Tajni ivot beogradske periferije

LJUBOMIR IMUNI Filmovi I fotografije 1973-2012.

Ljubomir imuni je roen 1942. godine u Beogradu gde je zavrio fakultet dramskih umetnosti. Poetkom sedamdesetih godina pojavljuje se kao autor eksperimentalnih filmova i fotograf a najvei deo svoga opusa posvetio je erotici. Radove u polaroidu i crno belim fotografijama inspirisane erotskim prizorima uva u svilenim albumima I ne pokazuje javnosti. Ovu kolekciju fotografija I filmova imuni je pravio za sebe, bez ikakvih profesionalnih ambicija a na nagovor prijatelja I umetnikih institucija pristao je da jedan deo javno prikae.

Zbog toga se ovi prizori i ne doivljavaju kao reirani ve kao stvarni, kao uhvaeni trenuci iz ivota u kojima se mukarac i ena ekstatino podaju jedno drugom i stapaju u dinamian spomenik erosu. (Kustos izlobe Dejan Sretenovi)

Izloba Ljubomira imunia intrigantna je kroz vie diskursa. Prihvatiemo na prvom mestu, oekivanu neprijatnost izazvanu fotografijom kojom imuni pomera granice erotske kulture i balansira na ivici formalnog i legitimnog. Ali ako se upoznamo sa kontekstom postavke, poreklom i dubljim sadrajem fotografija a zatim i ostalih izloenih radova ne samo da emo ostati iznenaeni otkriem, ve e se eksplicitnost i vulgarnost odreenih segmenata uiniti nunim. Tako e nas i naziv Tajni ivot beogradkse periferije opravdano asocirati na zabranjena uivanja, skrivene pobude i izopaenosti tamo nekih marginalnih pojedinaca ali se na kraju neemo odupreti utisku da je u pitanju sasvim lina ispovest, to je pria o intimnom svetu koji tei da se oslobodi nametnutih normativa i prevazie konvencionalne stereotipe i arteficijalnost. Nije svrha imunovievog rada da se osetimo kao malograani jer smo postieni onime to vidimo. On nas ne kritikuje ako smo nedovoljno emancipovani za ovakve sadraje i ideje, ak i ne insistira na korespondenciji. Zna da je komunikacija neminovna. Fotografije su nastale u tako spontanim i iskrenim odnosima i trenucima da moraju biti prepoznate. Bliski su nam detalji, delovi dekora, kostimi i rekviziti koje imuni veoma briljivo bira i komponuje ostvarujui fantazije kako svoje tako i aktera ali i nas koji posmatramo. Neposrednost i autentinost fotografija uvode nas u priu o nesputanoj strasti, uivanju koje svojom senzualnou odgovara na zabrane i budi u nama potisnute vizije i udnje. Kroz svoje cikluse fotografija

autor demistifikujem nau seksualnost, oslobaa nas tabua i puta da slobodno lutamo izmeu poetinog erotizma i pornografije. Ostavljen nam je izbor da odaberemo ulogu u erotskoj radnji, da skriveno voajeriemo ili ak da posmatramo voajerisanje i na taj nain potpuno relativizujemo patrijahalne podele i konvencije. Slobodom izbora imuni nas opravdava pred nama samima, brutalno nam otkriva nae neostvarene elje i potsea nas da je realnost za veinu ostala samo hipotetina. Ona se odvija u okvirima uslovljenim sramotom i prinudom, bez sluajnosti, kreativnosti i jedina joj je konstanta neumorna eksploatacija svega ljudskog i prirodnog. imunievi parovi iz predgraa, zateeni na hodnicima, u podrumima i zavuenim okovima, rasputaju svoje strasti i poroke na samoj granici izmedju pokorenih i nepokorenih elja. Oni tee samoispunjenju i komunikaciji ega su lieni u drutvu kome pripadaju, briu barijere nametnutog poretka i anesteziranog drutva i insistiraju na intenzitetu ivota. Neizbean je problem o ulozi ena na imunievim fotografijama. Jasno je da su one projekcije ustaljenih stereotipa i percepcije mukarca. On je posmatra koji uiva u prizoru njenog tela ali je ujedno i njegov vlasnik. On poseduje, kao predmet, enu koja mu prua uitak. Nasuprot ovoj tezi nalaze se slike koje se bave enskim fantazijama koje sada realizuje mukarac. Pria dalje komplikuje ba kao i mukoenski odnosi koji, kao i samo drutvo, evoluiraju i manjaju se. To su kompleksni sistemi u kojima muke seksualne elje nisu vie osnovna obeleja ve se otvara potpuno novi problem enske emancipacije. On ne pretsatvlja enu samo kao primarni objekat u fantazmu, objekat eksploatacije, ve i kao ravnopravnog aktera koji oslobaa svoj eros i bei iz podreenog poloaja. imuni prua enama priliku da se u par trenutak iz svakodnevnog ivota i ustaljenih uloga izmesti u viziju gde je olienje seksipila, glamura i senzualnosti. I mada je ovaj argument samo deo strategije ubeivanja i produkt politike masovne kulture i logike spektakla, zapravo se prati Vorholovska ideja o petnaestopinutnoj slavi. Ne moemo osporiti injenicu da su se kroz imuniev rad, bilo muki ili enski akteri, transformacijom svojih tradicionalnih seksualnih uloga ostvarili u novim fantazijama i oslobodili inhibicija. Suptilana razlika izmeu erotskog i pornografskog, koju imuni ne prelazi mada je negde i vrlo eksplicitan, lei upravo u ovoj umetnikovoj intenciji. Dakle nije osnova ideja samo u pobuivanju seksualnih oseanja, ve u njihovom tumaenju, upoznavanju struktura ovakvih emocija i njihove problematike. I ako se pitamo ta je to umetniko na ovakvim fotografijama na istoj liniji naiemo odgovor. Umetnost je univerzalnost i anahronost pitanja o naoj sutini i prirodi. Te dileme i inhibicije koje su nam svima zajednike, skrivene tajne, preutane istine i emocije naziremo na imunievim fotografijama i upravo u toj interakviji asocijacija i projekcija nastaje umetnost. Moemo danas verovati da imamo mnogo slobodniji i prirodniji odnos prema erotskoj kulturi i seksualnosti i smatrati da na nau percepciju sveta znaajno utiu i naini na koje prihvatamo sopstveno telo ali i tue, u sutini seksualni diskursi i dalje izazivaju ogromnu senzacionalistiku panju udaljavajui se od sutine. U

vremenu kada smo okrueni pornografijom koja vie nita ne ostavlja elji, transparentnost seksualnosti je proizvela puku banalnost. Tako u izobilju striptiza, perverzija, transeksualnosti, medijskih ucena i tortura potpuno smo postali indiferentni. Zaboravili smo svrhu, izgubili cilj, ostali smo na pukom ponavljanju ina, seksualnog imperativa, pornografske kulture.

Danica Spasojevi