TEOLOGIJA XIV VELIKA BORBA Frenk B. Hobruk (Frank B.

Holbrook)

U v o d Na mnogim stranicama Staroga i Novoga zaveta nalazimo mnotvo zapisa i nagovetaja o neumoljivom ratu izmeu Boga i Sotone, izmeu dobra i zla i na kosmikom i na linom podruju. Uporeujui te tekstove, moemo stvoriti mozaiki prozor istine kroz koji moemo sagledati ukupnu poruku Biblije s veom jasnoom nego inae. Taj moralni sukob, koji je uznemirio svemir stvoren Bojom rukom, usko je povezan i s planom spasenja. Naime, plan spasenja ne osigurava samo izbavljenje ljudskog roda iz okova greha, ve i opravdanje boanskog provienja od optubi koje je Sotona podigao protiv Boga. U poglavlju koje itate, biblijski podaci e se iznositi hronolokim redosledom da bi se uspenije prikazala priroda toga rata, kako se razbuktao, kako se odvijao u toku stolea, da bi se prikazala njegova konana bitka koja e se zavriti porazom Sotone, Bojom pobedom i opravdanjem od svih optubi. Poglavlje e se zavriti kratkim saetkom nekih vanijih teolokih istina povezanih sa ovim temeljnim uenjem Biblije.

I. Sukob unapred najavljen A. Boanska tajna 1. 2. 3. 4. 5. Blagodat je pokrenula plan Hristova pomiriteljska smrt Prihvatanje uslova spasenja Obnavljanje karaktera Vena nagrada

B. Izaziva II. Poreklo sukoba A. Bog njegova dela stvaranja B. Nebeski zakoni C. Sporna pitanja u sukobu

1. 2. 3. 4. 5.

Lucifer Sporna pitanja iji je autoritet najbolji? Pad Lucifera sa Neba Pad oveka

D. Dodatna dimenzija Neba E. Nebeski ciljevi III. Veliki sukob na Zemlji Stari zavet A. Boanska inicijativa 1. 2. 3. 4. Obeanje Rituali pronoenja rtava Proroki opisi uvanje i irenje istina o spasenju

B. Sotonin protivnapad 1. 2. 3. 4. 5. Pokvarenost u pretpotopno doba Razvoj neznabotva i idolopoklonstva Kvarenje prave religije Sotonske optube Sotona je skoro uspeo u svojoj nameri

IV. Sukob na Zemlji Novi zavet A. Nadmono provienje 1. Sve vri centralni poloaj Biblije 2. Disperzija Dijaspora - Jovan 7,35. 3. Misija Jevreja B. Prvi Hristov dolazak 1. 2. 3. 4. Hristova Hristova Hristova Hristova pobeda opisana u proroanstvima pobeda nad iskuenjima svakodnevna pobeda nad demonima mnogostruka pobeda na krstu

C. Sotonini napadi na Crkvu 1. Kvarenje doktrina 2. Progonstvo Crkve D. Sukob u mikrokosmosu V. Sukob zavren A. Konana borba 1. Zver slina risu (Otkrivenje 13,1-10) 2. Zver za dva roga (Otkrivenje 13,11-17) B. Poruka o danu suda 1. Vest trojice anela (Otkrivenje 14,6-13) 2. Konani sud (Otkrivenje 14,7) C. Osnovna sporna pitanja 1. Poslunost: deset zapovesti 2. Oboavanje: Boga ili Sotone? D. Poraz i unitenje Sotone 1. Sotona u tamnici 2. Milenijum 3. Konani sud: izvrna faza VI. Neke teoloke implikacije A. Osiguran moralni sklad B. Pogled na svet C. Ljudske patnje D. Boji karakter E. Pripremljenost vernika

VII. Istorijski pregled A. Prenikejski ili poslenikejski oci 1. Origen (185-254) 2. Avgustin iz Hipoa (354-430) B. Reformacija i era posle Reformacije 1. an Kalvin (1509-1564) 2. Don Milton (1608-1674) C. Savremeno doba D. Gledite adventista sedmog dana VIII. Komentari Elen G. Vajt A. Poziv na razumevanje B. Sukob proreen C. Poreklo sukoba 1. Moralni zakon: temelj boanske vladavine 2. Zato Lucifer nije bio uniten u poetku pobune? 3. Pad oveka: po uzoru na pad Sotone D. Sukob na Zemlji Stari zavet 1. Sotona uzurpirao vlast nad Zemljom 2. Poslunost moralnom zakonu: temelj blagostanja 3. Sotona potkopava poslunost Izrailja E. Sukob na Zemlji Novi zavet 1. 2. 3. 4. Potreba da se pravi Boji karakter otkrije oveku Sotonin pravi karakter razoblien na krstu Krst: Pokazana Boja pravednost i milost Sukob u mikro-kozmosu

F. Sukob zavren

1. Priroda poslednjeg sukoba oko Bojeg zakona 2. Subota: proba vernosti G. Neke teoloke implikacije 1. 2. 3. 4. Odbrana Bojeg karaktera Pobuna: pouka svemiru Stvorena dela na probi: zauvek lojalni Boanska pravednost

IX. Literatura

I. Sukob unapred najavljen

A. Boanska tajna Bog je sva ingeligentna bia stvorio kao slobodna moralna bia sa sposobnou da iz ljubavi budu verna Stvoritelju ili da odbace Njegov autoritet. Nekoliko novozavetnih tekstova pokazuju da je Bog predvideo otpad meu anelima i neposlunost koja e iz toga uslediti. On je unapred znao da e i oveanstvo biti navedeno da se prikljui pobuni. Pre poetka raunanja vremena (bar to se ove planete tie) u nekom delu venosti u prolosti - Bog, to znai Otac, Sin i Sveti Duh, sainio je plan spasen ja da bi reio problem koji e se pojaviti. Apostol Pavle govori o tom planu kao o "tajni koja je bila sakrivena od postanja sveta" (Rimljanima 16,25). Ova "tajna" ili "sakrivena mudrost", kae Pavle, postoji od davnina, "pre sveta", dakle, pre nego to se poelo raunati vreme na naoj planeti (1. Korinanima 2,7). Ova tajna je "tajna evanelja", kako Pavle objanjava na drugom mestu (Efescima 6,19). Oigledno je, prema tome, da pobuna koja je izbila meu nekim stvorenim inteligentnim biima u svemiru, nije iznenadila Boga. Boansko Trojstvo je ve odredilo "hitne mere" za spasenje prevarenih ljudskih buntovnika plan kojim e se osigurati i efikasno sredstvo da se pobuna zauvek onemogui. 1. Blagodat je pokrenula plan

"Blagodat" je milosrdno nebesko ponaanje iz ljubavi prema buntovnim grenicima sa Zemlje, koji takvo ponaanje niim nisu zasluili. Na osnovu svoje blagodati Bog je odluio da izbavi i preobrazi sve pokajane grenike koji su prihvatili mere preduzete radi njihovog spasenja. Apostol naglaava da se njihovo spasenje ne moe pripisati nekim njihovim dobrim delima koja su uinili, ve Bojoj "naredbi i blagodati, koja nam je dana u Hristu Isusu pre vremena venih" (2. Timotiju 1,9). 2. Hristova pomiriteljska smrt Bog je odluio da e pomiriteljska smrt Isusa Hrista predstavljati sr plana spasenja. Apostol Petar je potvrdio postojanje te odluke kada je mnotvu koje je prisustvovalo prazniku Pedesetnice u Jerusalimu rekao o Hristu: "Ovoga odreenim savetom i promislom Bojim predana primivi, preko ruku bezakonika prikovaste i ubiste." (Dela 2,23) Kasnije je pisao svojoj brai, hrianima: "Znajui da se propadljivim srebrom ili zlatom ne iskupiste iz sujetnoga svojega ivljenja koje ste videli od otaca, nego skupocenom krvlju Hrista, kao bezazlena i preista jagnjeta, koji je odreen jo pre postanja sveta i javio se u poslednja vremena vas radi." (1. Petrova 1,18-20) Po svom karakteru Bog je pravedan i milosrdan, svet i milostiv. Bez obzira koliko voleo buntovne grenike meu ljudima, Bog nikako ne bi mogao ostati pravedan kada bi im jednostavno otpisao grehe. Meutim, jo pre ulaska greha i pobune u svemir, Bog je odluio da ukae svoju blagodat pokajanim grenicima preko Isusa Hrista, drugim reima, preko Njegove pomiriteljske smrti. Ova kazna, Hristova zamenika smrt, zadovoljie zahteve boanske pravednosti i omoguiti pokajanim grenicima da dobiju oprotenje greha i da se pomire sa Bogom (Rimljanima 3,21-26). 3. Prihvatanje uslova spasenja Bog Otac, Sin i Sveti Duh odluio je da primi u svoju "porodicu" sve pripadnike Adamovog grenog roda koji prihvate Isusa Hrista kao svog Spasitelja i Gospoda i koji sklope zavet vernosti s Njime. Apostol je napisao: "Blagosloven Bog i Otac Gospoda naega Isusa Hrista, koji nas je blagoslovio svakim blagoslovom duhovnim na nebesima kroz Hrista, kao to nas izabra kroz njega pre postanja sveta ... odredivi nas napred kroz Isusa Hrista sebi za posinatvo, po ugodnosti volje svoje, na pohvalu slavne blagodati svoje kojom nas oblagodati u ljubaznome." (Efescima 1,3-6) Niko nije unapred odreen da bude izgubljen, jer je nainjen plan prema kojemu, kao to je apostol Jovan kasnije napisao: "Koji ga primie dade im vlast da budu sinovi Boji, koji veruju u ime njegovo." (Jovan 1,12; vidi Bog IV.B!) 4. Obnavljanje karaktera

Apostol Pavle nagovetava da se Bog postarao da izlei pokajane grenike od razornog unutranjeg delovanja greha u njihovim srcima. On kae da je dobio zadatak da objavi "tajnu koja je bila sakrivena od postanja sveta i narataja", a posebno odreeni aspekt te tajne, "koja je Hristos u vama, nada slave" (Koloanima 1,26.17). Poto Hristos treba da ivi u verniku (Galatima 2,20) preko svoga Svetoga Duha (Jovan 14,16-18.23; Rimljanima 8,9.20), obeanje o Njegovom boravku u srcu vernika verovatno se odnosi na preobraavajue i obnavljajue delovanje Svetoga Duha u ivotu oveka (Jovan 3,6-8; Rimljanima 8,14-16; vidi Bog VII.C.5.c!). Ukoliko je ovo tumaenje teksta u Koloanima pravilno, Boji plan se postarao da zadovolji dve velike potrebe grenog ljudskog roda: (1) smrt, kazna za greh, bie ponitena Hristovom pomiriteljskom, zamenikom smru kao kaznenom merom; (2) sila greha u ljudskom srcu bie savladana Hristovom silom pod uticajem Svetoga Duha koji deluje u srcu vernika. 5. Vena nagrada Dva teksta govore o nagradi koju je Bog odredio onima koji prihvate plan spasenja. Apostol Pavle pie u Poslanici Titu 1,2. o vernikovoj "nadi venoga ivota koji obea nelani Bog pre vremena venih". Isusova pria o konanom sudu proiruje obeanje o venom ivotu: "Tada e rei car onima koji mu stoje s desne strane: hodite blagosloveni oca mojega, primite carstvo koje vam je pripravljeno od postanja sveta." (Matej 25,34) Poto je ovo nasleeno carstvo ustvari ponovo stvorena i obnovljena Zemlja to je za sada jo budunost (Matej 5,5; 2. Petrova 3,13) izraz "pripravljeno" odnosi se na odluku koju je Bog doneo u venosti u prolosti stvarajui plan spasenja. U istoj prii Isus govori i o delu odluke koji se odnosi na nepokajane buntovnike: "Idite od mene prokleti u oganj veni, pripravljen avolu (diabolos) i anelima njegovim!" (Matej 25,41) Prema tome, u nebeskom savetu koji je odran pre stvaranja sveta, Bog je najavio konanu sudbinu i pokajanih i nepokajanih pripadnika ljudskog roda. Iz ove izjave se moe videti da Bog nikada nije nameravao da ljudski rod prepusti propasti. Unitenje je namenjeno jedino "avolu i anelima njegovim". Ova niz znaajnih tekstova, u kojima su iznesene osnovne karakteristike Bojeg plana spasenja, prepoznaje "neprijatelja", zaetnika moralnog sukoba koji e potresati svemir hiljadama godina: to su "avo i aneli njegovi" koji su se udruili s njime. Jedan od razloga to se Mesija morao pojaviti na svetu bila je u potreba da se nebeska odluka Oca, Sina i Svetoga Duha o nainu spasenja grenika objavi ljudima. "Otvoriu u priama usta svoja, kazau sakriveno od postanja sveta!" (Matej 13,35; vidi Spasenje II. A!)

B. Izaziva

U prii o sudu (Matej 25) Isus je izazivaa sukoba, neprijatelja boanskog poretka, nazvao "avolom", to je samo jedan od naziva koji se daju toj zloj linosti. O njemu se govori i kao o Sotoni i kuau (Matej 4,1.3.10). U Knjizi Otkrivenja on se naziva "adaha velika", "stara zmija" to je podseanje na nain kojim se posluio da iskua Evu i kao "varalica celog vasionog sveta" (Otkrivenje 12,9; 20,2). On se zove "neastivi" (Matej 13,19) i "opada brae svoje" (Otkrivenje 12,10). Sotona se predstavlja kao stareina anela koji su se udruili s njime (Matej 25,41) i nosi titulu Velzevul, "knez avolski" (Marko 3,22). Demoni se ponekad nazivaju duhovima (Luka 9,39.42), neistim duhovima (Marko 7,25.26), ili zlim duhovima (Luka 8,2). Sotona u Bibliji dobija i titulu "kneza koji vlada u vetru" (Efescima 2,2), "kneza ovoga sveta" (Jovan 12,31; 14,30; 16,11), i "boga sveta ovoga" (2. Korinanima 4,4; vidi Smrt I.B.2. a-d!). II. Poreklo sukoba

A. Bog i Njegova dela stvaranja

Sveto pismo zapoinje opisom Bojeg dela stvaranja Zemlje. "U poetku stvori Bog nebo i zemlju" (1. Mojsijeva 1,1). Iako izvetaj o stvaranju opisuje delovanje sve tri boanske linosti, Oca, Sina i Svetoga Duha (1. Mojsijeva 1,2.26), Novi zavet jasno istie Boga Sina kao aktivnog Stvoritelja koji je svojom reju doveo u postojanje Zemlju i sve oblike ivota na njoj (Jevrejima 1,1-3; Jovan 1,13.10.14). Apostol Pavle ide ak i dalje, pripisujui postojanje celog kosmosa nastanjenog anelima i drugim inteligentnim biima, pa i ljudima stvaralakoj i odravateljskoj moi Boga Sina. "Jer kroz njega bi sazdano sve to je na nebu i to je na zemlji, to se vidi i to se ne vidi, bilo prestoli ili gospodstva ili poglavarstva ili vlasti sve se krozanj i zanj sazda. I on je pre svega i sve je u njemu." (Koloanima 1,16.17) I tako, kada je u venosti u prolosti Trojstvo nainilo plan da spase ljudski rod ukoliko padne u greh, Hristos je planirao da preuzme ulogu aktivnog Spasitelja ljudskog roda, Sin Boji je pristao da se utelovi i da umre posrednikom, zamenikom smru da bi otkupio pokajnike. Sam Stvoritelj je odluio da bude Spasitelj oveanstva (Vidi Stvaranje II.C!).

B. Nebeski zakoni

Premudri Bog je podredio celi stvoreni kosmos, i ivi i neivi svet, fizikim ili prirodnim zakonima. Sve je podlono zakonima koji vladaju na njegovom mestu u kosmosu. Nikakva istinska nauka o svetu prirode ne bi mogla postojati kada svemir ne bi delovao na sreen nain. Biljke i ivotinje rastu u ciklusima u skladu sa zakonima koji upravljaju njihovim postojanjem; isto onako kao to sunca i galaksije idu putanjama koje su im odreene. Kada bi fiziki zakoni bili prekreni, celi fiziki svet bi pao u haos. Na slian nain, inteligentna bia su podlona fizikim zakonima kojima je ureen njihov ivot. Meutim, Stvoritelj je inteligentna bia podloio i moralnom zakonu. Bog je odluio da sva stvorena inteligentna bia treba da postoje i kao slobodna moralna bia s pravom i sposobnou da donose odluke. Ta injenica je ugraena u mnoge biblijske pozive ljudima da budu posluni Bogu i da se odvrate od greha i Sotone (5. Mojsijeva 30,19.20; Amos 5,14.15; Jakov 4,7). Poto je boanski karakter opisan kao karakter utemeljen na beskrajnoj ljubavi (2. Mojsijeva 34,5-7; 1. Jovanova 4,8), Bog zahteva da vernost i sluba Njegovih inteligentnih podanika proistie jedino iz istinskog potovanja Njegovog karaktera i istinske ljubaviu prema Njemu. Moralni zakon izraava volju Stvoritelja i nikoga ne ugnjetava. Boanska ljubav moe da izdaje samo pravedne i dobre zapovesti (1. Jovanova 5,3). Osim toga, poslunost nije teka onome koji voli naredbodavca. Apostol Pavle objanjava: "Ljubav ne ini zla blinjemu, dakle je ljubav izvrenje zakona." (Rimljanima 13,10) Iz toga proizlazi da moralna bia koja su nastala delovanjem Stvoritelja koji je po svojoj prirodi samo ljubav, treba da i sama nose ljubav u srcu i da se raduju da posluaju bilo koju Boju zapovest. Deset zapovesti su deset pravila nebeskog moralnog zakona, koja su prilagoena potrebama ljudskog roda. Dvostruko osnovno naelo moralnog zakona sam Isus je saeo u svom objanjavanju pravila zapisanih na dve kamene ploe Deset zapovesti. Namera prve ploe prve etiri zapovesti glasi: "Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, svom duom svojom i svom misli svojom. Ovo je prva i najvea zapovest." (Matej 22,37.38) Namera poslednjih est zapovesti saeta je na slian nain: "A druga je kao i ova: ljubi blinjega svojega kao sebe samoga. O ovim dvema zapovestima visi sav zakon i proroci." (Matej 22, 39.40; Rimljanima 13,8-10) Mogli bismo pretpostaviti da dvostruko naelo ljubavi izraava Boju volju za sve vrste inteligentnih bia, kao to predstavlja i samu sr biblijske religije: Najvia dunost stvorenja je da ukae najviu ljubav svome Stvoritelju i nesebinu ljubav svojim blinjima. Zatim, mogli bismo pretpostaviti da je ovo dvostruko naelo prilagoeno potrebama i mogunostima svih vrsta inteligentnih bia ponaosob, na isti nain kao to je Dekalog prilagoen potrebama i mogunostima ljudskog

roda. Prema tome, poto se aneli ne ene ili udaju (Matej 22,30), peta i sedma zapovest nemaju neku veliku ulogu u njihovom ivotu. Sa druge strane, Sotona je optuen i za ubistvo i za la, to znai da je prekrio estu i desetu zapovest (Jovan 8,44). Iako Dekalog nije bio objavljen u pisanom obliku sve do Sinaja kada ga je Bog dao Mojsiju u obliku dve kamene ploe (2. Mojsijeva 20,2-17; 5. Mojsijeva 10,4), izvetaji u 1. Mojsijevoj pokazuju da su pripadnici ljudskog roda znali za te propise od najranijih vremena (Prva ploa: 1. Mojsijeva 2,1-3; 35,1-4; Druga ploa: 1. Mojsijeva 4,8-11; 12,11-19; 18,19; 19,1-10; 39,7-9; 44,8). Apostol Pavle tvrdi da su Deset zapovesti u usmenom obliku bile poznate u vremenu od stvaranja do Mojsija (Rimljanima 5,13.14). Krajnja pokvarenost pretpotopnih stanovnika moe se tako oznaiti samo zato to su poznavali Boju volju i svesno odluili da kre i zanemaruju boanske smernice koje reguliu ljudsko ponaanje i sreu (1. Mojsijeva 6,5). Meutim, moralni zakon, objavljen razliitim vrstama stvorenih bia u njima prilagoenom obliku, predstavlja osnovni predmer spora u velikom sukobu koji je potresao svemir. Pitanja Bojeg autoriteta, vladavine i obaveznosti inteligentnih bia da potuju Njegovu volju u obliku moralnog zakona dovela su do prepirki i rasprava koje su izazvale bolno otuenje izmeu Boga i velikog dela anela, izmeu Boga i novostvorene ljudske vrste. C. Sporna pitanja u sukobu

Da bismo iz biblijske perspektive jasnije sagledali moralni sukob koji je podelio svemir, moramo razumeti sporna pitanja i kako se moglo dogoditi da se o njima raspravlja meu anelima. 1. Lucifer

