TEHNOLOKE MAINE I UREAJI

EKSCENTAR PRESA ARP 200

Sadraj
1. UVOD ....................................................................................................................................... 3 1.1. MESTO I ULOGA TEHNOLOKIH MAINA I UREAJA ......................................................... 3 1.2. TEHNO EKONOMSKI KRITERIJUMI ZA IZBOR TEHNOLOKIH MAINA ............................. 4 1.2.1. IZRAUNAVANJE TROKOVA PROIZVODNJE ................................................................... 4 1.2.2. METODE EKONOMSKIH ANALIZA .................................................................................... 5 2. OSNOVNI POJMOVI,DEFINICIJE I PODELE ................................................................................ 5 2.1. POJMOVI I DEFINICIJE ......................................................................................................... 5 2.2. PODELA MAINA ................................................................................................................. 7 2.3. MAINSKI SISTEM I NJEGOVA STRUKTURA ....................................................................... 8 3. KLASIFIKACIJA TEHNOLOKIH MAINA I UREAJA U PRERAIVAKOJ PROIZVODNJI .......... 9 5. PRESE ....................................................................................................................................... 12 5.1. EKSCENTARSKE PRESE....................................................................................................... 12 6. EKSCENTAR PRESA ARP 200 (osnovni podaci o maini).................................................... 12 6.1. EKSCENTAR PRESA ARP - 200 ........................................................................................... 13 6.2. MESTO U TEHNOLOKOM PROCESU PROIZVODNJE ........................................................ 13 6.3. TEHNIKE KARAKTERISTIKE .............................................................................................. 14 6.5. NAIN RADA EKSCENTAR PRESE ARP - 200 ...................................................................... 15 6.5.1. UPRAVLJANJE I ISKLJUIVANJE EKSCENTAR PRESE ARP - 200 ....................................... 15 6.6. ODRAVANJE EKSCENTAR PRESE ARP - 200 ..................................................................... 17 7. ZATITA NA RADU .................................................................................................................... 17 7.1. OPASNOST I ZATITA OD MEHANIKIH POVREDA ........................................................... 17 7.2. ZATITNO OGRAIVANJE .................................................................................................. 18 7.3. POMONA SREDSTVA ZA ULAGANJE I ODLAGANJE PREDMETA OBRADE ....................... 19 7.4. OPASNOSTI I ZATITA OD BUKE........................................................................................ 19 7.5. ORGANIZACIONE MERE ZATITE ...................................................................................... 20 7.6. UPUTSTVA ZA BEZBEDAN RAD ......................................................................................... 20 8. ZAKLJUAK ............................................................................................................................... 21 LITERATURA ................................................................................................................................. 21

1. UVOD

1.1. MESTO I ULOGA TEHNOLOKIH MAINA I UREAJA

I storija razvoja proizvodnih sredstava duga je koliko i ljudska civilizacija. U veoma ranom periodu, ovek je uoivi neke prirodne zakone, poeo da koristi razne predmete iz svog okruenja kako bi zadovoljio neke svoje potrebe. Na taj nain je uveavao snagu svojoi miia ili izvodio radnje koje nije mogao da obavlja golim rukama.Tako su uz korienje principa poluge, kose ravni, klina, kotura, valjka i drugog, nastale prve alatke i orua. Meutim,potrebe oveka postajale su sve vee. On uoava da u prirodi postoje i neki drugi izvori i oblici energije koji semogu koristiti. Posmatranjem deavanja u prirodi, razmiljanjem, eksperimentisanjem, kao i sluajnim otkriima, ovek dolazi do potrebnih saznanja da se slobodna prirodna energija vetra, vode i vatre (toplote) moe koristiti u svrhu olakanja rada.Sredstva za rad postaju sve sloenija kako po obliku tako i po nameni i funkciji. Nastaju prvi ureaji i mehanizmi. Do njihovog usavravanja dolazi naroito u periodu procvata manuelne, manufakturne, proizvodnje i zanatstva. Iz tenje da se olaka rad i savladaju otpori pri oblikovanju proizvoda neophodno je bilo prirodnu energiju pretvoriti u mehaniku energiju a ovu u mehaniki rad, odnosno, u odgovarajua kretanja delova mehanizma ureaja i alata. Tako je nastala maina. Njen prvi i osnovni zadatak je bio da se korienjem pogonske energije oblikovanje predmeta izvodi mehanikim putem. U tom smislu se i njena struktura sastojala iz motora i maine radilice, odnosno, mehanizma maine. Zadatak motora je da pretvara pogonsku energiju u mehaniku energiju a ova se pomou pokretnih elemenata mehanizma maine prenosi na alat i predmet obrade kako bi se ostvarila relativna kretanja,savladali otpori oblikovanja i oblikovao proizvod. Ovaj proces osloboenja oveka od neposrednog oblikovanja proizvoda i preno{enja ove aktivnosti na mainu, odnosno, njene delove, zove se mehanizacija. Njenom primenom se znatno olakava rad jer je eliminisano veliko fiziko naprezanje, poveana produktivnost proizvodnje kao i kvalitet proizvoda. Nastankom industrijske proizvodnje kao i u vreme opte industrijalizacije, razvoj svih proizvodnih sredstava a posebno maina postao je izuzetno brz. Razna mehanika otkria, razvoj nauke i podizanja opteg nivoa saznanja, omoguile su prelazak sa mehanizovane na automatizovanu proizvodnju. Bolje upoznavanje procesa oblikovanja materijala, usavravanje osobina tehnikih elemenata procesa (brzine obrade, veliina sila otpora, poveana tanost i dr.) doprineli su da upravljanje radom maine postane iscrpljujue usled velike psihike koncentracije. Oslobaanjem oveka od funkcije upravljanja mainom i procesom uvoenja mehanizovanog upravljanja (kasnije automatskog) nastaje period automatizacije. Savremena sredstva za proizvodnju u dananje vreme imaju veoma visok tehniko tehnoloki nivo.U njih su ugraena i primenjena najnovija nauna dostignua iz raznih oblasti: novi materijali, nova sredstva i metode obrade, automatsko upravljanje mainom i procesom uz maksimalnu primenu raunara, robotizovano opsluivanje, itd. Zato se za mnoge proizvodne oblasti moe rei da su danas na nivou potpune ili totalne automatizacije. Od pojave prvih maina krajem osamnaestog i poetkom devetnaestog veka pa sve do potpuno robotizovanih fabrika, u dananje doba, proteklo je oko dve stotine godina. Bio je to period veoma brzog napretka i razvoja koji je ne samo pratio ve i inicirao opti razvoj drutva. Oslobaanje radnika od tekog, monotonog, iscrpljujueg fizikog rada, poveanje proizvodnosti, visok kvalitet izraenih proizvoda, podizanje opteg nivoa znanja, smanjenje 3 .

