RUSKI UMETNIKI EKSPERIMENT

K. GREJ

1909 1911. Od devedesetih godina XIX veka u ruskom slikarstvu je poeo da preovlaije literarni element, meutim ve od 1907. je on poeo da ustupa mesto novim vrednostima istog slikarstva. Prvi znaci ovog novog pokreta su bili izloeni na izlobi grupe Plava rua i asopis Zlatno runo sa zastupanjem francuskog postimpresionistikog i fovistikog slikarstva. Tokom naredne tri godine se u Rusiji javio primitivistiki pokret, koji se temeljio na negovanju narodne umetnosti i na sintezi savremenih evropskih kola, glavni predstavnici su bili Larionov i Gonarova. Tako da je u to vreme Moskva postala stecite najrevolucionarnijih pokreta u evropskoj umetnosti kubizma i futurizma, posebno. Meutim razlike ruskog i italijanskog futurizma su ogromne, izgleda da im je jedino zajedniko sama re futurizam. Kubofuturizam je moda sreniji naziv za opis ovog ruskog pokreta podjednako slikarskog i knjievnog, i taj naziv se moe upotrebiti za period postprimitivistikog stvaralatva u ruskom slikarstvu nakon 1910. Kubofuturizam je bio pokret svojstven Rusiji, neposredno je predhodio kolama apstraktnog slikarstva, nastalim u Rusiji izmei 1911. i 1912. kojima su se Rusi najzad pojavili kao pioniri modernog pokreta. Kubofuturizam Mihail Larionov i Natalija Gonarova u periodu od 19071913. dve su linosti od sutinskog znaaja u istoriji modernog pokreta u Rusiji. Njihov znaaj je veliki posebno zbog toga to su oni umeli da asimiliraju strane i domae uticaje ija sineza ini temelj suprematistikog, odnosno konstruktivistikog pokreta. Trei voa kubofuturistike kole bio je Kazimir Maljevi, zatim je mona linost Larionova uvukla i Vladimira Tatljina u ovaj intenzivno aktivan krug, tada su se prvi put srela ova dva umetnika i tada ruska kola postaje stvarnost. Primitivistiki pokret 1909. na treoj izlobi Zlatnog runa Larionov i Gonarova su prvi put predstavili novi primitivistiki stil. Na tim delima se najpre moe primetiti slobodno korienje fovizma, zatim elementi ruske tradicionalne narodne umetnosti, zatim jo jedna nacionalna tradicija koja je uticala na na ovaj primitivistiki stil bila je tradicija ikonopisa, koju je uvela Gonarova, a koja se potom pokazala kao veoma vaan uticaj u razvoju Maljevievog i Tatljinovog dela. Primitivistikin pokret nije bio naprosto razvoj u stvaranju Larianova i Gonarove, moglo bi se ak rei da je proizaao iz susreta ovo dvoje umetnika s braom Burljuk, do tog susreta dolo je 1907. Godine 1910. u Moskvi, Sankt Petersburgu, Odesi i Kijevu poele su da se spajaju u udruen pokret. To se odrazilo velikim brojem izlobi koje su tokom godine odrane u raznim gradovima, a vrhunac je bio dosegnut moskovskom izlobom Karo pub, decembra iste godine kada je prvi put objedinjena cela ova avangarda. Pored izlobi drutvo je prireivalo i javne diskusije, koje su uvek bile dobro poseene, jer su futuristi svojim ludakim oduevljenjem, besomunim deklamacijama i smenom spoljanou smatrani najboljom moguom razonodom. Bio je sasvim uobiajen prizor videti predstavnike ove 1

grupe kako ulicom idu obraza iaranih cvetovima, algebarskim i luistikim znacima. Majakovski, Kemasnki i Barljuk su zajedniki snimili film Drama u futuristikom ateljeu 1913. 14. U njihovim egaenjima i javnom komedijanju moe se otkriti intuitivan, naivan pokuaj da se umetniku vrati njegovo mesto u obinom ivotu, da mu se dozvoli da postane aktivan graanin, a tu potrebu su svi oni tako duboko oseali. Prvoj izlobi Saveza omladine sledio je Salon koji je u Odesi priredio Vladimir Izdebski, on je obeleio uvoenje minhenske kole u Rusiju. Utemeljiva je bio Vladimir Izdebski zajedno sa Vasilijem Kandinskim i Aleksejim Javljenskim, iz Nove zajednice umetnika, koju su predhodne godine osnovali u Minhenu. Ova rusko nemaka grupa slikara inila je jezgro pokreta Plavi Jaha iz 1911. 