101. R E ^ Sv. Apostola PAVLA na AREOPAGU 1 ) Oci i bra}o i sestre, draga deco. Zahvaqujem na ukazanoj mi ~asti.

Hvala Visokopreosve}enom Mitropolitu Verijskom g. Pantelejmonu na ovom pozivu, po drugi put. Ali, ispovedam se odmah na po~etku, da ja dolazim iz Hercegova~kih brda, nepripremqen, i sa qudske i sa nau~ne strane (Mo`da se nau~na strana i ne smatra za qudsku). Izabrao sam da govorim o re~i ili besedi Sv. Apostola Pavla u Atini, na Areopagu (zapisana u DAp.17,16-34), zato {to sam ve} du`e vremena razmi{qao mnogo o ovom wegovom govoru, a nisam jo{ napisao ni{ta o wemu, osim ponegde nekoliko kra}ih re~enica kao osvrt. Se}am se bla`epo~iv{eg prof. Panajotisa Trembelasa, koji je rekao da je Apostol Pavle na Areopagu imao neku posebnu taktiku, tj. apologetiku, u svojoj besedi, te zbog toga nije mnogo uspeo, nije pridobio mnogo Atiwana, osim nekolicine. Ne mislim da je
1) Predavawe na Me|unarodnom nau~nom Simposionu: Apostol Pavle i Jelada, Verija-Gr~ka, 25-27. juna1998. (Praktik Dieqnoj pisthmoko sunedrou: O

'Apstoloj Paloj ka Ellda, Broia 1998, 113-124; prev. s gr~kog jero|akon Maksim Vasiqevi}; Vidoslov, br. 18, 1999, 18-25).

489

E P I S K O P

ATANASIJE

tako. Naprotiv, verujem, kao {to to isti~e i Sveti Jovan Zlatoust, da je Apostol Pavle u svom govoru na Areopagu sledio jednu dobru pastirsku taktiku, jednu pedagogiju, kao {to se mo`emo uveriti i iz na~ina na koji je Apostol pri{ao Atini i Atiwanima. Poznata je ~iwenica da Atina u to vreme nije bila slobodan grad, niti prijateqski prema Rimqanima, nasuprot onom {to su govorili i verovali Rimqani. Kao {to danas Amerikanci govore npr. za Hercegovinu da smo slobodni, samo zato {to to ka`u oni. I ja im na to ka`em: Slobodni smo, zato {to vi to ka`ete! A kako smo slobodni, kad smo okupirani NATO-snagama? Tako su i Rimqani tada porobili i globili Atinu, i preneli su upravu iz Atine u Korint, koji su ponovo izgradili, po{to su ga prethodno bili opqa~kali, razru{ili i uni{tili. Na sli~an na~in, ili ~ak jo{ gore, moderni Rimqani, Amerikanci, danas globe skoro ceo svet. Naro~ito nas Srbe i Kipar. U svakom slu~aju, Apostol Pavle, kad je stigao u Atinu, nije govorio na tu temu rimske okupacije. Nego, kao {to znamo, ra`esti se duh wegov u wemu (DAp. 17,16), i po~e da govori i svedo~i Atiwanima za Hrista.
(Kada se mi danas iz neke revnosti ra`estimo tada nas optu`uju za sva{ta, zato {to nismo po wihovim kalupima. Danas je formiran jedan model evropskog ~oveka i, naravno, misli se samo na severozapadnog Evropqanina. Svugde slu{amo pozivawa na Evropu, Evropa je postala referentna ta~ka, postala je pravi demonion, pa }emo jo{ malo da imamo disidaimoniju (sujevernu religioznost) prema Evropi, u smislu kako su Atiwani tada imali disidaimoniju (sujevernu bogoboja`qivost). Zaboravqamo, me|utim, da je takva Evropa postala jednostranost: Severozapadna Evropa se progla{ava za svu Evropu, dok se Jugoisto~na Evropa, koja je izvori{te i postojbina sve Evrope
490

B E S E D E

I RE^I...

