Bioloske Osnove

Uvod u psihologiju Bioloke osnove psihikog ivota
Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad
Nastavnik i asistenti
Prof. dr Stanislav Fajgelj
stanef@orion.rs www.stanef.in.rs ili preko Predavai na www.fpps.edu.rs mr Jasmina Nedeljkovid, jasmina.nedeljkovic@gmail.com Anja Mitid, anjamitich@gmail.com
U e-mail poruci obavezno se predstaviti punim imenom i prezimenom i brojem indeksa. Jasno obrazloiti o emu se radi
FPPS - Okt. 2011.
Obavezna literatura
Fajgelj, S. (2010). Uvod u psihologiju,
Novi Sad: FPPS.
Slajdovi i gradivo prezentirano na

predavanjima i vebama
FPPS - Okt. 2011.
Korisna dopunska literatura

Smith, E. E. et all. (2003). Atkinson & Hilgardss Introduction to Psychology (14th edition). Belmont, CA: Wadsworth/Thomson. Sternberg, R. J. (2001). Psyhology: In Search of the Human Mind (III edition). Fort Worth: TX: Harcourt College Publishers. Gerrig, R.J., Zimbardo, P.G. (2010). Psychology and Life (19th Edition). Boston: Pearson. Eysenck, M. W. (2009). Fundamentals of Psychology. Hove, East Sussex: Psychology Press. Passer, M. W., Smith, R.E. (2007). Psychology: The Science of Mind and Behavior (3rd edition). Boston: McGraw-Hill. Lahey, B. B. (2007). Psychology an introduction (9th edition). Boston: McGrawHill. Plotnik, R., Kouyoumdjian, H. (2011). Introduction to Psychology (9th Edition). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. Petz, B. (2006). Uvod u psihologiju: Psihologija za nepsihologe (III izdanje). Jastrebarsko, Hr: Naklada Slap. Kostid, A. (2006). Kognitivna psihologija, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva i niz knjiga naih autora: Rota, Ognjenovida, Radonjida, Bajida. . .
Okt. 2011. FPPS
Bioloke osnove psihikog ivota
Nervni sistem
elije i njihova funkcija
Nervni sistem NS
Delije Centralni nervni sistem CNS svi delovi NS
koji se nalaze u kostima Periferni nervni sistem PNS svi delovi NS koji se nalaze u mekim tkivima ivci i ganglije.
FPPS - Okt. 2011.
Nervni sistem
Pomodu mozga vidimo ono to se desilo u prolosti,
razumemo i istraujemo ono to se deava sada i zamiljamo i predviamo bududnost izmislili smo stvari koje nikad nisu postojale: knjige, kaljae ili facebook Mod znanja i saznanja nam je najjaa strana u odnosu na sve druge pretendente
Pogledajmo odbranu od zaraza. Kao i ostali, imamo imunoloki sistem, ali samo mi imamo vakcine i antibiotike
Postoje i emocije. U njima nismo napredovali, niti smo

ih sami stvorili
FPPS - Okt. 2011. 8
Nervni sistem
Ipak, ima neto Samo smo mi u stanju da potroimo
velike resurse da bismo slikali, pisali, komponovali ili svirali. To je zato to je na mozak jako proirio krug zadovoljstava. Da bi ostali organizmi bili sredni oni moraju nekoga da pojedu ili imaju seks sa nekim. Mi smo u stanju da doivimo istinsko zadovoljstvo koristedi perfektno beskorisne stvari, kao to su recimo lepa muzika ili roman i za to nam ne treba nita i niko. Na mozak moe sam sebe da usreduje putem istih simbola. Poto simboli dele teritoriju sa kognicijom, sledi da na mozak raspolae modnom kognicijom, na osnovu koje reavamo svoje postojanje, ali pomodu kognicije uspeva i sam sebe da ini srednim. Sve se uklopilo misli i osedanja.
FPPS - Okt. 2011. 9
elije u nervnom sistemu

Nervne delije neuroni Glijalne delije neuroglija, podrka neuronima
u njihovoj funkciji
Razvoj, ishrana i odbrana neurona Pospeuju elektrinu provodljivost neurona Omoguduju prenos u sinapsama
Ostale delije (krvi sudovi, vezivno tkivo...) Izmeu delija je prostor ispunjen tenodu
punom jona i velikih molekula (ini 10-15% mozga)
FPPS - Okt. 2011. 10
Neuroni neuronska doktrina

Ranije se smatralo da neuroni urastaju jedni u druge
i da NS predstavlja organ od kontinualnog mreastog tkiva Ramon y Cajal je krajem XIX veka postavio pretpostavku da NS ine milijarde zasebnih delija neurona, koji prenose elektrine impulse jedni drugima preko sinapsi, na hemijski nain Meutim, problem je bio u tome to su sinapse tako uski prorezi, tanji od svetlosti, i niko ih u to vreme nije mogao videti
FPPS - Okt. 2011. 11
Neuronska doktrina
Ova pretpostavka je dokazana tek 1950-tih, pomodu
elektronske mikroskopije i danas se naziva neuronska doktrina koja ukratko glasi:
nervni sistem je sastavljen od neurona i drugih delija, koje su nezavisne strukturno, metaboliki i funkcionalno, informacije se prenose od neurona na neuron preko tankih razmaka sinapsi, neuroni imaju telo, vie kratkih protoplazmatikih izdanaka (dendrita) i jedno dugako vlakno (akson), neuron je osnovna funkcionalna jedinica u nervnom sistemu i osnov izuavanja neuronauke.
FPPS - Okt. 2011. 12
Delovi ili zone neurona

Telo ili soma Dendriti brojni produeci tela koji znatno
povedavaju njegovu prijemnu povrinu, neuronske antene Akson jedan produetak koji predstavlja izlaznu zonu neurona
FPPS - Okt. 2011.
13
Graa tipinog neurona
FPPS - Okt. 2011.
14
Telo neurona
Telo neurona je slino telu bilo koje druge
delije Sadri jedro sa genetskim materijalom i citoplazmu u kojoj plivaju delijske organele
Ribozomi u kojima se prave proteini, Mitohondrije u kojima se pravi energija, i druge
Za razliku od drugih delija, neuroni se ne dele Telo neurona je sivkasto, zato siva masa
FPPS - Okt. 2011. 15
Dendrit
Dendriti su tanka vlakna koja izlaze iz some
neurona Obino su u poetku deblji, a pri kraju tanji osnovna uloga je da povedaju prijemnu zonu neurona, da bi mogao da prima signale iz to vedeg broja drugih neurona Neuronske antene
FPPS - Okt. 2011.
16
Dendrit
Na njihovoj povrini postoji veliki broj
prijemnih taaka, trnova, koji tvore sinapse Kroz dendrite signal ulazi u neuron i prenosi se na telo neurona
FPPS - Okt. 2011.
17
Akson
Akson je tanko vlakno koje izlazi iz tela
neurona, na aksonskom breuljku jednake je debljine celom duinom esto se grana u kolaterale, koje pod pravim uglom izlaze iz njega Akson/kolaterale se zavravaju razgranato a svaka od grana na kraju ima kvricu, zavretak u obliku dugmeta
FPPS - Okt. 2011.
18
Akson
Akson je izlazna zona neurona, sprovodi elektrini
impuls ka slededoj deliji Slededa delija, na koju se prenosi impuls iz aksona, moe biti:
Nervna delija Endokrina delija Miidna delija
Kontakt sa slededom nervnom delijom se ostvaruje

preko sinapse, koja se najede ostvaruje sa dendritom sledede delije
FPPS - Okt. 2011.
19
Akson
Postoje dva osnovna tipa aksona, otprilike podjednako
zastupljena u NS Mijelinizirani aksoni imaju mijelinski omota
obino su debeli, dugi i vrlo brzi, provode i do 100 m/s Mijelin ima vanu funkciju u ubrzavanju prenosa nervnih signala pravilna ishrana (posebno u detinjstvu) ga stvara i odrava, bolesti ga oteduju npr. autoimuni proces je krivac za multiplu sklerozu, tako to razgrauje mijelin
Aksoni bez mijelina

obino kratki, tanki i spori (5m/s)
MS, autoimuna bolest razara mijelin

FPPS - Okt. 2011. 20
Vrste neurona
Ima mnogo vrlo razliitih neurona, u ulima,
miidima, endokrinim lezdama, kimenoj modini i mozgu zato neki autori poriu da postoji tipian neuron Osnovne podele su po:
Poloaju u prenosu signala aferentni, eferentni i interneuroni Obliku ili tipu neurona multipolarni, bipolarni, monopolarni Veliini mali i veliki
Postoje i mnogo specifinije podele po funkciji,

imenu osobe koja ih je prva uoila itd.
FPPS - Okt. 2011. 21
Aferentni i eferentni neuroni

Neuroni sprovode impulse u onom smeru koji
je u skladu sa njihovom namenom, odnosno poloajem u prenosu signala
Senzorni ili aferentni neuroni provode signale od receptora ka centrali, CNS-u. Obino su u ulima. Motorni ili eferentni neuroni provode signale od CNS-a ka miidima ili endokrinim lezdama. Obino su u CNS-u. Interneuroni provode signale od neurona ka neuronu, obino od senzornog ka motornom neuronu. Vedina neurona u mozgu su interneuroni
FPPS - Okt. 2011. 22
Tipovi neurona
1. Bipolarni neuroni iz tela izlaze
jedan dendrit i jedan akson. Retki su i slue kao interneuroni, a ima ih u oku, uvu, nosu. Unipolarni neuroni iz tela izlazi jedan proces koji s jedne strane ima dendritsku (prijemnu) funkciju, a s druge aksonsku (otpremnu). Najedi u kimi i kao senzorni neuroni. Multipolarni neuroni. Vrlo su brojni, uzimaju se kao standardan tip neurona. Slue kao motorni i interneuroni.
2.
3.
FPPS - Okt. 2011.
23
Tipovi neurona
esto se kao etvrti osnovni tip navodi
piramidalni neuron On ima mnotvo dendrita koji izlaze iz tela delije, ali i iz posebnog produetka tela, vrnog dendrita, koji lii na akson Kora velikog mozga je vedinom sastavljena od piramidalnih neurona, a ima ih mnogo i u kimenoj modini (tzv. piramidalni trakt) Piramidalni neuron dominira u najvanijim delovima mozga
FPPS - Okt. 2011. 24
Piramidalni neuron
FPPS - Okt. 2011.
25
Dendrit piramidalnog neurona
Prikazana je elektronska mikroskopija

dendrita piramidalnog neurona iz hipokampusa Vide se mnogobrojni trnovi koji su verovatno mesta na kojima dendrit ostvaruje sinaptiku vezu Smatra se da 90% sinaptikih veza ovakvi neuroni ostvaruju preko trnova
FPPS - Okt. 2011. 26
Purkinjeova delija
Purkinjeova delija je
jedan od primera raznolikosti i bogatstva oblika neurona a) akson b) kolateralna grana aksona c) i d) dendriti Nalazi se u velikom broju u malom mozgu cerebellumu
FPPS - Okt. 2011.
27
Razni oblici neurona
FPPS - Okt. 2011.
28
Neuroni nisu svi isti daleko od toga

delije iji oblik i funkcija variraju vie nego bilo koje
druge delije u telu Neki neuroni uopte nemaju aksone, a na nekim nije uoeno da imaju akcioni potencijal Neuroni se razlikuju po visini praga ekscitacije Duina refraktorne faze, oblik akcionog potencijala, propusnost sinapsi, osetljivost na neurotransmitere itd. variraju od neurona do neurona . . . U tom pogledu, neuroni slede optu strategiju u grai ivih organizama: specijalizacija, diversifikacija i organizacija
FPPS - Okt. 2011.
29
Veliina neurona
1 m (mikrometar) je milioniti deo metra Telo neurona je veliine 10-100 m 30-50 neurona moe stati u milimetar Duina dendrita je izmeu 15 i 1100 m Ljudski motorni aksoni mogu biti dugaki do 1
m, a senzorni do 1,5 m
FPPS - Okt. 2011.
30
Prenos signala
Napon mirovanja
Osnovna funkcija neurona je kontrolisani
prenos signala Druga vana funkcija je skladitenje informacija memorija Procesi prenosa signala su elektrohemijski U stanju mirovanja, delijska membrana je polarizovana/ naelektrisana Ta naelektrisanost se naziva napon mirovanja Ovaj napon mirovanja se odrava pomodu aktivnog procesa koji troi znatnu energiju i naziva se natrijumsko-kalijumskom pumpom
FPPS - Okt. 2011. 32
Neuron u mirovanju
Oko neurona je tenost poput morske vode, puna
kuhinjske soli U delijskoj protoplazmi je neuporedivo vie jedinjenja kalijuma Dakle, izvan i unutar neurona se nalaze tenosti razliitog hemijskog sastava. U slanoj sredini oko neurona postoji visoka koncentracija katjona natrijuma (Na+) i anjona hlora (Cl-). U unutranjosti neurona, u protoplazmi, postoji visoka koncentracija katjona kalijuma (K+) i drugih velikih, negativno naelektrisanih molekula proteina, glukoze i sl.
FPPS - Okt. 2011. 33
Napon mirovanja
Pumpanje katjona Na iz delije i katjona K u
deliju je glavni posao metabolizma neurona Time se odrava razlika u koncentracijama, protivnom fizikom zakonu difuzije Vedina energije se u mozgu troi na odravanje i uspostavljanje napona mirovanja neurona Delovanjem Na/K pumpe se postie da napon membrane aksona bude -70mV, to znai da je neuron iznutra negativan
FPPS - Okt. 2011. 34
Napon mirovanja
Osim Na/K pumpe, postoje
pasivni natrijumovi, Na+ kanali ili kapije i pasivni kalijumovi, K+ kanali ili kapije, koji se zatvaraju ili otvaraju vrlo sporo
Svi oni sarauju u

odravanju napona mirovanja Nastanku akcionog potencijala I povratku na napon mirovanja
Pasivni kanali to rade na osnovu elektrinog

napona okolne membrane
FPPS - Okt. 2011. 35
Akcioni potencijal AP
Tipini neuron biva pobuen preko
sinapsi susednih neurona membrana neurona se oko sinapse depolarizuje, tj. napon mirovanja znaajno opadne Sve depolarizacije-ekscitacije i hiperpolarizacije-inhibicije se sabiraju na mestu aksonskog breuljka
FPPS - Okt. 2011. 36
Akcioni potencijal AP
Kada depolarizacija aksonskog breuljka
dostigne prag, nastaje brzi lanac promena Promena napona membrane aksona izaziva da se otvore pasivni jonski kanali natrijuma, tj. ona postane propustljiva za jone Na+. Joni Na+ pohrle u akson. Akson na tom mestu postane iznutra pozitivan, oko +40mV, a ova faza se naziva depolarizacija.
FPPS - Okt. 2011. 37
Akcioni potencijal
Onda se kanali Na zatvaraju, a kanali K se otvaraju. Joni
K+ izlaze napolje i brzo povrate negativno naelektrisanje membrane. Ta faza se naziva repolarizacija uspostavlja se negativna naponska razlika. Onda se pasivni Na i K kanali zatvaraju, a Na/K pumpa nastavlja da radi i uspostavlja napon mirovanja. Za to vreme neuron nije u stanju da ponovo opali. U poetku je nemogudnost okidanja potpuna i naziva se apsolutna refraktorna faza. Pri kraju repolarizacije nastupa relativna refraktorna faza kada neuron moe da reaguje, ali na jau dra.
FPPS - Okt. 2011.
38
Shematski dijagram akcionog potencijala
FPPS - Okt. 2011.
39
Akcioni potencijal
Ova serija naponskih promena naziva se
akcioni potencijal Promena traje najvie nekoliko milisekundi. Akcioni potencijal nastaje kada pobuda na aksonskom breuljku pree prag i uvek je istog napona Dakle, dra okida neuron po principu sve ili nita i on odgovara uvek istim akcionim potencijalom.
FPPS - Okt. 2011. 40
Kako se AP iri
AP se deava na jednom ogranienom mestu na membrani Na tom mestu nastaje naponska razlika izmeu zone AP (+) i zona
oko nje (koje su negativne). Ova naponska razlika otvara kanale natrijuma u okolnim zonama. Dolazi i do difuzije kretanja jona iz jedne u drugu zonu. prekidi u mijelinskom omotau, tzv. Ranvierovi vorovi slue da AP skae od jednog do drugog, kao iskra. Ceo proces se ponavlja, tj. akcioni potencijal putuje velikom brzinom du aksona, ne gubedi intenzitet. Brzina provoenja je izmeu 1 m/s kod nemijeliniziranih aksona, do 100 m/s kod mijeliniziranih
najsporijem aksonu bi trebalo vie od sekunde da prenese signal od pete do glave, ali se spori aksoni ne nalaze na mestima gde je potrebna brzina.
Lokalni anestetik novokain, koji koriste zubari, deluje tako da

hemijski zaustavlja irenje akcionog potencijala kroz aksone.
FPPS - Okt. 2011. 41
Neki zanimljivi linkovi

