Dr L j . KOTUROVIC i D.

JERICEVIC KOREKTIVNA GIMNASTIKA

Za izdavaa Slavica Kovaevi

Urednik Miroslava Jaimovi

Struna redakcija Dr Ljubi.a Milievi

Naslovna strana Milo Majstorovi

Ilustracije Pavle Bua

Tira: 1.000

Izdava: IGP "MiS SPORT", Beograd, Tel. 011 444-11-55 tampa: " G R A F I P R O F ' , Beograd

Dr LJUBIA K O T U R O V I C DESANKA JERICEVIC

KOREKTIVNA GIMNASTIKA
II izdanje

1996

S A D R A J: Strana PREDGOVOR _ UVOD _ _ Osnovno sredstvo Pomona sredstva Primena fizikih vebi u cilju profilakse i leenja Metodi primene vebi u svrhu korekcije ili leenja Indikacije i kontraindikacije za primenu vebi Mogunosti i oblici primene korektivnog rada DRANJE TELA I ODSTUPANJA OD NORMALNOG STAVA O dranju tela Ocenjivanje dranja tela Odstupanja od normalnog stava Oblici poremeaja, lokalizacije i njihova korekcija 5 6 7 11 12 20 22 23 27 27 29 32 34

a) Kimeni stub
Lordoza Kifoza _ _ _ _ _ _ _ Ravna lea Skolioza _ _ _ _ 38 53 77 82

b) Grudni ko
Ispupene grudi Izdubljene grudi Ravne grudi 110 115 120

c) Donji ekstremiteti
X noge O noge __ Ravno stopalo Rasplinuto stopalo POGOVOR LITERATURA _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 123 127 130 151 157 158

_ _ _ _ _ _

PREDGOVOR
Zahvaljujui novom izdavau pojavljuje se danas riova edicija ovog, jo uvek, aktuelnog prirunika. Razlog za to je postojanje istih potreba za njegovu pojavu kao i u vreme prethodnog izdanja. Naime, jo uvek nema ireg strunog rada na spreavanju i korekciji poremeaja u dranju tela, kako u kolskim ambulantama, kolama, tako ni u veini poliklinikih ustanova javne zdravstvene slube. Naa je elja da ova knjiga i dalje bude neophodni prirunik svakom pedagogu fizike kuhure koji se sa ovom problematikom susree u svom svakodnevnom profesionalnom radu. Tu se podrazumeva rad u predkolskim ustanovama, osnovnim i srednjim kolama, kao i na prvim godinama fakuhetskih studija, jer su to institucije u kojima se sprovode organizovane fizike aktivnosti. No, s obzirom na dananje opte i materijalne uslove i u izdavatvu, moramo napomenuti da nije moglo doi do izmena na samom tekstu. Meutim, ostaje nam mogunost da u okviru ovog predgovora ukaemo itaocima na neke znaajne momente. Naime, postoje neka nova saznanja u odnosu na klasifikaciju, dijagnostiku i prognozu pojedinih poremeaja kao to su lordoza, kifoza, skohoza, ravna stopala i dr. No, s obzirom na to da ovaj prirunik ima prvenstveno praktini znaaj za kolsku praksu, tj. da se radi o runkcionalnim stadijumima pomenutih poremeaja u dranju tela, u i j o j prevenciji i korekciji osnovnu ulogu imaju pedagozi fizike kuhure, smatramo da struni kvahtet nee biti umanjen. U svakom sluaju, smatrah smo za potrebno da itaocima i strunoj javnosti ovo predoimo i tako ublaimo eventualne kritike. Verujemo ipak da e ovo biti doprinos naporlma da se ne zapusti rad na prevenciji i korekciji posturalnih poremeaja kolske dece i omladine uopte, sve dok se ne stvore uslovi za organizovan struni rad u ovoj oblasti.

Beograd, 19. 02. 1993. god.

Autori

U V O D Kineziterapiija je, jedna od veoma vanih karika u procesu potpunog fun'kcionalnog osposobljavanja osoba, nakon povreda, oboljenja ili nekog drugog stanja koje je dovelo do poremeaja normalne ravnotee pojedinih funkdija u organizmu. Jedan od njenih vidova koji se najee koristi u cilju otklanjanja poremeaja u dranju tela naziva se koreiktivna gimnastiika. Ona predstavlja jednu od osnovnih metoda koja se primenjuje u cilju prevencije i korekcije. Poto 'se u korektlivnoj gimnasticii koristi isto sredstvo kao i u fiizikom vaspitanju, tj. pokreit, fizika veba, odnosno gimnastilca, sasvim je razumljivo to su nastavnici fizikog vaspitanja u mloigunosti da se ovoim problemartiikom barve. Noviim zakons'kim pix>pi'Siima predviena je i nova oblast rada profesora fizikog vaspitanja u oblilku tziv. speoijalne na&tave fizikog vaspitanja, koija u nelkim kolama ve funkoioniie. Tako se za decu sa odreenim odistupanjima od normalnog dranja organizuije pomenuta nastava fizaklog vaspiltanja sa jediniim oiiljem korekdije postojeeg sitanja. U praiksi se, posle selekoije na sistematskim pregledima, u jednoj ikoili organiziulje ova nastavia za decu iiz nekoliko okolnih kola, a vodi je profesor fiiiziikog vasipitanjia kome je to jedini zadatak na radnam mestu. Ovi uenioi ne poseuju nastavu fizikog vaispiitanja u svojoim kolama, ve im ova nastava predstavlja obavezu, tako da ne postoji osilobaanije od nastave fizikog vaspitanja zbog ove vnste iporemeaja. Ova niaisifava se odirava po posebno formiranim gnuipama slinih poreimeajja, a uvek se vodi rauna o liaboru i karaikteiru vebi, poetnih pOloaja, o doziranju vebi, te na taj nain eliminiu eventualni tetni uticaji. Cilj ove nasitave fiziiikog vaisipitanja u fcoli ne treba siamo lokalno da ipiopravlja neike sJabosti miia, ve ona treba da ima iri karakter kako bi delovala preventivno. Treba dobro odabranim vebama, koje e se davati tokom redovne nastave fizikog vaspdtanja u koli za svu decu, nastojati da.ise tonizira ba ona muskulatura za koju je utvreno da je &la!ba, insuficijentna. Ove vebe e dobiti jo vei znaaj, aiko se uzmu u obzir viisoki procenti pojedinih odstupanja od normalnog stava, tj. loih dranja tela, odnosno posturalnih poremeaja. Etobro organizovanim fizikim aktivnostima u kolskom dobu, smanjie se broj onih osoba koje zbog posturalnih poremeaja ili telesnih deformacija bivaju osloboene vojne obaveze. To dobija posebnu vanost ako se posmatra sa aspekta osnovnih principa opte narodne odbrane, zbog njenog velikog drutvenog i politiikog znaaja za zajednicu u celini.

VOD

SlabcKst pojedinih miiniih grupa ili muskulatUTe u celini kod nenih, asteninih osoba moe da izazove pojavu razliiitih poremeaja na kimenom stubu, gnidnom kou, gomjim ili donjiim ekstremitetiima, a posebno na stopalu. To dovodi do oteavanja normalmh, svakodnevnih fun'kcija, kao to su kretanje, rad itd., to povlai za sobom nedovoljnu aktivnost itavog organizma. To se sa svoje strane odraava na dalji razvoj pomenutih slabosti, na pojavu slabije lishrane tkiva, degenerativnih stanja, atrofije i razMdtih telesnih deformaoija koje se mogu ukoliko se nita ne udni na njihovom spreavanju raizviti ak do trajnih invaliditeta. Naistavpife fizikog vaspitanja, pored ostalih faktora, moe svojim i ^ o m . mnogo udnitS na jaanju deijeg organizma u celini, te samm tiijr dopriineti smanjenju piiocenta .posturalnih no'remeaija u tioglednoittt-fpeitjodT^. Svaikako dia se ne trefe^^zadirati^mo na ovom, ve itrete pmi fofekiim i-sipoiitSkto^tl^pinzei^^ i oentrima za rekreaoiju graana otvarati odeljenja za korektivhu gLmn^ stdiku, treba zainteresovati kolske i sportske lekiare za upoznavainlje ove oMastd, te safltnim tdm zadiobitti njhovu pomo i podrku u organdzovanom kompleiksnom reavanju ovih problema. Shvativi ovo, jasno je da fiziko vebanje, sprovedeno na odgovarajud nain, uz sve preduzete mere predostronosti, moe biti jedna od najefikasnijih i naj'koriisniijih mera u popravljanju ovakvih stanja. Dalkle, fiziku vebu treba shvatiti kao osnovno sredstvo kineziterapije, te samim tim i korektivne ^imnastiike kao njenog saistavnog dela. No, pored ovog osnovnog sredstva, ne treiba zanemariti ni druga sredstva koja u reavanju ove problematike mogu biti od koristi. To su takozvani prirodni i vetakli fizdkalni agensi, kao to su: sunce, voda, vazduh, zatim vetaka svetlost, elektrina struja u raznim svojim oblicima itd. Svi oni doprinose usipenijoj borbd protiv deformiteta iili bilo kojih dooiigih odstupanja od normalnog stanja.

Osnovna sredstva
Izvoenje pokreta nije jednostavna ve vrlo sloena radnja u kojoj uestvuje itav niz sistema i organa, a prvenstveno takozvani aparat za kretanje i nervni sistem, na emu se treba posebno zadrati. U sastav aparata za kretanje ulaze miid, kosti i zglobovi sa svojim vezama. Miii predstavljaju aktivni deo aparata za kretanje, dok ostali pomenuti delovi ine njegov pasivni deo. U

UVOD ovejem organizmu se nalaze glatki iniii, koji su smeteni u vmutranjosti organizma i funkcioniu bez uticaja oveje volje i skeletni miii, ija je graa poprenoHprugasta, koji svojini kontrakoijama vre odgovarajue kretnje pod uticajem oveje volje. Ireba jo imati na umu da se prema fuaikciji u organizmu razlikfuju miiii pokreta, koji su visoko spK^sobni za kontrakcije i dekontrakcije, ali 'su male i kratkotrajne snage, i tonini miiii iji je zadatak da odravaju poioaj tela, te su njihove kon'trakcije duge i snane. Za izvoenje bllo jednih, biio drugih kontrakcija, neophodna je energija. Meutim, priUkom aktifvnog angaovanja ovih miia treba uvek voditi rauna o faktoru zamora, koji je redovni pratilac svih aktivnosti, a iji uzroci niisu jo u potpuno.s^ti pixxieni. Kao ne manje vane delove aparata za kretanje treba pomenuti kosti i zglobove. Dok su kosd, s jedne strane, oslonac oi^anizma, one su, s druge strane, poluge koje, pokretane miinim kootrakciijama vre odgovarajue kretnje, a zglobovi mesta koja ovo omoguavaju. Nisu svi zglobovi podjednako pokretni niti svi dozvoljavaju 'izvoenje svih vrsta pokreta, no ipak smatramo da treba ovde 'navesti pokrete koji se najee susreou, ne uputajui se u njihovu analizu (Sl. 15).

l>regib!uile (flexlo) opruanje (extenslo)

Prlmlcaiije (adductlo) odmlcanje (abductlo)

Okretanje (rotatlo): spoIjaSnje; unutranje

VOD

Izvrtanje (supinatio) neutralni poloaj uvrtanje (pronatio) Dakle, da bi se svi ovi pokreLi moglii vriti potrebna je koordinacija funkdje centralnog nervnog sistema i aparata za kretanje kao celine. U oilju izvoenja pokreta moraju se angaovati ne samo oni miii koji neposredno uestvuju ili potpomau izvoenju pokreta, miii protagonisti, odnosno sinergisti, ve i oni koji fikisiraju odgovarajue deiove tela, miii fiksatori. Istovremeno dolazi i do promena u statusu miia ija je funkcija upravo suprotna, a koji se nazivaju antagoniistima (Slika br. 6).

Kruenje (circumductio)
a ) K o n c e n t r i n u kod koje se miini pripoji pribliavaju savladavajui dejstvo neike sile. Primer ova'kve kontrakcije bilo bi opruanje u zglobu kolena u sedeem poloaju na stolici, pri emu dolazi do pribliavanja pripoja etvoroglavog miia buta (Slika br. 'l)

Sve pomenute grupe miia obavljaju svoje zadatke zahvaljujui miinoj kontrakciji, pri kojoj se menja napetost i duina niiia. Prema tim kvalitetima se i miine kontrakcije dele na;

10 b) E k s c e n t r i n u - kod koje se miini pripoji udaljavaju, jer se mii suprostav'lja dejistvu neke sile usmeravajui njen uticaj. Primer akvakve koaitrakcije bilo bi savijanje opruene noge u zglobu kolena u sedeem poloaju, pri emu se pripoji etvoroglavog milia buta udaljavaju, usporavajud dejstvo sile gravitacije (Slika br. 8).

UVOD

c) S t a t i k u kod koje se udaljenost miinih iprifpoja ne menja. Primer oviakve kontrakcije je kada se pri opruenom kolenu zategne etvoroglavi mid buta bez pomeranja potkolenice, to e se ogledati u povlaenju aSice prema gore (slika br. 9).

Prema stepenu uea pojedinih delova centralnog nervnog sistema u izvoenju odreeniii poikreta razlikuju se: voljni ipo'kreti u ijim formiranjima uestvuju najvii nervni centri. Preko oseajnih (senzitivnih) nervnih vlakana ovi centri dobijaju nadraaje sa periferije, pa se na osnovu iijih dopunjuju nalozi muskulaturi, koja treba da izvede pokret. automatsifci pokreti u ijem izvoenju po pravilu svest ne uestvuje, mada se njena intervendija pojavljuje u onim sluajevima kada je automatizam poremeen. Ovi pokretd mogu da potau iz niih centara, kada su duim izvoenjem uvebani, automatizovani. refleksni( pokreti, u ksjima ne uestvuje kora velikog mozga, ile prema tome ni svest, pa zato oni i nemaju veu ulogu i znaaj za primenu korektivne gimnastike.

VOD

11

Pomona sredstva
Ne uimanjujui ni na koji nain znaaj prdrodnih, a naroito vetakih fizikalnih agenasa, oni e ovde biti opiisani samo sa aspekta njihovog udela za to uspeniju primenu vebi u cilju maksimalno mogueg funkcionalnog osposobljavanja. Od prirodiniii fizikalnih agena'sa najiru primenu ima voda. Naime, voda se korfsti kao veoma pogodna sredina u kojoj se, zabvaljujuoi prividnom gubitku telesne teine, mogu pojedini pokreti daleko lake izvoditi. Osim ovoga, gu'stina vode, pritisak i potisaik izlis'kuju odreeni napor te se tako dobija i eljeni otpor koji nije preteran i koji se moe slobodno prfmenjiivati. Poznato je da se plivanje veoma mnogo koristi za koTekciju pojedirah telesnih deformacija, a naTOito onih na Momenom stubu i grudnom kou. Naravno da voda, primenjena u ove s.vrhe. mora biti odreene temperature, jer ne bi smela da izaziva grenje miia, to bi se dogodilo ako bi bila suvlie hladna. Sunce, a naroito vazduh, u ovom sluiaju imaju daleko manju primenu od vode, iako su poznati uticaji vazduha na poveanje otpomosti organizma, posebno kada se pnimenjuju takozvane vazdune kuipke. Iz tog razloga preporuujemo primenu veb na vazduhu, kad god to vremenske priMke dozvoljavaju, ali u svakom sluaju to ovde nema presudni znaaj. Sunoane zrake koristiti takoe 'kad god je to mogue, jer su poznaiti povoljni uticaji njegovog sipektra. a naroito ultravioletnih znaka. Ovi zraoi su nevidljivii za oveje oko, ali su od ogromnog zna'aja za normalni pmmet viitaTnina D, koji je necnphodan dejem organizmu. Pored ovog uticaja, sunce svojim infracrvenim delom spektira deluje na zagrevanje izloenih delova tela, to takoe predstavJja karisni uinak, jer e se tako smanjiti grevitost (spasticitet). Od vetakih fiizikal-nih agCTasa mogu biti od koristi svi vetaki izvori svetlosne energije (SoIux, kvarclampe i dr.). koji postaju posebno vani u vreme kada se zbog klimatskih uslova vie ne mogu koristiti p r i T O d n i agensi. Na drugo mesto svakako dolazi elektrina struja sa svojiim iroikim mogunostima, MIo da se rai o niskofrekventnim ili visdkofre'kventniim strujama. Prve se, izmeu ostailog, koriste i za elektroforezu pojedinih lekova, a druge za izaiziivanje toplotnog efekta u duihini tkiva. N'ajizad, ne treba odbaciti ni primenu toplog blata ili parafina, koji, apliikovani na predeo u kome je pokretljivost smanjena, mogu vrlo korisno posluitii kao priprema za vebe, jer takoe otklanjaju postojeu grevitost i bolove.

12

UVOD

Primena fizikih vebi u cilju preventive i leenja

Da bi se i'eba mogla primeniti kao preventivno odnosno torapeutsko sredstvo, neophodno je voditi rauna o mnogiim faktorima od kojih su najvaniji: karakter vebi, poetni poloaj, ocenjivanje miine snage, doziranje itd. Tek na osnovT.i svega toga i svestranog upoznavanja analize poremeaja moe se napraviti odgovarajui program rada. KARAKTER VEZBI Po karakteru vebe mogu biti: pasivme, potpomognute, aktivne, protiv otpora i vebe disanja. Pasivine vebe piliimenjuju se kada osoba nije u stanju da izvede traeni ,pokret snagom svoje sopstvene muskulature. Pomoou njih treba pokuati obnavljanje izbiusainih putanja kojima se prenose impiulsi ipoitrebni za izvoenje pokreta. Pored toga treba ovim vebama odiravati cirkulaciijiu krvi i pokretljiivost zglobova u oteeiiim delovima. Pni paisivnim vebama treba zaihtevaiti potpunu koncenitraciju priiliikom izvoeoja pokreta, tako da se taj, pasiv.ni poikret doivljava kao svoj, jer e samo ondia imati svoju svrhu. Potpomognu'te vebe iprimenjuju se u sluajevima .kada je miina snaga sauvana ali ne toliko da se bez tue pomoi moe izvriti paferet. To se najvie osea kada povreeni deo dola'Zii u poloaj u kome sila zemljine tee ima najvei efekat. Zadatak je ili da se potpomogne izvoenje pofcreta, ili da se otklone negativni uticaji, sile zemljine tee, otpora podloge itd., tako da se koristei zdrave delove tela delimino uestvuje u i2Vo- enju pokreta, to ve predstaVlja izvestan stepen vie u odnosu na pasivan pokret. Aktivne vebe izvodc se snagom odgovarajue muskulature bez iije pomoi, ali se ne sme tolerisati zamah, jer-je u tom sluaju samo poetak pokreta aktiivan, dok se oistali deo kretnje izvodi zahvaljujui sili inercije, to u terapiijkom smislu nije korisno. Ove vebe sadi-e u sebi i elemente emocionalnosti, zahvaljujui irokom izboru, tako da to u veoj meri aktiviira osobu u celini i doprinosi brem ozdravljenju. Neobino je vaan izbor poetnog poloaja kako bi se iskljuoili svi faktori koji bii mogli da utiiu na oteavanje izvoenja pokreta, odnosno koji bi predstavljali dodatni otpor. Vcbe protiv otpora primenjuju se tek kada je prethodnom primenom odgovarajuih aktivnosti dolo do potpunog oporavljanja muskiilaturc. Njihov cilj je to bre vraanje

l'VOD

13

muskulature u stanje u kome je bila pre bolesti odnosno povrecle. Ove vebe treba da doprinesu angaovanju to veeg broja motornih jedinica u miiu. Otpor se moe davati manuelno ili pomou razliitih rekvizita, kao na priimer: dakii sa peskom, medicinke, tegovi i sL, a prema usloviima mogu se primenitl i specijalni aparati. Vebe disanja funkoija diisanja se razvija tokom ivota, naporedo sa razvitkom svih ostalih sistema oveijeg organizma. Meu'tim, razliiti negativni uticaji mogu se nepovoljno odraziti na razvitak ove, neospomo veoma vane funkciije. Iz tih razloga potrebno je voditi posebnu brigu o stanju disajnog sistema i kod normalnog organizma, a naroito ako postoje izvesne deformacije grudnog koa, odniosno kimenog stuba, koje se mogu iiegativno odraziti na disajnu funkciju. Zato u ovoj svetlosti sagledane vebe, kojima se moe suprostavifti pomenutim negativniim uticajem, vebe disanja dobijaju poseban znaaj. Ove vebe utiu na razvitak vitalnog kapaciteta, na aeraciju krva itd., ali mogu i lokalno vrlo povoljno uticati na poipravIjanje izvesnih deformacija koje se lokaliizuju u predelu grudnog koa, odnosno grudnog dela bimenog stuba. Sve ove vebe treba izvoditi umerenim ritmom, jer su to u stvari disajni pokreti, te ih treba to vie pribliiti normalnoj Irokvenciji disanja. POCETNI POLOAJ da se ne bi tunkcionalno stanje pogoravalo priimenjenim vebaraa, veoma je vano dobro odabrati poetni poloaj, to e zavisiti od morfolokih osobina same osobe, njenog opteg stanja, cilja koji treba postii, itd. Poznato je da postoji vie poetn/ih poloaja. Pored izvedenih i dopuns'kih poetnih poloaja, postoje osnovni poetni poloaji kojih ima est. To su: Leei poetni poloaj (SI. 10a, lUb, 10c) Razlikujemo tri varijante ovog ipoloaja:

lOc

1 4

UVOD

Ovo je najsigurniji poloaj jer iziskuje minimalnu energctsku potronju, te se najee daje od samog poetka. Uvok treba zahtevati da se delovi tela odravaju ti listom poloaju kao i u stojeem stavu. Poloaj na leima se koristi kod deformacija grudnog koa, sputenih ti^bunih organa, iitd. Poloaj na ti'buhu kod kifoze (pogrbljenostd) u grudnom delu kimenog stuba ili kod skolioze (iskrivljenje kiomenog stuba u frontalnoj ravni). Poloaj na boku kod nekih oteenja funkcdje zglobova kuJca ili kolena i kod nekih faza u leenju skdlioze.