U svakom slu~aju, u Apostolu Pavlu ra`estio se duh gledaju}i grad Atinu pun idola. Imao je, me|utim, Pavle ~ove~nost i ~ovekoqubqe, tj. hristoqubqe, koje povezuje bogoqubqe sa ~ovekoqubqem, i zato je Atiwanima izgovorio svojevrsnu pohvalnu besedu. Hvalio ih je za wihovu bogoboja`qivost (disidaimoniju). Apostol je iskoristio ovu re~ u wenom dobrom zna~ewu, a ne ironi~nom i potcewuju}em (kao {to je sujeverje). Rekao je, dakako, da su Jelini i u idolima tra`ili Boga ne bi li Ga se kako dotakli, ne bi li Ga opipali. Radi se ovde o jednoj prirodnoj, bogodanoj, rekao bih, te`wi, daru ili instinktu, da ~ovek te`i Bogu, s obzirom da ~ovek nije samo homo sapiens, nego i homo religiozus. ^ovek `eli da tra`i Boga, da se pribli`i Bogu. I Pavle je u jelinskim idolima video i prepoznao ovu qudsku te`wu. Ova te`wa Atiwana bila je uzela i imala pogre{an pravac, i to je Pavle znao i iz svog li~nog iskustva. Pavle je slu`io Bogu otaca svojih, i svim srcem se revnosno predao tome, ali je zakqu~io kad ga je susreo Gospod Hristos da su to sve trice i ku~ine, da je ~ak i {tetno za ~oveka, da je to krah i prama{aj (sr. Fil.3,7-8). Poku{ao je Pavle u Atini da izvede Atiwane na pravi put, kako bi se pribli`ili Bogu, a da pritom ne potceni wihov jelinski identitet. Ovde bih hteo da ka`em, pritom ne `ele}i da budem pogre{no shva}en, da ne treba mnogo insistirati na jelinstvu Pavlovom. Ako Jelin ne umre u Jelinu, i Jevrej u Jevreju, i Srbin u Srbinu, nijedan od wih ne mo`e postati pravi hri{}anin. Jedino preko smrti Jevrejin, i Jelin, i Srbin, prelazi u hri{}anina, dosti`e do Hrista.
491

a misli se najpre na Balkan i par excellance na Jeladu uop{te se ne spomiwe, kao da smo mi jo{ varvari! Za tzv. Zapadnu Evropu, Balkan je jo{ uvek varvarstvo!).

E P I S K O P

ATANASIJE

(No danas Evropqanin se amerikanizovao, kao {to se Evropa natoizovala, tako da ne postoji Evropa, nego postoji samo NATO. Barem za nas Srbe to je stvarnost Evrope; sve ostalo su romantizmi o nekad nekoj hri{}anskoj Evropi. Evropa za nas jeste NATO, i uskoro }e Evro-Nato do}i i na Kosovo1), i nastavi}e jo{ i daqe. To je kon~ina ove i ovakve Evrope. Sumrak Zapada! Stoga, u svakom slu~aju, ako danas ne umre Evropqanin u Evropqaninu, ne}e postati pravi hri{}anin. Ovo jo{ vi{e va`i za Amerikance).

Tako je i Jelin trebalo da umre u Hristu da bi ponovo o`iveo, vaskrsao preporo|en, i tako u wemu, kroz Hrista, steklo vrednost ono {to je dobio od Boga: wegova filosofija, genijalnost, umetnost i svi drugi helenski darovi. Bog je posle Jevreja promislio, provideo i za sve narode postavio napred odre|ena vremena i me|e wihova boravqewa, kako re~e Apostol na Areopagu. Ovde se opet ne bih slo`io sa prof. P. Trembelasom, dobrim u~iteqem mnogih od nas ovde prisutnih meni li~no je pregledao doktorat o Apostolu Pavlu pre nego {to sam ga predao profesoru Karmirisu koji ka`e da Apostol ovde pod: postavio napred odre|ena vremena i me|e podrazumeva pojavqivawa i nestajawa narod. Bez sumwe, od Boga zavise izlasci narod na pozornicu istorije, i wihovi polagani izlasci, ako ne i nestanci. Svakako, Bog o svakome promi{qa, i ovde se mo`e na}i osnova za izvesni patriotizam u svakome narodu. Ja nisam kriv {to sam Srbin, niti mi je to prednost niti mawkavost. Srbin sam i {ta da radim {to sam Srbin? Nije kriv ni zaslu`an Srbin {to je to {to je; niti je kriv Jelin, premda mislim da se u promislu Bo`ijem Jelinski narod nalazi odmah iza Jevrejskog a ispred

