Prikaz jugoslovenske politike realnosti u romanima,, Ubistvo s predumiljajem i ,,Kad su cvetale tikve Roman Ubistvo s predumiljajem, autora Slobodana

Selenia, prikazuje Beograd, tj. Jugoslaviju 1945. godine posmatranu iz perspektive Jelene Pani i Branka Kojovia, koji sede u Plavom jahacu, kafiu u Beogradu, devedesitih godina 20.veka. Vreme u Srbiji u kojem njih dvoje diskutuju i vreme o kom pria unuka Jelena su kljune godine za jugoslovensku istoriju. Godina 1944. je godina kada Rusi i partizani oslobaaju Beograd od etvorogodinje okupacije nacistike Nemake. Meutim, devedeste godine, vreme kada unuka Jelena i Fijaker, kako ona zove Branka Kojovia, sede u Plavom jahacu, vremeje rata u Hrvatskoj, kada se Srbija protivi nezavisnosti Hrvatske. Roman Ubistvo s predumisljajem daje itaocima sliku o situaciji u Srbiji za vreme i posle Drugog svetskog rata, te opisuje devedesete godine u Beogradu i Slavoniji. I jedno i drugo doba karakteriu strah, podele, nestabilnost i promene. Seleni izraava stav da greke i nasilne promene 1945. godine dovode do ponovnog rata devedesetih godina. Jelena Pani, koja predstavlja mladost devedeste godine u Srbiji je lik u romanu za koji je nepoznato da li je unuka partizana Krsmana ili burzuja Jovana. O Kad su cvetale tikve: Dragoslav Mihailovi u svom romanu Kad su cvetale tikve predstvlja priu Ljube Sretenovia biveg bokserskog ampiona koji ezdesetih godina ivi u vedskoj i sea se svog ivota u Beogradu ,kraja rata ,godina Infobiroa ,tragedije svoje porodice i odlaska u emigraciju.On opisuje svoj sadanji ivot u jednoj zemlji gde je pokuao da nadje svoj mir poto u Jugoslaviji iz osvete ubio oveka.On pria o svom detinjstvu , odrastanju i o svojoj porodici.Ljuba je dobar momak koji odrasta na ulici pod uticajem mangupa ali on ima porodicu koja mu puno znai i on nije iskvaren.Bavi se sportom ,voli ene i ne sluti kakav tok e primiti njegov ivot.On pria sa dozom humora ,koristi jezik ulice,pokuava da objasni kako je dolo do toga da mora da napusti zemlju.I mi shvatamo sve.Politike istke koje mu odvode brata u zatvor,elju njegovog rivala Stoleta Apaa da ga ponizi silujui mu sestru,sestrino smoubistvo ,razumemo kako se majka i otac posle tog dogadjaja razboljevaju i umiru.Ljuba ostaje sam,brat je na robiji on je bez porodice i eli osvetu.Ali kada mu Stole priznaje da je silovao Duicu i Ljuba ga preciznim bokserskim udarcima ubija ,to mu ne donosi olakanje .Vraa se opet u praznu kuu na Duanovcu i uvidevi da vie nee moi da ivi kao pre odlazi u inostranstvo. Zasto si izabrala ovu temu?

