Mehmed paa Sokolovi,veernje Novosti- feljton Ponosan na - korene

Iako preobraen u islam i veran novoj religiji, Mehmed nijednog trenutka nije zaboravljao na svoje poreklo. U est vekova Osmanske carevine samo je on zasluio epitet najveeg vezira, Pie: Ismet Koan U EST vekova dugoj istoriji Osmanske carevine, za vreme trideset i est sultana, izmenjalo se na vlasti ukupno 210 velikih vezira. Meutim, turski istoriari se slau da samo jedan od njih zasluuje epitet najveeg. To je je Mehmed-paa Sokolovi, poreklom Srbin iz Bosne, koji je, dostojno veliini i geniju svog prvog gospodara i najveeg od svih padiaha, Sulejmana Velianstvenog, uzdigao imperiju do nesluenih visina, gde je neogranienom vladavinom i mudrou velikog diplomate i ratnika odrao i za vreme naslednika nedostojnih imena velikog Zakonodavca. U ovom feljtonu proslediemo ivotopis i delo neogranienog upravitelja Turske carevine, kojem se navrava 500 godina od roenja, pred kojim je, bezmalo ceo jedan ljudski vek, drhtala Evropa, i velikog dravnika koji je nepogreivim instinktom nita manjeg vojskovoe i ratnika nametao mir sabljom i topovima. Nekadanji atac i nesueni monah iz Mileeve, od njegovih rodnih Sokolovia, preko jedrenskog saraja i Enderuna i najviih dravnih funkcija u Carigradu, iako preobraen na islam i iskreno veran novoj religiji, nije nijednog trenutka zaboravljao svoje poreklo, to je pokazao svojom popustljivom politikom prema Srbima i, samo njegovom zaslugom obnovljenom Pekom patrijarijom, na ijem je elu ustoliio svog roenog brata Makarija. Pratei neprekidnu uzlaznu liniju dvorskog paa koji je, zahvaljujui svojoj otroumnosti i sposobnostima, imao sreu da se bavi u najblioj blizini i bude u milosti velikog padiaha Sulejmana, videemo njegov ivot i kao linog carevog sobara i oruara, admirala mornarice, rumelijskog beglerbega, komandanta vojne protiv Austrije i osvajaa Sigeta i Arabije i, napose, pae sa tri tuga, koji je jedini od svih velikih vezira imao ast da se odri u slubi ak tri sultana. Sokoloviev genij dravnika nije vidljiv samo po vrstom dranju dizgina osmanske vlasti nakon smrti gospodara triju kontinenata - Sulejmana Velianstvenog, ve i u njegovoj ambiciji da

carevini proiri nove i nesluene vidike i uini je apsolutnim gospodarom srednje Azije i Indijskog okeana, za ta se upustio u, za ono vreme fantastinu avanturu prokopavanja kanala Don-Volga, kojeg je trebalo da spoji sa morem, Kaspijsko jezero sa Crnim morem, a odmah iza toga planirao jo vei poduhvat - probijanje Sueckog kanala. Mehmed-paa Sokolovi je, slau se i turski i evropski istoriari, poiveo dovoljno da ostavi neizbrisiv trag u istoriji Osmanske carevine. Poginuo je tragino, kao rtva politike zavere, od ruke, ironijom sudbine, jednog dervia koji mu je poreklom bio zemljak iz Bosne. Bilo je to u 74. godini njegovog ivota i, ini se u pravo vreme, da ne bi svojim oima video poetak naglog propadanja imperije, u ijem je stvaranju moi i sam uestvovao, a nad kojom su se, bio je svedok, poslednjih nekoliko godina njegova ivota poeli da nadvijaju tmurni oblaci, najavljujui carevanje svega onoga protiv ega se svim silama borio - mita, korupcije i vladavinu harema imperijom. ivot Mehmeda Sokolovia nije lako pratiti, jer su istorijski izvori lieni opirnijih podataka o njegovom najranijem ivotu, pogotovo perioda koji je vezan za njegovo odvoenje u carski saraj u Jedrenu i njegovo uspinjanje u dvorskoj slubi. Visoki i naoiti Bosanac pao je vie u oi turskim istoriarima tek kada je, naprasno, bio naimenovan za vrhovnog kapetana mornarice. Od tada ga prate u korak, a sve ono to se dogaalo u njegovom najranijem dobu, ostavljeno je da se crpe iz turih pominjanja turskih istoriara i predanja srpskog naroda, ega se, iz razumljivih razloga, treba prihvatiti sa dunom rezervom. Zatim iz malobrojnih pisanih dela o njemu na srpskom jeziku i, na kraju, pedantne diplomatske prepiske dubrovakih i venecijanskih ambasadora na osmanskom dvoru, koji su pomno beleili svake detalje vezane za velikog vezira, od ije je milosti zavisila i sudbina njihove trgovake moi u Sredozemlju. Bez sumnje, jedno od najkompletnijih pisanih dela o najveem osmanskom veziru na srpskom jeziku je knjiga Mehmed Sokolovi Radovana Samardia, koja je sa francuskog prevedena na turski, a ve vie od decenije ne silazi iz vitrina turskih knjiara. U njoj je, izmeu ostalog, zabeleeno upravo ono to nedostaje turskim istoriarima - narodno predanje o odvoenju Baja Sokolovia u Jedrene. NAOIT, PAMETAN MOMAK POETKOM DVI veka, kada se za potrebe ouvanja proirenih granica turske carevine pojavila potreba za sveim snagama u armiji, Osmanlije su jo vie pribegle ranije ve oprobanoj praksi popune vojnog podmlatka putem tzv. devirme, koja je kod nas poznata kao danak u krvi. Pet-est godina poto je hercegovaki sandak-beg Skender Ornosovi dobio zapovest iz

Carigrada da po Bosni i Hercegovini pokupi hiljadu ademioglana i dovede ih u saraje, u Bosnu se iza 1520. uputio Jeilde Mehmed-beg, traei kao i njegov prethodnik, sposobne mladie za carsku slubu. Posle dugog obilaenja Bosne i susednih krajeva, Jeilde-bega put je naneo u selo Sokolovii kod Ruda u viegradskom kadiluku, gde je douo priu o naoitom i pametnom momku Baju koji je bio dat u monaku slubu kod njegovog ujaka u Mileevi.

Beleg velike sree

Na elu vaeg sina beleg je velike sree, koji kazuje da e on u sultanovoj blizini doi do veoma velikih poloaja, kazao je Mehmed-beg nesrenim roditeljima Baja Sokolovia. Grupu od etrdesetak deaka, meu kojima je bio i Bajo, primio je sultan Sulejman u Jedrenu. Pie: Ismet Koan MISIJA jaja - bae, Jeilde Mehmed-bega, u kojoj je meu etrdeset deaka i mladia iz Bosne pokupljen i Bajo Sokolovi, bila je ustaljena procedura koja se po nalogu Porte odvijala povremeno i prema potrebi. Janiare, tursku stajau peadiju i elitnu sultanovu vojsku, pretpostavlja se, osnovao je jo sultan Orhan u 14. veku. Devirmu, prikupljanje ivog vojnog poreza zapoeo je jo sultan Mehmed elebi u prvoj polovini 15. veka, ali je ona u pravom smislu institucijalizovana tek za vreme sultana Murata Drugog, da bi poseban zamah dobila u vreme sultana Mehmeda Osvajaa, a najea je bila u 17. veku. Za buduu janiarsku slubu, uzimana su, prvenstveno, deca i mladii iz hrianskih familija, a u kasnijim periodima, kada sepojavila potreba za ouvanjem proirenih granica i unutranjeg mira, i iz redova Turaka, Cigana i Jevreja. Oduzimanje hrianske dece je bilo ukinuto 1638. godine. Povod za to je bilo nezakonito primanje novca koje su uzeli skupljai devirme u Rumeliji, Bosni, Albaniji i Grkoj. Uzimanje mita glavom su tada platili turnadibaa Dervi-aga (general-porunik janiara) i drugi kupitelj dece, Kazhadi- zade, dok se trei Devedi Mustafa spasao na molbu velikog vezira. Ovo uzimanje podanike dece bilo je poslednje koje spominje osmanska istorija, i tako je pod najveim osmanskim silnikom sultanom Muratom etvrtim bila ukinuta i ova nasilnika mera.

Najvie janiara, oko 54.000, u turskoj vojsci bilo je sredinom 16. veka. Sa opadanjem turske moi, janiari izazivaju bune i nerede i postaju opasniji za vlast sultana nego za neprijatelja. Mehmed Drugi je 1826. uguio u krvi njihove pobune u Carigradu, ukinuo ih i uveo nizam, tj. redovnu vojsku, posle ega je prestala i potreba za ubiranjem ivog vojnog poreza, odnosno devirme. Halkondilas, savremenik Murata Drugog, kojem se pripisuje usavrenje i ureenje turske vojske, naroito janiara, opirno i verno opisuje sultanov tabor i ureenje njegove vojske, za koju kae da zbog visokog stepena reda i svrhovitosti izaziva svako potovanje. Sultanova porta se sastoji od est do deset hiljada peaka. Uhvaene deake alje u Aziju da bi tamo dve-tri godine nauili turski jezik. Ako u dovoljnoj meri znaju jezik, alje dve-tri hiljade u mornaricu u Galipolje da ue pomorstvo. Svake godine dobijaju odeu i sablju. Odavde su pozvani na sultanovu portu sa dosta plate za uzdravanje, a neki dobijaju i vie. Oni tvore uski sultanov krug... Prema turskim izvorima, devirmom su se kupila deca i mladii uzrasta od osam, deset, petnaest, osamnaest ili dvadeset godina, ali ponajvie oni starosti od 14 do 18 godina. Devirma je prikupljana jednom u tri, pet ili sedam godina i skupljalo se, odjednom, izmeu dve hiljade i deset hiljada dece koja su, uglavnom, bila birana po fizikoj snazi, pameti i lepoti. Istorijsko pamenje danka u krvi, kako je meu hrianskom rajom nazvana devirma, urezano je podjednako i meu Srbima, ali i Gruzijcima i Rusima. Samardi, pozivajui se na veliki broj istorijskih beleaka, koje kazuju da su roditelji, u strahu za svoju decu, odvodili svu eljad u planinu kad bi se ulo da nailazi skuplja devirme, navodi da su zbog toga itave porodice prebegavale u susednu dravu, a da su pojedini roditelji radije svoju decu sakatili nego ih predavali Turcima u ruke. Sauvane su i vesti da su neke majke ispisivale sinovima krst na elu ili na ruci sokom jedne otrovne trave, koji bi ostavio oiljak i tako ih zanavek odvajale od Turaka. Pribegavalo se ponekad i ranoj enidbi, pa se nailazilo na deake privenane ve u dvanaestoj godini. Ali, turske vlasti su se lako doseale ovakvim dovijanjima, tako da bi, umesto spasa, ee usledila njihova odmazda. Zbog toga je, kao najcelishodnije sredstvo ostajalo to da se dete otkupi ili haralija mitom odobrovolji, ali je bilo malo kua koje su takav troak mogle da podnesu. Ponavljanje jedne pojave, bilo to i nasilje, ipak dovodi do navikavanja...

