Jo devedesetih godina prolog veka i do nas je stigla vest o kuama od slame koje su u SAD postale pravi hit.

Prola je decenija od tada a ovaj zanimljiv sistem gradnje jo uvek nije izaao iz mode. Zapravo, korienje o novljivog i potpuno prirodnog materijala ! sta ljike "itarica ili drugih industrijskih iljaka, odli#ne mehani#ke i izolacione karakteristike, rzina i jednostavnost gradnje, i na posletku, dugotrajnost ovako izvedenih o jekata, o ez e$uju kuama od slame sigurnu udunost.

%eoma #est prvi komentar na pomen kua od slame je onaj da se tako gradilo u srednjem veku. Jeste. &radilo se uveliko do drugog svetskog rata. &radi se i danas. Zato' Zato to smo zaludni, sentimentalni ili ekscentri#ni, ili zato to ono to valja ne tre a od acivati' (rojne su predrasude o ovim kuama) lako se zapale i rzo gore, ispunjene su insektima i glodarima, nesta ilne su, itd. Slama gori, ali gori i papir, pa ipak ete upalja#em teko uspeti da zapalite sklopljen tele*onski imenik, insekti i glodari se useljavaju u svaku nezatienu termoizolaciju zato to im je toplo +slama ne predstavlja izvor hrane,, a to se nesta ilnosti ti#e... ova tvrdnja va"i jedino u ajci sa prasiima. -ostalom, kod nas samo graditelji ez elementarnog poznavanja osnovnih materijala mogu unapred da od ace ilo kakvu mogunost gra$enja ovakvih kua. .om inacija slame i lata dokazana je u svim delovima Sr ije ! mnoge vojvo$anske, umadijske, ili kue /sto#ne i Ju"ne Sr ije koriste se i nakon 011 godina, a osnovna restauracija +uglavnom krovne konstrukcije, vraa ih u prvo itno stanje. Prostorije pre vie decenija izolovane karatavanom, vitlovkama +valjci od lata kojima je *ormiran pla*on vojvo$anskih kua,, na ojem ili latom o lepljenim preko pletenog prua, i danas su jednako prijatne zimi i leti. - ovom tekstu korieni su prvenstveno saveti i preporuke severnoameri#kih graditelja, jer je njihovo iskustvo u gradnji alama slame veliko i potvr$eno na rojnim o jektima koji trpe te"e klimatske uslove nego to su oni na teritoriji 2S. 3ajosnovnije, u SAD su ale slame prihvaene kao gra$evinski materijal izvrsnih karakteristika, podle"u svim propisima, moraju imati serti*ikate i speci*ikacije kao i svaki drugi materijal, tj. moraju ispunjavati stroge zahteve ez ednosti, mehani#kih karakteristika, dugotrajnosti, protivpo"arne zatite... Do sada je ilo dovoljno prilika da se ispitaju i mnoge druge negativne pretpostavke kojih se o i#no ne dosete ni najvei skeptici ! i sve su se pokazale kao pogrene ili neosnovane.

Dobre mehanike osovine kao preduslov lakoe oblikovanja prostora

&radnja alama ne mora da podrazumeva samo upotre u sta ljika "itarica ve i konoplje, lana i drugih industrijskih iljaka +gra$evinska upotre a ala od recikliranih materijala) papira, plastike, automo ilskih guma i drugih neorganskih materijala jo uvek je *azi ispitivanja u konstruktivnom, i u smislu uticaja na #ovekovo zdravlje i okolinu,. Dimenzije ala odre$ene su standardnim *ormatiranjem poljoprivrednih ala u SAD) sa dvostrukom ! 456789416:19;01cm i trostrukom vrpcom ! 876416<19;01cm. =e"ina ala tako se kree od ;: do 48kg po komadu. - poslednje vreme postaju uo i#ajene i ale veih dimenzija ;6;m> ;6;,0m> kao i ;,06;,060,4m teke i do cele tone? @ogue je koristiti i okrugle ale u o liku valjaka pre#nika ;,0 do ;,8m. Avakve dimenzije pru"aju projektantima veliki iz or u o likovanju o jekata i unutranjeg prostora. =ako$e, danas je u SAD mogue korienje i dodatno kompresovanih ala koje izdr"avaju ukupni pritisak na konstrukciju i do 4@3 +originalno osmiljene za podloku kontejnera na prekookeanskim teretnim rodovima,. Zid od standardnih ala izdr"ava pritisak krovne konstrukcije do <11kg po du"nom metru zida, a onaj od dodatno kompresovanih i nekoliko puta vie ! 4,8 do Bt po metru zida? Predstavljene nosee karakteristike ez pro lema prihvataju optereenje ilo kakve krovne konstrukcije i znatno e unaprediti dizajn o jekata ovog sistema u narednom periodu. .ako i se dodatno osigurala njihova nosivost, slama unutar ala je povezana u vertikalnom polo"aju, trakama ili vrpcama na svakih :C;1cm po visini. Avakvo vezivanje doputa i horizontalno se#enje motornom testerom kako i se do ila "eljena visina elementa +kod prozora, nadvratnika, tavanice, itd,.