URL za animirani prikaz Na-K pumpe (na
http://www.youtube.com/watch?v=iAGdkje6pg&feature=related
youtube postoje i druge sline animacije):
http://highered.mcgraw-
hill.com/sites/0072943696/student_view0/chapter8/animation __voltagegated_channels_and_the_action_potential__quiz_1_.html
Animirano objanjenje funkcionisanja

neurona i sinapsi:
http://www.bris.ac.uk/synaptic/public/basics_ch1_1.html
FPPS - Okt. 2011. 42
Sinapsa
Jedan neuron je povezan sa mnogim drugim
neuronima preko sinapsi Neki imaju 100.000 sinapsi, ali najede ih imaju 5-10.000 (procena: proseno 7000) Sinapsa ima tri dela:
1. presinaptiki deo aksonska kvrica 2. postsinaptika membrana sa receptorima 3. sinaptiki prorez/pukotina, izmeu ove dve, debljine od
1 nm (nanometar) je milijarditi deo metra Postsinaptika delija moe biti miidna ili
endokrina delija
2nm (elektrine) do 40nm (hemijske)
FPPS - Okt. 2011.
43
Sinapsa
Anatomski i fizioloki je veoma sloena i odigravaju
se sloeni procesi Osnovna podela sinapsi je na:

hemijske najede su, ire su (oko 20nm), sporije su (imaju kanjenje od 0,5 ms), imaju kompleksan nain prenoenja, jednosmerne su elektrine ue su (oko 3nm), jednostavne i brze (npr. ima ih u delovima CNS koji upravljaju beanjem). Ima ih manje od hemijskih, ali se danas zna da nisu ni toliko retke.
FPPS - Okt. 2011.
44
Sinapsa
Dve ljubiaste
niti su aksoni Aksoni se pre spajanja granaju i ire u kvrice uto je prijemni neuron Uvedanje je 10.000x
FPPS - Okt. 2011. 45
Hemijska komunikacija izmeu neurona neurotrasmiteri
U aksonskim kvricama hemijskih sinapsi postoje
kesice (depovi, mehurovi) sa neurotransmiterima organska jedinjenja koja slue kao hemijski glasnici izmeu neurona uzima se da svaki neuron proizvodi samo jedan transmiter sve je vie dokaza da mnogi neuroni lue vie od jednog transmitera Osim neurotransmitera, ulogu igraju i neuromodulatori
deluju na vedi broj neurona i due se zadravaju u i oko sinapsi
FPPS - Okt. 2011. 46
Hemijska komunikacija izmeu neurona receptori
U postsinaptikoj membrani postoje receptori za

neurotransmitere. Kada se molekul neurotransmitera susretne sa receptorom, receptor se otvori za prolaz jona. ekscitacijski receptori onda proputaju Na+ u neuron, to dovodi do depolarizacije membrane postsinaptikog neurona. Inhibicijski receptori povedavaju negativni napon membrane, to se naziva hiperpolarizacijom membrane.
FPPS - Okt. 2011. 47
Hemijska komunikacija izmeu neurona receptori
Receptori su molekuli specijalizovanih proteina

koji predstavljaju kapije za prolaz jona To znai da za svaki receptor postoji gen. to je jedan od mogudih kanala naslednosti psihikih funkcija. Dakle, individualne razlike i abnormalnosti su nasledne u onoj meri u kojoj zavise od komunikacije neurona Poto neurotransmiteri nisu belanevine, njihova sinteza ne zavisi direktno od DNK.
FPPS - Okt. 2011. 48
Sinapsa
Dole desno je

FPPS - Okt. 2011.
presinaptika kvrica sa transmiterskim kesicama (plavo) Gore levo je postsinaptiki dendrit Izmeu se vidi sinaptiki prorez, ispunjen neurotransmiterom (plavo) Zeleno su mitohondrije (stvaraju energiju) Uvedanje: 50.000x
49
Hemijska komunikacija izmeu neurona Ekscitacija i inhibicija

mozak u sutini samo kontrolie koji signali idu dalje, a koji ne ekscitacija i inhibicija se svode na elektrohemijske procese u
sinapsi. neurotransmiteri nisu ni ekscitacioni ni inhibicijski, nego su to njihovi receptori. neurotransmiter ostvaruje efekt jedino na receptor, obino na vie njih. Neki receptori otvaraju put katjonima u deliju, to dovodi do depolarizacije membrane, pa se oni nazivaju ekscitacioni receptori. Drugi otvaraju put anjonima u deliju i nazivaju se inhibitorni receptori. Skupni efekat svih receptora moe biti inhibicijski ili ekscitacijski. Ipak, svi najvaniji receptori za glutamat su ekscitacijski, a za GABA inhibicijski.
U takvim sluajevima ima smisla govoriti da je transmiter dominantno aktivacijski (glutamat i acetilholin) ili inhibicijski (GABA i endorfini).
FPPS - Okt. 2011. 50
U zavisnosti od toga kako prenose akcioni potencijal,
sinapse se po funkciji dele na ekscitacione i inhibicijske. Ekscitacione presinaptiki neuron lui takav neurotransmiter i postsinaptiki neuron ima takve receptore, da akcioni potencijal presinaptikog neurona dovodi do depolarizacije postsinaptikog neurona i povedava njegovu verovatnodu okidanja. Inhibicijske kombinacija neurotransmitera i postsinaptikih receptora u takvoj sinapsi je takva da akcioni potencijal presinaptikog neurona dovodi do hiperpolarizacije (napon mirovanja postaje vii) postsinaptikog neurona i smanjuje verovatnodu njegovog okidanja.
FPPS - Okt. 2011. 51
emu slue te komplikacije u sinaptikom

prenosu? Verovatno tome da prenos signala sa neurona na neuron ne bude deterministiki i automatski, nego kontrolisan iz vie izvora, podloan uslovima i to je posebno zanimljivo, podloan iskustvu
FPPS - Okt. 2011.
52
Hemijska komunikacija izmeu neurona Agonisti i antagonisti agonisti deluju kao kalauzi koji otvaraju bravu

receptora. Receptor mogu aktivirati razliiti agonisti, od kojih je samo jedan prirodan, neurotransmiter. Ostali agonisti simuliraju dejstvo neurotransmitera i u stanju su da prevare receptor.
Poznati su brojni agonisti; za dopamin, na primer, najjai agonist je apomorfin (koji se dobija iz morfijuma), za serotonin poznati agonisti su droge LSD, meskalin i psilosibin, za acetilholin to su nikotin i pilokarpin itd.
FPPS - Okt. 2011. 53
Hemijska komunikacija izmeu neurona Agonisti i antagonisti

antagonist se vezuje za receptor, ali ga ne otvara, nego
blokira pristup drugim agonistima, tj. neurotransmiterima. Dok je antagonist vezan za receptor, receptor nije prijemiv za molekule neurotransmitera i drugih agonista.
Na primer, antagonisti noradrenalina su poznati alfa i betablokatori, pa i poznati afrodizijak johimbin. Antagonist acetilholina je atropin. Antagonisti dopamina se nazivaju neuroleptici ili antipsihotici i koriste se u leenju duevnih bolesti (fenotijazin, hlorpromazin i drugi).
Agonisti i antagonisti su jednostavna jedinjenja, sa malim
molekulama, koje mogu da prou hematoencefalnu barijeru. Zato se esto koriste u terapiji raznih poremedaja do kojih dolazi usled previe ili premalo neurotransmitera. Meutim, razni agonisti i antagonisti su, istovremno, najedi izazivai poremedaja (na primer, droge).
FPPS - Okt. 2011. 54
Ilustracija sinaptikog prenosa
FPPS - Okt. 2011.
55
Linkovi na animaciju sinaptikog prenosa

http://highered.mcgrawhill.com/sites/0072495855/student_view0/ chapter14/animation__chemical_synapse_ _quiz_1_.html http://www.sumanasinc.com/webcontent/ animations/content/synaptictransmission.h tml
FPPS - Okt. 2011.
56
Neurotransmiteri
na desetine ili na stotine jedinjenja koje mogu da

prenose impulse kroz sinapse Za neke transmitere je poznato gde se u mozgu sintetiu i koja jedinjenja uestvuju u tome za rad sinapsi su potrebne veoma male koliine, molekularne, pri emu nije vaan hemijski sastav Zato je ta oblast sinteze, irenja, katalize transmitera jo uvek nedovoljno poznata Psiholozima je vano da znaju kako su povezani sa psihikim pojavama, u kakvoj su interakciji sa lekovima, hranom, raspoloenjima, aktivnostima... a povezani su
FPPS - Okt. 2011. 57
Neki osnovni tipovi neurotransmitera

Amini Acetilholin
Igraju presudnu Noradrenalin (norepinefrin) ulogu u sistemu Adrenalin (epinefrin) nagrade (potkrepljenje i Dopamin motivacija)
Serotonin. . . Glutamat
Histamin. . .
Aminokiseline
Gama-aminobutirna kiselina (GABA)
Neuropeptidi
Endorfini (prirodni morfini, inhibitorni neurotransmiteri)

Oksitocin Vazopresin. ..
FPPS - Okt. 2011. 58
Glutamat (glutamika kiselina)

Aminokiselina, glavni ekscitacijski transmiter u mozgu. Lue ga piramidalne delije, ali skoro svaki neuron u
mozgu ima glutamike receptore, pa je glutamat najprisutniji transmiter. Dejstvo mu je brzo. Kljunu ulogu ima u kognitivnim procesima i emocijama, a shodno tome i u njihovoj disfunkciji koja se manifestuje u shizofreniji. Deluje i kao neuromodulator, pa se misli da uestvuje u uenju i pamdenju. Ako ga ima premalo, pogoduje Alchajmerovoj bolesti, ako ga ima previe, pogoduje epilepsiji.
FPPS - Okt. 2011. 59
Gama-aminubutirna kiselina (GABA)

Glavni je inhibitorni transmiter i vedina sinapsi u

mozgu ga koristi. Sintetie se iz glutamata. Dobro prouena. Ima mnoge uloge, interakcije i protivrena dejstva. Nedostatak dovodi do miinih spazama, epilepsije.
preparat picrotoxin je antagonist GABA-e, i uzrokuje miidne konvulzije, jer mozak izgleda ne moe da kontrolie miide bez inhibitornog dejstva GABA. benzodiazepin je agonist receptora za GABA-u u neuronima limbikog sistema, pa kao i svi agonisti GABA-e deluje sedativno, smanjujudi anksioznost.
FPPS - Okt. 2011. 60
Acetilholin (ACh)
Ekscitacioni transmiter u CNS i PNS, posebno u

somatskom NS. U somatskom PNS-u uestvuje u upravljanju skeletnim miidima. U CNS-u neuroni koji ga lue i primaju ine holinergiki sistem. Naen je u hipokampusu, zoni memorije i igra ulogu u sinaptikoj plastinosti koja se smatra mogudom osnovom trajne memorije. ACh je nekako blokiran u Alchajmerovoj bolesti.
FPPS - Okt. 2011. 61
Acetilholin (ACh)
Naen je i u miidima, gde pobuuje nerve da
gre skeletne miide, kao i u autonomnom NS, a u srcu inhibitorno deluje na neurone Ima i neuromodulatorsku ulogu
Mnogi lekovi i otrovi. kurara, otrov junoamerikih indijanaca, deluje kao antagonist u miidnim delijama, blokirajudi ACh receptore i dovodi do potpune paralize voljnih miida (leite i gledate i sluate kako umirete zato to ne moete da diete). Ima ga i u zmijskom otrovu i otrovu insekata, koji obino deluju tako da spreavaju rtvino disanje.
FPPS - Okt. 2011. 62
Noradrenalin (norepinefrin)
hormoni nadbubrene lezde. Ali lue ih i odreene grupe neurona u
modanom stablu. Uloga adrenalina kao neurotransmitera je slaba i nije psiholoki relevantna. noradrenalin kao transmiter ima znaajnu psihiku funkciju. funkcije noradrenalinskih skupina neurona deluju u okviru trojca: dopamin-serotoninnoradrenalin, Oni deluju komplementarno, ali i antagonistiki.
FPPS - Okt. 2011. 63
Noradrenalin (norepinefrin)
Funkcije noradrenalina su sline serotoninskim i

on se izgleda lui sinhrono sa 5-HT, a suprotne su funkcijama dopamina. Dejstvo noradrenalina pojaavaju kokain i amfetamini (tako to usporavaju njegovo usisavanje). Pojaava budnost i spremnost, posebno za prepoznavanje nagrade ili opasnosti. Lekovi koji povedavaju nivo noradrenalina u mozgu podiu raspoloenje i otklanjaju depresiju. Nalazimo ga i u mnogim neuronima simpatikog ANS-a.
FPPS - Okt. 2011. 64
Serotonin (5-HT)
Lue ga najvedim delom neuroni u modanom stablu,
grupisani u jedra du retikularne formacije, pod imenom raphe nuclei, iji aksoni se projektuju u skoro sve delove mozga i ine serotoninergiki sistem. najvie serotonina kao transmitera lue nervne delije u crevima, gde uestvuje u peristaltici.
postoji u telu i kao hormon. Osim kod ivotinja, nalazi se i kod biljaka (vodu) i gljiva. Ima ga i u otrovu insekata i biljaka gde slui za izazivanje bola.
sintetie se iz triptofana, aminokiseline koja uestvuje u
stvaranju mnogih belanevina. Uzimanjem triptofana moe se povedati nivo serotonina.

serotonin ne moe prodi hematoencefalnu barijeru ka mozgu, ali triptofan moe i po tom osnovu neka hrana moe uticati na popravljanje raspoloenja.
FPPS - Okt. 2011. 65
Serotonin (5-HT)
Nivo serotonina zavisi od koliine triptofana u ishrani,
a triptofana ima u proteinskoj hrani.
potreban je pravilan odnos triptofana, fenilalanina i leucina, koji postoji u urmama, papajama i bananama Hrana koja je dobra za dopamin, nije dobra za serotonin
retko koja fizioloka supstanca ima tako iroku oblast
dejstva kao serotonin. bez njega se ne osedamo dobro. Utie na pobudu/spavanje, raspoloenje, apetit, osetljivost za bol, seksualnu funkciju i drugo. Vaan je za stvaranje dugotrajne memorije.
FPPS - Okt. 2011.
66
Serotonin
Inhibira spavanje i pospanost.
droga LSD imitira serotonin, pa zato pojaava raspoloenje i uklanja pospanost.
Antidepresivi, amfetamini, kokain, sirup protiv kalja, ekstazi i

drugi preparati spreavaju usisavanje serotonina, tako da on ostaje due u sinapsama. Poremedaj serotoninergikog sistema je najkonzistentnije povezan sa samopovreivanjem, alkoholizmom, impulsivnodu, samoubistvom. Ovaj poremedaj esto nastaje produenim dejstvom stresa, odnosno dugotrajnim luenjem kortizola. Postoje i genetske predispozicije za ovaj poremedaj
FPPS - Okt. 2011. 67
Serotonin
Nedostatak serotonina ili triptofana, nedostatak serotoninskih

receptora ili poremedaj u usisvanju serotonina ubedljivo je povezana sa depresijom. ono to otklanja ove nedostatke istovremeno lei i depresiju. Nesanica, gojaznost, PMS, bulimija, napadi panike, anksiznost, alkoholizam, poremedaji apetita, bipolarni poremedaj, agresija i bes svi oni koreliraju sa slabodu serotoninergikog sistema. sve to podie nivo serotonina moe otkloniti ili umanjiti probleme.
uzimanje triptofana, energina telesna aktivnost, iji efekt moe da traje danima i koja je svakako optimalan nain stimulacije sinteze serotonina.
triciklini antidepresivi (uveni Prozac), funkcioniu tako da koe

usisavanje serotonina i noradrenalina
FPPS - Okt. 2011.
68
Serotonin
Postoje uverljivi nalazi o znaajnim polnim razlikama u
funkcionisanju serotoninergikog sistema, u smislu da je ono kod ena slabije. enski mozak stvara otprilike duplo manje serotonina nego enski Postoje i razne razlike u serotoninskim sinapsama kod Mi Ti nalazi se povezuju sa slededim upadljivim polnim razlikama: a) ene imaju viu anksioznost merenu testovima, b) ene dva puta ede oboljevaju od depresije, c) kod ena se depresija ede ponavlja i d) ene na stres ede reaguju depresijom.
FPPS - Okt. 2011. 69
Strukturne formule dopamina, noradrenalina i serotonina
FPPS - Okt. 2011.
70
Strukturne formule dopamina, noradrenalina i serotonina

Sa slike se vidi da je razlika u grai
noradrenalina i dopamina vrlo mala, samo u jednoj hidroksilnoj grupi, a nije mnogo veda ni u odnosu na serotonin. sva tri najsloenija neurotransmitera su sastavljena od ugljenika, azota, kiseonika i vodonika, dakle od jednostavnih i iroko rasprostranjenih elemenata, koji su temelj hemije ivog sveta uopte
FPPS - Okt. 2011. 71
Endorfini
Endorfini su grupa hemikalija koji izgleda funkcioniu

i kao neurotransmiteri i kao neuromodulatori Ime im je skradeno od endogeni morfini Pokazano je da se opijum i morfijum vezuju za iste receptore kao i endorfini, iz ega se moe zakljuiti i da im je dejstvo isto Endorfini imaju veliku ulogu u emocionalnom funkcionisanju (strah, strepnja, tenzija, zadovoljstvo) i prenoenju bola Poto kontroliu procese bola i uivanja, nekada se nazivaju kljuevima raja
FPPS - Okt. 2011.
72
Dopamin i dopaminergiki sistem

