scenario za .Balaevic RANI MRAZ Novi sad, 2005.

LIKOVI (po ledu po/cn Ipvan/u) VASA/SREDOVENI VASA NIKOLA /SREDOVENI NIKOLA ANDRIJA /SREDOVECNI ANDRIJA LOVRA SKELEDIJA MALI AC A BICIKLISTA/MAJSTOR MIIKA MALA VIDRA/OLEANA VEREBE BARONICA BESLIN BARON BESLIN EMIL "RAC" KARTARO BRKA Dr EFER KLINAC BONBONDIJA TILA EFER KAPETAN NAMANDI NAREDNIK VUKOVI DANO/BRAT 1 BRAT 2 LAAR BLIZNAKINJE TETOVIRA CRNA VERICA SEP BUCI ZALIZANKO IRENKA KELNERICA JELICA ARANKA BORIA REZANEV POTPORUNIK NOVAK BOLNIAR AUSTRIJSKI OFICIR KOZAK ATAMAN DANILOV VLADIMIR MAKSIMI KNJEGINJA URA SLOVAK TUKON 1. SKELA (ext. dan) Krupan, najkrupniji plan zlatnog krsta, tako da se prvo lagano otkrivaju ornamenti na njemu, iz kojih se kadar polako izvlai... GLAS (off): Oko mog ujaka miljenja su bila podeljena... Svi su mislili daje teki drko, samo je on mislio da nije... Ali... Kad je mati umrla, manje od godine za ocem, jedino mi je on ostao... I jedino sam ja ostao njemu... Krst sada moe da se vidi gotovo definisano, ali irenje kadra i dalje traje... GLAS (off): I... Kad se posle mature ukazala prilika za Bogosloviju, pustio je da, kao i do tada, sam izaberem svoj put, mada mi se ini da i nije bilo puno da se bira? Sine, rekao je, ako ti misli da je ovo prilika da najzad i pred nama skidaju eir na glavnom sokaku, onda dobro... Ali morae zauvek da prelomi izmeu ovozemaljskih iskuenja, i zlatnog krsta? Kadar je ve proiren tako da se vidi da je krst u stvari privezak na laniu jedre seljanice i da se bezobrazno uvalio meu grudi koje su prvenstveno i zasluile atribut kojim je mlada

ena opisana... GLAS (off): I mislim da sam naao pravu meru... Dogovoriti se s Bogom bilo je kudikamo lake nego dogovoriti se s mojim ujka-Emilom... Kadar sad konano otkriva i lice Glasa, blaeno zagledanog u dekolte bele vezene bluze nagnute nad prepunom korpom... i* -1 SKELEDIJA: I otplovio i tvoj uja, a Nikola? Kolk'o je imao godina, sedamdes't. osamdes't, kod njega se to nikad nije moglo znati? Tek primetno se trgavi na tu iznenadnu dreku, Glas se lagano okree ka Skelediji sa saaljivim smekom... GLAS: Ma... On bi ti rekao da ih je imao i vie nego to mu je trebalo... Dovoljno, u svakom sluaju, da nikom ne mora da objanjava zastoje umro... Minut utanja je ionako na skeli uveliko trajao i do ovog trenutka, pa mu sad nije bilo teko da se i ozvanii. Jedino je ekrk prigueno kaljucao u pozadini, kao boleljivi akon na veernjoj propovedi... SKELEDIJA: A i tebe dugo nije bilo? Barem te ja nisam viao? A ja ti na ovoj skeli doem kao neki carinik... Meni ovde ne promakne ni krupniji abarac, a kamoli protojerej... Skeledija je nauio da se dovikuje sa ljudima na drugoj obali, ali Glas je badario svoju intonaciju pod zvonkim oslikanim svodovima oltara, i njegove odgovore ne mogu uti ni suputnici u drugom uglu skele, za razliku od pitanja koja su nauli ak i oni koji su je ekali na suprotJioj strani... GLAS: Da, bio sam jo onomad na krtenju malog Taroeva... A pre toga, boga mi, ak na sahrani Andrijine matere... Vidi, dolazim samo kad se neko rodi ili umre, moj Radoslave... Do kraja u ti jo ispasti i pravi pop, kako je krenulo? Skeledija ga oprezno posmatra ispod oka, u ovom je razgovoru vie matica nego u mutnoj reci... GLAS: Kai mi... Kad krenem lenijom... Kad tano poinje Vasina zemlja? Skeledija prebaci teinu s noge na nogu, s olakanjem zakoraivi nazad u priu. U tom pitanju najzad nije bilo virova... SKELEDIJA: O, pa ti kanda nisi bio i due nego to sam mislio? Tvoj je prijatelj sad vei gazda i od pokojnog omborija... ujem da su ga i tamburai u pesmu stavili? E... Kad doe do Kalvarije, nai'e na jedan grm divlje kupine... Sav, onako, nakostreen... E, vidi, taj grm jo nije njegov... I... Moda onih par oblaka to nailaze odostrag, al tu ve nisam skroz -9/v, tu. i utu tm a, siguran... A sve drugo, dokle god dopiru i atar i pogled, Vasino je, moj Nina... Ne moe promaiti pa sve da hoe... PITli GLAS (off): Po naputanju apotekarskih studija, ujak je ivot proveo kao neki nezvanini alas, i, kao to je i obeao, u nasledstvo mi je ostavio itavu svoju njivu, to jest reku Tisu od granice do njenog ua u Dunav, ukljuujui sve smueve, deverike i arane koji su tu zateknu na dan prepisa, kao i neuhvativu i samo njemu poznatu ribu po imenu Stukon, ije je doivotno izdravanje, tavie, i uslov za izvrenje testamenta... Na te reci nailazi na strailo koje ga zbunjeno gleda, i neto dalje i gazdu njive koji ga kleei nad lejom gleda istim takvim pogledom, istovetno obuen... GLAS (off): Da, da... Stukon!? A i advokat koji mi je uz vest o ujakovoj smrti doneo i, valjda, po prvi put upotrebljeni klju od njegove sojenice, bio je nekako ribolik, sve mi je to sumnjivo? Ko bi mi normalan inae najozbiljnije preneo poruku da ,,u sluaju da resim da se osamostalim prodam plavo zvono sa amca, poznatije kao Anelka", i da od tog novca nazidam svoju crkvu sa dva tornja, jedan za Ove, jedan za One, pa da svi budu mirni"? Na to se naredno brkato strailo blentavo iscerilo, kao i njegov ivi dvojnik sa vilama, koji je usto i obradovano mahnuo crnim razglovijenim eirom... GLAS (off): Uf... Sve manje ljudi poznajem... Ili sve vie ljudi zaboravljam? Danas m i - 10/V ni. 7 a*u nn (te svakom balavanderu izrastu brkovi... to i pazarim nova lica kad jo ni stara nisam potroio? Omatorilo se, ta da kaem... Pa ja sam i od ovog stolea skoro deceniju stariji, a kamoli od

tu neke klinadije ... Nailazi na mravog ratara koji uopte ne lii na svoje strailo, ali se u hladu, na kariranom aravu prepunom hrane, prostrtom idilino, kao na Moneovoj slici, otkriva punaka mlada ena (koja pre pripada nekoj slici iz renesansne epohe ?), i Glas se zagonetno nakloni tom nabujalom modelu, dakako, uokvirivi osmeh u naglaeni ram utivosti... GLAS (off): Ne vredi... Nee ova ravnica vie nikad biti to je bila pre devetsto devetnaeste... Dobro, svi smo mi jednom odnekud doli, nema tu ta, ali... Doli smo na Boije, a ne na Neije... Isuivali movare, orali ledine... Raali se vredni... Ali, zlo je kad se useli u tuu kuu... Ubere tuu etvu... Tui ti duhovi po tavanu larmaju... Onda si s one strane vraijeg jendeka... I onda si strailo i ti, i tebi je strailo svako ko naie dramom... Dok ovo misli prolazi kraj vidno zaputene njive, sa koje ga, kraj primitivnog straila sklopljenog od neke ivotinjske lobanje, olupanih sudova i izanalog gunja, utke i neprijateljski-podrozivo preko ramena posmatra visok ovek ogrnut kouhom, kom se Glas ipak dobronamerno osmehnu, ni ne raunajui na otpozdrav... 3. KALVARIJA (ext. elan) y*T .* - GLAS (off): Ne vredi, neki se ne menjaju, na alost... -11 } V ''c ? ir/ii/ nn /7^ Dok to pomilja, pogled mu se die ka sledeem strailu na koga nailazi, zgranuto odmahuje glavom, ali osmeh postepeno potpuno nadvladava prekor na njegovom licu... GLAS (off): A neki se ne menjaju, na sreu... Kadar, koji je dotle virio preko ramena straila, prebacuje se na njegova stopalo, probodeno ekserom, pa preko platnenih pantalona i mornarike majice pod teget uniformom bez oznaka, stie do lica prikrivenog obodom slamenog eira, ali ipak dovoljno prepoznatljivog... GLAS (off): Da... To samo na njega lii.. ovek u beloj lanenoj koulji, sa posebnim eirom, kleei na jednom kolenu pokuava da trakom zacepljenog grubog platna povee mladi orah polomljen vetrom. Kraj njega, pratei tu radnju paljivo, kao egrt, stoji deak od kojih dvanestak godina, maltene identino odeven... OVEK: Eto... Sad je samo na njemu... Ako bude imao sree, pa se oluja ne vrati istim putem, nee valjda... I ako skoro ne bude jake sue... Pa onda mrazeva... Ih... Mnogo toga mora da se potrefi... Veoma je vest sa kalemaicom i likom, koju vinogradari koriste kao kanap, ali je prema orahu paljiv gotovo kao prema nekom kog bi to moglo i da zaboli. Uspravlja se i otresa ? 1 - 12zemlju sa pantalona, sklapa britvu lagano, ne dajui joj da kljocanjem dalje prepada sadnicu, i svo vreme ne skida pogled sa zaleenog mesta, imobilisanog pedantno, kao napukla podlaktica... COVEK: Oraji su ti kao ljudi, sine moj, isti je to fuer pravio... Neki se ovako pokrlja u mladosti, pa opet doeka da o njega kace ljuljake... A neki krene... Ozeleni... Rodi... I odjednom samo klone... Kao da i nije bio oraj... Oi deaka su krupne i tamne, i sad se ve vidi da to nije samo utljiv nego i setan deak. Skida eiri sa glave i zagleda se u struak cveta zadenut za svilenu vrpcu... DEAK: Nego spomenak? Otac, koji se upravo okrenuo prema Glasu iji se nejasni nailazak svo vrame unjao ivicom te scene, suoio se na as sa svojom tugom u ogledalu deakovog pogleda, ali se potom naizgled mirno ponovo okrenuo ka crnoj prilici koja se primicala, progovorivsi tek kad je rok za odgovor ve bio negde na samom svom isteku... v COVEK: Pa, recimo, sine... Kao daje bio spomenak... Prigrli deaka, ali muki, bez skrhanosti, mirno ekajui da se Glas prvi oglasi pozdravom, po ravniarskom obiaju da se prvi javlja onaj ko nailazi GLAS: Vaso... Nije lepo plaiti vorke... Njime... COVEK: Nikola... Nije lepo ni plaiti ljude... Njime... Glas na trenutak pogleda deaka sa puno obzira, kao da se izvinjava to je njegov nailazak

izazvao neoekivanu uznemirenost. Ima u tom pogledu i neke roake milosti, takorei ponosa to je mali tako lep i stasit, ali i bola pri pogledu na crnu traku na rukavu njegove koulje... GLAS: Znam da nisi mislio loe... Ali ipak ispada da mu se, nekako... Podrugiva... COVEK: Jel? E, pa vidi, on je prvi poeo... - 13 /\_fH' 7 tuli nu uz. Glas ga posmatra ispod oka, odjednom se potpuno razotkriva sauee koje on od poetka ima ka ovekovoj ogorenosti, prilazi mu i stavlja mu ruku na rame, potpuno prijateljski. Na zasukanoj popovoj podlaktici otkriva se kitnjasto istetovirano slovo, i deak sa nevericom primeuje daje to isti rad, i isto slovo, koje i njegov otac ima istetovirano na svojoj ruci... GLAS: Mogao si mi bar javiti... Resila se muka, blaena... I, ma ta ti mislio... Bog sad brine o njoj na nebu... COVEK: Pa, to bi bilo poteno... Poto na zemlji ba i nije brinuo... Sad se Glas ipak malo povlai u senku svoje mantije, kao da die ruke od daljeg prepucavanja, ne elei da bude preduboko uvuen u tu zaveru. Otac primeuje da je i malian nepotrebno uzbuen, i bre-bolje mu namie eiri na oi, to je za sina bio siguran znak da e njegov stari konano svom sugovorniku uputiti i koju reenicu duu od depee... COVEK: Ajde, blento, alim se samo... Zna da smo mi paori nepoverljiv svet... Kad celog veka zavisi od neba, onda naui da nebo nikad ne moe potpuno uzimati za prijatelja... Deak, zbunjen nainom (i imenom) kojim je otac odjednom oslovio svetenika, uplaeno proviruje ka belim panonskim oblacima, svaki od njih je ogroman i naroguen, ba onakakav iza kakvih Bog najee viri daproveri ta se dogaa dole... DECAK: Eh, tata... Nee biti da sad ni Bog ne valja? Teta Lela se triput prekrstila kad sam joj rekao za strailo... Ali, On je dobar, veli, pa e ti oprostiti... ovek bi imao tota rei o teta-Leli, ali samo odmie rukom, kao i svaki put kad bi mu to nailo... COVEK: Dabome da je dobar... Predobar je... Zato se i prihvatio posla s kojim sad ne moe da izae na kraj... Prijateljski gurka Glasa, i njih trojica se, kao tri potpuno razliita, a opet potpuno srodna dukca-lutalice, polako upuuju putem ravnim kao crta, na ijem se kraju naziru kola i ispregnuti konji... COVEK: Zna to i ovaj Nikola, sine, ne boj se... Zna, samo se pravi... Teta-Lela i njene - 14f\ ac i u Hi mi (U pajtokinje, ih! Nije ni Bogu lako... Od njega kogod stigne neto ite i zanoveta, a kad njemu ta zafali, nigde nikog? E vidi, zato smo mi tu, moj Acane-bracane... Da se Bogu uvek naemo pri ruci kad mu zagusti... Dok se sputaju lenijom kadar se iri ali nita mu ne vredi. Nema tog kadra koji moe da se rairi kao pejsa ravnice u letnji dan... GLAS (off): Da... Dospe i do mene poneka pria o njemu... Ni ne pietpostave, siroti, da se nas dvojica oduvek znamo, pa lupetaju tako kojeta... No, najlake je priati o boljima od sebe, to je drevna zavera... Oni to te uopte ne znaju najvie laju, a oni to te najbolje znaju najvie ute... I lepo bi bilo da mogu bar ponekog da unem preko usta, onako uiteljski, kad se najmanje nada, ali... Davno je Gospod prosvetlio onu barabu u meni, uzdrim se, taman posla... Dobro, opsujem tu i tamo, ali i u tom sam se izvetio, promrmljam samo... Te moje psovke pre lie na blagoslove nego na prostote... Tamburica se kruni kao sitan kukuruz, vilinska kosa melodije kaci se za klasje, noena vetrom- lelujavkom... GLAS (off): Stavili ga u pesmu, veli Skeledija? Sigurno neki tako dokoni potiski ilkoi, vetroglavi kao i on sam? Ostavio lepu al sirotu, uzeo bogatu zbog lanaca i vranaca, ih... U pesmi se to uklopi bez greke, provereno, kao teget prusluk i bela kragna, ali pesmama se jo i moe oprostiti kad slau... S ljudima to ve malo tee ide, ali neka i njih... Da su onakvi kakvim ih je dragi Bog zamislio, i On i ja bi davno ostali bez posla... Kreendo tamburica kao da vinu nad konjima koji preoe u trk nosei laka kola ka mestacu u dolini... GLAS (off): Ma... Pogrei svetac, a da nee svirac s neke arde u abojebini podkraj sveta? Nije daba govorio pokojni are Cigan da dobra violina ima pet ica... etiri na ivijama, i jednu u srcu onog ko je svira... Prosto im bilo, kolkogod da ih je toj bandi, al nisu

oni njega stavili u pesmu, tuni i alosni... Da im ta peta ica sluajno tima, kao to ne tima... Odmah bi videli da su ga u pesmi samo zatekli... On je u pesmi otkako ga znam... Utf ti - 15PICA: KAO RANI MRAZ.. moja pria o Vai Ladakom... 5. PUT OD SKELE (ext. dan) I 11 H Natpis: 30 godina ranije... Nikola, taman toliko mlai, prvi iskae sa skele koje pristaje. Probija se kroz ljude koji ekaju da se ukrcaju, od kojih ga jedan, koji gura bicikl, zadrava rukom... BICIKLIST: ekaj, derane! Jesi'l ti racov neak? Nikola? Onaj to ui popovske kole? NIKOLA: O, majstor-Miika, izvin'te, malo sam se zaleteo... Ja sam, da, ja sam... Odavno nisam bio kod kue, pa... BICIKLIST: Ih, ne mora uriti... Ne ogovaraju nas dabe varoani da kod nas i uskrs pada tek u sredu... Ma... Sve je tamo gde si ga i ostavio, nema brige... A opet... Ba ne volim da ostavljam moj bicikli ovako blizu Ovih Preko... Staja znam? Ajde, budi zlatan pa ga samo nasloni pred Verebeovom radnjom... Ume valjda da tera bicikli? Da li ume! ? -16_?V tfc 7 uju ?nraj: Nikola se biciklom sjuruje sa vinogradarskog brega s kog se vidi panorama mesta u daljini. Na poljskom putu susree se sa taljigama sa kojih ga strogi seljak pozdravlja teatralno skidajui eir, pa ga imitira istim takvim pokretom, nastavljajui da dalje vozi u tom stilu, uobraeno, kao beleznik. Dve utirkane seljakove keri bliznakinje kikou se jer im je Nikola u sred tog ozbiljnog pokreta namignuo, i otac ih preseca onim svojim najsrditijim pogledom, kad se prosto ne zna da li je to spustio obrvu, ili je podigao brk? Nikola zatim prolazi kraj vonjaka ije rasipnike grane, gazdi pred nosom, utrapljuju zelene jabuke svakom namerniku. Gazda, koji ba nailazi s kraja vonjaka sa pricem na leima, sumnjiavo fiksira zagrienu jabuku u Nikolinoj ruci, na ta je ovaj elu trpa u usta, i ponavlja ono teatralno skidanje eira. Prolazi kraj erma i klanja se duboko, uporedo s njim, zatim mu samo glava viri nad poljem suncokreta, da bi ugledavi vetrenjau na obodu sela rairio ruke u uspravio se na pedalama ka njenim rairenim krilima, kao da joj dolazi u zagrljaj. Prolazi kraj klinaca koji pokuavaju da dignu zmaja, upada u sveanu guiju paradu, i usred jata se mekolji na sicu, oponaajui i njih, pa u trku silazi sa bicikla i naslanja ga na drveni trem kolonijalnog duana. Na ulazu se sudara sa deakom koji upravo izlazi iz duana gurajui leima pokretna vrata, Nikola ih pridrava, inei onaj pokret skidanja eira jo naglaenijim i klanjajui se kao dvoranin. Sa zadnjim tonom muzike koja je pratila njegov put od vinograda dovde, u eir mu, kao milostinja, upada crveno-bela eerlema. LANI DERAN: Nemam sitno... Zbunjeni Nikola, iji je pognuti pogled taman u visini njegovog prosjaki protumaenog eira, polako prebacuje taj pogled prvo na ljampave gumene izme, onda na komotne somotske pantalone, i potom na ispasanu belu bluzu, moda ipak malo suvie izvezenu za jednog deaka? Pogled naposletku stie i do lica, ali odatle vie nema kud. Nekog tako zamilja i zamilja itavog ivota, pa kad ga sretne odjednom shvati da ga nisi zamiljao dovoljno dobro? Na licu te drske devojke preobuene u deaka smekalo mu se sve osim usana? Smekala su mu se dva opasno nauljena oka, aristokratski nadignut nosi, pa ak uvojci koji su samo provirivali iza malih, takoe nasmejanih uiju, a te pirgave kose bilo je besumnje jo itavo udo, podignute u punu ili nekako ve sakrivene pod irokim lepadijskim kaketom. No, napokon su se i usne nasmejale, otkrivajui pritom besprekorm red zubia, vrlo nasmejanih, dakako... I 11 - 1711 (Uli mrUjC LANI DERAN: ta je, cirkuzanem, ta me tako gleda? Kao da nikad nisi video

devojku za kojom e patiti celog ivota? Nikola opinjeno gleda za njom, a onda, setivi se odjednom, hitro uzima eerlemu iz eira, i lizne je zatvorenih oiju, pokuavajui da oseti ukus devojinih usana na njoj. Tako mureki se okree na petama i napipava vrata radnje... 6. DUAN GOSPON-VEREBEA (ent. dan) Grozan zvuk neega oduvava Nikolu. S grimasom odmie glavu od grotla saksofona koje mu je nasmejani ANDRIJA skoro prislonio na uho pre nego to je uspeo da izvede taj jedan jedini, rogobatni ton, veoma slian brodskoj sireni. Za pultom se na to i vie od Nikole trza Andrijin tetak, GOSPON-VEREBES, rumeni iica koji bi se najlake mogao objasniti kao friko obrijani i malo uveani Ua, glavni od one sedmorice patuljaka. Andrija, izgrlivi se s prijateljem, brie znoj sa ela i zagleda instrument ponosno, kao da je upravo dovrio Betovenovu nedovrenu simfoniju, a Verebe se dogegava do njih i pokuava da podigne Nikolu, iskreno obradovan... VEREBES: Hej, Nikola! Pa gde je taj brada? Ja sam mislio da e kad proe dva godina imati bar brkovi kao ova partvi, a vidi ti njega? Gospodin popa sa lice kao aneoski dupence... Idi, molim te... No, bolje tako, mnogo bolje, veruj mi... I? Kad si stigao? Priaj... NIKOLA: Pa, evo, sad... Nisam jo ni bio kod kue... Pravac sa skele... -18/v_/re rani mro. VEREBES: Lepo, lepo...Taman da vidi ta pazario sam za na Andrija. Sa-ksa-fon! To Omerikanci samo sviraju. Zna kad to neko ovde e nabaviti? Zna kad? Malo kad na vrba mrda-vrda! Nikola se jo oporavlja od upoznavanja sa misterioznim instrumentom, gleda ga nepoverljivo, ali Andrija je potpuno oaran... ANDRIJA: Kad na vrbi rodi groe, teo... To ste hteli da kaete... STARI VEREBES: A, verovatno sam hteo, jebe ga... Al ima i to neto na vrh vrba mrda-vrda, jel? No, svejedno... Vidim ja da Nikola vie svia klarinet... NIKOLA: Pa jesr, gospon Verebe, ovaj mi je instrumenat malko... vatrogasan? Drvo je drvo, sami ste rekli... Kad Andra svira klarinet, to je... Kao da povlai iz njega... A u ovo ba nekako... Duva... Verebeu je po volji to se vratio njegov stari sagovornik na temu muzike, traga za dobrim svircima i alosnim zakarpatskim pesmama koje niko ne zna, a jo vie mu se svia i to to mu je usput i sestria nahvalio kao svirca... VEREBES: Gresi, Nikola, gresi... Jako je to isto kao klarinet, samo je malo skroz drukije... Videe kad Andrija sa njega jo malo sprijatelji... Okree sa ka Andriji, ali ovaj se zagledao kroz prozor, drugom stranom ulice egzicira otmena mlada ena, nosei u jednoj ruci buket irisa, a u drugoj okruglu kutiju za eire... VEREBES: O-joj? Doli su i Seferovi, blago meni... Sad e moj neak leto provesti zalepljen za prozor kao ovaj ovde oglas da prodaje se kaljevi pe... Nikola Ijubopitljivo izviruje preko Andrijinog ramena, natpisi na izlogu pomau im da ostanu donekle neprimeeni, mada oboreni pogled mlade ene u jednom trenutku nepogreivo pronalazi Andrijine oi... NIKOLA: Nisam znao da doktor efer ima toliku erku? Hm? Nisam znao da on uopte ima erku? Kako li se samo zove lepa gospoica efer? A tu lani trnu* Verebe se promee ispred njih, kao da ba sad mora da tu presloi gajbe sa voem... VEREBE: Lepa gospoica efer zove se lepa GOSPOA efer... Zna to Andrija dobro... Ve tri godine je udata za doktor Aron, a prolo leto je ve bila u letnjikovac... I malo sredite se... Na to su se obojica trgla, uhvaeni u teti, Andrija ipak ponovo die pogled ka gospoi efer, a Nikola brzo zauzima neto od poze sa bogoslovije, mada to meu ljudima koji ga tako dobro poznaju ne deluje naroito uverljivo... NIKOLA: Ne, ovaj... Uinilo mi se da ono ujak dolazi od obale, ali to je... Nemam pojma koje to? A ne znam ni onu dvojicu kod berbernice? Ko su ti ljudi? Gospoa efer zamakla je van vidokruga, i Andrija se vratio na planetu, sa tupavim smekom koji je otkrivao da nije uo nita sem poslednje reenice... ANDRIJA: Nisi video kolicka je Tisa? Nikad nije bila ovako niska... Pojavila se velika ada na okuci, ovi natovareni lepovi, sa dubljim gazom, ne mogu da prou... Ima sedam-osam laa, ovo su ti sve brodari, uglavnom... Maari, Rumuni... ak i jedan Ruski teglja... Nikoli razgovor ide na ruku, sad moe da postavi i pitanje koje je hteo da postavi jo s vrata,

a da to ne bude preterano providno... NIKOLA: Da nije s njima i onaj devojurak s kojim sam se sudario? Nju bih sigurno zapamtio da sam je video ranije? Verebe ivnu, provodadijski, devojka mu se oito ini kao bolja prilika za Andriju nego to je to Tila efer... VEREBE: A, Mala Vidra? Opasna je... Uvek kobajagi zaboravi neto, da bi i sutra mogla da utekne sa laa... NIKOLA: Mala Vidra? udno ime? ANDRIJA: Ne, to je njihov brod... Vidrinjok... Tea joj je nadenuo ime po lai... Ja bih pre lai nadenuo ime po njoj... -20Nikola se osmehnu snudeno, ak i ovaj utljivi Andrija je ponekad umeo da njegove misli izgovori i bre i lepe od njega samog... VEREBES: Samo da vidi kako Andrijin pogled uari kad ona doe? Mogao bi upaliti cigaret na njegov oi... ANDRIJA: Ma, dajte, teo... Danas je sluajno bila sama, uvek doe s onom braom... Zna, Nikola, kako te gleda ica Tiler kad popije? E, ovi tako gledaju i kad su trezni... Onda moe misliti... Ne smem da dignem pogled na kantar kad im merim eer, a kamoli na njihovu sestru... Nikolu ovo oraspoloi, ipak to sa Andrijom i Malom Vidrom nije tako ozbiljno kao to tea prieljkuje? NIKOLA: Opasni neki momci? Verebe mu se primaknu zavereniki, briui tobo neto sa pulta, kao da bi neko mogao da ih prislukuje u praznom duanu... VEREBE: vereceri... ilkoi... Bog sauvaj... Otkako ubijen prestolonaslednik Ferdinand, ne trguje se vie samo sa duvan i kojekakav gluposti... No, samo pitaj tvoj ujka Emil... I pitaj va Vaa... Oni bolje znaju... Nikola krenu da glumi zauenost, ali odustade, pa i Andrija i Verebe znaju njegovog ujaka i Vau isto tako dobro kao to ih i on zna? NIKOLA: To im sad ba nije pametno... VEREBES: To im nikad nije pametno... Pogotovo to imamo novi policijski kapetan... Kapetan Na-Mandi... Jako jedan solidan oficir... On ba resio da sve dovede u red... Pridruuje im se na njihovoj osmatranici u izlogu, i zajedno acuju mladog oveka u uniformi, uz iju se upadljivu eleganciju ak i inae problematina linija nadmenosti uklopila savreno, kao logini produetak tanke crvene trafte sa pantalona. Njegov lukavi, pronicljivi pogled, primiruje se tek na vitkoj eni u irokoj letnjoj haljini koju okruuje buna gomila deuriije pokazujui u kronju na ijem se vrhu zakaio papirni zmaj. Neoekivanom -21brzinom, dodavi tanicu svom pratiocu, a ujedno izuvajui cipelice na tiklu, ena se kao veverica uzvera uz drvo, provlaei se kroz grane artistikom vetinom... NIKOLA: Baronica je kanda sklopila neki tajni pakt sa vremenom? Izgleda sve mlae svaki put kad je vidim... Jae li jo uvek onu besnu crnu drebicu? Verebe se setno zagledao u priliku na lipi, sad su njegove oi te u kojima bi se mogao razgrnuti ar... VEREBES: Ne... Sad vozi automobil... Jedan besni dunkel-zeleni automobil... Andrija gurka Nikolu, oigledna je promena na starom Uscu... VEREBES: Koje mogao misliti? Kao roman... Doe cirkus, u njemu lepotica na trapez... I uda se za sin od najvei bogata... ANDRIJA: A cirkus ode... VEREBES: Ne ba, Andi... Ode atra... Ode maioniar, ode elefantu, ode harlekin... Ali cirkus zauvek ostane u ovaj varo... ANDRIJA: Vidim ja, teo da ste nju trebali odvesti kui vi, a ne mladi baron Beslin? VEREBES: O, da... Jako bi se tvoja tetka-Irma obradovala da sam kui doveo lepu mladu artistu... Jo estet, Irmikem, vidi koga sam nam doveo? Eh... Ko mene pita, ja sam ve bio matora magarac, ali Aleksandar... Svaka njemu ast... On je imao srce... Mlad, lep, bogat... Kau daje mogao oeniti se s kirnje hteo... Baronica gimnastikim potezom doskae sa najnie grane, uz ovacije i aplauz klinaca i zastalih prolaznika, i sa osmehom nestane devojice, nestrpljivo nazuvajui cipelice u trku, utrava u naruje onog za kog je oito i izvedena itava ta predstava, iako ju je odgledao naizgled prilino nezainteresovano, sa aristokratske distance...

VEREBES: Budale jedne... Pa, ako on nije oenio s kirnje hteo, onda ne znam koje? Duandija uzdahnu duboko gledajui dvoje veno zaljubljenih kako prolaze, pomislivi da -22fic ) (Uli na (lx odluke koje donese srce u stvari otkrivaju daje razum najee obian birokrata, beznaajni inovnik treeg razreda... VEREBES: No, da zaboravimo mi sad malo bogoslovija, trgovina, raznorazni gluposti, nego da gledamo od ega ivimo... Drnda li ti jo ono tvoj bege? Trebae ti... Sep Buci od petak opet svira na Dar-mar arda... 7. ARDA (ent. no) DAR- MAR CAROA 1913 Tu, i poinje pesma, instrumental Maliganska", violina picikato. Posle prvih par taktova ulaze Nikola i Andrija, muzikanti ih odmah registruju i zovu ih da se pridrue, Nikola se kao neka, ali mu spremno utrapljuju kontrabas, Andrija jo u nailasku poinje da svira klarinet. U ardije guva, raznolik je svet za stolovima, blokirani konvoj laa na prevodnici nenadano je mestacu doneo belosvetski izgled. Meaju se jezici svih zemalja kroz koje reka protie, a u pitanju je ozbiljna reka, nema tu ta, i pored trenutnih malih problema sa vodostajem... Oko jednog stola je naroita guva, Nikolin ujak, EMIL zvani RAC, i jo par sumnjivih individua igraju karte u kamaru para, a ujaku preko ramena, privukavi stolicu na suflersku distancu, u karte se udubio travi razdrljeni momak, koji je, prepoznavi svirku svojih prijatelja, okrenuo glavu i veselo podigao ruku, rairivi aku. To je VAA, trei drugar, odela neto iskrzanijeg od druge dvojice, bistrih i lukavih okica, desetak godina starijih odt lica... 'iTTrrri i i i i i i umu -23A tn mm t "tu Dok se Vaa okrenuo, ujak kree da povue kartu, ali ga Vaa u zadnji as stiska za rame... VAA: (apatom) Ne, naopako! Tu ivi devetka... Ujak se hvata za drugu kartu, ali ga Vaa ponovo trza... VAA: (coknu) On ima kralja... Zelenog... DOKTOR EFER, upadljivo bolje odeven od ikog za stolovima, sedei do Sraca pronicljivo prati scenu, spustivi karte, i mirno zavijajui cigaretu. Za razliku od ovog sumnjivo mirnog, gotovo setnog oveka, Brka preko puta, koji je jo u igri, i u ije karte doktor diskretno zaviruje uporedo sa Vasinim opaskama, nemozno zabacuje lepi crni eir sa perom, i ka hrpi novca na sredini odguruje i depni sat sa lancem... BRKA: Ajde, prijatelju, ivlje malo... Nemam ja vremena... Ujak se, sad ve iznerviran lakoom kojom Vaa prati karte, nesigurno hvata za sledeu, na ta nm Vaa napokon klimnu glavom. Ujak ga zgranuto pogleda, na ta ovaj ponovo klimnu glavom, jo mirnije i jo samouverenije... SRAC: Nema vremena!? Pa onda ti ne treba ni taj lepi sat... Brka sa nevericom gleda u kartu na talonu, hvata se za eir i savladava bes, ali ne uzdrava se od gunanja u bradu, dovoljno glasnog da ga i pored muzike svi uju... BRKA: Tikvena sedmica, ne mogu da verujem... Odakle je nju izvadio? Ne vredi, kad nekog 'oe, onda ga 'oe... Neko ba ima sree... Emil Srac kupi pare sa stola, ali skoro gadljivo odvaja od te gomile sat, i baca ga pred Brku... SRAC: Sree? E, tu si me ba potrefio, prika... Srea i ja smo ti k'o iak i vunena arapa... Ne mogu daje se resim... Kad digod moluju sreu, mene uzimaju za mustru... Brka zbunjeno gleda u vraeni sat, nije mu jasno ta se deava... EMIL SRAC: Otud i znam da zlato sreu ne nosi... I samo mi jo fali neki sat umoran od -24J\ a< i usu i'n nxtuih lninuta... Vaa mu se pribliava i neto apue, merkaju Brku domunavajui se, ovome je dosta svega, ali trpi, jer kao pravi gubitnik oekuje da e mu dati ansu da izgubi jo neto? EMIL SRAC: Ali, ajde da bacimo jo jednu ruku, a? Evo, ja u ostaviti sve ove novce na stolu... A ti, moj prile, ti bi umesto tog sata mogao... Sledei kadar poinje od Brkinog eira, i Vae koji se pod njime ogleda u velikom ogledalu anka. Aplauz prekida scenu, pesma je zavrena, i orkestar pravi galamu, Andrija je klekao na jedno koleno, i violinist ga proglaava vitezom" prebacujui mu gudalo s ramena na

rame. Vaa prilazi Nikoli i grli ga, gleda ga pogledom zvanim vidi ga samo! ? ", a ovog je pomalo blam, boravak na bogosloviji ipak je ostavio traga na njegovom ponaanju. Prilazi i Srac, pakujui novac u dep, i iri ruke u koje Nikola nespretno ulazi, ne znajui da li da mu se nasloni na grudi kao to je to inio kao deak, ili da ga muki stisne, kao to je Vaa maloas stisnuo njega? VAA: Dobro, iji je ovo ujak, tvoj ili moj? Do kraja u ga usvojiti, ako tako retko bude dolazio... Okartae ga ovi, izgubie sve to nema... Na vratima se u tom trenutku pojavljuje arolika svita, devojka koju je Nikola sreo pred duanom, i iza nje i njena tri brata, jedan prgaviji od drugog. Andrija gurka Nikolu s jedne, a Vaa u istom asu s druge strane... Tri udarca i kree Acobraco", momci je prihvataju uglas, to je oito njihova pesma"... Stoje zagrljeni ispred orkestra i pevaju svom snagom, arda se zaljuljala na tom talasu mladosti i bezbrige, pa i devojka i njena braa uestvuju u pesmi u nekom svom pomerenom taktu, zajedno sa konobaricama, ankerom, kocoima i ostalim lanovima posade. Na solo violine, devojka uz pucketanje prstiju svoje brae odigrava desetak koraka nekog fantazmogorinog panonskog flamenka, Nikola, Andrija i Vaa proputaju nastavak pesme, pa se onda ukljuuju jedan po jedan, nesigurno pa sve sigurnije, da bi na kraju zapljeskali devojinoj igri, na ta ih ona svu trojicu ubija jednim pogledom, kao onaj hrabri kroja iz bajke... ANDRIJA: Nekad mi prosto doe da se zaljubim... -25/\ (U 7 (lili trn a -i Nikola ga zapanjeno gleda, samo bi im to jo trebalo ? Okree se ka Vai koji se ve lukavo okrenuo na drugu stranu, delujui potpuno ravnoduno... NIKOLA: A ti, Vaka? Vaa tutnu Andriji u ruke pil karata, saeka da ovaj par puta promea, pa precepi crvenog keca i pokaza ga Nikoli, ni ne pogledavi kartu prethodno... VAA: Ja? Zna mene... Ja sam se rodio zaljubljen... Tu reenicu svakako uje i devojka koja sa svojom braom ba u tom trenutku prolazi kraj njih, Nikola i Andrija enjivo gledaju za njenim uobraenim nosiem, ali Vaa se ne okree, nego samo mangupski dobaci... VAA: A veeras sam konano saznao i u koga! 8. KOLONIJALNA RADNJA (ent. dan) Zvonce na vratima duana, klinac prilazi pultu i sputa novi pred Gospon Verebea, koji je zaokupljen presipanjem i zagledanjem u boju vina naspram svetla... KLINAC: Molim meanih bonbona za sve novce... VEREBES: Za sve novce!? U, jebemu! eni se? Da vidimo... Meane bonbon... Za sve ove novce... Valjda emo imati toliko?! To ti je... Dva meana bonbon... Evo... Pa ti sam -26promeaj, ako nije teko... Klinja pokunjeno kupi bonbone, a u starom trgovcu vodi se teka unutranja borba... VEREBE: ekaj, Lazica! ta je danas, sreda? Prokletstvo, pa to je imendan od moj maak, Sredoje, skoro zaboravio sam! astim tebe jedna lilihip! Biraj... Crvena, ili uta? Ali pazi: Ako uzme crvena, dobije za nagrada i uta! Ali zato ako uzme uta... Onda mora da uzme obadve! I? Elegantna mlada ena, koja prebira po ploama za fonograf, sve to prati sa diskretnom simpatijom, tridesetak joj je godina, ali odevena je nekako preozbiljno za svoj karakter, kao da se maskirala u svoju stariju sestru? Oito je iz dobre kue, to ne znai obavezno daje i ona dobra? Njeni uznemireni pogledi nikako ne stiu do Andrije, ali nema sumnje da ka njemu kreu. On ispisuje kredom neke cene na crnoj tabli kraj vrata, pravei se nezainteresovan za ostale u peceraju... v VEREBES: No, milostiva? Jue dolo je iz Be... Ovaj jedan je malo ogreban, mislim, pa nekad strune... Malkico... Ili taj gospodin... Oto Graf... to peva, moda malo mucavac? Moda to sad moderno? OTILIJA TILA EFER, i dalje prebirajui po uspravno sloenim ploama, razoareno odmahuje glavom, i konano die ruku sa njih, preavi palcem preko prstiju, kao gazdarica koja kontrolie da lije bedinerka dobro obrisala prainu sa komode... TILA: Ne, hvala, nema onog to ja traim... Kerestulok vez"... Znate tu pesmu? Verebe odreno klima, upijajui njenu potisnutu strast, ali ostajui na distanci svojih godina

i svoje profesije... TILA: Ne? Ni vi? Nadala sam se da ete bar vi znati... Kakve harmonije, boe moj... To sam ula samo jednom, u Peti, na Margitsigetu... Mislila sam da u umreti... Pokuava da ga podseti, pevui setnu melodiju tamnim glasom koji jo vie naglaava svetlost njene oseajnosti. Andrija zastaje u ispisivanju cene afrana, i lagano, u ritmu arije, u notne linije koje je navrljao na tabli upisuje note lako, kao profesor koji zadaje vebu za poetnike... - 27 A. c 11/Ji' ima VEREBE: Pa ne znam tu pesmu, gospoa Tila, i bolje da ne znam... Jer i ja sad mislim da u umreti... A to ionako mislim eli vreme, i bez pesma... Ali vi ste toliko mladi... Nemojte biti tuna... Pogledajte koliko areni imam ovde za vas... Tila se uteno osmehuje, i osvre se ka tubama sa materijalima na metar", na koje je Verebe pokazao. Ponovo se labud jednog pogleda zaukava ka Andriji, i ponovo zbog neeg usporava i zastaje, ne uspevi da poleti. No, u tom trenutku javlja joj se spasonosna pomisao na koju ona vragolasto uperi prsti na policu za koju je procenila da je tik iznad Verebeovog dohvata ? TILA: Onaj sa trenjama mi izgleda zanimljivo... Ako ga ima dovoljno za haljinu? Verebe se hitro okree ka polici, ali i on uvia da je previsoka za njega. Propinje se jo jednom, i osvre se ne bi li ugledao spasonosnu hoklicu, ali odluuje da dalje ne ugroava svoje dostojanstvo... VEREBE: Samo malo... Andrija! Malo pomogni! Ti bolje razume u modu... Izvinite, milostiva, moj neak e... Andrija stidljivo prilazi i sa lakoom skida tubu sa police. Tila obara pogled i udubljuje se u are, neto kao da varnii, ali sreom piritus i petrolej su u kantama na sasvim drugom kraju radnje... ANDRIJA: Ne znam... Po meni je ovo pre za stolnjake u ardi... Da za vas ipak potraim neto finije? TILA (tiho): Moda... Da raspara svoj jastuk? Da saijem bluzu od njega? Andrija je bio okrenut leima i okrenuo se zbunjeno, gotovo uplaeno, ne verujui u to to je uo, tim pre to ona i dalje nije dizala pogled. Ostaje okiran, a nakon onih nekoliko sekundi doputenih da se u njima nekako reaguje, oboje nastavljaju da se ponaaju kao da ta reenica nije ni izgovorena. Tila je prva prekinula napetost uzevi jedan od modnih magazina sa puta... TILA: Uzeu samo ovaj urnal... Pa u ve videti... Koliko je to? -28A. c ; din trn tu Andrija je potpuno smeten, tajno je posmatrao mladu enu i matao o njoj, ali ponekad nas nita ne moe uplaiti kao ostvareni san... ANDRIJA: Ali, molim vas... Prelistajte, pa ga donesite... Kad doete sledei put... Otilija zavlai ruku u tanicu i vadi mali novanik iju sadrinu istresa na svoj drugi dlan, koji prua ka Andriji... TILA: Pa, dobro... Ali uzmite bar neto za zalog... Tragajui za najsitnijim noviem, on joj oprezno prebira po dlanu, dotiui ga samo ovla, ali ona zatvara oi, uznemireno ubrzavi dah... TILA (apatom): Neka, samo... Nek potraje... Andrija se i na to trza ali se ne usuuje daje pogleda dok napokon ne pronae novi koji je traio... ANDRIJA: Evo... Gro... Sad mogu biti miran... Tila ga i dalje ne gleda u oi, ubitano je maijanje tog oborenog pogleda i drskih, neoekivanih reci... TILA (apatom, kao sama za sebe): O, zaboga samo to ne... Ne miran... Miran nikako ne... Vererbe se pribliuje, i zaarani mladi se uurbano slubeno nakloni mladoj eni koja mu je ve samouvereno okrenula lea, znajui da on gleda za njom, i Andrija teko obuzdava smeak, znajui da ona zna da on gleda za njom... VEREBES(na Maarskom): Andi, sinko... Nee to na dobro izai... Ona ima mua, to zna... I prilino je starija od tebe... Andrija, jo u oblacima, oamueno pokuava da zauzme negirajuu pozu, ali odustaje jo u otvaranju te figure. Ako emo folirati omiljenog teu, emu nam onda otac slui? ANDRIJA(na srpskom): Koju godinu... Ni blizu onoliko koliko je on stariji od nje...