Sedei poetni poloaj (SI. 11)

Kao klaisiatn sedeoi poloaj uzima se takoizvani turski sed, kod koga je glavni oslonac ispupenje sedalne kosti a spdljna ivica stopala isporedni. Ovaj pK)Ioaj ne moe se davati ako postoje ankiloze zglobova kuka ili kolena. Kleei poetni poloaj (SI. 12) Oslonac se nalazi na kvrgi golenjane kosti i gomjoj, dorzalnoj strani stopala i p-rstiju sa malo razmaknutim kolenima, paralelnim potikolenicama koje sa natkolenicama zaklapaju ugao od 90''.

Ovde je ismanjen energetski utroak, staMIniost je vea, ali je disanje neto tee. Koristii se kod vebi za poboljanje pokretljdvosti ki'menog stuba bez sudelovanja ikarlice, kod nekih vebi otpora, a ne daje se ako postoje oboljenja kolena lili neka druga patoloJka stanja.

VOD

15

Stojei poetni poloaj (Sl. 13) Stopala su paralelna, neznatno razmatonuta, kolena op.rueflaa, karlica u srednjeim poloaju, t:rb<uh lako uvuen, ramena neusiljeno povuena unatrag, ruike slobodno TOse niz telo sa dlanovima okrenutim ika telu, a glava je uspravno ipo&tavljena, sa pogledom upravljeniim pravo isipred sebe.

Ovaj Sitav ne treba davati onima koji tek .potinju sa vebama, odnosno onima fcoji imaju izvesne deformacije tela pa bi ovaj stav predstavljao za njih kontraindiikaciju. U ovom ipK>loaju ne treba davatli ni vebe sa otporom, jer moemo, zbog nestabilnosti pacijenta, dobiifci i druge neeljene efekte. Poto ovaj poloaj zahteva prilian energetski utnoaik, treba ubacivati este pauze da bi se izbegao zamor.

Poetni poloaj u visu (Sl. 14)

Stabilan je, ake su na odgovarajuoj prefci veds.kih lestvi (ni'pstola), to omoguuje potpuni vis, a to je istovremeno i glavna taka oslonca. Osoba moe biti okrenuta spravi licem ili leima, zavisno od toga ta dziskuje njeno stanje.

16

UVOD

Daje se kod vebi za rameni pojas, kod nekih deformacija kimenog stuba, naroito u d l j u istezanja (redresacije). Ne daje se kod povreda ramenog pojasa, sputenih organa trbune duplje, razniih hernija (kila) itd.

Poetni poloaj u uporu (Si.

15) Glavni teret nose rameoi pojas i mke. Optereenje se poveava ako se poveava oagib tela prema spravi (vedske lestve). Primena je uglavnom ista kao i kod poetnog poloaja u visu.

Izvedene i dopunske poetne poloaje ne treba nabrajati, jer ih praktino .ima bezbroj. Svaki nastavnik e, koristei steeno znanje i iskustva, moi da pronae poetni poloaj koji mu u datom sluaju najvie odgovara. Zato to i preputamo njemu i neemo opisivati ove brojne poloaje. Meutim, nekoliko izvedenih, odnosno dopunskih poloaja se vooma esto koristi pri davanju vebi za otklanjanje pojedinih deformacija, naroito onih koje su lokalizovane na kimenom stubu. Zato treba u najkiraim crtama oipisati etvarononi poetni poloaj, stojei na ripstolu i stojei pored ripstola i sed sa opru enim i sa savijeinim nogama.

VOD

17

etvorononi poetni poloaj (Sl. 16) U ovom poloaju tclo se oslanja na ake koje su tano u irini i ispod ramenog pojasa, na kiolena koja su ispod bokova i na gamju stranu stoinila. Kiomeni stub zauzima horizointalain poloaj, a glava je u njejiovoni produetku.

Ovaj poloaj moe se koristiti kod svih deformacija kiomenog stuba, kako u cilju jaanja odreenih miiinih gmiipa, tako i u oilju listezanja, rediresaoije. Takoe ovaj poloaj slui za davanje vebi za poboljanje pokretIjivosti kimenog stuba.

Poetni poloaj stojei na ripslolu (Sl. 17) Ovaj poloaj je iistvaTi dopunjen osnovni stojei poloaj, samo oslonac nije na celiin stopalima, ve samo na njiliovim prednjim delovima. Osirn toga, akama se hvata za preku 11 onoj visini koju veba odnosno ik'fbrmacija iziskuje. U ovom poetnom poloaju, u jodnom sluaju, prema ripstolu iiioe biti okrenuio liice, a u dni(>in, lea. Pogodan je za vebe iji je I ilj jaanje odreenih raiia, kao I miioa ramenog pojasa. Osim loga, moe se koristiti i u vebama dstezanja.

18

UVOD

Ovo dsto uglavniom vai i za poetnl poloaj stojei pored ripstola, (Sl. 18) samo su u ovom sluaju stopala na tlu, blie ili daIje od same sprave.

Poetni poloaj seel sa opruenim nogama (Sl. 19) Poloaj tela je isti kao u turskom sedu, kaiO osnoviiam sedeoem poloaju, samo su noge opruene, ruke su takoe opruene neto iza tela, a pomooni oskmac je na itavoj povriiii aika. Kimeni stub mora da bude iabo zabaan unazad. Veoma je pogodan kod deformacija kimenog stuba, naroito za otklanjanje lordoze.

Druga varijanta ovog p>oloaja, poetni poloaj seei sa savijcnim nogama (SI. 20) razlikuje se samo u tome to su noge savijene u kolenama, a oslanjaju se i'tavim stopalima na tlo.

1 \ 0D

19

ISPITIVANJE MIINE SNAGE Upoznavi mogudiu)si primene vebi u cilju popravljanja postojeih cieformacija, iicba u najkraim crtama objasniti i jednu od najjednostavnijih iiK'loda is'pitivanja miine snage. Sasvim je razumljdvo da se ne treba uputati u ispitlvanje -\iii niiia ve samo onih koji su vezani za postojei deforniitet, ili bolje reeno za loe dranje. rreba dakle utvrditi najpovoljniji poloaj za izvoenje eIjenog pokreta, objasniti ta se eli i vodei rauna o svim ostaIIin postojeim faktorima, pristupiiti isipitivanju. Najee primenjivano ispitivanje miine snage, u najiroj l>iaksi, je takozvano m a n u e l n o ispitivanje. Tom prilikom M' trai odgovarajui pokret, a posmatranjem ili rukom (palpa> ijom) utvruje se snaga mdia. Ispitivanje treba da vri uvek ista osoba, radi izbegavanja Miiijoktivnih greaka, a ocenjivanje se vri ocenama od 05 kao 1 razliitim meuocenama po sledeem kriteri/jumu: Ocena 0 nema nikakvog po'kreta, ak se i palpacijom nc osea postojanje bar minimalne kontrakcije. Ocena 1 ova ocena se daje kad je mogue primetiti ili palpirati zatezanje (kontrakciju) miia. Ocona 2 poikret se vri po glatkoj podlozii, ne odiui >l>ilivaini deo. Ocena 3 dobija se kad je mogue izvoenje pokreta piol lv dejiStva sile zemljine tee. Ocena 4 za ovu ocenu treba da se savlada i zemljina /.i i umerena otpof. Ocena 5 moraju se izvesti pokreti protiv sile tee i \ii!', olpora koji se daje. I'oslc ovakvog upoznavanja mogunosti testdrane osobe lake .. M' piatiti fTinkdionalni oporavak, odnosno kontrolisati isprav 1 rada. Istovremeno ovo ispitivanje pomae da se izvri ) Mipl,sanje prema stepenu deformacija, te da se na taj nain lii-ilf griipe sa kojdma e se posebno vebati ild se pak odludti / iiulividualno'vebanje. I n d i V i d u a I n i ,r a d je preporuljiv i nesumnjdvo korisI iii. ali e u praksi doi u obzir samo kod izvesnih, siiptdlnih liu'.ijeva. On se inae iroko koristi u radu fizioterapeuta sa boIfMiu Inia, jor daje veoma dobre rezultate. Meutim, u primeni i-kiIviiih vebd preovladavae u velikoj meri grupne vebe.

20

UVOD

G r u p n e v e b e Korisne su kada se svi pokreti izvode snagom sopstvene muskulature i kada je mogue pravilno izvoenje. Grupe ne treba da broje vie od 810 lanova, a obrazuju se nakon lispitivanja miine snage i ostalih kvaliteta svakog pojedinca. Vei broj u grupi nije poeljan, jer se smanjuje mogunost kontrole. DOZIRANJE VEZBI Doziranje dobija poseban znaaj zbog opasnosti da osnovno terapeutsko sredstvo fizika veba postane najvea smetnja funkcionalnom oporavku ako se primenjuje nekontroMsano. Osnovni pniecip u dozinainju je pirogresivno, postupno, optereenje i na njemu poiva pnimena svih ostalih. Najpre treba u ove svrhe koristiti p o e t n i p o l o a j , jer se dobrim izborom poloaja mogu odreene kretnje olakavati u poetiku, odnosno oteavati kasnije, kada ne postoji opasnost od posledica. A m p l i t u d a p o k r e t a moe esto u poetku bitJi i manja od one koja moe da se ostvari, ako to olakava intenzitet vebi. T e m p o i z v o e n j a vebi mora biti pravilno podeen u poetku vrk) lagan, a zatim bri, uporedo sa popravljanjem miia. B r o j p o n a v l j a n j a ordiniirane vebe e takoe u poetku biti manji, da bi se tokom rada postepeno poveavao. Duina poluge e biti od znaaja u smislu veliine napora koji treba uloiti prilikom izvoenja vebe. V r e m e t r a j a n j a vebi bie u poetku rada vrlo kratko, a zatiim e se progresivno poveavati paralelno sa svim ostalim ve pomenutim elementima. Kao zajedniko za sve ove faktore bilo bi o 1 a b a v 1 j e n j e relaksaoija izmeu pK>jedinih vebi, odnosno posle kraeg kompleksa vebi, jer e tako efekat biti daleko vei.

Metode primene vebi u svrhu korekcije ili leenja

Nakon izvrenja svih prethodnih radnji i upoznavanja sa sredstvima koja se koriste treba pomenuti i metode pomou kojih se moe sve to sprovoditi u delo. Naime, poznato je da se fizika veba moe koristiti u razliite svirhe i jia razliite naoine:

VOD

21

kroz gimnastike vc.be, kroz razne elementarne, sportske ili druge igre, kroz sprovoenje pojediniih sportskih delatnosti, kroz rad. To isto vai za primenu vebi i kada se posmatraju sa aspekta korekcije, a zatim i leenja. Samo ona je sada elemenlima doziranja, o kojima je ranije bilo rei, podreena ovom osnovnom motiivu. G i m n a s t i k a , kao metoda primene odgovarajuih vebi u cilju preventive, poznata je jo od ranije. Jo su nai davni preci /.nali za razliite oblike njone primene. Do danas se odrala takozvana h i g i j e n s k a g i m n a s t i k a , kao kompleks odreeitonih \'ebi usmerenlih na odravanje fizikih kvaliteta na viem nivou. Ah, s druge stranc, postoji itav niz oblika gimnastikih vcbi, razliito nazvanih, koje slue za is>to terapeutske svrhe, s obzirom da postoji izvanredna moguonost tanog lokaliziranja uinka na eljeni deo tela d relativne preciznosti doziranja. Prfema tome da li se eli delovati na itav organizam ili samo na njegove pojedine delove, gimnastika se deli na optu i lokalmi. U optu gimnast'iku bi uglavnom spadala svaka vrsta gimn;ist.ikiih vebi koja lima a cilj da odri na odreenom nivoii, odnosno da poipravi status pojedinih veih miinih grapa. Ovo (iobija po'seban znaaj kad se radi o miiiaima koji su vani za odravanje normalnog, uspravnog stava, odnosno dobrog dranja irla. K o r e k t i v n a girnnastika spada u ovu grupu, ali isto tako i sve one vebe koje se pozitivrto odraavaju na stav tela, a ne |)rimenjuju se iskljuivo kod osoba kod kojih su zapacni bar tuiznaerti defekti, odnosno odstupanja od normalnog stava. Korektivna gimnastiika treba da obuhvati itavu muskulaluru, dajuoi p'rioritet onoj koja je najvie oslabljena, ali, razume M-, bez pretorivanja koja bi se mogla tetno odraziiti. Ona treba <i;i predstavlja sintezu svih pozitivnih kretnji koje bi u datom ininnentu bile od koriisti za odstranjenje postojeih deformacija, odnosno negativniih uticaja. Ona mora da .sadri u sebi elemente knji e joj omoguiti da se suprotstavi raznim spoljanjim i iinulranjim faktoirima koji negativno deluju, kao to su, na prinii-r, razliiita oboljenja, nain i uslovi ivota, navike, itd. Ona se, meutim, moe svojim dejstvom lokaliizovati i na o.lii-dcni deo tela, ukoliko su i odstupanja na tom delu tela najjAi-;i/onija. Kod lokalizovanih deformacija vie dolazi u obzir primena [I i-I a p eu t s k e gimnastiike, poto su takva stanja obino ve rliiiinijog karaktera kojem je potreban kompleksmji tretman.

22

UVOD

S druge strane, ne treba korektivni racl sa clecom shvatiti samo kao primenu gimnastike. Neospomo je da je gimnast-ika jedan od poetnih oblika rada zbog njenih pozitivniih osobina koje su ve ranije pomenute, ali postoji mogunost primene i dmgih metoda sa istim ciljem; razne igre, sport, itd. Lokalne gimnastioke vebe su dakle, u veinii sluajeva, terapeutskog karaktera i primenjuju se u ve odmaklijim sluajevima u razvoju pojcdinih deformacija i)i oboljenja. Naroiti znaaj dobija o r t o p e d s k a gimnastika koja pripada prvenstveno domenu rada terapeiuta. Meutiim, to ne znai da nastavnici nisu sposobm da i ovu vrstu vebi primenjuju, pogotovu, to se sam izbo-r vebi u osnovi ne razlikuje mnogo od onih koje se daju u korektivne svrhe, kod nazinaenih deformacija odnosno kod posturalnih poremeaja. I g r e i s p o r t o v i , kao metode korektivnog rada, mogu biti veoma bliski deci, to uveliko olakava njihovu primenu. Razumljivo je da e korektivne vebe, sprovedone u okviru gimnastikiih vebi, dati odreene rezultate u toku jednog vremenskog periioda, ali e one istovremeno biti i prilino monotone za decu. Zato se posle izvesnog vremena mogu koiristiti elementi igara ili sportova, u intermecu izmeu pojediiniih kompleksa korektivnih vebi, sa ciljem razonode. Ali to ne znai da i ove iigre ili sportovi, ili bolje reeno njihovi elementi, nee biti kori'S'nii. Naprotiiv, oni e biti piosebno odabrani za svaku grupu shodno deformaciji i njenom stepenu razvoja. Kasniije, kada svi elementi budu ve uspeno primenjeni i kada poistdgnuto poboljanje bude garantovalo da nee doi do negativnih uticaja, mogu ovi elenienti da preovladaju u toku jednog asa korektivnog rada. Sasvim je razumljiivo da je nastavniku ostavljena najira mogunost modifikaoije igara odnosno sportova u pogledu izmene pravila, diraenzija terena, izbora re'kvizita i dmgih promena, koje bi imale za cilj da to vie pojaaju korektivni akcenat svih ovih aktivnosti. Najzad i odreeni o b l i c i r a d a, koji se mogu primeniti unutar kolske aktivnostii mogu, ako se do'bro odaberu, da budii od velikog uticaja na poboljanje statusa muskulature i odravanje normalnog dranja tela.

Indikacije i kontraindikacije za primenu vebi

Poto fizike aktlivriosti nesiimnjivo izrskuju odreene napore od organizma pacijenata, veoma je vano naglasiti da one nisu bezopasne, naroito ako se primenjuju na svoju ruku, bez konsultacije sa lekarom.

'VOD

23

N:ije preporu'ljiivo primenjivanje bilo koje vrste aktivne Irrapije, pa prema tome ni fiziikih vebi, ak i ako one imaju iskljuiivo korektivni karakter, u odreenkn fazama razvoja oboIjcnja. Ova oboljenja ne moraju imati nikakve veze sa deformafijom zbog koje se iprimenjuju vebe, aM ve samo njihovo poslojanje predstavlja razlog da se vebe za odreeno vreme, dok li-^lvar ponovo ne odobri, prekinu. Isto tako ako postoji neko oboljenje, na iprimer, srca, plua, hubrega itd., zbog kojeg je lekar zabranio svaku fiziku aktivnost, ne sme se uputati u odstranjivanje eventualno postojee tolesne deformacije, odnosno korakcije dranja tela. Naroito je vano da nas'tavnik konsultuje lekara ako pritneti, tokom sprovoenja vebi, da se stanje pogorava ili da se pojavilo neko oboljenje. Ca:k i ako se primete neki simptorhi oboI jenja treba osobu uputiti lekaru da bi se utvrdilo da li je oboIjenje infektiivno, jer u tom sluaju moe da doe do prodrenja bolesiti na svu decu koja sii vebala u istoj grupi. Dakle, uloga nastavnika fizikog vaspitanja nije nimalo laka, ali je zato veoma zahvalna, jer nastavnik moe svojim angaovanjem u mnogome da doprinese popravljanju situacije u poglodu procenta posturalnih poremeaja u kolske dece. Zato je veoma vano oz:biljno shvatii'ti ovaj zadatak i dobro upoznati sve navedene kontraindikacije, da bi se paravovremeno moglo intervenisati. Sva ostala stanja, na primer, kasne rekonvalescencije posle oboljenja, kao i sve deformacije kod osoba koje su linae zdrave i kojima je lekar odobrio rad, predstavljaju brojne indikacije za pnimenu korektivnih vebi i pruaju iroke mogunosti za izbor naina na koji e se tretirati.

Mogunosti i oblici primene korektivnog rada

Kao to je poznato, fizike vebe imaju uticaj na oveji organizam i to ne samo na razvoj njegovih spoljanjdh, morfolokih oblika, ve i na razvoj unutranjih organa ili, bolje reeno, II a razvoj organizma u eelinii. Zato je sasvim razumljivo to se vebe'koi-iste i u prevenl.ivno-terapeutske svrhe, ali ne treba ovaj naziv vebe shvatiiti suvie usko, pa da se .pri ovom radu koristi isikljuivo samo gimnastika metoda. Pojam korekcije mora biti shvaen daleko ire. Sve aktivnosti koje se nalaze u domenu nastavnika fizikog vaspitanja mogu se pnimoniti i u ailju preventive, odnosno korekcije posto-

24

UVOD

jeih odstupanja od normalnog stava. Zato, moda, ne bii n,i trebalo rad na ovoj problematici nazivati korektivnom gimnastikom ili korelkitd'viiim vebama ve prevemtivnoHkiareklivnlim akitivnioistima. Ovaj termin je pogodniji zato to ne ograniava problem korekcije samo na gimnasitiki metod, odnosno jo ue na korektdvnu gimnastiku, ve dozvoljava primenu i ostalih metoda, pogodno modificiranih, a kojima se inae nastavnici koriste u svom svakodnevnom radu na asovima fizikog vaspitanja. Meutim, ne sme se dozvoliti da se itav ovaj rad odv.ija stihijski. Citavom problematikom korekaije deformacija trebalo bi da rukovodi zdravstvena sluba, odnosno nadleni kolski lekari, kolske ambulante ili dispanzeri. U tim okvirima mogli bi se pri Jcolskim dispanzerima otvarati centri za korektivni rad sa kolskom decom, gde bii uz lekara radio na ovom polju i kvalifikovani nastavnik fiziikog vaspitanja. Druga mogunost bi bila stvaranje i'sturcniih punktova za koreiktivni rad u veim kolama koje raspolau potrebnom opremom i pogodnim prostorijama, kao i ostalim usloviima za ovakav rad. Struni, medicinski nadzor nad ovim punktovima vodili bi nadleni kolski dispanzeri, a u njima bii sa decom radili takoe kvalifikovani strunjaoi nastavnici fizikog vaspitanja. Najzad, ne bi se trebalo zadrati samo na ovome. Trebalo bi aktivirati sve nastavnike fizikog vaspitanja da u toku redovnih asova fizikog vaspitanja u svojim kolama u svaki deo asa unesu odgovarajue korektivne elemente. Tako bi, na primer, u drugom deiu asa moglo da se par minuta posveti vebama oblikovanja sa izrazito naglaenim jaanjem najslahije muskulature kod sve dece. To tsu lenii, trbuni miii i muskulatura donjih ekstremiteta, a posebno stopala. U sledeem, treem delu asa, kada se esto koriste i razne elementarne ili sportsike igre treba nastojati da se Vie potenciraju oni, elementi tih aktivnosti, odnosno oni pokreti koji bi takoe mogh da iimaju korektivni uticaj. Na primer, bacanje lopte obema iiikama, kao priprema za odgovarajua bacanja u koarci ili rukometu, pa ak i izvesni elementi koji bi odgovarali i pripremii za odbojku, fudbal itd. Ako se pri tom jo obrati panja svakom ueniku na dranje tela pri izvoenju ovih pokreta, onda e i to svakako imati svog pozitivnog odraza na pravilan razvoj dejeg organizma. Najzad, i vanasovna, takozvana slobodna aktivnost uenika, koja se odvija pod kontrolom nastavnika, moe se iskoristiti za jaanje odgovarajuih miinih grupa. Svakii trening za bilo

