SOCIJALNO-EKONOMSKI ASPEKTI REKULTIVACIJE ODLAGALITA POVRINSKIH KOPOVA UGLJA U FAZI RESTRUKTUIRANJA EPS-a

Slobodan VUJI11, Svetozar KOVAEVI Aleksandra ANAK-NEDI2, Igor MILJANOVI1, Aleksandar PETROVSKI1
1

Rudarsko-geoloki fakultet, Katedra za primenu raunara, Beograd 2 Elektroprivreda Srbije, Beograd

Saetak: Za potrebe Direkcije za razvoj i investicije Elektroprivrede Srbije, multidisciplinarni

tim strunjaka Akademije inenjerskih nauka Srbije i Crne Gore, obavio je opsena istraivanja mogunosti selektivnog otkopavanja i odlaganja otkrivke na povrinskim kopovima uglja Elektroprivrede Srbije, u cilju rekultivacije i revitalizacije eksploatacijom degradiranih povrina. U radu su izloeni socijalno-ekonomski efekti rudarskih radova na ivotnu sredinu u ugljenim basenima Elektroprivrede Srbije.
Kljune rei: UGALJ, OTKRIVKA, OTKOPAVANJE, ODLAGANJE, POVRINSKA EKSPLOATACIJA,
REKULTIVACIJA, REVITALIZACIJA, ZATITA SREDINE

1. UVOD

Za potrebe Elektroprivrede Srbije (EPS), 2004.godine zavrena je izrada Studije selektivnog otkopavanja i odlaganja otkrivke. Nosilac zadatka bilo je Odeljenje rudarskih i geolokih nauka Akademija inenjerskih nauka Srbije i Crne Gore. Svrha izrade Studije je analiza naina i ocena opravdanosti selektivnog otkopavanja i odlaganja otkrivke u funkciji revitalizacije i rekultivacije degradiranih prostora na povrinskim kopovima uglja EPS-a. Izrada Studije je u skladu sa nastojanjima EPS-a da problem celovito sagleda i pristupi njegovom trajnom reavanju na konzistentan nain sa standardima iz ove oblasti u visoko razvijenim zemljama. Zadaci Studije su bili: a. Sagledavanje stanja i iskustava na rekultivaciji povrinskom eksploatacijom uglja zahvaenih prostora, kod nas i u svetu; b. Analiza postojeih tehnolokih reenja na povrinskim kopovima uglja u sistemu EPS-a, radi sagledavanja moguih modifikacija u cilju selektivnog otkopavanja i odlaganja otkrivke, kao i sagledavanje alternativnih novih reenja; c. Analiza i ocena moguih postupaka rekultivacije degradiranih povrina, u varijantama bez i sa selektivnim otkopavanjem i odlaganjem otkrivke; d. Predlog reenja organizacije izvravanja poslova tehnike i bioloke rekultivacije; e. Ekonometrijska ocena i definisanje nivoa investicija sa procenama trokova rekultivacije i revitalizacije; f. Viekriterijumska uporedna analiza; g. Zavrna ocena i predlog daljih aktivnosti.

Rudarsko-geoloki fakultet, Katedra za primenu raunara, 11000 Beograd, uina 7, tel. (011) 32 38 564, fax. (011) 33 47 934, e-mail: vujic@rgf.bg.ac.yu