-29A. ' 1 'IJU >ni iu Mladieve reci zazvuale su gotovo izvinjavajue, i Verebe rezignirano klonu, suvie poten da bi stao na stranu morala, naspram mladosti, ljubavi i strasti... VEREBES(na Maarskom): Zna i to da je doktor Sefer na prijatelj, takorei... I dobar ovek... Eh... Sto puta ti je mama govorila da ne ide u njihov vrt, ali ti nita nisi voleo kao da zajae taj bedem... Ali sad je drugo... Nisi vie deki koji krade kajsije kad nema nikog u letnjikovcu... Jedno je slomiti poneku granicu, Andi, a drugo je slomiti srce... Dva srca... Sva tri srca... Hej? Pazi ta radi, molim te... Jer to nije tamo neki struak zumbula, nego jedna naroita raa... Rua negovana da bi ostala divlja... Razume li to? A takvim ruama se divi izdaleka... Njih ne dira... Andrija naizgled posluno ali u stvari sasvim odsutno potvuje glavom, u taktu kojim kucka prstom po crnoj tabli, presliavajui se maloas zapisane melodije... 9. OBALA (ext. suton) Oko uplje tikve, postavljene u vodi kao neka ribarska oznaka, bukaju grumenii, Nikola i Vaa gaaju je naizmenino, strpljivo ekajui da onaj drugi probere municiju koja ve poinje da im nedostaje, vidi se da ta disciplina ima neki svoj ustanovljeni ritual, koji obojica potuju... U ritmu veslanja uje se zvono sa pramca ribarskog amca, tiho, tek-tek, kao da se onaj tuak zvona samo odguruje o njegove zidove. Momci ustaju sa peska i prilaze obali, to se Emil Srac vraa iz lova sa korpom prepunom ribe, kao i uvek, a pozadi, privezan za amac -30/\ ih, i nm mi aj kao drebac, pomireno ara perajem ogroman som, kao da crta talase na vodi pozlaenoj zalaskom... SRAC: Ja ne znam ta ova Tisa misli? Ako jo malo opadne morau da metnem tokove na amac... Mladii ga dobro znaju, nisu ni oekivali pozdrav, osmeh, ili tako neto... SRAC: ta gledate? Znate da ja nikad ne ulovim vie nego to treba... Ali uto je pijani dan... Srbima je uz to jo i neki posni svetac, a Madari i Nemci su fini svet... Oni ribu jedu i kad ne moraju... Momci odmeravaju ribetinu iza amca, navikli su da rac ne dolazi praznih ruku, ali im se ini daje ovo ipak neto ime bi se mogao i pohvaliti... NIKOLA: A ovaj som iza? Vue li ti to njega za sobom, ili bei pred njim? Emil otpija iz flae koju mu je Vaa pruio, i okree se prema somu nemarno, maltene prezrivo... SRAC: Ma... Budala, ta da ti kaem... Da gaja nisam pokupio mreom, sam bi se upetljao u drezgu... Ne vredi, i mator som je som... Nikad ga ne bih ni traio u Morokom Rukavcu, u onom pliaku, ali... tukon mi dojavio... On somove ne moe da smisli, kae da su zaguljen narod... Niko ih iv u celoj reki ne podnosi... Mladii se, na pomen misterioznog tukona zgledaju sa osmehom, ali stari alas uspeva da preko gutljaja ulovi i taj pogled. Pomalo uvreeno guna neto u brkove, i Nikolu je sad pomalo stid, on je na kraju krajeva uvek jedini bio tu kad je ujaku zatrebao neko ko e poverovati u njegove prie... NIKOLA: Pa, ne, Ujo... Samo nam je udno da tog tukona nikad niko nije video sem tebe... Vaa e do kraja preplivati reku i uzdu, tragajui za njim... Vidi da poinje da lii na aplju, sav je upicio? Ve mu izrastaju i one koice izmeu prstiju... Emil je malo odobrovoljen, ala je pilula koju mu uvek treba podmetnuti kad dobije napad durenja... - 31 f\ (1C ) ({JU / 17 (t*L RAC: E, pa... Ne bih ga ni ja video da nije grom udario u Austrijsku lau, sedamdeset druge... Neki zakivak mu se abo pod desno oko, i stalno je plivao u reh... Ja sam ga odnegovao i vratio u reku... Na pometi fantomske Austrijske lae" momci se ponovo zgledaju, ovog puta mnogo opreznije... SRAC: Bio sam deki... Sluajno sam ga poklopio kad sam sa ocom, tvojim pokojnim dedom, koarao u ritu kad se Velika Poplava povukla... Danas bih se logir'o da naletim na takvu ribu, sa ljudskim oima... Bih, boga mi! Al ta sam onda znao? Verovao sam da takvih... Stvorova... Ima koliko god hoe... Podozrivo gleda njih dvojicu, proveravajui da li mu ovog puta veruju, mrtvi su ozbiljni, ali

on ipak pronalazi razlog da odmahne rukom... SRAC: Znam ja da svi misle da sam lud, ali znate ta je najgore? Najgore je to to ja i jesam lud... Tvrdoglavo pokuava da sam podigne korpu punu ribe, momci mu priskau u pomo... SRAC: A lud sam i im se tu s vama dvojicom zamajavam, umesto da se s onom barabom Lalikom na ardi ve uveliko cenjkam oko ovog prikana... Momci se jo jednom uzdravaju od reakcije, starom gunaluje malo ko po volji... VAA: Ma, dobar je Lali-bai, ta mu fali? Nije se jednom zbog vas pokaio sa drugim gostima... Nemojte tako... rac ih gleda gotovo s mrnjom to su uspeli da ga ubede da nije u pravu, ali nastavlja da klimucka u smislu eto, i vi ste protiv mene... SRAC: Ajd u redu, dobar je, nek bude po tvom... Dobar je, samo mi je malo... Nekako... Madar? Taj e se piclov do kraja uortaiti s ovim somom i nagovoriti ga da me tui za otmicu... Pa u jo ja njima morati da doplatim... Znam ja takve... Stoput mije zakinuo... VAA: Ma, svejedno, ika-rac, svi bi ti novci ionako zavrili u ardi... Ne isplati vam se m -32da se jedite... SRAC: I to to kae... Daje taj mazgov otvorio banku umesto arde, ja bih danas bio bogat ovek... Uspinju se ka dobni, alas zastajkuje, neto bi rekao Vai, ali Nikola nikako da odmakne, pa mu se rac obrati to je ljubaznije mogao, krajnjim naporom zauzdavajuci nervozu... SRAC: Nina, sine, ajd malo odmakni... Treba s Vaom neto da se dogovorim... Nije nikakva tajna, al... Ne bih da ti uje... Nikola je pomalo uvreen, ta bi to njih dvojica imala da kriju od njega ? NIKOLA: Kako nije tajna, kad ja ne smem da ujem? rac jedva doeka da prasne, i podie ruke u znak predaje, spustivi korpu na zemlju... SRAC: O, jebo te bandar pokila, jesi nedokazan, svaka ti ast... Pokunjeni Nikola se srete sa Vasinim umirujuim pogledom, i pomirljivo nastavi da hoda osvrui se ipak povremeno ka dvojici zaverenika. Dogovarali su se neto, ustvari Emil je neto objanjavao a Vaa je samo potvrdno klimao i kratko odgovarao, da bi na kraju potapao Emila po ramenu i pristigao Nikolu u par koraka, nastavivi da koraa paralelno sa njim, ali ne progovarajui odmah... m VASA: Zna ga kakav je... Neto nas dvojica pekuliemo sa ovim laarima... Al rauna da je bolje da ti to ne zna... Da, ako te, ne daj boe, neko pita, moe komotno da se zakune da nema pojma ni ta, ni s kim, ni gde... Razume? NIKOLA: Dobro... Razumem... Ali to mi to nije lepo rekao? VASA: Ej? ovek koji po nedelju dana pria samo sa onim Stukonom? Budi sretan da te nije lupio perajem preko nosa... Kikou se, a rac koji je sad prilino zaostao za njima, na to poskoi i podie veslo... SRAC: Vaso! Da mu nisi rekao! Sad u te odvaliti ovim veslom! O, jebem li ti i tetku i -33tetkinu kumu, i kuminu kominicu preko puta s kojom tri meseca ne govori, pa ti si i gori od njega! Ja sve lepo i zaobilazno, ne znam izvini", pa ne znam samo da neto zamolim Vau", a ti? Kako te nije sramota? Takav momak, da pravo sidro nosi na tom laniu oko vrata, a ovamo traari ko besposlena bedinerka! A i ti Nikola, pogledaj se samo? to nisi poao za madarskog popa, onda bi imao onu ispovedaonicu, pa bi svi dolazili da ti poveravaju i ta treba i ta ne treba! Na koga si samo tako radoznao, da mi je znati, na mene sigurno nisi? Mora on sve da sazna, lepo bi pukao da ne sazna... Nastavlja da guna, a iz fade-outa njegovog gunanja polako izlazi melodija Kerestulok vez" koju svira saksofon uz pratnju cimbala, ela i violine. Prizori smiraja dana zavravaju se kadrom Andrije koji to svira sedei naslonjen u irom otvorenom prozoru, a kamera se povlai iza zavese jednog drugog prozora, koju neno, tek-tek, pridrava ruka mlade ene koja posmatra sviraa ne otkrivajui se, ali otkrivajui daje tu... 10. REKA (ext. praskozorje) Rano je jutro. Emil rac se oprezno, tek umaui vesla u vodu, unja pri obali nosei na amcu sumnjivi dugi sanduk. Neko ga posmatra kroz trsku, njemu se uini da je neto uo, i zastaje oslukujui, ali ubrzo nastavlja ubeen da mu se priinilo. Pronalazi mesto pogodno

za prelazak reke, osmatra drugu obalu, i odluno i uurbano se upuuje ka njoj, ali negde na sredini, prekasno da se vrati, uoava andarski amac maskiran granjem. Osvre se i shvata da je i na obali koju je ostavio za sobom ve rasporeeno nekoliko andara, i rezignirano prekida veslanje, na ta se trijumfalno oglaava sirena graniarskog brodia koji se zahuktalo pojavljuje iza okuke. Na pramcu samouvereno stoji mladi kapetan kog su Nikola i m -34A, //t 7 (Uu nn nj. -1 Andrija videli kroz prozor bakalnice, kicoki ogrnut mundirom... KAPETAN NA-MANDI: udan neki ulov danas, gospon-rac? Ni mree, ni udice, a tolika ribetina? Kad odavde gleda, prosto deluje kao neki veliki sanduk, ta li? Nee smetati da malo pogledamo izbliza? rac podozrivo viri ispod eira, pokuava da dobije na vremenu, ali primoran je da samo slegne ramenima. Dva andara uskau sa lae u njegov amac, i poinju da kuckaju po sanduku na ta se ribar uznemirava, a kapetan se zadovoljno osmehnu... KAPETAN NA-MANDI: Uf! Nee valjda eksplodirati? Da otvorimo, Vukoviu, ta veli? Neto je tu meni mutno... rac zatitniki ustaje, ali poto se na to i andari trgoe, polako se spusti na sedite... RAC: Ne otvarati kapetane! To je moj alat za hvatanje mamaka. Samo ja umem s njim... Zadovoljan tom reakcijom, kapetan strogo klimnu naredniku Vukoviu koji repetira puku i potera raca u sam kraj amca, dok drugi andar oprezno otkrinu poklopac. Svi napeto gledaju u tom pravcu, a na sledei otkrinuti pedalj zau se prodoran gak, i ogromna ptiurina buno izlete iz sanduka lepetajui krilima, i, napravii krug oko andara koji je balansirao pukom na ivici amca, odlete ka umarku na drugoj obali... rac rezignirano klonu, krei ruke, glumatajui da oajava za svojim tobonjim goniem mamaka... Kapetan se osea namagareno, ali nain na koji to prima otkriva i pozitivnu stranu njegovog karaktera... KAPETAN NA-MANDI: Divlji patak? Je li to bio divlji patak, gospon-Emile? RAC (U ISTOM REZIGNIRANOM TONU): Pa, ako i nije bio, sad je sigurno podivljao... Kad su ga ova dva krampusa na smrt isprepadala... Kapetan se osmehuje sa primetnom simpatijom, ali je zato lice narednika krajnje strogo i prozaino... - 35 jh. rani mraz NAREDNIK VUKOVI: Ne razumem, gospon-kapetane! Dojava je proverena, stari izvor... Da pretresemo jo jednom? KAPETAN NA-MANDI: Zaboga, narednice? Oito da i oni imaju svoje dojave... Bojim se daje pravi sanduk ve iskrcan na sasvim drugom mestu... \ 11. LAA (ext. prepodne) Ruke sklapaju poklopac preko uredno sloenih karabina, revolvera i runih bombi, i podiu veliki pleteni sanduk, slian onom sa racovog amca. Vaa je barkom pristao uz sam brod, i tri snana momka, braa Male Vidre, za tren oka prebacuju teret preko ograde, odnevi ga negde u potpalublje. Vaa se oprezno ali hladnokrvno osvre, na pristanitu i na obali gradia svakodnevna je guva, no, niko ne obraa panju na uobiajenu ribarsku isporuku. Vezuje amac za sputene lestvice i leerno se uspinje na lau. Sa krmarokog mesta, sa kog je dotle budno motrio ka okuci, jedva primetno mu namiguje stari reni pirat, Vidrin otac. Mladi razgleda brod ureen bajkovito, kao kuica, sa kariranim zavesicama na prozorima, mukatlama svuda unaokolo, i razapetim trikom za suenje rublja, na kom mu je pogled, kao vetri, zaljuljao par aneosko belih devojakih gaica sa ipkastim rubom oko nogavica... BRAT 1: Da nisi pomislio! Vaa se tre pred prgavim momkom koji se upravo vratio iz prostora ispod palube, i nevino se osvrte oko sebe... VAA: ta da nisam pomislio"? -36'Av ac nad mi iu Sad se pojavio ve i drugi momak, mirniji, ali ne manje opasan, i za svaki sluaj se postavio izmeu Vae i svog mlaeg brata... BRAT 1: Zna ti vrlo dobro... Nemoj da se pravi...

Vaa odmerava njihove snane podlaktice i na trenutak se udubljuje u tetovae koje obojica imaju, ali ne odustaje od namere da stvar istera do kraja. Pratei besni pogled svog sugovornika, na kraju ponovo dolazi do gaica na triku... VAA: Ah, to? Ma, nije mi palo na pamet! BRAT 1: O, sunce ti! Otkud onda zna na ta mislim? Palo je to tebi napamet, jo kako! Kidie na Vau kao terijer, ali Brat 2 je oito bio spreman na tu reakciju, jer ga hitro obuhvata rukom oko struka, i odie u vazduh, kao dearca... BRAT 2: Mir, Dano! ovek je tu zbog posla! I tata te gleda, tikvane! Tata " se u meuvremenu ve primakao, i nije se umeao u dogaaj niim osim pogledom, ali i to je bilo sasvim dovoljno da sva tri mladia pognu glave. Nosio je istu ali ispranu majicu carske mornarice, teget kapetansku kapu sa kitnjastim grbom, i puio porculansku lulu sa koje je jedan karpatski crvenda motrio isto tako strogim pogledom... LAAR: Pomozite bratu da ono tamo bude... Sklonjeno... A ti, mome, sedi malo, popi neto... Kao da stvarno trgujemo oko ribe... Nikad ne zna ko gleda... Sedaju za sto nameten na krmi, Laar krenu da sipa vino iz bokala, ali bokal je pri kraju... LAAR: Oleana! Dopuni malo ovaj bokal, pile... I vidi ima li jo leda u kaseti? Mala Vidra odguruje pokretna letnja" vrata kuhinje pokretom boka, slino kao pri susretu sa Nikolom na vratima duana, i prilazi briui ruke o pripasanu vezenu keceljicu, ali se vidi daje ta leernost" ipak malo doterana zbog neuobiajenog gosta. Vaa ustaje i naklanja se, pratei njen dolazak i odlazak sa bokalom, a laaru se dopada ovaj samouvereni mladi, i nain na koji uvaava njegovu erku... -iI' rani mr>i.z. LAAR: Sedi, deko, zaboga... Nije knjeginja... VAA: Pa... Da su kneevi pametniji... Laar suzi pogled procenjujiti tu reenicu kao iskusni juvelir, i zadovoljno potvrdi da se radi o komplimentu od etrnaest karata, mada je taj polusmeak istog asa pokuao da kamuflira navodnom stro gou... LAAR: Hm? Jesi li ti to vaspitaniji nego to treba, ili si samo lajaviji nego to treba, mladiu? VAA: Uf... Bojim se daje ovo drugo, gospodine... Moji su bili paori, nisu imali kad da me vaspitavaju... Jedino mi je otac jednom rekao seti se da i ti ima sestre, pa se prema devojkama ponaaj onako kako bi voleo da se momci ponaaju prema tvojim sestrama", i toga pokuavam da se drim... Nisam mislio nita loe... LAAR: Pa, dobro... Ako si i mislio... Lepo si to zabaurio... Vaa procenjuje da nema potrebe da se dalje pravda, ipak je on pre mangup nego to je fini", a kapetanu se ba to kod njega i dopada. Odmerava ga iskusno, uoio je ono moji su bili... ", i odluuje da razgovor ipak nastavi o onima koji nisu pomenuti u prolom svrenom vremenu... LAAR: Sestre, veli? ta to znai? Starije, mlae, dve, tri, etiri? Vaa se unapred osmehnu, naviknut da ono to e rei izazove uzvratni osmeh... VAA: I svih pet, pa da se ne cenjkamo dalje, kapetane? Ja najstariji, pa one redom, kao paii... Bliznakinje e na zimu napuniti esnaest, njih dve su najmlae... Dok ih sve poudajem tri jutra zemlje e mi otii samo na svire... Mala Vidra se muva donosei trenje i "lesku " pitu, i repliku Vai upuuje svom ocu, jer ona i Vaa jo nisu zvanino ni upoznati... MALA VIDRA: Sreom i on malo udara u tamburu... A i njegovi drugari, duandija i onaj bogoslov... Tako e na muzici bar neto utedeti i za svoju svadbu... -38TK^tiC } mu tnrdjC 1 i* LAAR: Da, vidi... Ja sam mislio da je Emil tvoj ujak, ali Olinka mi kae da je njegov pravi neak tek pre neki dan stigao, da ui za popa, ta li? Pa, dobro, i to neko mora... A, ti, sinko? Jesi'l oenjen? ime se bavi? Mala Vidra se ponovo ubacuje, sloboda koju ima pokazuje da je oeva ljubimica, ali Vai pada na pamet daje ona verovatno svaija ljubimica... MALA VEDRA: Nije on oenjen, ma kakvi.., A to ti je ujedno i odgovor ime se bavi... Voza ovdanje opajdare amcem... Eto ime... / (J>/j Cx }iidi(U>

Sad se i Vaa obraa Laaru odgovarajui ustvari njoj, i motori se nelagodno mekolji, ne snalazei se kao relej... VAA (laaru): To su mi sve kominice, manje vie... Malo ih provozam, ta fali? MALA VIDRA: Malo ih provoza, a-ha, samo ne znam kako onda krenu s kikom a vrate se s punom? Izgleda da tu usput amac malo pristane? A izgleda da i ona crnka usput malo pristane"? Zadnji put je bila sva uvaljana u ikove i krpiguze, jadna... Bie mlada pre neg' to se nada, kae pesma... Laarje izvadio lulu iz usta, ali ne nalazi mesto da se ubaci u razgovor... VAA (laaru): Koja sad crnka", pa sve su crnke"? Mislim, obe... Tri, ajd' dobro... Ali... Da sam se ja enio svakom uvaljanom u ikove, ih! Dosad bih imao harem kao Veliki Temudin! Kakva mlada"? Samo nam jo mlada" fali kad za veeru delimo rezance na komad"... Siromah sam ja da se enim... MALA VIDRA: Ne znam ba... Crna ue u amac bosa, a izae u novim sandalicama sa ovolkom nalom... LAAR: Olinka... MALA VIDRA: I dri se za zlatan lani kao za brojanicu, i to joj je s neba palo oko ." ,, f vrata, sve se bojim... LAAR: Oleana, pile! C " -3-* ~ taninom. MALA VIDRA: Siromah? Dano kae da jo nije video da nekog tako ide karta... Odakle mu samo taj kicoki eir, pitaj ga? Laar progovara na svom jeziku, to je poslednji pokuaj da ga ki ve jednom poslua... LAAR (na rumunskom): O, boe, pa pitaj ga ti, keri... Nemojte se vie preko mene prepucavati... Pitaj ga ti... Mala Vidra jogunasto podie nosi, nastavljajui u sebi da se svaa sa Vaom... MALA VIDRA: Ja? Kako da ga pitam? Pa ja njega ni ne poznajem... Laar se iza njenih lea zgleda sa Vaom, i bradom pokaza na nju, osmehnuvi se, to Vaa u asu shvati kao ponueno saveznitvo... VAA: Uf... ta bi tek bilo da me poznaje? Mala Vidra se Ijutito okrenu, a taj se bes jo vie zatari kad primeti da su se njih dvojica neto uortaila, srdito pokupi posue ispred oca, prosto ote tanjiri iz Vasine ruke i stavi ga na tacnu, pa mahnito zamaknu ka kuhinji, iz koje im lupnjava odmah dojavi da se i istovar sa tacne nastavlja istom estinom... Laar zapali lulu mirnije nego to je Vaa oekivao, oito je temperament svoje keri poznavao vie nego dobro? Ugledavi i na njegovoj ruci istetovirano srce koje su pridravala dva anelka, Vai se ote jedno pomalo zavidljivo hm!?"... LAAR: Vidim ja da mi danima nema durbina, kad ono... Eh... Ista njena mati... Ponekad se pitam da li su mi stvarno trebale dve takve u jednom ivotu? Mala Vidra se pojavljuje brzinom kojom je i otila, ali ih ni ne gleda nego uvreeno grabi iniju s trenjama, i sputa se u ligetul, okrenuvi im lea... Laar ustade nezadovoljno odmahujui glavom zbog njenog ponaanja, ali to je bio samo formalni, odraeni roditeljski gest... LAAR: Idem da prebrojim ono, dok si jo tu, ko velim... A i da vidim ta ona tri ugursuza -40/V ili, 7 um "u nx toliko petljaju? Vaa se jo malo muva po palubi, koristei to razgledanje da ue u devojin vidokrug, i ne proputajui priliku da ovog puta on njoj okrene lea. Ali tek to su mu, onako zagledanom u talase, bore talasa poele da se preslikavaju na elu, iz razmiljanja ga tre zvuk slian zvuku mehanike muzike kutijice. On se okrete, i na rukohvat odmae od ograde na koju se taman naslonio, a Mala Vidra iz depia svog prsluka hitro izvue sat na lancu, otvarajui mu poklopac palcem iste ruke, uvebanim pokretom. Do kraja melodije, ona nekoliko puta pogleda ka Vai koji ju je sve vreme posmatrao, dodajui pri svakom sledeem pogledu milimetar osmeha svom lepom nadurenom licu, da bi po zavretku pesme uzdahnula i progovorila tiho i mirno, potpuno odobrovoljena... MALA VIDRA: Tatin... Ali ja ga nosim... Svira svaki pun sat... Njime sam se uspavljivala kad sam bila mala... Ono je moj prozor, vidi? Gledala sam zvezde, i ekala da zasvira, bar jo jednom... Ali tata kae daje odsvirao svoje... Sad nikad ne zna kad e se

oglasiti... Malo uri, malo kasni, pa onda opet uri... VAA: Ma, ba ga briga... On samo ide po svom... ' Vidra ga pogleda znaajno, nije ni udo daje Taj obrlatio sve one devojure? VAA: Mora biti da je lepo... Svaki put ti je druga slika pod prozorom kad se probudi... Polja... Bregovi, vinogradi... Pa trska i palacke... Onda neki tornjevi u daljini... Opet ito... A ja kroz onaj svoj penderak vidim uvek isti budak neba... U koji se ni mlad mesec ne usuuje... A o suncu da i ne govorimo... Mala Vidra ga gleda uteeno, gotovo ponosno zbog svog putujueg prozora, ali onda snudeno zaokrenu vratiem, otkrivi naas mali skriveni prostor iza uha, dotle neistraen njegovim pogledom... Potom je ustala i pridruila mu se na ogradi, pa trenjom koja joj je dola pod ruku pokuala da pogodi cveti koji je voda polako nosila. U inijici je uurbano probrala jo jednu trenju koja joj se uinila felerina, a kad je videla kako je Vaa zavidno posmatra, uzalud se osvrui da pronae neto im bi i on okuao sreu, nesebino mu poturi trenje, osmehnuvi se... - 41 )% ik ) t/ju rm fij MALA VIDRA: Da, ali... Zato nikad ne mogu dobiti pismo, recimo... Moja kua jednostavno otplovi kad joj padne na pamat... Potar bi morao plivati za njom... To je jedno... A drugo... Nikad mi momci nee pevati serenadu pod ovim prozorom... To je sigurno... Trenutak njihove zamiljenosti prekida ponovno prekoredno oglaavanje sata, na ta se ona glasno nasmeja, a on se tobo zaudi... VAA: Nikad mi sat nije proao bre... Uz tebe vreme prosto leti... Spremio je za nju najozbiljniji pogled koji je umeo da izvede, ali, nekako predosetivi to, ona se ne okrete ka njemu, ve srknu limunadu iz visoke ae, i osta zagledana na potpuno drugu stranu, sve do kraja melodije sata, pa i due... 12. VAAR (ext. dan) Krupan kadar tek uraene tetovaze na unutranjoj strani Vasine podlaktice, kitnjasto slovo 0", nacifrano kao na poetku pn'e reenice u knjizi sa bajkama, a u njemu neka ptiica, golubica moda, koja ba slete ili polee sa ornamenata koji su se oko podnoja slova ispreplitali kao divlji brljan... Majstor za tatue, iji je ator okien mustrama od prostog dvokrakog sidra pa sve do pompeznog Kardifskog Zmaja, paljivo premazuje tek zavreni rad perom umoenim u guiju mast, i zavija to mesto na Vasinoj ruci finom sanitetskom gazom, pedantno, kao to je i radio tetovau... -42Vasa ponosno ustaje sa stolice i ukljuuje se u guvu, praznik je, i na taj dan se na obali uvek zaarene atre i zavrti kupola ringipila, zazvone kolica sa sladoledom i zacvre krofne i langoke, a mladii se tradicionalno plivajui utrkuju do venca od ivanjskog cvea na sredini reke, gde ga je po legendi zbacila vodena vila, reivi da se uda za siromanog kovaa sa obale... NIKOLA: Tebe ne mogu promaiti! Samo treba da pogledam gde je pet najlepih devojaka u banovini, i znam da si i ti tu negde! est Vasinih sestara, koje idu za njim stiskajui se kao zabavite na izletu, gurkaju se i kikou na Nikotine reci, i oijukaju sa lepukastim Andrijom koji utke pristie. Lepe su, zaista, ali dezen koji se ponavlja na raznim delovima njihove garderobe, jednoj na suknji, drugoj na bluzi, nagovetava da e im ta lepota verovatno biti najdragoceniji, ako ne i jedini deo miraza... Vasa naglaeno pometi uvezanu ruku, ne mogavi da doeka da njegovi prijatelji to ve jednom primete... NIKOLA: ta si to radio, zaboga? Pa je li tebi jasno da danas treba da postane prvi koji je venac sa sred reke doneo pet puta zaredom? Vie niko nee pominjati nekog tamo Simu Farkaa od pre trideset godina... I, kako e sad s tim plivati? Gde si se ubogaljio, molim te? Vasa i dalje tretira ruku kao povreenu, a drugom rvaki obgrli Nikolu oko vrata, kao da pokazuje da mu je ijedna dovoljna... VASA: Ne boj se ti... Nije to nita... Samo sam istetovirao prvo slovo jednog imena, to je sve... Istetovirao? Drugari ga zadivljeno posmatraju, o tome su sva trojica matala kao deaci... VASA: Imao sam neka dva prijatelja sa kojima sam se zakleo da emo jednom to uraditi, kad naiemo na prave devojke, ali... Slabe vajde od njih... Jednom ne doputa mamika, a

drugom ne doputa vladika... Ili se ti klipani jo nisu ni zaljubili? Nikola i Andrija se zgledaju kao krivci, ne samo zbog neispunjenog obeanja nego i zbog tajni koje obojica kriju... -43" :' * '-'4 Devojke, koje su dotle odmakle, vraaju se sa cikom, i grabe pod ruku Andriju, koji im je -, najblii, i odvlae ga ka atoru streljane... C< BLIZNAKINJE (naizmenino): Andrija! Osvoji mi opet medvedia! Osvoji meni, njoj si lane! Pa ta? Sad je roza! Ali ima i plavi! Molim te, Andrija! Molim te! Vaa i Nikola lagano se upuuju za njima, Nikola je neto pokunjen, ali nije to obina pokunjenost... NIKOLA: Ti si kao neki vetac, zna to? Opet si pogodio... To za... zaljubljivanje... Tri dana nisam oka sklopio... Ba sam se, ono... Zatreskao... Vaa se obradova toj vesti, ve se poeo brinuti za svog pajtaa kog su curice oduvek htele moda ba zato to se ni na jednu nije primao"... VAA: Tako je, Nina, neka si! Rekao sam ti ja da e ti neka varoanka umrsiti pertle! Nikola se setno osmehnu, kao da mu se ne dopada stoje sebi dopustio da ispusti kajase... NIKOLA: Bar daje varoanka... Tu bi pao i neki miraz... Vaa ga pogleda neto ozbiljnije, ako je cura ovdanja, onda bi je i on morao znati? A, ako je on zna, onda bi se stvar mogla i zakomplikovati? NIKOLA: Zna kakva su pravila nae crkve? Pre nego to dobijem parohiju, moram se oeniti... I to ne s makar kim... Pominjao sam ti Jelicu. sea se, bratanicu Vladike Aurelijana. Jedinica, advokatska ki... Bio bi greh da to propustim... Ali... Sad sam se tako sludeo da mi doe da sve poteram do vraga... Vaa ponovo ivnu, oduvek se potajno nadao da bi prijatelja mogao izbaviti od preozbiljne sudbine koja mu se namee, i pominjanje Vraga, pa makar i u frazi, uini mu se kao odlian znak... VAA: Fala bogu! Ne oeni se ti s tapijom nego s rospijom, moj brale! I, posle ceo ivot treba legati s nekim ko bolje izgleda pod jastukom nego na njemu... ta e ti to? -44A fi\ 7 ani 7ri7 a Nikola se ipak malo prenu, Vaa je suvie lako precrtao njegovu briljivo isplaniranu budunost... NIKOLA: Ma, ne... Lepa je ona... Na svoj nain... Malo je jaa, ima ba fine... (tu uoblii ake u modle za sisice)... Zna... I uopte je sva tako, nekako... VAA: Jebozovna... NIKOLA: Kooperna... Samo... Raunao sam da u se vremenom ve zaljubiti u nju, a da neu ni primetiti... Ali ovih dana sam saznao da ne moe a da ne primeti kad se zaljubi... O, primeti... Primeti, jo kako... Vaa poinje da uiva u ovoj ispovesti, malo su se udaljili jedan od drugog, odrastajui, a i zbog okolnosti koje su se nametnule NikoUnim odlaskom na kolovanje, ali sad je kraj njega odjednom ponovo bio onaj tek-tek mlai vrnjak, kom je godinama zamenjivao starijeg brata, savetnika i zatitnika... VAA: ekaj... A da li je njoj stalo do tebe? Nikola maloduno odmahnu glavom, i u tom pokretu ugleda nekog u daljini, pa ponovo utueno klonu... NIKOLA: Otkud znam... to je sam ne pita? Samo mi fali da sam se pored svega jo i nesretno zaljubio? Vaa, jo uvek nasmejan, okree glavu u pravcu u kom mu je Nikola pokazao, i susree pogled Male Vidre koja ih zatiena natmurenim obn>ama svoje brae, odmerava drsko, kao dva kolaia i uzlogu, izmeu kojih ne moe da odabere, ali joj je gust ve i to to moe da bira... Promenu na njegovom licu, koju on prikriva iznenaujue uspeno, neko drugi bi moda i uoio, ali zatreskanom klipanu kao to je Nikola, sasvim oekivano promie taj neukroeni, odbegli gr na drugarevom licu... VAA: Pa... Zna kako se kae, moj prijatelju... Jebe ljubav kad nije nesretna... - 45 A. hl i uju mr/iji Mala Vidra ba prolazi kraj njih, i Vaa, to ne lii na njega, obara svoj takoe neuobiajeno uznemiren pogled, koji se najzad umiruje ba na onom belom zavoju na njegovoj ruci,

sluajno, ili ne? NIKOLA: I ta sad da radim? Vaa ne uje to pitanje, ili mu se ono ini kao odjek pitanja koje je upravo postavio sam sebi? NIKOLA: Vaso! Hej! ta sad da radim, ta misli? Vaa duboko odahnu, odluivi, na talam dilemu neko potroi itav ivot, ali ljudi iz ravnice imaju neke svoje puteve, moda ba zato to sa svakog mesta u ravnici uvek moe krenuti na sve strane? VAA: Pa... Prvo e joj doneti Vilin Venac sa sred reke... Na to e sigurno pasti... Ili nee? Jedno od ta dva... Nikola ga pogleda podsmeljivo, zna se da taj venac donosi samo pobednik trke... NIKOLA: Ah, da, svakako, kako da ne... Samo to... Vaa ga odmeri zajedljivo, kao trener koji ikajui hrabri svog pulena pred borbu gusana... VAA: Nemoj mi rei da ne moe da pobedi brau Pavlie? Ni Eiku Eijaa? Od svih ovde natplivala bi te jedino baronica, i to moda, ali ene ne uestvuju u trci, to zna... One uestvuju samo u pobedi... Oduvek... Nikola sad ve neto kalkulie, ali se ta raunica ipak zavrava sumnjiavim pogledom, upuenom ka onom kom se ni u jednoj trci u ivotu nije primakao na manje od tri metra... NIKOLA: Ma, lako u ja s braom Pavli... A i Eika je omatorio... Ali... Vaso? Nemoj se praviti... Zna da tebe nikad ne bih mogao pobediti... Vaa tobo uobraeno odmahnu rukom, otresavi tim maioniarskim pokretom i poslednje mrve oaja sa svog lica... W *tf VAA: Fala bogu da znam... Ali ja ne uestvujem, rekao sam ti... Ovo bi ini se moglo -46'\ ni ? nju ?'t? /' opasno upaliti... Eto, sve ti se nameta., 13. TRKA (ext. dan) Sve je spremno za start... Nekoliko mladia epuri se pred Baronicom i Baronom Beslinom buno ripajui u vodu sa ureenog drvenog mola, i ne zna se da li Baronicu vie nervira taj jeftini pokuaj da se privue njena panja (to je pomalo i uvreda za njenog prisutnog muza ?), ili joj u stvari smeta nakaradna izvedba skokova ? Njih dvoje, ona u rozikastom bade-mantilu, a on odeven kompletno, od belih bukastih bugi-cipela sa braon vrhovima pa sve do panama eira sa mekim obodom, ekaju poetak trke sedei u ligetulima odvojenim stoiem taman dovoljnim za bocu u posudi s ledom i dve ae "na nogicu". Pri svakoj sledeoj "akrobaciji" lepa ena moleivo gleda ka svom utljivom suprugu, i kad joj on napokon potvrdno mirnu, Baronica odluno ustade, prebaci mantil preko stolice i u dva poteza se nae na najvioj pritki ograde. Okrenuvi lea reci, savreno uspostavi ravnoteu na samim vrhovima nonih prstiju, umiri se na as, kao da eka na dramatini tu doboa, i onda se samouvereno i silovito odrazi u neki dvostruki salto, potpuno udan i uvrnut... Oevidci zapljeskae po njenom izranjanju iz vode, a sledei dripac, zauvi to, odlui da ipak u zadnji as odustane od svog trapavog skoka, pri emu se jo i okliznu jedva ostavi na nogama, pa se spusti niz drvene stepenice oprezno i postieno, kao debeljukasta goa iz unutranjosti, silom odvuena na plau... - 47 jf\^ac i ani mi az ORGANIZATOR TRKE (u prosti limeni megafon): Pozivamo sve prijavljene uesnike trke za Ivanjski Venac Vile Ladane da zauzmu svoja mesta! Ponavljam: Pozivamo sve uesnike... Iz guve se izdvajaju prozvani mladii, neki imaju tremu, neki to shvataju kao zabavu i nita vie, pa se veselo domahuju sa svojim navijaima, dok kapetan Na-Mandi teatralno skida sat sa ruke i ostavlja ga svom podreenom, slutei da e mnogo bolju predstavu izvesti van vode, nego kad se nae u njoj... Gledaoci primeuju da Vaa sekundira Nikoli ali da se ne skida, nastaje amor, svi se gurkaju, Gospon Verebe i Emil Srac zbunjeno se zgledaju, a Mala Vidra se raspituje kod Vasine sestre o emu se tu radi, i ova joj oito objanjava daje njen brat bio glavni favorit, . kao etvorostruki pobednik prethodnih trka, ali da mu je ruka neto povredena... Nikoli nije ba svejedno, Vaa uoava nervozu kod svog drugara, i skida lani sa vrataC tutnuvi ga Nikoli u dlan... ( NIKOLA (potvrdno): Za sreu! VAA: Ma daj? Kakvu sreu? To je kukica za koju te tukon povue... ta misli kako^_y\