VOD

25

koju sekciju kolskog sportskog dmtva moe da sadri u jednom svom delu i odgovarajui broj vebi idi drugih aktivnosti koje bi imale izrazito korektivnii karakter. Svakako da ovim nisu iscrpljene sve mogunosti koje nastavniku fizikog vaspitanja stoje na raspolaganju, ali ovo verovatno moe biiti neki putokaz nastavnioima u ostvarivanju jo boljeg i kompleksnijeg irada. Na taj nain bi postigli da sva ona deca koja od kolskog lekara budu odreena za koirektivni rad imaju odgovarajue mesto gde e dobiti sve ono to im je potrebno da se ustanovljeni poremeaji poprave. S druge strane, vee angaovanje nastavniika fizikog vaspitanja u toku redovne nastave nesumnjivo e korisno preventivno delovati, tako da e se procentualno smanjiti broj one dece koja bi morala kasnije biti upiiena u pomenute centre. To e opet omoguoiti bolji i solidniji rad sa onima kojima je to zaista ncophodno. Najzad, za sve one tee sluajeve, kod kojih je proces razvoja deformaciije daleko napredovao tako da nije dovoljno samo pnimenrti odgovarajue vebe, ve je polrebna i jo neka druga terapija, postoje zdravstvene ustacnove specijalno opremljene, kao to su centri za rehabilitaciju, odnosno klinika ili bolnika odeIjenja za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Meutim, u ovom sluaju bi ove ustanove tretirale zaista prave bolesnike to jc konano i njihov domen i zadatak, a sve ono to ne spada u pravu patoilogiju 'bilo bi tretirano na nain koji smo ranije izloiili. Ne uputajui se u rad posebnih centara za korektivni rad, kao ni u rad odgovarajuih zdravstvenih ustanova, tireba istai jo nek'oliko najosnovnijiih taaka korisnih za rad nastavnika lizikog vaspitanja. Prvo i najosnovTiije je da nastavnici moraju kroz razne oblike postdiplomakog usavravanja poveati nivo svog znanja iz ove oblasti, jer e se samo tada moi od nastavnika da trai da se ozbiljno posveti ovoj problematici. Ako se korektivni rad sprovodi posebno, na poisebniim asovima, onda treba voditi rauna da kompleks korektivnih aktivnosti ne treba da obuhvata mnogo elemenata odnosno vebi. Sve ove aktivnosti mioiraju biti odabrane tako da deluju na svaki deo lela, ako se radi o optoj priimeni, ili samo na odreeni deo, ako se radi o lokalnoj primeni. Sve ove afctiivnosti ne smeju biti velikog intenziteta i ne sineju dovoditi do pojave jaeg zamora. Zato u najveem broju sluajeva, a naroito u poetku i'ada treba, koristitii leei poet-

26

UVOD

ni poloaj, dakle poloaj za koji smo ve utvrdili da iziskuje najmanju energetsku potronju i najmanje naprezanje. Ovaj poloaj je doljar i zato to eliminde silu zemljiine tee, unutranji organi zauzimaju praivilan poloaj, a donjii ekstremiteti su osloboeni dranja gomjih delova tcla. Treba voditi ratma da glava uvek bude postavljena tako da bude u produetku lindje kimenog stuba, dok zakloni trupa ne treba da se izvode u slabinskom, ve u grudnom delu. Pri vebama za jaanje trbune muskuiature treba koristiti krae p>oIuge, postiui to, na primer, savijanjem kolena, da bi se izbeglo poveanje krivine kimenog stuba u slabi-nskom delu. Kada se kasnije, pored ostalih, pree i na stojei poetni poloaj, treba voditi raiina da stopala budu paralelna, tako da se ne preoptereuje jedan svod stopala vie od drugoga. Ne treba lakoe dozvoliti da se linija tee pomera prema unutranjoj iviici svoda stopaia, jer u tom sluaju vee oiptereenje pada na unutranju stranu, to moe tetno da deluje na otklanjanje deformacije, emu se tei. Shvativi dakle Ziiaaj celokupne ove problematike i sve pomenute momente koji omoguuju poboljanje rada na ovom polju, moe se oekivati da nastavnici fiizikog vaspitanja budu veoma vani saradnici lekara. Samo daljim produbljivanjem metoda ovog rada, moi e da se izvre svi zadaci koje u pogledu pravilnog razvoja nae dece i omladine nalae naa drutvena zajednica. Istovremeno c se u mnogome doprineti poboljanju situacije na ovom plami kao i smanjenju postojeeg procenta dece sa utvrenim deformaoiijama, to, izmeu ostalog, takoe treba da bude jedan od vanih zadataka fizikog vaspitanja.

DRANJE TELA I ODSTUPANJE DD NDRMALNDC STAVA

O dranju tela
U odrarvanju iuspravnog, narmalnog stava ovejeg tela uestvuju aktivne i pasivne snage organizma i sila zemljine tee. Aktivne snage ongaTiizma predstavljaju miii, a paslvne ligamenti, kosti i zglobovi. Pri svim aktivnostima organizma, ove snage moraju biti u ravnotei i svaki njen poremeaj dovodi do naruavanja normalnog stava. Najlake se ova ravnotea remeti na raoun aktivinih snaga orgaoizma, tj. miia koji poputaju iz raznaraznih razloga, a najee su u pdtanju zamor, razna oboljenja odnosno patoloka itanja. Kao posledica njihovog slabljenja nastaje vee optereoenje pasivnog aparata, te vremenom i on poinje da slabi i da gubi svoju ulogu. Najee ove promene pogaaju kimeni stub, to je sasvim razumljiivo, kada se zna koliko je njegovo optereenje pri odravanju uspravnog stava tela. Da bi se lake shvatio znaaj korektivnog rada najbolje je najpre opisati normalan stav tela, koji je od veine autora prihvaen. Teko je tano odred'iti ta je normalan stav, ali ako se pode od injenice da on ne sme ni na kojii nain da potpomae formiranje loeg dranja, onda je lake odluoiti se za ono miljenje koje kac da je najbolji takozvani leeran uspravan stav. Bilo je, naiime, i takvih m'iljenja, po kojima izraziito aktivan uspravan stav iziskuje veliku energetsku potronju, tc uslcd toga bre dovod'i do zamora. Zato, ne treba preterivati ni u jcdnom smiislu. Naimc, zalaemo se za leeran uspravan stav, pri kojem je tci.na tcla rasporcena ravnamerno na obe nogc. Enorgetska potronja jc, zahva-

28

DRANJE TELA

Ijujui u osnovi leemom uspravnom s'tavu, neznatna, te je i'stovremeno i moguinost pojave zamora manja. Treba pri tome voditi rauna i o uticaju sile zemljiiine tee, jer miina napetost mora biti dovoljna da je nadvlada. To e biti mogue samo onda ako su pojedini telesni segmenti u takvom odnosu da linija tee svakog od njiih pada na povrinu oslonca koji predstavlja deo tela na kojem ovaj segment poiva. Na primer, ako teina linija glave ne pada unutar oslonca koji joj iini vrat, onda e glava padati tmapred, te se sad moraju angaavatd odgovarajui miii kojii svojim zatezanjem tp spreavaju. Da bi stav itavog tela bio stabilan, maraju dakle i svi njegovi delovi, jedan u odnosu na drugi, da budu u stabilnoj ravnotei. Iz svega do sada iznesenog se moe zakljuitii da se uspravni stav najlake odrava ako vertikalna osa koja pralazii kroz teite itavog tela prolazi i kroz najvanije zglobove. Poznata je klaisiina postaVka po kojoj linija teiita ovejeg tela treba da spaja 'Siredinu uha sa sredinom ramenog zgloba, zatim, dodirujui zglob kuka, da proe fcroz koleni zglob na spoju njegove prednje i srednje treine i da se najzad zavri na oko 34 cm. ispred osovine skonog z^Ioba. Posmatrajui iz profila, ilii, bolje reeno u sagitalnoj ravni put ove Hnije, primetie se istovremano da kimeni stub ne predstavlja jednu vertikalnu Hniju, ve da se primeuju izvesne kri^ vine. Ove knivine se nazivaju fiziolokim jer se razvijaju nakon roenja, u toku pi-ve i ruge godine ivota. One nastaju pod uticajem teine gornjiih delova tela, a sa ciljem bolje amortizacije pni izvoenju mnogih pokreta, kao i pri uticajima razlioitih drugih optereenja na kimeni stub. Kimeni stub je sastavljen iz prljenova kojih ukupno ima 33 ild 34. Prema pojedinim specifinostima grae i oblika dele se na: sedam (7) vratnih, koji ine vratni deo kiome, dvanaest (12) gnidnih ili lenih, koji ine leni deo kime, pet (5) slabinskih koji sainjavaju slabinski deo kime, pet (5) krsnih, koji su srasli u jednu, krsnu kost, i etiri (4) ili pet (5) trtinih, koji takoe predstavljaju jednu celinu kao trtina kost.

Ova dva zadnja dela ^su samim tim i praktino nepokretna i nisu od bitnog znaaja za nastajanje deformacija koje bi bile domen rada nastavnika fizikog vaspitanja

DRANJE TELA Pomenute fizioloke krivine kime nazivaju se: vratna lordotina krivina sa konveksitetom okrenutim unapred, lena kifotina krivina oijd je konveksitet okrenut unazad, slabinska lordotina krivima koja u svemu odgovara vratnoj samo je vie naglaena. Meutim, postojanje ovih fiziolokih krivina u sagitalnoj ravni ne zn^i da se one ne mogu javiti i u patolokim razmerama. Naime, najvee udaljenje od zamiiljene vertikaLne linije fcoja bi dodirivala najisturenije delove tela sa zadnje strane, ne sme biti u vratnom delu vee od 34, a u slabinsfkom delu vee od 45 cm. Ako se osoba posmatra sa zadnje strane, iz takozvane frontalne ravni, onda kimeni stub mora bdti potpuno prav, bez i najmanjih odstupanja. Ramena moraju biti na istom nivou, uglovi lopatica takoe, a one same moraju biti podjednako udaljene od kime i priljubljene uz gmdni ko. Dalje, takozvani Lorencov trougao (trougao rasta), koji ine ruke sputene niz telo i sama ivica grudnog koa odnosno deo karlinog pojasa, mora biti oblika ravnostranog trougla. Da bi doli do svih ovih podataka treba najpre oceniti dranje tela i obeleiti pri tom sve taoke koje mogu posluiti kao orijentaoija.

Ocenjivanje dranja tela

Ocenjivanje dranja tela pooinje posmatranjem osobe u celini sa odstojanja od 23 m. kako bi se dobila opta slika njenog dranja, konstitucije i odnosa pojedinih delova tela. To posmatranje se vri sa bone strane (sagitalna ravan) i sa zadnje odnosno prednje strane (frontalna ravan). Osoba koja se posmatra treba da je bosa i skinuta do ispod kukova, tako da je sa zadnje straine vddljiv sedalm urez. Posle dobijanja opte slike o sitanju tela, pristupa se merenju pojedinih fiziolokih krivina. Dobijeni rezultati e posluiti ocenjivanju dramja tela i utvrivanju eventualnih deformacija. Za ovo merenje potrebni su: visak (sa to tanjom vrpcom), lenjir (to tanji i ui), dermograf (olovka za kou, krejon za obrve ili slino).

30

DRANJE TELA

P o s m a t r a n j e s a b o n e s t r a n e (sagitalna ravan) Sl. 21 Sa bone strane osobe koju merimo visak se polako primie sa zadnje strane prema kimenom stubu sve dok vrpca viiska ne dotakne neki deo tela. U tom poloaju viisak se umiiri i lenjirom meri odistojanje od vrpce viska do pojedmih delova tela du kimenog stuba. UkoMko v.rpca viska dodiruje grudni deo kimetnog stuba i nalee u sedalni urez, prvo se meri odstojanje u vratnom i siabinskom delu, dakle postojee fizioloke krivi'ne. Normalno je da ta odstojanja budiu u vratnom delu, kao to je ve reeno, 34 cm. Ukoliko su ona vea od navedenih vrednosti radi se o odstupanju od normale. Ako je slabinska kriviina jae izraena odstojanje vee od 45 cm. radi se o lordotinom loem draeju. U sluajiu da je lena krivina jae izraena, onda se radd o kifotinom loem drainju. Cest je sluaj da su i jedna i druga krivina ja^e izraene i tada se radi o kifo-lordotionom lobm dranju. U ovom poloaju se utvruje jo i da li postoji rotacija trupa, u koju s'tranu i u kojoj je menii izraeoa. Izvesna odstupanja od normale se mogu utvrditii posmatranjem u frontalnoj iravni, ali e se meriti u ovom poloaju. Tu se misli prvenstveno na: kirilaste Jopatice (lenjiiTom se meni udaljenoist donjeg vrha lopatice od grudnog koa), izdubljene grudi (meri se udubljenje do nivoa grudnog koa), ispupene grudi (meri se visina izboine u odnosu na nivo grudnog koa). P o s m a t r a n j e s a z a d n j e s t r a n e (frontalna ravan) 81. 22 U ovom poloaju osoba je okrenuta leima, sa malo razmaknutim ali paralelnim stopalima, u svom uobiajcnom stavu. Prvo treba dermografom obeleiti rtne nastavke kimenog stuba celom njegovom duinom. Dermografom se jo obeleava unutranja ivica lopatica, kao i njihov donji ugao.

DRANJE TELA Tek tada se pomou viska, koji slobodno visi i kojii je svojim gornjim kirajem fiksiran u nivou sedmog vratnog prljcna odreuje stanje kiomenog S'tuba. Kod narmalnog uispravnog stava vrpca viiska treba da ide od sedmog vratnog prljena kroz sedalni urez do sredine podlone povrine (polovina razmaka iizmeu dva stopala). Ukoliko postoje bona is'krivljenja kimenog situba, bilo u levu ili desnu stranu, u odnosu na vrpcu viska, radi se o skoliotinom loem dranju. U tom sluaju, meri se odstojanje od vrpce viska do najudaljenijiih delova samog iskrivljenja kimeniog stuba (iteme krivine). U ovam poloaju dalje se posmatra visina ramena i lopatica. Gleda se da li su ramena oputena, povijena unapred, zatim da li je muskulatura simetrino razvijena i da li postoji pojaani tonus pojedinih imiiniih grupa. Kod lopatica se gleda da li su u istoj viisini, zatim da li su donji uglovi (vrhovi) ipodjednako udaljeni od kimenog stuba, kao i pravac njihovih unutranjih ivica u odnosu na kimeni stub ^lopatice u valgus poloaju). Gleda se taikoe i priljubljenost lopatica uz grudini ko (fcrilaste lopatice).

Takoe, u ovom poloaju mora se posmatrati i prostor koji zatvaraju ruke i bone strane tela, a koji se naziva Lorencov trougao. Ti iprostori s jedne i s dnige strane tela treba da su simetrini. UkoMko postoji asimetrija, laj podatak govora o iskrivljenju kimenog stuba u frontalnoj raviii.

32

DRANJE TELA

Treba obratiti panju i na simetrimost lea i lene muskulature. Da bi se U/tvrdila eventualna odstupanja od normale, zahteva se od ispdtivanog da gO(mjd deo tela povije unapred, jer u tom poloaju mogua odstupanja dolaze jae do izraaja (rebarna grba itd.) (Sl. 23).

Vano je takoe odrediti da li je karlica u vodoravnom poloaju, to se postie obeleavanjem zadnjih bedrenih bodljd, a zatim se obinim posmatranjem ili libelom odreoije poloaj karlice, preima njihovom nivou.

P o s m a t r a n j e s a p r e d n j e s t r a n e (frontalna ravan). U ovom- poloaju posmatra se musikulatura, simetri'onost, razvijenost i oblik grudnog koa i to najpre pri normalnom, a zatim i pri dubokom udahu (ravne grudi, izdubljene grudi itd.). U ovom stavu treba obratiti panju i na ramena, njihov poioaj i njihovu muskulaturu, kao i na poloaj vrata. Poloaj karlice moe i u ovom sluaju da se utvrdi samo treb.i prethodno dermografom obeleiti prednje gornje bedrene bodljc.

Odstupanie od normalnog stava

Veliki je broj uzroka kojd mogu dovesti do poremeaja u dranju tela. Svakako da se oni najvie odraavaju na miinoni i ligamentoznom aparatu i kotano-zglobnom siistemu, te e (k1 toga zavisiti i kasnija podela na stepene u razvoju tih defoi ina cija. I pored velikog broja postojeih uzroniika, oni se mogu grupisati u dve osnovne gnipe: a) unutranji (enidogeni), i b) spoljanjd (egzogeni).

DRANJE TELA U endogene uziroonike moemo ubrojati razliite konstitucionalne anomalije, poremeaje sistema lezda sa unutranjim luenjem, hipoitonina istanja muskulature u celini, razliita oboljenja uniutranjih organa koja se odraavaju i na perifea-iji, odnosMo povirini tea, itd. Meutim, ako se na ove vizronike ne moe uticati daleko jc vei broj egzogenih, apoljanjih uzromka ovih odstupanja od iiormalnog stava, na koje se moe esto vrlo uspeno delovati. Prema vrsti uzronika, postoje i odgovarajue deformacije, tako da se razlikuju: uroene i steene defoirmaoije. Uroene deformacije mogu imati osnovni uzrok u samom /.ametku, embrionu, kada se nazivaju primairnim, ili uzroci moigu Iriti u blioj okoMni embriona, u kom sluaju se nazivaju sekunclarnim. Steene deformaoije mogu biti razliitog porekla. Meutim, kod dece je u najveem broju sluajeva u pitanju rahiitis. To je t>boljenje koje nastaje usled nedostatka vitamina D, a kao jetlna od glavniih posledioa je slabost kotanog sistema i mogunost IH>jave deformadije. Ovo oboljenje nastaje naroito kod dece koia ive u skuenim gradskim uslovima, bez dovoljno mogunosti /a izlaganje dejstvu sunca. Poznato je da sunani s;pektar sadri u I traljubiaste zrake koji su neophodnd za aktiviranje provitamilut D, koji se nalazi u koi u neaktivnom stanju. Naravno, pon'd ovoga, od velikog je znaaja i pravilna i celishodna ishrana. Pored rahiitisa postoji i oitav niz drugih uzroka kojii su u sianju da dovedu do nastajanja deformacija. Tako, to moigu biti I razlioite pov.rede, najee prelomi, kod kojih nastaju pomeranja, dislokaoije kotanih okrajaka, te moe dooi do skraivanja . kstremiteta. Zatim, razna hronina oboljenja koja iziskuju dui-rolirajno mirovanje, to takoe dovodi dio slabosti muskulature II ccLini, teka isorpljujua stanja, anemije teeg stepena, astenija (itavog osrganizma, itd. Posebnu ulogu u nastajanju deformaoija mogu igrati i poi tnneaji statike i razne loe navike, koje deca vrlo lako usvajaju I protiv kojiih se treba odluno boriti. To je, na primer loe setlfiije u kolskoj klupi, noenje kolske torbe stalno u istoj ruci, |x>fz;rbljen poloaj prd stajanju i sedenju itd. Prema tome jasno je da svi do sada navedeni uticaji mogu il.i se jave kao uzronici nastajanja razliitih telesnih deformacija, < . su ani mnogobrojni i raznoMki, te da je potrebno obratiti ve11 likii panju pmiikom preglea i isp'itivanja dece. Samo pravovre-

34

KICMENI STUB

meno otkrivanje ovih odstupainja predstavlja garanciju uspeha. Ovde se rana dijagnoza postavlja kao najvaniji elemonat uspenog leenja, a zatim uiporaai i predan rad svih faktora, uklju6ujui posebno nastavnika fizikog vaspitanja i samu decu. Bez njihove najprisniije i najtoplije saradnje, pune meusobnog poverenja i veire u uspeh svih onih mera koje se zajedniki preduzimaju, sigurno nee biti onakvih rezultata kakvi se normalno mogu oekivati'.

Oblici poremeaja, lokalizacija i njihova korekcija a) KIMENI STUB

Poznato je da je kimen'i stub oisnovni nosdlac uspravnog stava, te prema tome i teine svih gornjih delova tela. Ba zato, on predstavlja veoma ostu lokalizaciju razlioiitih deformacija, koje mogu zahvatiti ili oitav kiraeni stub iM samo njegove pojedine delove. Osim toga, ove defoirmaoije se mogu pojaviti u dve, ve pomenute, osnovne ravni: u sagitalnoj i u frontalnoj. Nekad se mogu nai deformacije samo u jedcnoj od ovih ravni, ali nekad deformacije mogu bitd u obe ravna istovremeno, to svakaiko predstavlja komplikovaniji siuaj za korekciju. U razvoju defoirmacija fcimenog stuba mogu se uglavnom razlikovati vie stadijuma, kojd se odreuju odgovarajuim pirobama, jer su uslovljeni oteenjem pojedinih elemenata lokomotornog aparata koji uaimaju uea u odravanju uspravnog stava. Kao to je poznato u ovome uestvuju aktivne snage organizma miioi i pasivne snage ligamenti, zglobne veze i kotani delovi. Zavisno od toga kojd su elementi vie oteeni razlikuju se i pomenuti stadijumi u razvoju deformacija kimenog stuba. Ako je oteena jedino muskulatura onda je to poetna, funkcionalna deformacija. Ako pored muskulature doe i do promena na ligamentoznom ili Icotanom sistemu onda je to stadijum strukturalne ili fiiksirane deformacije. Poto je u prvom sluaju oslabljena iskljuivo muskulatura, to se pre svega moe lako utvrditi, a samim tim i za relativno kratko vreme redovnog i upornog vebanja u potpunosti korigovati. Da bi se utvrdilo da je zaista u pitanju fun'kcionalnii stadijum, treba traiti da ispitivana osoba aktivno napregne muskulaturu, da zauzme uspravam stav. Ukioliko se tom prdlikom pi'imeena deformaoija izgubi, onda je to vano i za dijagnozu i a pro- . gnozu, jer to znaoi da nema teih promena na drugim elementima, te se moe odmah pristuipiti koreikciji postojeeg stanja.