Funkcija dopamina je otkrivena polovinom XX veka i otada
je najvie izuavan transmiter. Dopamin lue dve grupe neurona u mesencephalonu:

ventralni tegmentum VTA i substantia nigra koja se svrstava i u bazalne ganglije velikog mozga.
Ove dve lokacije predstavljaju poetak dopaminergikog
sistema. Neki nalazi govore da ima svega oko milion neurona koji projektuju svoje aksone iz ovih oblasti. Sintetie se iz aminokiseline tirozina Fenilalanin, takoe jedna od aminokiselina, slui za proizvodnju tirozina, a nedostatak fenilalanina ili nemogudnost da se iz njega sintetie tirozin dovode do tekih poremedaja (npr. bolest fenilketonuria).
FPPS - Okt. 2011.
73

Izvor fenilalanina i tirozina je hrana bogata

proteinima: meso, mleko, jaja, neki proizvodi soje, kao i neki orasi i semenke. Dopamin postoji i kao hormon, a lui ga hipotalamus. Postoje dva osnovna tipa receptora za dopamin, i njihovo dejstvo je i ekscitacijsko i inhibicijsko. Dejstvo acetilholina i dopamina je sinhrono i saglasno, dok su dejstva noradrenalina i serotonina inhibitorna u odnosu na dopamin, kada su u istoj hemisferi.
FPPS - Okt. 2011. 74

Kokain snano blokira usisavanje dopamina,
serotonina i noradrenalina, na taj nain se oni due zadravaju u sinapsi i stvara se euforija. amfetamin deluje na promet dopamina dvostruko: tako to stimulie luenje dopamina u sinaptiki prorez i tako to usporava njegovo usisavanje. Antagonisti dopamina, kao to je haloperidol, koriste se za leenje shizofrenije i drugih duevnih bolesti To govori o optem znaaju dopamina za psihiko funkcionisanje.
FPPS - Okt. 2011. 75
Dopaminergiki sistem su svi neuroni
koji meusobno komuniciraju pomodu dopamina. To su slededi delovi mozga:

deo srednjeg mozga ventralni tegmentum i bazalne ganglije, limbiki sistem, na prvom mestu nucleus accumbens, corpus striatum, u bazi velikog mozga i prefrontalni korteks.
FPPS - Okt. 2011. 76
Glavni delovi dopaminergikog sistema
FPPS - Okt. 2011.
77
Funkcije dopaminergikog sistema

omogudavanje i stimulacija motornog ponaanja
Prvenstveno ponaanja koje je upravljeno ka udaljenim objektima u prostoru i vremenu
ukljuen je u parasimpatiku reakciju (smirivanje)

Metafora razmiljati hladne glave zapravo opisuje reakciju dopaminergikog sistema
leva hemisfera je dopaminska, a ona se najvie
povezuje sa viim kognitivnim funkcijama levi boni prefrontalni korteks je vrlo bogat dopaminom, a vodedi je za radnu memoriju
FPPS - Okt. 2011. 78
Funkcije dopaminergikog sistema

dopamin je jako povezan sa izmenjenim stanjima svesti
Naime, on je namenjen udaljenim objektima i nije ukljuen u obradu senzornih informacija, to ga onda lako odvodi u snove i halucinacije. Desna hemisfera je, naprotiv, vezana za ula, posebno za telesna ula, tako da ostaje na zemlji
jak dopaminergiki sistem je vaan faktor ekstraverzije.
Dopamin utie na to da ljude volimo jer nam koriste za ispunjenje ciljeva, a serotonin utie na nae emocionalne odnose sa drugim ljudima. Postoji povezanost agresivnosti i dopamina, ali treba imati u vidu da ona moda proistie iz ostalih funkcija dopamina.
On snano usmerava ka cilju, gasi emocionalne reakcije i poviava impulsivnost to moe dovesti do agresije, ili u oima drugih ljudi moe izgledati kao agresija
FPPS - Okt. 2011. 79
Sistem nagrade potkrepljenja

Dopamin je presudan za svrsishodno ponaanje:
usmerenost ka cilju, motivaciju, modifikaciju ponaanja na osnovu ostvarenog osedanje nagrade kada je cilj dostignut, mnogi smatraju osnovnom funkcijom dopaminergikog sistema.
Osedanje za ljude, socijalni odnosi, emocionalni odgovori i prepoznavanje emocija generalno ne spadaju u domen dopamina. Osim ukoliko ljudi ne mogu da pomognu oko dostizanja cilja i osim ukoliko se ne radi o emociji prijatnosti zbog dostizanja cilja (verovatno i neprijatnosti zbog nedostizanja).
James Olds je otkrio centar zadovoljstva sluajno

FPPS - Okt. 2011. 80

Dopamin aktivira motivacioni sistem,
motivacioni sistem nas vodi da dostignemo cilj, dostizanje cilja stvara prijatnost Na taj nain smo potkrepljeni da ponavljamo ona ponaanja koja lue dopamin. dopaminergiki sistem stvara prijatnost. Osedanje prijatnosti onda slui da potkrepljuje ponaanje. Nastojimo da radimo ono to aktivira sistem nagrade, vradamo se po jo
FPPS - Okt. 2011. 81

Dopaminergiki sistem se aktivira u procesu uenja, ali
nije neophodan da bi se nauilo. On potkrepljuje, ali stvaranje navike se obavlja negde drugde. Takoe, dopaminergiki sistem se na izvestan nain aktivira i na neprijatne drai (kaznu). Uverljivo je istraena relacija dopaminske reakcije i neoekivanosti nagrade: (dopaminska reakcija) = (nagrada se desila) (oekivanost nagrade) povezanost reakcije dopaminergikog sistema sa prolim iskustvom ini ga vanim faktorom uenja.
FPPS - Okt. 2011. 82
Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergikog sistema
Preplavljenost dopaminom se ponekad naziva
hiperdopaminergikim sindromom i povezana je sa: ADHD, autizmom, Huntingtonovom boledu, manijom, opsesivno-kompulzivnim ponaanjem, shizofrenijom, Touretteovim sindromom i bolestima zavisnosti. Kod shizofrenih osoba postoji povien nivo dopamina. Prvi lekovi za leenje shizofrenije su sniavali koncentraciju dopamina u mozgu. Pokazalo se da vede doze ovih lekova izazivaju Parkinsonovu bolest. Hipodopaminergiki poremedaj dovodi do Parkinsonove bolesti i fenilketonurije. Ovaj poremedaj dovodi i do otedenja radne memorije, panje i reavanja problema.
FPPS - Okt. 2011. 83
Poremedaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergikog sistema

poremedaj dopaminergikog sistema dovodi do bolesti

zavisnosti. Neki ljudi imaju sklonost da nagradu-potkrepljenje postignu na skradeni nain, koristedi spoljne agense kao to je droga. Sklonost je verovatno uzrokovana uroenom smanjenom funkcijom dopaminergikog sistema. Zbog te slabosti mozak nije u stanju sam sebe da uini zadovoljnim i te osobe, u jednom trenutku, konano upoznaju zadovoljstvo tako to uzmu drogu. Nakon vie uzimanja, droga dalje oteduje recepciju dopamina i osoba mora da je uzme ponovo da bi povratila normalan nivo aktivnosti dopaminergikog sistema to je mehanizam zavisnosti.
FPPS - Okt. 2011. 84
Neuromodulatori, drugi glasnici i hormoni

neuroni lue i druge supstance koje su iste ili sline
neurotransmiterima. Ove supstance se nazivaju neuromodulatorima. Oni se due zadravaju u sinapsama i deluju na sve susedne neurone. drugi glasnici su intracelularne hemikalije koje nastavljaju prenos signala koji je zapoeo neurotransmiter prvi glasnik.
mogu due vremena da cirkuliu u deliji, do nekoliko minuta, i da budu osnova trajnih promena u nervnom sistemu.
odreene skupine neurona u mozgu imaju receptore za

neke hormone, kao to su hormon tiroidne lezde i steroidi polni hormoni.
FPPS - Okt. 2011.
85
Prenos nervnih impulsa rezime

Neurotransmiteri i receptori su kao kljuevi i brave. Kada se
klju i brava poklope, receptor se aktivira i:
pone da pobuuje postsinaptiki neuron ili pone da inhibira postsinaptiki neuron, a im se to desi, aksonske kvrice usisavaju neurotransmiter nazad ili ga razgrauju.
Jedna sinapsa nije dovoljna da okine postsinaptiki neuron.

Reakcija postsinaptikog neurona je rezultat:
sabiranja dejstva aktivacijskih sinapsi, prostorno ili vremenski, sabiranja dejstva inhibicijskih sinapsi i uzajamnog dejstva aktivacijskih i inhibicijskih sinapsi.
Dakle, prenos u sinapsi se NE odvija po zakonu sve ili nita,

ali SE odvija po principu kljua i brave.
FPPS - Okt. 2011. 86
Prenos impulsa kroz aktivacijske hemijske sinapse ukratko

Akcioni potencijal neurona A stie do kvrice njegovog aksona. Neke kesice u kvrici aksona neurona A isputaju neurotrasmiter u
sinaptiki prorez. Neki molekuli transmitera prelaze preko sinapse i poklapaju se sa nekim receptorima u dendritu (ili telu) neurona B. Receptori se otkljuavaju i proputaju jone u neuron, npr. Na+ za ekscitaciju, ili Cl- za inhibiciju. Neuron B moe primiti signal preko iste sinapse u rafalu, ili moe primiti signal od vie neurona, preko vie mesta (sinapsi). U oba sluaja, prikupljeni signali se sumiraju na aksonskom breuljku i ako dostignu prag, okida se akcioni potencijal u aksonu B. Sumacija u aksonskom breuljku obezbeuje sve ili nita princip. Kada akcioni potencijal (pozitivne estice) neurona B stigne do njegovih kvrica, one izazovu luenje neurotransmitera. U sinapsi A B transmiter se brzo usisava ili razgrauje, tako da je prenos impulsa kratak i taan, a sinapsa je spremna za slededi impuls.
FPPS - Okt. 2011. 87
Da li se NS zamara
Neuroni su praktino nezamorljivi Meutim:
imaju refraktornu fazu tokom koje se uspostavlja napon mirovanja moraju imati stalni izvor kiseonika i energije
U ulima, nervnim centrima, posebno u sinapsama,

postoje mnogi mehanizmi inhibicije Oni mogu da ugase osetljivost i provodljivost neurona u tim centrima (npr. adaptacija ula), ali to nije zbog zamora
FPPS - Okt. 2011. 88
Sinaptika plastinost
Pod sinaptikom plastinodu se podrazumeva sposobnost

sinapse da promeni jainu ukoliko je due vremena izloena povedanoj aktivnosti. Jaina sinapse je sposobnost da okine postsinaptiki neuron. Preovladava miljenje da je sinaptika plastinost osnova dugotrajne memorije. najpoznatiji mehanizam je dugotrajna potencijacija (engl. long-term potentiation LTP). LTP se sastoji u povedanju broja receptora, kao posledica visokofrekventnog draenja hemijske sinapse. Dakle, dejstvo neurotransmitera je dvojako: a) kratkotrajno, u prenoenju nervnog signala i b) dugotrajno, u povedanju sinaptike jaine.
FPPS - Okt. 2011. 89
Telencephalon Cortex veliki mozak Bazalne ganglije cerebrum modane Limbiki sistem hemisfere Thalamus Diencephalon Hypothalamus
Prednji mozak
Centralni nervni sistem - CNS

Periferni nervni sistem PNS
Autonomni nervi i ganglije Parasimpatiki deo ANS

FPPS - Okt. 2011. 90
Mozak encephalon
Srednji mozak mesencephalon Metencephalon
Cerebellum mali mozak

Pons - most
Zadnji mozak
Myelencephalon medulla oblongata Kimena modina Somatski (skeletalni) nervi Simpatiki deo
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistem CNS

ine ga mozak i kimena modina Viestruko je zatiden
mehaniki (kostima lobanjom i kimom, cerebrospinalnim likvorom i ovojnicama) hemijski (ovojnicama meninzima i posebnim kapilarima)
CNS ima dve vrste tkiva: belu i sivu masu. Siva masa
ini koru velikog mozga, a centralni deo kimene modine Bela boja potie od mijelinske opne kojom su obavijeni aksoni
FPPS - Okt. 2011. 92
Mozak encephalon
Mozak - encephalon
meka, ruiasta, elatinozna masa, teka oko 1,4 kg,

sastavljena vedinom od masti. Hrani se (i hladi) krvlju, a u tome verovatno ima ulogu i likvor. Osnovna goriva su mu kiseonik i glukoza.
oko 20% krvi, 20% kiseonika i 20% glukoze (znatno vie nego kod drugih vrsta).
2% od telesne teine troi: Poto nema rezerve ovih namirnica, brzo

umire bez njih (bez kiseonika za oko 3-5 minuta).
FPPS - Okt. 2011. 94
Mozak - encephalon
hematoencefalna barijera izmeu krvi i mozga se

bazira na posebno tankim kapilarima. velike molekula ne mogu prodi iz krvi u mozak uva se sloeno elektrohemijsko funkcionisanje mozga. S druge strane, ako nedostaje neki neurotransmiter, on se ne moe nadoknaditi pilulama ili injekcijama. Delije mikroglije ine poseban odbrambeni sistem mozga, razgraujudi bakterije, mrtve delije i druge nepoeljne objekte.
FPPS - Okt. 2011. 95
Broj neurona
Mozak ima oko 80-100 milijardi neurona (8
101010) Procenjuje se da su ti neuroni meusobno povezani sa 1014 5015 sinapsi (100 5000 biliona), kod mladih osoba vie nego kod starih broj sinapsi je barem hiljadu puta vedi od broja zvezda u Mlenom putu. Neurona izvan mozga ima znatno manje, npr. nekoliko milijardi, od toga oko milijarde u kimenoj modini.
FPPS - Okt. 2011. 96
Mozak - encephalon
potpuno zatvoren u mranoj i gluvoj prostoriji, ali

prima informacije iz itavog tela i alje informacije itavom telu. Informacije putuju preko: 12 kranijalnih nerava koji izlaze kroz otvore u bazi lobanje kimene modine i njenog 31 para spinalnih nerava, koji izlaze kroz otvore izmeu prljenova Preko hipotalamusa, koji deluje na hipofizu, a ova na celokupan endokrini sistem
FPPS - Okt. 2011.
97
Veliina mozga - komparativno

Ne istiemo se u odnosu na ivotinje:
Po apsolutnoj veliini mozga slon ima tri puta vedi mozak Po relativnoj veliini u odnosu na masu tela, mali glodari imaju isti ili vedi mozak
Predviena teina mozga (EM) u odnosu na teinu tela (T) je
otprilike: EM = T2/3 Faktor encefalizacije: stvarna teina mozga (M) podeljena predvienom teinom: EQ = M / EM Po faktoru encefalizacije se istiemo:
ovek = 0,71 slededi je delpfin = 0,53, pa impanza = 0,26... slon = 0,19... mali glodari 0,06...
FPPS - Okt. 2011.
98
Regresiona linija: EM =
2/3 T
FPPS - Okt. 2011.
99
Razvoj mozga
Iz ektoderma, 3-4 nedelje od zaeda, poinje da

se formira neuralna cev Sa 4 nedelje se na vrhu cevi formiraju 3 mehura: zadnji, srednji i prednji mozak, a od ostatka se razvija kimena modina Specijalizacija delija u neuralnoj cevi zavisi od signala iz mezoderma, drugog embrionalnog sloja
Proteini koje lui mezoderm su glasnici koji neke mlade neuralne delije pretvaraju u neurone, a druge u gliju
Migracija neurona je pojava putovanja neurona
od mesta roenja do konanog odredita Neuroni migriraju po skeli koju formira glija
FPPS - Okt. 2011.
100
Razvoj mozga
Nakon to migriraju, neuroni se povezuju sa drugim

neuronima Zatim biraju svoj neurotransmiter Tako nastaje gusta uma velikog broja isprepletenih neurona Nakon toga, neuroni poinju da izvravaju samoubistvo i smatra se da ak 80% inicijalnih neurona nestane u periodu ranog razvoja mozga Rezultat je dobro strukturisani, jasno povezani, precizan i pouzdan mozak Nakon roenja postoje kritini periodi razvoja mozga. U njima jedinka mora da doivi ulna, motorna, emocionalna i druga iskustva, da bi se pravilno razvila.
FPPS - Okt. 2011. 101
Razvoj mozga
Masa mozga je oko 0,5kg pri roenju, brzo raste prvih

pet godina, najveda je u dobi 18-30 g., a kasnije opada. Vedina neurona je prisutna ved par meseci po roenju. Povedanje mase mozga potie od rasta neurona, mijelinizacije, povedanja broja puteva, povedanja broja glijalnih delija itd. Nakon 20. godine, do kraja ivota, umre neto manje od 10% neurona (ne u svim delovima mozga jednako). Otprilike, svake sekunde umre 5 neurona. Masa mozga se do kraja ivota smanji za 7-8%. Danas postoje uverljivi nalazi da postoji neurogeneza stvaranje novih neurona, na dva mesta u mozgu, prvenstveno u hipokampusu (koji igra vanu ulogu u stvaranju dugotrajne memorije).
FPPS - Okt. 2011. 102
Glavni delovi mozga

