Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Metod konturnih struja

Metod konturnih struja

Ratings: (0)|Views: 10|Likes:
Published by Lalic Milos
Laboratorijske vezbe
Laboratorijske vezbe

More info:

Categories:Types, School Work
Published by: Lalic Milos on Jan 17, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/22/2015

pdf

text

original

 
Priru
č 
nik za laboratorijske vežbe iz osnova elektrotehnike
68
vežba broj 10 
10.
 
METOD KONTURNIH STRUJA METOD KONTURNIH STRUJA METOD KONTURNIH STRUJA METOD KONTURNIH STRUJA 
U ovoj vežbi:
Metod konturnih struja na primeru kola sa tri konture
Teorijska Osnova Teorijska Osnova Teorijska Osnova Teorijska Osnova 
Metod konturnih struja ima broj jedna
č
ina jednak 
)1(
č
g
nn
(isti broj jedna
č
ina kao što sepiše po drugom Kirhofovom zakonu), ali nepoznate veli
č
ine i u tim jedna
č
inama nisu struje granave
ć
''zamišljene'' struje kontura.Opšti sistem jedna
č
ina, na primer, tre
ć
eg reda glasi:
IIIIII33II32I31 IIIII23II22I21 IIII13II12I11
E  I  I  I   E  I  I  I   E  I  I  I  
====++++++++====++++++++====++++++++
 U ovom opštem sistemu
č
lanovi se odre
đ
uju prema precizno definisanim pravilima:
1)
 
sve
otpornosti sa istim indeksima
(na primer
 R
11
,
R
22
,
 R
33
) uvek su
 pozitivne
ipredstavljaju zbir svih otpornosti u konturi
č
iji je broj u indeksu;
 2)
 
sve
otpornosti sa mešovitim indeksima
(na primer
 R
12
,
R
23
,
 R
13
) predstavljaju zbirotpornosti u granama zajedni
č
kim za dve konture,
č
iji broj stoji u indeksu. Mogu biti
ili pozitivne ili negativne
, što zavisi od usmerenja kontura: ako je isti smer obe konture, oveotpornosti dobijaju predznak ''+'', a za suprotan smer dobijaju predznak ''-'';
 3)
 
sve
otpornosti sa mešovitim indeksima
 
istih brojeva
, a suprotnog redosleda (na primer
 R
12
i
R
21
)
uvek su jednake
;
 4)
 
elektromotorne sile
sa desne strane opšteg sistema jedna
č
ina (na primer
 E 
I
) predstavljaju
 zbir svih elektromotornih sila
 
generatora
u konturi
č
iji je broj u indeksu, premausaglašenom referentnom smeru;
 5)
 
 I 
I
,
 I 
II
i
 I 
III
su konturne struje;
 6)
 
kada se rešavanjem sistema jedna
č
ina izra
č
unaju konturne struje onda se preko njihizra
č
unavaju elektri
č
ne struje grana kola.
 
Važno je da prilikom izbora i ucrtavanja kontura svaka mora biti nezavisna, tj. da svaka konturamora imati barem jednu granu koja samo njoj pripada (na taj na
č
in
ć
e jedna
č
ina koju pišemo za tukonturu biti matemati
č
ki nezavisna).Ako postoji strujni generator u kolu, onda obavezno kroz granu sa njim sprovodimo samo jednukonturu. Tako
ć
e elektri
č
na struja te konture biti jednaka struji strujnog generatora. Time se broj jedna
č
ina (broj nepoznatih) opšteg sistema smanjuje za broj strujnih generatora u kolu
n
 I 
g
.
 
Priru
č 
nik za laboratorijske vežbe iz osnova elektrotehnike
69
Zadatak Vežbe Zadatak Vežbe Zadatak Vežbe Zadatak Vežbe 
 Na osnovu ura
đ 
enog primera reši preostale navedene zadatke.
10.1
Za kolo prikazano na slici metodom konturnihstruja odrediti intenzitete struja u svim granama, ako je
 E 
1
= 6 V,
 E 
2
= 20 V i
 R
1
= 700
,
R
2
= 300
,
  R
3
= 400
.
 Rešenje:
Metod konturnih struja izveden je iz II Kirhofovog zakona. Kao što smo videli kad smopostavljali jedna
č
ine po II Kirhofovom zakonu, broj nezavisnih kontura u kolu, koje ima
n
č
 