cene proizvodnje, samo su neki od doprinosa koji su nastali kao rezultat neprekidnog napretka i dostignua u ovoj oblasti tehnike. Zato su uloga i znaaj tehnolokih maina i ureaja koji ih prate, u drutvu uvek bili ostali veoma vani i od velikog uticaja na druge oblasti ljudske delatnosti.

1.2. TEHNO EKONOMSKI KRITERIJUMI ZA IZBOR TEHNOLOKIH MAINA

Osnovni cilj svakog tehnolokog sistema jeste realizacija zadatog programa (proizvodnje, usluga) sa predvienim obimom, kvalitetom ali uz minimalno ulaganje materijalnih i radnih resursa. Zato je tehno ekonomska analiza od velikog znaaja pri izboru proizvodnih maina, a ima za cilj da istrai i definie sve parametre koji utiu na formiranje trokova proizvodnje.

1.2.1. IZRAUNAVANJE TROKOVA PROIZVODNJE

Da bi se utvrdila ekonominost tehnoloke maine potrebno je izvriti analize i uporeivanja trokova proizvodnje za razliita alternativna reenja (maina i procesa) i nakon toga doneti odgovarajue zakljuke. Pri tome se podrazumeva da uslovi rada i kvalitet proizvoda ostanu zadovoljavajui. Uporeivanja se mogu obaviti ako se prethodno utvrde parametri koji utiu na izabrani model trokova. Osnovni parametri mogu biti: - broj sati rada maine za odreeni vremenski period, - minimalan kvalitet, - potreban nivo uslova rada, - kvalitet ulaznih sirovina,energije,pomonih materijala, - kvalitet radne snage. Na osnovu ovih parametara mogue je formirati ukupne trokove proizvodnje tehnolokog procesa u kome uestvuje neka tehnoloka maina: Tu = Top + Tno + Tnp gde su: Tu ukupni trokovi koji zavise od otvorenog obima proizvodnje u odre|enom vremenskom periodu (npr.jedna godina); Tno trokovi nabavke, odravanja maina i opremanja za proizvodnju; Tnp trokovi nabavke i pripreme osnovnih materijala sirovine, pomonih materijala, karta, skladitenja, zaliha i dr.; Trs trokovi zarada radne snage koja je neposredno i posredno vezana za mainu. U daljoj analizi svi trokovi se mogu dalje ralanjavati.

4 .

1.2.2. METODE EKONOMSKIH ANALIZA

Predloeni model za proraun ukupnih trokova i ukazuje na optu metodu za analizu i optimizaciju (minimizaciju trokova). U ovoj analizi neophodno je izdvojiti one trokove koji su primarni i dominiraju u ukupnom iznosu.To su u veini sluajeva trokovi iz grupe Tno i Trs. Trokovi iz grupe Tno1 su dominantni u sluaju kada su investicioni resursi skupi (oprema iz uvoza,visoka i nova tehnologija i sl.). Trokovi iz grupe Trs mogu biti dominantni u sluaju kada je radna snaga skupa (zahteva se visoko specijalizovan i struan radnik, rad u visokorazvijenim i skupim zemljama i dr.). Sve mere koje treba da slede nakon izvrenja tehnoekonomske analize trebalo bi da izvre optimizaciju u cilju smanjenja,odnosno minimizacije trokova proizvodnje. Kao primer jednog od moguih naina za reavanje ovih problema kod grupe trokova Tno1 , za sluaj maloserijske i pojedinane proizvodnje, mogu se koristiti metode optimizacije pomou grupne tehnologije. Sutina ove metode je u tome da se izbor dimenzija maina (po kapacitetu i gabaritima) i formiranje tehnolokih linija treba prilagoditi proizvodnim zahtevima, odnosno dimenzijama odgovarajuih grupa delova koje e se obraivati na njima. Ovako specijalizovane grupne tehnoloke linije stvaraju uslove za minimizaciju trokova iz grupe Tno , ali i grupe Trs poto se uveava produktivnost rada i istovremeni kvalitet proizvoda.

2. OSNOVNI POJMOVI,DEFINICIJE I PODELE

2.1. POJMOVI I DEFINICIJE
Ovde emo navesti neke osnovne pojmove koji e se sretati u daljim razmatranjima: Ureaj Ureaj je skup vie meusobno povezanih delova koji obavljaju neku funkciju. Mehanizam Mehanizam je skup krutih ili elastino pokretno vezanih delova koji vre odreeno kretanje pod dejstvom sila u cilju obavljanja neke funkcije. Maina Pojam maine moe se definisati na vie naina. Predlau se nekoliko funkcionalnih i strukturnih definicija prema razliaitim navodima u literaturi. Maina je materijalizovani proizvod ljudskog rada namenjen samostalnom izvravanju neke funkcije. Maina je funkcionalna celina iji je zadatak da vri transformaciju materijala, energije i informacija. Maina je funkcionalna celina koju ine vie mainskih delova, podsklopova, sklopova, podgrupa i grupa. 5 .

