Embed Doc
Copy Link
Readcast
Collections

CommentGo Back

Bredberi RejTETOVIRANI

OVEK Prevod: Rajkovi

MirjanaBradbury Ray ILLUSTRATED MAN (THE), 1951.PROLOG: TETOVIRANI

OVEK Kada sam prvi put sreo Tetoviranog

oveka bilo je toplo popodne ranog septembra. Idu

iasfaltnim drumom, završavao sam dvonedeljno peša

enje po Viskonsinu. Kasno popodne sezaustavim, pojedem malo svinjetine, pasulja i krofnu, i baš sam se spremao da se opružim i po

nemda

itam kada Tetovirani

ovek pre

e preko brda i stade za trenutak naspram neba.Tada nisam znao da je Tetoviran. Samo sam video da je visok, da je nekada imao dobre miši

e,ali da se sada, iz nekog razloga, udebljava. Se

am se da je imao duga

ke ruke, mesnate šake, ali damu je lice bilo poput de

jeg, nasa

eno na krupno telo.Kao da je samo ose

ao moje prisustvo, jer nije gledao pravo u mene kada progovori prve re

i:"Znate li gde se može na

i posao?""Na žalost, ne znam", rekoh."Ve

ć č

etrdeset godina nemam stalan posao", re

e on.Iako je bilo vru

e kasno popodne, nosio je vunenu košulju zakop

anu do samog grla, Rukavi sumu bili spušteni i zakop

ani oko punih ru

nih zglobova. Znoj mu se u potocima slivao s lica, a ipak se i ne pokrenu da raskop

a košulju."Pa", re

e najzad, "ovde se sasvim lepo može preno

iti. Nemate ništa protiv društva?""Imam malo viška hrane koji bih vam ponudio sa zadovoljstvom", rekoh.On sede teško, rok

ćuć

i. "Zažali

ete što ste mi rekli da ostanem", re

e. "Svako se uvek pokaje.Zato tako i idem. Evo ga, po

etak septembra, najlepše vreme Radni

kog karnevala. Trebalo bi dazgr

em pare na predstavama po svim gradovima, a evo me ovde me

u vama bez ikakvih izgleda."Skide ogromnu cipelu i zaviri u nju. "Obi

no zadržim posao oko deset dana. Onda se neštodogodi i otpuste me. Sada nijedan karneval u Americi ne

e ni da

uje za mene.""A u

emu je stvar?" zapitah.U odgovor, on otkop

a svoj tesni okovratnik, lagano. Sa zatvorenim o

ima, otkop

avao jekošulju sporom rukom sve do dole. Zavu

e prste pod košulju da opipa grudi. "

udno", re

e,zatvorenih o

iju. "Ne možeš ih opipati a ipak su tu. Stalno se nadam da

u jednog dana pogledati - anjih nema. Satima hodam po suncu u najvrelije dane, pe

em se, i nadam se da

e ih znoj sprati,sunce ih otkuvati, ali kad sunce za

e one su i dalje tu." Okrete malo glavu ka meni i pokaza grudi."Jesu li još tu?"Posle dužeg

utanja izdahnuh vazduh. "Da", rekoh."Još su tu."Slikarije."Još jedan razlog zašto držim zakop

an okovratnik", re

e on, otvaraju

i o

i, "jesu deca. Idu zamnom po seoskim putevima. Svako želi da vidi slike, a ipak niko ne želi da ih vidi."Svu

e košulju i zgužva je u rukama. Bio je pokriven slikama od plavog tetoviranog prstena okovrata sve do pojasa."I dalje sve ima", re

e, pogodivši moju misao. "Ceo sam istetoviran. Pogledajte." Otvori šaku. Na dlanu mu je bila ruža, sveže pose

ena, sa kapljicama kristalne vode me

u mekim ruži

astimlaticama. Ispružih ruku da je dotaknem, ali to je bila samo Slika.