Kad je Jeilde Mehmed-beg pao u Sokolovie, Bajo se, verovatno, zatekao u oevoj kui ili je jaja-baa, doznavi kakvog sina ima domain Dimitrije, naredio da tia dovedu iz Mileeve. Ova druga pretpostavka se ini verovatnijom, jer se pored oajnih roditelja pojavio i pomenuti kaluer, Bajov stric ili ujak, koji je pokuao da dete sauva. Stari Sokolovi se, kau turski izvori, obratio uraku da mu pomogne novcem kako bi otkupio sina. Kaluer je, zaista, svim silama nastojao da pridobije ili potkupi jaja-bau, ponudivi mu faraonski novac za deaka, ali beg nije dozvolio da mu se isprljaju skuti. Sirotim roditeljima je jo jedino ostalo to da dete sakriju, da bega nekako zavaraju, da saekaju priliku kad e moda da ga pridobiju. Sakuplja danka u krvi nije bio samo neumoljiv. Razlog roditeljske nesree i oaja on je iskreno video u njihovoj zabludelosti i neznanju. Zbog toga je rekao Sokoloviima: Ej, neznalice i putnici po bespuima pakla! Zar ne znate da e ovaj siromah deko u padiahovoj slubi postati estit? Kad on, nesumnjivim staranjem sultanovim, postigne veitu sreu, svaki od vas doi e do venog bogatstva i trajne sree. Jer, ova drava je Humaj-ptica, koja je pala na va soj, a vi je svojim glupostima odgonite i svojim rukama sopstvenu kuu palite! Na elu vaega sina beleg je velike sree, koji kazuje da e on u sultanovoj blizini, u slubi dobrotvora, doi do veoma velikih poloaja... Tako je mitoloka Humaj-ptica, koja veito srenim ini svakoga kome njena senka padne na glavu, preletela i iznad sela Sokolovia. Uviajui da moraju da predaju sina, roditelji su deaka izvukli iz skrovita i zamolili jaja-bau neka im ga dobro prigledaju. Jeilde Mehmed-beg je bio veoma zadovoljan to je izneo sokola iz gnezda. Grupu od etrdeset deaka pokupljenih iz poznatih i plemenitih porodica, meu kojima je bio i Bajo, Jeilde Mehmed-beg je pravo iz Sokolovia uputio u Jedrene, gde ih je sultan Sulejman primio na huzur (u audijenciju) i, izjavivi kako mu se dopadaju, naredio da se upiu u tamonji carski saraj. U jednoj turskoj pesmi, koja govori o odvoenju mladog Sokolovia na sultanov dvor, posle svega, dolaze stihovi: Iz kanda zlog gavrana istrgoh jednu divnu prepelicu, i ulovih jednog sokola pre saznanja ljubavi...

SAN UOI BOIA DOK je jo sina nosila pod pojasom, Bajova majka je, govori predanje, uoi Boia usnila san da joj je nikao bor iz utrobe, pa granama svet natkrilio. Kad je to ispriala svekru, koji je, prema obiaju, svoj eljadi u kui trebalo da protumai snovienja u toj noi, starac je snahu dobro pogledao i rekao joj: Daj boe, da bude sreno, moja snaho, ali mono da ti rodi zemlji gospodara.

Novo ime - Mehmed

Preobraanjem u islam Baju Sokoloviu je nadenuto ime Mehmed. Audijencija u Jedrenu kod sultana Sulejmana Velianstvenog. Sultanov poverljiv ovek. Pie: Ismet Koan SA velikom se sigurnou zna da je Bajo Sokolovi, sa grupom od etrdeset mladia koje je Jeilde Mehmed-beg poveo sa sobom u Jedrene u periodu kada se u tom gradu i njegovoj okolini, izmeu ratnih pohoda, od novembra 1524. do marta 1525, odmarao Sulejman Velianstveni. Odabrani mladii su primljeni na huzur (u audijenciju) velikom padiahu koji je rekao da mu se veoma dopadaju i od tog trenutka je poelo njihovo komplikovano, sistematsko i neretko nemilosrdno vaspitavanje i poduavanje u raznim naukama i vojnim vetinama, iji je krajnji cilj bio da se od njih naprave sposobni i padiahu do groba odani dvorski slubenici, vojskovoe i dravni velikodostojnici koji e biti stub moi Osmanskoga carstva. Bajo Sokolovo, zajedno sa trideset devetoricom drugih mladia, statusom i pameu, imao je sreu da ga odmah upiu u ioglane, budue dvorske paeve koji su, samim tim, bili predodreeni za napredovanje prema najviim dvorskim, dravnim i vojnim funkcijama. Za razliku od njih, ostali mladii koji su takoe bili prikupljeni devirmom, bili su upisivani u ademioglane, kategoriju buduih janiara koji su upuivani u anadolska sela za uenje turskog jezika i elienje tekim seoskim poslovima, da bi tek nekoliko godina posle toga poinjali sa vojnom obukom i bili prikljuivani tzv. janiarskim ognjitima.

U Osmanskom carstvu su postojala tri saraja: u Jedrenu, Galati i Carigradu. Sva tri saraja imala su po trista deaka. To su, zapravo, bili kadetski zavodi, gde su pitomci bili obuavani ili za ratnu ili za dvorsku slubu. U njima je postojalo ukupno est soba. Prve dve su: velika i mala soba, prva sa dve stotine, a druga sa stotinu pitomaca, i to su bile sobe za pripravnike u slubi paeva, a etiri gornje su bile odreene za osobnu slubu. Najnia od ove etiri sobe zvala se seferli odaja, koja se brinula za sultanovo rublje. Ova soba je ujedno bila kola pevaa, plesaa, brijaa i ranarnika u saraju. Bakulukdija je dva puta sedmino u srebrnoj posudi prao muslin sultanova turbana, pri emu su ostali pevali pesme u punom zboru, tako da je pranje turbana ujedno bila i veba u pevanju. TREA je soba bila kiler, tj. podrum ili zapravo pekara za slatkie i u njoj su se bavili iskljuivo izradom i uvanjem slatkia, ukuvanih plodova, slatka (halve), erbeta, sirupa, sredstava za jaanje i sokova svih vrsta. Uz to, paevi ove sobe isporuivali su svee za odaje i bogomolju saraja... Sledea u hijerarhijskom nizu je hazna odaja u kojoj su se ioglani, osim vebanju u jahanju i oruju, osobito poduavali da opsluuju sultana, podsecaju caru nokte, pomau berber-bai i uili se savijanju turbana. Poslednja, has odaja, u koju su dolazili samo najodabraniji i u prethodnim odajama prekaljeni pitomci, bila je ve odskona daska za visoke dvorske, dravne i vojne funkcije. Ioglanima iz ove sobe je bilo povereno uvanje samog sultana, relikvija bogomolje, koja se nalazi do sultanove spavaonice, a u kojoj se nalaze ogrta, sveti steg i poslanikova sablja i luk, te sablje triju prvih halifa i nekolicine njegovih drugova... Poveravanje ovih dravnih dragocenosti, bio je najbolji znak da su ovi mladi preobraenici na islam u najveoj padiahovoj milosti i da e se, posle, u proseku petnaestogodinjeg vaspitavanja i obuavanja u jednom od ovih saraja, nai na najviim i odabranim vojnim i upravnim funkcijama carevine. Za Baju Sokolovia, kojem je prilikom preobraanja na islam nadenuto novo ime Mehmed, pretpostavlja se da je ostao u slubi u jedrenskom saraju 13 godina i da je kao pa, pratei sultana u vojnim pohodima uestvovao u Mohakoj bici 1526. godine, da je sa turskom vojskom bio pod Beom 1529, a da je kasnije, kao pa, preao u slubu velikog defterdara Skendera - elebije, u ijoj je sviti uestvovao u ratu protiv Persije. KADA je veliki defterdar, koji je, po tradiciji, kolovao paeve za najvie dravne i finansijske slube bio optuen od velikog vezira i sultanovog tienika Ibrahim-pae da je glavni krivac za zakasnelo zauzimanje Bagdada, a zatim i javno pogubljen, svi njegovi telohranitelji, paevi i posluga bili su pridodati carskom saraju. Meu tri stotine tih paeva, nalazila su se i sedmorica

mladia koji su, prema svedoenju tadanjeg turskog hroniara Alije, postali prvi ministri ili veziri carstva: Pertef Mehmed-paa, Ahmed-paa, Pijale Mehmed-paa, Lala Mustafa-paa, Husejin-paa i Mehmed-paa Sokolovi. Sve su to bili oni koji e, kroz ivot, pratiti Sokolovia decenijama, neki od njih i do smrti, da mu budu prijatelji, podrka u naporima ili, ee, ljuti dumani. Preuzevi svu njegovu pratnju, jer su najbolji od njih za dvor i obrazovani, sultan je izvesno bio obaveten koliko koji od njegovih vaspitanika vredi, pie Samaredi. Svi Sokolovievi biografi pominju da je prva njegova sluba kada su ga doveli na Novi dvor u Carigradu bila finansijske prirode. Radio je u carskoj riznici, dakle posao koji je uz Skender - elebiju izvesno mogao najbolje da naui. Od tog trenutka, Mehmed je za deset godina promenio pet zvanja kao sultanov dvoranin: iao je tano onim putem koji vodi do visokih poloaja u dravnoj upravi i vojsci. U poslu je bio veran i pouzdan, kae njegov biograf: njegovo dranje i vladanje, kao i umenost i dovitljivost prilikom raznih ceremonija, sultanu su se posebno dopali. Prva Mehmedova sluba je bila rikabdar, zvanje koje se sastojalo u tome to je pomagao padiahu kod uzjahivanja konja i pratio ga na putu, idui pored njega peice. Iza toga je postao ohardar, dostojanstvenik koji se brinuo o sultanovoj odei, nastupajui na sveanostima neposredno uz njegove skute. Uskoro mu je, meutim, dodeljeno zvanje koje mu je omoguilo da se jo vie istakne i pokae u punom sjaju. Postao je silahdar-aga, zapovednik carskih titonoa, ija je dunost bila da se brine o linom sultanovom naoruanju i da ga, prilikom javnih ceremonija pridruuje s desne strane, nosei o desnom ramenu njegovu sablju. Za Mehmeda Sokolovia, meutim, kau da prilikom obavljanja ovih slubi nije bio samo paradni dvoranin, ve da je obavljao i mnoge druge poverljive poslove. Zbog toga je nagraen zvanjem enegir-bae, koji je vaio za jednog od najpouzdanijih sultanovih ljudi. Pratio je sultana na svim njegovim putovanjima i pohodima i, upravljajui poslovima dvorskih trpezara, lino kuao jelo i pie koje je bilo namenjeno sultanu. PUT ZVEZDA ZVEZDANI put Sokolovieve karijere koja e ga odvesti do najviih upravnih funkcija carstva, nagoveten je u prolee 1543, kada je Sulejman postavio Mehmeda za velikog kapidi-bau, najstarijeg meu zapovednicima dvorske strae. Time je Mehmed, ostavi jo uvek dvoranin, neposrednije uveden u gotovo redovno obavljanje drugih slubi: kapidi-baa je privodio strane

izaslanike sultanu prilikom javnih audijencija, obavljao razne poverljive misije, osobito diplomatske prirode, dostavljao tajna pisma i vane poruke Porte namesnicima u provincijama, donosio svilene gajtane i katil fermane. Uticaj kapidi-bae na sultanovom dvoru i u vrhovima uprave carstva bio je tako osetan, da su ih Dubrovani unosili u spiskove, sasvim odmerene, onih turskih velikodostojnika koje treba obdariti.