Mainski deo je deo maine koji se bez razaranja dalje ne moe rasklopiti. Vie mainskih delova koji su funkcionalno povezani ine mainski podsklop ili sklop. Vie mainskih delova, podsklopova i sklopova ini mainsku podgrupu ili grupu. Kod radnih, tehnolokih maina, pojavljuju se alati i pribori. Alat Alat je deo radne maine, izvrni organ, koji direktno deluje na materijal, odnosno, obradak, u procesu obrade, tj. njegove transformacije. U zavisnosti od vrste tehnoloke operacije ili od vrste maine, alati se mogu podeliti na dve grupe, i to: 1. Alati za obradu rezanjem (strugarski no, burgija, glodalo, i dr.) 2. Alati za obradu deformisanjem (kalupi za kovanje, presovanje i dr.) Pribori Pribori su pomoni ureaji, koji su obino u sastavu radne maine, a imaju zadatak da omogue neke pomone operacije ili zahvate kao to su npr. voenje alata, baziranje i oslanjanje obratka, vezivanje obratka i sl. Mogu imati univerzalnu namenu ili su ue specijalizovani za pojedine vrste maina.Dele se na dve grupe, i to: 1. Pribori za stezanje alata (stezne aure, stezai, drai, nosai alata) ; 2. Pribori za definisanje poloaja i voenje (elementi za baziranje i oslanjanje, aure za voenje, voice alata). Aparati Aparati su ureaji u kojima se ostvaruju posebne vrste tehnolokih operacija i funkcija kao to su npr, prenos mase, prenos toplote, poveanje kontaktnih povrina, punjenje, pranjenje, transport materijala, mehanizacija, kontrola rada i slino. Aparati su najee sudovi razliitog oblika dobijeni kombinacijom cevi, pregrada, podova, ispuna, mealica i dr. Instrumenti Instrumenti su ureaji namenjeni registrovanju i merenju razliitih fizikih veliina kao to su npr. napon i jaina elektrine struje, protok i pritisak struje, sila,brzina, vreme, temperatura, duina... Neki od njih zovu se merni ili kontrolni ureaji (komparator, libela, kontrolni ep, mikrometarski vijak, itd). Postrojenje Postrojenje je funkcionalno povezan skup maina, mehanizama, aparata, instrumenata i drugih ureaja u kome se realizuje neki sloeni tehnoloki proces.

6 .

2.2. PODELA MAINA

Prema svojoj funkciji, odnosno, nameni maine se mogu svrstati u est grupa. Iako se stroga podela kod nekih maina i ne moe izvesti ove grupe bi bile sledee: 1. Pogonske, energetske maine To su one maine koje pretvaraju, transformiu jedan oblik energije u drugi ili energiju u mehaniki rad. Ovoj grupi maina pripadaju sve vrste motora: elektromotori, motori sa unutranjim sagorevanjem, dizel motori, hidraulini i pneumatski motori.

2. Radne, tehnoloke (proizvodne maine) Ove maine su namenjene transformaciji materijala menjanjem oblika, osobina i stanja. Zovu se jo i proizvodne maine i pomou njih se realizuju razliiti tehnoloki i obradni procesi. U ovu grupu maina spadaju: a). Altne maine (builice, strugovi, glodalice, prese) ; b). Klipne i turbo maine (kompresori, turbine, ventilatori, pumpe) ; c). Prehrambene maine i dr.

3. Transportne maine To su maine namenjene transportu, prenosu materijala, proizvoda, ljudi. U ovu grupu svrstavaju se automobili, motorna vozila, transportne trake, konvejeri, itd.

4. Raunarske maine Raunarske maine su namenjene za obavljanje raunskih operacija i obradu podataka i informacija. Mogu biti mehanike i elektronske, odnosno, analogne i digitalne.U ovu grupu spadaju klasine raunarske maine kalkulatori i raunari kompjuteri.

5. Kontrolno upravljake maine Maine ija je namena izvrenje kontrolno upravljake funkcije i voenje tehnolokih procesa pripadaju ovoj grupi. To su na primer: maine za kontrolu, maine za odabiranje i sortiranje, upravljaki automati, kontroleri, procesni raunari.

6. Ostale namenske maine U ovu grupu svrstavaju se sve one maine koje imaju neku posebnu, specifinu namenu. 7 .

2.3. MAINSKI SISTEM I NJEGOVA STRUKTURA

Oblast narednih razmatranja jesu maine druge grupe, odnosno, radne (tehnoloke, proizvodne) maine. Jedna od ovih maina moe se posmatrati kao mainski sistem ija se struktura sastoji od vie podsistema. To su : Geometrijski podsistem, Kinematski podsistem, Energetsko pogonski podsistem, Upravljako kontrolni podsistem, Informacioni podsistem.

Geometrijski podsistem ine parametri koji definiu : apsolutne i relativne poloaje elemenata maine, geometrijsku tanost maine, alata i pribora, radni prostor maine, geometriju alata. Energetsko pogonski podsistem ima zadatak da odgovarajuu pogonsku energiju pretvori u mehaniki rad. Kao pogonska energija kod maina se najee koristi elektrina struja, ali se pojavljuju i drugi oblici energije, kao to su : toplotna energija, energija sabijenog vazduha i drugo. Kao pogonski ureaji koriste se elektromotori, motori SUS, dizelmotori, parne maine kompresori. Kinematski podsistem mehaniki rad, odnosno, kretanje sa pogonskog motora prenosi do izvrnih organa maine. Pri tome on obavlja transformaciju kretanja (pretvanje krunog u pravolinijsko, promene broja obrtaja, promene brzine pojedinih eleme nata maine i dr.). Za realizaciju ovih zahvata koriste se mehaniki prenosioci, menjai, razni mehanizmi, hidraulini prenosioci. Upravljako kontrolni podsistem ima zadatak da ostvari upravljaku funkciju i kontrolu tehnolokog procesa. U primeni su razliiti oblici upravljanja : - Klasino upravljanje (manuelno runo,mehaniko,hidropneumatsko), - Elektro mehaniko upravljanje (relejna tehnika, elektropneumatsko, elektrohidraulino), - Elektronsko upravljanje (mikroprocesorska tehnika, NC numeriko upravljanje, PA programabilni automati kontroleri, CNC kompjutersko upravljanje). Kontrolna funkcija se obavlja pomou raznih instrumenata koji mere i daju podatke o karakteristinim fizikim veliinama procesa (temperatura, napon, pritisak, vreme i dr.). Informacioni podsistem ima zadatak da korisniku maine prui sve parametre koji bitni u procesu eksploatacije maine : performanse maine (snaga, raspoloivi reim rada : brojevi obrtaja, koraci, veliine radnih hodova, mogue radne operacije, kapacitet i dr.), podaci o ulaznim i pomonim materijalima, obratku, alatima, priboru, tehnolokom procesu itd. 8 .

