Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
BPopovic RDamjanovic Srednja Skola

BPopovic RDamjanovic Srednja Skola

Ratings: (0)|Views: 7|Likes:
Published by tkenan

More info:

Published by: tkenan on Jan 11, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/03/2013

pdf

text

original

 
1
ПРИПРЕМА ЧАСА МАТЕМАТИКЕУ ОСНОВНОЈ И СРЕДЊОЈ ШКОЛИ
проф. др Бранислав Поповић
 ,
 
Природно-математички факултет, Крагујевац, e-mail: bpopovic@kg.ac.rs
 мр Радојко Дамјановић
 ,
Министарство просвете, Школска управа у Крагујевцу, e-mail: ratkokg@gmail.com
 мр Ненад Вуловић
 ,
Педагошки факултет, Јагодина, e-mail: vlnenad@gmail.com
Увод
Без сумње, иако има различитих виђења, настава је целисходан и веомапромишљен процес, који је нужно организован, вођен, којим се управља и руководи, теу том смислу мора бити планиран и припремљен. Дидактичком разрадом интенцијаконкретног процеса, долазимо до нужности посебних методика, које даље, методаманаставе аранжирају методе учења у јединствену целину процеса школе, од организацијекоја учи, до заједнице окупљене око учења.Настава је систем, део сложенијег система. Неопходно је уважити њену људскустрану, јер за разлику од производних организација, настава је у потпуности амбијент,симплификовано, почевши од предмета рада, преко средстава за рад, производниходноса, ресурса, углавном сачињена од
сложених хуманих односа размене
, који упростор-времену расту и развијају се и тако у њему дефинишу људску димензију.И, ако сада наставу посматрамо као вид активности, можемо поћи од тога да ''...Свака активност, особито ако је учесник Човек, мора се пратити, кориговати,анализирати – до откривања новог сазнања и прилагођаватинаручиоцу/извршиоцу/кориснику. То подразумева праћење (прикупљање података,пренос, предају и тумачење) активности и примену нових/иновираних сазнања упројектовању следећег управљачког деловања'' (Омербеговић-Бијеловић, 1998, стр. 13).Пошто код наставе имамо
праћени излаз
, говоримо о систему са повратномспрегом и могућностима корекције, у смислу
 управљачких резерви
, тј. поправљањууспешности управљања процесом.Oколности савременог живота и света намећу неопходност мноштва и разноликости приступа
процесима школе
, као
сложене људске заједнице окупљене око учења
, доминантно организованог кроз наставу или различите облике наставнихактивности. Овде можемо да закључимо да када говоримо о управљивости наставом,заправо говоримо о
 управљивости учења
, као есенцијалног активизма човека, било дасе ради о рутинама (физичким или менталним), флексибилним, креативним или којимдругим вештинама и знањима.Полазећи од става да је настава „најорганизованији и најсистематичнији начинстицања знања па је, у дефиницији, наглашена њена планска организованост ради разлучивања од ненамерног и спорадичног учења тако честог у свакодневној људскојактивности“ (Вилотијевић, 1999, стр. 84), произлази и функција наставника „да одабираи припрема наставне садржаје и да помаже ученицима да их лакше савладају и усвоје“(Вилотијевић, 1999, стр. 85).„Срећа није одредиште. Она је путовање. Исто важи и за учење“ (Адижес, 2005,стр. 86). Наведено, намеће обавезу јасности циља, али и процеса (пута), који судиректно свезани, међузависни, јер један одређује други у смислу оптимумаинтендираног процеса. „Постоје људи који верују да је циљ важнији од средстава којимсе постиже тај циљ, тако да игноришу важност процеса путем којега се циљ постиже. А
 
2ипак мала грешка у усмеравању тог процеса може да ослаби жељене резултате“(Адижес, 2005, стр. 36).Ниједан посао није тако до у детаљ испланиран, као наставни рад, а да је у тојмери нестабилан и на ивици да склизне у домен непредвиђеног, када одговоран завођење процеса, мора да вештином импровизације врати процес у предвиђени простордогађаја.Успешно подучавати је веома тешко, јер „наставници управљају људима, авећина људи ће се сложити да се ученици-радници најјаче опиру управљању“ (Glasser,2005, стр. 24) и зато је „бити успјешан наставник можда најтеже знимање у нашемдруштву“ (Glasser, 2005, стр. 23). Одавде је опет видљива важност брижљивог иопсежног планирања процеса наставе и осталих активности повезаних са њом.Планирање и припремање представља низ одлука (Вилотијевић, 2007, стр. 39),те у том смислу, добија различите димензије, од којих је значајна и етичка, јер упроцесу доношења одлука, тј. одлучивања, очитава се аксиолошки код наставника, алии друштва, чији је он ангажовани извршилац у послу кореографије подучавања иучења. Одлуке о којима је реч, односе се на управљање процесом наставе, каоуправљање променама у знањима и вештинама ученика, тако што се она реконструишуили дограђују у сложеној интеракцији садржаја, метода, средстава, временских ипросторних оквира, заправо свих компоненти у конгломерату планираног школскогдогађаја учења. Такође, онај који подучава, планирајући, а посебно припремајући се занепосредну реализацију, током реализације и док анализира, у окружењу је учења, теможемо рећи, да посредујући образовање – сви уче.Уколико је настава или било која активност образовно-васпитног процеса добропланирана и припремљена, одлуке су донете пре почетка реализације, односно, у току реализације се доноси минималан број одлука, док у процесу који је импровизован изаснован на искуству и неком формално постојећем плану, повећaва се број донетиходлука у току процеса који је започет. То би био један индикатор добре и свеобухватнеприпремљености наставе, а пре тога примереног планирања.Планирање образовања је постало високо специјализована и сложена делатност,али на нивоу микро-организације процеса учења одвија се конкретна разрада циљева,захтева, који су постављени на националном нивоу (на нивоу макро-организацијесистема), те наставник мора одговарајућим структурисањем наставе организовати тајпроцес учења (Terhart, 2001, стр. 65).Jасно je да планирање, условно, држи на окупу све актере процеса наставе, али и„утеже“ овај процес и истовремено не сме да га учини крутим, већ мора да будефлексибилан, како би у реализацији могао да амортизује предвиђене сингуларитете,дакако и испадање из предвиђеног тока, тј. интервенције минималних импровизација
1
 (овај скуп би требало да буде мере нула, математички речено). Сâмо припремањенаставе јесте последњи акт у низу планирања и разраде докумената, од нивоанационалне датости (наставни план и програм или кор-курикулум), као изворапланирања, до низа који почиње школским програмом и наставља се годишњим иоперативним планом рада те финално, до саме реализације наставе. Појединиауторитети сматрају да у овом низу треба да буду укључени сви стејкхолдери (свеинтересне групе – поред професионалаца, наставника, ученици, родитељи, и др)
2
.Наравно, „у једном тренутку, морате прекинути са планирањем да бисте моглида наставите са извршавањем“ (Адижес, 2005, стр. 75). Иако је ово, овако речено,
1
Нпр. инциденти, педагошке ситуације (предвиђене и непредвиђене), које опет могу да се подведу подсингуларитете процеса, али ипак их је потребно издвојити у посебну групу, јер понекад траже „вештину више“.
2
И јесу сви укључени, али различито на различитим нивоима одлучивања – Национални просветни савет, ресорноминистарство, заводи, институције, универзитети, установе образовања, школе, управе школа, стручни органишкола, струковна и научна удружења, академије, локалне самоуправе, наставници, ученици, родитељи. Степенукључености, артикулација, као и диверсификација партиципаната су подложни дискусији и заправо од те мерезависи успешност система образовања једног друштва, као вредности по себи.
 