1) Autor je predvideo dolazak stranih trupa na Kosovo skoro punih godinu dana pre: 26. juna 1998. g., a NATO je do{ao 12. juna 1999. g. Prim. prev.

492

B E S E D E

I RE^I...

Srpskog, i hvala Bogu za to. No, ne treba da preterujemo sa time ko je ko i iz kog je naroda, jer zaista treba umreti da bi se postalo hri{}anin, ili, kao {to u nastavku ka`e Apostol Pavle, treba svi da se pokajemo, da se preumimo u Hristu, da umremo sa Wime da bismo u Wemu vaskrsnuli. Pokajawe (metnoia=preumqewe) zna~i preporo|ewe, obnovqewe, preobra`ewe, no ne i uni{tewe onoga {to je ~oveku od Boga dato. Svi ti bogodani darovi iznova sti~u vrednost, po{to nijedan prirodni dar nema samovrednost, nije samosvrha, ina~e, ako tako mislimo, onda idemo u stojicizam. Jer, Stojici vele: Mi smo rod Bo`iji. Sveti Zlatoust ~ini suptilnu kritiku onih koji `ele i misle da su stvarno rod Bo`iji. Qudi sa Bogom imaju srodnost (suggneia), govorio je Platon. Da, ka`e i Pavle na Areopagu: budu}i da smo i rod Wegov (DAp.17,28). Ali {ta ovde zna~i rod? Na{a qudska srodnost sa Bogom je samo preko Hrista, i jedino u Hristu. Ne postoji prirodna srodnost, kako su govorili Platon i Stojici. Ovu izreku Stojika Pavle je upotrebio u svojoj re~i na Areopagu da bi pokazao da, kao od Boga stvoreni i bogoliki qudi, nalazimo se blizu Boga. Nismo udaqeni od Wega. No to nije dovoqno, to ne vodi automatski Bogu. Jedna prirodna usmerenost, te`wa ili put prirodne analogije, jedna prirodna teologija, ne vodi kona~no nikud. To }e Apostol Pavle re}i na drugom mestu, podsetiv{i na sablazan krsta (1Kor.1,18-23), kao i ovde {to se doti~e toga pitawa, mada samo tek otvaraju}i tu temu. Sav wegov govor na Areopagu sadr`i postupnu pedagogiju. U svom govoru on po~iwe time da je Bog Stvoriteq sveta, Ukrasiteq wegov Demijurg i Kozmitor, {to je ideja simpati~na Jelinima, a potom isti~e da je Tvorac qudi. No osnovno kod Pavla je to {to sav govor na Areopagu postupno slu{aoce vodi
493

E P I S K O P

ATANASIJE

^oveku-Hristu, Kojega Bog odredi, i kroz Kojega dade qudima novu veru, time {to Wega Hrista vaskrsnu, i u Wemu }e izvr{iti sud nad svetom. To je nova Pavlova eshatolo{ka perspektiva. Prva perspektiva je, ona jelinska, bila prirodna, naturalisti~ka, nazovimo je teologija kosmologija: Bog je tvorac sveta. A druga je antropolo{ka: nas qude je Bog sve stvorio od jednog ~oveka i jedne `ene, od jedne krvi. (Rukopisi se ovde pomalo razlikuju,
ali svi ka jednom vode: da smo svi qudi od jednoga postali, od Adama). Me|utim, Pavlova posledwa re~ je da }e nas u Hri-