3. KLASIFIKACIJA TEHNOLOKIH MAINA I UREAJA U PRERAIVAKOJ PROIZVODNJI

Podela, odnosno klasifikacija tehnolokih maina i ureaja bie izvrena u saglasnosti sa klasifikacijom koja je izvrena kod tehnolokih procesa. Maine i ureaji se mogu podeliti, prema tome, u sledee grupe, odnosno, podgrupe : 1. Maine za obradu skidanjem strugotine Ovoj grupi pripadaju sledee maine : - strugovi, - builice, - glodalice, - testere, - rendisaljke, - provlakaice, - brusilice, - maine za honovanje, - maine za lepovanje, - superfini maine. 2. Maine za obradu plastinim deformisanjem U ovu grupu maina svrstavaju se: - ekii, - prese, - maine za izvlaenje i vuenje, - maine za savijanje, - maine za otsecanje. 3. Maine i ureaji za zavarivanje Ova grupa obuhvata: - ureaje za gasno zavarivanje, - uraje i maine za elektrino zavarivanje, - ureaje i maine za elektrootporno zavarivanje. 4. Maine i ureaji za livenje Ovoj grupi pripadaju: - maine i ureaji za livenje u pesku, - maine za centrifugalno livenje, - maine za livenje pod pritiskom. 5. Maine za nekonvencionalne metode obrade Ovoj grupi pripadaju: - maine za obradu elektroerozijom, - maine za elektrohemijsku obradu, - maine za obradu ultrazvukom, - maine za obradu laserom, - maine za obradu plazmom, 9.

- maine za elektronsku obradu, - maine za hemijsku obradu, - kombinovane nekonvencionalne maine. 6. Ostale maina i ureaji Od ostalih maina i ureaja prema podeli kod tehnolokih procesa mogu se izdvojiti : - postrojenje za termiku obradu, - maine za povrinsku obradu, - ureaji za nanoenje prevlaka i povrinsku zatitu.

3.1. MAINE ZA OBRADU DEFORMISANJEM (KOVANJEM, PRESOVANJEM)

Za obradu deformacijom (kovanjem, presovanjem) moe se slobodno rei da istovremeno predstavlja najstariji i najsavremeniji nain obrade koji je primenio ovek. Na prvi pogled apsurdno, ali i istinito. Od tih poetaka praobrade pa do dananjih dana, dolo je do velikih promena, pre svega, u pogledu primene sredstava za rad. Kod maina za obradu plastinim deformisanjem na postoji stroga podela prema metodama obrade kao to je to sluaj kod maina za obradu rezanjem. Poto je metoda obrade, u ovom sluaju definisana uglavnom altom koji se koristi na jednoj istoj maini se moe izvoditi vie razliitih operacija (npr.kovanje, probijanje, prosecanje i dr.). Zato se ove maine dele prema tipu maina, i to na: - ekie, - prese, - specijalne maine (za valjanje, savijanje, zakivanje, izvlaenje, itd.). Osnovne zajednike karakteristike ovih maina su : velika masa (zbog velikih sila u procesu obrade), jednostavan kinematski sistem, jednostavan upravljaki sistem, neophodnost zatite i bezbednost rukovanja, iroke mogunosti za mehanizacijom i automatizacijom pomonih operacija,itd.

10 .

4. OSNOVNI PODACI O FABRICI

Holding kompanija '' Petar Drapin '',akcionarsko drutvo, nalazi se u ulici Kralja Petra I br. 34 u Mladenovcu. Osnovana je 08.08.1949.godine kao dravno privredno preduzee opteg dravnog znaaja. Zvanini predmet poslovanja bio je proizvodnja ''mainskih delova'' a osnovni, organizacija proizvodnje borbenih vozila. Zaeci sadanjeg ''PDM''-a datiraju jo iz 1946.godine, kada je na ovoj lokaciji bila tenkovska remontna radionica. U tom periodu, izgraeni su objekti livnice, kovanice kao i tenkovsko, motorno, mainsko i druga pratea odeljenja. Nakon osvajanja proizvodnje borbenih vozila 1950.godine, dolo je do premetanja proizvodnih kapaciteta na novu lokaciju FAMOS Sarajevo. Od 1954.godine ''PDM'' se izgrauje i razvija u pravcu proizvodnje koja je i danas osnovni proizvodni program. Mere privredne i drutvene reforme iz 1965. godine su imale poseban uticaj na metalski kompleks i preraivaku industriju. Zbog nepotpuno zavrene druge faze investiranja u proirenje i modernizaciju kapaciteta, kao i zbog niza drugih okolnosti, preduzee je zapalo u period stagnacije. Uloeni su ogromni napori da se postojee tekoe otklone i obezbedi dalji razvoj preduzea. Osamdesetih godina dolazi do ubrzanog ulaganja u tehnoloku modernizaciju, razvoj kapaciteta, a naroito u modernizaciju ukupne infrastrukture. I tako, tokom decenija, kroz razne periode, od dravnog preduzea SOUR, drutvenog preduzea, PDM se menjao, rastao, prilagoavao. Raspadom SFRJ, PDM doivljava nove promene. Razvija nove proizvodne i razvojne kapacitete i osvaja nove supstitute radi upoljavanja postojeih kooperacijskih kapaciteta, koji su bili projektovani za potrebe trita SFRJ, ali i radi zadovoljenja izmenjene strukture tranje na domaem tritu i stranim tritima. Dezintegracioni procesi koji se na brutalan nain odvijaju poslednjih 10 (deset) godina, orijentisali su PDM na svetsko trite sa vrlo specifinom koncepcijom nastupa, a to je bri i dinamian razvoj irokog asortimana proizvoda u svim tehnologijama za celo svetsko trite. Od 18.12.1995.godine, PDM funkcionie kao Holding kompanija. Od 05.02.2002.godine, PDM posluje kao akcionarsko drutvo. HK ''Petar Drapin'' a.d., pripada mainskoj industrijskoj grani. Broj zaposlenih u HK ''Petar Drapin'' je bio 1946 radnika, ali se taj broj smanjuje zbog pojave tehnolokih vikova usled nedostatka posla i ukupne situacije u zemlji. Holding kompanija ''Petar Drapin'' ima 18 ha., korisnog prostora. Osnovne delatnosti preduzea su : - proizvodnja odlivaka od lakih legura livenih u kokilama, gravitaciono,pod pritiskom i u peanim kalupima, - proizvodnja otkovaka i odlivaka od lakih i obojenih metala, - proizvodnja cilindarskih sklopova, - proizvodnja alata i opreme za livenje i njihovo odravanje, - proizvodnja Al legura Dopunske delatnosti preduzea su: - proizvodnja polufabrikata, - proizvodnja delova i komponenata (preteno za automobilsku, motornu, traktorsku i industriju sredstava drumskog saobraaja, postupci livenja i kovanja i mehanike obrade). 11 .