Slika 1. RB Kolubara, pregledna karta rekultivisanih povrina

Inicijalnih razloga za izradu ove Studije ima vie, jedan od razloga je i zakonska regulativa. Ona nalae obavezu potovanja odredbi koje se neposredno ili posredno odnose na probleme rekultivacije, revitalizacije i prostornog ureenja degradiranih povrina, kojima se uspostavlja niz zahteva u cilju spreavanja nastajanja trajnih teta i negativnih posledica po ivotnu sredinu. Zakonska regulativa eksplicitno nalae potrebu rekultivacije kao postupka vraanja prvobitnih prirodnih funkcija i proizvodnih sposobnosti unitenom zemljitu. Iza ovog naloga zakona stoje sutinski razlozi: 1. Moralni i civilizacijski, obaveza i obzir prema oveku i njegovom potomstvu; 2. Etiki, zemljite predstavlja obnovljivo prirodno bogatstvo i ne sme biti trajno degradirano ili uniteno, ve sauvano; 3. Ekonomsko-socijalni, rekultivisane i ureene povrine, poto im je vraena prirodna funkcija i proizvodna sposobnost, predstavljaju novi egzistencijalni izvor, mogu se ustupati, menjati ili uz materijalnu nadoknadu otuiti, to je od posebnog znaaja za EPS. EPS danas raspolae sa 8.737,44(ha) povrina zemljita zahvaenih povrinskom eksploatacijom u Kolubarskom i Kostolakom ugljenom basenu. Pod odlagalitima je 5.015,60(ha), u Kolubari 3.580,60(ha) i Kostolcu 1.435(ha). Procentualni udeo do sada rekultivisanih povrina (bez selektivnog odlaganja) je 32,14(%) u Kolubari i 32,20(%) u Kostolcu. Do 1992. godine proseno godinje je rekultivisano u EPS-u oko 100(ha) (Kolubara 71,55 ha i Kostolac 28,87 ha). Zbog teke materijalne situacije i pogoranih ukupnih uslova privreivanja, od 1992. do 2003.godine radovi na rekultivaciji su bili obustavljeni. Rekultivacija, uopteno gledajui, podrazumeva ponovno uspostavljanje biljnih zajednica (vegetacije) na povrinama koje su ostale posle eksploatacije uglja. Rekultivacija se moe izvoditi periodino (diskontinuitetno) ili u kontinuitetu praenjem rudarskih aktivnosti. U uslovima EPS-a ona je izvoena diskontinuitetno.

Slika 2. JP PK Kostolac, pregledna karta rekultivisanih povrina

Najee nije mogue, a nije ni potrebno, da se rekultivacijom restaurira predeo u identino stanje pre eksploatacije uglja. Izabran vid post korienja zemljita mora da zadovolji potrebe lokalnog stanovnitva, potrebe prirodnih stanita, osobine novoformiranih zemljita, posteksploatacionu stratigrafiju i trokove, odnosno cenu kotanja. Da bi se ovo ostvarilo moraju biti jasno definisano:

Konzervaciona strategija, integracionog ili parcijalnog tipa. U svetu dominira

parcijalna konzervaciona strategija, koja rezultira procenama prioritetnih podruja za ouvanje vrsta i stanita. U okviru podruja na kojima e se izvoditi restauracija za ouvanje prirode, moraju se jasno definisati glavni ciljevi, da li je to ouvanje prirodnog procesa ili ouvanje vrsta (biodiverziteta). Za podruja koja nisu svrstana u kategoriju prioritetnih, moraju se pronai reenja koegzistencije korienja zemljita i njegovog ouvanja. Pored regulative, za uspenu rekultivaciju znaajan inilac je vlasnitvo i nain finansiranja. Eksproprisano zemljite (preteno poljoprivredno u Kolubarskom i Kostolakom basenu) otkupljeno od poljoprivrednika treba rekultivisati za poljoprivredne namene i zamenu sa poljoprivrednicima prilikom novih eksproprijacija radi daljeg razvoja povrinskih kopova. Drutvena zemljita, zemljita u blizini naselja, treba koristiti osim za poljoprivrednu namenu, za ume, parkove, rekreacione komplekse, stanita ivotinja i biljaka, za industrijske kapacitete, stambenu gradnju, sportske terene i slino. Vlasnik celokupnog degradiranog zemljita je EPS. Iz dva krupna razloga finansiranje rekultivacionih radova, trebalo bi da se obavlja delom i iz drutvenih sredstava. Prvi razlog je nacionalna isplativost, odnosno opta dobrobit da se na gotovo devet hiljada hektara (do sada) povrinskom eksploatacijom degradiranog zemljita, vrate prirodne i ekonomskoproduktivne funkcije. Drugi razlog je moralni, odnosno zasluena redukcija trokova EPS-a,

