Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Српска земља Бојка

Српска земља Бојка

Ratings: (0)|Views: 280|Likes:
Published by OlegVal
Српска земља Бојка
Српска земља Бојка

More info:

Published by: OlegVal on Jan 15, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/15/2013

pdf

text

original

 
Никола Јеремић
СРПСКА ЗЕМЉАБОЈКА
 Прво издањеИздаје:Издавачко прометна агенција „МИРОСЛАВ"
САДРЖАЈ
УводШта казују приче о краљу овчаруСеверноевропско порекло српског вукаВојник као национално имеШта казује чешка легенда о ЛудмилиКелтско-словенска везаКриво полазиште наших лингвистаБојка и Бела СрбијаНека размишљања о тексту DAIСрпска Марка и правци досељавањаИмена која много казујуПретпоставке о сеобамаСинонимна именаО ОбилићимаПоговор уместо закључкаБелешке и литература
УВОД
У својој студији „Постанак западнословенских језика из прасловенског и особеностилужичкосрпског језичког развоја",
1
) X. Шевц (Heinz Schuster-Šewc) je jeдaн део својих разматрањапоткрепио и фрагментом из познатог трактата византијског цара Константина Порфирогенита „Deadministrando imperio" (945-949): „Треба знати да Срби (имају се у виду балкански Срби) потичу однекрштених Срба, названих и Бели, настањених с оне стране Турске (има се у виду Мађарска), уземљи коју они сами називају Боики; њима је у суседству и Франачка, исто као и велика Хрватска,она некрштена, која се назива и Бела. Тамо су дакле и ови Срби били од давнина настањени."1
 