3сасвим у реду, потребно је усвојити да је извршавање део процеса планирања, јеранализа реалитета обављеног посла, изведеног процеса, потка је за наставак или новопланирање. Овако фрактално одређен, сваки план и његова реализација су деоприпремања неког новог плана. У самом извршавању, које је неопходно да буденепосредно добро припремљено, треба да буду уграђени механизми корекције у токупроцеса (што је опет скуп индикатора флексибилности и мере амортизације процесакоји тече – указује на меру управљивости процесом). Зато „ваља организирати обликеповратног уклапања наставничких спознаја у сустав планирања и развијањакурикулума“ (Kiper i Mischke, 2008, стр. 51).Планирање наставе, једноставно речено, омогућава систематично деловање, тј.одговарајуће припремање и реализацију. Оно не сме да буде формална ствар и мора дапроизлази из претходног процеса, али и да одређује/усмерава нови процес, да осликавањегову стварност или реалитет, животност (витализам) и самим тим смисленостобављања активности. „Ако имате клавир који не свирате, онда то није клавир. То јесамо део намештаја“ (Адижес, 2005, стр. 61).Када наставу посматрамо процесно, што она уистину и јесте, потребно је иматиу виду да „у стварности не постоји непромењено стање. Од тренутка успостављања, свисистеми су осуђени на опадање... непрестани напор на побољшавању је неопходан, чаки за одржање status quo“ (Imaj, 2008, стр. 49). Тако и код планирања
3
, благотворно јестално побољшавање процеса, и из једног у други циклус неговати континуитетусавршавања и побољшавања перформанси, насупрот сталним прекидимасингуларитетима у виду иновација, који нарушавају континуитет процеса. Штавише, јапанска каизен пословна филозофија сугерише да „... иновација је драматичандогађај...“ (Imaj, 2008, стр. 47) и предлаже постепен прилаз напретку, за разлику одвеликог скока напред (што се постиже иновацијама). Такође, овакав прилаз изискујепостојање стандарда, тако да само уз њих може да се говори о целовитом систему укоме се посредује образовање. Стандарди би у овом случају били један од инпутапланирања, али и уграђени у елементе праћења и корекције процеса наставе (свакако ивредновања).Савремена школа као целина процеса и међузависности, и спреге утицаја различитих активитета унутар ње, који се преламају кроз наставу као главног токашколе, око кога су сви окупљени у школску заједницу, компонентно синхронизовануодељењским заједницама, као заједницама учења које дају снагу, ојачавају појединца.Тако можемо да кажемо да се планирањем својеврсно управља процесомнаставе, а припремање чини онај део који се зове руковођење (непосредна реализацијауправљања процесом).Многи су предлози, како треба да изгледа
квалитетна школа
. У једном одпознатих виђења, каже се: „Као наставник-професионалац у квалитетној школи моралибисте написати кратки сажетак о тому што ћете поучавати, како ћете показати да суваши ученици научили оно што сте их поучавали те како бисте их припремили заквалитетан рад. Ти би сажеци били доступни другим наставницима како би сеускладила наставна грађа и избјегло понављање“ (Glasser, 1999, стр. 29). На овај начин, јасно и једноставно је речено зашто наставник треба да приступи планирању, да ономора да има елементе повратне спреге, функционалности, корелације икроскурикуларну повезаност. Такође, имплиците је речено да је школа целина процесау којој су сви са свима у интеракцији и да „организација је средство помоћу кога сеувећава снага појединца“ (Дракер, 2006, стр. 20). Једновремено, „професионалностучитеља на лицу мјеста очитује се у њихову залагању да посао планирања подијеле сасвим члановима групе, учитељима и ученицима, да планирање схвате као интеракцију
3
У нашем случају планирања наставе.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->