za saniranje eksploatacionih prostora, poto je EPS desetinama godina izdvajao i izdvaja velika sredstva u budet drave na ime zakonske obaveze o plaanju naknade za promenu namene korienja poljoprivrednog zemljita. Uspostavljanje dobrog vegetativnog pokrivaa je uslovljeno hemijskim osobinama zemljita, teksturom, strukturom i kompaktnou, sredinom za klijanje i rast biljaka, pristupanou vode i drenaom. Obezbeivanje dobre sredine za korenov sistem je klju uspene rekultivacije. Sloj prirodnog plodnog zemljita (soluma) na povrini, prua ire mogunosti za rekultivacione opcije i uspenu rekultivaciju. Najloija varijanta je nemogunost da se sauva sloj prvobitnog plodnog zemljita. U takvim sluajevima uspeh rekultivacije je limitiran. Selektivno otkopavanje i odlaganje sloja plodnog zemljita je najbolje reenje i garancija uspene rekultivacije. Izneto u potpunosti objanjava znaaj rekultivacije, revitalizacije i prostornog ureenja eksploatacionih polja leita uglja, ne samo sa ekolokog, ve i sa socijalno-ekonomskog aspekta.
2. SOCIJALNO-EKONOMSKI ASPEKT REKULTIVACIJE

Ciljni zadatak selektivnog otkopavanja i odlaganja plodnog zemljita, rekultivacije i prostornog ureenja odlagalita povrinskih kopova uglja EPS-a, je efektivno i efikasno namensko saniranje i oplemenjivanje degradiranih povrina, kao preduslova za ponovno korienje ovih podruja. Poslovi, podrazumevaju organizacione aktivnosti selektivnog otkopavanja i odlaganja otkrivke, bioloku rekultivaciju, i upravljanje i gazdovanje novostvorenim resursima na odlagalitima povrinskih kopova. Organizacije koje eksploatiu mineralne sirovine i pri tome menjaju prvobitno prirodno stanje sredine, prema vaeim zakonskim propisima, obavezne su da po zavrenoj eksploataciji, prostor zahvaen eksploatacijom dovedu u prvobitno ili priblino prvobitnom stanju u ekolokom i funkcionalnom pogledu. Formalno, ovo izgleda jednostavno, u praksi EPS-a, problem rekultivacije ima meutim sloeniju konotaciju, on je viedimenzionalan i na njegovo reavanje primaran uticaj imaju sledei ograniavajui inioci:

1.Funkcionalna veza procesa rekultivacije, revitalizacije i prostornog ureenja

degradiranih povrina eksploatacionih polja sa proizvodnim procesima na aktivnim povrinskim kopovima;

2.Restruktuiranje Elektroprivrede Srbije, proces koji je u toku i koji ima za ciljeve:

unapreenje upravljakih, finansijskih i performansi u domenu zatite ivotne sredine, formiranje nove organizaciono-proizvodne strukture radi prenosa rizika investiranja i odgovornosti na privatni sektor;

3.Socijalno-ekonomski aspekti, prema merilima kao to su instalisani kapaciteti ili

proizvodni efekti, broj zaposlenih je veliki. U procesu restruktuiranja planira se redukcija broja zaposlenih i razmilja o otvaranju novih radnih mesta. Rekultivacioni radovi otvaraju mogunosti angaovanja radne snage;

4.Hronian nedostatak finansijskih sredstava za odravanje i investiranje; 5.Trokovi i potreba redukcije trokova rekultivacije, revitalizacije i prostornog ureenja
povrinskom eksploatacijom uglja degradiranih povrina. Na ime naknade za promenu namene zemljita i po drugim osnovama, EPS godinama izdvaja velika sredstva u dravnu kasu. Drava ima moralnu obavezu da finansijski pomogne i tako umanji trokove EPS-a pri sprovoenju mera rekultivacije;

6.Nacionalni interes i isplativost rekultivacije, revitalizacije i prostornog ureenja vie

hiljada hektara degradiranog zemljita;

7.Raznolikost i diferentnost moguih novih sadraja i namena rekultivisanih povrina

(poljoprivrede, umarstvo, urbanizacija, sportsko-rekreativni kompleksi, turistiki

objekti, arheoloko-istorijski kompleksi, parkovi, stanita divljih ivotinja, vodene povrine, retenzije za poplavne vode, industrijski objekti, itd.);

8.Kulturoloki faktori zajednice u okruenju, odnosno lokalne kulturoloke prilike.