Пошто је навео овај део царевог извештаја, писац је закључио: „Спомен суседства Франачке иБеле Хрватске дозвољава предпоставку да су 'некрштени Срби', тј. древни, обимнији комплексплемена, којему су вероватно припадали како северни тако и јужни Срби, били смештени убохемском басену. У раном средњевековљу доиста се спомиње" старочешко племе Хрвата које јеживело на томе подручју и било сродно Србима. У том случају, назив
Боики
којег спомињеПорфирогенит, била би искривљена предаја древног дословенског назива земље Бохемије(Bohemia, Boichemum). Међутим" - наставља Шевц - „други истраживачи виде у томе називу имеплемена
Боика
, тј. оне западноу-крајинске групе становништва која је у 15. веку настањивалаподручје источних Карпата."Истакавши проблем земље Бојке око чијег положаја се споре историчари, Шевц је закључио,сасвим исправно, да је - „тешко дефинитивно решити то питање", али то му није сметало да сеопредели, јер каже: „Но по свим изгледима, општа прасловенска етничка група Серба / Сорба
2)
-каои Хрвата - распала се врло рано, још пре уласка на територију бохемског басена или непосреднопосле тога." Дакле, без обзира на још увек присутну неизвесност у историографији око положајаПорфирогенитове
Бојке (Боики),
Шевц не искључује могућност да су Срби, макар и на кратко,боравили у бохемском басену.Спорним питањем Бојке бавили су се многи истраживачи, везујући постанак њеног именанајчешће за келтско племе Боја. Тако Ф. Моне каже: „Боји су били келтски народ који је каснијегерманизован, али се његово име сачувало у називима
Böhmen
(Чешка) и
Bajern
(Баварска)." Истиписац изводи и етимологију за
Boiari
од имена народа
Воi
-и велшког -
gwr
, у множини -
gwyr
узначењу - људи, и закључује да је
Boi(g)wyr, Boiwyr
исто што и
Boimäner
.
3
) Међутим, П. Шафарик,који је први изнео мишљење да је Бојка - „отаџбина садашњих русинских Боика, настањених уисточној Галицији", мада у то није уверио све историчаре, пружио је, ипак, прихватљив доказ да сео Бојима (или Бојцима, Бојићима), може говорити као о словенском народу.
4
)О Бојима (у тексту- Бојскима) као о словенском народу говори у најновије време и Р.Новаковић, а у вези са Присковим описима догађаја у Панонији средином 5. века, где се помињу
Амилзури
,
Итимари
,
Тоносурсу
и
Бојски
и други подунавски народи. „Ако је тачно", кажеНоваковић, „да је Псеудо-Цезарије своје „Дијалоге" писао почетком 5. века, а Приск горње народеспомиње поводом свог боравка у хунском табору 434. онда је јасно да су ти народи морали бити насвојим подручјима и коју деценију раније, значи у време кад Псеудо-Цезарије говори о
Склавинима
и
Фисонцима
као о Подунавцима."
5
)У словенској науци о језику готово да и нема сумње да је
бои
словенска реч. Совјетскилингвисти, на пример, изводе руску реч
боец
од
бои
у значењу - „воин, ратник, борац", а самукоренску реч од глагола
бити
(тући). Али Руси имају и придев
бојкиј
- „окретан, сналажљив,бистар, живахан", реч изведену од
бој
- „битка", на основу које је изведен закључак да је овајпридев првобитно значио - „ратоборан, борбен, ратнички"
6
) Та реч се као квалификација могла дати једном од борбенијих словенских народа, а као замену (синоним) за своје национално име могли су је носити полапски
Љутићи
, а по некима и
Бодрићи
. У нашој даљој расправи показаћемо колико јеово мишљење тачно. Занимљиво је, међутим, да то
бојкиј
може бити замена и за
Серб
, премастаријим етимологијама које ово име изводе од индоевропског
serp
- „оштар, убојит", или одстароиндијског
sarbh
- „убијати", о чему ћемо још говорити.Примери које наводимо илустрација су разних могућности, али је неоспорно да је основа
бои
изразито словенска. Она је исто што и
вои
у староруском епу „Слово о полку Игорову", а на теренуо којем ће бити доста казивања у овој књизи и где је учвршћена замена
B/V
(Bethenici/Vetenici,Breslau/Wroclaw) готово да нисмо сигурни у то коју реч назвати првобитном. То
вои
(које чиниоснову и наше речи
војно
- „човек, ратник, муж") могло је прећи у
бои,
или обратно -
бои
у
вои
самом заменом почетног гласа.
7
)Шевц говори о Бојки као о прелазној станици старосрпских племена јер је тако схватиоцитирани фрагмент Порфирогенитовог извештаја. О истоме у историографији постоје различитамишљања. Ф. Дворник, на пример, каже:„О имену
Боики
стручњаци су много расправљали, али јеП. Скок доказао да 'место звано Боики може бити једино Бохемија'. Али," наставља Дворник, „мада располажемо документованим подацима о постојању Хрвата у Бохемији, нема ниједног доказа којиби указивао на то да су и Срби тамо живели. Бохемија је у ствари била други сусед Беле Србије."
8
)2
 
