Vocke I Vinova Loza Na Okucnici

G. D. Dilevskij, V. Z.
Paenko
VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI

Preveo s ruskog Ivan Dolenko 1974
SADRAJ
Predgovor srpskom (jugoslovenskom) izdanju UVOD 1. Raspored voaka, jagodastog voa i vinove loze na okunici 2. Rastojanje izmeu voaka 3. Ugledna ema iskoriavanja okunice 4. Prva varijanta 5. Druga varijanta 6. Izbor sorti voaka, jagoda i vinove loze na okunici I DEO GAJENJE VOAKA NA OKUNICI 7. Sorte voaka 8. Sorte jabuka 9. Sorte kruaka 10. Sorte dunja 11. Sorte ljiva 12. Sorte bresaka 13. Sorte kajsija 14. Sorte treanja 15. Sorte vianja 16. Sorte marela 17. Izbor sorti 18. VONJAK 18. Organi voaka 19. Razmnoavanje voaka 20. Podloge voaka 21. Proizvodnja podloga semenom 22. Kalenljenje voaka okuliranjem 23. Proizvodnja bresaka iz semena-kotica PODIZANJE I NEGA VONJAKA 24. Izbor i priprema sadnog materijala 25. Priprema parcela za sadnju 26. Vreme saenja i saenje voaka 27. Rezidba sadnica posle saenja 28. Presaivanje starijih voaka NEGA VOAA 29. Nega mladih voaka
Odravanje meuredne povrine Obrada zemljita oko voaka ubrenje Zalivanje Formiranje krune Odravanje zemljita u vonjaku
35.
30.
Nega voaka u rodu

-
Navodnjavanje voaka u periodu plodonoenja Zimsko zalivanje ubrenje voaka Rezidba jabuka i kruaka Rezidba kajsija Rezidba bresaka Rezidba vianja Rezidba treanja Rezidba ljiva Pretvaranje okrugle u pljosnatu krunu kod mladih voaka Skraivanje visine krune
31.
Rezidba voaka i formiranje rodnih stabala

-
32.
Rekonstrukcija krune voaka

-
33. 34.
Nega stabla Prekalemljivanje voaka 35. Podupiranje voaka (atlovanje) 36. Zatita voaka od poznih mrazeva 37. Berba plodova 38. Spreavanje neredovnog plodonosenja 39. Voke na patuljastim podlogama 40. Podloge za patuljaste voke 41. Podizanje vonjaka patuljastim podlogama 42. Formiranje oblika krune 43. Postavljanje naslona 44. Obrada zemljita 45. ubrenje 46. Osobenosti agrotehnike na zaslanjenim zemljitima i zemljitima s plitkim podzemnim vodama
AGROTEHNIKA SUBTROPSKIH KULTURA 47. Nar 48. Smokva 49. Unabi 50. Hurma 51. Badem 52. Drenjina (dren) 53. Dud JAGODASTO VOE 54. Jagoda 55. Malina 56. Ribizla II DEO GAJENJE VINOVE LOZE NA OKUNICI 57. Sorte groa 58. Sorte za visokokvalitetna crna vina 59. Sorte groa za dobra crna vina 60. Sorte groa za visokokvalitetna bela vina 61. Najvanije stone sorte 62. Rane stone sorte 63. Srednje-pozne sorte 64. Pozne stone sorte 65. Besemene sorte 66. okot i njegovi delovi PODIZANJE I NEGA VINOGRADA NA OKUNICI 67. Razmnoavanje vinove loze 68. Podizanje vinograda 69. Nega mladog vinograda 70. Sistemi gajenja vinove loze 71. Zelena rezidba
Proreivanje lastara Vezivanje zelenih lastara Rezidba lastara rano u leto Zakidanje zaperaka Skraivanje lastara Proreivanje listova VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI
strana 2 / 80
Letnje skraivanje lastara
72. 73. 74. 75. 76. 77. 78. 79. 80. 81. 82. 83. 84.
Dopunsko opraivanje vinove loze Navodnjavanje vinograda u rodu ubrenje Primena giberelina Berba groa Formiranje okota vinove loze Osnovna rezidba vinove loze Formiranje oblika vinove loze na visokoj kosoj tergoli Obnavljanje vinove loze povreene niskim temperaturama i kasnim mrazevima Popunjavanje praznih mesta polaganjem lastara i potapanjem okota Prekalemljivanje vinove loze Podmlaivanje korena vinove loze Zatita vinograda od niskih temperatura i kasnih mrazeva
Pokrivanje evarom Pokrivanje vinograda zemljom Odgrtanje okota u prolee Polupokrivanje vinograda
85. Nezagrtanje vinograda UVANJE VOA I GROA PREKO ZIME 86. uvanje voa 87. uvanje groa VOARSKI I VINOGRADARSKI ALAT I PRIBOR, I VRSTE UBRIVA 88. Alat i pribor 89. Vrste ubriva
90. 91. 92. 93. 94. 95. 96. 97. 98. 99. 100. 101. Organska ubriva Mineralna ubriva Suzbijanje tetoina i bolesti Organizacione mere Agrosanitarne mere Mehanike mere Bioloka metoda Hemijske mere borbe Nain ivota najvanijih tetoina i borba protivu njih Vanije bolesti voaka i vinove loze Hemijski preparati za suzbijanje biljnih bolesti i tetoina Spremanje i primena razblaenih sredstava za suzbijanje bolesti i tetoina Aparati za primenu hemijskih sredstava Mere obezbeenja pri korienju hemijskih sredstava
PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU

Prevoenjem ove knjige nismo eleli da nae itaoce samo upoznamo kako se u dalekom Uzbekistanu s Ijubavlju i umenou gaje voke i vinova loza na okunici, ve smo to uinili i radi praktinih koristi koje se mogu izvui iz iskustava uzbekistanskih proizvoaa. Knjiga je prvenstveno namenjena naim voarima i vinogradarima-amaterima, to ne znai da od nje nee imati koristi i profesionalni proizvoai, tim pre to je knjiga u velikoj meri prilagoena i naim uslovima, tako da je dobila karakter prirunika za praktian rad i pod naim podnebljem. Da bismo to postigli morali smo da uinimo izvesne izmene u originalu, pre svega u pogledu sortimenta voaka i vinove loze, koji se znatno razlikuju od sortimenta u naoj zemlji. Izvrene su izmene, ukoliko je to bilo nuno, i u odeljku o zatiti voaka i vinove loze od raznih bolesti i tetoina, s obzirom na to to pojedine bolesti i tetoine ne ugroavaju u istoj meri vonjake i vinograde kod nas i Uzbekistanu, niti se kod nas koriste za zatitu uvek ona sredstva koja se koriste tamo. Razume se, ovim izmenama i dopunama prevod ne samo da nita nije izgubio ve je, naprotiv, dobio, jer je time knjiga sada postala isto tako korisna za nae itaoce kao i za one u Uzbekistanu, kojima je prvobitno bila i namenjena, na zadovoljstvo i pisaca i svih onih koji su saraivali na ovom korisnom poslu. Beograd, maja 1974. godine Dr Mihajlo Krsti
UVOD RASPORED VOAKA, JAGODASTOG VOA I VINOVE LOZE NA OKUNICI

Pod okunicom podrazumevamo povrinu na kojoj se nalazi zgrada za stanovanje, sporedne zgrade i vrt sa vokama, vinovom lozom, povrem i cveem. Kua se obino podie u sredini ili na jednom kraju okunice. Pred kuom je cvetnjak s raznobojnim
VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI strana 3 / 80
cveem, zatim voke niskog rasta, dbunasto parkovsko drvee i ukrasno iblje. Lepa ograda i ulaz u okunicu, asfaltiran, poploan ili poljunen i uvaljan puti pred kuom i ornamenti na kui jo vie ulepavaju izgled okunice, pa i celog naselja. Ograde od naboja, kakve su se nekada gradile u nekim krajevima, a koje se na alost, tu i tamo jo uvek mogu nai, ne samo da ne ulepavaju okunice i naselja, ve nanose i tete, jer su leglo raznih biljnih bolesti i tetoina. Pored toga takve se ograde brzo raspadaju, pa su bogat izvor praine, koju vetar raznosi i zagauje vazduh naselja. Zato ovakve ograde vie nigde ne treba podizati, a tamo gde ih jo ima valja ih zameniti ogradama od pletene ice, letava, gvozdenih ipki, ili ivom ogradom od gledija, duda, ligistruma i drugog drvea i iblja.
RASTOJANJE IZMEU VOAKA

Voni zasadi mogu zauzimati odvojeni deo, ili se, pak, redovi voaka mogu pruati du cele okunice. Prilikom podizanja vonjaka veliku panju valja obratiti odreivanju rastojanja izmeu voaka. Ako sadnice posadimo suvie gusto, kad se razviju, njihove grane e se preplitati i voke e se meusobno guiti, to e se negativno odraziti kako na duinu njihovog veka, tako i na njihovu rodnost i kvalitet plodova. Kad se voke sade na okunici, najpovoljnije odstojanje meu njima je: za kajsije i jabuke 6x6 m; za kruke i trenje 6x5 m; breskve 43m; ljive i badem 5x4 m, a za narove i smokve 4x3 m. U prvo vreme posle saenja jabuke, kruke i kajsije, voke ne zasenjavaju celu povrinu koja je njima namenjena, zato se preporuuje da se izmeu redova gaje voke slabije bujnosti i kraeg veka, koje poinju rano da donose plod. Posle druge, odnosno tree godine ovakve voke su dva puta manje od jabuka ili kajsija, a ve oko dvanaeste godine poinju da odumiru. Osim breskve, izmeu redova jabuka, kruaka i kajsija moe se saditi i patuljasta jabuka na vegetativnoj podlozi M-tipa ili kruka na dunji. Na ovaj nain se jo gaje i ljiva, nar, smokva, vinja i druge slabo bujne vrste i sorte. Meu kulture se obino sade u redovima.
UGLEDNE EME ISKORIAVANJA OKUNICE

Na okunici se povrina pod vokama i sortni sastav utvruju po sopstvenoj elji. Da bi itaocima olakali ureenje okunice i razmetaj vrsta voaka u vonjaku, dajemo i nekoliko varijanti uglednih ema.
PRVA VARIJANTA
Parcela ima oblik izduenog pravougaonika (duine 60, irine 22 m, a povrine 1.320 m2. Po ovoj emi, na zemljite pod zgrade za stanovanje, ekonomske zgrade i dvorite ostavlja se 330 m2, za vinograd 330 m2, a za vonjak 660 m2. Razmer vonjaka je 30x22 m, a vinograda 30x11 m. Vonjak treba podizati po emi 6x6. Izmeu visokostablaica (osnovna sadnja) sade se voke niskog rasta, slabije bujnosti i kraeg veka kao meukultura (sadnja izmeu redova). U osnovnoj sadnji od 16 stabala visoko stablaica sade se: jabuke 10, kruke 2, kajsije 2, trenje 2. Radi boljeg iskoriavanja zemljita mogu se posaditi i 12 srednjebujnih vrsta voaka: 3 ljive, 3 vinje i 6 bresaka. Umesto ljiva, vianja i bresaka mogu se posaditi, kao to je ve reeno, jabuke na Mpodlogama i kruke na dunji. Izmeu redova mogu se posaditi 9 sadnica breskve, a na preostalom slobodnom prostoru gajiti jagode i povre. Na celoj parceli rasporeuje se 37 stabala. Prvo poinju donositi plod
breskve. Kroz nekoliko godina, u zavisnosti od razvijanja osnovnih sorata, odnosno, kada one ponu da daju pun rod, od meurednih voaka prvo unititi breskve, zatim vinje, i ljive. U meuredovima ovakvih vonjaka prve godine moe se gajiti i povre. Umesto bresaka u meuredovima moemo gajiti jagode jer, docnije kad voke porastu toliko da ponu zasenjavati jagode, mesto ovih u meuredovima se gaji povre, a kad voke jo vie porastu i razgranaju se pa ponu onemoguavati i gajanje povra prelazi se na setvu trava. U sluaju da se za jagode i povre odreuju posebne povrine, tada na vonjak otpada pola okunice, a druga polovina se koristi za gajenje jagoda i povra. Vinograd se moe zasaditi stonim ili vinskim sortama. Za gajenje stonih sorti po miljenju mnogih iskusnih vinogradara bolji je sistem u obliku klasinog okota. Pri ovom nainu gajenja okoti u redu mogu biti na rastojanju od 2 m, a red od reda 3 m. Na okunici, po prvoj varijanti, pri ovakvoj sadnji stonih sorti, stane svega 47 okota vinove loze. Ako se, pak, sade vinske sorte, onda se one gaje u paliru. okoti se sade na rastojanju 2 m u redu, a 22,5 m izmeu redova, U ovom sluaju na okunici se rasporedi 66 okota vinove loze. Ispred kue obino se sade vinje, breskve ili nar.
DRUGA VARIJANTA
U ovom sluaju okunica iznosi 400 m2 i ima oblik kvadrata sa stranama od 20 m. U sredini okunice nalazi se kua za stanovanje veliine 8 x 8m. Voke se sade na rastojanju 6 m u redu i izmeu redova. U osnovnoj sadnji ima 6 visokostablaica: tri jabuke, jedna kruka, jedna trenja i jedno stablo kajsije. Za meurednu sadnju potrebno je osam slabo bujnih stabala: jedna dunja, dve vinje i etiri breskve, tako da na okunici doe ukupno 14 stabala. Na izdvojenoj parceli podignut je palirni vonjak. Vinova loza se gaji u paliru. Du ograde sadi se malina ili ribizla, a manji deo povrine odreen je za povrtnjak. Prve godine povre se moe proizvoditi i izmeu voaka. Sem opisanih varijanti, navodi se ema gde su za vonjak i vinograd povrine odreene, dok se na ostaloj povrini moe po volji gajiti povre ili neki drugi usev.
IZBOR SORTI VOAKA, JAGODA I VINOVE LOZE

Dugovenost i rodnost voaka i vinove loze zavise od sorte i zato prilikom podizanja vonjaka i vinograda treba obratiti veliku panju na izbor sorti. U ratarstvu i povrtarstvu pri gajenju jednogodinjih kultura, u sluaju pogrenog izbora sorti lako ih je zameniti drugima, dok je kod voaka ovo veoma teko. U ovom sluaju greka koja se uini pri izboru sorte ispolji se tek kroz nekpliko godina. Najbolje je odabirati one sorte koje su odreene za pojedine rejone, a sadnice nabavljati u rasadnicima. I kod nas u Jugoslaviji, kao i u Uzbekistanu, prirodni uslovi dozvoljavaju gajenje razliitih vonih vrsta i sorti, ve u zavisnosti od zemljinih, terenskih i klimatskih uslova u pojedinim krajevima. Zato je najbolje da se prilikom odabiranja vrsta i sorata voaka za podizanje vonjaka na okunici, posavetujete sa poljoprivrednim strunjacima ili iskusnim voarima praktiarima i odaberete za svoj zasad one vrste i sorte koje u vaem kraju najbolje uspevaju. Razume se, prilikom odabiranja vrsta i sorata, pored ostalog valja paziti i na doba sazrevanja voa, tako da tokom cele sezone imamo sveih plodova.
I DEO GAJENJE VOAKA NA OKUNICI SORTE VOAKA1

Po rokovima sazrevanja i upotrebe plodova sorte jabuke i kruke se dele na letnje, jesenje i zimske. Letnje sorte sazrevaju od sredine juna. One ve na stablu dobijaju odgovarajuu boju i ukus karakteristine za sortu, i pogodne su za upotrebu odraah posle berbe. Mogu se uvati 715 dana. Jesenje sorte sazrevaju u avgustu. Mogu se upotrebljavati za jelo 1530 dana posle berbe. Neke sorte mogu se uvati do januara.
Sasvim je azumljivo da je sortiment voaka i viove loze u Uzbekistau u mnogome drukiji od onog u Jugoslaviji i zato smo ama nepoznate ili malo poznate sote zameili sotama koje se gaje kod nas i samim tim smo kjigu uinili korisnijom i za nae itaoce. (Pimedba edakcije NOLIT) VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI strana 5 / 80
Zimske sorte sazrevaju u septembru a pogodne su za upotrebu kroz mesec dana. Pojedine sorte mogu se uvati do nove berbe.
SORTE JABUKA
Jabuka ima razvijenije stablo, ali postoje i patuljasti i polu-patuljasti oblici. Jabuka je otporna prema mrazu, a najbolje uspeva na plodnim zemljitima i u krajevima sa dosta vlage. Jabuke visokostablaice pod ovakvira povoljnim uslovima mogu po stablu dati i preko 1500 kg jabuka. Od kvalitetnih sorti za nas u Jugoslaviji od znaaja su sledee sorte: Starkova najranija. Poreklom je iz SAD. Stablo je srednje bujno, plodovi su sitni (80100 g), okruglasti, ponekad mogu biti i nepravilnog oblika. Bledouti su sa crvenim pramenovima sa sunane strane. Meso joj je vrsto, sono, nakiselo i beliaste boje. Plodovi se uvaju dve nedelje. Sazreva u prvoj polovini jula. Ima polen koji dobro klija. Vrlo je rana sorta. Dobre rezultate daje na vegetativnim podlogama; srednje je bujnosti. arlamovski. Poreklom ja iz SSSR. Dosta je rasprostranjena u naoj zemlji. Stablo je srednje bujno, rano i obilno raa. Plod je srednje krupnoe, zelenkasto ute do bledo ute boje, prekriven intenzivno crvenim prugama. Meso j sono, nakiselo, ukasto-belo. Sazreva polovinom avgusta. uva se do 2 nedelje. Dems griv. Poreklom je iz Engleske. Rasprostranjena je u mnogim zemljama i unas. Plod je srednje krupnoe, okruglasto-konusan, slatko-kiselog ukusa, soan, sa izraenim mirisom na bananu. Sazreva polovinom avgusta. Ova sorta je pokazala dobre rezultate na vegetativnim podlogama. Spada po kvalitetu u grupu najboljih sorti koje kasno sazrevaju. Dobra je za proizvodnju sokova. Jonatan. Poreklom je iz SAD. Rasprostranjena je u celom svetu. U nas se gaji od 1930. godine. Plod je srednje krupan. Jonatan je rodna sorta. Plod ima glatku, sjajnu, svetlo-utu pokoicu, prekrivenu intenzivnom crvenom bojom. vrst je, soan, slatko-kiselog ukusa. Bere se u septembru i uva do aprila. Ova sorta je osetljiva na pepelnicu i tokom uvanja na plodovima se javlja oboljenje zvano jonatanove pege", koje umanjuje vrednost plodova. Parmenka. Poreklom je iz Engleske. Poznata je u celom svetu i u nas; ubraja se u najpoznatije sorte jabuke. Plod je osrednje krupan (140150 g), zlatno ute boje, sa crvenim prugama na sunanoj strani. Lepog je izgleda. Meso, je vrsto, sono, ima ukus slatnog vina, bledoukaste boje, odlinog kvaliteta. Bere se u septembru i upotrebljava odmah posle berbe, a moe se uvati do marta. Ova sorta je osetljiva na jabuni smotavac. Dolazi u obzir za gajenje u vlanim podrujima. Delies crveni. Poreklom je iz SAD. U nas se gaji od 1930. god. Stablo je umereno bujno. Delies redovno i obilno raa. Plodovi su srednje krupni do krupni (180220 g), oblika izdueno-kupastog sa izraenim rebrima oko aica. Pokoica ploda je debela, glatka, u osnovi svetlouta sa crvenim prelivom u vidu pramenova razliitih nijansi. Meso je vrsto, sono i slatko s malo kiselosti; ukaste je boje. Bere se krajem septembra ili poetkom oktobra. Plodovi se mogu uvati do marta. Duim uvanjem plodovi postaju branjavi. Ovaj delies ima svoje mutante: starking, riared i dr. Zlatni delies. Poreklom je iz SAD, ima ga u svim zemljama gde se gaje jabuke. U nas se gaji u savremenim plantaama Stablo ie umereno bujno, u mladosti ak izrazito bujno. Veoma je rodna sorta. Plod je srednje krupnoe (150-200 g), izueno-konusnog oblika. Pokoica ploda je zlatnouta sa izraenim sitnim sivkastim takama. Ima dugu peteljku. Meso je vrsto, slatko, bledo-ute bojie Izvrsnog je kvaliteta. Berba se obavlja od polovine septembra do sredine oktobra. Veoma rasprostranjena sorta u plantanom gajenju. Koks oran. Poreklom je iz Engleske. U nas je naroito rasprostranjen u Sloveniji, gde se ubraja u najvanije sorte. Stablo je umerene bujnosti, redovno i dobro raa. Plod je sitan do srednje krupan (100 120 g); boje zlatnoute i prekriven narandasto-crvenkastim pramenovima. Meso je ruiasto, sono, slatkog osveavajueg ukusa. Po kvalitetu ploda ova jabuka spada u prvorazredne. Berba je krajem septembra i poetkom oktobra. Ova vrsta trai vlanija podruja. Dobre rezultate daje kada se sadi u palirima. Boskopka. Poreklom je iz Holandije. Dosta je rasprostranjena u svetu, i u nas, u Jugoslaviji. Stablo je veoma bujno, sa razgranatom krunom. Plod je vrlo krupan (220250 g), razliitog oblika okruglastopljosnat ili asimetrian. Pokoica ploda je debela, rapava, suva, najee raste boje; meso je sono, nakiselo, vrsto i odlinog kvaliteta. Berba je u oktobru, a plodovi se mogu uvati do aprila. Zbog slabije rodnosti potiskuju je rodnije sorte. Budimka. To je naa domaa sorta jabuke. Ima je dosta u naoj zemlji, naroito u Pomoravlju. Stablo je bujno. Plod je srednje krupnoe (110130 g), okruglasto-pljosnatog oblika, esto nepravilnog. Pokoica mu je tamna, zelenkastoukasta, sa sunane strane bledo-rumena. Meso je belo, nedovoljno sono, oskudno kiselinom. Berba je u oktobru; plodovi se uvaju do maja. Zbog loijeg kvaliteta slabo se gaji, ali podnosi i loe zemljite.
Kolaara. Nepoznatog je porekla, mada se smatra naom sortom. Rasprostranjena je u svim jabuarskim predelima. Odlikuje se bujnim stablom i retkom krunom. Plodovi su srednje krupni (120150 g), kolaastog oblika. Pokoica je zelene boje sa zatvoreno-crvenim prugama koje prekrivaju vei deo ploda. Meso je vrsto, belo, prozeto zelenkastim koniima i kiselog je ukusa. Bere se u oktobru; plodovi se uvaju do maja. Polen je slabo klijav. Ne gaji se mnogo zbog loijeg kvaliteta, neredovne plodnosti i teeg oploavanja. Inae plod se moe uvati i u nepovoljnim uslovima vrlo dugo. Sem ovih, postoji jo veliki broj sorti jabuka koje se gaje kod nas: lepocvetka, umatovka, tetovka i druge.
SORTE KRUAKA
Julska arena. Poreklom je iz Francuske i spada u najrairenije letnje sorte kruaka u svetu. U nas se gaji oko Beograda. Stablo je slabije ili umerene bujnosti. Plod je srednje krupnoe (80 100 g) i zarubljeno-jajastog oblika. Pokoica ploda je zelenkasta i prekrivena rumenilom sa sunane strane. Meso je belo, sazreva poetkom jula. Do sada je ova sorta dala dobre rezultate, te dolazi u obzir za proizvodnju. Trevuka. Poreklom je iz Francuske. Ima je dosta u okolini Beograda. Stablo je srednje bujno. Plod je srednje krupnoe (150 180 g), cilindrino-kupastog oblika. Pokoica je bledouta, prelivena rumenilom sa sunane strane, a meso je belo. Sazrevaju u julu i u avgustu. Ubraja se u red dobrih sorti kruaka to leti sazrevaju. Klapovka. Poreklom je iz SAD. Poslednjih godina se neto vie proizvodi u naoj zemlji. Plod je srednje krupnoe (150 180 g), jajastog oblika. Pokoica ploda je tamnouta sa crvenim prelivom. Meso jebelo, topi se u ustima, slatko-kiselog je ukusa i prijatne arome. Sazreva poetkom avgusta. Spada u red najboljih letnjih sorti kruaka, te se preporuuje za proizvodnju. Viljamovka. Poreklom je iz Engleske. Spada u grupu najrasprostranjenijih letnjih sorti kruaka u nas i u svetu. Odlikuje se umerenom bujnou. Plod je srednje krupan ili krupan (150250 g), krukastog do pravilnog oblika sa izvesnim neravninama na povrini. Pokoica je svetlouta, a moe biti i malo rumena na sunano] strani. Meso je neno, sono, topi se u ustima, odlinog kvaliteta. Sazreva krajem avgusta. Gajenje viljamovke se naroito poslednjih godina naglo iri u plantaama. Sa dunjom nema dobru kompatibilnost, dok na sejancu daje odline rezultate. Boskova boica. Poreklom je iz Francuske. Rasprostranjena je naroito u Engleskoj i u Holandiji. Ima je i kod nas. Odlikuje se srednje bujnim stablom. Plod je srednje krupnoe (150 180 g), izduenobokastog oblika. Pokoica ploda je svetlo-uta, prekrivena aastom prevlakom. Meso je belo sa utom nijansom, sono, topi se u ustima i vrlo je kvalitetno. Sazreva krajem septembra. Boskova boica spada u najbolje sorte. Preporuuje se za plantano gajenje zbog rodnosti i kvalitetnog ploda. Klero. Poreklom je iz Francuske i dosta je rasprostranjen u svetu a i kod nas se sve vie gaji posle rata. Stablo je slabo bujno, ali obiln rodi; plod je krupan (200300 g), izdueno-krukastog oblika sa povijenim vrhom i peteljkom. Pokoica ploda je debela, svetlouta sa crvenim prelivom sa sunane strane. Meso je bledouto i sono. Berba je poetkom oktobra, moe se uvati u skladitima do januara meseca. Bolje uspeva na sejancu, poto sa dunjom nema dobar afinitet. Kaluerka. Poreklom je iz Francuske. Dosta je rasprostranjena u svetu, u naoj zemlji ima je najvie od svih sorti kruaka. Stablo je bujno i vrlo rodno. Plod je krupan, ak i vrlo krupan (200 300 g) izduenokrukastog oblika. Pokoica ploda je svetlouta sa karakteristinom rastom trakom koja se prua od peteljke ka aici. Meso je bele boje, sono, bez izraene arome. Berba se obavlja oktobra, a moe se uvati do januara. lako nema meso visokog kvaliteta, zbog obilnog roda i skromnih zahteva kaluerka je najrairenija zimska sorta kruaka. Krasanka. Poreklom je iz Francuske. Dosta je odomaena u naoj zemlji. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti. Plod je krupan i vrlo krupan (250 350 g), okruglastog oblika sa dugakom peteljkom. Pokoica ploda je sivozelena, s rastim prelivom. Meso je visokokvalitetno, ukasto, topi se u ustima. Berba je krajem oktobra, a moe se uvati do februara. Pored navedenih sorti kruaka gaje se jo i sledee: karamanka, dilova, maslovka, zimska dekonkinja i druge.
SORTE DUNJA
Leskovaka. To je domaa sorta, dosta rasprostranjena i poznata kao dunja". Stablo je umereno bujno i rodno. Plod je vrlo krupan (400500 g), okruglastog ili malo izduenog oblika, ravan ili sa slabo izraenim rebrima. Pokoica ploda je maljava, miriIjava, svetlouta. Meso je belo sa utom nijansom, prijatne arome.
Sazreva krajem oktobra i moe se uvati do februara. Leskovaka dunja je vrlo pogodna za industrijsku preradu, poto plodovi imaju manji broj kamenih elija. Vranjska. Domaa sorta, poznata u narodu kao dunjac". Ima bujno stablo. Plod je vrlo krupan (5001000 g), znatno krupniji od leskovake, krukastog oblika sa izraenim rebrima. Pokoica je maljava, limunastoute boje. Meso je uto, kiselastog ukusa i prijatne arome. Sazreva krajem oktobra. Za preradu vranjska dunja je manje podesna od leskovake. Pored navedenih sorti, koje ine 90% od svih sorti dunja u naoj zemlji, poznate su jo i sledee: ampinjon, portugalska, japanska dunja i druge.
SORTE LJIVA
Rut gerteter. Poreklom je iz Nemake. Odlikuje se stablom umerene bujnosti i dobre rodnosti. Plod je krupan (teine 3035 g). Pokoica je zatvorenoplava, dok je meso bedoute boje, vrsto, sono i slatkog ukusa.Pokazuje dobre osobine stone sorte, pa se preporuuje za gajenje u blizini veih potroakih mesta. Kalifornijska plava. Poreklom je iz SAD. Stablo je umerene bujno i vrlo rodno. Plod je krupan (25 30 g). Pokoica ploda je plava. Meso je bledouto, sono, vrlo prijatnog ukusa i odvaja se od kotice. Sazreva u julu. Dolazi u obzir za gajenje kao rana stona sorta. Sklona naizmeninom raanju, ali se taj nedostatak lako otklanja poboljanom agrotehnikom. Krupna zelena renkloda. Nepoznatog je porekla. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti. Plod je krupan (3035 g), okruglastog oblika. Pokoica ploda je zelenkasta, prozrana, pokrivena rumenim takicama sa sunane strane. Meso je zlatnouto, vrsto, sono, slatko, prijatnog ukusa i odvaja se od kotice. Sazreva sredinom avgusta. Plodovi ove sorte su pogodni kako za sveu upotrebu tako i za razne preraevine. Poegaa. Nepoznatog je porekla. Odlikuje se stablom umereno bujnim i veoma rodnim. Plod je srednje krupan (1822 g) i jajastog oblika. Pokoica ploda je tamnoplava sa izrazitim pepeljkom. Meso je zlatnoute boje, sono, topi se u ustima i slatko; lako se odvaja od kotice. Sazreva sredinom septembra. Poegaa je sorta koja je najvie zastupljena u Jugoslaviji. Odlina je za suenje, preradu i stonu upotrebu. Samooplodna je. Od nje se dobija odlina rakija. Mana joj je to ima dosta sitne plodove i to je osetljiva prema arki ljive. Postoji veliki broj formi poegae. Azenka. Poreklom je iz Francuske. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti. Plod je srednje krupan (2530 g), jajastog oblika. Pokoica ploda je plavo-crvenkasta, tanka, sa crvenim takicama i izraenim pepeljkom. Mezokarp je zlatno-ute boje, soan vrst sladak i lako se odvaja od kotice. Najvie se koristi za suenje. Pored navedenih sorti, proizvode se i sledee: bilska rana italijanska ljiva, kirke, ana pet, altanova renkloda, prezident i vrste za proizvodnju rakije: crvena ranka, trnovaa, drenovka, moravka, metla, beloljiva i druge.
SORTE BRESAKA
Majski cvet. Poreklom je iz SAD. Odlikuje se stablom umerene bujnosti koje redovno i obilno raa. Plod je srednje krupan (70 80 g) i okruglastog oblika. Pokoica ploda je tamnocrvena i maljava. Mezokarp je bele boje a ispod pokoice ima crvenkastu nijansu; ne odvaja se od kotice. Sazreva u drugoj polovini juna. Doskora majski cvet je bio najranija sorta bresaka u Jugoslaviji. U poslednje vreme uvode se jo ranije sorte kao to su: madlen, puaje, pringtajm, prekoisima moretini i druge. Moretini, Poreklom je iz Italije. Stablo je bujno i vrlo rodno. Plod je srednje krupnoe (80100 g), okruglast ili izdueno okruglast. Zbog osobine da esto prerodi, plodovi su znatno sitniji, naro-ito ako se ne probiraju. Pokoica ploda je prekrivena rumenilom na sunanoj strani. Mezokarp je bele boje i delimino se odvaja od kotice. Sazreva krajem juna, odmah posle majskog cveta. Zbog obilne rodnosti i ranog sazrevanja dosta je rasprostranjena u naim vonjacima. Diksired. Poreklom je iz SAD. Stablo je bujno ili umereno bujno i dosta rodno. Plod je srednje krupan ili krupan (150200 g) i okruglastog oblika. Pokoica ploda je obojena tamnocrvenom nijansom sa kratkim prugama. Meso je uto, ukusno i odvaja se od kotice. Plod je pogodan za transport. Sazreva u drugoj polovini jula. Zbog ranog sazrevanja i kvalitetnog, utog mesa ova sorta se veoma ceni svuda pa i kod nas. Redheven. Poreklom je iz SAD. Stablo je umerene bujnostj i odline rodnosti, tako da se ubraja u najrodnije sorte bresaka. Plodovi su srednje krupni (100150 g) i okruglastog oblika Pokozica ploda je prekrivena crvenom prevlakom. Meso je uto, dosta cvrsto, vrlo ukusno i odvaja se od kotice. Sazreva krajem jula. Veoma je zastupljena u naim novim plantaama bresaka (oko 50 %). Halenheven. Poreklom je iz SAD. Odlikuje se umereno bujnim stablom i odlinom rodnou. Plod je srednje krupan ili krupan (130160 g), okruglastog oblika. Pokoica ploda je crvena do zatvoreno-crvena. Meso je uto, malo crveno oko kotice. Vrlo je kvalitetno i odvaja se od kotice. Ubraja se u sorte koje su pogodne za transport i hlaenje. Sazreva poetkom avgusta.
Elberta. Poreklom je iz SAD. Ima vrlo bujno i dosta rodno stablo. Plod ie krupan (180200 g), izduenog oblika, esto asimetrian. Pokoica ploda je maljava, sa sunane strane je narandastoute boje Meso je uto, a ispod pokoice i oko kotice crvenkaste boje. Odvaja se od kotice. Postoji vei broj sorti bresaka sa imenom elberta: junska elberta julska elberta, rana elberta, elbert fej itd. Sve se meusobno razlikuju. Haleova pozna. Poreklom je iz SAD. Odlikuje se srednje bujnim stablom i zadovoljavajuom rodnou. Plod je vrlo krupan (200 250 g), a ponekad dostie i do 800 g. Oblika je okruglastog i simetrinog. Pokoica ploda je narandasto-crvenkasta prekrivena crvenom bojom sa prelivom u plavo. Meso je uto, prijatnog ukusa, ispod pokoice rumeno, a oko kotice crveno, odvaja se od kotice. Sazreva krajem avgusta i poetkom septembra. Smatra se jednom od najboljih sorti bresaka u svetu. Ima svestranu upotrebu. Mana joj je to je osetljiva na mraz i to polen tee klija. Od novih sorti bresaka koje se uvode u proizvodnju istiu se svojim kvalitetima: dersilend, sautheven, feirheven, diksidem, triodem, redskin, rio oso gem i dr.
SORTE KAJSIJA
Krupna rana. Nepoznatog je porekla. Odlikuje se dosta bujnim ali nedovoljno rodnim stablom. Plod je krupan (100140 g), jajastog oblika, pravilnih simetrija. Pokoica ploda je bledouta, dok je sa sunane strane prekrivena rumenilom. Meso je zlatnoute boje. Ima slatku jezgru. Sazreva krajem juna meseca. Ovo je jedna od najboljih ranih sorti kajsija u svetu, te se zbog ranog sazrevanja najvie i ceni. Dobar kvalitet ploda i rano sazrevanje nadoknauju slabiju rodnost. Lijabo. Poreklom je iz Francuske. Odlikuje se bujnim stablom merene rodnosti. Plod je krupan (6080 g), okruglastog oblika, a ponekad je i jajast. Pokoica ploda je bledouta, a sa sunane strane rumena. Meso je slatko, svetlouto, topi se u ustima. Ima gorku jezgru. Sazreva krajem juna ili poetkom jula. Lijab se naroito ceni jer rano sazreva i ima kombinovana svojstva ploda. Meutim, zbog ranog cvetanja strada od mrazeva te je treba gajiti u toplim rejonima. Zapaeno je da neke forme ove sorte imaju morfoloku besplodnost (defektne tukove), to se smatra manom. Maarska najbolja. Poreklom je iz Maarske. Odlikuje se ume-reno bujnim i vrlo rodnim stablom. Plod je srednje krupan (45 65 g) i okruglastog oblika. Pokoica ploda je intenzivno uta sa tamno-crvenom dopunskom bojom. Na pokoici se vrlo esto zapaaju mrke take karakteristine za ovu sortu. Meso je narandasto, vrsto, sono i aromatino. Jezgra je gorka. Sazreva polovinom jula. Ovo je jedna od najrasprostranjenijih srti kajsije u nas. Kekemetska rua. Poreklom je iz Maarske. Stablo je slabo bujno i vrlo rodno. Zbog dobre rodnosti plodovi su esto sitni. Plod je srednje krupan (4050 g), pljosnatog i nesimetrinog oblika. Pokoica je svetlouta a sa sunane strane rumena. Meso je bedo-uto, prijatnog ukusa i vrsto. Ima gorku jezgru. Sazreva u drugoj polovini jula. U nas je naroito rairena oko rejona Subotica-Horgo. Naroito se ceni zbog poznog sazrevanja, kasnog cvetanja i pogodnosti za konzervnu industriju. Lako se raspoznaje jer se na peteljci lista, kod liske, nalaze dva izraena zaliska. Luizet. Poreklom je iz Francuske. Stablo je bujno i umereno rodno. Plod je srednje krupan do krupan (50 70 g), jajastog oblika i spljoten sa strane. Pokoica ploda je svetlonarandasta sa intenzivno crvenom bojom na sunanoj strani. Meso je narandasto, vrsto, slatko. Jezgra je takoe slatka. Sazreva u drugoj polovini jula. Luizet se ubraja u najistaknutije srte kajsije u svetu. Vrlo je cenjena jer se podjednako dobro koristi za sveu upotrebu, preradu i suenje. Pored navedenih sorti kajsija, u proizvodnji su dale dobre rezultate i sledee: breda, rojal, ambrozija, holubova, pavijot i dr.
SORTE TREANJA
Trina rana. Poreklom je iz Nemake. Odlikuje se bujnim i veoma rodnim stablom. Plod je sitan do srednje krupan (2,5 a g) i nepravilno srcastog oblika. Pokoica je tanka, glatka, sjajna i svetlo-crvene boje. Meso je meko i tamno-crvene boje. Ima obojen sok. Kotica se odvaja od mesa. Sazreva u prvoj polovini maja. Interesantna je zbog ranog sazrevanja. Hedefingenska. Poreklom je iz Nemake. Stablo je bujno i rodno. Plod je krupan do vrlo krupan (6 6,5 g), okruglasto-srcastog oblika. Pokoica ploda je tamnocrvena i lepog izgleda. Meso je vrsto, svetlocrveno i vrlo kvalitetno, odvaja se od kotice. Udeo kotice u ukupnoj teini ploda je mali. Sazreva sredinom juna. Vrlo je kvalitetna svetska sorta koja je i u naoj zemlji dosta zastupljena. Germersdorfska. Poreklom je iz Nemake. Stablo je bujno i rodno. Plod je krupan i vrlo krupan (6 6,5 g), srcastog oblika. Pokoica ploda je zatvoreno-crvena, a u punoj zrelosti skoro potpuno crna. Meso je vrsto, sono, bledocrveno. Kotica je sitna i odvaja se od mesa. Sazreva sredinom juna. Droganova uta. Poreklom je iz Francuske. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti. Plod je krupan
(5,56 g) i okruglastog oblika. Pokoica ploda je svetlouta (slina ilibaru), tanka i za vreme kie puca. Meso je bledouto, vrsto, sono i odvaja se od kotice. Sazreva krajem juna. Ovo je sorta prvenstveno dobra za tehnoloku upotrebu zbog utog mesa. Za stonu upotrebu nije pogodna, jer ima malo gorku nijansu u ukusu ploda. Pored navedenih sorti, dobre su i sledee novije sorte trenje: emperor francis, sue, van, bing, lambert, treken, bigaro, i dr.
SORTE VIANJA
Majurka (petrovaradinska). Smatra se da je poreklom iz Nemake. Stablo je srednje bujno do bujno, umerene rodnosti. Plod je srednje krupan (45 g), izdueno-okruglastog oblika. Pokoica ploda je tamnocrvene boje, debela i vrsta. Meso je tamnocrveno, sono, malo gorko. Sazreva krajem maja ili poetkom juna. Ova sorta vianja je dosta rairena u okolini Petrovaradina i u severnoj Bakoj. Interesantna je zbog ranog sazrevanja, ali ima manu da joj plodovi neravnomerno sazrevaju, pa je zbog toga i berba neravnomerna. Kereka. Poreklom je iz Maarske. Stablo je bujno i dobre rodnosti. Plod je krupan (56 g), okruglastog oblika, malo spljoten sa strane. Pokoica ploda je crvena do tamnocrvene. Meso je crvenkasto. Sok je ruiaste boje. Sazreva krajem juna. Poslednjih godina naglo prodire u plantane vonjake. Do sada je dala dobre rezultate, naroito kada su obezbeeni dobri opraivai. Maraska. Nepoznatog je porekla. Rairena je u Dalmaciji i van toga podruja nema veliku privrednu vrednost. Stablo je umerene bujnosti i rodnosti. Rano prorodi. Plod je sitan ili srednje krupan (2,53,5 g), okruglastog oblika. Pokoica ploda je tamno crvena do crna. Meso tamno-crvene boje. Sazreva u drugoj polovini juna. Gaji se prvenstveno za dobijanje prvoklasnih likera maraskino". U drugim podrujima nae zemlje ne daje liker takvog kvaliteta kao u Dalmaciji. panska. Verovatno je poreklom iz panije. Stablo je umereno bujno i rodno. Plod je srednje krupan do krupan (4,55,5 g), okruglastog oblika. Pokoica ploda je crvena. Meso je meko, sono, ruiasto. Sok bledoukaste boje do bezbojan. Sazreva krajem juna i poetkom jula. Pored navedenih u proizvodnji su dale dobre rezultate i sledee sorte vianja: lotova, majska vinja, osthajmska, rimorensi, hajmanova konzerva, hajmonov rubin i druge.
SORTE MARELA
Marele su hibridi trenje i vinje. Neki strunjaci ih ubrajaju u vinje, dok ih drugi izdvajaju kao zasebnu vonu vrstu. Za marele je karakteristino uglavnom to t im stablo podsea na trenju, dok su osobine plodova slinije vinji. U vrlo kvalitetne sorte ubrajaju se: kraljevska marela, kraljica hortenzija, lepa od atneja, pozna marela, osenena marela i druge.
IZBOR SORTI
Pri izboru sorti za podizanje vonjaka treba se, pored ostalog, rukovoditi i mogunou opraivanja, odnosno oploavanja i zametanja plodova. Ovo zbog toga to se sorte nekih voaka mogu opraivati sopstvenim cvetnim prahom (samooplodne sorte), dok se druge, da bi se oplodile, moraju opraiti cvetnim prahom neke druge sorte (samobesplodne sorte). U samooplodne spadaju gotovo sve sorte kajsija i bresaka, veina sorti ljiva, vianja i ribizla, zatim orasi, agrumi, evropske kupine i neke sorte maslina. Samobesplodne su jabuke, kruke, trenje, slatki badem, gotovo sve sorte lenika i veina sorti maslina. Pri podizanju vonjaka, pa i onih malih na okunicama, posebnu panju treba obratiti pravilnom izboru i rasporedu sorti samobesplodnih voaka, kako bi se obezbedilo meusobno uspeno opraivanje, a samim tim i obimna rodnost. Pri izboru i rasporedu sorti samobesplodnih voaka treba imati na umu da za meusobno, unakrsno opraivanje nisu pogodne sve sorte s obzirom da su neke dobri a druge loi opraivai. Tako, na primer, kod jabuke kao dobri opraivai smatraju se sledee sorte: zlatna parmenka, lepocvetka, zlatni i crveni delies, kaselka, ontarior crveni i beli astrahan, londonski peping, ampanjka, ananasova reneta, budimka, tetovka i dr. U loe opraivae se ubrajaju: kanatka, boskopka, bobovec, starkig, grafentajnka, baumanova reneta itd. Od sorti kruaka u dobre opraivae spadaju: karamanka, klero, krasanka, viljamovka, kongresovka, klapova, lebrenova, gijatova itd. a u loe: kaluerka, dilova, lukasova, amajlika i dr. Imajui sve ovo u vidu, pri podizanju vonjaka u kome e se gajiti samobesplodne voke, ne moemo se ograniiti samo na jednu sortu, ve moramo odabrati najmanje dve, a jo sigurnije tri ili vie sorti koje se meusobno dobro oprauju i obezbeuju obilan i kvalitetan rod. Pri izboru samobesplodnih sorti, odabraemo prvo po svom ukusu jednu, dve ili vie sorti, koje emo gajiti radi proizvodnje plodova, a zatim emo odabrati opraivae koji najbolje odgovaraju glavnim sortama.
Kao opraivae valja odabrati sorte s kvalitetnim polenom koji sazreva u doba kada cvetaju i glavne sorte i koji omoguuje dobru oplodnju, kvalitetan i obilan rod. Pored toga sorte opraivaa treba da imaju priblino isti vek kao i glavne sorte i, to je vrlo znaajno, da budu dobro prilagoene lokalnim uslovima. Sam razmetaj sorti u vonjaku moe biti razliit, ali uvek takav da omoguuje pravilno opraivanje. Obino se radi ovako: ako sorte koje se gaje kao glavne i same meusobno dobro oprauju, onda se smenjuju sa po 4 ili najvie 6 redova. Meutim, kad su glavne sorte izrazito loi opraivai onda se sa dobrim opraivaima smenjuju posle svaka dva reda.
V O N JAK ORGANI VOAKA