stu suditi Bog. I hvala Bogu {to }e nas Bog suditi u Hristu. Ne daj mi, Bo`e, da mi sude drugi, kako ka`e Psalmopevac. Da mi ne sude Amerikanci! Ne daj Bo`e da nam sude Eropqani! (Ju~e sam rekao i to ponavqam, jer je to

moje vjeruju: Ako je Carstvo Bo`ije Evropa, onda ja vra}am ulaznicu u svet, kao Ivan Karamazov kod Dostojevskoga. Ne `elim raj koji }e biti ovakva Evropa! Nemam ni{ta protiv prave Evrope, ali je ~iwenica da Evropa progawa svoje najboqe sinove, one prave Evropqane. [ta su sve podneli i podnose danas oni izvorni Evropqani od same svoje majke Evrope?! Ostavimo po strani nas jadne Srbe. [ta sve trpi Ruanda, ili Kurdi, ili Kipar, {ta sve podnose od Evrope?! Srozavawe Evrope je u tome da se nesre}no ili skoro nepovratno amerikanizuje). No da se vratimo na{oj temi.

Apostol Pavle, dakle, religiji Atiwana prilazi na jedan pedago{ki na~in. No taj prilaz ima i jednu veliku dubinu, koju }u poku{ati da izrazim ukratko sa nekoliko re~i. Ka`u da je Hri{}anstvo preuzelo od ve}ine religija pone{to, te tako predstavqa sinkretizam ili kombinaciju svega toga. Pavle pak ovde na Areopagu ka`e suprotno: da je Hri{}anstvo kraj svake religije, te prema tome smisao i ispuwewe svake religije. Sa pozitivne strane, Hri{}anstvo je
494

B E S E D E

I RE^I...

opravdawe svakog pozitivnog elementa u religiji, pa ~ak i u idolatriji. Bogo`edni Atiwani pribegavali su idolima ne bi li mo`da dotakli se Boga. Nisu bili tako naivni, kako su govorili bezbo`ni mudraci, da je tobo` strah izazvao religiju, strah porodio veru. Ne, nego su oni hteli da se pribli`e Bogu, da Boga u~ine ~ove~anskijim, qudskijim, tako da Ga dotaknu i zagrle. Hteli su Boga Koji }e biti na{ ~ovek, ~ovek kao i mi, da bi mogli da Ga dotaknu i zagrle. Hteli su ono {to je rekao Sveti Atanasije Sinait, na pitawe: [ta je to {to su hteli An|eli u Jevan|equ da na|u, u {to An|eli `ele zaviriti? (1Petr.1,12). Neki su govorili da je jedno, drugi opet ne{to drugo, a ja velim, odgovara Sveti Sinait, da su An|eli `eleli da, u ~asu Tajne Ve~ere, naslone glavu, poput qubqenog u~enika Jovana, na grudi Hrista Boga Koji bi pritom nosio wihovu prirodu. To je ono {to `elimo mi qudi, i to u su{tini `eli ~ovek: da se zagrli s Bogom @ivim i Istinitim u jedinstvu ve~ne qubavi, ali bez gubqewa svoje prave ~ove~nosti. Kada je |avo rekao Evi i Adamu: bi}ete ravni Bogu, Sveti Jovan Damaskin ka`e da ih je upravo taj predlog i povukao, jer su qudi i bili stvoreni za ravnobo{tvo, za jednakost sa Bogom u qubavi i slobodi, a ne u odvojenosti ili u bogoprotivnosti, u otmici jednakosti i ravnobo{tva s Bogom (sr. Fil.2,6-10). Da pojede{ jednu vo}ku i postane{ kao Bog to ne biva pomo}u bilo koje vo}ke. Ali je ~ovek bio zaveden tim predlogom |avola, zato {to je imao usa|enu stremwu ili ~e`wu ka obo`ewu, ka ravnobo{tvu u qubavi, pa je, `ele}i la`no obo`ewe (pomo}u jedne vo}ke, tj. neke stvari), kako isti Damaskin ka`e, taj ciq ili te`wu praotac Adam proma{io. No |avo je tim predlogom dotakao jednu tananu, bogodanu strunu srca qudskoga da tei pribliewu Bogu, iskoristio ju je i
495