č
vorovai
n
g
grana, jednak je
n
g
– (
n
č
– 1).Po metodi konturnih struja zamišljamo da kroz svakuod nezavisnih kontura prolazi po jedna takozvanakonturna struja. Za svaku konturnu struju postavlja se po jedna jedna
č
ina.Kolo koje analiziramo ima
n
č
= 2
č
vora i
n
g
= 3 grane,pa je broj konturnih struja:
n
g
– (
n
č
– 1) = 3 – (2 – 1) = 2.Odredimo nezavisne konture i proizvoljno usvojimosmerove konturnih struja svake konture
(Slika 10.1).
Opšti oblik jedna
č
ina konturnih struja za ovo kolo jedrugog reda (dve konturne struje) i glasi:
IIII22I21 III12I11
 E  I  R I  R  E  I  R I  R
=+=+
 
 R
11
predstavlja zbir svih otpornosti kroz koje proti
č
e konturna struja
 I 
I
i uvek ima pozitivanpredznak:
=+=
1,1
3111
 R R R
.
 R
22
predstavlja zbir svih otpornosti kroz koje proti
č
e konturna struja
 I 
II
i uvek ima pozitivanpredznak:
=+=
7,0
3222
 R R R
.Otpornosti
 R
12
i
 R
21
su uvek jednake (imaju iste brojeve u indeksu, razli
č
itog redosleda) ipredstavljaju ukupnu otpronost grane koja je zajedni
č
ka za konturnu struju
 I 
I
i konturnu struju
 I 
II
. Uovom kolu je to grana sa otpornikom
 R
3
. S obzirom da su smerovi konturnih struja kroz ovuzajedni
č
ku granu suprotni, predznak otpornosti
 R
12
i
 R
21
je negativan:
===
4,0
32112
 R R R
.
 E 
I
je algebarski zbir svih elektromotornih sila kroz koje proti
č
e konturna struja
 I 
I
. Ako se smerstruje poklapa sa referentnim smerom odre
đ
ene elektromotorne sile, ta elektromotorna sila imapredznak ''+'', i obrnuto.
1I
 E  E 
=
 
 E 
II
je algebarski zbir svih elektromotornih sila kroz koje proti
č
e konturna struja
 I 
II
.
     +
1
1
 +
2
2
3
 
Slika 10.1
 
 
Priru
č 
nik za laboratorijske vežbe iz osnova elektrotehnike
70
2II
 E  E 
=
 Ako ove izraze uvrstimo u opšti oblik jedna
č
ina za konturne struje, dobijamo jedna
č
inekonturnih struja za analizirano kolo:
( )
1II3I31
 E  I  R I  R R
=+
 
( )
2II32I3
 E  I  R R I  R
=++
 Uvrsti
ć
emo brojne vrednosti u prethodne dve jedna
č
ine vode
ć
i ra
č
una o jedinicama krajnjegrezultata. Uvrstimo otpornosti u kiloomima:
64,01,1
III
=
 I  I 
 
207,04,0
III
=+
 I  I 
 Determinante sistema i determinante promenljivih su:61,07,04,0 4,01,1
==
, 2,127,020 4,06
I
==
, 4,24204,0 61,1
II
==
,na osnovu
č
ega se dobijaju konturne struje:mA20mA61,02,12
II
===
 I 
, mA40mA61,04,24
IIII
===
 I 
.Struju svake grane
č
ine konturne struje koje prolazekroz tu granu. Struja odre
đ
ene grane se stoga dobijaalgebarskim zbirom konturnih struja koje prolaze kroztu granu. Ako se smer konturne struje poklapa sasmerom struje grane, konturna struja ima pozitivanpredznak, a ako su smerovi struje u grani i konturnestruje suprotni, konturna struja ima negativan predznak.Obeležimo nepoznate struje u granama kola slika10.1.2. Kroz granu sa strujom
 I 
1
proti
č
e samo konturnastruja
 I 
I
i istog je smera kao struja
 I 
1
pa je:
mA20
I1
==
 I  I 
.Kroz granu sa strujom
 I 
2
proti
č
e samo konturna struja
 I 
II
i istog je smera kao struja
 I 
2
, pa je:
mA40
II2
==
 I  I 
.Kroz granu sa strujom
 I 
3
proti
č
u konturne struje
 I 
I
i
 I 
II
, i to konturna struja
 I 
I
proti
č
e u suprotnomsmeru od struje
 I 
3
, a konturna struja
 I 
II
je istog smera kao struja
 I 
3
, pa je:mA20mA40mA20
III3
=+=+=
 I  I  I 
.
II
     +
1
1
 +
2
2
3
I
1
3
2
 A B
Slika 10.1.2

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->