KULTURNA POLITIKA

KULTURNA POLITIKA KAO PUBLIC POLICY

Re politika se moe da shvati kao sinonim za mo ( eng. politics)i kao sinonim za upravljanje (eng. policy) U oba sluaja ona predstavlja aktivnost kojim se ponaanje drugih usmerava u skladu sa vlastitim ciljevima. Ovde e se re politika koristiti u drugom znaenju da oznai svesno delovanje usmereno ka postizanju drutveno prihvatljivih ciljeva. Pojedine oblasti drutvenog javnog ivota imaju svoje ciljeve, pa se tako govori o privrednoj, zdravstvenoj, obrazovnoj... politici , za koje u engleskom jeziku postoji zajedniki termin public policies. Kada je re o sprovoenju drutveno prihvaenih ciljeva u kulturi javnog interesa u kulturi i odgovornosti drave, susreemo se sa pojmom kulturne politike

DVA ZNAENJA KULTURNE POLITIKE

Kulturna politika je samo na izgled jednoznaan i po sebi razumljiv pojam. Meutim,ve na prvom, najoptijem nivou , pokazuje se da su mogua dva njena razliita znaenja. Prvo, i istorijski gledano starije, jeste ono koje bi se moglo da oznai kao implicitna kulturna politika - to su svi postupci drave koji nenamerno, dakle nemajui u vidu specifine kulturne ciljeve, na pozitivan ili negativan nain utiu na oblast kulture. To su, na primer, porezi koje ubire drava a koji neminovno proizvode posledice u svim oblastima na koje se primenjuju pa i na kulturu. Drugo, istorijski mnogo novije i za nas mnogo relevantnije, jeste eksplicitna kulturna politika. Tu je re o namernim i manje ili vie sistematskim intervencijama drave, odnosno njenih organa u polje kulture s namerom da se ono kao celina ili pojedini njegovi segmenti usmeri u odreenom pravcu. Najzad, tu je i cultural policy study nauna disciplina koja prouava gornja dva pojavna oblika KP.

TRI VIDA KULTURNE POLITIKE

Kulturna politika jednog drutva ispoljava se u trostrukom vidu: kroz teorijske postavke koje su u skladu sa optim tendencijama drutvenog razvitka i koje su uslovljene ideologijom odreenog drutva, ali i naunim dometima sociologije i teorije kulture; kroz manje ili vie precizno definisane ciljeve i zadatke kulturne politike i kroz sistem metoda i instrumenata realizovanja ciljeva i zadataka kulturne politike.

KULTURNA POLITIKA MESTO SUSRETA DRAVE I KULTURE

Razmatrajui odnos izmeu drave i kulture pokuaemo da ponudimo odgovore na nekoliko pitanja: 1.da li je politika drave u oblasti kulture svrsishodna, 2.ime je uslovljena (ekonomski, politiki i kulturni imperativi) 3. na kakve se sve naine moe voditi i ostvarivati.

U veini zemalja za formulisanje i sprovoenje nacionalne kulturne politike nadleno je ministarstvo kulture ili odgovarajue paradravno telo (Vee za kulturu Umetniki savet...). kulturna politika se vodi delimino i kroz druge javne politike: obrazovnu, medijsku, zdravstvenu Ipak, zadatak je ministarstava kulture da intersektorskim strategijama, kroz meuministarske komitete ili druge oblike saradnje, koordiniraju na nacionalnom nivou sve aktivnosti javnih vlasti u domenu kulture.

ta radi ministarstvo kulture?

predlae parlamentu zakone koji se odnose na kulturu (koji predviaju razliite mere i instrumente kulturne politike, poput jedinstvene cene knjige, zakona o autorskom pravu, oslobaanja od poreza na promet, nacionalnih penzija za umetnike i sl.); na osnovu usvojenih prioriteta rasporeuje sredstva za rad kulturnih institucija kao i za druge kulturne aktivnosti od nacionalnog znaaja; predlae programe i stimulie nastanak nacionalnih razvojnih planova kulture.

Sa porastom opteg drutvenog blagostanja i razvojem sredstava masovnog optenja (tampe, radija, televizije, Interneta...), koja omoguuju dostupnost osnovnih kulturnih dobara praktino svim slojevima stanovnitva, ministarstva kulture u veini zemalja pristupaju razradi koncepta kulturne politike, preputajui realizaciju Umetnikim savetima ili Veima. Osnovna usmerenja nacionalnih kulturnih politika formulisana su saglasno drutveno-ekonomskoj, politikoj i kulturnoj situaciji pojedine zemlje.

MODELI KULTURNE POLITIKE

Izgleda da ima onoliko kulturnih politika koliko i zemalja, ali ipak se mogu uoiti izvesne bitne slinosti izmeu kulturnih politika pojedinih zemalja, te je zato mogue formulisati odreeni broj modela kulturne politike. Model je misaona konstrukcija koja u stvarnosti ne postoji u istom obliku, ali na odgovarajui nain opisuje bitne odlike i nain funkcionisanja pojedinih pojava, u ovom sluaju stvarne kulturne politike pojedinih zemalja. Da bi sloeni kulturni sistemi savremenih drutava mogli da se razumeju, neophodno je pribei njihovom prikazivanju u obliku modela.