12. koji je ukljuivao izvestan broj ruskih umetnika. Zanimljivo je primetiti koliko je ruska avangarda bila bliska naprednim grupama u drugim evropskim centrima, mnogi pripadnici grupe Plavi jaha su ustvari bili Rusi. Stavovi Kandinskog i grupe Plavi jaha kao celine ustvari su simboliki; subjektivna istina, sveti trenutak nadahnua, sam pojam duhovnog u umetnosti kako je sam Kandinski nazvao svoju knjigu sve to spaja ovaj pokret sa Svetom umetnosi. Poput slikara iz grupe Svet umetnosti, Kandinski je svoja dela slao na izlobe grupe Secesije u Beu, Minhenu, Berlinu, a ne na pariske Salone, te su otud ovi centri mnogo pre Parize postali svesni rada ruskih avangardnih slikara i arhitekata. Meutim 1904. se odigrala bitna promena, kada su Rusi panju sa Minhena prebacili na Pariz, ve 1906. Ruski umetnici odlaze u pariske ateljee, tako da se posle 1910. na Rusiju ne gleda vie kao na neposredno imitatorsko sredite raznih pokreta, nego kao na samostalni centar o emu svedoi izloba Karo pub. Prva izloba Karo pub koja je odrana decembra 1910. izuzetno je znaajna , jer je na njoj izlagalo dosta francuskih slikara, takoe je i Minhenska grupa bila dobro predstavljena, i ova izloba je predhodila izlobi Plavog jahaa. Kandinski i Javljenski su poslali etiri rada na ovu izlobu... 1912. 1914. Larionov i Gonarova su na vrlo otar nain formalno raskinuli sa grupom Karo pub. Nakon tog raskida Larionov poziva Kandinskog da se pridrui grupi Magarei rep koja je svoju prvu izlobu priredila marta 1912. u Moskvi, i ova grupa je zamiljena kao prvi svestan raskid sa Evropom i afirmacija samostalne ruske kole. Ovo je prva izloba koja je okupila veliku etvorku Larionova, Gonarovu, Maljevia, Tatljina , agala i drugi manje vani umetnici. Zanimljivo je uporediti izlobu Magarei rep sa istovremenom izlobom Plavog jahaa u Minhenu. Ne samo to im je zajedniki izvestan broj izlagaa, ve i interesovanje za narodnu umetnost i umetnost dece, u tolikoj meri da je izloba Plavi jaha u svoju izlobu uvrstila sedam ruskih seljakih drvoreza iz devetnaestog veka, i Kandinski i Maljevi izvode svoje kombinacije boja iz ruske narodne umetnosti, a naroito iz ovih drvoreza. Sledee godine Larionov je organizovao drugu izlobu pod naslovom Meta, tom prilikom je zvanino pokrenut Luizam, prvo luistiko delo staklo je bilo izloeno 1911. na ovoj izlobi 1913. je Larionov objavio svoj luistiki manifest. - Mi priznajemo upotrebljivost svih stilova za izraavanje nae umetnosti, stilova jueranjih i dananjih . na primer, kubizam, futurizam, orfizam, i njihovu sintezu luizam, za koje je umetnost prolost, poput ivota, predmet posmatranja. - Mi smo protiv Zapada koji vulgarizuje nae istonjake oblike i svemu sniava nivo 2

Stil luistikog slikarstva za koji se zalaemo podrazumeva prostorne oblike nastale presecanjem reflektovanih zraka razliitih predmeta, oblike koje je izabrala volje umetnika. - Zrak se na povrini privremeno predstavlja linijom boje - Slika deluje neuhvatljivo, ostavlja utisak vanvremenog prostornog. U njoj nastaje utisak onoga to moemo nazvati etvrtom dimenzijom. Luistika dela Larionova pripadaju razdoblju od kraja 1911. 