Sadraj: 1. Uvod u liderstvo .. 1 2. Menaderska mrea 1, 2 3. Motivacija 3,4 4. Klasine teorije motivacije . 4 5. Teorija X I Y 5 6. Literatura .

Uvod u liderstvo
Liderstvo u organizacijama predstavlja process medjusobnog uticaja izmeu pojedinca (lidera) I drugih zaposlenih (sledbenika) koji tee stvarnim organizacionim promenama I rezultatima koji oslikavaju njihove zajednike namere ili ciljeve. Postoje razliiti pristupi izuavanja liderstva: od pristupa osobina do situacionog pristupa. Takoe postoje mnogobrojne teorije o ponaanju I stilovima liderstva ili voenja kao to su: -Liderstvo zasnovano na autoritetu -Likertova etiri stila liderstva -Menaderska mrea -Liderstvo koje ukljuuje razliite stilove, od maksimuma do minimum upotrebe moi I uticaja

Menaderska mrea
Blake i Mouton predloili su menadersku mreu kao prikaz dvodimenzionalnog vienja liderstva. Menaderska mrea poznata je i pod nazivom mrea liderstva. Mrea je bazirana na dva sila liderstva koji su prikazani kao osi mree. Prvi stil je briga za ljude, a drugi je briga za proizvodnju. Navedeni stilovi predstavljaju dimenzije obzirnosti i pokretake ustrojenosti tj. dimenzije orijentacije na zaposlenih i orijentacije na proizvodnju. Mrea sadri devet moguih pozicija uz svaku os. Dakle, ukupno je mogua 81 pozicija u koju se moe pozicionirati stil liderstva pojedinog lidera. Mrea nije orijentisana na rezultate nego prikazuje dominantne faktore u razmiljanju lidera u odnosu na postizanje rezultata. Pozicija 9,1 karakterie autoritativni stil vodstva koji oznaava da je lider maksimalno orijentisan na proizvodnju i postizanje ciljeva te vodi minimalnu brigu za ljude. Pozicija 1,9 predstavlja liberalni stil, to znai da je lider maksimalno posveen brizi za ljude, a nivo brige za proizvodnju je minimalna. Navedeni stilovi se smatraju najmanje poeljnima stilovima jednog voe. Menader najbolje obavlja svoj posao kada mu je stil 9,9 to karakterie timski stil liderstva to znai da je lider maksimalno posveen ljudima i proizvodnji.

Kao to je vidljivo, osnovne dimenzije prikazanog dijagrama su sledee:menaderska mrea se sastoji od dve dimenzije ponaanja menadera:brige za proizvodnju i brige za ljude,svaka od navedenih dimenzijaponaanjamenaderaimadevetintenziteta. Stilovi menadmenta predstavljaju produkt interakcije, na dijagramu naznaenom u vidu preseka, izmeu brige za proizvodnju i brige za ljude.Oni su brojni (81) i razliiti, to je posledica relevantnih kombinacija ra-zliitih intenziteta brige za proizvodnju i brige za ljude.Blejk i Muton ne opisuju sve mogue stilove menadmenta. to je i razumljivo - ne samo zbog injenice da je njihov broj veoma veliki ve i stoga to sumnogi od njih veoma slini s obzirom da se, po intenzitetu, meusobno razlikujuza nekoliko stepeni. Zato oni ukazuju na glavne stilove koji mogu biti osnovneorijentacije u ponaanju menadera. Prema ovim autorima, to su: stil 1.1. - osiromaeni menadment, koji podrazumeva najnii moguistepen brige i za rezultate i za ljude. Ovaj stil daje minimalne, na dui rokneprihvatljive, - kako na moralnom tako i na planu proizvodnje,odnosno produktivnosti, stil 1.9. - menadment lokalnog kluba, koji pretpostavlja najnii stepenbrige za proizvodnju i najvii stepen brige za radnike. Ovaj stil omoguava visok moral ali, istovremeno, nisku produktivnost; stil 9.1. - autoritet-pokoravanje menadment, koji sadri maksimalnomoguu brigu za proizvodnju i, istovremeno, najnii nivo brige za ljude.Ovaj stil je orijentisan na autokratsko postizanje proizvodnih zadatakabez respektovanja humanih odnosa prema radnicima; stil 5.5. - menadment na pola puta, koji podrazumeva prosean nivointenziteta brige i za proizvodnju i za ljude. Menadment na pola puta jestil koji je est u ponaanjima menadera. Ovo stoga jer podjednako uva-ava zahteve za produktivnou i zahteve za humanim odnosom premaradnicima i, konano, stil 9.9. - timski menadment, koji pretpostavlja maksimalan stepenbrige i za proizvodnju i za ljude. menadment je stil koji, ukupnoposmatrano, omoguava najvee - kako u oblasti produktivnostitako i u oblasti zadovoljstva i motivacije ljudi. Zbog toga Blejk i Mutonovapromoviu potrebu da upravo ovaj stil treba da bude orijentacija u pona-anjima svih menadera