Vezir odan sultanu

Kao trei vezir, Mehmed-paa Sokolovi naao se na meti intriga zbog sukoba brae prineva oko podele prestola. Svojim dostojanstvenim dranjem Mehmed osvojio poverenje princa Selima, budueg vladara Osmanlijskog carstva. Pie: Ismet KOAN VELIKI iskorak Mehmeda Sokolovia na pozornicu osmanske imperije, dogodio se 1546, godine. Umro je Hajrudin Barbarosa, stari gusarski vuk za ije su ime vezane najslavnije stranice turske pomorske istorije i strah i trepet svega to plovi Sredozemljem. Na opte zgraavanje njegovih saboraca i iskusnih pomorskih komandanata, za prvog oveka mornarice, kapudan-pau, imenovan je Mehmed Sokolovi, za kojeg se jedino znalo da nema nikakvog pomorskog iskustva! Tada je meu turskim hroniarima, koji e od tada pomnije pratiti svaki njegov korak, poelo raspitivanje za ovog, kako se tada mislilo, miljenika dvora. Istoriar Ismail Hami Danimend ak bljuje vatru na ovakvo Sokolovievo imenovanje, nazivajui to Kanunijevom grekom. Prema nekim turskim istoriarima, Sokolovi je na toj dunosti bio etiri godine, od 1546. do 1550, dok M. Tajib okbilen u turskoj Islamskoj enciklopediji, u tekstu o Mehmed-pai Sokoloviu, tvrdi da je dve godine vie bio na toj slubi, dok na Radovan Samardi smatra da je on upravljao pomorskim poslovima Turske do 1551. godine, kada je bio unapreen u zvanje rumelijskog beglerbega. Malo je ko od ovih kritiara razumevao dalekovidost Sulejmana Velianstvenog koji je imao velikog dara i oseaja da odabire prave ljude za prave funkcije i koji je, nasuprot uvreenom miljenju da odbranu steenih pozicija na moru treba ostaviti nekadanjim gusarima, odabrao za admirala mornarice proverenog oveka koji e u njoj zavesti red i poredak i ija sudbina nee zavisiti od hirova, trenutnih raspoloenja i odmetanju sklonih gusarskih komandanata, kao to su bili uveni Hajredin Riobradi i njegov nesueni naslednik i nita manje proslavljeni gusarski kapetan Turgut Reis.

POSLE punih etvrt veka haranja Sredozemljem i totalne zavisnosti osmanske mornarice od severnoafrikih, egejskih i albanskih gusara koji su se stavili pod njenu zastavu, osmanska flota je, rukovoena mudrom rukom novog kapudan-pae Mehmeda Sokolovia, poela da dobija jednu sasvim drugu fizionomiju. Za etiri godine, koliko je Sokolovi proveo na ovoj funkciji, preureena i po svim vojnim pravilima ustrojena turska mornarica je izrasla u veliku pomorsku silu koja je bila kadra i za mnogo vee poduhvate nego to su to bili kratkoroni piratski uspesi njenih dojueranjih gusarskih kapetana. Da bi ostvario te svoje ciljeve, Mehmed-paa Sokolovi je dao da se preurede i izgrade nova brodogradilita i pristupio izgradnji brodova odreenih tipova, vee zapremine i kvaliteta. Poetkom pedesetih godina 16. veka, u Zlatnom Rogu, podignut je arsenal koji je imao sto trinaest svodova, pod kojima je stalno radilo oko etiri stotine radnika. im se jedna galija porine u more, na istom mestu zapone gradnja druge... Za kratko vreme i uz silne napore, Turska je dobila veliki broj novih brodova, i to pre svega zaslugom novog kapudan-pae. Da bi se obezbedila sredstva za ovaj posao, preureen je poreski sistem u nekoliko provincija, najvie Grkoj, a pojedini rodovi vojske prilagoeni su za slubu u mornarici. Prema Radovanu Samardiu, ali i mnogim turskim hroniarima i istoriarima, Mehmed Sokolovi se nije uputao u okraje na moru, ali nije ostao iskljuivo vezan za carigradski arsenal, gradnju brodova i podeavanje poreskog ureenja i vojnog potencijala potrebama pomorstva. Postoje nagovetaji da je on ve tada smiljao planove o turskom prodoru u podruje Indijskog okeana... Zbog nemogunosti prolaza Gibraltarom, kojeg je uvala, za to uvek ujedinjena hrianska flota, u njegovoj glavi se jo tada raala ideja o prokopavanju Sueckog kanala, poduhvatu koji bi omoguio izlazak osmanske flote iz Sredozemnog jezera i uinio osmansku imperiju istraivaem i gospodarom novih mora i svetova. Poduhvat koji je on ostavio za docnija vremena, kada e kao veliki vezir imati moi da se uhvati u kotac sa realizacijom jedne tako velike ideje i ideje o prokopavanju kanala Volga - Don. Posle ministra mornarice, Sokolovi je, milou i voljom Sulejmana Velianstvenog, naznaen za rumelijskog beglerbega. To je bila funkcija koja je znaila prekretnicu u njegovom ivotu i karijeri. Dobiti zvanje rumelijskog beglerbega, znailo je i neposredno pribliavanje najvioj vlasti. Namesnici Rumelije, umesto u Sofiji, koja je bila njhovo sedite, stolovali su praktino u Carigradu i, dakle, bili u blizini dvora i uestvovali su na carskom divanu odmah posle vezira. Drugim reima, dunost rumelijskog pae dodeljivan je zvaninicima obino neposredno pred njhov ulazak u ministarsko vee.

KAO rumelijskom beglerbegu, Sokoloviu se osmehnula srea da se sa svojim sposobnostima jo vie nametne padiahu Sulejmanu. Mir koji je 1547. bio postignut sa Austrijom bio je pokvaren i pojavilo se kao sporno pitanje Erdelja. Erdelj je bio osmanski begluk i osmanlije su traile njegovu predaju. Iz tih razloga poele su pripreme za rat koji je trebalo da vodi rumelijski beglerbeg Mehmed-paa Sokolovi. U Islamskoj enciklopediji se navodi da su 1551. Sokoloviu za taj rat pridodate snage smederevskog sandakbega Rustem-bega, jedan deo konjanika sa Krima i Dobrude, a iz Istanbula je stiglo i 2.000 janiara. Sokolovi je za ovaj rat uzeo i druge snage: Mihaloglu Ali-begove akindije i Hadum-paine snage. Njegova vojska je nadmaila 80.000, dok je neprijatelj, s druge strane, na tvraavama imao 50 topova. Za razliku od ovog vojnog pohoda, koji Sokolovi nije uspeo da dobije diplomatskim putem, turski istoriari istiu njegovo briljantno uee u padiahovom vojnom pohodu na Nahdivan, koji je odran 1552. i 1553. godine. Sokolovi je sa rumelijskom vojskom, pod komandom velikog vezira, otiao do Gruzije. Po zavretku vojnog pohoda doao je u Amasju, gde je, kako belee turski hroniari, na ratnom divanu, kojeg je 1554. odrao padiah, ve uestvovao kao trei vezir. Sokolovi je jo od prvog dana stupanja na vezirsku funkciju, osetio svu teinu njene odgovornosti, predoseajui uz to sve prednosti, a jo ee mogue opasnosti koje se nadvijaju nad topuzom vlasti, bilo zbog sultanovog nezadovoljstva nekim postupcima svojih najbliih podanika, bilo zbog uplitanja harema u dravne poslove, koje je poelo da pokazuje svoje prve znake jo za vladavine Sulejmana Velianstvenog. Kao trei vezir, Mehmed-paa Sokolovi se naao u sreditu vihora intriga najvoljenije Sulejmanove ene, sultanije Hurem, nekadanje Rokselane, koja je podstakla brau, prineve Selima i Bajazita na bratoubilaki obraun oko naslea za presto. Bajazit je bio sposobniji, ali je, po pravu naslea, presto pripadao Selimu. U bratskoj svai oko naslea, Sulejman Velianstveni je bio neumoljiv. Poslao je vojsku na mlaeg sina, a glavnu ulogu u njegovom porazu i izgonjenju u Persiju, odakle je na veliki pritisak Porte morao biti izruen i zajedno sa sinovima zadavljen, odigrao je upravo Mehmed-paa Sokolovi, koji se naao na strani princa Selima. Dostojanstveno dranje treeg vezira u tim dvorskim intrigama, a docnije i na bojnom polju, ostae duboko urezano u seanju jedinog preivelog princa i pretendenta na osmanski presto, to mu potonji osmanski vladar, Selim Drugi, nee nikada zaboraviti. SULTANOV ZET SOKOLOVI se uspeo do poloaja drugog vezira 1561. godine, posle smrti velikog vezira

Rustem-pae. Na poloaj velikog vezira doveden je Semiz Ali-paa, dotadanji drugi vezir, a njegovo mesto je zauzeo Mehmed-paa Sokolovi. Godinu dana iza toga, postao je i sultanov zet, oenivi esnaestogodinju Selimovu erku Ismihan (Esmu), to mu je sada, kao lanu porodice Osmanovia, definitivno odredilo dalju sudbinu.