1914. ubrzo posle toga su on i Gonarova napustili Rusiju da se ako scenografi baleta pridrue agiljevu. Sam luizam je bio pokret kratkog veka i samo jedan od mnogih stilova u kojima su Larionov i Gonarova radili u ovom periodu. Njegov znaaj kao pionirske kole apstraktnog slikarstva, ne poiva toliko na tim neubedljivim delima, mada su neka od njih nesumljivo apstraktna, koliko u teoriji na kojoj se temelje i koja je racionalizovala savremene ideje u Rusiji, dovodei do loginog zakljuka fovizam, kubizam i samonikli ruski dekorativno primitivni pokret; polazei od te racionalizacije, Maljevi je potom osnovao suprematizam, prvu sistematsku kolu apstraktnog slikarstva u modernom pokretu. Luistika dela Larionova se meutim sutinski razlikuju od dela Gonarove, njegova su teorijski eksperimenti, objektivna analiza ostvarena priguenim bojama, njena su temama i oseanjem blia italijanskim futuristima. Kazimir Maljevi Roen 1878. u Kijevu skromnog rusko poljskog porekla. Njegovo prosto poreklo je verovatno inilo dodatnu barijeru izmeu njega i Kandinskog, kultivisanog i kosmopolitski odgajanog oveka, iako u ivotu nisu dili u dodir, po svojim idejama imaju mnogo zajednikog i obojica su sutinski povezani sa simbolikim pokretom. Njegova rana dela su opisivana kao impresionistika, ipak se to vie odnosilo na postupak nego na samu ideju, jer njega od samog poetka nisu zanimali priroda ili analiziranje vlastitih vizuelnih utisaka, ve ovek i njegov odnos prema kosmosu. Njegova dela u periodu od 19051908. raena su veoma ritmikim potezima, njihova konstrukcija se temelji na stvaralatvu Sezana, Van Goga, Gogena, Bonara, Vijara i Derena. Takva razliite uticaje vidimo na slici Prodavaica cvea. Njegova prva samostalna dela nastaju u 1908. godini, to su velike u gvau raene slike na seoske teme Seljaka crkva, Drvosea, posebno su nadahnuta Matisovim slikama, Kupa, Partija kuglanja... Pedikir u kupatilu 1910. slika sa kojom je uestvovao na izlobi Magarei rep, gde se vide snani uticaji Sezana. Jedna od odlika ovih slika u gvau a koja e se kasnije ponavljati i postati karakteristika njegovog slikarstva jeste skraivanje perspektive. Pedikir u kupatilu, Kupa, Pranje poda (gde figura koja je okrenuta posmatrau ima dve leve noge). Seljanke u crkvi ide korak dalje trodimenzionalni prostor je skoro izbaen. Ova slika je sada uraena u ulju, potez je postao gui, platno prekriva ravnomernim, upadljivim ritmom, tipimo za njegovo celokupno poznije slikarstvo. Maljevi od dekorativno primitivistike faze ide prema kubufuturizmu, Drvosea gde je potpuno apsrahovao boju o oblike kako bi stvorio organizovanu geometrijsku celinu etelac 1911. gde nastavlja da geometrizovane forme povezuje sa pozadinom etva rai iz iste godine to je bilo Maljevievo najradikalnije delo na izlobi Magarei rep, tu je celo platno organizovano u dosledno kubodinaminom ritmu, jarke boje ranijih dela

dobijaju totalno metalno svojstvo, uvedeno mehaninim ritmom dela, cevastim oblicima i stavom figura prikazanih u poslu. Drvosea 1912. je prvo Maljevievo zrelo kubofuturistiko delo, gde se nizom artikulisanih valjkastih oblika figura stopila sa pozadinom, i trodimenzionalna perspektiva je zamenjana kontrastom boja kako bi naznaila vrstinu oblika. . Jedna mala neloginost naruava ovu dehumanizovanu zamisao spokojno realistika cipela na levoj nozi drvosee, koja moda izraava slikarevu teoriju aloginosti. Glava seljanke 1912. u ovom delu koje je jedna skoro apstraktna kompozicija izgraena od cilindrinih elemenata, i ovde je svojim loginim pristupom apstraktnoj kompoziciji, prevaziao i analitike kubiste i Leea. Njegovo kubofuturistika dela su u nekom pogledu analogna Leeovim delima iz istog perioda, Aktovi u predeli, Puai, ena u plavom. Sada se postavlja pitanje ko je na koga uticao, meutim uporeivanjem njihovih dela se zakljuuje da su ona ipak i suvie razlikuju. Krajem 1913. na Maljevia utiu dela Pikasa i Braka, to dovodi do radikalne promene boja i naputanja kubofuturizma. Na nain Pikasa i Braka ubacuju se sitne realistike pojedinosti. Kao ovek sa polucilindrim u Dami u tramvaju, zvezdice na apki Gardiste. Kasnije 1914. ti efekti su poprimili nadrealne razmere, Englez u Moskvi ogromna slova, potpuno nepovezan niz predmeta. Maljevi kao poetak suprematizma, obeleava futuristiku operu Kruoniha - Pobeda nad Suncem. Jedna od scenskih pozadina po nacrtu Maljevia bila je zapravo apstraktna; beli i crni kvadrat. Ostali dekori za ovu predstavu po karakteru su veoma bliski kubistikim delima iz 1913. 