Organi voki su: koren, deblo i kruna. Koren Koren je podzemni deo voke i sastoji se od osnovnog korena, ilica i korenovih dlaica. Svi ovi delovi korena zajedno ine korenov sistem. Zadatak korenovog sistema je da uvruje i hrani voku, a esto slui i za razmnoavanje putem izdanaka i reznica. Za ishranu voaka, odnosno za upijanje vode iz zemljita i u njoj rastvorenih hranljivih sastojaka slue korenove dlaice. Deblo Deblo je sredini uspravni deo voke, i nalazi se izmeu korena i krune. Mesto na kome koren prelazi u deblo naziva se korenov vrat. Voke bunastog oblika, kao to su maline, kupine, ogrozd i ribizle, nemaju debla. Glavna uloga debla je da sprovodi nepreraenu hranu koju korenove dlaice s vodom izvlae iz zemljita i sprovodi je u krunu, odnosno u lie voke gde se ova hrana prerauje i tako preraena putem debla vraa se u koren. Deo ove preraene hrane koren koristi za sopstvenu ishranu, to mu omoguuje dalji razvitak, a delom i za stvaranje rezervi hrane. Deo hrane koja e sluiti kao rezerva zadrava se i u samom deblu. Kruna Kruna je nadzemni deo voke i nasaena je na deblu. Veliina, oblik i struktura, u svom prirodnom obliku, karakteristini su za svaku vrstu posebno. Tako, na primer, krune jabuke, kajsije, ljive i trenje najee naginju okruglastom obliku; kruke, sem nekih sorta piramidalnora obliku, dok kruna bresaka po obliku podsea na kiobran, a vinje na alosnu vrbu. U izvesnoj meri na obim i oblik krune mogu da utiu i drugi inioci, kao to su podloga, zemljite, poloaj, duina debla itd. Delovi krune. Sredini deo voke koji predstavlja produetak stabla naziva se voditeljica. Grane koje izbijaju iz samog debla ili njegovog produetka, voditeljice, nazivaju se osnovne, ramene ili skeletne grane. Iz ovih osnovnih grana izbijaju bone grane ili kako se jo nazivaju pomone ili grane drugog reda. Iz grana drugog reda izbijaju grane treeg reda itd. Pored ovih grana u kruni voaka razlikujemo kratke i duge mladare. Kratki mladari su, kao to se vidi ve i po samom nazivu ogranienog rasta. Lie je na njima u obliku rozete, jer su im lanci veoma kratki, tako da ih skoro i nema, a pupoljci su delom lisni, tlelom cvetni. Dok se kratki mladari nalaze u unutranjosti krune! drugi mladari se nalaze na njenoj periferiji gde su povoljniji uslovi za njihov porast, pa zato i dostiu veu duinu. Za razliku od kratkih mladara, dugi mladari obino nose lie i drvne pupoljke. Drugim reima, u kruni voke postoje dve vrste mladara: drvni, koji slue za izgradnju skeleta voke, i rodni mladari. Kod kotiavog voa drvni mladari nose i drvne i rodne pupoljke, tako da mogu imati dve funkcije. Kod jabuastog voa, meutim, drvni mladari nemaju rodnih, odnosno cvetnih pupoljaka, ali se pogodnom rezidbom i ishranom mogu kao i lisni pupoljci pretvoriti u rodne. Rodno drvo je kod kotiavog voa jednogodinje, a kod jabuastog, uglavnom, viegodinje. Rodno drvo ine: vite rodne granice, krute rodne granice, prstenaste bodlje, rodni kolai i sloeno rodno drvo. Vite rodne granice su mladari dugi do 20 cm. U drugoj godini ovi mladari se zavravaju cvetnim pupoljcima, dok po celoj svojoj duini imaju lisne i drvne pupoljke (sl. 3). Krute rodne granice su neto krae od vite rodnih granica (515 cm), a neto due od prstenastih bodlji. Za razliku od ovih poslednjih, krute rodne granice nemaju pri osnovi prstenaste ostatke lia. Krute rodne
granice izbijaju pod pravim uglom. Du ovih granica nalaze se po nekoliko drvnih i lisnih pupoljaka, a na vrhu cvetni pupoljak. Ukoliko su uslovi povoljni, ovaj cvetni pupoljak se rascvetava jo prve godine, a u suprotnom u jednoj od narednih godina (sl. 4).
Prstenaste bodlje i izrataji su kratko rodno drvo dugaki svega 23 cm. U osnovi prstenaste bodlje nalazi se lisna rozeta, a na vrhu lisni pupoljak. Ukoliko je ovaj vrni pupoljak dobro hranjen i osvetljen on se jo tokom leta pretvara u cvetnik; ukoliko, pak, nema ovih delova, ovaj vrki pupoljak ostaje i nadalje cvetni (sl. 5). U sluaju kad se zbog slabog osvetljenja i ishrane vrni pupoljak prstenaste bodlje ne moe da pretvori u cvetni, prstenasta bodlja se neto izduuje i postaje nerodna granica, tzv. nerodna prstenasta bodlja (sl. 6). Rodni kolai javljaju se kod jabuke i kruke, a nastaju proire-njem dela granica na kome su ostali oiljci od obranih plodova. Do proirenja ovog dela granice dolazi zbog nagomilavanja hranljivih sastojaka koje plodovi nisu uspeli da iskoriste. S obzirom na ovakvu rezervu hrane, naredne godine se na ovim proirenira mestima gran-ica obrazuju cvetni pupoljci i stvara rodno drvo (sl. 7). Tokom vegetativnog perioda se iz drvnih pupoljaka vitih i krutih rodnih granica razvijaju mladari koji na vrhu takoe imaju cvetne pupoijke. Na ovaj nain za nekoliko godina se rodne granice vie puta razgranavaju stvarajui kratke rodne granice i rodne kolae, odnosno sloeno rodno drvo krivudavog oblika, to je est sluaj kod starijih voaka (sl. 8). Kod kotiavog voa rodno drvo ini kratke i due rodne gran-ice i kitice. Rodne granice kotiavog voa imaju drugaiji raspored drvnih i rodnih pupoljaka u odnosu na jabuasto voe. Na rodnim granicama kotiavog voa rodni pupoljci su boni, dok se drvni pupoIjci nalaze na vrhu granica. Drvni i lisni pupoljci su narodnim granicama esto grupisani po dva ili tri na istom kolencetu. Ako se na tom mestu nalaze zajedno dva pupoljka, jedan je uvek drvni, a drugi cvetni. Ukoliko ih, pak, ima tri, onda su krajnji pupoljci cvetni, a srednji drvni. Na nekim granicama su svi boni pupoljci cvetni a samo je vrni pupoljak lisni. Rodne kitice kotiavog voa karakteristine su za ljive, kajsije, trenje i vinje. Ove kitice su duge svega 24 cm i na vrhu imaju po 38 pupoljaka od kojih su srednji drvni a krajnji cvetni. Breskve imaju dve vrste rodnih granica: prave i lane.
strana 12 / 80
Prave rodne granice po celoj svojoj duini obino imaju tri pupoljka, od kojih su dva cvetna, a jedan lisni. Lane rodne granice, za razku od pravih, po celoj duini imaju samo cvetne pupoljke, a lisne samo na vrhu. Slino rodno drvo je i u kajsije.
RAZMNOAVANJE VOAKA
Voke se razmnoavaju semenom. Ali ovim nainom se sortna svojstva obino ne prenose u celini na potomstvo. Zato se u savremenom voarstvu voke razmnoavaju vegetativnim nainom. Vegetativni naini razmnoavanja mogu biti: reznicama, kalemima, polonicama, izdancima i dr. Za razmnoavanje jabuke, kruke, ljive, breskve, vinje, trenje i drugih vrsta seje se seme divljih voaka da bi se dobile divljake (podloga), na koje se onda kaleme kulturne, pitome sorte. Na taj nain posaena sadnica u vonjaku sastoji se iz dva dela: iz podloge (divljaice) i na njoj nakalemljene kalem-granice ili samo jednog okca plemenite sorte. Nar, smokva, ribizla i vinova loza razmnoavaju se reznicama. Reznicama posaenim u zemlju potrebna je odreena vlaga i temperatura zemljita da bi se omoguilo oiljavanje, dok iz nadzemnog dela izrastaju mlade granice s listovima koje lie na materinsku biljku. Njih nije potrebno kalemiti. Za oiljavanje se uzimaju obino odrvenele reznice, koje se spremaju u jesen posle opadanja lista. U toplim lejama mogu se kod nekih voaka proizvoditi reznice iz zelenih listova (limun i dr.). Pri razmnoavanju polonicama, letorasti (zeleni ili odrveneli) ukopavaju se u zemlju tako da na povrini ostane svega nekoliko pupoljaka. U jesen, kada se obrazuju ile, takav lastar se odvaja od materinskog stabla (korena) i presauje. Oiljenim letorastima razmnoavaju se maline, vinje i dunje. Letorasti koji su izrasli iz korena biljke i oilili se odvajaju se u prolee i presauju.
PODLOGE VOAKA
Za razmnoavanje vonih vrsta upotrebljavaju se podloge. Podlogom se zove deo voke na kojem je nakalemljena plemenita sorta. I. V. Miurin je govorio: Podloga to je temelj plemenite voke". Podloga utie na dubinu oiljavanja, bujnost, dugovenost, rodnost i kvalitet plodova voaka, zato se izboru podloga kao i izboru sorata posveuje velika panja. U voarskoj praksi se upotrebljavaju dve vrste podloga: podloge proizvedene iz semena (sejanci) i podloge koje su proizvedene vegetativnim putem: reznicama, korenjacima, izdancima (vegatativne podloge). U sunim krajevima i tamo gde se ne oskudeva u zemljitu, obino se za podloge koriste sejanci. Voke na ovakvim podlogama imaju dubok korenov sistem, vilje stablo i obimniju krunu, docnije stupaju u rod, ali raaju obilno po jednom stablu i dugovene su. Voke na vegetativnim podlogama su slabe bujnosti, imaju plii korenov sistem, krai vek, manje su otporne prema negativnijim iniocima, ali zato rano prorode, daju kvalitetnije i vee prinose po jedinici povrine, mogu da se gaje i u obliku palira, a zbog manjeg rasta lake se tite od bolesti i tetoine i lake se beru, pa se ovi poslovi obavljaju bre i s manje radne snage. Kod nas u Jugoslaviji intenzivni zasadi jabuka i kruaka, kako oni na poljoprivrednim gazdinstvima tako i oni na okunicama, najee podiu na vegetivnim podlogama: jabuke na tzv. EM podlogama, a kruke na podlozi vegetativno razmnoene dunje, kojih ima raznih tipova: A, B, C, D, E, F, G. Sve pomenute vegetativne podloge se razlikuju prema bujnosti, oivljavanju, sraivanju s vijokom, zahtevima prema zemljitu, vlazi i drugim uslovima i osobinama, o emu proizvoai kalemova, a i kupci, moraju da vode rauna. Kao generativne podloge za kvalitetne sorte ljiva u Jugoslaviji se skoro iskljuivo koriste sejanci denarike, a od vegetativnih podloga najpogodnije su zasad neke domae sorte koje se razmnoavaju izdancima, kao to su petrovaa, crnoljiva, poegaa i crvena ranka. Kao podloge za breskve najee slue generativne podloge, od kojih su do sada u Srbiji najbolji rezultati postignuti sa sejancima vinogradskih bresaka. Kao podloge za kajsiju kod nas su najbolje rezultate dale neke domae sorte ljiva, bilo da su razmnoene semenom ili izdancima. Najpogodnije su za ovu svrhu beloljiva, crvena ranka i petrovaa. Za trenje i vinje uglavnom se kao podloge koriste sejanci divlje trenje (vrapare"). Za dunje veeg rasta koriste se generativne podloge (beli i crveni glog), a za patuljaste oblike vegetativne podloge
(dunja EM-A). Za orah se obino kao podloga koriste sejanci crnog i domaeg oraha; za lesku sejanci kvalitetnih sorti leske ili sejanci meije leske (za bujnije obike leske), a za slatki, kulturni badem kao podloga slui gorki badem.
PROIZVODNJA PODLOGA SEMENOM

Dobro seme se dobija od zrelih i potpuno zdravih plodova voaka. Seme se sui u senci. Ako se uva u toku zime, a u prolee se nestratifikovano seje, onda ono u istoj godini ne nie, ve tek kroz godinu dana. Seme za setvu mora posle berbe da proe kroz izvesno ,,dozrevanje" da bi se u njemu odigrali neki sloeni hemijski procesi. Seme dozreva pri dovoljnoj vlazi, u promajnoj (provetrenoj) prostoriji i pri temperaturi od plus do minus 7C. Ovaj nain se zove stratifikacija ili peskovanje. Za stratifikovanje se uzima 34 dela krupnozrnog peska, koji se ispere u istoj vodi i dobro pomea s jednim delom semena (kod krupnog semena kajsije i breskve uzima se 56 delova peska). Dobro izmeano i pokvaeno seme stavi se u sanduie i uva u podrumu. S vremena na vreme seme se kvasi i mea da bi do njega dopro vazduh odreene temperature. Pomeano seme moe se staviti u sanduk i preko zime zakopati u zemlju na dubinu 3035 cm, gde e dozrevati bez ikakvog meanja. Za razliito seme potrebno je i razliito vreme stratifikacije: za dunju 60-70 dana, jabuku i kruku 100-120 dana, kajsiju i breskvu 90-100, za deneriku 150-200, vinju i trenju 200-250, za badem i orah 4560 dana. Ako se daju ovi rokovi, moe se seme na vreme pripremiti za setvu. Seme vinje i trenje moe se stratifikovati ve poetkom avgusta denerike poetkom septembra, mahalepske vinje u oktobru, breskve i kajsije u novembru, jabuke i kruke u decembru, dunje u januaru. Seme voaka moe se sejati u jesen i u prolee. Kod jesenje setve seme kajsije, breskve, jabuke, kruke i dunje se ne stratifikuje, poto ono taj period provede u zemlji. Stratifikaciju trae vinja, trenja, danarika i mahaleb. One se seju stratifikovanim semenom. Setva semena jabuastih voaka Za dobijanje sadnica jabuke, kruke i dunje prvo se odgaje divIjake, a zatim se one vade i sade na nova mesta i kaleme. Seme jabuke, kruke i dunje seje se na dubinu 23 cm. Setva se obavlja na zemljitu koje je uzorano ili izriljano na dubinu 2025 cm. Du prekopanog zemljita prvo se zategne kanap, zatim se odgovarajuim alatom napravi brazdica i u nju polae seme na 2 cm jedno od drugog. Zatim se brazdica zatrpa sitnom zemljom i pospe kompostom ili strugotinom u debljini 2 cm. Ovo se radi da se ne bi stvarala pokorica, koja moe da smeta pri nicanju divljaica. Meu redovima razmak treba da je 2025 cm. Setva se vri u jesen ili u prolee. U toku leta zemljite u meuredovima i u redovima se okopava 56 puta da bi se unitio korov. Zaliva se 10 do 12 puta pomou plitkih jarkova, koji se prave meu redovima. Ako divljaice gusto izniknu vri se proreivanje i ostavlja razmak od 35 cm izmeu njih. U jesen divljake se vade i sade na druge parcele, gde se kaleme. Setva semena kotiavih voaka Seme kotiavog voa kajsije, breskve, ljive, denarike i vinje nie dobro i divljaice rastu brzo, te se mogu kalemiti iste godine kada je izvrena setva. Agrotehnika i nega useva ista je kao i kod jabuastih voaka. Razlika je u tome to se krupno seme (kajsija i breskva) seje na dubinu 56 cm. Seme se razmeta u brazde na odstojanju 1012 cm. Meuredno odstojanje iznosi 5060 cm. Kod kotiavih voaka, posle nicanja biljke se proreuju na odstojanju 1520 cm. Na istoj parceli se sade divljake jabuke, krue i dunje prema zategnutom kanapu. Divljake se sade u redove na odstojanju 2025 cm, s razmakom 6070 cm izmeu redova. Pri samoj sadnji kopaju se jamice i u njih vertikalno sade divljake do na 12 cm ispod korenovog vrata. Zemljite okolo divljake dobro se nagazi. Pred sadnju ile divljaka se oreu na duinu 1215 cm. Ovo se ini zato da bi se ile razvijale u stranu. Zasaene divljake oreu se na visini 25 30 cm. Nega se sastoji u okopavanju, unitavanju korova i zalivanju. Divljaice treba dobro ubriti i esto zalivati. Agrotehniku treba podesiti da divljake do jeseni odebljaju na 8 10 cm. Kod takvih divljaka dobro se primaju kalemljeni pupoljci, dok se prerasle (debele) divljake u prolee moraju kalemiti u procep kalem-granicom sa 2 3 pupoljka.
KALEMLJENJE VOAKA OKULIRANJEM

U proizvodnji sadnica primenjuje se kalemljenje okuliranjem ili oenjem, jer je to najjednostavniji, najbri i najjevtiniji nain kalemIjenja. U pogledu vremena, okuliranje se moe obaviti bilo u prolee na terajui pupoljak (maj-juni) ili u jesen na spavajui pupoljak (avgust-septembar). Po pravilu, ranije se okuliraju vrste s kotiavim plodovima od onih s jabuastim plodovima. Redosled kalemljenja bi bio ovakav: kajsija i ljiva na sejance ili klonove domae ljive; kruka na sejance kruke; trenja i vinja na sejance trenje; kruka na dunju; jabuka na mladice i divljaice jabuke; breskva na vinogradarsku breskvu; dunja na dunju i ljiva na denariku.
Okuliranje oraha obino se vri krajem jula i poetkom avgusta. No, pri odreivanju vremena za okuliranje valja koristiti i iskustva voara iz tog kraja. Dve do tri nedelje pre kalemljenja, kod podloge se noem uklanjaju granice sa stabla do visine 25 30 cm iznad povrine zemlje, a na sam dan kalemljenja stablo se obrie krpicom da bi se uklonila zemlja. Za kalem-granice uzimaju se zreli letorasti od 5 do 6 mm debIjine, i to sa stabala koja ve daju rod. Sa odseenih letorasta odmah se uklanjaju listovi i zalisci, a ostavlja samo lisna dra od 1 1,5cm duine. Ako ne moe odmah da se obavi kalemljenje, kalem-granice se uvaju na prohladnom mestu u vlanom materijalu (krpe ili novine). Kalemljenje se obavlja u prohladno vreme i izvodi otrim kalemarskim noem. Ruke treba da su iste. Za kalemljenje se uzimaju pupoljci sa srednjeg dela letorasta, poto su oni najzreliji. Sa kalemgranice se kalemarskim noem odseca pupoljak korom (s tankim slojem drveta) 2,53 cm duine. Pri kalemljenju kalem-granicu treba drati u levoj ruci, a desnom rukom pomou kalemarskog noa odseca pupoljke s delom kore. Odseeni pupoljak uzima se za lisnu drku prstima leve ruke, i pri tome se pazi da se ne dodiruje povrina reza. Zatim se kalemarskim noem na divljaci (podlozi) napravi rez u vidu slova T. Tupom stranom kalemarskog noa oprezno se odvoji kora i uvlai pupoljak tako da on sam sebi napravi leite, pri emu treba voditi rauna da se gornji deo pupoljka priljubi uz popreni rez na podlozi. Po ubacivanju pupoljka on se vezuje. Vezivanje ne sme biti ni labavo ni vrsto, ve tako da pupoljak bude dobro priljubljen uz podlogu. Vezivo se omotava spiralno, a poinje neposredno ispod pupoljka, zatim se obmotava iznad njega i onda redom, dok se vezivo nepodvee ispod pupoljka tako da okce ostane slobodno. Za vezivo slue rafija, lika ili gumice. Posle dve nedelje vri se kontrola kalemljenja. Kod neprimljenih kalemova kora se smeura, a pupoljak osui. Takva podloga se ponovo kalemi sve dok se na podlozi ne podlubi kora. Na primljenim kalemovima vezivo treba olabaviti. Za kalemljenje treba imati dobro naotren no i operaciju obavIjati istim rukama. Postoji i drugi nain okuliranja. To je okuliranje bez drveta. Njegovo preimustvo se sastoji u tome to se moe bolje priljubiti pupoljak, naroito kod vinje, ljive, kajsije, rue, limuna i drugih. Ali ovaj nain je sloeniji i sporiji. Nega kalemova Sledee godine rano u prolee 1520 cm iznad kalemljenog pupoljka treba divljaku odsei. Da bi se pupoljak nove sorte jo bre razvijao, treba uklanjati sve pupoljke koji se razvijaju na podlozi. Kada iz nakalemljenog pupoljka izraste letorast (810 cm), treba ga privezati za patrljak divljake da bi se razvijao vertikalno. U jesen patrljak podloge treba odsei. Patrljak se moe odrezati i u prolee iznad samog pupoljka, ali to treba raditi oprezno, da se mladar ne bi otetio. Da bi se, pak sauvao od dodira vetra ili povreda na neki drugi nain uz letorast treba pobiti kolac i privezati ga za njega. Dalja nega se sastoji u okopavanju vonjaka, unitavanju korova i zalivanju voaka. U toku porasta okulanta na njemu poinju da se razvijaju bone granice iz pupoljaka koji se nalaze u pazuhu lista. Pri dobroj nezi kalema jabuastih i kotiavih vrsta voaka moe se jo prve godine pristupiti formiranju krune. Formiranje krune obavlja se od 25. maja do 10. juna. U tom cilju treba vrhove okulanta skratiti na visinu 7580 cm da bismo podstakli porast bonih granica. Od razvijenih granica treba ostaviti 67 gornjih, jae razvijenih, a donje ukloniti, pri emu obavezno ostaviti list iz ijeg pazuha je izrasla granica. Ovaj list slui za debljanje stabla okulanta. Ovako formirani kalemi imaju stablo visoko 4050 cm sa krunom koja se sastoji od 5 do 6 bonih grana, koje se formiraju po spratovima ili po razraenom spratnom sistemu. Pri dobroj nezi sadnice se mogu vaditi u jesen i saditi na stalno mesto u vonjaku.
PROIZVODNJA BRESAKA IZ SEMENA - KOTICA

Neki voari gaje breskvu na okunici proizvedenu od kotice bez kalemljenja. Breskve pripadaju vrstama koje esto daju semensko potomstvo s priblinim osobinama materinske voke. Meutim, sve vrste i sorte ne poseduju ovu osobinu. Dobro prenose svoje osobine sorte lola i obilnaja, a slabije elberta i stark. Voke odgajene iz semena bez kalemljenja imaju bujniji rast, bolje podnose niske temperature i plitke podzemne vode, otpornije su prema gljivinim bolestima, ali kasnije stupaju na rod (34 godine). Seme bresaka seje se u rasadniku novembra. Ono se stavlja u jame duboke i iroke po 40 cm. Jame se popune zgorelim stajnjakom. U svaku jamu stavljaju se dve kotice breskve. U prolee, posle nicanja, slabiju biljku treba ukloniti. Agrotehnika u rasadniku se sastoji u obradi zemljita, ubrenju, zalivanju, formiranju krune i orezivanju mladih voaka.
PODIZANJE I NEGA VONJAKA IZBOR MESTA

Mesto predvieno za vonjak pre svega treba da je dobro osunano. Vone vrste koje zahtevaju vie svetlosti su kruka, trenja, kajsija i breskva, dok neto manje svetlosti, odnosno izvesno zasenjavanje
podnose ljiva i jabuka. U svakom sluaju voke ne treba saditi pored visokog, dekorativnog drvea, poto ono svojom senkom zaguuju voke. Zemljite na kome se podie vonjak treba da bude plodno i obezbeeno vodom za zalivanje voaka.
IZBOR I PRIPREMA SADNOG MATERIJALA

Starost vonjih sadnica Sadnice jabuastih vrsta mogu biti i jednogodinje i dvogodinje, dok su sadnice kotiavih vrsta najbolje kao jednogodinje. U elji da dobiju to ranije plodove mnogi Ijubitelji-voari sade ak i stara stabla od etiri i vie godina. Tano je da ovako stara stabla, ukoliko se prime, ranije prorode, ali treba raunati i s tim da se prilikom presaivanja takvih stabala obino veoma povreuju ile, tako da posle presaeno stablo boluje, a esto se i osui. Starija stabla se najbolje primaju ako se vade i presauju zajedno sa busenom zemlje koja se pripila uz ile. Kvalitet vonjih sadnica Potrebno je saditi samo sadnice dobrog kvaliteta: da imaju tri do etiri glavne ile, ne krae od 35 cm, pokrivene tankim ilama i korenovim dlaicama; da im je stablo pravo i zdravo, debljine i 2,5 cm; da se kruna sastoji od 34 osnovnih grana nakon proreivanja po etanom sistemu; da duina bonih grancica iznosi 60 cm; da je letorast-voica prav i da je dug dvadesetak santimetara. Slabijeg su kvaliteta sadnice druge klase, ali u nedostatku boljih mogu se i one koristiti za podizanje vonjaka. Sadnice druge klase moraju imati korenov sistem 2530 cm duine. Stablo ovih sadnica moe biti samo malo iskrivljeno, a duina osnovnih granica treba da je 3040 cm. Ne treba saditi povreene, zakrljale i slabe sadnice sa slabim korenovim sistemom i s polomljenim granama. Sadni materijal u rasadniku moe se nabaviti u jesen. Do sadnje u prolee sadnice se uvaju utrapljene. Pred transportovanje ile sadnica se stavljaju u razblaenu glinu zatim zamotaju slamom i odozgo sargijom, radi zatite od vetra i povreda za vreme prevoza. Ako u putu sadnice sluajno vie uvenu, treba ih pre trapljenja drati dva-tri dana u vodi, koju treba esto menjati. Ako su sadnice povreene od mraza, treba ih izvesno vreme drati u prohladnoj prostoriji, a zatim utrapiti. U ovu svrhu iskopa se kanal 50 cm dubine pravca istok-zapad, pa na junoj strani kanala, pod uglom od 45, napravi karpa i po to] karpi razmetaju sadnice jedna pored druge. ile sadnica se zatim zatrpaju sitnom vlanom zemljom i popune sva prazna mesta izmeu njih. Posle trapljenja, ako je zemlja suva, ile se dobro zaliju i potom sadnice zatrpaju do jedne treine duine. Naposletku se zemlja na sadnicama dobro nagazi. Sadnice se trape odvojeno po vrstama i sortama i na svaku sortu stavi se etiketa. Priprema sadnica za sadnju Pri vaenju sadnica iz trapa i njihovom transportu ile nekih sadnica mogu se povrediti i pokidati, usled ega podleu truljenju. Takve ile se skrauju otrim noem ili makazama do zdravog mesta. Ako su sadnice bile izvaene u jesen, onda krajeve ila ni u kom sluaju ne treba sei i obnavljati rez, poto se na krajevima obrazovao kalus i preseci napravljeni u jesen ve su potpuno srasli. ile treba skraivati do zdravog mesta ako su na krajevima poele truliti.
PRIPREMANJE PARCELE ZA SADNJU

Povrinu parcele pred sadnju sadnica treba izravnati da se ne bi pri zalivanju voda zadravala, a zatim izriljati na dubinu 2530 cm. Pred riljanje unosi se 68 kg stajnjaka i 80100 g superfosfata po 1 m2. Razmeravanje Posle osnovne obrade zemljita parcelu treba razmeriti. U tom cilju du parcele treba zategnuti kanap i pomou metra obeleiti odstojanja koja su utvrena za sadnju odreenih vrsta voaka. Za obeleavanje mesta sadnje pobija se koi koji pokazje sredinu gde e se iskopati jama. Po izvrenom razmeravanju pravac redova kontrolie se pobodenim koiima. Koii se dobro pobiju da bi ostali na istom mestu i posle kopanja jame. Pri kopanju jama sluimo se daskom za sadnju dugakom 1,52 m, a irokom 1215 cm. Dasku naslanjamo centralnim usekom na koi, a u krajeve daske nametamo male kontrolne koie koji pri saenju slue kao centar jame Kopanje jama Iskopane jame treba da su iroke 100120 cm i duboke 6070 cm. U irokoj jami voka bolje raste i bre se razvija. Pri kopanju jama gornji sloj zemlje se izbacuje oko jame, a donji, manje plodan, razbacuje u meuredove. Jamu popunjavamo gornjim slojem meurednog zemljita pomeanog sa kofom zgorelog stajnjaka, 100 g superfosfata i 100 g amonijum-sulfata. Ako vonjak zasnivamo na ljunkovitom zemljitu, onda irina jame treba da je 1,5 m, a dubina oko 70 cm. U zamenu za izbaeno zemljite u jamu unosimo zemlju iz meuredova i dodajerao 15 20 kg zgorelog stajnjaka i po 200 g amonijumnitrata i superfosfata.
strana 16 / 80
VREME SAENJA I SAENJE VOAKA

Vreme saenja Vone sadnice se sade u jesen i u prolee. U jesen se sade posle opadanja lia, tj. u novembru. Prolenja sadnja obavlja se ranije, im dozvoli vlanost zemljita. Saenje se zavrava kada pone otvaranje pupoljaka, tj. od 2025 marta u junim krajevima i do 1. aprila u severnim krajevima. Vreme sadnje treba da se odredi zavisno od toga da li je prolee kasno ili rano. Za prolenu sadnju jame treba iskopati u jesen. Saenje voaka Pri sadnji voaka ne treba dozvoliti zasuivanje ila sadnica. Sadnice donesene od mesta trapljenja treba odmah posaditi ili privremeno zatrpati zemljom. Nije dozvoljeno ostavljati ih nepokrivene, izloene vazduhu, ak ni pri oblanom vremenu, a kamoli na suncu i vetru. Neposredno pre saenja ile sadnica treba umoiti u kau napravljenu od gline i balege ili zgorelog stajnjaka. Za ovu svrhu treba iskopati jamu, razmutiti glinu vodom i dodati kofu balege ili zgorelog stajnjaka. Zemljite za saenje treba dobro pripremiti i snabdeti hranljivim materijama da bi mlade ilice dospevajui u plodno zemljite brzo povratile snagu, oslabljenu presaivanjem. Zato pri popunjavanju jame zemljom prvo treba ubaciti plodni sloj zemlje pomean sa zgorelim stajnjakom i tu smeu sloiti na dno jame u obliku konusa male humkice. Saenje izvode dva oveka jedan dri sadnicu, a drugi zatrpava ile. Sadnica se stavlja na vrh konusne humke. Pri tome ile treba rasporediti tako da ih bude u svim pravcima i paziti da im vrhovi ne budu savijeni nagore. Drugi radnik zatrpava jamu zemljom pomeanom sa zgorelim stajnjakom. Vona sadnica se mora posaditi na istu dubinu na kojoj je rasla u rasadniku. Pri dubljoj sadnji korenov vrat se nae duboko u zemIji, zbog ega e stablo lagano rasti i kasno doneti plod. Pri plitkoj sadnji, pak, ile se lako ogole pa sadnica moe uginuti od isuivanja. Prilikom sadnje korenov vrat treba da bude neto malo ispod povrine zemlje, jer e posle sleganja zemlje ostati na istom nivou sa njom. Na parcelama s tekim zemljitem pri sadnji u velike jame korenov vrat sadnice mora biti 46 cm iznad povrine zemlje. Pri zatrpavanju zemljom sadnicu moramo nekoliko puta lako protresti drei je u ruci i povlaiti je navie da bi se zemlja ravno-merno raspodelila izmeu ila. Kada je jama ispunjena zeraljom za 3/4 dubine, onda zemlju oko jame dobro nagaziti. Pri slabom sabijanju u zemlji ostaju upljine, to omoguava pojavu plesni na ilama. Poto se jama do vrha napuni zemljom, oko sadnice se napravi inija od 100 do 120 cm irine. Odmah po sadnji sadnice treba zaliti sa 23 kofe vode, bez obzira na vlanost zemljita. Vodu treba raspodeliti ravnomerno poceloj jami i sipati je u 23 navrata. Pri ravnomernoj raspodeli vode zemIjite u jami se ravnomerno slee, a zajedno s njim sleu i ile sadnice. iniju oko sadnice treba pokriti slojem stajnjaka, komposta ili lia 810 cm debljine, jer se tako zemlja uva od naglog suenja. Na razmaku 50 60 cm od jame treba iskopati kanali 1820 cm dubok i spojiti ga sa kanalom koji prolazi sredinom izmeu redova radi zalivanja sadnica. Obod inije se izdie 810 cm iznad povrine zemljita, da je ne bi voda pri zalivanju upropastila.
REZIDBA SADNICA POSLE SAENJA

Posle sadnje treba granice krune skratiti na 1/2 iHJ/3 duine, a centralnu granu voicu skratiti manje, ostavljajui je duzor od bonih grana za 1520 cm. Skraivanje grana je neophodno zato to je potrebno uspostaviti ravnoteu izmeu ila, koje su oslabile prilikom presaivanja i nadzemnog dela sadnice. Ako se granice ne srate one ce imati mnogo listova, pa e samim tim i isparavanie vode biti vee, tako za ile nee biti u stanju da iz zemljita izvlae onoliko vode koliko je izgubljeno isparavanjem. Sem toga, rezidba grana je neophodna i radi formiranja krune. Pri prolenjoj sadnji granice krune treba orezati odmah, dok pri jesenjoj sadnji to se ini u prolee. Prilikom orezivanja treba paziti da rez bude iznad pupoljka. Ako sadnica ima samo dobro razvijeno stablo bez bonih granica, onda ga skraujemo na 7080 cm da bi izrasle bone grane krune. Posle orezivanja i sadnje deblo sadnice treba okreiti rastvorom gaenog krea i gline (tri dela krea i jedan deo gline razmuene u vodi do gustine milerama). Istim rastvorom stabla se kree u jesen.
PRESAIVANJE STARIJIH VOAKA

Stabla stara 510 godina presauju se sa busenom zemlje irine 11,5 m koja se pripila uz ile. Da bi se starije stablo pripremilo za presaivanje, potrebno je oko njega u avgustu ili septembru iskopati kanal irok 2030 cm i dubok 6070 cm. Kanal se puni dobro nakvaenom zemljom. U toku jeseni i zime u kanalu se na odseenim ilama izrastu sitne ilice. Rano u prolee, pre poetka vegetacije, treba zajedno podsei sve ile uokvirene kanalom, izvaditi stablo i preneti ga zajedno sa zemIjom na predvieno mesto. Savetuje se da se ceo busen sa ilama voke opije sargijom i tako prenese da zemlja ne bi spala sa ila. Jama u koju se voka presauje mora biti dobro naubrena stajnjakom, a kruna voke orezana na
polovinu duine grana. Posle saenja stablo treba uvrstiti pomou zategnutog kanapa ili slinog veziva. Stablo i osnovne grane treba omotati rogozom ili trskom i periodino prskati.
NEGA VOAKA NEGA MLADIH VOAKA

Odravanje meuredne povrine Vono stablo se dobro i brzo razvija i donosi plod samo pod uslovom ako se, pravilno neguje. Prvih godina izmeu redova mladih voaka obino se seje povre, bostan i bob, katkad i lucerka. Na primer, prve godine gaje se dinje lubenice, krastavci i tikve; druge godine krompir, crveni patlidan i plavi patlidan; tree godine mrkva, cvekla, crni luk, pasulj i graak. Meu redovima moe se sejati i lucerka, s tim da se posle tree godine zaore. Na okunicama blizu grada mogu se meu redovima gajiti i jagode 45 godina. Meutira, izmeu redova se ne sme sejati kukuruz, suncokret i duvan, poto oni iscrpljuju zemljite i tetno utiu na voke. Isto tako ne treba sejati ni pozne kulture, kupus, mrkvu i druge, poto njihovo kasnije zalivanje izaziva bujniji rast voaka i zakanjenje sazrevanja letorasta, to esto dovodi do njegovog izmrzavanja u toku zime. Na iniji oko voke ne treba nita sejati. Obrada zemljita oko voaka Prve dve-tri godine po saenju ile voaka rastu jedan i po put bre nego grane krune. Na primer, ako je irina krune 1 m, ile rastu do l,5m pa i vie. Za rast voaka neophodno je da zemljiteoko voaka ima dovoljno hranjlivih materija i vlage, da se sprei razvijanje korova koji vokama oduzima hrahljive materije. Korov se unitava estom obradom zemljita i herbicidima. Zemljite oko voaka prekopava se ujesen, posle opadanja lia: kod jabuke i kruke na dubinu 2025 cm, i to oprezno, da se ne bi povredile ile, a kod vinje i dunje, ako se ile nalaze blizu povrine zemljita, dubina obrade je 1820 cm. Pri riljanju aov treba drati malo ukoso da bi se izbeglo vee presecanje ila. Grudve zemlje pri jesenjem riljanju ne treba usitnjavati, jer grudve bolje upijaju i zadravaju vlagu. U toku leta zemljite oko voaka okopava se 34 puta na dubinu 1012 cm. Rokovi kopanja zavise od padavina, zalivanja i pojave korova. Obrada se prekida polovinom septembra da bi se zaustavio rast letorasta, inae oni ne sazrevaju i mogu izmrznuti u toku zime. Sa starenjem voaka obraena povrina oko voaka se svake godine poveava za pola metra. Povrinu oko voaka dobro pokrivati (malovati) sveim stajnjakom i biljnim otpacima u sloju 12 do 15 cm. Pod malom se zemljite manje savija i bolje se uva vlaga. Mal dat u jesen pretvara se u zgorelu organsku materiju i pri prekopavanju mea se sa zemljom. Korov koji se pojavi treba upati ili unitavati herbicidima. Ako se zemIjite malira slamastim stajnjakom ili strugotinom, onda pod ovaj materijal treba stavljati 35 g/m2 amonijum-nitrata. Kod dvogodinjeg drveta inija oko voke treba da iznosi 2 m u preniku, kod trogodinjeg 2,5 m, kod etrogodinjeg 3 m, kod petogodinjeg 3,5 m itd. ubrenje Radi boljeg porasta voaka neophodno je ubrenje. Ako je pri sadnji uneseno dovoljno ubriva u jamu, onda prve dve godine pri normalnom porastu stabla kada letorasti dostignu 6070 cm i vie ubrenje se ne obavlja. Ako pri saenju ubrivo nije bilo uneseno, onda se u jesen daje 45 kg zgorelog stajnjaka i 100 g superfosfata po stablu, a u prolee se unosi jo po 100 g amonijum-sulfata. Docnije, sledeih godina, pod mlade voke unosi se ubre zavisno od intenziteta porasta. Ako poveanje letorasta dostie 7080 cm, do etvorogodinjeg uzrasta voke uopte ne treba ubriti; ako je prirataj manji od 50 cm, onda pod svako stablo treba uneti 46 kg zgorelog stajnjaka, 150 200 g amonijumsulfata i 200250 g superfosfata. Stajnjak i super-fosfat se unose u jesen pod duboku obradu zemljita, a u prolee se daje amonijumsulfat. Voke starije od 4 godine, koje su ve poele da raaju, ubre se sa 2025 g amonijumsulfata, 1520 g superfosfata i 56 g kalijeve soli po 1 mr. Mineralna ubriva treba davati svake godine, a stajnjak svake druge ili svake tree godine po 12 kg na 1 m2. Zalivanje Prve godine po sadnji voke se zalivaju 1012 puta: po dva puta u aprilu, maju i junu; u julu i avgustu po tri puta i u septembru jedan put. U drugoj godini broj zalivanja smanjuje se na 810 puta, a u treoj godini na 56 puta. Na ljunkovitim zemljitima broj zalivanja poveava se na 1620, a koliina vode se smanjuje. Navodnjavanje voaka vri se kanalima i voda se puta u inije polako, u toku 56 asova. Zalivanje voaka treba da se prekine poetkom septembra, jer kasnija zalivanja produavaju vegetaciju i zbog toga mogu voke izmrznuti preko zime. Posle svakog navodnjavanja, kada se zemlja prosui zalivne kanale treba prekopati. Ne treba
dozvoliti da se zemljite u kanalima presui pa ga tek onda prekopavati jer se tada stvaraju velike grudve, to kvari strukturu zemljita. U novembru vonjak se navodnjava 12 puta da bi se nagomilala vlaga u zemljitu (zimsko zalivanje). Ako se izmeu redova voaka nalazi neki usev on se zaliva posebno, i u skladu s njegovim potrebama. Ako ne postoji sistem kanala za zalivanje, onda se voke zalivaju runo. Zalivanje mora biti obilno da bi zemljite dobilo vlagu do dubine od 100 do 120 cm. Za jedno dvogodinje stablo za jedno zalivanje potrebno je 47 kofa vode, a ponekad i vie. Kod runog zalivanja voda se ne upija odmah, zato se u kanal lije 12 kofe, pa tek kad se voda upije, doliva se jo nekoliko kofa, zavisno od starosti voaka. Ponekad se voke zalivaju esto, ali s malim koliinama vode. Takvo zalivanje treba izbegavati, jer se voda ne upija duboko i brzo se isparava, i ne dolazi do korenovog sistema. Isto tako i viak vlage u zemljitu tetan je za voke, jer suvina voda istiskuje vazduh i unitava mikrofloru. Rokovi runog zalivanja su isti kao i kod sistema za navodnjavanje pomou kanala. Formiranje krune Kruna se formira da bi skelet (osnov) bio jak, stabilan i dugovean. Osnovna grana treba da je stabilna, da bi se na njoj mogao odrati vei rod. Kod formiranja krune treba granice na stablu rasporediti ravnomerno na sve strane da ne bi smetale jedne drugima i da bi svakom delu krune bila pristupana svetlost i vazduh. Pri formiranju krune grane treba da se razviju od stabla pod uglom od 45. Ako rastu pod otrijim uglom treba ih razmaknuti od stabla. U prvim godinama porasta treba formirati ne samo osnovne grane nego i grane drugog i treeg reda. Ako se voka ne obrezuje, onda se bone grane vie izduuju, a manje razgranjavaju i kasno stupaju u plodonoenje. Ovo se moe videti i na fotografiji, koja uporedno prikazuje dve etvorogodinje voke, jednu koja je orezivana i drugu koja nije orezivana. Tu moemo zapaziti da na orezivanoj voki ima mnogo rodnih granica, dok ih na neorezanoj ima vrlo malo. U voarskoj praksi postoje mnogi naini formiranja krune voaka Za uzbekistanske uslove bolja je piramidalna kruna. Ona mora imati est do osam grana. Prvi sprat se ee formira od tri suprotne grane. Sledee grane se rasporeuju ree po dve ili po jedna na odstojanju 4050 cm. Osnovne grane treba da se nalaze ravnomerno u raznim pravcima. Posle formiranja poslednjih grana,centralnu voicu treba odsei. U jesen, posle sadnje, kod dobre nege na stablu se pojavljuju izdanci koji dostiu duinu 60100 cm. Na voici se takoe pojavljuje izdanak produenja. U prolee druge godine, kad bone grane izrastu 70 cm, orezuju se za 1/4, tj. skrauju za 1520 cm, a pri porastu od 100 cm orezuje se 1/3, tj. uklanja se 3540 cm letorasta. Pri takvom orezivanju na osnovnoj grani se pojavljuju bone grane, odnosno grane drugogreda, koje treba da se razvijaju (rastu u razne strane na odstojanju 50 cm jedna od druge). Jednovremeno sa orezivanjem bonih grana skrauje se i centralna vodea grana voica, da bi se formirao sprat krune. Drugi spratsezasnivana visini 4060 cm od prvog sprata od jedne, odnosno dve grane, i izdanka produivanja. Osnovne grane moraju biti usmerene na razne strane i ne treba da su u istoj ravni sa granama prvog reda. Prilikom orezivanja voicu treba skratiti manje nego bone grane, poto ona mora zauzimati poloaj za formiranje drugog sprata grana. Pri formiranju krune treba imati u vidu da e prve godine posle sadnje biti slab porast letorasta svega 3040 cm. U ovom sluaju, formiranju narednih grana pristupa se samo onda kada se razvije prvi sprat. U tom cilju sve grane i voicu treba skratiti na pola. Tree i etvrte godine, u prolee, treba orezivati kao u drugoj godini. Ali ako grane ne dostignu odgovarajuu duinu kao u drugoj godini, njih takoe rezati na 1520 cm. Sem prolene rezidbe, rezidba se obavlja i u leto. Radi ubrzanja formiranja krune kod letnje rezidbe se uklanjaju grane koje su suvine, jer stvaraju gustu krunu, zatim se uklanjaju duple grane i one koje rastu unutar krune, pored toga se skrauju vrhovi letorasta da bi se na njima formirali cvetni pupoljci. Pri rezidbi osnovnih grana strogo se pazi da se grane razvijaju ravnomerno. Ako neka grana preraste ostale, ona se skrauje. Letorasti koji izrastu izmeu osnovnih grana orezuju se u jesen, a mogu se i pincirati u leto radi formiranja cvetnih pupoljaka. Pinciranje se obavlja onda kada letorasti dostignu 20 cm. Prvo pinciranje izvodi se u maju, a drugo u junu. Pri orezivanju grana treba paziti da se rez nalazi iznad spoljnog okca. Kod neravnomernog razmetaja grana rezidba je iznad bonog pupoljka, gde je potrebno usmeravati raenje. U etvrtoj godini se formiranje krune uglavnom zavrava. Kod formiranja krune ponekad grana upravljena na gore (konkurent voice) raste bujno i ometa voicu. Takvu granu treba orezivanjem oslabiti ili je sasvim ukloniti. Ponekad voica raste slabo, pa se moe zameniti konkurentskom granom. Pri izboru osnovnih grana treba birati one grane koje sa voicom ne prave otar ugao. Granu sa otrim iiglom saviti pomou drvene rasponke, stvarajui manje otar ugao.
NEGA VOAKA U RODU