KICMENI STUB Ukoliko pri aktiwxom zatezanjti muskulature ne doe do poLpunog iezavanja defofrmacrje, onda se moe sa siguimou kon'itatovati da se ne radaj o poeitnom s.tadijumu, ve da je u pitanju tei, fiksiraini stadijum. U cilju tanog odreivanja stadijuma treba zauzeti stav viseai, tj. da se obema rukama uhvati za jednu od viih preki na vedskim lestvajnm i da se potpuno pasivno opusti, visei na rukama. Ako tada doe do nestajanja ili izirazitog popravljanja deformacije, onda je to nepotpuno fiksiraiii stadijum, to zinai da pored miia postoje promene i na ligamemtoznom aparatu. I u ovom sluaju moe se pristupiti sistematskom radu na korekciji postojee deformaoije uz prethodno istezanje redresman (Sl. 24).

Najzad, ako se ni prili'kom primenji-vanja ovog poslednjeg ispitivanja ne primete nikakve promene onda se svakako radi o (lofinitivnom, strukturalnom stadijumu u kome dolazi do promena iia kostima, te uisled toga i do nemogunosti zauzimanja normalMog stava, odnosno do nemogunosti polpunog ili deliminog popravljanja deformacije. U ovim sluajevima je dolo do promene oblika kimenih prljenova, u smislu zaostajanja njihovog razvoja iia jednoj strani, na kojoj su oni usled postojee deformacije priIjubljeni i normalnog razvoja na onoj strani na 'kojoj su oni nor-

36

KICMENI STUB

malno udaljeni jedan od drugog. Krajnji efekat ovakvog procesa je nastanak kiinastog oblika samih prljenova, pri emu vrh klina odnosno njegova baza bivaju na raizliitu stranu okrenuti. To e zavisiti od vrste same deformacije, odnosno u kojoj se ravni ona rizvija. Pre nego to se upustimo u opisivanje pojediniL deformacija kimenog stuba bilo kojeg stadijuma, moramo naglasiti da je, bez obzira o kojem se stadijumu deformacije radi, obaveTmo konsultovati lekara. To je potrebno da se ne bi potkralo neko drugo oboljenje kojeg ni sama osoba niti njeni roditelji nisu svesni. Postojanje takvog skrivenog oboljenja diktiralo bi i odreeni tretman same deformacije. Prema tome, nekontrolisani rad bi doneo veoma teke posledice, s obzirom da fizike vebe, ma koliko one bile upotrebljene u terapeutske odnosno korektivne svrhe, predstavljaju optereenje izvesnih vanih siistema u ovejem organizmu. Tako dakle konsultacija sa lekarom moe da pomogne da se pravilno usmeri u radu, poto e bez obzira na gore pomenute momente, nalaz lekara biti od veMkog znaaja i u odreivanju samog stadijuma deformacije. On moe putem rentgenskog snimka i drugih metoda koje se danas koriste da prui potrebne podatke o optem i lokalnom stanju, to e biti od neocenjive vrednosti za praktian rad. Na taj nain, bez obzira da li se radi o uroenim ili steeniiim deformacijama, mooi e tretman da se zapone to pre a zna se da je rana dijagnoza i rani poetak rada na odstranjenju deformacija jedan od osnovnih faktora za uspeh itavog kompleksa primenjenih korekoionih mera. Osim toga, esto e bitd vana i primena talkozvane opte medikamentne ili neke dmge teorapije, kojom e se ubirzati popravljanje stanja. Nekad e za uspeh korektivnog rada biti vana i neka hirurka ortopedska intervencija koja e imati za cilj da olaka primenu vebi, jer e se deformisani deo dovesti u povoljniji poloaj. To isto e vaiti i za deformacije koje su u fifcsiranom stadijumu, kod kojih e se primenjivati opte vebe za jaanje muskulature kao uslov da eventualna hirurka intervencija sprei uspcno dalje pogoranje stanja. To ne znai da e sc u koli pnimarno tretirati ovakvi skiajevi, To su najce osobe koje posle odreenog pertioda bolnikog leenja i izvcsniih uspeha u rehabilitaoiji, dolaze u kolu radi nastavka redovnog kolovanja. Tada se ne sme ostati po

KICMENI STUB strani ve na prativ uz pomo i konsultacdjia lekara nastaviti i dalje rad u okviru redovne nastave ili posebnih asova jer e se na taj nain dioprineti ako nita drugo, bar zaustavljanju procosa. Najzad, zavravajui ovaj uvod u opisiVanju pojedinih deformacija, elimo da skrenemo panju da glavni domen nastavnika fiziokog vaspitanja na korektivnom radiu ostaju uglavnom poetni stadijumi deformacija (posttiralni poremeaji) i na njih treba obratiti najveu panju. To meutim ne znai da se izvestan broj navedenih vebi ne moe koristiti i u ostalim stadijumima samo uz prethodno sprovedeno istezanje ili redresaciju. U fifcsiranom stadijumiu, kao to je ve reeno, ovaj lokalni uticaj dolazi mamje do izraaja. Ovde daleko vei znaaj dobijaju vebe opteg karaTctera, koje e imati zadatak da doprinesu odravanju postojeeg 'statusa. One treba da doprinesu aik i jaanju snage i sposobnosti svih veih miinih gmpa, vanih za odravanje uspravnog stava, kako bi se spreilo pogoranje same deformacije. U oilju otklanjanja bilo kojeg stadiijuma u razvoju deformaciija, koristi se vie poetnih poloaja, kako oisnovnih, tako i izvedenih. Meutim, pri opisivanju pojedinih deformacija i primera vebi za njihovo otklanjanje izneemo samo najkarakteristinije poloaje koji najvie doprinose popiravljanju oviih deformaaija. To, naravno, ne znai da se u O'dreenim sluajevima ne mogu primeniti i druigi poetni poloaji. Takoe, u datim vebama niiismo insistiirali na upotrebi razniih sitnih rekvizita (loptice, lopte, unjevi, palice itd.), jer smairamo da e svaki nastavnik moi da ih koristi u datom momentu, kako bi njdma dopimio dznete vebe, naravno tamo gde je to mogue. Posebno treba naglasiti da smo kod svakog kompleksa vebi izneli i vebe istezamja (redresacije), koje se primenjuju kod neto teih stadijuma u razvoju deformacija, sa ciljem prethodnog istezanja skraenih elemenata. Posle ovih vebi mogu se dati sve vebe koje se primenjuju u poetnom stadijumu, tj. koje imaju za cilj iskljuivio jaanje oslabljenih miimih grupa. Vebe treba izvodifi svakodnevno. U poetku, svaku vebu ponoviti 56 puta, a zatim postepeno poveavati broj ponavIjanja .na 1015 puta, pa i vie u skladu sa mogunostima osobe koja ih i'ZVodi. Intenzitet i vreme trajanja vebi tireba takoe progresivno poveavati, pazei na odmore izmeu pojedinih vebi. Pridravajui se svega iznesenoga, smatramo da e nastavIIik moi da zadovolji u svom radu na preventi'vi ali i na korekoiji irtvrenih posturalnih poremeaja.

LORDOZALORDOSIS
Loi-dozom se naziva krivina kimenog stuiba u sagitalnoj ravni ijii je komveksitet obrenut unapred. Lardotiona kriivina se moe i fizioloki konstatovati u vratnom i slabinskom delu dok 5[>oveanje preko odreenih granica predstavlja octetupanje od normale. Ve je napomenuto da ferivi'na ne sme u vratnom delu biti ve<3a od 34 odnosno u slabinskom od 45 cm. Lordom moe po svom naiinu postanka biti uroena ili steena. Od uzronika steemh tokom ivota dolaze najee u obzir: rahitis, zatdm uroeno iaenje kuka (obostirano), specifiino zapaljenje zgloba kuka (coxitis), razlioite oduzetosti, nairoito mlitavog tipa. Zat/im se nalazi kod deblje dece, kod koje dolazi do poputanja tonusa trbune mus'kulature, a iz istih razloga nastaje i kod graviditeta, veih tumora u trbunoj dupljii itd. Razumljivo je da je za nas posebno vana ona lordoza koja nastaje u deje doba kao posledica rahitisa ili slabosti pojeindh miionih gruf>a. Po nefcim autorima, vie se susree kod enske dece. U razvoju lordoze, kao i kod svih ostalih deformacija kimeinog stuba, postoje ve pomenuti stadijurai, na koje rnoemo riadi tokom razvoja same deformaoije: funkcionalni stadijum, ilii l o r d o t i n o l o e d r a n je, strukturalni fiksirani stadijum ili prava lordoza. Poto su promene koje nastaju tokom ovog stadijuma kompliikovanije i poto ieuiskuju daleko veu medicinsku brigu, to se ovde neemo uputati u njihovo opisivanje niti terapeutski tretman, jer smatraroo da ne spadaju iskljuoivo u domen rada nastavnika fizikog vaspitanja. Zato emo najveu panju ipak posvetiti funikcianainom stadij.umu ili, kako je to ve ireeno, lordotinom loem dranju.

I.ORDOZA

39

Poistoji veliiki baroj razliitih tetnih faktora koji mogu uticat)i na pojavu i razvoj pojedinih deformaciija. To mogu biti i izvesni biolokii i filogeinetski momenti, zaitim razni konstitucionalni poiremeaji, a kasnije i loe navike. Ba zahvaljujui ovim innogobrojniim negativnim faktorima moe se kanstatovati relativno visok procemat postojanja (razliitih deformacija, pa meu njima i lordoze, odnosno lordotinog loeg dranja. Vrlo je teiko utvrditi da se radd iskljiudivo o jednoj vrsti simptoma koji su karakteristini za jedan oblik loeg dranja, jer su oni vrlo esto kombinovami. Tako se mogu nai znaci kdfo-Iordotinog dranja ili kifo^skoHotinog dranja. Ali pojedini autori, kao, na primer, Smout i Mac DowaI pokuali su da uoe najkarakteristinije simptome pa su zatim i predloili podelu laih dranja koja je u stvari odgovarala, po simptomima, funkcionalnim stadijumima ve poznatih defomnacija kiomenog stuba. Ovde smo prihvatili njihovu podelu kao najpogodniju, s tim to smo dodali i zapaanja naih autora, tako da e kasnije uz deformacije koje e biti spomenute, biti govora o kiifotinom i skoliotinom loem dranju. U sluajevima lordotinog loeg dranja dolazi do slabosti i poputanja tonusa aJktivnih snaga organizma, tj. miia i to prvenstveno tribunih, to zbog nastalog poloaja trupa, odnosno tela u celini dovodi do izvesnog skiaenja leniih miia u slabinskom predelu. Osnovne karakteristike lordotinog loeg dranja su: glava neto zabaena unazad od linije vertikale, grudnii ko ravan ili ispupen, fizioloka lordotina krivina u slabiaiskom delu pojaana, karlica u celini pomerena unapred i nadole, trbuh ispupen, mek, kukovd netopomereni unapred, kolena u pojaoanoj ekstenziji (hiperek&tenzija), stopala najee insufici_ jentna (SI. 25). Ovakva stanja nesumnjivo mogu ostaviti izvesne posledice iic samo na fizikoj, ve i na psihikoj sferi deteta. Dolazi do

40

LORDOZA

poremeaja u razliitim sistemima, to naravno napreduje, ukoliiko se ne primeti ba u ovom stadijumu kada naa intervencija moe biti skocro u potpuiiosti uspena. Leenj e U ovom stadijumu razvoja lordoze, kada je u pitanju samo slabost O'dreenih midniih grupa, korektivne vebe dobijaju prvorazredan znaaj. To, razumljivo, ne isikljuouje ulogu lekara u odreivanju opte terapije, koja treba da ima za cilj odstranjenje osnovnog uzroka. Cilj vebl pirimenjeoiih u ovom sluaju je da, odaibirajui najpogodnije poetne poloaje, aktiviraju i ojaaju oslabljenu muskulatum, naroiito trbunog predela, te da na taj nain posle izvesnog vremena doe do vraanja karlice u normalln'i poloaj. Pogireno bi bilo liiti se vebi na raum takozvanih pasivnih pomagala, kao to su, na primer, razliiti korzeti itd., mada ih ne treba ni defiinitivno odbaoiti. U sasvim poetnim sluajevima ndje potrebno vriti istezanje skraenih mdia konkavne strane, jer se uispeh moe postii samo primemom odgovarajuih vebi za jaanje konveksne strane. Vebe istezanja (iredresacije) daju se samo kada je razvoj deformacije doao ve do teeg stadijuma sa skraenjem miino ligamentarnih elemenata. Poto nastavniik moe naii i na ove sluajeve, daemo i izivestan broj vebi koje e sluiti istezainju, a kaisnije, u cilju jaanja muskulatuire, mogu se primeniiiti sve one vebe koje su date za funkcionalni stadijum.

Vebe za otklanjanje lordoze /. LORDOTINO LOSE DRANJE (FUNKCIONALNI STADIJUM) Poetni poloaj leei na leima sa nogama savijenim u kolenima (Sl. 2640}
Ovaj poloaj se preporuuje, jer ne dozvoljava da karldca zauzme nepravilan poloaj i na taj nain povea slabinsku lordozu. Da bi se ovaj poloaj karlice zadrao i pri izvoenju pofcreta, pre svaike vebe nauoiti osobu da prvo zategne tirbunu muskulatujru i da tako priljubi slabinski deo kiome uz podlogu. Prethodno zategnuta trbuna muskulatiira e i pri pokretima kontrolisati poloaj karlice to je kod ovih sluajeva, narooito kada se izvode pokretd sa donjim ekstremitetima, veoma vano.

ORDOZA

41

Cvaj poloaj ne treba primenjivati kod osoba sa poveanim krvnim pritiskom, sa izvesnim pltiniin i sraoim oboljenjima, jer bi mogao izazvati pogoranje samog oboljenja.

Veba 1 Iz poetnog poloaja naizmenino jedno pa drugo koleno privlaiti to blie gmdnom kou. U kasnijem periodu vebanja, raditi obema nogama zajedno.

Veba 2 Iz p. p.*) ne oslamjajui se na ruke, podizati glavu licem prema tavanici ili gmdnom kou.

Veba 3 Iz p. p. apruene abe mke dizati prema kolenima, odiui glavu i rameei pojas. Stopala na tlu.

Veba 4 Iz p. p. oba stopala odvojiti od tla i koleeima kmiti u jednu pa u dmgu stranu, nastojei pri tome da se nerazdvojena stopala to manje pomeraju.

Veba 5 Iz p. p. odvojiiti stopala od tla i zatim oba kolena zajedno pomerati prema tlu u jednu, pa u dmf^ stranu. -u '

) U daljem tekstu poetni poloaj

p. p.

42

LORDOZA Veba 6 Iz p. p. opruiti levu nogu uvis povlaei je to vde pr-ema trupu. Istovremeno odizati samo desno rame i glavu i dohvatiti desnom ruikom stapalo opruene noge. Zatim leva noga, desna ruka.

Veba 7 P. p. sa rukama ukrtenim na potiljkiu. Podizali glavu pa rameni pojas, odvajajuai lopatice od tla.

Veba 8 P. p. sa ruikama na potiljku, prsti prepleteaii. Kolenom desne noge dohvati laikat leve jmke, pri emu se levo rame sa glavom odde od podloge. Zatim levo koleno i desni laikat.

Veba 9 Iz p. p. sa-viti noge u kolenima pa opruati potkolenice.

V e b a 10 Iz p. p. kruiti opruenim nogama iznad karlice. Nastojati da se karlica to manje pomera.

ORDOZA V e i b a 11 Iz p.p. botine prhnd prema grudnoon kou, zatim odii karlicu, tako da kolena budu iznad brade. Ruike pruene pored tela.

43

V e b a 12 U p. p. prsti prepleteni na potiljku, laktovi pozadi. Odioi glavu i rameni pojas 1 rotirati ih u jednu pa u drugu stranu.

V e b a 13 Iz p. p. snanim zatezanjem trbune mus'kiulatuire, polako opruali nioge sa stopalima iznad samog tla. Karlica i slabins-ki deo kime se ne smeju odvojiti od tla.

V e b a 14 Iz p. p. snanim zatezanjem trbune muskulature ruike pored tela kroz odru'enje dovesti u poloaj uzruenja (iznad glave). Karlica i slabiinslki deo kime se ne smeju odvajaCi od podloge.

V e b a 15 Iz p. p. istovremeno sa podizanjem glave i ramoniog pojasa, do (xlvajanja lopatica od podloge, opruati kolena Irudeoi se da ona ostanu na istoij visini kao i u p. p.

44

LORDOZA

Poetni poloaj sed sa opruenim nogama (SL 4150)

Pri) konienju ovoga poloaja treba ake osloniti na podlogu prstima upereni'm prema nazad. Ovo e omoguiti lake odTavatije grudnog dela kime praTOm, kao i manje angaovanje vel'ifcog grudinog miia. Pri ovakvom poloaju aka nee doi do povijanja ramenog pojasa prema napred.

Veba 1 Iz p. p. dizati naizmeniono jednu pa drugu nogu opruenu u kolenu.

Veba 2 Iz p. p. podizati obe noge istovrememo, opruene u kolenu.

Veba 3 Iz p.p. opruenim nogama kruiti u jednu pa u drugu stranu.

Veba 4 Iz p. p. opruene noge ukrtati naizmeniino levu preko desne desnu preko leve.

ORDOZA

45

Veba 5 Iz p.p. opmeaie noge raznoiti, sa&taviti pa smistdti u p. p.

Veba 6 Iz p. p. saviti kiolena sa stopalima podignutim nezaiatno iznad tla, pa ih opruiti i lagano spustiti u p.p. Veba 7 Iz p. p. dii opruene noge uz istovremeno privlaenje grudnog koa i ruku dodiimuvii akama stopala podignutih nogu.

Iz p. p. lom tela doe do binskom

Veba 8 opruenim gomjim deii unazad. Paziti da ne pojaane krivine u sladelu.

Veba 9 Iz p. p. podii opruene noge u kolenima, saviti ih, opmiti i lagano spustiti u p. p.

V e b a 10 Raditi nogama kao u prothodnim vebama, sa rukama postavljenim o bok, laktovi nazad, a nagib tela zadrati kao pri osloncu rukama iza tela.

46 Poetni poloaj vis leima prema ripstolu, nim na podlogu ili klupicu (Sl. 5156) stopalima

LORDOZA oslonje-

Kako se ove vebe rade preteno u istam visu, izbegavati ih kod dece najmlaeg uzrasta, atoniine muiskulatjuire i sl.

Veba 1 Iz p.p. diooi u visei poloaj, pa istovremeno podiizati obe noge do hopizontale sa-viijajui ih u kolenima.

Veba 2 Iz p. p. naizmeniano jednu pa drugu opmenu nogu u kolenu dizati do horizootale.

IORDOZA

47

Veba 3 Kao i u vebii 2 samo sada obe noge zajedno dii do horizontale.

Ve.ba 4 Iz p. p. savijajui butine prema j'jiiudnom kou odvojiti karldcu od ripstola, koleniiima prema braili.

Veba 5 Iz p. p. savijene noge u kolenima dii do horizontale, opruiti ih i polako spustiiti do poetnog poloaja.

48

LORDOZA

Veba 6 Iz ,p. p. opruene noge istovremeno podizati do honizontalnc^ poloaja, zaitim ih saviti u kolenima i vratiti u poetni poloaj.

56
Poetni poloaj leiei na ledima sa opruzenim 5766) nogama (Sl.
Ovaj poetni poloaj primenjuje se tek kada je postignuta izvesna korekcija i kada su ojaali odgovarajui miii. Veba 1 U p. p. zatezanjem trbune muskulature pripojiti slabinski deo kiomenog stuba uz podlogu. U poetku dozvoliti savijainje kolena, a kajsmje vebu raditi uz njihovo mabsiimalno opruanje. Veba 2 Iz p. p. podioi desnu ruku, rame i glavu i dohvatiti levu aku koja je na tlu sa leve sfarane tela. Naizmeniino jedina pa druga ruka idu preko tela. Veba 3 Iz p. p. savijajui noge u kolenima vuoi stopala po podlozi do pume savijenos<ti kolena. Istovremeino podizati i glavu ^sve dok se bradom ne dodirne grudini ko.

I.ORDOZA Veba 4 P. p. poeti sa rukama na trbuhu. Podizati glavu i rameni pojas od tla. Kasnije sa rukama prepletenih pnstiju na potiljku.

49

50

Vcba 5 Iz p. p. opruene noge podii malo od podloge i putati ih naizmeniono prema jednoj pa drugoj stranii.

Veba 6 Iz p. p. obe noge istovremeno dii od tla ufcrtajui ih leva preko desne i obratno.

Veba 7 P. p. sa rukama ukrtenim na potiljku. Podizati gornji deo tela do ugla od 45".

Veba 8 Iz p. p. iistovremeno ne^natTio odi/.ati od t!a noge, glavu i rameni pojas. U kasmijem periodu ruke savijetne sa prepletenim prstima na pofiilj'ku.