Što se ti

e ostalog na njegovom telu, ne mogu ni da opišem kako sam sedeo i buljio, jer tu je bilosijaset raketa i fontana i ljudi, islikanih u tako zapetljanim pojedinostima i boji da si mogao

utimrmljave glasove, tanke i prigušene, iz gomila koje su naseljavale njegovo telo. Kad bi mu semiši

i trzali, zatreptala bi si

ušna usta, namigivale zeleno-zlatne o

ice, pokretale se majušneruži

aste ša

ice. Žute livade, plave reke i planine, i zvezde, sunca i planete bile su razbacane poMle

nom putu preko njegovih grudi. Sami ljudi nalazili su se u dvadesetak ili nešto više grupa porukama, ramenima, le

ima, bokovima i

lancima, kao i na ravni stomaka. Video si ih u šumamamalja, kako vrebaju

i zvirkaju iz sazvež

a pega, ili vire iz pazušnih jama usjajenim o

ima poputdijamanata. Svaki je izgledao zaokupljen svojim poslom; svaki je bio galerijski portret za sebe."Što su lepi!" rekoh.Kako da opišem te Slike na njemu? Da je EI Greko kada je bio na vrhuncu slikao minijature, neve

e od šake, sa pojedinostima do beskona

nosti, sa svom njegovom sumpornom bojom,izduženjem, i anatomijom, možda bi mogao koristiti telo ovog

oveka za svoju umetnost. Boje sugorele u tri dimenzije. Tu su, sakupljene na jednom zidu, bile sve najlepše scene u vasioni; taj

ovek je bio pokretna galerija dragocenosti. Ovo nije bio rad jeftinog vašarskog majstora za tetoviranje utri boje, kome se ose

a viski iz usta. To je bilo delo jednog živog genija, treptavo, jasno, i divno."Pa da", re

e Tetovirani. "Toliko se ponosim mojim Slikama da bih želeo da ih spržim sa sebe.Pokušao sam šmirglom, kiselinom, nožem..."Sunce je zalazilo. Na Istoku se mesec ve

digao."Jer, znate", re

e Tetovirani

ovek, "te Slike predskazuju budu

nost."Ne rekoh ništa."U redu je dok je sunce", nastavi on. "Mogao bih da zadržim posao na vašaru preko dana. Alino

u - slike se kre

u. Menjaju se."Mora da sam se osmehnuo. "Koliko dugo ste ve

Tetovirani?""1900. godine, kada mi je bilo dvadeset godina, radio sam u jednom luna parku i slomijem nogu.To me je privezalo za krevet; morao sam nešto da radim da bih bio u treningu, zato rešim da seistetoviram.""Ali ko vas je tetovirao? Šta se desilo sa umetnikom?""Ona se vratila u budu

nost", re

e on. "Ozbiljno mislim. To je bila jedna starica u maloj ku

iusred Viskonsina ovde negde, nedaleko od ovog mesta. Mala stara veštica koja je u jednomtrenutku izgledala kao da joj je hiljadu godina, a ve

u slede

em kao da joj je dvadeset, ali rekla jeda može da putuje kroz vreme. Ja sam se smejao. Sada više znam.""Kako se dogodilo da je sretnete?"Kazao mi je. Video je njenu obojenu firmu kraj puta: SLIKANJE NA KOŽI! SLIKANJE umestotetoviranja! Umetni

ko! Tako je presedeo

itavu no

dok su ga njene

arobne iglice bockale osinjimžaokama i finim p

elinjim ubodima. Do jutra je li

io na

oveka koji je upao u dvadesetobojnuštamparsku presu pa onda bio istisnut iz nje, sav sjajan i u slikama."Lovim svakog leta ve

pedeset godina", re

e izlažu

i šake vazduhu. "Kada na

em tu vešticuubi

u je."Sunce je nestalo. Sada su sijale prve zvezde, a mesec je rasvetlio polja sa travom i žitom. SlikeTetoviranog

oveka žarile su se i dalje kao ugljevlje u polusvetlu, kao razbacani rubini i smaragdi,sa Ruoovim, i Pikasovim bojama, i - izduženim, upolje isturenim EL Grekovim telima."Tako me ljudi izbace s posla kada mi se Slike pokrenu. Ne vole da vide kako se odigravajunasilja u mojim Slikama. Svaka Slika predstavlja neku pri

icu. Ako ih posmatrate, kroz nekolikominuta ispri

aju vam pri

u. Za tri sata gledanja mogli biste da vidite oko dvadesetak pri

a koje seodigravaju ta

no tu na mom telu,

uli biste glasove i mislili misli. Sve je tu, samo vas

eka dagledate. Ali što je najinteresantnije, na mom telu ima jedno naro

ito mesto."