samjapobeivao sve ove godine? \| \ Nikola se nasmeja, kao i na svaki Stukonov pomen, i Vaa zadovoljno munu drugara, svestan da mu je odagnao strah, stoje i bila namera... VAA: I zapamti: Odnesi joj venac im izae na obalu... Mi emo biti tu za svaki sluaj, ako joj onaj arov od brata nije vezan... Dobro? Pravo do nje! A ne daje posle elu no trai po kafanama sa uvelim vencem oko vrata... Nikola se ponovo osmehnu, pa proveri lani i uozbilji se, setivi se ta mu ta trka znai, i Vaa ga munu jo jednom, oito zadovoljan i trenutnim uinkom svog verbalnog dopinga... Plivai se poredae duinom mola, i na pucanj iz lovake puke poletee za parom uplaenih sarki koji su izletele iz trske na drugoj obali... Trka je bila liena neizvesnosti, Nikolin motiv vukao je jae i od samog Stukona, i, kad je -48ao ? ft ni raj. ponosno podigao venac, ostale glave prestale su da mlataraju rukama dobrih desetak metara iza njega... Svi iz Nikolinog taba pobacae kape u vis, Mala Vidra pljesnu ruicama i u toj gomili potrai pogledom Vau, koji na to bre-bolje prigrli Crnu Vericu, estitajui joj na Nikolinoj pobedi mnogo ee nego stoje to uinio, recimo, Gospon Verebeu ili Emilu Sracu? Mala Vidra se povreeno okrenu ka Nikoli koji je upravo izlazio iz vode, ali tad sa strahom primeti da on, praen Danom koji je takoe uesh'ovao u trci, kree ravno ka njoj? Svet pred njim se razmicao, uoili su da ide na potpuno drugu stranu od one na kojoj su svi s kojima bi prvo trebao podeliti radost, i u iekivanju raspleta primirili su se svi osim Vae i Andrije koji su se probijali ka svom prijatelju urno, ali vodei rauna o tome da ne privuku suvie panje... Nikola se kasnije esto seao tog trenutka, kao kad se ono neko zaboravan vrati na mesto s kog je poao, pokuavajui da se seti staje to hteo da uradi? Sve je liilo na neki drevni ritual prosidbe, ona, mlada, uplaena, bosonoga, prelepa, on, lud, vlanih kovrda, zaljubljen, nepobediv... Pruio joj je veni ne rekavi nita, ne sumnjajui ni na trenutak da ga ona moda nee prihvatiti? Onako aren, raskoan, oroen i osveen Tisom, veni je nepogreivo iao uz tek primetni drhtaj njenih usana... ak ni Vidrin najstariji brat, koji je napravio diskretni poluiskorak ka Nikoli, nije reagovao burnije od toga, i Nikola ga mirno pogleda pravo u oi, zahvalivi se trepavicama na tom razumevanju, i konano izree ono to je smislio, ali tek kad se ponovo naao u snopu devojinog pogleda... NIKOLA: Da nije ovo tvoje? Legenda kae da gaje odbacila neka rena vila, odbegavi na obalu, da se uda? Ne vidim nijednu drugu vilu u blizini? Brat 2 prekide scenu u pravom trenutku, prihvativi sestru pod ruku neobino neno, vie sestrinski nego bratski... BRAT 2 (na rumunskom): Haj'mo polako... Dostaje bilo... -49/:c, Mala Vidra mu klimnu takoe neobino posluno za nju, pa se odlazei s veniem jo jednom okrete ka Nikoli, "kniknuvi" u naklon, kao balerina... Svi to posmatraju blaeno, Vasine sestre ak ganuto, lice Emila Sraca ipak ara treperava senka sumnjiavosti, a Vaa koristi to to ga niko ne gleda da brzo skine i odmah vrati masku ravnodunosti koja mu se poela odlepljivati na krajevima lica... Verebe dobacuje Nikoli koulju, meu prijateljima koji ga okruuju i pljeskaju po miicama junak dana pogledom trai Vau, koji mu smireno namiguje iz pozadine... NIKOLA: Vaka? Idemo na ardu... Emil i Lalika kuvaju kotli "od dvanest vrsta ribe"! Vaa namiguje jo jednom, i proputa itavu povorku lagano krenuvi za njom, odvezavi u ali girtlu na leima Crnoj Verici, koja to jedva doeka da bi zaostala s njim ... Kraj staze spazi "ibicara" kako plevi prostodunog salaara i dva pripita matroza, i vragolasto se osmehnu osmotrivi njegov kicoki slanini eir sa paunovim perom... Nikola se jo jednom okrenu preko svih, i pozva ga rukom, a on potvrdno klimnu glavom, vadei par izguvanih novanica iz gornjeg depa koulje... VAA: Evo me, dolazim! Samo da malo oprobam sreu... Danas je, ini mi se, moj dan? 14. ATOR TETOVIRAA (ext, kasno popodne) -50-

?V_,o rani mraz. TETOVIRA: "O"!? I ti? Jesi li siguran mome? Imam ja ovde i drugih slova, znate? Tetovira, mravi tip u atletskoj majici koja je omoguavala otvoren pristup katalogu slika na njegovim vretenastim rukama, izmeni preko tankih okruglih cvikera pogled sa Andrijom koji je upravo zauzimao posmatraku poziciju, "kaubojski" opkoraivi stolicu. Na Andrijinoj podlaktici ve se nalazila gaza slina onoj sa Vasine ruke, i, bacivi pogled na nju, Tetovira jo jednom sumnjiavo zavrte glavom... Nikola, koji se ve uvalio u pleteni "muterijski" naslonja, poturivi ruku kao za transfuziju, samo se blaeno potvrdno smekao. Rizling koji je Gospon Verebe naeo u ast "njihove" pobede doprineo je da taj smeak bude i blentaviji nego to bi trebalo... TETOVIRA: Da niste vi sluajno zaljubljeni u istu curu, momci? Vaa stvar... Samo... Moram vas upozoriti da se "O" posle tee prepravlja nego druga slova... Nikola samo onaj potvrdni smeak usporeno zameni odrenim smekom, a Andrija, koji je oito nazdravljao manje od pobednika, promekolji se na stolici pokuavajui da zauzme pozu odraslog i iskusnog mukarca, to mu, uzgred, do kraja ivota nee poi za rukom... ANDRIJA: Naravno da nismo... Njemu se dopada ona devojka kojoj je darivao Ivanjski Venac... A meni... Meni se ne dopada...devojka... Tetovira se oraspoloi, kao berber kad mu uspe da muteriju uvue u razgovor... TETOVIRA: Ne? Ondapardon! Znai "Ostoja"? "Obren"? Stani... "Olah", da nije? Mladii se glasno nasmejae, u tom delu stolea, i u tom delu sveta, mladii su se na to glasno smejali... ANDRIJA (feminizirano): Nije... Nego Obrad Belenik... Uf, daleko bilo... Tako moderan ipak nisam... Vaa, koji je konano saznao gde su, nailazi nakrivivi slanini eir sa paunovim perom, ali ga oni jo ne primeuju od ukoene cirade iza koje on zastade, zauvi sledee Tetoviraeve - 51 i UJU mru/ reci... TETOVIRAC: E, imate vi ovde neku lepu Olgicu, Olgu, u to sam siguran? A? Drugo mi ime ne pada na pamet? Andrija sinkrono podie ramena i obrve, negirajui zavrtevi glavom... TETOVIRAC: Ne? Svejedno... Ali pouzdano znam daje to "0" od "Opasna"! im ja od jutros radim ve treu sliku sa istim slovom... Treu? Momci se zbunjeno pogledae... Jo uvek neotkriveni Vaa iznervirano podie pogled ka nebu, kao da je to slovo na njegovoj ruci neto to bi, pogotovo leti, dugo moglo ostati skriveno od najbliih prijatelja... TETOVIRAC: Pa da... Prvi je bio sin onog ludog ribara, video sam vas zajedno? Ja sam mislio da vas je on i poslao? NIKOLA: Pa, jeste... On nas je poslao, na neki nain... Samo to taj "ludi ribar" nije njegov otac... Alije zato moj ujak... TETOVIRAC: A, jel? Pa... Kad sam rekao "lud", mislio sam... "aav"... Mi smo skroz dobri, stvarno... Nikola ga prekide jednim nestrpljivim i prekratko izvedenim osmehom, navikao je da Emila tako objanjavaju, a uz to mu je ujak trenutno bio poslednja briga. I Andrija se zamislio, da nije sluajno i njegovo "O" u dvostrukoj igri? Vaa u tom trenutku zadie ciradu, promena na njegovom licu i skinuti zavoj sa ruke nagovetavali su daje smislio reenje neprilike... VAA: A, tu ste, barabe, tako vas volim! Kad nas sad vide ovako iarane, niko vie nee smeti da se kaci s nama! Mladii mu se obradovae, ali dim tek ispaljenog zrna sumnje jo se nije raziao iz atora . I nije udo da se prvi oglasio Andrija, iskreniji i bezazleniji, blago reeno... -52\ ANDRIJA: Nisi ni probao orbu... Al' dobro, vidim da je bilo vajde... Nego... ta tebi, molim te, predstavlja to "O"? Vaa obrnu podlakticu, kao da im je daje na uvid, pa i jednog i drugog odmeri pogledom zvanim "JeV vi to mene-zezate?" ... Kako: "ta predstavlja"? VAA: "O, Verica?" Andrija se sa olakanjem osmehnu, osmehnu se i Nikola, ali daleko podozrivije...

NIKOLA: O, Verica? VAA: Da... I? Koja Verica? NIKOLA: Pa... Tvoja... Ako je tvoja? Verica... Olikova... VAA: O-likova! Vidi? Mislio sam da u tom "O" posle uradim jedno malo zgodno "V", kao u okruglom ramu... Ali sam morao da krenem zbog trke... A onda sam se natezao malo ba s tom Vericom, a vie sa onim ibicarom... Sve do ovog eira... Tetovar koji itavo vreme prati ovu priu, i koji je kao i obojica momaka u nju poverovao, sve vreme na mustri tetovae skicira pomenutu mogunost, i dopada mu se to reenje... TETOVIRA: Da... To bi moglo jako lepo da ispadne? Vaa odahnu videvi da su i oni odahnuli, i natae eir Andriji koji odmah ustade da se ogleda... VAA: A vi ste malo cugnuli, a? Sramota, nije se jo ni smrailo... Tri nas orkestra ekaju, sklepao sam jednu "serenadu", onako... Ni sam ne znam zato... Pa sam dogovorio sa Bucikom Sepom daje malo prosviramo, njemu se ba dopala... Ali sad vidim daje pitanje da li ete vas dvojica uopte moi? Andrija se jedva odvoji od ogledala, onaj Vasin nesueni eir mu se odmah primio... ANDRIJA: Ja u moi, to? Za Nikolu ne znam, malo je povukao, istina je, ali otreznie se - 53 7\_c 7 turi trn a. i on, im zahladi... Mada bi bolje bilo da se nikad ne otrezni... Da ga samo uje... Napustie bogosloviju, kae? Hoe da se eni, i gotovo... Vaa je proteklih par sati ukopavao srce u duboki trap, i vie nije imao problema sa onim neposlunim trzajem usne... VAA: Nee valjda? Nikola, ionako sluen, lagano i nesigurno podie pogled... NIKOLA: A... Zato ne bih? VAA: Zato to onda ja moram kumovati, blento, sea se? A novaca imam... Komotno ini moe zaiti depove na akirama, pa tri dana neu ni primetit... Eto tol'ko! Bie to prvi put da kum baci ciganicima novie pred crkvom, pa onda krene da se i on s njima otima... Tu nekako i Tetovira zavri svoj rad, u koji se Andrija i Vaa udubie, uporeujui ga sa svojim, pa Vaa galantno zavue prste u dep koulje, demantujui svoju tek okonanu jadikovku o besparici... VAA: Ne, ne! Gospon ibicar asti! Kae da bi mu bila velika ast da bude tutor pobednika trke... A i ja imam slinih namera... Andrija! Jel' bi trkn'o po klarinet? Ona bekrija od moje gitara je ionako opet prenoila na ardi... Tetovira servilno ispraa drutvo, pokuavajui da kucne prstom po ramenu dareljivog Vau, nekako mu je promaklo njegovo ime, pa sad ne zna kako da ga oslovi? TETOVIRA: Gospodine! Momak! Izvinjavam se... Ono slovo "V" mogu zaas da vam uradim... Imam jako dobar ablon... Vaa setno osmotri tetovau na svojoj ruci, i prijateljski se rukova s njim... VAA: Moda drugi put? Sad smo sva trojica isti, kao pelcovani, da ne kvarim ... Devojaka e biti, ih! Bojim se samo da nam slova ne zafali? A ova 'tiica e me uvek podseati na njih dvojicu... Neka je samo... -54ih i tu u mi (IX15. SEREMABA (ext. no) Na brodu se Dano budi na um sa reke, ali samo otvara oi, ne pomerajui se. Na ponovljeno rezonantno lupkanje, pokua da napipa krate pokraj kreveta, i naglo se okree kad primeti da ga nema? Tu nalee na lice Starog Laara. koji je levom rukom sklonio puku u stranu, a desnom umirujui zadrao sina vrhovima prstiju, da bi ih potom lagano sklopio sve sem kaiprsta, prislonivi ga na usta... LAAR: Psssst! Dano ga netremice gleda u oi, a kapetan ponovo naglasi onaj kaiprst, poznajui prepaljenu narav svog sina... LAAR(rumunski): Mirno, samo... Sve je u redu... Tada momak primeuje da su i dva starija brata budna, i da proviruju kroz prozore doaptavajui se, ali neuobiajena bora razneenosti na oevom elu, i bezbrino ukanje inae uvek brine brae, nikako mu nisu ili uz svo to muvanje u mraku? Na prvi ton muzike, Mala Vidra se promekolji na jastuku, pokuavajui da opipa ivicu sna isto onako oprezno kao to je njen brat napipavao puku ? Melodiju njenog sata svirao je abac na smaragdnom listu lokvanja, tiho, zaneseno, a onda su dve srebrne deverike prele

perajima po dirkama harmonike, jedva ujno, na sasvim drugoj strani sna, da bi negde u daljini talasi prigueno zapljusnuo strune gitare, tek u povratku, od najtanje ice, pa navie... Tiina svake noi kao galeb prenoi na povrini reke, i neko ko ume daje slua, zna daje ona tek na vodi na svom ... Mala Vidra je, odrastavi na lai, izuila neke gornje registre tiine, nedostupne varoanima kojima um ulice ostane u uima i kad vie ne mogu da ga odrede, i mogla je zvuke prepoznati i onda kad se vie ne uju, nego naprosto oseaju, kao kotrljanje lepa nizvodno, drveno peraje prvog zaveslaja, ili i samo prisustvo neega na vodi, dreme ribarskog amca u trsci, ili potopljeni krik mlade vrbove grane ponete nadolom rekom... Jato krupnih svitaca razigranih pod njenim otkrimitim prozorom zato ju je pomalo i uplailo arolijom kojom se tu sr\>orilo... Bez daha je pokuavala da razazna senke kroz lingu i rascvetale mukatle, pribliavajui se muzici na vrhovima prstiju, u etirtri malena koraka, od kojih su prva tri jo nainjena po snu, da bi tek poslednjim zakoraila u javu... Mesec, koji se zavereniki usrpio da prikrije pdunjale lupee, na trenutke se ipak odavao u najtamnijim senkama koje su inili fenjeri sa amaca, na polituri violine, sedefnom dugmetu harmonike, ili na mesinganim gitarskim ivijama, ali najtee mu je bilo da se prikrije na ispasanoj beloj koulji razdrljenog momka koji je uspravno stajao na pramcu amca najblieg brodu, da bi ruke iz depova izvadio tek na irom razmaknute aluzine, naklonivi se staromodno, kao komedija na razmaknutu zavesu... NIKOLA: "Da od silnih briga Bog posustane... Pa me zamoli... Da ga odmenim? Ne bi bilo lepo da mu, dok ne ustane... Svet na bolje promenim..." Nikola se oduvek morao nagovarati da zapeva, i to je bilo jedino stoje brinulo Vau? Znao je da e ga lako nauiti reci, melodiju jo lake, ali se pribojavao da na njegov predlog moe samo jogunasto zavrteti glavom, i uutati se, kao to se ve hiljadu puta dogodilo. Ono to -56'f\ c/c 7 j'/ tm a. \ Vasa nije znao, je da se na pragu Bogoslovije tvrdoglavost izuva kao par blatnjavih paorskih papua, i da je tamo Nikola zauvek oslobodio svoj lepi glas, kao to je tamo zauvek zarobio dobar deo svega ostalog lepog u sebi... Uspavanka koju je njegov prijatelj smislio i uvezbao sa svircima "ni sam ne znajui zato ", bila je u lagi koja je Nikolin bariton odvela u tajanstvene donje odaje intonacije, i, moda ba zato, ta "otpevana recitacija molitve", proputena kroz nepogreive filtere tiine, i obogaena nepatvorenim efektima ponoi, zazvuala je u toj svojoj prvoj i poslednjoj izvedbi kako nikad vie ne bi, pa sve daje neko od jedine dvojice koja su je znala ikad i prelomio da je ponovo otpeva... Stari Laar pojavio se na palubi mirno puckajui lulu, ali je tim dimnim signalima ipak dojavio da se drutvo polako razilazi. Neki amci su se lagano uputili ka jo uvek zaarenjenom odrazu arde na vodi, neki ka "gospodskom" vezu kod vapskog Kupalita, a Emilov amac, na kom je Nikola i dalje stajao kao zmaj na vikinkoj lai, vestom rukom amdije kavaljerski se povlaio unazad, sve dok devojka nije skolpila aluzine, da bi se tada estarskim zaokretom uputio za amcem sa Vaom, Andrijom i Gospon Verebeom, prema svojoj matinoj luci, drvenoj kuici na vodi... Ratrkana muzika nije prestajala, kao da su muzikanti uvebali sve osim kraja, Bucika Sep provlaio je gudalom temu kroz reku, kao iroku mreu, u koju su se povremeno, kao usplahirene bodorke, lovili titraji harmonike ure Slovaka, negde iz najudaljenijeg amca... Svetla na brodu utihnula su pre poslednjeg tona, ali Nikola se ponadao da e i neko sem njega jo dugo ostati budan u mraku ? EMIL SRAC: Ja ne znam to se to i zove uspavanka, kad razbudi sve redom? Zagledao se u tminu na obali, oba amca su pristajala beumno, jedan uz drugi, i alas pogleda ka Vai koji mu spremno potvrdi daje i on primetio da tamo nekog ima? Bilo ih je suvie da bi se ikog plaili, ali Vasa za svaki sluaj iskoi prvi, neobavezno obrnuvi veslo u ruci, kao palicu za mlaenje slame... Srac mu namignu, pa povika okrenut mraku leima, navlaei amac na obalu... SRAC: Dobarvee, gospodo dandari!

-T ~J/A^^c 7 uju ?rii U tami se zaari jedan duboko povueni cug cigarete, poslednji, oito, poto sledeeg trenutka padalica pikavca prelete tih nekoliko metara od bunja, i zaita gasei se u pliaku... Na vlanom pesku, pod projektorom meseine zasijae prvo uglancane oficirske izme, zatim masivna kopa opasaa, pa dugme, jedno po jedno, i na kraju i promuurne okice kapetana Na-Mandia, koji je, uobiajeno ogrnut, paunski iskoraio pred Vau, isturenijeg od ostalih... KAPETAN NA-MANDI: Dobroj'tro, gospodo... gondolijeri? Vaa je imao dug dan, dug i ne ba tako dobar dan, i susret sa nadmenim andarom bio je na samom kraju spiska stvari koje bi da obavi pred spavanje... VAA: Koga ti lovi, da mi je samo znati? Kapetan se osmehnu zagonetno, i prie Vai na blizinu na koju prilaze samo kapetani koji znaju da se narednik i jo par andara kriju na tri koraka od njih... KAPETAN MANDI: Ti e biti prvi kom u javiti... Vaa u senci razazna ostatak kapetanove uobiajene svite, ali se pred njim ne pomeri nego samo zakrenu rame, na ta ga oficir blago okrznu, vesto izbegavi sudar elegantnom piruetom. Postoji ona izreka o pametnijem i poputanju, ali kad su u pitanju dva vrnjaka sa suprotnih strana ivota, onda to ne mora pod obavezno biti stvar pameti, nego pomalo i stvar hrabrosti... Kapetan doeta do raca i Gospon Verebea koji su ga utke posmatrali. Lako je policiji da nalazi krive, kad se pred njom svi oseaju krivi... KAPETAN NA-MANDI: Hm? Da nisu ovde neki malo matori da nou jure curice? SRAC: Hm-hm? Da nisu ovde neki malo nastani, im nou ne jure curice? Nego nas momke? Kapetan i to primi sa polusimpatijom, i, uz onaj svoj nadmoni smeak, pijunski zaviri u -58a<z i ran mi t amac, maskirajui to eljom da trne icu na gitari... KAPETAN NA-MANDI: Kau da bi moglo biti rata, gospon rac... Ja samo radim svoj posao... I vodim brigu o "vaima", preko... Emil udei se rairi ruke, i osvrte se ka mladiima i Verebeu... RAC: Moji su ovde, nemam ja nikog preko... I, o njima brigu vodim ja, fala \epo!.y ' ' \ !'\ /" ' / I Kapetanpromenjeno zadrma glavom, oko toga vie nije hteo da se ali... I \ .-? KAPETAN NA-MANDI: Pusti to Emile... Zna ti staja mislim... Parirajui kapetanovom promenjenom gardu, ne doputajui da ga Na-Mandi dalje bruka pred starim prijateljem Verebeom, koji, na primer, nije od "njegovih preko ", Emil se u asu preobrazi u neto najdrnije to je znao, a to je otprilike nakostreeni smu samotnjak, i Nikola, strepei da bi bodljikavo leno peraje svakog asa moglo probiti ispod ujakove karirane koulje, pomisli da nije ni udo to za njega svi pre govore da je lud nego blesav, i oseti se ak ponosno kad primeti da je na pribliavanje stare prznice kapetan nesvesno prebacio teite na zadnju nogu, ustuknuvi, ako ne u koraku, a onda u stavu, sasvim sigurno... KAPETAN NA-MANDI (uzdranije): Krv nije voda... Ribar zastade na ovu reenicu naglo, kao matori aran pred obruem vrke u koju se ve lovio, i lik mladog policajca, kog je gledao pravo u oi, poe polako da se zamagljuje i nestaje, jer taj pogled je pokuavao da izotri negde u daljini, iza andara, bunja, prvih svetiljki varoi, iza zvezda i vremena, negde u nesretnoj mladosti starog namorastog momka... U tom pokuaju, enice mu se suzie ispod okvira jeda, i u njima nenadano ostade samo tuga, oaj, takorei... On uzdahnu, klonu, obori pogled na pesak, pa ponovo pogleda oficira ganuto, saaljivo, maltene? -59/v tu i mit v'/ n j. RAC: E... teta da nije, sine... Lake bi se meala... C) -TT

3# '. ^. "ite''^.J -I r l3 1 I t _ '? -''/. Q(/e ^e ritmian ali monoton zvuk, nosei gitaru preko ramena, Vaa u taktu koraka kaiprstom drnda gornje "e" na gitari... Vraajui se kui sa "serenade", on i Andrija, koji nosi klarinet pod mikom, prolaze ureenim putiem slinom etalitu parka. U tom delu mesta nema klasine ulice, nego su tu uglavnom izdvojene vile i letnjikovci, od kojih su neki ograeni drvenom ogradicom, bedemom, neki visokom maklurom ili imirom, ali svi su ograeni... U prvom od njih, ili poslednjem kad dolazi sa obale, ivi porodica profesora Tereeka, Andrijinog oca. U pretposlednjem ne ivi niko, ali u toku letnjih, rede zimskih meseci, tu na odmor dolazi njen vlasnik iz grada, Dr Aron Sefer Mlai, poslednji potomak imune lokalne porodice... ANDRIJA: Zna da je Emil u mladosti imao neku jalco nesretnu ljubav? Od onda je on, izgleda, tako... Malo udan... VAA: uo sam neto... A otkud ti zna? ANDRIJA: Pa, od tee, boe... Zna da su oni dobri... Samo nemoj ovo nikom priati, -60 f\. (ic i mti trn nj. molim te... Vaaprevrnu oima, ne elei to ni da komentarie... ANDRIJA: Iboja se zvala... Bila je drage vere... Uini mu se da neto nije u redu s tom reenicom, pa se zamisli, i osmehnu, shvativi da o svojoj veri govori kao o "drugoj"... ANDRIJA: To jest! Bila je PRVE vere... A Emil je bio druge vere... Vaa mu uzvrati osmeh, tim stvarima alili su se odmalena, u mestu se dobro znalo da praznici vrede samo onda kad se njima raduju i nae komije, farbali oni jaja koji dan pre, ili kasnije? U tom trenutku Andrija uznemireno pogleda ka brljanom obraslom bedemu, na koji su naili, i Vaa shvati da e ostatak prie morati da izmisli sam... VAA: Sa dve vere bi jo i nekako izali na kraj... Zlo je kad se umea i trea... Zamislio je ovu svoju reenicu kao malu zagonetku, i oekivao bar jedno podpitanje na nju, ali, iako je koraao pravo, uopte ne skreui pogled ka Andriji, osetio je da se ovaj odmah trgao na pominjanje lepe Jevrejke, i mogao je sasvim jasno da zamisli razneeni i srameljivi osmeh na licu svog prijatelja... Oito da bi u tom trenutku sve pitalice ovog sveta Andriju prvo navele da pomisli na Tihi efer? No, nije rekao nita... Nailazili su na mesto sa kog se moglo nazreti svetio na prozoru, kad ga ima, i nestrpljivo je zavirio preko bedema, ispod kronje, a iznad jasmina, ne bi li ugledao svoju omiljenu scenu iz velike predstave pozorita senki, koju je u nastavcima pratio tih dana... Vai se odavno nije desilo da se u toku jednog dana toliko puta oseti suvinim... VAA: I? Ima li tu ta novo? -61Priali su, znai o tome? Ovog puta izgleda nee, postoje Andrija samo slegao ramenima? Ipak, iskoristivi priliku to su kao i obino zastali, jer se pod tom svetiljkom njihovi putevi razilaze, mladi Tereek srameljivo nasloni glavu na rame pod kojim je drao klarinet, i duboko uzdahnu... ANDRIJA: Ne znam, Vaso... Daje ona neudata... Ni ja ne bih bio neoenjen... Ovako... Iskradajui se iz oreola uline lampe, Vaa slegnu ramenima, znao je da nije pametno

savetovati raspameene od ljubavi, ali ono patrijarhalno u njemu znalo je ponekad da se itekako nosi sa manguplukom... VAA: Ne znam ni ja, Andi... Sea se kad se are Cigan ono ve uhvatio za baronov prsluk na sicu fijakera, pa trgao ruku? Sta mi vredi da ga kradem, rekao je, kad ga nikad neu smeti proneti sokakom? Razmisli dobro... Ili nemoj... Jedno od ta dva... Vaa se rasplinu u tami koja se zbijala u strahu od skore najezde svitanja, i Andrija osta nasamo sa jo jednim savetom, prilino zabaurenim, ali u stvari neprijatno jasnim? No, to to bar od najboljeg drugara nije dobio malo vie oekivane podrke i razumevanja, kad je ve nije dobio ni od koga drugog, zauvek prestade da mu biva vano ve sledeeg trena, kad se ponovo okrete letnjikovcu Seferovih... Silueta koja se ocrtala na prozoru tamnija nego inae, to je znailo da je prozirni oret zavese iza nje, privlaila ga je sebi lako, bez otpora, kao privezani amac, i sve to je pokualo da se odupre tom laganom motanju neraskidivog lanca enje, svi saveti, obziri, razum i predrasude, popadali su i isprevrtali se po stazi ismejano, kao gomila mlakonja razbucana jednim jedinim cimajem u nadvlaenju konopca sa etom lokalnih vatrogasaca... A nije ni slutio iz ega je sve iskoraio, zakoraivi ka bedemu vrta... Pronaao je poznato mesto, spustio klarinet u travu, i pridravi se za granu u skoku zajahao iroki zid, opipavi na njemu svoje ime, davno urezano neujednaenim deijim rukopisom... Ona se u tom asu pojavi na vratima prostrane letnje terase, provirivi ka prozoru u suprotnom krilu, gde se, ovog puta zamagljena oretom, nazirala prilika Doktor Sefera udubljena nad rairenom knjigom... I L Lij liA. Ol'j, ft, tlWXf/'<, -62T\ //c Tinil tnru^ Andrija se kroz nabujali, ako je to lepa re za zaputeni vrt, probijao lako, znajui put, iako su se njegove deake preice na neobjanjiv nain smanjile? Jasmin, nekad najsigurnije skrovite, odjednom je bio jedva dovoljan da ga pognutog skrije svojim gustiem... Ona je utom dola do malenog ribnjaka sa fontanom, i obila ga pazei da ne napravi preveliku buku na stazici posutoj belim kameniima, unezvereno gledajui u pravcu iz kog gaje oekivala, a nije se pojavljivao? Mladia su staze mimoilaska dovele do mesta na kom se ona spustila u batu, i sad je on odmerio Doktorov udubljeni portret u ratnu prozora, a onda se, povezavi njene sklopljene alukatre sa otkrinutim vratima terase, okrenuo ka vrtu, i ponovo nestao u njegovim tajanstvenim senama... Ona se prounjala iza jasmina, osmotrila pergolu, gotovo panino se provukla izmeu belih pletenih naslonjaa, osvrui se na sve strane, sad ve posumnjavi u njega... Andrija je znao taj vrt bolje nego oni kojima je pripadao, ali nije mu se inilo da u njemu ima toliko mesta za igru murke, pogotovo onda kad tu igru igraju dvoje koji se ele pronai, a ne skriti... Izleteo je na otkriveni prostor kod fontane samoubilaki, ne vodei vie rauna ni o Doktoru ni o njegovom graviranom karabinu s kojim ga je ponekad viao, a u istom trenutku i ona usplahireno banu iza puzavica na suprotnoj strani ribnjaka, najudaljenija to je mogla biti, kao devetka spram trojke na satu... Njihovo traenje ubrzavalo se kako je odmicalo, i kad su, ugledavi se napokon, oboje krenuli na istu stranu, pa odmah na suprotnu, kao da se jure u krug, to se moglo uiniti ak i pomalo kominim, ali samo nekom ko bi to posmatrao sa strane, njima dvoma sasvim izvesno ne... Na njihovu sreu, niko to nije posmatrao sa strane, Doktorova senka ka kojoj su oboje s vremena na vreme pogledali, nije se pomerala... Ona zastade i oajno odmahnu ruicama, to on brzo iskoristi da lagano poe ka njoj, to je bio najtei mogui nain u tom trenutku... Bila je u dugoj beloj spavaici, ne tako jednostavnoj kao to zvui, ali on nije imao vremena -63ac rant mi iu: za uoavanje heklanih detaljia na okovratniku i rukavima, niti golubica izvezenih svilenim koncem na oblaiima njenih uzbuenih grudi... Ispruila je ruke ka njemu kao ka detetu, i on ih paljivo prihvati, pokuavajui da obe poljubi jednim poljupcem... Smiljao je milion reci za taj trenutak, ali kad su im se pogledi uvezati video je da ona sve te

reci ve zna, i samo je pomireno klimnuo glavom, kao da se izvinjava,.. ANDRIJA: ta da radim... Volim vas... Zagledala se u krsti na njegovom laniu, pod kojim se Ijuljukao pozlaeni gro sa njenog dlana, najlepi medaljon koji je ikad videla... Pod varljivim svetlima praskozorja tetovirana ptiica mogla je liiti na tota, ali ono kitnjasto "O" italo se kao "O", ak i naopako... Otilija pomilova tog aavog deaka izrazom koji se ne moe krivotvoriti. Nije to bila laka ena, ni pokvarena, ni neverna ena, to je bila jednostavno Zaljubljena ena, nita posebno... TILA SEFER: Pa... Mislim daje to dovoljan razlog da preemo na "ti"? 17. DOM EMILA RACA (ext. dan) Odgumuvi vrata pred sobom, Emil rac irokim gestom ponosnog gostioniara pree preko -64sobice u potkrovlju kuice na vodi... RAC: Eto! ta fali? Sobica je bila preslikana iz one nenapisane bajke o vodenoj vili i momku sa obale, svaka pojedinost bila je doraena do najsitnijih detalja, od neoekivane police sa knjigama i porcelanskim figuricama fine izrade, pa do kariranog jastueta na uzglavlju prostranog kreveta napravljenog od male preraene ajke, prefarbanog sjajnom belom brodskom farbom, i doteranog tamnim izrezbarenim lajsnama... SRAC: To sam ja, malo, zimi... Raunajui da bi se on, ne daj boe, jednom mogao resiti da napusti kole... Pa, da ima gde... Mala Vidra sklopila je ruke kao za molitvu, konano je nala dom koji joj je po meri, a koji ne moe otploviti? Svojim krupnim oima kruila je po prostoriji, i kako bi otkrivala sledei detalj, zavesice od najsitnije ispletene mree, ili udno izrezane plehane ribe svih moguih boja i oblika pokaene po drvenoj tavanici, oduevljeno bi gurkala Nikolu, ali on nije bio tako ushien... NIKOLA: Dobro, ujo... Devojka nam prvi put svrati u kuu, a ti je plai... Tom barkom... Ta barka ", uzgred, dopala se devojci vie od svega, toliko da nije ni primetila zajedljivost u Nikotinom glasu ? Mali bukasti ami za ulovljenu ribu, koji se inae polupotopljen vue za velikim amcem, bio je preraen u kolevku, i idealno uklopljen sa postoljem neke stare stolice na ljuljanje, ta li, mada Oleana pomisli kako je u kuici na vodi ljuljanje bebe verovatno najmanji problem? Emil primeti da je Nikoli neprijatno zbog te preskromnosti njihovog doma, i pokua da ga iz snudeno sti prene alom na vlastiti raun, stoje obino palilo? SRAC: Samo... Koja god da nam devojana doe, morae da donese par estitih tanjira, i nov escajg... Nas dvojica smo uglavnom jeli talco retku supu da smo morali zaljuljati erpu da vidimo ima li uopte ega u njoj? Davno smo ostrugali i tufne s tanjira... A kaike su nam sve izgriene dopola... Imamo samo jednu skoro elu... Gostinsku... Ne vredi, Nikola je bivao sve snudeniji, i pored toga to je za devojku Emil oigledno bio - 65 : i a tu tm tuc pravo otkrovenje... NIKOLA: Nije to ba tako... Malo on preteruje... Hajde, otpratiu te do duana... Brinue se tvoji to te nema... Emil Himnu glavom iako ga sestri nije ni pogledao. Bio je malo pogoen takvim momkovim ponaanjem, tim pre to taj Nikolin stid od mesta na kom je odrastao nije patentiran ovog jutra... SRAC: Da, haj'te vi... Taman u ja pretoiti malo kajsije za njenog oca dok se vratite... Pogledao je za njima zabrinuto, i to ga nije putalo ni kad je mladi posle nekoliko koraka ivnuo, pojavivi se kroz rairene mree sa tikvom u ruci, kao sa lobanjom Jorikovom, izvodei predstavu za devojku koja mu je veselo pljeskala sedei na prevrnutom amcu. Malo ko bi u toj sceni pronaao razlog za brigu, ali starom angrizalu to nikad nije bio problem... VAA: Okrenula se karta, a? Koje mislio da emo imati svatove ove jeseni? Vaa se pojavio niotkuda, ali to je bio njegov nain, i Emil se nije ak ni trgao. Nastavio je da gleda za parom koji se udaljavao jurcajui se dobnom, i okrete se Vai tek primetivi da im smeta, i da su odustali od pokuaja da se zagrle videvi da su pod njegovom prismotrom... SRAC: Ne znam ba... U nekim stvarima je isti kao ono ubre od njegovog oca... Ne svia mi se to... Vaa malo ustuknu, oekujui sve samo ne takav odgovor. Dobro je poznavao narav starog zakerala, ali ne radovati se najavljenoj svadbi i povratku kui jedinog svog na svetu, ipak je