EMU SLUE MODELI KULTURNE POLITIKE

Model pokazuje funkcionisanje sistema na nivou njegovih teorijskih pretpostavki, znai, nezavisno od konkretnih okolnosti koje mogu da ga dovedu u pitanje. Modelski pristup omoguava da se: 1. uoe bitne zajednike odlike velikog broja kulturnih sistema razliitih drutava; 2. hipotetiki istrai nain njihovog funkcionisanja; 3. saznanja prikau na jednostavan i razumljiv nain. Postoji bar SEDAM osnovnih modela kulturne politike, izvedenih na osnovu uoenih slinosti u kulturnoj politici niza zemalja razliite privredne razvijenosti, politikog sistema i kulturne tradicije.

1. LIBERALNI MODEL ili drava facilitator

Presudan znaaj ima trite kulturnih dobara, na kome, pored vrhunske kulture namenjene viim drutvenim slojevima (eliti), sredinju ulogu ima kulturna industrija koja stvara tipizirane kulturne proizvode namenjene veini pripadnika drutva, publici masovne kulture. U ovom sistemu presudnu ulogu imaju privatne fondacije za razvoj elitnih formi umetnosti poput opere, muzeja itd. a zadatak drave se vidi pre svega kroz obezbeivanje podsticaja privatnom sektoru i civilnom drutvu da ulau u kulturu i da u tome vide svoj interes Osnovna odlika ovog modela kulturne politike jeste proklamovana neutralnost drave u domenu kulture. To podrazumeva insistiranje na privatnoj svojini nad sredstvima stvaranja i difuzije (irenja) kulturnih dobara, te shvatanja da drava ne sme da utie na razvoj kulture, da ne bi ugrozila njenu autonomiju garantovanu 1. amandmanom na Ustav SAD (sloboda izraavanja)

2. Paradravni model (arms length) ili Drava Patron

Ministarstvo kulture prenosi svoju odgovornost na struno telo (umetniki savet) koje ono imenuje, ali kojim direktno ne upravlja i koje ima potpunu autonomiju odluivanja u periodu za koji je imenovano. Umetniki saveti u Velikoj Britaniji i Irskoj kao paradravna tela, pokuavaju da smanje i ublae uticaj trita na umetnost, podravajui u isto vreme elitne kulturne institucije i umetnike projekte lokalnih zajednica iji je cilj da podstiu uee u kulturnom ivotu to irih slojeva publike. Specifini oblik ovog modela predstavlja decentralizovana kulturna politika Nemake, koja nadlenost drave za poslove kulture prebacila lenderima regionima i njihovim sekretarijatima za kulturu. Tako postoji veliki broj autonomnih kulturnih politika koje se - od Saksonije do Bavarske- razlikuju isto toliko koliko se vedska kulturna politika razlikuje od engleske i francuske.

3. Dravni birokratsko-prosvetiteljski model kulturne politike drava inenjer

Ovaj model odlikuje prevlast drave koja, preko svog aparata (pravnopolitikog i ideolokog), kontrolie ukupno podruje kulture; kultura je, kao i sve ostale oblasti drutvenog ivota, centralistiki usmeravana i planirana. Ovo je bilo karakteristino ne samo za socijalistike zemlje, ve delimino i za socijaldemokratske sisteme zapadnog sveta.

Najvei uticaj imaju institucionalna kultura i tradicionalne kulturne ustanove, te je zato bitno ugroena stvaralako-inovacijska dimenzija kulture (model kulturne politike Kine, Sirije, Vijetnama, Kube). Danas je taj model karakteristian i za zemlje u kojima nakon socijalistikoetatistikog nije uspostavljen demokratski ve autokratski model vladavine a kulturni inijering je usmeren pre svega na uspostavljanje tradicionalnog etnikog sistema kulture.

4. Dravni prestino-prosvetiteljski model kulturne politike ili drava arhitekta

Ovaj model, razvijen u Francuskoj, kulturu doivljava ne samo kao kljunog inioca nacionalnog identiteta, ve i kao onaj deo odgovornosti i poslova drave koji su od presudnog znaaja za imid i presti zemlje u svetu. Od Andrea Malroa, prvog ministra kulture u Zapadnoj Evropi (od 1960), do aka Langa osamdesetih, francuska kulturna politika je davala ton i vrila uticaj ne samo na susedne zemlje ve i na kulturnu politiku Evropske zajednice i Saveta Evrope. Brojni koncepti razvijeni su u Francuskoj: od decentralizacije do kulturne animacije, kulturnog turizma itd. Ovaj model, esto zasnovan i na harizmi ministra kulture, orijentisan je na tzv. velike projekte koji u sebi simbolizuju nastojanja kulturne politike i deluju kao zamajac decentralizovanim aktivnostima.