Odravanje voaka u to duem donoenju visokog (obilnog) prinosa mogue je samo ako svake
godine prirast letorasta nije manji od 30 do 40 cm. Takav prirast moe se obezbediti pravilnom obradom zemljita, zalivanjem, ubrenjeni i negom voaka (orezivanje, borba sa bolestima i tetoinama itd.). Odravanje zemljita u vonjaku Kod rodnih voaka ile se proiruju izvan projekcije krune. Zato se nega zemljita mora sastojati u tome da se stvore povoljni uslovi za razvoj korenovog sistema i za maksimalno obezbeenje voaka hranljivim materijama. Kao to je ve reeno, dok se krune voaka ne sastave, u njihovim meuredovima moemo gajiti razne poljoprivredne kulture. Kod starih voaka zemljite meu redovima je zasenjeno i mnoge poljoprivredne kulture ne mogu da uspevaju. Zato u starijim vonjacima zemljite svake godine treba odravati u crnom ugaru ili zatraviti. esto se izmeu redova voaka koje su u plodonoenju gaje i povrtarske kulture crveni patlidan, kasni krompir i sl. Ali agrotehnika crvenog patlidana se ne poklapa sa agrotehnikom voaka. Crveni patlidan treba u toku leta zalivati 1518 puta, dok voke samo 56 puta. Zato je bolje da se za povrtarske kulture izdvoji posebna parcela. U jesen zemljite u vonjaku treba prekopati na dubinu 2025 cm. Kod jesenje kopnje treba grudve usitnjavati jer neusitnjene bolje nagomilavaju vlagu preko zime. Obrada se izvodi aovom ili dubokim oranjem. Pri riljanju zemljita oko ljiva, vianja i dunja, dubina mora biti 45 cm manja, poto je kod ovih vrsta korenov sistem dosta plitak. U prolee zemljite treba usitniti, ali ne prevrtati zemljite. Prolena obrada se vri do dubine 1012 cm. Obrada zemljita oko voaka u vreme prolea i leta izvodi se najmanje 34 puta, a u meuredovima 12 puta. Kultiviranje se prekida krajem avgusta, da bi se stablo to bolje spremilo za zimu. Ako se povrina izmeu redova voaka zatravi, onda se zemIjite oko voaka obrauje 23 puta u toku leta. Od viegodinjih trava najvie se koristi crvena detelina, koja daje u sezoni tri otkosa. Navodnjavanje vonjaka u periodu plodonoenja Kad nema dovoljno vlage u zemljitu, voke slabo rastu, smanjuju rodnost, plodovi ostaju sitni i gube sonost. Zato, ako nema dovoljno vlage voke treba zalivati ve od prolea. Vonjak u periodu rodnosti moe se zalivati na vie uaina: na bugarski nain, na nain ae i infiltracijom. Infiltracioni nain smatra se najboljim. Ako se primenjuje ovaj nain na tekom zemljitu, u meuredovima se prave kanali duboki 15 20 cm na razmaku od 100 120 cm, a na lakom zemljitu 60 70 cm. Voda tee takvim kanalima 24 asa. Tok vode se regulie ubacivanjem vode u brazde pomou gumenih cevi dugih 100 110 cm, prenilta 1520 mm, pritiskivanjem ovih cevi pomou specijalnih titova ili s jako zatravljenim i iliastim busenjem. Infiltraciona zalivanja mogu se obavljati na ravnim povrinama cele deonice. Na bugarski nain zalivaju se deonice s malim nagibom. U tom cilju zagrauju se zalivne povrine sa svih strana bedemom od 20 25 m. Pri zalivanju po sistemu ae, okolo stabla pravi se udubljenje u obliku ae u koje se puta voda. Ovaj nain se preporuuje pri sadnji voaka na terenima s veim nagibom i kada se ne raspolae dovoljnim koliinama vode. Neprekidno zalivanje se koristi onda kada su u meuredovima voaka zasejane trave i kod zimskog navodnjavanja. Pri ovom nainu voke se zalivaju lanano, oko voaka. Neprekidan nain zalivanja se primenjuje i u zimsko doba. U severnim rejonima s neto vie vlage u vreme vegetacije, vonjak se zaliva 4 5 puta, dok u junim, gde je manje vlage, 56 puta. Na ljunkovitim zemljitima broj zalivanja poveava se na 15 17 puta, ali s neto manjim koliinama vode. Broj zalivanja i koliina vode zavise od mehanikog sastava zemljita (glinovito, peskovito), zatim od podzemnih voda, starosti voaka i drugih uslova. Prvi put se zaliva vonjak pred cvetanje voaka ako je prolee bilo vo; drugi put u aprilu u vreme cvetanja vonjaka; trei put u poetku juna, posle veeg opadanja zametnutih plodova; etvrti put u julu; peti put u poetku avgusta i esti put krajem avgusta ili poetkom septembra. Ako se poslednje zalivanje obavi kasnije od dve nedelje pred sazrevanje plodova, onda se poveava koliina opadnutog voa. Svakim zalivanjem zasiuje se zemljite vodom u kome se nalazi vei deo korenovog sistema, a na dubini najmanje 1 metar. Dva do tri dana posle svakog zalivanja razbija se pokorica. Ako se u vonjaku nalazi neka meukultura, onda se zalivanje podeava prema zahtevima dotine kulture. Voke se u takvom sluaju zalivaju kanalima sa obe strane reda, ali ne treba dozvolili da voda dospe oko samih voaka. Na peskovitom zemljitu broj zalivanja mora biti vei, a na glinovitim manji. Potrebno je, meutim, imati na umu da je viak vlage tetan, poto kvari vazduni reim zemljita. Zalivanje vonjaka u severnim krajevima prekida se krajem avgusta ili poetkom septembra, a u junim krajevima od 10 do 15 septembra. Zimsko zalivanje
Zimsko zalivanje obavlja se kasno u jesen do smrzavanja zemIjita, inae voda se nee upiti. Nagomilavanjem vlage u zemljitu stvaraju se rezerve za period ranog prolea, kada su potrebe biljaka za vlagom naroito velike. Zimskim zalivanjem unitavaju se tetoine koje se nalaze u zemljitu, a naroito u rejonima gde nema dovoljno vlage. Pri suvoj jeseni zalivane poveava otpornost voke protiv smrzavanja u vreme jakih zimskih mrazeva. ubrenje vonjaka Za normalan porast i rodnost voke trae kao dopunu zeraljinim hranljivim materijama najvie azota, manje fosfora i kalijuma, a jo manje mikroelementa. Za ubrenje vonjaka koriste se sledea ubriva: Stajnjak. Ovo je najbolje ubrivo za voke. Dejstvo stajnjaka traje 23 godine usled njegovog laganog razlaganja u zemljitu. Stajanjak je najbolje unositi u zemljite svake druge godine, i to po mogustvu zajedno s mineralnim ubrivima. U takvom sastavu stajnjak bolje deluje na voke. Veliki znaaj ima pravilno uvanje stajnjaka. Da ne bi gubio od kvaliteta, stajnjak se slae i dobro sabijene gomile visoke 11,5 m. Gomile stajnjaka dobro se pokriju zemljom. Stajnjaku se dodaje 1,52% (u odnosu na teinu stajnjaka) super-fosfata, i to u slojevima na svakih pola metra debljine. Kompost. Kompost se spravlja od opalog lia, cime, domaeg smea, kuhinjskih otpada, praine sa puteva, strugotine drveta itd. Mesto za spravljanje komposta treba da bude u senci i blizu vode. Na gomilu se slau razni otpaci, i to u slojevima. Gomila se s vremena na vreme gazi. Komposna gomila stvara se postepeno, zavisno od nagomilavanja otpadaka, i visoka je 11,5m. Duina i irina gomile su proizvoljne. Kompostnu gomilu treba povremeno zalivati vodom, kuhinjskim pomijama ili osokom. Radi breg raspadanja otpadaka gomilu treba povremeno prekopavati i prebacivati vilama i lopatama. Posle nekoliko meseci ili kroz godinu kompostna gomila postaje jednoobrazno pregorela masa gotova za upotrebu. Koliina unoenja komposta u zemljite neto je vea nego stajnjaka. Zgoreli stajnjak i kompost treba pomeati sa strugotinom i u takvom obliku ih unositi u zemljite. Fekalije razblaene vodora upotrebljavaju se za prihranjivanje. ivinski izmet. Ovo ubrivo bolje je unositi u zemljite u tenom obliku. U suvom obliku koristi se u koliini od 150200 gr / m2. Mineralna ubriva. Vetaka ili mineralna ubriva sadre samo jednu ili vie hranljivih materija: azot, fosfor ili kalijum. U poslednje vreme industrija sve vie proizvodi meana, odnosno kompleksna ubriva. Sadrina mineralnih materija iskazuje se u procentima. Na primer, sadraj azota u amonijum-nitratu iznosi 3445%, u natrijum-nitratu 16%, u amonijum-sulfatu 1620%, i u karbamidu 46%. Sadraj fosfora u superfosfatu iznosi 1620%, u pepelu od drveta 620% itd. Ovo znai da se u 100 kg amonijum-nitrata nalazi 31 kg azota, a u superfosfatu 1620 kg fosfora (aktivne materije) itd. Mineralna ubriva u istom stanju se ne putaju u promet, nego se spravljaju meana sa odreenim procentom aktivne i neke inertne materije. Potrebna koliina ubriva u meanom stanju odreuje se na sledei nain: ako je, na primer, potrebno pri ubrenju amonijum-nitratom uneti 120 kg azota po 1 ha, onda koliinu azota pomnoimo sa 100 i podelimo sa procentnim sadrajem azota u nitratu (34%). Za ovo se koristimo formulom: (120x100)/34=353 kg. amonijum-nitrata na 1 ha, ili 35 gr / m2. Amonijum-nitrat se lako rastvara u vodi i brzo se ispira iz zemIjita. Amonijum-sulfat je manje rastvorljiv u vodi i biljka ga postepeno iskoriava, pa se zato moe delimino unositi u zemljite i u toku jeseni. Od fosfornih ubriva najee se upotrebljava granulirani super-fosfat, koji se unosi u zemljite prilikom osnovne, duboke obrade. Od kalijevih ubriva obino se uzima kalijeva so koja sadri 40% kalijuma (aktivne materije). Teina jedne pivske ae amonijum-nitrata iznosi 150 g, a super-fosfata i kalijeve soli 250300 grama. ubriva se unose u zemljite u obliku osnovnih doza i pri prihranjivanju voaka u toku vegetacije. Doze ubriva zavise od rodnosti pojedinih sorta. Ukoliko je vea rodnost, utoliko se vie unose ubriva. Ako je rod 120150 kg po jednom stablu, svake godine se unosi 3540 grama amonijum-nitrata i superfosfata i po 810 g stajnjaka na 1 m2. Da bi se postigla vea rodnost poveaju se koliine mineralnih ubriva 26 puta, a koliina stajnjaka za 45 po 1 m2. Ako gazdinstvo raspolae veim koliinama stajnjaka ili komposta, ono se moe unositi u veim koliinama. U ovim sluajevima poveava se prinos i naglo se smanjuje periodinost u plodonoenju jabuka i kruaka. Pri upotrebi veih koliina ubriva, 25% se unosi u jesen, 50%) rano u prolee, a ostatak se koristi za prihranjivanje voaka; koriste se samo lako rastvorljiva ubriva. ubriva se razbacuju u projekciji krune i izmeu stabala u redovima i potom zatrpavaju u zemljite.
Stajnjak, superfosfat i kalijeva ubriva unose se u jesen pod duboko oranje ili riljanje. Zgoreli stajnjak i kompost mogu se dodavati i u prolee. Ako se u meuredovima gaje povrtarske kulture, onda se one ubre nezavisno od ubrenja voaka. Prihranjivanje se sprovodi u maju i u junu. Docnija prihranjivanja nisu za preporuku, jer pospeuju kasnu vegetaciju, pa voke mogu izmrznuti u toku zime. Za prihranjivanje se upotrebljava osoka, razblaene fekalije, ivinski izmet i dr. Ova ubriva treba razrediti: osoku sa 23 puta veom koliinom vode, fekalije sa 34 puta vie vode i ivinski izmet sa 1012 puta vie vode. Za prihranjivanje se unosi po jedna kofa razblaenog ubriva na 23 duinska metra brazde. U pristablovim krugovima kopaju se brazdice duboke 1518 cm na odstojanju 150160 cm od stabla voke; druge brazdice kopaju se na odstojanju 75100 cm i tree brazdice u irini krune. Posle unoenja razblaenih ubriva, brazde se zatrpavaju i ravnaju. Unoenje ubriva u istom obliku dovodi do suenja voaka. Veliki znaaj za poveanje prinosa ima duboko unoenje ubriva za prihranjivanje. U tom cilju se gvozdenim ili drvenim svrdlom izbue rupe na dubini 5060 cm i u svaku ubaci odreena koliina tenih ubriva. Razmak izmeu otvora iznosi I m. Kod prihranjivanja mogu se unositi organska ubriva narodnim nainom arvot". Na poetku zalivnog kanala u vonjaku iskopa se jama duine 1 m i dubine 5060 cm. U takvu jamu ubaci se stajnjak ili fekalije. Du jame se puta voda, koja rastvara i odnosi ubriva do voaka. Organske materije moraju biti ravnomerno rasporeene. Stajnjak u jami treba stalno meati da se ne bi nataloio na dno jame. Stajnjaka se dodaje 23 kg na 1 m2. Fosforna ubriva se unose u obliku granula. Granulirano fosforno ubrivo zemljite ne upija tako brzo i ono ostaje due pristupano korenovom sistemu. Voke isto tako imaju veliku potrebu i za mikroelementima, iako u sasvim malim koliinama. Mikroelementi ubrzavaju raenje, poveavaju prinos, poboljavaju kvalitet plodova i otpornost prema mrazevima, spreavaju zaslanjivanje zemljita itd. Industrija mineralnih ubriva proizvodi specijalne tablete mikroelemenata za prihranjivanje vonih stabala. Tablete sadre: bor, bakar, cink, molibden, jod, kobalt i mangan. Jednu tabletu treba rastvoriti u kofi vode za svaki kvadratni metar zemljita. Prihranjivanje se obavlja dva puta: prvi put u prolee pred cvetanje i drugi put po zavretku cvetanja. Najbolje je ako se ubrivo unosi u kanale duboke 2025 cm ili u iskopane rupe. Posle prihranjivanja voke treba obilno zalivati. Prihranjivanjem se ne zamenjuje redovno ubrenje voaka, nego se samo dopunjuje ishrana. ubrenje preko lista folijarno ubrenje. Hranljive materije mogu dospeti u voke ne samo posredstvom korenovog sistema ve i kroz listove i grane voaka. Zato se voke prskaju rastvorima mineralnih ubriva azotnim, fosfornim i kalijumovim. Ovim nainom ubrenja rodnost se poveava, ali samo ako su i organomineralna ubriva u dovoljnim koliinama uneena u zemljite. U toku vegetacionog perioda stabla se prskaju dva do etiri puta sa 0,5% rastvorom amonijum-nitrata i 13% rastvorom superfosfata. Bakterijalna ubriva. Ova ubriva se sastoje od istih kultura zemljinih mikroorganizama koji poboljavaju uslove ishrane biljaka. Mikroorganizmi usvajaju slobodni azot iz vazduha i prevode ga od neusvojive forme u usvojivu. Ova ubriva (nitragin i azotobakterin) spravljaju se u specijalnim laboratorijama. ubriva se meaju sa zemljorn i unose pod voke, Azotobakterin i nitragin stavljaju se u pristablove krugove u koliini 11,5g na 1 m2. Zelenina ubriva. Ona zamenjuju stajnjak i kompost. Biljke za primeriu zeleninih ubriva treba da su otporne prema zimskim mrazevima, kao to su zimski graak i ozima grahorica. Seju se poetkom movembra po krajevima pristablovog kruga. U prolee graak obrazuje veliku zelenu masu, koja se prilikom prekopavanja unosi u zemljite. Da bi se postigao vei efekat, nije dovoljno samo unositi ubrivo u zemljite, nego treba stvoriti potrebne uslove za njegovo puno dejstvo. Glavni uslovi za efikasno delovanje ubrenja bili bi: unoenje mineralnih ubriva zajedno sa organskim ubrivima; obavezno unoenje organskih ubriva svake 2. ili 3. godine; normalno zalivanje biljaka; pravilna obrada zemljita; redovno unitavanje korova; unoenje u jesen fosfornih ubriva u granuliranom obliku u jamice duboke 4050 cm; unoenje azotnih ubriva u rokovima: 1/4 u jesen u vidu amonijum-sulfata, 1/2 u prolee pre cvetanja voaka i 1/4 u vidu prihranjivanja od prolea do poetka jula. Za prihranjivanje treba koristiti ne samo mineralna ve i organska ubriva i mikroelemente.
REZIDBA VOAKA I FORMIRANJE RODNIH STABALA

Postoje dva naina rezidbe voaka skraivanje grana i granica i proreivanje. Skraivanje vrhova letorasta i granica omoguuje stvaranje bonih grana, regulie rast grana i daje im potreban pravac. Pri proreivanju krune uklanjaju se grane i granice koje zasenjuju jedna drugu i prepliu se meu sobora. Posle rezidbe svetlost i vazduh slobodno prodiru unutar krune. Skraivanje letorasta i proreivanje krune obavlja se jednovremeno. Obe ove operacije treba pravilno obaviti. Po veliini zahvata pri skraivanju letorasta rezidba se deli na kratku, srednju i dugaku.
Pri kratkoj ili jakoj rezidbi jednogodinji prirast se skrauje za 3/4 duine, tj. ostaje 1/4 godinjeg prirasta. Kod srednje rezidbe uklanja se polovina jednoletnjeg prirasta, a kod dugake ili slabe rezidbe uklanja se 1/3 ili 1/4 duine jednoletnjeg prirasta, a ostavljaju 3/4 ili 2/3 letorasta. Ako se letorasti oreu kratko, tj. ostane manji deo godinjeg izdanka, onda u prolee sledee godine na njima e izrasti jedan do tri jaka nova izdanka. Kod dugakog orezivanja na izdanku e ostati mnogo pupoljaka iz kojih e se razviti nekoliko slabih bonih izdanaka. Dejstvo srednje rezidbe skoro je slino kratkom orezivanju. Kratku i srednju rezidbu primenjujemo kada je potrebno da se povea vegetativni prirast, a dugaku rezidbu kada elimo da poveamo koliinu plodnih granica. Prilikom orezivanja treba obratiti panju na uravnanje grana. Vrlo esto gornje grane jae rastu od donjih, osnovnih grana. Ponekad donje grane uguuju centralnu voicu i grane koje se nalaze iznad nje. Takve grane orezujemo jae i samim tim ujednaujemo krunu. Pri takvom osnovu matine grane moraju biti tanje od stabla na tom mestu. Isto tako, grane koje su rasporeene gore moraju biti slabije od nie rasporeenih grana. Da bi se ubrzalo stvaranje rodnih granica i bolje razgranjavanje, potrebno je u toku leta obaviti pinciranje letorasta. Ova operacija se sastoji u otkidanju vrha letorasta tako da ostanu 23 listia. Pinciranje se vri prvi put u maju a drugi put u junu, kada granice dostignu 20 cm. Rezidba jabuka i kruaka Po formiranju osnovnih grana u toku prvih 45 godina posle sadnje smanjujemo rezidbu. Ako nisu bile definitivno formirane grane 2. i 3. reda, njih formiramo sledeih godina. Zato treba skratiti grane drugog reda izazivajui bolje razgranjavanje. Ako je stablo mlado i jo nije poelo da raa ne treba letoraste suvie skraivati. Vee skraivanje primenjujemo samo kod veoma dugakih letorasta (vie od 1 m) da bismo pojaali razgranjavanje i izjednaavanje grana. Veliko skraivanje mladog stabla dovodi do daljeg teranja vegetativne mase i kao rezultat toga odlae se donoenje ploda za 12 godine. Kod voaka koje su prorodile orezivanje se sastoji uglavnom u proreivanju krune, uklanjanju suvinih grana koje rastu unutar krune, skraivanju letorasta ako dostignu duinu 6070 cm. Ako je rodnost velika,; grane se ponekad mnogo saviju nadole i na njima se pojavljuju vodopije. One se uklanjaju prstenovanjem ili se saseku do osnove. Kod nekih sorti javlja se mnogo sitnih letorasta. Jedan deo treba ukloniti da ne bi zasenjavali rodni deo krune. Na vrhovima grana esto se pojavljuju letorasti u vidu vila koje rastu iz jednog mesta, stvarajui otar ugao. Jedan od tih letorasta (slabiji) treba odseci do osnove. Najbolji pokazatelj dobrog stanja stabla je godinji porast letorasta od 30 do 50 cm. Stablo treba da sauva sposobnost stvaranja novih grana i granica, posebno rodnih granica (rodni kolai), koje poveavaju rodnost i daju bolje i kvalitetnije plodove. Dobijanje novih izdanaka postie se pravilnom rezidbom, redovnim ubrenjem, zalivanjem voaka i obradom zemljita. Ovo je osobito vano kada rodnost voke sa starou pone da opada. Nastupa momenat kada voka prestaje normalno da prirasta (25 30 cm). U takvim sluajevima voku podmlaujemo na taj nain to sve vrhove dvogodinjih i trogodinjih grana reemo na 15 30 cm. Ako letorasti dostignu duinu 50 cm, onda ih u prolee pri rezidbi treba skratiti na 1/3. Lako podmlaivanje obavlja se jedanput u toku 45 godina na stablima koja u godini rezidbe ne daju rod. Prilikom podmlaivanja voaka obavezno treba prekopati zemljite u meuredovima i dati po 50 g amonijum-nitrata i superfosfata i 12 kg slajnjaka na 1 m2; broj zalivanja mora se poveati. Ako ovo iz nekih razloga ne moe da se obavi, onda nije potrebno ni podmlaivanje poto ve i jedna rezidba dosta oslabi voke. Na rodnijim stablima jabuke i kruke izrastaju svake godine mnoge rodne granice. Stare granice slabo raaju, pa ih treba stalno razreivati. Pri podmlaivanju sloenih plodnih granica (rodnih kolaa) uklanja se njihov gornji deo da bi se pri osnovi stvorili novi rodni kolai. Stare rodne granice uklanjaju se sve do rave za 1/3 1/2, i to jedanput u 34 godine. Prilikom podmlaivanja rodnih granica treba pojaati ubrenje i zalivanje voaka. Ipak, treba rei da se pri lakom podmlaivanju ne pomae uvek porast stabla. Jae orezivanje primenjuje se na stablima 810 godina starih. Posle ovakve operacije drvo daje plod tek nakon 45 godina. Zato se podmlaivanje primenjuje u krajnjem sluaju, kada voke ostare i slabo rastu i imaju slabije prinose. Voke koje su predviene za podmlaivanje ubre se godinu dana ranije sa 180 200 kg stajnjaka, 3 kg amonijum-nitrata i 3 kg superfosfata po stablu. Takva stabla zalivaju se 67 puta u toku vegetacije. Rezidba kajsija Vei deo plodova kajsije zamee se na dugakim letorastima, na kratkim rodnim granicama tipa buketa i na prstenastim granicama. Rezidba kajsije ima za cilj dobijanje bujnih letorasta i formiranje rodnih granica. Zato se kod kajsije skrauju letorasti i primenjuje jako proreivanje krune. Letorasti dugi 5060 cm skrauju se na 1/3, a jo dui ak na 1/2. Ako je prirataj letorasta manji od 30 cm, proreivanje krune i orezivanje grana vri se posle svake 23 godine starosti da bi se pojaao porast.
Rodni pupoljci kajsije slabo podnose mrazeve a kako rano cvetaju esto ih pozni mrazevi otete. Zato se preporuuje letnja rezidba kajsije posle skidanja plodova. Na mladim stablima kajsije obavlja se pinciranje izdanaka. Rezidba bresaka Breskve rano poinju da donose plod i veoma se razgranavaju. Plodovi su uglavnom na jednogodinjim letorastima i buketnim granicama. Kruna breskve se formira najee u vidu ae (kotlasta kruna), i to na visini 3540 cm. Kod bezjarusnog sistema na centralnom stablu rasporeuju se 45 osnovnih grana na odstojanju 1520 cm. Centralna voica izraena je u etvrtoj ili petoj godini, odnosno u treoj godini rezidbe. Grane drugog reda obrazuju se na odstojanju 4050 cm jedna od druge u raznim pravcima. Pri formiranju ae ostave se 34 grane. Centralna grana (voica) u rasadniku ili vonjaku skrauje se u drugoj godini. Kod ainog oblika krune jako prodire svetlost i vazduh pa plodovi dobijaju lepu boju, slai su i ukusniji. Ali kad voka ima ovaj oblik esto se odcepIjuju grane jer su slabije vezane. Pri rezidbi breskve moe se ostaviti vie letorasta; oni su uglavnom rodni. Ako letorasta ima mnogo, proreuju se na odstojanju 1015 cm jedan od drugog da bi kruna bila rastresita. Zavisno od razmetaja rodnih pupoljaka, letorasti se skrauju za 1/4 ili za polovinu. Kod bujnih stabala ostavljaju se dui letorasti nego kod slabih stabala. Starija stabla orezuju se jae nego mlada. Izdanci srednje duine orezuju se radi zamene tako da ostanu 23 donja pupoljka, iz kojih e izrasti mladice. Sledee godine gornji izdanak se orezuje tako da ostane 1012 pupoljaka, a na donjem samo 23 (sl. 9). U treoj godini rodnu granicu treba odrezati do osnove, a od dva izdanka donji se ree na dva do tri pupoljka, a gornji tako da rodi, tj. ostave se 1012 pupoIjaka. Kod takve rezidbe grane ne ostaju gole i daju vrlo dobar rod. U osmoj i devetoj godini voke se podmlauju. U ovom sluaju sve dvogodinje i trogodinje grane se reu do osnove. Breskve imaju mnogo granica, pa je pri rezidbi potrebno paljivo razreivati krunu i uklanjati suve grane i grane koje su zavrile raanje, a isto tako i slabe granice. Zato je potrebno orezati breskvu tako da svake godine budu prinovljeni letorasti, poto se od njih oekuje jedino najsigurniji i najbolji prinos. Rezidba vianja Ranije se smatralo da vinju ne treba orezivati zbog slabog zaraivanja rana i pojave smolotoine. Meutim, praksa je pokazala da pri dobroj nezi vinje povoljno reaguju na orezivanje. Dbunaste sorte donose rod na letorastima dugim 2540 cm. Na duim letorastima cvetnih pupoljaka ima malo. Kod mladih stabala, dok su letorasti jaki i dugaki, kruna se proreuje radi boljeg osvetljavanja. Kada se smanji porast letorasta dolazi do ogoljavanja debelih skeletnih grana; tada krunu podmlaujemo. Ovo se vri sasecanjem vrhova debelih grana ispod prvog razgranjavanja. Kod guste krune, kada nije bilo rezidbe u toku nekoliko godina, podmlaivanje se vri postupno u toku 23 godine. Kod bujnih sorti vinje deblo je formirano na visini 4050 cm; na deblu se nalaze 89 debljih grana pojedinano ili u 4 grupe. Na osnovnim granama, na odstojanju 2030 cm, ostavljaju se 23 granice drugog reda. Dok su stabla mlada, jake letoraste skraujemo da bi bolje rasle bone granice. Ukoliko stablo stari letorasti se manje skrauju. Na dvogodinjim letorastima, na slabim i nerazvijenim, manje se skrauje. Pri obnavljanju zasada vinje ostavljaju se mladari iz korena, takozvani izdanci, i to 23 jaa i blia starom drvetu. Ostavljenim mladarima poklanja se vea panja: uredno se zalivaju, okopavaju i orezuju. Kada mladari ponu da donose plod, ostavi se jedan najbolji, a staro drvo se odstranjuje, da bi se mogao razvijati mladi izdanak. Rezidba treanja Trenju orezujemo isto kao i bujne sorte vinje. U periodu uzgoja trenja daje mnogo letorasta duih od 5060 cm. Pri orezivanju letorasti se skracuju na 1/3. Isto tako skrauje se i voica da bi bila 2530 cm vea od skeletnih grana. Kod trenje je obavezna letnja rezidba pinciranje letorasta. Pri smanjenju porasta izdanka kod odraslog stabla obavlja se podmlaivanje krune. Rezidba ljiva Oblik ljive se formira isto kao i kod trenje i bujnih sorti vinje, s tom razlikom to kruna ima 58 dobro rasporeenih grana. Rodnost ljive zavisi od jednogodinjih granica i majskih buketa. Kod mladog stabla letoraste skraujemo tako da ostanu 4550 cm dugi, a slabi letorasti se ne skrauju. Sa starou drvo se proreuje i ogoljene grane skraujemo. Ako su letorasti krai od 25 cm, obavlja se podmlaivanje i jednovremeno
uklanjaju stare rodne grane. Kada porast grana i letorasta prestane i grane ponu da ogoljevaju, obavlja se podmlaivanje.
REKONSTRUKCIJA KRUNE VOAKA

Visoka kruna voaka zahteva vie rada prilikom orezivanja, berbe i oteava prskanje a takoe iziskuje vie hemijskih sredstava za zatitu, glomaznu aparaturu i visoke potpirae. Naunim istraivanjem je dokazano da se kod voaka s krunom veih razmera normalni proces fotosinteze odvija samo u perifernom delu krune u dubini 1,52 m. Lie koje je dublje u kruni troi na disanje vie produkata asimilacije nego to ih proizvodi procesom fotosinteze. Ako su stabla vea, vea je i kruna, no tada je relativno manje produktivnog lia.Ovo je posledica slabog prodora svetlosti unutar krune. Osim toga, ako je vea kruna voke onda je i vee odstojanje izmeu lia i ila, te je potrebno vie vremena na transport hranljivih materija u drvo, to umanjuje i rodnost voke. Zbog toga je prvorazredan zadatak voara da pobolja osvetljavanje unutarnjih delova krune i time stvori vie aktivnog lia. Treba se uvek rukovoditi time da se ogranii visina stabla i pobolja osvetIjavanje cntra krune. Zato su najbolje krune pljosnatog oblika (u jednoj ravni). U dananje vreme preporuuje se rekonstrukcija okrugle forme krune u palirnu krunu i sniavanje njene visine. Pretvaranje okrugle u pljosnatu krunu kod mladih voaka Ako je meuredno odstojanje kod mladih voaka malo grane su stisnute i zgusnute du reda. Rastu u meurednom prostoru, jake su i teko se usmeravaju u pravcu redova, pa se uklanjaju voarskim testerama. Ostale grane usmeravaju se du redova pod uglom 50 60 i uvruju icom za koiima pobijenim u redove. Kada grane sklapaju otar ugao, one se savijaju da bi se izbeglo njihovo eventualno lomljenje. S donje strane grane se zasecaju voarskom testerom na razmaku 34 cm s tim da ne bude vie od 45 reza dubokih 1/4 debljine grane. Ako se grana nije savila u dovoljnoj meri, ponovo se zaseca (sl. 10). Granama drugog reda daje se pravac du redova pod uglom 5060 po vertikali. Voica se puta da raste 2,53 m visoko od zemlje; pri tome se otklanjaju grane koje rastu pod uglom od 60, ili se podvlae pod donje grane i daje im se horizontalan pravac, zatim se uvruju i vezuju za donje grane papirnim kanapom. Pri vezivanju grana, da bi se izbeglo da ih ica ne zasee, treba podmetnuti pod icu gumu, oju, daice i dr. Savijene grane kroz godinu-dve se privruju u istom pravcu i sa njih se moe skinuti vezivo (ica, kanap i drugo). Pri savijanju grana voaka na okunici granama se daje pravac sever-jug. U tom pravcu voke se bolje granaju i kruna se ravnomernije osunava sa svih strana. Da bi se izbeglo zgunjavanje grana vri se proreivanje krune. Izdanci, koji rasrtu vertikalno i dostiu visinu vie od 1 metar skrauju se ili potpuno uklanjaju, a ostali izdanci se rasporeuju i savijaju nanie. Narednih godina formira se pljosnati zid od rasporeenih grana, irine 22,5 m. Povoljnom agrotehnikom voke postiu svake godine dobar prirast (u smislu poveanja grana). Krunu voki starih 56 godina ne treba rezidbom mnogo proreivati, jer bi tim ojaali porast voaka a umanjili plodnost. Takoe ne treba savijati debele, skeletne grane ako su krae od 1,52 m, jer usled savijanja veoma slabe (sl. 11). Kod voaka starih 89 godina savijanje se obavlja dvokratno: prve godine se uklanjaju grane prvog reda i savija voica, a druge godine se definitivno formira kruna i daje joj se pljosnati oblik. Skraivanje visine krune
strana 25 / 80
S obzirom da visoke voke imaju negativne strane treba da se preduzmu mere za ograni-avanje njihove visine. Ograniavanje treba poeti kod 45 godinjih voaka istovremeno sa savijanjem grana, osobeno kod onih sorti u kojih grane rastu pod otrim uglom (sl. 12) Savijanje grana vri se da bi se ubrzalo plodonoenje, poveao prinos i smanjio rast voaka. Grane treba savijati pod uglom 5060 od vertikale. Grane se savijaju u osnovi dok se ne uje slabo pucketanje zbog deliminog cepanja vlakana grane. Ako se grana nije savila defornacija se pojaava, ali treba paziti da se grana ne skri. Grane se savijaju u osnovi letorasta gde nema razgranjavanja. Lake se savija 3 godinja grana, tee dvogodinja a jo tee jednogodinja. Pet-godinje grane isto se teko savijaju zato treba da se vezuju za motku (sl. 13). Savijanje grana mnogo zavisi od sorte. Na primer sorta reneta Simirenko ima elastine grane a kod sorte zlatan zimski parmen grane se lako kre. Kod sorti sa razgranatom krunom savijaju se samo pojedine grane. Najpogodnije vreme za savijanje grana je maj-juni. Ograniavanje visine krune zavrava se savijanjem centralne voice horizontalno ili u obliku luka. Voica se moe otsei tek kad stablo poinje da daje rod. Pravilno savijanje grana omoguuje da sunce dobro prodire u sredinu krune. Na okunicama se vrlo esto mogu sresti voke s veoma duga-kim granama, na kojima je vrlo malo granica drugog i treeg reda. Ove voke su veoma visoke s rodom na vrhovima grana. Do ovog dolazi zbog nepravilnog orezivanja i formiranja krune u prvim godinama posle saenja. Da bi se rodnost ovakvih voaka poveala, treba krunu sniziti, da bi svetlost i vazduh dospeli do unutranjih delova krune. Ovo izaziva diferenciranje cvetnih pupoljaka na unutranjim delovima voke. Krunu moemo sniziti, skratiti na dva naina: odjednom ili postepeno u toku nekoliko godina. Sniavanje krune odjednom vri se onda kada su voke 810 godina stare i kada su poele da donose obilnji rod. Pri skraivanju krune voicu treba odsei na visinu 33,5 m. Da bi svetlost i vazduh prodirali unutar krune, treba sve grane skratiti na duinu skraene voice. Grane pod otrim uglom treba sasei do samog stabla. Tankim granama koje rastu vertikalno treba dati horizontalni pravac savijanjem i uvrivanjem za donje grane. Posle takve rezidbe, unutar krune e izbiti mnotvo mladara, od kojih e se docnije dobiti plodne granice. Da bi one to postale, treba ih postaviti u horizontalni poloaj. Viak izdanaka koji izazivaju zasenjavanje treba odsei. Rane stvorene rezidbom moraju se obavezno premazati kalem-voskom. Posle ovakve rezidbe i formiranja krune stvara se sklop mladara, pa je potrebno periodino proreivanje. Postepeno skraivanje krune vri se na sledei nain. U poetku orezujemo skeletne grane na gornjem delu krune, izazivajui na taj nain bono razgranjavanje. Ovakvim nainom rezidbe postie se neznatno sniavanje krune, ali se poboljava osvetljavanje gornjeg dela i izbijanje izdanaka iz spavajuih pupoljaka. Ako je broj izdanaka veliki treba ih prorediti. Odstojanje izmeu ostavljenih izdanaka treba da iznosi 1215 cm. U gornjim delovima krune stvaraju se cvetni pupoljci tek dve do tri godine posle rezidbe. Skraivanje krune moemo obavljati samo uz visoku agrotehniku, tj. uz poveane doze ubriva, uz dobru obradu vonjaka i uredno suzbijanje bolesti i tetoina. Iskustva poslednjih godina u skraivanju krune pokazala su dobre rezultate. Pri skraivanju krune potrebno je imati u vidu sledea opta pravila. Orezivanje se sprovodi u jesen posle opadanja lia. Orezivanje u toku zime dozvoljeno je pri temperaturi ne nioj od minus 34 C. Najbolje vreme za rezidbu je prolee. U prolee rezidbu treba zavriti pre nego to krenu sokovi u biljci. Orezivanje bresaka, treanja i jabuka obavlja se u prolee, jer pri jesenjoj rezidbi mogu pupoljci stradati od zimskih mrazeva.
strana 26 / 80
Prvo se orezuju suve, polomljene, povreene i bolesne grane i granice, a zatim se uklanjaju grane koje su se meusobno isprepletale i taru se jedna o drugu, grane obeene nadole i grane koje rastu unutar krune. Ostavljaju se samo pravilno rasporeene jake grane. Pri rezidbi grana kod kojih vrhovi vise dole ostavljaju se samo letorasti koji rastu sa gornje strane grana da bi na taj nain podigli krunu voke. Rane posle rezidbe treba premazati kalemarskim voskom. Ovaj vosak moe spraviti svaki voar od jednakih koliina kalafonija, loja i pelinjeg voska. Prvo se loj i vosak istope na topi na vatri oko pola asa, a potom se meavina ohladi. Orezivanje voaka se vri otrim i istim voarskim makazama i voarskom testericom. Pri rezidbi ne treba ostavljati patrljke koji docnije nekrotiraju, trule, to kasnije moe prei i na deblo. Bone grane treba rezati do kraja (na kolut). Pri orezivanju debelih grana prvo se s donje strane napravi zarez, a zatim se ree odozgo. Ovo se radi zato da se ne zacepi kora sa delom drveta. Posle toga se zaostali patrlj odseca do kraja (sl. 14).
NEGA STABLA
Na deblu i osnovnim granama stabla povrinski slojevi kore pucaju, izumiru i slue za utoite mnogira tetoinama. Takvu koru treba svake godine specijalnim noevima skidati i spaliti. Kora se uklanja oprezno, da se ne povredi ivo tkivo drveta i ne naprave rane. Oienu koru treba skupiti naprostrtu sargiju ispod stabla i spaliti. Tako se unitavaju mnoge tetoine i njihova jaja. Ovo se radi u jesen ili rano u prolee. Posle ienja kore debla i osnovne ramene grane treba premazati krenim mlekom pomeanim sa 20 25% gline. Ako su se na starim stablima pojavile duplje (upljine), treba ih dobro oistiti, zatim dezintifikovati, sa 5% rastvorom plavog kamena, a potom upljinu popuniti cementom. esto iz korena oko debla izbijaju izdanci koji iznuravaju voku. Na njima se mogu pojaviti tetoine kao to su krvava va i lisna va. Zato izdanke treba otkopati i sasei tako da ne ostanu patrljci, jer bi iz njih izdanci izbijali jo gue i vie. Ako mlado stablo nije dovoljno debelo onda se primenjuje uzduno paranje kore na deblu i skeletnim granama. Paranje se sastoji u tome to vrhom voarskog noa oprezno zasecamo koru debla odozdo navie, ne nanosei povrede drvenom delu debla. Paranje se izvodi rano u prolee dok ne krenu sokovi.
PREKALEMLJIVANJE VOAKA
Posle podizanja vonjaka sa izabranim sortama mogu se pojaviti i pojedinana stabla sa sortom slabog kvaliteta. Takve voke se prekalemljuju u samom vonjaku odgovarajuom sortom. Postoji nekoliko naina prekalemljenja: u procep, pod koru i slino. Kalemljenje u procep vri se u prolee, kad krenu sokovi. Za ovu svrhu granu stabla treba odsei popreko i presek dobro zaravniti voarskim noem. Presek se zatim rascepi na dva dela pa se u sredinu rascepa stavi mali drveni klin. Zatim se u rascep umee kalem-granica nove sorte obraene u vidu klina. Ako je drvo debelo, onda se umeu dve kalem-granice. Kalem-granice se umeu u spoljne delove procepa da bi se kambijum kalem-granice i podloge poklopio. Kalem-granice moraju imati tri pupoljka. Poto smo umetnuli kalem-granice, vadimo klin iz procepa, koji se usled toga stee i na taj nain umetnuta granica privruje. Zatim kalera-granice treba vrsto obmotati rafijom i ceo presek sa procepom dobro namazati kalemvoskom. Da ptice ne bi sletale na kalemljene kalem-granice preporuuje se da se kalemljeni deo zatiti platnom u vidu kapu-Ijae" ili da se napravi luk od vrbovog pruta. Kalemljenje pod koru izvodi se kad sokovi krenu i kad se kora dobro odvaja od drveta. Podloga se priprema
na isti nain kao i za kalemljenje u procep. Zatim se sa strane du podloge zasee kora i oprezno odvoji od drveta. Na kalem-granici se pravi kosi rez i kalem-granica stavlja pod koru. Neki put se rez pravi u vidu sedla i tada se kalem-granica bolje priIjubljuje. Ako je podloga debela stavljaju se dve kalem-granice, po jedna sa obe strane podloge. Kalemljeno mesto vee se rafijom i premazuje kalem voskom. Tanke kalem-granice od 10 mm debljine mogu se prikucati za podlogu ekserom. Priljubljene kalemgranice pomou eksera sigurnije se primaju. Ekser brzo urauje u drvo. Kalem-granice se do kalemljenja uvaju na prohladnom mestu da ne bi krenule. Iznad kalema pravi se luk od vrbovog pruta, da ne bi ptice prilikom sletanja slomile kalem. Ako se kalem nije primio tada se u jesen pojavljuju lastari iz uspavanih pupoljaka. U avgustu se odabiraju po jedan-dva lastara sa obe strane stabla koji se kaleme. Postupak kalemlenja i nega kalema navode se na strani. Mesto kalemljenja kalem-granicom moe se kalemiti i pupoljkom. Za ovo se odabira letorast i na njega kalemi izabrana sorta oenjem. Oenje se obavlja u avgustu ili u prolee kada se kora lako odvaja. Tehnika oenja opisana je ranije.
PODUPIRANJE VOAKA (ATLOVANJE)

Ako voke obilno rode moraju se podupreti, inae grane mogu da se slome pod teinom plodova. Motke za podupiranje postavljaju se vertikalno kako bi podupirali drugu polovinu grane a ne osnovu (inae bi se vrh grane odlomio). Radi toga se uzimaju motke sa ravom, a u sluaju da je motka bez rave, onda se grana vezuje za motku kanapom ili se na vrhu motke privrsti komad gume irine 58 cm pomou koje se uvruje grana. Postoje i drugi naini podupiranja: u obliku kiobrana i pomou ice. Za podupiranje u vidu kiobrana potrebno je manje motki nego na obino. U tom sluaju se uz stablo pobije jedna debela motka za koju se zrakasto privruju tanje motke kojima se podupiru rodom optereene grane. Za stablo jabuke stare 2025 godina, zavisno od rodnosti i sorte, potrebno je oko 1220 podupiraa, tako da na jedan podupira dolazi po desetak kilograma roda. 65 Pre postavljanja podupiaa sa motki se skine kora, jer se ispod nje skupljaju azni insekti, koji docnije pelaze i na voke. Posle berbe motke se uklanjaju i smetaju u kupe. iani podupirai. U sreditu krune uvruje se metalni obru (prsten) od kojega zrakasto polaze ice kojima se pridravaj'u odom preoptereene grane. Da se grane ne bi ozledile icom, prvo se obmo-taju gumom ili nekom staom tkaninom, pa se preko toga vezuje ica na oko 1/4 od kaja grane (sl. 15).
Metalni obru ima 1012 cm u preniku i za jega se pivru-ju ice debljine 2,5 do 3 mm. Za podizanje ianog podupiraa za jedno stablo se utroi 100120 g ice debljine 58 mm. U toku rasta grana iana potpora se produuje.
strana 28 / 80
ZATITA VOAKA OD POZNIH MRAZEVA

U nekim krajevima su esti kasni proleni mrazevi koji mogu znatno da smanje prinose voaka. Pri temperaturi minus 1 do minus 2 C stradaju zameci plodova, a pri temperaturi od minus 2 do minus 3 stradaju cvetovi. Zato je zadatak voara u krajevima sa estim prolenim mrazevima da to due u voaka zadri kretanje vegetacije i odugovlai cvetanje voaka. Ovo se moe postii prskanjem voaka krenim mlekom, raunajui na litar vode 80 g krea, 5 g sapuna i 3050 g gline. Posle ovog prskanja, povrina krune se manje zagreva i stablo kasnije poinje vegetaciju. Ovim nainora moe se zadrati razvoj pupoljaka tri do pet dana. Najprostiji nain zatite voaka od poznih mrazeva jeste zadimIjavanje vonjaka. Za ovu zatitu se u vonjaku ranije pripreme gomile sveeg stajnjaka, slama, granice drveta, strugotina, lie i drugi materijal koji pri sagorevanju daje dosta dima. Obino pred zoru, kad temperatura padne izmeu plus 1 i 0 C, ove gomile treba potpaliti. Za jedno stablo spremi se 12 gomile ovog materijala. Dimljenje treba da traje jo 2 sata posle izlaska sunca. Dim se rasprostire po vonjaku i smanjuje hlaenje vonih stabala. Pri izlasku sunca gusti dim omoguuje postepeno topljenje leda u meueliskim prostorima grana, postepeno upijanje vode u elije i uspostavljanje njihove ivotne sposobnosti. U borbi protiv mrazeva moemo se koristiti i neprekidnim zalivanjem u vreme zamrzavanja. Vodeno ogledalo (led) na vokama koje se stvara zalivanjem slui kao zatita od prodiranja niskih temperatura u tkivo voaka. Osim toga, vodena para koja se isparava smanjuje gubljenje toplote drveta.
BERBA PLODOVA
Za berbu plodova koriste se lestvice. Nije dobro da se penje na drvo i prelazi s grane na granu, poto se tako oteuje kora i lome rodne grane. Rodne grane ive 815 godina i ako se pri berbi plodova izlome, to im smanjuje rodnost narednih godina. Plodovi se beru u korpe ili kofe. Korpe se okae za grane u toku berbe pomou kuki duine 1520 cm. Radi privlaenja grana sa plodovima bera treba da ima kuku od tvrdog drveta dugu 11,5 m. Zimske sorte jabuka i kruaka beru se u septembru i poetkom oktobra. U ovo doba plodovi su tei, imaju bolji ukus i lepu boju. Plodovi se beru prvo s donjih grana krune, pri emu treba voditi rauna da se ne povrede ni plodovi ni rodne granice. Bera uzima plod u aku, stavlja kaiprst na peteljku, podie plod lagano, okree ga desno i levo, a zatim oprezno pritiskuje kaiprstom peteljku i odvaja plod od granice. Pri berbi ne treba kidati drku ploda, poto se na plodu stvara rana i dolazi do truljenja celog ploda. Peteljka se mora odvajati od drveta na mestu gde je plod vezan. Polomljena peteljka je na prelomu otra pa moe da povredi dodirnute plodove u korpi. Ubrane plodove treba paljivo slagati u korpe ili kofe, zatim smetati ugajbice ili u gomile. Gomile su specijalnog oblika, visine 5060 cm. Plodovi iz korpe ili kofe paljivo se vade da se ne otete. Bokovi takve gomile imaju nagib odozgo na dole da se plodovi ne bi kotrljali. Pri reanju plodova u takve gomile uklanjaju se natruli i povreeni plodovi. Plodovi zimskih i jesenjih sorti u ovakvim gomilama mogu ostati samo dan do dva dana, jer gube u teini, brzo prezrevaju i primetno smanjuju trajnost uvanja. Plodovi letnjih sorti obavezno se moraju klasirati ve u toku istog dana, jer pri duem stajanju u gomilama brzo prezrevaju i trule. Plodovi se sortiraju po kvalitetu i veliini (kalibriraju). Oteeni plodovi (crvljivi, zgnjeeni) prerauju se ili se odmah upotrebljavaju.
SPREAVANJE NEREDOVNOG PLODONOENJA

Jabuka i kruka posle obilnog roda sledee godine u veini sluajeva ne daju rod. Ovo se objanjava time to se pri velikim prinosima hranljive materije troe na porast plodova, pa ih za formiranje plodnih pupoljaka nema dovoljno. I obratno, posle nerodne godine voke obilno cvetaju, i ako je za pun rod plodova neophodno svega 1015% tih cvetova. Meutim, za 85% cvetova stablo nepotrebno troi hranljive materije. Da bi omoguili da voke svake godine donose rod, treba u rodnoj godini poveati zametanje cvetnih pupoljaka, a u nerodnoj smanjiti, Zato se u nerodnoj godini izdanci moraju skratiti na 2/3 njihove duine. Ako je izdanaka malo, onda se grane skrauju na dvogodinje ili trogodinje drvo. Ova mera je neophodna da bi se pojaao vegetativni rast i na taj nain umanjilo formiranje cvetnih pupoljaka posle nerodne godine. Iste godine treba prorediti krunu i stare rodne grane skratiti za 1025%. Umesto starih porae mlade, nove i produktivnije grane. Jabuka i kruka donose rod na rodnim kolaima, kopljastim rodnim granicama i na rodnim kratkim granicama. Ako polovina zametnutih cvetnih pupoljaka donosi rod u jednoj godini, druga polovina e roditi idue godine, to znai da e takvo drvo davati plodove svake godine. Ovo se moe postii ako se naizmenino uklanjaju cvetni pupoljci na rodnim kolaima i na kopljastim i rodnim granicama. Azotna ubriva poveavaju zametanje cvetnih pupoljaka, koje poinje u junu. Zato se u prolee
strana 29 / 80
ubriva unose kasnije. julu treba uneti organska i mineralna ubriva, tj. amonijum-nitrata 540 g i zgorelog stajnjaka 0,51 kg, u jesen superfosiata 30 g, kalijeve soli 810 g i stajnjaka 2 kg po m2. U godini sa obilnim rodom za stvaranje cvetnih pupoljaka treba uneti sledee doze ubriva: amonijum-nitrata 7080 g predcvetanje i u maju-junu 2040 g/m2, a u jesen superfosfata 60 g, kalijeve soli 68 g i stajnjaka 12 kg po 1 m2. Sem toga, preporuljivo je prskanje tri puta nadzemnih delova voke azotom i fosforom od maja do avgusta. Umesto mineralnih ubriva moe se svake godine unositi s jeseni 68 kg po 1 m2 stajnjaka. Kod obilnog cvetanja obavlja se proreivanje cvetova tretiranjem voke sa DIOK, da bi se unitilo 7080% cvetova. Voke se zalivaju etiri do est puta a toku leta i jedan do dva puta u toku zime. Prilikom saenja voaka treba odabirati sorte koje raaju svake godine. Vonjak treba podizati na patuljastim podlogama, kod kojih je donoenje ploda stabilno. Da bi prinos u vonjaku bio dobar i redovan treba primenjivati visoku agrotehniku.
VOKE NA PATULJASTIM PODLOGAMA

Patuljaste voke ranije poinju da donose rod od visokih voaka. Njihov porast zavisi od podloge i osobina sorte. Najee se patuljaste voke gaje na podlogama paradisa i dusena. Kulturne sorte kalemljene na paradisu obino su patuljaste, a na dusenu srednje bujne ili polupatuljaste. Patuljaste voke i srednjebujne voke su sline, pa se zbog toga i jedne i druge zovu patuljcima. (Ali, kada se postavlja pitanje, neophodno je podvui osobinu voke i odreeno navesti na kojoj je podlozi). Preimustvo patuljastih voaka je u sledeem: patuljaste voke donose prvi rod 23 godine ranije od drugih, tj. samo stablo bre ulazi u punu plodnost, mada se od njih dobija manji rod po stablu, ali zato patuljaste voke zauzimaju i manju povrinu, sade se gue, tako da daju vee prinose po jedinici povrine. Uz naroitu negu (orezivanje, ubrenje, zalivanje) moe se svake godine imati dobar rod. Zahvaljujui malom rastu na ovim vokama se lake obavlja rezidba, borba protiv tetoina i berba plodova, a stabla nije potrebno podupirati; najzad, od njih se dobijaju krupniji i ukusniji plodovi. Na okunicama treba gajiti prvenstveno patuljaste voke, jer se na malim povrinama moe gajiti veliki broj stabala raznih vrsta i sorti. Nedostatak potuljastih voaka jeto one zahtevaju mnogo veu i savreniju agrotehniku, zatim odreene postupke osobito u palirnim vonjacima, pa je zato za gajenje ovih voaka potrebno vee struno znanje i iskustvo.
PODLOGE ZA PATULJASTE VOKE

Od podloga za patuljaste voke, kao to je ve reeno, dolaze u obzir paradis i dusen.2 Postoje mnogi tipovi patuljastih podloga, koji se dosta razlikuju jedan od drugog. Glavniji su: paradis tip VIII i IX, dusen tipovi II, III, IV i V i drugi. Razmnoavanje vegetativnih podloga Zemljite za saenje matinih podloga treba da je to plodnije rilja se na dubinu 3540 cm. Pre riljanja nanosi se 78 kg stajnjaka i 150 180 g superfosfata na 1 m2. Na pripremljenoj parceli sadi se paradis, dusen i dunja. Za reznice treba uzimati jake letoraste i saditi ih na odstojanju 5060 cm i u meurednom rastojanju od 120 cm. Izdanci se seku i zabadaju u zemljite a ostavljaju 23 pupoljka iznad povrine zemlje iz kojih e u toku leta izrasti nekoliko izdanaka. Reznice treba da su duge 1012 cm. U prolee sledee godine izdanci se orezuju i na svakom se ostave po 23 pupoljka. Na svakom orezanom izdanku izraste nekoliko mladih izbojaka, koji se, kada dostignu visinu od 1015 cm, ogru do polovine sitnom zemljom. Pri zagrtanju sitnu zemlju treba staviti u sredinu dbuna i ravnomerno razmestiti izmeu izdanaka. U toku leta zagrtanje treba ponoviti 23 puta. Oko dbuna se zagrtanjem stvori humka visoka 2530 cm. Dbunovi se zalivaju 910 puta (meseno 2 zalivanja). ubrenje se obavlja u martu i u maju sa 40 50 g amonijum-nitrata, 25 30 g superfosfata i sa 56 g kalijumove soli. U jesen se dodaje 56 kg zgorelog stajnjaka na 1 m2.
Varijiteti, odnosno tipovi dusena odlikuju se srednjom bujnou, a varijiteti paradisa vrlo slabom bujnou. Poto je izvrena vegetativna selekcija meu varijitetima dusena i paradisa vie se u voarskoj literaturi ne pominju njihova imena, ve tipovi EM podloga numerisanih od I do XVI, koji se razlikuju po bujnosti. Najslabije bujnosti su tipovi VIII i IX; malo bujniII, V i VII; bujnije I, IV i VI i najbujniji X, II i XVI. Sve ove podloge su za jabuku. Za kruke niskog oblika kao vegetativna podloga za kruke slui dunja, od kojesu za podlogu izdvojene 7 tipova: A,B,C,D,E,F i G. Kao najbolji pokazao se tip A, a u manjoj meri i tip C. Tip A najbolje srauje se vijokom kruke, prilino je otporan prema mrazu i znatno je bujniji od tipa C. Tipu A slian je tip B, ali je manje bujnosti, pa se zato i ne koristi. Ostali tipovi dunje (D, E, F i G) zbog slabog sraivanja s vijokom izbaeni su iz proizvodnje. VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI strana 30 / 80
U novembru pre mraza humka se razgrne i sekaem skinu oiIjeni izdanci, ali se opet ostave 34 pupoljka radi stvaranja izdanaka sledee godine. ile na matinom stablu ogolele prilikom odgrtanja treba ponovo zatrpati sitnom zemljom, Narednih godina postupak je isti kao to je ve opisano. S jednog matinog stabla mogu se oiIjeni izdanci proizvoditi 1012 godina. Vegetativne podloge mogu se proizvoditi i reznicama. U jesen se sa donjeg kraja izdanka odseca reznica duine 2025 cm. U prolee ove reznice se sade u pripremljeno zemljite. Reznice seene u prolee sa srednjeg i gornjeg dela izdanka slabo se oivljavaju.
PODIZANJE VONJAKA PATULJASTIM VOKAMA