5. PRESE
Prese su maine na kojima se izvodi statiko sabijanje materijala,odnosno presovanje. Za razliku od kovanja ekiima, u ovom sluaju obrade, brzina kretanja potiskivaa prese su znatno manje (do 0.7 m/s). Zato je rad na presama mnogo mirniji. Na ovim mainama se pored sabijanja (presovanja) mogu izvoditi i druge operacije : utiskivanje, istiskivanje, obrada lima odsecanje, prosecanje, izvlaenje, itd. Koja e se operacija izvoditi zavisi od vrste alata. Podela presa se ne vri prema metodi obrade ve prema nameni, pogonu i nainu rada i konstrukciji. Prese se prema nameni dele na : 1.Opte i 2. Posebne (specijalne). Prema vrsti pogona, prese se dele na: 1. mehanike, 2. pneumatske, 3. hidrauline i 4. kombinovane. Svaka od ovih grupa presa ima i svoje podgrupe koje se takoe formiraju prema vie kriterijuma.

5.1. EKSCENTARSKE PRESE

Kao pogonski mehanizam kod ekscentarskih presa koristi se ekscentar sa promenljivim ekscentritetom. Ekscentar se sastoji iz dva dela : 1. ekscentrini rukavac sa ekscentritetom r1 i 2. ekscentrini prsten sa ekscentritetom r2 (na koga je postavljena glava potiskivaa prese). Maksimalni ekscentritet ekscentra prese jednak je zbiru ekscentriteta r1 + r2 i on odgovara hodu potiskivaa prese.

6. EKSCENTAR PRESA ARP 200 (osnovni podaci o maini)

Jednostubna ekscentar presa ARP 200 je proizvedena 1964.godine, i namenjena je za skidanje vika materijala posle kovanja (krzanje). Proizvoa jednostubne ekscentar prese ARP 200 je ILR Industrija maina ''eleznik''- Beograd, Jugoslavija. 12 .

Visina ekscentar prese ARP 200 je 2860 mm, duina je 2040 mm i irina 1100mm. Ostvaruje deformacionu silu od 200 MPa. Broj hodova je u minuti je 40.

6.1. EKSCENTAR PRESA ARP - 200 - PRIMENA Ekscentar presa ARP 200 namenjena je za obradu metala plastinom deformacijom sa odvajanjem materijala, odnosno, za skidanje vika materijala posle kovanja krzanje. Obzirom da se konani oblik radnog predmeta dobija odvajanjem jednog dela materijala od drugog,a da se to odvajanje materijala vri po konturama razliitog oblika, jasno je da se ovde radi o obradi prosecanjem. Materijal je u hladnom stanju, a njegovo oblikovanje se vri pomou odgovarajueg alata prosekaa. Obrada na ekscentar presi ARP 200 se koristi kao prethodna obrada, tj. kao obrada koja prethodi rezanju i ima naroitu primenu u serijskoj proizvodnji.

6.2. MESTO U TEHNOLOKOM PROCESU PROIZVODNJE

Obzirom da je kod obrade skidanja vika materijala posle kovanja tj. krzanja karakteristino pojedinano uvoenje odreene koliine materijala, pri emu ona ostaje u maini sve dok se ne postigne traeni stepen obrade, odnosno, promene fiziko hemijskih osobina polazne sirovine, jasno je da je ovde u pitanju diskontinualni proces. Tehnoloki proces obrade krzanjem, odnosno skidanjem vika materijala posle kovanja, se bazira na odvajanju jednog dela materijala od drugog, po konturama razliitog oblika. Odvajanje materijala se vri zahvaljujui dejstvu maine na povrinu obradka, odnosno, dejstvom alata na obradak. Obradak se postavlja u alat i fiksira na radni sto maine, a zatim se dovoenjem alata u odgovarajui poloaj vri prosecanje odnosno krzanje. Na taj nain dobijamo traeni proizvod. Glavno kretanje izvodi alat i to je glavno vertikalno pravolinijsko kretanje. Oblik povrine koja se proseca je nepravilan, po konturama razliitog oblika. Za prosecanje na presi koristi se statika sila, a glavni element je alat proseka, koji prema svojoj konstrukciji moe imati: - paralelno seivo, - nagnuto gornje seivo i - nagnuto donje seivo. Glavni parametar reima rada je maksimalna sila potrebna za prosecanje, koja se izraunava iz izraza: F = O x S x SM gde su: O duina konture koja se proseca S debljina materijala SM jaina materijala na smicanje.