Sotona, Boji neprijatelj, nije izaao iz stvaralake ruke Bojeg Sina kao zli aneo, demon, Sotona. Sasvim suprotno tome, Stvoritelj mu je podario ivot kao mudrom i slavnom anelu. Dva starozavetna teksta indirektno opisuju poreklo, poloaj i moralni pad tog monog bia (Isaija 14,4-21; Jezekilj 28,12-19). Po svom prvobitnom odreenju, ova proroanstva su se odnosila na neznaboake careve Tira i Vavilona, koji su iveli u vreme Isaije i Jezekilja. Iako liberalni teolozi odbacuju ovo vrlo staro hriansko tumaenje, izgleda oigledno na temelju ak i povrnog itanja da se neke pojedinosti mogu primeniti jedino na linosti daleko vee od tih bliskoistonih vladara. Zagonetka se moe reiti boljim razumevanjem prirode biblijskih spisa. Iako je Izrailj, u odreenom smislu, odbacio Boga kao svoga vladara kada je narod

zatraio od proroka Samuila da uspostavi monarhiju (1. Samuilova 8,7; 12,12), u stvarnosti je Bog i dalje bio priznavan kao teokratski vladar naroda koji vlada preko svojih ljudskih predstavnika na carskom prestolu (Isaija 41,21; Sofonija 3,15). Isto onako kao to je Bog stajao iza Davidovog prestola u Izrailju, tako je i Sotona stajao iza prestola ovih neznaboakih carstava. Isto onako kako se od careva iz Davidove dinastije oekivalo da pokazuju karakterne osobine i vrline pravog Boga, tako su i ti neznaboaki vladari oliavali karakteristike svojih demonskih zatitnika. Osim toga, isto onako kao to se u Davidovim psalmima, s vremena na vreme ukae neka istaknuta pojedinost o misiji i karakteru Mesije koji treba da bude Davidov potomak tako se i u onim prorokim tekstovima koji su upueni carevima Tira i Vavilona s vremena na vreme zavesa povue ustranu da istakne neku Sotoninu karakteristiku. Kao primer takvih tekstova moemo uzeti izjavu apostola Petra da se Psalam16,8-11. ne odnosi na Davida, nego na Hrista, iako je David napisao taj tekst u prvom licu jednine (Dela 2,25-36). Iz kombinacije tih tekstova saznajemo da je Sotonino prvobitno ime bilo Lucifer (Isaija 14,12) ili, doslovno, "Jutarnja zvezda" i da je on kao aneo stajao u Bojoj neposrednoj blizini. "Ti si bio heruvim, pomazan da zaklanja... ti bee na svetoj gori Bojoj, hoae posred kamenja ognjenoga." (Jezekilj 28,14) Zatim, Lucifer je bio stvoren kao bezgreno bie. "Savren bee na putovima svojim od dana kada se rodi dokle se ne nae bezakonje na tebi." (Jezekilj 28,15) Onda proroci objanjavaju kako je visoko postavljeno bie poelo da gaji ohole misli o svojoj veliini. "Srce se tvoje ponese lepotom tvojom, ti pokvari mudrost tvoju svetlou svojom." (Jezekilj 28,17) "A govorio si u srcu svom: izai u na nebo, vie zvezda Bojih podignuu presto svoj, i seu na gori zbornoj, na strani severnoj. Izaiu u visine nad oblake, izjednaiu se s Vinjim." (Isaija 14,13.14) Apostol Pavle potvruje ovaj proroki opis kada poziva protiv rukopoloenja novoobraenih vernika, "da se ne bi naduo i upao u sud avolji" (1. Timotiju 3,6). Ovi tekstovi nam pomau da shvatimo ozbiljnost sukoba. On je zapoeo neu najviim predstavnicima Bojih inteligentnih stvorenja - meu anelima na Nebu. Poeo je sa plemenitim anelom heruvimom zaklanjaem koji je stajao u Bojoj prisutnosti. Izazov je bio upuen iz same prestone dvorane Boga Vinjega (Vidi Greh III.A!). 2. Sporna pitanja Ne moe se pretpostaviti da je buna odjednom buknula punom estinom. Trebalo joj je vremena da se razvije. Ni sukob se nije mogao pojaviti bez nekog bar naizgled stvarnog razloga koji bi ga opravdao. Meutim, u savrenom svemiru, u kojemu niega nije nedostajalo, svakako da ostaje tajna kako je jedno stvoreno,

zavisno bie poelo da prieljkuje presto samopostojeeg Stvoritelja to izgleda nemogue samo po sebi. Oko ega se vodio spor? Nijedan pojedinani tekst ne navodi tana pitanja koja je Lucifer postavio, zaslepljen oholou, pokuavajui da uzurpira boanske prerogative. Meutim, moemo slobodno pretpostaviti na temelju nekoliko biblijskih tekstova, prirodu spora i pitanja oko kojih se vodio. a. Boji zakon. Apostol Jovan daje najjednostavniju definiciju prirode greha. "Svaki koji ini greh i bezakonje ini; i greh je bezakonje." (1. Jovanova 3,4) Oigledno je iz same Poslanice da apostol govori o moralnom zakonu, pod iju jurisdikciju je Bog stavio svoja inteligentna stvorenja (1. Jovanova 3,15; 5,21). Meutim, greh je daleko ozbiljniji od obinog bezakonja. Biblija izjednauje naela i propise moralnog zakona prilagoene prilikama i vrsti inteligentnih bia sa Stvoriteljevom voljom. Psalmista peva u jednom mesijanskom tekstu: "Hou initi volju tvoju, Boe moj, i zakon je tvoj meni u srcu!" (Psalam 40,8) Greh se prema tome smatra namernim krenjem Boje volje ili bunom protiv Boga Stvoritelja. Kada grenici namerno prestupaju moralni zakon, vreaju i odbacuju i samog Stvoritelja. Kada, prema tome, Biblija kae da "avo grei od poetka" (1. Jovanova 3,8), moemo slobodno zakljuiti da je Lucifer posumnjao u potrebu da sveta bia, kao to su aneli, treba da se pokore Bojoj moralnoj zapovesti. Moemo pretpostaviti i da je Boji zakon proglasio ograniavanjem aneoske line slobode. Apostolova izjava ukazuje da je Lucifer na kraju odbacio boanski autoritet, slomio jaram poslunosti vladavini svoga Stvoritelja, i otvoreno poeo kriti Njegovu jasno izraenu volju. b. Boji karakter. Iza izraene volje Zakonodavca je Njegov karakter. Sumnjajui u Boji zakon, Lucifer je posumnjao i u karakter Stvoritelja. Ukoliko je moralni zakon, onako kako je formulisan za anele to je Lucifer oigledno isticao - nepotreban i ako ograniava njihovu linu slobodu, onda Stvoritelj ima neke svoje skrivene pobude kada inteligentna bia podvrgava takvim ogranienjima. Moe se, dakle, pretpostaviti da je meu anelima irio glasine da su Stvoriteljeve pobude pogrene. Moda je Bogu bilo potrebno da se oseti kao nadmono bie koje moe samovoljno zahtevati slepu poslunost od svojih stvorenja. Isusov opis arhibuntovnika dobro se uklapa u ovu raspravu, jer govori o Luciferovom pogrenom predstavljanju Bojeg karaktera. "On je krvnik ljudski od poetka, i ne stoji na istini, jer nema istine u njemu, kada govori la, svoje govori, jer je laa i otac lai." (Jovan 8,44) Isus je otvoreno optuio Lucifera za ubistvo i za la, za krenje moralnog zakona. Ali, koga je Sotona ubio ili na koga je lagao na Nebu pre svog izgnanstva?

Poto i Isus i Jovan opisuju "gnev" i "mrnju" kao misaone korene ubistva, Uitelj je verovatno mislio na udna oseanja koja je Lucifer poeo da gaji i koja su ga navela na delovanje. U svetlosti Isusove izjave, moemo pretpostaviti da je Lucifer, gajei u srcu duboku mrnju prema Bogu, krenuo od anela do anela pogreno predstavljajui Boji karakter. Samo je podmuklim laima o boanskom karakteru i vladavini mogao uspeti da navede veliki deo anela da mu se pridrue. c. Samostalnost stvorenih bia. Prva dva sporna pitanja nisu jo otkrivala Luciferovu pravu elju: da bude nezavisan od svog Stvoritelja. Poto je Bog izvor i odravatelj ivota, onda je jasno da sva stvorena bia zavise od Njega i da ne mogu postojati bez Njega. elja i pokuaj sticanja nezavisnosti od Boga predstavlja prvenstveni greh stvorenog bia; dok samu sr pobune protiv Boga i Boje vladavine predstavlja pokuaj zbacivanja "jarma" pokornosti i poslunosti Bogu. Lucifer prvi grenik pokuao je da se oslobodi boanskog autoriteta. Isaijino proroanstvo govori o tome: "A govorio si u srcu svom, izai u na nebo, vie zvezda Bojih podignuu presto svoj, i seu na gori zbornoj, na strani severnoj, izai u u visine nad oblake, izjednaiu se s Vinjim!" (Isaija 14,13.14) Pet puta Lucifer se hvali onim to e uiniti. Njegovo "ja" postalo je sredite njegovih misli, izgonei iz njegove prirode nesebinu portvovnu ljubav koju je Stvoritelja u njega usadio prilikom stvaranja. Lucifer je poeleo da sam sebi bude bog. U stvari, to i jeste sr autonomije. Buntovno stvorenje vie: "Nisi mi potreban, Boe; potpuno sam sposoban da sam upravljam svojim ivotom!" d. Boanska pravednost i milost. Izgleda da je Lucifer pomislio da je otkrio slabu taku u boanskom karakteru, mesto na kojemu se dve boanske osobine prividno sukobljavaju. Biblija opisuje Lucifera kao "opadaa brae nae, koji ih opadae pred Bogom naim dan i no" (Otkrivenje 12,10; Zaharija 3,1-5). Moemo pretpostaviti da je Sotona tvrdio da su i oni, slino njemu, samo grenici, pa da zato odrie pravo Nebu da im udeli svoju blagodat i oprotenje. Sporno pitanje glasi: Kako Bog moe da bude istovremeno pravedan i milostiv? Ako je poslunost Bojoj izraenoj volji tako vitalna za sreu inteligentnih stvorenja, kae Lucifer, onda Bog moe pokazati jedino pravednost prema grenicima koji su je prekrili. Nije poteno pokazati milost prema prekriocima! Pravednost i milost se meusobno iskljuuju! Videe se odmah da bilo koje sporno pitanje povezano sa izraavanjem boanskih atributa pravednosti i milosti smesta stavlja pod znak pitanja i verodostojnost plana spasenja. U vreme Luciferove pobune plan spasenja je bio potpuno nepoznat inteligentnim biima. Bila je to "tajna", sakrivena u Bojem srcu (Rimljanima 16,25.26; 1. Korinanima 2,7).

Ovo posebno pitanje nas osposobljava da shvatimo koliko je stvaran problem s kojim se Bog suoio posle pojavljivanja greha i pobune. Boanska ljubav i Njegova samilost prema inteligentnim biima koja je stvorio nisu se promenile niti nestale. Ali, kako bi sveti Bog mogao da prui milost buntovnim grenicima bez obzira na njihovo pokajniko dranje i da ipak ostane pravedan i veran svojoj prirodi? Nebeski plan spasenja e nam dati odgovor. 3. iji je autoritet najbolji?

Ako moemo suditi prema stanju na naoj planeti, svako inteligentno bie u celom Bojem svemiru je podlono nekom autoritetu. Apsolutna sloboda ne postoji u prirodi niti u ljudskom drutvu. Prema tome, ne postavlja se pitanje kako moemo izbei podlonost autoritetu, ve pod kojim autoritetom e moj ivot doiveti najvei procvat sada i u venosti? Najkorisniji duhovni autoritet u svemiru bio bi onaj koji bi podupirao najvii razvoj mentalnih, fizikih i duhovnih sposobnosti svojih podanika. Svakako, takav autoritet bi morao da bude pokrenut istinskom brigom za dobro svojih podanika, jer jedino u atmopsferi prihvatanja i potovanja podanik moe da razvije svoj puni potencijal. I to je upravo autortet koji upravlja Bojim svemirom inteligentnih stvorenih bia. Meutim, u davno doba zore stvaranja kako se moglo znati da je Boji autoritet zaista najbolji? Bio je to jedini poznati autoritet. Stvorena inteligentna bia imala su pred sobom samo dve mogunosti izbora: (1) mogla su se osloniti na re svoga Stvoritelja da je Njegova vladavina najbolja ili (2) su mogla prei pod vlast novog autoriteta i moda dokazati da je njihov Stvoritelj pogreio. Luciferova pitanja i konana neposlunost naterali su anele da se odlue. Najvii aneo Neba uputio je direktni izazov Stvoritelju. Odbacio je Boji moralni zakon i vladavinu. Izrazio je sumnju u Boji karakter i pobude. Zahtevao je da se stvorenjima prizna pravo da budu nezavisna i slobodna od boanske kontrole. Zatim, proglasio je da je istovremeno iskazivanje boanske pravednosti i milosti nespojivo s Njegovom svetou. Poto nije uspeo da promeni miljenje i ponaanje Lucifera i njegovih sledbenika, Bog je bio prisiljen da ih istera sa Neba i da im oduzme poloaje. I tako je poeo veliki moralni sukob izmeu Boga i Lucifera. Ovaj spor e se kasnije razvijati na areni ljudske istorije. U toku narednih stolea trajanja ovog sukoba na Zemlji, dve velike istine o autoritetu su bile stavljene na probu pred svim inteligentnim biima u Bojem svemiru: (1) Vlast utemeljena na ljubavi je nesebina. Ona e uvek vladati u najboljem interesu svojih tienika. Zakoni, zahtevi, ili ogranienja uvek e imati interese stvorenih bia na srcu, iako se to moda nee videti na prvi pogled. (2) Svaki drugi suprotni autoritet, po samoj prirodi stvari, mora da bude utemeljen na sebinosti. Takav autoritet e na kraju krajeva izrabljivati i unitavati svoje

podanike. On moe da obeava mnogo, moe ak naizgled dozvoliti svojim podanicima potpunu slobodu, ali se e na kraju pokazati da je ruilaki delovao i potkopavao interese svojih podanika. 4. Pad Lucifera sa Neba etiri biblijska teksta neposredno potvruju da je Lucifer, zajedno sa svojim sledbenicima, bio prognan sa Neba: a. Luka 10,18. Kada su se Sedamdesetorica uenici koje je Isus obuio da mu pomau u radu zajedno sa Dvanaestoricom vratila sa svoje prve misije, uzviknula su oduevljeno: "Gospode, i avoli nam se pokoravaju u ime tvoje!" (Luka 10,17) Isus im je odgovorio: "Ja videh Sotonu kako spade s Neba kao munja!" (Luka 10,18; doslovno: "Posmatrao sam Sotonu kako...!" nesvreno prolo vreme) Grko nesvreno prolo vreme prua pokretnu panoramu zbivanja. Isus je, moda u vienju, posmatrao stvarno isterivanje Sotone sa Neba, zatim pad njegovog carstva tame pod udarcima svoje slube i slube svojih uenika, i na kraju konanu propast demona koja e se dogoditi kao posledica pomiriteljske smrti koju e On pretrpeti na krstu. b. Otkrivenje 12,7-9. "I posta rat na Nebu. Mihailo i aneli njegovi udarie na adahu, i bi se adaha i aneli njeni i ne nadvladae i vie im se ne nae mesta na Nebu. I zbaena bi adaha velika, stara zmija, koja se zove avo i sotona, koji vara sav vasioni svet, i zbaena bi na zemlju, i aneli njeni zbaeni bie s njom." Nije nita neobino da biblijski pisci spajaju dva posebna dogaaja i da ih prikazuju kao jedan. Na primer, Matej je zabeleio Isusovo izlaganje o drugom dolasku i izvrnoj fazi konanog suda kao jedinstven dogaaj, iako se ovaj drugi dogaaj zbiva na kraju milenijuma hiljadu godina posle prvog (Matej 25,31.32; Otkrivenje 20,11-15). I apostol Petar opisuje "dan Gospodnji" kao drugi dolazak, produujui ga, meutim, sve do ponovnog stvaranja Zemlje (2. Petrova 3,10-13). Moglo bi izgledati da isterivanje Sotone i njegovih anela sa Neba, opisano u Ortkrivenju 12, predstavlja slian sluaj spajanja dogaaja, i da obuhvata prvobitno isterivanje sa poloaja u nebeskim dvorima i kasnije duhovno zbacivanje Sotone s njegovog poloaja prilikom Hristovog raspea, s time da se drugom dogaaju posveuje prvenstvena panja. Dokaz da tekst opisuje i prvobitno, fiziko isterivanje Sotone nalazi se u injenici da spominje linost Mihaila, koji se zajedno s anelima koji su ostali verni Bogu bori protiv izazivaa. Mihailo, ije ime znai "ko je kao Bog" i koji se u tekstu naziva "arhanel", odbacio je uz jednostavan ukor Sotonin zahtev

da dobije Mojsijevo telo i nastavio da izvrava svoj zadatak: da vaskrsava umrlog patrijarha (Juda 9). Taj sukob izmeu ivotodavca i avola pokazuje da Mihailo nije nikakvo obino bie. Iako je opisan kao stareina ili poglavar (arch) anela, Biblija nagovetava da je poglavar anela ujedno i boanska Osoba a ne stvoreni aneo. Kada je Isus Navin izaao pred "vojvodu (jevrejski sar) vojske Gospodnje" (nebeskih aneoskih eta), pao je na kolena i ukazao mu ast kao Bogu, jer je dobio nareenje: "Izuj obuu s nogu svojih, jer je mesto gde stoji sveto!" (Isus Navin 5,13-15) Poto je ljudima inae zabranjeno da oboavaju anele, poglavar anela je morao biti boanska Osoba (Otkrivenje 19,10; 22,8.9). U Knjizi proroka Danila, Mihailo se spominje tri puta (Danilo 10,13.21; 12,1). U poslednjem tekstu opisan je kao "veliki knez" koji "brani tvoj narod" (Danilo 12,1). "Braniti", odnosno "zalagati se za nekoga", oznaava posredniku ulogu. Takva uloga se pripisuje jedino Isusu Hristu (1. Timotiju 2,5). Poto Mihailo, kao nebesko bie, ima sposobnost i vlast da vaskrsava iz mrtvih, poto obavlja i posredniku slubu, mnogi hriani veruju da se radi o Bogu Sinu, koji je tako opisan pre svog utelovljenja i da se upravo On, zajedno s lojalnim anelima, borio protiv Lucifera i njegovih demona u ovom duhovnom i moralnom ratu i da je upravo On konano isterao pobunjenike s Neba i oduzeo im njihove dotadanje poloaje. Oni su bili zbaeni "na Zemlju" (Otkrivenje 12,9). I zato, pojavljivanje Mihaila u ovom tekstu ukazuje da je prvobitno, fiziko isterivanje Sotone spojeno s kasnijim duhovnim padom koji je Sotona doiveo prilikom Hristove smrti, kada je potpuno razotkriven pred celim svemirom kao neprijatelj svake pravednosti. c. 2. Petrova 2,4; JUda 6. Zato Bog nije unitio Sotonu i njegove sledbenike na kraju sukoba? Ovi tekstovi, koji govore o zbacivanju Sotone, kao da poinju davati i odgovor na ovo pitanje: "Jer kada Bog ne potede anela koji sagreie, nego ih metnu u okove mraka paklenoga (tartarus) i predade da se uvaju za sud." (2. Petrova 2,4) "I anele koji ne drae svojega stareinstva nego ostavie svoj stan uva u venim okovima pod mrakom za sud velikoga dana." (Juda 6) Naa re "pakao" (2. Petrova 2,4) ne nalazi se u grkom originalnom tekstu. Ona se u naem prevodu pojavljuje kao tumaenje grkog glagola "tartaroo", ije je doslovno znaenje: "baciti u tartarus". Neznaboaki Grci su smatrali da je tartar neko podzemno mesto na kojemu se kanjavaju ljudi baeni u njega. Glagol se pojavljuje samo jednom u Novom zavetu, ali je jasno da ga apostol Petar, kao hrianin, ne upotrebljava u njegovom neznaboakom znaenju. Sluei se ovim glagolom i dajui mu hriansko znaenje, Petar svakako misli na ovu Zemlju, na koju su Sotona i njegovi demoni bili zbaeni (Otkrivenje 12,9).