Дотичући се у своме раду оваквих и сличних мишљења, М. Барада каже: „За чудо, овај податак(царев), који се директно тиче само Срба, многим писцима служи за директну убикацију Хрвата.
Боики
су lapis offensionis за тумачење царевог текста." А мало даље Барада каже и ово: „Утврдилисмо да се сви цареви подаци о некрштеним Србима односе једино на Србе у Полабљу, па тако иовај у којем се помиње Боики. Зато решење смештаја Боики морамо тражити једино код полапскихСрба."
9
)Као што се из наведеног види, за разлику од X. Шевца, поменута два аутора указују на то даБојку треба тражити изван бохемског басена. Међутим, .и поред опречних мишљења, сва три писцакао да се слажу у томе да Бојка (Боики) може бити једино
Бохемија.
Како разрешити тај чвор?У овој књизи настојаћемо да дамо прецизан одговор на питање: где је српска земља Бојка?
ШТА КАЗУЈУ ПРИЧЕ О КРАЉУ ОВЧАРУ
Према речима С. Ћирковића, - темеље солидном упознавању средњег века поставили сунаши историчари тек пошто су се обрачунали са романтизмом, легендама и непоузданим изворима.Историја, дакле, не поклања веру легендама и народном предању. Ипак, постоји једна српскалегенда којој морамо поклонити посебну пажњу и као поуздан извор препоручити је историчарима.То је казивање попа Дукљанина да
рашка (српска) династија потиче од сина неког свештеникакоји је пасао стадо оваца некога кнеза.
Ово казивање, које личи на бајку, лужичкосрпски историчари не одбацују, већ га уносе усвоје научне радове. У Stawizny Serbow (Историји Срба Лужичких)
10
) везано је оно за антифеудалнепокрете у Лужици, или, одређеније - за годину 1528. и један догађај познат као
Minckwitzowazwada
по Никелу од Минквица који је био господар Грожишћа (Sonnewalde) и загриженипристалица Лутера. Но сам догађај је везан за Хајнриха од Квисе
11
) (Queis). Његов човек, у историјипознат као
бложински овчар
(по месту Bložyn, нем. Blossin), побунио се против господара и одњега утекао са стадом оваца у Бједрихојце (Friedersdorf) где је нашао скровиште и прихватиоактивну помоћ долгобродских (Dolgenbrodt) сељака.Лужичкосрпски историчари сада наводе приче из народа које бложинског овчараидентификују са
тајним српским краљем
(tajny serbski kral), који је боравио на
Ровјанској гори(Rauensche Berge)
заједно са својим приврженицима. Историјска околност да су Хајнрих од Квисеи Никел од Минквица истовремено устали против побуњених сељака и
лубушког (Lebus)
свештеника (бискупа), као и против
браниборског (Brandenburg)
изборног кнеза, свештениковогзаштитника, раширила се верзија поменутих прича о вези овчара и изборног кнеза. Наиме, на молбусвештеника ступа бложински овчар код кнеза у службу, а потом постаје чувен као српски краљ.Познато нам је из књижевности да и легенде имају елемената бајки, али да се од бајки разликују по томе што се везују за неко место (топоним) или, пак, за одређену личност, па било да је та личност историјска или из предања. Али народ је приче дотеривао, мењајући им тако фабулу,па су стога легенде о личностима, по догађајима које приповедају, углавном неистините иисторијски неаутентичне. То важи и за приче о бложинском овчару. Међутим, по некимпојединостима оне се у свему поклапају са историјским догађајем, па су их зато лужичкосрпскиистраживачи унели у историју свога народа углавном као још једну потврду веродостојностиписаних извора.Када ово узмемо у обзир и начинимо паралелу са казивањем попа Дукљанина, излази да
Летопис
или
Барски родослов
(тачнији назив за ово дело) није настао у 12. веку, већ многокасније, у 16. веку, односно после 1528. године када се на северу Лужице одиграо догађај познаткао Минковицова звада. Само је у то време аутор овог нашег књижевно-историјског списа могаосазнати за легенду о
краљу овчару,
на основу које је изнео тврђење да
рашка
(српска)
династијапотиче од сина неког свештеника који је напасао стадо оваца некога кнеза.
То, разуме се, можеда поремети многа наша схватања и сазнања о
Летопису
и да отвори путеве за нова истраживања.Већ сада је могуће поставити питање: да ли је поп Дукљанин аутор или настављач, или самопреписивач
Летописа?
Такође, већ сада је могуће дати и одговор: ако је настављач или преписивач,онда је, судећи по свему реченом, у неко старо, недовршено дело уносио податке из свога времена,што је замумуљило ово, по историјским подацима веома значајно дело. Ако неко, попут Н.Банашевића,
12
) начини нову синтезу
Летописа,
може се догодити да нам открије и друге3

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->