13 .

Obzirom da se u naem sluaju pri izradi otkovaka koristi legura aluminijuma, jaina materijala na smicanje za aluminijum je:
SM

= 70 110 (N/mm2).

Za ovu obradu koristi se proseka sa paralelnim noem. Od mernih ureaja koriste se: manometar i pomino kljunasto merilo.

6.3. TEHNIKE KARAKTERISTIKE

sila presovanja...................................................................200 MPa broj hodova........................................................................400 / min. odstojanje od centra stola do tela prese...........................440 mm. odstojanje izmeu stola i bata,maksimalni hod dole,podeavanje bata gore....................................................................400 mm. podeavanje bata................................................................110 mm. podeavanje hoda bata : irina..........................................40 mm. dubina........................................180 mm. veliina stola: irina............................................................1100 mm. dubina..........................................................800 mm. otvor u batu; prenik X dubina......................................... 65 x 110 mm.

otvor u stolu; prenik..........................................................390 mm. otvor stola; prenik X dubina.............................................435 x 55 mm. potrebna snaga.....................................................................15 KW broj obrtaja motora.............................................................1000 / min. teina kompletne maine......................................................12600 kg.

17.

6.5. NAIN RADA EKSCENTAR PRESE ARP - 200

Upravljanje prese je elektropneumatsko i moe se ostvariti preko runog i nonog ukljuivanja. Kada je motor ukljuen,kratkim tipkanjem na noni ili runi ukljuiva, bat se lagano kree nanie. U svakom poloju bata, maina se moe ukljuiti i iskljuiti. Ako se izborni prekida postavi na poloaj ''pojedinani rad'', a prekida u poloaj ''ruka noga'', maina se preko dvorunog prekidaa postavi u rad. Taster na dvorunom prekidau se mora drati sve dok bat ne doe do donje mrtve take. U gornjoj mrtvoj taki maina se automatski zaustavlja. Maina radi dok su oba tastera dvorunog prekidaa pritisnuta. Ako se prekida sa kljuem postavi u poloaj ''noga'', maina se preko nonog prekidaa ukljuuje. Noni prekida mora biti pritisnut dok bat ne doe u donju mrtvu taku. Ako se izborni prekida postavi u poloaj ''rafalni rad'' i prekida kljua u poloaj ''noga'', onda se ukljuenje rafalnog rada maine vri pritiskanjem nonog prekidaa. Ako se radi automatski - rafalni rad, tada se izborni prekida postavi na poloaj ''rafalni rad automatski'', a prekida kljua na poloaj ''noga''. Uvoenje bata u rad vri se kratkim ukljuivanjem nonog prekidaa. Maina radi u trajnom radu sve dok se ne pritisne dugme na runom prekidau ''trajni rad stop''.

6.5.1. UPRAVLJANJE I ISKLJUIVANJE EKSCENTAR PRESE ARP - 200

1. RASPORED: Pomou izbornog prekidaa na elektro ormanu moe se uvek izabrati eljeni nain rada. Osim toga moe se preko prekidaa sa kljuem izabrati runo ili nono ukljuivanje. Upravljanje je elektropneumatsko i moe se ostvariti preko runog i nonog ukljuivaa. Pri radnom poloju ''ruka'', tasteri za dvoruno ukljuivanje istovremeno mogu da poslue i kao sigurnosni ureaji. Pritiskom tastera zatvara se strujno kolo elektro ventila i omoguuje se istovremeno prolaz vazduha prema spojnici i konici.Iskljuenje tastera znai istovremeno prekid strujnog kola i prolaz vazduha. Preko krajnjeg prekidaa dovodi se u kontakt i stavlja u rad ventil, preko koga se vazduh pod pritiskom upravlja u spojnicu i konicu. Svaki eljeni nain rada moe se pomou sigurnosnog kljua iskljuiti.

2. PRIPREMA ZA RAD: Za putanje maine u rad, potrebno je uiniti sledee : a). Propusni ventil za vazduh otvoriti i podesiti da pritisak za spojnicu i konicu na manometru bude 5 at. b). Pritisak vazduha za uravnoteenje bata podesiti na 3 at. c). Glavni prekida i pogonski motor na elektro ormanu ukljuiti. 15 .

d). Podesiti eljeni pritisak pred napon za hidr. osig. od preoptereenja. e). Izborni prekida za vrstu posluivanja i klju - prekida za izbor ''ruka noga'' ukljuiti na eljeni nain rada i osigurati. 3. PODEAVANJE: Za postizanje ovog cilja, izborni prekida na elektro ormanu postavi se na polo aj ''Podeavanje'', a prethodno izabere se pomou prekidaa sa kljuem ''Noga ili Ruka''. Kada je motor ukljuen i kratkim tipkanjem na noni ili runi ukljuiva, bat se lagano sa prekidaima kree nanie. Kod ovakvog naina posluivanja, moe se u svakom poloaju bata, maina ukljuiti i iskljuiti.

4. POJEDINANI RAD - ''RUKA'' : Izborni prekida na elektro ormanu postaviti na poloaj ''pojedinani rad'', a prekida sa kljuem postaviti na poloaj ''ruka noga''. Kod ovakvog naina rada,maina se preko dvorunog prekidaa stavlja u rad. Taster na dvorunom prekidau mora se drati sve dok bat ne doe do donje mrtve take. U gornjoj mrtvoj taki maina se preko dejstva krivine i krajnjeg prekidaa automatski zaustavlja. Kod ovakvog naina rada ako se koristi samo jedna ruka na runom prekidau, maina nee moi da se stavi u pokret, poto se nee zatvoriti strujno kolo. Ako se za vreme kretanja bata nanie otpusti jedna ili obe ruke na runom prekidau,strujno kolo se prekida a samim tim i zaustavlja bata. Da bi se nastavilo kretanje bata mora se ponovo istovremeno pritisnuti na oba tastera dvorunog prekidaa. Stavljanje ili prebacivanje na drugu vrsu rada gde se ruke drugaije koriste ili su pak potpuno slobodne, treba vriti samo uz odobrenje upravnika ili efa odeljenja. 5. POJEDINANI RAD ''NOGA'' : Na elektro ormanu sada ukljuiti prekida sa kljuem na poloaj ''Noga''. Maina se sada samo preko nonog prekidaa ukljuuje. Noni prekida mora isto kao i kod runog prekidaa da bude pritisnut i da se dri sve dok bat ne doe u donju mrtvu taku a u gornjoj mrtvoj taki vri se iskljuenje maine.