Izbor mesta Imajui u vidu da patuljaste voke imaju korenov povrinski sistem, zemljite treba da je bogato hraniljivim materijama. Podzemne vod ne smetaju srednje bujnim podlogama ako su na dubini 1,2 1,5 m, a za paradis i dunju na dubini oko 1,0 m. Samo neke patuljast podloge podnose malo zaslanjena zemljita dunja, paradis i dusen. Vonjaci u obliku palira zahtevaju ravnomerno osvetljavanje krune sa svih strana, zato redove voaka treba usmeravati u pravcu sever-jug, kako bi bilo najmanje zasenjivanje. Potrebno je i da su parcele stalno snabdevene vodom. Izbor sorti Nisu sve sorte preporuljive da se gaje kao patuljaste voke. Ovo je povezano sa formiranjem razliitih oblika krune i pojedinim sortama odgovara ovaj ili onaj oblik. Od jabuka za gajenje u patuljastom ili polupatuljastom obliku preporuljive su sledee sorte: delies, jonatan, parmenka zimska zlatna i dr. Od kruaka: klapova, viljamovka i dr. Saenje voaka Saenje patuljastih voaka neznatno se razlikuje od naina opisanog za voke gajene na bujnim podlogama. Patuljaste voke se sade toliko duboko da se mesto kalemljenja a ne do korenovog vrata, kao to je sluaj kod bujnih podloga ravnja sa povrinom zemljita. Pri dubokoj sadnji, tj. kada cela podloga ide u zemlju, stvaraju se ile na podlozi, to omoguava stabilnost voke. (sl. 16) Neki put kod preduboke sadnje (naroito kod kruaka) plemenka se i sama oili i prelazi na sopstveni korenov sistem. U takvom sluaju posle dve-tri godine potrebno je izvriti rezidbu ila izbilih iz plemenke.
FORMIRANJE OBLIKA KRUNE

Postoji nekoliko oblika kruna na patuljastim podlogama: slobodna kruna i vetaki oblici (oblik palira). Slobodna kruna je slina kruni na bujnim podlogama na paradisu i dunji formira se piramidalna, a na dusenu poboljana piramidalna kruna (sl. 17). Osobina vetakih oblika je u tome to se intervencijom voara kruni mogu dati vrlo raznovrsni, neprirodni i zanimljivi oblici koji esto imaju dekorativni znaaj (sl. 18).
Kod palira se formira pljosnata kruna u vidu zida. Postoje oblici palira sa podupiraima (talijanska palmeta) i bez podupiraa (ruzinska palmeta).
Slobodne forme Pri formiranju piramidalne krune visina stabla treba da je 3540 cm. Ovaj sistem treba da ima etiri do pet grana prvog reda, rasporeenih na razmaku 3540 cm od grana drugog sprata. Trei sprat se stvara proizvoljno od 2 do 3 grane. Pri formiranju krune grane treba ravnomerno razmestiti u prostoru, bez nagomilavanja. Na granama prvog reda formiraju se grane drugog reda u razmaku 3035 cm od osnove grane. Voke koje su kalemljene na dusenu formiraju se u obliku poboljane piramidalne krune s visinom stabla od 5060 cm. Tehnika formiranja poboljane piramidalne krune ista je kao j za bujne voke, o emu smo ranije govorili. Vetaki oblici Kao osnova za ovaj oblik slui naslon, koji se pravi ili u obliku ianog palira, na koji se uvruje letva, ili u obliku specijalnih naslona (drvenih ili od ice). Razvijeni izdanci se vezuju za letve ilii icu i tako se dobija eljeni oblik. Druga osobina ovih oblika je nain orezivanja. Ovde se veina plodova stvara na osnovnim granama. Grane se svake godine orezuju i pinciraju Ne dozvoljava se znatnije udaljavanje granica od osnovnih grana (granica se moe udaljiti najvie 20 cm). Vetake oblike moemo uslovno deliti na sledee grupe: kordunice, palmete, vaze, a postoje i razni drugi dekorativni oblici. palirski oblici. palir, kao sto smo vec rekli u sutini nije nita drugo nego patuljasta voka s krunom plosnatog oblika u vidu zida iji se razvoj i raanje reguliu i rezidbom i savijanjem grana i granica (sl. 19). Talijanska palmeta. Kruna se formira na visini 3540 cm dok se osnovne grane mogu rasporeivati jeclna naspram druge pa se moe desiti da se par osnovnih grana rasporedi 10 15 cm jedna od druge. Prl formiranju palmete naroita se panja poklanja stvaranju vrstog i stabilnog kostura s priblino jednakim granama i nije dobro kada je gornja osnovna grana jaa od donje. Visina palirnih voaka iznosi: na paradisu 2,53 m, a na dusenu 3,54 m. Odstojanje meu spratovima osnovnih grana: na paradisu 3040 cm, a na dusenu 6070 cm. Centralna grana-voica po zavretku formiranja savija se ka ici. Za sadnju se uzimaju sadnice sa dve granice suprotnog smera i sa produnicom. Od ovih grana stvara se prvi sprat. Prilikom sadnje razvijeni jednogodinji letorasti skrauju se na 1/3. Primenom visoke agrotehnike na osnovnim granama i odozgo i odozdo izrastaju zeleni letorasti. U drugoj polovini jula letorasti koji rastu navie savijaju se vrhom ka zemlji i vezuju papirnim kanapom. Savijaju se 34 granice rasporeene na 1020 cm jedna od druge. Ostali letorasti, koji rastu navie, skrauju se na 10 cm. Druge godine formira se drugi sprat od dve grane sa izdankom u produenju. Voica se skrauje na visinu od 80100 cm da bi se dobio drugi sprat palmete. S formiranjem osnovnih grana drugog sprata ne treba uriti, ve saekati da sadnica ojaa i dobije potrebnu visinu, a to je druge godine. Drugi sprat formira se isto kao i prvi. Pri izboru osnovnih grana potrebno je uzimati grane koje ne izbijaju iz stabla pod suvie otrim uglom, jer se takve grane prilikom savijanja lako lome. U toku dve-tri godine formira se trei i etvrti sprat. Kod kose palmete sve letoraste koji rastu navie treba saviti i vezati za donju icu ili za donje skeletne grane, jer na izdancima koji rastu nanie formiraju se cvetni pupoljci. Grane treba savijati dva puta godinje: rano u prolee i u junu. Za vreme ranog prolenjeg savijanja izvestan broj granica se odseca da ne bi dolo do
zgunjavanja, a takoe se seku do osnove i zadebljale grane. Ako drugi sprat pone da pretie prvi, onda ga oslabljujemo poveavanjem ugla nagiba. Da bi se ubrzao porast grana prvog sprata, onda se na deblu iznad mesta izbijanja ovih grana pravi zarez. Formiranjem palira tei se stvaranju zida debljine 100150 cm. U tom cilju treba to bre popuniti slobodna mesta meu spratovima osnovnih grana. Kod voaka u paliru nije dozvoljeno prekoraenje rokova pojedinih operacija. Nije preporuljivo da se na paluljastim vokama operacije sprovode po ablonu, nego treba pojedine radnje obavljati promiljeno. One treba da zavise od razvoja voke. U nedostatku iskustva prinueni smo da prilazimo gajenju ovih voaka s veom obazrivou. Ruzinska palmeta. Kod ovog oblika krune nije potrebno praviti naslon kao kod obinog palira, poto se granice koje rastu du reda vezuju meu sobom stvarajui tako neprekidan zid. Voke se gaje na podlogama: jabuka na paradisu i dusenu, a kruka na dunji. Rastojanje meu redovima kod ruzinske palmete treba da je 33,5 m. Jabuke na paradisu i kruke na dunji sade se u redovima s rastojanjem 22,5 m, a na dusenu 3 3,5 m. Za sadnju se uzimaju sadnice ija su debla visoka 4550 cm i imaju tri granice dve bone koje su usmerene du reda u suprotnim pravcima i s jednom produnicom (voicom). Ove grane se posle sadnje skrauju na 1/3. U toku leta vokama se prua dobra nega zalivaju se, obrauju i ubre. Druge godine letoraste due od 4070 cm treba savijati polukruno i vezivati jedan za drugi i sa jedne i sa druge za grane susednih voki, tako da se grane ukrtaju. Ako se grane ne mogu ukrstiti, onda se pobijaju koevi, za koje se grane privremeno vezuju, a kad dovoljno porastu vezuju se za grane susedne voke, a koevi se uklanjaju. Voica koja raste uspravno savija se u vidu luka i vezuje za donju granu. Na savijenom luku tokom leta izraste mnotvo letorasta. Od njih treba izabrati jedan do dva najjaa i najbolje rasporeena i pustiti da slobodno rastu. Ukoliko su ostavljena dva letorasta, od njih se bira onaj koji je bolje rasporeen i od njega se formira osnovna grana. Pri izboru letorasta za osnovnu granu pazi se na mesto gde on raste, nastojei da on bude na drugoj polovini povijene grane. Rastojanje meu osnovnim granama iznosi: za slabo bujne voke 3040 cm, a za bujne 4050 cm. Sve ostale letoraste treba ili skratiti iznad etvrtogpetog lista ili ako su dui saviti i vezati. Jako razvijene vodopije se savijaju, a ako se zaguuju treba ih u osnovi odsei. Savijanje novo izraslih letorasta produava se sve dok zid ne dostigne visinu od 1,1 do 2 m. Savijanje i vezivanje zelenih letorasta obavlja se u julu. Idue godine rano u prolee sprovodi se drugo vezivanje. Na savijenim izdancima rastu cvetni pupoljci. Vezivanje izdanaka najbolje je obaviti papirnim kanapom, poto se on ne urezuje u drvo. U daljem postupku orezivanjem se uklanjaju zgusnule grane. Ako se rezidba vri u leto, izrastaju vodopije, od kojih treba odsei one koje no moemo koristiti za savijanje, ve nam samo zgunjavaju rid. Stvoren rodni zid mora biti irok oko 1 m. Dok su voke mlade brzo napreduju i porastu po 120 i vie santimetara tokom vegetacije. Njih vezujemo zimi i razvodimo grane na jednu i na drugu stranu. Na savijenim granama stvaraju se novi mladi izdanci koji izrastaju sa osnovne grane. Ukoliko je povrina popunjenija vie e biti roda. Novi letorasti se savijaju i vezuju u julu ili rano u prolee sledee godine. Na njima se formiraju cvetni pupoljci. Pri orezivanju panja se obraa na gustinu granica, pa se one proreuju. Ako ima jalovaka i ako ih ne moemo iskoristiti za savijanje zbog debljine ili velike gustine treba ih ukloniti. Sa starenjem voke smanjuje se i njen vegetativni porast. Izdanci za osnovne grane koji su dugi 7080 cm ostavljaju se za narednu godinu. Tako se isto postupa i sa bonim granicama koja su dugake 2030 cm. Njih savijamo u zimskom periodu ili sledee godine. Kad voke zavre svoj porast, one se podmlauju jaim zimskim orezivanjem. Pri odabiranju sorti za ruzinsku palmetu, treba uzimati one koje se ne razgranjavaju, inae je potrebno mnogo vremena za orezivanje gustih granica. Dobra sorta za ovu palmetu je zlatna parmenka.
POSTAVLJANJE NASLONA
Za voke na patuljastim podlogama koje e se gajiti u obliku palira neophodni su nasloni. Tehnika nametanja stubova ista je kao i u vinogradu. Kod voaka na patuljastim podlogama deo teine prinosa oslanja se na skelet naslona. Krajnji stubovi naslona manjih su razmera nego u vinogradu. Duina siubova je 33,5 m, debljina u gornjem kraju 810 cm u preniku a kod sredinih stubova 56 cm. Rastojanje meu sredinjim stubovima je 1518 m. Da bi se ica mogla jae zategnuti, s unutranje strane krajnih stubova obavezno se postavIjaju kosi podupirai ili se sa spoljne strane stuba zategne deblja ica privrena za koso pobijeni kolac. Na stubove se zatee 34 reda ice u razmaku od 5060 cm. Za zatezanje ice neophodno je da se ona nalazi vie od prvog sprata skeletnih grana. Kod takvog razmetaja moemo savijati osnovne grane na potreban ugao. Nije uvek lako nai oformljenu jednogodinju sadnicu za palir. Prostije je i lake dobiti patuljaste
polonice. Autor ove knjjge preporuuje da se na okunicama u prolee sade patuljaste polonice po linijama budueg palira na odstojanju kao to je bilo prikazano za vonjak. U avgustu e se se ove polonice kalemiti na spavajui pupoljak ili u prolee na budni pupoljak i odgajiti jednogodinje sadnice na odreenim mestima bez presaivanja. Takvim nainom odgajivanja dobija se prednost od itave godine, a sadnice formiraju na ranije opisani nain. Kalemljenje u avgustu vri se sa dva pupoljka i ako se oni ne prime onda u prolee treba kalemiti kalem-granicom. Od dva pupoljka treba ostaviti jai, a drugi, slabiji, ukloniti oenjavanjem.
OBRADA ZEMLJITA
Zemljite oko voaka ili u pantljikama (kod palira) obrauje se u jesen ili u prolee. Rano u prolee zemljite se obrauje na dubinu 1215 cm, a okolo stabla na 810 cm. toku leta treba obaviti tri do etiri praenja na dubini 1012 cm. Zbog visokih letnjih teraperatura poeljno je oko voaka ili pantljika mulovati zemljite slamastim stajnjakom ili strugotinom u sloju 1215 cm. Okopavanje oko voaka je obavezno. Ako se zemljite pod vokama muluje, a letnja se obrada ne obavlja, onda se u jesen zemljite rigoluje na 15 18 cm, a zemlja ostavi u grudvama. Prve dve godine mogu se izmeu redova gajiti povrtarske kulture, kao to je rani krompir, ali u svakom sluaju voke treba posebno ubriti. Kad vonjak pone da raa ne preporuuje se da se izmeu redova i dalje gaje povrtarske kulture. Pri crnom ugaru takoe je potrebno obavezno u toku godine ubriti vonjak organskim materijama.
UBRENJE
Visoki prinosi od patuljastih voaka mogu se dobiti samo pri obilnom ubrenju. Povrinski razvoj korenovog sistema dozvoljava da se efikasno iskoristi letnje prihranjivanje. S obzirom na to patuIjasti vonjaci rano poinju da raaju, pa je nuno unositi ubriva ve od druge godine posle sadnje. ubriva se daju po 1 m2 u sledeim koliinama: amonijum-nitrata 120 g u aprilu i poetkom jula; superfosfata 150 g u dva maha pod jesenje riljanje 50%, a ostatak poetkom jula; kalijumovih ubriva 20 g pred jesenje riljanje; zgorelog stajnjaka ili komposta 68 kg godinje. Mogu se unositi i tena organska ubriva u vidu prihranjivanja: kokoiji izmet razblaen sa 810 puta vie vode u koliini 12 kofe na 1 m2; fekalije se unose u jesen, u brazde, koje su napravljene sredinom meuredova i to 1 kofa na 3 m duinska. Fekalije se moraju razblaivati vodom, 4 kofe vode na 1 kofu fekalija. Zalivanje U agrotehnici gajenja voaka zalivanje ima veliki znaaj, jer su ile kod patuljastih voaka, kao to smo ve napomenuli, rasporeene povrinski. Zato ne treba dozvoliti zasuivanje zemljita u letnjem periodu, inae e doi do opadanja plodova, a preostali plodovi ostae sitni. Zalivanje se obavlja ne po nekim utvrenim kalendarskim rokovima u zavisnosti od vlanosti zemljita. Ako se zemlja sa dubine 1520 cm, pri stiskanju u aku, ne pret-vara u grudvu ve se raspada, znai da je vlage u zemljitu malo. Najbolje je koliinu vlage odreivati laboratijski. Da bi se obezbedila dovoljna vlanost, najbolje je ako se u novembru i decembru zemljite nakvasi do dubine 1,52 m. Ako se ovo tada ne uini, onda treba zalivanje obaviti u martu. U toku leta za voke na paradisu potrebno je 78 zalivanja, a na dusenu 56. Kod plitkih podzemnih voda zalivanje se smanjuje. Da bi se vlaga sauvala, posle zalivanja zemljite se kultivira. Zalivanje se obavlja brazdama, koje se povlae na 4050 cm od stabla. Sa starenjem voaka brazde se prave izmeu redova na 1 m jedna od druge.
OSOBENOSTI AGROTEHNIKE NA ZASLANJENIM ZEMLJITIMA I NA ZEMLJITIMA S PLITKIM PODZEMNIM VODAMA

Voke i vinova loza mogu uspevati i na zaslanjenim zemljitima ako opta zasoljenost ne prelazi 0,5%. Naroito osteljive na zaslanjena mesta su sledee vrste: orah, trenja, breskva, vinja, ljiva i jagode. Bolje podnose zaslanjena zemljita vinova loza, nar, smokva, kajsija i jabuka. Pred zasnivanje vonjaka radi isuivanja zemljita potrebno je iskopati kanal, koji e sluiti za sniavanje nivoa podzemne vode. Kod zalivnih kanala, koji se nalaze pored voaka ne treba dozvoliti visok nivo vode, niti pak praviti stalne pregrade radi nagomilavanja vode za zalivanje, jer se time poveava nivo podzemnih voda. Dobro je du kanala saditi drvee (ako ono ne zaseni voke, jer ono svojim ispravanjem sniava podzemne vode. Pred zasnivanje vonjaka parcela treba da je dobro nivelisana. Na uzviicama stvaraju se zasoljene pege zbog velike koliine isparene vode. Meu redovima dobro je sejati lucerku poto ona smanjuje koliine soli u zemljitu. Posle tri godine zemljite treba duboko preorati. Vonjake i vinograde na zaslanjenim zemljitiraa s plitkim podzemnim vodama treba ubriti s poveanim dozama mineralnih ubriva i stajnjaka. Zalivanje obavljati ee i u malim dozama, da se voda kojom se poliva ne bi spojila sa podzemnom vodom u protivnom so e izai na povrinu zemljita. Posle
svakog zalivanja obavlja se usitnjavanje zemljita oko stabla i meu zalivnim trakama. U vonjacima na ovakvom zemljitu u jesen i u prolee obavezno je tzv. ispirno zalivanje, radi toga da bi se so isprala u dublje slojeve zemljita. Pri sadnji voaka i vinograda na zaslanjenim zemljitima rastojanje meu pojedinim biljkama mora biti manje nego pri sadnji na obinom zemljitu, poto one na ovakvom zemljitu rastu sporije. Treba saditi sorte jabuka koje su kalemljene na podlogama otpornim prema zaslanjenom zemljitu. Isto tako, pri podizanju vinograda na ovakim zemljitima treba birati otporne sorte, a to su: kimi crni, rkateli, saperovi, rizling, muskat maarski, bjan irei, sultanina i dr. Radi boljeg zasenjavanja zemljita koje smanjuje odlazak soli na povrinu, vinova loza se obino gaji na paliru u obliku kose pergole, tunelske pergole. Kod zasnivanja vonjaka na livadsko-movarnim zemljitima, gde voda nije zaslanjena, ali ona stoji visoko na povrini zemljita, isto postoji mogunost za podizanje vonjaka i vinograda. Agro-tehnika je ista koja je opisana ranije, izuzev sledeeg: na takvim zemljitima smanjuje se broj zalivanja na jedno do dva ili se zalivanje uopte ne obavlja. Zimska zalivanja se ne preporuuju. Biljke ovde rastu jako bujno i odstojanje meu njima mora biti donekle vee. Poto voke kasno zavravaju svoj ivot, za sadnju se odabiraju sorte vie otporne prema mrazu.
AGROTEHNIKA SUBTROPSKIH KULTURA NAR

Nar je plod toplih predela, zato ga pred zimu obavezno treba pokriti zemljom. Radi lakeg i boljeg pokrivanja nar se neguje u obliku grma visine 25 m. Rodnost nara je 3050 kg po jednom grmu. Poinje sa plodonoenjem u treoj godini, a u puno plodonoenje stupa u sedmoj ili osmoj godini. Razmnoava se jednogodinjim reznicama. Kod nedostatka vode, osobito u julu-septembru, sniava prinos poto plodovi pucaju. lako je nar samooplodna biljka, ipak bolji prinos daje unakrsnim opraivanjem. Zato ga valja saditi zajedno sa nekoliko sorti. Za sadnju sadnica nara kopaju se jame dimenzija 40x75 cm. Posle sadnje sadnice se orezuju na visinu 5060 cm, ostavljajui tri do cetiri izdanka. Sadnice se sade na istu dubinu na kojoj su rasle u rastilu. Nega nara ista je kao i ostalih voaka. U prvoj godini mladice se zalivaju 1215 puta. U Uzbekistanu, s obzirom na klimu, mladice nara se u severnim krajevima pokrivaju krajem oktobra, a u junim krajem novembra. Grm nara mora biti pokriven zemljom. Radi toga se pod grm nara naini humka zemlje, na nju slau sitne trske ili slama. Zatim se grm nara povija i polae na pripremljenu prostirku, pa se odozgo opet pokriva slojem trske, a preko toga se nasipa sloj zemlje od 20 do 25 cm debljine. Grmovi nara se odgrnu krajem marta, ili poetkom aprila. Kad se grm oslobodi zemlje, otresa se, podie i vezuje za kolac. U prolee pod mladi nar treba uneti 250300 g amonijumnitrata, 200300 g superfosfata i 100 g kalijumove soli. Nar se najee formira u obliku grma sa etiri do pet stabala. Druge godine po formiranju na matinim stablima ostavi se 45 izdanka drugog reda koji se oreu na 1/3, a ostali se odsecaju u treoj godini. Na osnovnim granama izbije 45 grana drugog, treeg i etvrtog reda, koje se oreu na 1/3, a ostale odsecaju u treoj godini. Na osnovnim granama izbije 45 grana drugog, treeg i etvrtog reda, koje se oreu na 1/3 do 1/2 prirasta. Jednovremeno se uklanjaju suve i ukrtene grane, kao i vodopije izrasle iz korena, ako nisu potrebne za formiranje osnovnih grana. Izdanke koji izbiju iz korena u toku leta treba uklanjati nekoliko puta, poto oni veoma iznuravaju grm. U etvrtoj godini formiranje krune se zavrava. Dalje se tei da na grmu bude po mogustvu to vie srednje razvijenih grana, poto su one plodonosne. Grm se proreuje i da bi vazduh i svetlost prodirali u sredinu grma, pri emu treba paziti da se ne ukloni veliki broj grana, jer bi se onda pojavio veliki broj letorasta koji ne daju rod. Stari grmovi se podmlauju od dobro razvijenih bonih razgranjavanja. Kod rodnih grmova najproduktivniji je srednji deo grma, a najmanje donji. Zato treba voditi rauna o tome prilikom orezivanja. Posle deset godina matina stabla se zamenjuju izdancima iz korena. Plodonosni nar zaliva se 1012 puta u toku leta, a prestaje sa zalivanjem u avgustu. Nar se obino ubri u jesen. Na 1 m2 potrebno je: 50 g amonijum-nitrata, 6070 g superfosfata i 25 g kalijumove soli. U jesen, pred zimsko riljanje, daje se stajnjak u koliini 2 kg/m2. ubrenje se vri i posle masovnog cvetanja radi dobijanja vie plodova, poveanja porasta grana i radi stvaranja plodnih pupoljaka za narednu godinu. Pri berbi plodova treba voarskim noem odsei drku ploda da bi drka ostala na grani. Ubrani plodovi sue se 23 dana u hladu. Sorte nara su: ikdana, kzil, kazake, ulfa. Kazake. Ovo je jedna od najboljih uzbekistanskih sorti. Plodovi su srednje veliine, teine 250 300 g. Sok je crven i nakiseo. Plodovi se mogu uvati 78 meseci. Prenose se veoma dobro. Sve su sorte nara po ukusu, boji i veliini sline, sem aikdana, koji moe dostii 450600 g, ima sok zatvorenocrven, kiselo-slatkog ukusa. Plodovi sazrevaju u oktobru i uvaju se do februara.
strana 35 / 80
SMOKVA
Agrotehnika smokve malo se ime razlikuje od agrotehnike nara. Preporuuju se sorte sa enskim cvetom, poto se one razvijaju bez opraivanja. Plodovi se zameu na letorastima, kao i kod breskve i ukoliko je vei prirast, utoliko je vea i rodnost. Sazrevanje plodova poinje odozdo. Smokva daje rod u dva roka: prvi put u julu, a drugi put u avgustu, septembru i oktobru. Smokva poinje da rodi u 23, godini, a punu rodnost dostie osme godine. Smokva ne bira zemljite. Zahteva umerenu vlagu i toplotu. Pri velikoj vlanosti vazduha i zemljita produava se rok sazrevanja izdanaka, smanjuje se kvalitet plodova i poveava osetljivost na niske temperature. Grm smokve se formira sa 34 osnovne grane. U prvim godinama neophodno bi bilo da se dobije vie bonih grana. Kod rodnog drveta vri se umereno orezivanje, seku se svi izdanci iz korena, jalovaci, suve grane i stare grane. Smokvu uzimljujemo na isti nain kao i nar. Rodnost grma smokve iznosi 1520 kg. Plodovi se brzo kvare, pa se 45 asova posle berbe moraju preraditi ili staviti na sunce da se sue. Plodovi se reaju drkom na nie, da ne bi iz plodova iscurio sok. U Uzbekistanu se gaje sledee sorte smokava: usbekska uta i crna, kadota, apla, smirnski crni i krimski N 9. Uzbekska uta je rasprostranjena u svim rejonima. Raste koso i dostie 78 m visine. Rodnost jednog stabla kree se 2040 kg. Stona sorta, manje podesna za suenje, trai plodno zemljite i vei broj zalivanja.
UNABI (KINESKA URMA, ILONIJDA)

Plodovi su ukusni i hranljivi. Sadre eer, belanevine, masti, kiseline i vitamine C, P i A. Plodovi, lie i granice sorte unabi koriste se za leenje grudnih, eludanih i sranih oboljenja. U Uzbekistanu unabi raste u divljem stanju, skoro bez zalivanja, u obliku grma ili stablaica. Cvetovi su sitni i veoma mirisni i izbijaju na letorastima. Unabi donosi plod u drugoj godini posle sadnje. Cveta krajem maja. Plodovi sazrevaju u septembru ili poetkom oktobra. Unabi ne zahteva naroito zemljite, moe uspevati na svakom terenu i na malo zaslanjenim zemljitima. Podnosi mrazeve do 30. U toku vegetacije zahteva dosta svetlosti i toplote i pri nedostatku toplote plodovi sadre malo eera i pre vremena opadaju. U zasenjenim mestima drvo slabo raa. Raa svake godine, Plodovi lako otpadaju, zato unabi treba saditi na mestima zatienim od vetra. Sadi se na rastojanju 4x3 m. Unabi je biljka koja voli unakrsno opraivanje, pa je potrebno saditi dve-tri sorte zajedno. Kruna unabija formira se u obliku ae. Kruna je retka, zato pri orezivanju treba uklanjati samo suve i izukrtane grane. Zemlja se ubri svake godine stajnjakom u koliini 34 kg/m2, amonijum-nitratom 50 g/m2, superfosfatom od 4050 g/m2, kalijevim solima od 1520 g/m2. Zaliva se tri do etiri puta u toku leta i jednom u toku zime. Potpuno sazreli plodovi imaju crvenosmeu boju. Plodovi se ostavljaju po mogunosti to due na stablu da bi se osuili Odrasla stabla (1520 godina) daju 5060 kg plodova.
HURMA (JAPANSKA JABUKA)

Hurma je drvo koje brzo raste i dostie visinu 613 m. Dvospolna je. Plod joj je cilindrian, crvene boje sa mesom ukaste boje. Raa tree ili etvrte godine, a pun rod daje posle 1012 godina, Kasno cveta, podnosi kratkotrajne mrazeve od 18 do 20. Prilikom izbora mesta treba voditi rauna da podzemne vode ne budu iznad 2 m dubine, inae letorasti ne sazrevaju. Sadi se na rastojanju 6x4 m. Sade se meane sorte, poto hurma zahteva unakrsno opraivanje. Agrotehnika za ovu voku je kao i za druge voke, jedino se zaliva 810 puta. Za berbu plodova upotrebljava se voarski no za odsecanje peteljki. Plodovi hurme dobro dozrevaju u tamnim i dobro provetrenim prostorijama.
BADEM
Badem poinje da raa etvrte godine, a u 1012. godini dostie pun rod. Badem se kalemi na gorki badem, a moe i na danariku i ljivu. Rano u prolee poinje da cveta, najee u martu, a ponekad i pre, zbog ega mu cvetovi esto izmrzavaju. Plodni pupoljci zameu se na letorastima. Badem trai unakrsno opraivanje. Dobro uspeva na lakim, peskovitim zemljitima. Za badem treba traiti terene okrenute jugu, gde je manje izloen mrazevima. Badem se sadi na rastojanju 5 m izmeu redova s razmakom od 4 m u redu. Zahteva primenu agrotehnike kao i druge voke. Zaliva se 4 puta leti i 12 puta zimi. Preporuuju se sorte: prvenac, kolhozni, jaltinski.
DRENJINA (DREN)
Kultura drena je bila ranije rasprostranjena na okunicama, a sada je sasvim zaboravljena. Dren je drvo ili grm visine 3 m. Ceni se pre svega zato to ima tvrdo drvo. Plodovi su mu sone kotunice crvene ili ute boje. Meso je kiselo i oporo. Plodovi se koriste u sveem stanju, ali se od njih spravlja i vrlo dobro slatko i sok.
DUD
Dud je veoma rasprostranjeno drvo. Lie se upotrebljava za ishranu i odgoj svilene bube. Postoje oblici koji se gaje radi plodova. Osobito se ceni crni dud, koji daje sone kiselo-slatke crne plodove. Plodovi se koriste za spravljanje perkmeza i brana, a upotrebljavaju se i u sveem stanju.
JAGODASTO VOE JAGODA

Jagodu krupnih plodova i umsku jagodu esto nazivaju batenskim jagodama, mada su to razliite vrste. umska jagoda se razmnoava iviima, dugakim vreama, izdancima. Na iviima postoje zadebljanja na kojima se nalaze pupoljci. Iz popoljaka se stvaraju rozete listova a ispod njih ilice. Da bi biljka na iviima bila jaa, ivie treba priljubiti uz zemlju. Ukorenjeni ivii odvajaju se od materinske biljke i sade odvojeno. Na iviima se izdvaja i orezuje nekoliko novih mladih sadnica, ali su bolje one koje se nalaze blie matinom bokoru. Za sadnicu se koriste ivii sa 23 godine starih matinih biljaka. Ovi ivii bolje se primaju i daju vee prinose nego ivii koji su uzeti od starih biljaka. ivii za ukorenjavanje treba da imaju dobro razvijene ile duine 34 cm i 23 listia s razvijenim gornjim pupoljkom. Zemljite za umsku jagodu mora biti isto i plodno. lako umska jagoda voli vlagu, ne podnosi visoko podzemne vode, a isto tako ni zaslanjena zemljita. Sumsku jagodu moemo slobodno saditi izmeu redova voaka. Najbolje vreme za sadnju je juli ili poetak avgusta. Ako koristimo ovaj rok sadnje, idue godine moemo dobiti pun rod. Saena krajem avgusta, umska jagoda se prima, ali roda u iduoj godini nee biti. Sumsku jagodu moemo saditi i u prolee. Zemljite predvieno za sadnju jagode treba izravnati i drati u istom ugaru. U tom sluaju manje se razvijaju korovi. Pre saenja povrinu treba prekopati na dubinu 2530 cm i uneti po 46 kg/m2 stajnjaka i 80100 g/m2 superfosfata. Jagoda se sadi jednoredno ili dvoredno. Ako se sadi jednoredno, bokori jadoga se sade u redovima (biljka od biljke) na rastojanju 25 cm i 60 cm meu redovima. U tom sluaju na 2 m2 razmeta se est biljaka. Ako se dvoredno sadi (saenje u pantljike), meu dva zbliena reda ostavlja se 25 cm, a meu 2 pantljikama 60 cm. Kod ovog naina na 1 m rasporeuje se 810 biljaka. U drvorednoj sadnji, s obzirom na vei broj biljaka dobija se i vei prinos. Ako je biljka gusto saena u meurednom prostoru voaka ako je prolee vlano, jagode napada siva trule, koja veoma sniava rodnost. Sade se vie sorti jagoda, poev od ranih do kasnih, da bi period sazrevanja bio dui. Neke sorte trae opraivanje i njih treba saditi u odvojenim redovima. Na pripremljenoj parceli treba povui brazdice 2025 cm duboke. Za dvorednu sadnju brazdice treba da budu neto dublje. Posle zalivanja po ovlaenoj liniji sadi se rasad-ivii. Na rasadu se ostavlja samo jedan list a ostali se uklanjaju. Pri saenju strogo se pazi da gornji pupoljak ne bude zasut zemljom, inae e biljka uginuti. Za vreme saenja na navlaenoj zemlji prave se jamice sa dva prsta (kaiprst i srednji) i u njih stavljaju ile ivia. ile se u jamici ravnomerno razmetaju i zemlja oko posaenog ivia dobro pritisne. Jagode se sade popodne, kada se smanji vruina. Posle saenja, u toku 56 dana, dok se jagode ne prime, svakog dana se zalivaju iz brazda umerenim koliinama vode. Naredna zalivanja obavljaju se po potrebi u razmaku 57 dana. Kroz 1015 dana parcelu treba kontrolisati i na mestu uginulih biljaka posaditi nove. Tokom cele vegetacije zemljite izmeu redova se isti od korova i odrava u rastresitom stanju. Nega jagode. Rano u prolee redove s jagodama treba oistiti od osuenog lia grabuljama i ukloniti ostale ivie, a zatim zemljite kultivisati. Jednovremeno sa kultivisanjem u zemljite se unosi amonijum-nitrat 3040 g/m2. Druge godine jagode se ubre i sa 2025 g/m2 superfosfata posle berbe, odnosno neposredno pred samo zametanje cvetnih pupoljaka. Prinos jagode umnogome zavisi od nege posle berbe. Ako jagodnjak posle berbe zaraste u korov i ako se javi suvie ivia, onda to iznurava bokore jagoda i umanjuje prinos u iduoj godini. Zivii se unitavaju u toku leta nekoliko puta. Ako su ivii potrebni za razmnoavanje, onda se na bokoru ostave najvie 23 rozete (dbuna), a ostale uklanjaju. Korov se unitava im se pojavi. Zemljite se u toku leta prai najmanje 45 puta. U toku leta jagode se zalivaju 1215 puta. Prvi put se zalivaju 57 dana posle prve berbe. Radi
strana 37 / 80
lake berbe, zaliva se svaki drugi red. Posle zavretka berbe, do jeseni, jagodnjak se zaliva jo 56 puta. Jagode se razrastaju stvarajui nove ile i kao rezultat toga javIjaju se spratovi a i sam bokor raste u visinu. Takav bokor prilikom jesenjeg riljanja ili kopanja treba malo zagrnuti. U jesen se moe dobiti i drugi rod jagoda. Radi toga treba posle jesenje berbe s jagoda ukloniti lie, jagodnjak zaliti, uneti ubre i zatim izriljati zemljite. Lie je najbolje uklanjati krajem juna i poetkom jula. Ako se kasnije uklanjaju listovi (avgust), jagoda do jeseni nee biti, ali se rodnost idue godine poveava. Da bi se poveala rodnost, jagode se poev od druge godine podmlauju. Posle berbe lie se see do povrine zemljita. Sasecati treba oprezno, da se ne bi povredile ile. Posle toga unosi se ubre, a potom zaliva i rilja zemljite. Lie ponovo brzo izrasta. Kad je podmlaena umska jagoda, primetno se sniava oteenje bokora od krpelja i bolesti lia bele flekavosti. Jagoderano cvetaju i proleni mrazevi mogu da ih otete. Da bi se jagode zatitile od mrazeva potrebno je primenjivati dimljenje (vidi ranije). Sem toga, nou, pred pojavu mraza, parcelu treba zaliti. umske jagode ne treba drati vie od 4 godine na jednom mestu, jer prve godine posle sadnje prinos je 5060%, druge godine 100%, etvrte godine 80% i pete godine 60%. Posle berbe pete godine ceo jagodnjak treba preriljati. Jagode se beru rano ujutru ili uvee. Ako se beru po toplom vremenu brzo se kvare. Prilikom berbe ne treba rukama dodirivati plodove, ve prstima hvatati peteljke i tako ih odvajati od bokora. Sorte jagoda su mnogobrojne. Pisac knjige preporuuje sledee sorte jagoda, koje su, verovatno, najprikladnije za gajenje u Uzbekistanu, a to su: rana umska, takentska, uzbekistanska i krimska. Meutim, za gajenje kod nas u Srbiji (Jugoslaviji) dolaze u obzir sledee sorte: Maherauhova rana. Vrlo rana sorta jer zri ve poetkom maja. Plod joj je prve 23 berbe srednje krupan i ujednaen, a kasnije sitan. Plod kupast, lepe crvene boje. Pogodan za transport. Zenga prekosa. Vrlo rana sorta. Zri u prvoj polovini maja. Raspon sazrevanja oko 20 dana. Plod okruglasto konian, crven. Meso aromatino, ukusno, slatko. Kvalitet odlian. Siprajz de hal Rana sorta: zri 23 dana posle zenge prekosa. Raspon sazrevanja oko 30 dana. Plod krupan, okruglastokonian, jarko crven, slatkokiselog ukusa; srednjeg kvaliteta. Red gauntlet. Zri krajem druge dekade maja. Raspon sazrevanja 1520 dana. Plod krupan, okruglastokonian, tamno crven, soan, nakiseo, aromatian; vrlo dobrog kvaliteta. Zenga prekosana. Zri oko nedelju dana docnije od zenge prekose. Raspon sazrevanja oko 25 dana. Plod krupan, izdueno-kupast, intenzivno crven, vrst, pogodan za transport, ukusan; odlinog kvaliteta. Sorta 45/7. Zri sredinom maja. Raspon sazrevanja oko 30 dana Plod srednje krupan do krupan, izduenokonian, boje ruiaste s aromom umske jagode. Sanrajz. Zri sredinom maja. Raspon sazrevanja oko 25 dana Plod krupan, najee okruglast, svetlocrven, slatkonakiselog ukusa aromatian; dobrog kvaliteta. Zenga giganta. Zri krajem druge dekade maja. Raspon sazrevanja oko 30 dana. Plod vrlo krupan (3055 g), izduenokupast, svetlocrven, srednje kiselog ukusa. Po obliku, boji i veliini vrl atraktivan. Humi grande. Zri krajem druge dekade maja. Raspon sazrevanja oko 25 dana. Plod vrlo krupan, (teine 75 g, pa i vie), nepravilnog, esto lepezastog oblika, sa sunane strane svetlocrven a sa suprotne bledocrven; vrlo dobrog kvaliteta. Fin. Zri krajem druge dekade maja. Raspon sazrevanja oko 30 dana. Plod krupan, izdueno kupast, svetlocrven, soan, prijatnog ukusa. Vrlo rodna sorta, pogodna za gajenje na okunici. Gorela. Zri poetkom tree dekade maja. Raspon sazrevanja oko 25 dana. Plod krupan, okruglasto konian, lepe crvene boje, ukusan. Raa dobro i redovno. Madam mato. Zri krajem druge i poetkom tree dekade maja. Raspon sazrevanja oko 25 dana. Plod vrlo krupan, dosta nepravilnog oblika, sa sunane strane lepe crvene boje a sa suprotne bledocrven, prijatnog ukusa. Vrlo rodna sorta. Vedensvil 7. Spada u srednje kasne sorte. Plod krupan i vrlo ukusan sa skramom divlje jagode; odlinog kvaliteta. Vrlo rodna sorta. Zenga zengana. Zri sredinom tree dekade maja i spada u kasne sorte. Raspon sazrevanja oko 25 dana. Plod zatupastokoninog do srcastog oblika, tamnocrven, ukusan; odlinog kvaliteta. Pored navedenih, perspektivne su i jo neke sorte, kao to su: erlibel (vrlo rana i s vrlo krupnim plodovima), zenga tigenga (rana sorta), Pokahontas (srednje stasna), zenga friktano (srednje stasna) i dr. Sem dosad spomenutih sorti, koje spadaju u jednorodne, postoje i tzv. remontantne ili stalno raajue sorte tokom jedne vegetacije, pa su zato vrlo pogodne za gajenje na okunici. Od ovih sorti najpoznatije su: san rivele, rohil, red pur, gem elista i dr. Postoje i sorte koje tokom vegetacije raaju jedan put u prolee a drugi put u jesen, zbog ega se i nazivaju dvorodne. Poslednjih godina selekcionisane su u Nemakoj i sorte jagoda s visokim stablom. To su perspektivne sorte, mada se zasad gaje samo na okunicama. Ove sorte se gaje uz pritku ili u obliku palira. U ovu grupu spadaju sorle: humi bajmen, sonjana humi i frapendula.
MALINA
strana 38 / 80
Malina ima jednogodinje i dvogodinje izdanke. Dvogodinji izdanci poto donesu rod uklanjaju se, a na njihovo mesto iz korena rastu novi letorasti. Korenov sistem maline se sastoji od mnogih ila koje se nalaze na dubini 2025 cm. Iz pupoljaka ila izbijaju izdanci, koji se koriste za proizvodnju sadnica. Malina trai plodno zemljite i pozitivno reaguje na organska ubriva. Dbunje se veoma iri usled izbijanja izdanaka. Ima vrlo i-rok areal rasprostranjenja, ali joj najvie odgovaraju podruja s umerenom klimom, jer ne podnosi ni suvie niske temperature, poglavito bez snenog pokrivaa, a ni vrlo visoke temperature. Divlja evropska crvena malina i arktika malina rastu i iza severnog polarnika. U tim krajevima malina je niska biljka i podnosi temperaturu i do 35C, ali bez snenog pokrivaa izdanci maline izmrzavaju i na temperaturi od 18C do 26C. Na jednom mestu malina raa 812 godina, a posle tog vremena naglo joj opada rodnost. Zemljite za malinjak se obrauje na dubini 30 cm. Pre oranja unosi se 45 tona/ha zgorelog stajnjaka. Malina se razmnoava korenovim reznicama, koje se dele na odvojene izdanke. Vegetacija poinje rano, zato se izdanci odvajaju od matinog dbuna jo u jesen i sade na odstojanju 11,5 m izmeu redova i 5060 cm u redovima. Posle sadnje izdanci maline se skrate na visinu 3040 cm od zemlje. Nega maline se sastoji u obradi zemljita i unitavanju korova im se on pojavi. Kultivisanje se vri 45 puta za vreme vegetacije. Malinu svake godine treba ubriti stajnjakom ili kompostom, po 23 kg/m2. Prilikom jesenjeg prekopavanja stajnjak se razbacuje izmeu redova i zakopava do dubine 2025 cm. Malinjak se ubri i mineralnim ubrivima, i to sa 35 g amonijumnitrata i isto toliko superfosfata po 1 m2. Prilikom orezivanja sve uginule izdanke treba sasei, poto su ve dali rod. Na jakim dbunovima ostavlja se 1215 jednogodinjih izdanaka, a na slabim 58; ostale izdanke treba unititi. OstavIjeni izdanci treba da su na izvesnom odstojanju jedan od drugog. Malinu moemo gajiti dbunasto i u palirima. Kod dbunastog oblika u sredite dbuna pobije se kolac i uz njega privezuju izdanci. Kod palirskog oblika sa obe strane reda, na odstojaniu 40 cm zatee se ica i na nju postavljaju izdanci. Izdanke za icu nije potrebno privezivati. Posle berbe maline bujne letoraste pinciraju da bi bolje sazreli i sledee godine obrazovale rodne granice. Malinu je potrebno 1218 puta zaliti. Do cvetanja se zaliva jedanput, za vreme cvetanja dvaput, do sazrevanja plodova dvaput a u periodu zrenja i posle berbe 1012 puta. Da bi se izbeglo smrzavanje u toku zime, malinu treba saviti do zemlje i pokriti slamom, trskom ili zemljom, a rano u prolee odgre se i dbunovi ispravljaju. Plod maline je nean i brzo se kvari. Bere se ujutro posle rose i pred vee. Cim se oberu plodovi se prenose na prohladno mest (podrume ili nadstrenice). Ako se maline upotrebljavaju odmah one se beru bez peteljki a ako su za prevoz tada se beru sa peteljkama i ne sasvim zrele. Sorte maline su takoe, vrlo brojne. Do sada je u svetu stvoreno ili odabrano oko hiljadu razliitih sorti maline. Po boji se, uglavnom, mogu podeliti na svetlo crvene (crvenoute ili zlatne), tamno-crvene (purpurne) i crne. Sortiment maline se vremenom menjao, a i svaka zemlja se opredeljuje za sorte koje joj najvie odgovaraju. U Uzbekistanu, na primer, smatraju se kao najkvalitetnije, pa se i preporuuju sledee sorte: malboro, tamnocrvena bilardova i zlatna malina. Malboro. Rodna sorta. Sazreva u junu. Plodovi su krupni, crveni i podednako su dobri za upotrebu u sveem stanju i za preradu. Daje prilino roda na vrhovima jednogodinjih izdanaka i u oktobru. Tamnocrvena (stalnoraajua, bilardova). Spada u srednje-stasne sorte. Plodovi su tamnocrvene, purpurne boje i pogodni su za jelo u sveem stanju i za preradu. Ako je jesen duga i lepa, plod donose i izdanci iz tekue godine. Zlatna malina. Sazreva u junu, rodna je, a plodovi su najpogodniji za upotrebu u sveem stanju. U Srbiji (Jugoslaviji), s obzirom na drugaije klimatske i druge uslove, najbolje rezultate postiu, pa su ekonomski i najznaajnije svetlocrvene sorte maline, a zatim tamnocrvene, purpurne sorte, dok sa crnim sortama nisu postignuti zadovoljavajui rezultati. Od sorti svetlo-crvene maline najznaajnije su maline eksploit, maline promis, vilamet i gradina. Moling eksploit. Odlina je po kvalitetu i vrlo je rodna sorta crvene maline i zato se sve vie iri u malinarskim krajevima Srbije (Jugoslavije). Plod ove sorte je vrlo krupan (preko 5 g), ukusan i pogodan i za jelo u sveem stanju i za preradu, a takoe je pogodan i za uvanje u hladnjaama. Zri vrlo rano i daje, pri dobroj nezi, i preko 10000 kg po hektaru. Moling promis. Ovo je takoe znaajna i za gajenje u uslovima Srbije (Jugoslavije) ekonomski opravdana sorta svetlocrvene maline. Plod je neto sitniji (oko 4 g) od ploda maling eksploita. Sazreva sredinom juna i daje dobre prinose (i preko 8000 kg po 1 ha). Plodovi su ukusni. Jednorodna je. Plodovi su najpogodniji za upotrebu u sveem stanju. Radi svojih kvaliteta i rodnosti dosta je rairena u malinarskim podrujima Jugoslavije. Vilamet. Spada u srednje rane sorte, jer sazreva u drugoj polovini juna. U pogledu rodnosti slina je maling promisu. Plodovi su ukusni, aromatini i pogodni za upotrebu u sveem stanju i za preradu. Spada u jednorodne sorte, ali u naroito povoljnim godinama moe u izvesnoj meri da donosi plodove i tokom cele
vegetacije. U SAD je vilaraet najcenjenija sorta maline, a i kod nas u Jugoslaviji se pokazala kao ekonomski opravdana pa se zato i postepeno iri. Gradina. Takoe spada u srednje rodne sorte. U pogledu rodnosti slina je maling eksploitu i pri pravilnoj nezi daje i po 10000 kg po hektaru. Pogodna je i za upotrebu u sveem stanju i za preradu, S obzirom na kvalitet i rodnost spada u ekonomski najznaajnije sorte crvenih malina. Sa sortama tamnocrvene, purpurne maline u Srbiji (Jugoslaviji) jo nema dovoljno iskustva, ali su prilikom prvih ispitivanja dobiveni pozitivni rezultati sa sortama merion i klajd. Obe ove sorte su srednje rane sa srednje krupnim i ukusnim plodovima (oko 3 g). To su vitalne, bujne i rodne sorte. S obzirom na sve te pozitivne osobine svrstavaju se ove sorte u perspektivne u pogledu irenja u Srbiji (Jugoslaviji).
RIBIZLA
Ribizla moe biti crna, crvena i bela. Od plodova ribizle pripremaju se sokovi, kompoti, slatko, dem, vino, a isto tako se koriste i pri leenju bolesti srca i krvnih sudova. U kontinentalnom klimatu Uzbekistana najbolje od svih uspevaju tzv. zlatne ribizle, od kojih su selekcionisane, izmeu drugih sorti, u Institutu redeka i sorte: mesnata, uzbekistanska krupna i slatka. Zlatna ribizla" ima list nalik na ogrozd, a plodovi su joj crni, krupni ali bez mirisa svojstvenog crnim ribizlama. Preimustvo zlatne ribizle je u tome, to ona dobro raste na sunanim stranama njen list ne dobija oegotine od sunca i daje prinos i do 10 kg po dbunu. Ribizla se razmnoava polonicama i razdvajanjem dbuna Prorodi posle dve godine i dobro raa 10-15 godina. U prolee rano kree. Ribizla se sadi na rastojanju izmeu redova od 2 m, a u redovima meu dbunjem 11,5 m. Sadi se u jame dimenzija 60x60 cm. U ove jame se stavija 810 kg zgorelog stajnjaka i 150200 g superfosfata. Pri slaboj agrotehnici dbunovi obilno cvetaju, ali slabo zameu plodove. Sem toga, za neke sorte neophodno je unakrsno opraivanje. Poto se ile ribizle nalaze na dubini od 5060 cm, veliki znaaj ima zalivanje. Prvo zalivanje se obavlja do cvetanja, drugo za vreme cvetanja. Tokom vegetacionog perioda ribizlu treba zalivati 1214 puta. Radi uvanja vlage dobro je da se zemljite okolo dbuna mulira. Zemljite zasaeno ribizlama svake godine treba ubriti sa 50 g amonijane alitre i superfosfata, 78 g kalijeve soli i sa 810 kg zgorelog stajnjaka. Jedna polovina od ukupne koliine ubriva unosi se u jesen pred prekopavanje a druga polovina u prolee posle cvetanja ribizla. Pri jesenjem ubrenju amonijanu alitru, koja se lako rastvara i ispira, zamenjujemo amonijumsulfatom u duploj dozi, po 50 g/m2. Zemljite okolo bunova prekopava se u jesen i u prolee, a u toku leta se tri-etiri puta prai radi unitavanja korova i razbijanja pokorice. Ribizla se orezuje u jesen ili rano u prolee pre kretanja sokova. Orezivanjem treba prorediti dbunove. Zato grane starije od etiri godine valja ukloniti, ostavljajui u zamenu ne vie od 46 jednogodinjih izdanaka, koji se pojavljuju pri osnovi dbuna. Pri jakom porastu jednogodinjih izdanaka krajem maja njihove vrhove skratiti priblino za 1/4. Na dbunu treba da ima 1220 granica razne starosti. Za uslove u Uzbekistanu pisac ove knjige preporuuje prvenst-veno sledee sorte ribizla: Uzbekistanska krupna ribizla. Ima crne i krupne plodove. Lie nije miriljavo. Plodovi poinju sazrevati krajem raaja, sadre veliku koliinu vitamina C. Zahteva opraivanje. Najbolje je oprauju sorte: mesnata i slatka. Uzbekistanska krupna je rodna sorta i daje 810 kg po jednom dbunu. Mesnata. Sazreva krajem maja. Plodovi se mogu odrati na dbunu do kraja jula. List nije miriljav, a i plod je manje aromatian, nego plod crne ribizle. Rodnost do 10 kg po dbunu. U Srbiji (Jugoslaviji) se najvie cene, a samim tim najvie i forsiraju sorte crnih ribizla. U neto veoj meri crna ribizla uvedena je u proizvodnju tek pedesetih godina, i to najpre u Sloveniji oko Kamnika i Bleda. Kvalitetna i ekonomska svojstva ove ribizle doprinela su da se brzo proiri i u drugim republikama SFRJ. Pored pomenutih svojstava, irenju crne ribizle mnogo doprinosi to to u Srbiji (Jugoslaviji) postoje izvanredni prirodni uslovi za uspevanje crne ribizle. Naime, veliki deo nae zemlje otpada na brdskoplaninsko podruje s veom nadmorskom visinom i s dovoljno vodenog taloga a to su upravo oni prirodni uslovi koji crnoj ribizli najvie pogoduju. Postoje mnoge sorte crnih ribizla, koje se meusobno razlikuju po vremenu sazrevanja, rodnosti, duini grozdova, veliini bobica, poreklu itd.
II DEO GAJENJE VINOVE LOZE NA OKUNICI SORTE GROA