@ehani#ke karakteristike zidova od ala slame svrstavaju ih u masivni sistem gradnje to u ovom slu#aju zna#i da projektant ima veliku slo odu u o likovanju osnove o jekta, pravca pru"anja zidnih ravni i njihog o lika +valoviti, o li, potpuno ravni, itd,.

Trajnost materijala
Slamka "itarica se u zemlji raspada nakon est meseci, dok slamka pirin#a traje duplo du"e +z og visokog procenta silikata koji je dodatno titi od truljenja,. @e$utim, slama se vekovima koristi kao izolacioni materijal, a neposredni dokazi prona$eni na arheolokim lokalitetima pokazuju da u optimalnim uslovima njen vek trajanja mo"e premaiti i nekoliko hiljada godina. Slama je nala"ena u savreno o#uvanom stanju u unutranjosti egipatskih gro nica ! dakle na suvom ona se ne raspada +podsetiu jo jednom na nae karatavane i sl,. Shodno tome, alirana slama koriena u gradnji o jekata mo"e trajati u rasponu koji graditelji iz SAD u ali odre$uju kao period od tri nedelje do devet hiljada godina, zavisno od na#ina na koji se radi i odr"ava.

Otpornost na vlagu
&ljivice se mogu pojaviti u slami pri visokoj vla"nosti +preko 01D suve mase, tj. relativne vla"nosti B1C:1D,. Az iljnija oteenja javljaju se tek kada je slama du"i vremenski period izlo"ena ovim uslovima. Eroni#na naizmeni#na promena vla"nosti ne predstavlja nikakvu pretnju. - .ali*orniji periode intezivne kie prate dani suvog vetra koji odli#no isue zidove. /z tog razloga veoma je retka pojava vlage na zidovima, kao to je to npr. slu#aj u (ritaniji +me$utim, ova nepogodnost va"i i za sve druge *asadne sisteme,. %laga na *asadi pre$e 01D prilikom du"eg perioda intezivnih kia, ali se skoro uvek sasvim osui pre nego gljivice uspeju da se razmno"e u roju koji je vidljiv za oko ili opasan po konstruktivnu sta ilnost o jekta. /skustvo i rezultati testova pokazali se da je naj olji na#in da se iz egne dugotrajna koncentracija visoke vla"nosti pravilno o laganje ala na takav na#in da one mogu emitovati i akumulirati vlagu u okru"enje, dr"ei je na optimalnom nivou, kako u samom zidu tako i u enterijeru. &ra$evinski papir, koji se u SAD #esto koristi za impregniranje zidova od iverice i sl, mo"e umanjiti sposo nost ala da emituju vla"nost #ime postaju povrina gde e se koncentrisana vlaga odr"ati na du"i period. Zato mnogi iskusni graditelji ovog sistema preporu#uju paropropusne zaptiva#e i premaze koji spre#avaju vodu9vlagu da prodre kroz malter i dospe unutar zida, ali istovremeno dozvoljavaju prolazak pare iz unutranjosti o jekta kroz malter kojim je zid o lo"en. Statisti#ki podaci za zidove od ala slame pokazuju va"nost paropropusnosti o loge zidova ! naj#ei uzok propadanja ovakvih kua dogodio se tamo gde je izvedeno potpuno zaptivanje9impregniranje zida paronepropusnim premazima #ime je omogueno tetno dejstvo vlage +ova pojava je skoro isklju#ivo posledica primene savremenih gra$evinskih sredstava,. .ada je ovo iz egnuto kua se ez pro lema mo"e odr"ati i nekoliko decenija u uslovima veoma vla"nih klima +preko 51D,. =ako palata Aak Place u Euntsville, Ala ama, izdr"ava visoku vla"nost ameri#kog juga jo od ;<7:. godine. Jedna kua kod 2ockporta, Fashington, godinje prima i do ;<1cm kie, a kua kod =onasketCa u istoj dr"avi ez temelja i ilo kakve armature u zidovima, ne pokazuje nikakve znake posustajanja konstrukcije jo od ;<:4. 3oviji o jekti gra$eni u ovom sistemu na severu dr"ave 3ju Jork +vla"ne zime, i 3ove Gkotske +hladne vla"ne zime, pokazale su se kao veoma otporne na klimatske uslove. Z og veih koli#ina vode koja se prskanjem kinice nakupi u osnovi zidova, u visini sokle preporu#uje se primena hidroizolacija ! ali samo u ovom delu zida? 3a vlagu je jednako osetljiv i vrh zida, z og isparavanja unutranje vlage ka krovnoj konstrukciji. Posledi#no, iskusni graditelji alama od slama preporu#uju da se gra$evinski papir +hidroizolacija, postavi na vrhu i dnu ovakvih zidova +gde valja dodatno postaviti i sloj o i#nog ljunka, pre nego hidroizolacionu mem ranu, koji i o ez edio najpravilniju regulaciju vlage u dodirnoj povri zida i temeljne plo#e.