6. RAFALNI RAD : Izborni prekida za vrstu rada postaviti na poloaj ''Rafalni rad''. Prekida kljua za ''Ruka Noga'',postavi se u poloaj ''Noga''. Pritiskivanjem no`nog prekidaa ukljuuje se rafalni rad maine. Eventualni prekid mo`e da nastane oslobaanjem nonog prekidaa. Za nastavak daljeg rada ponovo se vri ukljuivanje nonog prekidaa.

16 .

7. RAFALNI RAD AUTOMATSKI : Izborni prekida za vrstu rada postavi se na poloaj ''Rafalni rad automatski''. Prekida kljua za ''Ruka Noga'' postavi se na poloaj ''Noga''. Uvoenje bata u rad vri se kratkim ukljuivanjem nonog prekidaa. Maina radi u trajnom radu toliko dugo sve dok se dugme na runom prekidau sa oznakom ''Trajni rad stop'' ne pritisne. Za nastavak daljeg rada mora se ponovo ukljuiti noni prekida. Mainu uvek treba zaustavljati u gornjoj mrtvoj taki bata. Da bi se to ostvarilo mora se taster za ''Stop'' posle donje mrtve take bata pritisnuti.

6.6. ODRAVANJE EKSCENTAR PRESE ARP - 200

Za vreme rada prese, odnosno od kada je ukljuena u proizvodnju mora biti stalno pod nadzorom i u ispravnom stanju. Nedeljno se jednom pregleda i dobro oisti. Potrebno je obratiti panju na besprekornu funkciju centralnog podmazivanja. Sadraj rezervoara za mast na pumpi mora se blagovremeno dopuniti, takoe je potrebno voditi rauna da se u rezervoaru za ulje, preko koga se vri podmazivanje zupanika i leaja, ulje na est meseci obnovi. Sadraj rezarvoara za materijal blagovremeno dopuniti. Takoe je potrebno da se sakupljena kondezovana voda u rezervoaru za vazduh najmanje jednom nedeljno otpusti. Kod redovnog nedeljnog ienja maine, mora se ekscentar aura delimino pomeriti i podmazati da bi se onemoguilo stvaranje oksidacionog sloja. Posle toga vratiti hod prese na prvobitni poloaj. Sve prikljune veze odnosno sedite prikljuaka je potrebno ee puta proveriti na dobro naleganje ili zaptivanje i po potrebi pritegnuti. Shodno vaeim zakonskim propisima o zatiti na radu potrebno je presu,njene zatitne elemente, kao i elektromagnetni ventil,u zavisnosti od optereenja, a najmanje jednom godinje (ako presa radi u jednoj smeni) podvri detaljnoj kontroli od strane jednog strunjaka. Delovi na kojima se prilikom takve kontrole konstatuje pohabanost ili da ne odgovaraju vie svojoj nameni, a od njih zavisi pogonska ispravnost prese moraju se zameniti.

7. ZATITA NA RADU
7.1. OPASNOST I ZATITA OD MEHANIKIH POVREDA
Na osnovu prouavanja velikog broja povreda na radu na presama sistematizovani su odreeni zakljuci ija primena u praksi daje dobre rezultate. 17 .

Pre svega, potrebno je odrediti opasne zone i mesta na presi i povezati ih sa postupkom obrade. Na primer, jedan radni ciklus sastoji se od : runog, poluautomatskog ili automatskog postavljanja predmeta obrad e u nepokretni deo alata prese, runog (nonog) ukljuivanja hoda pritiskivaa pri pojedinanom radu jedan radni ciklus ili ukljuivanje vie uzastopnih hodova pritiskivaa, radnog hoda pritiskivaa pri emu se vri oblikovanje materijala izmeu delova alata, povratak hoda pritiskivaa, odlaganje predmeta obrade.

Povrede se javljaju pri : umetanju predmeta obrade, ispravljanju predmeta obrade koji je nepravilno postavljen u alat, podeavanju i regulisanju alata prese.

Na bilo kojoj presi opasnost od povreda zavisi od : zatienosti radnog prostora prese (zone obrade) od zahvatanja rukama u ovaj prostor, ispravnosti vitalnih funkcionalnih delova prese (spojnica, konica i sl.), ispravnosti funkcionisanja ureaja za upravljanje presom, predmeta obrade, odnosno njegovih svojstava da povredi radnika kao to su : otre ivice, abrazivnost, prskanje, razletanje, i sl., stepena monotonije pri radu,nepovoljnih mikroklimatskih uslova, prekoraenja intenziteta buke, vibracija, loeg osvetljenja, itd.

7.2. ZATITNO OGRAIVANJE

Ograditi presu (opasnu zonu) zatitnom ofradom znai: iskljuiti mogunost dodira izmeu maine i oveka. Ovako kako je to prikazano znai i iskljuiti mogunost za rad na maini. Suprotno prethodnom uslovu o potpunoj zatiti stoje zahtevi u pogledu nesmetanog ulaganja i vaenja predmeta obrade, podmazivanja, ienja, podeavanja i sl. Meutim, ovo jo uvek ne znai i ispunjavanje uslova zatite, jer zatitno ograivanje ispunjava svoju funkciju ako iskljuuje mogunost dosezanja rukom u opasnu zonu i istovremeno ne ometa normalno opsluivanje i funkcionisanje prese. Zatitne ograde mogu biti izvedene kao nepokretne (fiksirane) i pokretne. I jedne i druge moraju da budu mehaniki dovoljno vrste i da omoguavaju dobru vidljivost u zoni obrade. Ukoliko se izrauju od reetkastih konstrukcija dimenzije otvora moraju da budu takve da iskljuuju mogunost prolaza prstiju. 18 .