E P I S K O P

ATANASIJE

zloupotrebio, i tako nas zaveo na la`ni put, me|u idole, u idolopoklonstvo. Iz tog razloga Apostol Pavle negoduje u Atini: O qudi, imate takav dinamizam i stremqewe u sebi, a gde idete?! Ali sre}om, Atiwani su bili stavili me|u mnogobrojne idole i jedan oltar Nepoznatome Bogu. Mi{qewa sam da su najdubokomislenija ostvarewa Jelina upravo wihove tragedije, koje prikazuju nesre}nost ~oveka. Mit o Prometeju jeste najdubqe osmi{qewe tragawa Jelina. Prometej buntuje protiv bogova, ali on nije bezbo`an, on samo negoduje: Qudi, gde nas poni`avate? @elite da slu`imo onim bogovima {to sede na Olimpu, i izigravaju nas? (poput npr. onih {to danas sede u Ameri~kom Kongresu!). Zbog ovoga je, mislim, Jelinizam ipak prihvatio Hri{}anstvo, mada pote{ko, u trudu i mukama, i to prihvatawe se produ`ilo i trajalo sve do Justinijanovog doba. Dakle, Pavlova je procena da religije nisu za odbacivawe, tako da mi hri{}ani ne ~inimo milostiwu kada u drugim religijama prepoznajemo ne{to istinito. Ne mo`emo biti toliko mizantropi i sve qudsko potcewivati. Ka`e Sveti Maksim Ispovednik, kada jednog jeretika kao jeretika odobrava{ i podr`ava{, tada si mizantrop, jer ne `eli{ spasewe ~oveka. Kao da `eli{ da dete ostane nerazvijeno, da ostane o{te}eno i li{eno onoga {to ga o~ekuje da mo`e da postane kao odrastao i zreo ~ovek. Dakle ~ovek, a da to ~esto i ne slutimo, ima u sebi stremqewa i ~e`we da do|e u blizinu Bo`iju, da se sjedini s Bogom. To je, dakle, Pavle video u idolima, tu ~e`wu ~oveka da traga za Bogom, da Ga opipa, a mo`da i da Ga zagrli, mo`da da do|e do stawa Jovanovog: da bude na grudima Bo`ijim zagrqen, da bude u ve~nom naru~ju Boga Oca. Zato je do{ao prethodno Sin Bo`iji i postao ~ovek. Ovaplo}ewem Hristovim ~ovek je dospeo u naru~je Bo`ije.
496

B E S E D E

I RE^I...

Sveti Maksim Ispovednik je rekao: da se nije Ovaplotio Hristos, Bog bi nama qudima bio daleko. Jedina mogu}nost koju je izna{ao Bog da bi ~oveka imao u srcu Svome, u Svome naru~ju, jeste Ovaplo}ewe Hrista Bogo~oveka. U suprotnom, Bog bi nam ostao nedostupan. Isto }e re}i i Sv. Grigorije Palama u 14. veku: da bismo bez Ovaplo}ewa Hristovog mi qudi imali samo neke daleke tragove Bo`ije, i bili bismo siro~ad, nesre}ni zauvek, i pitali bismo se: [ta smo mogli da budemo, a gde smo zavr{ili?! Zato je Hristos Bogo~ovek vrhunac i kraj svih na{ih qudskih `eqa i stremqewa. Jer je Hristos sjedinio Boga i ~oveka zauvek, ali bez umawewa ili gubqewa ni Boga ni ~oveka. Licemeran je, to je najmawe {to mogu da ka`em, evropski mentalitet, koji ~oveka `eli po svojoj meri, po merilima Amerikanaca, samo po wihovoj meri. Mera svega da je evroameri~ki ~ovek, a to zna~i smrt, zna~i ve~no neiskupqeno stawe ~oveka. Ali, i kad je mera svega Bog, to zna~i, tako|e, tamnicu za ~oveka. Jer koji Bog? Koji je taj Bog {to }e me progutati, i kome treba da se pot~inim? Na Areopagu Apostol Pavle doti~e samu jelinsku du{u do dna, i to su pokazali Oci Crkve (Irinej, Atanasije, Maksim, Damaskin, Palama). Ono {to Pravoslavqe ~ini da se razlikuje od svih religija, jeste to {to samo ono prihvata potpuno Hrista, ne samo kao Boga, nego i kao ^oveka, kao Bogo~oveka. Na ovome se i zasniva sva Hristologija Pavlova, koji u govoru na Areopagu Gospoda Isusa skromno naziva ^ovekom. Izvesni teolozi Pavlovu Hristologiju ovde, u besedi na Areopagu, karakteri{u kao prostu i nerazvijenu, ali to je pogre{no. Pavle }e imati mogu}nost da razvije svoju Hristologiju i u Korintu, i u Efesu, i u Filipima, ali on na Areopagu namerno postepeno privodi svoje slu{aoce Hristu ^oveku, a ustvari
497