5. Nacionalno-emancipatorski model kulturne politike ili etniki definisana kulturna politika

Osnovne odlike modela sadrane su u razvijanju i potvrivanju autohtone kulturne tradicije koja je bila potisnuta u uslovima kolonijalne, sovjetske prevlasti ili pod uticajem reima koji je bio otvorio zemlju za globalne proizvode industrije kulture. Ovo veoma esto vodi zatvaranju i nacionalizmu u kulturi, sve do kulturnog ovinizma, jer se bez izuzetka odbacuju umetnika dela nastala u prethodnom periodu (pa ak i ukidaju institucije poput opere, baleta kao deo nenacionalne tradicije - Turkmenistan u periodu 1990-2006), zanemaruju manjinske kulture i potiskuje eksperimentalni i alternativni izraz koji je ve bio zaet. Drugi po znaaju zadatak te kulturne politike je irenje elementarne kulture, pri emu su masovne akcije opismenjavanja prvi korak. Za kulturnu situaciju tih zemalja obino je suprotstavljenost izmeu evropeizirane manjine (nacionalne elite) i irokih masa stanovnitva koje jo uvek ive u okviru tradicionalne, esto plemenske kulture.

6. Regionalno/jeziki ili etniki/ definisani modeli kulturne politike

To su decentralizovani modeli kao to je onaj: vajcarske (kantoni), Bosne i Hercegovine (kantoni u federaciji i Republika Srpska), Belgije (jezikom-/flamanskim, valonskim i nemakim/ definisane nadlenosti kulturne politike) ili Nemake (kulturnu politiku vode landeri/ regioni)

6. Model kulturne politike u zemljama u tranziciji

Sutinski problemi jesu u injenici da je istovremeno sa prestankom dravne, ideoloke kontrole prestala i dravna briga, da su kulturne institucije upuene na trite koje faktiki jo uvek ne postoji, te da se interesovanje publike izuzetno smanjilo, a ponegde i sasvim nestalo. Post-totalitarni period ne daje jo uvek mogunosti kreiranja istinski novih institucija, istinski novog kulturnog koncepta iz vie razloga, a posebno stoga to se disidentski otpor u velikoj meri koristio injenicom da totalitarna vlast gui nacionalnu kulturnu tradiciju, religiju i na tome dakle na konzervativnim kulturnim vrednostima zasnivao je svoje suprotstavljanje. Stoga su mnoge od ovih politika definisane pre svega kao politike ouvanja nacionalnog kulturnog identiteta uz naglaen liberalno trini diskurs (to predstavlja kontradikciju) i u takvim politikama prednost ima pre svega veinska etnika grupa i polazei od nje se i definie nacionalni kulturni interes i identitet drave.

Kulturna politika PRAVCI RAZVOJA I PRIORITETI 1.

Demokratizacija kulture 1960. godine * permanentno obrazovanje * sociokulturna animacija Kljuni akteri: dom kulture, centri kulturne akcije, biblioteke, muzeji na tokovima

Kulturni razvoj 1970. godine * Kulturna demokratija * kultura u svakodnevici * participacija u kulturnom ivotu Kljuni akteri: kulturni centri u kvartovima, animacioni/edukativni projekti u muzejima...

selima,

umetniki

Kulturna politika PRAVCI RAZVOJA I PRIORITETI-2.

Kultura regiona 1980. godine * evropski kulturni identitet * regioni Evrope transgranina podruja * gradovi, kvartovi Kljuni akteri: gradski kulturni centri, regionalna i dravna kulturna administracija

Strateki pristup logika menadmenta u kulturi 1990. godine * strateko planiranje * strateki menadment * evaluacija Kljuni akteri: Ustanove kulture svih profila koje prelaze na strateki menadment (logiku ustanova zamenjuje organizaciona, menadment logika)

Kulturna politika PRAVCI RAZVOJA I PRIORITETI-3.

Strateki pristup logika menadmenta u kulturi 1990. godine * strateko planiranje * strateki menadment * evaluacija Kljuni akteri: Ustanove kulture svih profila koje prelaze na strateki menadment (logiku ustanova zamenjuje organizaciona, menadment logika) Kulturna kooperacija i pozitivna diskriminacija 1995. godine * networking, panevropski, intersektorski * graansko (civilno) drutvo: od nacionalnog ka transnacionalnom * afirmativna akcija: migranti, ene, manjine (politika multikulturalnosti) * marginalci (nezaposleni, delinkventi...) Kljuni akteri: NVO, partnerstva, mree. U standardne ustanove kulture pored logike menadmenta prodire i logika projektnog miljenja uslovljena promenjenim nainom finansiranja

politika PRAVCI RAZVOJA I PRIORITETI-4.

Kultura prestia kraja milenijuma liberalni trend - kultura u marketingu grada kreativni gradovi - kreativne industrije - trite kulture - porast javne svesti o znaaju kulture Kljuni akteri: muzeji savremene umetnosti, festivali, centri elektronske umetnosti, muzika industrija, moda, clubbing. Zajedniki definisana (shared) kulturna politika od 2000. godine - kulturna politika zasnovana na injenicama i istraivanjima - ekspertize, evaluacije, statistika praenja - teritorija i graanin (koncept KP zasnovan na graaninu) Kljuni akteri: Flagship projekti, primeri najboljih praksi...