malo previe, ak i za jednog Emila Sraca? SRAC: Bogomir je bio takav... Srebroljubiv, proraunat... Zato se i oenio s mojom nesretnom sestrom... A ona... ensko... Ni kad je sve spirio na berzi, i ubio se kao zadnja duda, nije mogla da shvati da se nikad ne bi ubio daje ostao bez nje... Kao to je to uradio kad je ostao bez novaca, jebali ga novci... Vai kao da je malo laknulo kad je uvideo da Emil uveliko preteruje, pa zar Nikola ne naputa sve blagodeti imunog sveta zbog male laareve keri? -667\ ffc ' (Uli >m dji VAA: Ma... Nije Nina takav, ne bojte se, ujka-rac... Kako je on to samo prelomio? K'o trsku-batenku... rac ga pogleda s podozrenjem, Vai s ak uini i s blagim prezirom, ali navikao je da u njegovom pogledu katkad naie na jo jedan pogled, na pogled onog drugog oveka koji stanuje u Sracovoj glavi... SRAC: Ajd, valjda ti zna... Nadajmo se i da je u popove stvarno otiao da bude blii Bogu... A ne da bude Bog? Sad i Vaa zamiljeno pogleda ka Maloj Vidri i Nikoli, na svoju nesreu ba u trenutku kad su se osvrui uhvatili za ruke, uzbueni to najzad prelaze granicu vidokruga... Osmotri Sraca koji je, okrenut leima, na svojoj alhemiarskoj tezgi iza kuice izvodio udan eksperiment mukajui onaj famozni eliksir za nokle, o kojem su i trezni ribari priali najneverovatnije prie, a o pripitima da i ne govorimo... Da li su njih dvojica to odpre neki dan kolege po "nesretnoj ljubavi iz mladosti"? VAA: Nego... Niste mi nikad priali... O Iboji? Srac je prestao da muka specifinu staklenu posudicu, slinu debeloj epruveti, i ostao nepokretan tako dugo da Vaa vie nije imao nikakvu predstavu s kakvim bi se raspoloenjem mogao okrenuti? E pa, okrenuo se izvetaeno osmehnut, drei ake ispreplitanih prstiju sklopljene na grudima, kao tetkica, i pribliio se klanjuckajui se, kao preterano usluan gostioniar... SRAC: Nisam ti nikad priao? Vaa, oprezno otklimnu glavom, sad ve alei stoje postavio to pitanje., VAA: Niste... SRAC: Nikad!? VAA: Pa... Nikad... SRAC: Pa to onda misli da u ti sad priati, klipo-klipasti?! Bolje gledaj svoja posla! Zaas se vrati u svoju staru kouljicu i nastavi sa merenjem zelenkastog praha na finim apotekarskim terazijama, ali onda se ponovo ukipi, iznenadivi i sebe samog pomilju da je moda ipak malo preterao? Bio je od onih koji se s nekim mogu posvaati i kad su nasamo s njim, ali Vaa je imao posebno mesto u njegovom ivotu, i Emil se, kuckajui cigaretu o nadlanicu, spusti na klupu kraj njega kao da se nita nije desilo, pucnuvi prstima da mu pripali... Vaa to uini, i potom nastavi da gaa grumeniima fosilizovanog apca na listu lokvanja, Emil propusti dva-tri hica, pa onda on konano natera apca da bune u vodu, jednim iznenaujue preciznim, dodue i malo kabastijim projektilom... SRAC: A, ta da ti priam!? Nisu je dali za mene, druga su vremena bila... I ja se u Peti resim da se krstim u njihovoj crkvi, zbog nje... A ona... Da me iznenadi... Ona se tih dana tajno krstila u naoj crkvi... Moja sestra je kumovala... I opet mije nisu dali... Sekspir bi od toga napravio posao, ali Emil Srac je priu svog ivota dao kao izjavu, u par prostih reenica, suvie dobro poznavajui matice seanja da bi im dozvolio da ga povuku... SRAC: Sueno nam je, eto, da imamo po dva Boga, i ona i ja... Ali nije nam sueno da imamo jedno drugo... Udali su je preko reda, pored dve starije sestre... Za jednog, u Banat, kog sam i znao, stoje najgore... VAA: Pa... Jeste lije videli... Ikad? rac je svoju storiju izrekao zauujue pomireno, oito se itavu no mirio sa njom, ali na Vasino pitanje ipak se pomalo acnu... SRAC: ta ti je, sine!? Naravno da nisam! Proveo sam ivot molei se da me nije prebolela, kao ni ja nju... Samo bi mi trebalo da saznam da me je zaboravila jo na papuici fijakera... Pa da odmah odem tukonu u goste, i da se nikad ne vratim... Vaa pomisli kako je Emil vrnjak njegovog pokojnog oca, i pokua da se seti da lije neku od reci koje je alas tako prirodno izgovorio ikad uo za stolom u svojoj kui, gde se jedino i A a\_ i iuii *>n ux

viao sa svojim starim? VAA: Da, dobro i kau... Ba nesretna ljubav... rac, koji se opet udubio u formulu arobnih nokli, frlaiu na taj lave kao maor priteran pod gredu... SRAC: Ma, ko kae!? Puno oni znaju! Nesretna!? Za njih je nesretno sve to ne razumeju, a toga ima kol'ko hoe... Nesretna!? Nije to bila nesretna ljubav... Moda je jedino sledeu, poslednju reenicu, izgovorio pravim, razneenim tonom, kakav je itava ta uspomena i zasluila? SRAC: Samo je sve oko nje bilo nesretno... Zadovoljan svojini zakljukom, a pomalo i mirisom tekuine kanute na dlan, on paljivo sklopi stvarice sa tezge u mali drveni kofer, i po navici ga odloi na najgornju policu, da ga Mali Nikola sluajno ne dohvati... SRAC: A eto i neke koristi od mojih studija... Da ove nokle ostavim u iniji, arani bi sami isplivali i posedali za astal... Vaa oseti da bi mogao jo poneto saznati, dok raca ovako ide? VAA: Da, stvarno? Dokle ste tu dogurali? rac ga pogleda podsmeljivo, naslutivi taktiku, ali onda odmahnu rukom, kao da je ve i njemu dosta veitog gunanja... SRAC: etvrta godina, sedmi semestar... Onda sam batalio... Otac me je razbatinio kad je uo... I sve prepisao Nikolinoj majci... Da ima onaj zlotvor od njenog mua ta da spiska... I da ostavi Nikolu bez metra zemlje... Pa da on danas meni prebacuje to smo ovakvi... Vaa se iskreno nasmeja, ne samo da bi uteio Emila, nego zato to je Vaa stvarno takav... VAA: Nema on ta da prebacuje... Malo je ko na svetu danas bogatiji od njega... - 69 A, a<j i am 7 '7 u Emil ga odmeri, kako je mogue da ovaj deko nije njegov? SRAC: Ah, bog zna... Oenie se sirotom... I izrodie jo sirotiju decu... I ta e se deca poeniti i poudavati za jo sirotije... Ali Vaa se ne da... VAA: Da, da... Beda se umnoava kao malo ta na berzi, ujka-Srac? Morali bi smisliti neki nain da prodajemo sirotinju? Mogli bi se mi jo i opasno obogatiti na sirotinji? Alas ga gleda, zadovoljno, kao profesor aka koji briljira, a Vaa ni ne pretpostavlja kakav je ispit upravo poloio ? SRAC: Vidi, Vasko... Obeaj da e mi uiniti neto... Ali mora se zakleti da e uvati tajnu? Emil mu je, neuobiajeno za njihov odnos, oinski spustio ruku na rame, i Vaa se uozbilji shvativi da postaje deo neeg vanog... VAA: Dobro... Evo, kunem se u sve na ovom svetu... Emil nei~vozno odmahnu, pogledavi ka dvoma koji su se najzad pojavili na vidiku... SRAC: Nemoj ti meni "u sve na ovom svetu"! ta to znai? Kad se kune u sve, to je isto kao da se ne kune ni u koga... Zakuni su u "samo nekog na ovom svetu"... Vaa se setno osmehnu, nee valjda morati i da imenuje Tog Nekog? VAA: Ajd... Kunem se u Samo Nekog Na Ovom Svetu... Da neu nikom rei... Emil to uvai zvaninim pokretom glave, Nikoli i Maloj Vidri sreom se nije urilo, jer, po ribarovim pogledima u tom pravcu, Vaa zakljui da se tajna odnosi upravo na njih... SRAC: Prvo, obeaj da mu nee savetovati ta da radi... To mora da resi sam... Vaa se sloi, bez razmiljanja, pogodivi da je to samo uvodna, tipska stavka njihovog velikog ugovora... -70f\ 'li raitt Jsn (L RAC: Drugo... Ako stvarno odlui da se oeni s njom... Vaa zausti da ga prekine ve na to "ako", ali ga Emil autoritativno uutkaprstom... SRAC: Dakle... Ako stvarno odlui da se oeni s njom, ja u mu za svadbeni dar pokloniti "Anelku"... Vaa zbunjeno pogleda u plavo zvono na alaskom amcu, koje je Srac zbog neeg zvao "Anelka ", i po kom je bio poznat i izdaleka prepoznatljiv meu drugim amdijama... VAA: "Anelku"? RAC: Da! Resio sam! Ali ako izabere da se vrati u grad, i sve upropasti... Vaa je ponovo naumio da se buni, i ponovo bio uutkan... SRAC: Obeaj mi da e mu u tom sluaju "Anelku" dati tek kad ja... Odem Bogu na perkelt...

Vaa je bio pomalo razoaran raspletom, ak se osetio i nasamarenim od starog udaka, ali je drei se dogovora ozbiljno klimnuo glavom... RAC: Obeava? VAA: Obeavam... RAC: Evo ruke... Vaa mu prui ruku i pogleda ga u oi, a Emil, koji mu je, u inat, delovao normalnije nego ikad, vrsto je stisnu, pa poe ka vodi, pozvavi ga za sobom... RAC: Doi samo! Vaa se uputi za njim do amca nemarno privezanog kraj kuice, na kom Emil vrhom usput izvaene brih'e kucnu po zvonu, zagonetno se smekajui... SRAC: Zna "Anelku"? Svije znaju... Ali niko ne zna zastoje tako zovem, pa ni ti... Jel? - 71 7K(ic i ani mm. Moe li ovo da proita? Zvono je bilo premazano masnom bojom, i na mestu koje je Emil naznaio vrhom brice, Vaa pre napipa nego to pogledom razazna natpis "Santa Angelica", i jo neki sitniji tekst, na latinskom, uini mu se? U Emilovim oima zaiskrie zrnca trijumfa, kao da otkriva da ih je sve ove godine samo zavaravao daje lud... SRAC: Da, postojala je austrijska laa... I, da, potopio ju je grom... I nosila je blago, i to je tano... Ali ne ono o kom se pria... Vaa se priseti gomile pametnjakovia koja se izujedana od komaraca godinama pokunjeno vraala iz Morokog Dunavca, i postide se setivi se da je i sam eprkao po mulju, zanosei se da bi mogao pronai kakvu dijademu ili perlu sa avetinjske Austrijske Lae... Emil kao da proita njegove misli... SRAC: I koje magarci uporno trae u Morokom Dunavcu... Na skroz pogrenom mestu... Vaa sad ve poe da se osmehuje, u meu "Emil Srac protiv Celog Sveta" on je oduvek i navijao za ovog namora... SRAC: Laa je nosila zvono... Dar carice Marije manastiru Svete Angelike, u koji se njena mlaa sestra povukla... Zvono izliveno u Ulmu... Od dvanaest i po kilograma zlata... Mladi osta okamenjen, ne samo zbog zapanjujue vrednosti zvona, nego pokuavajui da izrauna koliko on vredi kad mu je tek tako povereno dvanaest i po kilograma zlata koje se voza na ribarskom amcu, koji se, opet, ni ne vezuje poteno, nego se njegov lanac samo neobavezno namota oko najblieg panja, kao kajase matorog dorata za kog se zna da nee utei... Udahnuo je panino, kao kad zaroni preduboko, pa jedva dospe do povrine... Mala Vidra i Nikola smejui su se pribliavali, i rac, motrei na njegovu reakciju, brzo poturi jo jedan dugi obavezujui pogled, koji on to je mogao mirnije overi umirujuim peatom potvrivanja... pas -72Nikola je nosio veliku kesu iz peceraja, devojine zalihe za brod, delovali su zaljubljenije i sretnije nego to je to Vai prijalo, ali on se ipak nesebino osmehnu, sretan to onu tajnu nee morati dugo uvati u sebi... NIKOLA: Hej, Vaka? Tvoja svaka... Osim nje, dabome! Ovo je Oleana...Vas dvoje se znate? Ona samo obori pogled, a on dotera masku nezainteresovanosti koju je odredio za taj dan, i tek tad podie svoj... VAA: Sreli smo se... Na brodu... Dobar dan, Olinka... udo je kako velike stvari mogu da se izgovore deminutivima? Nikola se trgnuo, ali pre poalivi to je on nije pn'i tako oslovio, nego to je posumnjao da ta prikrivena nenost nije samo stvar fonetike, i malo ispreturanog rasporeda samoglasnika i suglasnika... Prolazivi kraj nje, Vaa zastade, i vrhovima prstiju ispetlja iak iz njene kose, na ta se Nikola znaajno osmehnu... VAA: Ops!? Ona moja opajdara ih skuplja ... Mislim da ovakav jo nema? Mala Vidra porumeni, ali pre Ijutito nego stidljivo, a Vaa u koraku slade ojani eiri sa glave, zakaivi na njega iak kao orden, i mahnu im rukom odlazei uz dolmu povijen pod teretom od dvanaest i po planina na leima, ne zastajkujui, i ne okreui se... 18. DAR-MAR ARDA (ent. no) - 73 /\_i7t 7 (Uti mra* Cimbalista, kao da razvlai testo za griz-trudlu, motajui pree palicama preko

instrumenta, od sebe ka suprotnim uglovima... Violina kree temu koju Vaa, sa kartama u rukama, odmah prepoznaje, i okree se preko ramena ka primasu koji se smeka znajui da gaje naao" tom pesmom... SEP BUCI: Kis napraforgo, mah goropadni cvet... Zbog kog se sunce s neba spustilo na svet... " Za stolom, preko puta Vae, sedi i Doktor efer, ve opisan kao oigledni gospodin, tankih geblovskih bria i zamagljenog melankolinog pogleda, moda malo poroniji nego to bi mu to drutveni status doputao? Uz srebrnu, ruama oko inicijala izgraviranu tabakeru, uvek je i kristalna aica megmergez gyumolcs" likera koji se inae ne moe redovno naruiti ak ni u Dar-Mar ardi, i podatkom da Irenka i tu aicu i taj liker uva samo za posebne goste, polako kompletiramo spisak poroka Dr. Arona Mlaeg, od blede pikove dame u njegovoj, pa sve do rumene dame sa takastoni konobarskom tacnom u svojoj ruci... Oni koji tumaraju pononim Hadom kocke znaju da tu likovi nisu tipizirani kao u romanima, pa bi im tako i prisustvo urednog sredovenog inovnika, desno od Dr. Sef era, bilo prirodnije od od pojave etvrtog tipa za stolom, koji je jedini pokuavao da lii na kartaroa, po emu se nepogreivo moglo zakljuiti da on to nije. Taj svat je imao i svog saradnika, takoe zalizanka, koji je neveto glumio da svaki as odlazi po neto, pokuavajui u sh>ari da acne stisnute i birokratski poredane inovnikove karte, to mu, sudei po razvoju partije, ba i nije polazilo za rukom... Doktor se zasluao, po njegovom i inae oajnom pogledu nije se moglo odrediti da li je to zato to tu pesmu uje prvi put, ili zato to je uje hiljaditi put, ali ga je oito, kako se primicala stolu, dirala sve vie, bolno a slasno, kao nokti voljene ene po leima... Proavi itavu salu svirajui solo, Sep Buci je svojim savrenim oseajem za takt poslednji ton pred sledeu strofu odsvirao unisono sa poslednjem korakom do Vae, koji takoe nije imao problema sa ritmom... VAA: Lako je kad te neko ni ne zavoli... -74i idu ?m aj Tad samo tamna strana srca zaboli... " Doktor, na iji se potez ekalo, zadrao je kartu u ruci sve dok prima, odlazei, ponovo nije krenuo u solo, a i onda ju je odloio na talon tiho, kao da na nekoj velikoj premijeri sputa sklopljeni program u krilo... Vaa je naslutio da e mu ta karta izbiti par krupnih novanica iz depa, ali je ispotovao Doktorov aristokratski gest, tim pre to je ovaj violinu sluao i dalje, ni ne posegnuvi za poprilinom gomilom na sredini stola... VAA: Ide vas danas, Doktore... Zalizanko je to ve zajedljivim apatom prokomentarisao sa Drugim Zalizankom, ali kad je ve i Vaa progovorio, nije odoleo a da ne bubne naglas otrcanku koju svaki amater izgovori bar jednom u toku partije... ZALIZANKO: Ko ima sree u kartama... Nema je u ljubavi! udno, ali na te njegove reci Doktor pogleda Vau, a ne onog ko ih je izgovorio... DOKTOR SEFER: Da... A ko nema sree u ljubavi... Nema je ni u emu... Bog ne zalazi u arde, pa zato i ne brine puno ta se u njima deava. Da je bar malo pazio, sigurno ne bi dopustio da mladi Tereek ue ba nekako u tom trenutku? Bilo je suvie ljudi kojima je Andrija eleo da se javi, i Vaa nikako nije mogao da ulovi njegov pogled, sve do trenutka kad je priao stolu, a onda je bilo ve kasno... No, Doktor gaje pogledao potpuno mirno, i Vaa pomisli da e morati biti oprezniji sa nekim ko blefira tako savreno ? ANDRIJA: Nisam mogao pre... Do sad sam premetao sanduke i gajbe... Tea popisuje robu, pa me je zamolio da ostanem... Zurei da navede svoj alibi, Andrija je dao dovoljno podataka Zalizanima koji su itavo vee bezuspeno traili nekog s kim bi se kaili, inovnik je bio suvie mator, Doktor suvie nezaineresovan, a Vaa suvie mutan, taj bi jo mogao i odgovoriti? - V5 ; am mrti. ZALIZANI : Kako te je tvoja tea zamolila? Ostala ovde, nosila gajba i sanduka!"? Zalizani je verovatno onog Zalizanog-2 uvek i vodio sa sobom da se ne bi sam smejao svojim vicevima, ali nikog drugog ni ovog puta nije nasmejao, ni neukusnom alom, ni tipino idiotskom imitacijom srpsko-maarskog akcenta... Andrija nije odgovorio nita, ne zato to se plaio, nego znajui da e Vaa to preuzeti na

sebe kao i uvek kad do toga doe, no, potpuno neoekivano, u prazan prostor nakon neprijatne etvrtinske pauze, Doktor Sefer je prvi upisao jednu krupnu tamnu notu svog baritona... DOKTOR SEFER: Ti sigurno govori maarski bolje nego to Gospon Verebe govori srpski? Zalizanko se viestruko zbuni, pitanje je stiglo umesto odgovora, sa potpuno druge strane od one sa koje je oekivao, a osim toga adresirano je sa ti", od oveka koji je vi" govorio ak i Irenki Kelnerici... ZALIZANKO: Ja? Maarski? Ne znam ja ni re... Ni Maarski, ni vapski! DOKTOR EFER (mirno): Onda uti... ZALIZANKO: Molim? Zalizanko kao da nije dobro uo, zablenuo se u Doktora, ali ovaj je samo mirno kupio karte u pil... DOKTOR EFER(potvrdno): uti... Ne ismevaj pametnije od sebe... Nije lepo... Zalizanko ustade i mangupski se podboi otkrivajui noi u futroli pod prslukom, to je verovatno trebalo da uplai nekog drugog, ali uplailo je jedino njegovog drugara, koji je, shvativi da e morati da se umea, takoe nevoljno ustao... ZALIZANKO: Hoe da kae da sam ja glup? Poto je i on preao na ti", ionako klimava pravila kafanskog bontona potpuno su prestala -76?Vc 3 mit mi a. da vaze, pa je konano ustao i Vaa, ak i opreznije od Zalizanaca, povukavi se korak nazad... DOKTOR EFER: Ne... Hou da kaem daje Verebe pametan... Govori etiri jezika... Kako-tako... I uopte... Zna puno svega o svemu... Zalizanko Dva je dotle podsmeljivo odnieravao Andriju, pa je onda neto doaptavao svom zamuklom drugaru, na ta je i ovaj pogledao u tom pravcu, pa onda ka Doktoru, da bi se okrenuo svom sufleru sa istim podsmeljivim osmehom, jo ifrknuvi prezrivo... ZALIZANKO: A-ha? A zna li i ti, doktore", sve o svemu? Ako ne zna, ja u ti rei... Duuuuuuuuum!!! E, nee... Prihvativi u meuvremenu svoju gitaru, naslonjenu pored, Vaa je bekhendom", jedino kako je to s leva mogao munjevito izvesti, Zalizanog zakucao nazad u stolicu, u koju je ovaj klonuo rascopanog nosa, ne pomerajui se... Drugi zalizanko je u istom paketu od Andrije dobio samo uku, ali za njega je i to bilo dovoljno da odustane... Kapetan Na-Mandi stvorio se u dva koraka, nije mu bilo teko da od razbijene gitare i razbijenog nosa sakupi dovoljno delia za mozaik prie... Vaa nije imao kud, odvojena od slomljenog vrata koji je jo drao u ruci, ali i dalje visei na icama, gitara je kao retardirana marioneta skakutala pored njegovih nogu... KAPETAN NA-MANDI: Ti, opet!? Ti ba daje sve od sebe da te primetim? Zar nije jednostavnije da mi poalje pisamce? Aportira narednika koji je spremno ekao u pozadini, ali im je ovaj krenuo ka Vai, Doktor se jo jednom umea, to vie nije bilo iznenaenje... DOKTOR SEFER: Kapetane! Ja sam kriv... Ja... Malo sam brljao... Momak je samo eleo da me odbrani... Nita vie... - 77 /\ ih i (im mru. Kapetan ustro opozva andara, nije ga trebalo puno nagovarati? Ipak, pokuavajui da malo dobije na vremenu, i usput sauva dostojanstvo folirajui da je i dalje on taj koji odluuje, okrete se jadnim Zalizancima koji su Ijutito nasluivali razvoj dogaaja,... KAPETAN NA-MANDI: Vama dvojici dajem slobodno... Niste obavezni da vie dolazite na ovu ardu... Jasno? Mag-la, gospodo! Zalizani, sad ve sigurni da pred andarima nee dobiti vie batina, ponovo se u odlasku uzmangupisae fiksirajui Vau i Andriju, a kapetan samoljubivo zastepa par koraka po drvenom podu, lupivi na kraju petama kao da predaje raport Doktor eferu, koji mu se potpuno neodreeno smekao... KAPETAN NA-MANDI: Molim vas da budete paljivi, gospon-doktore... Opaka su ovo vremena... O-pa ka! Doktor se uozbiljeno nakloni, i isprati ga pogledom, Vaa je procenjivao tetu na tamburi, a Andrija, koji nije iskoristio priliku da zbrie sa inovnikom, sad je nelagodno visio u

sredini... ANDRIJA: Hvala... Zbog tee... Doktor podie pogled ka njemu, i ponovo upotrebi onaj svoj patentirani naklon kombinovan sa sleganjem ramena... DOKTOR EFER: Al da se ba ne rukujemo? Vaa iskosa prostreli Doktora, skoro ga se uplaivi... Andrija izmeni pogled sa obojicom, i diskretno se udalji, nijednom od njih nije se imalo rei nita to ne znaju, a reci kao dovienja", laku no" ili jednostavno idem...", nisu mu se uinile prikladne... DOKTOR SEFER: ali boe gitare... Vaa na te reci odustade i od poslednje pomisli da bi se mogla popraviti, i odloi je to je -78ZV c ? a tu na tu paljivije mogao, ali i tako proizvede zvuk slian nervoznom traenju neega u neurednoj ladici sa drangulijama... VAA: Neka... Ionako ,,Ge" nikad nije timala kako valja... Irenka se u tom asu stvori sa likerskom bocom iz kog je dosipala pie Doktoru, i dotae ga tek ovla po ruci, ali Vaa po tom otisku prepozna na njemu jo hiljadu njenih otisaka... IRENKA (Vasi): Moe jedna? On potvrdi mirnuvi, i pomisli kako bi i njemu noas trebala takva ena, koja zna kad treba da ti dospe pie, kad da te dotakne tajno, i kad da iz depia svoje zategnute kecelje stvori jo jednu posebnu" aicu za tvog sugovornika, tek tako, kao arolijom... Obojena palinka bila je lekovita, taman toliko koliko je i ono to gaje obuzelo bilo bolest... Doktor je lako postavio dijagnozu... DOKTOR SEFER: Greka je igrati na samo jednu kartu, mladiu... Verujte mi na re... Dobitak mami, ali... Nikad nema tako velikog dobitka kao to to gubitak moe biti... Vaa pokua da lizne liker onako kako to Doktor ini, i odjednom oseti miris kore vinjevog dn'eta, recku breskvinog lista na jeziku, i slast kruke, kao suzu skotrljanu niz grlo? Znai, u tome je trik? VAA: Znam, Doktore... Ali... Nekad sam avo precepi pil... Onda tvoje karte ulaze onom do tebe... Sve se poremeti... eka crvenu damu, doe crna... Rasturi kombinaciju, pa odmah povue keca koji je falio... Tipuje kralja, uleti deko... Znate kako to ve ide? Odmah se pokaja to je to rekao? Neko dvanaesticu zove andar", neko ,,pub", neko deko", ali kakogod daje Doktor efer zove, ta karta mu je dola u najjaoj, tref ovoj farbi, i, kao neobjanjivo promakli adut, izbila mu Damu Herc iz ruke... DOKTOR SEFER: Bojim se da znam... Ne vredi zbog toga dalje lupati tambure... Pod iskusnim, sveznajuim pogledom pomirenog bledunjavog aristokrate, Vaa se odjednom poeo oseati kao potpuni poetnik, primetivi da u ovom razgovoru sve njegove mudrosti na -797 fcra/M pre zazvue kao podpitanja nego zakljuci ? VAA: Sad mi je ao... Al tako mi dolo, ta da radim? To nam je u familiji... Samo kljocnemo na pun mesec... Neto sam razoaran, proi e... Ili nee? Jedno od ta dva... eferje i na ovo imao spremnu repliku, krije li on to pod kariranim stolnjakom, kao ak pod klupom, neku knjigu sa velikim izrekama, ili je razoarenje jednostavno oblast u kojoj je ekspert? DOKTOR SEFER: Mladi ste, i treba da ste razoarani, sad mu je vreme... Razoaranje vam je kao male boginje"... Ako ga ne prelei u mladosti, u poznim te godinama moe ubiti... Na platnu improvizovanog bioskopa vodi se teki rat pitama... Meu glumcima se odjednom pojavljuje ogromna izviaka senka, i smeli se proara zviducima i povicima negodovanja... MALA VIDRA: Sedi, Dano! Tu sam! Ona je opinjena filmom, i stiska Nikolu za ruku preplaeno, kao da se ne prikazuje burleska nego pria o stranom grofu iz njenog Transilvanskog komiluka, ali trza se na svaki -80c ? ai" ?ru L direktan pogodak pite, zacenjujui se potoni od smeha... Nikola je ponosan na svoju zatitniku ulogu, ali na njega pomalo lii da vie uiva u svojoj nego u tuim ulogama, i on se pre osmehuje nego to se smeje...

Pite i dalje lete platnom, u ijem podnoju, kao da se saginju da ne budu pogoeni, zabrinuto promiu druga dva Oleanina brata, kiljei pod titraj em projektora... Iz sepije zatamnjene sale svi uskoro mirkajui izlaze u arenilo julskog dana. Promenadom promiu doterani metani, i, ionako preozbiljno odeveni Nikola, proverivi da li mu do pola zavrnuti rukav pokriva tetovau, zabacuje ruke na lea, takoe neprimerno svojim godinama, i nelagodno se osvre ka Oleaninoj brai, koja, picnuta po poslednjoj laarskoj modi, pre deluju kao tri razbojnilca koja nameravaju da ih orobe, nego kao neko ko ih uva... Mala Vidra to uoava, i prekorilo im daje znak da se malo odvoje, na ta se oni trapavo ukopavaju pred prvim izlogom, ali ih i dalje ne isputaju iz vida... MALA VIDRA: O, divan je bioskop, divan, divan, divan! Boe moj, kako su aavi! ta bih dala da mogu samo malkice da razmaknem ono platno i pobrkam se s njima... Kad ve ne mogu ovde nekog da fljisnem tortom... Zadnja reenica je glasno, i u drugom tonu, upuena mesnim otrokonama kraj kojih su upravo prolazili, i koje su, ni ne pokuavajui to da prikriju, komentarisale kaket na njenoj glavici... Nikola je vagao prijatnost izazvanu njenim romanskim temperamentom, i neprijatnost prouzrokovanu prgavim obraanjem devojkama koje je znao, tas neprijatnosti je malicko pretezao, ali, za divno udo, to mu nije smetalo... NIKOLA: Nije to torta... To je neka njihova tradicionalna pita... Mala Vidra jednako ustro zastade... MALA VIDRA: Nemoj? Tradicionalna ? Koliko kaika brana, koliko jaja? Ej, ne pitam te za recept, blesavko! Samo kaem: blago njima to su tako ludi... U tom momentu nailaze na punkt za fotografisanje koji je fotograf postavio pred radnjom, i -o1ona ga vragolasto pogleda, posadivi se u iroku pletenu naslonjau pre nego to je uspeo da smisli izgovor... MALA VIDRA (na rumunskom): Hajde, doi! Fotograf ga je ve uhvatio pod ruku i postavio iza nje, i nije mu bilo neugodno samo zbog poziranja kameri, nego i zbog poliranja raznolikoj koloni etaa koja je iza kamere zastajkivala... MALA VIDRA: Nauie, lak je rumunski... Moja mama nije znala nita kad se udala, a sad brblja kao da je roena u Satu Mare... To je kao italijanski... Francuski... Zna malo francuski? Nikola se ukipio pred objektivom, kakav lije tek na lekarskom pregledu? NIKOLA: Ne, na alost... Na Bogosloviji uimo samo grki... I staroslovenski... Mala Vidra se iskreno nasmeja, pa se tobo uzdra, pokrivi usta vrhovima prstiju... MALA VIDRA: Ops! Pardon! Da, to uvek zatreba... Da moe da se ispria sa Starim Slovenima, gdegod ih sretne... Bio je iza njenih lea pa nije mogla da vidi kako je reagovao, a i da je mogla, ne bi puno videla. Sa tim jo nije eleo da se ali... Fotograf koji ih je u meuvremenu neznatno pomerao, prie i podie Nikolinu aku sputenu na naslon, pa je premesti na devojino desno rame. Mislei da je to on sam uradio, Mala Vidra spremno levom rukom pomilova Nikoline prste, zadravi se na njima... MALA VIDRA: Pa, dobro... Ipak moe biti uitelj, to je lepo... Moe da lovi ribu, sa Emilom... Da svira... Vozi brod... Ma, moe biti ta eli... / da im fotograf nije dao znak da se umire, Nikola bi posle njene reenice tri sekunde ostao potpuno nepomian. A ta on to eli da bude? Blic ne samo da sevnu, i zadimi se, nego iz njega jo i reka pene potee ka sledeem kadru? -82ne rani rnrrtjc Utogljeni konobar smie ogromnu kriglu ispod slavine, i nameta na tacnu kraj visoke ae sa limunadom... Pronosi je kraj dvoje mladih, koji, da bi ostali brai pred oima, pokuavaju da pronau mesto u delu bate koji se granii s ulicom, i sputa ih pred Baronicu i Barona Beslin, limunadu, dabome, pred nju, a pivo pred njega... No, profil Veite Devojice, koja se na kupalitu za opkladu iz stoja na rukama triput sklekom sputa nosiem do maslaka, a na Velikogospojinskom Vaaru noem pogaa lubenicu na dvanaest metara, ne crta se ablonom koje ba svaki konobar nosi u depu... Baronica se aneoskim smekom zahvaljuje, a onda avolskim gestom zamenjuje doneta pia, i brzo hedonistiki naginje kriglu, da bi se, primetivi kako je Baron prekorno posmatra

preko novina, ponovo preobratila u anelka, obrisavi heklanom nadlanicom rukavice penu sa usne, i nepopravljivo bezobraznog, vepomenutog, nosia... Nikola i Mala Vidra za to vreme poruuju sladoled, i on se tek tada vrati na neka prethodno neodgovorena pitanja, kao nesigurni maturant na ispitu... NIKOLA: Zna... Uitelj sam mogao biti odmah... Posle gimnazije... A to, da ribarim, kapetaniem... Da sviram!? To bi moda Andrija i Vaa, o, Vaa sigurno, oni su na ovaj svet i doli kao na izlet... Ali, ne moe uvek tako... Nekad ovek mora biti...promiljeniji... Kako se to kae na tvom jeziku? Mala Vidra u njegovim dilemama jo uvek ne nalazi povode za brigu, jer ventje da on to iz svojih patrijarhalnih razloga samo trai najpouzdaniji nain da nakrca kao hrak onu kuicu na vodi, i zbrine budue kapetane male preraene barke... MALA VIDRA: Promiljeniji? Zna kako? Nikako! Kod nas ta re ne postoji... Jedna izreka kae: Prvo pitaj srce ta da radi, pa zvezdu dorleu", pa tek onda pitaj mamu... Tatu sreom niko ni ne pominje... NIKOLA: Zvezdu dorleu"... Koja je to zvezda? MALA VIDRA: Nemam pojma! Nikad nisam stigla do nje! Uvek sam posluala ve srce... "-' " /v^ffc reuujnraj:.. Nikola se osmehnu setno, kad ona to kae onda to deluje potpuno jednostavno... NIKOLA: Blago tebi... Ona ponosno podie glavicu, nemirno se osvrnu, i odsmehnu Baronici koja ju je razneeno gledala povezavi njihov dananji randevu sa zavretkom trke na reci... MALA VIDRA: A moemo i da sadimo svata... Paprika... Tikvica... Kastravete... Moj tata kae da ovde pametan i vredan ovek moe da ivi od saksije zemlje... Podie pogled ka Nikoli koji je zaljubljeno gleda, ekajui priliku da postavi kratko pitanje... NIKOLA: Kastravete? Devojka ga odmeri upitno, ne shvatajui ta tu nije jasno, a onda se osmehnu i prevrte oima pokuavajui da nae re... MALA VIDRA: Ovaj... Krastavac! Bilo bi lepo sa njom u martu saditi kastravete, a u maju brali krastavac, mada on nije ba tako zamiljao svoj ivot... NIKOLA: Nasluao sam se ovde toga, Oleana... Ako rodi-ako ne rodi?"... Pa tako ceo ivot... Kao dodola... Vraaj da pada kia, vraaj da ne pada... Da pada na papriku, a na tikvice ne... Ali nek padne malo i na kastravete"... Ali ne ba na svaki? Biti paor, nije tako lako kao to se ini, veruj mi... Ceo ivot gleda u nebo... Ona licka sladoled sa kaiice obrui je kao lizalicu, i uivajui u svakom trenutku... MALA VIDRA: Znai... Ne mora uiti bogosloviju da bi ceo ivot gledao u nebo? Iskoristio je pipavost teme daje prekori to ga svaki put natpameti... NIKOLA: Nemoj... Nije to isto... Mala Vidra uzvrte se na stolici, za nju se moe rei sve samo ne daje mirna curica... -84/Vjfft ? (Uli na MALA VIDRA: Pa, dobro... Nee na vodu, nee na zemlju, ostaje nam jedino nebo... A ak i lastavica nebom samo putuje, i njeno je gnezdo pod strehom... U oblacima ne ivi niko... Samo neostvareni snovi... Nikola se zamisli, da nije nehotino odredila stanite njihovoj ljubavi? MALA VIDRA: Svejedno... Imam za tebe mali poklon... Da te sea na na prvi pravi sastanak... To je neto to mije puno znailo... A sad mi znai jo vie... Zbog... Zna ve... Svo vreme je prema njemu gurkala upakovanu kutijicu, koju on paljivo otklopi ugledavi njen, ili sad ve njegov, depni sat sa laniem, i zahvali joj se iskrenim, ganutim pogledom... NIKOLA: O, kakav sam samo magarac... A ja nemam nita za tebe... Ona odmahnu kao da joj to nije vano, a nije joj ni bilo. Stavie, ak je pomalo i likovala to je, neuobiajeno za ensko-muku priu, mala kutijica koja se gurka preko stola ovog puta putovala u suprotnom pravcu... MALA VIDRA: Nije bitno, stvarno... Nisam ni mislila da se trampim... Njen pogled ipak se na trenutak zakai o sidro sa srcem na vrhu, kroz koje je bio proturen lani na njegovom vratu, on to primeti i postide se to nije prvi resio taj rebus ljubavi i lae, i istog asa ga skide i prespe ga u njen otvoreni dlan, paljivo, da se ne prospe, kao prena zrnca suncokreta... NIKOLA: Uzmi ga, molim te... Dobio sam ga od Vae, za sreu, ali... Siguran sam da on

ne bi imao nita protiv to sam sreu preneo na tebe... Najzad je ponovo rekao neto lepo, kao onda na obali, i kasnije stihovima, sa amca, ve se zabrinula daje sve lepe reci sveta potroio na onu uspavanku? Lenger je odjednom poprimio kristalno jasna znaenja, kao simbol mirne luke, ostanka, smiraja skitnice, i urno je ponovo vratila ruku ka njegovoj, osetivi se zaproenom... Kao da je eleo da nastavi taj ritual, izmamio joj je nazad lani, ustao, obiao sto, i neno joj ga preko glave spustio do vrata, ne odolevi da joj poljubi kosu koja ga je potpuno sludela mirisom jutarnje reke... - 85 f\_tiv i tim mra NIKOLA: 0, boe... Sva mirie na Tisu... Trgla se razoarano, znai da nije pomogao parfem pod ijim je oblaicem protrala urei u grad? MALA VIDRA: O, znam! Uvek perem kosu kinicom, ali kie nije bilo nedeljama... I bluza mi je sva... Povukla sam vedro sa najvee dubine, na sredini, gde je najbistrije, ali... Ne vredi... Nikola koji se vratio na svoje mesto, pourio je da ruku hitno poalje na ono mesto gde se zadnji put srela sa njenom ruicom... NIKOLA: Nisi me razumela... Oznai nekako to mesto... I uvek samo tu uzimaj vodu... Iskusniji znaju da "lepo" ne moe biti "suvie lepo". Jer kad se uini daje tako, uvek se treba oprezno osvrnuti oko sebe... I zaista... JELICA: Nikola! Nikola! Svi sem dvoje zaljubljenih odavno su gledali u otvoreni automobil koji se zaustavio na putu pred batom. Bilo je, istina, ve nekoliko automobila u mestu, ali ni u jednom od njih, uz otmeno varoko druU'o, i stamenu devojku koja je viknula Nikolino ime, nije sedelo i njegovo preosvetenstvo Aurelijan, Vladika Molsko-Potiski... JELICA: Nikola!? Doi ovamo! Slutio je da Oleaninu ruku vie nikad nee dodirnuti, ako je sad pusti... NIKOLA: Ne mogu... Stvarno ne mogu... Kratko, kao u groznici, odmahivao je vie tom runom snu nego devojci u automobilu, ali to je izgleda ipak stiglo do nje, jer se naroguila kao majka koja peti put doziva dete iz dvorita, a i Vladika, koji se sa zadnjeg sedita dotle politiarski smiuljio prolaznicima, uozbiljio se i uneo malo napred... -86J"v ili. i UJii mi tu JELICA: Nikola!? A zato, molim te, ne bi mogao? Da ti nije to, moda, devojka? / sam poziv mladiu bio je donekle uvredljiv, a podsmeljivi ton poslednjeg pitanja bio je ve poprilina i potpuno definisana uvreda na raun Male Vidre ? Tekom mukom se uzdrala, preputajui momku odbranu svoje asti, i na njegovo oklevanje odjednom se nala u bezizlaznoj zamci? Poelela je da mu kae ta da radi, a opet, znala je da oveku kom u takvim trenutcima treba govoriti ta da radi, ona zaista nema ta da kae ? No, najgora uvreda naneta joj je tek kad se, ne odgovorivi nita, Nikola podigao sa stolice, i zaaputao, potpuno drugaiji nego maloas... NIKOLA: To je Vladika Aurelijan, zaboga... Moram da vidim ta hoe... Razume? Klimnula mu je neto kruno, to je moglo svata znaiti, no, njemu nije oito nije znailo nita. Ve se klanjao pred Vladikom duboko, do zemlje, kao da prostire ilim pod njegove noge, kao to to rade samo akoni i pobona manastirska ispomo... Neto su mu objanjavali i on se osvrtao prema Maloj Vidri, videlo se da ga pouavaju ta da uini, i da on to posluno usvaja, i jo dok joj je prilazio, uzdahnula je duboko, zabacila glavicu i zagledala se u zvezde koje se po danu samo ne vide, to nikako ne znai da i nisu tamo ... Deavalo joj se ve da joj tonu lae, ali joj se nije deavalo da joj tonu i kuice na vodi... NIKOLA: Objavljenje rat Srbiji... Sad e i ovde proglasiti mobilizaciju... Vladika misli da je sigurnije da sam u gradu... Pisau ti... Na ujaka... Uskoro... Zastao je u polasku, i u svojoj enskoj zaluenosti ponadala se da bi je moda mogao poljubiti, ali on je samo spustio na sto njen poklon, blago ga odgurnuvi od sebe. U tom pokretu sat zasvira, nekom grekom tano na vreme, i ona zagrize usnu pomislivi da bi to mogao biti boiji znak, stoje zaista i bio... Nikola zastade jo jednom, prvo iznenaen samim zvukom, a onda, prepoznavajui melodiju zaueno pogleda ka njoj...