7.3. POMONA SREDSTVA ZA ULAGANJE I ODLAGANJE PREDMETA OBRADE

Kod ukljuivanja prese pomou dvorunih komandi ili kada se koriste svetlosne zavese, neophodna je primena pomonih sredstava za ulaganje i vaenje predmeta obrade. Veoma je vano da konstrukcija i princip rada ovih sredstava budu prilagoeni predmetu obrade i dimenzijama opasne zone. Ukoliko se to postigne,pomona sredstva pored poveanja stepena zatite poveavaju i brzinu rada a time i produktivnost.

7.4. OPASNOSTI I ZATITA OD BUKE

Pored opasnosti od neposrednog fizikog povreivanja pri radu sa presama karakteristian je jo jedan profesionalni rizik buka. Oteenje ula sluha predstavlja samo jednu od moguih posledica. Za buku koja prati rad presa,tipini su takozvani nespecifini efekti,kao to je stres, koji predstavlja posledicu tetnog delovanja buke na nervni sistem, a otuda i na rad drugih organa. Buka presa je duskontinualna, esto impulsnog karaktera u podruju srednjih i visokih frekvenci. Nivo buke na radnom mestu kree se izmeu 98 i 110 dB (A). Dozvoljeni nivo buke na radnom mestu u kovanici je 90 dB, a izmereni je 96 dB. Buka nastaje kao posledica udara na svim pokretnim delovima prese i meusobnog delovanja alata i predmeta obrade. Da bi se zatitili od tetnog delovanja buke,postoji itav niz mera i reenja poev od konstruktivnih zahvata na samoj maini pa sve do linih zatitnih sredstava. Na primer, znatno smanjenje buke postie se sa uvoenjem takozvanog ''laganog'' procesa ukljuivanja, koji podrazumeva zamenu mehanike spojnice sa pneumatskom ili frikcionom. Veoma vana mera za zatitu od buke je dobro i pravilno odravanje prese ime se postie smanjenje intenziteta buke za 6 8 dB (A). Lina zatitna sredstva za zatitu ula sluha esto predstavljaju jedinu realnu primenljivu meru zatite. Njena efikasnost zavisi,pre svega, od redovne upotrebe. Kod primene ove mere veoma je vano izvriti pravilan izbor. Najvanije karakteristike su zatitna mo od buke,udobnost i prilagoenost radnim uslovima. Na osnovu ispitivanja savremenih sredstava za zatitu ula sluha, predlae se : do priblino 100 dB (A) specijalna vata, do 110 dB (A) uni epovi, preko 110 dB (A) uni titnici tipa naunica.

Da bi sredstva za linu zatitu ula sluha bila efikasna, pored pravilnog izbora potrebno je sprovesti odgovarajui postupak prilagoavanja na njihovo korienje.

19 .

7.5. ORGANIZACIONE MERE ZATITE

Pored primene odgovarajuih tehnikih reenja zatite na presama razliite namene i konstrukcije, neophodna je i primena odreenih organizacionih mera zatite. Pravilan izbor, montaa i podeavanje zatitnih ureaja, poznavanje izvora za odravanje i rukovanje, predstavljaju najvanije organizacione mere zatite. Da bi se sprovele organizacione mere zatite, neophodno je sistematizovati osnovne podatke za svaku presu, kao to su : poloaj maine u okviru pogona sa podacima o saobraajnicama, slobodnim povrinama i gabaritom maine, lista sa osnovnim tehnikim podacima prese, nain prenoenja predmeta obrade i pomonih sredstava, nain pritezanja i podeavanja alata, organizacija radnog mesta.

7.6. UPUTSTVA ZA BEZBEDAN RAD

Pre poetka rada pustiti presu da nekoliko puta ''udari na prazno'', Prilikom svakog primeenog oteenja mehanizma ureaja,zaustaviti presu i obavestiti odgovorno lice, prese ili zatitnog

Ne preduzimati bilo kakve popravke prese ili prepravke reima rada prese,bez saglasnosti odgovornog lica, Pre svake intervencije obavezno je iskljuivanje prese i obezbeenje od sluajnog ukljuivanja, Ne ostavljati na radni sto prese predmete obrade,alate ili bilo kakve druge predmete, Ne poinjati sa radom bez prethodnih instrukcija odgovornog lica.

20 .

8. ZAKLJUAK
Radnici su obavezni da se pridravaju i higijensko tehnike zatite. Presa je jednostavna za odravanje i laka za rukovanje,uz minimalno rasipanje ulja. Kovanjem na ovoj presidobijaju se otkivci izuzetnog kvaliteta koji su posle termike i mehanike obrade nali iroku primenu u motornoj industriji, mainskoj industriji,vodoprivredi,elektroprivredi,kao i u vojnoj industriji.

LITERATURA

1. Dokumentacija preduzea ''HK Petar Drapin'', Mladenovac, 1986.god. 2. Mr.Zoran Stojanovi, Opasnost i zatita pri radu na presama, Mladenovac, 1991.god. 3. Mr.M.Rani, Tehnoloki procesi, Preraivaka proizvodnja, ICIM Kruevac, 2001.god. 4. Dr.Radivoj Popovi, Mr.M.ivojinovi, Tehnoloki procesi, Procesna proizvodnja, ICIM Kruevac, 2001.god. 5. Mr.M.Rani, Tehnoloke maine i ureaji, Preraivaka proizvodnja, ICIM Kruevac, 2001.god. 6. Dr.R.Popovi, Mr.M.ivojinovi, Tehnoloke maine i ureaji, Procesna proizvodnja, ICIM Kruevac,1999.god.