Citajuci romane Kad su cvetale tikve i Ubistvo s predumisljejem moze se uociti ponavljanje istorije u razlicitim vremenskim periodima sto je razlog zasto je ova tema interesantna. Veoma sam zainteresovana za istoriju i politiku koja je uticala na zivot ljudi, posebno za Jugoslaviju, zato sto je imala turbulentni istorijski i politicki period. NESTO o ISTORIJI JUGOSLAVIJE? OVAJ DEO JE OK, ALI NEKAKO VISI; TEREBALO BI NAJPRE NETO DA KAE O TOME ZATO SI IZABRALA OVU TEMU, U KOM SMISLU JE ONA RELEVANTNA ZA OVA 2 ROMANA, TEBE, SAVREMENO DOBA. POSLE SI LEPO NASTAVILA POREDEI DELA. DAKLE, OVO MOE DA OSTANE, ALI TREBA DODATI I NETO SL. U VEZI SA TIKVAMA, A I NAPISATI UVOD. Da bi se analizirale radnje u oba romana treba poeti od doba pre Drugog svetskog rata, kada dve porodica ive u Beogradu. Porodica Sretenovic u romanu Kad su cvetale tikve ivi na Duanovcu,siromasnom, radnikom i zanatlijskom predgrau. Otac glavnog lika je metalski radnik kao to je bio i njegov otac. On ima dva sina, Vladu i Ljubu. Vlada je stariji,bavi se boksom i okupljanje mladih u sportskom klubu je pokrie za satanke lanova komunistike partije iji su oni lanovi. Na Senjaku ,u vili, ivi porodica u romanu Ubistvo s predumiljajem, ije je poreklo i socijalni status potpuno drugaiji od statusa porodice Sretenovi. Stavra Aranelovi je bio uspean ovek koji je preao put od siromatva do najbogatijeg oveka u Srbiji. Jovana je dobio iz prvog braka sa bogatom naslednicom koja umire prilikom porodjaja. Nakon toga, Stavra se eni po drugi put i postaje Jelenin ouh, ali i jedini staratelj,jer je njena majka izvrila samoubistvo. Jelena i Jovan ive sa Stavrom, koji se sa mnogo panje brine o njima. Jelena oboava svog ouha. Njihova porodica je veoma bogata, obrazovana, a oni vode dekadentan nain ivota. Kad partizani oslobaaju Beograd, oslobodioce Aranelovie doivljavaju kao izdajnike i oduzimaju im svu imovinu. Na poetku Drugog svetskog rata, na Duanovcu, Ljuba govori o svom bratu Vladi koji se bavi ilegalnim radom za komuniste, a zatim odlazim u rat podrzavajuci partizane. Ljuba ostaje bez burazera, izmie kontoli i preputa se loem drutvu. U drugom romanu, na Senjaku, Jovan i Jelena su izgubili oseaj za realnost. Dok rat traje u Srbiji, Jovan filozofira, bavi se svojim mislima, ita dela faiste Ljotia i izrazava svoje misljenje ne razmisljajui o posledicama. Jovanova i Jelenina posebnost, usamljenost i ekstravagancija ih uvlaci u dogaaje u kojima oni uestviju naivno, ali koji e imati dalekosene posledice na njihov ivot. Jovan poziva nemakog generala da bi s

njim razgovarao o umetnosti i pred komunistima, braom Mari, izlae svoje miljenje o knjizi fasiste to e na kraju rata da ga dovede do pritvora i izoptenja iz drutva. Medjutim, pored razgovora sa bracom Maric, koji ce mu se obiti o ludu glavu kad braca na belim kolima udju u Beograd, saradnja sa Srpskom knjizevnom zadruom i vidjanje sa dr Hermanom Vernerom Langhofom, porucnikom u politickom odeljenju nemackog Zapovednistva Srbije, donece mu grdne neprilike, dragi moji mladi prijatelji, neprilika je eufemizam, neprikladna, nikakva rec. Treba reci, kao sto je i bilo, de ce mu Marici, Zadruga i Langhof unistiti zivot u vartolomejskom Beogradu posle oslobodjenja. Stavra, glava porodice, pomae cetnike, a mrzi Nemce, okupatore. On nema simpatije za komuniste zato to je industrijalac, bogata i kumuniste, za razliku od nekih takoe