E P I S K O P

ATANASIJE

kao Bogo~oveku i Spasitequ sveta i ~oveka. Glavno je da on wih dovodi do Hrista, i to Vaskrsloga. Ovim svojim osvrtom na vaskrsewe ^oveka Isusa, Pavle stavqa hri{}ansku so u sve tada{we religijske koncepcije, filosofske {kole i u~ewa. Zakqu~ujemo, otuda, da je beseda na Areopagu bila pedagogija apostolska, pastirska i misionarska, da oceni Jeline, i vrednuje ono {to je kod wih vredno, ali i da ih dovede pokajawu. Zato on i govori Atiwanima o tome da Bog, Koga su oni slutili kao Nepoznatoga, a Koga Pavle propoveda kao Istinitoga i Javqenoga preko Isusa Hrista Boga, zapoveda svim qudima svuda da se pokaju (DAp.17,30). Ne mo`e, ako se ne pokajete, veli on. Pokajawe je naj~ovekoqubiviji, najqudskiji elemenat, konstituanta ~oveka. Ako se po ne~emu razlikujemo danas mi kao pravoslavni hri{}ani od ostalih, to nije mawa ili ve}a gre{nost Srbi su najgre{niji od svih nego je to: {to jo{ uvek imamo okus i ose}aj i mogu}nost pokajawa. Pokajawe zna~i saznawe i priznawe da zlo jeste zlo, da greh jeste greh, da Bog jeste Bog i da nema drugog Boga iznad Boga. Jer jedino @ivi i Istiniti Bog spasava. Kada je Pavle stigao do te ta~ke svoje besede, atinski filosofi epikurejci i stojici po~eli su da negoduju. Pri~ao mi je jedan Jelin, dok je bio ambasador u Indiji, kad je sreo tamo jednog indijskog gurua, kako mu je ovaj rekao da on nema greha, da je prevazi{ao granicu greha, da ne zna za greh, i da ni nema potrebu za pokajawem. Tada, veli ovaj Jelin, koji je i sam bio bogoiskateq, pa je zato i{ao i kod gurua, shvatio sam Svetog Maksima, koji je rekao da je boqe biti gre{an, a imati ose}awe pokajawa, nego da si sveti i da ~ini{ ~uda, ali da si izgubio so pokajawa. Jer tek ta so ~oveka ~ini ~ovekom. Kada Hristos tra`i pokajawe od nas, kada Pavle tra`i pokajawe od
498

B E S E D E

I RE^I...