Paralelni tekst u Judi na slian nain izraava misao da su pali aneli bili odvojeni od svetlosti boanske prisutnosti i ogranieni na moralnu tamu ovoga sveta. "Tartarus", "okovi mraka", "veni okovi" sve su to slikoviti izrazi koji ukazuju na ogranienja koja je Bog nametnuo ovim natprirodnim biima. Da su ti pokvareni aneli bili potpuno slobodni da deluju po svom nahoenju, oni bi odmah unitili i Zemlji i njene stanovnike u svojem ratu protiv Neba. Moralni prostor u kojemu Sotona i njegovi demoni deluju predstavljen je kao podruje tame. Oni su "upravitelji tame ovoga sveta (Efescima 6,12). Sotonino "carstvo" (Matej 12,26) je "vlast tamna" (Koloanima 1,13), koja se bori protiv Boga i Njegovog naroda. Isus je tu injenicu priznao u Getsemaniji prilikom svog hvatanja: "Ali je sada va as!" rekao je onima koji su doli da ga zatvore. A onda je obelodanio silu koja je pokuavala da ga uniti kao "oblast (exousia vlast) tame" (Luka 22,53). Treba zapaziti da su aktivnosti palih anela ograniene "venim okovima pod mrakom za sud velikoga dana" (Juda 6). Ta injenica pokree vano pitanje: Zato je neophodan taj period ekanja? Osim toga, ako su Otac, Sin i Sveti Duh odluili da unite "avola i anele njegove" (Matej 25,41), ako je planirana Hristova pomiriteljska smrt koja treba da dovede do osude Sotone i do njegovog unitenja (Jovan 12,31.32; Jevrejima 2,14), zato se odlae izvrenje te odluke? Na temelju biblijskih injenica moemo zakljuiti da je razdoblje milosti, odreeno palim anelima, manifestacija Bojeg karaktera. Da bi pokazao svoju pravednost prema inteligentnim biima koja je stvorio, Stvoritelj je morao da osigura dovoljno vremena da se samoljublje, sebinost i prestupanje Njegove volje razvije i donese svoje rezultate, tako da sva slobodna bia mogu da odlue kome e sluiti s potpunim razumevanjem posledica. I tako, kao to je apostol Pavle rekao za sebe i svoje saradnike, mi smo postali "gledanje (theatron - pozorite) i svetu i anelima i ljudima" (1. Korinanima 4,9) ustvari, naela greha i pravednosti, sa svim svojim beskrajnim i sveobuhvatnim posledicama bila su prikazana na pozornici naega sveta, nae Zemlje. Ova dva naela su se upustila u smrtnu borbu. A mi, stvorenja koja posmatraju, moramo odluiti koji borac je u pravu . kojemu emo pokloniti svoje potpuno poverenje i svoju vernost. I tako, pred nama su predstavljene tajne "u koje i aneli ele zaviriti" (1. Petrova 1,12). 5. Pad ljudskog roda Slino anelima, Adam i Eva su bili stvoreni ka oslobodna moralna bia. Zabrana da jedu plod s drveta poznanja dobra i zla stavio ih je na jednostavnu probu, omoguujui im da ostanu posluni Bogu iz ljubavi ili da prekre Njegovu volju,

uzdiui svoju volju nasuprot Njegovoj. Kada je Sotona stao pred Evu preobuen u zmiju koja je leala na granama drveta (Otkrivenje 12,9), imao je nameru da u njeno srce poseje seme sumnje u Boje potenje , tako da se prevari i da prekri Njegovu volju. Na Evino priznanje da mogu slobodno jesti sa svakoga drveta u vrtu osim sa toga jednoga koje ne smeju ni dirati ni jesti, Sotona joj je ubrizgao svoj otrov, lukavo napominjui: "Neete vi umreti! Nego zna Bog da e vam se u onaj dan kada okusite s njega otvoriti oi pa ete postati kao bogovi i znati ta je dobro i ta je zlo!" (1. Mojsijeva 3,4.5) Eva je prihvatila Sotoninu la i sumnju, brzo zaboravljajui sve to je znala o Bogu, svom Stvoritelju. Moda je pomislila: ukoliko su Boje pobude za zabranu sumnjive, tada ni Njegova pretnja smru ne mora da bude istinita. Te pretpostavke su se brzo ukorenile u njenom umu i ona je odluila da pokae svoju nezavisnost da provede i svoju volju i da bude neposluna Bojoj zapovesti. Eva je uzabrala roda i pojela ga, a kasnije je nagovorila i Adama da se povede za njome (1. Mojsijeva 3,6). Sotona je naveo Evu da razmilja onako kako je razmiljala, ali je Adam sam odluio, kada je saznao za Evinu odluku, da otvoreno prekri volju svoga Stvoritelja (1. Timotiju 2,14). On oigledno nije prihvatio Evina gledita o problemu, ali je oklevao da izgubi enu koju je voleo. Meutim, kao poglavar ljudskog roda, Adam je svakako odgovoran to je celo oveanstvo stavio pod vlast greha (Rimljanima 5,12-19). Kada se pad anela uporedi s padom Adama i Eve, vidimo izrazitu slinost. Oba grena roda inteligentnih bia su posumnjala u (1) Stvoriteljev karakter i u (2) Njegove zapovesti. Posledica je bila (3) podizanje volje stvorenja nasuprot jasno izraenoj volji Stvoritelja. Greh po svojoj sri predstavlja zahtev da stvorenja budu nezavisna od Boga. Grenik odbija da se podloi boanskom autoritetu, bez obzira da li se pobuna deava na svemirskom nivou ili u okviru srca jednog pojedinca. Greh je isti i kod anela i kod ljudi: samovoljno odbijanje pokornosti bilo kome osim sebi samome. Pad ljudskog roda u greh uticao je na oveka na mnogo naina: 1. Smrt je postala ovekov deo (1. Mojsijeva 3,19; Rimljanima 5,12); 2. Vlast nad Zemljom bila je prenesena na Sotonu. Za neko vreme Bog je dozvolio Sotoni da u ogranienoj meri vlada Zemljom; Biblija ga opisuje kao "boga ovoga sveta" i kao njenog vladara (2. Korinanima 4,4.5; Jovan 12,31). Pad je kao posledicu imao i kvarenje ljudske prirode, svi aspekti intelektualni, emocionalni, voljni - osetili su posledice greha (Jeremija 17,9; Efescima 4,18). Ukratko, Adamov greh otuio je oveka od Boga. Ljudi su postali Boji "neprijatelji" (Rimljanima 5,10) i "deca gneva" (Efescima 2,3), to znai, potpali su pod Boji sud. Karakteristika grenika je protivljenje Bojem zakonu i Njegovom autoritetu (Rimljanima 8,7; Vidi Greh III. B. 1-4!).

D. Dodatna dimenzija Neba

Ljudskom rodu pad u greh nije doneo slobodu i nezavisnost. Moralni pad Adama i Eve omoguio je Sotoni da ovu Zemlju pretvori u svoj mostobran u borbi protiv Boga. Pali aneli i pali ljudi ujedinili su se sada u pokvarenu alijansu protiv autoriteta Stvoritelja. I jedni i drugi su postali zli poto su otpali od Boga. U svojoj usmenoj osudi Sotone u obliku zmije, meutim, Stvoritelj je dodao novu dimenziju velikom sukobu, osiguravajui sredstvo uz iju pomo ovek moe da se oslobodi obaveza svoga grenoga saveza sa Sotonom, ukoliko poeli da to uini. Bog je rekao Sotoni: "Jo stavljam neprijateljstvo izmeu tebe i ene, i izmeu semena tvojega i semena njena!" (1. Mojsijeva 3,15) Jevrejski pojam "neprijateljstvo" (ebah) ima znaenje linog neprijateljstva ili mrnje meu suparnicima. U svojoj borbi protiv Stvoritelja, Sotona je dozvolio da se u njemu razvije intenzivno neprijateljstvo prema Bogu i svakom aspektu Njegove vladavine. Sa druge strane, greni ovek nije gajio nikakvu prirodnu mrnju protiv Sotone. U svom proglasu, koji smo upravo naveli, Stvoritelj je obavestio Sotonu da je upravo isadio takvo neprijateljsko dranje u srce palog oveka. Biblija nagovetava da je taj novi elemenat ustvari boanska blagodat, to znai, delovanje Svetoga Duha na ljudsko srce. Njegova prisutnost i uticaj osposobie grenika da mrzi greh i da se otrgne ispod Sotonine kontrole. Isus je o ovoj istini razgovarao s Nikodimom: "Ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne moe ui u carstvo Boje. to je roeno od tela, telo je; a to je roeno od Duha, duh je. Ne udi se to ti rekoh, valja vam se nanovo roditi. Duh die gde hoe, i glas njegov uje, a ne zna otkuda dolazi i kuda ide; tako je i svaki ovek koji je roen od Duha." (Jovan 3,5-8) Sveti Duh, delujui preko savesti (Rimljanima 9,1), pokree pripadnike ljudskog roda, pokuavajui da grenike privue Bogu. I dok osvedoava i obraa, On usauje i neprijateljstvo prema zlu i ljubav prema pravednosti (Amos 5,14.15; Jevrejima 1,9). Ova znaajna uloga Svetoga Duha stvaranje neprijateljstva prema grehu i svakoj nepravdi omoguuje oslobaanje od robovanja Sotoni. E. Nebeski ciljevi

Padom Adama i Eve Sotona je zadobio, bar na prvi pogled, odluujuu pobedu u velikom sukobu. Ljudski rod, kao i mnotvo anela, otvoreno je odbacio Boji autoritet. Pobuna, koja je zapoela na Nebu, proirila se i na ljudsku vrstu. Planeta Zemlja se sada pridruila pobuni i odvojila od Neba. Moda e se i druge vrste inteligentnih stvorenja prikljuiti buntovnicima?

Ali, irenje neposlunosti nije Boga zateklo nespremnim. Moralna bitka je sada zapoela i plan spasenja pripremljen u dalekoj proloj venosti sada je bio oivljen. Razmatrajui njegove osnovne aspekte (Vidi I.A!), moemo prepoznati njegova etiri cilja: 1. Da se Boja vladavina, Njegov karakter i zakon operu od svih optubi. 2. Da se zadobije i ponovo potvrdi vernost bezgrenih inteligentnih stvorenja. 3. Da se osigura spasenje svih grenika koji e se odazvati pozivu Neba da prihvate Stvoriteljevu milosrdnu upravu. 4. Da se unite Sotona i njegovi buntovni aneli i nepokajani grenici meu ljudima, da se uklone sve posledice greha vraanjem Zemlje u prvobitno stanje i obnavljanjem prvobitnog sklada u svemiru.

III. Veliki sukob na Zemlji Stari zavet

A. Boanska inicijativa

U svojoj osudi Sotone zmije u Edemu, Stvoritelj je prvi put najavio dolazak Mesije Otkupitelja koji e svojom pomiriteljskom smru omoguiti spasenje pokajanim grenicima i unitenje Sotone i njegovih zlih eta. 1. Obeanje

"Ono e ti na glavu stajati (smrtonosni udarac Sotoni-zmiji), a ti e da u petu ujedati." (1. Mojsijeva 3,15) Isto onako kao to se pupoljak postepeno razvija, tako je ova tajansvena izjava u toku stolea polako otkrivala svoje znaenje, dok su se pojedinosti najavljivale preko proroka. Bojim sledbenicima je bilo reeno da e se obeano enino Seme pojaviti meu Avramovim potomcima (1. Mojsijeva 12,3; 22,18; Galatima 3,16), potomcima njegovog praunika Jude (1. Mojsijeva 49,10) i kasnije meu njegovim potomcima iz Davidove porodice (Psalam 89,20-37; Jeremija 23,5.6). Apostol Pavle govori Timotiju: "Opominji se Gospoda Isusa Hrista, koji usta iz mrtvih, od semena Davidova, po evanelju mojemu!" (2. Timotiju 2,8) 2. Rituali prinoenja rtava

Sasvim je oigledno da su rituali prinoenja rtava uvedeni neposredno posle Adamovog i Evinog pada u greh da bi se u njima i njihovim potomcima sauvala nada u obeanog Spasitelja (1. Mojsijeva 4,4; Jevrejima 11,4). rtve su predstavljale i simboliko sredstvo dobijanja oprotenja greha na temelju grenikove vere u Boga (Jevrejima 9,22), koji e poslati istinsko Jagnje da umre zastupnikom smru za ljudske grehe (Jevrejima 10,4; Jovan 1,29). Jednostavne rtve patrijaraha (1. Mojsijeva 8,20; Jov 1,5), konano su bile pretvorene u potpuno razvijen sistem prinoenja rtava sa opunomoenim svetenicima i Svetilitem prvo atorom, a kasniije stalnim Hramom. Biblijski podaci ukazuju da je sistem bogosluenja u jevrejskom Svetilitu kao i jednostavniji patrijarhalni sistem iz kojega je proizaao bio oblikovan da simbolima i slikama propoveda "evanelje" ili plan spasenja, onako kako je bio prvobitno uspostavljen u savetu Boanstva. Kao to pisac Poslanice Jevrejima kae: "Jer je nama (hrianima) objavljeno (evanelje) kao i onima (Izrailjcima)" (Jevrejima 4,2; Vidi Svetilite I!). 3. Proroki opisi Kako su stolea prolazila, maglovito simboliko ritualno predstavljanje pomiriteljske smrti i svetenike misije mesijanskog Otkupitelja postajalo je sve jasnije nadahnutim, prorokim otkrivenjima (1. Petrova 1,10.11). Na primer, mesto Njegovog roenja (Mihej 5,2), vreme Njegovo pojavljivanja i smrti (Danilo 9,24-27), zamenika priroda Njegove smrti (Isaija 53), i Njegovo svetenstvo (Psalam 110,1.4), sve je to postepeno bilo otkrivano prorocima. 4. uvanje i irenje istina o spasenju

Isprva je znanje o sebi Bog pokuavao da sauva preko linije vernih patrijaraha i njihovih porodica (1. Mojsijeva 5; 11,10-32). Ali, kako se duina ljudskog ivota naglo smanjila posle Potopa i ljudski rod se podelio na rase i rasejao po svoj Zemlji, Bog je odluio da stvori sebi poseban narod od Avramovih potomaka (1. Mojsijeva 12,1.2), koji e imati ulogu Njegovih svedoka celom svetu. Na Sinaju Bog je Avramove potomke organizovao kao narod. On je svojim izabranim svedocima poverio Bibliju pisano otkrivenje svoje volje (Rimljanima 3,1.2), moralni zakon u obliku Deset zapovesti, proireni sistem prinoenja rtava i bogosluenja, i svoja obeanja (Rimljanima 9,4.5). On je uao u zavetni odnos s tim narodom, obnavljajui s njime zavet sklopljen s Avramom i obeao: "I biu vam Bog i i vi ete biti moj narod!" (3. Mojsijeva 26,12) Gospod je stavio Izrailja u Palestinu na most koji povezuje tri kontinenta (Evropu, Aziju i Afriku). "Ovo je Jerusalim koji postavih usred naroda i optoih ga zemljama." (Jezekilj 12,5) rekao je Bog proroku Jezekilju. Po Bojem

planu trebalo je da Izrailj bude buktinja istine koja e sve narode privui Stvoritelju. Sam Bog je izjavio: "Jer e se dom moj zvati dom molitve svim narodima!" (Isaija 56,7) Gospod je eleo da svi narodi u svetu potrae Njegovu istinu u Njegovom Svetilitu i da onda kau jedni drugima: "Hodite da idemo na goru Gospodnju, u dom Boga Jakovljeva, i uie nas svojim putevima i hodiemo po stazama njegovim!" (Isaija 2,3) B. Sotonin protivnapad U Novom zavetu Sotona je opisan kao "duh koji sada radi u sinovima protivljenja" (Efescima 2,2). Iako se Sotona vrlo retko spominje u Starom zavetu, pokvarenost koja se u starozavetno doba pojavljuje na svim stranama, nemo svedoi o njegovoj prisutnosti i aktivnosti. On je nastavljao svoj sukob s Nebom u saradnji sa svojim novim saveznicima, grenim pripadnicima ljudskog roda. 1. Pokvarenost u pretpotopno doba U toku ivotnog veka prvih deset patrijaraha (1. Mojsijeva 5) stanovnici Zemlje su postali tako pokvareni da je Bog odluio da se umea. "I Gospod, videi da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji i da su sve misli srca njihova svagda samo zle... a zemlja se pokvari pred Gospodom i napuni se zemlja bezakonja. I pogleda Bog na zemlju, a ona bee pokvarena, jer svako telo pokvari put svoj na zemlji." (1. Mojsijeva 6,5-12) Da bi zaustavio ovo strano zlo Bog je pustio na Zemlju sveopti Potop i tako oistio planetu od dugovenog roda oholih buntovnika. Potedeo je pravednog Noja i njegovu porodicu (2. Petrova 2,5) i tim ljudima poverio svoje istine blagodati i spasenja (Jevrejima 11,7), uinio ih svojim svedocima pred novim stanovnicima poslepotopnog sveta. 2. Razvoj neznabotva i idolopoklonstva Kao jedan od prvih koraka u svojoj borbi protiv Neba, Sotona je razvio sistem lane religije, lanog bogosluenja, da bi njime zamenio oboavanje pravoga Boga i postigao da ljudi zaborave svoga Stvoritelja. Mi bismo ovu lanu religiju mogli nazvati optim imenom "paganstvo" ili neznabotvo. Apostol Pavle objanjava kako se ona pojavila kratko vreme posle pada u greh:

"Jer to se na njemu ne moe videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima i njegova vena sila i boanstvo da nemaju izgovora. Jer kada poznae Boga, ne proslavie ga kao Boga niti mu zahvalie, nego zaludee u svojim mislima i potamne nerazumno srce njihovo. Kad se graahu mudri, poludee i pretvorie slavu venoga Boga u oblije smrtnoga oveka i ptica i etverononih ivotinja i gadova. Zato ih predade Bog u eljama njihovih srca u neistotu, da se pogane telesa njihova meu njima samima; koji pretvorie istinu Boju u la, i vema potovae i posluie tvar nego Tvorca, koji je blagosloven uvek. Amin! Zato ih predade Bog u sramne slasti; jer ene njihove pretvorie putno upotrebljavanje u besputno. Tako i ljudi, ostavivi putno upotrebljavanje enskoga roda, raspalie se eljom svojom jedan na drugoga i ljudi s ljudima injahu sram, i platu koja trebae za prevaru njihovu primahu na sebi. I kao to ne marahu da poznaju Boga, zato ih Bog predade u pokvaren um da ine to ne valja." (Rimljanima 1,20-28) Zajedno sa razvijanjem idolopoklonstva, Sotona je izopaivao i simbolike obrede prinoenja rtava koje je Bog uspostavio posle Edema. I Stari i Novi zavet pokazuju da se iza paganskih oblika prinoenja rtava kriju demonske ili avolske sile (5. Mojsijeva 32,17.18; 1. Korinanima 10,14-22). 3. Kvarenje prave religije

U razdoblju izmeu naseljavanja Izrailjaca u Palestinu (petnaesto stolee pre Hrista) i raspada njihove drave posle najezde Vavilonaca (esto stolee pre Hrista), Sotona se istrajno trudio da pokvari pravu veru navodei Izrailja da prihvati pagansko idolokoplonstvo (Psalam 106, 34-38). U toku tog razdoblja jevrejska duhovna istorija bila je istorija duhovnog uzdizanja i padanja, oivljavanja i kajanja, stalnog ponavljanja istih greaka pod razornim uticajem okolnih neznaboakih naroda. Prilikom stupanja na presto etvrtog izrailjskog vladara Rovoama (oko 931. godine pre Hrista), narod se politiki podelio u dva dela, u Severno carstvo od deset plemena i Juno carstvo od dva plemena. Zbog svog duhovnog propadanja, Severno carstvo je podleglo armijama Asiraca 722. godine pre Hrista i njegovi stanovnici su u nekoliko navrata bili preseljeni u druge bliskoistone zemlje (2. Carevima 17,5.6). Oko stotinu i pedeset godina posle propasti Severa, Bog je na slian nain kaznio i Juno carstvo Jude, dozvoljavajui Vaviloncima pod Navuhodonosorom da ga osvoje. Ova surova disciplinska mera sedamdeset godina robovanja uz obeanje o povratku zauvek je izleila Judu od idolopoklonstva koje je kvarilo i slabilo odanost naroda pravome Bogu (2. Dnevnika 36,11-21).

Sotona je skoro uspeo da jevrejski narod dovede do potpune propasti, ali je u toku cele istorije Izrailjaca postojao verni Ostatak koji je svedoio o pravome Bogu (1. Carevima 19,18). U vremenima nacionalne veliine, kakva su bila vremena vladavine Davida i Solomuna, ime pravoga Boga bilo je slavljeno i objavljivano daleko izvan granica carstva (1. Carevima 4,29-34; 10,1-13.24). Kasnije u toku jevrejske istorije, za vreme propovedanja neodlunog proroka Jone, stanovnici Ninive su bili navedeni da se pokaju i da priznaju pravoga Boga (Jona 3,1-10). ak se i u vreme dugih godina vavilonskog robovanja i u toku prvih godina persijske vladavine nad Bliskim Istokom, pravi Bog nairoko potovao zahvaljujui vernom svedoenju Danila i njegovih drugova (Danilo 2,47; 3,28.29; 6,25-27), Mardoheja i Jestire (Jestira 8,17), Zorovavelja i Isusa, sina Josedekova (Jezdra 1,1-5.7-11), Jezdre (Jezdra 7,11-16) i Nemije (Nemija 2,1-8). 4. Sotonske optube Iako se Sotonine aktivnosti samo uzgredno spominju u Starom zavetu, dva vana teksta navode Sotonu po imenu. Njima je osvetljena druga strana Sotonine aktivnosti u velikom sukobu izmeu dobra i zla. a. Jov 1,6-12; 2,1-8. Jovovo iskustvo se zbilo izvan granica jevrejske kulture i oigledno u doba patrijaraha. Prognan iz svoje nebeske slube, Sotona je prigrabio vlast nad ovom Zemljom posle Adamovog greha. I tako se u Knjizi o Jovu Sotona pojavljuje u nebeskim savetima kao predstavnik i vladar ove Zemlje. "A jedan dan dooe sinovi Boji da stanu pred Gospodom, a meu njih doe i Sotona." (Jov 1,6.7; 2,1)) U vezi s moralnim sukobom izmeu Boga i Sotone, dve osnovne injenice proistiu iz Jovovog stranog iskustva u patnjama: 1. Poto je po Stvoriteljevoj mudrosti Sotoni i palim anelima dozvoljeno da primenjuju i prikazuju naela sebinosti, samoljublja i greha, i Boji verni sledbenici, zajedno s ostalima, mogu oekivati da e trpeti napade ovih neprijatelja svakog dobra, naravno, u okviru dozvoljenih granica (1. Korinanima 10,13). 2. Meutim, line patnje nisu uvek posledica linih greha; one mogu da budu i posledica direktnih Sotoninih napada, kao to je to bilo u Jovovom sluaju. b. Zaharija 3,1-10. Pokajniki jevrejski izgnanici vratili su se iz vavilonskog robovanja u Palestinu pod politikim vodstvom Zorobavelja i duhovnim nadzorom prvosvetenika Isusa, sina Josedekova, verovatno u prolee 536. godine pre Hrista. Pokuali su da ponovo izgrade Hram i da obnove dravu. Ali, protivljenje okolnih neznaboakih naroda bilo je skoro neizdrljivo. U vienju prorok

Zaharija gleda prvosvetenika Isusa, sina Josedekova, odevenoga u "prljave haljine" nekadanje grehe naroda kako stoji pred "anelom Gospodnjim" i moli se za Gospodnje oprotenje i blagodat tako da narod moe ponovo da uspostavi svoju dravnost. I Sotona je opisan kako stoji uz njega i optuuje narod u linosti prvosvetenika zbog njegovih nekadanjih greha, i kako se buni protiv Boje spremnosti na oprotenje. Meutim, Gospodnji aneo ukorava Sotonu i pokajanje prvosvetenika u ime naroda biva prihvaeno. Prljave haljine su uklonjene i Bog mu daje prekrasne nove prvosvetenike haljine. Boanska milost nadvladava Sotonine optube.