1914 . Verovatno je on svoj suprematistiki sistem poeo da razrauje 1913. , teko je tano ustanoviti kada je tano uraena slika Crni kvadrat. Mljevi je svoj suprematistiki sistem proklamovao tek u decembru 1915. na drugoj izlobi nazvanoj 0, 10, prikazano je ukupno 35 dela, ali Maljevi nijedno od tih nije oznaio kao suprematistiko. Crni kvadrat se nalazi na elu spiska, delo koje je imalo najednostavniji naziv. Druga dela komplikovanih naziva su zapravo najistije i nejjednostavnije kombinacije geometrijskih elemenata. Polazi se od crnog kvadrata na beloj osnovi i sledi krug, zatim dva istovetna kvadrata simetrino postavljena. Zatim se uvodi crvena boja i crni kvadrat biva potisnut ulevo, dok se manji crveni kvadrat udaljava po dijagonalnoj osi. ... Oko 1916. Maljevi je poeo da uvodi sloenije tonove mrke, ruiaste slezove boje, pojavljuju se sloeniji oblici; krug sa isekom, siuni strelasti oblici; sloeniji odnosi seenje, ponavljanje, nadodavanje, senenje, koji proizvode treu dimenziju. Poetnoj jasnoi konkretnosti izgraenoj od entiteta boja i zatvorenih oblika, sada se suprostavljaju ove zaobljene nerazgovetne senke. Maljevi ovaj novi mistiki element opisuje kao doivljaj beskonanosti, novog prostora u kojem nema ljudske mere. To nije na platnu zaustavljen trenutak prirode ne ugao kosmosa uhvaen na njegovom proputovanju kroz vreme. Ovo slikarstvo istog oseanja, kako je sam Maljevi definisao suprematizam, dosee vrhunac sjajnom serijom Belo na belom 1917. 18. Sve boje su eliminisane a forma je najistija, svedena je na najovlaniji obris izvuen olovkom. Ve 1915. Maljevi je poeo da eksperimentie sa trodimenzionalnim idealizovanim arhitektonskim crteima. Nazvao ih je Planiti ili Savremena sredina. S vrhuncem suprematistikog slikarstva 1918. Maljevi se skoro odrekao slikarstva ( osim kao ilustracije svojih teorija umetnosti), tokom dvadesetih godina nastavio je ove arhitektonske projekte u 4

vidu trodimenzionalnih modela. Od 1918. pa sve do kraja ivota 1935. posvetio razradi svog pedagokog metoda i pisanju traktata o istoriji modernog pokreta i prirodi umetnosti. Sve njegove kasnije slike su sluile kao ilustacija teorija. Vladimir Tatljin osniva konstruktivizma, roen 1885. 1911. je debitovao u krugu avangarde na drugoj izlobi Saveza omladine, ta dela su obuhvatala mrtve prirode koje su raene pod uticajem Sezana i izvestan broj crtea mora ( kada je pobegao od kue jedno vreme je bio mornara, celoga ivota je pokazivao veliku ljubav prema moru). Od tada pa sve dok se nisu posvaali, Tatljin je radio u bliskoj vezi sa Larionovim i Gonarovom. . Ikonopis je verovatno otkrio preko Gonarove, koja je imala pristup u mnoge privatne zbirke. U Tatljinovom stvaralatvu prisutno je mnogo od tradicije ikonopisa, i u njegovom nainu uotrebe boje, i u plonom, dekorativnom, zakrivljenom ritmu, kao u Modelu iz 1913. To nemilosrdeno svoenje svega na zakrivljene plohe Tatljin je vrlo brzo preneo u treu dimenziju svojim radovima za pozorite. Poslednje izlobe na kojima je uestvovao pre svog istorijskog puta u Berlin i Pariz, bile su izlobe Saveza omladine i Karo