bogatih komija, smatra neprijateljima Srbije. Iako ne sarauje s Nemcima, za komuniste, Stavra je bio izdajnik i saradnih okupatora. Ako, to to je mrzeo kumuniste nikako nije znailo da je voleo okupatore, ali partizanima, znate, nije padalo na pamet da primete razliku izmu antikomunizma i profaizma. Ko nije bio sa partizanima bio je za Nemce i nikako drugaije! (strana 110) Mozda citat : Jelena se gadila politike doslovice mi je rekla Politika je zabava za prostake. Jednostavno ,ne zanima me. Jovan Darovit mladi ovek kome je pojam svrhe bio savreno stran. I Jovan i Jelena su bili snobovi. (strana 113) Oktobra 1944. godine, partizani, sa kojima je i Vlada, ulaze u Beograd. Vlada odmah saznaje za Ljubino skitanje i loe drutvo to navodi Ljubu da se promeni i da pone da trenira boks u Radnikom. Predsednik kluba, bivi partizan a potonji oficir OZN-e (Odeljenje za zatitu naroda) Zori bie jo jedna muka figura koja e uticati na Ljubin dalji ivot. Ljuba poinje esto da trenira, vrlo brzo postaje veoma uspean u boksu, zahvaljujui emu, postaje popularan na Dusanovcu. Dok Vlada, kao komunista, provodi vreme u komitetu, tj. bavei se politikom, njegovog brata politika nimalo ne interesuje . Porodine situacije u dva romana su kontrastne, pre rata po socijalnom statusu i bogatsvu, a posle rata po spokoju, tj. nespokoju koje im zavretak rata donosi. Dok za porodicu Sretenovi, metalske radnike sa Duanovca, kraj rata znai period napretka i sree, Aranelovii, jedna od najbogatijih porodica u Srbiji, doivljavaju slom. Stavra je u logoru i sudi mu se za izdaju drave, Jovan je izgubljen i ne snalazi se u novonastaloj situaciji, oduzeta im je imovina, samo Jelena radi. Oduzeto im je sve to su imali

zato to se podrazumevalo da su izdajnici za koje nema mesta u novom drutvu. U romanu Ubistvo s predumiljejem prikazano je da kraj rata i promena drutvenog sistema vlasti donosi porodici Aranelovi propast. Aranelovii nisu mogli da izbriu seanje na svoj predratni ivot, nisu uspeli da se prilagode i promene. Jovanovo miljenje o partizanima puno je ogorenja,jeda, crnila: ta e ti kua, Jelena ,svaka kua u kojoj su oni tala postaje - viem to me glas nosi - oni smrde na strv, Jelena,oni lopatom zatuku svoje ostarele oeve, a mi od njih traimo da spasavaju naeg Stavru,oni guzicu briu prstom o zid, Jelena, oni vatru potpaljuju Pesmom nad pesmama,oni tuju krave vie nego ene, jer su jae i jeftinije se prehranjuju, osvesti se Jeleno... (stana 155) Izmeu Aranelovia i novog sveta bila je provalija koju nisi mogli da premoste. U formi usmene ispovesti, kao svedok, glavni lik i narator, Ljuba je taj koji poinje i zavrava priu o svom iskustvu i ivotu. itaocima je jedino poznata Ljubina perspektiva i pogled na dogaaje opisane u romanu. Distanciranost i relativnost Ljubinog pogleda na istorijske dogaaje Mihajlovi naglaava i injenicom da Ljubu ne zanima politika. Najveu zainteresovanost pokazuje za boks i ene, politika silom i sticajem nesrenih okolnosti ulazi i u njegov ivot. Za razliku od Tikava u Selenievom romanu su prikazeni brojni i razliiti pogledi na jedan dogaaj. Priu o Arandjeloviima ne dobijamo direktno; otkriva je unuka Jelene Aranelovic, Bulika, kroz Jovanova i Jelenina pisma , razgovore koji vodi s Kojoviem i dokumenta. Nakon etrdeset godina, devedesetih godina, Bulika, nalazi Jelenine line stvari. Ona rekonstruie dogaeje kroz ta dokumenta, skupljajui arhivsku