NIKOLA: Hej? Ovo je slino onoj pesmi? - 87 7\.Jl<- lfliu Onoj pesmi? Roj muica zauenosti sad spopade nju, ionako uzdrmanu loim sledom dogaaja... NIKOLA: Ne: slino! Nego isto! Odakle ti to? Nekako joj je laknulo, ipak nije isto kad te ostavi princ koji ti je spevao pesmu, i kad te ostavi princ kom je neko drugi spevao pesmu za tebe ? MALA VIDRA: Od tate, i ne ide tano, i uspavljivao me je kad sam bila mala, i tako dalje... Ali promaklo mi je da ti to nikako nisi mogao znati... NIKOLA: Pa, ne... Ja nisam... Ali... Nije bilo potrebe da nastavlja reenicu otkrivajui ko je to mogao znati, ona je priu povezala minutpre njega... NIKOLA: Ja ne piem pesme... MALA VIDRA: Sad znam... I ne dovodi muziku pod prozor nekom ko ti se dan ranije izlanuo da ezne za tim... Truba automobila se ponovo oglasila, i Nikola poraeno rairi ruke, bojei se da itajui roman o njih dvoje, verovatno ni on sam ne bi bio na svojoj strani... NIKOLA: Ali da sam to prvi uo... Ko zna? Ja sam kriv jedino za to to nisam umeo da te prvi sretnem... To je sve... O, ne, nije to sve... Primetila je da se zagledao u sidro na njenim nedrima, i pomolila se da se ne ponizi toliko da jo i zatrai lani nazad, ali je za svaki sluaj progovorila prva, i unula visuljak u izrez svoje bluze, dajui mu na znanje da o tome vie ne razmilja... MALA VIDRA: Ne brini... Ja u ga vratiti... Ne usuujui se da gleda za njom, pogledom je potraio konobara, koji je, naravno bio u najudaljenijem uglu bate, i pozvao ga da plati. Iao je ka automobilu polako, ne slomljeno, m 1 ttlll ?UTLljL nego naprotiv, stoje dostojanstvenije mogao, ali izgleda daje u tome malo pr eterao... Na korak od automobila, osmehnuvi se Jelici, priinetio je kako ona preko njegovog ramena Ijubopitljivo prati nekog ko ga sustie... MALA VIDRA: Izvinjavam se, gospoice... Samo da dam neto Nikoli za put... Jelica nadmeno klimnu glavom, ove palanake curice sparno ne znaju kad je dosta srozavanja? Mala Vidra pogleda zbunjenog Nikolu edno, smaknuvi salvetu sa kartonske tacnice na kojoj je neto nosila... MALA VIDRA: alim... Ovi ne prave tradicionalnu pitu"'... Da je imala vie vremena sigurno bi to pokuala izdaleka, ali znala je da ima ansu na samo jedan hitac, i zato mu je prila tako blizu.Bela lepljiva masa zaslepila gaje a da nije ni video o kom kolau se radi... Ali bile su to stambolske ampite" ... Poznao ih je po ukusu... 20. Dr. Shefer, Aron, ml. (ext. sumrak) ~ o!? : raJU mi tt Otilija efer uunjala se kroz malu gvozdenu kapiju kroz koju se iz donjeg dela vrta izlazi ka obali. Pokuava da je zatvori, ali negde zapinje, i ona se udubljuje u to toliko da prestaje da bude oprezna... DOKTOR EFER: Mora je malo povui gore... Stajao je na stazi, kao da je znao gde e se ona pojaviti, kao andar koji eka lopova pod merdevinama naslonjenim na otvoreni prozor stranje mansarde. Otilija se uplai, ali ve sledeeg trenutka zauzima arogantnu pozu, kojom se uvek izvlaila kad bi bila uhvaena u neemu... TILA SEFER: Ti e na kraju poeti i da me proganja!? DOKTOR SEFER: Ja ne, Otilija... Ali se nadam da e taj avo koji te proganja ve jednom posustati... I da e nai svoje mesto... Jer ono odavno nije ni uz mene, ni u ovom domu... Ona ga gleda podozrivo, nije navikla da joj odgovori tako brzo i odreeno, taktika kontranapada zbog neeg je zatajila? Ali ono od ega je najvie zaziralo bila je tamna uniforma vieg porunika na njemu?

TILA EFER: Zato si to obukao? Gde ide? DOKTOR SEFER: O, na maskenbal, mila... Njegovo Velianstvo Franc-Jozef organizuje veliki maskenbal... I lino mije poslao pozivnicu... Otilija sputa gard, ipak je ona samo ena, a mukarci su i izmislili ratove da bi se pred enama pravili vani, i plaili ih njima... DOKTOR SEFER: Proglaena je opta mobilizacija, nisi ula? Ona uplaeno pritisnu ruku na grudi. Znai istina je? TILA EFER: O, nisam... Bila sam... Zbog oboje, Dr. efer ne dopusti da ta njena pauza potraje predugo... -90/V <!<- i uiu rn? a. DOKTOR EFER: Nije vano... Bila si na verovatno jedinom mestu gde mobilizacija nije proglaena... Uini joj se da se opet ukazuje prilika za odbranu napadom... TILA SEFER: Ne razgovaraj tako sa mnom, Arone... Ozbiljno ti kaem... Ostaviu te... On se tuno osmehnu... DOKTOR SEFER: Davno si ti mene ostavila, moja draga... Jo onda kad si mi prvi put zapretila da e me ostaviti... Njene oi dobie onaj titraj srndaa zbog kog ih je zavoleo, uznemirila se, i drugi adut joj je izbijen ?Pokuae da jednostavno ignorie situaciju, i razgovor svede na svakodnevan ? I to je ponekad palilo? TILA SEFER: Ali... Tvoje godine... Ne mora da se odazove... Ba prvi... Onaj tuni osmeh vrati se kao talas... DOKTOR SEFER: Naravno da moram... Ceo ovaj rat je i zapoet zbog mene... Da se asno izvuem iz svega... Ona pokua da pronikne u senku pod iritom njegove kape, te reci su dopirale iz nekog mraka, kao iz hladne ceviprislonjene na slepoonicu... TILA EFER: ta to govori, Ari? Nevoljno se trgao na njeno tepanje. To stoje rekao nije rekao da bi izazvao saaljenje... DOKTOR EFER: ekao sam te samo da se oprostimo, Tila... Sve drugo...Papiri, dokumenti, sve je ve sreeno... Osim nas... Bila je suvie gorda da mu padne u zagrljaj, tim pre to ju je iznenada neodoljivo podsetio na markantnog udovca u kog se pre etiri godine zaljubila, a taj ovekje bio suvie gord da bije u zagrljaj prihvatio... f\ a*z i tuii ?ni i TILA SEFER: Pa sve i daje kraj... Nije kraj sveta... Jo e ti nai nai nekog... /t On se osmehnu ponovo, i dalje u onom tunom tonalitetu, ali u neto nenijem akordu... DOKTOR SEFER: Mislim da neu... Ni traiti... Kako sam tebe voleo... Ne voli se jednom u ivotu... Tako se voli jednom u hiljadu ivota... Bio bih malo sebian da oekujem da mi se to desi jo jednom u preostalih desetak, petnaest godina ovog... Malo je ena koje ne bi zaplakale na to to su ule, ali ba o tome je Doktor i govorio: Malo je ena kao Tila Sefer... TILA SEFER: Kao da ti nikad nisi poeleo nikog drugog? DOKTOR SEFER: Naravno da jesam... Svaki normalan ovek poeli tuu enu... Ali se, izmeu ostalog, naziva normalnim ovekom i zato to s tom eljom ume da izae na kraj... Za razliku od normalnog... naucera, na primer? Pogledala ga je povreeno, znala je da kao ena uhvaena na kapljici bate zasluuje da bude nazvana raznim imenima, ali ju je ipak zabolelo... TILA EFER (skrhano): Naziva li ti to mene... Kukom? Nije eleo da je uvredi, bar ne na taj nain, i pokajao se to je tu poslednju dominu rei okrenuo naopako... v DOKTOR SEFER: Ne jo... Tako bih te moda nazvao da se nije umeala i ljubav... Kad se u elju uplete i ljubav... Onda nita od ovog to sam rekao o psima i ljudima vie ne vai... Izvini... Mrzela ga je zbog te nadmone dobrote, znajui da ona ne bi bila takva. Zato joj jednostavno nije lupio par pravih amara umesto svega ovoga? TILA SEFER: Ti si kriv! Da, ti! Dao si mi suvie slobode... Doktor je pogleda, recimo, udno, ali im u periodnom sistemu reci bude izmiljena i re za

koju je ostavljeno prazno mesto izmeu prekora i saaljenja, i taj e njegov pogled biti -92potpuno objanjen... DOKTOR SEFER: Otilija, ti si mene potpuno zaboravila? Ko sam ja da dajem slobodu? Ja ti slobodu naprosto nisam uzeo... To je ipak neto sasvim drugo... Suzica je balansirala u samoj ivici njenog oka, i brzo je mrknula, pokuavajui da je odri u ravnotei... DOKTOR SEFER: A tvoje shvatanje slobode je... Shatanje h'oje slobode... I ba te briga to ta sloboda porobljava sve slobode oko sebe... No... Izgleda da to tako i treba... Prieljkivala je ve dugo da se raziu, da se resi njegovog cinizma, indolencije, nezainteresovanosti, ali na najtei mogui nain otkrila je da je ona uzrok tog cinizma, daje indolencija u st\>ari zabaurena pomirenosl, a da se iza nemarnog grma nezainteresovanosti kriju zvonii najistananijih oseanja, kao struci urica u skrovitoj seni jasmina... TILA EFER: Pa... Zato mi to doputa? Doktor podie ranac sa klupe i okai ga o rame... DOKTOR EFER: Pria poinje da se vrti u krug, Otilija... ini se da je trenutak za velike zavrne reci... Provukao je i drugu ruku kroz remen ranca, izgledao joj je odjednom kao vitez spram malog paa iz duana sa kojim se do maloas mazila... DOKTOR SEFER: Ve dugo nije re o tome ta ti ja doputam... Sad je ve uveliko re o tome ta ti sebi doputa, moja mila... / pored svega to je izgovorio nije u tim recima oseala neprijateljstvo, i to ju je najvie poraavalo. Videla je da odlazi, da joj izmie, sujeta je na juri zauzela poloaje sa kojih se ljubav povukla, i zaustila je da kae bilo ta to e ga zadrati, ali Dr Sefer Mlai je besumnje o njoj razmiljao mnogo vie nego ona o njemu, jer je tano znao kad treba da je uutka... DOKTOR SEFER: Nemoj, Tila... tagod da sad kae slagae... A mora se poeti -93navikavati na to da vie nema nekog ko e se uvek praviti da ti veruje... Proao je mirno kapijicn, zato je i pomislila da on ne pozna sve te preice? Zatvorio je vrata lako, znajui trik, i pogledao je jo jednom kao da joj pokazuje kako to treba da se zatvore vrata za sobom, ula je samo njegov prvi korak, i to jedva, a onda su trava i rosa uinili svoje, to joj je tih dana bilo savreno poznato... Primetila je da ne osea nita, u jednom delu njenih grudi jo je gorela strasna vatra nove ljubavi, u drugom delu poelo se razbuktavati iz starog ara, vihor oaja povezao je ta dva plamena u pomahnitali kovitlac i jednostavno vie nije uspevala da ih razazna... Pokuala je da vikne njegovo ime, ali je kao ukleta gubila dah, elela je da poe za njim, ali ni to nije umela, pa je i klonula, upravo tako... Da... Upravo kao kip nesretne princeze sirene iz bajke, pognut pred nadolazeim valovima noi, i zaaran, kao i sve drugo uostalom, na pustoj obali nekad raskonog Civutskog Vrta... 21. MLAA SESTRA. STARIJI BRAT (ent-ext. dan) Vaa se budi oseajui senke na licu, pogleda ka visokom dvokrilnom prozoru, pa ponovo zafmuri, a onda oprezno proviri, zbunjeno pokuavajui da resi zagonetni vitra koji se jo doslikava na staklu ? -94: 7 inu mi tiy U levom uglu naslikano je ivopisno sunce, pa, u gornjim Icvadratima okna, nekoliko oblaia, ptice, ak ijedan krikasti balon iz ije korpe mau putnici, a u donjim talasi, brod, crkvica i tornjevi u daljini, ratrkane palacke i dve ribe koje proviruju iz talasa... Ostavljeno je i mesto za slikarevu posvetu u samom dnu, i tu vrh etkice upravo ispisuje slova, neto sporije, ne toliko to ih cifra, nego pre to ih unosi unatrake, da bi se iznutra mogla proitati... S-r-e-t-a-n r-o-... Danas? Srea da sestre paze na to... Da on sebi mora da kupuje poklon za roendan, uvek bi zaboravio... Ozareno skoi iz kreveta, po svemu sudei ak suvie ozareno, jer njegovi koraci do prozora uplaie umetnika, koji zamie za kuu ostavivi na izboini zida snop etkica u staklenoj tegli, i nekoliko kantica sa bojom u travi, od kojih plava bese prevrnuta... Vaa istra na trem da ga ulovi sa druge strane, ali usput nalete na svih svojih pet sestara

nagnutih i udubljenih nad okruglom okoladnom tortom, kao studenti anatomije na onoj glasovitoj slici Rembrandta Van Dija... ARANKA (najstarija): Ih! Znala sam da e sve upropastiti... Pola pet je bilo kad si doao, ba si mogao jo pola sata spavati! Taman bi sve zavrili! On odmahnu rukom kao da nije vano da li je torta doarana, i poe da se unja ka njoj ispruivsi mali prst, ali ga na to devojane poee slono askati po ruci... SESTRE (u glas): Nema, ne daj mu! Mora da se stvrdne! Izdri malo! Vaa ih se kao uplai, i pobee do basamka, isteglivi se napokon. Dan je boanstven, sunan, blago zaarlijan, slavljeniki, kao stvoren za bilo ta... Za bilo ta osim za odlazak u rat? VAA: Uf... Spavao bih ja dok ne malaksam od spavanja, ali ste mi vi angrljali po prozoru... Onim vaim pemzlama i aniima... - 95 y\_^ i tuil na ac Sestre se neto zgledaju, pa poinje i on da ih zagleda, na urednim belim keceljama, koje opau uvek kad se u kui sprema slavlje, promakne koja flekica okoladnog fila, ili iroki trag obrisanog dlana na boku, ali nigde nema znakova farbe? ARANKA : Kakvim pemzlama na prozoru? Nismo od posla dospele dalje od bunara... Vaa vidi da je neka zavera u pitanju, i u iekivanju iznenaenja pomalja se ka orahu za kuom, pod kojim je u njihovom prostranom travnatom dvoritu itavo leto postavljen masivni astal, ali ipak biva prepadnut poetkom pesme, na keca", i mnotvom likova za stolom... MUZIKA: Bagrem cveta, ito zri, danas mije dva'est tri Danas pitam: Poto svet? Ne daj da se vino vetri, zaas e mi dva'est et'ri, Zaas e mi dva 'est pet!" Sem muzikanata i njihovih ena, tu su i Emil i Verebe, gospoa Verebe, Verica sa nekoliko drugarica, par roaka, kominica i raznoraznih prijatelja, pred kojima se Vaa snebivajui osmehuje, gledajui ispod oka Malu Vidru, sasvim sa strane, u drutvu brae, ali nigde ne primeuje Nikolu ? Dok se pesma u instrumentalu nastavlja, Vaa prima estitke kako prolazi kroz palir, neki ga gurkaju, neki povuku za ui, ali svi ga ljube, i on na kraju dolazi do Male Vidre, koja se takoe nakanjuje da ga poljubi, ali, osvrnuvi se ka Emilu racu sa ijim se sestriem ljubila do prethodnog popodneva, reava da slavljeniku ipak samo prui ruku, i to levu, ne rekavi nita. Vaa zadrava devojinu ruicu u svojoj, znaajno odmeravajui svezu plavu mrlju na njenoj beloj zoknici, i ona se najzad osmehnu, otkrivena, i pripreti mu takoe plavo umazanom desnom rukom koju je dotle krila za leima... MALA VIDRA: A zasluio si takav amar, da sav ostane plav... Vai savest nije potpuno ista, i on se obazrivo osvrnu potraivi Nikolu jo jednom, da proveri da li se radi samo o igri reci, ili o njihovoj raskrinkanoj igri oko serenade... 1 -96/\_t rani im MALA VIDRA: Ne, nema ti drugara... Otiao je u grad sa svojom vere-ni-etinom... Ne zna? Misli daje sigurniji tamo... Zbog rata... A i ja mislim daje sigurniji... Zbog Danca... Vaa sad pogledom potrai Emila, koji mu pot\>rdi njene reci sebi svojstvenom rezigniranom grimasom... VAA: Nisam znao... Zaglavili smo sino na ardi... Lalika nam je pravio neko oprotajno"... Kao da e rat trajati pet godina... Ona ga pogleda brino, pokuavajui da svoju brigu bar malo nakalemi na bezbrigu kojom on pominje odlazak u soldate... MALA VIDRA: Znam, traila sam te sino... I srea tvoja da te nisam nala... Svata bi uo... On samo postieno obori glavu, sve mu je bilo jasno. Ionako se ve minut nakon serenade poeo oseati kao neko ko je prijatelju zapalom u dugove dao krivotvorene novanice da se izvadi, i sad samo strepi kad e ga vlasti otkriti? MALA VIDRA: Pa mi je Aranka rekla da se popodne morate javiti u regimentu... A da ti je roendan, kao u inat... I da e zato morati da ti prirede matine"... Vaa se osvrte po areniu u dvoritu, dirnut trudom svojih sestara da ga iznenade, a onda se seti i sunca u svom prozoru, a i ona se toga seti... MALA VIDRA: alio si se kako sunce ne navraa u tvoj prozor, pa sam pomislila...

Pitala sam Aranku da se nee Crna moda naljutiti, ali ona se samo osmehnula? Osmehnuo se i Vaa... MALA VIDRA: ta? Ja sam ula da e se ona udati za tebe? VAA: Od mene nisi... Mislim, fina je Verica... Ne brani se, i to... Ali se bojim da e se ona udati za prvog koji doe na odsustvo... Oleana izvede svoj omiljeni potez, kad tobo uplaeno stavlja ruku na usta, kao da e morati -y I da neto izlane? MALA VIDRA: ta u sad? Ja sam ve bacila novi preko glave da ti prvi doe na odsustvo? VAA: Pa onda hou, da ti ne propadne novi... Ali u dan pre toga raniti Andriju u levi palac, da ga poalju kui pre mene... Gestikulirajui, otkrio je nadlanicu leve ruke, i kad je pogledao zato se ona nije nasmejala toj ali glasno, kako to ve ini, primetio je da se njen razneeni pogled gnezdi kraj one ptiice na tetoviranom inicijalu... MALA VIDRA: Da... Imao si zavijenu tu ruku jo uoi trke... Ali nita tebe nije bolelo... Napravio je toliko toga to je umesto njega imalo zadatak da joj izjavi ljubav, ne oekuje valjda ona da joj to sad i glasno kae? VAA: Neto malo jeste... Ali s tim bih isplivao... Muziari koji su dotle u hladu samo preludirali po icama, kao da pokuavaju da sastave neki raspali akord, odjednom su uli u lagani svatovski ritam, i Mala Vidra im se okrete, uplaivi se da itav skup svo vreme ustvari tajno motri na njih dvoje? MUZIKA: Dolinom idu majski svatovi... Nisu moji nego bratovi... " Aranka , koja je sedela do Danca, mahnu joj, a mahnue i njena braa, i ostale Vasine sestre. Ko lije od njih samo naruio ba to? J] V, / ' ' ~S^ MALA VIDRA: O, kako sam te sino mrzela to si mu napisao pesmu... ^r ' <' y VAA: Nisam je njemu napisao... MALA VIDRA: Shvatila sam to posle i ja... Jutros te ve nisam mrzela... ,< <J Iz fijakera iskae Andrija, neto sneveseljen, ali se jo u doskoku oraspolouje cikom svojih u i -98f\ Jic i atri tnra. oboavateljici, utrapljujui zabrinutom Verebeu mali pleteni kofer... MUZIKA: Svi redompregli belepegaze... Da urevak nuz drum ne gaze..." Andrija je bio taj na kog se ekalo, i bliznakinje otrae u ostavu po tortu, dok ostale sestre uglas povikae brata... Njih dvoje se zaputie ka orahu, i Oleana zastade shvativi da u ceremonijalu koji sledi moda vie nee uspeti da ostane nasamo s njim... MALA VIDRA: Hej! Mogu da te zamolim neto? Zastao je jo trenutak pre nego to ga je pozvala, ko zna staje tek on njoj naumio da kae? VAA: Da ujem... Olinka? Uzdahnula je duboko, zato to mora tako? Zato jednostavno ne moe da se nasloni na njegovo rame, i ostane tu sve do kapije dvorita, kasarne, Raja ? MALA VIDRA: Nemoj sad da mi pogine tamo... On joj se osmehnu, kako je i mogla pomisliti da bi ga dripci mogli nagovoriti na tako neto? VAA: Ma, daj, za ta ti mene smatra? Smrt bi bila jeftin izgovor za ovako neto... Pribliavali su se skupu spremnom za zdravicu i gaenje sveica, Vaa je pogleda jo jednom i iznenadi se primetivi svoj lani na njenom vratu, ona brzo ispusti sidro kojim se u koraku igrala i krenu da potrai kopu kako bi ga skinula, ali je on blago zaustavi u pokretu, koristei priliku da je jo jednom dotakne... VAA: A da mi ga vrati... Posle? Pre u dobiti rat budem li znao da se po zavretku nalazim s tobom... Tobo je malo razmislila, da ne bude da se nije nekala, a onda dade svoj pristanak klimnuvi dostojanstveno, kao prava damica... -99-

yv_ o i atn mru. MALA VIDRA: Dogovoreno... Dakle: posle rata u est! Nestrpljivci su ga povukli ka torti, gubila ga je iz vida na trenutke, ali je svojim krijumarskim instinktom pronalazio najskrovitije stazice, i nepredvidive preice svog pogleda ka njoj... Bili su to kratki, nemirni pogledi, sve do jednog koji je potrajao milion godina, i koji joj je uputio pre no to je, pomislivi elju, dubokim dahom tako prestravio one dvadeset i tri usplahirene sveice, da im je dolo da se same pogase... . (ext. d* r * 'k '*. Poloaji XI-te streljake regmente na Visli... Krupan kadar na olupanu vojniku manjerku, ukraenu sa dvadeset pet cigareta pobodenih kao roendanske sveice u neki prost kola, gusti koh od griza, najverovatnije? Andrija, bled, tifusarski oian, uplaen, ipak uspeva da se osmehne pruajui to preko ramena Vai, koji uei baca provizorno izdeljane kockice sa grupicom vojnika... ANDRIJA: Na kraj bate bulkin cvet... Danas mije dva'estpet... Ovo moje leto je! Nekpomuti vino svest... Zaas e mi dva'est est... Dva 'est sedma eto je!" -100J\_ a<- mm mi (Ijl Ostali vojnici gledaju Andriju podozrivo, procenjujui da li je najzad potpuno opsednut groznicom koja ga je danima uzimala, ali Vaa ustaje, i grli ga, snano, potresno, pregaen emocijama i uspomenama koje su nagrnule na vrata im ih je njegov prijatelj otkrinuo... VAA: Eh, ti... Blento blentavi! ega se samo seti!? Gledaju se dugo, sa dubokim saueem, ne kao da im je neko umro, nego jo gore, kao da su umrli sami sebi... Vaa se pi~vi hvata za slamku ohrabrenja koju je taj Andrijin gest ipak pruio, okrenuvi se i dobacujui cigarete ostalima koji su u meuvremenu na jezik svoje otupelosti nekako preveli da se tu radi o roendanu... VAA: Ovo ja zovem sveice, a ne tamo neke u koje slavljenik sam duva... Hvataj! I ko ne poeli da za sledei roendan bude kod kue... Dabogda mu ga lino Car Nikolaj estitao... U reci, nasukan u pliaku kao kornjaa, cakli se picasti nemaki lem, i Vaa, uivajui u prvim dimovima, probra krupnije grumenie, kadre da prelete tih dvadesetak metara, i poe da ga gaa, osvrui se prema Andriji koji tome ranije nikako ne bi odoleo? Andrija se zaista postepeno primie, i posle par Vasinih neuspelih pokuaja najzad se usudi da se ispravi i prie grudobranu, pa i on hitnu grumen ka reci, iz prve pogodivi lem... U tom se negde sa ruskih poloaja, kao neoekivani odgovor na Andrijinu haubicu, zaue rafalni pucnji, i svi brzo zalegoe na grudobran, a Vaa zatitniki pogleda Andriju koji je seo na zemlju pokrivi ui akama, i umirujue mu pokaza da ostane tu. Tad grunue i topovi, i svi pognuve glave oekujui nad njima zlokobni zviduk, ali on izosta, kao i eksplozija sve tri ispaljene granate? VAA: Jebo te, Rezanev, ovaj tue po reci!? Ili se neki Ruja napio za moj roendan, ili su ba resili da danas imaju keige za ruak? trkljasti pegavi momak do Vae se osmehnu, koliko je to ve mogue u "Pacovgradu ", kako nazivaju svoj krak rovova. Niko od njih, pa ni Vaa, ne izgleda puno bolje od Andrije, obrijani su i donekle isti, kad se uzme u obzir da su stalno ili u blatu ili u praini, ali dvogodinji uinak rata primeti se i na panjevima vrba kraj Visle, a kamoli na licima mladia iz miroljubive ravnice. Nesanica, strah, bolest i umor, uinili su da izgleda kako bar pet-est - 101 J\ ne i (Uli miti. cigaret-sveica manjka na onom Vasinom roendanskom kolau? REZANEV: Rekao sam ti ja da e nam ova Visla glave doi... im sam je video... Reka koja tee unatrake? Gde si ti video reku koja tee na sever? VAA: Nigde moj Rezanev... Zna se na koju stranu potene reke teku... I meni izgleda kao neka prevrnuta Tisa... Stalno mi se ini kao da ini to branimo suprotnu obalu od one koju bi trebali braniti... Rezanev odahnu oslunuvi paljivo, pucnjava je utihnula, i ovog puta je Visla dola glave nekom drugom a ne njima... REZANEV: ekaj... Jel' mi to branimo ovu obalu ili napadamo onu drugu?

Vaa pogleda ka oficirima koji su se uznemirili, neto dalje, i durbinima pretraivali povrinu reke i gusti na drugoj obali. Sa druge strane dopirali su ratrkani povici, a sa ove je dovildvanje bivalo jo jae, narednici su se rastrali po rovovima sa nekim zadatkom? VAA: Bog zna, Rezanac... Vidi da ni generali to ne mogu da se dogovore... Jedanaest meseci se nismo makli... U tom trenutku, potporunik Novak urno utra u rov, i ubaci se izmeu njih s durbinom, jer je mesto koje su Rezanev i Vaa izabrali za "svoje " bilo najbolje za osmatranje, mada bi im moda bilo pametnije da su birali najbolje mesto za sakrivanje, kako je to mudro i taktiki uinio i gospon-potporunik, na primer... POTPORUNIK NOVAK: Neki balavi oberlajtnant je grekom poveo itavu prekomandovanu etu na rusku stranu, idiot! Potopili su ponton, svi su izginuli... Samo ih je par doplivalo nazad... Vaa i Rezanev se kratko pogledae, to je otprilike bio komentar doputen obinim redovima kod oficirskih greaka... Rezanev je, kao i Andrija i Vaa, bio momak sa Tise, i umeo je da golim okom osmatra drugu obalu bolje nego to bi to kakav varoki kadetski kico umeo sa durbinom... -102f\. m, rani nn REZANEV: Ima nekog u vodi, kod one polegle grane... Ne gledate dobro, gospon potporunie, vie nizvodno... Nizvodno vam je na ovu drugu stranu... Potporunik konano izotri, a Vaa se ka plavoj mrlji usred zelenila obale ukiljio jo na prvu Rezanevu reenicu... POTPORUNIK NOVAK: Da, jadnik... To je jedan od ovih, poginulih... Rezanev i Vaa se ponovo pogledae, dogovorivi se da sad Vaa bude taj koji e ispraviti nadreenog... VAA: Ne znam zato sam mislio da poginuli tonu? Potporunik se naglo okrete, redovima takoe nije doputeno ni da budu pametniji od svojih pretpostavljenih, no, ako im se ba i omakne, olakavajua okolnost je kad nema drugih pretpostavljenih u blizini... Setivi se toga, Novak pree preko ove proceduralne greke, i ponovo se usredsredi na drugu obalu, gdeje voda upravo ponela onu priliku malo dalje, gde se opet zakaila za granu... POTPORUNIK NOVAK: iv je, stvarno! Uhvatio se za granu... Ali izgleda je ranjen, topi se... Nema mu spasa, nesretniku... Sad su se ve i ostali okupili pratei ta se dogaa preko, a iza njih, oprezno i vaspitano kao i | uvek, provirio je i Andrija... ANDRIJA: Morali bi mu nekako pomoi... i se okrenue kratko, samo da vide ko bi to mogao rei? Pa, naravno, samo neko ko je danima u groznici... POTPORUNIK NOVAK: Kako, Tereek!? amac je savrena meta... I samo bi otkrio Rusima daje tamo... Oni ga ni ne vide s te strane... Tu je ona movara, sve do njihovih rovova... Vaa je jedini Andrijinu primedbu ispotovao do kraja, ne iz saaljenja, nego zato to se oni ipak nisu sprijateljili samo po vrnjakoj osnovi, ve je tu presudilo milion istih pogleda na milion razliitih sh>ari... VAA: Misli daje to Neko Na? Andrija se probi do njega, kroz ostale koji su se malo zamislili tek kad se Vaa nastavio na ve odbaeni predlog, i spusti mu ruku na rame... ANDRIJA: Ne znam... Alije sigurno Neko Neiji... Vaa pomalo postieno odloi gornji deo uniforme, i skide koulju preko glave, natakavi svoju apku na Rezanevu glavu... VAA: Tako je, moj Andra... Pa, naravno da je i to neko ije pismo ekaju, kome se nadaju na odsustvo, i iji tanjir postavljaju za svaki svearski ruak... VAA: Dozvolite, gospon-potporunie... Ako je iv ja u ga preneti... Preplivavao sam ja i pametnije reke od ove... Porunik ga prvo iznenaeno odmeri a zatim se kratko zamisli, pa, ako ovaj momak misli da moe preplivati reku tamo i ovamo, pa jo sa ranjenikom na leima, to da ne? POTPORUNIK NOVAK: Da, jedino tako bi moglo... To da bi neko odavde mogao plivati preko, nee im pasti na pamet... U stvari... Barem ne odmah... Vaa ga samouvereno gleda, ali primetivi da sam kraj predodgovora ba ne vue na

odobravanje, on hitro u svoj stav ubaci i taman onoliku dozu moleivosti kolika se tolerie u vojsci... VAA: Na to i raunam, gospodine... Onaj gusti polaiva im dobrih pedeset metara reke pri obali... Ako nas primete tek u povratku, kasno im je... A ja u im se onamo ve priunjati da me ne primete... Ili neu? Jedno od ta dva... Da je on sam morao da zapliva preko, potporunik bi se moda i due premiljao. Ovako, -104/V //<- i 'Uli f'l! f(* i\\ odluku je doneo gotovo napreac... POTPORUNIK NOVAK: Pa dobro! Ali javio si se dobrovoljno, da se zna... Od mene za to ne moe dobiti orden "gvozdenog krsta"... Vaa nije ni hteo da trguje, ali kad je potporunik ve pomenuo... VAA: Znam, dabome... Ali bih moda od vas mogao dobiti neto drugo, ako uspem? Potporunik ga pogleda oprezno, znajui o kakvom se piclovu radi... POTPORUNIK NOVAK: Da? Sledei kadar prihvata Vau koji iskoi iz rova, i hvatajui zaklone od eventualnih pogleda s druge obale, u par koraka prilazi muljevito] obali, a onda namaza lice zelenkastim blatom, i tiho, prsno, ne podiui ruke iznad vode, izrauna vektor u odnosu na tok reke, i brzo, bre od bilo kog amca na vesla, pree onu taku na kojoj druga obala postaje blia od obale ostavljene za sobom... Konfiguracija terena pomogla mu je da u tom delu bude najbezbedniji, jer su ga ike bunja zaista pokrivale od ruskih rovova, a znao je da prve bodljikave ice i minska polja poinju tek iza vrbaka prema kom je plivao... Bio je ve sasvim blizu oveka koji je plutao drei se za granu nad vodom, ali ovaj je bio okrenut poluleima, i nije mogao primetiti da mu stie pomo. Sad je Vaa ve mogao razaznati i kapetanske inove na uniformi, ali jo nije osetio tlo pod nogama... Primakao se neujno sasvim uz ranjenika, pritajio se jedno vreme prihvativi se grane, predahnuvi malo, a onda mu je polako pokrio usta rukom, da ih ovaj ne oda povikom iznenaenja, i paljivo ga okrenuo sebi... VAA: Uh, mater ti jebem... Kapetan Na-Mandi bio je suvie iscrpen da bi reagovao na psovku, na lik mladia kog je znao iz sasvim druge prie, ili na bilo ta. Vaa primeti da na desnoj strani grudi, sasvim pod kljunjaom, ima ranu iz koje poprilino kn>ari, ostalo mu se uinilo sasvim u redu, no, ta - 105 A. /!<. 111 lit mi <u rana inila je desnu stranu kapetanovog tela potpuno nepokretnom, i shvatio je da ne moe raunati da e on sam moi da izvede nijedan estiti zaveslaj... VAA: Eto... Znao si ti koga treba trenirati po onim ritovima i rukavcima... Da se nisam onoliko naplivao i naronio beei od tebe, ko bi te danas preneo preko ove nesretne Visle? Kapetan pokua da se osmehne, ali samo neko ko se kao Vaa nagledao samrtnika i ranjenika, mogao bi da prepozna daje to u pitanju... KAPETAN NA-MANDI: Ne vredi... Bojim se da nisam u stanju ni da se udavim... VAA: Ne boj se... Udaviu te ja... Samo se opusti... U meuvremenu ga je oslobodio oficirskog torbaka, revolvera i izama, a opasa mu je preko zdravog ramena prebacio kao lentu, koristei ga kao neku vrstu naramenice, kojom ga je zakaio za sebe... VAA: I samo tiho... Do pola smo mirni... A onda bi nas mogli oplesti... Sto se i dogodilo... Privueni guvom na drugoj obali, gde vojnici iz Vasine regimente nisu ispeli da se uzdre od navijanja, ruski izvidnici primetili su dve glave na, kao za inat, idalno mirnoj povrini reke, i meci su poeli da bukaraju oko njih. Vaa je znao da sa te daljine samo sluajno mogu da ih pogode, ali to ga je najvie plailo... U protekle dve godine svi oko njega ginuli su sluajno, ve je posumnjao daje i itav ovaj rat sluajno zapoet? Sanitetlije su uletele u pliak kad je ve bio s one strane granice iscrpljenosti, poneli su kapetana u oblinji zaklon, a Vau su ostavili da sam izbaulja, sam je, uostalom i kriv to je oduvek delovao kao da mu ne treba pomo... Pritrali su Andrija i Rezanev, predvodei ostatak ete, a potporunik Novak gaje u prolazu zagrlio onako mokrog, stoje u njegovom odnosu sa redovima imalo status ordena gvozdenog krsta za najvie zasluge...