puba 1913. i druga moskovska izloba pod nazivom savremeno slikarstvo. Tatljin izgleda nije bio plodan slikar, verovatno zbog toga to je u to vreme zaraivao kao mornar. Najradikalnije delo, pre nego to e u jesen krenuti u Berlin jeste Model. . Njega ne zanima predmet ili osoba kao individualni entitet, on svoju figuru podreuje geometrijskoj emi. Njega ne zanima novi likovni prostor ve konano stvarni prostor, on predmet ne secira kako bi postigao istinitiju vizuelnu predstavu predmeta, poput kubista, ve da bi uklopio stvarni prostor, sazdan igrom boja i povrina. Uprkos stalnom suparnitvu Tatljina i Maljevia nekoliko puta okonanih tuom, Maljevi je bio jedini meu njegovim ruskim kolegama koga je Tatljin izgleda stvarno potovao, ipak i pored svega Tatljin je ipak kriom paljivo pratio Maljevievo stvaranje ideje. Pored Maljevia, Tatljin je potovao mali broj slikara, Sezana, Pikasa, Leea. Jedno vreme se bavio reijom, tanije reirao je predstavu Zangesi, pesnika Hljebnikova, . Jedno vreme je veoma bedno iveo i bavio se raznim stvarima kako bi preiveo, gotovo sluajno dolazi u Pariz, to mu je bio cilj da upozna Pikasa koji je u to vreme radio svoje kubistike konstrukcije. Kada je posetio Pikasa bio je osvojen i molio ga je da ostane kod njega, makar i kao pomonik, ali Pikaso ne pristaje. Nakon toga Tatljin se vraa u Moskvu, pun revolucionarnih zamisli, i ubrzo prireuje izlobu svojih prvih konstrukcija u svom i Vesnjikovom ateljeu. Naravno ta dela su povezana sa Pikasovim konstrukcijama ali su ve radikalnije apstrakstna. Tokom zime 1913. 14. Tatljin je napravio svoj prvi likovni reljef. To je bio prvi korak u njegovom trodimenzionalnom razdvajanju shvatanja forme od zatvorene skulptorski oblikovane mase do otvorene, dinamine konstrukcije koja oblikuje prostor. U njegovim konstrukcijama prvi pu vidimo stvaran prostor uveden kao likovni inilac, prvi put su istraeni i koordinisani odnosi vie razliitih materijala. Boca jedan od prvih Tatljinovih reljefa, zanimljiva je kao rana faza eksperimenata s realnim materijalima u realnom prostoru. Str. 180. Realni materijali su uvedeni u Tatljinove sledee kompozicije od belog lima, dveta, gvoa, stakla gipsa.

Zatim se uvodi prostor kao likovni inilac, Reljef, gde su upotrebljeni gips, gvoe, staklo, katran. Ugaoni reljef 1915. 16. sada odbacuje okvir ili pozadinu koji su sputavali njegova ranija dela. Ograniavajui ih u prostoru i u vremenu. Jer okvir mnogo doprinosi izdvajanju umetnikog dela, on je teio da uniti to odvajalje stvarnosti umetnosti od stvarnosti ivota. Njegova deviza je glasila Realni materijal u realnom prostoru. Ove sloene konstrukcije su zapravo icom bile privene za zid, ali se stie utisak kako bi one mogle i slobodno da lete samo da njegovom tvorcu nije nedostajala tehnika vetina. Tragedija je to to su njegove zamisli daleko prevazilazile njegove tehnike mogunosti. Poslednjih trideset godina ivota je posvetio konstruisanju jedrilice koja nikada nije poletela. Ovi ugaoni reljefi su bila njegova najradikalnija dela, njima je stvorio novi prostorni oblik, ritam ploha u stalnom ukrtanju iji pokreti probijaju, obuhvataju, blokiraju i probadaju prostor. Polazei od takvih apstraknih konstrukcija Tatljinje poeo da se usresreuje na studije pojedinih materijala. Oko 1927. je poeo da konstruie jedrilicu koju je nazvao Letatljin, u celosti je bila napravljena od drveta, a zasnivala se na podrobnom prouavanju prirodnih oblika. Njegova jedrilica izgleda kao veliki insekt, koje je prouavao kako bi konstruisao ovu jedrilicu. 1914. 1917. futurizam Razvoj luistike teorije 1913. 