Podela moe biti anatomska, funkcionalna, razvojna i
evoluciona, s obzirom na grau itd. Jedna od najpoznatijih i najosnovnijih podela je prema delijskoj strukturi:
siva masa dendriti i tela neurona,
kora (cortex) velikog mozga, sive strukture velikog mozga: talamus, hipotalamus, bazalne
ganglije itd., sive (i crne) strukture modanog stabla,
bela masa mijelinizirani aksoni.
FPPS - Okt. 2011.
103
Glavni delovi mozga

Anatomski gledano, u mozgu se mogu uoiti slededi
bitni delovi:
myelencephalon produena modina (medulla oblongata), metencephalon pons (most) i mali mozak (cerebellum), mesencephalon srednji mozak, diencephalon meumozak (talamus i hipotalamus), telencephalon modane hemisfere,
modani korteks, bela masa, bazalne ganglije.
FPPS - Okt. 2011.
104
Glavni delovi mozga

Nekoliko vanih termina koji se odnose na
modane lokacije:
dorzalni prema gore, gornji ili na vrhu, ventralni prema dole, donji ili na dnu, lateralni smeten na strani, bono, medijalni smeten u sredini, bazalni pogled odozdo, na bazu mozga, sagitalni presek presek mozga uzduno, vertikalno, koronalni presek presek mozga popreno, vertikalno.
FPPS - Okt. 2011. 105
FPPS - Okt. 2011.
106
Bazalni pogled na mozak
FPPS - Okt. 2011.
107
FPPS - Okt. 2011.
108
Legenda za prethodni slajd

Sagitalni presek mozga po sredini (pogled na levu hemisferu) 1 Prednji reanj (frontalni) 2 Temeni (parijetalni) reanj 3 Potiljani (okcipitalni) reanj 12 Slepooni reanj (temporalni, nazire se njegova donja unutranja strana) 8 Thalamus 9 Hypothalamus 10 Cingulate gyrus/pojasna vijuga najvedi deo limbikog sistema 11 Corpus callosum (uljevito telo) 13 Chiasma opticum (desno od njega vidi se hipofiza) 4 Mali mozak (cerebellum) 5 Srednji mozak (mesencephalon) 6 Pons (most) 7 Produena modina (medulla oblongata)
FPPS - Okt. 2011.
109
Koronalni presek
FPPS - Okt. 2011.
110
Legenda za prethodni slajd

Koronalni presek mozga (gledano s lica, otprilike na jednakoj udaljenosti izmeu ela i potiljka, oznaeni su centri u desnoj hemisferi) 1 Amigdala 2 Hipokampus 3 Hipotalamus 4 Talamus 5 Bazalne ganglije velikog mozga (ovde oznaeni nucleus caudatus, putamen i globus pallidus) 6 Corpus callosum
FPPS - Okt. 2011. 111
McLean teorija o tri mozga

McLean je 1990. predloio podelu mozga prema glavnim
funkcijama koje delovi imaju i prema vremenu evolucionog nastanka, a ne prema lokaciji. u nama postoje tri mozga, vrlo razliite starosti, koji su meusobno povezani, svaki sa svojom posebnom inteligencijom, vlastitom subjektivnodu, vlastitim osedajem za vreme i prostor i sa vlastitom memorijom:
na dnu lobanje je najstariji mozak, mozak gmizavaca, koji regulie primitivno ponaanje, oko njega je stari mozak sisara, MacLean ga je nazvao limbiki sistem, koji kontrolie nae emocije, na obodu je novi mozak sisara, neokorteks, koji regulie nae vie intelektualne procese.
U poetku je podela izazvala veliku panju, ali nije iroko

prihvadena u zajednici neuronaunika.
FPPS - Okt. 2011. 112
Za nae potrebe se ini najboljom i najjednostavnijom slededa podela:

zadnji mozak,
medulla oblongata produena modina, pons most, cerebellum mali mozak,
srednji mozak mesencephalon,

zadnji i srednji mozak (bez malog mozga) ine modano stablo,
prednji ili veliki mozak, hemisfere,

telencephalon,
cortex kora, siva masa, bela masa
diencephalon,
thalamus, hypothalamus (hipotalamus se nekad tretira i kao deo limbikog sistema),
limbiki sistem,
hippocampus, amygdala, cyngulate gyrus itd.
FPPS - Okt. 2011.
113
Modane komore
Ima ih etiri. Proteu se od zadnjeg do prednjeg mozga. Prve dve su daleko najvede, simetrine su i
nalaze se u modanim hemisferama. U komorama se proizvodi cerebrospinalna tenost, koja onda ispunjava i prostor izmeu modanih ovojnica ka lubanji i izmeu kimene modine i prljenova. Zapremina im se povedava sa starenjem i sa nekim bolestima.
FPPS - Okt. 2011. 114
Cerebrospinalna tenost likvor

Bistra tekudina u kojoj su potopljeni kimena

modina i mozak. Osim u modanim komorama (gde se proizvodi) nalazi se i izmeu arahnoidee i pie mater, dve ovojnice koje tite mozak i modinu. Ima je ukupno oko 120-150ml. CST slui mehanikoj zatiti, smanjivanju teine mozga, izluivanju tetnih produkata i cirkulisanju hormona izmeu delova mozga.
FPPS - Okt. 2011.
115
Modane ovojnice - meninzi

Ima ih tri i vrlo su sline i kod kimene modine. Slue za zatitu CNS-a, od potresa, udara, trenja sa
kostima itd. Dura mater spoljana ovojnica je vrlo vrsta. Ispod nje je arachnoidea, tanka i fina ovojnica. Ispod nje je pia mater, bogata krvnim sudovima. Izmeu arahnoidee i pie mater je prostor ispunjen cerebrospinalnim likvorom.
FPPS - Okt. 2011.
116
Zadnji mozak
FPPS - Okt. 2011.
117
Medulla oblongata
zadebljani poetak kimene modine i izgleda
kao da iz nje nastaje kimena modina. Produena modina potpuno kontrolie osnovne telesne refleksne funkcije: puls, disanje, gutanje, probavu. U meduli se ukrtaju nervni putevi iz leve i desne strane tela i prelaze u suprotnu hemisferu.
FPPS - Okt. 2011.
118
Pons most
U ponsu se ukrtaju putevi iz raznih delova mozga,
izmeu ostalog iz dve strane mozga. Kroz pons prolaze sve veze malog mozga sa ostalim delovima mozga. Pons uestvuje u odravanju ravnotee, sluhu, a ima i neke parasimpatike funkcije. U ponsu se nalazi etvrta modana komora.
FPPS - Okt. 2011.
119

Sadri veoma veliki broj gusto pakovanih neurona

(Purkinjeovih delija). On ini oko 10% mase mozga, a sadri vedinu neurona mozga (ak 80%). Povezan je masivnim putevima sa motornim i senzornim korteksom i sa kimenom modinom. Zaduen je za
posturalni tonus, finu miidnu koordinaciju, poloaj tela u prostoru, ravnoteu i druge motorne, popreno prugaste funkcije koje ne moramo da kontroliemo svesno.
FPPS - Okt. 2011. 120

Posturalni tonus je antigravitacioni. Dranje tela uspravnim je osnovna funkcija
posturalnog tonusa, ali on u celini odrava poloaj svih delova tela u odnosu na trenutnu aktivnost tela i trenutni poloaj tela. poprenoprugasta muskulatura svih udova, trupa i vrata deluje kao opruga Mali mozak nije zaduen za voljnu kontrolu pokreta, pa nas njegova otedenja ne spreavaju da se pokredemo, ali gubimo koordinaciju.
FPPS - Okt. 2011. 121

Danas se smatra se da on ima vie funkcija
nego to se ranije mislilo i da ta ogromna masa gusto povezanih neurona ne moe biti zaduena samo za miidnu koordinaciju. cerebelum uestvuje u
niim kognitivnim procesima povezivanje opaaja i pokreta, uenju i proceduralnoj memoriji, kao i u emocijama.
Primer sa naoarima sa prizmama

FPPS - Okt. 2011. 122
Srednji mozak mesencephalon

Mali je i esto se tretira kao zavretak modanog
stabla. U njemu se ukrtaju optiki ivci chiasma opticum. U njemu se nalaze ventralni tegmentum (VTA) i substantia nigra (crna materija) koji su najvedi proizvoai dopamina u mozgu.
Dakle , iz srednjeg mozga poinje dopaminergiki sistem. Substantia nigra se, takoe, ubraja u brojnu grupu neuronskih jedara koji se nazivaju bazalnim ganglijama i koje se nalaze u bazi prednjeg mozga I substantia nigra se esto u celini navodi kao deo prednjeg mozga, zbog znaaja koju ova grupacija neurona tamne boje ima.
FPPS - Okt. 2011. 123
Modano stablo
ine ga pons (most), produena modina i srednji mozak Po MacLeanovoj podeli stablo i cerebellum ine mozak
gmizavca (reptila) mozak kod gmizavaca je otprilike onakav kakvo je nae modano stablo i po svemu sudedi ima sline funkcije. Opsesivan, kompulsivan, ritualistiki i paranoidan, nikad ne spava upravlja nevoljnim ponaanjem, prenosi ulne informacije izmeu velikog mozga, malog mozga, kimene modine i autonomnog nervnog sistema. Kroz modano stablo se protee retikularna formacija (sunerasta) koja odrava optu pobudu mozga i stare aktivnosti (hodanje, umor, uriniranje i defekaciju, seksualnu aktivnost).
FPPS - Okt. 2011. 124
Prednji mozak
veliki mozak i delovi mozga u unutranjosti
diencephalon (talamus i hipotalamus) i limbiki sistem (npr. hipokampus i amigdale).
FPPS - Okt. 2011. 125
Meumozak diencephalon
deo prednjeg mozga, glavni delovi su thalamus i

hypothalamus Tesno je anatomski i funkcionalno povezan sa modanim hemisferama telencephalonom Veza meumozga i hemisfera se najvie izraava kroz limbiki sistem, iji elementi pripadaju i jednom i drugom U njemu se nalazi treda modana komora
FPPS - Okt. 2011.
126
Thalamus
Deo je meumozga i limbikog sistema, a nalazi se u centru

mozga, u visini oiju i ima dve polutke. relejni sistem mozga. Najbolje je izuena njegova uloga u razvodu senzornih informacija od ula ka mozgu. Praktino sve senzorne informacije iz tela prolaze kroz njega (osim mirisa). On projektuje tano odreene senzacije u tano odreene zone korteksa. Osim toga, povezuje mozak gmizavca sa starim mozgom sisara i novim mozgom sisara neokorteksom, kao i razne zone neokorteksa meusobno. Uestvuje i u prenosu motornih signala. Uestvuje u kontroli budnosti, spavanju i svesnosti, zajedno sa retikularnom formacijom.
FPPS - Okt. 2011. 127
Hypothalamus
Deo je meumozga, ali se esto klasifikuje i
kao deo limbikog sistema. Nalazi se ispod talamusa, veliine je zrna pasulja (ili badema), teak oko etiri grama, ali je jedan od najzaposlenijih delova mozga. kao deo limbikog sistema, uestvuje u kontroli napada, beanja, seksualne pobude, emocija i motiva.
4F
FPPS - Okt. 2011. 128
Hypothalamus
U zajednici za hipofizom odrava homeostazu. Kontrolie
autonomni sistem i endokrini sistem preko hipofize. To znai da kontrolie:
promet vode i krvi u telu, krvni pritisak, telesnu temperaturu, puls, glad, e, telesnu teinu, cirkadijalne ritmove itd., a
homeostaza je bazirana na taki podeavanja (set-point). Ova

taka se postavlja roenjem i menja se teko, malo i sporo. jedino mesto u mozgu kod koga postoji brea u blood-brain barijeri. Na taj nain on neposredno prima informacije o hemizmu tela. poseduje i vlastite receptore za temperaturu i osmozu (koliinu vode u telu).
FPPS - Okt. 2011. 129
Limbiki sistem
Ime mu je dao MacLean, nazvavi ga stari mozak
sisara, to ukazuje na evolucioni uzrast ovog dela velikog mozga. Osnovne funkcije limbinog sistema su vane za emocije, motivaciju i za formiranje trajne deklarativne (epizodike) memorije. Mnogi misle da limbiki sistem nije toliko zasebna anatomska i fizioloka jedinica mozga, nego funkcionalna. Osim diencefalona, u limbiki sistem se ubraju i sledede strukture.
FPPS - Okt. 2011. 130
Hippocampus
dobio ime prema grkom nazivu za morskog konjica i
predstavlja tvorevinu slinu kifli. Nalazi se nalazi u srednjem delu slepoonog renja velikog mozga, simetrino, u svakoj hemisferi po jedan. Igra vanu ulogu u stvaranju nove memorije.
Osobe sa otedenim hipokampusom prepoznaju stare prijatelje, ali ne prepoznaju nove osobe, ma koliko ih esto viali. Preciznije, smatra se centrom za stvaranje epizodne deklarativne memorije zapamdivanja gde, ta i kada nam se dogodilo.
registrovana je uloga hipokampusa u snalaenju u
prostoru i u emocijama, to nam kazuje da su te dve funkcije usko povezane sa pamdenjem

FPPS - Okt. 2011. 131
Amygdala
grupa jedara, u obliku badema, duine oko 2,5 cm, koja
se nalazi u unutranjosti slepoonog renja (medijalni temporalni reanj), u svakoj hemisferi. Nalaze se na vrhu hipokampusa, ali nisu njegov deo i imaju vlastite puteve za vezu sa mozgom. vana uloga u prepoznavanju opasnosti, stvaranju straha i pokretanju svih reakcija vezanih za opasnost. Intenzivno su povezane sa vizuelnim i svim drugim senzornim sistemima, pa im je zadatak da prepoznaju opasnost i da brzo aktiviraju simpatiki autonomni nervni sistem (preko hipotalamusa) i druge podsisteme koji se bave reakcijom na strah (napadni ili pobegni).
FPPS - Okt. 2011. 132
Amigdale
igraju ulogu u prepoznavanju emocija na licu drugih. neophodne su za stvaranje emocionalne memorije,
na primer, uslovne averzije na ukus) veruje se da uestvuju u agresivnosti i nekim negativnim aspektima uivanja (uivanje u nasilju).
Primer. U stanju smo da razlikujemo miris znoja osobe koja je uplaena, od mirisa znoja osobe koja fiziki veba. To izgleda vrlo dobro znaju da razlikuju i ivotinje. Kad se snima mozak, vidi se da se prilikom prepoznavanja mirisa znoja straha upale amigdale, a mnogo manje kad se radi o obinom znoju.
FPPS - Okt. 2011. 133
Cingulate gyrus
pojasna vijuga je prilino velika vijuga kore velikog mozga, koja

prekriva corpus callosum, pa se ak naziva i cingularni korteks. Odavno se zna za njenu ulogu u emocijama. danas znamo i za brojne druge njene efekte:
oekivanje nagrade i izneverenost u tom oekivanju, iroki dijapazon autonomnih funkcija, prvenstveno pulsa i krvnog pritiska, donoenje odluka, empatija itd.
ima ulogu u prenoenju panje sa objekta na objekt, pa se misli da

pojasna vijuga igra ulogu u fleksibilnosti razmiljanja uopte.
Ukoliko ta funkcija ne sprovodi u delo, imamo opsesivno-kompulzivno ponaanje, bes iz koga ne moemo da izaemo, tvrdoglavost, nekooperativnost itd.
Dakle, ima kognitivne i afektivne komponente i preko nje, izgleda,

FPPS - Okt. 2011.
limbiki sistem, tj. emocije, utiu na nae razmiljanje i ponaanje.