Otpornost na insekte i pesticide

- pore$enju sa drvetom, postoji tek nekoliko insekata koji vole slamu +u SAD termiti predstavljaju #estu opasnost za o jekte od materijala organskog porekla,. - svakom slu#aju sasvim je dovoljno pratiti isti postupak kao i prilikom zatite drveta. Same ale daju insektima mnogo manje prostora za "ivot i kretanje nego npr. ondruk sistem koji se ina#e koristi u SAD +mada su i kod nas sve #ei uplji zidovi sa gipskartonskim plo#ama,. Za razliku od sena, slama sadr"i veoma malo hranljivih sastojaka i sama po se i ne privla#i insekte. Dovoljna je, mada ne i neophodna, standardna zatita ala koja se i ina#e koristi prilikom dezinsekcije. %elika za rinutost postojala je z og pesticida u samoj slami kojima je io prskan pirina# +kao naj#ea sirovina za gradnju u SAD,, me$utim, taj nivo u samoj slami je minimalan, a kompresovan u ale pru"a veoma malo prostora za njihovo ilo kakvo tetno dejstvo +u uzgoju pirin#a pesticidi se koriste samo u najranijim *azama, te je tokom "ivota iljke njihovo prisustvo sve manje,.

Otpornost na vatru
=estovi su pokazali da kue od alirane slame imaju vrlo visok prag otpornosti na vatru. 3a testu su naslagane ale ez o lepljivanja glinom izdr"ale polusatno dejstvo vatre, dok malterisani zid mo"e da izdr"i i cela dva sata? Avo je pre svega zato to u samom zidu ne postoje vertikalni kanali i prolazi, ve je masa zida kompaktna i ne dozvoljava plamenu lako da se iri. .ada se tu doda i neto vei sloj o i#nog ili zemljanog maltera +u odnosu na standardne konstrukcije,, jasno je da slama ima olju zatitu. @e$utim, mora se voditi ra#una da slamke ne pro ijaju sam malter ili spojeve oko otvora jer tako prakti#no postaju *itilj. /z tog razloga, ukoliko "elimo da slamom zaptijemo sve spojeve, pose nu pa"nju tre alo i posvetiti uglovima oko otvora i na mestima gde instalacije izlaze iz zidova ! ta mesta moramo pa"ljivo o lo"iti malterom ili premazati protivpo"arnim premazima +mada uvek mo"emo koristiti savremene zaptivne materijale i sredstva,.

