87.

BE S ED A na dan mona{ewa oca Maksima 1) Jevan|eqe je, draga bra}o i sestre, kwiga Ve~nog `ivota, i svaka re~ wegova je re~ ve~nog `ivota i odnosi se na na{ `ivot ovde na zemqi i u ve~nosti. A stvoreni smo za ve~nost, i la`e svaki koji govori druga~ije. Naro~ito la`u bezbo`nici, koji govore da nema ni{ta posle ovoga `ivota, vaqda zato da bi se ve}ma grabili za ovaj svet, i otimali od drugih ne
1) Mona{ewe teologa Milana Vasiqevi}a, isku{enika Manastira Tvrdo{a, 18. avgusta. 1996. g. u Manastiru Tvrdo{u. Skinuta sa trake.

426

B E S E D E

I RE^I...

samo od prirode, nego od svih i svega, da bi oni `iveli i u`ivali. Ali la`u, bezbonici i nequdi, jer dubina qudskog bi}a svedo~i da je ~ovek bogo`edno, bogogladno, `ivoto`edno i ve~nosti `edno bi}e. Ne `eli ~ovek da umre zato jer je stvoren za ve~nost, za ve~ni `ivot. Ne `eli ~ovek da nestane, da ne voli, da mu se prekine i prese~e qubav, zato {to je stvoren za qubav na ve~nost. Ne `eli ~ovek da se li{i dobra, zato {to je stvoren za dobro. Zato je Jevan|eqe re~ Ve~nog `ivota i svaka wegova re~ je za na{ ve~ni `ivot i na Zemqi i na Nebu. Dana{we Jevan|eqe, ~uli ste, naro~ito ovo Jevan|eqe o mona{ewu, koje je za svakoga hri{}anina, jeste re~ Ve~nog `ivota: da se odreknemo sebe i uzmemo krst svoj i idemo za Gospodom. I ako se pri tome umorimo i posustanemo, da se ne bojimo, samo da nosimo blagi jaram Gospodwi, i On }e ga pretvoriti u Svoj laki jaram, i u ve~ni `ivot }e ga uvesti. Danas smo svedoci ispuwewa ove jevan|eqske re~i, bar po onome {to je zavetovao brat na{, monah Maksim, govore}i da }e `iveti jevan|elskim `ivotom. Sveti Oci su tako govorili, `iveli i svedo~ili: da je za svakog hri{}anina Jevan|eqe merilo, i da nema bitne razlike izme|u monaha i ostalih hri{}ana, osim u braku samo. Sve ostalo je za sve hri{}ane: uzimawe krsta svoga, pretvarawe toga krsta u blagi jaram Gospodwi, i onda time u spasewe. Otac Maksim je uzeo danas na sebe taj krst, i neka mu pomognr Gospod i Sveti Oci, i svi ostali Bogougodnici, i oni iz drevnih vremena, kakav je wegov Sveti Maksim. Uzeo ga je danas u za{titu Za{titnik wegov Sveti Maksim (iz sedmog veka). Veliki monah i bogoslov; iako je bio iz visoke porodice i carski srodnik, i bio ve} sekretar na
427

E P I S K O P

ATANASIJE

dvoru, mlad napu{ta sve to i odlazi u manastir, negde preko puta Carigrada, na Bosforu, na Maloazijskoj obali. Posle biva i progawan, od |avola, i od isku{ewa, i od zlobe, i od pakosti qudske, pa i od same vlasti, ~ak i neki crkveni qudi bili su protiv wega, a i dr`avne vlasti, no on se nije pokolebao. Zavr{io je `ivot ispovedni~ki. Odse~ena mu je desna ruka kojom je pisao u odbranu prave vere, i jezik kojim je branio pravu veru u Gospoda Hrista Bogo~oveka. Zato se zove Sveti Maksim Ispovednik. Ali, bra}o, nije to samo bilo nekada, kao {to mislimo i kao {to govore lewi hri{}ani i lewi pravoslavni hri{}ani: To je bilo nekada, to je bilo u ona vremena, kao da su onda qudi bili druk~iji, kao da su wihova krv i meso, i telo i du{a, bili druga~iji, kao da su sunce, zemqa, vazduh bili druga~iji, kao da je Bog bio druga~iji. Nije, nego i danas je tako. Jedan primer takvog mona{kog idewa za Hristom i to {kolovanog, kao {to je i na{ brat otac Maksim, jeste ovaj koji tebi iznosim za primer i za obavezu, o~e Maksime. To je jedan divni mladi monah, a potom jeromonah, Mihailo, \usi}, rodom iz Gledi}a iznad Qubostiwe carske. [kolovao se kod oca Justina, na{eg zajedni~kog duhovnog oca i Mitropolitovoga, a posredno i tvoga, o~e Maksime. Spremio je doktorat Mona{tvo kao jevan|eqska osnova `ivota. Rukopis je bio gotov 1941, eno ga sada u ostav{tini oca Justina. Ima velik broj stanica, mo`da osamsto, i to delo ~eka na izdavawe. Otac Mihailo je za vreme rata bio sa svojim narodom i pomagao mu, da bi ga 1944. komunisti uhapsili tu kod Srbiwa (biv{e Fo~e, a jo{ pre
toga biv{e Ho~e srpske, jer su to Turci promenili, taj naziv Ho~a, kao {to ima na Kosovu i Metohiji Ho~a, davno pre Turaka, tako je Fo~a bila Ho~a Srpska, pa su to sad Srbi, da naglase, nazvali Srbiwe). Tu je uhva}en i poveden
428