134
Septum i nucleus accumbens

Septum (pregrada ili zid) nalazi se otprilike na svodu
trede komore i utie na intenzivne emocije uivanje (orgazam), bes, strah. Nucleus accumbens je deo corpus striatuma, pa se na taj nain ubraja i u bazalne ganglije, a aktivira se snano u doivljajima nagrade, zadovoljstva, smeha, straha, placebo efekta itd. Dosta je istraena njegova uloga u stvaranju zavisnosti, a u zadnje vreme i u leenju depresije. accumbens oznaava naginjanje ka..., u ovom sluaju ka septumu, ali danas se studentima sugerie da zapamte kao naginjanje ka uitku, strahu, zavisnosti
FPPS - Okt. 2011. 135
Limbiki sistem
FPPS - Okt. 2011.
136
Veliki mozak, cerebrum ili telencephalon
FPPS - Okt. 2011.
137
Veliki mozak, cerebrum ili telencephalon

ima dve bitno razliite strukture:
koru (cortex) i belu masu.
Kora na preseku izgleda tamnije i zato se esto naziva
sivom masom. U kori se nalazi ogromna vedina tela neurona u nervnom sistemu. Belu masu ine vlakna koja povezuju neurone, aksoni i dendriti. Tu se prvenstveno nalaze gusti snopovi mijeliniziranih aksona koji daju belu boju i povezuju koru i ostale delove mozga. Sivu masu velikog mozga ini, osim kore, i vedi broj subkortikalnih neuronskih jedara (nukleusa) ili ganglija. U cerebrumu se nalaze lateralne modane komore, prva i druga.
FPPS - Okt. 2011. 138
Hemisfere
Veliki mozak je uzdunom brazdom, tj. longitudinalnom
fisurom ili sulkusom podeljen na dve hemisfere levu i desnu. Iako su anatomski i fizioloki skoro jednake, pokazuju razlike u funkcionisanju. Nervni putevi (aferentni i eferentni) se u meduli ukrtaju, tako da je leva hemisfera povezana sa desnom stranom tela, a desna sa levom to se naziva kontralateralnost. Postoje i ipsilateralni putevi, npr. iz oiju i uiju. Hemisfere komuniciraju meusobno prvenstveno kroz uljevito telo corpus callosum, masivnu belu masu u bazi mozga i koja ih sa oko 300 miliona aksona povezuje.
FPPS - Okt. 2011. 139
Bazalne ganglije
skupine neuronskih jedara koje se prostiru unutar
slepoonih renjeva, sa obe strane talamusa, izvan i iznad limbikog sistema i ispod pojasne vijuge. Najvanija bazalna jedra su corpus striatum (planiranje pokreta) i substantia nigra. Povezuju modano stablo, limbiki sistem i korteks. Sintetiu razliite neurotrasmitere:
dopamin (substantia nigra) nagrada, GABA (striatum i globus pallidus bleda kugla) inhibicija, glutamat (podtalamiko jedro) aktivacija.
FPPS - Okt. 2011. 140
Cortex
Kora velikog mozga debela je 14,5 mm,

proseno 2,5 mm. ine je tela neurona (zato je siva). ispeglana, ima oko 2000 cm2 kvadrat ija je stranica oko 45 cm. Njena masa ini oko 80% mase mozga, a neuroni ine oko 19% mozga. Kontrolie najsloenije funkcije: pamdenje, panju, percepciju, miljenje, jezik, svest. Iako su broj i struktura brazdi isti kod vedine ljudi, svaki mozak je spolja drugaiji od ostalih.
FPPS - Okt. 2011. 141
Neocortex
Oko 90% kore velikog mozga ini neocortex, novi
mozak sisara, a preostalih 10% su stari delovi kore koji se nalaze na limbikom sistemu i mirisnom korteksu. Neokorteks je dominantan deo kore velikog mozga, koji je psiholozima najzanimljiviji i deli se na etiri renja:
frontalni ili eoni, parijetalni ili temeni, temporalni ili slepooni i okcipitalni ili potiljani.
FPPS - Okt. 2011. 142
Neocortex
Renjevi su meusobno podeljeni
uzdunom, poprenom i bonom brazdom,
tako da ih je lako uoiti na mozgu. Uzduna, odnosno longitudinalna brazda (fisura) ide od ela

do potiljka i deli veliki mozak na dve hemisfere. Poprena ili centralna brazda (fisura ili sulcus) ide od vrha glave prema svakom uvu i deli frontalni i parijetalni reanj. Bona brazda (sulcus), deli temporalni od parijetalnog i frontalnog renja. Jedino parijetalni i okcipitalni reanj nisu razdvojeni nekom brazdom.
FPPS - Okt. 2011. 143
Anatomska mapa kore
FPPS - Okt. 2011.
144
Asocijativni korteks
delovi korteksa koji niti su povezani sa ulima, niti sa

skeletnim miidima, nazivaju se asocijativnim zonama. oni delovi kore u koje ne stiu signali iz ula, niti iz njih izlaze aksoni ka miidima. Oko 75% korteksa predstavlja asocijacione zone. najvie ih je u frontalnom i parijetalnom renju. Namenjeni su asocijaciji ulnih i motornih informacija i povezivanju ostalih delova kore i mozga meusobno Tu se vri dodatna i kompleksna obrada informacija.
FPPS - Okt. 2011.
145
FPPS - Okt. 2011.
146
Funkcionalna mapa kore (Brodmannove zone)
FPPS - Okt. 2011.
147
Prednji (frontalni) reanj

Frontalni reanj se nalazi ispred centralne fisure Frontalni renjevi kod oveka ine skoro 1/3 mozga (kod
niih vrsta su oni dosta manji). Odmah ispred centralne fisure se nalazi primarni motorni korteks. Posebno je zanimljiv prednji deo frontalnog renja, ispred motornog korteksa, oblast odmah iza ela sa gustom mreom neurona i veza sa svim delovima mozga: prefrontalni korteks. Za mnemonike svrhe, moe se redi: frontalni reanj je u celini uzev inilac, za razliku od ostalih renjeva koji su osetioci. Naime, u prednjem renju se (smiljaju i) pokredu akcije svih vrsta, dok se u ostalim renjevima analiziraju i povezuju senzorne informacije (i memorija).
FPPS - Okt. 2011.
148
Frontalni reanj
Primer: magnetno je stimulisana donja vijuga levog prefrontalnog

korteksa To dovodi do njenog privremenog izbacivanja iz stroja Ispitanicima su prikazivani video klipovi na kojima jedna osoba podie kutiju i stavlja na policu. Obini ispitanici to obavljaju bez problema, dok je eksperimentalnim ispitanicima to teko polazilo za rukom. procenu teine loptice koja odskae i duine zadravanja ruke u vidnom polju obavljali su sasvim dobro. Zakljuak je da pomodu levog prednjeg renja tumaimo akcije drugih ljudi, ali ne i fizike karakteristike okoline.
Ogledalski neuroni
delovi prefrontalnog renja, levi razliito od desnih, uestvuju u
socijalnom i moralnom suenju, odluivanju, nagaanju, proceni rizika, prosuivanju preferencija i sl.
FPPS - Okt. 2011. 149
Frontalni korteks otedenja

kljuni podaci o funkcijama frontalnog renja dobijeni su
od frontalnih ljudi rodbina i prijatelji za takve ljude kau da to vie nisu oni. Osim promena u linosti, u znaajnoj meri bivaju otedeni planiranje, suenje, uvid u vlastitu i tuu situaciju. Otedena je i kompleksna motorika. njihovo ponaanje je veoma izmenjeno i oni su toga svesni. Frontalni ljudi su pokazali da se u frontalnom korteksu nalazi na kontrolni centar i sedite Ja. Frontalna lobotomija
FPPS - Okt. 2011.
150
Frontalni korteks - simptomi

malo spontane mimike lica Brokina afazija Mirni, ali to je verovatno zato to teko interpretiraju svoju okolinu. imaju tekode da odgovore na pitanja i smanjene su im mogudnosti asocijativnog uenja. Slab socijalni uvid, ne brinu se o sebi, panja im je slaba i kratka, Apatini, rade neto samo ako im se naredi. Naglaeno imitiraju tue ponaanje, perserveriraju, gube snagu u nogama, imaju urinarnu inkontinenciju gube sposobnost da prasnu u glasan smeh. Ponaanje postaje kruto i teko za promenu, pa osobe izgledaju sebine i neosetljive. nemaju nagle padove u memoriji, ali je memorija trajno slaba. Promene u raspoloenju i linosti su vrlo esto vrlo uoljive. Na primer, konzervativne osobe poinju da se ponaanju vrlo slobodno i neinhibirano. Nesposobnost izvravanja kompleksnih radnji je takoe karakteristina za otedenja frontalnog korteksa. Iz svih tih razloga socijalne vetine frontalnih ljudi su drastino izmenjene.
FPPS - Okt. 2011. 151
Sluaj Phineas Gage

25. godinji predradnik u izgradnji eljeznike pruge 1848. g. dolo je do pogrene detonacije i metalna

poluga dugaka oko 1m i debela oko 3cm probila mu je lobanju na nain kako je priblino prikazano na slici Preiveo je i iveo jo 11 godina Taan stepen i lokacija otedenja mozga nisu utvreni Danas se smatra da su otedenja bila veda nego to se mislilo, bilo je puno slomljenih kotica, masovno krvarenje u mozgu, apsces, pomeranja poluge tokom vaenja itd.
FPPS - Okt. 2011.
152
Phineas Gage
FPPS - Okt. 2011.
153
Phineas Gage
rekonstrukcija povrede i izgled kasnije
FPPS - Okt. 2011.
154
Sluaj Phineasa Gagea

Pre povrede: poten, pouzdan, odluan, obziran, staloen,

efikasan... Nakon oporavka: naprasan, neozbiljan, vulgaran, tvrdoglav, kapriciozan, bez potovanja prema drugima, nesposoban da planira bilo ta Prijatelji su rekli doktoru to vie nije Gage Neke opaske sugeriu da su mu bile otedene memorija i inteligencija Opisi njegovog pre- i posttraumatskog ponaanja su retki i slabo pouzdani (ostalo su novinski tekstovi) Nakon 10 godina zdravlje je poelo da mu poputa i pojavili su se epileptiki napadi
FPPS - Okt. 2011.
155
Brocina zona
Centar za proizvodnju govora Locirana je najede u donjoj vijuzi
(pre)frontalnog renja leve hemisfere, i kod denjaka i kod levaka Moe se generalno redi da je za jezik/govor dominantna leva hemisfera Ako se ova zona oteti, dolazi do Brokine afazije u kojoj osoba izgleda kao da razume ta hode da kae, ali ne moe da formulie
FPPS - Okt. 2011. 156
Temeni (parijetalni) reanj

Temeni reanj sadri primarni
somatosenzorni korteks Uestvuje u vizuospacijalizaciji i orijentaciji u prostoru Sadri dosta asocijativnog korteksa Homunkulus senzorni i motorni
U senzorni korteks stiu putevi iz talamusa na taj nain da odslikavaju optu shemu tela Isto vai za motorni korteks u kome postoji mapiran motorni homunkulus, vrlo slian senzornom
FPPS - Okt. 2011.
157
Senzorni homunkulus
FPPS - Okt. 2011.
158
Figure od gline senzornog i motornog homuculusa u Britanskom muzeju
FPPS - Okt. 2011.
159
Sleopooni (temporalni) reanj

sadri primarni auditivni korteks Reanj leve hemisfere se bavi prepoznavanjem onoga to se

uje, pa i razumevanjem jezika (Wernickeova zona) U obe hemisfere tu su i centri sa ukus i miris Obe hemisfere sadre i delove vizuelnog korteksa Na donjoj ivici je fuziformni girus (vretenasta vijuga) koja pokazuje intenzivnu aktivnost tokom prepoznavanja lica
obino je veda u desnoj hemisferi Otedenje vijuge je povezano sa prosopagnosiom, nemogudnodu da se prepozna ljudsko lice, ak i vlastito
FPPS - Okt. 2011.
160
Wernickeova zona
Zona koja je odgovorna za razumevanje
govora Kao i Brocina, u 97% sluajeva se nalazi u levoj hemisferi Nalazi se iza slunog dela korteksa u slepoonom renju Kada je ova zona otedena, dolazi do Wernickeove afazije, koja se iskazuje kao slabo razumevanje govora i produkcija tenog besmislenog govora
FPPS - Okt. 2011. 161
Potiljani (occipitalni) reanj

U potiljanom renju se nalazi primarna zona
vidnog korteksa V1 Ostali delovi vizuelnog korteksa (V2, V3, V4 i V5) nalaze se u parijetalnom i temporalnom renju
FPPS - Okt. 2011.
162
Lateralizacija hemisfera
Telo anatomski nije simetrino (npr. srce i jetra). Odvajkada je poznata i funcionalna asimetrinost,

prvenstveno u koridenju ekstremiteta, oiju i uiju. postoji miljenje da je lateralizacija hemisfera ono to oveka ini ovekom Dominantnost se obino odreuje na osnovu ruke kojom piemo. Meutim, jedna hemisfera je esto dominantna u jednom procesu, ali ne mora biti u svim procesima, niti u svim procesima mora biti dominantna ista hemisfera.
FPPS - Okt. 2011.
163
Lateralizacija u mozgu je prisutna i kod
ivotinja, ali na taj nain da neke jedinke preferiraju levu, a neke desnu apu. funkcionalna lateralizacija koja postoji kod oveka, nije zapaena kod bilo kog drugog sisara, a posebno ne kod naeg najblieg srodnika impanze.
FPPS - Okt. 2011.
164
leva hemisfera je dominantna u pogledu jezika i motornih
vetina.
85%-90% ljudi je desnoruko, to znai da im je dominantna leva hemisfera. Vladanje jezikom je kod 90%-95% denjaka i oko 60%-70% levaka u levoj hemisferi, a produkcija govora je iskljuivo u levoj.
to se tie jezika, prvo je utvreno da afaziju imaju osobe

sa lezijama u levoj hemisferi (Brocina zona). Otedenje iste zone u desnoj hemisferi, kod velike vedine ljudi, ne oteduje govor. Zatim je utvreno da i osobe koje govore, ali besmisleno, imaju lezije leve hemisfere (Wernickeova zona).
FPPS - Okt. 2011.
165
levoj hemisferi poverena vana funkcija jezika desnoj je poverena obrada vizuelnih signala u prostoru:
razumevanja odnosa delova i celine, prostornih odnosa, mentalne rotacije, pokreta itd. nobelovac Sperry je 1964. tvrdio da se hemisfere ponaaju kao dva odvojena mozga. Gazzaniga (1983) tvrdi da su kognitivne sposobnosti desne hemisfere znaajno slabije od kognitivnih sposobnosti impanze.
to se uoava samo kad desna hemisfera ostane bez jezike podrke, tj. kod ljudi sa podeljenim mozgom kod kojih je govor ostao u levoj hemisferi. Desna hemisfera kod ljudi sa podeljenim mozgom mnogo vie trpi zbog gubitka leve, nego obrnuto. Ona postaje nema i autistina, kao retardirana.
FPPS - Okt. 2011. 166
Ljudi sa podeljenim mozgom

kau da vide ono to gleda desno oko, a
pokazuju ono to vidi levo oko verbalna obrada vizuelnih informacija je u levoj hemisferi, a prostorna orijentacija i koordinacija u desnoj jedan pacijent, ljut na enu, digao je levu ruku da udari enu, dok ju je desnom branio i pokuavao da zaustavi levu. u jednostavnoj radnji oblaenja pantalona, pacijentu se leva ruka borila protiv desne.
FPPS - Okt. 2011. 167
Ljudi sa podeljenim mozgom eksperiment
Ball odlazi u desnu hemisferu Osoba ne zna da kae ta je videla Meutim, levom rukom de pipanjem odabrati loptu i
kazati ovo.
FPPS - Okt. 2011. 168
Ljudi sa podeljenim mozgom

Na levoj strani ekrana se pokae testera, a na desnoj

ekid Osoba kae da je videla ekid Kad treba da nacrta ta je videla levom rukom, nacrtade testeru Dakle, crta jedno, a govori da je videla drugo Ako joj se zatvore oi i dobije zadatak da odabere neki predmet na stolu levom rukom, nede znati da imenuje reima ta dri u levoj ruci U tom trenutku osoba nije svesna problema, ali u stvarnom ivotu de pomerati oi, menjati ruke i koristide druge strategije da snabde obe hemisfere informacijama
FPPS - Okt. 2011. 169
hemisfere, kad deluju razdvojeno, predstavljaju
razliite linosti i poseduju znaajno razliite kognitivne sposobnosti i stil. leva linost je aktivna, kontrolisana i emocionalno uzdrana, dok je desna vie na zemlji i emocionalna. popularno je miljenje da hemisfere rasteu dimenziju na ijem je jednom polu verbalno-analitiki kognitivni stil, a na drugom vizuelno-holistiki.
levi stil je verbalno-analitiki, apstraktan i orijentisan na bududnost, dok je desni vizuelno-holistian, bolji u vizuelnim manipulacijama, posebno trodimenzionalnim, konkretan, bolji u procenjivanju emocionalnih i mentalnih stanja, orijentisan na sadanjost.
FPPS - Okt. 2011.
170
leva hemisfera obrauje podatke analitiki, deo po
deo, jedan za drugim, serijski, a desna hemisfera to radi paralelno, holistiki, simultano.
U iroj javnosti je dobro primljena ideja o lateralizaciji, npr.: levi mozak je analitian, matematiki, nauniki, a desni mozak je stvaralaki, pesniki.
Gazzaniga je uveo koncept levog mozga kao tumaa.