Smrt sultana Sulejmana

Da bi spreio mogue rasulo u vojsci, Mehmed-paa Sokolovi 48 dana skrivao smrt Sulejmana Velianstvenog. Novi sultan Selim Drugi ne oseajui se suvie sposobnim naao je oslonac u velikom veziru. Pie: Ismet Koan MEHMED-paa Sokolovi postao je prvi vezir Porte u trenutku kada su se na prestolima zapadnih zemalja i u Rusiji odvijale krupne promene, a nove krunisane glave najavljivale da nee jo dugo da trpe diktate Porte iza kojih su stajali autoritet i mo ostarelog Sulejmana Velianstvenog. Veliki vezir Semiz Ali-paa, koji je vaio za mirovnjaka, umro je gotovo istovremeno kada su u Carigrad stigle vesti o turskom porazu na Malti. Sultan se bez dvoumljenja odluio da dravni peat poveri svom dotadanjem drugom veziru i zetu svog naslednika, Mehmed-pai Sokoloviu. Nije prolo ni deset dana, a iz careve kancelarije su krenula nareenja mnogim begovima i paama, od Ohrida do ustendila i Nikopolja do Temivara, da budu u pripravnosti i da se polako primiu ka Sofiji, Smederevu i Beogradu. Novi veliki vezir, Mehmed-paa Sokolovi pogaao je elje sultana da jo jednom, na samom izmaku ivota, krene u vojni pohod na zapad. Period mira koji su 1562. postigli Busbek i Semiz Ali-paa jo nije bio istekao, a ve je bio povreen, jer su osmanski upravljai Erdelja bili zaposeli nekoliko mesta koja su pripadala Austriji. Austrijanci su se preko svojih poslanika u Carigradu alili na ovo Sulejmanu Velianstvenom, ali su istovremeno udarili na napadae. Sve se ovo deavalo upravo kada je Semiz Ali-paa umro i kada je na njegovo mesto doao Mehmedpaa Sokolovi, koji se, kao ratnik, odmah odluio na objavu rata Austriji. Sulejman Velianstveni, koji je vladao osmanskom imperijom punih dvadeset pet godina i bio neprikosnoveni gospodar gotovo triju kontinenata, nasluivao je svoj skori kraj. Zaao je bio u 72. godinu ivota i muila ga je teka kostobolja. Ipak, naviklom na blistave pobede, najtee od svega pao mu je turski poraz na Malti, a neprebolna rana mu je bilo neuspeno opsedanje Bea. Sa svetske istorijske pozornice hteo je da sie isto onako kako je na nju i doao: novom i efektnom vojnom protiv neposlune Austrije i pohodom na Siget, koji je trebalo da bude

predigra novom opsedanju, i po njegovim zamislima konanom zauzimanju Bea, koji je bio zadnji bedem za osmanske prodore u bogate zapadne hrianske zemlje. Ostarelog padiaha, koji je iza sebe, kao vojskovoa, imao pohode na Beograd, Rodos, Moha, Be, Kieg, Bagdad, Krf, Suavu, Budim, Gran, Tebriz i Nahdivan, na trinaesti i poslednji pohod, nagovorio je najvie netom ustolieni prvi vezir Mehmed-paa Sokolovi, koji je osvajanje Sigeta, a odmah potom i Bea, smatrao obavezom i krunom blistave vladarske karijere najveeg osmanskog padiaha, ali i svojim linim uspehom, koji bi ga, kako je smatrao, uvrstio u najodabranije osmanske velikane istorije osmanske imperije. U rat protiv Austrije polo se prvog maja 1566, a opsene pripreme i ceremonije koje su pratile izlazak sultanove vojske iz Carigrada nadmaile su sjaj svih dotadanjih pohoda. U ime starog i onemoalog sultana, koji se samo formalno nalazio na elu vojske, komandovao je veliki vezir Mehmed-paa Sokolovi. Meutim, jo na prvom odmoritu se videlo da ostareli Sulejman nema snage da jae, pa je najvei deo puta provodio u kolima ili nosiljci, pojavljujui se na konju samo u paradne svrhe, kada je trebalo da ujae u naseljena mesta, Beograd na primer, pokazujui se kao predvodnik jedne, po snazi i sjaju, do tada neviene vojne armade. Sve konce pohoda na Siget, ija je opsada zapoela 5. avgusta 1566. drao je veliki vezir Sokolovi, zajedno sa najodanijim mu linim sekretarom Feridunom. etrnaestog dana po Sulejmanovom dolasku pod bedeme Sigeta, kojeg je branio uveni junak Nikola Zrinjski, postali su opsedatelji gospodari vanjske utvrde, dok se unutranja jo suprotstavljala. Obe strane su se junaki borile, a turski hroniari belee da je veliki vezir Mehmed-paa Sokolovi, ak tri puta, ludom sreom izbegao smrt. Ujutro, 5. septembra, sve je usplamtelo i preraslo u silan poar, kao Sulejmanova mrtvaka baklja, jer je on u noi od petoga na estoga septembra umro, bilo od starake slabosti, dizenterije ili udara kapi. Nije mu dato da za utehu pred smrt vidi pad Sigeta ili da uje za predaju ule... Nestrpljiv zbog dugotrajne opsade Sigeta, pisao je sam Sulejman, jo kratko vreme pred smrt velikom veziru: Zar se taj dim jo nije raziao, ne odzvanja li ve truba o osvajanju? Sulejmanova smrt je preutana ne samo vojsci, nego i vezirima, a vlastoruno sultanovo pismo je objavljeno kao dnevna zapovest. Autor zapovesti je bio Dafer-aga, tadanji vrhovni titonoa kojeg je jedinog s tajnim pisarom Feridunom veliki vezir uputio u dravnu tajnu o smrti. Oni su obojica opravdali poverenje i kasnije e, za Selima Drugog, ili bolje rei za vladavine velikoga

vezira Sokolovia, prvi da postane njegov zet i janiarski aga, a drugi reisefendija. Opsada Sigeta je nastavljena, a da se ne bi posumnjalo u sultanovu smrt, navode tadanji turski hroniari, Sokolovi je naredio da se Sulejmanovo mrtvo telo balsamuje, a uz pomo minke i oponaanja gestikulacije, na carski presto posadi Imam Hasan-aga, koji je mnogo liio na padiaha. Varka je uspela, a mir u vojsci koja je jo vie kidisala na bedeme tvrave, ouvan. Poto je osvojen Siget, odran je sledeeg dana divan, a tri najvetija pera carstva: nekadanji niandija i sadanji muteferika Delal-zade, reisefendija Mehmed elebi i sekretar Feridun-beg ispisali su pisma o pobedi, koja su poslata svim namesnicima u carstvu, krimskom hanu, erifu Meke, persijskom ahu i drugim silama, a u sultanovo ime. Ujedno su podeljene nagrade i poviice plata, a Sulejmanova poslanica to ju je napisao vrhovni titonoa dafer, koji je znao da oponaa njegov rukopis, objavila je da je jedan deo vojske upuen na osvajanje Baboa, a drugi odreen za izgradnju sigetske tvrave. Objanjeno je dalje da je nemogue da se sultan zbog oteenih nogu javno pojavi, te da e on, nakon zavretka izgradnje sigetske damije, da obavi u njoj molitvu u petak i zahvalnicu za tako sjajnu pobedu. Tako je dravna tajna o Sulejmanovoj smrti u potpunosti sauvana do dolaska njegovog sina i prestolonaslednika iz Kutahije u Carigrad mudrou i oprezom velikog vezira. DOEK SELIMU TEK kada je pao Siget, otpravi Mehmed Sokolovi aua Hasana prestolonasledniku Selimu u Kutahiju s veu o Sulejmanovoj smrti, za koju vojska jo nije znala. Pismo je napisao Feridun, najpoverljiviji sekretar velikog vezira, dok je auu usmeno reeno da sultan nee da krene nazad dok se Siget ne obnovi za odbranu. au je jahao tako brzo da je osmog dana bio kod Selima. A, i ovaj je pohitao, te je sa svojim najpoverljivijim osobama bio ve treeg dana kraj Carigrada u Kadioju. Nakon malog nesporazuma sa namesnikom Carigrada, Iskender-paom, koji o svemu nita nije znao, doe Selim s carskom galijom i uz topovske pozdrave u Uskudar, te tako i glavni grad sazna za sultanovu smrt.

Orgije "utog" Selima

Dva dana po dojavi o smrti oca, Selim napusti Carigrad i u najveoj urbi uputi se ka granici. Desetog dana bio je u Beogradu, gde se nije zadravao, nego je odmah produio u Vukovar. Tamo ga zadra poruka velikog vezira koji mu je javio da bi mu bolje bilo boraviti u Beogradu nego se uputiti u tabor. Objanjeno mu je da bi mu ovde vojska, po

starom obiaju, traila dar za ustolienje, a u taboru nema dosta novaca na raspolaganju. Budui sultan se na to okrene i ekao je dolazak vojske u Bajram-begovoj kui u Beogradu. Iz straha od nereda, Sulejmanova smrt se pred vojskom jo tajila. Pie: Ismet Koan Dva dana po dojavi o smrti oca, Selim napusti Carigrad i u najveoj urbi uputi se ka granici. Desetog dana bio je u Beogradu, gde se nije zadravao, nego je odmah produio u Vukovar. Tamo ga zadra poruka velikog vezira koji mu je javio da bi mu bolje bilo boraviti u Beogradu nego se uputiti u tabor. Objanjeno mu je da bi mu ovde vojska, po starom obiaju, traila dar za ustolienje, a u taboru nema dosta novaca na raspolaganju. Budui sultan se na to okrene i ekao je dolazak vojske u Bajram-begovoj kui u Beogradu. Iz straha od nereda, Sulejmanova smrt se pred vojskom jo tajila i premda se proula vest o Selimovom dolasku u Carigrad, ipak se sultanova smrt jo nije javno oglasila. Posle isteka prvog kvartala godine isplaena je vojsci plata i ujedno je najstroe nareeno rumelijskom i anadolskom beglerbegu da ete raspuste kuama. Posle tri dana polo se uz uobiajeno slavlje dalje sa atorom velikog vezira i sultanovim, uz klicanje aua, koji su im dali blagoslov. Sulejmanov le su nosili u uvijenoj nosiljci kao da je jo iv. Utrobu je Sokolovi dao da se odmah pokopa na licu mesta, a to su uinili oni koji su bili upueni u tajnu i tamo je kasnije sagraeno turbe. etiri postaje pred Beogradom, konano je Sokolovi dozvao itae Kurana i naredio im da u noi, etiri asa pre svitanja okrue nosiljku i naizmenice itaju Kuran te mole u ime boje. SVA je vojska zapala u takvo jadikovanje i pla da je stalo svako dalje napredovanje. Veziri su se okupili oko velikog vezira i alili zbog smrti, premda se za nju kriomice ve znalo. Kada se razdanilo, proe veliki vezir gomilom i uputi joj ove rei: "Drugovi u oruju, zato stojite i zato neemo dalje ii? Zar ne bi trebalo radije slaviti padiaha islama koji je tolike godine vladao nad nama, zar neemo zauiti: Bog je jedan, slava Bogu!" On je Ugarsku uinio kuom islama i svakoga je od nas hranio dobroinstvima; zar da mu to bude nagrada, zar ne bi radije njegov le nosili na naim glavama njegovu sinu koji vas eka kod Beograda da izvri poslednju volju svog oca, koji vam je oporukom ostavio darove i poveanje plata?Budite odvani, dajte da itai Kurana izmole svoju molitvu i idite dalje. U tri etape stigli su do Mitrovice. Ovde su veziri poslali sultanu poniznu molbu da izvoli primiti poklonstvo vojske na novom zlatnom prestolju koji su sa sobom poneli u rat i da vojsci po starom obiaju obea dar prigodom dolaska na presto. Veliki vezir je sazvao da se novom sultanu ljubi ruka. U gradu je u meuvremenu ve izbila