1914. u tom periodu kubofuturistiki pokret je na vrhuncu a veza pesnika i slikara nejtenja. Tokom etiri sledee godine razvila se kola apstraktnog slikarstva, koja je zauzela dominantan poloaj u ruskom modernom pokretu, i iz nje se razvio vei broj manje vanih kola. Na elu te kole stajao je Maljevi, vodea linost avangarde iz razdoblja rata, nasledivi Larionova i Gonarovu, koji su 1915. otili iz zemlje. Tokom Prvog svetskog rata, razdoblja nametnute izolacije, pa sve do 1921. kristalisao se predrevolucionarni pokret suprematizam i postrevolucionarna konstruktivistika kola. Ideje sa svih strana Evrope sticale su se u Nemakoj, naroito u Berlinu i tu je ostvarena sinteza gde je ruski doprinos bio izuzetno znaajan. Ideje ruskog suprematistikog i konstruktivistikog pokreta bile su od sutinskog znaaja naroito za razvoj meunarodnog funkcionalnog stila u arhitekturi i oblikovanju. Atmosfera u ratnoj Rusiji, odraena futurizmom i zaumnim realizmom, bila je po mnogo emu slina nemakom dadaistikom pokretu. Tako nastale slike su dela poput Maljevievog Engleza u Moskvi ili Mukarca i ene Pavela Filonova koji svojim delom Ljudi ribe nagovetava nadrealiste. U Rusiji ima malo ekspresionistikog slikarstva, ako se izostavi delo agala, Larionova, Gonarove. Dok su tokom predratnih godina u Nemakoj umetnikim ivotom dominirali ekspresionisti i grupa Plavi jaha, u Francuskoj je kubizam Pikasa i Braka porodio orfizam Delonea i Kupke, mainsko slikarstvo Marsela Diana i Pikabije i dinamina kubistika dela Leea, toliko srodna Maljevievim radovima iz 19111912.; u Italiji su futuristi nastavili svoju propagandnu delatnost, razvivi svojom skulpturom i slikarstvom jedan sistem predstavljanja dinamike. Ruski umetnici su pratili sve ove pokrete i to ne samo preko asopisa nego esto i preko linih kontakata. Tako dok je umetnike centre zapadne Evrope izbijanje rata razbilo i rasejalo njihove lanove, ovaj dogaaj u Rusiji samo je posluio ponovnom okupljanju umetnika. Prva prilika na kojoj je moglo da se proslavi irenje ruske avangarde je 6

izloba u Petrogradu 1915. koja je nosila naziv Futuristika izloba: Tramvaj V. Ova izloba je dovela do ponovnog susreta Maljevia i Tatljina, i ovde su se pojavili kao voe razliitih kola. Tatljinova dela su na ovoj izlobi bila daleko najradikalnija, izloio je likovne reljefe. Mljevi nije izloio ni jedno suprematistiko delo. Futuristiko slikarstvo u Rusiji se opet sutinski razlikovalo od slikarstva italijanske i francuske kole. Primeri takozvanog ruskog futuristikog slikarstva koji se po nadahnuu najvie bribliavaju italijanskoj koli jesu dela Geografija Rozanove ili Maljeviev otra noeva. Ali su ona ipak malo povezana sa italijanskom futuristikom ideologijom. Za Ruse se maina pojavila kao oslobodilaka sila koja oveka oslobaa tiranije prirode i prua mu mogunost da sazda svet koji je u potpunosti ovekova tvorevina, iji e gospodar konano biti ovek. Ovo romantizovanje maine nalazi se u osnovi svih pravaca u umetnosti i knjievnosti koji su se poistovetili s revolucijom, a naroito u osnovi estetskog konstruktivizma. Kao toliko puta u istoriji modernih pokreta u Rusiji, ruski futurizam se najpotpunije izrazio u pozoritu. Eksterova i Tairov su narednih nekoliko godina razradili sistem sintetikog pozoritau kojem je trebalo da dekor, kostim, glumac i gest budu integrisani u dinaminu celinu. U tome se uoava postepeni razvoj ideja od futurizma ka konstruktivizmu. 