m - 1061 Utll TTiTUjC. Ali nije to bio dogovor? Vaa ga je upitno pogledao, dajui mu na znanje da to ne moe naglas da pomene, ali da rauna na oficirsku re? Potporunik se osmehnu, vrati se onih par koraka, i prebaci apku sa svoje glave na Vasinu... POTPORUNIK NOVAK: Ajd, dobro... Re je re! A ta re bi, naravno bila odrana i da nije video da spaeni oficir, ka kom je urno otrao, na epoletama ima par kojekakvih ukrasa vie od njega... I Andrija je uspeo da kratko osmotri oveka na nosilima, ali mu je bilo dovoljno... ANDRIJA: Daj? Nemoj mi rei... To je onaj na andar? Vaa mu potvrdi sudbinskim klimanjem, na ta se Andrija nasnieja naglas, kratko, dodue, ali tad se nasnieja i Vaa, zauvi pn>i put posle dugo vremena smeh svog prijatelja, Andrija se nadoveza na Vasin smeh, pa Vaa na Andrijin, u uskoro se zacenie od smeha pred zbunjenim vojnicima i zgroenim potporunikom koji se ve vraao od nosila na kojima je lekar ukazivao prvu pomo kapetanu Na-Mandiu... POTPORUNIK NOVAK: ta vam je? ok, da, da... Hajde, Vaso, gospodin kapetan bi eleo da te vidi... Vaa se primae nosilima gledajui zabrinuto doktora koji mu umirujuim pogledom saopti dijagnozu, a tako se nekako i Vai uinilo, da bi to mogla biti jedna elegantna prostrelna ranica, taman iznad ui, i taman ispod klavikule... KAPETAN NA-MANDI: Ne znam ta da ti kaem... VAA: Onda nemoj nita ni govoriti... Tuprimeti da ga doktor; major po inuprekorno gleda... VAA: Onda nemojte nita ni govoriti, gospon-kapetane... - 107 /v_c umi mi a. Lekar pokaza bolniarima da ponesu nosila, i Vaa krenu da isprati Na-Mandia, proaptavi doktoru iza lea... VAA: Ima odlinu ranu, sreko... Kartu za put kui u jednom komadu... Eh, da sam ja znao kod kog Rusa je taj metak... Skakutao bih pred njim kao srnda... Bolniar se neto zagleda u ruku kojom je Vaa pridravao nosila, pa, saekavi da ga Vaa pogleda, pokaza zauzetih ruku, onako nosom, prema karakteristinoj tetovai... BOLNIAR: ta vam znai taj znak? Ovo je ve drugi koji danas vidim? Amblem regimente, ta li? Kapetan Na-Mandi radoznalije nego to mu je to bilo potrebno pokua da podigne glavu, i Vaa mu sa nelagodnou pokaza kitnjasto "O" na svojoj podlaktici... VAA: Ma... To je neto... Onako... Isto to ima i Andrija Tereik, sestri duandije Verebea, sea ga se? I on je ovde... Sanitetlije su skretale na drugu stranu, i verovatno bi Vaa na tom mestu zastao i da bolniar nije rekao to to je rekao... BOLNIAR: Ma, ne Andrija, znam Andriju, ta ti je? Nego onaj to se danas spasao sa pontona... Ja sam mu davao injekciju... Ima isti taj avo! Vaa grozniavo pogleda levo-desno, do granice pogleda, ali ne okreui glavu, a onda, nepogreivo osetivi pogled na temenu, obrnu se na petama itav krug, ka nasipu, sa kog ga je, tekom mukom zadravajui suze, netremice posmatrao Bogoslov Nikola, ogrnut grubim sivim ebetom... - 108f\ (l<* 1 UJU fU} fljL 23. GALICIJA, NO PRED VELIKU RUSKU OFANZIVU. (ext. no) Nikola i Vaa sede kraj vatrice u rovu, vee je, mrak, tiina, sa neprijateljske strane se povremeno uje razgovetno dovikivanje, i vojnike XI-te streljake regimente koji preko grudobrana stisnuto proviruju u neprozirnu tminu, ta jeziva ruska bezbrinost zastrauje vie od bilo kog oruja, dotad izmiljenog... Rusi, dodue, nemaju obiaj da napadaju nou, ali Rusi nemaju obiaj uopte, s njima se nikad ne moe znati? Tek poneki smireniji soldat pod titrajem zaklonjene svece dopisuje neposlato, ili stoti put ita primljeno pismo, polumrak Nikoli ne doputa da razazna da li se radi o prvom ili drugom, ali mu, u znak dobre volje, pripomae da se seti neeg treeg ... NIKOLA: Od vas su stigle samo prve dve dopisnice, sa adresom... I onda, lane, Andrijina

anziskarta iz Pemisla... Otad... Ni glasa... Nismo imali pojma gde ste... VAA: Da... A nama ba nita nije stiglo... Imali smo u prvih mesec dana tri... Ne, etiri prekomande... Posle toga je samo dragi Bog znao gde smo... Pretpostavljam da si nas ti preko njega i naao? Nikola ima uniformu sa oznakama svetenika, i pokuava da se ponaa u tom duhu, kao asnik i duhovnik, i nevoljno seprovrte na Vasinu alu... VAA: Ne brini, On ne zalazi ovamo... - 109 A. t mm tuitit Nikola se podozrivo osvrnu, kao da pokuava da demantuje Vau otkrivajui Svevinjeg na nekom od lica u rovu, ali onda povrh svega spazi sklupanog Andriju kako drema oslonjen na vlani zid rova, prigrlivipuku kao phanog medvedia... NIKOLA: Samo, Andrija... Vaa ne doputa ikakvu sumnju, i prekida gapre nego to izgovori ita dalje... VAA: Bie on dobro... Nikola sumnjiavo vrti glavom, potresen izgledom i stanjem u kom je zatekao prijatelja... NIKOLA: Ne svia mi se... Vaa ga ponovo prekida, i pokazujui mu da oko toga nema pogaanja, ponovi istu reenicu sporije i glasnije, naglaavajuiposlednje slogove... VAA: Bie on dob-ro! Nikola brzo klimnu glavom, nije mu ni bila namera da zazvui kao zloslutnica... NIKOLA: Naravno... Samo me brine... Zna li on za efera? Vaa prekide timanje gitare, pokazujui da ni on ne zna ? NIKOLA: Poginuo je Doktor, odmah... Mislio sam da si uo... Eh, i mnogi, jo... Onaj, belemk, recimo... VAA: Nemoj mi to govoriti, Nikola! Nemoj... Ne zanima me! Hou da sanjam mesto onakvo kakvo je bilo! I gotovo! Ovde sam se nabrojao poginulih za sto narednih ivota... Pominji mi samo ive i zdrave... Pa u za ostale ve lagano naslutiti... Vaa je to rekao potpuno mirno, ali se Nikola ipak povue pred njegovom reakcijom, pomalo uvreeno, ali vie s razumevanjem. Pa, i on je za prvih nedelju dana na prvoj liniji fronta doiveo ono to nije u svim nedeljama svog ivota zajedno? Oito bi sad mudrije bilo priati o neem drugom, a najmudrije, verovatno, ne priati ni o emu? -110> i asu -trn uz Zagledao se u vatru i sluao Vasino prebiranje po icama gitare koju je, kako ree, "nasledio od nekog nesretnog eha ", nije to bila pesma, ak ni akord, moda ponajpre kusur od nekog akorda, ali je dobro zazvualo, i podsetilo ga na vremena kakva je i Vaa eleo da pamti... VAA: A Emil, Verebe... Svi... Su inae dobro, kae? Vaa je poimence mogao da ga pita za svakog osim za Malu Vidru, to se odlino poklopilo, jer Nikola je i mogao da mu poimence govori o svakom, osim o njoj... NIKOLA: Dobro su svi... Brinu se, i strepe, ali su dobro... Mene je Vladika sklonio, i ne bi me nikad nali, rekao sam ti, ali... Kad sam svratio do ujaka, po stvari... I sreo Aranku, i devojke... Pa gospon-Verebea... Mislim, nisu mi nita rekli, ali... Odmah sutradan sam se prijavio... Sreom su me pustili da biram, pa sam traio Galiciju... Znao sam da ste vas dvojica tu negde... Vaa na to isprovocirano odloi gitaru... VAA: Sreom? E, moj Nina... Jaka srea... Vidi da nas ovi Rusi potiskuju otkad si stigao... Srea e biti ako nas ve sutra skroz ne nagare? Iz onog Pemisla su nas najurili kao pijanduru sa arde, i ja sve neto mislim, moj brajko, da bi oni nas mogli da poiste kad hoe?! Ali... Onda se povuku, kad se najmanje nada, ratuju malo sami izmeu sebe, dosadno im, valjda, ko e ih znati? Pa se vrate, opet nas oteraju... Ludi su, da im ni Banaani nisu ravni... Ta pria nije bila oraspoloavajua, ali nain na koji je ispriana sasvim sigurno jeste, i kad Nikola po njenom zavretku darnu vatru tapiem, razigrane iskrice se najzad podigoe i do njihovih oiju... NIKOLA: O, svata... Pa ko e onda dobiti rat? Samo da se i to jednom zavri... Vaa se osmehnu, znao je nekog ko ima odgovor i na to pitanje... VAA: Rezanev, gde si, rode? Moj drugar ne zna ko e dobiti rat? Rezanev stupi u krug vatre niotkuda, prepavi Nikolu... - 111 c i (ini trn a*.

REZANEV: Rat e dobiti oni to se vrate kui! A ispred svih njih Borisa Rezanev, redov prve klase, iz Buana, zna se! NIKOLA: Dae Bog... REZANEV: Dae, nego ta e! U ovoj regimenti je proek smrtnosti takav da su neki morali i po dvaput poginuti, oe-Nikola! Al ne i nas dvojica! Jel' tako moj Vaara? Vaa mu potvrdi taman sa prvim zvukom harmonike iz mraka, na ta galamdija Rezanev malo oslunu, pa pree u apat, radosno ga munuvi... REZANEV: Evo ga, jebo te! Ve sam se zabrinuo, od utorka ga nije bilo... iv je, fala bogu... Nikola je svirao kontrabas koji se tima univerzalno, no, vrlo dobro je znao je da Vaa ponekad gitaru dotera i po arhainom "ruskom timu" , i taman je hteo da ga pita da lije i maloas to uradio, kad pnmeti da se ovaj ve zasvirao sa komijom Rusom, i resi da ga bolje ne ometa ? Ainokaja upravo krenu da ponavlja forpan, a Vaa, koji je dotle sviruckao tiho, ne odajui se, kao da "skida" pesmu, polako se uspravi na grudobranu ekajui mesto na kom mu se jedan hvat uinio suvie jednostavnim... VAA: Evo... Ovde! Lepi bi bio "fis-maj7"? Udari po gitari snano, vie da bi skrenuo panju, i harmonika doista nakon par tonova zastade? Vaa lagano ponovi melodiju, kao nastavnik muzike, a onda na kritinom mestu udari akord ponovo, razlauci ga, pa jo nekoliko puta kratko, da bi ga potpuno naglasio... Sa druge strane tiina potraja neko vreme, a onda melodija krenu ispoetka, i Vaa iskorai iz rova sa gitarom pod mikom, paljivo oslukujui. Pred "ono" mesto, harmonika tek osetno uspori, i znaajno razvue bolni "fis-maj7", daleko lepi na harmonici nego na gitari... Vaa se iskreno obradova, sam na obali pomrine... VAA: Vidi? ta sam ti rekao? -112fic 7 mu m? uz Prihvati gitaru i stade se motati oko melodije, vrebajui da Misne u nju neprimetno, kao maak u otkrinutu ostavu, pa neujno iskorai iz rova... Na prethodnim poloajima, s kojih su nedavno potisnuti, imao je neodoljivu potrebu da zagazi u reku, plitku na toj unutranjoj okuci, za razliku od duboke ispupene suprotne strane sa koje je spaavao kapetana Na-Mandia, pa da picasti pramac naputenog ribarskog amca zajai skokom, kao vernog mrkova dolutalog sa Tise, i odatle se gitarom "dosviruje " sa ruskom harmonikom na suprotnoj obali... Sad je pred njim bilo samo pusto polje ispreplitano preprekama, ali je zato harmonika bila kamerno blizu, i on zaas preali ono nesueno mesto na amcu, shvativi da e i raspareni krstak bodljikave barikade sasvim dobro posluiti... Bezuspeno je pokuavao da sazna o emu govori setna slovenska pesma koja se skoro svake veeri odbijala od vode kao pljosnati kameni baen u "abicu", ali glas je uvek bivao nadjaan harmonikom, i ak ni retki koji su razumeli ruski nisu uspevali da razaznaju vie od par reci? Na kraju je sastavio i neke svoje stihove na tu melodiju, nije bio siguran u njih kao uostalom ni u jedan svoj stih ikad smiljen, ali sad, kad mu se pesma konano primakla blie od pukometa, vie nije sumnjao da su upravo te reci njen doslovni prevod... Uinilo mu se da se pribliila jo za korak, oprezno, kao divlja crna drebica, kakvu je mogao samo da nasluti u ovako gustoj i oblanoj noi, ali je osetio da ga posmatra iz tame, onako postrance, svojim uznemirenim krupnim okom... Da je ne uplai, Vaa je poprskao harmoniju akordima samo ovla, po uglovima, kao svearsku sobu svetom vodicom, ne naruavajui ispovest ainokaje, ali i ti su akcenti naveli Nikolu da se zamisli, sasvim primakne grudobranu, i otvori Sveto Pismo na mestu gde se mala crna knjiica ionako ve i sama otvarala... Stiskajui vrsto pozlaeni gro na laniu, pridruio mu se i Andrija, bled i ispijen, ali mu u tom prilasku enice odjednom udno zatitrae, i po njima se posle puno dana razli ono svojsh'eno nejasno arenilo, kao odraz lampiona sa putnike lae usidrene u daljini... Harmonika utom najavi melanholini sredinji deo, i nepogreivo, drskou vinogradarskog keria koji se provlai kroz tokove taljiga u pokretu, Vaa krenu da se promee kroz tu lepu molsku melodiju, sa oseajem za meni koji se moe stei jedino na putujuem ciganskom - 113 konzervatorij umu, i nigde drugde... Vojnici su zamiljeno polegali po grudobranu, ar cigarete umeoje da bude koban u takvim noima, ali nekako su znali da ni onima s druge strane mraka trenutno nije do nianjenja...

Potporunik Novak nauio je za ove dve godine da tiina u rovovima nikad ne moe zvuati dobro, i, bojaljivo punuvi u malu trenjevu lulu, on kao hrak proviri iz svoje sigurne zemunice, pa na vrhovima prstiju izvri obrnutu smotru svoje ete nanizane na ivici rova, proavi joj za leima... POTPORUNIK NOVAK: Ko to tako lepo svira harmoniku, Rezanev? Ne valjda neprijatelj!? Rezanev prevrnu oima, ali se okrenu potporuniku tek namestivi svoju omiljenu priglupu facu, koja mu je pmvereno uvala glavu bolje od ijednog lema... REZANEV: Ma, ne, gospon-potporunie... Kakav neprijatelj? Neki Rus preko... Tuan i alostan kao i mi... Uzvodno, kod tapskih poloaja, jedna ruiasta signalna raketa sroza se niz pomrinu, predaleko da bi osvetlila ainokaju, ali dovoljno blizu da bije opomenula... Sluajno ili ne, harmonika u tom asu naglasi temu usporeno, gitara je ponovi za fatalni promil usporenije, a onda geni, koji su se, za razliku od dvojice sviraa, uvezbavali vekovima unazad, odsvirae tu frazu i unisono, u gotovo besprekornom "ritartandu"... Pliana zavesa tiine spustila se lagano, ali, izgleda, tano po sredini polja, jer se aplauz i povici odobravanja sa obe strane zaue u gotovo istom trenutku... - 114rv HC 1 aill 7VT(l, Ovacije koncertu pretopie se u jurinipoklik... Okamenjen pred najezdom prilika sa "kubankama" koje su vitlale crne konje po polju maui sabljama i dovikujui se uz zviduke kao u svatovima, Nikola pomisli kako Kozaci ne moraju brinuti da li e dospeti u Pakao, jer tamo se mogu pobrkati sa avolima tako da ih ovi nee ni raspoznavati... REZANCEV: Oni jutros su topovima preorali... A ovi sad kanda drljaju? Artiljerijski orai zaista su poranili, livada je bila prevrnuta jo dok se nije estito ni razdanilo, i sad su konjanici kukama privrenim o kraj konopca pecali bodljikave peadijske prepreke i odvlaili ih u stranu, pravei prolaz svojoj infanteriji... Vaa ih je zabrinuto posmatrao, viao ih je ve iz blizine, ali iz ovakve jo ne... VAA: Oni drljaju, a mi emo, bojim se, nadrljati, moj Rezanac... Ovo su Kozaci... Ti ne uzimaju zarobljenike... Nikola se preplaeno osvrte, svud po rovu leali su izginuli vojnici, a ve prva granata, od koje jo uvek nije doao sebi, oduvala je zemunicu potporunika Novaka, reivi usput i njega daljih briga oko pregnipisavanja i povlaenja razbijene ete... ~ 11J /V (l^ ? <uti trn ha Nikoli se predaja ve tad uinila jedinom moguom opcijom, i Vasina konstatacija ga je potpuno obezglavila... NIKOLA: Idem ja po Andriju! Gde je, za ime boga? S te strane vie niko ne puca! Tamo e prvo provaliti! Vaa ga u zadnji as zadra i natera da une, saekavi nekoliko trenutaka da se obojica smire... VAA: ekaj, Nina... Gde e ti, jebo te? ime e ga braniti, "Novim Zavetom"? Dri se samo Rezaneva... Idite do glavne rave, i ne izlazite iz rova, a onda... Zna Rezanac... A ja u pokupiti Andraa... I stiemo vas... Nikola se malo smiri shvativi da ipak postoji neki plan, i pognuto krenu za momkom iz Buana, opkoraujui tela i razbacano oruje... Vaa za to vreme promoli glavu, kao eir na tapu, u zalomljeni deo rova gde je poslednji put video Andriju, i gde mu je i naloio da ostane, ocenivi da je taj deo utvrenja nekako najnepristupaniji konjic i ? Ali artiljerija ba u tom asu potrai neku svoju preicu, i pritisak udara odbaci ga nazad... Doavi sebi, ponada se da je granata udarila u lesni breuljak u koji je rov bio ukopan, ali tad vide da ga je ona, tavie, potpuno odvalila, i, poto je dno anca u st\>ari bilo izjednaeno sa ravni livade, uft>rda je na tom mestu odjednom otvorena irom, kao dvorina kapija za povratak zaprege sa njive, i tu se sad komotno mogao uvozati i fijaker, a ne Zaporoki Kozak na viljastom vrancu... Branioci koji su se zatekli u tom koridoru ve su bili zatrpani peskovitom utom zemljom, a nesretnici koji su se nali malo po strani trzali su se u agoniji, i bilo je samo pitanje da li e i oni biti zatrpani zemljom jo danas, sutra, ili najkasnije za koji dan? Vaa protra to mesto setivi se da je Andrija ipak ostao neto dalje, i kroz novonastali prolaz na pedesetak metara ugleda Kozake , koji su sreom one prepreke nagurali tako da su

sad njima samima smetale da se upute na ovu, krajnje bonu stranu... -116K >/c i nm mi tu BOLNIAR: Evo ga i Vaa! Znao sam ja... Ne bi on ni poginuo bez tebe! Bolniar se oigledno ba zadesio u tom delu poto je ve uao kraj Andrije, poprilino ranjenog u desnu butinu. rapnel ga je potkaio po itavoj toj strani, ali najvie izgleda po ruci, koja je visila beivotno, i koju je bolniar, onaj zemljak sa Visle, pokuavao da povee gazom, dok je drugi sanitetlija nervozno pokuavao da rasklopi zaglavljena nosila... VAA: Andrija! O, baksuze baksuzni... ta emo sad? U bolnicu? Samo nam je jos ovo trebalo... Kleknu kraj prijatelja poloenog na obrueni zid rova, i laknu mu kad primeti da gaje njegov dolazak malo umirio, ali ve sledeeg momenta ta maltene potpuna umirenost postade glavni razlog za Vasinu brigu? Andrija mu se osmehivao nekako samrtniki, kao da se oprata, pokazujui da je tanani crveni potoi njegove krvi koja se slivala niz ruku, granica preko koje on dalje ne bi... ANDRIJA: Vaso... Rei e mojoj mami... Vaa se nabusito odmaknu, digavi ruke od njega... VAA: Ne govorim ja s tvojom mamom! Posvaali smo se na bilijaru, na krv i no! Morae sam da joj kae... Uvekje mogao da ga nasmeje, i sa zadovoljstvom zakljui da to "uvek" jo traje... Andrija ga potrai rukom... ANDRIJA: Idi ti... VAA: E, dobro! Ako mi ti kae da idem, onda idem! Uzdravlju, Andrija! I, ako se ne vidimo do nove godine, sve najbolje i sretan Boi! Nije se micao, naravno, i bolniari koji su dotle strpljivo pratili njihovu raspravu, primetie da se povici u polju opasno pribliavaju, pa se i oni pribliie ranjeniku... BOLNIAR: Ajde, sad ve moramo! Ambulanta je izmetena skroz u pozadinu, ali ja u - 117 A tu. i cm mi ga nekako smestiti, ne vodi brigu... Vaa mu zahvalno klimnu, i udari ga po ramenu, a Bolniar se primaknu do zone apata, pazei da Andrija ne uje nita od ovoga... BOLNIAR: Noga mu moda i ostane... Ruku e mu odmah amputirati, ali ona najvie i krvari... Bio je ve u pokretu, ali zapanjeni Vaa ga stisnutih zuba povue za mantil i pritisnu o zid anca... VAA: ta pria ti!? Jesi lud? Kome e ti otsei ruku? Drugom sanitetliji je bilo dosta tog nadvlaenja i mugnu kao pacov negde za ugao hodnika, a Bolniar se privi sasvim uz ilovau pokuavajui da ublai Vasin pritisak... VAA: On tom rukom pie, slika... Tom rukom grli... I svira... Nema pojma kako svira tom rukom... I ti e da mu je see!? Bolniar nekako doe do daha, viao je to ve, ali on zaista nije bio ni za ta kriv... BOLNIAR: Vaso!? ta ti je!? Ne seem ja nita... Samo ti kaem ta rade... Nemaju vremena da krpe... Kad je neko teko ranjen u nogu, odseku mu nogu... Kad je ranjen u""" i ruku... Ovako, ranjen... Odseku mu ruku... (j ( Vaa se konano malo smiri, ali jo uvekje ubrzano disao... ^A v VAA: Ma, daj!? I, daje ranjen u glavu, odsekli bi mu glavu? Kalcvi su to doktori? ^ ' Bolniar samo slegnu, i strepei se okrenu ka proboju na grudobranu, pa ga Vaa prijateljski, , odgurnu... ^ VAA: Brii ti! Ostavi mi nosila, sad u ja dovesti Nikolu, pa emo ga mi negde skloniti... Ajde, brii, ve jednom! Bolniar ne saeka da mu se i trei put ponovi, a Vaa se osvrte oko sebe grozniavo razmiljajui. Andrija je bio potpuno svestan, ali bez suvie elje da uestvuje u svom -118r\ uc rtiiu ?nra*t spaavanju... Vaa mu raskopa kaput i izvue iz unutranjeg depa soldatsku knjiicu, pa poe da pretura po depovima poginulih, ali ni u jednoj ne pronae slovensko ime, i razoarano ih iscepka u

paramparad, zajedno sa Andrijinom... VAA: Andi, odmah dolazim, ne mii se puno... I... Andi! Andrija! Sluaj me dobro... Andrija umorno trepnu potvrujui da to dopire do njega... VAA: Ni sluajno ne progovaraj maarski, ko god da naie... Samo srpski! Razume? Tvoje ime je Andrej... Andrej... Andrejevi... Nita vie ne govori... Ali doi u ja za as! Na suprotnoj strani lavirinta u meuvremenu je dolo do zastoja... Nikola i Rezanev dospeli su do rave od koje dugi rov vodi ka pozadini, i tu su sa jo nekoliko vojnika ekali priliku da se doepaju njiva iza linije fronta. Nikola nije razumeo zato su svi zastali na tom mestu, ali kad se prvi od njih trei uputio ka spasonosnom krivudavom tunelu, i to mu postade jasno... OFICIR (na nemakom): Mar! Nazad, stoko! Nazad! Iz zasede u bonom rovu, smrknuti brkati major je revolverskim hicem zaustavio begunca, pa u njega, onako oborenog, ispalio jo jedan metak, a onda, krenuvi rovom prema njima, bezduno pucao u lea i drugom dezerteru koji je pokuao da se vrati, urlajui svo vreme, potpuno pomraen... OFICIR (na nemakom): Nazad, bando kukavika! Nazad, svinje beskorisne! Rezanev je iskusno unuo u niu sa strane, uzalud pokuavajui da odatle privue okiranog Nikolu, koji nije mogao da se pomeri otkrivi sad i novog neprijatelja, neprijatelja u istoj uniformi, a najsurovijeg od svih ? Oficir ga odmeri prezrivim lovakim pogledom, Nikola nije nosio oruje pa nije bilo potrebe ni da on odmah uperi svoj sputeni revolver, ali se po bezoseajnom egzekutorskom pogledu moglo naslutiti da e ve u sledeem koraku to uiniti... - 119 rani mr(lit.. No, taj sledei korak dovede ga do jo jednog bonog rova, iz kog ga razjarena prilika, kao zver nasrnula iz jazbine, poniahnitalo probode bajonetom i prikuca na suprotni zid... Vaa pogleda Nikolu potpuno luakim pogledom, koji zatim vrati na umirueg oficira, pokua da izvue bajonet lagano, kao vile iz sena, ali tako oficira nekako povue sebi, u neki morbidni zagrljaj, pa prezrivo povue obara i otrese ga metkom, kao trulu tikvicu sa tih vila... Bilo mu je muka, zlo, i bilo mu je dosta svega, a ovaj dan tek je naeo svoju drugu kriku... Rezanev je instinktivno osetio da je pametnije o tom dogaaju razmiljati kasnije, a da je sad najvanije doiveti to "kasnije ", pa je drmnuo potpuno neupotrebljivog Nikolu, prigrlio delimino neupotrebljivog Vau, i pogurao ih ka osloboenom prolazu... Ali doavi do grane rova iz koje se Vaa pojavio shvati da tamo nema nikog, i bojaljivo zastade... REZANEV: A... Tereek? Sad se i Nikola, neto pribranije, sa strepnjom okrete Vai... VAA: Ranjen je... Malo... Moraemo ga nositi... Ko e sa mnom? Rezanev je dotle provirio iz rova, i uzbueno se spustio upoluuanj... REZANEV: Ko e da e, najebae! Za minut e nam ovi presei put, i onda e i nas presei! Vaa se tobo zamisli, pa pogura prema Rezanevu Nikolu koji je poao za njim... VAA: Ima pravo, utrpau ja njega sanitetu, tamo e biti najsigurniji... Vidimo se kod one Bele Ekonomije posle... Ja u okolo, spoljnim rovom... Rezanev ga pogleda znaajno, pomalo prekorno, pomalo tuno, oboje su znali da nema nikakvog spoljnog rova, ali onaj trei to nije znao... NIKOLA: Vaso? Jesi siguran? Bolje da i ja idem s tobom, da se ne razdvajamo... i-.-S - 120f\ /?v lllll' "it(U Vaa ga umirujue pogura jo jednom... VAA: Bei, blento, treniraj se za trku kornjaa... Samo bi me usporio... A, ti, Rezanac... Ako naletite na Carsku Vojsku, njima se odmah se predajte... A Kozaci... Pred njima se ne zaustavljajte do Segedina... Rezanac mu ozbiljno namignu, i s druge strane povue ve od Vae poguranog Nikolu da bi ubrzao njegov nekavi polazak. Nikola je pokuavao da odgonetne Vasin pogled, neto mu je tu bilo sumnjivo, ali kakva bi to bila pria u kojoj mangup i koco nije uspeo da prevari mladog popa? Vaa je saekao da nestanu iza prve krivine, pre toga im je mahnuo, poteravsi ih jo jednom,

i potom se hitro, ali ne srljajui, uputio prema mestu na kom je ostavio Andriju. Tiina koja je zavladala poloajima obavezivala gaja da ne bude ba on taj koji e je prvi naruiti? Naiavi na svoje stvari pokupi ranac jednom rukom, a drugom podie gitaru prekrivenu okrunjenom zemljom, i primae se Andrijinom zaklonu ne diui, kako bi to bolje video da Andrija die jo uvek... ANDRIJA: Vaso... Svi su se najzad razili... Ajd'mo i mi kui... Vaa se srui kraj njega umorno, ispruivi se na udobnom nagibu... VAA: Jo malo, Andra... Jo malo... im se smrai... Smrailo se ve sledeeg aska, kad se senka gizdavog crnog drepca pojavila na novootvorenom ulazu u rov, propraena kratkim iznenaenim njiskom. Kozak je odmah uoio da je jedan neprijatelj teko ranjen, a drugi nenaoruan, i pustio je konja da sam odredi korak kojim e im se pribliiti, ali je oprezno poturio tradicionalno koplje ispred, drei za svaki sluaj spreman "nagon" u levoj ruci u krilu... Vaa zatitniki ustade pred Andriju, i, shvativi da nema drugog oruja pri ruci, uhvati sa dve ruke gitaru za vrat, i podie je u zamah kao batinu... Kozak se osmehnu preko ramena ne skidajui pogled sa Vae, osetivi da su mu se za leima pojavili i ostali konjanici, dvojica, koliko je Vaa iz svog ugla mogao da vidi? - 2.1 /\ at i ali' raj i x Kozak tad polako ciknu Vau u grudi kopljem, ovaj se primetno uskooperi ali se ipak uzdra da pometi gitaru iz onog zamaha... KOZAK (na ruskom): Kapetane! Kapetane! Da vidite kako samo besnog Maara imamo ovde! Sve e nas pobiti balalajkom! Ona dvojica se glasno nasmejae, a onda sa potovanjem pomerie konje malo u stranu, pravei mesta plemenitoj kobili sa zvezdastom arom na elu, koja je gospodski uetala u anac... Svetlooki ataman sa prosedim brkovima i zabaenom astraganskom ubarom, zavaljen u sedlo kao u naslonja, odmeri gitaru pa Vau, ponovo gitaru i ponovo Vau, pa nakrivi glavu kao da oekuje da mu ovaj neto kae ? Dugi tamni oiljak preko desnog oka, od ela do tik iznad brkova, davao mu je pomalo zastraujui izgled, isukanu sablju drao je u ruci prirodnije nego to Verebe nosi mastiljavi olovuljak za uvetom, gravirani krate u posebnoj futroli na sedlu objanjavao je zato toliko patrona nedostaje u redenicima ukrtenim preko njegovih irokih grudi, pa opet... Ne toliko na njegovom licu, koliko u njegovom izrazu, bilo je neke udne topline koju je Vaa sve rede viao i na licima prijatelja, a kamoli ljutih neprijatelja? ATAMAN (na ruskom): Znamo li se mi? Vaa zbunjeno spusti gitaru, i na taj pokret se drebica preigra na drugu stranu, otkrivi konano i levu stranu ukraenog atamanskog sedla... O kom je izglancana, kao orden svetog Grigorija za pukovsku smotru, visila sklopljena sedefna harmonika "ainokaja"... h i 4\ ~A&S nm * *l) -' ^ mi m - 122K 25. ?ARBAJOLKA, OKRUG BURACOVO... (ent. dan) Drvena kua u selu arbajolka, okrug Buraovo, severoistoni obronci Karpata... U sobu ulazi kratko oiam ovek kasnih etrdesetih, prodorno plavih, skoro sivih oiju, snaan, energian, uspravan... U ruci nosi drvenu zdelu u kojoj usput udubljeno mesa neku zelenkastu biljnu smesu, melem, ispostavie se za as... VLADIMIR MAKSIMI (na ruskom): No, Andrej? ta si sanjao? Devojke? Ne sme sanjati devojke dok ti ja ne kaem! Dok ne bude mogao da ih stisne tako da im se erdani raspu svud po travi! Nemoj da mi se obruka u snu! Andrej" je tu ve dosta dugo, to se moe zakljuiti pomalo po gustoj bradi, pomalo po upadljivo zdravijem izgledu, ali ipak najbolje po ruskom, koji je poeo sricati... ANDRIJA (na poluruskom"): Ne, Vladimir Maksimi... Sanjao sam neke tamo devojurke od etrnaest, etrnaest i po... To je valjda dozvoljeno? Vladimir Maksimi je ve krenuo da skida zavoj sa bolesnikove ruke, ali usput ispod oka

posmatra devojicu na dovratku, beznadeno zacopanu u Andriju, kojoj je njegova reenica upuena, i koja nadureno podie glavicu trudei se da izgleda par centimetara starija... " 123 /v,c i aiii mi a. VLADIMIR MAKSIMIC (na ruskom): Pa, moe... To moe... Ako se u tom snu nisu obukle u novu tufnastu bluzicu, i posudile mamin karmin... Devojica ga prostreli pogledom, i bluzica i ru pozajmljen iz majine fijoke trebalo je da izgledaju potpuno prirodno i neobavezno na njoj, i Ijutito tom izdajniku uvali drugu drvenu zdelu, sa mlakom vodom, pre no to uvreeno odmarira iz prostorije... Vidar se nasmeja svojoj mezimici, i ponudi to dobro raspoloenje Andriji nesebino, kao okrajak vrue pogae koji treba prelomiti napola, ali ovaj je ve utueno klonuo na jastuk, gledajui kroz prozor enjivim kueim pogledom... Vladimir Maksinii nevoljno zavrte glavom, pa onda i on baci pogled niz krivudavi puteljak obrastao gustom zubaom, pokuavajui da se seti da li se ikad iko pojavio tim putem za ova dva, skoro i tri meseca otkad mu je ataman Danilov poverio teko ranjenog mladia? VLADIMIR MAKSIMIC (na ruskom): Pa, Andrej... Ruka... Bolje... Puno bolje... Odmie se obrisavi mekom krpom tragove jue stavljenog melema, i posmatra Andriju itavom duinom... VLADIMIR MAKSIMIC (na ruskom): A noga... Tako-tako... Ali i to e biti... A onda saaljivo pokaza prema Andrijnom elu, pa prema grudima, kao da sumnja u neki prekinuti nerv na toj vezi... VLADIMIR MAKSIMIC (na ruskom): Ali glava, Andrej... I dua... Tu travu ja ne mogu nai pa sve da prevrnem Karpate naopake... Ta trava raste samo oko tvoje kue... Andrijin utivi osmeh samo jo vie naglasi crte tuge oko njegovih oiju, crte toliko naglaene da su se ve poele usecati kao bore... U dnu dugog nagnutog dvorita, uz pomenuti puteljak, upravo tad se, kao jedro na horizontu, prvo pojavie ui dve upregnute mazge, koje u vidokrug uvukoe i jednostavna seljaka kola, i Vladimir Maksinii se primaknu prozoru pokuavajui da prepozna brkatog muzika na njima, i seljanku zabraenu maramom koja je sedela do njega, pa pouri napolje... - 124/\ Andrija letargino pogleda u prozor, i uglu tog svog veitog kadra vide Vladimira kako ve stoji na vrhu trema, ekajui dolazak kola kojima je predstojao jo solidan komadi puta... Pogled mu se zamagli, on sklopi oi, i, s one strane svetla, iz te magle dalje puteljkom potegmie dva gorda Upicanera, fijakerist je bio doteran kako ovde ni naelnici nisu, imao je negovane brie, neumaen eir i karanfil u reveru, i Andriji je bilo jasno da tako doteran fijakerist moe voziti samo nekog iz jako otmene kue, ali nije se odmah usudio da otkrije koga? Polako je podizao oi sa elegantnih cipelica, niz smeli izrez uske duge prugaste suknje (nestanije polovine elegantnog tamnog kostima), a kad je u ruci, u krilu, prepoznao i uvijeni modni urnal za koji je pre vie od dve godine uzeo zalog od jednog groa, ve je mogao da skicira linije oblina pod lakom bluzom, da uhvati ritam njihanja medaljona na neodoljivo uobraenom vratu, i da oseti dah ivanjske noi i ukus divljih kupina na usnama koje su mu se iroko nasmeile... ANDRIJA: Otilija? Otilija... Progledao je polako, kroz trepavice, odmiui se od te vizije ne diui, kao od tek dovrene kule od karata, ali sve se ipak sruilo, nijedna kula karata snova ne odri se due ni od prvog, jedvapromajnog lahora stvarnosti... A u toj stvarnosti je Vladimir Maksimi ve razgovarao sa seljakom i seljankom, ona je na sebi imala grubu suknju kakve se nose u Podkarpatju, kaputi prost, gotovo muki, i ravne peake cipele na kojima su se prepoznavali kilometri i kilometri puta. Andriji je bila okrenuta poluzatvorenim profilom, i nije joj video lice od marame kojom je bila onako ruski" povezana, preko glave pa oko vrata, i mogao je da vidi jedino Vladimira Maksimia koji je enu ganuto sluao, a onda je iskreno prigrlio, kao daleku roaku koju nije prepoznao dok mu nije objasnila ija je i odakle stie ... Andrija slomljeno zabaci glavu, i zamuri najbolje to je umeo, pokuavajui da se seti puta kojim se iunjavao iz one vizije... Ostao je tako dugo, sve dok nije pao u san, a da je kojim sluajem saekao da se ona ena okrene, to se desilo na izmaku istog onog trena kad je zamurio, u snu bi bio jo tad... Jer... - 125 flJU fr'7 '! _

Smirivi se na vidarskom ramenu Vladimira Maksimia, i pratei pravac u kom je on potom pokazao rukom, Otilija, udova Sefer, shvativi da je kraj njenom dugom i napornom traganju, bojaljivo se zagledala u zavesu zalelujalu na otvorenom prozoru, iza kog je, uverljivopreruen u ranjenog ratnika, leao njen tuni ipovreeni deak... Ugledao ju je brinu nad sobom, probudivi se neto kasnije, ali nije se uzbudio. Ve mu se deavalo da uhvati san na spavanju, i da njegove poslednje slike jo zatekne u sobi, na trenutak, pre nego to stignu da izblede. Zamurio je ponovo, elei da taj san isprati kako zasluuje, ali neto nije bilo u redu, tamo ga je saekao samo mrak, prosti neispunjeni mrak, kroz koji ga je onaj lik dozivao po imenu nazad, u javu, a dah je zamirisao oko tog glasa, i dodir na grudima bio je tako opipljiv da on pokua da ga napipa rukom, neno, najnenije, kao uplaenu bubamaru u kosi... Ali kad je u tom pokuaju pod svojim dlanom zaista i osetio malenu uzbuenu nadlanicu, odjednom i sam postade uplaeniji i od najzalutalije bubamare na ovom svetu... OTILIJA: Andi... Andi, mili... Video je svata, i proao svata, od histerinih urlajuuh narednika do nemih bezoseajnih pukovnika, plakao kao dete zbog ranjenih konja, otimao se sa topovima oko prijatelja koje su mu odvlaili iz zagrljaja, pijuckao blato iz zalogaja hleba i pio Usnicu iz lema rasparenog sa neijom glavom, video otisak kopite u lokvici svoje krvi, cupkao crve iz rane na ruci kao konie iz oparanog rukava, ali tek ovo privienje moglo bi ga konano dotui svojom nemilosrdnom uverljivou... U VLADIMIR MAKSIMIC (na ruskom): Vidi, Andrej... Izgleda je neko doneo onu/; travku koja nam je nedostajala? / Vladimir uestvuje u ovome? To od njega nije oekivao... OTILIJA: Sta u ja sve morati da uradim da doem do ovog svog groa? Dotakla je gro na njegovom laniu, za krstje, uz ostale dragocenosti koje je skupio, Vaa pred svoj polazak neto istrgovao sa Vladimirom Maksimiem, elei da ranjenik ne oskudeva ni u emu, i Andrija je bio spreman da se odrekne i lania, kad ustreba, ali oko groa nije bilo pogaanja... - 126Av.sc rtmiinr I, eto, isplatilo se... Ali, kako je mogao daje ne prepozna jo na kolima? Bila je nenaminkana, obuena jednostavno, neupadljivo, ali takve su bile sve enske prilike koje je viao kako prilaze, i uvek bi se ponadao daje ona? Da lije u pitanju samo podudarnost, ili to vradzbina uvek uskoi kad nada odustane? ANDRIJA: Tila? Moja ljubavi... Pa ja sam sanjao... Ili nisam... Kako dolazi i nosi onaj urnal... Kako si dola po svoj gro? Ona ga pomilova po obrazu, osmehnuvi se, nije mogao da kae nita vie, suze su mu tekle niz lice, kao udesni eliksir za otklanjanje onih bora tuge oko oiju i usana... OTILIJA: Da... Dola sam po svoj gro... Ali ta kopa ti se zaglavila... Morau nekako i tebe da ponesem? Andrija se po prvi put oseti kao potpuni bogalj, ruka ga je spreavala da se nalakti brzinom kojom je zeleo, noga ga je spreavala da ustane iz kreveta, ali on ipak napravi itav niz pokreta, na ta Vladimir Maksimi zadovoljno klimnu za sebe, i otide iz prostorije pokazavi im rukom neto oko usta, ma ta to znailo... ANDRIJA: Boe, kako me je sramota... Ja zbog tebe nisam napravio ni korak, a ti si ih napravila... Milion... Ona mu pokaza da se umiri, ne odvajajui oi od njega... ANDRIJA: I... Kako si me nala, uopte? Nisam mislio da iko iv zna gde bih mogao biti? Ona obori pogled, rastiiena i pri samoj pomisli na ono to e rei... OTILIJA: Stigla je vest da ste nestali"... I Vaa i Nikola... Niko od nestalih" se nije dosad pojavio, pa su vas svi ve ozarili... Majka ti je oajna... Ali koija koji me je dovezao poslae im depeu ve sutra... Napisala sam samo da si iv... I da si u sigurnim rukama... Tako je najbezbednije... Ne mora ba svako ko ita depee dobiti i tvoju tanu adresu... - 127 Andrija se slozi s tim, i pokua da joj ukratko razjasni kako su oni to zaista nestali, i kako je njegovo puno ime poslednji put izgovoreno jo u Galiciji... ANDRIJA: Da... Vaa je... Ne zna ti njega, on na sve misli... Bojao se da e me Kozaci drukije gledati ako sam Maar... Nemac... To je za njih isto... Sklonio je moju knjiicu, i

pokuao da mi pronae papire kakvog pravoslavca... Ali nije bilo vremena... Rusi su naili... Pogleda prema vratima iza kojih se ula larma sudova iz kuhinje, ni Vladimir ni njegovi nisu delovali kao ljudi kojima je to bitno, ali Vaa ga je upozorio da ostane Srbin dokle god to bude mogao da izdri... ANDRIJA: Ja sam za njih Andrej, za svaki sluaj... Andrej Andrejevi... Bolje je tako... Ona se samo sauesniki osmehnu, ali bilo je tu i neke gorine, malo, tek-tek, no, Andrija shvati daje pomalo sebian... ANDRIJA: Kome ja to priam? Za jednu lepu mladu Jevrejku ba nije sigurno da se usred rata lomata divljim predelima... OTILIJA: Za jednu lepu mladu Jevrejku nije sigurno ni da u sunano nedeljno prepodne proeta glavnom ulicom... Ali ne brini... Andrija pomisli kako se ona rodila s onim to je on nauio tek u dvadeset i nekoj, i oseti prema njoj neku oplemenjenu nenost, stoput jau od svih nenosti do tad... Talcvu nenost, naravno, uvek nekako oseti i onaj kome je upuena... OTILIJA: Pominjali smo neku lepu i mladu Jevrejku, a da li smo pomenuli i pametnu Jevrejku? Dokumenti su na ime Otilije Erdejan... To prezime je... umurasto... A mi samo to nismo venani, objasnila sam... Andrija primeti da ona ima problema sa imenom njihovog domaina... ANDRIJA: Vladimiru... Vladimiru Maksimiu... O... ta si ti sve uinila zbog mene... Kako si i dola do tih papira? m 5=5 -128/\ ?k i tun im <t<c Otilija se nasmeja, nijedna vaza unetog cvea ne bi tu sobu tako naprasno preporodila... OTILIJA: Pa... Pominjali smo i mladu, i lepu, pa ak i pametnu Jevrejku... Ali siromanu Jevrejku nismo, koliko se seam?... Gledao ju je sretno, potpuno preobraen, odjednom je osetio kako mu duga krasta na nozi puca, pokuavao je da ustane, prvi put bez neije pomoi... Otilija primeti bolan gr na njegovom licu, ali on njenu ruku koja je pokuala da ga zadri u krevetu brzo prihvati kao oslonac, i uspravi se u sed... ANDRIJA: Uf... Malo... Smi-dim... Otilija klimnu glavom... OTILIJA: Malo... U odnosu na to kako su smrdeli svi u vozu za Mukaevo... To ga vrati na pitanje iji se odgovor zaturio negde u uurbanom raspakivanju vesti od kue... ANDRIJA: Ali kako si se stvorila... Ovde!? Da li e uopte znati da pronae put nazad? Ona ga pogleda ozbiljnije nego do tad, zar mu nije jasno da ovo nije poseta eU'rtkom, od dva do etiri... OTILIJA: ta ti je..."Andrej"? Sad vie nema nazad"... Sloio se s tim, nije pominjala Doktora, ah bilo je jasno da on vie ne postoji, i Andrija se ponada da on to ne postoji samo za nju, a ne i za sve ostale ? OTILIJA: Tvoj Tea ni jednog asa nije sumnjao da si iv... I onda su mu jo pisali neki ljudi iz Buana... Sin im se javio iz zarobljenitva... Andrija se razneeno osmehnu... ANDRIJA: Rezanac? " i2,y /\ tl^ 7 (IJU j OTILIJA: E, da! Ili tako nekako... Tad smo prvi put nauli i da je Nikola iv, i da je s njim... Daje Vaa ,,s Kozacima"... Nikom nije bilo jasno ta to znai... Ali da mu je preko nekih veza poruio da si ti bolje, da se lei kod jednog udotvorca, i da se to selo zove abajka, abojka, tako neto... U Karpatima, ili ve tu negde"? ANDRIJA: arbajolka... I ti si to nala... Kako? Otilija ustade i otkri ga, na nozi vie nije bilo zavoja, nego samo velika krasta pomeana sa zelenkastim melemom i prekrivena tananom ispranom gazom, ali ona to usvoji dostojanstveno, kao iskusna bolniarka, uspeno prikrivi ok... OTILIJA: Kako? Ma, lako... Bilo mi je teko da naem samo, vidi, onaj bagrem tamo? Tu su ve svi znali gde je arbajolka... Uhvati ga pod ruku i pomole mu da ustane, ba u trenutku kad se na vratima pojavie zadovoljni Vladimir Maksimi, i curetak koji je pucao od besa gledajui Otiliju, ali na kraju ipak stidljivo uzvratio osmeh ponosnom rekovalescentu...