guva, vojnici su tukli one koji su stigli s mrtvim telom sultana i grdili. auima je zbog toga nareeno da mrtvaca potajno odvezu u Carigrad. Zatim je tri dana dran divan za oficire eta kojima su podelili dar prigodom dolaska na presto. Janiari su negodovali da im nije dovoljno dato, ali su dobili odgovor da nije dosta novaca poneto. Petoga dana je vojska pola u Carigrad. Jozef fon Hamer, u svojoj Istoriji Osmanskog carstva, navodi jedan primer koji na najbolji nain oslikava karakter mekunog i uivanjima sklonog Selima, koji nijednom svojom osobinom nije bio dostojan naslednik velikog mu oca i najveeg osmanskog padiaha Sulejmana: Na smederevskoj ravnici jahala su dugo kraj sultana oba kazaskera (vojna suca), rumelijski, Mevlana Hamid, i anadolski, Mevlana Perviz efendija. Bili su tako slobodni najponiznije prikazati sultanu, koji je voleo da popije, kako bi bilo poeljno da se u potpunoj strogosti odri zabrana toenja vina, to ju je izdao umrli sultan Sulejman. Kada su stigli u Smederevo, obojica su smenjena. U Sofiji i u Plovdivu bio je dan odmora, a Selim je u oba grada posetio kupalite. U Jedrenu je stigla vest da je Sulejmanovo mrtvo telo stiglo u Carigrad i da je pokopano. IAKO je u dotadanjoj osmanskoj istoriji bio obiaj da se za nove vladavine menja i ministarsko vee, zajedno sa velikim vezirom, novi sultan, Selim Drugi, odluio se da ne dira Mehmed-pau Sokolovia. Razloga za to je bilo vie: veliki vezir mu je bio zet, a prevagnulo je i njihovo dugogodinje drugarstvo i prijateljstvo, dokazano u trenucima kada je Selim bio odsudnu bitku sa svojim bratom, princom Bajazitom, oko prestola. Ipak, glavni razlozi su druge prirode: Selimu Drugom, koji je bio svestan svoje nesposobnosti, bio je potreban ovek koji ga je tako trijumfalno doveo na presto. Oseajui se zatienim sposobnostima velikog vezira, Selim Drugi se malo bavio dravnim poslovima, prepustivi se, umesto voenja imperijom, ulnim uivanjima. Sokolovi je za Selimova doba bio veliki vezir blizu osam godina i skupio je za sve to vreme svu vlast u svojoj monoj pesnici, odravajui neogranienom samovlau Osmansku imperiju na vrhuncu slave, na koju ju je ostavio veliki padiah Sulejman. Dok se uti Selim, kako su sultana zvali zbog njegove plave kose vie bavio u haremu i bio poznat kao bludnik, prodrljivac i vinopija, pretpostavljajui dravnike obaveze sviraima i blagougodnim razgovorima sa pesnicima, Sokolovi je vukao konce rata i mira. Suprotstavljajui jedno drugom, i posle sedmomesenih pregovora, naterao je 1568. Austriju ponovo na mir, a taj dokument u 25 taaka, od kojih je najvei deo bio u korist Porte, kao i mnogobrojni specijalni pokloni koje su Austrijanci bili primorani dati, bio je diplomatsko delo velike Sokolovieve umenosti, koji se, dve godine iza toga, osvajanjem Arabije, ponovo dokazao i kao veliki ratnik.

STRAH OD VEZIRA KOLIKA je bila mo velikog vezira, ak i u oima samog sultana, oslikava jedan dogaaj kojeg navodi Jozef fon Hamer u Istoriji Osmanskog carstva, kada je Selim Drugi, na samomom poetku vladavine, povukao jedini svoj samostalni potez, bez saglasnosti sa jedinim gospodarom carstva, Mehmedom Sokoloviem: On je imenovao svoga nekadanjeg vrhovnog dvorskog upravitelja Lala Mustafu, koji je bio u nemilosti, za zadnjeg vezira Kubeta; no njegova bojazan od velikog vezira bila je tako velika da se nije usudio posebno ga pozvati k sebi, nego, da bi s njim bar po usvojenoj formi javno govorio, odrao je pri povratku iz lova divan na konjima, na kojem je po redu govorio sa svim vezirima, a onda i sa novoumilostivljenim.

Turban novom sultanu

Sultan Selim Drugi bio je na elu carstva samo osam godina. Omamljen od alkohola okliznuo se na mermer u amamu, povredio se, i posle 11 dana preminuo. I smrt Selima Drugog veliki vezir Sokolovi drao u strogoj tajnosti. Pie: Ismet Koan KAO neogranieni gospodar turske carevine ijoj je veliini i sam doprineo, Sokolovi je sa velikom lakoom i umenou obavljao tekue poslove. Jedan od dogaaja koji pokazuje veliinu Sokolovia je projekat za spajanje Dona i Volge, prokopavanjem jednog kanala, sa ciljem da se izvri prebacivanje flote s mora i vojske prema Srednjoj Aziji. Cilj spajanja dve reke bio je da se olaka muslimanima put na hadiluk, a onaj vaniji, geostrateki i politiki - da se Rusima presee izlaz na Volgu i Don. Za ostvarenje tog fantastinog poduhvata, kojim je rukovodio defterdar erkez Kasim-beg, trebalo je prethodno da se zauzme Astrahan. etvrtog avgusta 1569. tri hiljade janiara i dvadeset hiljada konjanika polo je prema Astrahanu, a petnaest galija sa pet hiljada janiara i tri hiljade radnika polo je u Azov. Trideset hiljada Tatara trebalo je da pomognu konjici pri opsadi Astrahana, a peacima pri kopanju kanala. Zajedno sa vojnicima koji su bili zadueni za opsedanje, na ovom projektu je bilo angaovano ukupno sto hiljada ljudi. Meutim, petnaest hiljada Rusa kojima je zapovedao knez Serbjanov napalo je radnike i rasprilo ih. Poslednja turska nada bila je tatarska vojska, ali su je Rusi zarobili i unitili. Drugi Tatari, koje su Turci uzeli za vodie, namerno su ih zaveli u stepe i blata. Obeshrabrena vojska jo je u veoj meri oneraspoloena time to su je hukali poverljivi ljudi krimskog hana. On je u sretnom ishodu ovog poduhvata video sigurno jamstvo za potpuno

podjarmljivanje. Njegovi ljudi su radnicima i vojnicima prikazali kako u ovim severnim krajevima zima traje devet meseci, a leti no traje samo tri sata, pa da e biti prisiljeni zanemariti ili svoj mir ili verske dunosti, a te im nalau obavljanje veernje molitve dva sata nakon Suneva zalaska, a jutarnje u osvit dana. Ovo je lukavstvo uspelo. Pobunjene ete su se ukrcale kod Azova, ali ih je na moru snala besna oluja i potopila. Samo je sedam hiljada ljudi stiglo u Carigrad. Razlozi ovog neuspeha, naeni su, izmeu ostalog, u linosti erkez Kasim-bega, za kojeg se ispostavilo da zbog nedostatka vojnog iskustva nije bio dorastao ovako sloenom zadatku i poduhvatu kojeg su Rusi, 383 godine kasnije, 1952. modernom tehnologijom, sami ostvarili. Neuspeh spajanja reka na severu nije, meutim, promenio dalekosene planove Mehmeda Sokolovia na jugu. Posle smirivanja pobune u Arabiji, nameravao je da prokopa suecku prevlaku da bi osmanski brodovi nesmetano plovili iz Sredozemnog u Crveno more. Meutim zbog dogaaja koji e da uslede, pre svega zbog planova Selima Drugog da, po nagovoru ostalih vezira, udari na Kipar, ove planove Sokolovi nee da ostvari. Selim Drugi, koji je bio svestan da u istoriji Osmanskoga carstva nee - kao njegovi slavni preci biti spominjan po velikim delima, prihvatio je hukanje ostalih vezira, koji su na elu sa Lala Mustafa-paom stvarali blok protiv Sokolovia, da se poe u osvajanje Kipra. Svestan da e jedan ovako riskantni poduhvat da nave na Portu gnev itavog zapada i da e to da bude jo jedan, moda najvei, povod za ujedinjenje hrianske vojske na kopnu i moru protiv Turske, veliki vezir je bio protiv ovog pohoda. Bio je, meutim, nadglasan, a presudan je bio glas muftije Ebusuuda. Na elo pohoda na Kipar stali su veziri Pijale i Lala Mustafa-paa, koji su, posle dugotrajne opsade i krvavih borbi, ostvarili pirovu pobedu, rtvujui ak 20.000 vojnika. Sokolovievo protivljenje vojnom pohodu na Kipar moe da se tumai jedino strahom od Krstaa koji su zapretili osmanskoj imperiji jednim velianstvenim pohodom, zbog ega je njena iroka obala iznenada zapala u tekoe. Senka opasnosti se nadvijala nad imperijom, ali je drava bila vrsta, a Sokolovi nepokolebljiv. Teili su se: Sa velikim vezirom kao to je Sokolovi stvari opet idu pravim putem. Padiah Selim Drugi uzdao se u svog zeta. Da bi nadoknadio gubitke iz borbi sa Mleanima, veliki vezir je dao da se izgradi 200 brodova, 600 lenger jedrenjaka i drugih plovila i poslao je mornaricu u pohod. Posle ovoga je sklopljen mir sa Venecijom. Sultanu Selimu Drugom nije, meutim, bilo sueno da due od osam godina uiva u svojoj prividnoj vlasti. U saraju je bilo zavreno novo kupalite, nazvano kusur-hamam. Sultan ga je

posetio jo pre nego to se osuilo; da odagna zle pare, ispraznio je bocu vina. Zbog vinskih isparenja, koja su ga omamila, okliznuo se na glatkom mramoru kupalita i pao. Digli su ga, on je legao u krevet i nakon jedanaest dana umro... Ovakvom pripovedanju Jozefa fon Hamera pojedini turski pisci suprotstavljaju tezu, koju je, istina, teko potvrditi, ali koja moe da ima uporite u nainu njegova ivota - da je razbludni sultan nastradao na isti nain, ali trei za robinjama oko bazena! Kada je Selim Drugi ispustio duu, pored njegove postelje je bila njegova ena, haseki (miljenica) sultanija Nurbanu, koja je odmah naloila da se pozove veliki vezir Sokolovi. Selimova smrt je trebalo da se odri u tajnosti sve dok njegov najstariji sin, princ Murat, koji se nalazio u sandakbegu u Amasiji ne doe u Carigrad. Ta mera predostronosti je bila neophodna, jer je on imao jo brae, koji su svi iveli u saraju, tako da je moglo da doe do nereda ukoliko bi oni uli za smrt oca. Mehmed-paa Sokolovi je ponovio manevar skrivanja smrti sultana, koji je osam godina pre toga imao sa Sulejmanom Velianstvenim. Tajno je sklonio mrtvog sultana u dvorsku ledaru, koja je sluila za rashlaivanje erbeta, a istovremeno je uputio svog poverljivog oveka Hasana avua u Amasiju sa pismom Muratu da hitno doe u Carigrad i preuzme carski presto. Dok je dvorska ledara krila tajnu o smrti i telo mrtvog osmanskog vladara Selima Drugog, veliki vezir Sokolovi je preduzeo sve neophodne mere da bi predupredio dinastiki obraun meu braom za carski presto. Hasan avu je galopirao ka Manisi sa pozivom najstarijem sinu Muratu za preuzimanje carskih insignija. Istovremeno je, po nareenju Sokolovia, uzburkanim Mramornim morem jedrio i admiral flote, Kili Ali-paa, sa zadatkom da saeka novog sultana sa jednim velikim brodom na obali Mudanije. SERDADA ZA MURATA - DOLI smo za tadanje ustolienje na skelu u Mudaniji, ali nismo naili na brod koji je bio poslat za naeg cenjenog padiaha, jer je on ekao na drugom mestu... Tamo smo jedino nali prazan jedrenjak Feridun-bega i popeli se na njega i krenuli. ak smo imali i veliku oluju. Svi su dobili morsku bolest. Poto sam odrastao pored obale, samo ja nisam pao u ovakvo stanje. Padiah je legao na moje koleno. Neprestano sam mu trljao glavu i brisao lice. Konano, kada je oluja utihnula, stigli smo pred Ahirkapiju i odazvali se kako bi se ona otvorila. Dobili smo odgovor: "Nama je reeno, ako doe laa, da je poaljemo na Bahekapiju." Odatle smo otili

tamo. Nije prolo kratko, kada je amcem stigao sadrazam (veliki vezir) i stupivi na breg prostro sedadu i zamolio potovanog sultana da izae, zabeleio je istoriar Peevija.