5. Sotona je skoro uspeo u svojoj nameri Gospod je dozvolio surove disciplinske mere vavilonskog robovanja. Tim sredstvima je eleo da spase i oisti ostatak naroda koji e se onda vratiti u svoju postojbinu da pripremi svet za dolazak Mesije (Jeremija 24). U stvari, manje od 50 hiljada ljudi vratilo se pod Zorobaveljom (Jezdra 2,64.65), dok za drugu selidbu pod Jezdrom 457. godine pre Hrista nisu navedeni nikakvi brojevi, ali podaci ukazuju na mnogo manji broj povratnika (Jezdra 8). Vei deo Jevreja je odluio da ostane u zemljama izvan Palestine u koje su ih preselili i naselili njihovi gospodari. Nekoliko godina kasnije, u toku vladavine persijskog vladara Kserksa, biblijskog Ahasvera (486-465. pre Hrista), carev najistaknutiji dvoranin, Aman Agagej, planirao je da uniti sve Jevreje u celom carstvu u toku samo jednog jedinog dana (Jestira 3,8-15). Zahvaljujui Bojem provienju i zalaganju jevrejske carice Jestire zavera je bila osujeena. Jo jednom je Sotonin pokuaj da uutka Jevreje kao Boje svedoke doiveo neuspeh.

IV. Veliki sukob na Zemlji Novi zavet

A. Nadmono provienje

Izrailjski narod je najveim delom propustio da odigra ulogu Bojeg svedoka i da tako pripremi svet za dolazak obeanog Otkupitelja. Meutim, Boja "vena namera" (Efescima 3,11) ne poznaje poraz. Uprkos neverstvu ljudskih orua, Bog je nastavio da ostvaruje plan spasenja. U toku daljeg razmatranja, pratiemo napredovanje dela istine u sukobu sa Sotonom. 1. Sve vri centralni poloaj Biblije Neoptereeni pokuajima da postignu politiku autonomiju, Judejci su posle povratka iz vavilonskog ropstva mogli da se svesrdnije posvete prouavanju Boje volje otkrivene u svetim spisima. Oko 80 godina posle povratka prvih izgnanika u Palestinu, "Jezdra svetenik, knjievnik vet zakonu Boga nebeskoga" (Jezdra 7,11.12) stigao je u Hanan s nareenjem persijskog vladara Artakserksa I. (Jezdra 7,11-26). "Jer Jezdra bee upravio srce svoje da istrauje zakon Gospodnji i da ga izvruje i da ui Izrailja uredbama i zakonima." (Jezdra 7,10) Zajedno sa Nemijom, koji mu se kasnije pridruio kao carski namesnik, Jezdra je poveo narod ponovnom posveenju pravome Bogu, osnivajui pokret vraanja Bibliji (Nemija 8-10). Iako je ta inicijativa kasnije bila optereena uenjima rabina, posedovanje svetih spisa i pristup Bojoj pisanoj Rei predstavljali su jednu od cenjenih prednosti judaizma. Apostol Pavle zato kae: "ta je, dakle, bolji Jevrejin od drugih ljudi? ... Mnogo, svakojako! Prvo, to su im poverene rei Boje!" (Rimljanima 3,1.2) 2. Rasejanje dijaspora (Jovan 7,35) U toku nekoliko stolea meuzavetnog razdoblja, dolo je do irokog, dobrovoljnog rasejanje Jevreja po zemljama Mediteranskog podruja. Umerene procene govore o etiri miliona Jevreja na podruju Rimske imperije izvan Palestine, oko tri miliona u samoj Palestini i oko jedan milion u zemljama nekadanjeg izgnanstva izvan Rimske imperije. Nastanak dijaspore doveo je do dve vane pojave u okviru jevrejskog naroda izvan Palestine: (1) do osnivanja sinagoga gde god su se desetorica jevrejskih mukaraca mogla okupljati i (2) do prevoda jevrejske Biblije na grki jezik (Septuaginta tree i drugo stolee pre Hrista). 3. Jevrejska misija

Izmeu 50. godine pre Hrista i 70. godine posle Hrista jevrejska misija je cvetala u Rimskoj imperiji. Hiljade neznaboaca su dolazile u sinagoge. Jevrejsko naglaavanje monoteizma i visokih moralnih merila moralnog zakona imalo je veliku privlanu mo. Mnogi od njih su postajali prozeliti, prihvatali su jevrejsku veru, ali je veina ipak oklevala da prihvati obrezanje i druge elemente jevrejske tradicije. Ovi posetioci sinagoga su se tehniki delili na one "koji se boje Boga" (Dela 10,1.2; 13,16.26), i na one "koji slue Bogu" (Dela 16,14; 18,7). Prema tome, kada je apostolu Pavlu i drugim hrianskim Jevrejima bilo dozvoljeno da govore u sinagogama (Dela 13,15), obraali su se dvema osnovnim grupama ozbiljnih vernika: "Ljudima Izrailjcima" Jevrejima i "Onima koji se boje Boga" neznaboakim obraenicima (Dela 13,16). Brzo rastenje hrianstva u Rimskoj imperiji moglo se pripisati, u velikoj meri, ovoj velikoj grupi neznaboaca koji su ve bili upoznati s osnovnim biblijskim istinama, jer su prouavali grki prevod Biblije, Septuagintu i koji su u Isusu Hristu videli Mesiju, ispunjenje velike nade jevrejskih vernika. Na taj i na mnoge druge naine, Bog je uspeo da prevlada neverstvo Jevreja i neznanje neznaboaca i da pripremi svet za najvei dogaaj u istoriji: za utelovljenje i slubu Boga Sina (1. Timotiju 3,16). B. Prvi Hristov dolazak

Biblija prvi Hristov dolazak i s njime povezane dogaaje smatra vrhuncem velikog sukoba izmeu dobra i zla. Sotona je pobeen i osuen na krstu, potvren je plan spasenja grenog oveanstva, uinjeno pomirenje za grehe, uzdignut i opravdan Boji karakter i Njegov moralni zakon. Bog je pobedio. Bitke koje se i dalje vode slue zato da se u jo veoj meri ispolji prava priroda pobune i da se jo potpunije pokau na delu osnovna sukobljena naela. Novi zavet opisuje Sotonine neumorne napore da sprei Hristovu misiju, da oslabi Njegov uticaj u narodu, i da ga ubije, ako ikako bude mogue. 1. Hristova pobeda najavljena preko proroka U mnogostranom proroanstvu u Otkrivenju 12 simboliki je predstavljena Sotonina vrua elja da uniti Hrista. U vienju apostol vidi "enu odevenu u Sunce" (simbol Bojeg naroda, Isaija 54,5.6; Jeremija 6,2) koja upravo treba da rodi dugoekanog Spasitelja (Otkrivenje 12,1.2). Uasnut posmatra kako "velika crvena adaha, koja imae sedam glava i deset rogova, i na glavama njenim sedam kruna" zauzima poloaj pred enom "da joj prodere dete kada se rodi" (Otkrivenje 12,3.4). ena konano raa "muko, sina, koji e pasti sve narode

palicom gvozdenom" (podatak koji "dete" identifikuje kao Hrista, Otkrivenje 19,11-16). Pre nego to adaha ((Sotona, Otkrivenje 12,9) uspe da uhvati dete, ono "bi uzeto k Bogu i k prestolu njegovu" (Otkrivenje 12,5). I tako, irokim potezima proroki simbolizam ukazuje na Sotonine pokuaje da uniti Hrista prilikom Njegovog roenja (Matej 2,1-18). Proroanstvo ne nagovetava izriito Hristovu smrt u vreme prokuratora Pilata, ali ipak govori o posledicama tog alosnog dogaaja. Vienje naglaava injenicu da je Hristos svojim utelovljenjem i stupanjem na Sotoninu teritoriju (ovu Zemlju) postao pobednik nad demonima, a ne njihova rtva. 2. Hristova pobeda nad iskuenjima U toku svoje zemaljske slube Isus je prvi sukob sa Sotonom imao neposredno posle slubenog preuzimanja svoje mesijanske misije prilikom krtenja (Matej 3,13-17; Dela 10,38). U toku etrdesetdnevnog posta, Isus se u razgovoru sa Ocem pripremao za svoju kratku, ali napornu misiju. U tom trenutku, Sotona je suoio Spasitelja s tri vrlo otra iskuenja, sraunata da ga odvrate od Njegove misije (Matej 4,1-11). Sva tri su u stvari imala isti cilj: da raspire sumnju i nepoverenje u nebeskog Oca i u Njegov plan za spasenje sveta. U jednom trenutku, Sotona je drsko predloio da e Hristu prepustiti "sva carstva ovoga sveta i slavu njihovu" (svakako bez patnji na Golgoti!), "ako padne i pokloni mu se" (Matej 4,8.9). Svaku lukavo zamiljenu probu Isus je odbacivao svedoanstvom Biblije (Matej 4,4.7.10). Konano, Hristos je oterao drskog kuaa reima: "Idi od mene, Sotono!" (Matej 4,10) Iako je tada Sotona otiao, stalno se vraao da kua Spasitelja u toku cele Njegove zemaljske slube (Luka 4,13). 3. Hristove svakodnevne pobede nad demonima Aneli koji su zajedno sa Luciferom ili Sotonom bili isterani sa Neba u Novom zavetu se obino nazivaju demonima, avolima ili neistim duhovima. Demoni, koje je Isus isterivao iz bolesnika opsednutih neistim duhovima, obino su priznavali Njegov pravi identitet, nazivali su ga Sinom Boga najviega (Marko 3,11.12; Luka 4.33-35.41). Jednom prilikom su demoni, govorei preko dvojice opsednutih, osporavali Hristovo pravo da lei njihove rtve: "ta je tebi do nas, Isuse, sine Boji? Zar si doao amo pre vremena da mui nas?" (Matej 8,29) Demoni su, dakle, svesni da je njihovo unitenje sigurno (Matej 25,41). Njihov neuspeh da obeshrabre Hrista i da narod odvrate od Njega svedoili su o Njegovoj konanoj pobedi i njihovoj sigurnoj propasti.

4. Hristova viestruka pobeda na krstu

Hristos je predvideo da e se nekoliko ciljeva Njegove misije ostvariti Njegovom smru. "A Isus odgovori im, govorei: doe as da se proslavi Sin oveji. Zaista, zaista vam kaem, ako zrno penino padnuvi na zemlju ne umre, onda jedno ostane, ako li umre, mnogo roda rodi." (Jovan 12,23.24) Naveemo etiri od najvanijih "rodova" Isusove smrti: a. Osiguran sud protiv Sotone. Jedan od ciljeva Hristove misije bilo je unitenje Sotone (Jevrejima 2,14). Isus je objasnio Grcima kako e Njegova smrt uiniti da se ostvari taj cilj: "Sada je sud ovome svetu, sada e biti isteran knez ovoga sveta napolje. I kada ja budem podignut od zemlje, sve u privui k sebi!" (Jovan 12,31.32) Demonska bia su zajedno s ljudima uestvovala u raspeu. Isus je to objavio kada je rekao mnotvu u Getsemaniji: "Ali je sada va as i oblast tame!" (Luka 22,53) Ovim reima Isus je neposredno ukazao na Sotonu i njegove demonske ete koji su ga progonili u toku cele Njegove slube i oajniki pokuavali da ga navedu na greh ili na odbacivanje boanskog plana. Iako je Hristos bio potpuno svestan Sotoninog uea u svojoj smrti, rekao je: "Jer ide knez ovoga sveta i u meni nema nita!" odnosno "nema sile nadamnom!" (Jovan 14,30) Kod krsta je ovaj pokvareni Boji protivnik razotkriven i osuen u oima svih vernih anela i stanovnika bezgrenih svetova. "Sud" na Golgoti i isterivanje Sotone (Jovan 12,31) ne odnose se na konani, eshatoloki sud na kraju vremena ( Dela 17,31). Umesto toga, ovaj "sud" se odnosi na osudu koju su nad Sotonom u vreme Hristove smrti izrekla sva verna bia u svemiru i sam Bog. Kod krsta, Sotona se zajedno sa svim ostalim demonima, pokazao u pravoj svetlosti kao buntovnik i ubica. Moemo pretpostaviti da je svaki trag samilosti prema Luciferu i njegovim idejama koji je jo zaostao u mislima nebeskih bia bio zauvek izbrisan. Sotona je, da tako kaemo, stajao na optuenikoj klupi i doiveo osudu svih svojih nekadanjih prijatelja. b. Plan spasenja potvren. Hristova pomiriteljska smrt, koja je dovela do odbacivanja svih Sotoninih zahteva, istovremeno je potvrdila Boji plan spasenja. U vienju (Otkrivenje 12), apostol Jovan je uo "glas veliki na nebu koji govori: sad posta spasenje i sila i carstvo Boga naega i oblast Hrista njegova; jer se zbaci opada brae nae, koji ih opadae pred Bogom naim dan i no... zato veselite se nebesa i vi koji ivite na njima. Teko vama koji ivite na zemlji i moru, jer avo sie k vama i vrlo se rasrdio, znajui da vremena malo ima." (Otkrivenje 12,10-12)

Kada je Spasitelj umro za "grehe nae i ne samo nae, nego i svega sveta" (1. Jovanova 2,2), tada, ali ne i pre toga, Nebo je moglo da objavi: "Sada doe spasenje!" (Grki arti). Na Golgoti je boansko obeanje postalo stvarnost. Tada je potvren plan spasenja, ali i Boje carstvo blagodati i Hristova vlast da pokloni veni ivot svim grenicima koji se kaju (Jovan 17,2). c. Obavljeno pomirenje za grehe ljudi. Iako Hristova pomiriteljska smrt ima kosmiko znaenje, jer je razreila sporna pitanja u velikoj borbi izmeu Boga i Sotone, ona ima i sasvim lino znaenje za svakog pojedinanog grenika (Galatima 2,20). Hristova smrt je osigurala zameniko, legalno pomirenje za sve grenike (1. Jovanova 2,2). "Jer onoga koji ne znadijae greha nas radi uini grehom da mi budemo pravda Boja u njemu." (2. Korinanima 5,21) Sam Hristos je bio bezgrean, ali su prema planu spasenja gresi ljudskog roda bili pripisani Njemu, tako da je On u skladu s pravilima boanskog suda umro kao nosilac naih greha. I tako se na delu pokazala boanska ljubav koja pokajane grenike privlai Bogu (1. Jovanova 4,10). Biblija na mnogo mesta jasno govori o Hristovoj zamenikoj smrti umesto nas: "I Gospod pusti na nj bezakonje svih nas", "I sam e nositi nezakonja njihova!", "I sam nosi grehe mnogih!" (Isaija 53,6.11.12) "Koji grehe nae sam iznese na telu svojemu na drvo!" (1. Petrova 2,24); "Jer i Hristos jedanput za grehe nae postrada, pravednik za nepravednike!" (1. Petrova 3,18) ; "Hristos je nas iskupio od kletve zakonske postavi za nas kletva, jer je pisano: proklet svaki koji visi na drvetu!" (Galatima 3,13) Jasno je ta apostol eli da kae u ovom poslednjem stihu. Kao grenici, pripadnici ljudske porodice su pod prokletstvom/osudom Bojeg zakona i nalaze se na optuenikoj klupi Neba. Meutim, Hristos je dragovoljno prihvatio obaveze zbog naih greha i umesto nas podneo zakonske posledice koje iz njih proizlaze. Na Golgoti preuzeo je na sebe boansku kaznu za greh (Vidi Hristos II.A.9.D!) d. Uzdignut moralni zakon i Boji karakter. U poetku je Lucifer posumnjao u neophodnost Bojeg zakona i u pobude iz kojih On zahteva poslunost zakonu. Da je zakon mogao da bude ukinut ili na bilo koji nain promenjen, onda greh krenje njegovih propisa, 1. Jovanova 3,4 ne bi ni postojao i ne bi postojala ni potreba da Hristos umre za grehe ljudi. Meutim, sam Boji zakon je bio odraz boanskog, nepromenljivog karaktera i nije mogao da bude promenjen. Da bi odgovorio na izazov, Bog je prihvatio da podnese kaznu koju je sam propisao za greh smrt. Uz pomo utelovljenja, Bog Sin Stvoritelj preuzeo je nau ljudsku prirodu da bi Njegov ivot i vie nego dovoljan da zameni ivote svih stvorenih ljudi mogao da bude poloen za pomirenje svih greha svih ljudi. Na taj nain je Hristova smrt uzdigla vrednost moralnog zakona izraenog za ljude u obliku Deset zapovesti i pokazala da Bog moe da bude i pravedan i

milosrdan po karakteru. Apostol Pavle je ovako objasnio znaenje krsta: "Kojega postavi Bog oienje verom u krvi njegovoj da pokae svoju pravdu oprotenjem preanjih greha; u podnoenju Bojemu, da pokae pravdu svoju u sadanje vreme da je on pravedan i da pravda onoga koji je od vere Isusove." (Rimljanima 3,25.26; Jevrejima 9,15) C. Sotonski napadi na Crkvu

Kao to je iskvario veru Izrailjaca, Sotona je pokuao da iskvari i veru Hristove Crkve. Apostol Pavle opominje: "A Duh razgovetno govori da e u poslednja vremena odstupiti neki od vere, sluajui lane duhove i nauke avolske." (1. Timotiju 4,1) 1. Kvarenje doktrina U prisutnosti nekih crkvenih stareina apostol Pavle je objasnio kako e se otpad pojaviti u krilu hrianske Crkve. "Jer ja ovo znam da e po odlasku mome ui meu vas teki vuci koji nee tedeti stada, i izmeu vas samih postae ljudi koji e govoriti izvrnutu nauku da odvraaju uenike za sobom. Zato gledajte!" (Dela 20,29-31) I apostol Petar je ukazao na istu opasnost: "Kao to e i meu vama biti lanih uitelja, koji e uneti jeresi pogibli!" (2. Petrova 2,1) Oko etvrt stolea posle njih pisao je i apostol Jovan: "Kao to uste da e doi antihrist, i sada mnogi antihristi postae... od nas izioe." (1. Jovanova 2,18.19) Ova pokvarenost, nastala pod uticajem sotonskih sila, na kraju e dovesti do podela i nevienih proronstava. Apostol Pavle ponovo upozorava unapred na posledice budueg otpada pre Hristovog drugog dolaska: "Za dolazak Gospoda naega Isusa Hrista u za na sastanak u njemu ... da vas niko ne prevari nikakvim nainom, jer nee doi dok ne doe najpre otpad (grki apostasia, otpad), i ne pokae se ovek bezakonja, sin pogibli, koji se protivi i podie vie svega to se zove Bog ili se potuje, tako da e on sesti u crkvi Bojoj kao Bog, pokazujui sebe da je Bog." (2. Solunjanima 2,1-4). Apostol ovde ne govori o jevrejskom Hramu za koji mnogi hriani misle da e biti ponovo podignut u Jerusalimu u nae doba. Umesto toga, on opisuje otpad koji e se konano razviti u krilu hrianske Crkve i pokuati da se poslui boanskim autoritetom, vladajui vernicima. U Novom zavetu Crkva se obino naziva Boji Hram (1. Korinanima 3,11.16.17; 2. Korinanima 6,16; Efescima 2,19-22; 1. Petrova 2,4.5). Ovaj organizovani otpad e ostati u Crkvi sve do Hristovog drugog dolaska (2. Solunjanmima 2,5-8). Hriani su uglavnom