Andrija potom posramljeno zaviri ka Tili, potpuno drugaije je zamiljao njihov prvi izlazak u javnost, i to samo u svojim najsmelijim matarijama... ANDRIJA: Tila... Ja te ni ne poznajem, takorei? Ono... Malo... to smo bili zajedno... Nita je spram venosti koju sam samo... eznuo za tobom... Pomogla mu je da napravi prvih par koraka, ni ne znajui da su prvi, i osmehnula se Vladimiru Maksimiu, kao da su se njih dvoje neto domunali dok je Andrija spavao? OTILIJA: Samo eznuo? Pa... Mislim da se i to broji? Ali sad emo u svakom sluaju imati vremena da se upoznamo... Dva, tri, moda i etiri meseca, kako misli... Vladimir Maksimi? Vidar se nakloni potvrujui da je dobro upamtila njegovo ime, ni ne znajui da se u meuvremenu malo presliavala sa Andrijom... OTILIJA: Prvo emo do kapije... Pa nazad... To je i vanije, kae Vladimir, malo uzbrdo... I tako jedno... Deset hiljada puta... - 130EsPI f\ /li. i UJU trn ti. Ako je nameravala da ga uplai, nije uspela, njemu to uopte nije zazvualo loe? O, kako bi tek ena koja ovako izgleda u ravnim cipelama, nenaminkana, umorna, izgledala na veernjoj letnjoj promenadi, pomisli on, a ta Lepa Mlada, Pametna, Bogata Jevrejica bila je kanda jo poneto, poto mu ponovo proita misli... OTILIJA: Mora dobro uvebati korali... Aridrej"... Jer ovo to ti se sad ini mukom, nije nita u odnosu na prvi korak koje e uskoro morati da naini kod kue... Kad me, ovako pod ruku, prvi put provede promenadom... 26. SKELA, VIDIVDANSKO JUTRO, 1919. MIR. (ext. dan) Onaj deo svitanja izmeu odlaska noi i izlaska sunca, mamurni skeledija se budi na prodoran zviduk sa druge obale, u ravnici se rano ustaje, pogotovu na praznik, ali jo nije vreme ni za ranoranioce, a kamoli za muterije ? Pokuava da razazna prilike u izmaglici praskozorja, uplaen sporadinom njiskom nekih besnih, poludivljih konja, fini paorski vranci i ilai nikad ne njite tako, jedino malo frku kad ih nateruju na skelu, ali i to vie kao da gunaju nego to ru ? Zviduk se ponovi, udvojen, utrostruen, ustostruen... Jahai su nemirniji i od konja, svakog asa, priguen tepihom trave, progalopira neko s leva na desno, i obrnuto, irinom dolme, glave su im upave, ogromne, i Skeledija pomisli da bi to mogle biti kakve naroite ubare, ali onda se seti da niko pametan ne nosi ubaru, ak ni T\._tK' ; UJU mi a. naroitu, poetkom jula meseca? LOVRA SKELEDZIJA (apatom): Neastivi... Lepo je rekla baba-Stevka Matieva da e skoro Sudnji Dan... Izgovarajui to prekrsti se i krenu da unatrake izlazi sa skele, ali, pogodivi ta on to srnera, jedan Vrag na belom konju natera ivotinju par koraka u vodu, kao da e na ovu stranu... CRNI VRAG NA BELOM KONJU: Lovro?! Lovroooo! Hajde ve jednom! Lovra Skeledija skameni se od straha, ovome se nije nadao... t LOVRA SKELEDZIJA (apatom): avo zna moje ime? Pa dabome da zna... Vrag saeka pet-est sekundi, pa izvue revolver iz futrole i opali u vis, jer, osim to je vraki dobro pogodio Skeledijino ime, imao je i vraki dobar vid, im je primetio da se ovaj i dalje ne hvata za ue... CRNI VRAG NA BELOM KONJU: Lovrentije!!!Teraj skelu ovamo, ispiuturo matora, nemoj da ja kvasim izme zbog tebe! Skeledija na to naglo prelomi, i odluno potee ue, ali ne ureiprevie, za svaki sluaj.. LOVRA SKELEDIJA (apatom):. Ako me ovaj tol'ko poznaje... Onda kod njega moem raunati i na malo protekcije? Sa primiue skele bojaljivo je izotravao kroz pramenje magle, a u meuvremenu su se i Vragovi i bia na kojima sujahali opasno primirili, toliko da su sasvim poeli liiti na ljude i konje? Pred njim je bio postrojen omanji ealon, uini mu se, ali nakon jo nekoliko cimaja ueta, otkri i to da je jahaa bar dvaput manje nego konja, to mu ba nije bilo sasvim jasno, kao ni ita drugo, uostalom... Ispred svih, sa pegavog belog drepca, odmeravao ga je odnekud poznati momak u sveanoj crnoj uniformi (za koju Lovra, koji se u ivotu nije makao iz ovog sreza, nije mogao ni pretpostaviti da je kozaka?), opasan gardijskom sabljom sa belom rukom, i kratkim

karabinom prebaenim preko lea. Do njega, kao nesumnjiv par, gordo, kao knjeginja (u i m -132f\ at i aiu ?m djC prilog ega je govorilo i otmeno sedlo ukraeno srebrnim nitnama?), skelediju je jo stroije posmatrala i devojka punih usana, neovdanji lepa, koja mu na kraju ipak mahnu pletenicom koja je virila ispod ubare, nekako prijateljski, kao nestanim riim repiem... CRNI VRAG NA BELOM KONJU: Lovro, Lovro... Crni sine apajine... Ima li ti neku teku sekiraciju kad toliko ne dolazi po nas? Skeledija, prozvan sad josi prezimenom, uspe jedino da se blentavno osmehnu brkatom konjaniku, koji ne samo daje liio na nekog kog je znao, nego je tako ak i govorio? LOVRA SKELEDIJA: Ne, gospodine... Nemam ja... Nikavu sekiraciju... CRNI VRAG NA BELOM KONJU: Aha... Pa, ko veli, da ti je mi priredimo? Skeledija iskosi pogled, prvo mu ona devojka nikako nije ila uz Sudnji Dan, onda je primetio da su, smekajui mu se, mnogi vragovi postali skroz ovekoliki, a najzad i ovaj konjanik razvue osmeh, toliko poznat da ga potpuno otrezni i od straha i od sinonje dudovae? Pa, ekaj... Ako ve izgleda kao on, pria kao on, egai se i osmehiva kao on, onda bi to moda ak mogao i biti On? LOVRA SKELEDIJA: Vaso, rode? Ti si to? avo-Vasa, koji je ve sedeo noge prebaene preko sedla, kao na tarabi, samo skliznu s konja i vesto se doeka pred njim, rairivi ruke, kao artista koji zavrivi taku iekuje aplauz... LOVRA SKELEDIJA: Vaso?! iv si? Vaa je ve petljao neto oko bisaga, iz kojih trzajem izvue jednostavnu politarsku bocu... VAA: Pa... Ako i nisam... Mora priznati da se dobro nosim s tim? Zamahnu da mu dobaci bocu, ali prvo ga proveri trzajem na prazno", pa mu je hitnu tek kad vide daje ovaj spremno postavio ruke za keanje... - 133 /v ih. i aut ->m VAA: Nemoj da mi je sad ispusti! Od Voronjea pazim na tu votku... Ne znam kakvi novci sad ovde vae, pa rekoh, da imam ime da platim skelarinu mom Lovrentiju kad dospemkui... Ali nije bilo ni govora da e Skeledija ispustiti flau. Ko je imao posla sa pijandurama, zna da im se teko moe desiti da prospu i par kapi, a kamoli da im politra votke ispadne iz ruku ? On liznu ovisniki, i svima okolo mljackajui potvrdi da je percovka " zaista posebna, ali je nikome ne ponudi... LOVRA SKELEDIJA: Eh, ti... Ne bih ja tebi naplatio ni da posle ovoliko vremena dolazi iz valeracije... A ne iz mrtvih... Poslednja re i njemu samom nekako zatra, kao ispala trska, pa bre-bolje pouri da je ugura u snop objanjenja... LOVRA SKELEDIJA: Odavno je rat gotov... Koje imao da se vrati, vratio se... A za tebe nisu jednom javili da si poginuo... Nego barem tri puta... Vaa se tuno zagleda u daljinu, Lovra pomisli preko polja", ne pomiljajui da su tamo negde iza ovog atara silni drugi atari, pa neki Karpati, neka Galicija, i neki mutni Don, irok kao to je Moroki Rukavac dugaak, a negde i iri... VAA: Da, Lovro, zajebano je onima to jednom poginu... Mi to ginemo vie puta... Nekako se naviknemo... Lovra nije ba na visini ove reenice, ali ume on itekako da se uozbilji kad mu neto nije jasno... LOVRA SKELEDIJA: Jeste, Vaso... Ovde se svata ispodeavalo dok nisi bio tu... Vaa se tre, i osvrnu se ka reci koja se pospano protegla pod kosim zracima sunca, naznaenim na izmaglici tek tananom isprekidanom linijom... VAA: Ovde se svata ispodeavalo? - 134i rimi mrax Pogleda ka konvoju arenih pataka koji je zamicao u trsku, crvendau koji se preigrao sa granice na granicu, i prema beloj kuici na drugoj obali iznad koje je zalelujao tanani beli dim prve jutarnje potpale... VAA: Eh... Srea moja da sam se ja za to vreme sklonio na sigurno mesto, moj

Lovrentije... Sledei kadar prelazi preko lea konja na poodmakloj skeli lagano, kao da ih timari, Lovra Skeledija pomalo laknulo posmatra Kozake koji su, i dalje u sedlima, ostali na drugoj obali, dok su preko poli samo Knjeginja, Vaa, i desetak, Lovra do kraja izbroja tano, jedanaest, paljivo probranih neosedlanih konja, i dva ovogodinja drebeta... LOVRA SKELEDIJA: Hou 1' se vraati po njih? Vaa setno pogleda ka konjanicima koji su nemo posmatrali put skele, kao roditelji koji prate decu na prvo samostalno putovanje kod tetke udate ak u tree selo... VAA: Ne danas... Moraju odmah da krenu, dug im je put... Njihov sala je malo... Zabaen... Skeledija shvati da ba ne mora dalje da propitkuje o tim udnim svatima, ali, paorski geni nisu izdrali da ne prodivane bar o ovim lepim konjima... LOVRA SKELEDIJA: Je li, Vaka... Jesu F ovo sve tvoji konji? Vaa ga odmeri zagonetno... VAA: Pa... Veinom jesu... Mada su nam se neki usput pridruili, u Moldaviji... Zna da su konji drueljubiv narod... I svojeglav... Kad oni neto naume... Ko e im zabraniti? Lovra se zabrinuto nagnu, trudivi se da Knjeginja, koja je i dalje bila na konju, i iju je ruku Vaa neno prihvatio, ne uje ono to e pitati... LOVRA SKELEDIJA: Uf, naopako... Nee ih valjda ko traiti? Vaa se iskreno nasmeja, i umesto da prevodi to Knjeginji koja je Ijubopitljivo pogledala, on - 135A. rte ; ttJii mrcL joj samo poljubi ruku... VAA: Lovrentije, lopino matora, pa ti si se bar naklepao i gusaka i bostana, i ribarskih vrki, ti bar zna... Nije bitno da li e ih ko traiti... Bitno je da li e ih ko nai! A to ve nee... Ili hoe... Jedno od ta dva... Skela u tom razgovoru pristade, i Vaa skoi na svog drebea, na ta se sa suprotne obale zaue neki bearsko-uvegijski zviduci, na koje on, a na skeledijino zaprepatenje i Knjeginja, odmah odgovorie... Zapucavi uz to i u vis, od ega se Lovrentije prepade vie nego konji naviknuti na to, i vitlajui nad glavama sabljama i ubarama, Kozaci podvriskujui jurnue ka vrhu nasipa, to se orilo jo neko vreme, uveliko i kad je poslednji od njih, propevi konja u znak pozdrava, iezao, kao arolijom, iza zabezeknutih potiskih vrba... 21. IVANJDAN, 1919. (ext. dan) Ivanjski Vaar je ponovo, prvi po zavretku rata... Na zlaanoj povrini vode Ijuljuka se natopljeni letak, sitnija slova ne mogu se deifrovati, nego samo pompezno zaglavlje, Ujedinjenje juno slovenskih naroda!"... Jedan grumeni otkida ugao plakatica, a drugi, pa trei, buckaju oko njega... Nikola, Vaa i Andrija, sede na obali kao tri deaka, i ne govorei nita torpediraju papir, stoput utvrenim redosledom. Utom, iznad njihovih glava, jedan uljez od projektila narui taj protokol, i, tovie, sasvim ozbiljno zatalasa vodu neposredno uz letak? -1367 tuli mi a/. Momci se naglo okrenue, Andrija je u jednom od svojih prepoznatljivih svilenih prsluka, sa letnjim eirom na glavi, Vaa u beloj ruskoj koulji, sa oficirskom apkom neke usput okartane vojske, a Nikola u crnoj koulji kratkih rukava, koja, uparena sa crnim tofanim pantalonama, ne odaje do kraja da li je moderna uniforma " ili samo konzervativna civilna garderoba... Otkrivi ko je zavitlao kamen, sva trojica skoie na noge, i prva dvojica poskidae to to su imali na glavama, a Nikola se samo znaajno nakloni... Baronica je zaostala par koraka iza Barona Beslina, i na njihov pozdrav uzvratila naklonom, dok je Baron samo prijateljski mahnuo mladiima, i prekorno pozvao gaalicu da pouri za njim. Pustila ga je da produi, upitno prema momcima rairila ruke sa dlanovima okrenutim gore, pa stala mirno, salutirajui, a onda izvela i treu figuru svoje male pantomime, ukrstivi ispred sebe ovog puta ruke dlanova okrenutih dole, i iroko ih razmakla... Ita? Vojska, rat? Gotovo? U znak potvrde, oni spremno kao jedan ponovie njen poslednji gest, a Baronica potra za muem veselo, poslavi im pune ake poljubaca, mimoilazei se sa Tilom, sad ve vie ne efer, koja je tobo ljubomorno odmeri!?

Tila im je prilazila u drutvu Knjeginje, neto sneveseljene, i brstila ogromnu ruiastu eernu penu na tapiu sa uivanjem, onako kako to rade samo vrlo halapljivi... Ili tek-tek trudni? VAA: Hm? Muko oko ima uroenu mrlju daltonizma ba na mestu gde pada najvee ensko arenilo, i sasvim sigurno ni Vaa ne bi otkrio neke rafinirane nijanse da mu to Knjeginja nije doapnula jo kad je Otiliju videla prvi put, istog dana kad su doli... VAA: Ovde neki ba i nisu bili ranjeni kao to su se pravili? Tila uhvati njegov pogled na onom delu svog tela od kog mukarci na enama rede zagledaju eventualno jedino laktove (verovatno zato to uglavnom moraju da mu ukazuju potovanje?), - 137r\ ne l a!'l ?ril (Ij Ili' i i nezno pomilova taj svoj izdajniki stomai... ^ i* TILA: Ops?Zar se vidi? v ,N\^. Sauesniki pogleda Andriju, a i on se snebivajui promekolji, kao da su se nadali da se to " moda moe preleati, kao proletnji nazeb ? I VAA: Ma, ne... Ja ne bih ni primetio, ali... ^% >"' f*}-""-^ Otkrivajui svog dounika, skrete pogled ka Knjeginji i zabrinu se videvi je odjednom snudenu, oborene glave, s rukama na leima, kao da ju je neko uvredio? Pritrajoj brzo, pruzivi ruke koje ona eljno prihvati, ali i dalje ne die pogled... VAA (na ruskom): Staje, lepotice? Ko te je dirao? Je 1' ti neki boljevik oteo slatki? Pokai mi samo tog nitkova!? alei se, on preko njenog ramena mnogo ozbiljnije pogleda Tihi, koja ga odmah umiri objasnivi mu oima i kratkim gestom ruke da je haljina kriva za sve. Jednostavna iroka i arena ruska haljina zaista je bila naglaeno folklorna, ali na Knjeginji je delovala tako unikatno i neprocenjivo da ponosni Vaa nije mogao da nae ni najmanju manu ni svojoj devojci ni njenoj odori, a to svakako nisu mogli ni Nikola i Andrija koji se samo zaueno pogledae... KNJEGINJA (na ruskom): Nisam ni uzela slatki, Vasilij... Samo mi to jo treba... Svi me ionako gledaju kao neku ludu u ovome... Vodi me bolje odavde... Vaa je neno privi na grudi, nikako nije eleo da bude tuna, iako ju je tunu najvie voleo... Otilija im prie, i saeka koliko je trebalo, pokazujui i Vai i Andriji da zna ta radi... TILA (na poluruskom): Hodi malo sa mnom... Sad emo nas dve to resiti... Knjeginja joj se prepusti sa puno poverenja, ali ipak se zagleda u Vau kao da eka pristanak, a on je njenu ruicu putao sve pazei da je ne ispusti, kao tananu musUnsku maramu koju pokuava razvijoriti na povetarcu... HKKHJSBiifSKKRSSSSIBHH! - 138A. <ic rani mi ti. VAA (na ruskom): Doi brzo, devojice... Nisi jo ni pola a ve mi nedostaje... Andrija je zabrinuto gledao za njima, i to je bilo najgluplje to je mogao da uradi. Uz dve lepe mlade ene koje se doukavaju, sestrinski uhvaene pod ruku, barem pet pomisli bi pristajalo bolje nego briga... ANDRIJA: Nee Otiliji valjda pasti na pamet da je vodi kui i preoblai u neke svoje haljine? Mislim... Mogla bije uvrediti... Ipak je ona... Vaa je uoio da nisu skrenule ka Tilinoj kui nego da su mugnule u gusti prema reci, i shvati daje najgore to se moe desiti ako ih neko s amca vidi kako piske u pesak... Za svaki sluaj, iskoristi priliku da objasni kako Knjeginja nije nikakva plemkinja, ili tako ta, za ta je svi ovde preutno smatraju ? VAA: Ipak je ona samo atamanova ki, Andi... Ali pre nego to je atamanova ki, ipak je samo devojka... A, za razliku od vas dvojice pustinjaka, ja sam odrastao uz neke devojke, i verujte mi na re... Malo ta moe da ih oraspoloi kao cicanje u tue kipie... Tila i Knjeginja ipak su ih potpuno iznenadile. Ne samo brzinom kojom su to uinile, gotovo maionicarskom, nego i idejom koja se, kao i sve dobre ideje, po svojoj izvedbi odjednom uinila i jedinom moguom? TILA: E, sad emo videti! Da li su te gledali zbog haljine, ili zato to si tako lepa, ludice... Vaa poali to nije virio da vidi kako su to uspele da za petnaest sekundi potpuno razmene garderobu, od Knjeginjinih ravnih cipelica do plavkastog eiria na Tilinoj glavi? Otilijaje

nosila ak i Knjeginjine naunice sa rubiniima, dok ovoj drugoj, kompletno u Tilinoj garderobi, nije promakao ak ni medaljon na kljui" oko vrata, na koji Vaa odmah postade malo ljubomoran, znajui da u toj urbi Andrijinu sliku ipak nisu uspele da zamene njegovom ? KNJEGINJA (na ruskom): No, Vaenka? ta ti misli? Vaa ispod oka proviri ka Nikoli i Andriji, pa onda tobo procedi kroz zube da to uje samo Tila, ali, naravno, dovoljno glasno da to dospe i do onih kojima je upueno... - 139 ^V_c rani mru: VAA: Mislim da ba neu uivati ako svi budu blenuli kao ova dva klipana... Klipani se dobronamemo osmehnue, ne negirajui da su se zagledali malo vie nego to bi trebalo, Tila se na to nasmeja zvonko, kako ona to ve ini, a Knjeginja koja nije potpuno razumela o emu se radi, i koja je jo uvek bila nesigurna u svoj novi izgled, oseti se pomalo nelagodno... KNJEGINJA (na ruskom): ta to pria, reci mi? Ne svia ti se? VAA (na ruskom): O, svia mi se, knjeginjice... Ne svia mi se samo kako te ovi razbojnici merkaju... Nego... Idi sad sa Tilom po tu eerlemu... Ako ja budem iao s tobom opet e te gledati kao ludu... Takva gospoica, a ide sa nekakvim mangupom pod raku!? Ali znaj daje ovo poslednji put da te putam samu... I da sam odmah za tobom! Ona radosno prihvati Otilijinu ruku, i uputi se stazom, njih trojica saekae da devojke odmaknu desetak koraka pa lagano pooe istini putem, ali Andrija ne izdra, nego ubrzo potra za njima, a potrao bi i Vaa, ali mu je bilo nelagodno da ionako usamljenog Nikolu ostavi jo usamljenijim... VAA: Tvoja enica nije dola, Nina? Bio sam siguran da e je najzad pokazati? Nikola utivo odreagova, pokuavajui da o Jelici pria sa onom istom ljubavlju kojom su tog dana voeni razgovori oko njega... NIKOLA: Pa, nije, naalost... Jako joj je krivo... Ali ona ima te njene... Migrene... Ne elei da poveruje u utisak da njegov prijatelj nije potpuno iskren, Vaa je elegantno nastavio po svome. I ko je sad tu kriv? Onaj ko pokua da prijatelju proturi talcvu priu, ili prijatelj koji se pretvara daje u tu priu poverovao? VAA: Aha... A da nema ona neku migrenu... Kao Otilija? Nikola se tre, kao da je bogohuljenje i pomisliti da bi jedra mlada ena koja pola godine lee sa jedrim mladim popom mogla osvanuti blagoslovena? NIKOLA: Ne, ne... Mislim da je jo rano? Otkud ti to? - 140_ ac J (Uli mi < Vasa napravi svoju karakteristinu grimasicu koja je mogla da poslui kao komentar i na prvi i na drugi deo Nikolinog odgovora... VASA: Pa... Malo ste urili sa svadbom... Kao da rat nije gotov, nego da tek poinje... Nikola ga odmeri iskosa, pokuavajui da odgonetne ne ljuti li se to sluajno Vasa to ga nisu saekali? NIKOLA: Bojao sam se da e mi prebacivati, ali... Njeni su stalno pritiskali... Kad je tvoje prvo pismo stiglo, prolo je ve dva meseca od kraja rata... A jo kad si poruio da sigurno pre prolea nee dolaziti... Jelica je ba zapela... Nije htela da se uda ba poslednja meu drugaiicama... Vasa proguta komentar nevoljno, kao ciknulu vinju. A kad Jelica neto naumi, Jelica to i ostvari, dakle? VASA: Ma, dabome... Ali Andrija je bio tu... ini mi se da je malo povreen to ga nisi zvao za kuma... Dogovor je bio: Andrija tebi, ti meni, ja Andriji, sea se? A sve je ispalo drugaije... Nikola se ugrize za usnu, ako je Vasa za ovih par dana koliko je tu ve saznao za to, onda znai da onaj ko mu je to raportirao oito neispunjeno kumstvo smatra jednom od vanijih stvari koje treba prijaviti? NIKOLA: Pa, ne znam... Mislim daje shvatio... I oni su se iz Rusije vratili venani... Nita nije ispalo kako smo zamislili, dobro kae... Da je Vasa izgovorio i najkrau potvrdnu recu, Nikolu bi to potpuno smirilo. Ovako, kad outi, to uvek znai da mu ba nije po volji... NIKOLA: Nemoj da si takav... Zna daje u pitanju vladianska familija... Ipak je Andrija katolik, a Otilija Jevrejka... Jelica je mislila... Vasa nije eleo da se svaa, ali vie nije eleo ni da to slua... VASA: Nikola, jebo te, ta je s tobom? Zna ti vrlo dobro da su se njih oboje prekrstili u

- 141 V ne ir'Jll 7i,/u^ Odesi, samo da bi ve sutradan mogli da se venaju u pravoslavnoj crkvi? Bogovima to nije vano kao ljudima... ak i ja kao ovakav antikrist znam da Bog ne zamera, zameraju ovi dole... Kad ve ima obzira prema svima, imaj ga malo i prema onima koji te najvie vole... Oboje zastadoe, nije ovo bilo novo meu njima, Vaa je jo kako znao da brani povuenog Andriju, ali Nikola mu nije zamerao, svestan da bi istim tim arom branio i njega pred Andrijom, daje situacija obrnuta... to se, istini za volju, deavalo uoljivo rede... NIKOLA: Jeste, pogreio sam, znam... Stalno pokuavam nekako da izbalansiram, Jelica mi je sad najvanija... Ona je malo svojeglava, takve je naravi... Ali ume da bude pravi aneo... Zavolee je, ve... Vaa mu spusti ruku na rame, pesak koji je za ovih pet godina iscurio iz gornje polovine njegovog peanog sata, sabioje i interval izmeu onoga to pomisli i onoga to izgovori, to bi se sasvim uproeno moglo nazvati i strpljenjem... VAA: A i ti e... Valjda? Pogledali su se samo na tren, ali i taj tren je bio predug za obojicu, no, na sreu, tad iz zvunika pokaenih po drveu zakra glas koji je pozivao plivae da se prijave za trku, i oni se osmehnue kao po dogovoru, prepoznavi Verebea u spikeru. Nakon tog osmeha pogledi su im bili promenjeni, i sve je izgledalo mnogo manje vano, i ono to je prolo u odnosu na ovo sad, i ovo sad u odnosu na ono to je prolo, ma, sve u odnosu na sve, najkrae reeno... VAA: Doneu hladan klaker... Pa da na miru gustiramo ove amatere... Nai nam neko dobro mesto... Uputi se tamo gdeje najvea guva, znajui da tamo mora biti i najbolja tezga? Usput su ga neki prijateljski gurkali, neki se gurkali meusobno, probijao se kroz taj neprijatni kordon povrnih poznanika od kojih mnogi nisu znali da li sad treba da se pozdravljaju s njim, kad pre rata nisu, i oborio je pogled ne elei da on bude taj koji o tome odluuje, a onda se odjednom, ne smislivi kako da se ponaa ako se to desi, stvorio tano pred njom... Okrenula se od tezge sa dva klakera u ruci, i nala mu se, udnom ironijom, blie nego to je ........i......... - 142: 7 aJti mraj: ikad bila... MALA VIDRA: Hej? / ona je bila zateena, i to je bilo najpotenije. Niko nije bio u prednosti, niko nije imao spremnu reenicu, ak ni gest, a u odnosu na predomiljaj, afekt uvek povlai i neke olakavajue okolnosti, u ma ta da se izrodi u svojoj nepredvidivosti... VAA: Hej i tebi... Lepi matrozu... Njena haljina zaista je imala kockastu mornarsku kragnu, i ona pokua da taj kompliment primi kao prava mala enica, smerno i srameljivo, ali srce je mahnitalo kao mae pod koarom, bila je oajna shvativi da se vie nita ne moe uiniti, pred njom je stajao neko drag, blizak, neko potreban, pred njom je stajao neko koga ne srne dotai, zagrliti, ak ni osloviti bliskije nego poznanika... MALA VIDRA: Javili su da si poginuo... VAA: Ih... Smrt bi bila jeftin izgovor, sea se? Kandilo osmeha u njegovim oima nikad se nije gasilo, sad je jedva tinjalo, ali ga ona ipak uoi i pokua da ga raspiri svojim smekom, ali re nepredvidivost" kao daje ve pomenuta maloas? Umesto prozvanog osmeha odazvale su se krupne nezadrive suze, i nije ni pokuavala da ih zaustavi, kad su ve same krenule nek se same i zaustavljaju... MALA VIDRA: O, kako mi je teko... Teko mi je bilo kad sam ula da si poginuo... Jo tee kad sam ula da si iv... Ali ovo je najtee... Nisam mislila da e biti ba tako... Nije u tom asu poeleo da je prigrli, nego je to poeleo jo im ju je video, a u tom asu je samo bio opasno blizu da to i uini, no, vrlo dobro je znao da u okolnoj guvi ima bar dvoje njih koji bi time mogli biti neizleivo povreeni... VAA: Vidi... Teko, tee, najtee... Ne valjam ti ni iv, ni mrtav... Cigani kau, kad se avo namerai na tvoj beli al, moe ga arati, moe ga parati, aF on e ga i u koniima nai... Neko nam je gadno u vraao... Izmicalo je od poetka... Uvek za korale... - 143 /\ (K ? uju' im ax mrkmda je nekoliko puta, nije joj se dopalo to objanjenje, ali za svo ovo vreme ni ona nije uspela da smisli puno bolje ? MALA VIDRA: I ta sad? itav ivot emo ostati na tom koraku?

Pogledao ju je neno, brino, u tom pogledu vie nije bilo onog bezobrazluka koji ju je proganjao kroz snove, ali odjednom je bila sretna to ga ima barem ovalcvog... Samo. jadno li je prijateljstvo kad ostane kao sitan kusur krupne novanice ljubavi... VAA: Pa... Jesi li sretna? Nije to bilo zajedljivo, ni zlobno, kao ni njegov pogled ka njenom zaobljenom profilu, daleko upadljivijem od Tilinog. Pomisao na malo bie ije je pokrete ve oseala, ispuni je onom neopisivom milinom koja u svom nadiranju odroni jo koju suzicu, ne doputajui joj nita osim potpune iskrenosti... Ona zagrize usnu, kao da mora da mu prizna neto uasno, i to to je imala izgovori u dahu, gotovo s olakanjem... MALA VIDRA: Pa jesam! Bog nek mi oprosti, ali jesam! Ba sam... Sretna... Uplaivi se to o srei govori kroz suze, uhvatila se za sidro na laniu, i primetivi da on gleda u tom smeru, shvatila da njena amajlija, brojanica, zalog nade, tragine ljubavi, i ko zna ega sve jo, polako gubi pravo da to i dalje bude? Mladi ovek koji je nailazio gurajui deija kolica i posmatrajui ih nekako zabrinuto, gotovo strepei, prekinuo je nju u pokuaju da lani skine, i Vau u pokuaju da joj kae da to ne ini. Kroz svu tu brigu ovek se ipak osmehivao potpuno iskreno, Vaa ga takvog nije znao, a kad Mala Vidra iz preo stronosti najavi njegov nailazak, shvati da mu do tog trenutka nije znao ak ni ime, nego samo in i ono neuobiajeno ugarsko vlastelinsko prezime... C-i-^ i. * <- A MALA VIDRA: Evo i Ivana... ~9T Ivan, dakle... ^KT''m i i ' i i i i i i i n n n i m ......im mi miinm......mm mu n n i i mi i <m mm m mi mi ili mu i nm.......n n i i E&d - 144i tuli 7nrax Demobilisani kapetan Na-Mandi obazrivo zaustavi kolica neto dalje, u hladu, i lagano prie oznaivi i treu taku tog dotle samo nagovetavanog trougla... KAPETAN NA-MANDI: Uplaio sam se da ete se i poljubiti? To je reeno uz ve opisani osmeh, ali u sva tri pogleda bilo je previe ozbiljnosti da bi se zanemarila ona izreka o udelu zbilje u svakoj ali? No, Vai laknu kad vide da razgovor kree tim tokom, u tome je bio najbolji... VAA: Ne brini, Kapetane... Kad dosad nismo... Izrekao je to majstorski, da Maloj Vidri zazvui setno, a kapetanu dentlmenski, i ovaj na te reci konano prelomi, zagrlivi Vau snano, dugo ga ne putajui... KAPETAN NA-MANDI: ovee! Nema pojma kako mije drago to si dobro! Odmakao ga je ne sputajui mu ruke s ramena, i, to je najgore, Vaa nije nalazio ni najmanji razlog da posumnja u Kapetanove reci? Bivi andar se tad okrete Maloj Vidri neno je poljubvi u obraz, zagleda joj okice, i paljivo zagrli... KAPETAN NA-MANDIC: Eto... Jurio sam njenog oca... Njenu brau... A ulovio nju... Ona me je odnegovala... uo si to? Poljubio joj je obraz ponovo, istom onom nenou, i Vaa estitajui klimnu, pokuavi da nekako i njoj saopti ono to nije dospeo, niti e, kako stvari stoje? VAA: Pisala mi je sestra neto... Krajem novembra, kad smo se konano povezali... Ba vam se rodila devojica... Svo troje pogledae ka gospodskim kolicima sa belim gumenim tokovima, a Mala Vidra, poe ka njima i majinski se nagnu nad usnulu bebu. Kapetan je zaljubljeno isprati pogledom, a onda se obrati Vai koji je bio dovoljno obazriv da pogled sa mlade majke skrene trenutak ranije... KAPETAN NA-MANDI: Svi su govorili da nisi iv... ak i oni to su dolazili iz zarobljenitva, a njima se najvie verovalo... Najmanje pet-est puta smo uli da si poginuo... " 145 Vasa na to samo odsmehnu... VAA: Ma, preterali su... Samo prva tri puta je bilo ozbiljno... Kapetan se zagleda u apku na Vasinoj glavi, pokuavajui da po njoj odredi najudaljeniju taku do koje je on stigao... KAPETAN NA-MANDI: Iz Poljske je pota jo i dolazila... Iz Rusije... Jako retko... Vasa pomisli da mu pomene imena nekih planina i reka, ali se seti da se Rusija meri

kilometrima znatno krupnjim od ovdanjih... VASA: Ogromna je Rusija, Kapetane... Tamo se zagube i gradovi, a ne ljudi... Momi u kupaem kostimu dotra do njih taman na kraju te reenice, i uzbueno pokaza ka Verebeu koji mahnu Vai iz daljine... MOMAK: Pita vas gospodin predsednik irija da li ete uestvovati u trci? Vasa negirajue mahnu Verebeu, i odgovori momku kog odustajanje legendarnog etvorostrukog pobednika vidno oraspoloi... VASA: Pa, ne, deko... Ova reka je postala prebrza za mene... I, ini mi se daje ranije taj venac bio i blii, i manji? Kako bi ga doneo tolikog do obale, sve i da stignem do njega? Namignu Kapetanu, koji to ispod oka isprati dugim iskusnim pogledom, spremajui se da krene... KAPETAN NA-MANDIC: Idem, moram... I ja neto pomaem gospon-Verebeu, zna kako je? Ali nemoj da posle ne popijemo neto za tvoj povratak? Emil i ja smo popili bruderaft" kad smo uli da si iv... A znali smo! elo vreme smo znali! Uputi se ka obali, ne propustivi da jo jednom pomiluje Malu Vidru i vime u kolica, i gledajui ih zajedno, Vasa se na trenutak oseti kao makov kralj poklopljen makovim kecom u poslednjem tihu... 146J\ uo i um ?m ci* VAA: Kapetane... Saekaj... Uzmi ovo... Za uspomenu... Kapetan zbunjeno prihvati apku, ne shvatajui taj gest, ali se zahvali tako to je odmah stavi na glavu, uvebanim pokretom... VAA: To je kapa puka iz kog ti je doleteo onaj sretni metak... Nek ti i ona donese sreu... Bio je to samo izgovor za malu vradbinu, ali Kapetanu se dopade, i on urei ponovi poziv na pie... KAPETAN NA-MANDI: Nemoj da mi nestane... Kao nekad... Vaa mu to obea, koliko se ve bez reci moe obeati, i poe ka Maloj Vidri namerivi da je samo pozdravi, ali ona ga preduhitri okrenuvi se, i brzo mu tutnu u ruku lani koji je u meuvremenu skinula... Gledali su se bez reci, sve to mu je padalo na pamet u vezi tog lania liilo mu je na natezanje, a onda se spasonosno seti, oprezno prie kolicima, i paljivo, da ne budi usnulog anelka, uuka smotanu zlatnu stvaricu pod svileni jastuak... VAA: Znam daje obiaj da to bude dukat, ali... Objasnie joj... Okrenuo se to je mogao mirnije, i stao u red za klaker, proputajui neke koji su ba pristizali, kako bi bio siguran da ona vie nee biti tu kad se bude vraao... Za razliku od njega, Nikola nije mogao da odvoji pogled od Male Vidre, spazio ju je kad je poao da vidi staje Vau toliko zadralo, i povukao se iza kestena, ne ba kao uhoda, pre kao pijanac, oslonivi se unutranjom stranom ramena, ne skreui pogled ni kad ga je ona, osetivi da je neko posmatra, osmotrila, okrenula mu lea, pa tek onda, setivi se ko bi to mogao biti, ponovo pogledala ka njemu, uputivi mu jedan osmeh potpuno ist, bez iega to bi ga moglo objasniti, kao osmeh onih likova kojima su oslikani hramovi kojima se posvetio... Tad jo nije znao da e je po tom osmehu pamtiti, jer narednog trenutka su joj prili Andrija, Tila i Knjeginja, i onda je ve morao da se skloni, a posle toga vie nije uspeo da je pronae u guvi, ni sledeih dana na ulici, ni sledeih godina u varoi, ni sledee venosti u ivotu... 1:1:1 t ;;i ili - 147 /^ '/c i (Uli trti a^i Tila je znatieljno zavirila u kolica, Knjeginja se vaspitano propela na prstie korak iza nje... TILA: O, i ve eka drugu? Divno, bie drutva ove jeseni... Mala Vidra intuitivno zagleda Knjeginju, lepe ene primete lepu enu pre najveih enskaroa... MALA VIDRA: A vi? I vi ste... Primeujui da je ne razume, pokaza na lubenicu koju je skrila pod svojom haljinom, i Knjeginja shvati pitanje pre nego stoje Tila pokuala da joj prevede... KNJEGINJA (na ruskom, ali polako): Ah, ne... Ja sam mog Vasilija srela tek za Boi... A udala se za Uskrs... Jo je rano... A moda i nije? Boe, ne znam, nisam pazila? Ona se postide, i sve tri se na to nasmejae, ali kad smeli utihnu, Knjeginja primeti da je Mala Vidra udno gleda, pa i ona Ijubopitljivo nakrivi glavicu, odgovorivi na malopreanju intuiciju...