Uvaavajui izneto, postoji vie alternativnih reenja organizacije izvravanja poslova sanacije, odnosno rekultivacije, revitalizacije i prostornog ureenja degradiranih povrina, kao i upravljanja i gazdovanja ovim prostorima u post-eksploatacionom periodu. Sanacioni radovi na odlagalitima povrinskih kopova odvijaju se u dve faze: Tehnika rekultivacija i bioloka rekultivacija. Aktivnosti i radovi na tehnikoj sanaciji su u funkcionalnoj i tehnolokoj sprezi sa eksploatacionim aktivnostima, odnosno rudarskim radovima na povrinskim kopovima. Miljenja smo da je logino, racionalno i tehnoloki uslovljeno, da organizacija i izvravanje poslova na tehnikoj rekultivaciji ostane kao integralna zavrna faza tehnolokog procesa otkopavanja, transporta i odlaganja otkrivke. Prema ovom predlogu, za izvoenje tehnike rekultivacije, na nivou povrinskih kopova i basena, nije potrebno formirati posebne organizacione celine. Organizaciju rada, planiranje, izvravanje i kontrolu poslova tehnike rekultivacije obavljao bi postojei menadment povrinskih kopova. Zavisno od primenjene varijante selektivnog otkopavanja i odlaganja otkrivke, doi e do izvesnog poveanja broja angaovanih radnika. Ovo ne znai angaovanje novih radnika, ve preraspodelu radnih zadataka unutar postojee strukture zaposlenih. Postoji vie alternativnih reenja organizacije izvravanja poslova bioloke rekultivacije, od kojih izdvajamo: EPS, odnosno Kolubarski i Kostolaki basen organizuju izvravanje i finansiranje (samostalno ili uz podrku drave) poslova bioloke rekultivacije i trajno upravljaju i gazduju post-eksploatacionim zemljinim resursima. U ovom sluaju kopovi ili baseni treba da imaju organizovanu strunu slubu i tehniko-operativnu jedinicu za izvoenje biolokih (poljoprivrednih i umarskih) rekultivacionih radova i eksploatacije. Ukoliko nema interesa da trajno gazduju rekultivisanim povrinama, mogu ih menjati prilikom novih eksproprijacija ili ponuditi na prodaju. Da se nakon tehnike rekultivacije, oblikovane i za bioloku rekultivaciju pripremljene povrine, koriste za zamenu, na bazi adekvatnog reciprociteta, sa vlasnicima ija se zemlja eksproprie prilikom irenja kopova, ili ukoliko nema interesovanja za zamenu ponudi na prodaju. Trea alternativa je koncesiono ustupanje tehniki rekultivisanog zemljita. U sva tri sluaja, EPS ili baseni, moraju uspostaviti superviziju nad biolokom rekultivacijom zemljita, kako bi pratili izvravanje obaveza u pogledu uspostavljanja projektovanog vegetacijskog pokrivaa (poljoprivrednog ili umskog) i namenskog korienja. Da se u basenima formiraju i osamostale preduzea za bioloku rekultivaciju ija bi osnovna delatnost bila poljoprivreda i umarstvo. Zaposlene (bar u osnivakoj fazi) inili bi iskljuivo radnici koji predstavljaju tehnoloki viak usled restruktuiranja. Osnivaki kapital obezbedili bi EPS, baseni i drava na ime socijalnih programa kao i moralnih obaveza. Za formiranje ovakvih preduzea, potrebno je obaviti struno osposobljavanje radnika i obezbediti neophodne prostorne uslove i moderna sredstva za rad. Vlasniki odnos prema zemljitu koje se ustupa preduzeu moe biti postavljen na koncesionoj ili na drugaijoj osnovi i ugovorno regulisan. EPS ili baseni, moraju uspostaviti superviziju i regulativnu kontrolu nad preduzeem radi praenja izvravanja preuzetih obaveza. Da se formira agencija EPS-a ili basena, kao zastupnik vlasnika degradiranog zemljita i nosilac zadatka. Rad agencije bi se finansirao iz sredstava EPS-a, odnosno basena, i javnih sredstava poto je rekultivacija dobrobit za celu zemlju. Agencija bi bila odgovorna za planiranje sanacionih radova, realizaciju planova (menadment), kontrolu izvrenih radova i gazdovanje rekultivisanim zemljitem. Tenderskim putem birala bi i angaovala izvoae