1915. godine Punji i grupa umetnika koja je izlagala i na izlobi Tramvaj V, Ivan Kljun, Ljubov Popova..., priredila je u Petrovgrdu drugu izlobu - njen naslov je bio 0,10, poslednja futuristika izloba slika bila je povod velikog uzbuenja i svae meu organizatorima. Tada je antagonizam izmeu Maljevia i Tatljina dostigao vrhunac. , koji se zavrio tiom neposredno uoi zakaznog otvaranja izlobe. Tada je Maljevi izloio svoje suprematistike radove zajedno sa svojim sledbenicima u jednoj prostoriji na kojoj je napisao Izloba profesionalnih slikara, i potpuno je dominirao izlobom, tada je objavio i jedan manifest. Ako su publika i kritiari ostali nepoverljivi i razbenjeni u odnosu prema njegovom suprematistikom slikarstvu, Maljevi je u svojoj neposrednoj okolini imao brojne sledbenike. Godinu dana kasnije suprematizam je opisivan kao vladajui pokret meu tim umetnicima. Procvetai je itom Moskve firme, izlobe, kafei sve je suprematistiko. Sledee dve godine, do izbijanja revolucije, nlai umetnici su manje ili vie bezobzorno, u skladu sa temeramentom, produili da idu putevima koji su otkrili Maljevi i Tatljin. Aleksandar Rodenko Tatljinova izloba Duan, 1916. uvela je u ovaj mali svet jednu novu figuru, koja e ubrzo postati jedna od najenerginijih linosti konstruktivistikog pokreta. To je bio Aleksandar Rodenko. Njegovi najraniji poznati crtei su bili namenjeni pozoritu, koji su nastali jo dok je pohaao umetniku kolu u Odesi koju je napustio 1914. kada odlazi u Moskvu. U to vreme poinje da eksperimentie crtajui estarom i olovkom, najraniji meu ovim crteima su bili figurativni Igraica, kasnije su ovakav nain crtanja imitaciju italijanske i Maljevieve futuristike kole zamenili kasnije potpuno apstraktni crtei. Pet takvim crtea Rodenko je poslao na Tatljinovu izlobu Duan - 1916. Sledeih nekoliko godina Rodenkovo stvaranje ispoljava kolebljivo pribliavanje najpre Maljevievom a onda Tatljinovim idejama, od Maljevia preuzima dinaminu osu koja karakterie njegovo celokupno stvaranje i upotrebu istih geometrijskih oblika, najpre u dvodimenzionalnim kompozicijama a kasnije u trodimenzionalnim konstrukcijama i mobilima iz 1920. . Od Tatljina je Rodenko preuzeo zainteresovanost za materijale. Iz spoja 7

ova dva uticaja Rodenko je razvio sistem konstruktivistikog oblikovanje iji je pionir bio. Sa Tatljinom je radio ureenje kafia Pitoresk... str 215 217. 1917. 1921. ... Anton Pevsner poeo je da slika 1902. godine poto je otkrio vizantijsko slikarsvo i bio njime opinjen. Nakon nekoliko godina traenja pravog umetnikog izraza, slika kubistika dela Karneval, tek poto naputa Rusiju poinje da radi konstrukcije. Naum Gabo Pevsnerov mlai brat, proveo je ratne godine u Oslu gde je poeo da radi svoje prve konstrukcije od materijala kao to su metalne ploe i celuloid. Reavajui matematike probleme prvi put je poeo da pravi konstrukcije njegova prva dela su kocke i geometrijske figure. Kada je Pevsner doao u Oslo i verovatno pod njegovim uticajem 1916. 1917. poeo je da radi figurativne kompozicije sa naslovima kao to su Glava ili Torzo. 1917. se vratio u Moskvu i uradio nekoliko nacrta kao to je Projekt radio stanice, koji imaju slinosti sa eksperimetnima buduih konstruktivista. Krajem 1919. Maljevi je samostalnu izlobu koja je sumirala njegovo stvaralatvo. Imala je naslov Od impresionizma do suprematizma i obuhvatala je 153 slike. Ovom izlobom Maljevi je oznaio kraj suprematizma kao slikarskog pokreta. Konstruktivizam Tek to se predmetnost formulisala kao ideologija dolo je do reakcije, Taj pokret protiv predmeta postae poznat pod nazivom konstruktivizam. Konstruktivizam je kao ideologija razraen u Inhuku tokom leta i jeseni 1921. Predstavljao je prelaz iz Laboratorijske faze na program aktivne proizvodnje, zasnovan na eksperimentima iz protekle etiri godine. Nova konstruktivistika ideologija je prevashodno bila zaokupljena uspostavljenjem praktinog mosta