Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword or section
Like this
1Activity

Table Of Contents

0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Luka Zrnić - Istorija novog veka

Luka Zrnić - Istorija novog veka

Ratings: (0)|Views: 8|Likes:

More info:

Published by: KonstantinosXIDragas on Jan 09, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/27/2013

pdf

text

original

 
 
»Општа повесница за средње»Општа повесница за средње»Општа повесница за средње»Општа повесница за средњеи стручне школеи стручне школеи стручне школеи стручне школе —  ——  — Нови век«Нови век«Нови век«Нови век«Лук Лук Лук Лукаааа ЗрнићЗрнићЗрнићЗрнић
Седмо дСедмо дСедмо дСедмо допуњено издање, Београд 1927опуњено издање, Београд 1927опуњено издање, Београд 1927опуњено издање, Београд 1927
А. ДОБА ПРА. ДОБА ПРА. ДОБА ПРА. ДОБА ПРООООНАЛАЗАКА И РЕФОРМАЦИЈЕНАЛАЗАКА И РЕФОРМАЦИЈЕНАЛАЗАКА И РЕФОРМАЦИЈЕНАЛАЗАКА И РЕФОРМАЦИЈЕ
Проналасци и открића нових земаљаПроналасци и открића нових земаљаПроналасци и открића нових земаљаПроналасци и открића нових земаља
Компас (бусола, магнетска игла).Компас (бусола, магнетска игла).Компас (бусола, магнетска игла).Компас (бусола, магнетска игла). — У XIV и XV столећу учињено је неколикопроналазака (компаса, пушчаног праха, хартије и штампе), који су утицали наразличне стране друштвеног живота. Од великог је значаја био проналазак 
компаса,
справе с магнетском иглом, која увек показује север. Кинези су првизнали за магнетску иглу, а у Европу је донеше Арабљани, где је већ билапозната у XIII столећу. Ну компас углавном за згодну употребу удеси тек 
Флавије Ђоја 
из Ђенове око 1300. Употреба компаса на бродовима учини да семорнари при брођењу не држе само обале и звезда, него се смело пуштаху и напучину морску, због чега су и откривене непознате земље.Пушчани прах и ватрено оружје.Пушчани прах и ватрено оружје.Пушчани прах и ватрено оружје.Пушчани прах и ватрено оружје. — Проналазак 
пушчаног праха 
од шалитре,сумпора и угљена, неосновано се приписује неким људима. Међутим су за некуврсту пушчаног праха раније знали Кинези а потом Византинци („грчка ватра“) иАрабљани, али је данашњи пушчани прах први пут употребљен за
топове 
устогодишњем рату, од чије су се пуцњаве с посада плашили и људи и коњи, ипотом за
пушке.
Од овога доба поче усавршавање топова и пушака, којима немогоше одолети витешке куле и оклопи. Поред овога, значај се пушчаног праха
 