leva hemisfera neprekidno daje verbalno tumaenje procesa koji se deavaju u nama i izvan nas. ona kreira priu na osnovu informacija kojima raspolae, pa ak i kad sa njima ne raspolae. vedina ljudi stalno nastoji da protumai svet oko sebe i da nae kauzalna objanjenja i razloge. Ova pria koja stalno tee je vana i za svest i samosvest.
FPPS - Okt. 2011. 171
Neki smatraju da su hemisfere istog oveka
meusobno razliite vie nego to su ljudi razliiti izmeu sebe kako je dolo do lateralizacije?
verbalne funkcije su u naoj vrsti sluajno u levoj hemisferi, to je uslovilo dalju specijalizaciju i lateralizaciju. bebe se lake smire kad uju majino srce, pa su ih majke uvek nosile levom rukom, a desna je sluila za bacanje. tit je noen u levoj ruci da bi titio srce, a ma i koplje u desnoj itd.
FPPS - Okt. 2011. 172
Previc zastupa teoriju asimetrinosti fetalne pozicije.
Vedina u zadnjem tromeseju, u materici, lee glavom nadole, leima napred, licem okrenutim ka desnoj majinoj strani, dakle asimetrino. To dovodi do breg razvoja desne hemisfere, posebno njenog noradrenergikog i serotoninergikog sistema koji kontroliu raspodelu krvi u mozgu, vezano za poloaj u prostoru. noradrenalin i serotonin su inhibitori dopamina, to znai da dopaminergiki sistem u materici ostaje priguen u desnoj, a slobodno se razvija u levoj hemisferi. Kasnija dominatnost leve hemisfere je posledica ove dopaminergike prevlasti.
FPPS - Okt. 2011. 173
Specijalizacija univerzalnost
Ono to je sigurno je da u mozgu vladaju principi:
Paralelnosti i dupliranja (isti posao radi vie centara), Redundantnosti (funkcija opstaje iako se ukloni deo mozga), Isprepletnosti (mnogostruke interakcije i uslovljenosti), Prilagoavanja sredini, uslovima, iskustvima (plastinost mozga) Preuzimanja funkcija (nakon povrede, modanog udara) itd...
Sluaj dr. Jill Bolte Taylor

FPPS - Okt. 2011. 174
Kako se utvruje aktivnost mozga

Snimanje mozga moe biti strukturalnoanatomsko
Ako nam treba samo da vidimo gde je ta
funkcionalno.
ako nam treba da vidimo kada su i koliko neki delovi mozga aktivni
FPPS - Okt. 2011.
175

Elektroencefalografija EEG Snimanje mozga (odslikavanje, imaging)
Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) strukturalno-anatomsko Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) funkcionalno Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) funkcionalno
FPPS - Okt. 2011.
176

Elektroencefalografija EEG Snimanje mozga (odslikavanje, imaging)
Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) strukturalno-anatomsko Snimanje pomodu funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) funkcionalno Snimanje pomodu tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) funkcionalno
FPPS - Okt. 2011.
177
Elektroencefalografija EEG
Elektrode se rasporede po skalpu, na standardnim mestima,
tako da obuhvataju velike zone ispod kojih su mnogi neuroni Elektrini signali se pojaaju i kada se prikau na podesan nain vidi se skupna akcija neurona u svakoj zoni esto se koristi za izuavanje sna, budnosti i neurolokih i duevnih bolesti pokazala je osetljivost i u nekim finijim ponaanjima u istraivakoj primeni Glavni problem je u tome to se nediferencirano prikazuje aktivnost velikih zona mozga slaba je mogudnost lokalizacije Dobra strana je velika vremenska preciznost i to to se elektrina aktivnost neurona registruje direktno
FPPS - Okt. 2011.
178
EEG talasi
Tip talasa
Delta
Frekvencija (Hz)
Do 3 Hz
Lokacija i karakteristike
frontalno kod odraslih, pozadi kod dece; talasi visoke amplitude visoka amplituda
Normalne okolnosti pojavljivanja

odrasli tokom dubokog sna, bebe mala deca, pospanost, padanje u san ili buenje kod starije dece i odraslih relaksiran/razmilja, zatvaranje oiju
Teta
4-7 Hz
Alfa
8-12 Hz
Parijetalno-okcipitalno, obe strane, vea amplituda na dominantnoj strani; centralni delovi u mirovanju
Beta
12-30 Hz
obe strane, simetrina distribucija, najbolje frontalno; talasi niske amplitude
budan/tokom rada, aktivan, zaposlen ili anksiozno razmilja, aktivna koncentracija

odreene kognitivne i motorne funkcije
Gama
26-100 Hz
FPPS - Okt. 2011.
179
Pozitronska tomografija Positron Emission Tomography (PET)

PET radi na tomografskom principu. ne koriste se X-zraci, nego se snimak dobija tako to se
ispitaniku u krv ubrizga hemikalija koja je obeleena radioaktivnim izotopom esto glukoza.
Izotop emituje pozitrone, koji se pri sudaru sa elektronima iz okolnog tkiva ponitavaju i emituju gama zrake. Gama zraenje registruje niz senzora smetenih u prsten oko glave ispitanika. Signali iz senzora se digitalizuju i raunarski obrauju i prerauju u 2D ili 3D snimak. Ako neka oblast u mozgu troi vedu koliinu glukoze, tu de slika biti svetlija.
Tehnika se bazira na stepenu metabolike aktivnosti

funkcije.
FPPS - Okt. 2011. 180
Pozitronska tomografija Positron Emission Tomography (PET)

Dobra je jer moe da snimi prilino brze promene i
osetljiva je na male promene u neuronskoj aktivnosti i na maloj povrini - ima dobru rezoluciju. tomografi su skupi, skupi su i izotopi. Poto je raspad markirajudeg izotopa brz, ne mogu se pratiti due promene i ponaanja. PET spada u tehnike nuklearne medicine.
FPPS - Okt. 2011.
181
PET snimci pokazuju razliite zone mozga koje su aktivne tokom razliitih zadataka obrade rei
ujenje rei Vienje rei
Izgovaranje rei
Razmiljanje o reima
FPPS - Okt. 2011.
182
Funkcionalna magnetna rezonanca fMRI

To je najnovija tehnika, u kojoj se koriste magnetna svojstva

hemoglobina. Kada su neki neuroni aktivni, njima treba kiseonik. Oni povlae hemoglobin iz krvi, a hemoglobin otputa kiseonik i pri tome menja magnetna svojstva. Ta promena magnetnog svojstva hemoglobina se registruje u krunim senzorskim glavama, isto kao u CT ili PET. Metoda je potpuno neinvazivna, nita se ne ubrizgava niti se osoba zrai. Rezolucija je odlina, nekoliko kubnih mm tkiva po pikselu. Vrlo je brza, jedan snimak traje svega nekoliko sekundi. fMRI (functional magnetic resonance imaging) ima svoju anatomsku verziju, obinu magnetnu rezonancu MRI. MRI je starija tehnika i takoe se koristi za snimanje mozga.
FPPS - Okt. 2011. 183
Lobanjski (kranijalni) ivci

Ima 12 pari ovih ivaca (levi i desni) Njima su inervirana sva ula u glavi (vid, sluh,
ukus, ravnotea, dodir...) Njima su inervirani miidi glave (oka, lica, vilica, jezika...) Ali i vrat i rameni miidi... Nervus vagus (lutalica) ide ak do pluda, srca, GI organa...
FPPS - Okt. 2011. 184
Kimena modina medulla spinalis

Cilindrina tvorevina, 42 cm kod ena ili 45 cm kod
mukaraca. U njoj se susredu senzorni i motorni neuroni, preko interneurona i kroz nju prolaze brojna nervna vlakna (aksoni) iz i ka mozgu. Uzlaznim putevima putuju informacije iz raznih telesnih receptora, kroz talamus do senzornog korteksa. Silaznim putevima putuju informacije iz mozga (npr. iz primarnog motornog korteksa) ka miidima.
FPPS - Okt. 2011.
185
Kimena modina medulla spinalis

Ona je sedite spinalnih, bezuslovnih refleksa.
prenose se direktno sa senzornog na motorni neuron (preko interneurona) bez ueda centrale. Vrlo su brzi (mi osetimo da smo udareni ispod kolena, ali noga se ved trgla patelarni refleks je jedan od najbrih, svega 40 ms). Nevoljni su, tj. nisu centralno modulisani.
Drugim reima, u kimenoj modini poinje obrada

informacija i reaktivnost na sredinu.
FPPS - Okt. 2011.
186
Kimeni (spinalni) ivci

Ima ih 31 par, levi i desni. Svaki ivac
predstavlja kombinaciju dva snopa vlakana koji izlaze iz dva roga kimene modine:
Leni (dorzalni) je senzorni, aferentni od tela ka modini. Trbuni (ventralni) je motorni, eferentni od modine ka telu.
FPPS - Okt. 2011.
187
Periferni nervni sistem

ine ga neuroni i nervna vlakna koji se ne
nalaze u kostima Njegovi glavni delovi su:
somatski nervni sistem
kranijalni nervi spinalni nervi
autonomni nervni sistem
FPPS - Okt. 2011.
188
Periferni nervni sistem

Somatski nervni sistem SNS
Zadatak mu je da upravlja voljnim pokretima, tj. skeletnim miidima (popreno prugastim) i lezdama
Autonomni nervni sistem ANS

Zadatak mu je da upravlja nevoljnim pokretima, tj. neskeletnim miidima (glatkim) i lezdama, a sa ciljem kontrole metabolizma

krvni sudovi digestivni trakt srce bronhije. . .

FPPS - Okt. 2011. 189
Autonomni nervni sistem

predstavlja zaseban mozak, prilino autonoman, jer

upravlja svim osnovnim telesnim funkcijama bez naeg znanja i svesti Deli se na: simpatiki i parasimpatiki Neuroni simpatikog sistema se nalaze u ganglijama u dva lanca, sa leve i desne strane kime, gde su povezani sa spinalnim nervima
dejstvo simpatikog je difuzno i skupno, poto su ganglije povezane meusobno i nisu neposredno povezane sa odreenim organima i tkivima. Svaka ganglija pobuuje vie organa, u nekom iznosu.
FPPS - Okt. 2011.
190
ANS
Neuroni parasimpatikog sistema se nalaze
ratrkani po telu, u ganglijama koje se nalaze u blizini organa na koje utiu.
Zato je njihovo dejstvo specifino i selektivno svaka ganglija pobuuje svoj organ. Npr, parasimpatiki sistem stimulie suzne lezde i mokrenje. Zahvaljujudi selektivnoj organizaciji tog sistema, ne moramo da skvasimo ve kad god se rasplaemo.
FPPS - Okt. 2011.
191
Autonomni nervni sistem

U normalnoj situaciji, oba sistema deluju tako da se

nadopunjuju U situaciji stresa, bilo kakvog naglog poremedaja, aktivira se simpatiki deo, a parasimpatiki se priguuje Simpatiki greje (troi energiju), parasimpatiki hladi (prikuplja energiju) Simpatiki je aktivan tokom napadni ili pobegni, a parasimatiki tokom odmaraj i vari Sve njegove funkcije su brze namenjene su hitnim stvarima
FPPS - Okt. 2011. 192
Dejstva simpatikog i parasimpatikog dela ANS-a

Organ Simpatiki sistem Parasimpatiki sistem
Oko
iri zenice
suava zenice
Pljuvane lezde inhibira luenje pljuvake stimulie luenje pljuvake
Srce
Plua Probavni trakt Nadbubrene lezde Jetra Mokrani mehur
ubrzava puls
iri bronhije usporava varenje stimulie luenje adrenalina stimulie luenje glikogena spreava skupljanje mehura
FPPS - Okt. 2011.
usporava puls
suava bronhije ubrzava varenje
stimulie luenje ui skuplja mehur

193
Endokrini sistem hormoni
Hormoni i endokrine lezde

Hormoni su hemijska jedinjenja koja endokrine lezde,
odnosno lezde sa unutranjim luenjem, lue u krv.
Postoje i egzokrine lezde, kao to su suzne, pljuvane ili znojne.
Od starih Grka potie i vekovima traje podela ljudi na

temperamente. Po toj podeli, prevelika koliina:
crne ui (bubrezi ili guteraa) izaziva sporost i melaholiju melanholici, flegme (bronhijalne sluzi) izaziva pospanost i sporost flegmatici, krvi dovodi do jakih i promenljivih osedanja sangvinici, ute ui (jetra) izaziva sumnjiavost, ambiciju i bes kolerici.
FPPS - Okt. 2011. 195
Hormoni
Hormoni su deo ireg poglavlja hemijske
komunikacije u telu Hemijsku komunikaciju obavlju jo i:
Neurotransmiteri sinaptika komunikacija Feromoni komunikacija izmeu organizama iste vrste Alomoni komunikacija izmeu organizama razliite vrste (cvede i insekti). . .
FPPS - Okt. 2011.
196
Razlike i slinosti neuronske i hormonske komunikacije

Neuroni komuniciraju ciljano, sa tano odreenim neuronima i u
tano odreeno vreme poput telefonske komunikacije.
Zna se ko je uputio poziv, ko prima poziv i komunikacija traje tano odreeno vreme.
Hormonska komunikacija lii na tv ili radio prenos.

program se u obliku talasa emituje na sve strane, prijemnici su ratrkani po telu, svaki se ukljuuje u program ako prima te talase, prijem programa nije vremenski precizan.
Nervi prenose brzo, hormoni sporo. Dejstvo nervnih signala traje

kratko, a hormonskih dugo. i neuron i lezda proizvode hemikaliju, uvaju je i lue kad je potrebno. ni neurotransmiteri ni hormoni ne deluju na sve delije, nego samo na one koje poseduju odgovarajude receptore.
FPPS - Okt. 2011.
197
Hormoni
lezde sa unutranjim luenjem se aktiviraju preko:
nervnog sistema ili promenom hemijskih uslova u telu.
Specijalizovane delije u lezdama lue hormone,

svaka svoj, u krv. Krv raznosi hormone kroz telo do prijemnih delija. Prijemna delija poseduje receptore za tano odreen hormon. Kada ti receptori prepoznaju svoj hormon, oni ga uvlae u deliju.
FPPS - Okt. 2011. 198
FPPS - Okt. 2011.
199
Hipofiza pituitarna lezda

lezda gospodar Ipak, kontrolie je hipotalamus, a prima hemijske informacije
od ostalih lezda i prosleuje ih hipotalamusu predstavlja vezu endokrinog i nervnog sistema. Hipofiza neposredno kontrolie:
titnjau jajnike i testise pankreas korteks nabubrene lezde itd.
utie na veliki broj metabolikih i bihejvioralnih funkcija. Lui vedi broj hormona Hipofiza se nalazi iznad nepca i ispod hipotalamusa, za koji je
vezana sistemom krvnih sudova i nerava.
FPPS - Okt. 2011. 200
Glavni hormoni hipofize

Hormon Hormon rasta Glavni ciljni organ Prednja hipofiza jetra, masno tkivo Glavni fizioloki efekti stimulie rast, indirektno, preko kontrole metabolizma belanevina, masti i ugljikohidrata stimulie luenje hormona titne lezde stimulie luenje glukokortikoida proizvodnja mleka kontrola reproduktivne funkcije kontrola reproduktivne funkcije
Hormon stimulacije tireoidee titna lezda (Thyrotropin, TSH) Adrenokortikotropni hormon (ACTH) Prolaktin Luteinizirajudi hormon (LH) Hormon stimulacije folikula (FSH) Antidiuretiki hormon Kora nadbubrene lezde mlene lezde jajnici i testisi jajnici i testisi Zadnja hipofiza bubrezi
ouvanje telesne vode stimulie izbacivanje mleka i kontrakcije materice

201
Oksitocin (ljubavni hormon) uterus, mlene lezde
FPPS - Okt. 2011.
Hipofiza i stres
stresna situacija, preko ula, aktivira mozak,
izmeu ostalog i hipotalamus. Razmiljanje o stresnoj situaciji takoe moe pokrenuti ovaj lanac dogaaja. Hipotalamus onda stimulie hipofizu, koja lui adrenokortikotropni hormon (ACTH), primarni stresni hormon u naem telu. Postoje mnogi prijemnici za ACTH, ali najvaniji su u kori nadbubrenih lezda, koje reaguju tako to lue stresni hormon kortizol.
FPPS - Okt. 2011. 202
titna lezda tireoidea

kontrolie nivo metabolizma u svim delijama u telu, a

preko toga rast i razvoj, proizvodnju belanevina itd. glavni hormon je tiroksin. Ako ga ima previe hipertireoidizam.
Hipertireoidizam izaziva visok krvni pritisak, gubitak teine, miidnu slabost, nadraljivost, anksioznost.
Ako ima premalo tiroksina hipotiroidizam.