Termike karakteristike
Zidovi od ala slame zatieni malterom ili glinenim latom imaju sposo nost akumulacije i emisije toplote) u toku dana sakupljae toplotu i zatim je u toku noi isputati u prostoriju, istovremeno se hladei, da i zatim u toku dana prostoriji predavali sve"inu sakupljenu u toku noi. Ava oso ina donee velike prednosti u kom*oru tokom sve du"eg leta, ali osnovna prednost jeste e*ekat na potronju energije. @onolitni sastav je od klju#ne va"nosti za izuzetna termoizolaciona svojstva zidova od slame. Pose no isti#em njihove najvee prednosti u odnosu na vieslojne i zidane zidove) visoki stepen trenja izme$u ala slame zadr"ava ih na mestu ez ikakvih vezivnih sredstava a pravilnim postavljanjem, i zahvaljujui vertikalnom optereenju krovne konstrukcije, dolazi do veoma kompaktne veze +preplitanja slamki, izme$u horizontalnih redova, ali i susednih ala u jednom redu + lagim poveanjem dimenzija pod pritiskom, potpuno odsustvo horizontalnih i vertikalnih spojnica koji u zidanim konstrukcijama postaju miniChladni mostovi +toplotna provodljivost spojnice nikada nije jednaka toplotnoj provodljivosti uzidanog elementa, a zatita termoizolacionim slojem nee anulirati ovu razliku, jednoslojni zid o ez e$uje pravilnu razmenu i regulaciju spoljanjih i unutranjih uticaja temperature i vodene pare ez opasnosti kondenza u unutranjosti zida +parna rana nepotre na,

Gradnja
.ao kod monta"nih, skelet kua od ala slame postavlja se na pripremljenu osnovu +temeljne stope i temeljna plo#a,. Zidovi od ala slame, uglavnom, mada ne i o avezno, *ormiraju se tek po postavljanju krovnog pokriva#a kako i ili zatieni od vremenskih uticaja u toku ugradnje +pre nego to zatitu preuzme o loga od maltera,. @e$utim, skelet koji *ormira o jekat mo"e iti dimenzionisan i prema samom se i jer e te"inu zavrnog o laganja krova, i kompletnog o jekta, do rim delom preuzeti zidovi.

.ako ilo, zidovi se *ormiraju jednostavnim postavljanjem ala na preklop, kao kod zidanja opekom. Prethodno se postavi zatitni sloj za regulaciju vlage u osnovi zida) sloj ljunka ili daske +zatiene premazima ili *olijama,. Prilikom *ormiranja zidova dodatno se mo"e postaviti laka armatura) metalne ipke ili prue +analogno primeru iz nae prakse gde je kod vojvo$anskih kua preko svakog sloja na oja postavljan sloj trske,. =ako$e, ez o zira da li se zid od ala slame su#eljava ili suti#e sa istovetnim, ili zidom od drugog materijala, veza i tre alo iti dodatno oja#ana armaturnim ipkama koje e iti uputene u drugi zid najmanje ;8cm. @ogua je kom inacija ovih zidova sa svim drugim materijalima) opekom, peno etonskim elementima, ali i metalnim pro*ilima za staklene zavese.

Krovna konstrukcija
.rovna konstrukcija mo"e se posmatrati potpuno nezavisno od ovog sistema gra$enja zidova jer on na nju ne uti#e vie nego ilo koji drugi. =ako kuu od ala mo"ete odozgo zatititi klasi#nim drvenim krovom ilo kog o lika, tavan mo"ete koristiti po iz oru, a ni#im niste uslovnjeni ni prilikom iz ora krovnog pokriva#a +crep, lim, itd,. Dodatno, mogue je *ormirati konstrukciju pla*ona i krova pomou samih ala, prostim slaganjem u lukove i svodove, kao to je to nekada io #est slu#aj sa kamenom ili opekom. Avakva konstrukcija mo"e predstavljati pouzdanu osnovu zelenog krova, tj. krova prekrivenog vegetacijom, naravno, uz ispunjen o avezan uslov do re hidroizolacije koji va"i za sve krovove tog tipa.H