Surovi Murat trei

Po preuzimanju vlasti, novi sultan likvidirao petoricu brae, koji su sahranjeni pored oevih nogu u Svetoj Sofiji. Pie: Ismet KOAN PRINC Murat je primio pismo od Hasana avua sa velikim uzbuenjem. Sa njim su bili njegov uitelj Sadedin efendija, silahdar Ibrahim -paa, ohardar Derah Mehmed-paa i njegov rikabdar Kirjaki Hasan-paa. U utorak uvee, 21. decembra 1574, kada je poelo da se smrkava, dospeli su na obale Mudanije. Kirjaki Hasan-paa je posle o ovom dogaaju priao poznatom turskom istoriaru Ibrahimu Peeviju efendiji: Velianstveni sultan je bio uznemiren, prepriava dalje istoriar Peevi. Moda je ve njegov drugi brat doveden na presto? Kada je istupio s brodia, sagnuo se da poljubi ruku velikom veziru. Ovaj je to, meutim, spreio i sam se sagnuo i poljubio mu ruku. I, dok se Bahekapija nije otvorila i doli konji, sultan je sedeo na sedadi, a nasuprot njemu sami veliki vezir na kolenima. Posluili su ga sa aom erbeta. Kada je Ibrahim-paa hteo da ga poslui, veliki vezir je zatraio posudu, popio malo, da bi dokazao da nije otrovno i onda pruio sultanu. Do tada su stigli i konji, tako da su se popeli i zajedno stigli u saraj, gde ga je veliki vezir, u has odaji, postavio na presto i, kleknuvi pored njega dugo nasamo sa njim priao. Sledeeg dana, petorica sinova Selima Drugog, a Muratove brae, su zadavljena. Sahranjeni su svi, posle oevog pogreba, pored njegovih nogu, u Svetoj Sofiji. Ova katastrofa koja se dogodila za vreme Ramazana pobudila je veliku alost i revolt u narodu. Ovo svedoenje Peevije, na najbolji nain odslikava razloge netrpeljivosti novog sultana, koju je on jo od prvih trenutaka poeo da pokazuje prema velikom veziru. Murat Trei, naime, nije nikako mogao da zaboravi prvi susret sa Sokoloviem kod Bahekapije, gde se u stanju smetenosti i strahopotovanja, sagnuo da velikom veziru poljubi ruku. Nikako nije mogao to da svari i prebrodi, i zbog toga se vremenom pretvorio u vezirovog neprijatelja. Ali, zato to je bio sklon svom rahatluku, zato to nije eleo da izlazi iz svog saraja i zato to je eleo da ivi u uivanju i zabavi uzdignute glave, ostavio je, kao i njegov otac Selim

Drugi, dravne poslove Mehmed-pai Sokoloviu. Meutim, to vie nije bila ona vlast koju je Sokolovi imao sa neogranienom sultanovom podrkom kao u vreme ostarelog Sulejmana, pa i njegovog sina Selima. Krug neprijatelja velikog vezira se iz dana u dan sve vie irio, a u dvorske spletke i intrige je ve opasno poeo da se uplie i harem, sa oiglednim ambicijama da vri uticaj i uestvuje u najbitnijim odlukama i dravnim poslovima imperije. Pogubno uplitanje ena u bitna pitanja imperije, koje je zapoelo jo za Sulejmanova doba, kada je njegova ena, sultanija Hurem, podstakla obraun prineva za naslee, a nastavljeno za vreme Selima Drugog, jo je vie dolo do izraaja za vladavine Murata Treeg. Od ena, Muratom je prvenstveno vladala njegova majka Nur Banu (svetlosna ena), zatim prva njegova ena Safije, roena Venecijanka iz kue Bafo, koja je na putu za Veneciju bila oteta od gusara i isporuena za harem. Muratova majka i sestra Esmahan, udata za Mehmed-pau Sokolovia, bilo iz straha da e da budu manje mone, bilo da zbog veeg broja dece poveaju jemstvo za sigurnost nasleivanja prestola, nisu mirovale dok je nisu jedno vreme potisnule pomou jedne plesaice, Ugarke, a kada je Murat kasnije u promeni toliko uivao, da je za no menjao dve do tri, Safije, kao majka prvoroenog Mehmeda, sauvala je svoj odluujui uticaj, posebno posle smrti sultanove majke. Svima njima, i haremu i dvoru, okrenutom intrigama, mitu i korupciji, koji su poeli da se ire kao zla kuga, smetao je ponajvie nepotkupljivi i pravdoljubivi veliki vezir. Uveis i emsi-paa i drugi, koji nisu mogli da podnesu Sokolovia i svi oni koji nisu mogli da zbog njegove estitosti pune depove nelegalnim putem, stalno su ga napadali i panjkali pred padiahom. Uinivi da Murat Trei jednog dana i sam uzme mito, otvorili su na taj nain kapiju mita i korupcije, koja e na kraju da potkopa temelje moi, do tada nepotkupljive piramide najvie osmanske vlasti. Ovima se pridruio i rumelijski Kadiasker Kadizade Ahmed emsedin efendija, koji je doao na mesto Sejhulislama, koji je uvek govorio sultanu da ne potuje vezira. Murat Trei je bio neprijatelj Sokoloviu, ali nije hteo ili nije smeo da ga dira, sve dok ne dozna neku njegovu krivicu, a takvo neto se nije nikako dogaalo. Jedna velika grupa formirala je front protiv Sokolovia i van saraja. Nije bilo vojnih pohoda niti pobeda. Ruvet (mito), koji je poeo da uzima padiah, dobio je maha. Nad nebom imperije nadvijali su se crni oblaci. Ako je bio potreban vojni pohod, sklapao se mir. Mir je sa Venecijom (1775) i Austrijom (1557) ponovo obnovljen. Ovog puta je to uraeno i sa Poljskom. Padiah koji se odao piu i enama, nastavio je da vie iskazuje potovanje nekim svojim miljenicima, nego velikom veziru. ak je i nekoliko njegovih bliskih prijatelja stvorilo podlogu da se on izoluje.

Murat Trei nije usliio molbe Sokolovieve ene, a svoje sestre Ismihan. Bilo je sasvim oigledno da je Sokolovi izgubio uticaj. Neki veziri i drugi znaajni slubenici za koje se smatralo da su na Sokolovievoj strani, promenili su stav, a jedan deo je nepravedno uklonjen. Da bi se Sokolovieve ruke i grane potkresale, trebalo ga je ostaviti samog. To je zapoelo sa uklanjanjem njegovih najpoverljivih ljudi koji su mu decenijama bili desna ruka u rukovoenju imperijom. Prvi oblak oluje, to se od nekog vremena skupljala protiv moi Mehmed-pae Sokolovia, provalio se na njegovom visoko poverljivom slubeniku, dravnom sekretaru za potpis Feridunu, premeten je za sandak-bega u Beograd. Zatim su bile pogubljene njegove kethude (stareine konaka), a posle je sa slube bio maknut njegov kapidibaa Sinanaga i janiarski aga Digala zade, koji su bili Sokolovievi ljudi. NALOG DELATIMA NAJTEA rana zadata je, konano, velikom veziru, iste godine kada je pogubljen njegov strievi, budimski namesnik Mustafa-paa, kojega je na tu dunost postavio jo SulejmanVelianstveni i koji je kao beglerbeg Budima bio okretan i poten upravitelj, ali je nasuprot injenici da nije imao nikakve krivice, zavrio u delatovim rukama. Murat, zamoren od neograniene vlasti velikog vezira, kao i uticaja svoje majke, zamiljao je da sam vlada; to su iskoristili njegovi ljubimci, a pre svih emsi-paa i Lala Mustafa-paa, osvaja Kipra, obojica protivnici Mehmeda-pae Sokolovia, podstiui sultana na samovoljne postupke.

Smrt velikog vezira

No uoi atentata, Mehmed-paa traio od svog sluge da mu pripoveda o Kosovskom boju. Posebno ga je zanimao deo u kome Obili ubija Murata. Atentat nad Sokoloviem izvrio jedan Bosanac, pripadnik dervikog reda Hamzevija. Pie: Ismet KOAN SOKOLOVI je ve bio navrio etrnaest godina vezirovanja. Obru oko njega se neumitno stezao, te su stizali signali da je bolje da sam ode, nego da bude oteran. Vreme je neumitno isticalo, neprijatelji nisu mirovali. Ovo je bila najava smrti koju je Sokolovi, pomiren sa sobom i sudbinom, oekivao. Mehmed-paa je, kau, mnogo voleo knjievnost, a posebno istoriju. Turski hroniari jo dodaju da je potovao prve osmanske sultane. U toku noi bi se budio, uzimao abdest i klanjao se, a onda nalagao svom haznedaru, Hadum Hasan-agi, da mu ita osmansku istoriju.

U nedelju, 11. oktobra 1579. Hasan-aga mu je u biblioteci pripovedao istoriju iz prvih godina Carstva. Hroniari tvrde da je posebno traio da mu pripoveda o Kosovskom boju. itajui, ovaj je stigao i do onog dela u kojem je srpski junak Milo Obili probo noem sultana Murata dok je posle bitke obilazio bojno polje, u kojem se navodi: ... Dok je sultan, udei se, posmatrao mrtva razbacana tela, jedan nevernik, hrabri vitez po imenu Milo Kobili, koji je u razgovoru sa Lazarom bio obeao da e ubiti gospodara Turaka, iako ranjen i u krvi, bio se sakrio u hrpi mrtvaca. Kada je Murat han krenuo prema njemu, ovaj se uspravio i ustremio ka sultanu. Kada su avui hteli da ga spree, Murat je rekao: `Pustite ga. Ima neku elju. Neka kae.` A, prokletnik je imao skriven bode i poljubivi uzengiju sultanu, zabo mu je no. I, sultan je osetio bol. Smrt mu je bila tamo suena. Odmah mu je dua, kao anelu, u raj odletela. Kao borac postao je ehit. Odmah su tog nevernika raskomadali. Ubrzo su preko sultana rairili jedan ator i odmah doveli sultana Jildirima Bajazita pod zastavu.