Hipotiroidizam izaziva gojaznost, usporenost, umor, depresivnost i veliki broj drugih simptoma od kojih su mnogi slini sa hipertiroidizmom.
FPPS - Okt. 2011.
203
Nadbubrene (adrenalne) lezde

One su hemijska fabrika koja proizvodi oko 50
hormona. Nalaze se na vrhu bubrega (kao kapa). Dele se na:
modinu (medulla) i koru (cortex).
Modina i kora lue razliite grupe hormona. Ove lezde jako utiu na raspoloenje, energiju
i reakciju na stres.
FPPS - Okt. 2011. 204
Kora nadbubrene lezde

Cortex proizvodi seriju kortikosteroida. Najmodniji po dejstvu je kortizol,
glukokortikoid, jedan od hormona stresa.
Kontrolie metabolizam ugljikohidrata, krvni pritisak, reakciju na upale i alergije. Kortizol, kada se sprema vetaki, je poznat pod nazivom hidrokortizon i koristi se protiv upala i alergija. lui se stalno, najvie rano ujutru, najmanje nodu, i oigledno ima vanu funkciju u odravanju budnosti.
FPPS - Okt. 2011. 205
Kora nadbubrene lezde

Kortizol se lui pod uticajem ACTH hormona iz
hipofize.
Hipofiza lui ACTH na podsticaj iz hipotalamusa koji poinje da lui hormon za oslobaanje kortikotropina (CRH). Kortizol izaziva niz promena u telu, vanih za pripremu tela za odgovor na stres, kao i za odbranu od dueg dejstva stresora
androgeni (najpoznatiji testosteron) su steroidi

koji kontroliu polno specifine funkcije, a kora ih lui i kod mukaraca i kod ena.
FPPS - Okt. 2011. 206
Modina nadbubrene lezde

medulla se moe smatrati delom simpatikog
PNS-a. lui seriju kateholamina (hormona stresa): dopamin, adrenalin, noradrenalin na podsticaj simpatikog PNS, a u sklopu reakcije na stres. Adrenalin i noradrenalin spremaju telo za napad ili beanje. Po sastavu, ova dva hormona su vrlo slini, ali razlike u dejstvu postoje.
FPPS - Okt. 2011. 207
Modina nadbubrene lezde

Adrenalin obezbeuje da vie kiseonika i glukoze
stigne do mozga i miida npr. povedavajudi krvni pritisak i puls, ali nema psihoaktivni efekat. Noradrenalin podstie sline simpatike reakcije kao i adrenalin.
Meutim, signal napadni ili pobegni lui noradrenalin kao neurotransmiter u modanom stablu, gde utie na delove mozga koji kontroliu: panju, pobudu, nagon, motivaciju, emocije, budnost. Zato se smatra da je primarna uloga noradrenalina psihoaktivna, kao neurotransmitera, vie nego hormonska.
FPPS - Okt. 2011. 208
Ostale lezde
Pankreas lui glukagon i insulin i regulie
koncentraciju edera u krvi, a s time i poletnost, glad... Gonade jajnici (ovariumi) i testisi lue polno specifine hormone
Androgene (testosteron...) Estrogene (estradiol...) i progestine (progesteron...) Utiu na razvoj i ponaanje, posebno seksualno Utiu na sekundarne polne karateristike...
FPPS - Okt. 2011.
209
NS, ES i IS
Nervni, endokrini i imunoloki sistem su povezani, a
neke od poznatih veza su:
stimulacija ili otedenje nekih zona hipotalamusa i kore odmah povedava ili smanjuje aktivnost imunog sistema, ubacivanje antigena u krv odmah povedava elektrinu aktivnost nekih delova mozga, imune delije imaju receptore za neurotransmitere, imune delije proizvode neurotransmitere i hormone, to znai da mogu direktno da utiu na mozak i endokrini sistem. . .
Imunopsihologija je utvrdila da negativne emocije

slabe imunitet, a pozitivne ga jaaju.
FPPS - Okt. 2011. 210
Evolucione i genetske osnove
Pet Darvinovih principa evolucije

1.Varijacija. Jedinke jedne vrste razlikuju se
meusobno 2.Nasleivanje. Barem neke od varijacija meu pripadnicima vrste su nasleene. Zato potomak tei da bude sliniji roditeljima 3.Nadmetanje. Pripadnici vedine vrsta produkuju daleko vie potomaka nego to ih moe preiveti. Nema mesta za sve, zato postoji nadmetanje oko parenja, hrane i mesta za ivot.
FPPS - Okt. 2011. 212
Pet Darvinovih principa evolucije

4. Prirodno odabiranje. Oni pripadnici vrste koji
preive proces nadmetanja i nastave sa razmnoavanjem, teide da imaju osobine koje su prilagoenije sredini od onih koji nisu preiveli. Prirodna selekcija dovodi do preivljavanja najpodobnijih 5. Adaptacija. Kao rezultat prirodnog odabiranja, svaka naredna generacija de teiti da bude bolje prilagoena svojoj sredini
FPPS - Okt. 2011.
213
Evolucija
Evolucija je promena, tokom vremena, uestanosti

kojom se geni (i osobine koje iz tih gena nastaju) javljaju u okviru populacije koja se razmnoava. Evolucija govori o pradavnim uticajima na nae ponaanje svim onim uticajima koji su izazivali varijacije. Uticaji koji su opstali, tj. nisu eliminisani tokom prirodne selekciju su sadrani u genomu naslednom materijalu svake jedinke. evolucija se obavlja na genima, ali na osnovu uspenosti njihovih aktivnih nosilaca organizama.
FPPS - Okt. 2011. 214
Evolucija i ponaanje
99% genoma je identino kod svih ljudi, a geni
ine nau ljudsku prirodu. Oni ine one ugraene bioloke mehanizme koji nam omogudavaju i koji nas primoravaju da ivimo i preivimo, odnosno da se:
ponaamo, osedamo, pa i da mislimo na odreeni nain.
FPPS - Okt. 2011.
215
Izvori varijacija u genotipu

Varijacije u naslednom materijalu delije mogu
poticati od:
mutacija (sluajni dogaaji, zraenje, hemijski agensi, virusi), prenoenja i meanja gena sa drugim grupama, kombinacijama razliitih gena istih roditelja itd.
Neke varijacije ostaju samo u toj jedinki, a

neke mogu biti takve da se prenose na potomke.
FPPS - Okt. 2011. 216
Prirodna selekcija
Neke varijacije genotipa povedavaju verovatnodu

preivljavanja i sposobnost reprodukcije u konkretnoj sredini. One de verovatno biti sauvane u populaciji i tokom vremena de postati uobiajene za tu vrstu. Varijacije koje imaju suprotan efekt nede postati uobiajene i verovatno de se ugasiti. Varijacije koje su neutralne mogu biti sauvane da bi bile evaluirane u nekim drugim uslovima (sredini).
FPPS - Okt. 2011.
217
Prirodna selekcija i adaptacija

bolje adaptirani organizmi due ive i zbog toga imaju
vie potomaka. Naslee je istorijsko, ono reprezentuje istorijsko iskustvo vrste, a ne neko odreeno vreme niti odreenu jedinku. Dobro adaptiran obino znai najbolje to moe a ponekad i najmanje loe. uveni su primeri cistine fibroze i srpaste anemije. genetski, prirodna selekcija je proces replikacije onih gena koji sadre korisne osobine sa konanim ishodom da ti geni postaju sve edi. Jedinke koje poseduju te gene ive due i imaju vie potomaka. Na taj nain se povedava prisustvo tih gena u populaciji.
FPPS - Okt. 2011. 218
ta je podobnost
Podobnost (fitness) se genetiki definie
jednostavno kao sposobnost jedinke da replicira svoje gene u naredne generacije. Njen najvaniji indikator je reproduktivna uspenost koja (malo pojednostavljeno) predstavlja broj potomaka jedinke. Kad se radi o mujacima, vana komponenta reproduktivne uspenosti je uspenost parenja, odnosno broj enki sa kojima se pari. Ipak, roenje magarca je reproduktivni uspeh, dok roenje mazge nije jer je mazga sterilna
FPPS - Okt. 2011. 219
ta je podobnost
Identine gene nemaju samo deca, nego i drugi srodnici, pa
i sve druge sline jedinke postoje evolucioni mehanizmi koji obuhvataju povedanje podobnosti svih slinih jedinki, a ne samo dece.
inkluzivna podobnost - jedinke podravaju i pomau sve sline jedinke. ivotinje straari isputaju krik da bi upozorile svoju grupu na neprijatelja. Time ugroavaju svoj ivot, ali pruaju ansu vedem broju srodnika i njihovih gena da preive. Selekcija srodnika - jedinke nastoje da povedaju reproduktivnu uspenost najbliih srodnika. Pomau svoje srodnike ak i ako im direktno kodi. Evolucija zna da de replikacija gena biti u tom sluaju veda, ak i ako jedinka roditelj ivi krade. Mi pomaemo najbliima; ene su 5 do 6 puta sklonije da pomognu svojoj deci nego srodnicima koji su manje bliski.
FPPS - Okt. 2011.
220
Nasledne bolesti
Protivree evolucionim postavkama? Zato geni koji ih izazivaju nisu
iezli? dva standardna primera su

Cistina fibroza CF. Sluz, znoj, pljuvaka i sve druge tenosti su guste. Zbog guste sluzi u pludima vedina obolelih umire u ranoj mladosti. Bolest uzrokuje jedan recesivan gen. Zato je takav opasan gen opstao i razmnoio se? Deca sa CF su imala vedu ansu da preive epidemiju dijareje nego normalna deca CF se pokazala korisnom za preivljavanje u nekim kritinim okolnostima. Srpasta anemija. Eritrociti imaju srpast oblik, nedovoljno hemoglobina i slabo prenose kiseonik. Bolest se nasleuje preko recesivnog gena Uzronik malarije ne moe brzo da se razmnoava ako su eritrociti srpasti. Poto malarija ubija bre od srpaste anemije, osobe sa srpastom anemijom u tom podneblju due ive
FPPS - Okt. 2011. 221
Istraivanje evolucije ponaanja

Proksimalni uzroci ponaanja su njegovi
neposredni izvori
Npr. agresivno ponaanje je povezano sa povienim nivoom testosterona u krvi, isto kao i nivoom serotonina, statusom u grupi koji jedinka ima, frustracijom, hostilnodu kao osobinom linosti itd.
Meutim, zato uopte agresija postoji u

ljudskom rodu, ima li ona znaaj za jedinke i za vrstu generalno i kakav? To su ultimativni uzroci
FPPS - Okt. 2011. 222

Analiza ponaanja drugih sisara i primata
nedvosmisleno ukazuje da agresivni mujaci imaju veda prava kod parenja, to znai da imaju vedu uspenost parenja, pa otuda i reproduktivnu uspenost Njihovi geni, u kojima je sadran obrazac agresivnog ponaanja, bide preneseni na vedi broj potomaka Dakle, ultimativni uzrok agresije je povedavanje reproduktivne uspenosti, odnosno irenje vlastitih gena
FPPS - Okt. 2011. 223

Ultimativne uzroke nije lako empirijski istraivati
Ono to je lako, to je postavljanje hipoteza, jer se
Evolucione promene su vrlo spore Postoje i znaajna etika ogranienja Primer indijskog sistema kasti
ultimativni uzroci svode na kako postati i ostati fit ira javnost je ved upoznata sa brojnim takvim hipotezama: da li su mukarci prirodno poligamni, zato su ljudi agresivni, zato iskazujemo emocije itd. od najvede vanosti je da budemo veoma paljivi kad o njima razmiljamo. proces prirodnog odabiranja je sloen i na izvestan nain protivrean. Pojam podobnosti, recimo, obino izaziva konfuziju kod ljudi.
FPPS - Okt. 2011. 224

Zato loi geni opstaju?
Primer naslednih bolesti Primer (beskorisnog) dugog ivota kod ljudi Primer tekog i bolnog poroaja
Zato to loi geni mogu biti korisni u nekim
situacijama Zato to se prirodna selekcija odnosi na genotip u celini, a ne neke posebne osobine
Pametni smo (dobro), ali dugo ivimo (loe) u celini dobro Uspravno hodamo (dobro), ali se teko poraamo u celini dobro
FPPS - Okt. 2011. 225

Ne moemo ponoviti prirodno odabiranje u
laboratoriji, ali je od presudne vanosti oslanjati se na sve raspoloive podatke.
Npr. ako tvrdimo da je poligamnost evoluciono ugraena u mukarce, da pogledamo da li stvarno imaju vie partnera nego ene i koliko
kada se traga za evolucionim objanjenjima

pojava kao to su orgazam, porodica, empatija, moda, ta prvo primedujemo na osobi suprotnog pola i mnogih drugih biti oprezan, sagledati podatke sa svih strana
FPPS - Okt. 2011. 226
Genetika
U jedru svih delija naeg tela nalaze se 23 para tapiastih
formacija zvanih hromozomi.
Izuzetak su jedino eritrociti (nemaju jedro) i polne delije (imaju samo 23 hromozoma).
U svakom od ukupno 46 hromozoma nalaze se molekuli
DNK. Molekul DNK se sastoji od dva niza nukleotida. Svaki nukleotid ini:
jedna od etiri baze: adenin, timin, guanin i citozin (ATGC), plus jedan molekul edera (S) i jedan molekul fosfata (P),
Baze su vezane za molekule S (edera). Nukleotidi su slova genetske azbuke. genetska azbuka poiva na bazama, to znai da genetska
azbuka ima 4 slova.
FPPS - Okt. 2011. 227
Nosilac nasleivanja DNK

Nukleotidi u svakom nizu su spojeni molekulima S i P. Baze nukleotida iz dva niza se spajaju u parove: A-T i
G-C (ili T-A i C-G). Na taj nain nastaje struktura slina ljestvama: strane (kimu) ine nizovi molekula S i P, a preage ine parovi baza. Ljestve su spiralno uvijene u desno, a zatim je spirala viestruko vrlo tesno uvijena u kalemove i gusto spakovana u hromozom.
FPPS - Okt. 2011.
228
Dvostruka spirala i nukleotid
FPPS - Okt. 2011.
229
DNK
Ljestve su iroke 2,2 do 2,6 nm (10-9). Nukleotidi
su dugaki 0,3 nm, ali najvedi hromozom, prvi, ima 220 miliona parova baza. Zato ukupna duina DNK oveka, iz svih hromozoma, iznosi oko 1,8 m. Hemijski sastav DNK svih ivih bida je jednak
FPPS - Okt. 2011.
230
Geni i DNK
Gen je napravljen od DNK, predstavlja ga jedan
segment ukupne DNK, sastavljen od niza nukleotida. Samo mali deo ukupne DNK ine geni. U oveka, samo 2% DNK ini gene koji kodiraju proteine. Ostatak ima tehniku i manipulativnu ulogu, namenjenu replikaciji pri deobi delija, odravanju DNK i vedinom nepoznatu. Mnogi geni razliitih ivih bida su isti.
FPPS - Okt. 2011. 231
Geni i DNK
Gen nosi informacije o sintezi jednog proteina u
njemu je kodiran recept za spravljanje jedne belanevine. Ali ne svi. Jedan broj gena samo proizvodi odreenu RNK, koja se kombinuje sa RNK drugih gena i tek onda ulazi u proces sinteze belanevine. ipak, osnovna funkcija gena je sinteza belanevina. Ne postoji druga mogudnost da bilo koji ivi organizam nastane, osim da recept za spremanje njegovih proteina bude preuzet od roditelja, nasleivanjem.
FPPS - Okt. 2011.
232
Geni i DNK
Ima 20 aminokiselina. Kad se genetska informacija poela tretirati kao jezik,

nukleotidi kao slova, a kodoni kao rei tog jezika, bilo je sve jasno. Poto kodon mora jasno oznaavati jednu aminokiselinu, koliko on slova mora imati? Poto postoje etiri slova, re od jednog slova bi mogla kodirati 4 aminokiseline. Re od 2 slova bi mogla kodirati 42=16 aminokiselina, pa je odgovor tri slova. Dakle, DNK jezik mora biti baziran na reima od 3 slova. Kodon ini sekvenca od 3 nukleotida u jednom nizu. Sa 3 slova mogu se formirati 43 = 64 rei, dovoljno da se kodira svaka aminokiselina, plus tzv. start i stop rei-kodoni.
FPPS - Okt. 2011. 233
Geni i DNK
Sve nae delije imaju sve hromozome,
dakle i gene. Meutim, samo 5-10% gena u jednoj deliji je aktivno jer ostali u njoj nemaju svrhu. Human genome project je mapirao sve gene za kodiranje proteina u ovekom genomu.
FPPS - Okt. 2011. 234
Human genome project

Odreen je hromozom u kome se gen nalazi i njegovo
mesto u hromozomu. Odreene su rei njegove azbuke, odnosno sekvence nukleotida.
ovek ima oko 3 milijarde nukleotida. To treba imati u vidu kada se kae da je 99% genoma jednako kod svih ljudi, zato to taj 1% razlike oznaava 30 miliona razliitih nukleotida, odnosno 10 miliona potencijalnih razlika u belanevinskoj strukturi.
Za 50% gena odreena je funkcija gena protein koji
proizvodi. Najvede iznenaenje ovog projekta je to to ovekov genom sadri svega 20-25.000 gena, znatno manje od 100.000 koliko se oekivalo.
FPPS - Okt. 2011. 235
Genotip i fenotip
Genotip je specifini sklop gena jedne individue. Fenotip je skup osobina jedne individue. to se tie
razlike genotipa i fenotipa, moe se redi sledede.
Genotip se vidi samo iz DNK, a fenotip se vidi posmatranjem jedinke. Isti genotip moe dati razliite fenotipe zbog uticaja sredine. Isti fenotip moe proistedi iz razliitih genotipa, recimo zbog interakcije gena. Genotip stiemo roenjem, a fenotip zavisi od genske interakcije i od sredine. Prirodna selekcija deluje na genotip preko fenotipa.
FPPS - Okt. 2011. 236
Geni i ponaanje
Geni sadre recept za spravljanje proteina u deliji (iz

aminokiselina). Gen moe imati vie varijanti, formi ili alela. Razliite alele proizvode razliite proteine (istog tipa, recimo pigmenta za boju kose). Meutim, put od proteina do ponaanja je vrlo dug. Na primer, neurotransmiterski receptori u sinapsama su belanevine koje imaju svoj gen.
neurotransmiteri nisu belanevine i oni nemaju svoj gen. U onoj meri u kojoj sinapse utiu na nae ponaanje (a utiu), genetski uslovljene individualne razlike mogu poticati od razlika u receptorima, ali ne i od razlika u transmiterima.
FPPS - Okt. 2011.
237
Geni i ponaanje
itate: pronaen je gen za impulsivnost.
Koju impulsivnost: nesposobnost da se planira unapred, lakoda da se plane, preuzimanje previe rizika itd.
da li postoji stvarna kauzacija? Nalazi tipa: kod osoba koje su

impulsivne postoji alela A, a kod osoba koje nisu, alela B nisu dokaz kauzalnosti, nego samo da postoji korelacija. koji je to gen, koji protein on kodira i koju ulogu ima taj protein? Ako pie da naeni gen kodira stvaranje nekog od receptora za dopamin, onda ved moemo poverovati u taj lanak. postoji 5 vrsta receptora (proteina) za dopamin. Zatim, dopaminergiki sistem ne deluje nezavisno, nego zajedno sa drugim sistemima, recimo serotoninergikim, te da taj gen i njegov protein utiu samo na mali segment nervne strukture koja stoji iza impulsivnosti. Sve u svemu, daleko je od gena do ponaanja.
FPPS - Okt. 2011. 238
Dominantni i recesivni efekt