izmeu umetnosti i industrije. Septembra 1921. Rodenko, Stepanova, Vesnjin, Popova i Ekseter priredili su u Moskvi izlobu pod nazivom 5x5 =25 koja je sumirala rad grupe na polju laboratorijske umetnosti tokom minule godine. Izloba Obmohu je prikazala radove 13 studenata Vhutemasa, to su bili Tatljinovi i Rodenkovi uenici. Ti radovi su bili preteno metalne konstrukcije koje slobodno stoje. Dominantna odlika je bila dinamina usmerenost radova: karakteristian oblik je spirala, nijedan rad nije puna skulptura, ve sve otvorene prostorne konstrukcije. Iz tog vremena potiu prvi pokuaji ovih nekadanjih apstraktnih stvaralaca da se posvete praktinom, industrijskom oblikovanju. Tatljin je bio najbeskompromisniji u svom tumaenju ovih ideja i jedino je on od svih ovih umetnika jedini otiao u fabriku u jedan metalurki zavod blizu Petrograda pokuavajui da postane umetnik inenjer. Rodenko je poeo da sarauje sa Majakovskim u propagandnoj plakatnoj delatnosti i razradio je konstruktivistiki metod oblikovanja na podruju tipografije, uvodei fotografiju kao izraajno sredstvo. Delatnost konstruktivista je sada imalo podrku delotvorne organizacije Proletkulta, koji im je svojim vezama sa industrujom obezbeivala redovan posao i sredstva za ivot. Umetnici su poeli da rade plakate, nacrte za ambleme, potanske marke, parole, poetkom dvadesetih godina stvarali su radnike klubove, u kojima je sve od stolova i stolica do parola na zidovima i svetiljki bilo oblikovano u konstruktivistikom stilu. Primena idealne proporcije je svojstvo konstruktivistikog oblikovanja. Vano je napraviti razliku izmeu stvaranja veine konstruktivista i Tatljina. On je pravio nacrte za radnika odela koja obezbeuju najveu pokretljivost i toplotu uz minimalnu teinu i 8

minimalni utroak materijala, i pe koja malo troi. Tatljin je vrlo malo saraivao sa konstruktivistima iako su bili najblii njegovim idejama. Nasuprot Tatljinovom praktinom pristupu, militantni , doktrinarni pristup konstruktivista nije bio plodan na polju praktinog oblikovanja. Njihove ideje bile su sveobuhvatnije i prirodno su vodile arhitekturi, ali je to naalost, bilo osueno da ostane san na hartiji usled ekonomskih tekoa. Tek krajem dvadesetih godina je bilo mogue graditi neto vie od kioska ili ostvariti jo neto osim najsktomnijih projekata, kao to je nacrt Meljnikova za paviljon u kome je bio smeten sovjetski prilog pariskoj izlobi dekorativnih umetnosti 1925. U ovom paviljonu je dominiralo stvaralatvo konstruktivista, i bili su neuporedivo radikalniji od eksponata drugih zemalja. Jedini vidan beleg tih ranih dana konstruktivizma koji je izgraen 1924. bio Lenjinov mauzolejna Crvenom trgu u Moskvi. Projektovao ga je usev, najpre je izgraen od drveta a zatim od crvenog granita. Njpre lieni prirodnog polja istraivanja arhitekture, konstruktivisti su se okrenuli pozoritu i oblikovanju propagande za industriju. Pozorite je prualo najbolje mogunosti za ostvarivanje njihove visoko mehanizovane utopije. Konstruktivizam je svoje najpotpunije ostvarenje postigao tim pozorinim predstavama i prvim filmovima Ejzentejna. Tipografija Oni konstruktivisti koji su, sasvim svesno , pokuavali da postanu umetnici ininjeri, utvrdili su da su podruja tipografije i plakata najplodonosnija. Umetnik je tu mogao da koristi najmodernije procese i vetine, a da se rezultat ipak ne svede na nivo maine, to je bilo neminovno u masovnoj proizvodnji. Tako su Rodenko, Lisicki, Gustav Kljucis, Aleksej Gan koji su uglavnom bili teoretiari ove grupe dali pionirske uzorke modernog tipografskog oblikovanja. Rodenko i Lisicki su uklapali fotografiju u tipografsko oblikovanje.