и ватреног оружја показа и у савлађивању дивљачких народа у пронађенимземљама.Хартија и штампа.Хартија и штампа.Хартија и штампа.Хартија и штампа. — Испрва је у средњем веку за писање употребљаван
пергаменат,
али при крају тога века уђе у општу употребу
хартија,
која је првоправљена на Истоку, по свој прилици код Кинеза, од којих Арабљани примепреко Татара. Арабљани већ имађаху својих радионица за хартију у Сирији,Палестини, северној Африци, Сицилији и Шпанији. За крсташких је ратовапочето израђивање хартије у Француској, Италији и Немачкој. Арабљани суизрађивали хартију од памука, а први Французи почну у XII столећу правити од
крпа,
која беше много боља. Од тада се разви и боље прављење платна идругих тканина.Проналазак хартије доби нарочити значај с проналаском штампе.Средњовековне књиге беху ретке и скупе, јер су руком преписиване. У другој сеполовини средњег века образова нарочита врста
преписивача,
који радише понаруџбини или за продају, али и ово не смањи цену књигама. Штампа је првопронађена у Кини, где су још у X столећу резали слог на дрвеним даскама,премазивали бојом и снимали с њих отиске на хартију или какву тканину. Овакосе почну израђивати на Западу слике хришћанских светаца с кратким ставом.За овим се почну овако радити и сами ставови, при чем су употребљаване идрвене и металне даске. Тек у почетку XV столећа Западњаци дођу на мисао даштампају
покретним словима,
прво дрвеним па потом и металним. Тајпроналазак припада
Јовану Гутенбергу 
из Мајнца. Он помоћу металних слова ипресе оштампа
Библију 
(1450). Од овог се времена по Европи брзо развијуштампарије и књиге постану много јевтиније, што нарочито послужи умномразвићу целокупног друштва. Тако је
сталешко просвећивање 
замењено
народним просвећивањем.
 ПоморскиПоморскиПоморскиПоморски пут за Индију.пут за Индију.пут за Индију.пут за Индију. — Арабљани су и други мусломански трговци већиномкопненим путовима доносили на обале Средоземног мора тако звану
индиску робу 
(купљу) из различитих азиских земаља: драго камење, слоновачу, бисер ипамук из Индије, свилу, кадифу и порцулан из Кине, мирисе и измирну изАрабије и различне зачине с острва. Млечићи пак и Ђеновљани с обалскихслагалишта разносише скупоцену робу у европска пристаништа. Царињењемпри пролазу кроз различне државе индиским је производима веома повишена
 
цена, а пут опет хришћанима преко средње Азије бејаше непоуздан збогТурака, те у Западној Европи намисле пронаћи поморски пут за Индију окоАфрике. На ово се прво одваже Португалци, јер беху стешњени од Шпанаца иупућени на бродарство. Поред ранијих покушаја, знаменити краљевићпортугалски
Хенрих Морепловац 
(1394-1466), син Јована I, коме поморскопутовање беше прешло чисто у страст, због чега је тако прозван, највишедопринесе тачнијем познавању западне Африке, јер не само што је целог векасвог опремао а често и сам предузимао поморска путовања, него се по примеруњегову пуштало на таква предузећа доста и других помораца португалских,налазећи тамо све више непознатих острва и приморја. Тако су пронађени уАтланском океану најпре острва Азорска, Мадерска, Канарска, Зеленогребенскаи многа приморја у Сенегамбији и горњој Гвинеји, одакле су први пут донесеницрни људи на Пиринејско полуострво, којима се сваки чудио кад их је први путвидео. У другој половини XV столећа португалски поморац
Вартоломије Дијас 
 први доплови до најјужнијег краја афричког, који се прозове рт
 Добре Наде 
 (1487), тј. наде да ће се одатле пронаћи прави пут за Индију. На неколикогодина после Талијанац
Васко Де Гама,
који беше у служби португалског краља
Манојла Срећног,
одиста и постиже то. Васко се једног дана крену са својимморнарима из лисабонског пристаништа да обиђе рт Добре Наде и промотриисточну обалу афричку, где се донекле задржа, па се одатле с компасом пустипреко пространог Индиског океана и после дугог брођења срећно доплови добогате земље азиске Индије (1498). По повратку свом у Португалију Гама једочекан у највећем слављу. Он се још два пута кретао на Исток да боље испитатамошње земље. На последњем путовању и умре (1524). Када се пак португалски бродари стану чешће сукобљавати са шпанским око нових острва иприморја, обадва се народа обрате молбом тадашњем папи, да им као божјинамесник, који по тадашњем веровању располагаше целом земљом, пресудиспор. Папа им истина
 демаркационом булом 
одреди граничну пругу прекоАтланског океана, али се они тога нису држали. После проналаска овог путаМанојло Срећни посла за Индију читаву морнарицу, те се Португалци силоморужја под
Албукерком 
учврсте на индиским обалама и по оближњим острвима,где подигну своје насеобине и одатле почну извозити скупоцене производеиндиске, као разне зачине, тканине, драгоцено камење итд.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->