U hromozomima postoje dve kopije svakog gena
od svakog roditelja. kopija de se ispoljiti u fenotipu ako je dominantna. Ako su obe kopije gena dominantne, osobina de se ispoljiti. Ako su obe kopije gena recesivne, osobina de se ispoljiti. Inae de se ispoljiti osobina dominantnog gena. Recesivni gen i dalje postoji u jedinki i prenosi se na potomke, ekajudi povoljnu kombinaciju da se ispolji.
FPPS - Okt. 2011. 239

Npr., gen za crne oi je dominantan, a za plave
recesivan. Plavooko dete ima oba plavooka roditelja. Crnooko dete ne moe imati dva plavooka roditelja.
FPPS - Okt. 2011.
240

Fenilketonuriju izaziva jedan poznat recesivni
gen (dakle, potrebna su oba roditelja). Gen onemogudava razlaganje aminokiseline fenilalanina koja se gomila u telu, teko oteduje mozak i ubija osobu do 30. godine. Huntingtonova bolest je jedna da najedih naslednih bolesti mozga. Uzrokuje je jedan poznat dominantan gen. Teko oteduje mnoge motorne funkcije, govor i memoriju.
FPPS - Okt. 2011. 241
Polno specifini geni

Normalna ena ima dva slina hromozoma u
23. paru, nazvana X hromozomi Normalan mukarac u 23. paru ima dva nejednaka hromozoma X i Y Dakle, kod mukaraca, odnos dominantnirecesivni gen je u 23. paru naruen Mnogi geni iz X hromozoma, makar i recesivni, bide uvek ispoljeni jer nemaju dominantnu kopiju u Y Primer je slepilo za boje
FPPS - Okt. 2011. 242
Naslee-sredina; priroda-odgoj
Evolucijom se, na osnovu fenotipa, konstruie

genom, odnosno genotip U stvaranju fenotipa uestvuje sredina Dakle, sredina deluje i na nivou vrste i na nivou jedinke U tom smislu, uede sredine u ponaanju nije sporno Meutim, sutina ivog sveta je adaptabilnost. Da bi organizmi bili adaptabilni, oni moraju biti tako graeni. Dakle, prilagoavanje sredini mora biti ugraeno u nae gene. Kako je to sprovedeno?
FPPS - Okt. 2011. 243
Gen nije sam interakcije i korelacije

Ekspresija gena. Ekspresija gena je proces
kojim se informacija iz gena prenosi i koristi za proizvodnju krajnjeg proizvoda, koji je obino protein, a ponekad i RNK. Ekspresija se obavlja u dva koraka: transkripcija gena u ribonukleinsku kiselinu (RNK) i translacija RNK u protein.
Tokom translacije (prevoenja) se troslovne genetske rei prevode u aminokiseline.
FPPS - Okt. 2011. 244
Gen nije sam interakcije i korelacije

transkripcija i translacija zavise od drugih
proteina (enzima) koji se prave na osnovu informacija iz drugih gena.
neki geni nemaju ekspresiju u nekim delijama (recimo geni za gradnju miidnog tkiva nemaju ekspresiju u neuronima), nemaju ekspresiju u nekim fazama razvoja, ili nemaju ekspresiju u odreenim uslovima. U ove uslove spadaju i sredinski uticaji, koji se danas nazivaju epigenetskim faktorima.
FPPS - Okt. 2011. 245
Epigenetika
Donedavno je suvereno vladala centralna dogma

molekularne biologije: tok genetskih informacija je DNK RNK protein. Ovaj tok je jednosmeran i ireverzibilan. nije mogude da sredina vri uticaj na gene, osim putem pet Darvinovih principa evolucije, dakle ponavljanjem kroz generacije i prirodnim odabiranjem. vedski primer epigenetika izuava promene genske aktivnosti, koje se mogu preneti na bar jednu slededu generaciju, a koje nisu proistekle iz promene DNK. Kljuni adut epigenetike je epigenom. Epigenom se nalazi izvan genoma, ali tano iznad njega (epi=iznad) i utie na to koji de geni imati ekspresiju a koji ne, tj. koji geni de se iskazati u fenotipu, a koji ne.
FPPS - Okt. 2011. 246
Epigenetika
Kako funkcionie epigenom? DNK je vrsto namotana na histone. Histoni i DNK su prekriveni hemijskim oznakama (tag ili mark), koji
ine drugi genetski sloj. Ovaj drugi genetski sloj je epigenom. Hemijske oznake imaju ulogu da vrsto namotaju neke gene (delove DNK) i tako ih uine nedostupnim u procesu transkripcije.
Na osnovu epigenoma se, verovatno, matine delije diferenciraju u ciljne delije, tako to neke gene priguuje, a druge ostavlja aktivnim.
za DNK vai centralna dogma, ali za epigenom ne. Epigenomske oznake reaguju na signale iz sredine i mogu neke gene
da prigue, a druge da aktiviraju tokom ivota, u zavisnosti od ivotnog iskustva.
U iskustva koja mogu da modifikuju epigenom spadaju ishrana, fizika aktivnost, izloenost toksinima i stres.
FPPS - Okt. 2011.
247
Epigenetika
epigenom se reprogramira, resetuje, odnosno

brie nakon oplodnje jajne delije. Tako nestaje vedina oznaka, ali su neke u stanju da preive. One su osnova epigenetskog nasleivanja. Zahvaljujudi njima, neko ivotno iskustvo, koje modifikuje na epigenom, moemo preneti na nae dete.
Puenje, previe jela ili stres, posebno ako nam se dogode rano u ivotu, mogu da osude nau decu na skradeni ivot, mnogo pre nego to su zaeta.
FPPS - Okt. 2011. 248
Epigenetika
Epigenetika je dosada najbolje objanjenje
razlika izmeu identinih blizanaca, koji imaju isti genom, ali tokom ivota mogu da razviju potpuno razliit epigenom, zbog koga mogu da imaju razliite osobine. Zadnjih godina u znaajnoj meri rastu oekivanja da de epigenetika objasniti pojave raznih naslednih bolesti, nasleivanja psihikih karakteristika, ali i onoga to nazivamo ljudskom prirodom
FPPS - Okt. 2011. 249
Interakcija gena i sredine

nastanak odreenog fenotipa od datog genotipa zavisi

od: interakcije izmeu gena i interakcije gena i sredine. Npr, u datoj sredini se neka ponaanja ispoljavaju samo kod nekih genotipa, a ne i kod drugih. Razlika izmeu jedinki sa razliitim genotipom ispoljide se u nekim sredinskim uslovima, a u drugima ne. Neki genotipovi su osetljivi na razliite sredinske uticaje, a drugi su otporni. Tokom razvoja, efekat sredine je na nekim uzrastima znaajan kod nekih genotipova, kod drugih nije, a kod tredih je arolik
FPPS - Okt. 2011. 250
Interakcija gena i sredine

Npr, istraivanja su pokazala da stres predstavlja
sredinski uslov koji uslovljava nestanak ili pojaanje prisustva nekih proteina u delijama. genetska formula: fenotip = genotip + sredina. Efekti genotipa i sredine se prosto sabiraju, to pretpostavlja aditivnost. Da bi neki inioci bili aditivni, oni moraju biti nezavisni. poto su G i E u interakciji, uslov aditivnosti nije zadovoljen pa je predloena slededa formula: fenotip=genotipsredina
FPPS - Okt. 2011. 251
Interakcija gena
za ispoljavanje nekih gena je potreban doprinos jo nekog gena. nasledne bolesti izaziva neki odreen gen, za koga se kae da
predstavlja faktor rizika. Meutim, osobe koje imaju samo taj gen retko obolevaju. Da bi se pojavio bolesni fenotip potrebno je prisustvo jo nekog gena.
Dijabetes, recimo, ima poznatu genetsku osnovu. Meutim, ako jedan MZ blizanac oboli, drugi ima svega 50% anse da oboli. Slino vai za shizofreniju. Veruje se da je to posledica interakcije tih gena sa drugima.
Kontrola ekspresije gena i interakcija gena su povezane sa
poligenskim nasleivanjem, koje se esto naziva kvantitativnim nasleivanjem. Kad god je neka osobina u fenotipu varijabilna u intenzitetu i prati normalnu krivu, ona se nasleuje poligenski, odnosno kvantitativno.
FPPS - Okt. 2011.
252
Interakcija gena
genetska pozadina utie na ispoljavanje nekog gena
u fenotipu, to znai da se genska interakcija i poligenski efekt ukljuuju u optu temu interakcije gena i sredine. Vedina naih osobina je poligenska. Jedan gen moe da priguuje druge. Jedan gen moe da ostvari funkciju samo ako postoje drugi geni itd.
Na primer, koko ima gene za zube, ali su oni prigueni. Iznenaujude mali broj gena kod oveka se moe objasniti jedino velikim brojem kombinacija i interakcija gena koje su potrebne za formiranje naeg fenotipa.
FPPS - Okt. 2011. 253
Korelacija gena i sredine

To je izbor sredine koja odgovara genotipu ili

modifikacija sredine u tom smislu. Korelacija geni-sredina je naroito uoljiva kod ljudi. roditelji oko deteta stvaraju sredinu koja odgovara njihovom genotipu. Poto su njihovi geni prisutni i kod deteta, dete dobija sredinu koja odgovara njegovom genotipu. Izbor branog partnera, drugova, posla itd., sve to je uslovljeno, jednim delom, naim genotipom. U celini, ljudi tee da stvore sebi okolinu koja korelira sa njihovim genotipom.
FPPS - Okt. 2011. 254
Korelacija gena i sredine

Organizam nije pasivna meta sredinskih uticaja. Organizmi biraju sredinu koja im odgovara, a ljudi
mogu i da je menjaju. Poznati aspekti interakcije i korelacije gena i sredine su:
fenotipska plastinost sposobnost da se isti genotip razvije u razliite fenotipe pod uticajem sredine, jedinka bira sredinu koja joj odgovara, ili je prilagoava sebi, roditelji, takoe, mogu da stvaraju sredinu za decu, prema sebi, a ne samo da im prenose gene.
Fenotipska plastinost nije svojstvo jedinke, nego

genotipa.
FPPS - Okt. 2011. 255
Priroda ili odgoj

dilema priroda ili odgoj zapravo ne postoji,

nego dejstvuje priroda i odgoj, ali u kompleksnoj interakciji. Npr, genotip odreuje ta je na maksimum a ta minimum. Loa sredina spreava da dostignemo maksimum (a ne pogorava minimum), a dobra sredina podie minimum (a ne povedava maksimum). Glavni princip jeste interaktivnost svih elemenata some, sredine i ponaanja, ali je interaktivnost genetski programirana.
FPPS - Okt. 2011. 256
Istraivanje naslednosti
Time se bave teorija evolucije, bihejvioralna
genetika, bihejvioralna neuronauka, molekularna genetika, komparativna biologija i sl. Metode koje se koriste su:
Selektivno ukrtanje Blizanake studije Genetsko inenjerstvo / manipulacija
FPPS - Okt. 2011.
257
Selektivno ukrtanje
Sprovodi se kod biljaka i ivotinja Ukrtaju se roditelji sa visoko, odnosno nisko
prisutnom osobinom koja se istrauje U meri u kojoj se potomci jednih i drugih roditelja sistematski razlikuju po toj osobini, za nju moemo smatrati da je nasleena Iz iskustva sa domadim ivotinjama i poljoprivrednim kulturama se zna da je veliki broj fenotipskih karakteristika nasledan
FPPS - Okt. 2011.
258
Studije blizanaca i usvajanja

Kod ljudi se naslednost ispituje porededi:
Blizance odgajane zajedno sa decom iz iste porodice Blizance odgajane zajedno i odvojeno Decu odgajanu zajedno i odvojeno kontroliudi pri tome i druge varijable, npr. pol
Npr. korelacije IQ izmeu parova dece su:

MZ blizanci = 0,86 DZ blizanci (istog pola) = 0,60 Brada/sestre = 0,47
FPPS - Okt. 2011. 259
FPPS - Okt. 2011.
260
FPPS - Okt. 2011.
261
Heritabilnost
Postoji vie vrsta
koeficijenata heritabilnosti, a namenjeni su oceni stepena naslednosti neke osobine U tabeli je heritabilnost prikazana kao proporcija Npr. 80% IR u visini je nasleeno (a ne 80% visine jedne osobe)
Osobina visina teina inteligencija (IQ) kolske ocene Heritabilnost 0,80 0,60 0,70 0,40
ekstraverzija
savesnost saradljivost
0,36
0,28 0,28
neuroticizam
emocionalnost aktivitet socijabilnost impulsivnost
0,31
0,40 0,25 0,25 0,45
262
FPPS - Okt. 2011.
Genetska manipulacija
Zahvaljujudi novim tehnologijama, moe se
manipulisati sa DNK biljaka i ivotinja Npr. hemijskom ili direktnom intervencijom se moe onemoguditi dejstvo nekog gena nokaut tehnika
Npr. moe se inaktivirati gen za receptor za neki neurotransmiter Zatim se posmatraju promene u ponaanju
FPPS - Okt. 2011.
263
-KRAJ
FPPS - Okt. 2011.
264

Bioloske Osnove

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Bioloske Osnove

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Uvod u psihologiju Bioloke osnove psihikog ivota

Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad

FPPS - Okt. 2011.

Slajdovi i gradivo prezentirano na

FPPS - Okt. 2011.

Korisna dopunska literatura

Okt. 2011. FPPS

Bioloke osnove psihikog ivota

FPPS - Okt. 2011.

Postoje i emocije. U njima nismo napredovali, niti smo

elije u nervnom sistemu

Neuroni neuronska doktrina

Delovi ili zone neurona

FPPS - Okt. 2011.

Graa tipinog neurona

FPPS - Okt. 2011.

FPPS - Okt. 2011.

FPPS - Okt. 2011.

FPPS - Okt. 2011.

Kontakt sa slededom nervnom delijom se ostvaruje

FPPS - Okt. 2011.

Aksoni bez mijelina

MS, autoimuna bolest razara mijelin

Postoje i mnogo specifinije podele po funkciji,

Aferentni i eferentni neuroni

FPPS - Okt. 2011.

FPPS - Okt. 2011.

Dendrit piramidalnog neurona

Prikazana je elektronska mikroskopija

FPPS - Okt. 2011.

Razni oblici neurona

FPPS - Okt. 2011.

Neuroni nisu svi isti daleko od toga

FPPS - Okt. 2011.

FPPS - Okt. 2011.

Svi oni sarauju u

Pasivni kanali to rade na osnovu elektrinog

Shematski dijagram akcionog potencijala

FPPS - Okt. 2011.

Lokalni anestetik novokain, koji koriste zubari, deluje tako da

Neki zanimljivi linkovi

youtube postoje i druge sline animacije):

Animirano objanjenje funkcionisanja

2nm (elektrine) do 40nm (hemijske)

FPPS - Okt. 2011.

se sloeni procesi Osnovna podela sinapsi je na:

FPPS - Okt. 2011.

Hemijska komunikacija izmeu neurona neurotrasmiteri

U aksonskim kvricama hemijskih sinapsi postoje

Hemijska komunikacija izmeu neurona receptori

U postsinaptikoj membrani postoje receptori za

Hemijska komunikacija izmeu neurona receptori

Receptori su molekuli specijalizovanih proteina

Hemijska komunikacija izmeu neurona Ekscitacija i inhibicija

Hemijska komunikacija izmeu neurona Ekscitacija i inhibicija

U zavisnosti od toga kako prenose akcioni potencijal,

Hemijska komunikacija izmeu neurona Ekscitacija i inhibicija

emu slue te komplikacije u sinaptikom

FPPS - Okt. 2011.

Hemijska komunikacija izmeu neurona Agonisti i antagonisti

Agonisti i antagonisti su jednostavna jedinjenja, sa malim

Ilustracija sinaptikog prenosa

FPPS - Okt. 2011.