identifikovali "oveka bezakonja" (2. Solunjanima 2,3.4) kao istu silu koju proroanstva u Danilu i Otkrivenju nazivaju "malim rogom" (Danilo 7,8) ili "zverju slinoj risu" (Otkrivenje 13,1-10). 2. Progonstvo Crkve Sotona je prvo pokuao da uniti prvu Crkvu progonstvima; do izopaenja doktrina je dolo tek kasnije. Jevrejska progonstva su zapoela posle Pedesetnice u Jerusalimu i to pretnjama (Dela 4,21), zatim su se pojaala bacanjem u tamnicu i bievanjem nekih apostola (Dela 5,40). Kamenovanje Stefana (Dela 6,8-15; 7) dovelo je do otrijih i sistematinijih pokuaja da se hrianska vera obori nastojanjima Savla iz Tarsa (Dela 8,1-4; 1. Timotiju 1,12.13). Iako je Irod Agripa I. neto kasnije pogubio Jakova i pokuao da to isto uini i Petru (Dela 12,1-4), rimska vlast izvan Palestine u poetku se uglavnom nije negativno odnosila prema Crkvi. Rimske vlasti su moda smatrale hrianstvo samo ogrankom judejske vere, koja je bila dozvoljena. Graanska politika prema hrianima poela je da se menja tek posle Neronovih optubi protiv hriana u vezi sa paljenjem Rima 64. godine posle Hrista. Meutim, proroanstva Danila i Otkrivenja ali i samog Isusa (Matej 24,21.22) nagovetavala su talase proronstava mnogo otrijih od onih koje su preduzimale jevrejske ili rimske vlasti. Obratimo ponovo panju na znaajno proroanstvo u Otkrivenju 12: "A kada vide adaha (Sotona) da zbaena bi na zemlju, gonjae enu (simbol Bojeg naroda) koja rodi muko. I eni bie dana dva krila orla velikoga da leti u pustinju na svoje mesto, gde e se hraniti vreme, vremena i pola vremena, sakrivena od lica zmijina. I ispusti zmija za enom iz usta svojih vodu kao reku, da je utopi u reci. I pomoe zemlja eni, i otvori zemlja usta svoja i prodre reku koju ispusti zmija iz usta svojih." (Otkrivenje 12,13-16) Ranije u ovom istom proroanstvu nalazimo slinu izjavu: "A ena utee u pustinju gde imae mesto pripravljeno od Boga, da se onde hrani hiljadu i dvesta i ezdeset dana." (Otkrivenje 12,6) Razdoblje u toku kojega je Sotona pokuavao da uniti Crkvu trajalo je mnogo stolea posle Hristovog uznesenja. Ono je spomenuto sedam puta u proroanstvima Danila i Otkrivenja u vezi sa progoniteljskom ulogom malog roga i zveri sline risu i pojavljuje se u tri razliita oblika: (1) kao vreme, dva vremena i pola vremena ili 3 i po proroke godine (Danilo 7,25; 12,7; Otkrivenje 12-14); (2) kao etrdeset i dva meseca (Otkrivenje 11,2; 13,5); i (3) i kao hiljadu i dvesta i ezdeset dana (Otkrivenje 11,3; 12,6). Sva tri oblika tri i po godine, etrdeset i dva meseca i hiljadu i dvesto ezdeset dana oznaavaju isto vremensko razdoblje. U skladu sa istoricistikim naelom tumaenja

apokaliptikih tekstova, simboliki dan oznaava jednu stvarnu godinu. Prema tome, proroanstva se bave razdobljem od 1260 godina trajanja rata protiv svetih (Vidi Apokaliptiki II.D!). D. Sukob u mikrokosmosu Doktrina o spasenju ( po Pavlovoj terminologiji opravdanje, posveenje i proslavljanje) verom u zasluge Isusa Hrista i Njegove preobraavajue blagodati (Vidi Spasenje III!) takoe je opisana kao moralni sukob izmeu Boga i Sotone. Adamov pad je doveo do izopaenja njegove prirode i prirode njegovih potomaka (Vidi II.C.5!). Neprijateljstvo, koje je Bog stavio izmeu Sotone i ljudskog roda, razvija se delovanjem Svetoga Duha na ovekovu savest (Vidi II.D!). Ovo stanje stvara u linosti svakoga oveka mikrokosmos istog moralnog sukoba koji se vodi i na kosmikom nivou. Zapazite ta eli da naglasi sledei tekst: "Jer telo eli protiv duha, a duh protiv tela; a ovo se protivi jedno drugome, da ne inite ono to hoete!" (Galatima 5,17) "Jer telesno mudrovanje smrt je, a duhovno mudrovanje ivot je i mir. Jer telesno mudrovanje neprijateljstvo je prema Bogu, jer se ne pokorava zakonu Bojemu niti moe. A koji su u telu ne mogu Bogu ugoditi." (Rimljanima 8,6-8) "Nego svakoga kua njegova slast, koja ga vue i mami. Tada zatrudnevi slast, raa greh, a greh uinjen raa smrt." (Jakov 1,14.15) Apostol Pavle je shvatio da njegova telesna priroda ima vrhovnu vlast nad njime, i zato trai izbavljenje: "Ja nesretni ovek! Ko e me izbaviti od tela (telesnost koja upravlja njime) smrti ove?" On sam odgovara na svoje pitanje, pun radosne sigurnosti: "Zahvaljujem Bogu svojemu kroz Gospoda svojega Isusa Hrista!" (Rimljanima 7,24.25) Iako Novi zavet mnogo vie od Starog zaveta moe da kae o unutranjem pojedinanom sukobu oveka, ni Stari zavet ne preutkuje ovaj problem: "Uini mi, Boe, isto srce i duh prav ponovi u meni. Nemoj me odvrgnuti od lica svojega, i Svetoga Duha svojega nemoj uzeti od mene!" (Psalam 51,10.11) Bog je obeao pokajnikim povratnicima iz Vavilona: "I dau vam novo srce i nov u duh metnuti u vas, i izvadiu kameno srce iz tela vaega i dau vam srce mesno. I duh svoj metnuu u vas, i uiniu da hodite po mojim uredbama i zakone moje da drite i izvrujete." (Jezekilj 36,26.27) Na slian nain i Novi zavet onima koji prime Hrista kao svog Spasitelja i Gospoda (Jovan 1,12) obeava oprotenje greha (1. Jovanova 1,9), posinatvo u Boju porodicu (1. Jovanova 3,1.2), promenjeno srce (Jovan 3,5-8;; 2. Korinanima 5,17) i veni ivot (1. Jovanova 5,11.12). U obeanju o novom

zavetu Bog je nagovestio da e upisati svoj zakon u svako srce (Jevrejima 8,10), tako da se vernik radovati iz celog srca da izvrava volju nebeskog Oca (Psalam 40,8). Ovaj celi proces (postajanja Bojim sledbenikom) ima kao posledicu vernikovo oslobaanje "od vlasti tamne" podruja pod Sotoninom vladavinom- i prelazak u "carstvo sina ljubavi svoje" (Koloanima 1,13). Meutim, kada pokajani grenik prihvati Hrista kao svog Spasitelja i Gospoda "rat" se ne zavrava. U nekim oblastima postojanja lina borba se i pojaava. Sotona se stalno trudi da nas prevari, kae apostol, ali "mi znamo ta on misli" (2. Korinanima 2,11)! U skladu s time, vernik je pozvan da razvije duhovnu snagu za borbu sklapajui usku zajednicu sa Bogom: "A dalje, brao moja, jaajte u Gospodu i u sili jaine njegove. Obucite se u sve oruje Boje, da biste se mogli odrati protiv lukavstva avolskoga, jer nas rat nije s krvlju i s telom, nego s poglavarstvima... s duhovima pakosti ispod neba. Toga radi, uzmite sve oruje Boje, da biste se mogli braniti u zli dan, i svrivi sve odrati se!" (Efescima 6,10-13) I drugi apostoli upuuju sline opomene: "Budite trezni i pazite, jer suparnik va, avo, kao lav riui hodi i trai koga da prodere. Branite se od njega tvrom u veri!" (1. Petrova 5,8.9) "Pokorite se, dakle, Bogu, a protivite se avolu i pobeie od vas!" (Jakov 4,7) U krajnjoj liniji, jedina sigurnost vernika krije se u svakodnevnom posveivanju Bogu svakodnevnom pokoravanju volje nebeskom Ocu Hristovim posredovanjem. Apostol Pavle savetuje vernicima: "Tako, dakle, i vi drite sebe da ste mrtvi grehu, a ivi Bogu u Hristu Isusu, Gospodu naemu!" (Rimljanima 6,11) ili, kako glasi tekst u originalu: "Nastavite, dakle, da sebe smatrate mrtvima grehu, i nastavite da sebe smatrate ivima Bogu u Isusu Hristu!" ivot vernika bi se mogao pravilno opisati kao povremena bitka. Ponekad bi se mogao nazvati: "Bitka i mar, bitka i mar!" Ali, posle krsta, bitka se vodi protiv pobeenog neprijatelja, koji se moe posluiti jedino taktikom odugovlaenja.

V. Sukob zavren

Posle isteka 1260 godina, u toku kojih je Sotona povremeno, ali neumorno progonio Crkvu (Vidi IV. C.2!), zapoinje Danilovo proroko opisivanje "vremena posletka" (Danilo 11,33-35; 12,4). Terminologija ukazuje na razdoblje koje e se produiti sve do kraja vremena milosti. Pri kraju tog razdoblja, Sotona e pokrenuti svoj konani napad protiv Bojeg naroda. "I razgnevi se zmija na enu i otide da se pobije s ostatkom semena njena koje dri zapovesti Boje i ima

svedoanstvo Isusa Hrista." (Otkrivenje 12,17) Kako se se razvijati ovaj poslednji sukob ukratko je opisano u Otkrivenju 13 i 14. A. Konana borba

Apokaliptiko proroanstvo posebno opisuje dve zemaljske sile koje e na Sotoninoj strani uestvovati u konanom sukobu. 1. Zver slina risu (Otkrivenje 13,1-10) Ovaj novozavetni sloeni simbol, koji sadri delove tela etiri ivotinje iz Danilovog vienja (Danilo 7), moe se pravilno identifikovati kao verskopolitika sila simboliki prikazana rogom sa oima i ustima oveka na Danilovoj etvrtoj zveri (Danilo 7,8). Za obe je reeno da ratuju protiv Bojeg naroda (Danilo 7,21; Otkrivenje 13,7) u toku istog odreenog vremenskog razdoblja, 1260 godina (Danilo 7,25; Otkrivenje 13,5). Meutim, novozavetni simboliki opis dodaje i vane pojedinosti. Prvo, proroanstvo opovrgava navodnu smrt od "smrtne rane" na jednoj od njenih glava pri kraju razdoblja od 1260 godina (Otkrivenje 13,3). To ranjavanje je opisano i kao "zarobljenitvo" i kao ubistvo "noem" (Otkrivenje 13,10.14). Drugo, proroanstvo nagovetava i oivljavanje i ponovno javljanje ivota i autoriteta zveri. "I rana smrti njene izlei se. I udi se sva zemlja iza zveri ... i poklonie se zveri, govorei: ko je kao zver? I ko moe ratovati s njome?... I poklonie joj se svi koji ive na zemlji." ((Otkrivenje 13,3.4.8) Prema tome, zver slina risu je spremna da obavlja svoju ulogu "u vremenu posletka". 2. Zver sa dva roga (Otkrivenje 13,11-17) Kada zver slina risu bude ranjena i odvedena u zarobljenitvo (Otkrivenje 13,3.10), pojavljuje se nova zver. "I videh drugu zver gde izlazi iz zemlje i imae dva roga kao u jagnjeta, i govorae kao adaha." (Otkrivenje 13,11) Vreme njenog pojavljivanja (u vreme kada je ranjena prva zver), mesto njenog nastanka (iz zemlje umesto iz mora), i njeni rogovi kao u jagnjeta slue kao karakteristine oznake ove sile. Njen govor kao adaha ukazuje na njenu konanu, progoniteljsku prirodu. U jednom kasnijem proroanstvu, ova ista sila je obeleena kao "lani prorok" (Otkrivenje 19,20).

U nekoliko stihova proroanstvo opisuje kako e Sotona upotrebiti ove dve sile da nametne teko tlaenje i progonstvo Bojem narodu. Da ukratko navedemo biblijske injenice o tome: a. Druga zver zver sa dva roga sluei se svom vlau prve zveri, "uini da zemlja i koji ive na njoj pokloni se prvoj zveri" (Otkrivenje 13,12). b. Druga zver, sluei se neobinim udima, "vara one koji ive na zemlji"" i zapoveda im "da naine ikonu zveri" (Otkrivenje 13,13.14), odnosno ona odreuje "ikonu zverinu" (Otkrivenje 13,15). c. Druga zver je u stanju da udahne "duh ikoni zverinoj", da joj udahne ivot (Otkrivenje 13,15). d. Tako ojaana, ikona zverina ini "da se pobiju koji se god ne poklone ikoni zverinoj" (Otkrivenje 13,15). Osim toga, ona ini da svi dobiju "ig na desnu ruku ili na elo svoje". Nametnuta je i zabrana kupovanja ili prodavanja svima onima koji odbiju da prihvate "ig ili ime zveri ili broj imena njena" (Otkrivenje 13,16.17). ak i kada se zanemari identifikacija posebnih simbola i dela na temelju istoricistikih naela, sveukupna namera apokaliptikog simbolizma je potpuno jasna. U svojoj poslednjoj borbi protiv Boga i Njegove Crkve, Sotona e pokuavati da uz pomo ekonomskog bojkota i pretnji smru porui veru Hristovih sledbenika, ne ustruavajui se ni od njihovog fizikog istrebljenja. B. Poruka o danu suda Dok tekstovi u Otkrivenju 12,17. 13,18. opisuju Sotonin konani napad na Boji narod u "vreme posletka", etrnaesto poglavlje Otkrivenja govori o Bojim protivmerama da se ovaj moralni sukob privede kraju. Dve osnovne Boje aktivnosti se dogaaju u toku ovog razdoblja: (1) objavljivanje poslednje nebeske opomene i poziva celom svetu da prihvati evanelje (Otkrivenje 14,613); i (2) zapoinje prva od tri faze poslednjeg suda (Otkrivenje 14,6.7; Danilo 7,9.10.13.14). 1. Vest trojice anela (Otkrivenje 14,6-13)

Ovi "aneli" lete u vremenskom razdoblju koje se naziva "vremenom posletka", jer se njihova sluba obavlja pre drugog Hristovog dolaska (Otkrivenje 14,14). Poto su samo ljudska bia dobila dunost da objave evanelje (Matej 28,18-20), moemo ih smatrati simbolima hriana koji prolaze celim svetom objavljujui radosnu vest o spasenju. Prvi aneo objavljuje "veno evanelje", to je samo po sebi dokaz da e nastaviti da leti sve do kraja vremena milosti. Poto se ostala dva anela pridruuju prvome, njihove tri poruke se konano stapaju u jednu konanu vest: u veno evanelje s odreenim naglaskom na poslednje vreme na konani sud (Otkrivenje 14,6.7), na pad Vavilona (Otkrivenje 14,8) i na ozbiljnu opomenu protiv prihvatanja "iga zveri" (Otkrivenje 14,9-13). Ove tri poruke sainjavaju jedinstvenu opomenu o poslednjem sudu i Boji poslednji poziv blagodati upuen ljudskom rodu (Vidi Ostatak/Tri anela V.B-D!). 2. Konani sud (Otkrivenje 14,7) Zajedno sa ""venim evaneljem" prva aneoska poruka najavljuje i poetak konanog suda i poziva stanivnike Zemlje da se poklone Stvoritelju, pravome Bogu. "Bojte se Boga i podajte mu slavu, jer doe as suda njegova i poklonite se onome koji je stvorio nebo i zemlju, mora i izvore vodene." (Otkrivenje 14,7) Bilo bi normalno da takva poruka ukazuje na kraj vremena milosti i prestanak evaneoskih aktivnosti. Meutim, proroanstvo prikazuje evanelje koje se iri po celome svetu dok konani sud zapoinje i nastavlja svoje zasedanje. Paradoks je samo prividan. Poruka prvog anela, u skladu s reima proroka Danila, objavljuje poetak konanog suda na Nebu u toku vremena posletka, pre drugog Hristovog dolaska (Danilo 7,9.10.13.14.26.27; Vidi Sud III.B.1!). Oigledno je na temelju Danilovog vienja da se radi o poslednjem sudu, jer na njegovom kraju Neko "kao Sin oveji" (Hristos) dobija veno carstvo (Danilo 7,13.14). Poto ovaj sud zaseda na Nebu u prisutnosti anela (Danilo 7,9.10), moe se pravilno opisati kao preadventna faza konanog suda. Kada Hristos bude po drugi put doao, doi e u slavi i velianstvu svoga carstva kao "Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima" (Otkrivenje 19,16). Moe se zakljuiti da prizor suda u Danilovom vienju predstavlja njegovu poetnu fazu koja oslobaa Boga od Sotoninih zlonamernih optubi i osuuje palog anela kao arhibuntovnika, jer e u vreme Hristovog drugog dolaska Sotona biti "uhvaen" i baen u tamnicu na ovoj haotinoj Zemlji da eka konanu osudu i unitenje posle isteka milenijuma (Otkrivenje 20,1-3.10). I Boji iskreni sledbenici e se proveravati u ovoj fazi suda (Danilo 7,22) i primie svoju nagradu u venom carstvu prilikom Hristovog povratka (Danilo 7,18.27). injenica da je Hristos "nareeni od Boga sudija ivima i mrtvima" (Dela 10,42) omoguuje Nebu da opomene ive na sud koji im preti (nudei im istovremeno i

evanelje), i da zapone i odrava konani sud generacijama umrlih, koji su zabeleeni u knjizi ivota (2. Mojsijeva 32,32; Otkrivenje 3,5). I tako, u vreme posletka, dok se poruke trojice anela objavljuju po celome svetu svim narodima i plemenima na Zemlji, odrava se i zasedanje preadventne faze konanog suda, a Sotona kree u svoj poslednji pohod na Crkvu (Otkrivenje 12,17). C. Osnovna sporna pitanja Boji odani sledbenici, koji su odluili da mu ostanu verni u toku Sotoninog poslednjeg napada, u Otkrivenju su simboliki predstavljeni brojem 144 hiljade (Otkrivenje 14,1-5). U stvari, to je nebrojeno mnotvo vernih iz svih naroda na Zemlji (Otkrivenje 7,9-17). Ovi vernici poslednjeg vremena su Boji duhovni Izrailj (Otkrivenje 14,1; Jakov 1,1; 2,1; Galatima 6,14-16), na koje e On staviti svoj konani peat odobravanja i zatite (Otkrivenje 7,1-8; 2. Timotiju 2,19). Oni su se uspeno oduprli Sotoninim napadima, njegovim pokuajima da ih odvrati od poslunosti Bojim zapovestima i od sluenja Stvoritelju iz celog srca. 1. Poslunost: Deset zapovesti Vernici koji se suoavaju sa Sotoninim napadom su opisani kao potovaoci Bojih Deset zapovesti. "I razgnevi se zmija na enu i otide da se pobije s ostatkom semena njena koje dri zapovesti Boje i ima svedoanstvo Isusa Hrista." (Otkrivenje 12,17) "Ovde je trpljenje svetih koji dre zapovesti Boje i veru Isusovu." (Otkrivenje 14,12) Poto prva aneoska poruka poziva: "Bojte se Boga i podajte mu slavu i poklonite se onome koji je stvorio nebo i zemlju, mora i izvore vodene!" postaje jasno da je u njihovu poslunost ukljueno u potovanje sedmog dana, Subote, po etvrtoj zapovesti. Subota je spomenik koji je sam Stvoritelj podigao svojoj stvaralakoj moi (1. Mojsijeva 2,2.3) i On zahteva njegovo potovanje (2. Mojsijeva 20,8-11). Meutim, oni koje e Gospod zapeatiti u toku poslednje krize (Otkrivenje 7,1-8) nee pokazati samo mehaniku poslunost. Oni su opisani kao ljudi "koji imahu ime Oca njegova napisano na elima svojim" (Otkrivenje 14,1). U biblijskoj terminologiji, Boje ime oznaava Njegov karakter (2. Mojsijeva 34,5-7). Drei se zaveta s Bogom Njegov zakon je upisan u njihova srca (Jevrejima 8,10) ovi vernici poslednjeg vremena odraavaju karakterne osobine svoga Stvoritelja i Otkupitelja, kojemu su bezuslovno posluni.