Hroniari dalje navode da Sokolovi i pored toga to je mnogo puta sluao i ak napamet znao tu istoriju, na tom mestu nije mogao da zadri suze. Uzdigavi ruke je rekao: Daj boe i meni ovako junaku smrt. Ovako pripovedanje osmanskih hroniara simbolian je uvod u ono to e da se dogodi narednog, 12. oktobra. Mehmed-paa Sokolovi je posle prvog divana u carskom saraju imao obiaj da tokom dana, posle podne, dri jo jedan divan u svom saraju, koji se nalazio na prostoru kod dananjeg At-mejdana. Sokolovi je ovu praksu u poslednje vreme sve ee upranjavao. Posle svretka poslova u vladi, primao je posete u svom vlastitom saraju, gde je sluao nevoljnike koji su dolazili da mu se poale na razne nepravde, Najzad se, prema Samardievom miljenju, pojavio i taj udnovati dervi, islueni vojnik, koji je, ostavi bez timara, obukao hrku s kapuljaom i poeo da opseda njegov dvor. Traio je da mu se vrati timar i, kao bednik na koga niko ne obraa panju, ispitivao prolaze kojima e da doe do vezira. Mehmed-paa ga je svakog puta primao, ali mu je umesto berata davao milostinju. Tog predveerja, kapidije nisu pustile na divan sumanutog dervia, ali se on, znajui unutranji raspored painog dvora, uvijen u kostret, s kapuljaom preko lica, ipak privukao Sokoloviu, ponizno pred njega kleknuo i poeo da ispod hrke izvlai molbu koju je i pre podnosio. Zamoren, klonuo, pomalo i otupeo od posla, i starac je poeo da ponavlja pokrete koje je, u susretima s

derviom, ve po navici inio: stao je da prebira po kesi i vadi redovnu milostinju za svog dosadnog posetioca.

Prilikom opisa samog ina atentata, Radovan Samardi citira izvesnog francuskog gospodina iea, koji se tada zatekao na divanu, jer je tu doao da zatrai dozvolu za povratak u Francusku: Dervi je, u trenutku paine zauzetosti kesom, odjednom iz nedara trgnuo no i zadao Sokoloviu takav udarac u grudi da mu je presekao sranu venu i probio srce. Oseajui da je proboden, paa se die i, onako visok i snaan, htede da krene na ubicu. Ali, udarac je bio takav da ga je krv, obilno lijui, zaguila. On samo jednom zakorai, unapred i pade na lea... Prema turskim hroniarima, Mehmed Sokolovi je, smrtno ranjen, prenet u unutranje odaje i, dok se u saraju hvatao mrak, dozvan je hirurg da mu na ranu stavi melem. Stari vezir je izdahnuo kada je sa Svete Sofije odjeknuo glas veernje molitve. Smrt je, po prianju jedne minijature posveene neobinom Mehmed-painom ivotu i stradanju, ustanovio crni kizlar-aga, koji je Murata Treeg obavestio da je tragedija zavrena. Sultan se, kau hroniari, za trenutak rasplakao. Carigradski uenjaci su zakljuili da je Mehmed Sokolovi istinski ehit, ovek koji je pao za veru i carstvo Osmanovia i koji je, svojim podvizima i rtvom, konano oien, pa njegove ostatke ne treba kupati da bi se sahranili. S takvom odlukom jedino se nije sloio emsudin Ahmed-efendija Kadizade, veliki muftija i jedan od najljuih vezirovih neprijatelja, koji je na taj nain pokuao i mrtvom da se sveti.

Ubica je, za osmanske hroniare, nema dileme, bio, kao i Sokolovi, roeni Bosanac, to tvrdi u svojoj Istoriji osmanskog carstva i Jozef fon Hamer. Pripadao je dervikom redu Hamzevija, koji je, iako zaet u Bosni, u naoj literaturi malo ili gotovo nimalo rasvetljen, isto kao i motivi atentata njhovog pripadnika na Sokolovia, koji nisu nikada do kraja razjanjeni. Dok jedni turski istoriari tvrde da je ubica, odmah nakon izvrenog atentata iseen na komade, kako se ne bi saznalo zato je poinio to delo, dotle drugi, kojima se pridruuje i Jozef fon Hamer tvrde da je bio izloen tekim mukama i da je, poto nije priznao nita, narednog dana, naredbom samog sultana, rastrgnut s etiri konja na carigradskim ulicama. Bez obzira na tu injenicu, svi se oni uglavnom slau da su razlozi zbog kojih je ovaj luckasti dervi digao ruku na velikog vezira politike prirode i da je atentat nad Sokoloviem rezultat zavere njegovih neprijatelja sa

dvora i iz harema, na elu sa njegovim ljutim neprijateljom i daljim roakom iz rodnih Sokolovia, Lala Mustafa-paom, nazvanim gulikoa i jo nekolicine sultanovih ankoliza i udvorica. Meutim, sasvim se osnovano pretpostavlja, da je iza atentata stajao Murat Trei, rastrgnut izmeu sve veih linih prohteva za ulnim uivanjima, vinom, opijumima i nelegalnim bogaenjem s jedne, i uzvratnih zelja harema s druge strane, ali i pokuaja da se oslobodi kompleksa nesposobnog vladara, koji ga je pratio za sve vreme Sokolovievog vezirovanja, koji je vrsto drao vlast u svojim rukama. ZAVERA SULUDI dervi nije bio sluajno izabran za egzekutora nad velikim vezirom. Igrom sudbine, kada se sloe kockice ovog mozaika, iza neposrednih izvrilaca atentata zatvara se bosanski krug koji poinje sa Sokolovievim zemljakom, Lala Mustafa-paom, koji je u to vreme, kao serasker, bio zauzet ratom protiv Persije, ali za koga se pretpostavlja da je zaverenicima, kao svog oveka, preporuio dotinog dervia, koji je poreklom takoe bio Bosanac.

Atentator bez imena

Atentator, kojem turski hroniari ni ime ne znaju, vezuje se za jednu versku sektu nazvanu Hamzevije, iji je osniva izvesni Hamza Bali, koji se u naoj literaturi pominje jo i kao Hamza Orlovi. U turskoj enciklopediji verskih sekti i pravaca u Islamu, izmeu ostalog, stoji da su Hamzevije filijala dervikog reda Bajramija, kojima je pripadao i njihov osniva Hamza Bali. Za Hamzu Balija se jo kae da se posle smrti jednog od Melami Bajramskog ejha, kojem je bio jako privren, vratio u Bosnu, gde je poeo da iri hamzevijska ubeenja, koja su se kosila sa erijatskim principima. Iao je po mehanama i odvraao narod od pia, govorei: Zato pijete ovo. Kakve radosti ima u vinu koje je ejtanova mokraa. Zakunite se da neete da pijete i doite kod mene. Ja u da vas napijem vinom boje ljubavi, tako da ete do sudnjeg dana da budete opijeni Bogom. Atentator, kojem turski hroniari ni ime ne znaju, vezuje se za jednu versku sektu nazvanu Hamzevije, iji je osniva izvesni Hamza Bali, koji se u naoj literaturi pominje jo i kao Hamza Orlovi. U turskoj enciklopediji verskih sekti i pravaca u Islamu, izmeu ostalog, stoji da su Hamzevije filijala dervikog reda Bajramija, kojima je pripadao i njihov osniva Hamza Bali. Za

Hamzu Balija se jo kae da se posle smrti jednog od Melami - Bajramskog ejha, kojem je bio jako privren, vratio u Bosnu, gde je poeo da iri hamzevijska ubeenja, koja su se kosila sa erijatskim principima. Iao je po mehanama i odvraao narod od pia, govorei: Zato pijete ovo. Kakve radosti ima u vinu koje je ejtanova mokraa. Zakunite se da neete da pijete i doite kod mene. Ja u da vas napijem vinom boje ljubavi, tako da ete do sudnjeg dana da budete opijeni Bogom. Zbog sve veeg broja pristalica ove sekte i njihovih pravila koja su se kosila sa erijatom, versko svetenstvo Bosne se alilo na njega, tako da je ejh Hamza doveden u Carigrad i sa fethom Ebusud-efendije tajno pogubljen 1561. Hamzevijstvo, meutim, nije moglo da bude ugaeno. Nasilnom smru, za koju se ipak doznalo, Hamza Bali je u oima svojih pristalica postao veliki muenik, a njegovo uenje posebno popularno meu janiarima. Protiv ove jeretike sekte, estoku borbu je poeo jo Sulejman Velianstveni, a sa njima se posebno obraunavao i njegov i njegovih naslednika veliki vezir Mehmed-paa Sokolovi. Kasnije je ova iitska sekta, kojoj su u prvom planu bili ljubav prema Muhamedu i njegovoj porodici, posebno postala popularna kod esnafa i zanatlija. Bili su jedna tajna zajednica i podravali se do te mere da su funkcionisali kao vlada u vladi, ustajui povremeno i protiv same vlasti. Docnije su, kao proizvoai pekira, bili potpuno odvojeni od ostalog esnafa i neodoljivo su podseali na organizaciju masona. Kua Idriza Muhtevije u okolini Sultan Selimove damije, zajedno sa mnogobrojnim duanima za pekire na Fatihu i At-pazaru, bila su mesta gde su se okupljale Hamzevije. Jedno od poslednjih takvih mesta bio je jedan han u Krkemeu, ali je i on 1908. izgoreo, tako da je hamzevijstvo od tada ostalo samo u seanju. Ovaj ekskurs o Hamzevijama je bitan zbog toga to se atentat nad Sokoloviem dogodio u vreme bezmilosnog obrauna sa pristalicama ejha Hamze, ije su hiljade pristaa tokom noi tajno bacane u Bosfor, a ije se uenje irilo kao kuga meu janiarima, koji su u svojim dervikim hrkama ili janiarskim dolamama podbadali ulinu gomilu i narod. Bezimeni dervi je naredbom sultana Murata Treeg rastrgnut konjima dovoljno brzo da se nikada ne dozna njegov pravi identitet, niti pravi motivi njehovog dizanja ruke na velikog vezira. Sve je, dakle, trebalo da se svede na linu osvetu jednog, nezadovoljnog isluenog vojnika, zaslepljenog dervikim uenjem, kako bi se sakrili stvarni naruioci atentata - dvorska vrhuka okupljena oko dokazanog Sokolovievog neprijatelja, sultana Murata Treeg, koji e, oslobodivi se senke monoga vezira, da stane na elo prvih turskih sultana koji e osmansku carevinu, sa vrhunca njene moi, da povedu na put sunovrata.