Pri izboru sorti za vinograd na okunici tei se da u vinogradu bude sveeg groa tokom tri-etiri meseca. Sem toga, pojedine sorte groa mogu se preko zime uvati u specijalnim prostorijama jo toliko
vremena. Vinograd pone da raa ve u drugoj ili treoj godini posle saenja. Uz dobru negu daje 30 do 40 kg groa po okotu, a pojedini vinogradari dobijaju i po 100120 kg pa i vie groa po okotu.
SORTE ZA VISOKOKVALITETNA CRNA VINA

Vranac Domaa sorta. Gaji se u Crnoj Gori, Dalmaciji i Makedoniji. Cvet je hermafroditan (dvopolan). Bobice su velike ili srednje veliine, okruglaste. Pokoica je tanka ili srednje debljine, glatka, bez taaka, intenzivne boje. Grozd je srednje veliine ili veliki. Valjkastog je oblika i rastresit, veoma retko rehuljav. Peteljka je dugaka. Ova sorta je pozna. Oplodnja je normalna i redovna. Uz redovnu oplodnju i sa kratkom rezidbom postie se dobar prinos. Vranac podnosi i dugu rezidbu i daje vei prinos i na osrednjem i na visokom stablu. Najvie mu odgovara srednje kreno zemIjite i juni, jugozapadni i jugoistoni poloaj. Vranac je osrednje otporan prema peronospori i niskim temperaturama, dovoljno otporan na oidium i sivu plesan. Pogodne podloge su riparija rupestris varcman, teleki-8b i kober 5bb. Gaji se i nekalemljen, tj. na sopstvenom korenu. Kratoija Domaa sorta. Najvie se gaji u Crnoj Gori, Dalmaciji i Makedoniji. Po svim osobinama slina je vrancu. Burgundac crni (burgunder) Potie iz Francuske. Kod nas se gaji u Istri, Hrvatskoj i Srbiji. Cvet je hermafroditan. Bobice su male, vrste, sone, okrugle, kod zbijenog grozda jajaste. Pokoica je srednje debljine, plaviasto-crna, sa dosta pepeIjaka, bez takica. Pupak je iljast, sok bezbojan. Grozd je mali, kratak, najee zbijen i valjkast. Peteljka je kratka i debela. Rana sorta. Raa redovno. Pri kratkoj rezidbi daje male prinose, a pri dugoj i meovitoj, na srednje visokom i visokom stablu, daje dobre prinose. Najbolji kvalitet vina daje na krenim i suvljim zemljitima i prisojnom poloaju. Otpornost ove sorte prema plamenjai i sivoj plesni je slaba, prema oidiumu dobra, a prema niskim temperaturama veoma dobra. Kaberne sovinjon Potie iz Francuske. Kod nas se gaji mestimino u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji. Cvet je hermafroditan. Bobice su sitne, okrugle. Pokoica je debela, crne boje sa izraenim pepeljkom. Sok je bezbojan. Pozna sorta. Oplodnja je normalna, rodnost slaba. Rentabilan je samo uz dugu rezidbu. Najbolje rezultate daje na visokom stablu, na krenim i umereno suvim zemljitima. Bolje sazreva na junim i jugozapadnim poloajima. Na plamenjau je srednje otporna, a na oidium i sivu plesan slabije. Otpornost na niske temperature mu je dobra. Dobre podloge su kober 5bb, teleki 8b, asla berlandijeri 41b. Kaberne frank Potie iz Francuske, a kod nas se gaji u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji. Po svim osobinama i karakteristikama ova sorta identina je sorti kaberne sovinjon. Game Poreklom je iz Francuske. Kod nas se gaji u Istri i Srbiji. Cvet je hermafroditan. Bobice su sitne, sone, neznatno jajastog oblika. Pokoica je tanka, crna, sa izraenim pepeljkom, bez taaka. Pupak je srednje izraen. Sok je bezbojan. Grozd je mali do srednji. Valjkastog je oblika, zbijen, sa kratkom i vrstom peteljkom. Srednje je pozna sorta. Oplodnja je redovna i potpuna, a prinosi su visoki. Najbolje rezultate daje ako se gaji palirski sa dugom i meovitom rezidbom, na osrednje visokom i visokom stablu. Najbolje uspeva na umereno vlanim i umereno krenim i plodnim zemljitima. Na junim i jugozapadnim poloajima daje izvrstan kvalitet. Srednje je otporan na plamenjau, a oselljiv je na oidium. Kinih jeseni osetljiv je na sivu plesan. Veoma je otporan na niske temperature: okca izmrzavaju tek na 22C. Dobre podloge su teleki 8b i kober 5bb.
Merlo Potie iz Francuske, a kod nas se gaji u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji. Cvet je hermafroditan. Bobice su srednje veliine, okrugle, plavocrne sa izraenim pepeljkom. Sok je bezbojan, meso dosta tvrdo. Grozd je srednje veliine, piramidalan ili piramidalno-valjkast sa jednim ili sa dva krilca, srednje je zbijen ili neto rastresitiji. Peteljka i peteljica su zelene. Pozna je sorta. Oplodnja mu je normalna i redovna. Prinosna je sorta. Najbolje prinose daje ako se gaji u paliru ili ako se formira kordunica, na kojoj se primenjuje duga ili meovita rezidba. Najbolje uspeva na plodnom zemljitu sa umerenom vlagom. Dobro uspeva i na ravniarskim terenima. Srednje je otporan na sivu plesan i na plamenjau, otporan je na oidium, a u prilinoj meri i na niske temperature. Dobre podloge su: kober 5bb i teleki 8b. Saperavi Bobice su mu tamnoplave. Zahteva dugaku rezidbu. Donosi plod na zapercima. Otporan je prema srednje niskim temperaturama. Daje visokokvalitetno crveno vino.
SORTE GROA ZA DOBRA CRNA VINA

Prokupac Domaa sorta. Najvie se gaji u Srbiji i Makedoniji. Cvet je hermafroditan. Bobice su srednje veliine, okrugle, malo pljosnate. Pokoica je debela, plavocrna sa mnogim takicama i obilnim pepeljkom, ima izraen pupak. Meso je sono i vrsto. Sok pri muljanju dobija neto boje. Grodz je srednje krupnoe, cilindrino-konusan, srednje zbijen retko rehuljav. Peteljka je kratka i zelena. Vrlo je pozna sorta. Oplodnja mu je normalna, a prinos redovan. Veoma je rodna sorta. Dobro raa i pri kratkoj rezidbi. Odgovara mu upski nain rezidbe. Ako se formira kordunica, takoe se mora rezati kratko. Najpogodnije zemljite je gajnjaa i krena smonica. Pogoduje mu poloaj okrenut jugu. Vrlo je osetljiv na plamenjau, srednje otporan na oidium, a otporan na sivu plesan. Osetljiv na niske temperature: okca izmrzavaju na 16C. Plavac mali Predpostavlja se da je francuska sorta. U Jugoslaviji se gaji na srednjem i junom Primorju, na nekim ostrvima, kao i u vinogradima Makedonije. Cvet je hermafroditan. Bobice su srednje veliine, okrugle, sone. Pokoica je tvrda, debela, sa puno tanina, tamno plava sa izraenim pepeljkom. Obino se nalazi i po koja sitna zelenkasta bobica, to je karakteristino za ovu sortu. Grozd je srednje krupan, srednje zbijen ili zbijen, kupast, esto ravast. Peteljka je kratka i crvenkasta. Vrlo je pozna sorta. Oplodnja je normalna i redovna. Daje odline i redovne prinose i sa kratkom i sa dugom rezidbom. Pogodna je za razne naine gajenja. Najbolje rezultate daje na umereno suvim i toplim zemljitima. Na crvenicama dobija osobito lepu boju. Dobro podnosi sui. Prikladni su osojni poloaji. Na plamenjau, oidium i sivu plesan dosta je otporan. U uslovima srednjeg Primorja okca u toku zime ne izmrzavaju. Dobre su podloge koje podnose krevita zemljita. Game bojadiser Potie iz Francuske, a u bivoj Jugoslaviji se gaji u svim krajevima gde se gaje crne sorte. Cvet je hermafroditan. Bobice su sitne do srednje veliine, jajaste, sone. Pokoica je tanka, crna, sa izraenim pepeljkom, bez takica. Sok je intenzivno crven. Grozd je cilindrian, zbijen, srednje veliine. Srednje je pozna sorta. Oplodnja je normalna i redovna, a prinosi su vrlo dobri. Najbolje rezultate daje ako se gaji u paliru na visokom stablu sa meovitom rezidbom. Ne trpi niska i vlana zemljita, a takoe ne podnosi ni suu. Uspeva na umereno vlanim i slabo krenim zemljitiraa. Na gajnjaama se postiu veoma dobri rezultati. Na junim i jugozapadnim poloajima daje bolji kvalitet. Otporniji je na oidium i sivu plesan od obinog gamea. Na plamenjau je osrednje osetljiv, a dosta otporan na niske temperature.
SORTE GROA ZA VISOKOKVALITETNA BELA VINA

ilavka Domaa jugoslovenska sorta. Najvie se gaji u okolini Mostara, zatim u manjem obimu u Dalmaciji na podruju Metkovia i Imotskog. Poela se iriti po Makedoniji i na Kosovu, a ima je neto malo i u Srbiji. Cvet je hermafroditan, Bobice su srednje veliine ili velike, okrugle ili neznatno jajaste. Pokoica je iliasta, prozirna, debela, zeleno-uta, a na suncu zlatno-uta. Pepeljak je obilan. Grozd je srednje veliine ili veliki, piramidalan ili cilindrian, dosta zbijen, ponekad ravast, peteljka je kratka, odrvenjena. Srednje je pozna sorta. Oplodnja je normalna i redovna. Redovno raa, prinosna sorta. Pogodna je za gajenje na niskom, srednje visokom ili visokom okotu. Daje dobre prinose pri kratkoj rezidbi, ali podnosi i meovitu rezidbu. Vrlo dobro uspeva na srednje dubokim, zatim na krevitim i suvim zemljitima. Na suu je otporan. U Makedoniji daje dobre prinose na deluvijalnim zemljitima umerene vlanosti. Najvie odgovaraju juni poloaji. Osetljiva je na plamenjau i oidium, a zadovoljavajue otporna na sivu plesan. Na niske temperature je srednje otporna. Semijon Potie iz Francuske, a kod nas se najvie gaji u Hrvatskoj i Srbiji (u Vojvodini). Cvet je hermafroditan. Polen autofertilan i interfertilan. Bobice su sitne, neujednaene i okrugle, a u zbijenog grozda neznatno jajaste. Pokoica je debela, prozrana, zelenouta, a na sunanoj strani bledorumenkastog preliva. Pepeljak je osrednji sa rastim takicama; pupak je slabo izraen. Grozd je mali ili srednje veliine, cilindrian, nije razgranat, zbijen. Peteljka je kratka, poluodrvenjena. Srednje pozna sorta. Oplodnja je redovna i normalna, a prinosi srednji. Ako se kratko orezuje daje manji prinos, ali bolji kvalitet. Vrlo je prikladan za razvijene oblike okota, kao to su razne kordunice. Najbolje rezultate daje na plodnim, umereno vlanim i umereno krenim zemljilima. Srednje je otporan na bolesti, a otporan na niske temperature. Dobra podloga je berlandijeri riparija. Sovinjon (Muskatni silvanac) Potie iz Francuske a kod nas se gaji u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji. Po svojim osobinama slian je semijonu. Traminac crveni Potie iz Tramina u junom Tirolu. Kod nas se gaji u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji (Vojvodina). Ima pokuaja da se gaji i na uem podruju Srbije. Cvet je hermafroditan. Bobice su male, duguljaste, sa takicama; pupak je neizraen. Pokoica je debela, crvenkasta, pepeljak je obilan, sok bezbojan. Grozd je mali, kupast, kratak i zbijen. Peteljka je kratka. Oplodnja je normalna i redovna, a prinos nizak. Duga ili meovita rezidba mu u potpunosti odgovara kao i srednje visoko ili visoko stablo u vidu kordunice. Plodna i srednje plodna krena zemljita sa umerenom vlanou su najpogodnije za ovu sortu. Najpogodniji su juni poloaji. Srednje je otporan na plamenjau i sivu plesan, a veoma otporan na niske temperature. Dobre podloge su: berlaneri riparija, teleki 8b i kober 5bb. Rizling italrjanski Potie iz Francuske, kod nas se najvie gaji u Sloveniji, Hrvats-koj, Voivodini a, u poslednje vreme, brzo se iri i u junoj Srbiji. Cvet je hermafroditan. Bobice su male, okrugle, a u vrlo zbijenom grozdu jedva primetno izduene. Pokoica je dosta debela, prozrana, protkana sitnim ilicama, zelenouta, na suncu uto-smea, posuta pepeljkom. Sok je bezbojan. Pupak veoma izraen. Grozd je mali ili srednje veliine, dosta ili veoma zbijen, cilindrian i najee s jednim krilcem. Peteljka je duga i tanka. Pozna je sorta. Oplodnja je redovna i normalna, a prinosi su visoki. Sa stanovita proizvodnje najprikladnija je duga ili meovita rezidba. Pogodan je skoro za sve naine gajenja. Najbolja su laka i srednje tea zemljita, sa umerenom koliinom krea, plodna i ocedna. Naroito negativno reaguje na suu u periodu intezivnog porasta bobice i u poetnoj fazi arka. Juni poloaji mu vie odgovaraju od ostalih. Muskat otonel (Mirisavka) Potie iz Maarske, a kod nas se gaji u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji. Mestimino se moe nai i u Makedoniji i drugim krajevima.
Cvet je hermafroditan. Bobice su srednje veliine ili male, okrugle, sa dosta jakom pokoicom, boje je utozelene, a sa sunane strane ima raste take i polja. Sok je veoma sladak sa izraenim muskatnim mirisom. Grozd je mali ili srednje veliine. Oblik mu je cilindrian ili cilindrino-konusan, zbijen, sa kratkom peteljkom. Srednje pozna sorta. Oplodnja je normalna i redovna, a prinosi srednji. Zadovoljavajui prinos daje samo sa dugom rezidbom. Odgovara joj srednje visoko i visoko stablo oblika kordunice. Najbolje rezultate daje na umereno plodnim, propusnim i toplim zemljitima. Ne podnosi veliku vlagu. Na peskovitim zemljitima takoe daje dobre rezultate. Dobro reaguje na ubrenje. Na bolesti i niske temperature je srednje otporna. Rkaciteli Bobice su zelenkasto ute. Srednja teina grozda je 200250 g. Otporna je na mrazeve, daje dobar rod pri unoenju azotnih i fosfornih ubriva. Vrlo dobra vinska sorta.
NAJVANIJE STONE SORTE

Carski biser (julski muskat) Potie iz Maarske, gaji se u mnogim vinogorjima. Cvet je hermafroditan. Bobice su srednje veliine, okrugle, pokoica je tanka, zelenkasta ili zelenkastouta, posuta pepeljkom, bez takica. Pupak je slabo izraen. Sok je izrazitog muskatnog mirisa. Grozd je mali ili srednje veliine, srednje zbijen, cilindrian, kratak. Peteljka mu je dosta duga i crvenkasta. Sazreva krajem jula, veoma je rana sorta. Pri hladnom i kiovitom vremenu slabo se oploava. Rodnost je neredovna; slabo prinosna sorta. Pogodna je meovita i duga rezidba na srednje visokom i niskom stablu. Najbolje rezultate daje na plodnim, lakim, propusnim i dovoljno toplim zemljitima. Juni poloaj je najbolji. Otpornost na bolesti je slaba, a na niske temperature srednja. Kraljica vinograda Potie iz Maarske. Kod nas se najvie gaji u Srbiji, Makedoniji i u Hrvatskoj. Cvet je hermafroditan. Bobice su velike i jajolike. Pokoica je srednje debljine, prozirna, protkana ilicama, votano-uta, bez takica, posuta obilno pepeljkom. Sok je muskatnog mirisa. Grozd je velik ili veoma krupan, razgranat, izduen, konusan ili cilindrino-konusan. Sazreva nekoliko dana pre asle. Veoma rana sorta. Oplodnja je normalna i redovna. Dosta dobro raa ako se kratko oree, a podnosi meovitu i dugu rezidbu. Vie joj odgovara srednje visok i visok okot, odnosno razni oblici kordunica. Uspeva na raznim zemljitima, ali bolje rezultate daje na plodnim, propusnim zemljitima. Najbolje su june i jugozapadne strane. Na plamenjau je slabo otporna, a vrlo je osetljiva na plavi kamen u vreme prvog i drugog prskanja. Na oidium je dosta otporna, a na sivu plesan manje. Otpornost na niske temperature jo je dosta slaba. Kardinal Poreklom je iz Kalifornije. Kod nas se odnedavno gaji u Makedoniji, Srbiji i Hrvatskoj. Cvet je hermafroditan. Bobica je vrlo velika, okrugla, a ponekad neznatno deformisana. Pokoica je vrsta, crvena ili crvenkasta, bez takica, sa obilnim pepeljkom. Pupak je normalno izraen. Sok je bezbojan, sa blagim mirisom muskata.
RANE STONE SORTE

Bela asla Potie iz Francuske. Kod nas se najvie gaji u Hrvatskoj, Srbiji i Sloveniji, a mestimino i u ostalim republikama. Cvet je hermafroditan. Bobica je srednje veliine i okrugla. Pokoica je dosta vrsta, uto-zelena (sa sunane strane zlatnouta) srednje prozrana, bez takica; pupak nije izraen. Grozd je srednje veliine, cilindrian, srednje duine, dui nego iri, nije zbijen, sa bobicama jednake veliine. Rana je sorta. Oplodnja je normalna i redovna. Srednje prinosna sorta. Dosta dobro raa ako je kratko orezana, a vrlo dobro podnosi meovitu rezidbu. Pogodna je za razne naine gajenja. Uspeva na raznim zemljitima, ali najbolje rezultate daje na plodnim i propusnim zemljitima. Juna i jugozapadna strana joj vie odgovara. Prema bolestima i niskim temperaturama je srednje otporna. asla crvena
strana 44 / 80
Potie iz Francuske. Kod nas, u Srbiji (Jugoslaviji), gaji se u svim vinogorjima, i to najee zajedno s belom asloma. Po svim svojim karakteristikama moe se uporediti sa belom aslom.
SREDNJE-POZNE STONE SORTE

Muskat hamburg Kod nas se gaji mnogo u Makedoniji, Srbij'i i Hrvatskoj. Mesti-mino se gaji i u podrujima drugih repubiika. Cvet je hermafroditan. Bobica je velika, jajasta. Pokoica je tanka, plavocrna, bez takica i bez izraenog pupka, sa obilnim pe-peljkom. Pri nedovoljnom sazrevanju bobice su zatvorenocrvenkaste boje. Sok je bezbojan, izriito muskatnog mirisa. Grozd je veliki, cilindrino-konusan, razgranat, rastresit, esto krilast. Peteljka je duga, drvenasta. Srednje je pozna sorta. Oplodnja je normalna i redovna. Vrlo prinosna sorta. Najbolji prinos daje ako se meovito ili dugo ree. Prikladniji je za vie i razvijenije oblike okota. Najbolje uspeva na umereno plodnim, umereno vlanim, propusnim i toplijim zemljitima. Bolji kvalitet groa se dobija na junoj i jugozapadnoj strani. Prema bolestima i niskoj temperaturi srednje je otporan. Afuz-ali Potie iz prednje Azije. U nas se najvie gaji u Makedoniji i Srbiji. Cvet je hermafroditan. Bobice su velike, izduene, jajaste, nalik na urmu. Pokoica je srednje debljine, prozrana, zelenouta (na sunanoj strani dobija zlatnoutu, odnosno ilibarutu boju), posuta je sitnim takicama i pepeljkom. Grozd je velik, najee konusan, srednje zbijen iii rastresit, a izuzetno i rehuljav. Srednje pozna sorta. Oplodnja je normalna i redovna Meutim, bolje se oploava polenom drugih rodnih sorti. Prinos je manje-vie redovan; vrlo je prinosna sorta. Najprikladnija je meovita ili duga rezidba na poviim i razvijenijim oblicima okota. Na ravnim terenima redove treba usmeriti u pravcu sever-jug kako bi osunavanje bilo maksimalno. Prema bolestima i niskoj temperaturi je srednje otporan.
POZNE STONE SORTE

Italija Potie iz Italije. U Jugoslaviju je uvezena posle drugog svetskog rata i pogodna je za toplije klimate. Cvet je hermafroditan. Bobice su velike, jajaste, manje-vie jed-nake veliine. Pokoica je debela, zelenouta, a sa sunane strane ilibar-uta, normalno je pokrivena pepeljkom i posuta sitnim rastim takicama. Sok je bezbojan, muskatnog mirisa. Grozd je srednje veliine ili velik, konusan, rastresit i dosta rehuljav. Pozna je sorta. Oplodnja je normalna i redovna. Vrlo prinosna sorta. Pogodnija je meovita ili duga rezidba na srednje visokom i visokom stablu. U junim krajevima daje odline rezultate na pergoli tendoni. Najbolje rezultate daje na plodnim, propusnira i toplijim zemljitima. Poto kasno sazreva, pogodnije su june i jugozapadne strane. Osetljiva je na perenosporu i oidium, a na sivu plesan je dosta otporna. Na niske temperature je srednje otporna. Zimsko belo Gaji se ti Makedoniji. Cvet je hermafroditan. Bobice su srednje veliine ili neto krupnije, elipsaste, jednake veliine. Pokoica je vrsta, debela, utozelena, sa sitnim rastim takicama, posuta je pepeljkom. Sok je bezbojan i bezmirisan. Grozd je krupan, rastresit, krilast. Vrlo je pozna sorta. Oplodnja je normalna i redovna. Vrio je prinosna sorta. Dugom i meovitom rezidbom daje najbolje rezultate. Najbolji oblik okota u Makedoniji je odrina. Daje dobre prinose na srednje plodnim, propusnim i suvljim zemIjitima. Dosta je otporna na suu. Podnosi i zalivanje. Poto je pozna sorta, juna i jugozapadna strana joj najbolje odgovaraju. Otpornost prema bolestima je vrlo dobra. Mlado lie je osetljivo na koncentrovanu bordovsku orbu iznad 1%. Otpornost prema niskim temperaturama je slaba.
BESEMENE SORTE
Sultanija (kimi beli) Potie iz prednje Azije. Kod nas se gaji neto manje u Makedoniji, zatim mestimino u Dalmaciji, a moe se nai po neki okot i u Srbiji i Hrvatskoj. Cvet je morfoloki hermafroditan. Bobica je mala do srednje veliine, duguljasta, bez semena.
Pokoica je debela, zeleno-uta ili zeleno-ilibarna, s retkim sitnim crnim takicama. Pupak je izraen. Sok je bezbojan i bez izrazitog ukusa. Grozd je veliki, razgranat, obino sa dva krila, izduen, cilindrian ili neznatno konusno-cilindrian, zbijen ili rastresit. Pozna je sorta. Zametanje bobica je neredovno. Prinos je neredovan. Kada je zametanje bobica normalno, moe dati veoma dobre prinose. Najprikladnija je duga rezidba, jer su nia okca nerodna. Nizak okot nije prikladan. Najbolje odgovara visoki okot sa dugom rezidbom. Perlet Nova, veoma rana, besemena stona sorta iz Kalifornije. Sazreva 57 dana posle julskog muskata. Bobice su sitne, a ukoliko se proreuje cvasti i grozdovi, postaju srednje veliine. Boja bobica je utozelena. Grozd je srednje veliine ili veliki. Groe je vrlo prijatno za jelo. Moe se iskoristiti jo i za suenje ili za preradu u vino. Vrlo je pogodno za decu, jer nema semenki. Inae, dobro podnosi prevoz. Srednje prinosna sorta. Daje dobre prinose samo dugom rezidbom. Zbog toga joj najvie odgovara visoko stablo tipa kordunice, ili pergola tendona. Vrlo dobro reaguje na ubrenje, zalivanje i proreivanje cvasti ili grozdova.
OKOT I NJEGOVI DELOVI

okotom se naziva svaka posebna biljka vinove loze. Glavni delovi okota su koren i stablo. Koren Koren okota uvruje biljku za tlo, upija iz zemljita vodu i u vodi rastvorene hranljive materije kojim se biljka hrani i sakuplja i uva rezervne materije u obliku skroba, belanevina, masti itd. Korenov sistem se sastoji od glavnih ili skeletnih ila starih vie godina i mladih ila i ilica. Mlade ile i ilice usisavaju iz zemljita vodu s rastvorenim hranljivim sastojcima, koju onda preuzimaju glavne ile i sprovode u stablo i ostale organe vinove loze. Zile vinove loze se razvijaju u tri nivoa. Povrinske ile ili brandusi razvijaju se na desetak santimetara ispod povrine zemljita. Na dubini od 2025 cm razvijaju se bone, srednje ile. Na najdubljem delu reznice razvijaju se glavne ili osnovne ile, koje u poetku rastu horizontalno a docnije, s porastom okota koso i nanie. Povrinske ile nemaju znaaja za ishranu biljaka jer su suvie plitke i brzo se sasue im naie period sue. Za ishranu okota nemaju vei znaaj ni srednje ile jer i sloj zemljita u kome se one pruaju leti esto ostaje bez vlage. Glavnu ulogu u snabdevanju vinove loze vodom i hranljivim sastojcima imaju glavne ile, zato i treba pospeivati njihov razvitak sasecajui povrinske ile, koje su beznaajne za ishranu okota, ve samo troe hranu i time ometaju razvitak dubinskih ila. Zavisno od strukture zemljita i dubine podzemne vode, razliita je i dubina do koje prodiru glavne ile; u severnim krajevima na zemljitima s plitkom podzemnom vodom glavne ile se razvijaju na dubini od svega 4060 cm; na nestrukturnim i zbijenim zemljitima glavne ile se takoe ne razvijaju duboko, dok se u junim toplim krajevima na kamenitim i suvim zemljitima pruaju i do dubine 2 do 4, pa i vie metara. Nadzemni delovi okota Iznad povrine zemljita, na stablu se nalazi zadebljali deo zvani osnova ili glava okota na kojoj se dalje nalazi viegodinja i druga loza u obliku takozvanih rukava. Na tim rukavima nalaze se grane razliite starosti. Na ovim granama rastu jednogodinji izdanci, a iz njihovih okaca se razvijaju zeleni izdanci. U jesen ovi zeleni izdanci, koji dostiu porast od 510 m duine, odrvenjavaju, dobiju smeu boju i tada ih nazivamo lozom. Ako se pri orezivanju na lastaru ostave po 15 i vie okaca, takvu rezidbu nazivamo dugakom; ako se ostave 812 okaca, rezidbu nazivamo srednjom, a ukoliko se na lastaru ostave samo 45 okca rezidba je kratka. Ponekad se loza orezuje na samo 23 okca, da bi idue godine od njih dobili jake lastare; ovi lastari se nazivaju vorovima zamene (sl. 20). Rodna loza i vor zamene nalaze se na istoj viegodinjoj lozi i nazivaju se rodni vor. Ako lastar izraste ispod glave okota, naziva se izdanak, a ako se pojavi na staroj lozi, naziva se jalovak. Lastari su jednogodinji izdanci i sastoje se od lanaka i kolenaca, na kojima se tokom rasta razvija lie, cvetovi, zaperci, raljike, okca i grozdovi. U sredini kolenca postoji pregrada dijafragma. Na zelenim
izdancima iz okaca, koja se nalaze u pazuhu lista, izbijaju lastari ili zaperci, pa se nazivaju zaperkovi pupoljci. U osnovi zaperaka zamee se glavno okce. U jesen okce se pokriva Ijuspama smee boje natopljenim smolastom raaterijom. Unutar okca nalaze se tri pupoljka: jedan centralni, krunog oblika, i dva za zamenu. Lastar se obino razvija iz glavnog, centralnog pupoljka (sl. 21). Ponekad krenu lastari i iz pupoljakaza zamenu, tako da imamo pojavu od 23 izdanka (dvojna, trojna). Ako pupoljci za zamenu nisu krenuli, oni zarauju, pa se pretvaraju u spavajue pupoljke. U okcu se nalazi pupoljak u kome je zaetak buduih izdanaka, listova, raIjika i cvasti. Raljike. Obrazuju se na kolencima lastara i slue za uvrivanje vinove loze za naslone. Cvasti. Formiraju se u zimskim okcima. Razvijena cvast ima oblik konusa. Skelet cvasti sastoji se od centralne ose i bonih izdanaka prvog, drugog i treeg reda. Na ovom poslednjem izdanku nalazi se po jedan ili vie cvetova, to zavisi od sorte. Cvet. Sastoji se od pet ainih i isto toliko kruninih listia. Ovi poslednji su meusobno srasli i zelene su boje. Cvet ima pet pranika i tuak. Tuak se sastoji od plodnika i kratkog stubia sa igom. Cvetovi vinove loze su dvopolni, ali neke sorte imaju funkcionalno enske cvetove sa besplodnim polenom, zato ove sorte, da bi zametnule plod, moraju oploditi polenom neke druge sorte. Za bolje opraivanje sorti sa sterilnim polenom potrebno je da se svaki drugi red okota zasauje sortama s normalno razvijenim cvetovima i plodnim polenom. Od vinskih sorti funkcionalno enski tip cveta ima blatina i bagrina, a od stonih sorti madlen anevin, au, bikone (asla napoleon) i crveni drenak. Za opraivanje navedenih sorti treba koristiti one vinske ili stone sorte ije se vreme cvetanja i oplodnje podudara sa sortom sa enskim tipom cveta, u odreenim agro-ekolokim uslovima. Tako, na primer, za sortu crveni drenak u uslovima Makedonije kao opraiva pogodna je sorta zimsko belo. Porle oploenja cvetova, bobice koje se pojave brzo rastu i menjaju boju zavisno od sorte.
PODIZANJE I NEGA VINOGRADA NA OKUNICI RAZMNOAVANJE VINOVE LOZE

Vinova loza se razmnoava vegetativnim putem neoiljenim i oiljenim reznicama i kalemljenjem, i generativnim putem semenom. Ovaj poslednji nain razmnoavanja, semenom, koristi se samo u nauno-istraivakoj slubi radi stvaranja novih plemenitih sorta, direktno rodnih hibrida i loznih podloga. Do pojave filoksere u Jugoslaviji, kao i u Evropi, vinogradi su se podizali od domae pitome loze. Meutim, kako je ova loza stradala od filoksere, to su vinogradi poeli da se podiu kalemljenjem domae pitome loze na podloge otporne prema filokseri. Zato se sada za podizanje vinograda u rasadnicima i matinim vinogradima posebno gaje lozne podloge, a posebno domae sorte pitome loze. Reznice predstavljaju osnovni materijal za razmnoavanje vinove loze. Reznice za lozne podloge se skidaju s matinih okota obino u jesen. Za ovu svrhu se biraju zdravi, dobro razvijeni i zreli lastari, pa se odsecaju do osnove. Za reznice I klase odbacuju se delovi lastara iji je prenik vei od 11 mm na debljoj strani i manji od 6 mm na tanjoj strani. Duina ovih reznica treba da je 40 cm. Reznice I klase slue za kalemljenje, a reznice II klase, koje se dobijaju od delova zrelih i zdravih lastara tanjih od 6 mm, slue za proizvodnju prporaka. Reznice domae loze se skidaju sa matinih okota takoe u jesen. Ove reznice slue uglavnom za proizvodnju vijoka za kalemljenje na podloge otporne prema filokseri, a za prporke samo radi podizanja vinograda na ivom pesku, gde ne postoji opasnost od filoksere. Za proizvodnju vijoka uzimaju se delovi zdravih i dobro sazrelih lastara s razvijenim lancima prenika 6 do 12 mm. Duina ovih reznica treba da se kree od 80 do 120 cm; na toj duini lastar treba da ima najmanje 58 upotrebljivih okaca. Za podizanje vinograda na ivom pesku reznice takoe moraju da budu zdrave, dobro razvijene i zrele, duine 50 cm. Kako reznice domae loze tako i one loznih podloga posle skidanja vezuju se u snopie i utrapljuju da ih u toku zime mrazevi ne bi otetili. U prolee, obino u drugoj polovini marta, reznice se prpore. Za ovu svrhu se zemljite u prporitu bagovremeno priprema. U Jugoslaviji se prporci domae loze proizvode u veim koliinama samo u cilju podizanja vinograda na ivom pesku, a prporci loznih podloga u cilju podizanja matinjaka i radi popune praznih mesta u vinogradima posle ega se kaleme na zeleno, a najee i najvie radi proizvodnje kalemova kalemljenjem na zeleno.
strana 47 / 80
PODIZANJE VINOGRADA
Izbor mesta Vinova loza je biljka koja voli svetlost. Kod zasenjene vinove loze rod je mali, bobice su sitne i kisele. Vinova loza moe da uspeva i donosi rod i na peskovitim i ljunkovitim zemljitima, pa i na kamenjarima sa biskim podzemnim vodama, kao i na zaslanjenim zemljitima. Ali najvei i najkvalitetniji rod daje na dubokim umereno vlanim i livadskim zemljitima, pri dubini podzemnih voda od 1,52 m. Priprema zemljita Pred samu sadnju loze zemljite se dobro poravna, da ne bi neravnine smetale ravnomernom zalivanju. Zatim se unose ubriva: 68 kg/m2 stajnjaka, 200 g/m2 superfosfata i kalijeve soli. Zemljite se rigoluje na 25 do 30 cm a jo bolje na dubinu 5060 cm. Na ovako duboko rigolovanom zemljitu vinova loza ranije prorodi i bolje raa. Posle pripreme zemljita obavlja se razmeravanje. Zategne se kanap i pobijaju koii na mestima gde treba da se zasadi kalem. Pravac redova pri podizanju vinograda mora biti takav da omoguuje dobro natapanje zemljita pri zalivanju. Zbog toga redove treba postavljati po liniji najmanjeg pada, jer bi inae voda razarala redove (eroziranje) i ne bi omoguila postepeno i dovoljno natapanje zemljita. Zbog toga pri podizanju vinograda na strmim terenima redove treba postavljati uspravno na pravac nagiba. Na ravnom zemIjitu redovi se usmeravaju od juga prema severu. Rastojanje meu redovima i izmeu okota u redovima utvruje se zavisno od sorti sadnog materijala, zemljinih uslova i sistema formiranja okota. Na siromanim zemljitima (ljunkovito) ostavlja se manje rastojanje, kod sorti sa bujnim porastom vee. Kod palira s vertikalnom kordunicom rastojanje izmeu redova treba da je 2 m, kod palira sa kosom pergolom 3 m, kod sistema tunela sa Iunim oblikora i kod poboljanog sistema pergola rastojanje izmeu okota u redu treba da je 2 2,5 m. Vreme i nain saenja vinove loze Vinovu lozu moemo saditi u jesen i u prolee. Kod jesenje sadnje posaene okote vinove loze pokrivamo zemljom u sloju debljine 2025 cm. U ovom sluaju, pored svake sadnice se pobije koi da bi u prolee, prilikom odgrtanja sadnice, bile vidnije. Kopanje jama Jame za sadnju kopaju se u preniku od oko 50 cm i do 70 cm dubine. Na ljunkovitom zemljitu dubina jame poveava se i na 80 100 cm. U ovom sluaju jama sa kalemom se ne zatrpava iskopanim ljunkom, ve dobrom i plodnom zemljom. Prilikom kopanja jama gornji sloj zemlje treba odvajati na jednu stranu, a donji na drugu. Prilikom zasipanja jama prvo se stavlja gornji sloj zemlje tako da doe na same ile, a potom se nagre zemlja iz niih slojeva. Saenje vinograda Pred sadnju oiljeni kalemovi se prvo stavljaju u vodu i tu dre nekoliko asova, zatim se vade i pregledaju. Sve kalemove koji su nabrekli jer su upili mnogo vode (kao suner) odbacuju se jer su natruli ili su potpuno truli ili suvi. Na zdravim kalemovima se skrauju ile: slabije ile se skrauju manje, a jae vie, dok se natrule ili oteene ile potpuno uklanjaju. Osnovne ile posle skraivanja ne treba da budu krae od 5 niti due od 12 cm. Ako kalem ima nekoliko lastara, od njih se izdvajaju 2 najjaa i orezuju na 2 3 okca, a ostali se uklanjaju (sl. 22). ile ovako pripremljenih kalemova se potapaju u tenost-smee od gline, male koliine zgorelog stajskog ubriva i vode. Nije preporuljivo ostavljati kalemove ak ni na kratko vreme nepokrivene, poto se ile brzo sue, naroito sitne, zbog ega se umanjuje procenat primanja. Da do toga ne bi dolo kalemovi se do saenja pokrivaju tankim slojem zemlje ili vlanim krpama ili slamom. Radi boljeg primanja i breg porasta kalemova vinove loze pri saenju na siromanom zemljitu, u jame se stavlja po jedna kofa zgorelog stajnjaka, a preko njega zemIja u sloju od 15 do 20 cm, pa tek onda na nju ile kalemova. Za ovu svrhu nije dobro upotrebljavati svei stajnjak. Sadnju obavljaju dva oveka: jedan nasipa na dno jame malo trone zemlje od gornjeg sloja zemljita, u obliku humke, a drugi nameta na nju kalem, razreujui ile u sve pravce. Dubinu saenja podesiti tako da ostavljena okca na orezanom lastaru kalema budu za 23 cm iznad povrine zemljita. Ako kalem ima dva lastara njih orijentiemo u pravcu reda, radi boljeg formiranja osnovnog oblika okota i lakeg rada. Prilikom zatrpavanja jame okolo kalema oprezno gazimo nogom. Kada se 3/4 jame zatrpaju
zemljom, sipa se kofa vode, posle toga se jami do vrha ispuni zemljom. Prilikom saenja treba strogo paziti da se kalemovi sade tano po redovima. Vinograd moemo podizati i reznicama. U ovom sluaju u jamu se stavljaju po dve dobre reznice 5070 cm duine, koje su skinute s donjeg dela lastara s komadiem dvogodinjeg drveta. Pred sadnju na 23 dana reznice se dre u vodi. Reznice stavljati u jame jednu do druge na odstojanju 2025 cm, zatim jamu popuniti zemljom i obilno zali. I reznice se takoe sade tako da najmanje 12 okca ostanu iznad povrine. Posle nabijanja zemlje, na vrh reznice iznad povrine zemljita se nagre sitna zemlja u obliku omanje humke, ija visina zavisi od tipa zemljita: ukoliko je zemljite lako ili peskovito, visina humke je 1012 cm, a ako je zemljite teko, vlano i smoniavo onda 3 5 cm iznad najviljeg okca reznice, kao i kod oiljenih kaleraova. Nega posaenih reznica treba da je bolja i paljivija, nego kod kalemova, poto se one slabije primaju. Sadnja se moe obavljati dugakim reznicama u obliku obrua. Radi toga se uzimaju reznice 1,0 1,5 m duine, pa se 2/3 donjeg dela savijaju u obliku obrua i sade u jamu dimenzija 60x80 cm (sl. 23). Na dno jame nasipa sa zemlja pomeana sa zgorelim stajnjakom. I u ovom sluaju se 2 okca ostavljaju iznad povrine zemljita, dok se okca, koja e ostati ispod povrine zemljita, predhodno otklanjaju. Prve godine po saenju reznice donekle zaostaju u raenju, ali nadalje pri dobroj nezi razvijaju se skoro kao i oiljeni kalemovi.
NEGA MLADOG VINOGRADA

Nega mladog vinograda u toku vegetacionog perioda sastoji se zalivanju, obradi zemljita i ubrenju. Samo pri pravilnom sprovoenju navedenih mera i u skladu sa formiranjem okota moemo oekivati da mladi vinograd brzo prorodi. Prve godine po sadnji vinograd se zaliva 1012 puta. Prvo zalivanje se obavlja odmah posle saenja, zatim se u aprilu zaliva tri puta, u maju, junu, julu i avgustu po dva puta i jedanput u septembru. Na ljunkovitim terenima vinogradi se prve godine zalivaju po 1618 puta. Navodnjavanje se obavlja brazdama natapanjem zemljita. Za ovakav nain navodnjavanja potrebno je da se odmah posle sadnje s jedne strane reda, na odstojanju 50 cm od okota naine brazde, a oko tek posaenih biljaka naprave mala polukruna udubIjenja koja su spojena sa zalivnom brazdom. Ako se okoti vinove loze nalaze blizu nekih zgrada pa je nemogue sprovesti vodu kanalima, zalivanje se obavlja runo. Svaki okot se zaliva sa po 23 kofe vode i to u istim rokovima kao i pri navodnjavanju brazdama. Kod zalivanja treba paziti da se zemIjite natopi u sloju od 80100 cm. Dva-tri dana posle zalivanja zemljite treba okopati da se ne bi stvorila pokorica i da se uniti korov. U prvoj godini posle sadnje vinove loze izmeu redova se mogu sejati neke jednogodinje kulture. Bostan je
najpogodnija kultura za ovu svrhu. Kod siromanog zemljita prve godine se u junu unosi po 1012 gr amonijum nitrata na 1 m2. ubriva se razbacuju okolo biljaka i zatrpavaju motikom. U jesen se po povrini rastura stajnjak u koliini 3 4 kg / m2, posle ega se zemljite prerilja ili duboko prekopa. Pre pojave jaih mrazeva mladu lozu treba zagrnuti zemljom stvarajui humke visine 2025 cm; posle toga se zemljite izmeu redova prekopava na dubinu 1820 cm.
U jesen, kad opadne lie, mladi vinograd se orezuje. Posle rezidbe, ukoliko je jesen lepa i topla, a ima izgleda da e i zima biti blaga, mogu se popuniti prazna mesta u vinograd oiljenim kalemovima. Da bi se mlada loza zatitila od izmrzavanja, treba je do tree godine zagrtati pre pojave jaih mrazeva. Pri zagrtanju treba zemIjom zatrpati najmanje 56 okaca. Posle odgrtanja okota u prolee krajem marta zemljite se prekopava na dubinu 2025 cm. Izmeu redova se moe i narednih godina, kao i prve, gajiti bostan ili neko povre. Ako je vinograd posaen na siromanom zemljitu i zakanjava u porastu, ubri se sa 2025 g amonijum nitrata po 1 m2, a u jesen 2530 g/m2 superfosfata i 34 g/m2 kalijeve soli. Ako ima stajnjaka, onda je umesto mineralnih ubriva najbolje dati 34 kg/mr dobro zgorelog stajnjaka. Druge godine broj zalivanja smanjuje se na 8, a u treoj godini na 6. Sem toga, u novembru ili februaru obavlja se i tzv. zimsko zalivanje. U prolee se pristupa formiranju okota. U prvoj godini porasta okota vinove loze najveu panju treba usmeriti na najbre formiranje osnovnih krakova kordunica, na kojima e biti rasporeena rodna loza. U tom cilju, ako je porast okota nedovoljno jak, vinograd se ubri pojaanim dozama ubriva i poveava se broj zalivanja. Radi boljeg razvia okota i radi toga da ne bi lastari smetali obradi zemljita, druge godine pored svakog okota treba pobiti dva koia sa prekama u vidu lestvica za koje se privezuju zeleni lastari prilikom njihovog porasta. U treoj godini u vinogradu se formiraju paliri.
SISTEMI GAJENJA VINOVE LOZE