Vaa u tom asu napokon pronae Nikolu i spusti se kraj njega, ne stigavi da ga pita ita jer oboje se okrenue ka muzici koja im se pribliavala pratei vidno nacvrcanog Emila Sraca... Na uu dva putia na Emila prosto nabasae i Andrija i devojke, i odjednom se skoro itava ta nezvanina familija nae na okupu... EMIL SRAC: Resio sam da se oderem kad se svi vratite... A resio sam da se oderem i ako se ne vratite... Ali ne bi to bilo to! Prigrli Nikolu koji je ustao, i kom nije bilo ba drago to ujaka vidi ovakvog, mada je takav" bio vie nego zabavan... NIKOLA: Malo si popio, ujo? EMIL SRAC: Malo, majku mu! Ali imao sam neka posla, nadoknadiu! im mi se 'f Verebe prikljui... f__, -> Sad prigrli i Vau, koji mu kucnu stomak, kao bure koje ispituje... KHf m -i m HHH tr3 - 148J\ _ no rani nn nx. VAA: O, fala bogu, da danas sretnem i nekog ko nije trudan... Knjeginja ga iz prikrajka pogleda isledniki, a onda mu se kao mii uvue pod rame, zavrtevi dugme na njegovoj koulji kao da na radiju trai stanicu na kojoj e uti ta eli... KNJEGINJA (na ruskom): Vasilij... Vaenka... Ona lepa mlada ena sa kolicima... U plavoj haljini... Koje to? Vaa pokua da se odmakne ne elei da je pusti, to ispade kao pokuaj nekog iice da izotri bez naoara, a kao tako iskusan iica on ispravno i oceni da ne treba da je lae o neemu to se desilo dok se jo nisu znali... VAA (na ruskom): To je Neko... Kog sam zaboravio... Nije joj se dopalo stoje bila na dobrom tragu, ali joj se dopalo to nije poeleo daje slae... KNJEGINJA (na ruskom): Dobro... A sea se moda i kad si Tog Nekog zaboravio? Ba je voleo tu atamanovu ki. Dodirnuo joj je nosi svojim, mrdnuvi ga levo-desno, kako je nauo da se ljube u Sibiru? VAA (na ruskom): E, da zna da se sluajno seam... Ba na Boi... U seniku oca majora Fedotova... U selu Rubenkovo... Kad me je Neko Drugi poljubio prvi put... Privila se uz njega stoje vie mogla, ne razmiljajui ni o emu van tog sena, kao ni onda... KNJEGINJA (na ruskom): Aha... A kad te je Neko Drugi poljubio i drugi put? Vaa se, kao nae pred sloenijim problemom... VAA (na ruskom): Uf... A kad me je Neko Drugi poljubio i drugi put... Onda sam prvo zaboravio sve devojke koje su me ikad poljubile... Pa zatim... ekaj da prebrojim... I tristo miliona dvesto dvadeset i est hiljada etirsto devedeset i pet ostalih devojaka na planeti Zemlji... Emil Srac na to kao naruen komandova tu, i podie au u zdravicu, iako je on jedini imao au u ruci... - 149 TV.c/o rani mraj. EMIL SRAC: Pazi ovamo! Moji deaci su se vratili ivi i zdravi, i sad mogu mirno da umrem... Svi se nekako pokunjie, i Emil pouri da nastavi tu zdravicu, ta lije? EMIL SRAC: Ali sve neto raunam... Da u mirno moi da umrem i za deset-dva'est godina? Na to drutvo ivnu, gde je deset-dva'est, tu moe da se nategne i na trideset i koju? EMIL SRAC: Nikola, sine, obeaj mi sad da e me sahraniti k'o svet... Hteo sam ve da se upiem meu ove to se spaljuju, ali ta u ako umrem pa saznam da Bog ipak postoji, i da sam se prevario? Ne bih to sebi nikad oprostio... Svi uivaju u ismevanju straha od smrti, jedino se Nikola neto snebiva, kao i obino... EMIL SRAC: Nikola! Nina moj! Samo bih te molio da mi nae grobnicu prema reci, gde je malo vlanije... Navikao sam na vlagu... Bojim se da bih od suve zemlje mogao navui kostobolju? Uozbiljio se tek za promil, ali oni koji su ga znali pogodili su da ono to e sad rei vie nije

egaenje? Prigrlio je Nikolu i Vau, a onda je pozvao i Andriju, pokuavi da ih svu trojicu uhvati ujedan veliki zagrljaj... EMIL SRAC: I da mi obeate! Opela samo kol'ko mora! Kao peruna u smuoki perkelt! A onda da mi vas trojica otpevate... Gde god bili... Onu... Zna koju? Zadnje pitanje bilo je postavljeno uri Slovaku, koji spremno razvue harmoniku, saivljen s njom toliko da ve i uvlai vazduh kad ga i ona uvlai... tf d Jr URA SLOVAK: Kad zadnju brazdu zaorem... Po tragu senke rodine... Procvae zimska ruica... Po prvi put te godine... Naie studen atarom... Kao regiment oklopni... i Ibju sama mirna vlat... Kad okopni..." KKHHHHKHHHHHHjau-JHHffi p HK i EC-3 - 15028. EPILOG. SI E, 194. (ext. dan) "".'" .-& NIKOLA: Ja nemam nigdi nikoga... Al moja pria prosta je: togod ih manje zavole, manje ti njih nedostaje... Al nisam kadar vindlati... Za sobom skele paliti... Da silom steknem koga kom u faliti..." Dvadeset i jednu godinu kasnije Nikola nastavlja pesmu koja se nije prekidala. U drugom delu strofe pridruuju mu se Andrija i Vaa, pa se sva trojica povlae pred refren, koji prihvataju samo muzikanti, neki ostareli, neki sasvim ostareli, a neki ve i zamenjeni mlaima, deacima, takorei... HOR MUZIKANATA: Obe'o sam da te neu pominjati... Bogarati... I sudbinu proklinjati... Ve u grad se preseliti, orcati i veseliti... Obe'o sam, srca teka... Obeao... Al, jebega... " Sanduk je izdeljan u obliku amca, izrezbaren renim i obalskim motivima, Emil je i u tome pokuao da ostane dosledan svojoj tituli nadudaka, ali, sudei po broju ljudi koji su doli da ga isprate, izgleda da nije uspeo da se posvaa sa ba celim svetom? - 151 f\,_uo i ani mra. Bivi Mladii prvi prilaze grobu, Vaa uzima grumeni u ruku i pre ga isputa nego baca, ali umesto tog grumena zemlje baenog u raku, u vodu pljuska komad pogae za pokoj due" oko kog se brzo uzmuva jato bucovia... Nikola i Andrija gledaju Vau koji je to izveo, pa onda isto uinie i njih dvojica, odlomivi po komad ponuene zadune pogae, Nikola, naravno, prekrstivi se, a Andrija, manje vian obiajima, prekrstivi se prvo katoliki, po navici, a onda brzo i pravoslavno, shvativi da je negde pogreio, a sve uz onaj isti neodoljivi klipanski osmeh, godinama jedva malo okrnjen... Na tremu Emilove kuice, nad vodom, za dugim stolom sede uglavnom nepoznati, ili posle toliko godina tee prepoznatljivi ljudi, ta slika mogla bi se naslikati sa tri-etiri boje, tamnocrvenom bojom vina, belom bojom stolnjaka i izlomljene pogae, i jednom tamnom meavinom teget-smee-crne u koju su, manje-vie, svi odeveni... Vaa i Nikola sputaju se obalom, Vaa mu neto objanjava zagrlivi ga prijateljski, i izdaleka to lii na uobiajeni teiteljski razgovor, ali samo izdaleka, i samo onima koji Nikolu i njegovo uzdrano srce ne poznaju tako dobro kao Andrija, koji ih diskretno prati pogledom, sumnjajui daje u pitanju neto sasvim drugo? I zaista, u sledeem momentu Nikola iznenaeno zastaje, osvre se ka Emilovom amcu, i odmahuje glavom, Vaa rezervisanim gestom pokazuje da ne eli da se dalje mesa... Sa vode preko "Anelke " koja se oglasi svojim prepoznatljivim priguenim odzvonom, kao i svaki put kad se un promekolji na talasu, sledei kadar u unaifu nagovetava njih dvojicu upesku na obali... NIKOLA: Ma... Nije valjda stvarno zlatno? Dugo su sedeli naspram amca i posmatrali zvono pre nego to je Nikola to pitao. Vaa je samo slegao ramenima, i izraz njegovog lica moda je bio i reitiji od onoga to je naglas izgovorio...

VAA: Sto se mene tie... Zlatno je... Pa od ega je, daje... Nikola je i dalje uzbuen, odmahuje glavom potpuno usporeno, kao daleki odjek onog prvog odmahivanja, pa se na i njegovom licu ocrtava samo zauenost, kao daleki odjek one pn>e - 152TK. eia > ani tnrn. zapanjenosti... NIKOLA: I, nisi ga sve ove godine ni zarezao? Bricom, onako ispod farbe? isto da se uveri? Vaa se osmehnu otkrivi da je moda i pomislio na to, ali i dalje zadrta nadmoni stav carskog rizniara imunog na zveket dukata i svetlucanje dragog kamenja... VAA: Pa? Da vidim daje ispod farbe neto uto? Ba ja razlikujem mesing od zlata, moj Nina... Jedino sam mogao da ga na biciklu odvozam u varo, pa zamolim zlatara da izae pred duan i proceni od koliko je karata to zlatno zvono na mom paktregera? Napokon se i Nikola osmehnu, pomislivi da bi taj zlatar verovatno bio i zaprepateniji od njega, no, tad se ponovo snudi, setivi se zaveta aavog alasa... NIKOLA: Eh, jadan ja... ta lije samo taj moj ujak mislio o meni sve ove godine? Pogleda Vau oajno, uzaludno pokuavajui da pronikne i u misli uvara tajne, ali neko ko o tome nije progovorio dvadeset i est godina, nije ni sad urio da se izlaje... NIKOLA: A iveli smo kao isposnici... Ponekad... Da je zaloio samo taj ruak...Ne bi morao ba svako jutro raniti pre svih... Drmusati petlove da zakukuriu"... Luda jedna... Vaa se odobrovolji prinietivi da Nikolu ne trese ona stara groznica pohlepe, koju godine obino ne lece, nego samo pogoravaju... VAA: Zna da je govorio da ni zlato ne donosi sreu? To je prokletstvo sujevernih... Obino pronau hiljadu stvari koje ne donose sreu... A ni jednu jedinu koja je donosi... Nikola ga pogleda slomljeno, nije zaplakao kad je uo daje Emil umro, nije ni sad, ali bio je avolski blizu... VAA: Takav je bio Emil rac... Podredi ivot da te izvede na put... A onda ti posakriva putokaze... Imao je on neke svoje bubice-vabice", to bi rekao pokojni ika-Verebe... Zbog neeg je uvrteo da se sudbina jednostavno ne moe kupiti... Ni za dvanaestak kila zlata... -J53'f\^ao 7 aiii mru. Nikola je svo vreme vrteo burmu na svom prstu, to mu je bio tik koji bi neko struniji od Vae bolje objasnio, ali ga ne bi bolje uoio... NIKOLA: A ja sam pokuao daje kupim za ovih dvanaestak grama? IT^4! Vaa ne ree nita, samo ga potapa po ramenu, ali nije bilo potpuno jasno da li je to sauee zbog umrlih ili zbog ivih ? NIKOLA: Zna li Andrija... Za ovo? Vaa odreagova ak pomalo uvreeno, ako tajnu dvojica kriju od treeg, onda to vie nije tajna, nego zavera... VAA: Taman posla... Sad znamo samo ti i ja... I tukon, dabome... Pominjanje misteriozne ribe nasmeja ih i ovog puta, kao deake, i ak se pomalo i trgoe, na iznenadni odjek smeha sa vode, u polutiini parastosa... VAA: Mislio je da je Anelka" posebno ukleta... im je navukla grom na austrijsku lau... I da joj je oito sueno da ne zvoni ljudima... Nego ribama... Zna koliko je on verovao u te vradbine... Nikola se zamisli, pogotovo to u tom asu zvono sablasno plingnu jo jednom? Nisu sluajno ostali alasi sumnjali da ba ti zvui mame ribe u Emilove mree? NIKOLA: I, Vaso? Da te ujem... ta bi ti uradio da si na mom mestu? Vaa zausti da kae da su jednom ve bili na zamenjenim mestima, pa da nije dobro ispalo, ali to ipakpreuta... VAA: Mani mene... Bolje pretpostavi ta bi Emil uradio? "IT" ^ ~" Nikola odmahnu rukom... Cl ^ s>___________V NIKOLA: On? Ih... Bog zna ta bi on uradio... ()\ Vaa mu se primae u zonu apata, ovog puta ne odolevi, i zavereniki mu namignu... sa m -154VAA: Pa, ako Bog zna... Onda bi i ti to mogao nekako saznati? Jesenje uinila svoje, dani su okraali kao klipanske akire...

Drutvo je poelo da se razilazi sa prvim sumrakom, i Nikola je ostao sam na mestu na kom je bio sa Vaom, kako je ko odlazio tako bi mu samo mahnuo, ne uznemiravajui ga vie od toga, a poslednji su krenuli Tila i Andrija sa svojom odraslom decom, i Vaa sa troje odraslih i najmlaim Acom... Nikola je ekao da zamaknu iz vidokruga, a onda je sklopio molitvenik koji je dotle listao, i polako otisnuo nikad zakljuavani amac... Zaveslao je ka sredini reke, i pustio da ga voda nosi, lagano, Tisa se u tom delu unja kao da je neto skrivila? Nagnuo se do povrine, i zajtio reku u ake, pa zagnjurio lice u njih dok mu sva voda nije iscurila kroz prste, a onda duboko udahnuo miris reke koji mu je ostao na dlanovima... NIKOLA: Oleana... Olenka... Ustao je i zvono se zaljuljalo, znao je za kim zvoni... Otkaio ga je lako (svako je mogao!), i spustio ga u vodu sa dve ruke, potopivi ga potpuno, ne pazei na rukave. Saekao je da se sve smiri i ispustio ga u dubinu paljivo, bezglasno, pomislivi da tako ni novi baen u fontanu ne sme uti kad bune, oekuje li da ti se elja ostvari? A poeleo je da njegov nesretni ujak dospe u Zemlju Veitog Svitanja, koje je toliko voleo. I da se na Tom Svetu sretne sa onima sa kojima se na Ovom Svetu mimoiao za onu sekundu u koju Venost najvie voli da se prerui... NIKOLA: Venaja pamnja Emilu racu... Rabu Boijem... Zvono je potonulo suvie brzo da bi ga mogao pratiti pogedom, ak ni po najsunanijem danu Tisa ne doputa da se u nju preduboko zaviri, ali treperavi odsjaj kao da se odbio negde od dna, i tamnozlatna senka oea mu se o ruku gotovo opipljivo, napravi aru na povrini vode, i kliznu mu niz ruku jo jednom, i jonenije, kao da se umiljava... -155A. lit j um mi ti Nikola se prekrsti, to mu je sasvim dobro leglo uz ono to je izgovorio, ali pomalo i uz ono stoje video, i ono to je osetio... Mogao bi se zakleti da je to bila neka riba, ali u sumrak se ne treba olako zaklinjati, kae izreka, sumrak je stari prevarant... Pre e biti daje to samo Anelka", pozivajui na veernje, prepala neku iisnulu renu maticu, povijavije kao mladu golubicu pod same oblake vodenog vilajeta... Deak ulicom predvodi malu paradu, lupajui u limeni dobo... Zlatokos je i nasmejan kao i klinci u koloni iza njega, ima u njegovom dranju neke preigrane gordosti, koja bi se na odraslima odmah objasnila kao oholost, ali Vai se javio srdano, ozbiljno, kao oiveli olovni vojnii, i Vaa mu salutira umesto otpozdrava, podigavi sanduk sa bocama vina na otvoreni mali kamionet... Nikola gleda za etom mnogo zabrinutije, ono to mu smeta na tim deranima su uniforme, deije, dodue, bele zoknice i kratke pantalone, ali na smeim kouljama ipak ima suvie obeleja koja ba i nisu detinjasta? Vaa primeti Nikohn pogled, i lupnu o spoljnu stranu kamioneta dajui mu na znanje da je obavio ukrcaj... VAA: vapii, vole da paradiraju... To je Hartvigov unuk... Ne moram ti ni govoriti... -156Nikola zavrte glavom, mali je zaista bio prva kopija svog oca, apotekarevog mlaeg sina, koji je izgledao isto tako kad ga poslednji put video, pre dobrih dvadesetak godina... NIKOLA: Da... Ali i njihove tate vole da paradiraju... To je ono to me brine... Bie opet rata, moj Vaso... Sve navodi na to... Sad se Vaa zamisli gledajui za deacima, ali kod njega to potraja samo onoliko koliko je neophodno... VAA: Pa... Oito onaj proli nismo odratovali kako treba? Nikola je u tom ratu uesh'ovao prekratko da bi preuzeo odgovornost, pa se nasloni na suprotnu stranicu vozila, oekujui nastavak objanjenja... VAA: ta me gleda? Ti si bio nedelju dana u rovu, i dve godine u zarobljenitvu kod brae Rusa, kao da si se sklonio kod rodbine pred regrutnom slubom... A tek ja? Monarhija za koju sam vojevao raspala se kao cigljarske tragae... A onda se umeam u revoluciju, pa i tu moji nadrljaju od boljevika... Ako hoe nekog da malko sjebe, samo mene ubaci u njegove redove... Nikola se uzdrano osmehnu, osmehnuo bi se i potpuno, da nije bilo one psovke? A onda se seti da Vaa dugo nijepominjao Knjeginjinu familiju...

NIKOLA: Nisi nita uo za Atamana Danilova? VAA: Ne... I bolje... Nita to bih uo ne bi me obradovalo, bojim se... Da je iko iv, odavno bi se javio... Sve su im oteli, njih razjurili, pobili... Ne bi poverovao ta sve svoji mogu da urade svojima... Sin ocu, brat bratu... Toga ima samo kod nas Slovena... Nikola se seti kafanske pesme po kojoj se njegov prijatelj oenio miradzikom, jedinicom, stekavi silno bogatstvo... NIKOLA: I, nikom nita? Sva ta zemlja, mlinovi... Niko vie ni ne pominje njive, plodne, vinograde... Zastade, omaklo mu se, ali to ne bi nita znailo da Vaa nije znao nastavak stiha... - LJ / f\ ao i uju tni a, VAA: Blagorodne? Ne, Nikola... Niko ih ne pominje... Sem tamburaa... Osmehnuo se nekako gorko, godine su ipak onaj njegov zatitni podsmesljivi osmeh preradile u cinian, prezriv maltene... VAA: uo sam, dabome... Neka ih... Takav im odgovaram... Da me vide drukijeg, onda sami sebi ne bi odgovarali... Svako se brani kako ume... Nikola ostade zadivljen jo jednom, lakoom kojom je Vaa postavljao stvari na svoje mesto, kao da su na poleini obeleene rednim brojevima? VAA: Neto su oni tu povezali... Vinograde, sa onih pedesetak mladih okota to smo ih doneli sa Knjeginjinog imanja? Ovde je filoksera potamanila sve to je vredelo, a pokazalo se daje Burina Visoravan stvorena za tu sortu groa... A ne za onaj alosni kukuruz to gaje moj pokojni Mitar ela veka sejao... Lupnu po sanduku natovarenom na vozilo, iz kog su virili luksuzno upakovani grlii boca ve nadaleko uvenog vina... VAA: Ovo moe piti mirne due, time nazdravljaju i patrijarsi i kardinali... Vidi, kod vina je ak i prednost kad nije krteno"? Izmeu prvih zasaenih okota i berbe od koje je to vino isceeno nasijalo se sunca i napadalo se kia, negde u toj praini, i u toj kaljuzi, i Vasine misli se zaglavie na trenutak, kao gumene vinogradarske izme... VAA: Eto... Toliki vinogradi... A stali u bisage dva konja... Nikola ubaci i torbu u kamionet, obazrivo, da Vaa to ne protumai kao pourivanje... NIKOLA: Dva... konja vrana"? Vaa se zamisli nad jo jednim stihom pogreno prevedenim iz ivota... VAA: Da, vidi... Meu tim konjima, koje smo usput... Poveli... Bio je i jedan iz carske tale, gardijski, paradni, irgal" smo ga nazvali, koji je posle pobeivao triput za redom na i -158j aju trn us Petanskom derbiju... U Beu ostavljao drugog i na pedeset-ezdeset metara iza sebe... Samo konj moe tako poteno da zaradi tolike novce kolike je nama dobri irgal zaradio... Otvorio je klaker i doturio ga Nikoli, kucnuti su se kao nekad, pred Verebeovim duanom... NIKOLA: itao sam u tampi... Vidim: tvoje prezime, ensko ime... Kaem Jelici, ovo mora daje Vasina erka? Vaa se ponosno osmehnu, setivi se iskusnih dokeja koji su sa strahopotovanjem odmeravali riokosog devojurka u crvenom prsluku izvezenom zlatnim koncem... VAA: Da, Nastaka je... Ista njena majka... Nije ba roena na konju, ali... Noena je, sasvim sigurno... Glavnom ulicom njegovih uspomena lagano projaha lepotica, uveliko trudna, sa pletenicom smotanom u punu, zblanjavajui sve koji su se tu zatekli vie nego to bi to uinila i sama Ledi Godiva... VAA: Ne ume niko da napravi pesmu... O devojci... Jedinici... Koja je negde" imala vie nego to ovde moe i da se izmisli... Imanja... Koja ne mere geometri nego kartografi... Stada... Koja bi lake bilo naslikati nego prebrajati... Dukata, zlata... Tri vagona tafira... A samo je skoknula u sedlo, odbacivi sve to kao kaputi u proletnji dan... Okvasila lingu u Dnjepru, osuila je na vetru... Spavala u senu, brojala zvezde kroz kronje i imele... Krala kisele jabuke kao Ciganica... Da bi bila s onim koga voli"... krene na kraj sveta, nego ak ni da ostane tamo gde je bio? I ne samo da nije imao srca da Niko kao Nikola nije razumeo veliinu te bezuslovnosti, jer on ne samo da nije imao srca da krene na kraj sveta, nego ak ni da ostane tamo gde je bio? I n< ostane tamo gde je bio, nego je ak ipobegao na drugu stranu... NIKOLA: Pa... Ti bi nekad umeo da napravi takvu pesmu?

Vaa ga pogleda izazvano? VAA: Nekad? Umeo bih i sad... Ali nemam kome... U prostor pre poslednje reenice ubacila se hladna ruka tuge, i nestrpljivo ga povukla od - 159 /v_"c idili nad. arenog izloga matanja. Udahnuo je prekoredno, kratko, i nakon tog suvog, bezglasnog jecaja, nastavio da die u svom ritmu, ali je ve bio s ove strane stvarnosti... VAA: Da, moj Nina... I tog uvenog irgala, i ona dva drepca na koje je bila natovarena loza, i sve druge... Sve sam ih mogao komotno pogubiti negde usput, pa ne bih ni primetio... itav taj silni miraz stigao je na prvom konju... Vrancu bez bisaga... Koji je nosio moju Jedinuku... Nije bio od onih koji pognu glavu, ali daje okrene, to je ipak morao... Da li je suza presahla, ili je uspeo da je zadri, Nikola nije uspeo da otkrije, jer, na licu je, uglavnom, nije bilo kad mu se ponovo okrenuo ? VAA: Eh... Ne smem ni da pomislim... Kad umirem za ovom koju nisam voleo... ta bih tek radio za onom koju volim"? Nikola po prvi put u ivotu oseti da bi on Vai mogao pomoi, ali uzalud, nije znao kako to da izvede ? Ljudi iz ravnice neke oseaje nespretno potisnu tako duboko da posle ne umeju da ih nau, kad im iznenada zatrebaju... NIKOLA: Ma, gde smo ih i pominjali, bitange... To je samo pesma, budalatina... Zafalila im rima, pa stavili tvoje ime? Sve je u njoj pogreno... Uostalom... Po njima si ve i umro? U Vasinom pogledu jo je bilo tamnije nego inae, ali negde iza horizonta enica ve je svitao osmeh, i reci koje je izgovorio pokazae da se trenutak slabosti, bar u njegovom sluaju, sasvim opravdano naziva trenutak"... VAA: Da, mater im... I kanda su jedino to i pogodili? Nikola se zamislio pokuavajui da odredi da li je to ala ili zbilja, a uutao je i Vaa zadovoljan zagonetkom koja mu je pomogla da se izvue iz tuge u kojoj se nikad nije najbolje snalazio... No, sve due pauze izmeu replika uinie mu se kao pouzdan znak da je vreme za pokret? VAA: Siguran si da nee da te odbacim do grada? Otkako je napravljen most, to je as -160A, o rani ?m-(u posla... Skelom je blie... Ali njom sad idu samo oni koji ne ure kui... Taj Vasin dvosmisleni cinizam ponekad je znao itekako da najedi Nikolu, ali ovog puta mu je ak i prijao... NIKOLA: U pravu si... Ne urim... A i volim da se vratim istim putem kojim sam doao... A taj put bio je veoma truckav... Vaa je vozio polako, vadei se na boce koje bi povremeno zazveckale, a u stvari mu se nije rastajalo s Nikolom, koji je, na kraju krajeva, i sam priznao da mu se ne uri... Naioe na ono strailo-raspee, i Nikoli se onaj uoveeni Hrist odjednom uini bliskiji nego ikad? NIKOLA: Eh... Da nam je ova pamet bila... Vaa ga pogleda kao da je to samo pi~vi deo poslovice, i da iekuje i njen nastavak, to Nikola konano ispravno protumai... NIKOLA: Samo bi nam smetala, jel'? Pa, dabome... Svi bi se gurali na istom putu do sree... A ovako je svako poao svojim... Vaa trubnu oveku koji je krivudao na biciklu, i koji jedva odra ravnoteu pokuavi da mu odmahne... VAA: Eto... A u stvari se samo treba napiti kao ovaj Milenko, pa esti na bicikl... Jer na sreu e pre naleteti nego je pronai... Nikola se nasmeja i okrete se za lelujavim biciklistom, to ba nije bila dosledna slika sree na koju je mislio? NIKOLA: Emil je govorio da sreu mora prevariti pa umreti pre nego to te napusti... Jer kad spadne na to daje se sea, onda je to sve drugo samo srea nije ... Vaa se sloi s tim, ali ne potpuno, to mu je bilo veoma vojstveno... - 161 /\ a-iium mriix VAA: Pa, jes'... Mada mislim daje Emil to malo precenjivao... Kao i mi... Pomenuli smo je od jue stotinu puta... A srea je ipak samo jedna od slukinja sudbine... U daljini se pojavi znak za skelu, i Nikola po navici pogleda na sat, to mu nije puno vredelo, jer Rada Skeledija nije imao tu naviku... NIKOLA: A sudbina je u rukama ovekovim...

Vaa na ovu primenjenu propoved odreagova rezervisano, pazei da pred rastanak sluajno ne zazvui svaalaki ili bezboniki... VAA: E, to emo se teko dogovoriti... Emil je, uostalom, svet posmatrao sa vode, ti ga posmatra s neba, a ja sa zemlje... Nije ni udo da iz mog oka to izgleda upravo suprotno... Nikola to simultano prevede... NIKOLA: ovek je u rukama sudbine? O, to mi deluje nekako suvie... Sudbinski? Nasmejae se obojica, upravo u asu kad Vaa zaustavi kamionet, istog asa ugasivi motor... VAA: Kako je onda nesretnog Rezaneva ubo strljen u grudi kad se vratio kui, a onolika zrna ga promaila? Saekalo ga elo selo, saekala ga njegova Ruska, ali saekao ga i strljen... Pod krukom, nad Ruskom... Sve se rimuje... Sem strljena, proklet daje... Nikola pokua da to ublai, ni sam ne znajui zato, on je za Rezancem alio barem koliko i Vaa, ako ne i vie ? NIKOLA: Znam... Ali taj strljen je mogao svakog ubosti... VAA: Tano... Samo, malo ko bi od toga umro... Ali Borisa Rezanac je na prsima imao taj kobni beleg... Koji mu je ostavio neki rani mraz... Izaoe iz kamioneta u toku poslednje reenice, i Nikola se samo osvrnu ka skeli na suprotnoj obali, a onda upitno ka Vai... - 162f\ fn 7 mit ?m d-x NIKOLA: Rani mraz? Vaa se nasmei lupivi vratima, i svirnu skelediji, pa tek onda progovori... VAA: Eto, vidi da ne vredi, pozaboravljao si i ono malo ratarskog to si znao... Nikola prihvati svoju torbu, a Vaa ponese sanduk sa vinom ka sklepanom pristanitu... VAA: Rani mraz, moj prijatelju... Padne tako po mladim vokama... Po tek niklom itu... Po okou... Neno, kao ipkani veo... U snu... Da ni ne primeti... I odredi im sudbinu... Da cvetaju a ne rode... Uvenu... Ili da ponesu kao nikad, ako mu se odupru... Nekom pelen, nekom struk bosilja, nekog kazni, nekog blagosilja, kau stari paori... Skela se urno primicala, Radoslav nije imao puno muterija u zadnje vreme, a jo je i prepoznao Vasin kamionet, izmeu ostalog i po tome stoje bio jedini u okolini... Vaa je bio korak ispred, kao i obino, i Nikola ga nenadano povue za rame ne mogavi da eka sledeih etvrt veka da bi saznao ono to ga mui... NIKOLA: Vaso... Jesi lije video? Ikad? Vaa ga pogleda, ne toliko iznenaeno koliko se moglo oekivati, odustavi posle kratkog razmiljanja od suvinog potpitanja. Od nekog ko Njeno Ime nije izgovorio ni pred kim tolike godine, ni ovog puta to ne bi bilo lepo zahtevati? VAA: Ne... Njega sam sreo, jednom... Na trkama, u iofoku... Vratili su se, im je proglaena Jugoslavija, na imanje Na-Mandievih, negde pokraj Kesthelja... erka im je prava lepotica, imaju jo dva deaka, zdravi su, ree ini, sretni, veseli... On je nekakav upanijski naelnik, ona pomalo poduava francuski... Ali, ne... Video je nisam... Nikola prisloni molitvenik na grudi, pokuavajui da prepozna da li mu je laknulo ili mu je jo tele, ali i posle gotovo pola minuta mogao je jedino da odredi da mu je negde izmeu... Vaa ga je ostavio na miru, ako je to bio mir, i jedino gde je mogao da gleda a da ga ne omete bila je skela, na kojoj se Rada Skeledija ve poeo oseati nelagodno, pomiljajui da je neto zgresio im ovaj ne skida pogled sa njega? - 163 T\,jiv rani im iu Vasa utrapi sanduk skelediji im skela pristade, i tutnu mu neto u ruku, ovaj posluno klimnu i pouri da smesti paket na najsigurnije mesto, koje na potpuno praznoj deregliji i nije bilo tako teko pronai kao to je on to pokuavao da predstavi... VASA: Radoslav e te povesti do autobusa... Kae da neete ekati due od dvadesetak minuta... Nikola zahvalno klimnu skelediji, kao da ovaj nije i preplaen za to to e uiniti, ali zastade reivi da kocku zavrti jo jednom na ovoj obali svog malog Rubikona... NIKOLA: Vaka... Pa... I ti sije voleo... Priznaj... Za razliku od njega, Vasa je na tu pomisao mogao i da se osmehne... VASA: Hej? Otkud sad to? Brdo peska iscurilo je od onda iz peanih satova... Ne teraj me da se pentram na tu planinu ovako mator... Nikola ga je gledao nekako moleivo, oajno, kao da je to pitanje koje se srne postaviti samo jednom u ivotu, i Vasa se potrudi da svoj nonalantni izraz donekle uravna u tu za njega

preteranu ozbiljnost... VASA: Vidi... U nekog se zaljubi, ali ne dospe da ga voli... Posebno kad si mlad... Rada Skeledija se upinjao da zaustavi skelu koju je ve odgurnuo, ali u Nikolinim obrvama ocrta se veliki znak pitanja, i on kao da se izvini Vai to gaje uhvatio u greci... NIKOLA: Zaljubi se... Ali ga ne voli? Zar to nije... Isto? Vasa uzdahnu, kao profesor koji pokuavajui da objasni aku teoremu otkriva da ovaj nije najbolje savladao ni tablicu mnoenja... VASA: Ne znam... Meni nije... Zaljubi se, jer... Je to tebi potrebno... A voli... Jer je to potrebno nekom drugom... Ne misli? Jedno je kad ezne za nekim ko je daleko... A drugo kad ezne za nekim koje kraj tebe... Tek onda je to... Pokret koji je uinio mogao je svata znaiti, ali ponajpre se vrteo oko arolije? Skela se - 164rv_rtc rani mru. utom ipak nekako ote svom krotitelju, to Nikola jo jednom iskoristi za rastanak bez zagrljaja i poljupca, uskoivi na nju, i uzdrano maknuvi rukom tek kad se bezbedno odvojila od obale... NIKOLA: Pozdravi sve! Vidimo se uskoro! Vaa podie ruku i zadraje u vazduhu, kako on to ve ini... VAA: Vai... Vidimo se... Ili ne? Jedno od ta dva... Ono to je Nikoli uvek bilo najlepe kod amca ili skele, i io mu je od svega iz detinjsh'a jedino, a samim tim i najvie nedostajalo, bila je ta potpuna tiina plovidbe. Naslonio se na ogradu i zagledao u nedokuivu strukturu vode, ot\>orivi Sveto Pismo kao da bira molitvu primerenu tako kratkom putovanju na koje je krenuo... NIKOLA (off): Novi Zavet je pun skrivenih tajni, govorio je Vladika Aurelijan kad god bi me zatekao s ovom knjigom u ruci... Pa, sad... Nije ih ba prepun... Ali postoji najmanje jedna... Tu negde izmeu Mateje i Luke... SKELEDIJA: Jesi'l ga pitao za onu pesmu, Nikola? ta veli? Nikola odavno nije bio tako blizu da izgovori onu krunsku srpsku psovku koju je Rada neosporno zasluio, ali dugogodinji trening uzdravanja od ljudskog pomogao mu je da se to skoro ni ne prime ti... NIKOLA: Nisam, a i ne treba... Nije to pesma o njemu, Radoslave... Vaa Ladaki nije ime oveka... To ti je pre... Ime sudbine... Radoslav, naotren na spletkarenje, pred tim recima ustuknu kao pred dahom pijanca... SKELEDIJA: A, jel'? ila na elu k\>arila je utisak razumevanja koji je pokuao da formira na licu, to to je uo bilo mu je, otprilike, tako jasno daje odustao od svega to je naumio da pita, povukavi se u najudaljeniji mogui ugao... - 165 T\ ac 7 (uii mi ax Nikola se vrati svom molitveniku dajui na znanje da ni njemu nije do razgovora, i prevrnu list, dva, otkrivi konano i radoznalom objektivu iskrzanu fotografiju Male Vidre i njega sa one predratne promenade... Sklopivi korice paljivo, osta jo neko vreme zagledan u deo reke koji je knjiga dotle pokrivala, i tek tada shvati da se gleda oi u oi sa neobinom ribom sa ljudskim pogledom, koja lagano preigra telo potpuno na jednu, pa na drugu stranu, netremice ga posniatrajui, a onda mu mangupski namignu i, kormanivi repom, nestade pod skelom... On okirano odstupi od ograde, ne usuujui se da zaviri u dubinu, pa se seti Vae i uzbueno poe da kaiprstom pokazuje ka vodi, na ta se ovaj izdaleka samo udno osmehnu, prstom preko usana dade mu znak da uti, i namignu mu gotovo isto onako kao to je to maloas uinila i ona riba, ta lije ve? Nikola skamenjeno klimnu glavom, i nastavi da gleda za Vaom i kad on, hitnuvi neki kamiak to je dalje mogao, sav u toj auri deaka, okrete lea i tromo se uputi ka dobni, osvrui se tu i tamo da bi bacio u vodu jo poneki grumen koji bi pokupio usput... NIKOLA (off): Kau da oseti kad nekog dragog vidi poslednji put... Ja to tad nisam osetio, ak ni kao slutnju, ni kao najprikriveniji nagovetaj, ali... Sledeeg prolea je novi rat zaenluio i naim poljima, ispreturajui opet i granice i ljude, u svom tom dumbusu i neki stihovi iz one pesme prebegli su u stvarnost, i... Otad vie nisam video Vau Ladakog... Dok on to pria, kadar bira najlepe detalje ravnice, lepe i slikovitije nego to to moe da se nabroji, i zaustavlja se negde u pomahnitalim jesenjim stratokumulusima... NIKOLA (off): to ni sluajno ne znai da vie nikad ni neu...

Kree violina, odjavna pica, spot itave pesme... I kraj... i i i i i i i i i i...................... Kao rani mraz... scenario za dugometranu igranu baladu . Balaevi izdava 2 - Novi Sad za izdavaa Olivera Balaevi, generalni menader korektura, slog & prelom, design, copynght tampa DANIEL PRINT, Novi Sad CIP Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad 821.163.41-312.7 BALAEVI, ore Kao rani mraz:(Nikolina pria o Vai Ladakom) : scenario za dugometranu igranu baladu / . Balaevi Novi Sad : Salavka, 2005 (Novi Sad : Daniel Print).165 str.: ilustr.; 25 cm ISBN 86-909499-0-9 COBISS.SR-ID 217687559