Dok se nekadanji atac Bajo iz Mileeve, potonji Mehmed-paa Sokolovi, u osmanskoj istoriji ubraja u one najodabranije velikane koji su uzdizali i podupirali njenu mo do nesluenih visina, u predanju i istorijskom seanju srpskoga naroda ostae kao veliki zatitnik svog roda, pravoslavne crkve i graditelj mostova izmeu razliitih svetova, koji e, kao jedini materijalni ostaci, poput uprije na Drini, da svedoe o njegovoj neprolaznoj veliini. Mehmed Sokolovi se, jo kao mladi dvoranin, vrsto drao svoga roda, dovlaei u nizu ili jednog po jednog, svoje najblie roake iz Sokolovia, da mu u danima nadolazee slave, kada e da bude izloen mnogim iskuenjima, budu desna ruka i glavni oslonac u njegovim politikim zamislima. Jo dok je bio silahdar-aga kod Sulejmana Velianstvenog, doveo je iz rodnih Sokolovia svog oca Dimitrija, kojeg je preveo u islam i kao Demaludina Sinan-bega naznaio mutevelijom jednog vakufa kojeg je utemeljio u Bosni, zatim majku, te srednjeg i najmlaeg brata, koji su prerano umrli kao pitomci carskog saraja u Carigradu, ne doekavi da dostignu slavu njihovog strievia, i najomiljenijeg Mehmed-painog tienika Mustafe, koji je dogurao i do vezirskog poloaja i namesnika Budima, funkcije za koju se procenjuje da je imala teinu jednog kralja Ugarske. Tu su, zatim, bili i Ferhad, Alija i Dervi i njegov imenjak Mehmed, svi roeni Sokolovii, koji e, u jednom trenutku, oko 1570. gotovo svi, zajedno sa njegovim sinom hercegovakim sandakbegom Kurdom, da se nau na poloajima krajinika izmeu Budima i Hercegovine. U Carigrad je dola i jedna od Sokolovievih sestara od strica, koja se udala za Dafer-bega, sina bosanskog alaj-bega i prela s njim u Peuj, gde joj se rodio i sin Ibrahim, kasnije poznati turski hroniar Peujlija. I, dok se Mehmed-paa, jo pre nego to je postao veliki vezir, okruivao svojima iz Sokolovia, pokuavajui da makar na taj nain sauva sliku i uspomenu na rodni kraj, nije mu se posreilo da iza sebe ostavi veliki porod. Deca su mu, jedno za drugim, umirala jo u kolevci, a najstariji sin Kurd umro je jo na poetku slave u Hercegovini. Mlai, Hasan, naoit, ponosan vitez, junak sa Tiflisa i docniji namesnik ama, bio je zbog svojih tenji prenaglaenom sjaju i raskoi, do kraja briga oeva. To su bila deca iz njegovog braka sa ranijim enama, od kojih je on, kao i od svojih mnogobrojnih robinja, morao da se otkae u trenutku kada je uzevi za enu malenu i zdepastu sultaniju Esmu, postao carski zet. Dok jedni turski hroniari navode da on sa roenom

sestrom Selima Drugog nije imao dece, drugi navode da mu se iz ovog braka rodio sin Ibrahimhan, kojeg je Sokolovi morao dugo da skriva, jer zbog sigurnosti ouvanja zakona o nasleivanju prestola, carske keri, udate za vezire, nisu smele da imaju muke dece. PAA PRE MEHMEDA IAKO je izmeu Deli Husref-pae i Lala Mustafa-pae, s jedne, i Mehmed-pae, okruenog svojim najbliim roacima, s druge strane, zasada nemogue utvrditi, sem najljueg neprijateljstva, bilo kakav drugi odnos, posebnu panju zasluuje injenica da je jedan od Sokolovia, bez obzira na to od kojeg ogranka ili mesta, pre Baja odveden u saraj i, do njegovog dolaska, ve postao paa s tri tuga.

Poklon rodu - uprija

Po nalogu velikog vezira, sagraen je velelepni most na Drini, koji e zanavek ovekoveiti Ivo Andri. Da li je patrijarh Makarije bio u bliskom srodstvu sa Mehmed-paom? Pie: Ismet Koan I, DOK se reka novih i novih Sokolovia, iz rodnog Mehmed-painog sela usmeravala ka Carigradu, u godinama kada je on krio put ka funkciji sadrazama, odnosno velikog vezira, a verovatno jo i pre toga, poela je u njegovoj glavi da se raa ideja o obnavljanju rada Peke patrijarije, koja e biti krunisana sultanovim hatierifom iz 1577. godine. To se dogodilo iskljuivo linim nastojanjem Mehmed-pae, koji je u to vreme bio trei vezir kubeta i koji je za ostvarenje ovakve namere pridobio velikog muftiju i svog velikog prijatelja, ejh-ul-islama Ebusuuda el Amadija. Na elo obnovljene Peke patrijarije postavljen je Makarije, tadanji arhimandrit manastira Hilandara, za kojeg, iako je nesporno da je od Sokolovievog roda, ne postoje nikakvi pouzdani istorijski podaci da mu je bio roeni brat, kako to belei predanje. Prema turskim hroniarima, koji sudbinu dvojice Mehmed-paine brae sa sigurnou prate do carskog saraja u Carigradu, Makarije je, najverovatnije bio strievi ili, u najmanju ruku, neki dalji rod iz loze Sokolovia, koji e, zakljuno sa Savatijem, postrinikom trebinjskog manastira i hercegovakim

mitropolitom, drati prestol Srpske crkve do 1586. godine. Motivi obnavljanja Peke patrijarije, kada se uzmu u obzir tadanje istorijske okolnosti, bez velikih napora, daju se naslutiti. Srpski suverenitet je davno pre toga bio okonan, ali su se Srbi u svim nekadanjim srpskim zemljama, sa svojim vojnim potencijalima, uveliko nalazili u planovima Osmanlija za njihove dalje iskorake prema zapadnim hrianskim zemljama i Austriji. Uz to, u graninim provincijama imperije je bio potreban mir. Srbima je ponueno obnavljanje crkvenog organizma, koji e biti vezan za Portu, koja e postavljati i odobravati srpske patrijarhe u Pei, a sama Crkva biti podlona turskim zakonima. Meutim, za Srbe, kojima je poelo da bledi seanje na ranije kraljeve i despote, ovo je, na jedan nain, makar i prividno, bila zamena za izgubljeni dravni mehanizam i instrument za ouvanje verske i nacionalne samobitnosti, koji su se, zauzvrat, morali plaati lojalnou padiahu u Carigradu. NE treba sumnjati da je svega ovoga, pa ak moda i namera Porte da pokua da ga iskoristi u tom smislu, bio svestan i sam Mehmed-paa Sokolovi koji je, igrajui veto gambit izmeu jednih i drugih, razmiljao korak dalje, utirui na taj nain puteve za irenje Osmanske imperije preko njenih zapadnih granica. Njegova dela govore da u takvoj igri nije bio neiskren ni prema jednim, ni prema drugima. Ipak, ostae zabeleeno da mu je, nepotistikom politikom u podeli visokih dravnih funkcija i, napose, postavljanjem ljudi svojeg soja na presto Peke patrijarije, zatim umerenom i popustljivom politikom prema Srbima i Dubrovanima, od kojih su ga ovi zadnji drali za oveka njihove krvi i jezika, uspevalo da za sve vreme svoje duge vladavine vrsto dri sve konce u svojim rukama, pa ak i onda kada je morao da trpi aoke svojih neprijatelja i protivnika. Najvei od svih velikih osmanskih vezira Mehmed-paa Sokololovi, koji se na funkciji sadrazama, za vreme vladavine triju sultana, zadrao 14 godina, 3 meseca i 15 dana, sahranjen je u jednoj skromnoj zgradi na Ejubu u Carigradu. Od jedne razruene crkve u Kadirgi u Istanbulu, napravio je damiju, a irom imperije na mnogo mesta mnoga dela: damije, medrese, adrvane, imarete, hanove, esme, mostove, hamame i mnoge druge graevine. U svom rodnom selu, Mehmed-paa je jo kao mlad dvoranin sagradio damiju, mekteb, musafir hanu, imaret, vodovod i esmu. Od svega toga, na najveeg od svih Sokolovia podsea jedino jo njegova esma. Sokolovi se, meutim, svom rodnom kraju oduio tek kada se vinuo do

najveih dravnih funkcija i postao veliki vezir Porte. Kao uvod u najznaajnije arhitektonsko delo, koje nosi peat njegove narudbine, uprije na Drini, u Viegradu se, na desnoj obali Drine, 1566. pominje kao izgraen njegov karavan saraj, za kojeg Evlija elebija svedoi da je velik kao tvrava i da moe da primi do deset hiljada konja, kamila i mazgi, da ima lepo kupatilo i esme s tekuom vodom i tri stotine duana. `Kameniti han` u Viegradu, kao i imaret, gde e se hraniti radnici, koji su definitivno porueni 1914. godine, podignut je u vreme koje je neposredno prethodilo utemeljenju Sokolovievog mosta na Drini, pie Radovan Samardi. To su bili objekti koji e, neophodni putnicima, jednog dana sainiti celinu s mostom, ali bez kojih se gradnja uprije, godinama duga, nije mogla zapoeti. Gradnja mosta, kojeg je u svom delu Na Drini uprija zanavek ovekoveio Ivo Andri, bila je poverena tadanjem prvom arhitekti carstva i, po mnogim ocenama, najveem neimaru kojeg je osmanska imperija ikada imala: Mimaru Sinanu, nekadanjem hrianinu, koji je preao isti put kao i Sokolovi, odavi se graditeljstvu u kojem je iza sebe ostavio najznaajnija arhitektonska dela svoje epohe. Pogrbljeni osamdesetogodinji starac, duge, bele i neuredne brade zapoeo je bitku sa zahuktalim vodama Drine 1571. Taj trenutak je hronostihom, koji je kasnije uklesan na kamenoj ploi, zabeleio je sarajevski pesnik Nihadi, a koji glasi: "Podie most kome na svetu ravna nema. Nemoj rei da je propalo blago dato na ovako dobro delo." Gradnja mostova, nije za Sokolovia bila samo puko premoavanje zahuktalih voda i spajanje nepristupanih i dalekih obala. To je za njega bila simbolika spajanja razdvojenih svetova i ila kucavica ekonomske moi imperije, koja nije mogla imati tu mo bez prohodnih puteva. Jo jedan takav most, na Trebinjici, kod Trebinja, podignut je zaslugom i u slavu Mehmed-pae Sokolovia, izmeu 1572. i 1574. godine. Pretpostavlja se da nosi potpis, takoe velikog osmanskog arhitekte Hajrudina, ije je delo Stari most na Neretvi u Mostaru. BEOGRAD KAO MISIR SOKOLOVIA je u Beogradu novi sultan jo jednom proglasio za velikog vezira i ovaj grad e mu oduvek biti u posebnom seanju, to je potvrdio i izgradnjom velikog karavansaraja, koji je,

kako je zabeleio Stefan Garlah 1578, ve bio u funkciji. Evlija elebija e 1660, nazivajui Beograd zbog njegovog obilja Misirom (Egiptom) Rumelije, zabeleiti da je u ovom gradu najznaajnija graevina Mehmed-pain karavansaraj: On ima ezdeset prostorija na spratu i u prizemlju, sa odacima, ognjitima, stajama za kamile, s konjunicama i dvoritima, a sazidan je od tvrdog materijala kao kakva tvrava. Ima gvozdenu kapiju. Njegovi vratari i noni uvari svake veeri zalupaju u bubanj, pa onda zatvore kapiju. Nad kapijom je uklesan hronostih koji filozofski svedoi o prolaznosti vremena: "Otili su svi koji su konaili u ovom karavansaraju." Ovi stihovi su dobili novu teinu, ali u drugom znaenju posle austrijskog osvajanja Beograda 1688, kada je karavansaraj nepovratno izgoreo.