MOTIVACIJA
Zbog posebne vanosti koju ima motivacija na radni uinak zaposlenih, kao i zbog vanosti njenog razumevanja u cilju uspenog menadmenta ljudskim resursima posebno emo se osvrnuti na to pitanje. Pojam motivacije Motivacija je uopten pojam koji se odnosi na skup nagona, zahteva, potreba, elja i slinog. Motivisani ljudi ulau mnogo vie napora da obave neki posao od ljudi koji su manje ili nimalo motivisani. Sutina motivacije je u zadovoljavanju odreenih potreba. Proces motivacije je sledei:
Nezadovoljena potreba elja Napetost Akcija Zadovoljenje potreba

Menaderski posao ukljuuje i odreenu odgovornost prema osoblju, to znai da menader mora nai nain da motivie zaposlene. Treba imati u vidu da: 1.razliiti ljudi imaju razliite potrebe isti ljudi u razliitim ivotnim kontekstima imaju razliite potrebe Motivirajui faktori su: - dobra plata - interesantan posao - uslovi rada - autonomija - poverenje

Demotiviui elementi su: - smanjenje plate - neodgovarajui uslovi rada - dosadan posao

KLASINE TEORIJE MOTIVACIJE U periodu pedesetih godina zaete su tri teorije motivacije koje su jo uvek najpoznatija objanjenja teoriji motivacije. To su sledee teorije: - teorija hijararhije potreba - teorija X i Y teorija motivacija-higijena

Teorija X i Y

Postoje dva gledita o ljudskom drutvu koje je predloio Daglas McGregor. Jedno je u osnovi negativno i oznaio ga je kao teoriju X a drugo je pozitivno i oznaio ga je kao teoriju Y.

Prema teoriji X, etiri pretpostavke kojih se menaderi dre su:

1. Zaposlenima je svojstveno da ne vole rad te e ga nastojati izbei kad god je to mogue 2. Zbog ove ljudske karakteristike veinu ljudi treba prisliljavati, kontrolisati, usmeravati i plaiti kaznom kako bi ih naveli da uloe adekvatan napor u ostvarenju organizacionih ciljeva. 3. Prosena osoba preferira usmeravanje, eli izbei odgovornost, ima relativno malo ambicija i eli sigurnost iznad svega.

Nasuprot ovim negativnim gleditima o naravi ljudskog bia, McGregor je definisao etiri druge pretpostavke tj. Teoriju Y:

Troenje fizikih i mentalnih napora na poslu prirodno je isto kao igra ili odmor Osoba e se samousmeravati i samokontrolisati ako je predana ciljevima Prosena osoba moe nauiti prihvatiti odgovornost pa i tome teiti. Kreativnost tj. sposobnost donoenja dobrih odluka iroko je rasprostranjena meu ljudima i ne mora obavezno biti iskljuivo podruje delovanja onih koji su na rukovodeim poslovima. U uslovima savremenog industrijskog ivota intelektualni potencijali prosenog ljudskog bia samo su delimino iskorisceni. 1. 2. 3. 4.