U svetu i kod nas u Jugoslaviji na okunicama se primenjuju sledei sistemi gajenja okota vinove loze. Gajenje vinove loze uz drvo. Kod ovog sistema vinova loza se sadi pored nekog drveta tako da se loza vije uz grane. Za zimu vinova loza se ne zagre. Ovaj sistem omoguuje veliku rodnost. Nedostatci ovog sistema su: slab kvalitet groa, esta pojava bolesti zbog nemogunosti dobre zatite, tete od ptica i jako oteana berba groa. Gajenje vinove loze na bankinama od zemlje Kod ovog sistema vinova loza se rasprostire po povrini zemIjita. okoti su na visokim zemljanim bankinama izmeu kojih su rovovi dubine 1 m, a irine 2 m. irina bankina je 56 m. okoti se razmetaju du bankina na odstojanju 2,8 m. okoti se formiraju na visokom stablu sa 56 krakova kordunice koja se rasprostire po zemljitu. Poneki put se ispod krakova kordunica nametaju podupirai: na dva rakljasta koia, koji se pobijaju pored okota suprotno jedan drugome nameta se motka i na nju privruju matini krakovi kordunice. Ponekad se nametaju dva-tri ovakva naslona, koji u ovom sluaju lie na leee lestvice. Ovo se ini da bi se loza malo odigla od tla, ime se poboljava cirkulacija vazduha i spreava da grozdovi dodiruju zemlju. Kod ovog sistema gajenja vinove loze u jesen se obavlja predhodna rezidba kojom se uklanjaju slabi, nedozreli lastari i stari krakovi kordunica. Definitivna rezidba se sprovodi u prolee, kada moemo odrediti donekle i rodnost. Preimustvo ovog sistema je u tome to pojednostavljuje navodnjavanje vinograda, jer omoguuje bre punjenje dubokih jarkova velikim koliinama vode. Ovaj sistem prua i bolje uslove za osvetIjavanje okota: grozdovi se rasporeuju po povrini zemljita, dobijaju veu koliinu toplote, to ubrzava nagomilavanje eera. Nedostaci sistema su u tome to proleni mrazevi esto oteuju vinovu lozu, a oteana je i borba s bolestima i tetoinama. Pored toga cvetovi se slabije oprauju i zbog toga su grozdovi rehuljavi, a oni koji lee na zemlji dobijaju neprijatan ukus. Pergola kosa i horizontalna Kod kose pergole stablo okota je nisko ili ima visinu 5070 cm. Krakovi kordunica nalaze se na drvenim naslonima nalik na lestvice, koje se sastoje od 2 tafle nametene na koevima du okota i poprenih letava, na kojima lei ceo okot. Kod horizontale pergole stablo moe biti i do 2 m visoko. Za njegovo dranje postavljaju se stubovi rakljasti s gornje strane. Stubovi su meusobno povezani popreno postavljenim letvama tako da imaju izgled reetkaste stelae na kojima se nalaze kraci kordunica. Kod mladih okota pred zimu se skidaju lastari sa stelaa i zazimljuju-pokrivaju zemljom, a kad lastari ojaaju i budu stariji ostavljaju se i preko zime na stelaama. Grozdovi kod ovog naina slobodno vise na dole. Gajenje vinove loze u vidu tunela sa konstrukcijom lunog oblika Kod kulture na tunelskom lunom naslonu okoti se razmetaju u pravilnim redovima na odstojanju izmeu redova 4 m, a meu okotima u redovima 23 m. Kod takvog rastojanja na 100 m2 rasporeuje se est-sedam okota.
okoti vinove loze podvezuju se na lukovima koji podseaju na galerije. Lukovi se grade od fosni ili okrajaka prenika na debljem kraju 810 cm. Debeli kraj ovih motki se zaotrava i pobija u zemIju na odstojanju 3050 cm od okota i 60100 cm izmeu kolaca. Sa suprotne strane redova pobija se isto toliko kolja, zatim se vrhovi kolja na jednakoj visini opreznosavijaju i povezuju. Tako dobijamo lukove 2 ili 3 metara visine. Popreko lukovi se povezuju motkicama debljine 45 cm. Prvi popreni red motkica je na visini 5070 cm od zemlje, ostali redovi motki su na podjednakom odstojanju jedan od drugog, tako da dobijemo 67 redova. Poprene motke se vezuju za kolje pruem. Rauna se da je za povrinu od 100 cm2 pod tunelskom pergolom potrebno 25 motki za kolje i 40 motki za poprene redove. okoti vinove loze razmetaju se izmeu dva luka, jedna polovina krakova kordunica (dva ili tri) usmerava se na jednu stranu lukova, a druga na suprotnu stranu. Preimustvo ovog sistema sastoji se u tome, to okoti imaju veliku povrinu za svoje razmetanje na lukovima, to je vrlo vano za bujne sorte, a to omoguuje da se lie bolje osvetljava suncem, dok su grozdovi dobro zatieni od sunevih opekotina. Blagodarei svemu tome vinova loza gajena u vidu tunelske pergole daje visoke i kvalitetne prinose stonog groa. Nedostatak ovog sistema: neophodan je veliki broj poprenih i uzdunih motki; sem toga, svake godine nuan je remont lukova i kolja, iji donji kraj (koji se nalazi u zemlji) brzo truli, pa se kolje mora ili menjati ili skraivati. Usled skraivanja kolja tunelska drvena konstrukcija se sniava pa je nakon 34 god. treba zamenjivati novom. Tunelska pergola sa ravnim krovom Umesto lukova ovog sistema se sa obe strane redova na rastojanju 50 cm od okota postavljaju stubovi na koje se zatee ica. Stubovi se u redovima rasporeuju na rastojanju 8 m, tako da se stubovi jednog reda nalaze naspram stubova drugog reda. Vrhovi ovih naspramnih stubova se onda povezuju poprenim motkama ili letvama preko kojih se zateu etiripet redova ice. Visina stubova je 2,5 m. Kad se pogleda, naslon ima izgled galerije. Kod ovog sistema po 3 kraka kordunica svakog okota vinove loze razmestaju se na suprotne strane. Rastojanje izmeu redova iznosi 4 m, tako da na 100 m2 moemo posaditi 10 okota. Vertikalni palir Ovaj nain razmetanja okota vinove loze na podupiraima smatra se najboljim. Vinova loza na paliru se dobro razvija, bre prorodi i dobro raa. Naslon za vertikalni palir sastoji se od stubova postavljenih u red i u nekoliko redova ice zategnutih meu njima. Postoji nekoliko oblika palira: vertikalni, kosi i palir u obliku jasala. Najbolji je onaj palir koji odgovara lokalnim ekolokim uslovima. Stubovi kod palira obino su drveni, gvozdeni, armiranobetonski i kombinovani kod kojih je donji deo od gvoa ili betona, a gornji deo od drveta. Kod nametanja drvenih stubova na krajevima reda postavljaju se direci prenika 1012 cm, a u sredini na odstojanju 78 m postavljaju se direci prenika 68 cm. Visina stubova kod vertikalnog palira je 3 m, a kod kosog 3,5 m. Najboljim stubovima po kvalitetu smatraju se stubovi od bagrema, ali moe dobro posluiti i drugo drvo. Pred postavljanje sa stubova se skida kora, a deo stubova koji e biti u zemlji i 15 20 cm iznad povrine zemljita, da ne bi brzo trulio, treba premazati smolom, opaliti vatrom ili potopiti u karbolineum zagrejan do 95 C. Jame za drvene stubove kopaju se do dubine 6070 cm. Za ovu svrhu se moe upotrebiti i svrdlo. Radi bolje stabilnosti krajnji stubovi se podupiru ili lengeriu, kao to je to na slici 25 prikazano. Lenger je okrugli kamen koji se unakrst povezuje debelom icom, a kraj ove ice se izvodi na povrinu i povezuje sa stubom. Za podupirae sa unutranje strane reda upotrebljavaju se drvene motke. Njihov donji kraj upire se u kamen (zakopan u zemlju), a gornji u zasek na stubu na visini 1 m. Radi poveanja trajnosti stubova praktikuju se i kombinirani stubovi, kod kojih je donji deo od gvoa (ine u obliku I, komadi cevi) ili od armiranog betona. Duina ovih trajnih delova je 1,5 m. Za ovu svrhu se mogu upotrebiti i stubovi od starih gvozdenih cevi, profilisanog gvoa i sl. Za uvrivanje stubova kopa se jama dubine 70 cm, irine 3040 cm i u nju se nameta stub duine 3,5 m, pa se jama zaliva betonom (5 delova ljunka i 1 deo cementa). Posle nametanja stubova duinom redova treba to jae zategnuti icu pomou specijalnog orua ili kleta. Na krajnjim stubovima ica se uvrne, a na sredinjim stubovima uvruje klanfama ili ekserima u obliku luka. Za palire se upotrebljava ica 23 mm debljine. Za 100 m2 vinograda potrebno je 10 kg ice.
Kod vertikalnih palira stavlja se 4 reda ice: prvi red na visini 4050 cm od povrine zemljita; drugi na 4050 cm iz-nad prvog reda; trei i etvrti red takoe. Kod jakog porasta okota stavlja se i peti red ice. Za formiranje kosih pergola moe se obinoj vertikalnoj pergoli sa dva reda ice dodati i kosi naslon u obliku nadstrenice sa dva ili tri reda ice. Stubovi se postavljaju u redovima jedan prema drugom. Stubovi i sredinji kolevi jednog reda spojeni su sa naspramnim stubovima i kolevima drugog reda letvama deblji ne 68 cm. Umesto letava mogu se koristiti obine motke. Letve za stubove privruju se pod izvesnim nagibom. Preko letava se zateu 23 reda ice na odstojanju 4050 cm. Zategnute ice i same su kose pergole. Obino se kosa pergola postavlja tek nakon 56 godina posle saenja vinove loze. Kod ovog sistema na vertikalnom delu palira na rastojanju 60 cm zateu se 3 reda ice. Stubovi za palire postavljaju se na odstojanju 25 cm od okota, da bi se matini krakovi usmeravali na gore ne pod pravim uglom, a donekle i nagnuto. palir u obliku jasli Spalirom ovakvog oblika poveava se skoro dva puta masa vinove loze na odreenoj povrini i omoguuje bolje osvetljavanje, pa se zato poveava rodnost i poboljava kvalitet groa. U redu na odstojanju 8 m jedan od drugog nametaju se stubovi visine 2,53 m. Krajnji stubovi se uvruju lengerima ili podupiraima. Odozgo se za stubove prikucavaju jake tafne duine 2 m. Od krajeva tafni nanie zateu se dvostruko upletene ice i uvruju za stub na 20 cm od povrine zemljita i tako stvara trougao. Preko dvostruko uvijenih ica du redova stubova s jedne i druge strane trougla zatee se 5 redova ice na odstojanju 40 cm jedna od druge. Od ovih zategnutih ica stvaraju se dve povrine. Loza se rasporeuje unutar ianih povrina i vezuje redom, as na jednu, as na drugu stranu. Kod takvog razmetaja loze i odstojanjima meu okotima od 1,25 m svaki okot na paliru zauzima prostranstvo od 2,5 m. U poslednje vreme uinjene su i neke izmene dvopovrinskog palira. Na vrhu stuba prikucavaju se tafne duine 1,5 m. Od krajeva tafni zateu se ice nanie i privruju za stubove na visini 100 cm od povrine zemljita. Na vertikalnom delu palira zateu se dva reda ice, a preko dvostruko upletenih ica du redova jo 3 reda. Kod vezivanja zrele loze svi viegodinji delovi okota vezuju se za ice na vertikalnom delu palira, a zeleni lastari za ice na kosim povrinama. Takav nain razmetanja vinove loze poboljava svetlosni reim unutar okota, uprouje vezivanje, berbu i orezivanje. Sve skupa poveava optu rodnost okota. Popravljanje palira Proleni radovi u vinogradu poinju sa popravljanjem palira: ispravljaju se nagnuti stubovi i zateu olabavljene ice. Kod sistema gajenja vinove loze na lukovima (tunelski luni oblik) natruleli delovi naslona zamenjuju se novim; kod pergolskog i palirskog naina popravljaju se ili zamenjuju stubovi. Svi ovi radovi moraju biti zavreni do odgrtanja vinograda, ne kasnije od 20 marta. Vezivanje okota za naslone Po odgrtanju vinograda okoti se povezuju za icu palira ili za lukove. Pre vezivanja obavlja se prolena rezidba okota. Kod vezivanja jednogodinjih lastara za icu ili za lukove naslona vezuju se krakovi kordunica okota uz ravnomerno rasporeivanje, da ne bi bilo zgusnute loze na paliru. Rodni lastari vezuju se horizontalno ili malo ukoso. Kad se lastari vezuju horizontalno zeleni lastari se razvijaju ravnomernije, a kad se vezuju vertikalno iz loze neravnomerno izbijaju zeleni lastari i dolazi do produenja krakova kordunica. Kod vertikalnog palira za donju icu vezuju se ostali rodni lastari, a za treu i etvrtu icu zeleni lastari. Ako se koristi kosa pergola za prvu i drugu icu se vezuju matini krakovi kordunica i plodni lastari. Pri gajenju vinove loze na pergolama tunelskog tipa osnovni krakovi se prvo postavljaju u horizontalnom poloaju, zatim podiu nagore i vezuju za prvu i drugu icu ili za poprene motke kod pergola u obliku luka. Lastari se vezuju rafijom, manilom, ili kanapom. Vezivanje se vri u obliku osmice. Obrada zemljita U jesen se u meuprostoru izmeu redova okota zemljite obrauje na 2530 cm dubine. Ako u redovima zbog zagrtanja zemljite nije bilo usitnjeno, duboka obrada se vri u prolee i to posle odgrtanja okota. U toku leta u redovima i meuredovima zemljite se dva-tri puta obrauje na dubinu 1012 cm, to se obino vri posle zalivanja.
ZELENA REZIDBA
Proreivanje lastara U jesen za vreme rezidbe na okotu se ostavlja vie okaca, nego to treba zbog toga to se jedan deo okaca ne razvija u prolee. Ukoliko se razvije veliki broj lastara onda se suvini lastari, kad dostignu duinu 1015 cm, lae, odnosno uklanjaju a ostavlja se samo onoliko lastara koliko odgovara snazi okota. Pre svega uklanjaju se neplodni lastari. Drugo laenje obavlja se posle cvetanja. Tom prilikom se uklanja veliki deo nepotrebnih i nerodnih
lastara. Sem toga, pri uklanjanju suvinih lastara treba voditi rauna da ostavimo one lastare koji su potrebni za formiranje i odravanje osnovnog oblika okota. Istovremeno se uklanjaju zeleni lastari izbili iz stare loze a koji nisu predvieni za zamenu. Jaki lastari sa kratkim lancima ostavljaju se, jer oni nisu jalovaci. U sluaju da su iz jednog okca izbila dva-tri lastara ostavlja se po potrebi samo jedan najjai. Zelena rezidba dopunjava redovnu rezidbu, podpomae uvanje dobijenog oblika okota vinove loze i stvara bolje uslove za razvie ostavljenih lastara. Pre no to ponemo s laenjem, potrebno je obratiti panju na optereenost okota lastarima. Ako na okotu nema dovoljno zelenih lastara laenje se ne sprovodi da se ne bi naruavao odnos izmeu korenovog sistema i nadzemne mase. Laenje zavrava rezidbu koja je obavljena u jesen i sprema okot za novu rezidbu. Posle pravilno obavljene zelene rezidbe lako je izvriti redovnu rezidbu okota u jesen. Pravilnim laenjem pri gajenju vinove loze na pergolama, lukovima i palirima postie se bolje osvetljavanje i osunavanje svih delova okota. Vezivanje zelenih lastara Zeleni lastari se vezuju radi njihovog ravnomernog rasporeivanja na paliru da ne bi dolo do meusobnog zasenjivanja, kao i radi obezbeenja mladih lastara od lomljenja vetrom i prilikom meuredne obrade. Lastari se vezuju za icu u vertikalnom poloaju i to u prvoj polovini maja, kada dostiu duinu oko 3540 cm. Posle cvetanja vinove loze zeleni lastari se ponovo vezuju. Rezidba lastara rano u leto Kod jesenje rezidbe sa okota uklanja se izvestan broj bujnih ili jalovih lastara, zbog ega se snaga okota ne iskoriava u potpunosti. Celishodnije je da se na ovim lastarima ostave u prolee 34 zaperka i ovi prevedu u rodnu lozu. Pupoljci na ovakvim zapercima su zbog kasnijeg formiranja otporniji prema mrazu, a i rodniji su. Dobijanje rodne loze od zaperaka vri se na sledei nain: prilikom zelene rezidbe ostavlja se izvestan broj jalovih lastara na krakovima kordunica ili na rodnim vorovima. Poetkom cvetanja okota ostavljeni lastari se skrauju na 58 lanaka. Kroz dve nedelje se sa prekraenih lastara uklanja viak zaperaka, a ostavljaju na svakom lastaru samo po 34 jaih zaperaka. U jesen se od zaperaka na prekraenim jalovacima formira rodni vor. Rezidbu u rano leto moemo takoe iskoristiti za ubrzanje formiranja novih krakova kordunica radi podmlaivanja okota. Zakidanje zaperaka Zaperci su izbojci drugog reda, koji se razvijaju na lastarima u pazuhu listova. Veliki broj zaperaka nepotrebno iznurava okot, a pored toga ga i zasenjuje. Zaperci se ne uklanjaju u potpunosti, nego se prekrauju ostavIjajui samo dva-tri donja lista radi bolje ishrane okaca, koji treba da se formiraju u pazuhu lista. Ovo poveava rodnost idue godine. Skraivanje lastara Skraivanje zelenih lastara moe se obaviti na dva naina: zakidanjem vrhova rodnih lastara i zalamanjem svih lastara na okotu. Zakidanje vrhova rodnih lastara vri se neposredno pred cvetanje vinove loze. Tom prilikom se zakidaju samo vrhovi onih rodnih lastara koji e se rezidbom na zrelo ukloniti, dok se lastari koji e se ostaviti za zamenu ne zakidaju. Prilikom zakidanja vrhova pazi se da iznad najvie cvasti na lastaru ostanu 810 listova. Ovom merom se poboljava ishrana rodne loze, pa se samim tim poveava i rodnost. Zakidanje vrhova lastara od posebnog je znaaja za sorte koje naginju rehuljavosti, kod kojih se na ovaj nain moe poveati rodnost i preko 20%. Zalamanje svih zelenih lastara na okotu izvodi se po precvetavanju vinove loze ako se ele krupnije bobice groa, a pred cvetanje ako se eli vei broj bobica u grou. Pozno zalamanj moe negativno uticati na rodnost. Ova mera se obino primenjuje pri gajenju vinove loze uz kolac, i tada se lastari prekrauju do visine kolca, tj. na duinu 120130 cm. Ukoliko se loza gaji na palirskim naslonima onda se zeleni lastari zalamaju kad svojom duinom prevaziu najviu icu naslona. Meutim, kod palirskog naina gajenja loze najee se izbegava ova mera: kod visokih naslona lastari se putaju da slobodno padaju, a kod niskih palira lastari prerasli najviu icu se povijaju po ovoj ici. Zalamanje se obino vri rukom preko zglavka. Dobijanje roda na zapercima Ako je okot oteen mrazom rodnost moemo dobiti i na zapercima. Radi ovog se okoti pojaano zalivaju i prihranjuju, to stimulie porast zaperaka. Pored toga se uklanjaju na vreme uginuli delovi okota kao i svi nerodni i nepotrebni lastari, koji samo optereuju okote. Na 1520 dana pre poetka cvetanja osnovni zeleni lastari se prekrauju, za najmanje 510 cm. Kao rezultat toga poinje pojaana ishrana zaperkovih pupoljaka, a docnije i zaperaka u kojima se onda razvijaju cvasti. Pet do deset dana posle zakidanja lastara kontroliu se zeleni izdanci da li su zametnuli rod.
Rodnost se odreuje po raljici. Kad se to utvrdi onda se svi nerodni i suvirii lastari skrauju ili uklanjaju, a ostavljaju rodni lastari. Kod kasnog zalamanja ne postiemo nikakve kvalitetne promene kod pupoljaka, ve samo izdanci pojaano rastu na raun rodnosti. Kad se kasni sa zakidanjem osnovnih lastara javljaju se lastari drugog reda. Kod ovih se ne uklanja samo vrh, nego i deo lastara od 510 cm, pri emu se pazi da se ostave najmanje 4 lanka. Da ne bi, pak, dolo do zaguivanja okota, izlini neplodni lastari se uklanjaju ili se samo skrauju. Proreivanje listova Ova mera se primenjuje, uglavnom, kod stonih sorti radi boljeg pristupa vazduha i osvetljavanja grozdova. Listovi se proreuju onda, kada bobice ponu da omekavaju. Ne preporuuje se uklanjanje velikog broja listova, ve samo onih koji su ispod grozdova ili ih zasenjuju, kao i lie na besplodnim lastarima. jedno sa liem uklanjaju se i slabo razvijeni lastari. Uklanjanje velikog broja listova moe izazvati opekotine na bobicama. Letnje skraivanje lastara Kod bujnih sorti lastari toliko pobujaju da zasenjuju okote u vinogradu. Krajem jula i u prvoj polovini avgusta ovakvi lastari se zalamaju-skrauju. Cilj ovoga je da se zaustavi dalji porast lastara i time pobolja njihovo sazrevanje, a istovremeno da se omogui bolje osvetljavanje i provetravanje groa. Pri palirskom gajenju vinove loze lastari se skrauju na 25 30 cm iznad najvie ice.
DOPUNSKO OPRAIVANJE VINOVE LOZE

Radi boljeg zametanja ploda, poboljanja kvaliteta i poveanja rodnosti vri se dopunsko, vetako opraivanje vinove loze. Sve sorte vinove loze koje nisu samoopraivai, obavezno se oprauju drugim sortama. Sorte vinove loze sa dvopolnim cvetovima, koje su inae prilino rodne i pri samoopraivanju, mnogo su rodnije kada se dopunski oprauju polenom drugih sorta. Naroito dobre rezultate pri dopunskom opraivanju daju sorte kimi crni i beli, rkaciteli, saperavi, muskat aleksandrijski i muskat otonel, au, bikane i crveni drenak. Dopunsko vetako opraivanje se moe vriti i pomou vrlo jednostavnog zapraivaa. To je daica u vidu lopatice. Lopatica je debljine 1 cm, a veliine 12 x 8 cm. S jedne strane lopatice zatee se zeje krzno pomou ekseria. Predhodno treba skratiti dlaku na krznu do 1 1,5 cm, pa zatim krzno oprati sapunom u mlakoj vodi radi uklanjanja masnoe. Dopunsko opraivanje se moe obaviti i pomou raznih zapraivaa, mehova i etaka. Najbolji rezultati se postiu dopunskim opraivanjem smesom polena vie sorta. Polen se prikuplja na taj nain to se preko cvasti sorta sa dvopolnim cvetovima ovla prevlae lopaticom s krznom, poev od drke cvasti pa navie, kao to je to prikazano na slici 26. Potpuno punjenje zapraivaa e biti kada se sakupi cvetni prah sa 1520 cvasti. Cvetni prah se moe prikupljati i na taj nain to se cvasti u punom cvetanju stresaju nad papirnim vreama. Prikupljeni prah se razastire u tankom sloju na nekom suvom i zasenjenom mestu radi suenja. Pre opraivanja prah valja prosejati kako bi ga oslobodili od delova cveta i ainih listia. Ranije opisani zapraiva lopatica s krznom, kad se napuni cvetnim prahom moe zapraiti 2025 cvasti, posle ega ga valja opet napuniti. Vetako opraivanje poinje onda kada priblino 5060% pupoljaka na cvasti zbace cvetnu kapicu. Opraivanje se obavlja po lepom vremenu od 10 do 11 asova, ako je oblano vreme preko itavog dana, a u kiovitom danu u intervalima kada kia ne pada i kada se zeleni delovi okota potpuno osue. Radi to boljeg opraivanja i oploavanja preporuuje se da se dopunsko opraivanje svakog okota obavi u dva-tri navrata. Kada se zapraivai jako isprljaju treba ih zameniti istim, a prljave oprati sapunom u mlakoj vodi pa zatim osuiti. Poto sve sorte vinove loze ne cvetaju istovremeno, polen sorta koje ranije cvetaju moemo prikupiti i sauvati da njime opraimo sorte koje docnije cvetaju. Polen se do upotrebe uva na prohladnom i suvom mestu u staklenoj tegli koja se zapui vatom. Najbolje je da se polen uva u eksikatorima smetenim u friideru. U tom sluaju se cvetni prah moe uvati mesec i vie dana. Za dopunsko opraivanje 1 ha vinograda potrebno je oko 500900 grama cvetnog praha. Dopunsko opraivanje se moe obaviti i ako se vinograd zaprauje sumporom protivu pepelnice dok je u punom cvetu. Vazduna struja iz mehova ili zapraivaa koja rasprauje sumporni prah istovremeno rasprauje i cvetni prah i tako se dva vana posla obavIjaju jednovremeno i o jednom troku.
NAVODNJAVANJE VINOGRADA U RODU

Broj zalivanja zavisi od karaktera zemljita i klimatskih uslova. Vinogradi na zemljitu sa dubokim podzemnim vodama zalivaju se 46 puta za vreme vegetacionog perioda: u aprilu, maju, junu po 1 zalivanje; u julu 2; u avgustu 1. Kad je prolee vlano zalivanje u aprilu se proputa. Za zalivanje se izmeu redova prave 23 zalivne brazde u koje se puta voda u odmerenim koliinama, da bi je zemljite bolje upilo (infiltraciono zalivanje). U vinogradima na ravnim povrinama i u onim s manjim nagibom zalivanje obavljaju zatvorenim brazdama dubokim 2025 cm. Zalivanje se vri bez prekidanja. U poetku zalivanja u brazde se puta vea koliina vode i kada voda doe do kraja brazde koliina vode smanjuje se da bi je zemljite bolje upilo i natapalo meuredove. U vinogradima s veim nagibom zalivne brazde su duboke najvie 1520 cm. Vinogradi na ljunkovitom terenu zalivaju se 1012 puta, a oni sa visokim podzemnim vodama samo 12 puta ili se uopte ne zalivaju. Da bi se vlaga bolje sauvala, posle svakog zalivanja zemIjite treba usitniti. Kad se vinograd runo zaliva za jedno zalivanje potrebno je i po nekoliko kofa za svaki okot. Veoma su korisna zimska zalivanja (u novembru-decembru neprekidnim zalivanjem meu redovima), jer poveavaju rezervu vlage u zemljitu i smanjuju potrebu za zalivanjem u toku vegetacionog perioda. U zimsko doba ne zaliva se samo zemljte koje ima visoki nivo podzemne vode.
UBRENJE
ubrenjem vinograda se poboljava kvalitet groa. No, valja znati da ubrenje prevelikim koliinama azota produava vegeta-ciju vinove loze i time pogorava kvalitet groa. Vinograd se ubri mineralnim ubrivima (azotnim, fosfornim i kalijumovim) i organskim (stajnjak, fekalije, osoka, ivinsko u-bre i dr.). Norme unoenja ubriva zavise od zemljita (za manje plodna zemljita potrebne su vee koliine), a isto tako i od rodnosti vinograda (za veu rodnost potrebne su vee koliine ubriva). ubriva se unose u vinograd u jesen ili preko zime i u prolee pre kretanja loze ili u toku vegetacije kad se radi o prihranjivanju. U jesen ili u toku zime unose se stajsko i druga prirodna ubriva, a od mineralnih ona koja se sporo rastvaraju, kao to su fosforna i kalijumova ubriva. U prolee pre kretanja loze unose se ubriva koja brzo deluju i lako se ispiraju, kao to je sluaj sa azotnim ubrivima. Ista ubriva se koriste i za prihranjivanje loze u toku vegetacije (nitromonkal i druga azotna ubriva). to se tie koliina ubriva, one, kao to je ve reeno, zavise od zemljita, vrste ubriva i rodnosti vinograda. Kao orijentacija za osnovno ubrenje mogu da poslue sledee norme: nitromonkal 1530 g / m2, amonijumova alitra 2035 g / m2, amonijum-sulfat 1530 g / m2, kalijum-sulfat 1540 g / m2, kalcijum-cijanomid 3040 g / m2, tomasovo brano 50150 g / m2, kalcijum karbonat (kre) na bezkrenim zemljitima do 1 kg / m2. Radi boljeg iskoriavanja mineralnih ubriva dobro je njima dodavati organske materije (na jedan deo mineralnih dva dela organskih). U prolee i u leto obavljaju se dva prihranjivanja: prvo prihrahjivanje 1520 dana precvetanja vinograda (1015 g nitromonkala ili amonijane alitre i 34 g kalijum-sulfata na 1 m2). Kroz 1520 dana posle cvetanja prihranjivanja se ponavljaju (20 g superfosfata i 34 g kalijum-sulfata na 1 m2). Tokom dve-tri godine unose se organska ubriva (stajnjak, kompost) po 35 kg na 1 m2. ubrivo se razbacije u jesen po povrini zemljita i zaorava na dubinu jesenjeg oranja. Pod jesenje oranje mogu se unositi i nerazblaene fekalije po 0,5 lit / m2. Kao dobro organsko ubrivo moe posluiti i komina koja zaostaje posle spravljanja vina. Na 100 kg komine dodaju se 25 kg stajnjaka i 10 kg superfosfata, pa se ta meavina dobro izmea, kvasi i slae bez sabijanja u jamu, koja se zatim zatrpava zemljom. Kroz 23 nedelje smea se opet kvasi, prelopatava, zatim ponovo vraa u jamu i zatrpava zemljom. Kroz tri meseca ovako spravljen kompost moemo iskoristiti kao ubrivo. Za prihranjivanje vinove loze moemo koristiti i vodom razblaenu osoku na 1 deo osoke 23 dela vode. Mokrau ivotinja razblaujemo u srazmeri jedan deo mokrae sa pet delova vode, fekalije sa etiri dela vode, a ivinski izmet sa deset do dvanaest delova vode. Ovako tena ubriva unose se putem kanala, koji su iskopani na odstojanju 1 m s jedne i druge strane okota ili u jame iskopane na istom odstojanju od okota, a duboke 50 cm. U kanal ili jamu sipa se po jedna kofa tenog ubriva, a kad ga zemlja upija vinograd se zaliva vodom. Valja znati da se navedena ubriva ne smeju koristiti za ubrenje nerazblaena, jer e unititi biljku zbog velike koncentracije hranljivih materija. Prihranjivanje vinove loze organskim ubrivima vri se 1015 dana pre cvetanja i 1015 dana posle cvetanja. Od velikog je znaaja dubina unoenja organskih ubriva i superfosfata. U jesen se ova ubriva unose na dubini dubokog oranja ili rigolovanja. U prolee pre odgrtanja ubriva se razbacuju po dnu jarkova, koji su se stvorili prilikom zagrtanja okota zemljom pred zimu. Posle toga se okoti odgru i ubrivo u jarkovima zatrpava odgrnutom zemljom. Iskusni vinogradar poznat u SSSR-u, heroj Socijalistikog rada, Rizamat Musamuhamedov, preporuuje da se vinogradi na manje plodnim zemljitima ubre svake godine sa po 34 kofe zgorelog stajnjaka na okot, i to u jesen pod duboko oranje. Sem toga da se prvo zalivanje obavlja nainom Sarvata". Ako nema mineralnih ubriva i stajnjaka on preporuuje da se u jesen u preniku 2 m oko okota
iskopa kruni rov dubok 30 cm, podseku povrinske ile a rov ispuni muljem sa dna zalivnih jarkova. Isto tako on preporuuje da se jaina ubrenja podeava u zavisnosti od rodnosti vinograda. Pri izgledu na dobar rod vinograd ubriti normalnim dozama ubriva, a u sluaju da se dobar rod ne predvia zbog kasnih mrazeva ili nekih drugih razloga, dozu ubriva smanjiti da bi se izbeglo bujanje lastara i jalovaka, osobito na okotima stonog groa. Sem ovakvog prihranjivanja, preporuuje se i prihranjivanje u obliku prskanja loze rastvorima mineralnih hraniva. Ogledi su pokazali da se ovakvim prihranjivanjem poveava veliina bobica a samim tim i prinos groa za 1520%. Isto tako poveava se i kolima eera u grou i do 2%. Prihranjivanja prskanjem obavljaju se dvatri puta u vremenu od maja pa do avgusta, i to po tihom vremenu i rano izjutra. Koncentracija rastvora u % pojedinih ubriva izgleda ovako: 0,050,1 amonijane alitre, 3,55 superfosfata, 0,51 kalijum-hlorida 050,1 boraksa, 05-0,1 sumporne permanganove kiseline. Da bi se dobro oprskao jedan okot potrebno je 0,30,5 litara rastvora.
PRIMENA GIBERELINA
Radi poveanja prinosa, ali samo u bezsemenih sorta vinove loze, preporuuje se upotreba giberelina. On poveava prinos za 5060% delujui na poveanje krupnoe bobica. Giberelin se primenjuje u momentu masovnog cvetanja u koncentraciji 1 g na 10 lit vode. okoti se prskaju rano ujutru ili uvee, kad je isparavanje najmanje. Radi ekonominosti prskanje obavljaju dva oveka: jedan razgre lie da bi se bolje videle cvasti, a drugi prska. Za ovu svrhu koristi se aparat s jednim rasprskivaem. Ovom merom poveavaju se samo one bobice na koje je pao rastvor, zbog toga prskanje treba sprovoditi tako da se sve bobice isprskaju. Pri prskanju vinove loze giberelinom na 35 dana posle cvetanja rodnost se poveava, ali se eer u bobicama smanjuje. Rastvor se priprema tako to se na svaki 1 g giberelina dodaje po 1020 cm2 etilalkohola, a zatim se dodaje voda. Upotreba giberelina se moe primeniti samo na vinograd gde je visoka agrotehnika, inae njegovo delovanje na rodnost, odrazie se tek idue godine.
BERBA GROA
Vreme berbe groa zavisi od sorte i naina iskoriavanja groa: za potronju u sveem stanju, radi uvanja, za suenje ili za vino. Vreme berbe stonog groa odreuje se koliinom eera po okotu i promenom boje bobica. Groe, za razliku od drugih plodova ne treba pre upotrebe da odleava, zato se bere kad dobro sazri. Pri berbi groa za uvanje treba paziti a se ne obrie votana skrama sa bobica. Zato se grozd hvata za peteljku i odseca makazama. Groe stonih sorta stavlja se u iroke korpe, a dno tih korpi pokriva zelenom travom. Groe vinskih sorta, koje imaju nenu pokoicu bere se u drvene kaice.
FORMIRANJE OKOTA VINOVE LOZE

U Uzbekistanu uobiajen je viekraki, lepezasti oblik okota vinove loze. okot ovakvog oblika, ve se neposredno od nadzemnog dela stabla na nivou zemljita rava na 46 savitljivih osnovnih krakova, na kojima se nalaze vie godinji delovi, rodni lastari i kondiri za zamenu. Ovaj sistem dozvoljava bolje i lake savijanje lastara okota prema zemlji i zagrtanje pred zimu. U sadanje vreme uobiajeno je da se s formiranjem ovakvog oblika pone od kalemova ili oiljenih reznica vinove loze. to znai da se s formiranjem oblika okota poinje jo u rasadniku, tj. u prporitu. Pri podizanju vinograda oiljene reznice moraju imati majmanje 2 dobro razvijena lastara, koji se skrauju na dva do tri okca. Za formiranje oblika okota od velikog znaaja je zelena rezidba: prekraivanje dobro razvijenih lastara za dobijanje razvijenih zaperaka i uklanjanje nepoeljnih lastara. Prve godine u toku celog leta u mladom vinogradu se primenjuje visoka agrotehnika (zalivanje, ubrenje i obrada zemljita), sa ciljem dobijanja to razvijenijih okota. U prolee druge godine prilikom orezivanja odaberu se 3 do 4 dobro sazrelih lastara i orezuju na 8 12 okaca radi stvaranja krakova kordunica. Slabo razvijeni donji lastari orezuju se na dva okca radi dobijanja jakih lastara i formiranja donjih krakova kordunica u iduoj godini. U leto prve i druge godine posle sadnje od veoma bujnih izdanaka formiraju se krakovi kordunica. Lastari koji su dostigli duinu 1 m i vie pinciraju se radi pojaanja porasta zaperaka. Dobro razvijeni zaperci se ostavljaju i od njih se formiraju rodni lastari, a suvini i slabi zaperci se uklanjaju. U prolee tree godine na okotu se ostavljaju 46 lastara i orezuju na duinu 100200 cm ili na 1520 okaca. U toku leta neguju se lastari od kojih treba da se formiraju krakovi kordunica, lastari za plodonoenje i kondiri za zamenu. Pri tome se uldanjaju nepotrebni, a pinciraju suvie bujni lastari. okot u jesen tree godine mora biti formiran. U jesen etvrte godine pri orezivanju na svakorn od 46 krakova kordunica ostavljaju se po 34
rodnih lastara i orezuju na 89 pupoljaka, dok se dva-tri kondira zamene od njegove razvijenosti sa 200 250 okaca. U sluaju kada je vinograd podignut nekvalitetnim sadnim materijalom ili mu je, pak, bila poklonjena mala panja, okoti zaostaju u porastu: kao rezultat toga prvih godina na okotu ne izraste dovoIjan broj lastara, pa i oni koji izrastu su nedovoljno razvijeni. U takvom sluaju lastari na okotu u prolee druge godine reu se ponovo na dva okca radi dobijanja jaih lastara od kojih se u jesen mogu formirati krakovi kordunica. Neophodno je voditi rauna da se krakovi kordunica formiraju samo na jakom okotu od dobro razvijenih lastara, jer u protivnora e se dobiti negativni rezultati.
OSNOVNA REZIDBA VINOVE LOZE

Pravilna rezidba vinove loze obezbeuje normalno raenje lastara, dui vek okota, ubrzava stupanje u plodonoenje mladih okota i poboljava kvalitet bobica. Kod orezivanja se ulkanja deo mladih i starih zdravnjenih i suvih delova okota. Rezidbom vinove loze ide se za tim da se na okotu ostavi onoliki broj okaca, koji je neophodan za regulisanje porasta i rodnosti. Prosean broj okaca ostavljenih na okotu pri orezivanju naziva se optereenost okota okcima", a broj lastara ostavljenih na okotu optereenje okota lastarima". Optereenje okota okcima kod rezidbe ne odreuje koliinu lastara koji izbijaju u prolee, poto se ne razvijaju sva okca posle prezimljavanja na lastaru ve jedan deo njih odumire. Veliko optereenje okota lastarima mora obavezno biti propraeno dobrom ishranom okota. Za pravilno izvoenje rezidbe potrebno je znati da se s poveanjem broja lastara na okotu njihov porast smanjuje, ali se ukupni prirast vegetacione mase poveava. I obrnuto, kad se smanjuje broj lastara nijhov porast e se poveavati, a ukupna vegetaciona masa e se smanjiti. Zato se zbog slabog prologodinjeg prirasta, a radi poveanja porasta u narednoj godini, pri rezidbi ostavlja manji broj okaca, nego to je bilo prole godine. I obratno, ako je okot imao jake lastare, tada se vie optereuje, ostavljajui vie rodnih lastara i okaca na njima. Za svaku sortu i rejon njihovog uspevanja utvruje se optiraalna duina lastara. Ako ostavimo slabe i tanke lastare, onda time neemo osigurati dobar rod. Nije takoe poeljno ostavljati suvie dugake rodne lastare poto oni smanjuju broj listova na jedinici povrine, zbog ega se i kvalitet groa umanjuje. Valja znati da plodonosni pupoljci slabo zameu rod kako na slabim lastarima tako i na bujnim jalovacima. Dobro razvijene zaperke isto tako moemo iskoristiti kao rodne lastare i kondire zamene. Lastare koje koristimo za plodonoenje reemo na 1520 okaca. Kada od njih formiramo nove krakove kordunice, reemo ih na 8 10 okaca. Jalovake koristimo za plodonoenje samo onda ako je okot slabo optereen. Njih reemo na 1520 okaca, jer se cvasti kod njih pojavljuju samo u srednjem delu. Pri formiranju i negovanju lepezastog okota kod kose pergole i poboljane tunelske pergole ostavljaju se 46 kraka kordunice, a njihova duina dostie 2 m. Svaki krak mora imati po 10 rodnih lastara i po 6 kondira zamene. U uslovima Uzbekistana, reridba, a isto tako i rezidba naizmenih rodnih lastara sa kondirima za zamenu, vri se po metodu heroja socijalistikog rada Razamata Musamuhamedova: na krakovima kordunica u razmaku 2030 cm razmetaju se rodni lastari i kondiri za zamenu. Duina rodnih lastara zavisi od sorte i mesta gde se oni na kraku nalaze. Lastar na vrhu ree se najdue od svih na 1720 okaca i zove se vodei lastar; lastar ispod vrnog ree se na 1516 okaca, lastar ispod njega na 1215 okaca, jo nii lastar na 810 okaca; sledei na 56 okaca i najzad najnii na 46 okaca. Meu rodnim lastarima nalaze se kondiri za zamenu (vidi sliku 29). Idue godine rezidbu osnovnog kraka kordunice po opisanoj emi obavljamo na sledei nain: lastar obeleen u emi sa ,.a" uklanjamo zajedno sa dvogodinjim drvetom do kondira za zamenu 1". Vodei gornji lastar formiramo od gornjeg izdanka, koji je izrastao na kondiru za zamenu. Na lastaru ,,b" biramo jedan izdanak i pretvaramo ga u kondir zamene. Isto tako postupamo sa izdancima ,,v", ,,g", ,,d", ,,e", ,,f", iz kojih e se formirati plodonosni izdanci ili u neophodnom sluaju kondiri za zamenu. U treoj godini bivi kondir i deo matinog kraka kordunice treba sasei do izdanka ,,v", iz kojeg se formira novi vodei izdanak. Ostale izdanke orezati kako je to bilo pokazano na emi. Uklanjanjem gornjeg izdanka svake godine odrava se okot kod vertikalnog palira na visini 1 m, a kod kose pergole na visini 1,5 m. Dole, na kraku kordunice, nalazi se kondir zamene 5". Kada matini krak kordunice zastari uklanja se vonom testerom i zamenjuje mladim krakom kordunice, koji se formirao od ovog vora. Matini krakovi se sa godinama razrastaju ne samo u duinu, nego i u daljinu. Kod starih matinih krakova kordunice orezuju se rodne grane, u gornjem delu, dok se srednji i donji deo ree potpuno. Ovo upuuje na to da vrimo prinudno grubo podmlaivanje matinih krakova, koje se sastoje u formiranju novih krakova od izdanaka, koji se pojavljuju iz korena. Nije preporuljivo da se okot jako podmladi. Kod dobre agrotehnike matini krak kordunice poveava rodnost do deset godina, a zatim postepeno opada. Zato kada matini krak dostigne 7 godina starosti, treba mu stvarati zamenu, koja se formira u toku 3 godine, kako je to opisano upoglavlju Formiranje vinove loze". Rokovi i tehnika orezivanja
Ako se okoti vinove loze pred zimu zagru, rezidba se obavlja u dva roka: u jesen pred zagrtanje, predhodno se ostavlja vie okaca u sluaju njegovih uginua, i u prolee posle odgrtanja okota vinove loze, kada se reu ili skrauju sluajno odlomljeni, suvi ili izmrzli, a isto tako i povreeni krakovi. Jesenju rezidbu obavljamo posle berbe groa, tj., od sredine septembra do sredine ili kraja oktobra. Prolenu rezidbu ponekad obavljamo zajedno sa prvom rezidbom zelenih lastara. Ako se vinova loza ne zagre rezidbu obavljamo u prolee, kada prou kasni mrazevi i zavravamo u momentu bubrenja pupoljaka. Rezovi na lozi treba da su glatki i da se nalaze po mogunosti na jednoj strani kraka. Da bi presek bio manjeg razmera, rez na kraku pravi se upravno na njihovu osovinu. Kada se reu jednogodinji lastari tada se zaperci ne ostavljaju. Rodne lastare i kondir zamene treba razmestiti na razne strane dvogodinjeg lastara. Pri tome kondir zamene mora biti nii od rodnog lastara. Rodni vor se formira od 2 do 3 rodna lastara i jednog kondira zamene. Pri orezivanju ioze iroki deo makaza mora biti okrenut ka delu loze koji se ostavlja, dok ui kraj ka delu loze koji se uklanja. Debele grane reu se vonom testerom, a preseci se poravnjavaju voarskim noem. Rezidba matinih krakova kordunice poinje odozdo i postepeno prelazei na gore, imajui u vidu da se vertikalni deo palira optereuje manje, dok horizontalni vie. Poto se obrazuju okoti na poboljanoj pergoli i u tunelskom lunom obliku, formira se do 8 krakova, koji se razmetaju levo i desno. Rezidba se vri u cilju jaanja rodnih lastara i kondira zamene, a loza se optereuje dva puta vie nego na kosoj pergoli. Pri orezivanju vinove loze stonih sorti, koje se gaje na tunelskom obliku ili sistemu pergola, na bujnom okotu ostavlja se oko 600 okaca, na okotima srednje jaine 400 do 500 okaca, ne raunajui okca koja su ostavljena na kondirima zamene. Pri orezivanju vinove loze gajene na kosoj pergoli treba ostaviti na bujnim okotima 300350 okaca, na srednje bujnim 250300 i na slabira 200250 okaca. Kod gajenja loze na vertikalnom paliru u zavisnosti od bujnosti raenja okota ostavlja se 150 200 okaca.
FORMIRANJE OBLIKA VINOVE LOZE NA VISOKOJ KOSOJ PERGOLI

Ova pergola, koju je konstruisao S. F. Ribnikov, daje 50100 kg groa, a sorta bajan irej i 200 kg sa jednog okota. S. F. Ribnikov gaji na ovaj nain kimi crni, bajan irej, muskat beli, tajfi ruiasti, husajne ruiasti i pobedu. Pri takvom nainu formiranja okota palir se konstruie do 4 m visine, a stubovi u redu razmetaju se na odstojanju 3 m. Na visini 2 m stavlja se kosa tafla. Na vertikalnom delu kose pergole zatee se sedam redova ice: prvi red na odstojanju 80 cm od povrine zemIjita, a ostali na po 50 cm jedan od drugog. Na koso nametenoj tafli zateu se jo 3 reda ice na odstojanju 40 cm jedna od druge. Prema tome, na ovoj pergoli nalazi se 10 reda ice. Nain kultivisanja vinove loze po ovom sistemu sastoju se u sledeem: na vertikalnom paliru razmeta se 10 zelenih lastara; oni se celo vreme privezuju za icu vertikalno i dovode do sedmog reda ice. Na donjem delu vertikalnog palira razmetaju se 45 krakova, a gore na kosoj taflilastari koji treba da daju rod. U jesen se reu lastari koji su zavrili plodonoenje, a u prolee na poprenu taflu treba razmetati one lastare, koji su se prilagodili u proloj godini vertikalnim stubovima pergole. Kod jesenje rezidbe u donjem delu okota ostavljaju se kondiri zamene, na kojima se dobijaju zeleni lastari i na njima formiraju lastari za plodonoenje idue godine. Kod ovog sistema okoti se sade na odstojanju 2 m jedan od drugog, a otstojanje izmeu redova iznosi 3 m. Tehnika formiranja. Prve godine po saenju sadnicu treba orezati na 2 okca, da bi u toku leta dobili dva lastara. U jesen svaki lastar se ree na 3 pupoljka. U prolee druge godine treba ostaviti 4 izdanka: u jesen oni se orezuju na 5 pupoljaka. U prolee tree godine na svih 4 izdanka ostaviti 6 lastara za gajenje, a ostali se reu u glavu. U jesen tree godine 6 ostavljenih lastara reu se na 25 okaca. U prolee etvrte godine 6 ostavljenih lastara poveu se prvo za vertikalne delove naslona, a zatim za kose tafle. Zeleni izdanci sa rodom izrasli iz pupoljaka reu se iznad osmog do devetog lista, dok se nerodni izdanci uklanjaju. U daljem delu okota od razvijenih zelenih izdanaka bira se 610 bujnih lastara i veu se za icu da bi rasli u vis vertikalno. Kada dou do sedme ice oni se tu preseku. Docnije, ako se pojave
zaperci oni se oprezno odseku da se ne bi povredili pupoljci koji se nalaze u pazuhu lista. U daljem postupku, deset ostavljenih lastara koji rastu vertikalno, reu se na 25 pupoljaka, to znai da se okot optereuje sa 250 pupoljaka. Ovi lastari su rodni. Na istim lastarima u donjem delu okota izbija oko 10 izdanaka, koji e dati rod idue godine. Ako je okot bujan, onda se broj lastara postepeno poveava do 15 i vie. Na izdancima od 25 pupoljaka obino poraste 20 lastara od kojih je veina rodna. Zeleni lastari se pinciraju kad se na njima pojavi 89 listova. Na pinciranim lastarima izbijaju zaperci, koje treba ukloniti. Lastari koji su doneli rod reu se u jesen, a idue godine na poprenu taflu razmeta se loza koja je izrasla na vertikalnom stubu prole godine. Kod ovog naina potrebno je strogo paziti, da u donjem delu okota uvek imamo kondire za zamenu ili pak da se izdanci razviju iz spavajuih pupoljaka. Radi toga potrebno je u donjem delu praviti zasekeubode, da bi se dobili izdanci od spavajucih pupoljaka. Za dobijanje takve rodnosti potrebno je obezbediti dovoljne koliine hranljivih materija. Zbog toga se ubrenje smatra glavnom merom u dobijanju visokih prinosa. Kod ovog sistema galenja jedan put u tri godine u jesen unosi se organsko ubrivo. U tom cilju na odstojanju 1 m od okota pravi se jarak duine 1 m, dubine 0,5 m i irine jedan aov. U ovaj jarak ubacuje se stajnjak ili kompost i zatrpava slojem zemlje 10 cm debljine. Sem toga, svake godine vri se prihranjivanje fekalijama ili izmetom ivine. Radi toga, s jedne i druge strane okota na odstojanju 1 m svrdlom ili aovom naprave se jame dubine 50 cm i u svaku jamu ubaci po 1 kofa razblaenih fekalija ili kokoijeg izmeta (na 4 kofe vode 1 kofa fekalija ili na 1012 kofa vode 1 kofa kokojeg izmeta). Rastvor se sipa u jamu nou, a izjutra u jarkove i jame puta se voda za zalivanje. Jarci i jame zasipaju se potom suvom zemljom. ubriva se unose 2 puta godinje (u maju i poetkom jula). Vinograd se zaliva 4 puta godinje: jednom pre cvetanja, drugi put posle cvetanja, trei put u julu i etvrti put u jesen u vidu zimskog zalivanja. Izmeu redova zemljite se usitnjava i kultivira da se ne bi zakorovilo.
OBNAVLJANJE VINOVE LOZE POVREENE NISKIM TEMPERATURAMA I KASNIM MRAZEVIMA