Atiwana, to pokazuje veliku ~ovekoqubivost, bo`ansko ~ovekoqubqe, bo`ansku ikonomiju, koja }e pro}i kroz krst i krstom }e spasti ~oveka i privesti ga Bogu. Ne postoji qubav Bo`ija a da ne prolazi kroz krst, jer ona nije tzv. ru`i~asta qubav. Sada svi govore o qubavi, a posebno u ekumenskom pokretu, i misle da re~ima o qubavi pokrivaju stvarnost qubavi. Surogat je da govorimo o qubavi a da je nemamo. Koju qubav je Bog pokazao prema Jovu, molim vas? I kad se pojavio pred Jovom i video ga gubavog u lepri, {ta mu je Bog rekao? Mo`da: Dete, oprosti mi {to sam se tako poneo prema tebi? Ne! Rekao mu je: [ta kuka{? [ta si se raspojasao? Opa{i se i stani preda mnom! Ali, {ta da opa{e Jov, kad mu se telo raspada? Kako to, zar je Bog tako surov? Bog izgleda surov, ali je taj isti Bog udostojio Jova Svoje li~ne pojave. Svoga javqawa Jovu. Jov je to shvatio i rekao: Nemam vi{e {ta da ka`em. Ne zato {to ga je u}utkao Bog, nego zato {to mu je dovoqno bilo da se @ivi Bog javi i op{ti sa wim, a sve ostalo nema presudnog zna~aja. Eto to op{tewe i zajednicu sa Bogom @ivim i Istinitim, objavquje Pavle Atiwanima, i tra`i od wih pravo, stvarno op{tewe sa Istinitim Bogom. No nije dovoqno samo da Ga tra`imo, kad od Wega imamo bitijni pokret, prirodu, `ivot, imamo postojawe. To je samo prirodni nivo, i ko se istove}uje samo sa prirodom, taj se kona~no miri sa smr}u, prihvata smrt, ali neiskupqivu smrt, smrt bez vaskrsewa. A kao hri{}ani treba da umremo da bismo `iveli, da umremo sa Hristom da bismo sa Wim od Boga bili vaskrsnuti, ina~e nema drugog puta spasewa. Ali to tako|e zna~i, po re~ima jednog jelinskog teologa, mog prijateqa, da kada kr{tavamo dete mi ga ne kuvamo, nego isto dete izlazi posle iz krstionice, ali preporo|eno i o`ivqeno qubavqu i blagoda}u Bo`ijom, `ivom zajednicom sa Bogom. A to je Hristos i Crkva. Treba,
499

E P I S K O P

ATANASIJE

me|utim, da otpadne ono la`no i pridodato, kako bi iza{lo i uzdiglo se pravo bogodano prirodno, i pritom jo{ oblagoda}eno i obo`eno u Hristu. To jest da se zbude pokret prirode u nadprirodu, kako kae Sveti Maksim, pokret ~oveka u bogo~oveka, a to mo`e da u~ini samo ~ovek u li~nosti Hrista Bogo~oveka. Samo je u Hristu puno}a ~oveka (Ef.4,13). Prema tome, veoma duboke stvari, velike i duboke tajne nam je saop{tio Pavle u Atini na Areopagu. Zaista nam je dao Misti~nu teologiju Boga @ivog i Istinitog, u Trojici Poznatoga. Pisac pod imenom Areopagita, onoga koji se obratio Hristu posle Pavlove propovedi na Areopagu (DAp.17,34) (koji se do danas Areopagita stavio takve re~i. Re~ je o spisima poznatim kao Areopagitika, koji sadr`e duboke stvari, od kojih je Zapad, na`alost, uzeo samo ne{to-ne{to povr{inski, a ne su{tinski. Atina je Areopagitskom besedom bila pridobijena od strane Pavla, Korint je za Pavla bio mnogo te`i. Jelini Korin}ani sva|ali su se, glo`ili me|u sobom, i istorija je pokazala da su oni ponajvi{e predstavqali Jeline. Zato Jevan|eqe ne ka`e da je Pavle drhtao u Atini, kao u Korintu (1Kor.2,3), nego da se ra`estio duh u wemu kada je prolazio Atinskom Agorom. Svakako je bio mirniji u Atini, nego kad je zatim bio u Korintu. ^ovek je jedna velika tajna, veliko ali duboko delo Velikoga i Dubokoga Boga. Samo Bog mo`e da se saizmeri sa ~ovekom, |avo je za tako ne{to mali. To govori iskustvo Svetih, a i moje malo iskustvo, kad sam se i ja uverio da je |avo ipak mizerija. Po sredi je veli~anstvenost ~oveka, i jedino Bog u Li~nosti Hrista mo`e da se izmeri sa ~ovekom.
500

krije pod tim imenom i bi}e verovatno skriven do Drugog dolaska Hrista), znao je zbog ~ega je u usta Dionisija

B E S E D E

I RE^I...