2. Oboavanje: Boga ili Sotone?

Od samog svog poetka pa sve do ove poslednje bitke, rat izmeu Boga i Sotone je verski rat. Sada druga zver zapoveda stanovnicima Zemlje da se "poklone prvoj zveri" (Otkrivenje 13,12); dok ""ikona zverina" nagoni oveanstvo da joj se "pokloni" pod pretnjom bojkota i smrti, nameui istovremeno i ig i ime prve zveri njene karakteristike (Otkrivenje 13,15-17). Konana kriza se razbuktava kada Sotona, delujui preko dve zveri, zahteva oboavanje i odanost koji pripadaju jedino Stvoritelju. Bog je predvideo izbijanje ove krize. Preko prve i tree aneoske poruke On je uputio poziv ali i ozbiljnu opomenu svim stanovnicima Zemlje. Prvi aneo: "Bojte se Boga i podajte mu slavu jer doe as suda njegova i poklonite se onome koji je stvorio nebo i zemlju, mora i izvore vodene." (Otkrivenje 14,7) Trei aneo: "Ko se god pokloni zveri i ikoni njenoj i primi ig na elo svoje ili na ruku svoju, i on e piti od vina gneva Bojega koje je nepomeano utoeno u au gneva njegova, i bie muen ognjem i sumporom pred anelima svetima i pred jagnjetom." (Otkrivenje 14,9.10) Poto se ove vesti propovedaju po celom svetu (Otkrivenje 14,6), proroanstvo predvia i sukob po celom svetu. Od poslednjeg ivog narataja ljudskog roda na Zemlji zahtevae se da izabere izmeu poslunosti "zveri i ikoni njenoj" ili poslunosti Bogu, Stvoritelju. Donosei ove odluke, ivi u stvarnom smislu te rei odluuju o svojoj stvarnoj sudbini. Moemo zakljuiti da e se na preadventnom istranom sudu tada prei na njihove sluajeve, na njihov ivot i njihove odluke. Vreme milosti e se zavriti i bie izgovorene sveane rei: "Ko ini nepravdu neka jo ini nepravdu, i ko je pogan, neka se jo pogani; i ko je pravedan, neka jo ini pravdu, i ko je svet neka se jo sveti!" (Otkrivenje 22,11). Ovim reima Hristos dodaje i svoje obeanje: "I evo u doi skoro, i plata moja sa mnom, da dam svakome po delima njegovim." (Otkrivenje 22,12) D. Poraz i unitenje Sotone Otkrivenje opisuje Hristov povratak uz pomo dva razliita simbola: (1) On dolazi kao nebeski zemljoradnik da prikupi etvu svoga otkupljenog naroda, ali i da

saee kukolj, da poanje i uniti nepokajane (Otkrivenje 14,14-20); i (2) On dolazi kao nebeski ratnik, napredujui sa svojim snagama da pobedi neprijatelja. Ovaj drugi simbol opisuje Boju konanu pobedu nad Sotonom u velikom moralnom ratu vekova (Otkrivenje 19,11-21). 1. Sotona u tamnici Sedei na belom konju i praen "armijama Neba" Hristos, kao "Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima" ulazi u bitku s verskom i politikom konfederacijom koja se borila protiv Njega u linosti Njegovog naroda sve do kraja vremena posletka (Otkrivenje 19,19). "I bi uhvaena zver i s njome lani prorok koji uini pred njome znake kojima prevari one koji primie ig zverin i koji se poklanjaju ikoni njenoj (to je drugi simbol za zver sa dva roga iz Otkrivenja 13,11-17)." (Otkrivenje 19,20) Ove dve sile bie konano unitene prilikom konanog izvrenja kazne, ognjem poslednjeg dana (Otkrivenje 19,20). Sam Sotona je uhvaen i zatvoren za hiljadu godina, u toku razdoblja koje se obino naziva milenijum (Vidi Milenijum I.C!). "I videh anela gde silazi s neba, koji imae klju od bezdana i verige velike u ruci svojoj. I uhvati adahu, staru zmiju, koja je avo i Sotona, i sveza je na hiljadu godina. I u bezdan baci je, i zatvori je, i zapeati nad njom, da vie ne prelauje naroda, dok se ne navri hiljada godina, i potom valja da bude odreena na malo vremena." ((Otkrivenje 20,1-3) 2. Milenijum Kao to je obeao, Hristos e uzeti svoje sledbenike otkupljene iz svih vekova na Nebo (Jovan 14,1-3; Matej 24,30.31; 1. Solunjanima 4,16-18). Tamo e vladati zajedno s Njime (Otkrivenje 20,6). U toku svoje vladavine, otkupljeni e uestvovati u drugoj fazi konanog suda (Otkrivenje 20,4). I apostol Pavle spominje sud, koji e se, kao i prethodna preadventna faza, obavljati na Nebu. "Ne znate li da e sveti suditi svetu? ... Ne znate li da emo i anelima suditi?" (1. Korinanima 6,2.3) Moemo svakako zamisliti da e takav "pregled" sudbina izgubljenih ljudskih bia pomoi otkupljenima da potpuno shvate prirodu greha i Sotone i protivmera koje je Gospod preduzeo da bi odgovorio na njegov izazov (Vidi Sud III.B.2!). Posle zavretka milenijuma prorok vidi Sveti grad, Novi Jerusalim, kako silazi s Neba na Zemlju, zajedno sa Hristom i svima otkupljenima (Otkrivenje 21,2.10).

Hristos e onda vaskrsnuti i mrtve bezakonike (Jovan 5,28.29; Otkrivenje 20,5). Prisutnost svih ljudskih bia (otkupljeni u gradu, a izgubljeni pred gradom) smesta "oslobaa" Sotonu. I dalje veran svojoj prirodi, on poinje da vara i nagovara armije bezakonika da napadnu Sveti grad. I to e biti Sotonina poslednja bitka protiv Boga i Njegovog naroda (Otkrivenje 20,7-10). 3. Konani sud: izvrna faza Upravo kada je trebalo da napad zapone, Bog e se umeati. Celo oveanstvo e biti pozvano da izae pred Boji sud (Otkrivenje 20,11-15). Mrtvi, koji prema ovom tekstu (Otkrivenje 20,12), posle svog vaskrsenja stanu pred Boji presto, pripadae velikoj armiji izgubljenih koji "ne oivee dokle se ne svri hiljada godina" (Otkrivenje 20,5). Iako je izvrnom fazom poslednjeg suda obuhvaeno celo oveanstvo i pravedni i nepravedni kao i pali aneli (Matej 25,32-46), na neki nain ona e se uglavnom baviti izgubljenima. Moemo zamisliti da e oni, dok budu stajali pred Bojim sudskim prestolom, konano shvatiti ta je dovelo do velike pobune i zato su oni sami odluili da odbace Boju blagodat i spasenje, tako obilno ponueno u toku vremena milosti. U toku izvrne faze konanog suda koja se odigrava na Zemlji presude donesene u toku prve dve faze suenja bie objavljene i izvrene. Nepokajani, i ljudi i aneli, bie kanjeni i uniteni. Oni e doi pod udar "druge smrti" iz koje nema vaskrsenja (Otkrivenje 20,10.14.15). Isus je ovako saeo konanost izvrnog suda spasenima i izgubljenima, Sotoni i njegovim demonima: "Tada e rei car onima to mu stoje s desne strane: hodite blagosloveni oca mojega, primite carstvo koje vam je pripravljeno od postanja sveta... Tada e rei onima to mu stoje s leve strane: idite od mene prokleti u oganj veni, pripremljen avolu i anelima njegovim. ... I ovi e otii u muku venu, a pravednici u ivot veni." (Matej 25,34-46) U Novom zavetu rei "zauvek", "u vek veka" i "veni" predstavljaju prevod grkog pojma "aion" i njegove izvedenice "aionios" (Otkrivenje 14,11; 20,10; Matej 25,41.46). Njihova osnovna ideja je trajanje, razdoblje neprekinutog trajanja. Duina tog trajanja moe i ne mora da bude beskrajna, ve se odreuje na temelju prirode objekta na koji se odnosi. "Samo" Bog ima uroenu besmrtnost (1. Timotiju 6,15.16) i On e besmrtnost udeliti otkupljenima prilikom Hristovog dolaska (1. Korinanima 15,51-57). I zato, kada Biblija govori o venom Bogu ili o ulasku otkupljenih u veni ivot, ona zaista govori o "beskrajnosti", jer je Bog po svojoj prirodi besmrtan i On sam je to svojstvo dodelio otkupljenima. Sa druge strane, ni Sotona sa svojim anelima, ni nepokajana ljudska bia nemaju besmrtnosti po svojoj prirodi. Obe grupe e biti

kanjene za svoja zla dela i posle toga e nestati, biti unitene. Jer je "plata za greh smrt" (Rimljanima 6,23), "druga smrt" (Otkrivenje 20,14.15; 21,8). Prilikom kanjavanja palih anela i nepokajanih ljudskih bia i sama Zemlja e biti oiena vatrom (2. Petrova 3,11-13). Ponovo stvorena, ona e biti poklonjena otkupljenima kao njihov veni dom (Otkriven je 21,1.5; Matej 5,5). Obnavljajui izgubljeni Edem, Bog je odluio da se nastani zajedno sa otkupljenima (Otkrivenje 21,3.4; Vidi Nova zemlja II!). Na kraju, rat, koji je zapoeo na nebu (Otkrivenje 12,7) bie zavren. Veliki moralni sukob, koji je tako dugo potresao celi svemir, konano e doi kraju. Pukotina u odnosu izmeu Neba i Zemlje bie uklonjena. Boanska namera "da se sve sastavi u Hristu to je na nebesima i na Zemlji" konano e biti ostvarena (Efescima 1,10).

VI. Neke teoloke implikacije

A. Moralni sklad osiguran Biblijski izvetaj o kosmikom sukobu pokazuje da je Bog razliite vrste inteligentnih bia obdario sposobnou da slobodno odluuju i biraju. Ona su mogla da se opredele da slue Bogu ili da mu odreknu poslunost i tako postanu buntovnici. Prema tome, moralni sklad boanske vladavine uvek je bio izloen riziku. Stvoritelj nije uneo pobunu u svemir, ali je dozvolio da se ona pojavi. Uprkos beskrajnoj plimi patnji i bola koju je i ljudima i Bogu izazvalo krenje Boje volje, beskrajni vekovi sukoba konano e dovesti do moralne sigurnosti u svemiru. Na temelju ovog stranog iskustva svi redovi inteligentnih bia i verni i neverni dragovoljno e odbaciti naelo zla i greha i priznati pravednost i dobrotu Stvoritelja. Na izvrnom sudu, kae Bog, "poklonie mi se svako koleno i svaki jezik slavie Boga" (Rimljanima 14,11). B. Pogled na svet Pravilno razumevanje kosmikog sukoba omoguuje hrianinu razuman i skladan istorijski pogled na svet. Iza podizanja i padanja naroda i svih igara i

protivigara ljudskih interesa krije se nevidljiva borba izmeu Boanstva, zajedno sa njegovim etama vernih anela i Sotone i njegovih hordi palih anela borba koja neposredno utie na sve ljudske aktivnosti (Danilo 10,1-3.12.13). Iako je Sotona opisan kao "bog sveta ovoga" (2. Korinanima 4,4), Stvoritelj "radi ta hoe... sa stanovnicima zemaljskim" (Danilo 4,35) da bi ostvario svoju "venu nameru" (Efescima 3,11). Za razliku od antikog koncepta vremena po kojemu je vreme kategorija koja se ponavlja u ciklusima, biblijski pogled na vreme je pravolinijski. Boanska ruka, iako ometana sotonskim nastojanjima, ipak suvereno vodi ljudsku istoriju ka njenom konanom ispunjenju: drugom Hristovom dolasku, uklanjanju Sotone i svih sila zla i uspostavljanju Bojeg venog carstva. Ovakav pogled na svet unosi nadu u srce vernika. Iako reenja koja bi morala da razree sve probleme ljudskog drutva mogu samo da donesu privremeno poboljanje ljudskog ivota na ovoj planeti izloenoj uticaju greha, hrianin kao deo velike mree ljudskog drutva pokuava da deluje kao "so" i kao "videlo" u svojoj okolini, kao to je to nekada Hristos inio (Matej 5,13.14; Dela 10,38). C. Ljudske patnje Kosmiki sukob baca svetlo i na problem ljudskih patnji. On prua biblijski temelj za usklaivanje hrianskog verovanja u dobrog Boga kao to je otkriven u Isusu Hristu sa postojanjem zlog sveta. Na prvom mestu, postaje jasno da Bog nije odgovoran za nastajanje zla. Stvoritelj je nainio bezgrene anele i ljudska bia, od kojih su neki sluei se svojom slobodnom voljom odluili da se pobune protiv pravednog Stvoritelja. I kao rezultat, Zemlja je osetila uasne posledice prestupa. Zbog prirode Sotoninih izazova i pada Adama i Eve, pravedni kao i nepravedni trpe posledice vladavine greha. Obe grupe su izloene bolestima, zloinima, ratovima, prirodnim katastrofama i drugim zlima. Obe umiru. Meutim, vernik je primalac Boje spasonosne blagodati i obeanja o pomoi (Efescima 2,8-10; 1. Korinanima 10,13; 1. Petrova 4,12.13), osnaen je "blaenom nadom" u Hristov drugi dolazak (Titu 2,13) i kraj velikog sukoba izmeu dobra i zla. Krivica za ljudske patnje ne moe se pripisati Bojem prestolu; umesto toga, ona je posledica pobune i aktivnosti Sotone i njegovih demona, ali i izopaenih pripadnika ljudskog roda.

D. Boji karakter Tok velikog sukoba prikazao je dubine Bojeg karaktera koje su do tada bile nepoznate stvorenim biima. Ni aneli ni ljudi nisu mogli da shvate veliinu rtve koju je Boanstvo moralo da prinese da bi osmislilo i ostvarilo plan spasenja. Utelovljenje Boga Sina i Njegova pomiriteljska smrt svedoe o preobilnosti boanske blagodati i ljubavi (2. Timotiju 1,9; Jovan 3,16.17). Sukob je otkrio i Boje osobine pravednosti i nepristrasnosti. Greh je plaen zamenikom, pomiriteljskom rtvom, a nije jednostavno zanemaren (Rimljanima 3,23-26). Ostvareni plan spasenja u potpunosti opravdava hvalu upuenu Bogu: "Velika su i divna dela tvoja, Gospode Boe Svedritelju, pravedni su i istiniti putovi tvoji, care svetih!" (Otkrivenje 15,3) E. Pripremljenost vernika Sotonini napadi na Crkvu u toku poslednje faze kosmikog sukoba (Otkrivenje 12,17 14,20) opisani su u Otkrivenju da bi se vernici upozorili na opasnost koja im preti. Pria o deset devojaka opisuje Crkvu koja spava i koja je samo delimino spremna za dolazak Isusa Hrista (Matej 25,1-13). Meutim, isto onako kao to je svoju vest uputio svetu u "vreme posletka", Bog alje i posebnu poruku svojim sledbenicima, koje simboliki naziva Laodikijskom Crkvom (Otkrivenje 3,14-22). Hristos upozorava svoje sledbenike poslednjeg vremena: "Znam tvoja dela da nisi ni studen ni vru... tako, budui mlak i nisi ni studen ni vru, izbljuvau te iz usta svojih... govori: bogat sam i obogatio sam se i nita ne potrebujem, a ne zna da ti nesrean i nevoljan i siromah i slep i go!" (Otkrivenje 3,15-17) Hristos se nudi da popravi alosno stanje u svojoj Crkvi. On stoji pred vratima srca svojih vernika, nudi se da ue i da ih obogati zlatom, odeom i lekom za oi (Otkrivenje 3,18-20). Na ovaj simboliki nain Isus poziva poslednju fazu svoje Crkve da se potpuno potini Njegovoj vlasti. Kada Hristos upravlja njegovim ivotom, vernik stie bogatstvo Njegove vere i ljubavi (Galatima 5,6) i dobija pravilan uvid u Njegovu volju, jer su mu duhovne oi izleene melemom Svetoga Duha (Jovan 16,13). Vernici koji prihvate laodikijski poziv: "Postaraj se, dakle, i pokaj se!" (Otkrivenje 3,19) probudie se iz svojega mrtvila. U sili svoga Gospoda, oni e se pokajati i odbaciti sve svoje poznate grehe i odupreti se iskuenju da trae prva mesta i visoke poloaje. Oni e se pridruiti povorci onih koji objavljuju trostruku aneosku poruku. Drei se u veri svoga Gospoda, oni e ostati verni i odani

Bogu pod stranim pritiscima iz celoga sveta da prime ig zveri i da se poklone zveri i njenoj ikoni, ostae verni ak i pod cenu svoga ivota. Proroka re govori o pobedonosnom Bojem narodu poslednjeg vremena u ijim "ustima ne nae se prevare, jer su bez mane" (Otkrivenje 14,5), zato to "oprae haljine svoje i ubelie haljine svoje u krvi Jagnjetovoj" (Otkrivenje 7,14). Oni e stajati pred Bogom kao pobednici nad Sotonom u mnogim tekim okrajima i pevati pobedniku pesmu svoga iskustva (Otkrivenje 14,2.3; 15,2-4).

VII. Istorijski pregled

Iako su ve najraniji hriani verovali u postojanje sila zla, u toku sledeih stolea njihovo razumevanje moralnog sukoba izmeu Boga i Sotone postajalo je sve mutnije, jer su bili izloeni uticaju drugih verovanja i filozofija. Neke od tih perspektiva u toku proteklih stolea ukratko emo razmotriti.

A. Prenikejski i poslenikejski oci

1. Origen (185-254. posle Hrista)

Jedan od najveih ranih grkih crkvenih teologa, Origen, u jednom od svojih ranijih radova, ovako je izloio opte hriansko gledite o Sotoni: "to se tie avola i njegovih anela i takozvanih suprotnih sila, Crkva ui da ta bia zaista postoje; ali, ta su ona, i kako postoje, nije objanjeno s dovoljno jasnoe. Meutim, veina deli miljenje da je avo bio aneo koji je, postavi otpadnik, nagovorio to je vie mogao anela da otpadnu zajedno s njime i oni se sve do dananjeg dana nazivaju njegovim anelima." (De principiis, predgovor,6 Anf 4,239.240) Origen se ponekad oznaava kao "prvi hrianski univerzalista". On je spekulisao da "dobrota Boja, preko Njegovoga Hrista, moe ponovo prikupiti sva Njegova stvorenja na jednu stranu, tako da ak i Njegovi neprijatelji budu savladani i pokoreni". Izrazom "pokoreni" hteo je da kae da e se oni predati Hristu, pripadati Hristu. "Zato to izraz 'pokornost' koji oznaava da smo se pokorili

Hristu ukazuje da spasenje koje proizlazi od Njega pripada svim njegovim podanicima" (Isto 1.6.1-3 ANF 4,260). Kada se dovede do svog logikog kraja, Origenova teorija obnavljanja obuhvata i Sotonu i njegove demone. Iako u nekim kasnijim tekstovima izgleda da Origen odrie spasenje Sotoni, Avgustin i neki drugi, ak i u savremeno doba, optuuju ga zbog tog verovanja (Schaff, Gonzales). 2. Avgustin iz Hipoa (354-430. posle Hrista) Pri kraju svog ivota Avgustin stareina latinskih otaca razradio je vrlo opiran odgovor neznabocima koji su proglasili da su hrianska religija i ukidanje neznaboakog bogosluenja krivi to su varvarski Goti 410. godine posle Hrista opsedali Rim. U toku razdoblja od 13 godina (od 413. do 426. godine posle Hrista) on je napisao delo u 22 knjige, poznate pod imenom "De Civitate Dei" - O Bojem gradu. Prvih deset knjiga Avgustin je posvetio odbacivanju optube, dok je poslednjih 12 iskoristio da izloi svoju filozofiju istorije, prvu takve vrste meu hrianima. Sluei se simbolom dva grada nebeskog (sastavljenog od Boga, Njegovih anela i naroda) i zemaljskog (sastavljenog od avola, njegovih anela i bezakonika), Avgustin prati njihovo poreklo, napredak isprepletan i povezan u ovom sadanjem svetu i konanu sudbinu (De Civitate Dei 11.1 NPNF 1, 2,205). Praenje traje od kroz celu biblijsku istoriju, od pada anela do konane kazne izgubljenih i sjaja spasenih, sa Avgustinovim tumaenjima dogaaja i izabranih linosti. Iskustvo Kajina i Avelja ilustruje "mrnju koja vlada izmeu dva grada, onoga Bojega i onoga ljudskoga" (Isto, 15,5. NPNF 1, 2,287). Poreklo ("temelji") dva grada proizlazi iz "razlike koja se pojavila meu anelima" i koja je dovela do razdvajanja dobra i zla (Isto, 11.1 NPNF-1, 2,205). Iako su avo i njegovi aneli isterani sa Neba, njihov pad se nije dogodio zato to ih je Bog stvorio da budu zli po prirodi. "On je uinio da avo (dobar po stvaranju, zao po svom izboru) bude zbaen sa svog visokog poloaja." (Isto, 11.17 NPNF 1, 2,214) Avgustin je smatrao da je Bog unapred znao za pad Sotone i ljudskog roda, ali tvrdi da "Bog nikada nikoga ne bi stvorio, ne samo anela, nego ni oveka, za iju bi buduu zlou unapred znao, ukoliko nije isto tako unapred znao kako ih moe upotrebiti u korist dobra, ulepavajui na taj nain tok vekova kao da je on neka izuzetna poema ukraena antitezom." (Isto, 11.18 - NPNF-1, 2,215). Avgustin je milenijum i vezivanje Sotone (Otkrivenje 20,1-3) protumaio kao simbole hrianske ere. On kae da je aneo "zauzdao i ograniio njegovu silu"

(Isto, 20.7. NPNF-1, 2,427). "I tako je sada avo bio vezan ne samo kada je Crkva osnivana ... ve je to i sada i bie sve do kraja sveta" (Isto, 20.8 NPNF 1, 2,428). On je tvrdio da je vezivanje spreilo Sotonu da se poslui "celokupnom svojom snagom". Inae, u toku tog dugog razdoblja, "mnoge osobe, koje Bog nikada ne bi eleo da izloi takvim iskuenjima, doivele bi ruenje svoje vere ili bi bile spreene da veruju; i da se to ne bi dogodilo, on mora da bude vezan." (Isto, ) Osim toga, Crkva je "ve sada carstvo Hristovo... ak i sada Njegovi sveti caruju s Njime." Prestoli i sudije, spomenuti u vienju (Otkrivenje 20,4), protumaeni su kao "prestoli vladara, ali i kao sami vladari koji sada upravljaju Crkvom" (Isto, 20.9 NPNF-1, 2,430). Na kraju sveta avo e biti odreen i "besnee celom svojom snagom i snagom svojih anela tri godine i est meseci" (Isto, 20.8 NPNF-1, 2,428). Njihov napad na "oko svetih i na grad ljubljeni" (Otkrivenje 20,9) protumaen je kao poslednje progonstvo Crkve po celom svetu kada e na nju ustati svi njeni neprijatelji (Isto, 20.11 NPNF-1, 2,432). "Kada dva grada, jedan Boji, a drugi avolov, budu doivela svoj odgovarajui kraj preko Isusa Hrista, naega Gospoda, koji je sudija ivih i mrtvih" (Isto, 21.1 NPNF-1, 2,452), "telesa prokletih, bilo ljudi bilo demona" morae da pretrpe muke u venom jezeru ognjenom (Isto, 21.10.23 NPNF-1, 462.469). I tako e zemaljski grad doiveti svoju konanu sudbinu. B. Reformacija i era posle Reformacije

1. an Kalvin (Jean Calvin 1509-1564. posle Hrista) Reformator druge generacije, an Kalvin je zapaen kao sistematiar doktrina reformisane Crkve. Kalvin je odbacio tvrenje humanista da avoli nisu nita drugo ve "loe sklonosti ili nemiri izazvani naom telesnom prirodom". On je potvrdio njihovo postojanje kao stvarnih bia, govorei da je ve njihova kazna venog prokletstva dokaz njihovog stvarnog postojanja (Institutes 1,14.19). Meutim, nije smatrao korisnim da istrauje prirodu Sotoninog pada. "Neki gunaju zato to Biblija ne ... daje odreeno i uredno tumaenje Sotoninog pada, njegovog uzroka, naina, datuma i prirode. Ali, poto sve to nema nikakvog znaenja za nas, bilo je bolje, kada se ba nije s potpunim utanjem prelo preko svega, da se samo usputno taj dogaaj spomene." (Isto, 1.14.16)

Sotonina sadanja zloudna priroda nije "postala takva stvaranjem, ve kvarenjem". Nekada su demoni bili "Boji aneli, ali su pobunom upropastili sebe i postali orua za unitenje drugih" (Isto). Kalvin je verovao u kosmiki sukob izmeu Boga i Sotone, ali je tvrdio da Bog ograniava Sotonu u njegovom delovanju i da ga ponekad nagoni na izvrava Njegovu volju. "to se tie sukoba i rata za koji je reeno da ga Sotona vodi protiv Boga, mora se sve to primiti pod posebnim uslovom da Sotona ne moe uiniti bilo ta to se protivi Bojoj volji i to nema Njegovu saglasnost... Osim toga, iako kaemo da se Sotona protivi Bogu, i da deluje protivno Njegovim delima, moramo istovremeno naglasiti da i ovo suproenje i protivljenje zavisi od Boje dozvole... Poto ga Bog dri svezanog i okovanog u lance ograniavajui njegovu silu, on, dakle, ini sve to ini jedino kada dobije dozvolu i tako, bez obzira koliko nerado, slua svoga Stvoritelja, primoran, kada god je to neophodno, da mu slui." (Isto, 1.14.17) Voen svojim predestinacijskim gleditima, Kalvin kae da se Bog slui Sotonom i njegovim demonima da "usavrava vernike", ali odrie mogunost da oni mogu da budu "pobeeni". Sa druge strane, Bog predaje Sotoni "prevlast nad nepobonima i nevernima, za koje je odluio da ne spadaju u Njegovo stado" (Isto, 1.14.18). 2. Don Milton (John Milton, 1608-1674. posle Hrista) Godine 1667. nekih stotinu godina posle Kalvinove smrti, Don Milton, engleski pesnik, objavio je opirnu poemu pod imenom Izgubljeni raj Paradise Lost i jo je proirio posle nekoliko godina. Ova poema, meavina biblijskih podataka, ljudskih tradicija i pesnikove mate, pripisuje ovekov pad i gubitak raja Sotoninim prevarama. Milton poreklo i trajanje neprijateljstva izmeu oveka i avola opisuje kao "rat". Uzrok mrnje pripisuje oholosti i astoljublju Sotone koji je hteo da se uzdigne iznad svojih drugova i da postane jednak Bogu: (Treba pronai prevod Izgubljenog raja 1.34-54!) Paklena Zmija; bio je on.... ...Ali njegova sudbina osigurala ga je za jo gneva.