ovek razgoliti le

a."Vidite? nema nikakvog posebnog crteža na desnoj lopatici, samo neka žvrljotina.""Da.""Kada dovoljno dugo provedem sa nekom osobom, to mesto se naobla

i i ispuni. Ako sam saženom, iza

e mi njena slika tu na le

ima za jedan sat, i pokaže ceo njen život - kako

e živeti, kako

e umreti, i kako

e izgledati u šezdeset godina. I ako je muškarac, jedan sat kasnije njegova slikami je tu na le

ima. Prikazuje ga kako pada sa neke litice, ili umire pod to

kovima voza. Tako meopet izbace s posla."Dok je govorio, rukama je stalno prebirao po slikama kao da im ispravlja ramove, briše sa njih prašinu pokretima poznavaoca, zaštitnika umetnosti. Sada leže na le

a, duga

ak i pun na mese

ini.Bila je topla no

, bez povetarca i zagušljiva. Obojica smo skinuli košulje"I nikako ne prona

e tu staricu?""Nikako.""I misliš da je došla iz budu

nosti?""Kako bi ina

e mogla znati te pri

e koje je naslikala po meni?"Umorno zatvori o

i. Glas mu se utiša. "Ponekad, no

u, mogu da ih osetim, slike, kao mrave,kako mi mile po koži. Tada znam da

ine ono što moraju da

ine. Više ih ne gledam. Samo nastojimda se odmorim. Ne spavam mnogo. Nemojte ni vi da ih gledate, upozoravam vas. Okrenite se odnjih dok spavate."Legoh na nekoliko stopa od njega. Nije li

io na siledžiju, a slike su bile divne. Ina

e sam mogaodo

i u iskušenje da se izvu

em da ne bih slušao takvo brbljanje. Ali te slike... uzeh da napasam o

i.Svako bi malo šenuo da ima tako nešto po telu.No

je bila vedra.

uo sam disanje Tetoviranog

oveka na mese

ini. Zrikavci su se mekokomešali u udaljenim klisurama. Legao sam na stranu da bih mogao da razgledam Slikarije. Pro

emožda pola

asa. Da li je Tetovirani spavao ne znam, tek odjednom ga

ujem kako šapu

e: "Mi

use, je l' tako?"Po

ekam trenutak. Onda rekoh, "Da."Slike su se pokretale, jedna za drugom, svaka po kratak minut-dva. Tu na mese

ini, uz zveckavemisli i daleke glasove mora, kao da su se odigravale sve mogu

e male drame. Teško bi bilo re

i dali su se drame završavale za sat ili tri sata. Samo znam da sam ležao op

injen i da se nisam micao,dok su se zvezde kotrljale po nebu.Osamnaest Slika na koži, osamnaest pri

a. Brojao sam ih jednu po jednu.O

i mi se najpre usredsrediše na jednu scenu, veliku ku

u i dvoje ljudi u njoj. Video samlešinare kako lete plamenim nebom, video žute lavove, i

uo glasove...Prva Slika zatrepta i ožive...JUŽNOAFRI

KA PUSTARA"Džordže, volela bih da pogledaš de

ju sobu.""Šta nije u redu?""Ne znam.""Pa šta onda.""Samo želim da baciš pogled, to je sve, ili da pzoveš psihologa da je pogleda.""Šta bi psiholog tražio u de

ijoj sobi?""Znaš ti vrlo dobro šta bi tražio." Žena je zastala na sred sobe i posmatrala pe

koja je zujala pripremaju

i ve

eru za

etvoro."De

ija soba sada prosto više nije kakva je bila.""Dobro, hajde da pogledamo."Pro

oše holom svoje ku

e tipa Sre

ni život, neprobojne za zvuk,

ije postavljanje ih je koštalotrideset hiljada dolara, te ku

e koja ih je obla

ila i hranila i uspavljivala, ljuljanjem, i svirala i pevala i bila dobra prema njima. Njihovim približavanjem negde je bio aktiviran jedan prekida