50

LORDOZA

65
V e b a 10 Iz p. p. dizati desnu ruku, rame i glavu. Obe noge podioi od podloge i pomeriti ih na suiprotnu strarni od rotacije tru.pom. Vratiti se u poetni poloaj pa to isto ponoviti pirema suprotnoj strani.

Veba 9 Iz p.p. istovremeno odizati glavu, ramenii pojas ,i oipruene noge, sa rotacijom trupa u jednu pa u drugu S'tranu.

66

TEI

STADIJUM

LORDOZE (Sl. 6772)

Poetni poloiaj etvorononi

Primenjujui ovaj poetni pdloaj treba paziti da se slabinska krivina jo vie ne povea, stoga bokovi u poetnom poloaju treba da su iza oslonca kolena. U toiku vebanja potrebno je ee kontrolisati osobu i ukaziivati joj na pravilan poloaj. Veba 1 Iz p.ip. bokove povlaiti Lmazad sve do seda ma pete. Ruke ispruiti to vie napred i opustiti se. Veba 2 Iz p.p. napravitii pokret kao u vebi 1. Glavu savijati dok se elom ne dodimu kolena.

Veba 3 Iz p. p. naizmeniono odizati jedno pa drugo koleno ka grudnom kou. Pri ikraju pokreta oslomiti se na tlo vrhovima prstiju.

I.ORDOZA V e ib a 4 I/. p.p. naizmeniiano provlaidti potkolenicu izmeu aka kao u prethodnoj vebi, do potpunog opmanja kolena. Sake na tlu oslonjene celim dlanovima.

51

Veba 5 P.ip. sa osloncem na prste obeju nogu. Dizati bokove do potpunog opruanja kolena. Zatim nai^amemonim povlaemjem aka u pravcu stopala dooi do momenta oslanjanja celim stopalom na tlo.

Veba 6 Iz p. p. uz pomo ruku doi do unja osloncem na celo stopalo. ake ostaju na tlu.

I'oetni poloaj stojei pored ripstola licem prema ripstolu iSl. 7377)

Ve'ba 1 l'. p. sa ru'kama oslonjenim na l>i eku ripstola u visiini ramonog l>()jasa. Spustiti se polako do uinja.

52

LORDOZA Veba 2 P.p. kao u vebi 1, samo su stopala udaljeoija od ripstola. Povlaei bokove unazad, savijati trup (pretklon) do vodoravnog iij poloaja. Ruke opruene. j

7A
Veba 3 P. p. sa nukama na preki ripstola u visini ramena. Podiui jednu nogu savijenu u kolenu, osloniti je stopalom na preku to TOlje. Istovrememo primdcati grudni ko butinii podignute noge. Naizmenino raditi jednom pa dmgom inogom. Veba 4 P. p. kao u vebi 3. Naizmenino podizati levu pa desnu nogu savijene u kdleoiima. Osloniti stopalo na preiku u visiinii kolena noge na kojoj se stoji. Istovremeno piovlaiaiti bokove unazad do punog opnuatnja podignute noge i trujpom joj prdi to blie. Veba 5 P.ip. sa stopalima oslanjeaiim na ripstol. Povlaiti bokove unazad do punog opruanja ruku i nogu. Vratiiti se u poetni ix>loaj i uhvatiti se obema rUkama za niu preku i ponoviti gornji pokret. U tdku vebe'mkama postepono ii to nie po mogustvu sve do seda sa opruenim nogama.

ORDOZA

Poetni poloaj u sedu sa opruenim nogama (Sl. 7882)

Veba 1 Iz p. p. saviti oba kolena i mikama ih privuai ka grudinom kou. Glavu spustiti na privuena kolena.

Veba 2 U p.p. obiuhvatiitd akama kolena odozdo. Privilaaiti gomjd deo tela, tako da se stomaJcom dodirnu butine. Kolena su opruena.

Veba 3 P. p. sa rukama na butinama. Pomiui obe ake istovremeno dohvatiti stopala. Ne savijati noge u kolenima. Velba 4 P. p. sa ruikama na leima. akom jedne ruke obuhvatiiti lakat dmge. Gomji deo tela savijati to v!ie unapred, ne putajui mke. Noge opimene. Veba 5 P. p. sa rastavljemm nogama. Prsti mku prepletemi sa dlanovima (^kirenuitim unapred. Savijajui gornji deo tela unapred i u stranu clohvatiti prste prvo jedne, pa(li'uge noge.

K I F O Z A

K Y P H O S I S

. Kifozam se nazi-va pojaanje fizioloke krivine kimenog stuba u sagitalnoj ravnii, oiji je konvdksitet okironut unazad, To je dakle pogrbljenost i ona je najee lokalizovana u gmdnom (lenom) delu kimenog stuba, ali se izuzetno moe javiti i u dmgim delovima. Ve je reeno da se vrlo esto javlja u kombinaoiiji sa Iordo2x>m, jer odstuipanja u jednom pravou obavezno povlae za sobom i odstupanja u dmgom pravcu. Kifoza takoe moe biti uroena ili steema po svom poraklu. Kod steienih deformacija najei uzirok je opet rahitiis, zat)im razne povrede u predelu kiomenog stuba itd. Postoje kao posebno opisaiie juvenilna, zatim zapaljiva kifoza kao posledica razliiitiih zapaljivih procesa koji nastaju u predelu kimenog stuba (tuberkiuioiaia, reumatska itd.) i idiopatska fcifoza, karakiteristina po tome to se raizvija sa irastom dejeg organizma. Za nas je svakako najinteresaaitnija kifoza koja kao osnovni uzironiik ima rahitis i pomentrta juvenillna kifioza. Tek posle toga Im dole traumatskai i zapaljiiva odniosno adolescentna iidiopatsika kifoza, jer one ve predstavljaju odmaklije isitadijume i ne spadaijiu direiktno lu domein rada nastavmika fiaiokog vaspiitainja, mada to ne znai da taikviu deou a k o se ve nalaze u fcoli treba pustdtii liskljuivD da mimju i ne sprovode nikakve akitivnosti. Sa maJo vie uduibljivanja u svaki pojedini sluaj u konsultaciji sa lekarom, moe se odrediti poseban kompleks vebi koje e imati izrazitu korktiivnu notu, a koje takvo dete moe izvoditi za vreme redovne lilii posebne, speoijalne nastave. Takvo dete se moe ukIjuiivati u opti rad kad god elemeinti koje sva deca izvode ne budu koinitradindikacija njegovom stanju. Juvenilne kafoze su naroito zapaene kod omladine u pojediruim stirunim kolama sa praM'nom nastavom, gde sam sadraj redovnog rada u koli esto moe da utie na pojavu ovih deformacija.

IOZA

S?!

I ovoga puta emo se zadrati na opisivanju simptoma k i f ot i n o g l o e g d r a n j a , koje se karakterie sledeim znacima: (Slika 83). glava savijena uinapred ispred liini'je vertiikdle, ramena pomerena unapred, pojaana pogrbljenost u lenom piredeliu, grudi uvuene, lopatice istaJcnute i odvojeme od kimenog stuba, trbuh mlitav, ispuipen, kolena lako savijema i pomerena u celini unapred, stopala vrlo esto insuCicijentna.

Adolescentna kifoza (M. bcheuerman)

Ovde rana dijagnostika takoe ima posebnu vanct, jer e se tako spreiiti razvitak daljdh, teih stadujuima. Na kraju treba pomenuti i o k r u g l a l e a (dorsum kyphoticum) koja su vflo slina ve opisanoj kifozi, jer dolazi do ispupenosti lenog dela kimenog stuba, tako da se nazivaju i ispupenim leima. Meutim ovde je krivina kimenog stuba blaa u celini, nego to je to kod kifoze (Slika 84).

Sree se relativno esto, nekad je vezana za izvesne nasledne momenite, ali uzrok moe biti u negativnom uticaju pojedinih spK)ljinih faktora. Verovatno je da neodgovairajue kolske klupe imaju svog udela u nastanku ove deformacije. Veina autora smatra da se vie via u muke nego u enske dece.

56

KIFOZA

Da ne bi dolo do negatiivnog uticaja na razvoj kotanog 'sistema, poto su u ovom, kolskom dobu, deji organizmii uglavnom u punom razvoju, i u ovom sluaju veojna je vana raoia dijagnoza i preduzimanje korektivnih vebi. L e enj e Kao i u svim drugini sluajevima, saradnja sa lekarom treba da se ogleda u otkrivanju osnovnog oboljenja, odnosoo uzronika same defprmacije. Istoviremcno zadatak e bitii primena odgovarajuih korektivnih vebi koje treba da imaju kao gla'v'im oilj jaanje i taniziranje oslabljenih miia lea, uz prethodno stvaranje uslova za primenu ovih vebi istezanjem miia prednje strane grudnog koa, ako se radi o teem stadijumu. No, pogreno bi bi!o ako bismo se zadrali samo na pomenutim miiima. Najee je potrebno aktivirati najvei deo muiskuilature trupa, jer e se tako postii i popravljanje opteg statusa organizma u celini. Poseban zmaaj u ovim sluajevima dobijaju ranije ve opisane vebe disanja. U primeni korektivniih vebi kod okruglih lea nema bitnih razlika u odnosu na priimenu vebi za otklanjanje kifoze, tako da smatramo da je dovoljno rei da se ovde mogu koristiti ug'iavnom sve vebe koje e biti opisane kod kifoze. Treba samo dati izraziti naglasak na jaanje lene muskulatua^e i na primenu vebi disanja u cilju odravanja normalne disajne funkcije.
\

Vebe za otklanjanje kifoze I. KIFOTICNO LOE DRIANJE (FUNKCIONALNI STADIJUM) Poetni poloaj leei na trbtihu (Sl. 8599)
U ovom poloaju glava se pri dizanju zadrava licem prema tlu u produetku kimenog stuba. Nadlaktice i u poetnom poloaju i pri izvoenju vebi, kao uostalom i kod drugih poetnih poloaja, tsreba uvrtati u smislu spoljanje rotacije. Da bi se spreilo neeljeno pojaavanje slabinske krivinc, stavlja se pod trbunii predeo jedno okruglo jastue. Meutim, svakako je efikasnije obuiti osobu da prvo voljino zategne trbunu muskiiiaturu, pa da to zadri tokom izvoenja pokreta.

IOZA Veba 1 Iz poetnog poloaja (ruke poi cd tela) dizanjem ramena priipajali lopatice uz kimend stub. Tslovremeno dizati glavu od tla.

57

86

Veba 2 Iz p. p., kao u vebi 1. Dizati laike sa dlaiiovima okrenutim prema tlu i glavu licem prema podlozii.

Veba S U p. p. prsti ruku su prepleteni tia leima sa dlanovima okrenutiim umazad. Dizanjem opruenih i^iiku i ramanog pojasa pripajati lopat'ice uz kimeni stub. Veba 4 U p.p. ruke su u odruenju dlanjovima okrenute prema tlu. Dizanje ruku i ramenog pojasa sa pripajainjem lopatica uz kimeni stub. Glava u produetku kiomenog stuba. Veba 5 U p. p. nuke su na podu, savijeine u laktovima, tako da podlaktica I nadlalktica ine ugao od 90". Laktovi su u visini ramenog pojasa. Dizati glavu, grudni deo kiome i ruke do primicanja lopatiica uz kimeni stub. Veba 6 U p. p. mke su savijene u laktovima pa-epletendh prstiju na poti'ljiku. Dizati laJctove to vie od tla, glavu i grudni deo kime.

58 Veba 7 U p. p. ruke su savijene u laktovima, a ake su na tlu pored ramena (potpor leei za mkama). Istovremeno podlizati rameni pojas i ru^ke, a ake uvrtati dlanovima prema gore. Pokiret glavom kao u vebi broj 4.

KIFOZA

Veba 8 Iz p. p. diizatli glavu to vie gore. Lice okrenuto prema tlu. Rukama iprepletenih prstiju na patiljku davati snaan otpor. Veba 9 P. p. sa ruikama opruenim na tlu ispred glave. Dizati ruke istovremeno oikreui dlanove nagore i priibliavati lopatice kimenom stubu. V c b a 10 Poetni poloaj je kao u vebi 9, ruke su opruene ispred glave na tlu, sa prstima prepletenim i dlaniovima ofcrenutim unapired. Dizati obe ruke istovremeno. Glava prati pokiret licem okrenuta prema tlu. V e b a 1] Iz p. p. kao u vebi 10, opruene ruke podigniuti od tla, saviti ih u laktovima i ake osloniti na potiIjak. Zatim ih opruiti i spustiti u p.p. V e b a 12 Iz p. p. mke pored tela, dlanovi prema podlozi. Odiuoi ruke, dovesti ih kroz odruenje do uzruenja. Ceo pofcret se odvija -iznad nivoa ramenog pojasa uz dizanje grudnog dela kime i glave. Istim putem vratiti se u p. p.

KIFOZA V e b a 13 Iz p. p. ruke u uzruenju. Diui grudni deo kimenog stuba i glavu, ruke saviti u laktovima kao, u vebi 5, opruiti ih pa se vratiti u p.p.

S9

y7

V e b a 14 U p. p. snano zategnuti trbunu i sedalnu mustalaturu. Rukama prepletemh prstiju na potiljku davati otpo-r dizanju glave. V e b a 15 U p. p. ruke savijene u laktovima malo udaljene od trupa. Diui glavu podlaiktiice pomerati u stranu, a lafctovi ostaju vrsto pritisnuti na podlogu.

Poetni poloaj u sedu sa opruenim kolenima (Sl. 100109)

Prl izvoenju vebi u ovom poloaju paziiti da ne doe do savijanja u zglobu kolena. Zadnja loa buta, koja je kod kifotine deoe neelastijna, oteava ispiravijanje grudoog dela kimenog stuba. Njena neelastinost potencirana opraenim kolenom predstavlja snagu kojiu treba iskoristiti za jaanje oipruaa lea u ovom poloaju. U kaBnijem peniodu uz opruanje bolena traiti i povlaenje stopala prema potkolenici.

Veba 1 Iz p. p. sa ruikama oslonjenim na kairlicu istegniutii kimeni stub odupirui se ruikama. Pri tome glava ostaje u produetku kimenog stuba, a ramemi pojas povlaiti prema dole.

60

KIFOZA

Veba 2 U p.p. ru'ke su dza tela sa preipletenlim prstima. Opruati ruke povlaei ih to vre unazad i gore sa astovremeniim okretanjem dlanova unazad i pripajanjem lopatica uz kdmenii stub.

Veba 3 U p. p. ruke su opruene u zaruenju. Povlaei nadlaikticu prema gore savijaiti laktove.

Veba 4 U p. p. nulke su padiigruute do visine ramena (odiruenje). Nadlaktica i podlaktica ine ugao od 90" i u vodoravnom su poloaju. Dlanovi su okrenuti prema tlu. U tom poloaju povlaiti ruke to vie unazad, pokreui ih samo u ramenom zglobu i pazei da se laktovi ne sputaju ispod nivoa ramena. Veba 5 Iz p. p. ruike savitd, laktovi u visini ramena. Nadla'ktioa i podlaktica p>od uglom od 90. Uz opruanje gradnog dela kimenog stuba (eloogacija) povlaoili podlakticu to vie u nazad. Veba 6 U p. p. ruke su savijene u laktovima, prsiti prepleteni, dlanovi na potilj'ku. Povlaii'tii laktove to vie unazad ne od'vajajui dlanove od potiljika, grudni ko isturiti unapred.

KIFOZA Veba 7 U p. p. ruke su oslonjene dlanovima na potiljku sa laktovima povuenim imazad. Opruati ruke u odruenje to vie iza tela, sa dlanovima okrenutim unapred i gore.

Ve'ba 8 U p. p. ruke su saviijene, prsti preipleteni sa dlanovima na potiljku. Oporuati ruke iznad glave, otoreouoi dlanove na gore. Ne rasipliui prste povlaiiti ruke to vie unazad.

Veba 9 U p. p. ruke su u odruenju sa dlanovima okrenutim unapred. Povlaiti ruke unazad, pripajajui lopatice uz kiimeni stub. Pri izvoenju ovog pokreta paziti da ruke ne idu ispod nivoa ramena.

V e b a 10 U p.p, doi u sed sa savijenim kolenima taban prema tabanu. Ruke staviti izmeu butina, podlaktice provuene ispod kolena akama sa spoljne strane obuhvataju skone zgloibove. Uz elongaciju kime povlaliti rameni pojas preana nazad, stopala se ne pomeraju.

62

KIFOZA

Sve vebe u sedeem poloaju kada to pokiret ruikama dozvoljava mnogo su efektodje kada se rade uza z:id, pa isitovremeno sa ellongacijom kime vriti snaan pritisak glavom o zid (ea primor veba i, 6, 7, 8, 9, 10).

Poetni poloaj etvorononi

(Sl. 110119)

Pri vebanju u ovorn poloaju treba u poeCku grudni deo kiimenog stuba spustiti nisko sa osloncem na podlaktiou udaljenu od tela, a bokove pomeriti unazad.. U kasinijem pei-iodu moe se dati i pravilan etvorononi poloaj ali uvek sa oisloncem kolemma ispred kiikova, kako bi se spreilo neeljeno kiiivljenje kime u slahiiniskoim delu. Ovo je neophodno i radi odravanja ravnote'nog pdloaja pri izvoenju pokireta. Glava kao i fcod ostalih poloaja treba da bude u produetku kiomeinog stilba, licem okreimta preima podlozi. Pri opruanju kimenog stuba donji deo lea ne opruati, to se po'Stie time to trbuni zid ostaje uz, ili to blie butinama. Kod dece u pubertetu, sa izraziito asteninim habitusom, treba izbegavati dugo zadravanje u ovom poloaju, zbog slabosti muslkulatiure i nemogunosti duge koncenitraoije panje. Veba 1 Iz p. p. oslotncem na podlaktice. odizati grudm deo kime do horizontale, licem prema podlozi. Ruike opruiti nazad i podizati ih gore, dlanovima prema podlozi.

Veba 2 Iz p. p. (ikao u vebi 1), vrsto O'slanjati laktove na podlogu neto unazad od nivoa ramena i udaljene od tela. Uz pokuaj odvajanja, podlaktica od tla odvoditi ih u stranu. Pokret je vrlo naporan.

KIFOZA Veba 3 Iz p.p. (ikao u vebi 1), podiza i gmdni deo kime do horizontale. Ruke su savijene u laktovi.ma, nadlaktica i podlaktica pod uglom od 90, laJcat u visini ramena. Povlaei ruke prema gore i u stranu podliiktica treba da ide vilje od nadlaktice. Veba 4 Iz p. p. (kao u vebi 1) podiui gnudni deo kime do horiizontale, preplesti pcrsite na ,poti'Ijiku sa laktovima izmad nivoa ramenog pojasa. Veba 5 Iz p. p. (kao u vebi 1), podiui grudni deo kinie do horizontale, ruke opruene u laktovima dizati u stranu i gore. U odruenju uvrnuti dlanove prema goore. Veba 6 Iz p. p. (kao u vebi 1), podiui grudni deo kime do horizontale, oprueaie riuke u lalk'tovima ispruati napired i gore. Veba je vrlo naporna pa je u poetku raditi pooavljajud je manjli biroj puta.

Veba 7 Iz pravilnog etvorononog polo/aja sa kolenima neto ispired k-ukova, odravati tokom vebe horizon'talan poloaj gnudnog dela kime. Odiui ruJce od podloge preplesti prste na potiljku i pritisifcom na glavu spireiti njeno pomeranje prema nazad.

64 Veba 8 Iz p. p. (kao u vebi 7), praviti palukruind pokret oprueiiim rukama nazad, u stiranu i gore. Ceo pokret tireba da se izvede iznad nivoa ramenog pojasa.

KIFOZA

Veba 9 Iz p. p. (ikao u vebii 7), jedmi omu vezanu za noki vrsitO fiksiran predimet, staviti na potiljak. PovlaCei ceo trup ma!lo unazad zadrati njegpv horizontalan poloaj. Pomeraiti glavu prema nazad savlaujui otjx>r. Paziti da oma 118 ne spadne na vratni deo kiime.

V e b a 10 Vebe e biti jo napomije u ovom poloaju ako se rade uz pomo suvebaa. U p.p. sa kukoviirAa izsnad kolena osloniti se na laktove sa ipreipletenim prstima na potiljku. Piodizaiti grudni deo kime do horizontale uz povlae-' nje la'fctova iznad nivoa ramenog pojasa.

119

Stojei poetni polozaj (Sl. 120129)

U ovom poloaju je pokireitljiivost tela najvea i treba ga primeiniti tek na hraju vebanja kada se u drLigiim poloa|ima ulsikladila jaoina kako oslabljenih tako i zategnutih miia, ija je neusklaeonost esito uzroik nastanika deformacije. U prvo vreme mogu se pnimenjivati vebe u sitavu kod kojeg re noge biti razmaknute u pravcu naprednazad kako bi se bar unekoliko spreoilo obrtanje karlice i neeljena pokretljivost u slabinskom delu.

KIOZA

65

Veba 1 U p. p. ruke su iza tela preplete11 ih prstiju i uvirnutih dlanova prema nazad. Uz elongaciju kime u oelini, savijajui laktove vui gamjii deo aka po leima .to vie gore. Tirbuine miie za vreme celog pOkreta drati snano zategniutim.

Veba 2 U p. p. ru'ke su iza tela sa prstima prepletenim i dlanovima okrenutim unazad. Opruene ruke povlaoitii to vie nazad i gore uz pripajanje lopatica kimenom stubu. Trbuh uvui. Veba 3 U p. p m'ke pored tela. Uz istezanje kimenog stuba ruke odruiti. Poifciret iz\'oditi to vie iza tela. U odruenju dlanove oferenuti prema gore. Ruke istim putem vratiti do p. p.