Milton sledi biblijski izvetaj samo delimino. On veruje da je Sotona besmrtan i da e rat prestati, ali da e Sotonino postojanje i njegove muke trajati veno.

C. Savremeno doba

Otkrivanje rukopisa sa Mrtvog mora (1947. godine) popularizovalo je hipotezu da je jevrejska zainteresovanost za Sotonu, to se vidi iz Starog zaveta i meuzavetne literature apokrifa i preudoepigrafa posledica persijskog dualizma. Po toj hipotezi sukob izmeu dobrog Ahura Mazde i zlog Angra Mainjua (Zoroastrianizam) predstavlja osnovu jevrejskog shvatanja kosmikog sukoba izmeu Boga i Sotone. Meutim, postoje i vane razlike, a i sama paralelnost se dovodi u pitanje (LaSor 1202; Fuller 4,341). Mnogo prihvaenije gledite meu intelektualcima i liberalnim teolozima jednostavno odbacuje postojanje avola i njegovih demona kao linosti. Jedan himanistiki pristup polazi od premise da su "meusobno konkurentne verzije hrianstva" razvile svoje gledite o Sotoni na temelju antikih mitova u sukobu. "Vie od bilo kojeg drugog faktora, borbe oko jeresi dovele su do pojave prie o Sotoninoj prvobitnoj pobuni... Ono to se smatralo Sotoninim protivljenjem Hristu u sadanjosti projektovano je u prolost i pridodato prii o njegovom poreklu." "Kada Sotona ne bi ve postojao, Crkva bi morala da ga izmisli." (Forsyth 310.311.317) Sa druge strane, vrlo poznati hrianski apologeta, C.S. Luis (C.S. Lewis) zalae se za postojanje Sotone: "Ovu Mranu Silu stvorio je Bog i ona je bila dobra u trenutku svoga stvaranja, ali je kasnije postala zla. Hrianstvo se slae sa dualizmom da je ovaj svemir u ratu. Ali, ono ne veruje da se radi o ratu izmeu dve nezavisne sile. Ono smatra da se radi o graanskom ratu, o pobuni, i da mi ivimo u delu svemira koji su okupirali pobunjenici." Uopteno govorei, liberalni novozavetni teolozi sumnjaju u autentinost razliitih aspekata zapisanih Evanelja, a posebno u Isusove izreke i uda. Poto je primenio knjievne kanone visoke kritike metode, Joahim Jeremijas (JoachimJeremias), ugledni nemaki profesor, zakljuuje: "Prema tome, ak i kada se na izvetaje o udima primene stroga kritika merila preostaje vidljiv istorijski nukleus." (Jeremias 92) U taj prihvaeni "nukleus" spadaju isterivanja demona koja su obavili Isus i Njegovi uenici, ili "bitke" sa Sotonom, kao to ih on opisuje. Komentariui Isusov odgovor na uspehe uenika (Luka 10,18), on primeuje: "I tako logion znai: 'Ja videh sotonu gde spade s neba kao munja!' Izbacivanje Sotone iz nebeskog sveta pretpostavlja voenje prethodne bitke na Nebu, kao to je ona opisana u Otkrivenju 12,7-9. Isusov vizionarski uzvik radosti preskae interval vremena pre konane krize i sagledava u egzorcizmu koji su

obavili uenici osvit unitenja Sotone. Ta faza je ve dostignuta: zli duhovi su bespomoni, Sotona propada, raj je otvorio svoja vrata (Luka 10,19), imena otkupljenih upisana su u knjigu ivota (Luka 10,20). Ove izjave nemaju analogije u savremenom judaizmu; ni sinagoga ni Kumran nita ne znaju o porazu Sotone koji bi poeo ve u sadanjosti." (Jeremias 95) Protestantski teolozi prihvataju stvarno postojanje Sotone i njegovih demona kao linosti. Smatraju da je Sotona nekada bio "aneosko bie na visokom poloaju" koje se pobunilo protiv svoga Stvoritelja. Razlika postoji u odnosu na pale anele: jedna vrsta je slobodna da luta nebom i Zemljom zajedno sa Sotonom, dok je druga vrsta "zatvorena u Tartaru". Sotona je izazvao moralni pad oveanstva. Iako je kao stvorenje ogranien, dozvoljeno mu je da nastavi svoje demonske aktivnosti. Jednom e ipak biti uklonjen sa neba i Zemlje i zatovren u "bezdan" za hiljadu godina. Po isteku milenijuma preduzee svoj poslednji napad protiv Boga, ali e ga stii kazna u ognjenom jezeru (Otkrivenje 20,1-10). "To e biti mesto na kojemu e se zli aneli i bezakonici drati u zatvoru tako da ostatak Bojeg bezgrenog svemira nee biti izloen kvarenju u toku cele venosti." (Unger 972.973) Da bi se u savremenom svetu u kojemu je dolo do sveopteg bujanja zla i nasilja omoguila to adekvatnija teodicija nadavno je jedan protestantski teolog uveo pojam "sveopteg sukoba u svemiru". Ustajui protiv klasinofilozofskog i hrianskog gledita o zlu ("To gledite smatra da na kraju krajeva sve to je na svetu, ak i ono loe, ima neku posebnu od Boga danu svrhu svog postojanja!"), on skree panju na kosmiki sukob izmeu Stvoritelja i stvorenih bia (palih anela i pobunjenih ljudi), koji su svesno odluili da ustanu protiv Njega i da na svetu izazovu haos koji sada postoji. "Iako suvereni Bog moe i eli da izvue neto dobra iz uasnih dogaaja prouzrokovanih demonima (Rimljanima 8,28), zli dogaaji sami po sebi postoje samo zato to su slobodna bia, koja su ustala protiv Boga, tako poelela." (Boyd 35,291.292)

D. Gledite adventista sedmog dana

Verovanje u veliki kosmiki sukob izmeu Boga i Sotone je jedna od oznaka adventistike doktrine. Kratak pregled Biblije i crkvene istorije, pisan iz te perspektive, prvi put je izaao iz pera Elen G. Vajt 1858. godine pod naslovom "Duhovni darovi: velika borba izmeu Hrista i Njegovih anela i Sotone i njegovih anela" (17-219). Zapoinjui padom Sotone, pregled ukratko opisuje sukob, govorei o prvom Hristovom dolasku, prvoj Crkvi, srednjovekovnom razdoblju i

Reformaciji u esnaestom stoleu. Poslednji deo knjige bavi se dogaajima koji su proreeni u Otkrivenju, obuhvatajui i Novu Zemlju. U toku svog ivota Elen G. Vajt je proirivala ovo svoje delo sve dok se ono nije pretvorilo u niz od pet knjiga poznat pod ukupnim naslovom Velika borba izmeu Hrista i njegovih anela i Sotone i njegovih anela. Prve etiri knjige prate veliki sukob od 1. Mojsijeve do Otkrivenja. Peta knjiga, koji nosi neto skraeni naslov celog niza, Velika borba izmeu Hrista i Sotone, usmerava itaoca na sukob u vreme hrianske ere da bi na taj nain "osvetlila i borbu u budunosti koja se brzo pribliava" (Velika borba, 11). Godine 1980. Generalna konferencija Crkve adventista sedmog dana ukljuila je u svoja revidirana i proirena Osnovna verovanja, paragraf osam, pod naslovom "Velika borba": "Ceo ljudski rod ukljuen je u veliku borbu izmeu Hrista i Sotone koja se vodi oko Bojeg karaktera, Njegovog zakona i Njegove vladavine svemirom. Ovaj sukob je zapoeo na Nebu kada je jedno stvoreno bie, obdareno slobodom izbora, u samouzvienju unelo duh pobune u ovaj svet i navelo na greh Adama i Evu. Ovaj ovekov greh imao je kao ishod izopaenje Bojeg oblija u ljudskom rodu, mete u stvorenom svetu i konano, njegovo opustoenje u vreme Potopa koji je zahvatio celi svet. Izloen pogledu svih stvorenih bia, ovaj svet je postao poprite sveopteg sukoba iz kojega e Bog ljubavi na kraju izai opravdan. Da bi pomogao svom narodu u ovoj borbi, Hristos alje svoga Svetoga Duha i svoje verne anele da ga vode, tite i podupiru na putu spasenja. (Otkrivenje 12,4-9; Isaija 14,12-14; Jezekilj 28,12-18; 1. Mojsijeva 3; Rimljanima 1,19-32; 5,12-21; 8,19-22; 1. Mojsijeva 6-8; 2. Petrova 3,6; 1. Korinanima 4,9; Jevrejima 1,14) Osnivai Crkve adventista sedmog dana i njeni kasniji pisci stekli su svoje razumevanje kosmikog sukoba najveim delom zahvaljujui prouavanju sistema slube u jevrejskom Svetilitu i proroanstava Danila i Otkrivenja. Prouavajui rituale u Svetilitu, sloili su se s milerovcem Ovenom Krosijerom (Owen Crosier, 43) da je jarac namenjen Azazelu, koji se pojavljivao u ritualima Dana pomirenja (3. Mojsijeva 16,8.20.22) bio "simbol Sotone" i da je jarevo isterivanje u pustinju predskazivalo Sotonino zatvaranje u "bezdan", u skladu s tekstom u Otkrivenju 20. Prema tome, potovaoci Subote su jo vrlo rano shvatili istinu da e Gospod veliki sukob jednoga dana dovesti kraju. Sotona, zaetnik greha, bie kanjen za svoju pobunu i uniten (4SP 266.267; Gilbert 205). Proroke knjige Danila i Otkrivenja omoguile su tek roenoj Crkvi najire razumevanje aktivnosti ukljuenih u veliki sukob kada se on preselio na Zemlju. "Oni su pristupali proroanstvima kao nadahnutom opisu vekovnog sukoba izmeu dobra i zla; i u njegovoj pozadini, linog rata izmeu Hrista i Sotone oko vlasti nad ljudskim rodom. Proroanstvo je za njih bilo nepogreivi opis velikog sukoba izmeu istine i zablude u toku svih vekova." (PFOF 4,1054)

Godine 1887. izalo je u obliku knjige izdanje Bible-Reading Gazette sa 162 biblijske teme u obliku pitanja i odgovora. Dve teme su se bavile pitanjem Sotone i njegovog delovanja (Nos. 90, 138). Lekcije su sadravale i proroanstva i opte biblijske tekstove i predstavljale su osnovu za kasnija izdanja Bible Readings for Home Circle (Prouavanja Biblije u domaem krugu), standardnog dela Crkve, u kojemu se raspravljalo o temama pod naslovom: "Poreklo zla", "Poreklo, istorija i sudbina Sotone" i "Sotonin rat protiv Crkve" (Vidi izdanje iz 1934 . i 1947. godine!) Ovoj temi se jo vie pribliio i to sa proroke strane pastor J.H. Vagoner (J.H.Waggoner) u svom delu "Od Edema do Edema" (From Eden to Eden). Godine 1905. pastor S.N. Haskel (S.H. Haskell) izdao je komentar dvanaestog poglavlja Otkrivenja u svojoj knjizi "The Story of the Seer of Patmos" (Pria o vidiocu sa Patmosa 209-223). Danas se tekst iz Otkrivenja 11,19. 14,20. i dalje naziva vizijom "Velike borbe", jer ukratko opisuje poreklo Sotone, njegov rat protiv Hrista i Njegovog naroda u toku hrianske ere i njegov poslednji napad (Maxwell 2,60, chart). Sotonin poslednji "rat" (Otkrivenje 12,17) dospeo je u sredite zanimanja prvih svetkovalaca Subote meu adventistima. Poto su uestvovali u objavljivanju prve i druge aneoske poruke, istraivali su znaenje tree, poslednje poruke (Otkrivenje 14,9-14). Kao protestanti koji primenjuju istoricistiko tumaenje proroanstava, pioniri adventizma su bili upoznati sa protestantskom identifikacijom malog roga (Danilo 7,8.21.25) i zveri sline risu sa sedam glava (Otkrivenje 13,1-10) kao papinstva sa njegovom srednjovekovnom borbom protiv "svetih" (1260 godina, od 538-1798. godine posle Hrista). U devetnaestom stoleu oni su identifikovali dvorogu zver (Otkrivenje 13,11-17) kao Sjedinjene Amerike Drave, a njene rogove kao u jagnjeta simbole njene sile kao republikanstvo i protestantizam. "ig zveri" je identifikovan kao papinska promena Subote na nedelju, a "ikona zveri" kao sjedinjenje drave i Crkve koje e proglasiti obaveznost svetkovanja nedelje uz pretnju bojkotom i smru (Vidi Ostatak/Tri anela VI.H.3; PFOF 4,941-1173; Damsteegt 192-220). Na temelju ovih izuavanja adventisti sedmog dana su zakljuili da e se Sotonina poslednja bitka voditi uglavnom oko poslunosti Bojem moralnom zakonu Deset zapovesti, a osobito oko etvrte zapovesti o danu odmora. S obzirom da poruka treeg anela (Otkrivenje 14,9-13) objavljuje strogo upozorenje celome svetu da ne primi ig zveri, da se ne klanja zveri i njenoj ikoni, odluke donesene u toku te konane borbe oznaie razliku izmeu ivota i smrti. Sa jo nekim proirenjima ovo gledite o zavrnom sukobu u kosmikom ratu ostalo je slubeno gledite Crkve adventista sedmog dana. U poslednje vreme adventisti sedmog dana smatraju da tekst Otkrivenja o Armagedonu (Otkrivenje 16,12-16) treba posmatrati kao sastavni deo teoloke

celine Otkrivenja 12-19. U skladu s time, vienje nije ogranieno na veliku, politiku bitku naroda poslednjeg vremena, verovanje koje je prihvaeno neto posle prvih dana pokreta i koje je zajedniko sa ostalim hrianskim grupama. Umesto toga, "Armagedon je predstavljen kao zavrna bitka u velikom sukobu izmeu sila dobra i zla, sukobu koji je poeo na Nebu i koji e se zavriti na Zemlji (Otkrivenje 12,7-9.12). Armagedon je opisan kao "bitka na veliki dan Boga Svedritelja" (Otkrivenje 16,14). Ona se, dakle, poklapa sa sveoptim sudom na dan Gospodnji (LaRodelle 7,374). Sveobuhvatno razumevanje razliitih aspekata kosmikog sukoba navelo je adventiste da postanu svesni injenice da se isti taj sukob vodi i na linom planu. Ako vernici treba da budu izloeni surovim sotonskim prevarama i iskuenjima, posebno u vreme posletka, tada je neophodno da upravu nad svojim ivotom prepuste Hristu, tako da On usmerava njihove odluke i nain ivota. U tom okviru biblijska tema o pripremanju za budue Hristovo carstvo dobija posebnu vanost. Kao to je Pavle pisao Titu: "Jer se pokaza blagodat Boja koja spasava sve ljude, uei nas da se odreemo bezbonosti i elja ovoga sveta i da poteno i pravedno i pobono poivimo na ovome svetu, ekajui blaena nada i javljanja slave velikoga Boga i spasa naega Isusa Hrista." (Titu 2,11-13) To je razlog to hriani treba da pokau duboku i iskrenu elju da se u svom svakodnevnom ivotu upravljaju prema Bojim putevima. ivot u skladu s hrianskim naelima, bilo onima koja su izriito objavljena u Bibliji, bilo onima koja nam otkrivaju zakoni prirode, neodvojivo je povezan s idejom o pripremanju za Hristov dolazak. Meutim, ponekad se dogaalo da su pojedini hriani zloupotrebljavali ovu misao da su prenaglaavali znaenje hrianskog ivota na tetu osnovne evaneoske istine o Hristovoj sili posveenja. Meu adventistima, ova tendencija je bila teoloki uravnoteena oivljavanjem doktrine o opravdanju verom na zasedanju Generalne konferencije 1888. godine. Iako je isprva naila na protivljenje, ak i nekih vrlo uglednih teologa i stareina, doktrina o opravdanju verom je danas kljuni elemenat uravnoteene biblijske teologije adventista. Ovaj praktini naglasak na hrianski nain ivota je izdanak duboko ukorenjenog osvedoenja da pokret adventista sedmog dana ima ulogu slinu ulozi proroka Ilije ili Jovana Krstitelja: da pripremi ljude za drugi Hristov dolazak (1SG 30.31). Jovan je pozivao ljude za se pokaju, da odbace svoje grehe i da pokau "rodove pokajanja" (Matej 3,2.8). Suoeni sa stranim pritiskom kojemu e Sotona izloiti vernike poslednjeg vremena, kada e i sam njihov ivot biti ugroen (Otkrivenje 13), postaje jasno da e samo oni iji je karakter u skladu s Bojom voljom moi da prime Boji peat odobravanja i da ostanu verni svome zavetu.

"ta inite, brao, u velikom delu pripremanja? Oni koji se sjedinjuju sa svetom poprimaju i oblik sveta i pripremaju se da prime ig zveri. Oni koji se ne oslanjaju na sebe, koji skrueno izlaze pred Boga svojega i iste due svoje poslunou istini oni se oblikuju po nebeskom uzoru i pripremaju da prime Boji peat na svoja ela. Kada bude izdana naredba i kada ig bude utisnut, njihov karakter e ostati ist i bez mane za celu venost." (5T 216) Kratak pregled: Adventistiko shvatanje kosmikog sukoba omoguilo je Crkvi da stekne racionalan, zaokruen pogled na svet. Sva biblijska uenja nala su svoje mesto i znaenje u okviru njene teoloke riznice. To shvatanje omoguuje pogled prema suverenom Stvoritelju i Bogu Njegovom karakteru, zakonu i vladavini. Ono obelodanjuje tajnu greha ta je on, kako je zapoeo, i zato se nastavlja. Kao odgovor na muke oveanstva, Boja blagodat se izliva na grenike preko plana spasenja koji je irokim potezima izraen simbolima jevrejske slube u Svetilitu i unapred pokazan proroanstvima; ostvaren smru, vaskrsenjem i prvosvetenikom posrednikom slubom utelovljenog Bojeg Sina; poveren Crkvi na objavljivanje stanovnicima celoga sveta u sili Svetoga Duha. Dalekosene posledice kosmikog sukoba zahtevaju konani sud koji e podrati integritet izbora stvorenih bia, ali e istovremeno doneti jedinstvenu odluku da se odbace Sotonine pretpostavke i optube protiv Boga, istinskog moralnog vladara svemira. Propast izazvana vladavinom greha uinila je da postanu neophodni dolazak Isusa Hrista, vaskrsenje mrtvih, unitenje Sotone - palih anela i nepokajanih ljudskih bia i ponovno stvaranje Zemlje kao venog doma otkupljenih. Na taj nain e boansko Provienje nadvladati strane gubitke u toku kosmikog sukoba i osigurati veni sklad i sreu inteligentnih stvorenih bia.