grau i pronalazei novinske lanke o Stavri Araneloviu, o njegovom suenju i smrti. Pronalazi porodinog prijatelja Branka Kojovia, koji je poznavao Aranelovie, radio sa Jelenom u Tanjungu i bio osoba koju je Jelena pozvala kada je Jovan ubio Krsmana Jakia i sebe. itacima je prikazano nekoliko izvora informacija, Jelenina i Jovanova pisma i zabeleke, sudske spise i izvetaji sa sudjenja, kao i seanja Branka Kojovia. Bulika otkriva u fijoci pisma i poinje da slae priu. Uporedo sa stvaranjem slike o dogaajima iz prolosti, tee njena ljubavna pria sa Bogdanom Bilogorcem, Srbinom iz Moslavine, koji se bori protiv Hrvata u Slavoniji. Jugoslavija se deli, Srbija je pod sankcijama , a Bogdan odlazi na ratite i gine. Izdava Bulikine knjige govori o Bulikinom odlasku u Slavoniju kako bi nala Bogdanovo telo i sahranila ga u porodinoj grobnici u kojoj su sahranjeni i Jelena, Jovan i Stavra. Nakon toga, Bulika odlazi na Novi Zeland kod majke Anabele. To je roman o dve ene, baki i unuci istog imena, ali i o dve nesrene sudbine na koje su istorijksa zbivanja neposredno uticala. To je i roman

o dve tragine ljubavne prie u nemirnim vremenima, o politikim dogaajima koji su bili jai od ljubavi. Za Ljubinu porodicu 1948. godina, godina u kojoj se Jugoslavija odvajala od komunistikog bloka, od Sovjetskog Saveza, bila je presudna. A u to vreme u najvecem tece ona volovodnica s Rusima. Cuje se: drpili ovoga, drpili onogaNemam ja vremena za to. Malo sam kod kuce, ali, kao, vidim, moj matori nesto suska s mojim burazerom. Muvaju se oko radija. Ne razumem se ja u to: ko, bre, smirgla usi Rulovcima dok na ovom svetu ima toliko riba! Odjedanput, jedne noci, dva tipa upala u nasu kucu- kod nas se, hvala bogu, nikad I nije zakljucavalo - upalila svetlo I neko me vuce za pidzamu: ,,Diz se! ,,Sta je, bre? velim. A kroz prozor vidim, treci tip stoji u dvoristu, pazi na kucu od pozadi. ,,Diz se. Jesi li ti Vladimir Sretenovic ,,Ma jok, bre! Jos ja ne kopcam. ,,Idi odavde! Ugasi tu sijalicu, ocu da spavam! Drpise mog burazera! On bled, a veli:,,Pustice me, to je neka greska. Ekcer sto je greska! Prodje desetak dana, prodje mesec- njega nema. Posle mesec I po, umesto da puste njega, dodjose i po Andru.Krk! (strana 43) Ljuba je jednostavan momak ,njega ne zanima politika ali to sto su mu otac i brat u zatvoru ispunjava ga nezadovoljstvom i ogorcenjem.Pokusava da im pomogne preko upravnika kluba Perisia.On se u razgovoru konfrontira starom Periiu. Ista ste vi, Stari, govna! Pomiricete se vi! Opet cete vi jedni drugima da liete dupe! A ako neko uz put otpadne nema veze, evac vas za to boli! Posle moete spomenik da mu podignete. U to se bar razumete .(46 strana) Razgovor sa Perisicem je opasan i za Ljubu. Perisic otkriva da se Ljuba promenio, da ga je odsustvo brata i oca pogodilo. On primecuje da je Ljuba postao zao sto znaci da se Ljuba psihicki promenio zbog dogadjaja u vezi sa Inform biroom. Ljuba ne moze da shvati da je njegov brat u zatvoru uprkos zaslugama za partizanski pokret. Meutim, nova vlast nema milosti prema politikim neistomisljenicima. Oca mu putaju iz pritvora, ali brata salju u logor, na Goli otok. Ljuba prestaje da trenira i dobija poziv za vojsku na tri godine.Njegov ivot se u potpunosti transformie. Dok je Vlada u zatvoru, a Ljuba u vojsci, Stole Apa, Ljubin protivnik iz kraja, silije njegovu sestru koja se zbog toga ubija. Njeno samoubistvo unistilo je Ljubinu porodicu. Prvo mu umire majka pa onda otac i Ljuba odlucuje da se osveti Apasu. U tom delu romana se desava potpuna promena od Ljube dobrog momka, do Ljube promiljenog, odlunog osvetnika. Ljuba odlucuje da se osveti Apasu. Ali osveta mu ne donosi mir.Njegov trener u vojsci mu govori:

Ko ti se moze suprotstaviti? Ali poslednjih meseci ja intezivno imam utisak da ces nekog usmrtiti. Strahujem od toga! (strana 92) Da nije bilo politikih sukoba 1948, njegova porodica bi ostala na okupu, bio bi miljenik publike i ivot bi mu bio sasvim drugaiji. Poto je ubio Apaa, Ljuba mora da ode iz Beograda, iz Jugoslavije. Njegov odlazak iz zemlje bio je raskid sa preanjim ivotom, politika ga ni dalje ne zanima, ali na kraju knjige kada govori o svojoj nostalgiji prema Jugoslaviji on kaze: A vi ako nekada odete na Duanovac, pogledajte ga dobro. ujem da se dosta promenio;ako. Tada ete se moda setiti da ovde ivi jedan ovek koji ikad stoji i kad hoda, i kad se smeje i kad spava - plae za njim, jedan ovek koji moe da se uzda jedino u rat. (strana 135) Zasto ste ovo podvukli?Ne treba mi ovaj citat? On nasluuje rat, novi sukob koji e ponovo oduvati ivot kakav poznajemo i doneti nove ljude, novu politiku klasu na vlast. I ponovo e biti ljudi koji nee moi da se prilagode i koji e biti povreeni, a njihovi ivoti uniteni. Desie se nove nevine rtve. Ljubina pria se zavrsava sedamdesetih godina 20.veka.Ona nekako proroki opisuje ljude koji u emigraciji stvaraju svoje organizacije, nagovestava novi sukob koji e dvadeset godina kasnije doneti kraj Jugoslaviji.Ovde ima svakavih ivotinja, kao u nekom rezervatu; ak i etnika i ustaa. Pretukli su ve nekolicinu naih. (Strana 135) Politicki sukobi ne nestaju, samo su se preneli u druge zemlje, one u kojima boravi politika emigracija iz Drugog svetskog rata. U romanu Kad su cvetale tikve Ljuba govori o nostalgiji za Jugoslavijom, u Ubistvo s predumiljejem prikazan je nastavak istorijskih dogaaja, onih iz devedesetih godina, koje su oznaene kao godine borbe za srpstvo, za teritoriju, kao godine rata sa Hrvatima, stvaranja novih drave i preraspodele politike i ekonomske moi i ponovnog povratka zloina, masovnih grobnica i nacionalizma. Rat je idalna prilika da se razliiti suludi ljudi ostvare u svom uvrnutom svetu. Za njih je rat savren nain postojanja. BESAN PAS: Ovo sadi ti je, moj Bogdane ,najljepe. Kad ti tvoj Joko kae! Znadem to govorim! Sve se more, sve se smije. to nigdje nije bilo, sad biva. Roeni me se aa boji! (Strana 139) Kada Bogdan gine Bulika luta Slavonijom u potrazi za njegovim telom i izmeu Arkanovaca, kosovsko-toplikog odreda, etnikih odreda SRS, nailazi na te izgubljene due za koje je rat prilika za ivot, jedinstvena prilika da osete mo. I sad se udim kako smo izvukli ivu glavu iz polupane,mecima izbuene usamljene kue kod sela Patkovaa u koju nas je na jagnjetinu s ranja pozvao izvesni, pregostoljubivi ore. Vie od toga da se zove ore, i da vozi glanc novi micubii lendrover,nismo znali o naem domainu.Upoznavi se sa Deremijem Pajperom negde u