Veb a 4 Iz p. p. ruke ispruene pored tela dizati kroz odruenje do uzruenja, okreui dianove prema nazad. Tribunu muskulaturu snano zategnuti.

66 Veba 5 Iz p. p. dizati ruke u odruenje savijajui ih u laktovima. U visini ramenog pojasa lakat povlaiti unazad sa naglaenim povlaenjem podlaktice. Trbune miie snano zategnuti i kao kod svih vebi u ovom poloaju kimeni stub elongirati i zadrati u okomitom poloaju.

KIFOZA

12A

Veba 6 Iz p.p. dizati opruene uzruenja. U uzruenju no zategnutu trbuoiu luru, to viie povlaiiti ruke unazad.

ruke do uz snamuskulaopruene

Veba 7 U p. p. savijati gomji deo tela do vodoravnog poloaja licem okrenutim dole. Ruke povlaiti u zaruenje sa dlanovima okrenutim prema tlu.

Veba 8 U p..p. ruke su na potiljiku. Savijati zatim gornji deo tela sve do vodoravnog poloaja, a istovremeno laktove povlaitd to vie una^ad.

K 1 i'OZA

67

Iz slededah primera moe se videti da paliou, biidce i dnige siine sprave treba koristiti, kada god to poetni poloaj i poki-et dozvoljavaju. U poetku kada se koriste buice, poeti sa hikim (0,5 kg) pa vebajuoi dui period vremena postepeno povcavati njihovu teinu i do 56 kg.

Veba 9 I/, p. p. uhvaenu palicu ispred lcla, dlanovima prema napred l>odizati dio uzruenja. Savijati i Like u laktovinja i dovesti palicu i/.a lopatinog pojasa. Pri pokrelu glava mora ostati u produetku kimenog stuba.

V e b a 10 Drati budce u a,kama, ruke pored tela. Iz p.p. savijati ruke u laktovima tako da laktovi ostanu u istoj visini. Podlaktlice sa buicama poVlaiti napred i gore tako da podlaktica dodime nadlaktiou. Zatim ih povlaiti nazad i to vie podlakticu nego nadlakticu.

II TEII

STAJIUM

KIFOZE (Sl. 130136)

l'oetni poloaj etvoronolni

Veba 1 U p. p. privlaiti lopatice kimenom slubu. Paziti da ne doe do |X)jaania krivtine u slabinskom predelu. Ukoliko se slabinska kri\ iiia poveava, karlinli pojas povui malo unazad prema petama. (Ilava je u produetku kimenog stuba.

130

r
68

KIFOZA

Veba 2 Iz p. p. sa prstima ruku okrenutim unutra i u irini ramena, sputati g o m j i deo tela dok brada ne dodime tlo. Laktovi idu u poIje dok se bokovi minimalno pomeraju unapred. Vratiti se u poetni poloaj kroz sed na pete.

Veba 3 Iz p. p. neznatno povlaiti bokove unazad, a ruke u visini ramenog pojasa iriti do odmenja, klizei po podu. Istovremeno sputati gomji deo tmpa, dok brada ne dodime tlo. Vratiti se u poetni poloaj bez pomoi ruku.

Veba 4 Iz p. p. povlaiti bokove unazad. Istovremeno ruke istezati to vie unapred, pri emu ramena treba da su to blia podlozii.

Veba 5 Iz p.p. oslanjajuoi se na prste nogu, dizati bokove sve do pK>tpunog oipmanja nogu. Pomeranjem bokova unazad stati celim stopalom. Tada gmdni ko pribliiti to vie kolenima. Ruke ostaju na tlu, ne pomerajui se.

K I ! OZA

69

Veba 6 I/. p. p. spustiti grudni deo kime prema tlu do oslonca o podlaklice. U tom poloaju potiskivati Ki udni deo kime do dodira bra(iom o podlogu.

135

Veba 7 U p. p. osloniti ake savijenih, ili opruemh ruku na neki predmet. U tom poloaju potiiskivati grudni deo kime prema dole, uz povlaenje laktova gore, kada su ruke savijene u p. p.

Poetni poloaj stojei pored ripstola licem prema ripstolu (Sl. 137141)

Veba 1 lluke su u visini ramenog pojasa oslonjene akama na preku inalo dre od ramenog pojasa. Stopala su neznatno udaljena od ripstola. Ii u uanj sa pribli/avanjem gomjeg dela tela ripstolu.

70 Veba 2 U p. p. ruke su kao u vebi 1. Stopala su udaljena unazad. Savijati gornji deo tela do vodoravnog pretklona sa glavom u produetku kimemog stuba, potiskujui ramena to vie nadole. Kolena su pri tome potpuno opruiena.

KIFOZA

Veba 3 P. p. kao i u vebi 2. Savijajui laktove u polje i odravajui ih u visini ramenog pojasa, celim telom ii pretma riipstolu dok brada ne dodirne preoku. Cdo telo je tokom vebe opnieno.

Veba 4 U p. p. ruke su postavljene kao u vebama 1, 2 i 3. Naizmenino, savdjajuoi jednu nogu u kolenu doai do unja, drugu nogu pruiti unazad.

IFOZA

71

Veba 5 Pomeriti se to vie od ripstola osloniti ake na najviu dostupnu preku i kao u vebi 4 sa pruenim telom, osloncem na oba stopala, grudni deo kime pomerati prema ripstolu.

Poetni poloaj stojei na ripstolu licem prema ripstolu leima prema ripstolu (Sl. 142149)
Ove vebe u istom visu ne forsirati kod slabe muskulature ramenog pojasa. U kasnijem periodu vebanja, mogu se davati vebe i s leima okreinutim prema ripstolu. U ovom poloaju paziti da ne doe do pojaavanja slahinske krivine.

Veba 1 U p. p. ruke su oslonjene o preku iznad glave neto iire od ramenog pojasa, maksimalno opruene. Stopalo je oslonjeno samo prstima o prekiu. Sputati pete to vie nadole isteui ceo kimeini stiub.

72

KIFOZA

Veba 2 Iz p. p. doi u vis skidanjem nogu s preoke ripstola. Celo telo potpumo olabaviti. U p. p. se vratiti oslanjanjeni stopala na najbliu preku i to podiui stopala, a ne povlaenjem celog tela rukama.

Veba 3 U p.p. pokreti su isiti kao u vebi 2, samo to u visu treba glavu (osovinska ekstenzija glave i vrata) povui to vie unazad, zajedno sa vratnim delom.

Veba 4 Iz p. p. doi u vis kao u vebi 2. Obe noge udaljiti to vie od ripstola (zanoenje). Vratitli se u poetni poloaj bez povlaenja tela rukama.

KFOZA Kako je poloaj, okrenuti leima prema ripistolu teak kod istruikturalnih Ikifoza, u cilju isitezanja veiikog gmdnog miiia, spoljnih rotatora ramenog pojasa, kao i ligameaiata kimenog stuba u podtku ga davatii u sedu, u stojeem poloaju na ripstdliu, pa tek onda /u istom visu.

Veba 5 Iz p.p. sed na slolici pored ripstola leima ofcrenuti. Uhvatiti riipstol u visini koja odgovara osobi koja veba. Hvat akama, kada to stanje dozvoli treba da bude sa potpuno opruenim rukama. Iza tela poistaviti neki manji pa vei predmet. U sedu se treba olabaviti.

Veba 6 Sed, na tlu, leima Okrenuti ripstolu, sedalni deo odvojen od ripstola. Rukama uhvatiti za najviu dostuipnu preiku. Snano zategoutii trbunu i sedalnu muskulatuiru, a gornji deo tdla isturiti napred. Kolena moraju biti opruena, kako bi se vebom delovalo i na istezanje zadoje loe buta.

Kod kue gde nema ripstola ili suvebaa treba ugao sobe ili ragastov od vrata isikoristiiti vie puta u tokiu dana da se po''iiKne isti cilj istezanja neelastinih elemenata.

74

KIFOZA

Veba 7 U uglu sobe savijene ruke osloniti podlakticom na zid (nadlakat i podlakat iine ugao od 90"). Stopala su udaljena, a celo telo malo nagnuto prema uglu. Poteui grudini ko prema uglu ne poveavati slabinsku krivinu. Pokret se vri celim telom iz skonih zglobova. U ragastovu od vrata moe se isto postii, samo sa rukama u odruenju.

Kod teih stanja kifoze niisu dati primeri vebi u sedu sa .oprueniim kiolenima. Meutim, kako je ovo vrlo dobar poloaj za pasitizanje elastiniosti svih navedenih elemenata daemo primer samo jedne vebe.

Veba 8 P. p. sed sa opruenim kolenima, prsti prepleteni na potiiljku. Suveba koji mora uvek da asistira kod teih stanja kifoze, hvata nadlakticu vebaa, a kolenorn vri pritiisak ba na onaj deo grudnog dela kiome koji je najistureniji. Priti&kom kolena na kimu, suveba povlai nadlakticu nazad.

KIFOZA Vebe za otklanjanje kifo-lordoze Ako postoji takva defo>rmacija kimenog stuba gde su zahvaeni i siabimski i leni deo i to jedan u smiislu lordoze, a drugi u smiislu fcifoze, onda vebe treba tako odabrati i kombiinovati da se korigovanjem jednog deformiteta ne pogorava drugi. Odabirajui pogodne vebe iz komipleksa koji su dati za otklanjanje lordoze, odnosno kifoze, usipeno emo se boriti i protiiv ovog kom'binovanog deformiteta. Ako je pojaana lordoza, a kifoza postoji kao primarni defoirmitet, te je jae izraena, moe se prijmeniiti i leei poloaj na trbuhu koii u stvari nije pogodan za ispravljanje lordoze.

U takvim sluajevima, da ne bi poferetima gornjih delova tela pogoravali slabinsku krivinu, treba podmetnuti jedno tvre jastue ispod slabinskog predela i tako bar do-nekle spreiti pogoravanje krivine (sl. 150). Meutim, sigurno je da e veba biti bolja ako se snanim zatezanjem trbune muskulature izazove isti rfekat.

Ako je lordoza jae izraena, tj. ako je ona primarni deformiilct, onda poloajima ruku treba spreoiti odnosno umanjiti pogoravanje lene kifoze. To sc moc sprovesti, na primer, prepLitanji-Tn prstiju ruku na potiljku (.Slika 151).

76

KIFOZA

Izbor poetnih poloaja za ove deformacije, kao i kombinacija odabrajnih vebi treba da su takvi, kao to je ve napomenuto, da na oba ova iskriivljenja deluju u 'smislu popravljanja (SMka 152 -155).

RAVNA

LEA

DORSUM

PLANUM

Kod ove deformacije iz razliitih uziroka, ne dolazi do formiranja normalnih, fiziolokih krivina kimenog stuba u sagitalnoj ravni, o kojima je ve ranije bilo govora. Ovo ne treba poistovetiti sa ravnim leima novoroeneta kod koga se fizioloke kiriivine formiraju oko prve godine divota. (Sllika 156). Uzroci su nekad uroeni, ali je vrlo esto rahitis jedan od vanih momenata u nastajanju ove deformacije, koja naroiti znaaj dobija zbog toga to moe biti pogodno tlo za kasniji razvitak skolioze.

Ovakvim osobama treba zabraniti dugotrajna statika naprezanja, naroito u periodu ubrzanog rasta, treba vrlo obilato korisitiiti vebe disanja, a od ostalib vebi najvie koreiktivne vebe opteg dejistva, sa cdljem popravljanja pakretljivosti Mmenog S'tuba i oblikovanja fiziolokih brivina. Naroita panja se poklanja vebama za predeo lea i trbuha, a prepomuje se jo i plivanje, pri emu poikreiti moraju biti posebno odreenli (Delfinov stil).

78

RAVNA LEA

Vebe za otklanjanje ravnih lea

Za otklanjanje ove deformacije mogu se koristiti nekoliko poetnih poloaja. Odabrali smo tri koja se najee kordste i dali samo po nekoliko primera vebi, tako da nastavnik shvati prinoipe kojih treba da se pridrava u radu sa decom kod koje se nade ova deformaaija.

Poetni poloaj lezei na trbuhu (Sl. 157161)

(ispod grudnog dela kime staviti okrugao jastui, okrenut u pravcu glava karlica).

Veba 1 U p. p. ruke su pored tela. Noge oprueiie naizmeniono podizati to vie goire.

Veba 2 U p. p. ruke su savijene u laktovima i oslonjene o tlo ispod ramenog pojasa. Opiranjem aka o podlogu dizati gornji deo t^la do opruanja ruku.

Veba 3 U p. p. ruke su u odruenju s dlanovima okrenutim prema podlo-zi. Opiranjem aka o podlogu, dizati rameni pojas. Glava prali pokret savijanjem prema grudiima.

RAVNA LEA Veba 4 n p. p ruike su ispred glavc oslonjenc dlanovima o podlogu. Obc noge odizati od podloge.

160

Veba 5 P. p. kao u vebl 4, samo dodati po'kret irenja nogu u stranu (ra161 znoenje).

Poetni poloaj leei na leirna (Sl. 162166)

Veba 1 U p. p. ruke su pored tela. Slabinski deo kiome odizati od podloge.

Veba 2 U p. p. ruike su kao u vebi 1. Oslanjajui se na pete dizati bokove od podloge. Glavu podii dok bradom ne dodime grudi.

Veba 3 U p. p. ruke su pored tela. Saviti noge u kolenima. Odii bokove to vie gore.

Veba 4 Iz p. p. opruene noge dizati gore. Isto-viremeno slabinski deo kime odizati od podloge. Mogu se dati jo kruenja i odnoenja, kao i savijanje i opruanje u kolenima.

80

RAVNA LEA Veba 5 P.p. noge savijeine u kiolenima, ruke opruene iznad glave. Odizati slabinski deo kime od podloge sa istovremeaiim podizanjem 7 55 glave licem prema tavanici.

Poetni poloiaj etvoronoini

(Sl. 167171)

Veba 1 Iz p. p. isturati lea to vie nagore.

Veba 2 Iz p. p. opruene noge naizmenino dizati gore. Glavu potiskivati nadole.

Veba 3 U p. p. uvijati se u slabinskom predelu, a glavu potiskivati prema grudima.

AVNA LEA Veba 4 1/ p. p. pomerati bokove unapred, ilok ne dodiiirnemo podlogu. Ruke i>>vlaju opruene i ne pomeraju SL' lokom vebe.

170

Veba 5 P. p. boko-Mima oslonjeinih na podlogu kao u vebi 4 podizati naizmenino opruene noge u kolenima.

SKOLIOZA

SCOLIOSIS

Krivina kimenog stuba koja se naziva skoliozoan, nastaje u frontalnoj ravni, za razliku od do sada pomenutih, koje su bile u sagitalnoj ravni. Kod skolioze devijacija moe biti u levu ili u desnu stranu, meutim moe postojati i tzv. kompenzatorno iskrivljonje kod koga je u jednom ddlu kiomeni stub iskriv'ljen na primer u levu, a u susednom u desnu straaiu. Skolioza je jedna od najeih deformacja krmenog stuba. Vrlo retko se javlja kao uroetna ali je zato veMki broj raziliitih negativnih uticaja koji dovode do nastanka steenih skolioza. Pravi uzrok skolioza nije ni do danas u potpunosti reen, mada se veliki broj autora bavio ovom problematikom. Skolioza se moe javiti kao posledica itavog niza oboljenja ili biti samo njihov propratni simptom. Izuzetno ona sama moe biti osnovno oboljenje. Ne treba svaku lateralnu devijaciju kime smatrati skoliozom u pravom smiski, jer ona to postaje tek tada kada primenom uobiajenih testova ne dolazi do korekcije. Prema savremenim shvatanjima skoMoze se dele na:

funkcionalne i stnikturalne.

Funkcionalne skoMoze su uglavnom reduktibilne, jer nema promena na kotanim delovima kimerLog stuba. Ako je uzrok poznat i ako se moe otkloiniti, onda se takve skoMoze mogu korigovati u potpunosti. Ove vrste skolioza nastaju najee kao posledica loeg dranja tela, odnosno loih navika (neadekvatno noenje kolske torbe, lo poloaj pri sedenju u kolskoj klupi, neodgovarajua postelja itd.). (SMka 172, 173). Pored toga uzrok skolioze moe biti poremeaj statike, zatim razliite periferne oduzetosti pojedinih miinih grupa to dovodi do asimetrije njihove zategnutosti, zatim neuromiini bol, itd.

 KOI.IOZA

H 3

Strukturalne skolioze predstavljaju tea oteenja, jer nisu vie reduktibilne, zbog postojeih promena na kotanim delovima. Tela prljenova se na konkavnoj strani krivine pribliavaju, /aostaju u razvoju, deformiu i uvru oko uzdune osovine. Javlja se i deformacija rebra, tzv. rebarna grba sa zadnje strane na konveksnoj, a sa prednje na konkavnoj strani. Obino na mestu iivrtanja nastaje primarna krivina, dok se konipenzatorno javljaju krivine na susedinrm delovima kiimenog stuba, uglavnom na supr'otnu stranu. U ovoj grupi su najee tzv. i d i o p a t s k e skdlioze, iji uzrak nije poznat, a karaikteristino je da se javljaju, u inae /jdrave dece i napreduju zajedno sa raistom organizma ili se spontiMio poiviiiku jo u najranijem dobu ivota. Zhog toga ova vrsta skolioze zaskiuije posebnu panju d moe se donekle ublaiti, saimo ako se na vreme prdmeti 1 zapone sa korekcijom od Siamog poetka, pa sve do momenta kada dodie do potpunog zavretka okotavanja i rasta. Sledee po brojnosti u ovoj grupi su tzv. p a r a l a t i k e skolioze, koje su uglavnom posledica preleane deje paralize (PoIiomyeIitis) ili cerebralne (sipastine) paralize. One obino nastaju u mlaem ivotnom dobu, ali mogu da se pogoravaju i daIje i posle zavretka rasta. U grupu struktiiralnih skolioza spadaju jo i uroene, kongonitalne skolioze i najzad tzv. torakogene skoJioze, koje nasitaju kao posledica razliitih oboljenja plune maramice, rebara, evenlualnih operativnih zahvata na grudnom kou itd. Tok kada se sa sigumou utvrdi koja jc vrsta skolioze u pitanju onda se moe pristupiiti daljem ispitivanju samili klinikih manifestaoija, odmosno njihovoj korekciji.

SKOLOZA Prema svojoj lokalizaciji, odnosno prema veliini zahvaenih dclova kimenog stuba mogu se razlikovati: totalna skolioza, kod koje dolazi do iskrivljenja itavog lcimanog stuba u levu ili desnu stranu. Da li e se skolioza okaraktarisati kao leva ili desna zavisie od toga u koju je stranu okronut konveksitet krivine. parcijalna skolioza, koja zahvata samo pojedine delove kimenog stuba, tako da se razlikuje, na primer, vratna, lena ili slabinska skolioza. Meutim, ona moe biti proirena i na dva susedna dela kimenog stuba, ali krivljenje je samo u jednu stranu. U ovim sliiajevima moe se uoiti leva ili desna vratna, lena ili slabinska sko'lioza. kompenzatoma skolioza, kod koje se u jednom delu kimemi stub krivi u desnu, a u susednom delu u levu stranu. Ona u tom sluaju ima oblik slova S, te se naziva jo i S-skolioza. Neki je autori nazivaju dupplex, kao to onu, koja se istovremeno javlja u sva tri dela kimenog stiiba ali uvek u suprotnu stranu, nazivaju itripplex. Kao i kod ostalih deformacija fcimenog stuba, razMkuju se i u ovom sluaju ve pomenuti stadijumi u njenom razvoju, od kojih e za nas biti najvaniji funkoionalni stadijum, ili s k o l i otiino loe dranje. Potrebno je napomenuti da u klasifikacijama pojedinih autora, pa i onih ije smo miljenje prihvatili, ovaj tip loeg dranja nije pomenut. Meutim, postojanje skoliotinog dranja je danas injenica pa e, kao i kod ranije opisanih deformacija, biti date oisnovne karaikteristike i ovog tipa loeg dranja: glava je istorivljena u jednu stramu (to zavisi od klinike manifestacije skolioze), rame je neto povieno na konveksnoj strani, istaknutija i blia lopatica kimenom stubu na konveksnoj stirani, iprostori ogranieni linijom unutranje strane ruku i grudnim koem i bokovima (takozvani Lorencovi trougli) nejednaki, trbuh mlitav i ispupen, jae izraena glutealna muskulatura na jednoj strani, jedna noga u lako savijenom poloaju (fleksiji) ili u hiperekstenziji (Slika 174).

KOLIOZA

Ukoliko se radi o funkcioiialnom stadijumu, odinosno o loi>in dranju, svd ovi znaci dobrim delom nestaju prilikom zauziinanja aktivnog stava zatezanjem muskulature lea ili trupa u celini. To isto se moe konstatovati pr'iilikom podizanja ruke na konkavnoj strani ili pretklonom trupa (Slika 175). Razumljivo je da se sve ove promene pogoravaju ukoliko sc dozvoli da se ovo stanje i dalje razvija. I, e e n j e Primena odgovarajuih vebi, kao i kod prethodno opisanih tloformacija, zavisie od uzrasta, loikalizacije i stopena ve izra/onih promena. Kod skoliotinog loeg dranja, o'snovno je vriti korekciju statike, i to kako pri mirovanju, tako i pri hodanju. Tom prilikom se mogu koristiti razliita pomagala koja e, pasivno, sa svoje strane doprinositi izvesnoj korekciji i koja nee dozvoliti tla se umanjuje efekat primenjenih vebi. Kao pomagala najee se koriste razliite vrste podmetaa, korzeta, itd. Istoviremeno treba nastojati da se osnovni uzronik otkloni. Ako su to loe navike, ili, na primer kratkovidnost vie izraena na jednom oku, onda treba uputiti decu, odnosno njihove roditelje, da van kole preduzmu sve to je potrebno da se ovi uzroonioi odstrane.