Vertikalna i horizontalna optereenja zidova od bala slame

%eina gra$evinaca u SAD odlu#uje se za tradicionalne drvene skeletne sisteme za prihvatanje tereta o jekata koji u potpunosti ispunjavaju sve zahteve strogih ez ednosnih, ali i zdravstvenih propisa za nosee i nenosee zidove. Eorizontalna optereenja jakih vetrova i seizmi#kih potresa reavaju se o i#nim #eli#nim kosnicima9utegama. Zidove od slame prvenstveno tre a zatititi od uticaja vetra. =estovi su pokazali da malterisan zid od slame mo"e izdr"ati pritisak od 81 *unti po kvadratnoj stopi +041 kg9mI,. @e$utim, ovakvi sistemi imaju dodatne prednosti u odnosu na skeletne drvene, kao to su dodatna elasti#nost i *leksi ilnost. Apte miljenje je da ovakvi zidovi daju dodatnu sigurnost u zemljotresima i oteenjima osnovnog skeletnog sistema jer, zahvaljujui upravo oprimalnoj elasti#nosti, ne koncentriu negativna dejstva sila u jednoj ta#ki +to je osnovni uzrok oteenja krutih etonskih konstrukcija usled poja#anih vi racija,.

Zavr na obrada zidova

Povrine ala slame nude odli#nu mehani#ku vezu za spoljanje i unutranje o laganje zida cementnim ili kre#nim malterom, ez potre e za mre"icom i sl. @re"ica, tj. lako armiranje mogu iti korieni onda kada o loga ala ima i konstruktivnoCnoseu ulogu, ili kada se "eli dodatna sigurnost od pojavljivanja povrinskih pukotina na samoj o lozi zida ! malteru. - svakom slu#aju, pri#vrivanje mre"e na zid sasvim je jednostavno uz pomo "ice ili du"ih ipki. Z og prirodnih neravnina zida od slame pre tre a koristiti nepravilan raspored ovakvih ankera nego ilo kakvu vrstu o rasca, osim osnovnog kriterijuma do re pri#vrenosti.

Kako okaiti policu na zid!

3asuprot uo i#ajenom miljenju povrine zidova ovakvih kua nisu krivudave i nepravilne +jo jedna predrasuda,, naravno, osim u slu#aju kada je rusti#nost isklju#iva "elja arhitekte ili investitora, a sve u cilju naglaavanja prirodnosti materijala. .ompletirana zidna o loga ni po jednom detalju nee pokazati da se govori o zidu od slame ! ovo je mogue pretpostaviti jedino po de ljini zida +jer jo uvek nismo navikli da zid poseduje a sve one silne slojeve koji nikom ne tre aju otkad su klimaCure$aji poje*tinili, ili, kako se #esto ka"e) po ra#unu za struju. Prilikom ure$ivanja enterijera ne tre a rinuti ! ovaj zid e dr"ati sve vrste metalnih ra*ova i drvenih klinova, a za postavljanje ra*a ili eksera nee vam iti potre an nikakav dodatni elektri#ni alat, ni tiplovi, to nije #est slu#aj kod danas uo i#ajenih zidova. .ada se postavljaju predmeti na povrinu zida, u zid se postavi drveni klin du"ine 71cm, promera 86;1cm, koji e ez pro lema izdra"ati sva potre na optereenja, ez o zira da li se radi o kutijama za instalacije ili policama za knjige. 3a sli#an na#in mogue je pri#vrstiti i kapke prozora ili atenskih vrata. Za te"e terete oslonac u zidu se propusti na drugu stranu gde se dodatno u#vrsti ukljetenjem, kao to je to slu#aj ponekada sa zidovima od gas etonskih elemenata +siporeks lok i sl,.

"nstalacije u zidu
Jevi ugra$ene u zid mogu izazvati izlivanje vode unutar zida, ez o zira od kog materijala je na#injen. 3a Zapadu nije retka pojava da iz tog razloga istalacije idu po povrini zida. .ako ilo, ovaj pro lem se reava provo$enjem instalacija kroz plasti#ne cevi razli#itih stepena sigurnosti. Avi kanali se postavljaju du lje unutar zida +oko :cm, kako ne i dolo do njihovog slu#ajnog pro ijanja, ali i kako i se nali u to #vroj zoni zida +ova mera predostro"nosti prakti#no je nemogua za izvo$enje kod drugih masivnih, pa i skeletnih zidova,. .utija za elektri#ni razvod mo"e se postaviti na zid kako je opisano kod polica, ali mo"e isto tako iti ugra$ena u sam zid kao i kod konvencionalnih zidova.