Bijeljini, ispriao je dopisniku Gardijana da radi u vajcarskoj kao metalostrugar i da sa vremena na vreme uzima neplaeno odsustvo da bi se u rodnoj krajini borio protiv Muslimana i Hrvata. (Strana 211) Kada Bulika saznaje za Bogdanovi smrt, ona prestaje da pie porodinu priu. Kraj knjige pie Bulikin izdavac dok ona idlazi da nadje mrtvog vojnika. Deo knjige, kada Bulika nalazi Bogdanovo telo, je takodje ponavljanje istorije iz doba 1945. Ona sahranjuje Bogdana u porodinoj grobnici na novom groblju pored Jovane, Jelene i Stavre. Time simbolicno spaja svoju porodicu. Kada saznaje za Bogdanovu smrt Bulika prestaje da pie porodinu priu.Kraj knjige pie njen izdava. Opisuje potragu za Bogdanovim telom,Bulika nalazi Bogdanovo telo.Na Bogdanu je sve mrtvo.??????????? Smestiti i u kontekst pol.zbivanja. . Setimo se da je i Jelena htela da preuzme Krsmanovo telo i da ga sahrani ali njega su sahranili kao vojnika, pa zakljuujemo da, na neki nain, posle svih dogaja i sudara dva naina ivota, dve kulture, jedne gradske i jedne ruralne ,sahrana Bogdana u porodinoj grobnici predstavljaznak izmirenja ta dva sveta a i usud ovih prostora u kojima se tragine line sudbine izazvane istorijskim okolnostima stalno ponavljaju. Jelena Pani je posebna, duhovita , mada i snob; kad opisuje doljake iz Krajine i Knina. Smeni su joj, a i potcenjuje ih zbog naglaska ,znoja ,neusklaenosti s Beogradom, ali kroz Bogdana zavolee taj svet. Bogdan nije integralni deo tog sveta, on je uhvaen u zamku porekla, krvi, porodice, naroda i Jelena Pani zna koliko je on naivan i dobar . On predstvlja njen ivot kao to je Jovanu Jelena predstavljala sve. Bulikina baka Jelena je poela da se zaljubljije u Krsmana i to je Jovana nateralo na ubistvo i samoubistvo . Kad su cvetale tikve je roman o jednom mladiu koji je odrastao u ratnim vremenima, a sazreo u doba politikih previranja. Ljuba je jednostavan momak koji se ne bavi politikom, nije zaiteresovan za politiku i veoma je osetljiv i detinjas. Radnja romana Kad su cvetale tikve je muka pria o promiljenoj osveti sa oduzimanjem ivota neprijatelja. Kada proitaju knjigu, citaoci veruju da ova radnja nije mogla drugacije da se odbija, da nije bilo drugog izbora nego da se zavrsi na ovaj nacin. Ljubi su otac i brat bili kaznjeni, odvedeni na Goli Otok, zbog politike u drzavi a zatim sestra nastrada i postaje rtva svoje porodice. Po mom misljenju, da se Stole Apas podneo na isti nacin u nekom drugom vremenu Ljuba bi postupio isto, osvetio bi se, bez oprostaja, bez kajanja, a zatim otisao u inostranstvo da zapocne novi zivot koji mu prolazi u nostalgiji za zivotom u Dusanovcu. Ljubina sestra je imala priliku da se izvuce iz socijalnog staleza u kojem je

njihova porodica, isla je u gimnaziju i krenula je drugim putem od onog koji su izabrali Ljuba i Vlada. Ona je imala mogunost da otvori put porodici ka neemu novom. I u njen ivot, kao i u ivote drugih likova iz oba romana, umeala se politika stvarnost, koja, kao da je presudna za sve ljude sa ovih prostora. Svi likovi, bilo da su svoj ivot posvetili politici, bilo da su samo u jednom periodu svog ivota bili zaneti politikom, ili da ih politika uopte nije interesovala, sudbinski su obeleeni drutvenim i politikim promenama. ivoti svih likova, iz oba romana, krenue nekim drugim putem poneti maticom politikih promena.

Ok, SAD SREDI SVE OVO. AKO TI FALI REI DODAJ NETO O ILEGALNOM ODLASKU U EMIGRACIJU KRAJEM 40. I POETKOM 50. I O FENOMENU ODLASKA NA RAD U INOSTRANSTVO. NAPII NOVI UVOD I SREDI POETAK, ON TI JE NAJHAOTINIJI. KADA TO URADI POALJI MI RAD, A ZATIM DODAJ FUSNOTE I SPISAK LITERATURE. JA SAM KRENULA DA UVODIM , ALI SAM POLUDELKA U 1 ASU I OSTAVILA TI DA SE MALO I TI TIME BAVI!!!!!!!!!!!!!!!!!!!