SKOLIOZA Tek tada se poinje sa aktivnim vebama i kompletnim angaovamjem osobe, shodno njenim mogunostima. Osnovmi zadatak koji e se primenjivati bie toniziranje, jaanje istegnutih miia, ispupene, konveksne strane. Treba koris'titi sve poetne poloaje koji mogu bitd od koristi, vodei rauna da se u poetku i-ada orijoBtie na takve poloaje koji e zahtevati miinimum napora i utroika energije. Tek kasnije, paralelno sa popravljanjem objektivnog i subjektivnog stanja, mogu se koristiti i drugi, naporniji poetni poloaji. Cesto e biti veoma teko da se izabere pravi poetni poloaj, jer e, naroiito kod komplikovanrjih sluajeva, dolaziti do popraviljainja stanja u jednom delu, a do pogoranja u drugom delu kimeinog stiiba. Ovo se posebno odnosi na takozvane kompenzatoirne ili S-iskoMoze te e se u praktinom prikazu vebi o ovome posebno voditi raoLma (Slika 176).

Osim pomenutih gimnastikih vebi, kod skolioze se u odreenom momentu moe vrlo korisno primeniti plivanje, zahvaljujiui ve pometnutim pozitivnim osobinama i uticajima vode. Ovde je posebno vano ikorektivno plivanje, jor nije dovoljno samo detetu dati da pliva, ve treba plivanje taono iskoristiti samo u posebnom obliku koji omoguava popravljanje dePormacije. Zato je neobiono vano strpljivo uitvrditi koje vrste pokreta u vodi detetu korisite, pa nastojati da ono usvoji i redovno pnimenjuje samo one pokrete koji su opravdani sa aspekta korekcije.

SKDI.IO/A

87

I'oscban znaaj kod nastajanja ovc dcformacijc irna prcMMiiiva, gdc u'loga na/slavnika fizikog vaspitanja dolazi do izra/,ii;i. 'Io nc mora da sc sprovodi kroz nokc spccijalnc formc rada, ncgo naproliiv, kroz rcdovnu kolsku nastavu fizikog vaspitanja. Ako sc ovo nc sprovodi, onda moc doi do napredovanja skoiiozc, to moc da dovede do tek'ih deformacija grudnog kua i negativnih uticaja na normalan razvoj umitranjih organa j'i'ndnc duplje. Poto su u grudnoj duplji smeteni srce i plua, () ijcm maaju za opstanak organizma ne treba ni govoribi, mislimo da se dovoljno jasno uoava vanost preduzimanja pomeluitih mara. Rad sa decom koja imaju skoliotino dranje ili ak tei stadijum skolioze mnogo je delikatnijii nego kod ostalih deformac ija kimenog stuba. Neophodno je pri radu obavezno zahtevati da deca budu skinuta do pojasa, kako bi se svako negativno odraavanje datih vcbi na susedne delove kimenog stuba korigovalo na odgovarajui nain. Zbog raznoliikosbi klinikih manifestacija u datim primerima opisane su vebe za desnu grudnti i levu slabinsku skoliozu, s tim da oni koji se budu sluili ovim prininikom mogu svaku od ovih vebi sami adaptirati prema odreonom sluaju.

Vebe za otklanjanje skolioze /. SKOLIOTINO LOE DRANJE (FUNKCIONALNI STADIJUM) D e s n a gr udna skolioza

Poetni poloaj leei na trbuhu (Sl. 177188)

Prilikom davanja vebi za ovu vrstu skolioze, uostalom kao i kod drugih oblika, treba uvek imati na umu da pakreti ruku delluju vie na goTnje partije, dok pokreti nogu vie deluju n,a donje partije kimenog stuba. Ovo ne iskljuuje mogunost i kombinovanja pokreta oba ekstremiteta prema lokalizaciji deformaoije na kimenom stubu, o emu i ovde treba voditi rauna.

SKOLIOZA Veba 1 U p. p. osioeiti se rukama na karlicu. Snanim istezanjem kime, sa glavom liicem prema podlozi, povlaiti rameni pojas dole. Ovo istezanje treba da prethoi svakoj vebi kod deformaoija kiome, a' posebno onih koje su lokalizovane u grudniom dellu.

Veba 2 U p.p. leva rulka je iznad glave, ^ a desna pored tela. Dizati glavu i rameni pojas zajedno sa mkama, uz 9to jae istezanje kimenog stuba.

Veba 3 Iz p. p. raditi isto kao u vebi 1 sa otklonam u gradnom delu fcime.

Veba 4 Iz p. p. leva ruka opmena iznad glave, desna savijena u laktu pored tela. Uz elongaoiju kime podizati glavu i levu ruku, a des-nom vriti snaan pritisak podlakticom na podlogu. U kasnijem periodu moe se kombinovati sa otklonom prema desnoj strani, to pa-itiskom desne podlakticc treba spreiti.

SKOLIOZA Veba 5 Iz p.p. leva ruka opruena, desna savijena u laktu i akom oslonjena na obraz. Odiui glavu od IKvdloge pomerati je prema desnoj sitrani, to se pritiskom des-ne ake u potpunosti spreava. fstovremeno levu ruku savijajuci malo u laktu, akom povlaiti |irema dole.

Veba 6 Iz p. p. desnom rukom u odruenju sa malo savijenam laktom osloniti a'ku na zid, prstima okrenutim prema gore. Leva ruka je u uzrueiiju. Kao u svim ve bama snano longirati kimeni stub, odiui glavu i levu ruku Opruajuoi lakat dsne ake, vu i akom prema gore po zidu uz pokuaj otklona prema desnoj strani.

Veba 7 l' p.p. leva ruka je pored tela, dlan okrenut nadole. Suveba daje odgovarajui otpor na pod-. laktici, a pacijent pokuava ispruenu levu ruiku da digne una/.ad (u zaruenje).

SKOLIOZA Veba 8 U p. p. leva ruka je iznad glave, a desna opruena u stranu u visini ramenog pojasa. Suveba daje odgovarajui otpor, a pacijent pokuava opruenu desnu ruiku da privue telu.

Da bi se pojaala efikasnost vebi, poetni poloaj se moe neto izmeniti, tako da je gornji deo tela izvan vedske klupe koja slui kao podloga. Glavni oslonac je na trbuhu, a pomagati se jo i oslanjafnjem laktovima na mediciiniku ili nobi drugi pogodan predmet koji je neto nii. Noge su fiiksirame.

Veba 9 Iz pomenutog p.p. dizati gomji deo tela malo iznad horizontale. Leva ruka je opruena, a desna je u visini ramena sa savijenim laktom, tako da nadlaktica i podlaktica ine ugao od 90. Dlan je okrenut nadole.

V e b a 10 Iz p. p. diui rameni pojas staviti prepletene ake na potiljak. Desni lakat zatim povlaiti to; vie nagore zasulkom trupa, a levi lakat se pri tome povlai do' sredine oslonca.

V e b a 11 Iz p. p. diizati gornji deo tela sa prstima prepletenim na potiljku. Uvroui dlanove uinapred, ne razdvajajui prste, opruati ruke. Istovremeaio praviti otklon udesno.

SKOLIOZA V e ' b a 12 U p.p. preplesti prste na leima i dizati gomji deo tela. Zatim praviti atkloii udesno, sa dstoviremeniim opruanjem i dizanjem ru'ku, ne raizdvajajui ih.

Poetni poloaj leei na levom boku (Sl. 189193)

Vebe na boku kod skolioze su veoma naporne, te se daju tek kad je pacijent u stanjii da ih podnese bez tekoa. U prvo vreme mogu se oHakati tako to bi samo rameoi pojas bio van podloge, oslonjen na pogodan predmet. Kasnije, pomerajui se sve vie na gore oslobaa se ceo gomji deo tela. Noge kod ovog poloaja moraju biti fiksirane ili rukom suvebaa ili pomou neke sipirave. Tireba obratiti panju da sitolica na kojiu se paoijent O'Slanja laktom ne bude previe nika, taiko da se deformacija ne bi poloajem vie potencirala.

Veba 2 U p. p. desna ruka je oslonjena ispred trbuha na podlogu. Leva ruka je oslonjena akom ispod desmog pazuha. Ne odupirui se ru'kom odii glavu i ramena. Veba 3 U p. p. leva ruika je iznad glave opruena na podlozi. Zatim savijajaii levu ruku u laktu osloniti glavu na nju. Dizanjem glave podii i lakat od podloge. Noge su fiksirane.

SKOLIOZA Veba 4 Iz p. p. diui gornji deo tela od podloge, levu ruku opruati iznad glave, a desnu mku povui u zamenje nazad i dole. Noge su fifcsirane.

192

Veba 5 Iz p. p. odiui gomji deo tela od podloge preplesti prste na poliljku. Laktove postaviti to vie unazad. Dsnom akom davati otpar pokretu.

Poetni poloaj etvorononi

Veba 1 Iz p. p. sa bokovima na potkolenicama osloniti se ispruenom levom mkom. Desna ruka oslonjena podlaktioom o podlogu sa laktom udaljenim od tela. Podizati gmdni deo kime sa opruenom levom rukom uz elongaciju kime. Desna ruika ostaje na podlozi.

(Sl. 194203)

Veba 2 Iz p. p., kao u vebi 1, desnu podlakticu odignuti od podloge i odvoditi u stranu. Leva ruka ostaje na podlozi. Kasnije se moe kombinovati sa podizanjem i leve ruke.

SKOLIOZA Veba 3 Iz p. p., kao u vebi 1. Odizati grudni deo kime, uz elongaciju, sa rukama kao u poetnom poloaju. Veba 4 U p. p. oslondti se na elo, ruke prepletenih prstiju na potiljku. Opruajui grudni deo kime do horizontale davati otpor akama.

Veba 5 U p. p. leva ruka opruena iznad glave, desna koso gore. Elongiran kimeni stub dizati sa rukama do horizontale.

Veba o Iz p. p. povlaei bokove unazad, ruke preplesti na potiljku. Napraviti otklon u grudnom ddu kime udesno dajui istovremeno otpor desnom rukom pokretu.

Napomena: Sed sa opruenim kolenima se moe takoe koristiti kod funkcionalnih skolioza lakalizovanih u gruidnom delu kime. Uz nekoliko primera (slika 200-203) mogu se samoinicijativno odabirati poloaji ruku dati u prethodnim poloajiima.

SKOLIOZA

II. TEI Poetni npstolu

STADIJUM

SKOLIOZE pored ripstola licem i bokom prema

poloaj stojei (Sl. 204208)

Veba 1 U p. p. levu rukiu osloniti o preku u visini glave, a desnu u visini ramenog pojasa. Stopala razmaknuta. Pomerati gornjii deo tela ulevo, ne pomerajuoi noge do opruanja leve ruke.

Veba 2 U p. p. leva iiuka je dznad desne, obe oslonjone o preke ripstola u viisini rameinog pojasa. Stopala su udaljena od ripstola. Cunuti do os'lonca cclim stopa'lima o podlogu.

SKOLIOZA

Veba 3 U p.p. leva ru'ka je oslonjena o preku ripstola u viisini ramenog pojasa, a desna za preku nie. Povlaenjem boikova unazad, ra mena potiskivatl nadole.

Veb a 4 U p. p. bokom prema ripstolu desna rulka je pored tela naslonjena o preku koja je u visini ake. Levu ruku preko glave istezati to vie nagore i prema ripstolu.

Veba 5 U p. p. desna ruka je postavljena kao u vebi 4, a leva je iznad glave oslonjena o preku. Odvajati gomji deo tela od ripstola. Stopala razmaknuta.

SKOLOZA

Poetni polozaj etvoronoini

{Sl. 209215)

Veba 1 Iz p. p. lemi mku saviti u laktu, dohvatitii desno rame preko glave.

Veba 2 Iz p.p. doi u sed na pete, istegnuti obe ruke to vie unapred i prebaciti levu preko desne.

Veba 3 Iz p. p. desno koleno povlaiti to vie napred izmeu aka. Gor-njim delom tela se osloniti na butinu desne noge, uz istovremeno istezaoje leve ruke napred i gore.

Veba 4 Iz p. p. obe ruke postaviti neto ispred ramenog pojasa prstima okrenutim prema unutra. Savijajui trup preana podiozi, laktove zadrati to vilje. Pomerati se prema napred, bradom iznad same podloge.

SKOLIOZA

Veba 5 fz p. p. sawti pr&te nogu i podii bokove do potpimog opruanja > oslonca na cela sitopala. Grudni deo kime povlaoiti prema butinama. Kasnije staviti levu mkii ispred desne.

213

Veba 6 Iz p. p, pomeriti bokove prema napred i osloniti se akama ispred ramenog pojasa. Sputati grudni deo kiome do punog opruanja ramenog pojasa. Veba 7 U p. p. desnu aku postaviti pored desnog kolena, levu ispred ramenog pojasa. Gornjim deloin tela ii u otklon prema desnoj. ruei, ievu ruku pomerati unapred i odii je do horizontalnog poloaja.

/. SKOLIOTICNO LOSE DRANJE (FUNKCIONALNI STADIJUM) L ev a slahinska skolioza

Poetni poloaj lelei na trbuhu (Sl. 216225)

Veba 1

U p. p. levu nogu izvrui u polje odvoditi u stranu. Desnu nogu gurati unazad i nadole, ne odvajajui je od podloge.

')8

SKOLIOZA

Veba 2 1/ p. p. napiraviiiti otlclon itavim gornjim delom tela ulevo. Levoan Sakom dohvatiti levo koleno. Veba 3 U p. p. gomji deo tela i oprucnu levu nogu povlaiti ulevo. Otklon treba da je u predelu pojasa. Desna noga ostaje na tlu.

Veba 4 Iz p. p. levu nogu savijajui u kolenu i izvrui u polje natkoleni- cu, odnoiti. Pokret se odvija iznad same podloge. Desnu nogu opruenu odii od podloge. Veba 5 U p. p. saViti obe noge u kolenu. Natkolenica i potkolenica ine ugao od 90. Obe butine odii od podloge, ne menjajiui odnos butine-potkolenice. Veba 6 U p. p. savijene noge u kolenima kao u vebi 5. Celom povrinom potkolenica i unutranjim ivicama stopala snano pritiskati nogu o nogu.

Veba 7 U p. p. obe noge opruene podii od podloge. Aiko se skolioza ne koriguje, levu nogu malo odnoiti.

SKOLIOZA

Veba 8 U p. p. elongirati kimeni stub, (jdii glavu, rameni pojas od podloge, licem prema podlozi. Levu iiogu savijenu u kolenu odii od podloge, pa opruiti. Sputajui gornji deo trupa, spustiti oprueiiu nogu u p. p. V eba 9 U p. p. levu nogu potiskivati u stranu, a suveba daje otpor. Gornji deo tela je fiksiran desnom stranom o neki vrst predmet. Moe i sa ukrtenim stopalima (desno preko levog). Bez suvebaa osoba pokuava da izvede pokret sa vrsto fiksiranim stopalima.

V e b a 10 Iz p. p. obe noge malo podii o podloge i povlaoiti ih ulevo.

etvorononi

poetni poloaj (Sl. 226230)

Veba 1 U p. p. levu nogu opruati u levu stranu. Stopalo je okrenuto unutTanjom iviicom ka podlozi, a prsti napred. Goirnji deo tela treba da bude to vie u miru.

SKOLIOZA

Veba 2 Iz p. p. savijenu levu nogu povlaiti prema grudnom kou. Stopa]o ne dodiruje podlogu.

227

Veba 3 Iz p. p. dizati bokove do potpunog opruanja kolena i osloncem celim stopalima o podlogu. Iz tog poloaja levu nogu dii u stranu. Veba 4 U p. p. levo kdleno ispred desnog. Desnu nogu opruiti u kolenu i podii je do horizontalnog poloaja.

Veba 5 Iz p.p. levu nogu opruenu odnoiti, podii je od tla do visine boka.

Poetni poloaj 231233)

na ripstolu

licem

prema

ripstolu

(Sl.

Veba 1 Iz p. p. doi u vis. Levu nogu opruenu u kolenu odnoiti to vie u stranu.

SKOLIOZA Veba 2 1/ p. p. obe noge istovremeno poV laiti ulevo.

Veba 3 Iz p. p. desnu nogu olabavljenu prebaaiti preko leve, pa je zatim levom nogom pomerati ulevo.

Poetni poloaj 234236)

na

ripstolu

leima

prema

ripstolu

(Sl.

Veba 1 U p. p. odvojiti obe noge od preke ripstola i dlabaviti ih. Levu nogu saviti u kolenu i povlaiti }>rema grudnom kou. Koleno desne noge opruiti.

SKOLIOZA Veba 2 Iz p.p. u visu, obe noge saviti u kolenima i butine podii do grudnog koa. U tom poloaju karlicu pomeriti prema levoj strani.

Veba 3 Iz p. p. savijajui kolena podii butine do horizontalnog poloaja. U toj visini praviti deo luika kolenima prema levoj strani. Desmu polovinu karlice odvajati od ripstola samo kOliiko pokret nogama zahteva. II TEII STADIJUM SKOLIOZE pored ripstola licem prema ripstolu

Poetni poloaj (Sl. 237241)

stojei

Veba 1 Iz p. p. doi u uanj na desnoj nozi, levu odvoditi u stranu (odnoiti).

SKOLIOZA Veba 2 \Iz p. p. povlaiti bokove unazad, iz istovremeno povlaenje i desne fioge ne odiuoi je od tla.

Veba 3 U p. p. levu nogu saviti u kolenu i podii do visine boka i osloniti prste na preku ripstola. Oslanjajui se zatim na levu nogu i obe ruke, opmati desnu nogu unazad, povlaei je ulevo.

Veba 4 U p. p. povlaiti bokove unazad i istovremeno savijati gomji deo tela do vodooravnog poloaja. Levu nogu zatim dioi u stranu do visine boka. Telo je za to vreme u miru.

SKOLIOZA

Veb a 5 U p. p. nastojei da gornji deo tela bude u miru, bokove povlaiti u desnu stranu.

Poetni poloaj etvorononi (Sl. 242246)

Veba 1 Iz p. p. neznatno povui bo-kovc prema napred. U tom poloajii slabinski deo kiome to vie uviti pa ga zatim maksimalno podii prema gore.

Veba 2 Iz p. p. oslonivi se na prste nogu podii bokove do opruanja kolena. Zatim levo stopalo pomerati napred za jednu duinu stopala. Koleno leve noge mora ostati opmeno. Veba 3 Iz p. p. provlaei levu nogu savijenu izmeu aka opruiti potkolenicu. Ruke su ispruene u laktovima, oslonjene celim dlanom na podlogu.

SKOLIOZA Veba 4 Iz p. p. desnu nogu opruati po podu i odvoditi je prema levoj strani uz istovremeno sedanje na lcvu petu.

ins

Veba 5 Iz p. p. prei u sed pored desne potkolenice pomerajui bokove to vie unazad.

Poetni poloaj sedei sa opruenim kolenima (Sl. 247-251 j

Veba 1 U p. p. osloniti se dlanovima na karlinu kost. Potiskujui akama karlione kosti, vui ramena nadole. Kimu snano istezatiKolena moraju ostati opruena.

Veba 2 U p. p. akama obuhvatiti butine sa donje strane. Opruiti kimeni stub, privlaiti se mkama savijajui laktove. Kolena ostaju opniena.

Veba 3 I' p. 'p. savitii noge u kolenima i okrenuti taban prema tabanu. Opruiti kiomeni stub a rukama potiskivati butine prema van.

SKOLIOZA

Veba 4 U p. p. levu nogu savijati u kolenu odvodei je u stranu uz unutranju rotaciju buta. Doi do prepoins'kog iseda.

Veba 5 U p. p. prvo desnu pa levu nogu saviti u kolenu tako da peta savijene noge bude to bMe sedalnoj povrini. Suiprotnu nogu opruenu u kolenu odnoiti. Vriti otklon i zasuk trupa prema opruenoj nozi.

I. SKOLIOTINO LOE DRANJE (FUNKCIONALNI STADIJUM) L ev a totalnaskolioza

Poto se relativno esto moe sresti i totalna sJsolioza u jednu ili u drugu stranu, mi emo u sledeih nekoliko vebi dati primere korienja razliitih poetnih poloaja za levu totalnu skoliozu, s tim to e svaka od opisanih vebi posluiti kao osnov od kojeg e vaki nastavnilc odabrati onaj poloaj i one vebe koje mu budu odgovarale prema svakom pojedinom sluaju.

Poetni poloiaj stojei pored ripstola licem prema ripstolu (Sl. 252)

Veba 1 U p. p. desnom rukom se uhvatiti za preoku vie od leve. Skinuti zatim noge sa preke ripstola i doi u visei poloaj. Odvoditi obe noge u levu stranu.

SKOLIOZA Poetni poloaj lezei na desnom boku (SI. 253)

Veba

U p. p. leva ruka je oslonjena na tlo ispred gmdi, a desna ispod levog pazuha. Podizati gornji deo tela, to vie od tla.

Poetni poloaj tiljku (Sl. 254)

leei

na trbuhu

sa rukama

savijenim

na po-

Veba 1 Iz p. p. podii glavu, laktove i rameni pojas od tla, raditi otklon u levu stranu istovremeno sa levom nogom. Poetni poloaj etvorononi (Sl. 255)

Veba 1 Iz p. p. levo koleno povlaiti ispred mku. Istovremeno ispmenu desnu rnku i podii do horizontale. Poetni poloaj leei na ledima (Sl. 256)

Veba 1 Iz p. p. levu nogu savijati u kolcnu i butinu privlaiti desnom rukom prema grudnom kou. Pri tome desna noga ostaje opruena u kolenu celom povrinom na pod'lozi.