radova. Koncepcija korienja rekultivisanih zemljita mora poivati na profitnom principu, odnosno brzom privoenju zemljita ekolokim i ekonomskim funkcijama. Zaposlene u agenciji inili bi struni kadrovi koji su viak pri restruktuiranju EPS-a. Osim pobrojanih mogui su i kooperantski odnosi sa zainteresovanim korisnicima zemljita. Ovaj model organizacije i izvrenja poslova bioloke rekultivacije slian je nekim modelima primenjenim u zapadnoevropskim zemljama. Nae je miljenje da trei i etvrti model, sa aspekta realnosti i uvaavanja relevantnih ograniavajuih inilaca, najvie odgovaraju stanju, mogunostima i potrebama rudarskih basena Kolubare i Kostolca.
3. ZAKLJUAK

Povrinska eksploatacija uglja zahteva i upravljanje celokupnim prostorom eksploatacionog polja i masama otkrivke. Rekultivacija i restruktuiranje ovih masa nudi brojne mogunosti u izboru i struktuiranju zemljita za potrebe i ciljeve oveka i prirodne zajednice. Izbor posteksploatacionog naina korienja zemljita treba zasnivati na funkcionalnim i kulturalnim potrebama zajednice okruenja. Dosadanja iskustva potvruju postojanje znanja i mogunosti da se na povrinama rudarskih basena Kolubara i Kostolac urede prostori i obezbede sadraji multifunkcionalne vrednosti. Nai povrinski kopovi uglja nalaze se u blizini veih gradova, sa velikim brojem stanovnika i stalnom tendencijom porasta broja i promene strukture stanovnitva. To namee potrebu planskog, organizovanog i osmiljenog stvaranja podruja koja e moi da udovolje brojnim ekoloko-ekonomskim zahtevima u uslovima zdravije ivotne sredine. S obzirom na intenzitet i raznovrsnost oblika degradacije, neophodno je obnavljanje i nova valorizacija degradiranih prostora. Pri tome, ne mora se insistirati na autentinoj restauraciji oblika, sadraja i funkcija koje su postojale pre poetka obavljanja rudarskih radova, ve se obzirom na promenjene ekoloke, drutvene, ekonomske, socijalne i druge uslove mogu stvoriti i druge ambijentalne vrednosti ovih predela. U periodu tranzicije, restruktuiranja EPSa, rekultivacija, revitalizacija i prostorno ureenje odlagalita povrinskih kopova uglja, prua mogunosti otvaranja novih radnih mesta i upoljavanja dela tehnolokog vika radne snage, pokretanje novih perspektivnih delatnosti, zaustavljanje ekonomske migracije lokalnog stanovnitva i sl.
4. LITERATURA [1] anak-Nedi, A., Nedi M. i Tomi D. (2005), THE ROLE OF LAND RECLAMATION IN POSTTRANSITION PERIOD, Balkanmine - First Balkan Mining Congress, Varna, Bulgaria, ISBN 59491547-2-6, (p. 335-343). [2] Vuji, S. i dr. (2000) ISPITIVANJE NEGATIVNIH UTICAJA POVRINSKE EKSPLOATACIJE MINERALNIH SIROVINA NA IVOTNU SREDINU I MOGUNOSTI ZATITE, Projekat tehnolokihstratekih istraivanja Saveznog Ministarstva za razvoj, nauku i ivotnu sredinu, (str. 257). [3] Vuji, S., Kovaevi S. i dr. (2004), STUDIJA SELEKTIVNOG OTKOPAVANJA I ODLAGANJA OTKRIVKE, Akademija inenjerskih nauka Srbije i Crne Gore. Investitor EPS Direkcija za razvoj i investicije, (str. 222). [4] Vuji, S. & al. (2005), ANTHROPOGENIC EFFECTS OF MINING WORKS ON LIVING ENVIRONMENT IN THE COAL BASINS OF THE ELECTRIC POWER INDUSRY OF SERBIA, Balkanmine - First Balkan Mining Congress, Varna, Bulgaria, ISBN 594-91547-2-6, (p. 344-353).