#roste raunice
@o"da je pri#a o trokovima tre alo da stoji na po#etku teksta kako i dodatno zainteresovala konzervativne graditelje ili #itaoce koji veruju u tri

praseta +zidara iz ho ija,, tek, kako ilo, do$osmo i do ra#unice... 3e "elim vas u editi da je gra$enje kua od slame pogodno za ur ane sredine +mada ismo mogli da pri#amo na temu koliko, ar to se sistema i procesa gradnje ti#e, individualni o jekti sa jednim ili dva sprata u predgra$ima imaju karakteristike ur anog> arhitektonski stil za sada ostavimo po strani,, ali svaki o jekat van veih naselja apsolutno je pogodan za gra$enje alama slame. 3aveu samo neke od smernica uz pomo kojih sami mo"ete doi do okvirne ra#unice isplativosti ovakvog gra$enja, kao i prednosti tokom upotre nog veka o jekta) dostupnost materijala i kratka relacija +ni"a cena, transporta za o jekat od ;11mI potre no je oko 411 ala slame + ala slame na dan ;1.;1.011:. kotala je ;11din, tj. ;,08 evra, prilikom zidanja potre no je daleko manje armature, nema trokova za cement i pesak +lepak,, nisu potre ni armiranoC etonski vertikalni i horizontalni serkla"i za seizmi#ku zatitu malterisanje mo"e iti mainsko ili ru#no, malterom ili latom +oko 81D vea potronja maltera u ovoj *azi radova, nije potre na dodatna termoizolacija ! ne postoji troak u vezi sa materijalom i radovima nema osetljivih zavrnih radova +specijalni sloj *asade, iz egavanje spojnica termoizolacije od ilo kog materijala, zaptivanje kriti#nih spojnica oko otvora, ispod krova..., daleko manja mogunost pojave hladnih mostova zahvaljujui punoj9monolitnoj zidnoj masi zid lako mo"ete pro iti +zatvoriti, na onom mestu gde vam se dopadne, a ukoliko je potre no, krovnu ven#anicu mo"ete osigurati dodavanjem drvenih podupira#a na tom mestu toplotni kom*or i energetska e*ikasnost kua od ala slame mo"e se meriti samo sa onim u o jektima koji ispunjavaju standarde postavljene tek u poslednjih desetak godina okru"enje od potpuno prirodnih materijala jednostavno nema cenu.

$mesto zakljuka
3aravno da ove kue sa so om nose i dozu ekscentri#nosti. - SAD ona se prvenstveno ogleda u "elji pojedinaca da naprave o jekat koji e imati to vie paralela sa odr"ivim razvojem. =ako kua od ala slame pravi smisao do ija tek kada je opremljena energetski e*ikasnim sistemima koji koriste o novljive izvore energije, pa se zelenilo, restaurirana drvena stolarija, solarne plo#e, ojleri na krovu i vetrenja#e skoro podrazumevaju. - susednoj Ervatskoj razvijen je pokret koji ula"e napore da se slama uvrsti kao gra$evinski materijal kako i ove kue mogle da do iju sve upotre ne dozvole, to je ve odavno slu#aj u SAD i Zapadnoj Kvropi. @alo je verovatno da e se ovde neto sli#no dogoditi u narednih 8C;1 godina, pa ovdanji graditelji mogu da odahnu ! ez edni smo od jo jedne novotarije +jedva se nekako navikavamo na ovu termoizolaciju?,. Do$osmo do toga da e vam ovaj #lanak mo"da ustre ati tek kada se na$ete negde na Zapadu, gde ljudi nemaju para za grejanje i nove materijale pa se dovijaju i grade kako stignu ! arogantni prezir iznena$enih i zgro"enih ogatih stranaca +od slame'?, ni tamo nije simpati#an...

"zvor% &agazin 'uild