Sprovoenje takvih mera zavisi od stepena povreenja okota. Radi utvrivanja stepena povreda proverava se stanje pupoIjaka, izdanaka i lastara. Pri uzdunom preseku pupoljka zdravi pupoljci imaju zelenu boju, a izmrzli pupoljci mrku ili crnu boju. Da se to tano utvrdi potrebno je odsei izdanke i metnuti ih u vodu i drati neko vreme u sobi. Zdravi pupoljci e posle nekoliko dana poeti da kreu, a oteeni nee. Crna boja tkiva koja se pokazuje na vrhu izdanka, znak je da je oteen mrazom. Zdravi drveni deo ima belu boju sa ovla utom nijansom, dok mrka boja pokazuje povrede. Stanje okota posle prezimljavanja najbolje se pokazuje u prolee, posle otvaranja pupoljaka i kretanja lastara. Stepen povreda okota vinove loze moe biti razliit. U nekim sluajevima ugine samo centralni pupoljak, dok zamena ostane iva. Rodnost moe biti sauvana u pupoljku zamene. Prilikom orezivanja loznih okota, koji nisu bili zatieni od zimskih temperatura, ostavlja se vie lastara i primenjuje duga rezidba da bi se dobila vea rodnost. Na okotima koji su bili zatieni od zime ostavljaju se sva okca, a kod zalivanja uklanjaju neplodni izdanci. Kada su povreeni centralni pupoljci zamene, ali su ostali netaknuti mnogogodinji delovi, najbolje je okot ne orezivati dok populjci ne krenu. Posle pojave zelenih izdanaka vri se zalamanje, ostavljajui izdanke sa cvastima i izdanke koji su potrebni za dalje formiranje loze. Ako su potpuno povreeni izdanci i delimino izmrzli delovi okota, onda se izdanci potpuno ukianjaju rezidbom, a sa okota se odsecaju oteeni delovi. Kod jakih mrazeva i otsustva snenog pokrova mogu biti delimino povreene i ile. U ovom sluaju sprovodi se rezidba na crnu glavu". okot se otkopava na 2025 cm i na podzemnom stablu, na mestu biveg kolenca, prave ubodi ili zaseci na zdravom mestu drveta. Nadzemni deo u ovom sluaju se potpuno uklanja. Iz spavlajuih pupoljaka pojavljuju se izdanci od kojih se formira novi okot, a od izraslih izdanaka ostavlja se 46 najboljih, koji se pinciraju na visini 1 m i sa razvijenim zapercima uspeno se formira okot. U sluaju izmrzavanja okota u toku jeseni pre zagrtanja vinograda, kod proletnjeg orezivanja rodne lastare treba orezati na 23 okca. Rodnost e biti mala, ali do jeseni moe se u potpunosti formirati oblik okota na raun jako razvijenih izdanaka. Ako su vrhovi zelenih izdanaka povreeni jesenjim mrazevima Rizamat Musamuhamedov, na primer, ree takve izdanke na 23 pupoljka. Na izbilim lastarima javljaju se zaperci, koji se rano pinciraju da bi dali rod. U vezi povreda okota od mraza neki vinogradari smatraju da se ne treba mnogo udvarati" vinogradu, poto te godine roda nee niti. Ali ako se tako radi, okoti vinove loze ne samo to nee dati roda te godine, nego e rodnost biti umanjena jo 23 naredne godine.
POPUNJAVANJE PRAZNIH MESTA POLAGANJEM LASTARA I POTAPANJEM OKOTA

Na okunicama vinograd moemo podizati polaganjem lastara i potapanjem okota. Polaganje lastara preporuljivo je u tom sluaju kada u vinogradu postoje prazna mesta, kada se zamenjuje jedna sorta drugom ili kada se eli poveati broj okota u vinogradu itd. Polaganje okota primenjuje se radi podmlaivanja starog vinograda. Za polaganje lastara na materinskoj biljci treba izabrati najrazvijeniji lastar koji raste u pravcu uginulog okota. U prolee idue godine u pravcu praznog mesta iskopa se jarak 4050 cm dubine i u njega poloi odabrani lastar duine 22,5 m, tako da na povrini zemlje ostane 34 pupoljka. Ostale pupoljke na lastaru pre polaganja u rov treba ukloniti. Poloeni lastar se dobro pokrije zemljom i nagazi, a po potrebi i zalije. Posle 12 godine polonica se oili lastar se odvaja od materinskog okota. Na taj nain na mestu uginulog dobijemo nov bujan okot. Moemo koristiti polonice i od zelenih lastara. U julu izabere se zeleni lastar u donjem delu okota i poloi u rov, a ostavi se 34 pupoljka iznad povrine zemlje. Na zatrpanora delu lastara lie i pupoljke treba uklanjati. Pri polaganju lastara dno rova se duboko prekopa motikom i zaspe zemljom izmeanom sa ubrivom (34 kg zgorelog stajnjaka, 200 g superfosfata i 50 g kalijcve soli). Donji deo lastara moemo smestiti u neku korpu ili sandue i posle oiljavanja odvojiti od materinskog dela i preneti na novo mesto. Pazi se posebno da u zemljitu bude dovoljno vlage i hranljivih materija. U starim vinogradima polae se itav okot. Radi toga se u jesen ili rano u prolee iskopa rov u pravcu uginulog okota dubine 50 60 cm. Zatim se sa 3 strane okota vinove loze podkopava, sagiba podzemno stablo i smeta u rov. Odaberu se dva bujna izdanka, od kojih se jedan smeta u rov a njegov vrh izvodi iz zemljita na mestu uginulog okota; drugi izdanak izvede se na mestu, gde je rastao materinski okot. Izdanci koji su izvedeni na povrinu zemlje povezuju se za kolac i reu na 34 okca. Na izdancima, koji su smeteni u zemIjite skidamo sve pupoljke. Obino jo prve godine posle polaganja okot poinje da raste.
PREKALEMLJIVANJE VINOVE LOZE

okote slabo cenjenih sorata vinove loze moemo zameniti kalemljenjem. Kalemljenje se moe obaviti najbolje i najuspenije rano u prolee na mladim okotima, koji su stari 58 godina. Radi kalemljenja oko okota odbaci se zemlja za 3035 cm dubine i podzemno stablo se vonom testericom presee neto vie od grananja ila, a to je 20 25 cm od nivoa zemljita. Horizontalni rez testerice se uglaa otrim noem. Zatim se specijalnim noem ili dletom na preseku napravi procep (rascep) i utisne drveni klin da se rascep nebi spojio pre vremena. Kalem granica eIjene sorte sa 35 okaca dri se 24 asa u vodi pred kalemIjenje. Potom se kalemgranica priprema u obliku klina ili klina sa ramenima i ubacuje u rascep podloge tako, da se linija kore granice i stabla podloge potpuno poklopi (kambijumi treba da se poklope). Obino se ubacuju dve kalemgranice po jedna sa strane rascepa (mogu se umetnuti i dveraznesorte), klin se vadi rascep se spaja i vrsto stiska umetnute reznice. Ostali deo rascepa zatvara se malim otseenim delom reznice nametajui ga horizontalno. Samo mesto rascepa omotava se kanapom i premae glinom. Iskopanu jamu treba zatrpati zemljom iznad kalemljenog okota i napraviti humi u obliku krtinjaka s tim da gornja okca kalemova budu pokrivena zemljom 23 cm debljine. Ova humka ordava se u rastresitom stanju, pa je treba oprezno usitnjavati rukom da se ne bi otetio pupoljak. Sve mladice koje izbiju iz podloge treba do osnove odsei.
PODMLAIVANJE KORENA VINOVE LOZE

Poznato je da se kod vinove loze postepeno poveava rodnost. No, ipak, tokom vremena dolazi do sabijanja zemlje i tada se rodnost loze smanjuje. Vinovu lozu moemo regenerisati ako na odstojanju 50 cm sa jedne strane okota izriljamo zemljite na dubinu 6070 cm i u irinu jednog aova. ile vinove loze se podsecaju i ravaju i tako vrimo podmlaivanje. Riljanje se sprovodi krajem septembra i poetkom oktobra.
ZATITA VINOGRADA OD NISKIH TEMPERATURA I KASNIH MRAZEVA

U uslovima Uzbekistana a i kod nas u Srbiji (Jugoslaviji) pri mrazevima od 15C kod veine sorti pupoljci se oteuju, a kod dugotrajnih mrazeva od 20C oteuju se i viegodinji delovi zdrvljene loze. Da bi se to izbeglo okoti se pred zimu zagru. okoti vinove loze bolje prezimljuju ako su im lastari dobro sazreli. Potpuno zreli lastari su mrke boje i pri savijanju pomalo pucketaju, dok su nezreli lastari zelene boje. Nepravilna agrotehnika, suvina vlanost zemljita u drugoj polovini leta, preterano ubrenje,
dugotrajna sua, gustina okota zbog velikog broja izdanaka, nedostatak svetlosti, veliki broj jalovaka, prisustvo bolesti i tetoina usporavaju sazrevanje lastara. U cilju boljeg prezimljavanja okota potrebno je zalivanja prekinuti avgusta, azotna ubriva unositi samo u prvoj polovini leta, sprovoditi redovne letnje zelene operacije, na vreme suzbijati bolesti i tetoine, obavIjati zimska zalivanja vinograda. Vinova loza naroito je osetljiva na jesenje mrazeve u oktobru i novembru, kada i slabi mrazevi od 6 do 7 mogu unititi okca vinove loze. Najvie je otporna vinova loza u decembru i januaru, iako mrazevi tada dostiu 18 do 20C. Ovo dolazi zbog toga to u ovo vreme vinova loza ve je prola kroz fazu kaljenja. okoti vinove loze se zagru zemljom pred zimu u prvim danima oktobra, poev od ranih sorta. Sem zemlje, za zagrtanje moe uspeno posluiti i rogoz, aa i trska. Preimustvo pokrivanja rogozom, aom i tskom sastoji se u tome to se u prolee takvi vinogradi mogii otkrivati kasnije, poto pod njima laganije prorastaju pupoljci, a oni koji su krenuli sporo rastu. Pokrivanje evarom Svi izdanci okota vinove loze, rasporeeni su u jednom pravcu i povezuju se u obliku snopa: vrhovi se vezuju ka lukovima ili ka kocu i pokrivaju osuenim evarom ili slinom materijom debljine 23 cm. evar treba slagati popreko okotima, a odozgo se nabaci neto zemIje, da au ne bi odneo vetar. Na jedan okot potrebno je 13 snopa ae. Vekovno iskustvo uzbekistanskih seljaka pokazalo je da se ovaj nain zatite pokazao najboljim, ali se retko primenjuje zbog potekoa u nabavci ae, rogoza i trske. Pokrivanje vinograda zemljom Za vreme bezsnenih i jakih zima pravilno zagrtanje vinograda zemljom je celishodnije, poto zemlja bolje zatiuje lozu od mrazeva. Pred zagrtanje vinograd se zaliva da bi zemlja postala sipkava i vlana. Zatim se oko okota iskopa kanal i u njega smetaju pojedinani krakovi kordunice i izdanci. Na zagrnuti okot jo se nabace grudve zemlje, da loza ne bi uzdizala nagrnutu zemlju. Kod stare loze stablo okota je debelo i teko ga je saviti. Zato se pod okot naslae zemlja u vidu jastuka i na njega nasloni stablo sa krakovima i izdancima i opet nabaci zemlja. okote je potrebno paljivo zagrtati. Pokrivanje grudvastom zemIjom ostavlja praznine meu grudvama, ostaju i debeli krakovi nepokriveni to dovodi do smrzavanja okota i delova vinove loze. Sloj zemlje iznad okota u junim rejonima mora biti najmanje 1520 cm, dok u severnim krajevima sloj zemlje je debeo 2530 cm. Kod takvog zagrtanja, sem zatite okota od mrazeva, loza e kasnije 56 dana poeti da razvija pupoljke i tako okot vinove loze moe izmai od izmrzavanja u vreme prolenih mrazeva. Postoji miljenje da okoti vinove loze mogu dobro prezimiti i bez zagrtanja. No ipak ovo nije tano. Za vreme surovih i bezsnenih zima tanak sloj zemlje ne moe zatititi lozu od mrazeva i okca uginu. Okca pre zasienja vlanou, izlaze iz stanja dubokog organskog mirovanja i kod temperature ispod 7 do 10 pokrova najee izmrznu. Posle prvih kia neophodno je prokontrolisati pokrivane okote i ako je potrebno nabaciti zemlju, gde je ova slegla. Za pokrivanje okota loze moe se koristiti i sneg, poto on uva lozu od izmrzavanja, a u prolee takvi okoti kasnije kreu. Odgrtanje okota u prolee okote ne treba suvie rano odgrtati, jer u sluaju prolenih mrazeva moe doi do izmrzavanja pupoljaka. Ako se sa odgrtanjem zakasni takoe moe biti tetno poto pupoljci krenu jo pod zemljom i isteruju nene bele izdanke koji se prilikom odgrtanja lako oepaju. okote treba odgrtati kad proe opasnost od kasnih prolenih mrazeva i im se zemlj'ite u vinogradu dovoljno ocedi i prosui od zimske vlage, to obino biva poetkom aprila. Posle odgrtanja vinograda okoti se moraju postaviti na palire, poto je dejstvo mraza na visini 1 m manje nego na samoj povrini zemlje. Odgrtanje okota treba izvoditi oprezno. Aovom se ne smeju dodirivati lastari da se ne bi povredili pupoljci. Da bi se olakalo odgrtanje okota dobro je da se prilikom zagrtanja vinograda ispod povezanih lastara ubaci prut od loze takve duine da njegovi krajevi vire sa obe strane okota. Pri odgrtanju okota treba uzeti prut za oba kraja i uspraviti okot. Zemlju kojom je okot bio pokriven posle odgrtanja treba razbacati izmeu redova, jer nagomilana zemlja iz godine u godinu zatrpava donji deo krakova kordunica pa se na njima stvaraju povrinske ile sisalice. Pri odgrtanju vinograda ovakve ile treba odrezati. Vinograde pokrivene aom ili rogozom moemo otkrivati neto kasnije, ako dozvoljava prolee. Najbolje ih je otkrivati u dva roka. U prvom roku skida se vei deo pokrova, a docnije, kad prou kasni mrazevi, otkriva se ostatak pokrova. Pokrovni materijal se sui, vee u snopove i iznosi iz vinograda. Posle odgrtanja vinograda dovozi se stajnjak i rasporeuje na gomile, koje se potpaljuju u sluaju pojave mraza. Pored zadimljavanja za zatitu od mrazeva preporuuje se i zalivanje vinograda. U sluaju pojave mrazeva pupoljke i lastare na paliru moemo zatiti pokrivanjem ovih nou vreama od hartije, novinama, slamom i sl. Pokrivanje se vri oprezno da se ne bi polomili mladi izdanci ili
nabubreli pupoljci. Skidanje ovih vrea sa loze obavlja se izjutra nekoliko asova po izlasku sunca. Polupokrivanje vinograda Ovaj nain je oproban u uslovima proizvodnje Uzbekistana. Utvreno je da je rodnost bila poveana na 2530%. Za vreme toplih zima pri primeni zagrtanja vinograda moguno je uginue okaca, dok se u istim uslovima kod nepokrivenih okota dobijao poveani rod. U zimskim mesecima s naglim zahlaenjima okoti jako oteeni niskim temperaturama gubili su rod ne samo posle te surove zime, nego i idue godine. Polupokrivanje okota lepezastog oblika dozvoljava da se iskoristi preimustvo nepokrivene kulture i jednovremeno iskljui mogunost potpunog izmrzavanja okota. Sem toga, preimustvo polupokrivene kulture vinograda je i u tome to nema mehanikih povreda na izdancima okota koji nisu bili pokriveni preko zime, to takoe obezbeuje poveanje rodnosti. Jer, kod polupokrivene loze deo donjih izdanaka se pokriva zemljom, a ostala loza ostaje na paliru. Kod ove kulture na visini 810 cm od povrine zemljita zatee se jedan red ice. U prolee okoti slabobujnih sorti povezuju se za donju icu i to 46 lastara na jednu stranu i 46 lastara na drugu stranu, a kod bujnih sorta po 68 lastara. Ova operacija sprovodi se u periodu juli-avgust. Bujni okoti imaju veliki broj izdanaka i meusobno se zasenju zbog ega nema dobrog sazrevanja lastara. Zato ih treba prorediti i podvezati u avgustu. Povezani lastari i sama glava okota u jesen se zagru slojem zemIje od 2530 cm. U prolee, prilikom rezidbe vinograda okoti se istovremeno i razvezuju. Slaganje lastara zavisi takoe i od osobina sorte vinove loze. Kod vinskih sorta slau se donji lastari ili krakovi sa 34 lastara i zagru zemljom. Kod stonih sorti izaberemo u prolee lastare i oreemo ih na kondir zamene, da bi svake godine na vratu imali izdanke koje moemo postaviti na donje ice. Poznato je da je (u Uzbekistanu) u jakoj zimi 19681969. godine poluzagrnuta loza bez obzira na izmrzavanje gornjeg nepokrivenog dela okota dala isti rod kao i zagrnuta loza. Kod primene polupokrivene kulture potrebno je imati u vidu otpornost vinograda prema niskim temperaturama. Za sorte koje ne mogu podneti ak ni temperaturu od 12 do 14C poluzagrtanje je veoma korisno.
NEZAGRTANJE VINOGRADA
U krajevima s jako izraenom kontinentalnom klimom, kao to je sluaj u Uzbekistanu, meobhodno je zagrtati vinograd pred zimu, izuzev nekih rejona i mikrorejona (brdski rejoni), u kojima postoji mogunost gajenja vinove loze i bez zagrtanja u toku zime. to se tie Srbije (Jugoslavije), u kontinentalnom delu zemlje, posebno u severnim predelima, potrebno je zagrtati vinovu lozu, naroito osetljive sorte. U vrtovima po gradovima i veim naseljima najee se zimi okoti vinove loze ne pokrivaju. Tu se vinova loza gaji na visokim naslonima i stelaama, dosta je rodna i retko strada od mraza. Ovo se objanjava time to se okoti loze ovde nalaze pod zatitom zgrada, tako da samo u izuzetnim, surovim zimama mogu da izmrznu. Nezagrtanje vinove loze je, razume se, ekonominije, jer otpadaju radovi oko zagrtanja i odgrtanja ime se iskljuuje dosta teak posao u vinogradu. Nezagrnuta loza moe da se odgaja za hladnjake, terase i aleje. U ovom sluaju okot vinove loze moe vie da se optereti okcima, to omoguava i dobijanje veeg prinosa. U ovom sluaju vrlo je vano da lastari budu na vreme i dobro sazreli, poto od toga zavisi otpornost loze prema niskim temperaturama. Za gajenje nezagrnute vinove loze mora se primenjivati visoka agrotehnika, jer je to uslov da vinograd lake prezimi. Nedostatak vlage u zemljitu onemoguuje pravilnu ishranu, a samim tim i nagomilavanje organskih materija u okotu, to je neophodno za prezimjlavanje. Isto tako je tetna i suvina vlanost zemljita prouzrokovana kasnim zalivanjima zbog ega loza ne moe dobro da sazri. Da do toga ne bi dolo zalivanje vinograda mora se prekinuti krajem avgusta ili poetkom septembra, a u novembru i decembru obavlja se zimsko zalivanje. Kasno unoenje suvinih koliina azotnih ubriva izaziva porast jalovaka i produava vegetaciju
biljke, a to umanjuje otpornost loze prema niskim temperaturama. Azotna ubriva se obino unose u prvoj polovini leta. Nedostatak fosfora i kalijuma retko se jae ispoljava u vinogradu. Ova ubriva moraju se uneti u zemljite u propisanim rokovima i u odreenim koliinama. Vinova loza moe preko zime ostati nezagrnuta samo ako se podzemna voda nalazi na dubini ispod 1,5 m. Za kulturu vinove loze koju neemo zagrtati potrebno je da se sade sorte otpornije prema mrazu, kao to su: rizling talijanski rajnski, rkaciteli, traminac crveni, game, merlo, burgundac crni i druge. Postoje sorte koje su otpornije prema mrazu i od ovih sorti, a to su: kaberne, sovinjon, saperavi, tagobi i drugi. Takoe treba birati sorte koje daju rod na zapercima u sluaju povreda osnovnih izdanaka, kao na primer: kimi beli i crni, rizling talijanski, smederevka, kardinal, afuz-ali i druge. Postoje sorte koje daju rod iz spavajuich pupoljaka i pupoljaka zamene. To su marastelj, saperavi i dr. Poznato je da su i pupoljci koji su se zametnuli kasnije otporniji prema mrazu. Zato se za dobijanje zaperaka na okotirna orezuju izdanci rano u leto. Pupoljci na zapercima su otporniji prema mrazu jer se zameu u kasnom periodu. Posle pinciranja kad se na zaperku ostave svega 23 lista, pupoljak koji se nalazi pri osnovi zaperke bolje podnosi prolene mrazeve, poto se kasnije budi i tako izbegava kasne mrazeve. Nezagrnutu lozu potrebno je gajiti na podupiraima. Poznato je da temperatura vazduha nejednako opada u prizemnim slojevima. Tako je u januaru 1965. godine temperatura vazduha na visini od 2 m iznosila 10, a na samoj povrini zemljita 18C. Orezivanje vinove loze treba obavljati to kasnije, kada proe opasnost od prolenih mrazeva, ali pre kretanja i porasta pupoljaka. Ne treba se bojati plaa vinove loze". Moraju se sprovoditi sve mere predostoronosti da bi se zatitila vinova loza od mrazeva. Sabijenost okota usled suvinih izdanaka i mnogo jalovaka, onemoguuju pravilno osvetljavanje ovota, a samim tim spreavaju i dozrevanje izdanaka, zbog ega su ovi manje otporni prema mrazu. Isto tako je neophodno uvati vinovu lozu od bolesti i tetoina, jer iscrpljeni okoti bolestima teko prezimljavaju. U poslednje vreme na okunicama se poelo s pokrivanjem okota hartijom od iskorienih vrea. U tom sluaju okoti se veu u obliku snopa. Slobodni prostor izmeu loze popunjava se strugotinom ili slamom i odozgo omotava hartijom i uvezuje kanapom.
UVANJE VOA I GROA PREKO ZIME UVANJE VOA

Zimske sorte jabuke i kruke i neke sorte groa moemo uvati skoro cele zime. Plodovi sa stabla to rastu na vlanom zemljitu, a isto tako i nezreli plodovi odravaju se slabije. Plodovi srednj veliine bolje se odravaju nego sitni ili vrlo krupni plodovi. Isto tako se bolje odravaju i grozdovi sa zdravom pokoicom i ouvanim pepeljkorn. U domaim uslovima plodove moemo uvati u istim, suvim i dobro provetrenim prostorijama bez neprijatnog mirisa (podrumi utopljene upe i slino). Najpovoljnija temperatura za uvanje jabuka i kruaka je 0 0,5C. Temperatura vea od ove sniava se ventilacijom, otvaranjem prozora, vrata ili naroitim ureajima. Viak vlage smanjuje se unoenjem u prostoriju negaenog krea. Ako vlanost u prostoriji nije dovoljna, pod se poliva vodom. U prostorijama gde se uvaju plodovi preko noi se ostavljaju otvorena vrata i prozori. U zimsko doba temperatura se regulie ventilacijom. U vreme jakih mrazeva kad su vrlo niske temperature, plodovi se pokrivaju slamora, ebadima ili vreama, a ponekad se prostorije i zagrevaju. Deset do petnaest dana pre smetaja plodova na uvanje prostorije se iste, kree i provetravaju. Plodovi predvieni za uvanje se detaljno i paljivo sortiraju i klasiraju. Oteeni plodovi se ne ostavljaju za due uvanje. Plodovi se uvaju u sanducima i na policama. Na policama se smetaju u tosovima (slojevima) 0,5 m visine. Posle tri do etiri nedelje plodovi se prebiraju i pri tome se natruli, pokvareni i smeurani plodovi uklanjaju. Najbolje je da se plodovi uvaju u sanduiima, zamotani u hartiju, jer tako ostaju dugo svei i ne smeuravaju se. Sanduke s plodovima treba postaviti u tosove ili horizontalno na letve, da ne bi nalegali jedan na drugi. Radi bolje ventilacije izmeu sanduka ostavlja se rastojanje od 23 cm.
UVANJE GROA
U domainstvima groe se obino uva u prostorijama koje se ne zagrevaju. U takvim prostorijama grozdovi se okae o tavanicu. Prostorije moraju biti suve i sa ventilacijom. Groe pripremljeno za uvanje donosi se pod nastrenicu i slae na pod. Grozdovi se zatim pojedinano pregledaju i makazama odstranjuju bobice koje supoele da se kvare. Na tavaninim gredama prikucavaju se popreko letve na
strana 63 / 80
odstojanju od 6080 cm. Na njih na odstojanju od 3030 cm privezuju se dugaki lastari, i naveaju grozdovi tako da se ne dodiruju meu sobom. U prostoriji se redovno kontrolie temperatura, da ne bi bila nia od 0. Temperatura se regulie ventilacijom. Povremeno se i ovde vri pregled grozdova i tom prilikom se uklanjaju sve bobice, pa i itavi grozdovi koji su poeli da se kvare. Ispod grozdova razapinje se sargija ili folija da ne bi bobice padale na patos i prskale, poto na rasprsle bobice dolaze siretne muice koje prenose siretne bakterije i na zdrave bobice.
VOARSKI I VINOGRADARSKI ALAT PRIBOR, I VRSTE UBRIVA ALAT I PRIBOR

Tanje granice se seku makazama a deblje voarskom testericom. Nije dobro granu sei testericom odozgo, jer e grana, pri padu pod sopstvenom teinom, zacepiti, koru sa donje strane. Zato granu treba prvo testericom podsei odozdo, a tek onda sei odozgo. Makazama iji je jedan krak otar a drugi tup mogu se sei grane do 1,5 cm debljine. Fabrike proizvode makaze razliite veliine: velike, srednje i male. Makaze za seenje visokih grana. Pre upotrebe makaze se nataknu na dugaku motku (23 m duine). Povlaenjem kanapa sklapa se seivo makaza i tako se seku granice. Krivi no kresa. Neophodan je za sitne radove u vonjaku i rasadniku. I ovi noevi mogu biti veliki, srednji i mali. Noevi za okuliranje. Mogu biti razliitog oblika. Slue za okuliranje, tj. za kalemljenje oenjem. No za kalemljenje ili kalemarski no. Slui za kalemljenje gran icama. Skida ili struga. Slui za skidanje smrznute kore sa debla debljih grana voaka i okota loze. Grabulje. Neophodne su za sitno rastresanje zemlje. Svrdlo. Slui za pravljenje rupa okruglog oblika u zemljitu. Aov. Slui za riljanje zemljita. Vona testera. Slui za odsecanje debljih grana. Testera, krivi no i skida kore otre se turpijom ili brusom, a no za okuliranje iskljuivo finim brusom.
VRSTE UBRIVA
Organska ubriva Strugotina. Za ubrenje zemljita moerao upotrebiti kompostiranu strugotinu od drveta. Kompostiranje traje 23 godine. Radi ubrzanja razlaganja dodaju se organske materije kao to su osoka, fekalije i stajnjak. Pri iskoriavanju nekompostirane strugotine za mulovanje treba obavezno unositi u gornje slojeve zemljita neko azotno ubrivo u koliini 3045 g na 1 m2. Fekalije. U jame s fekalijama ubacuje se suva zemlja ili strugotina. Dobivena masa se vodi i slae u gomile i pokriva zemljom. U gomilama masa se zagreva i oslobaa glista usled visoke temperature. Unosi se u jesen pod duboko oranje. Svea govea balega. Spravlja se na taj nain to se kaca zapremine od 10 kofa ispuni do 1/3 sveom kravljom balegom, a ostatak dopuni vodom i izmea. Unosi se u zemljite neprevrelo, ali se predhodno razredi vodom. Kravljoj balezi se dodaje 12% superfosfata da bi se podstakao razvoj mikroflore. Zivinski izmet. Dri se u prostoriji i pokriva suvom zemljov da bi se sauvale hranljive materije. Pri unoenju u zemljite predhodno se razblauje sa 1012 delova vode. Zgoreli stajnjak. To je prevrelo stajsko ubre, tj.organska materija koja se u zemljitu nerazlae takobrzo, i smatra sedobrim ubrivom, posebno za popravljanje i odravanje dobre strukture zemIjita. Otpaci kuno i ulino smee, kao i drugi razni otpaci (ukoliko nisu tetni) takoe su dobri kao ubrivo, ali ih najpre treba kompostirati. Mineralna ubriva Za ubrenje vonjaka najee se upotrebljavaju sledea ubriva: Amonijana alitra. Sadri 3334% azota i brzo i dobro se rastvara u vodi. Mokraevina (karbamid) sadri 46% azota i dobro se rastvara u vodi. Natrijumova alitra sadri 16% azota. Ne preporuuje se za zaslanjena zemljita. Superfosfat u granulama sadri 23% azota fosfora 1419,5%.
SUZBIJANJE STETOINA I BOLESTI

U ovom odeljku upoznaemo se s najeim i najopasnijim tetoinama i bolestima voaka i vinove loze i metodama i sredstvima za njihovo unitavanje.
ORGANIZACIONE MERE
Organizacione mere sastoje se u stvaranju boljih uslova za razvoj, visoku produktivnost i efikasnu
zatitu gajenih biljaka. Ove mere svode se na sledee poslove: Stare panjeve na terenu na kome e se podii vonjak ili vinograd treba blagovremeno iskriti i ukloniti, a zemljite izravnati, naubriti organskim ubrivima i duboko uzorati ili izriljati. Parcelu ograditi maklurom, ligustrumom ili ianom mreom. Ograda od danarike, trna, divlje ljive, jabuke, kajsije i dunje ne dolazi u obzir. Vone sadnice treba uzimati samo od rejoniranih sorti, tj. od sorti koje se predlau za odreeno mesto. One moraju biti zdrave i dobro razvijene.
AGROSANITARNE MERE
Ove mere se svode na krenje i uklanjanje osuenih i oslabljenih stabala ili okota, a takoe i grana voaka i krakova kordunica vinove loze. Po prestanku vegetacije treba sakupiti opalo lie i sve ostale otpatke i ubaciti u jame za spravljanje komposta ili sve to odmah spaliti. Posle toga zemljite dobro prekopati. U toku zime treba celu povrinu jedanput ili dvaput obilno zaliti. Rano u prolee treba rasturiti ubrivo i duboko zaorati. Organska ubriva unose se u zgorelom obliku. Najbolje je propustiti ih kroz reeto, da bi se izbacile larve gundelja. Sa debla i grana treba sve delove mehaniki oteene, zatim povrede i delove kore oteene od mraza ili sunca skinuti do ivog tkiva i oprati sa 3% rastvorom plavog kamena, a zatim premazati masnom farbom, smolom ili voskom. Stabla se kree dvaput godinje: u jesen kad opadne lie i rano u prolee pre poetka vegetacije. Plodove opale pre vremena treba povremeno skupljati. Plodovi koji nisu za upotrebu zakopavaju se na mestu gde su pali, a zdravi plodovi dre se u vodi 24 asa a zatim upotrebljavaju.
MEHANlKE MERE
Mehanike mere primenjuju se samo u izuzetnim sluajevima. Na primer, pri kopanju jama za saenje ili pri prekopavanju parcele, kao i pri skidanju izumrle kore sa stabla, uz put se skupljaju i unitavaju larve. Gusenice jabunog smotavca skupljaju se pomou lepljivih pojaseva i potom unitavaju (sl. 32). Skidanje povreenih i crvljivih plodova kao i zatita plodova papirnim omotom takoe spadaju u mehanike mere. I unitavanje viline kosice i drugih slinih parazitnih biljaka spada u mehanike mere, kao i stresanje gundelja i ika sa stabla voaka i njihovo unitavanje.
BIOLOKA METODA
Bioloka metoda se sastoji u korienju jednih organizama u borbi protiv drugih, tj. korisnih protiv tetnih. U prirodi ima raznih organizamainsekata, krpelja, mikroorganizama, gljivica, bakterija i virusa. Jedni ive na raun biljaka, i tu se odnose kao tetoine, dok drugi vode ivot grabljivica ili parazita na raun drugih bia. Veliki je broj vrsta u prirodi koje se ponaaju kao grabljivice i paraziti na raun tetnih vrsta. Da navedemo samo neke. Na primer, osa jahaica unitava 6080% crvene, krvave vai. Krpelj-trips za 24 asa pojede oko 50 jaja i larvi pauka, koji je veoma opasna tetoina mnogih biljaka i voaka. Tvrdokrilac (sitan oblik bubamara) i grabljiva stenica pojedu po 100 jaja larvi biljnog krpelja i larvi zlatooka. Bubamara oslobaa biljke lisnih vai. Jednoelini najprostiji organizmi unitayaju gusenice mnogih tetoina uma i voaka. Bolesti insekata koje izazivaju bakterije i virusi unitavaju tetoine u stadijumu gusenice ili larve. Neke vrste gljiva i bakterija unitavaju druge vrste mikroorganizama. Tako, na primer, u borbi sa pepelnicom ili plamenjaom i oidijumom vinove loze treba biljke prskati sredstvom koje potpomae razvoj onih organizama koji ive na raun izazivaa ovih bolesti. U smanjivanju tetnih vrsta imaju znatnu ulogu ptice i neke domae ivotinje. Od ptica se istiu buharska senica, vorak, pastirka, lasta, pupavac i druge, a od domaih ivina urke i plovke. Zat je i potrebno u cilju suzbijanja bolesti i tetoina, pored ostalog, preduzimati i sve one mere koje ubrzavaju razmnoavanje korisnih mikroorganizama. S obzirom da hemijske materije koje primenjujemo u borbi protiv tetoina i bolesti ubijaju i korisne insekte, one se koriste samo u sluaju krajnje neophodnosti. Pri tome se mora strogo paziti na odreene rokove, naine upotrebe i norme. Ako postoje uslovi za aktivno delovanje korisnih insekata protiv lisnih vai, hemijsku borbu treba odmah obustaviti. Gnezda korisnih ptica treba uvati od ruenja, a make Iutalice navikle da se hrane pticama, treba
unitavati. Da bi se plodovi jagoda sauvali od ptica, treba u jagodnjak postaviti svetlosne izvore ili blistave predmete koji se od strujanja vazduha okreu i plae ptice. Posle berbe bilo kojeg roda i prilikom obrade zemljita putaju se kokoke da tamane tetoine.
HEMIJSKE MERE BORBE

Pri upotrebi hemijskih sredstava treba voditi rauna da hemijska sredstva znatno smanjuju broj tetoina i biljaka uginulih od bolesti, ali isto tako izazivaju i negativne pojave ako su izraena na bazi nekih tetnih materija. Takve materije se zadravaju na plodovima voa, zagauju vodu, zemljite i vazduh i mogu biti opasne po zdravlje Ijudi i stoke. Osim toga, ova sredstva smanjuju broj korisnih insekata, to omoguuje razvoj tetnih vrsta koje nisu bile unitene hemijskim preparatima. Iz ovih razloga hemijski nain borbe koristimo samo u krajnjem sluaju, i to poto smo dobro prouili vrstu bolesti ili tetoine i dejstvo hemijskog sredstva. U sluaju potekoa treba se obratiti za savet strunim licima agronomima. Za zatitu poljoprivrednih kultura od tetoina i bolesti hemijska industrija proizvodi razliite asortimane hemijskih preparata. Svi ovi preparati imaju odreeno dejstvo na tetoine i bolesti, a isto tako i veu ili manju toksinost za domae ivotinje i oveka. Ovo poslednje svojstvo preparata ograniava njihovu primenu. Tako, na primer, preparati jakog dejstva ne upotrebljavaju se pri tretiranju voaka i vinove loze, jer njihovi plodovi slue kao namirnice. Ljudstvo koje uestvuje u prskanju mora naroito paziti pri prskanju voaka i vinove loze. Mnogi preparati se upotrebljavaju samo pod nadzorom iskusnih agronoma. Tu spadaju, heksahloran, sevin, nikotin-sulfat, anabazin-sulfat i mnogi drugi. Navedeni preparati, izuzev trihlormetafosa-3, mogu se upotrebiti na okunicama gde se gaji vinova loza i voke samo pod kontrolom strunjaka za zatitu bilja. Zatitna sredstva koja su manje toksina za domae ivotinje, kao to su preparat N30, sumpor u prahu, plavi kamen, galica, fozalon, hlorofos, mogu upotrebljavati i sami vlasnici okunica, drei se uputstava.
NAIN IVOTA NAJVANIJIH TETOlNA I BORBA PROTIVU NJIH

Gundelj Larva gundelja gloe koru ila i stabla voaka i vinove loze i kao posledica toga ove zaostaju u porastu, a ponekad pojedine grane se i sue. Mladim vokama, okotu, sadnicama i sejancima gundelj nagriza korenov sistem i izaziva njihovo suenje. Larve gundelja uvek se nalaze u zemlji, i to u prolee u gornjem, oraninom sloju, a leti i zimi u dubljim slojevima. Larva je savijena u obliku luka, beliastouta sa glavom smee boje. Ima tri para dobro razvijenih nogu. U poslednjem stadijmu porasta larva dostie duinu 5,5 cm. Razvija se u toku tri godine. U poetku se hrani ilama trave, a zatim korenjem voaka i vinove loze. Kad zavri razvoj, larva na istom mestu u zemljitu pravi od zemlje neku vrstu aure i u njoj prelazi u lutku. Zatim se lutka pretvara u imago, potpuno razvijeni insekt. Sada gundelj tvrdokrilac izlazi iz zemlje, pari se i polae jaja u gornji sloj zatravljenog zemljita. Mere borbe. U vreme prekopavanja zemljita u prolee treba runo skupiti i unititi sve larve gundelja. Sem toga, treba putati ivinu na prekopano zemljite. Od ubriva dolazi u obzir samo kompost. Krvava va ivi na jabukama i to samo na korenovom sistemu. Raspoznaje se po kolonijama prekrivenim belom pauinastom prevlakom. Na napadnutim mestima na korenu stvaraju se zadeblanja, koja se raspadaju stvarajui rane sline raku. Krvava va prezimljuje, uglavnom, na korenovom sistemu, a samo delimino u pukotinama stabla. Njen razvoj traje vrlo kratko. U toku leta moe dati i do 15 generacija. Zbog toga je u polovini leta ima najvie. Prenosi se, uglavnom, sadnim materijalom. Mere borbe. Ako se sumnja na zarazu treba obilno poprskati stablo emulzijom 1%-naftinog ulja i 0,4% trihlormetafosa. Treba koristiti i bioloku metodu borbe unoenjem i razmoavanjem parazita osa kahaice. Saenje zdravih sadnica najsigurnije je sredstvo borbe. Podkornjaci Podkornjaci nagrizaju koru letorasta u obliku polukrugova pri osnovi pupoljka i na mestu gde se razgranjavaju mlade grane. Najveu tetu nanose larve. Hranei se korom, one prave pod korom itave mree hodnika i tako ometaju pravilno i normalno kretanje hranljivih materija. Deo drveta koji se nalazi iznad takve povrede obino izumire. Larva provodi zimu ispod kore. U prolee larva se pretvara u lutku, a potom se razvija imago. Pri izlasku ispod kore, potkornjaci nagrizaju koru, pravei sitne rupe nalik na sitnu samu, pri emu se lako zapaa mesto njihove kolonije. Kod kotiavih voaka iz takvih rupa esto curi smola. U toku jedne godine podkornjaci se razmnoavaju u dve generacije. Letenje odraslih insekata druge generacije pada u periodu od maja do jula, dok prva generacija izlazi u avgustu i u septembru.
Mera borbe. Osnovna mera borbe je sprovoenje normalne agrotehnike. Uklanjanje iz zasada slabih sadnica i suvih grana ne sme se propustiti. Ziak Larva ika nastanjuje se pod korom debla i pravi na drvetu velike vijugave hodnike ime ometa dospevanje hranljivih materija u pojedine delove stabla, usled ega stablo nekrotira i izumire. Mere borbe. Mere borbe protiv ika su iste kao i protiv potkornjaka. Ljubiasta titasta va Ova va ceo svoj ivot provede na kori vonih stabala. U letnje doba zaposeda ak i plodove. Stabla napadnuta Ijubiastom titastom vai zaostaju u razvoju, zatim se sue pojedine grane a onda i celo drvo. Stepen zaraenosti vidi se po crvenoljubiastim flekama na kori drveta i plodovima, koje se stvaraju kao posledica oduzimanja hranIjivih materija drveta. tetoina provodi zimu u stadijumu odrasle enke pod titom. Polaganje jaja poinje u aprilu i traje do sredine maja. Larve koje se razviju iz jaja zauzimaju mesto na kori drveta gde i ostaju sisajui sokove do svoje prirodne smrti. Larva titaste vai brzo poinje da obrazuje tit na svom telu, koji je kod enki ovalnog, a kod mujaka neto izduenijeg oblika. Ljubiasta titasta va daje dve generacije. Najee se pojavljuje na vonim kalemoviraa i sadnicama. Mere borbe. Prva mera je saenje zdravih sadnica koje se pre saenja poprskaju emulzijom koja se preporuuje i protiv krvave vai (vidi ranije). Odrasla stabla zaraena titastom vai prskaju se emulzijom od 10% petrojela ili 9% dizelnog goriva, ili 3 % petroleja ili dizelnog goriva s dodatkom 0,5% trihlormetafosa-3. Kalifornijska titasta va Ciklus razvoja ove tetoine umnogome je slian razvoju Ijubiaste titne vai. Kalifornijska titasta va smatra se karantinskom tetoinom, zato se ne dozvoljava uzimanje kalemgranica sa zaraenih stabala, a nije dozvoljena ni proizvodnja celokupnog vonog sadnog materijala blizu zaraenih zasada. Borba se sastoji u korienju preparata i obaveznim rokovima tretiranja. Mere borbe. Suzbijanje kalifornijske titaste vai vri se na slian nain kao i suzbijanje Ijubiaste titaste vai, kako po sredstvima tako i po nainu njihove primene. titasta va ljive Ciklus razvoja titaste vai ljive slian je razvoju Ijubiaste titaste vai. Napada stabla ljive i badema, a retko breskve, vinje i kajsije. Leti su mujaci na liu, gde se mogu lako zapaziti votane beliaste skrame, pa list izgleda kao da je pokriven prainom. iri se sadnim materijalom. Mere borbe. Pre svega treba uzimati za kalemljenje samo zdrave kalem-granice. U sluaju da su ovom tetoinom bile napadnute reznice za okulaciju ili sadnice, treba izvriti obilno prskanje preparatima 2% N30 i 0,4% trihlormetafosa-3. Prilikom rezidbe prvo treba ukloniti letoraste i granice koje su zaostale u porastu zbog ove vai. Oteena stabla napadom ove vai potrebno je pred poetak vegetacije tretirati jo jednom posle zimskog prskanja emulzijom koja sadri oko 8% petroleja ili 4% petroleja i 0,5% trihlormetafosa-3. Filoksera vinove loze Ovo je opasna tetoina vinove loze, posebno za evropsku pitomu lozu, mada nanosi izvesne tete i amerikoj lozi i nekim hibridima. Karakteristino je da filoksera kod evropske loze napada samo koren, a kod amerike loze samo lie. Na napadnutim delovima loze mogu se uoiti sitne, oko 1 mm dugake vai ukasto-zelene ili ukasto-smee boje. Na ilama evropske loze filoksera stvara oteenja u obliku zadebljanja i voria. Ove vai napadaju i tanke i debele ile, pa i korenov vrat i u stanju su da osue okot ve za 34 godine. Sa korena jednog okota na koren drugog okota prelaze kroz zemlju, i to utoliko bre ukoliko je zemIjite
rastresitije. Ne mogu da ive samo u pesku, pa se na peskovitim zemljitima jedino i mogu podizati vinogradi od evropske loze bez opasnosti od filoksere. Lisna filoksera, kao to je ve reeno, parazitira iskljuivo na liu amerike loze i njenih hibrida i moe da nanese priline tete matinacima amerike loze po loznim rasadnicima, jer isisava sokove iz lia, a posledica toga je mali prirast lastara. Mere borbe. Najefikasnije mere borbe protivu filoksere evropske loze je kalemljenje ove na otporne podloge amerike loze i njenih hibrida. Protivu lisne filoksere koja napada lie amerike loze, pak, koriste se razna hemijska sredstva, kao to su: kreozan, uto ulje, i dr. Kreozan i uto ulje upotrebljavaju se za zimsko prskanje u koncentraciji 1,5%. Lisni smotavac Gusenica rano u prolee napada unutarnje tkivo pupoljaka i mladog lia, u koje se esto i zavlai. Jae povreeni pupoljak se sui, dok se iz slabije povreenog pupoljka razvija unakaeno lie. Stetno dejstvo smotavca se zavrava prelaskom gusenice u stadijum lutke, to se poklapa sa poetkom cvetanja bagrema. U stadijumu lutke sraotavac provodi u pukotinama matinih grana i stabla. Posle mesec dana iz lutke izleu leptiri, koji polau jaja na gornjoj strani lista. Gusenice koje su se izlegle iz ovih jaja ne nanose tako velike tete kao gusenice prve generacije. Zimu provode u stadijumu gusenice u pupoljcima drvea i na mestu ravanja grana. Telo gusenice se uvek nalazi u auri slinoj cigari, sive boje. Mere borbe. U toku zime treba prskati 2%-kreozanom, u koncentraciji 1,52%, a preko leta preparatima parationa i fosfamida ili diazinona. Uoi cvetanja bagrema treba oistiti deblo i deblje grane od izumrle kore i postaviti lepljive pojaseve za hvatanje i unitavanje gusenica. Lisna va Lisna va se javlja na mnogim vonim vrstama i na bunovima nara i ribizle. Poto sisa biljne sokove, ona usporava rast mladih izdanaka i izaziva uvrtanje listova. Naroito veliku tetu nanosi mladim biljkama. Mere borbe. Hemijskim merama borbe treba se posluiti samo u sluaju da vai priinjavaju znatna oteenja, ili ako nema insekata grabljivaca koji se hrane lisnim vaima. Od hemijskih sredstava treba koristiti eliol, sevin ili diazinon i to u vreme vegetacije, a u toku zime kreozan. Krukina lisna buva Buva se razvija samo na stablu kruke. Larve krukine lisne buve siu sokove iz pupoljaka i listova i lue lepljivu tenost zvanu medna rosa". Ako se ova tetoina pojavi u velikom broju, lie pre vremena postaje mrko i opada. Stetoina se razvija veoma brzo, jer generacije smenjuju jedna drugu. Odrasla buva prezimljuje u raklama i pukotinama stabla i na opalom liu. esto prezimljuje i na drveu drugih vrsta, ukljuujui tu i umske i dekorativne vrste. Mere borbe. U jesen kad lie opadne treba ga skupiti i spaliti. U leto kad larve nagrnu, treba prskati stabla rastvorom parationa, malationa i dr. Grinje Na vonim stablima, naroito jabuke i vinje javlja se nekoliko vrsta grinja: pauinasta, mrka vona i crvena vona gnnja. Grinje napadaju lie i hrane se njegovira sokovima. Povreeno lie gubi normalnu boju i prevremeno opada. Kod takvih stabala smanjuje se otporsnost prema zimi a ako napadnu voe u veera broju, ono poinje da rodi periodino. Razvoj grinja u toku vegetacije je dosta brz, javlja se nekoliko generacija. Pauinasta grinja zimuje u stadijumu odrasle enke ispod opalog lia, u pukotinama i rupama drvea. Ostale grinje zimuju u stadijumu jajeta na kruni voaka. Mere borbe. Poto opadne, lie treba skupiti i spaliti. U jesen treba izriljati zemljite oko voaka i meu redovima. U toku vegetacije treba poprskati celo stablo akaricidima, a u toku zime sa DNOCpreparatima. Lisna osa esto nanosi tetu vinji, ljivi, trenji i kruki. Odrastao insekt pojavljuje se u prolee u vreme cvetanja voaka. Zenke polau jaja ispod piderma zelene cvetne loze, pri osnovi ainih listia. Izlegle larve prodiru u plodove im iziu iz jajeta. U plodovima ostaju 14 22 dana, a zatim odmile u zemlju i na dubini 1015 cm obrazuju aure u kojima provode sve do sledeeg prolea. Javljaju se u dve generacije: prva generacija nanosi tetu u maju, a druga u julu. Prezimljuju u stadijumu larve u zemlji ispod krune voke. Mere borbe. U jesen ili rano u prolee, treba prekopati zemljite oko voki. Osim toga, voke treba oprskati sevinom, parationom i lindanom neposredno pre nego to se razviju larve. Jabuni moljac To je noni leptir snenobele boje. Gusenica je tamnosiva, duine 1618 mm. Prezimljava u stadijumu gusenice na granicama voke. Rano u prolee gusenica se smeta na nabubrele pupoljke, a zatim se hrani liem opredajui oko njega pauinastu mreu. U ovim gnezdima gusenice se uaure i leptiri izlaze sredinom juna. Jaja polau na tankim granicama u gomilice od 4060. Iz jaja se razvijaju gusenice koje do prolea ne naputaju leglo. Mere borbe. U jesen, kad lie opadne, skupi se i spali, a zemljite oko voaka i meu redovima se
izrilja. Rano u prolee debla i matine grane se oiste od stare i odlubljene kore i zajedno sa suvim granama spale. U toku zime prskaju se voke kreozanom, a u vreme vegetacije preparatima parationa, malationa i diazinona. Jabuna stenica Stenica provodi ivot na naliju listova jabuke. Njeno prisustvo zapaa se po crnom izmetu na listovima, a isto tako moe se videti i sama stenica, koja ima prozrana krila. Hrani se sisanjem sokova listova, zbog ega lie postaje prozrano i umanjuje svoiu funkciju. Mere borbe. Suzbija se insekticidima sa sistemanim dejstvom. Smokvin moljac Mlade gusenice smokvinog moljca hrane se mekim delom poleine lista, dok u starijem dobu jedu obe strane lista pa ak nagrizaju i sam plod. Smokvin moljac prezimljuje u stadijmu odrasle gusenice u pukotinama i naprslim delovima buna, u ravama grana i u zemljitu pod bunora. Prvo izletanje leptira i polaganje jaja obavlja se poetkom maja. Vea oteenja listova od gusenica nastupaju kasnije u junu, julu i avgustu. Smokvin moljac daje tri generacije. Mere borbe. U prolee odmah po odgrtanju bunja, treba oistiti sve pukotine i naprsle delove na bunu smokve pomou ice sa zaiIjenom kukom i odmah sve to spaliti iz ovih pukotina. Od agrotehnikih mera ne sme se izostaviti duboka obrada zemljita. Od hemijskih sredstava se u toku vegetacije oristi lindan. Jagodin surla Surla napada lie jagode. Pojavljuje se na biljkama neposredno pred zametanje plodova, to znatno spreava primenu hemijskih sredstava u borbi protiv ove tetoine. Mere borbe. Surla se suzbija prskanjem preparatima lindana, diazinona ili parationa, i to pre i odtnah posle cvetanja. Za unitavanje tetoine koriste se i specijalni mamci u vidu vroica napravljenih od gaze. Jabuni smotavac Jabuni smotavac se smatra velikom tetoinom jabuke, kruke, dunje i kajsije. U uslovima Uzbekistana ovaj smotavac ima tri, a kod nas u Jugoslaviji dve generacije. Prvo izletanje leptira i polaganje jaja pada u vreme posle cvetanja jabuke sorte renete ili posle cvetanja sorte belog ruzmarina ili u vreme cvetanja bagrema. Polaganje jaja traje ceo mesec dana i vrlo esto se zavrava krajem maja, kada se ve mogu nai gusenice u ranim plodovima. Sledee izletanje leptira poinje 46 dana posle zavretka cvetanja jabuke. Ovaj ciklus traje isto koliko i prvi. Tree izletanje leptira poinje oko 90 dana od zavretka cvetanja, i traje po prilici do kraja jula, a nekada se produava do septembra. Usled toga u vonjaku se od kraja cvetanja do berbe plodova mogu istovremeno nai i leptiri koji se pare i polau jaja i gusenice u plodovima razliite starosti. U poetku vegetacionog perioda leptiri polau jaja na lie, preteno u gornjem delu krune, a kasnije i na sve lie i na plodove. Jedna enka poloi 15 do 50 jaja. Leptir preko dana boravi na skrivenom mestu na stablu, izlee preteno u veernjim ili u ranim jutarnjim asovima. Leptiri ne preleu sa stabla na stablo
ako na svakom stablu ima dovoljno plodova. No mogu preletati i u susedne vonjake, ali samo na odstojanja do 100 m. Po izlasku iz jajeta, gusenice se zavlae u unutranjost krune. im se izlegu gusenice se ubuuju u mlade plodove, gde se hrane mesom ploda, a zatim prodiru u semenu kuicu i hrane se vonim semenom. U poetku sezone, kada su plodovi jo nerazvijeni, jedan plod je mali za potpuni razvoj gusenice. Zato kad pojede unutranojst jednog ploda, gusenica prelazi na drugi, najblii plod. Na taj jiain ona moe u toku svog razvoja da uniti do tri ploda. Kad zavri razvoj, gusenica pravi u poslednjem plodu irok hodnik kroz koji izlazi traei mesto gde e se pretvoriti u lutku. To su najee pukotine i rupe na granama drveta, na samom stablu, na korenovom vratu, a ako se na granu i stablo stavi pojas od sargije ili grube hartije, onda se pod pojasom moe nai mnotvo takvih lutki. Ako je zemljite kod korenovog vrata suvo i ugaeno i ima pukotina, onda se smotavac tu zaustavlja i pretvara u lutku. Od poetka zaaurivanja pa do izleta leptira potrebnoje u toplom periodu 1012 dana, a u hladnom oko 16 dana. Stetoina prezimljuje u auri na skrivenim mestima. Izvestan broj gusenica pravi aure na mestu gde se uvaju plodovi, poto su se nalazile u plodovima smetenim na uvanje. U prolee gusenice se pretvaraju u lutke, a zatim u leptire. tetoina podnosi i vrlo niske zimske hladnoe. Mere borbe. Rano u prolee, ali ne kasnije od marta, zemljite treba prekopati uz prevrtanje plastica i usitnjavanje krupnih grudvi. U isto vreme grane, stabla i korenov vrat drveta, a isto tako i rupe i pukotine na stablu treba dobro oistiti i spaliti. Krajem maja ienje debla ponoviti i pukotine, naprsnua i druge neravnine zamazati plastinom masom, koju moemo kupiti u radnjama za gitovanje stakla na prozorima. Posle toga na stabla i debele grane treba namestiti klopke (odnosno pojaseve od sargije ili kuine) pod koje e se gusenice uvui da bi se uaurile. Plodovi koji su oteeni od gusenica smotavca te usled toga opadaju mogu se preraivati i upotrebljavati u dome svrhe. Crvljive a neopale plodove treba ubrati i upotrebiti na isti nain kao da su opali. Suzbijanje hemijskim sredstvina pokazalo se vrlo efikasno. U tom cilju upotrebljavaju se preparati diazinona, sevina i parationa. Svako od ovih sredstava koristi se po uputstvu fabrike koje je ispisano na ambalai. Za suzbijanje smotavca treba koristiti i pojaseve koji se postavIjaju na debla voaka i deblje grane, o emu smo ve govorili. ljivin savija Gusenica ljivinog savijaa hrani se plodovima ljive, danerike, vinje, trenje i kajsije. Oteeni nedozreli plodovi ne mogu se nizata upotrebiti, dok se crvljivi zreli plodovi mogu koristiti za preradu. Sljivin savija daje dve generacije u toku vegetacije. Prvi letnji leptiri javljaju se od aprila do juna, a drugi jula ili avgusta. Najmnogobrojnija je druga generacija, koja esto prouzrokuje veliku tetu. ivot ljivinog savijaa slian je ivotu jabunog savijaa. Razlika je samo u izboru vrste voaka, u broju generacija i u mestima zimovanja. Ovaj smotavac prezimljuje u stadijumu razvijene gusenice u auri, u gornjem sloju zemljita, u blizini stabla voke. Mere borbe. U martu zemljite ispod stabla treba dobro prekopati uz okretanje plastica i usitnjavanje krupnih grudvi. Okopavanje se ponavlja u drugoj polovini juna. Osim toga, opale i crvljive plodove treba skupljati i zakopavati u zemlju. Stabla treba prskati, poglavito protiv druge generacije tetoina sredstvima na bazi lindana, diazinona i sevina. Vreme prskanja se odreuje prema pojavi leptira. Vinjin rila Ova tetoina napada plodove vinje i trenje. Odrasli insekat hrani se mesom plodova i u njih polae jaja. Larve nagrizaju koticu i unitavaju jezgro. Crvljivi plodovi mnogo gube od svoje upotrebne vrednosti. tetoina zimuje u stadijumu odrasle larve u zemlji gde pravi hodnik ispod krune voke. Ovi hodnici se nalaze u gornjem sloju zemljita na dubini 24 cm. U prolee, im pone vegetacija, odrasle tetoine izlaze iz zemlje i prelaze na stablo, gde se u prvo vreme hrane pupoljcima, zatim cvetovima i naposletku plodovima. Jaja polau na koticu ploda. Larve koje iz jaja izlaze probijaju se u jezgro ploda, gde zavravaju svoj razvoj u vreme sazrevanja plodova. Posle zavrenog razvoja izlaze is kotice, silaze na zemlju i u povrinskom sloju prezimuju. Mere borbe. U jesen, kad opadne lie i rano u prolee, pre poetka vegetacije, zemljite ispod krune treba prekopati uz prevrtanje plastica i usitnjavanje krupnih grudvi. U toku zime treba nekoliko puta zemljite dobro nakvasiti. U prolee s poetkom vegetacije na stabla treba postaviti lepljive pojaseve. Pojaseve treba obnavljati. Bube se stresaju na sargiju prostrtu ispod drveta. Ovo se obavlja u zoru. Od hemijskih sredstava treba koristiti lindan, diazinon ili sevin. Pepeljasti groani moljac Ova tetoina napada okot vinove loze. Gusenice se hrane cvetnim pupoljcima, a kasnije
bobicama groa. Oteeni pupoljci ne daju groe, a oteene bobice ili ostaju nedovoljno razvijene ili istrule. Groani moljac prezimljava u stadijumu lutke ispod odlubljene kore, u pukotinama i rupama podupiraa, delimino i na zemlji ispod opalog iia. U toku vegetacije daje 3 generacije. Najbrojnija je poslednja generacija, koja nanosi veliku tetu zrelom grou. Prvo izletanje leptira poinje u vreme pojave grozdova sa cvastima i traje 2530 dana. Posle zavretka prvog poinje drugo izletanje leptira, a zatim tree. Razvoju groanog moljca pogoduju gusti izdanci na okotu, a isto tako i poveana vlanost. Mere borbe. Treba gajiti lozu na podupiraima i spalirima i ne dozvoliti gusti porast izdanaka. Lozu zalivati samo po potrebi, ali bez plavljenja okota. Kada se zemljite prosui, treba ga kultivisati. U prolee posle odgrtanja okota, podlubljenu koru treba skinuti, sakupiti i na mestu spaliti, a zemljite ispod okota prekopati uz okretanje plastica. Od hemijskih sredstava upotrebljavaju se preparati na bazi parationa, a uspeno se koristi i sevin i diazinon.
VANIJE BOLESTI VOAKA I VINOVE LOZE