B E S E D E

I RE^I...

u Sarajevo, pa pretu~en i ubijen negde u sarajevskom poqu oko Blagaja. Polo`io je svoj `ivot mu~eni~ki za svoju veru, za svoje `ivqewe. (Wegov saborac otac Jovan Rapaji}, koji je bio dobar govornik, vi{e je poznat i vi{e hvaqen, ali ja mislim da je otac Mihailo bio i ve}i monah i ve}i teolog; to se vidi po nekoliko samo tekstova {to je ostavio, i naro~ito po svome doktorskom radu, O mona{tvu po Jevan|equ).

Tako je, bra}o i sestre i dragi o~e Maksime, Sveti Vasilije Veliki pisao i govorio. Kada je pisao svoja Mona{ka pravila nigde ne ka`e monah nego ka`e hri{}anin, a mi smo zaboravili i mislimo, ~ak mnogi sve{tenici misle: to je samo za monaha; on je bra~nik, on mo`e da `ivi druga~ije, {to nije ta~no. Hri{}anski `ivot je jedan isti, samo je razlika u tome {to je ovaj u braku i ima porodicu, a ovaj drugi, monah, vezao se za Gospoda, ven~ao se za Gospoda kao {to je svaka du{a qudska nevesta Gospodwa, kako ka`e Sveto Pismo. ^uli ste pitawa i odgovore u mona{ewu. ^uli ste i molitve i blagoslove: da ostavimo sujetni svetski `ivot, la`ni, gre{ni, da ostavimo bezo~nost svetskog pona{awa, i da `ivimo po voqi Gospodwoj, da svoju voqu odse~emo, ne da budemo bezvoqni kao {to su bezbo`nici govorili (kao {to danas Amerikanci rade, kao

qom i da bude jedna po dejstvu voqa Bo`ija i na{a. To je onda spasonosno, jer smo po voqi Bo`ijoj stvoreni, i samo je sveta i blaga voqa Bo`ija pravi zakon na{eg `ivota. A voqa Bo`ija je blagoslov, dobrobi}e, sre}a, radost, qubav, napredak i ve~ni ivot, sve {to je dobro, ve~no dobro. Nije odricawe na{e voqe radi voqe Gospodwe negirawe nas, nego potvrda nas.
429

{to nesre}ni vlastodr{ci svugde u svetu i u nesre}noj Srbiji tra`e: da nemamo svoju voqu da bi se wihova ostvarila). Ne to, nego da svoju voqu ispunimo Gospodwom vo-

E P I S K O P

ATANASIJE

To su pokazali Svetiteqi, koji su svoju voqu predali Gospodu i ispunili se Gospodwom voqom. Zadr`ao bih se na ovoj re~i: da odbacimo bezo~nost svetskog pona{awa. [ta je to bezo~nost svetskog pona{awa? To je grubost, to je nevaspitanost, to je obesnost.
(To je ovo u velikim razmerama {to rade Amerikanci u svetu. Ovih dana svedoci smo, i Mitropolit i mnogi od vas, i ja: hteli su da nas opet bombarduju, za ni{ta, ka`u nam Englezi i Grci, koji su isto tako u istoj toj slu`bi navodnog mira u Bosni. Za ni{ta su hteli da nas bombarduju, jer su drski, jer su arogantni, jer su bezobrazni i bezo~ni, a u stvari nisu ispunili ono {to su napisali: da je trebalo pregledati magacine u prisustvu predstavnika srpske vlasti. Samo je to bio razlog, i dok nije do{ao predstavnik srpske vlasti nije pregledano, kad je do{ao pregledano je, i mirna Ba~ka, {to ka`e narod, zato {to je tako zapisano u tim wihovim pravilima, ali oni ni svoja pravila ne po{tuju nego su hteli da sada zbune i smute Srbe pred ove izbore, kakve takve, da nas kazne, da nas upropaste i ovako su nas upropastili uz pomo}, na`alost, srpskih izdajnika, na ~elu sa onim glavnim izdajnikom i bezbo`nikom sa Dediwa).