VIII. Komentari Elen G. Vajt

A. Poziv na razumevanje

"Biblija sama sebe tumai... Onaj koji prouava Bibliju mora se nauiti da je posmatra kao celinu, i da uoi meusobni odnos njenih delova. On treba da se upozna s njenom velikom sredinjom temom, s Bojom prvobitnom namerom sa svetom, s nastankom velike borbe i s delom spasenja. Treba da razume prirodu

dva naela koja se bore za prevlast, i da naui da prati njihovo delovanje u izvetajima istorije i prorotva, sve do velikog zavretka. Treba da vidi kako ova velika borba proima svaki stepen ljudskog iskustva; kako i on sam u svakom svom ivotnom delu otkriva ili jednu ili drugu od ove dve suprotne pobude; i kako, eleo to ili ne, on ak i sada odluuje na ijoj e se strani nai u ovom sukobu." (Ed 190) B. Sukob proreen "Plan za nae spasenje nije bio neka naknadna misao, plan nainjen posle Adamovog pada. On je bio otkrivenje 'tajne koja je bila sakrivena od postanja sveta' (Rimljanima 16,25). On je otkrivenje naela koja su od venosti bila temelj Bojeg prestola. Od samog poetka Bog i Hristos znali su za Sotonin otpad i ovekov pad izazvan delovanjem prevarne sile otpadnika. Bog nije uzrok postojanja greha, ali je unapred video njegovo postojanje i stvorio sredstvo kojim e se suprotstaviti ovoj stranoj mogunosti." (DA 22) "Boanstvo je bilo puno samilosti prema ljudskom rodu i Otac, Sin i Sveti Duh dali su sebe u ostvarenju plana otkupljenja." (CH 222) "U savetima Neba, pre nego to je svet bio stvoren, Otac i Sin su se zajedniki zavetovali da e, ukoliko se ovek pokae neveran Bogu, Hristos, koji je jedno s Ocem, zauzeti mesto prestupnika i pretrpeti pravednu kaznu koja e morati da bude odreena." (MS 145, 1897; 6BC 1070) C. Poreklo sukoba 1. Moralni zakon: Temelj boanske vladavine "Sve u prirodi, od trunke u sunevom zraku do svetova u visini, podlono je zakonu. Od poslunosti tim zakonima zavise red i sklad u svetu prirode. Isto tako, postoje velika naela pravednosti koja upravljaju ivotom svih razumnih bia, i od prilagoavanja tim naelima zavisi dobrobit svemira. Boji zakon je postojao i pre nego to je Zemlja bila stvorena. Aneli se upravljaju po njegovim naelima, i da bi i Zemlja bila u skladu s Nebom, i ljudi moraju sluati boanske propise." (MB 48) "Poto je zakon ljubavi temelj Boje vladavine, blaenstvo svih stvorenih bia zavisilo je od njihove potpune saglasnosti s Njegovim naelima pravde. Bog

oekuje od svih svojih stvorenja slubu iz ljubavi, potovanje koje se temelji na pravilnom razumevanju Njegovog karaktera. On ne voli iznuenu vernost, zato daje svim biima slobodnu volju da bi mu dragovoljno sluila." (GC 493) 2. Zato Lucifer nije bio uniten u poetku sukoba "ak i kada je odlueno da Sotona ne moe vie ostati na Nebu, neizmerna Boja mudrost nije unitila Sotonu. Poto Bogu moe da bude ugodna samo sluba iz ljubavi, vernost Njegovih stvorenja morala se temeljiti na osvedoenju u Njegovu pravinost i dobrotu. Stanovnici Neba i drugih svetova, poto nisu bili pripremljeni da razumeju prirodu i posledice greha, ne bi mogli razumeti Boju pravednost i Boje milosre ako bi Sotona odmah bio uniten. Da je odmah bio uklonjen, oni bi sluili Bogu vie iz straha nego iz ljubavi. Uticaj varalice ne bi bio sasvim uniten, niti bi duh pobune bio sasvim iskorenjen. Moralo se dozvoliti da zlo sazri. Za dobro celog svemira i za sva vremena bilo je neophodno da Sotona potpunije razvije svoja gledita da bi sva stvorenja mogla u pravoj svetlosti sagledati njegove optube protiv boanske vladavine i da se pravednost, Boja milost i nepromenljivost Bojeg zakona nikada vie ne bi dovodila u sumnju." (GC 498.499) 3. Pad oveka: po uzoru na pad Sotone "Nije bilo nikakvog otrova u samom plodu, i greh nije bio samo u poputanju apetitu. Nepoverenje u Boju dobrotu, neverovanje u Njegovu re, odbacivanje Njegovog autoriteta, uinilo je nae praroditelje prestupnicima i donelo u svet poznavanje zla. To je otvorilo vrata svakoj vrsti lai i zablude." (Ed 25) D. Sukob na Zemlji Stari zavet

1. Sotona uzurpirao vlast na Zemlji

"Nakon to je naveo oveka na greh, Sotona je proglasio Zemlju svojom i sebe nazvao knezom ovoga sveta. Pokorivi svojoj prirodi oca i majku ljudskog roda, odluio je da ovde osnuje svoje carstvo. Objavio je da ga je ovek izabrao za

svog vladara. Upravljajui ovekom, imao je i vlast nad ovim svetom." (DA 114.115) 2. Poslunost moralnom zakonu: temelj blagostanja

"Pri stvaranju Njegova (Boja) namera je bila da Zemlja bude nastanjena biima ije e postojanje biti na blagoslov njima samima i njihovim blinjima i na ast njihovom Stvoritelju... U svom zakonu Bog je otkrio naela koja su temelj svakog pravog uspeha i naroda i pojedinca. 'Jer je to mudrost vaa i razum va!' rekao je Mojsije Izrailjcima o Bojem zakonu. 'Jer nije prazna re da za nju ne marite, nego je ivot va!' (5. Mojsijeva 4,6; 32,47) Blagoslovi koji su na ovaj nain zajameni Izrailju, zajameni su pod istim uslovima i u istoj meri svakom narodu i svakom pojedincu pod celim nebom." (Ed 174) 3. Sotona potkopava poslunost Izrailja "Sotona je bio odluan da zadri u svojoj ruci vlast nad hananskom zemljom i kada je ona pretvorena u boravite sinova Izrailjevih i kada je Boji zakon postao zakon zemlje, zamrzio je Izrailj surovom i otrovnom mrnjom i zaverio se da e ga unititi. Uz pomo zlih duhova uveo je strane bogove; i zbog prestupa, izabrani narod je konano bio izagnan iz Obeane zemlje." (PP 688.689)

E. Sukob na Zemlji Novi zavet

1. Potreba da se pravi Boji karakter otkrije oveku "Zemlju je obavio mrak pogrenog shvatanja Boga. Da bi se mrane senke mogle rasterati, da bi se svet mogao vratiti Bogu, morala je da bude slomljena Sotonina zavodnika mo. To se nije moglo uiniti silom. Primena sile je suprotna naelima Boje vladavine. On eli jedino slubu iz ljubavi; a ljubav se ne moe iznuditi, ona se ne moe zadobiti silom ili vlau. Samo ljubav moe probuditi ljubav. Upoznati Boga znai zavoleti ga. Njegov karakter se morao pokazati kao suprotnost Sotoninom karakteru. Taj posao je moglo obaviti samo jedno jedino Bie u celom svemiru. Samo Onaj koji je poznavao visine i dubine Boje ljubavi morao ju je

objaviti. I zato je u mranoj noi ovoga sveta moralo zasijati Sunce pravde, 'sa zdravljem na svojim krilima' (Malahija 4,2)" (Da 22) 2. Sotonin pravi karakter razoblien na krstu "Sotona je nagnao svet da odbaci Hrista...Razbuktana vatra zavisti i zloe, mrnje i osvete plamtela je na Golgoti protiv Bojeg Sina dok je celo Nebo u nemom uasu posmatralo ovaj prizor." (GC 501) "Sve do Hristove smrti anelima i bezgrenim svetovima nije bio jasno otkriven Sotonin karakter. Veliki otpadnik se tako zaodenuo prevarom da ak ni sveta bia nisu shvatila njegova gledita. Nisu jasno sagledala prirodu njegove pobune." (DA 758) "Sotona je uvideo da je njegova maska razobliena. Njegova vladavina je bila ogoljena pred bezgrenim anelima i nebeskim svemirom. On se sam pokazao kao ubica. Prolivi krv Bojeg Sina, izgubio je svaku naklonost nebeskih bia ... Poslednja veza simpatije izmeu Sotone i nebeskog sveta bila je raskinuta." (DA 761) 3. Krst: otkrivena boanska pravednost i milost "Bog nije promenio svoj zakon, ali se u Hristu rtvovao za ovekovo otkupljenje. 'Jer Bog bee u Hristu i svet pomiri sa sobom.' (2. Korinanima 5,19)" (Isto, 762) "Bog je jasno pokazao svoju odvratnost prema ideji pobune. Celo Nebo je videlo kako se u osudi Sotone i otkupljenju oveka pokazala Njegova pravednost. Lucifer je objavio da svaki prestupnik, ukoliko je Boji zakon zaista nepromenljiv i ukoliko se njegova kazna zaista ne moe oprostiti, mora zauvek izgubiti Boju naklonost. On je govorio da je greni rod stavljen izvan dohvata otkupljenja i da zato predstavlja njegov zakoniti plen. Meutim, Hristova smrt je predstavljala nepobitan dokaz u prilog oveka. Kazna propisana zakonom pala je na Onoga koji je bio jednak Bogu, i ovek je dobio pravo da prihvati Hristovu pravednost i da sotonsku silu pobedi pokajnikim ivotom i poniznou, isto onako kao to je Boji Sin pobedio. I tako je Bog ostao pravedan i ipak opravdao sve one koji veruju u Isusa." (GC 502.503) 4. Sukob u mikrokosmosu

"Mnogi smatraju da ovaj sukob izmeu Hrista i Sotona nema nekog naroitog uticaja na njihov ivot, pa ga smatraju potpuno nevanim. Meutim, ova borba se ponavlja na podruju svakog ljudskog srca. Nikada niko ne moe napustiti redove zla da bi se posvetio slubi Bogu bez suoavanja sa Sotoninim napadima. Kuanja kojima se Hristos odupro ista su ona kojima se mi tako teko odupiremo." (DA 116) "Sotona je napadao Hrista svojim najotrijim i najlukavijim iskuenjima, ali je bio odbijen u svakom sukobu. Te bitke su bile voene u nau korist; te pobede su i nama omoguile da pobedimo. Hristos e dati snagu svima koji je trae. Sotona nikoga ne moe pobediti bez njegovog pristanka. Kua nema vlasti da kontrolie ovekovu volju ili da primora duu da zgrei. On moe da nas uznemirava, ali ne moe da nas okalja. On moe da nam nametne teku duevnu borbu, ali ne moe da nas oskvrne. injenica da je Hristos pobedio treba da nadahne Njegove sledbenike da se hrabro i muki bore protiv greha i Sotone." (GC 510) "Zakon zahteva pravednost pravedan ivot, savren karakter, a to ovek nije u stanju da ispuni. On ne moe da zadovolji zahteve Bojeg svetog zakona. Ali je Hristos, koji je doao na Zemlju kao ovek, iveo svetim ivotom i oblikovao savren karakter. Sve to nudi kao dragovoljni dar svima koji ele da ga prime. Njegov ivot je ponuen umesto ivota oveka. I tako, zahvaljujui Bojem strpljenju, ljudi mogu da dobiju oprotenje greha iz prolosti. I vie od toga, Hristos nadahnjuje ljude boanskim osobinama. On izgrauje ljudski karakter po ugledu na boanski karakter, privlano tkivo duhovne snage i lepote. I tako se istinska pravednost zakona ispunjava u onome koji veruje u Hrista. Bog moe da bude 'pravedan i da pravda onoga koji je od vere Isusove' (Rimljanima 3,26)." (DA 762) F. Sukob zavren 1. Priroda poslednjeg sukoba oko Bojeg zakona "Jo od samog poetka velike borbe na Nebu, Sotona je nameravao da obori Boji zakon. Da bi postigao taj svoj cilj, pobunio se protiv Stvoritelja i poto je bio izbaen sa Neba, nastavio je svoju borbu na Zemlji. Da obmane ljudi i da ih tako navede da prestupe Boji zakon, to je bio cilj koji je neprestano imao pred oima. Hoe li to postii odbacivanjem celog zakona ili ukidanjem samo jednog njegovog propisa, na kraju krajeva ishod bi bio isti. Onaj koji 'sagrei u jednome' pokazuje prezir prema celom zakonu; svojim uticajem i primerom staje na stranu prestupa; i tako postaje 'kriv za sve' (Jakov 2,10).

Trudei se za izazove prezir prema boanskim uredbama, Sotona je izopaio biblijske doktrine, i zabluda se tako ugradila u veru hiljada ljudi koji tvrde da se dre Biblije. Poslednji veliki sukob izmeu istine i zablude je samo poslednja bitka u dugotrajnom ratu oko Bojeg zakona. Mi sada upravo ulazimo u tu bitku u bitku izmeu ljudskih zakona i Gospodnjih propisa, izmeu biblijske religije i religije bajki i tradicija." (GC 582) 2. Subota: proba vernosti

"Ali, niko nee biti izloen Bojem gnevu sve dok istina ne bude otkrivena njegovom umu i savesti i dok ne bude odbaena... Svako e morati da dobije dovoljno svetlosti da bi razumno mogao da donese odluku. Subota e biti velika proba vernosti, jer je kao istina posebno izloena napadima. Kada ljudi budu stavljeni pred ovu konanu probu, tada e se povui linija razdvajanja izmeu onih koji slue Bogu i onih koji mu ne slue. I dok e potovanje lanog dana odmora u skladu sa zakonima drave i suprotno etvrtoj zapovesti, predstavljati izjavu vernosti sili koja se protivi Bogu, svetkovanje pravog dana odmora, prave Subote, u znak poslunosti Bojem zakonu, bie dokaz vernosti Stvoritelju. I dok jedna grupa, prihvatajui znak pokornosti zemaljskim silama, prima ig zveri, druga, odluujui se za zalog odanosti boanskom autoritetu, dobija Boji peat." (GC 605) "Sada je vreme da se pripremimo. Boji peat nikada nee biti stavljen na elo neistog oveka ili ene. On nikada nee biti stavljen na elo astoljubivog oveka ili ene koji vole svet. On nikada nee biti stavljen na elo oveka ili ene laljivog jezika ili prevarljivog srca. Svi koji primaju peat moraju biti bez mane pred Bogom kandidati za Nebo." (5T 216)

G. Neke teoloke implikacije

1. Odbrana Bojeg karaktera "Plan otkupljenja ima mnogo iru i dublju svrhu od spasenja oveka. Nije samo zbog toga Hristos doao na Zemlju; nije doao samo zato da bi stanovnici ovoga

maloga sveta mogli potovati Boji zakon onako kako ga treba potovati; ve i zato da Boji karakter opravda pred oima svemira. O toj posledici svoje velike rtve o njenom uticaju na razumna bia na drugim svetovima, kao i na oveka Spasitelj je mislio kada je neposredno pre svog raspea izjavio: 'Sada je sud ovome svetu, sada e biti isteran knez ovoga sveta napolje. I kada ja budem podignut od zemlje, sve u privui k sebi.' (Jovan 12,31.32) Hristovo delovanje kada je umro za spasenje oveka nee samo uiniti da Nebo postane dostupno ljudima, ve e pred oima celog svemira opravdati Boga i Njegovog Sina i Njihovo postupanje prema Sotoninoj pobuni. Ono e potvrditi trajnost Bojeg zakona i otkriti prirodu i posledice greha." (PP 68.69) 2. Pobuna: pouka svemiru "Trebalo je da Sotonina pobuna poslui kao pouka celom svemiru u toku svih buduih vekova, da trajno svedoi o prirodi i stranim posledicama greha. Delovanje Sotonine vladavine, njen uticaj na ljude i anele, trebalo je da pokau kako izgledaju rodovi odbacivanja boanskog autoriteta. Trebalo da posvedoe da je s postojanjem Boje vladavine i s Njegovim zakonom povezano blagostanje svih stvorenih bia. I tako je trebalo da istorija ovog uasnog eksperimenta s pobunom poslui kao trajna zatita svim svetim biima, da ih sprei da pogreno shvate prirodu prestupa, da ne zgree i da pretrpe kaznu za greh." (GC 499) 3. Stvorena dela na probi: zauvek lojalni

"Celi svemir e biti svedok prirode i posledica greha. Njegovo konano istrebljenje, koje bi u poetku uplailo anele i nanelo sramotu Bogu, sada e opravdati Njegovu ljubav i uspostaviti Njegovu ast pred stanovnicima svemira koji uivaju da ispunjavaju Njegovu volju i u ijim srcima se nalazi Njegov zakon. Zlo se vie nikada nee pokazati. Boja Re kae: 'Nee se dva puta podignuti pogibao!' (Naum 1,9) Boji zakon, koji je Sotona podrugljivo nazvao jarmom ropstva, bie slavljen kao zakon slobode. Okuana i potvrena stvorenja nikada vie nee biti skrenuta s puta vernosti Onome iji karakter se u potpunosti otkrio pred njima kao beskrajna ljubav i neograniena mudrost." (GC 504) 4. Boanska pravednost

"ivot pobune protiv Boga onesposobio ih je za Nebo. Njegova istota, svetost i mir predstavljali bi muenje za njih; slava Boja bila bi kao oganj koji saie. Oni bi eznuli da pobegnu sa toga svetoga mesta. Oni bi radosno doekali unitenje koje bi ih sakrilo od lica Onoga koji je umro da bi ih spasao. Sudbina bezakonika je odreena njihovim linim izborom. Njihovo iskljuenje s Neba je bilo dragovoljno s njihove, a pravedno i milostivo s Boje strane." (GC 543)

IX. Literatura

Augustine, The City of God. Trans. Marcus Dods. Nicene and Post-Nicene Fathers of the Christian Church. Ed. Philip Schaff. Grand Rapids: Eerdmans, 1979. vol 2. Bauer, Walter. A Greek-English Lexicon of the New Testament. Trans. William F. Arndt and F. Wilbur Gingrich. Chicago: University of Chicago Press, 1957. Bible Reading Gazette, The. Battle Creek, Mich. Review and Herald, 1914.1935. rev. 1947. Boyd, Gregory A. God at War: The Bible and Spiritual Conflict. Downers Grove, Ill. InterVarsity Press, 1997. Calvin, John. Institutes of Christian Religion. Trans. Henry Beveridge. Grand Rapids: Eerdmans ((one vol ed), 1989. 1997. Crossier, O.R.L. "The Law of Moses" The Day Star Extra, Feb 7,1846. Damsteegt, P. Gerard. Foundations of the Seventh-Day-Adventist Message and Mission. Berrien Springs, Mich. Andrews University Press, 1977. Daniells, Arthur G. Christ Our Righteousness. Washington, D.C. Review and Herald, 1941. Forsyth, Neil. The Old Enemy: Satan and the Combat Myth. Princeton, N.J. Princeton University Press, 1987. Froom, LeRoy E. The Prophetic Faith of Our Fatrhers. Washington, D.C. Review and Herald, 1946-1954. 4. vols.

Fuller, Daniel P. "Satan" International Standard Bible Encyclopedia, fully rev. Geoffrey W. Bropmley, ed. Grand Rapids: Eerdmans, 1988. vol 4. Gilbert, F.C. Messiah in His Sanctuary. Washington, D.C. Review and Herald, 1937. Gonzales, Justo L. A History of Christian Thought. Nashville/New York: Abington Press, 1970. Vol 1. Haskell, Stephen N. The Story of the Seer of Patmos. Washington, D.C. Review and Herald, 1905. Holbrook, Frank B. The Atoning Priesthood of Jesus Christ. Berrien Springs, Mich. Adventist Theological Society Publications, 1996. Jeremias, Joachim. New Testament Theology. New York, Charles Scribner's Sons, 1971. LaSor, William S. "Zoroastrianism" Evangelical Dictionary of Theology. Ed. Walter A. Elwell. Grand Rapids: Baker Book House, 1984. LaRondelle, Hans K. "Armageddon: Sixth and Seventh Plagues". Symposium on Reevelation. Daniel and Revelation Commitee Series, Ed. Frank B. Holbrook. Siver Springs, Md. Biblical Research Institute, 1992. 2; 373-390. Lewis, C.S. Mere Christianity. New York, MasMillan, 1952. Maxwell, C. Mervyn. God Cares. Boise, Idaho: Pacific Press, 1985. Vol. 2. Milton, John. PParadise Lost and Paradise Regained. Ed. Christopher Ricks. The Signet Classic Peotry Series. New York, Penquin Books U.S.A. Ins. 1968. Origen, De Principiis. Ante-Nicene Fathers. Ed. Alexander Robertas, James Donaldson. Grand Rapids: Eerdmans, 1959. reprint. vol. 2. Schaff, Philip. History of the Christian Church. Grand Rapids. Eerdmans. 1959. reprint. vol.2. Seventh-Day-Adventist Believe.... Washington, D.C. Ministerial Association, General Conference of SDA, 1988. Unger, Merrill F. "Satan" Evangelical Dictionary of Theology. Ed. Walter a. Elwell. Grand Rapids: Baker Book House, 1984.

Van Alstine, G.A. "Dispersion"" The International Standard Bible Encyclopedia , fully rev. Ed. Geoffrey W. Bromley. Grand Rapids: Eerdmans, 1979. Vol. 1. Waggoner, J.H. Eden to Eden. Oakland, Calif. Pacific Press, 1890.