Velika je i maksimalisti~ka antropologija Apostola Pavla. A znate {ta to zna~i? To mo`ete do`iveti samo kad se susretnete sa Hristom, tamo gde je i vodio Pavle Atiwane. Bacio je na Areopagu seme u wih, i ono je uhvatilo korena. To je, mislim, veliki smisao, velika pedagogika, pastirska misija, i apostolsko poslawe Pavlovo me|u Jelinima u Atini. I, prema tome, Pavle je u Atini istinski pridobio pravu Jeladu. Neka ih je i bilo malo tada poverovav{ih u Pavlovu propoved u Atini. Od wih je postalo malo stado Crkva. Ali da objasnim, na zavr{etku, ne{to {to obi~no olako isti~u mnogi, pa me|u wima i Jelini. Ne postoji, tzv. jelinohri{}anska, evropska civilizacija i kultura. To su ulep{avawa. Postoji Crkva Hristova koja obuhvata sve. Ali, potrebni su smrt i Krst, sa Hristom i u Hristu, da bi se zbilo vaskrsewe; drugi put spasewa i Hri{}anstva ne postoji. To govore i izvesni novojelini, pod uticajem Evrope, ove nove, povr{ne Evrope, a ne one prave, duboke, stradalne Evrope. Govore, naime, da postoji humanizam, koji je proizi{ao iz jelinizma. Ali, taj goli humanizam ne vodi nigde, i ne spasava ~oveka i rod qudski. Zato, ve}i i vi{i humanizam objavquje Pavle i Pravoslavqe od humanista Zapada. To je hri{}anski Teo-humanizam, bogo~ove~anska veli~ina ~oveka i wegovo ve~no spasewe i obo`ewe u Hristu. I tu je prava sloboda ~oveka, puno}a rasta ~oveka u meru rasta visine Hristove (Ef.4,13). Sloboda samo qubavqu mo`e da se ostvari, i qubav samo slobodom, a ne pomo}u drugih sredstava, magijskih, mehani~kih, ili danas elektronskih. U Pavlovom govoru, dakle, vidimo da je on na Areopagu dobro i ta~no procenio i ocenio Jeline, i tu u Atini se okrenuo i prema ostatku ~ove~anstva preko
501

E P I S K O P

ATANASIJE

Jelin. Ova, dakle, jevan|elska misija Pavlova u Atini, na Areopagu, uspela je. Wegov govor je bio `iva re~ Re~i Bo`ije. Neki su od slu{alaca filosofa ismejavali ga, ali neki su kroz wega i poverovali u Hrista, poput Dionisija Areopagita, za koga verujemo da je zatim bio Episkop Atinski. Pavle je propovedao Hrista Ovaplo}enog, Raspetog i Vaskrslog. Time je zape~atio Atinu, Jeladu, ~itav jedan svet. Pavle je na Areopagu jednostavno rekao da je {teta velika ako bogatstvo i obdarenost, koju je Bog dao Jelinima propadne, ukoliko izgube Hrista. To vai i za Jevreje, Srbe, i sve narode i qude sveta. Mislim da govori sada{weg Bla`ewej{eg Arhiepiskopa Jeladske Crkve to `ele da saop{te dana{wim Jelinima. Logos postade telo to je Pavle hteo da prenese Atiwanima, na pastirski, apostolski, misionarski, pedago{ki na~in, i zato je tako govorio Atiwanima. I u tome je uspeo, kako su pokazali Jelinski Sveti Oci Crkve, ali i drugi prosti qudi do danas, u Atini i Jeladi. I ne samo tu, nego {irom Pravoslavne vaseqene.