Pegavost (rupiavost lia) Ovo oboijenje kotiavih voaka izaziva parazitna gljivica i neke bakterije. Na ovu bolest naroito je osetljiva kajsija, ali ako u prolee ima velikih padavina, tada se bolest proiruje i na druge vrste voaka. Bolest prvenstveno napada mlade izdanke, pupoljke, lie i plodove, od ega se ovi sue. U poetku se na listovima javljaju okrugle mrke pege, koje zatim odumiru i ispadaju iz lista. Tako dolazi do rupiavosti listova. Kada zaraza dopre do peteljke, onda ceo list odumire i opada. Na plodovima kajsije stvaraju se pege mrke boje sa izratajima. Ako je bolest razvijenija pege se spajaju u jednu fleku. Bolest se razvija iz arita koja se nalaze u starim delovima kore drveta. Zaraza se iri po kruni drveta kapljicama kie. Mere borbe. Sastoje se u punoj primeni agrotehnike, u redovnom orezivanju i zimskom prskanju strabla 3%-bordoskom orbom ili 5% kreno-sumpornom orbom. Prskanje se moe preduzimati i u vreme bubrenja pupoljaka, kada se bordoska orba upotrebljava u koncentraciji 1%. Ako u periodu cvetanja ili odmah posle cvetanja padne kia, treba ponovo prskati stabla kajsije sa 1% bordoskom orbom, stabla ljeve sa 0,75% i stabla breskve sa 0,5 % bordoske orbe. Posle 10 dana prskanje treba ponoviti. Kovrdavost lista breskve Kovrdavost lista breskve izaziva gljivica poznata kao Taphrina deformans. Ova bolest se odlikuje time to lie poveava svoju normalnu veliinu, postaje debelo i talasasto. Kasnije takvo lie dobija crvenkastu boju, a odozdo se pokriva belom skramom, tj. sporama koje prouzrokuju bolest. Mere borbe. U toku zime voke treba prskati kreozanom, a rano u prolee stabla breskve tretirati ortocidom. Obolele delove grana odsecati i spaljivati. Pepelnica Pepelnica najee napada jabuku i breskvu. Ona se moe pojaviti na vinovoj lozi i na jagodama i cveu. Osobine bolesti: na povrini lista se prvo pojave slabo izraene pepeljaste skrame, a kasnije se obolelo lie deformie, delimino dobije mrku boju i debeli sloj belog pokrova. Mere borbe. U njih spada opraivanje ili prskanje voaka preparatima na bazi sumpora. Dobri rezuitati dobijeni su prskanjem voaka pre cvetanja sumporno-krenim rastvorom, a u toku vegetacije kosanom (300400 g na 100 lit. vode) ili afuganom (100 g na 100 lit. orbe) ili benlejtom (po uputstvu na ambalai). Hloroza Od hloroze oboljevaju mnoge vrste voaka, vinova loza i jagodaste kulture. Hloroza se poznaje po promeni boje lia i mladih izdanaka, pri emu izezava karakteristina intenzivno zelena boja. Izaziva je viak organske mase u zemljitu i nedostatak mikroelemenata. Mere borbe. Izbegavanje suvinog unoenja u zemljite organskih ubriva i mineralno-azotnih ubriva i otklanjanje suvine vlage u zemljitu. Hloroza se suzbija unoenjem u zemljite modre galice. ili rastvora sumporne kiseline. Modru galicu treba rastvoriti u vodi i rastvor sipati u plitke jame oko korenovog vrata. Postoje i specijalni preparati kojia se mikroelementi unose prskanjem lia. Postepeno suenje voaka Suenje stabla dolazi iz vie uzroka, no najee zbog slabe podloge, duboke sadnje i truljenja korenovog sistema. Ovo poslednje moe nastati zbog nedostatka aeracije, odnosno zbog jake ugaenosti zemIjita, velike vlanosti zemljita, oteenja korenovog sistema, suvinim koliinama mineralnih ubriva, povredama kore na stablu i korenovom vratu, sunevim pregrejavanjem i jesenjim i zimskira mrazevima. Naroito je vrat korena osetljiv prema navedenim uzrocima, jer se nalazi na takvom mestu gde su ovi faktori najaktivniji.
Prilikom jesenjeg kaljenja stabla na niske temperature, korenov vrat koji je prekriven gornjim slojem zemljita, ne osunava se direktno zracima sunca, a zemljite se zagreva preko celog leta i umereno mu daje toplotu. Zbog toga korenov vrat postaje mnogo osetljiv prema mrazu. U naim uslovima jesenje-zimsko naglo zahlaivanje temperature vazduha do ispod 8C i to esto bez snenog pokrivaa, dovodi do velikog pada temperature gornjeg sloja zemljita i donjeg sloja vazduha za 23C nie od temperature vazduha na 5070 cm iznad zemlje. Pod takvim uslovima i moe se desiti da e se najpre smrzavati kora na korenovom vratu, koja se nalazi u gornjem sloju zemljita. Kod nekih vrsta i sorta voaka, kao na primer kod sorte jabuke zlatna grana, kora na stablu se smrzava ak i iznad korenovog vrata. U najtoplijem periodu, kada krune drvea jo nisu velike i kada prave slabu senku oko stabla, korenov vrat se opet nalazi u neravnomernim klimatskim uslovima. Tako, na primer, ako se vazduh zagrejao oko podne do 38 ili 40, to se esto deava u Uzbekistanu, tada se gornji sloj zemlita oko korenovog vrata moe zagrejati d 65 i vie, to predstavlja kritinu temperaturu za ivot biljaka i biIjnih elija. Oteenje kore mrazom ili sunevim zagrevanjem dovodi do potpunog ili deliminog odumiranja stabla i njegovih delova. Kod potpunog odumiranja drvo se sui momentalno u toku nekoliko dana, ne zbacujui poutelo lie. Kod postepenog izumiranja suenje moe trajati i nekoliko godina. U ovom procesu sadejstvuju mnogi mikro-organizmi koji se razvijaju na raun polumrtve kore. Odumiranje kore i suenje voaka ne tee jednovremeno, pogotovu ako stablo ima veu rezervu hranljivih materija, pa na njihov raun moe egzistirati nekoliko meseci. Treba naglasiti da sve vrste i sorte, pa ni sva vona stabla nisu podjednako osetljiva na temperaturne promene, jer svaka voka poseduje svoj individualni razvitak. Poneka stabla su vrlo otporna prema mrazevima i visokim temperaturama, dok druga nemaju takve sposobnosti. Mere borbe. Treba saditi samo standardne sadnice sa dobro razvijenim korenovim sistemom i nadzemnim delovima. Prilikom saenja treba se strogo pridravati odreenih pravila. Posaene sadnice u toku celog ivota moraju imati dobru negu i punu agrotehniku, koje obzebeuju uspeno razvie u vegetaciji i blagovremeno zdrvenjavanje u jesen. Protiv sunanog zagrevanja stabla voaka treba prskati krenim mlekom dva puta: prvi put rano u prolee (februar) a drugi put u jesen (novembar). U pojedinim sluajevima, kada se kre brzo spere od kie, kreenje treba ponoviti. Da bi se izbeglo smrzavanje korenova vrata voaka potrebno je odgrnuti zemlju oko stabla do prvih matinih ila, a u novembru pred naglo zahlaenje, odgrnuti deo korenovog vrata dobro zagrnuti i napraviti humicu u obliku krtinjaka iznad povrine zemlje. U martu prilikom prekopavanja zemljita ispod krune voaka zemljite kod korenovog vrata poravnati do normalnog nivoa. Pepelnica vinove loze (oidium) Pepelnica ili oidijum vinove loze je iroko poznato gljivino oboIjenje okota vinove loze. Napada sve nadzemne vegetativne organe okota mlade lastare, peteljke grozda, bobice i lie. To dovodi do smanjenja rodnosti, odnosno produktivnosti okota i u narednim godinama. Bolest se manifestuje tek posle jakog razvoja gljive u obliku pepeljaste navlake na zelenim delovima okota, to na kraju dovodi do mrke boje tamo gde je bila takva skrama. Organi gljive prezimljuju uglavnom u okcima odnosno pod niihovim Ijuspama. Razvoj gljive ide zajedno sa porastom mladih lastara. Ali u to vreme gljiva je neprimetna za Ijudsko oko. Razvie gljive potpomau: suvina vlaga od padavina i jaeg zalivanja okota, temperature vazduha koja ne prelaze 38C, oslabljeni porast izdanaka, velika gustina lastara na okotu, slabo provetravanje i nedovoljno obasjavanje izdanaka sunevim zracima. Mere borbe. okote treba normalno opteretiti mladim izdancima i rodom. Krakove i mlade izdanke treba rasporediti na podupiraima, uzimajui u obzir provetravanje i osunavanje, a viak izdanaka uklanjati sa okota jo pre cvetanja. Zalivati lozu samo po potrebi, ali s dubokim natapanjem zemljita, a posle zalivanja unitavati korov i kultivirati zemljite. Vai kao pravilo da se okoti zaprauju meavinom mlevenog sumpora i krea u prahu: prvi put kada se na izdancima obrazuje 68 listova; drugi put u oi cvetanja; trei put u jeku cvetanja ili po zavretku istog, a etvrto zapraivanje izvodi se samo u tom sluaju ako je krajem maja ili juna pala kia ili ako su okoti od jako bujnih sorta pa se meusobno zasenjuju. Ovo zapraivanje obavlja se deset dana posle treeg zapraivanja. Zapraivanje loze izvodi se specijalnim aparatima-zapraivaima, runim ili motornim. Sumporni cvet i kre u prahu meaju se u odnosu: dva dela sumpora i jedan deo krea. Kre se pretvara u prah dranjem na vazduhu u tankom sloju. U toku 23 dana, pod uticajem vazduha i rose, kre prelazi u prah (vazduno gaenje krea). Posle toga ovaj kre treba prosejati i potom meati sa sumporom. U periodu cvetanja upotrebljava se sumpor bez krea. Za suzbijanje oidiuma sve vie se upotrebljava kvaljivi sumpor Pegava antraknoza
Ovo je gljivino infektivno oboljenje okota vinograda. Napada sve nadzemne delove okota. Na izdancima se pojavljuju pege mrke boje, koje se vremenom poveavaju, dobijajui izdueni, okruglasti oblik. esto se ove pege spajaju, stvarajui na izdancima duboke rane. Na bobicama pege se javljaju neto kasnije. Obolele bobice su nepravilnog oblika, sa pukotinama kroz koje se vide semenke. Prouzrokova ove bolesti je gljiva koja prezimljuje na obolelim izdancima; u prolee, na obolelim mestima, javljaju se kod gljiva organi za razmnoavanje, zvani gljivine konidije, koje se ire pomou kapljice kie i tu stvaraju nova arita. Umnoavanje gijive je slabije, u glavnom, posle prve polovine leta. Antraknoza napada okote, koji se nalaze po niskim, vlanim mestima ili u vinogradima u kojima se ne primenjuje agrotehnika. Mere borbe. Prskanje protiv plamenjae spreava i pojavu bolesti. Cerkospora Cerkospora je infektivno gljivino oboljenje okota vinove loze. Napada lie i mlade izdanke, naroito u drugoj polovini leta, a esto i do prevremenog odumiranja lia. Cerkospora se ispoljava po zaposednutosti listova u obliku rasplinutih fleka, s gornje strane neto otvorene boje, a sa donje tamno-mrke boje. Mere borbe. Da bi sve bilo u zdravom stanju treba strogo primenjivati agrotehnike mere, onako kako je postupljeno kod pepelnice. Sem toga, s pojavom oboljenja okote treba prskati sa 1% bordoskeorbe, ponavljajui prskanj dva-tri puta izmeu 810 dana. Prilikom prskanja neophodno je sredstvom nakvasiti nalije listova.
HEMIJSKI PREPARATI ZA SUZBIJANJE BILJNIH BOLESTI I TETOINA

Preparat N 30 (Preparat pod ovim nazivom ne moe se nai u Jugoslaviji) To je fabriki koncentrat naftine emulzije. Sivkaste je boje, a po konzistenciji podsea na mileram. U emulgirovanom stanju sadri 80% nafnog ulja. Nije otrovan za oveka i domae ivotinje. Od ovog preparata spremaju se emulzije koje se primenjuju za proleno prskanje protiv titastih vai, razume se, razblaene vodom u odreenim odnosima. Pri korienju ve razblaene emulzije potrebno ju je ee mukati, a prilikom prskanja kvasiti obilnije celokupno stablo ili okot, ne ostavljajui nepoprskane delove. Sumpor u prahu iroko poznati preparat, koji nema otrovnih svojstva za oveka i ivotinje i nezamenjiv je kao preparat za unitavanje mnogih tetoina i bolesti poljoprivrednih kultura. Ovim preparatom spremaju se pranjave smee za zapraivanje biljaka protiv bolesti i tetoina, a isto tako i kreno-sumporne orbe za prskanje voaka i vinove loze protiv nekih bolesti. Pre upotrebe zgrudvani sumpor treba osuiti i potom ga samleti i prosejati kroz isto sito. Sumpor moe biti i zapaljiv, a u disperznom stanju moe se upaliti ak i od iskre. Plavi kamen Plavi kamen ima izgled tamno-plavih kristala. U dodiru s vlanim vazduhom kristali se vremenom raspadaju i pretvaraju u sivi praak. Za oveka i domae ivotinje otrovan je ako dospe u unutranjost organizma. Koristi se za spravljanje bordoske orbe, koja se upotrebljava za suzbijanje mnogih bolesti na vokama i vinovoj lozi. Zelena galica To je prljavo-sivi praak, koji se u vodi dobro rastvara i kao takav upotrebljava za prskanje okota vinove loze protiv antraknoze, a isto tako i za leenje biljaka od hloroze. Fozalon (Preparat pod ovim nazivom ne moe se nai u Jugoslaviji) Preparat irokog spektra. Za oveka i domae ivotinje umereno otrovan. Njegova upotreba u tretiranju voaka dozvoljava se najkasnije 30 dana pre poetka berbe plodova. Najveu primenu naao je u prskanju stabla protiv jabunog smotavca, unitavajui uz put i ostale tetoine. Upotrebljava se u obliku 35% praka i 30% koncentrata tenosti. Oba oblika primenjuju se razblaeni vodom do potrebne koncentracije za prskanje biljaka. Hlorofos (Preparat pod ovim nazivom ne moe se nai u Jugoslaviji) Poznat preparat, jer se vrlo esto primenjuje u borbi sa tetnim insektima. Za oveka i domae ivotinje srednje otrovan. Njegovo dejstvo ispoljava se brzo, ali je relativno kratkotrajno. Preparat izlazi iz fabrike u vidu tehnike paste sive boje ili praka, koji se lako rastvara u vodi. Oba oblika rastvaraju se u vodi do koncentracije koja je propisana i njome se, zatim prskaju stabla.
strana 73 / 80
Anabazin sulfat (neonikotin) i nikotin-sulfat Anabazin-sulfat i nikotin-sulfat su fabriki preparati visoke koncentracije. Jako su otrovni za oveka i domae ivotinje, pa je zato njihova upotreba dozvoljena samo pod nadzorom agronoma za zatitu biljaka i pri korienju specijalnih maina. Visokokoncentrovani preparati mogu se u potpunosti zameniti niskokoncentrovanim preparatima koji se pripremaju na domai nain ekstrahovanjem mahorke ili drugog jakog duvana. U sve tenosti za upotrebu koje sadre nikotin ili anabazin, ukljuujui tu i one sluajeve kada se oni spremaju od ekstrakta duvana ili mahorke, obavezno treba dodavati 3040 g sapuna na 10 lit vode ili krea 100 g na 10 lit. vode. Trihlormetafos 3 (Preparat pod ovim nazivom ne moe se nai u Jugoslaviji) Trihlormetafos-3 je tamno-mrka gusta tenost s jako izraenim neprijatnim mirisom, koji sadri 50% aktivne materije. Proizvodi se umesto tiofosa. Manje je otrovan za oveka i domac ivotinje od tiofosa. Zbog otrovnog dejstva i neprijatnog mirisa u uslovima okunica Trihlormetafos-3 moe biti iskorien samo u izuzetnim sluajevima, kada se stabla nalaze daleko od zgrada za stanovanje. Osim toga, postoji mogunost da se okunica sa, vokama izoluje od kue za stanovanje ianom ogradom. Pri svemu tome upotreba trihlormetafosa-3 u znatnoj meri poveava efikasnost ranog prolenog prskanja protiv titaste vai, a isto tako i protiv gusenica koje se tu uauravaju, kao to je na primer, jabuni smotavac. Pri prskanju naftanim uljem u emulziji sniava se koliina 34 puta u poreenju sa koliinom koja se uzima za prskanje stabla pre otvaranja pupoljaka. Trihlormetafos-3 u emulziji upotrebljava se u koliini 50 g na 10 litara vode. Protiv gusenica koje prolaze kroz stadijum uauravanja jabunog smotavca primenjuje se sledei postupak. Tenost za prskanje spravlja se od 0,5 kg trihlormetafosa i iste koliine preparata 0 i 10 litara vode. Ovom meavinom u prvoj polovini aprila prskaju se korenovi vratovi plodonosnih stabala jabuke i osnove debelih grana, ako na njima postoje pukotine. Prskanje se obavlja prskalicama iji mlazevi prodiru duboko u pukotine. Krajem maja istom meavinom prskaju se pojasevi za hvatanje gusenica, koji su nameteni na deblima. Isto tako, treba poprskati i strugotinu koja je zastrta oko voaka radi mulovanja, naroito deo koji se nalazi u neposrednoj blizini debla voke.
SPREMANJE I PRIMENA RAZBLAENIH SREDSTAVA ZA SUZBIJANJE BOLESTI I TETOINA

Hemijski preparati koji se primenjuju protiv tetoina i bolesti u obliku u kome dospevaju od fabrike gde se proizvodi ili mesta gde se pripremaju obino su zasieni visokim sadrajem aktivne materije. Zasienost takvim materijama izraava se u procentima. Zbog toga; pre upotrebe, ovi preparati moraju se razblaiji vodom do odreene koncentracije. Radi uproavanja postupka uzima se odnos koliine preparata i koliine vode kojom se preparat razblauje. Na primer, ako koncentrat nekog preparata sadri 30% aktivne materije, onda se primenjuje odnos 2:1000, to e odgovarati koncentraciji tenosti koja se upotrebljava za prskanje: i to u odnosu na preparat 0,2%, a u odnosu na aktivnu materiju 0,06%. Tenost koja se upotrebljava za prskanje, a sadri u odreenoj koncentraciji naftino ulje naziva se emulzijom, a tenost koja se priprema od prakova naziva se suspenzijom. Ni emulzija ni suspenzija nisu postojane. U njima se za vreme mirovanja estice ulja ili praka taloe ili plivaju po povrini, usled ega tenosti nisu homogene. Da bi se ovo izbeglo treba ih pripremati pred samu upotrebu, i pri obavIjanju prskanja moraju se ee mukati. Bordosku orbu takoe treba s vremena na vreme mukati, jer delii krea lako se taloe posle izveznog mirovanja. Rastvor je tenost kada se preparat potpuno rastvorio u vodi. Tu spadaju kreno-sumporna tenost, nikotin, anabazin i sapun. Koncentrat mineralno-uljane emulzije U vreme zimskog mirovanja i pred otvaranja pupoljaka, mlazom iz prskalice treba potpuno okupati" sve delove voke. Prskanje se obavlja kada je kora na drvetu suva, a temperatura vazduha je najmanje 8C. U periodu vegetacije stabla ili okoti prskaju se sitnim mlazom tenosti, poput magle, pri emu nastojavati da budu dobro nakvaeni, ukluujui i nalije listova. Prskanje se obavlja rano ujutru ili uvee. Ako su izgledi za kiu prskanje treba odloiti. Odnos materija u koncentratu treba da bude: ulje 1 deo, vode 1 deo, sapuna u komadu 0,3 dela, tj. ako se priprema 20 litara koncentrata, onda se uzima 10 lit. ulja, 10 litara vode i 3 kg sapuna. Kad se koristi glina onda 1 deo sapuna zamenjuje se sa 1,5 delom suve gline. Sapun se sitno isee noem i rastvori u maloj koliini vode. Ako se umesto sapuna iskoriava glina, onda rastvorena glina u vodi treba da bude gusta kao pavlaka. Sapun ili glina spravljaju se u kazanu ili buretu. Zatim, uz stalno meanje treba u ovaj rastvor sipati ulje i uneti ostalu koliinu vode. Pravilno pripremljen koncentrat mora biti po boji i konzistenciji homogen i ne sme ulje plivati po
povrini. Koncentrat se razblai vodom da bi se dobila tenost za upotrebu. Ako je za spravljanje koncentrata bilo upotrebljeno ulje, onda se za dobijanje 45% tenosti za prskanje uzima 810 lit. koncentrata i razblai sa 9092 lit. vode. Za korienje dizel goriva i pelroleja potrebna je koncentracija od 10%, pa se u 80 lit. vode sipa 20 lit. koncentrata. ko se emulziji za prskanje dodaje trihlormetafos, onda se u emulziji za prskanje koliina razblaujuih koncentrata smanjuje za 34 puta, a voda poveava na odreenu meru. mulzija se priprema neposredno pred prskanje. Plavi kamen Sastav. Kristali plave boje. Aktivna materija je CuS4 x 5H20 sa 25% bakra. Primena. Rastvor plavog kamena uz dodatak gaenog krea slui za spravljanje bordoske orbe" koja se koristi za suzbijanje prouzrokovaa plamenjae vinove loze, plamenjae krompira i paradajza, kao i za suzbijanje drugih gljivinih parazita. Koristi se takoe i za dezinfekciju rana na vokama posle grada. Upotrebljava se u koncentraciji 0,51% za letnja prskanja, odnosno 12% za zimska prskanja. Spravljanje 1% bordoske orbe U bure zapremine 100 litara sipa se 90 litara vode. Zatim se kesica od retkog platna u kojoj se nalazi 1 kg plavog kamena potopi u ovu vodu, kako bi se plavi kamen potpuno rastvorio. U drugi sud sipa se 10 litara vode i u ovoj vodi razmuti zagaeni kre koji se dobio od 0,5 kg negaenog krea. Potom se kreno mleko polagano sipa u rastvor plavog kamena i neprestano mea. Pre nego to bude ulivena sva koliina krenog mleka, treba uzeti listi fenolftaleinske hartije i zamoiti je u dobro promeanu orbu. Ako listi ostane beo, znak je da treba dolivati jo krenog mleka. Ako ovaj listi porumeni, treba prestati sa dolivanjem krenog mleka. Naposletku, u orbu se dolije jo onoliko iste vode koliko nedostaje za 100 litara orbe. Gotovu orbu treba odmah koristiti za prskanje. Otrovnost. U koncentraciji u kojoj se primenjuje, plavi kamen je neotrovan, pa se bez ogranienja moe koristiti do pred samu berbu. Nije otrovan ni za pele. Kompatibilnost. U veini sluajeva bordoska orba nije kompatibilna sa drugim pesticidima koji se koriste u zatiti bilja te je meanje bezpredmetno. Fitotoksinost. Ukoliko se bordoska orba pripremi na nain ka-ko je to u uputstvu navedeno, nee doi do pojave fitotoksinosti na tretiranim biljkama. Napomena. Za prva tretiranja vinove loze, dok je lie neto nenije, preporuuje se upotreba Cineba S-65, a za kasnija tretiranja treba koristiti bordosku orbu ili neki drugi fungicid na bazi bakra (B. kre-super, B.kre-50, B.kre-25 i sl.). Krenosumporna orba Prvo treba pripremiti ekstrakt. Na jedan deo krea visokog kvaliteta uzima se dva dela sumpora i 17 delova vode: na 1 litar vode dolazi 60 g krea t 120 g sumpora u prahu. Kre se prvo gasi u vodi, a sumpor se muti u vodi dok se ne stvori itka pasta. Kreno mleko i pasta od sumpora sipaju se u sud i tome se dodaje ostatak vode. Ova smea kuva se na vatri 6070 minuta, meajui je neprekidno drvenom lopatom. Pred zavretak kuvanja na 20 minuta isparenu tenost treba dopuniti vodom, do prvobitnog nivoa u kazanu. Poto je kuvanje definitivno zavreno tenost se ostavi da se ohladi i da se staloi. Zatim se bistri deo tenosti odlije a ostatak filtrira kroz platno. Gotova tenost mora biti vinjeve boje i providna. Ako povrinu ove tenosti zalijemo tankim slojem petroleja onda se ona moe uvati due vreme. Pre upotrebe ovu tenost razreujemo vodom do potrebne koncentracije za upotrebu. Areometrom odreujemo njenu gustinu i utvrujemo jainu dobivenog rastvora, koristei se pri tome tablicom broj 1. Duvanski ekstrakt Duvanskim ekstraktom se zamenjuju raztvori nikotin-sulfata i anabazin-sulfata u borbi sa svim vrstama vai, lisnom bubom kruke i larvom titastih vai. Za spremanje ovog ekstrakta uzima se duvan mahorka. Mahorku, iseckanu kao rezance ili isitnjenu kao prainu od istog duvana potapamo u vodu u odnosu 0,5 kg na 10 litara vode. Dobivena smea dri se na suncu 23 dana i mea 23 puta dnevno. Zatim ovu smeu filtriramo kroz platno. Dobijeni ekstrakt uva se u dobro zatvorenoj posudi i u prohladnom mestu. Pred upotrebu ekstrakt se razblai vodom u odnosu 1 deo ekstrakta i jedan deo vode. Ili ako je ekstrakt spravljen od dobre mahorke onda odnos je 1:2, pa ak i 1:3, i na kraju tako pripremljenoj tenosti za prskanje obavezno se dodaje sapun ili kre.
strana 75 / 80
strana 76 / 80
strana 77 / 80
APARATI ZA PRIMENU HEMIJSKIH SREDSTAVA

Prskanje voaka ili vinove loze pomou metle, ili opraivanje prahom poraou kesice od gaze, ili daice ili rukom ne treba smatrati racionalnim metodom. Ovakim nainom nemogue je postii ravnomerno i poednako pokrivanje biljnih delova hemijskim preparatom. Jer tetoine bolesti bie unitene samo lokalno, a ne po celokupnom biljnomhabitusu. Osim toga, ovim nainom zapraivanja ili prskanja troe se velike koliine hemijskih materija. Naposletku, moe doi jo i do mestiminog oteenja biljaka zbog nejednakog pokrivanja delova krune ili loze praivima ili te-nostima kojima, inae, vrimo zatitu od bolesti i tetoina. Zato se pri upotrebi hemijskih sredstava sluimo sledeim apara-tima. Za prskanje Automaks" marke ORP, diairagmovog tipa; Tri-mas" marke ORD ili jedan od hidra-pultova, koji se iroko primenjuje u sanitarnim i molerskim poslovima. Od zapraivaa najvie se sluimo mehom Tip-top" i voarskim opraivaera Gorkovske izrade. Za praenje se primenjuju aparati koji rade na principu mehovog izduvavanja. Ovi aparati su rune izrade, ali ih sve vie proizvodi industrija, poev od malih aparata za okunice pa do velikih aparata za plantae od nekoliko stotina hektara. Ovde emo govoriti samo o aparatima za okunice i manje zasade koji se izrauju ili mogu nabaviti u Yugoslaviji. Univerzalna prskalica GoranS" Ima teinu 0,5 kg i zapreminu rezervoara 3 litra. Sastoji se od plas-tinog rezervoara za rastvor zatitnog sredstva, zatim kajia za oka-ivanje oko ramena i runog prica za prskanje. Namenjena je prven-stveno zatiti mladih umskih sadnica, gde nije potrebno uee ve-likih prskalica i maina. Pomou prskalice GoranS" mogu se uspeno tititi sve voarske, vinogradarske, povrtarske, cvearske pa i ratarske kulture. Zapraiva MRZ-8 Duina sa sprovodnom cevi iznosi 940 mm, irina 410 mm, visina 345 mm i zapremina rezervoara 3 dm3. Runi zapraiva MRZ-8 namenjen je zatiti poljoprivrednih kul-tura primenom prakovitih hemijskih sredstava, najee insekticida za unitavanje tetoina. Na osnovu svojih konstruktivnih karakteristika i radnih mogu-nosti ovaj zapraiva se moe upotrebljavati i na manjim parcelama i u staklenicima. Osnovni delovi sem zupanika, sprovodne cevi i kajia izraeni su od aluminijumove legure, to ga ini lakim i pogodnim za rad. Norma za osmoasovno radno vreme ovog zapraivaa iznosi 2,5 do 6 ha. Vinogradska lena prskalica M-l Prvenstveno se upotrebljava za prskanje vinograda, ali je podesna i za prskanje drugih kultura koje se gaje na manjim povrinama. Ova prskaiica prilagoena je za lea, kao ranac, a sastoii se od rezervoara, pumpe, ruice za pumpanje koja se pokree periodino levom rukom, vazdunog zvona (unutar same prskalice), obrua od elinog lima i rasprskivaa s gumenim crevom na kome se nalazi slavina i fino sito koje spreava
zaepljavanje. Sito se moe lako vaditi radi ienja i pranja. to se tie samog rasprskivaa, kroz dugogodinje iskustvo doteran je do te mere da daje kvalitetan mlaz. Karakteristike prskalice: radni pritisak 34 atm./cm2 zapremina rezervoara 12 litara visina 450 mm irina 320 mm debljina 180 mm teina prskalice 7,0 kg Automatska voarska lena prskalica M-3 Automatska voarska lena prskalica M-3 jednostavna je za rukovanje i sigurna u radu. Kombinovanjem odgovarajuih rasprskivaa, koj'i se mogu lako podeavati i zamenjivati, ova prskalica podesna je za prskanje voa-ka, vinove loze i njivskih kultura. Sastoji se od sledeih delova: 1) Rezervoara izraenog od mesinganog lima i sa ugraenim potrebnim delovima i 2) Rasprskivaa s gumenim crevom, na kome se nalaze slavina i fino sito, koje spreava svako zaepljavanje mlaznice. Za prskanje voaka rasprskiva je snabdeven dugakom trodelnom cevi i regulativnom mlaznicom, to je praktino i potpuno za prskanje voaka. Za prskanje vinove loze demontira se dugaka cev i zamenjuje se mlaznica, to ini prskalicu lakom za manipulisanje u vinogradu. Automatska voarska lena prskalica M-3 ima sledee odlike: - radni pritisak - zapreminu prskalice - zapreminu punjenja - teinu bez rasprskivaa - teinu sa rasprskivaem 6 atm./cm2 18 litara 12 litara 9 kg 10 kg Osim navedenih postoji jo itav niz drugih sprava i aparata za prskanje i opraivanje voaka i vinove loze koje emo ovde navesti samo radi informisanja: 1) Leni opraiva AS-1 YU slui za opraivanje, zapraivanje, izbacivanje plamena i razbacivanje granula Sl. 40. Voarska lena prskalica M-3. 2) Runa prevozna prskalica M-60 3) Motorna prskalica M-100 4) Noeni traktorski prikljuak tip MT-300 5) Noena traktorska prskalica NTR-400 i 6) Atomizer AM-10/a Uslovi korienja aparata Bez obzira na konstrukciju, svaki aparat moe dobro funkcionisati samo ako svi njegovi delovi budu ispravni. Da se aparat ne bi zaguivao preparat se mora pred punjenje obavezno filtrirati kroz gusto reeto, a posle prskanja svaki aparat sa svira njegovim delovima potrebno je dobro oprati istom mlakom ili hladnom vodom i potom osuiti na suncu, a zatim sve delove namazati tankim slojem mainskog ulja. Ovo ulje uva metal od korozije i spreava zaguivanje rasprskivaa od produkata raspadnutog metala. Gubljenje tenosti ilivazduha u sastavnim delovima aparata uklanja se zamenom dihtunga, koji moe biti od raznog materijala gume, koe, plastike. Najbolj'i su dihtunzi od masne koe, poto su dugotrajni. Kod pumpe veoma vanu ulogu igraju mrkovi, zato onimorajubiti u potpuno ispravnom stanju, to se postie njihovim rasklapanjem, pregledom, zamenom dotrajalih delova, pranjem i podmazivanjem. Za vreme uvanja aparata treba znati da se gumeni delovi mogu brzo troiti usled sunevih zraka, a unutranji, metalni delovi se kvare ako u aparatima ostane vode, kada se za vreme zime moe i smrznuti. Zato aparate u svakom sluaju treba uvati u suvom stanju i u zatvorenim i suvim prostorijama.
MERE OBEZBEENJA PRI KORICENJU HEMIJSKIH SREDSTAVA

Veina hemijskih sredstava koja se upotrebljavaju u suzbijanju tetoina i bolesti biljaka u onom ili ovom stepenu otrovna su za oveka i domae ivotinje, za pele i za svilene bube. Njihova otrovnost moe se odraziti ne samo na one koji rukuju aparatima i rade sa hemijskim materijama, ve i posredstvom upotrebe plodova koji su prskani ili zapraivani ovim sredstvima. Posledice trovanja oveka otrovima mogu biti skrivene, jer se ne pojavljuju odmah, naroito kada otrov ima osobinu nagomilavanja u organizmu. Pri upotrebi hemijskih sredstava treba se drati sledeih pravila: 1. Hemijska sredstva uvati u specijalnim sanduiima i to pod katancem i svaki preparat odvojeno
upakovan u staklenim ili Hrae-nim posudama, odnosno u kartonskim originalnim pakovanjima kada se radi o preparatima u prahu. Na svakom pakovanju treba da stoji natpis Otrov", ispod toga naziv preparata i godina proizvodnje, odnosno rok trajanja. 2. Za pripremanje smee potrebno je imati kofu, menzuru, vagu, mreu ili sito za Nltrovanje-ceenje tenosti, a moe se imati i kotao od debelog lima. Sav ovaj inventar treba uvati pod katancem. 3. Radnici koji rukuju aparatima i hemijskim sredstvima za prskanje ili praenje moraju imati specijalna odela: kombinezon ili panta-lone sa gornjim delom od specijalnog materijala, radne cipele ili gumene izme, ratitnenaoare, gumene rukavice, gaze za zatitu lica ili masku. Ovu odeu treba uvati odvojeno. Sva ova zatitna sredstva treba provetravati na vazduhu i prati jakim rastvorom bikarbone sode ili drugim slinim sredstvom. 4. Dok se radi sa otrovima ne sme se puiti niti piti; i treba za-tititi nepokrivene delove tela od kapljica preparata i jako paziti da se ne udie para u organe za disanje. Po zavretku rada odelo i druga zatitna sredstva treba odmah skinuti, ruke i lice dobro oprati vodom, nekoliko puta isprati usta bikarbonom sodom i vodom i ako postoji mogunost, tuirati celo telo toplom vodom. 5. Sluajno prosutu tenost treba zakopati u zemlju ili posuti kreom u prahu i ne dozvoliti da ova tenost dospe u vodu za pie. 6. Povre ili neke druge kulture, koje rastu u meuredovima voaka za vreme tretiranja voaka treba predhodno pokriti papirom ili polietilenom. Ako se u vonjaku ili njegovoj okolini nalaze pele, onda tretiranje voaka obavljati rano izjutra, a za vreme prskanja vonjaka-konice se zatvaraju i pokrivaju perploom ili kartonom. Po obavIjenom prskanju mesta gde pele padaju prilikom dolaska sa pae (klupe na kojima su postavljene konice) pojila za pele i drugi drveni i metalni predmeti dobro se operu sapunom i izbriu suvom i istom krpom.
KRAJ
strana 80 / 80

Vocke I Vinova Loza Na Okucnici

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vocke I Vinova Loza Na Okucnici

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

G. D. Dilevskij, V. Z.

VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI

Nega voaka u rodu

Rezidba voaka i formiranje rodnih stabala

Rekonstrukcija krune voaka

Letnje skraivanje lastara

PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU

UVOD RASPORED VOAKA, JAGODASTOG VOA I VINOVE LOZE NA OKUNICI

RASTOJANJE IZMEU VOAKA

UGLEDNE EME ISKORIAVANJA OKUNICE

IZBOR SORTI VOAKA, JAGODA I VINOVE LOZE

I DEO GAJENJE VOAKA NA OKUNICI SORTE VOAKA1

V O N JAK ORGANI VOAKA

VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI

PROIZVODNJA PODLOGA SEMENOM

KALEMLJENJE VOAKA OKULIRANJEM

PROIZVODNJA BRESAKA IZ SEMENA - KOTICA

PODIZANJE I NEGA VONJAKA IZBOR MESTA

IZBOR I PRIPREMA SADNOG MATERIJALA

PRIPREMANJE PARCELE ZA SADNJU

VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI

VREME SAENJA I SAENJE VOAKA

REZIDBA SADNICA POSLE SAENJA

PRESAIVANJE STARIJIH VOAKA

NEGA VOAKA NEGA MLADIH VOAKA

NEGA VOAKA U RODU

REZIDBA VOAKA I FORMIRANJE RODNIH STABALA

REKONSTRUKCIJA KRUNE VOAKA

VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI

VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI

PODUPIRANJE VOAKA (ATLOVANJE)

VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI

ZATITA VOAKA OD POZNIH MRAZEVA

SPREAVANJE NEREDOVNOG PLODONOENJA

VOKE NA PATULJASTIM PODLOGAMA

PODLOGE ZA PATULJASTE VOKE

PODIZANJE VONJAKA PATULJASTIM VOKAMA

FORMIRANJE OBLIKA KRUNE

OSOBENOSTI AGROTEHNIKE NA ZASLANJENIM ZEMLJITIMA I NA ZEMLJITIMA S PLITKIM PODZEMNIM VODAMA

AGROTEHNIKA SUBTROPSKIH KULTURA NAR

VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI

UNABI (KINESKA URMA, ILONIJDA)

HURMA (JAPANSKA JABUKA)

JAGODASTO VOE JAGODA

II DEO GAJENJE VINOVE LOZE NA OKUNICI SORTE GROA

SORTE ZA VISOKOKVALITETNA CRNA VINA

SORTE GROA ZA DOBRA CRNA VINA

SORTE GROA ZA VISOKOKVALITETNA BELA VINA

NAJVANIJE STONE SORTE

RANE STONE SORTE

SREDNJE-POZNE STONE SORTE

POZNE STONE SORTE

OKOT I NJEGOVI DELOVI

PODIZANJE I NEGA VINOGRADA NA OKUNICI RAZMNOAVANJE VINOVE LOZE

VOKE I VINOVA LOZA NA OKUNICI

NEGA MLADOG VINOGRADA

SISTEMI GAJENJA VINOVE LOZE

DOPUNSKO OPRAIVANJE VINOVE LOZE

NAVODNJAVANJE VINOGRADA U RODU

FORMIRANJE OKOTA VINOVE LOZE

OSNOVNA REZIDBA VINOVE LOZE

FORMIRANJE OBLIKA VINOVE LOZE NA VISOKOJ KOSOJ PERGOLI

OBNAVLJANJE VINOVE LOZE POVREENE NISKIM TEMPERATURAMA I KASNIM MRAZEVIMA