Bezo~nost svetskoga pona{awa je to u krupnim razmerama a u na{im razmerama, to je da si nepa`qiv prema drugima, da samo pazi{ na sebe, da si samo sobom opsednut, da ne gleda{ {ta se oko tebe de{ava: da li biq~icu gazi{, da li dete neko povre|uje{, da li slu`i{ dobru Bo`ijem i dobru svih qudi? Od komunizma smo, na`alost, nasledili to bezo~no pona{awe, i svaki koji nije sa Hristom bezo~no se u su{tini pona{a. To se vidi po Zapadwacima, kako su opsednuti sobom, svojim prosperitetom, i ni{ta za druge ne rade, kad, evo, na Kipru ovih dana ubijaju bra}u Kiprane {to protestuju protiv turske okupa430

B E S E D E

I RE^I...

cije. Ni{ta ne preduzimaju, nego ~ak potvr|uju da je Turska u pravu. A Turska je zatrla Jermene, zatrla je Grke u Maloj Aziji, pa zatire sada Kurde. Zatrla je pola Kipra, i do{la u Bosnu da zatire nas, a pet vekova nas je zatirala. Eto to je bezo~no pona{awe. Ali ono ima, bra}o moja, osnove u li~nom pona{awu svakoga od nas. Zato govorimo i Jevan|eqem svedo~imo. Ja, koji najmawe imam to pravo jevan|elsko pona{awe, du`an sam makar da govorim, da ukazujem na to: Pazite na sebe! Pazi na sebe, o~e Maksime, ti koji si danas polo`io zavete. Ja sam se danas prisetio kako sam i ja polagao zavete, a da li od toga ima ne{to Bog }e mi suditi. Ali, pazite i vi, bra}o, i vi ste se Kr{tewem obavezali da budete Bo`iji, ne svoji da budete, nego u slu`bi Bogu i spasewu drugih. Pazite na svoje pona{awe. Od toga po~iwe popravka ~oveka. Bezbo`nici komunisti su govorili: da li da promenimo dru{tvo, ekonomiju, da promenimo ne znam {ta, da promenimo svet, govorio je onaj nesre}nik wihov Marks, a sebe nisu promenili. Zato su bili gori od onih koje su sru{ili, i na ~ija mesta do{li na vlast. Hri{}anin sve od sebe po~iwe, od srca svoga. Samo se tako moe promeniti svet oko sebe. I da zavr{im, navode}i jedan drugi primer jednoga savremenoga monaha starca Siluana, ruskog seqaka s kraja pro{log veka, koji je za`eleo da `ivi Boga radi. Bezbo`nici su po~eli tada da govore u Rusiji: Nema Boga. On ~uo to, pa se upla{io. Ali je ~uo da ima negde neki monah u Optini pustiwi, ~uvenom ruskom manastiru, koji je sveti ~ovek, pa ka`e sebi: Ako ima sveca ima Boga. Tako krene i do|e u Sv. Goru. Trideset osme godine ga sretne na{ Vladika Nikolaj, i ve} je tada pisao o wemu kao Svecu, i kad je preminuo po~eli su da ga po{tuju kao Svetoga. Danas je ve} u kalendaru na{e Crkve, a ostavio je neke
431

E P I S K O P

ATANASIJE

svoje zapise na papirima, nije ih ~ak ni objavqivao. Objavio ih je wegov u~enik, ~uveni otac Sofronije, koji je nedavno preminuo u Engleskoj gde je osnovao manastir. I u tim zapisima Sveti Siluan ka`e: Svet je kao jedna piramida. Na vrhu wenom je Bog a mi smo svi ostali dole i ~inimo tu piramidu. Ili pak, uzmimo jednu kupu, ako ho}ete, to je kao levak, i onda je okrenite, ne onako kako se stavqa, nego prevrnutu, sa onim {iqkom dole. E sad, {to se ti~e ~oveka li~no i srca wegovoga, sav svet je kao prevrnuta kupa ili prevrnuta piramida, ona ta~ka na koju se oslawa na zemqu to je tvoje srce. Mo`e{ promeniti svet, mo`e{ popraviti svet, samo ako srce svoje promeni{, tj. onu ta~ku na kojoj po~iva svet, i onda }e ta popravka, taj preporod, prenositi se i daqe, i uticati na druge. Neka bi ti ovi sveti Oci: Sveti Maksim, Sveti Siluan i Sveti sve{tenomu~enik Mihailo \usi}, bili na pomo}i, a i svi Sveti, tebi i nama, bra}o, za savet, za pouku, za obnovu Hri{}anstva u nama. Hri{}anstvo se stalno obnavqa kao biqka, kao `ivot, kao priroda, kao ~ovek. Obnavqa se blagoda}u. Ako se ne obnavqa umire, jer smo smrtni, da nije blagodati Bo`ije koja nas stalno obnavqa. Neka ovo obnovqewe i tebi i nama bude danas na ve~no spasewe. Molitvama Svetog oca na{eg Vasilija, molitvama Svetog oca na{eg Maksima, molitvama Svetog oca Siluana, Svetog sve{tenomu~enika jeromonaha Mihaila. Amin, Bo`e daj i Bogorodice.

432