SKOLIOZA D e sna grudna kompenzatorna lev a slab in s k a skolioza

Najzad, zavravajui izlaganje o vebama za skoldozu, evo kao i u pirethodnom sluaju, nekoliko primera korienja razliitih poetnih poloaja i za kompenzatomu skoliozu. Vebe koje e biti opisane odnosie se na desnu grudnu u kombinaciji sa levom slabiniskom skoliozom, ali svaki nastavnik, shvativi ovo kao princip, moi e da odabere i odgo^'arajui poloaj i korisne vebe i za drugi oblik kompenzatorne skoMoze.

Poetni 257)

poloaj

stojei

na ripstolu

licem

prema

ripstolu

(Sl.

Veba 1 U p. p. levom rukom se uhvatiti za jednu preku vie nego desnom. Doi u visei pOloaj. Odvoditi obe noge u levu stranu.

Poetni poloaj etvorononi

(Sl. 258)

Veba 1 U p. p. istovremeno podizati levu rufcu napred i udesno, a desmi nogu nazad i ulevo. Oba ekstremiteta podizatd do visine trupa.

SKOLIOZA Poetni poloaj leei na trbuhu (Sl. 259) Veba 1 U p. p. ruike su na potiljku sa prepletenim prstima. Podizati laktove i gornji deo tela uz otklon u desnu stranu. Obe noge opruene u kolemi pomerati u levu stranu.

Poetni poloaj (Sl. 260)

stojei

pored

ripstola

licem

prema

ripstolu

Veba 1 U p. p. leva ruika je u visini ramena, a desna za jednu prelku nie. Stopala su udaljena od ripstola. Povlaiti bokove unazad gurajui ramena nadoLe. Desnu nogu opruenu u kolenu pomerati ulevo ne oslanjajui je na tlo.

h) GRUDNI

KOS

ISPUPCENE G R U D I PECTUS CARRINATUM Ispupene grudi se jo nazivaju i kokoje grudi jer je grudni ko spljoten tako da je preonik u frontailnoj ravni iaraizito manji od preonika u sagitalnoj ravni, a'grudna kost svojim donjim delom podignuta unapred i nagore (Slika 261). Ove promene oblika grudnog koa esto negativno utiu na eksikurzije grudnog koa i unutranje organe ija se funkcija vremenom oteuje.

Uzrok ove deformacije u najveem 'hroju sluajeva je rahitis, mada moe biti i uroena kada je ohiono uidruena sa ostalim deformacijama, poto se uroene deformacije ree javljaju kao pojedinane.

Lokalizacija je najee ohostrana, mada nekad moe hitl i jednostrana tako da se ovakvi sluajevi nazivaju asimetrinim, za raziliku od obostranih koji su s.imetrini.

I E N E l. e e n j e

GRUD

Pored terapije u oilju otklanjanja osnovinog uzronika, koju ireba prepiiistiti lekaru, zadatak korelotivnih vebi e biti angaovanje muskulature itavog tela. Posebnu panju treba obratiti miiima grudnog koa i trbuha, ukljuujui odgovarajui oblik vebi disanja i korektivno plivanjc, opet sa taono odreenim oblicima pokreta u vodi.

Vebe za otklanjanje ispupenih grudi Poetni poloaj leiei na leima sa savijenitn

262268)

nogama (Sl.

Veba 1 U p. p. udahniiti, irei ko. Trbuh ispupiti.

grudni

Veba 2 U p. p. ruke osloniti na rebarue lukove. Udahnuti, Jirei grudni ko. Zatim izdahnutii i olabaviti se. Ruke stoje na rebamim lukovima, da bi se kontrolisalo irenje grudnog koa u poprenom pravcu.

Veba 3 U p. p. udahnuti. Najipre ispupiti trbuh, a zatim grudni ko. Pri izdisaju prvo se sputa grudni ko a zatim se uvlai trbuh. Veba 4 Iz p. p. iruke cxivodiiti u stranu i nagore. Udahnuti, a zatim izdisati do vraanja ruku u poetni poioa j.

112

ISPUPCENE GRUDI

Veba 5 U p. p. ruke osloniti na rebarne lukove sa prstima okrenutim iJinapred. Udahnuti dajui otpor rukama. Izdiui lagano rukama potis'kivati rebame lukove.

266

Veba 6 U p. p. ruke savitii u laktovima u visini ramenog pojasa. Podlaktice i nadlaktice ine ugao od 90", Udahnuti, pritiskujui celom povrinom ruku, podlogu. Izdahnuti olabavljujui ruke.

Veba 7 U p. p. ruike su rairene u stranu sa dlanovima nagore. Udahnuti. Zatim obe noge podii od podloge i pri tom izdisati. Ponovo udahnuti i sputajui noge u poetni D o l o a j lagano izdisati.

Poetni poloaj sedei na vedskoj klupi (Sl. 269271}

U p. p. ruke osloniti na bokove. Udahnuti podiui ramena. Pri izdisaju sputati rameni pojas.

Veba 1

ISPUPCENE GRUDI Veba 2 U p. p. prsti abejti ruku su prepleteni na potiljku. Udahnuti diui laktove nagore. Pri izdahu spuistiti laktove do visine ramenog pojasa.

Veba 3 U p. p. suveba svojim rukama ftksira skone zglobove. Pomerajui telo unazad, udahnuti. Vraajui se u poetai poloaj izdahnuti.

Poetni pololaj stojei u hodu (Sl. 272276)

Veba 1 U p. p. opruiti ruke i povlaiti ih zajedno sa ramenima unazad. Dlainovi su okrenuiti napred. Udahnuti, a zatim vraajui se u poetni poloaj olabaviti ruke i izdahnuti.

114

I U E N E

GRUDI

Veba 2 U p. p. rairiti obe ruke u stranu sa dlanovima ofcrenutim napred. Povlaiti ruke to vie unazad, udahnuti. Vraajui ruke u poetni poloaj izdahnuti.

Veba 3 U p. p. prsti obeju mku su prepleteni na potiljiku. Povlaei laktove imazad u visini ramenog pojasa, udahnuti. Olabavljujui zatim laktove izdahaiuti.

Veba 4 U p. p. obe mke istegnuti iznad glave i udahnuti. Zatim olabavljujui mke lizdahnuti.

Veba 5 U p. p. udahnuti, a ramena i glavu zabaciti imazad. Vraajud se u poetni poloaj izdahnuti.

rZDUBLJENE GRUDI PECTUS EXCAVATUM

Ova deformacija se naziva uBterske gi'udi jeir se smatoralo da se i kod odraslih osoba jaVlja kao posledica profesije. Gru.djni ko je sipljoten u suproitnom smisiu nego kod ispupenih grudi, ovde je izrazito smanjen prenik u sagitalnoj ravni, tako da je iitav grudni ko izmenjen: irok, zdepast i kratak (Slika 277).

U predelu takozvanog maonog nastavka u donjem delu grudne kosti, moe se nai udubljenje, nekad tako veliko da se u njega moe smestiti oveja pesnica. Poseban problem predstavlja negativan uticaj dubokih udisaja zbog postojeeg pripoja dijafragme na manoni nastavku grudne kosti. Prilikom maifcsimalnog udaha dijafragma, koja tci da se sputa nanie, povlai za sobom i mani naistavak grudnc

116

IZDUBUENE GRUDI

kosti, te na taj naiin pogorava postojeu deformaciju. Progrediranje ove deformacije ugroava normalnu funkoiju dasajnog i srano-'sudovnog sistema, to treba imati na umu prilikom korektivnog rada. Uzroci ove deformacije su ree uroeni, a najei uzroonik je rahitis. Leenj e Pored opte, uzrone teirapije, u obzir dolaze korektivne vebe opteg dejstva, a posebno vebe disanja. Kod primene oviii vebi treba koristiti pogodne poetne poloaje, tako da se sprei dalje uvlaenje grudnog koa prilikom udaha, simanjenjem ekskurzija dijafragme, a forsiranjem izdaha na razne naine.

V^ebe za otklanjanje izdubljenih grudi

Kod ove deformacije, kao i kod prethodno opisanih ispupenih gmdi, pored pojedinano opisanih vebi, mogu se koristiti i vebe' za jaanje veliikih grudnih miia koje e biti opisane uz ravne grudi.

Poetni poloaj leei na leima sa savijenim nogama (SL 278285)

Veba 1 U p. p. ruke su pored tela. Udahnuti kroz nos, a zatim izdisati lagano brojei ili zvidei.

Veba 2 U ip. p. ruke osloniiti na rebame lukove. Udahnuti, a zatim pri izdisanju pritisikivati mkama rebarne lukove sve do potpunog izdaha.

118 Veba 8 U p. p. ruke su u odruenju. Udahnuti. Pii kraju izdaha primiati nadlaktice prema tmpu uz otpor suvebaa.

IZDUBLJENE GRUDI

285
Poetni poloaj sedei na stolici (Sl. 286287)

Veba 1 U p. p. osioniti se rokama o bokove. Udahom povlaiiti laktove i ramema unaizad, a zatim olabavIjujui laktove lagano izdisati zvidei ili brojei.

Veba 2 U p. p. preplesti prste na potiljku. Naizmemino okretati telo u jednu pa u drugu sLranu. Pri okretanju tela izdahnuti, a pri vraanju u poetai poloaj udahnuti.

Poetni poloaj stojei u hodu (Sl. 288292)

Veba 1 U hodu iiriti ruke do odruenja sa dlanovima okrenutim imapired. Udahnufti, a zatim izdiisati lagano vraajui ruike ispa-ed tela i prltiskujui dlan o dlain.

I Z D U B E N E GRUDI Veba 2 U p. p. pruanim rukama kruiti pored teia (booni krugovi). Udahnuti diui ruke napred, a zatim izdahnuti olabavljujui gornji deo tela i ruke.

Veba 3 U p. p. diui ruke iznad glave okrenuti dlan prema dlanu. Udahnuti, a zatim pritiskivajui dlan o dlan duboko izdahnuti.

Veba 4 Naizmemino savijati gornji deo tela u levu i desnu sitranu. Za vreme otklona udahnuti, a vraajui se u poetni poloaj lagano i duboko izdisati.

Veba 5 Uz korienje sitnih spravica oteavati izdah savlaujui otpor koji one pruaju (balon, cevice, gaeaije svea, itd.).

RAVNE

GRUDI

PECTUS

PLANUM

Ovo, po nekim autorima, ne treba uveik ubrajati u stanja koja u velikoj meri odstupaju od normale, ali je iaijenica da postoje izvesni defekti u razvoju muskulature grudinog koa. Ovde je, sasvim suprotno od prethodne dve deformacije osoovna promena u muslkuJaturi. Aii, pored slabije razvijene muskulature mogu se konstatovati i izvesne anomalije na samom grudnom kou, koje se ugiavnom ogledaju u odsustvu fiziolokih i'spupenja gmdnog koa. Taikva osoba izgleda uska, tanka, ne razlikuje se uobiajeni reljef muskulaiture, jer je ona obino u celini hipotrofina (Sl. 293).

Uzrok nastanka ove deformacije obiono ima koren u pojavi laliitinih znakova tako da su to slabo razvijena, astenina deca.

RAVNE GRUDI Leenj e

11 2

I ovde je veoma vano preduzeti leenje u smislu otklanjanja osnovnog uzroka, ali istovremeno treba poeti i sa primenom korektivnih vebi. One treba da imaju za cilj razvijanje itave muisfculaituire, a posebno miia grudnog koa. Osim toga, veoma vanu ulogu dobijaju i vebe disaoja o kojima je ve<3 ranije bilo rei.

Vebe za otklanjanje ravnih grudi

Kod ove deformacije, pored datih primera vebd, neaphodmo je koristiti i vebe disanja koje su opisane uz ispupene i izdubll'jene grudi, poto se njima razvija disajna muslkulatura i poboljava pokretljivost grudnog koa. Isto taiko, ovde date vebe za jaanje grudne muskulatuTe mogu se pramenjivati, kao to je ve naglaeno, kod izdubljenih grudi.

Poetni poloiaj leei na trbuhu (Sl. 294295)

Veba 1 U p. p. ruke akama osloniti ispod ramenog pojasa. Oprueno telo podii od podloge oslanjajui se na prste nogu i aka (sklekovi).

Veba 2 U p. p. nike su opruene u stranu, dlamovi okrenuti nadole. Diui rameni pojas i glavu, dlanovima upiirati o podlogu.

122 Poetni poloaj u visu na ripstolu

RAVNE GRUDI ili na krugovima (Sl. 296)

Veba 1 U p. p. prMaenjem doi do zgiba. Glava je izmeu aka, a laktovi savijeni.

Poetni poloiaj (Sl. 297298)

stojei

Veba 1 U p. p. dlanovi su oslanjeni jedan o drugi ispred grudne kosti. Laktovi su okrenuti upolje. Potiskivati dlanave to jae jedan o diTugi, a laktove zadrati u visini ramenog pojasa.

Veba 2 U p. p. ruke oipruiti ispred tela. Dlariovi su okrenuti jedan prema drugom. Potisikivati obadve opruene mke, jednu prema dmgoj, (Klupirui dlan o dlan.

c) DONJI
X

EKSTREMITETI
NOGE GENU VALGUM

Naziv koji je naveden u naslovu je istovremeno i najee upotrebljavani naziiv u domaoj literatori za ovu vrstu deformacije, aija je lokalizacija u predelu zgloba kolena (Slika 299).

U najveem broju sluajeva to je obostrana deformacija, a samo izuzetno jednositrana. Kod ovakvih osoba moe se konstatovati luno iskrivljenje natkolenice i potkolenice iji je konveksitet okrenut unutra. Vrh ili teme luka je u predelu zgloba kolena. U izvesnim skiajevlima ovo iskrivljenje moe biti u toj meri izraeno da koleno jedne noge delimino prellazi preiko kolena diruge noge. Uzirak ove deformacije je uglavnom rahitis, zatim izuzetno nepravilino 'repK>nirani prelomi spoljanjeg okrajka butne kcjsti i razliiiti zapaljivi procesi u ovom predelu. Due stajanje, prcko

124

X NOGE

merna debljina itd. potenciraju ovo iskrivljenje, naroito u doba razvoja organizma, tj. u doba pretpuberteta, ili samog puberteta. Kod osoba kod kojih je izraena ova deformacdja postoje bolovi u nogama. Hod je unekoliko oteam, a naroito ako se radi o jednostranoj deformacijd. Usled ovakvog naina hoda i stajanja moe doi do nastanka skolioze u slabinskom predelu. Konveksitet ove kompenzatome skolioze je okrenut u >^bolesmi stranu. Rolona se kod ovakvih osoba tam jedno o drugo, a i stopala se nalaze u nepovoljnom poloaju, tako da se pasebno neprijatne tegobe javljaju pri brem hodanju ili tranju. Vrlo esto se usled toga na ovu deformaciju nadovezuje ravno stopalo. Kao posledica promena oivih odnosa nastaje istezanje mekih delova, prvenstveno miia unutranje strane natkolenice i potkalenice, a i sfkraenje mus'kulatUTe spo'ljanje strane. Samo iskrivljenje (valgiditet) moe nekad biti izraeno u veoj mari u natkolenici, a nekad u potkolemci. To se tanije moe utvrditi jednostavnim opitom. Zatraiti od osobe da stane na jednu nogu, a da drugu savije maksimalno u kolenu. U normalnom sluaju zadnja strana petne kosti treba da dotakne kvrgu sedallne kosti. Ova proba se moe izvoditi i u leeem poloaju na tribuhu. Ukoliko postoji izraem valgiditet u natkolenici, onda e petna kost da dota<kne predeo koji se nalaai medijalno od kvrge sedalne kosti, a ako je vie iaraen u potkolenici, onda e peta dodimuti predeo lateralno od fcvrge sedaLne kosti. To je takozvana proba makisimalne fleksije.

Sam valgiditet moe se odrediti mercnjem razdaljine unutranjih glenjeva obe noge pomou santimetarskc pantljike (Slika 300)..

X NOGE Leenj e Po otklanjanju osnovnih uzroka, moe se pristupiti korektivnim vebama, ali u ovom siuaju je nuan neposiredan kontakt sa lekarom, jer je esto potrebno aktivnu terapiju dopunLti i izvesnim pasivnim pomagalima. To su, na primer, razni aparati koji e imati za cilj da odravaju nogu u poloaju koji je najblii normalnom. Najbolje je ako se poveu upotreba ovih aparata i aktivne vebe, tako da aparati dopunjuju i odravaju uinak datih vebd. Ova pomagala mogu nekad biti i korekcione ine, koje se stavljaju samo nou, ili tokom mirovainja. Jedna od najjednostavnijih mogunosti korekcije je stavljanje tampona od vate izmeu kolena i istovremeno bandairanje skoonih zglobova pribliavajui ih to je mogue vie (Slika 301). Neobino je vano poboljati lokalnu cirkulaciju krvi, mobilisati zglobove, itd. Najee se upotrebljavaju, prilikom davanja vebi, leei ili sedei poetni poloaj.

Vebe za otklanjanje X nogti Poetni poloaj leei na leima (Sl. 302-305)

Veba 1 U p. p. sk'oni zglobovi su jedan preiko drugog, vrsto spojeni. Odvojiti kolena ne savijajui ih. Umesto ovog naima fifcsirainja skonih zglobova moe i suveba da aaistira.

Veba 2 U p. p. osloiniti kolena jedino o drugo. Zatim privlaiti skone zglobove jedam prema drugom, nastojei da se potpuno sastave. Kolena moraju ostati opruena.

126

X NOGE Veba 3 Iz p. p. naizmenino dizati jednu pa dimgu nogu opruenu u koleof)/ nu. Stopalo je u pronaciji (prsti okrenuiti upolje).

Veba 4 U p. p. pamagalam korigava'ti poloaj kolena i potkolenica. StavIjanjem nekog predmeta ispod ko'lena, a kasnije u predelu skonih zglobova ateavati progresivno podizanje nogu. Pri tome snano zategnuti trbuniu muskulaturu.

Poetni poloaj turski sed (Sl. 306)

Veba 1 U p. p. akama potisikivati kolena prema tlu. Pokuati sa ustajanjem.

Poetni poloaj stojei i hodajui (Sl. 307)

Veba 1 U p. p. oslamjati se na spoljine ivice stopa'la, rastarvljati kolena.

Poetni poloaj leei na boku (Sl. 308) Veba 1

U p. p. korigovati poloaj kolena kao na slici 308. Odizati gornji deo trupa od podloge. Vebu raditi i na levom i na desnom baku.

O N O G E G E N U

VARUM

Kod ove deformacije, suprotinG prethodnoj, naitkolenica i potkolenica ine luno iskrivljenje iji je konveksitet o'krenut upolje (Slika 309).

Ova se deformacija najee susree kao obostrana i vrlo su retko zabeleene jeidnostrane deformacije ovog tipa. Uziroonik je i ovde, u najveem broju sluajeva, rahitis, sa svim posledicama koje sobom nosi, te je i razumljivo da ova deformacija naistaje mnogo pre poiberteta. Pored rahitiisa, lazirok mogu biti i druga stanja, oboljenja, ili povirede u predelu zigloba kolena. IskriVljenje se obino nalazi u donje dve treine nalkolenice i u gomjim dvema treinama potkoilenice, tako da je teme iiskrivljenja u predelu zgloba kolana. U svakom sluaju treba dobro obratiti panju i ne dozvoliti preveliko optereenje iHi due statike aktivnosti miia.

128

O NOGE

L e e n j e Lokalnu, aktivnu terapiju treba sprovoditi paralelno sa optom teraipijoim, za odstranjeaKje osno'vmog uzroon,ika. Koriste se osim toga i pasivna pomagala u vidu raznih aparata ili korekcionih ina, kao i bandairanje predela oba kolena sa cilljem njihovog primicanja uz istovremeno stavljanje tampona od vate izmeu unutranjih glenjeva (Slika 310).

U primeini vebi najee se koriste leei, sedei ili stojei poetni poloaj, to e zavisiti od moguonosti same osobe.

Vebe za otklanjanje O nogu Poetni poloaj lezei ili sedei sa opruenim 311313) nogama (Sl.

Veba 1 Iz p. p. obe noge istovremeno odioi od podloge. Stopala se uvru tabam prema tabanu.

Veba 2 U p. p. fiksiraiti vrsto skone zglobove jedan uz drugi. Privlaiti kolena jedno prema dmgom.

O NOGE

129

Veb a 3 U p. p. staviti medicinku izmeu skonih zglobova. Obe noge istovremeno dizati od podloge, drei vrsto medicinku, pribliavati koIcna jedno drugom.

Poetni poloaj stojei (Sl. 314316)

Veba 1 U p. p. zahtevati od paoijenta da to vie priblii kolana jedno drugom uz snano pritiiskanie stopala o tlo.

Veba 2 U p. p. hodati sa optereenjem na unutranjoj ivici stopala, koleno stajae noge notiskivati unutra.

316

Veba 3 P. p. noga omom fiksirana za neki predmet. Odvajati nogu u stranu naazmenino savlaujui otpor. Koleno se mora tokoni i/voenja pokreta ispmiti.

RAVNO

STOPALO

PES

PLANUS

Ravno stopalo je deformaoija koja se najee nalazi u kolske dece. Svakako da nastajanje ove deformacije prouzrokuje, ili bar doprinosd njenom irazvitku, sadanji nain ivota. Konienje prevoznih i&redstava dovodi do sve manje aktivnosti muskulatuire stopala koja se kod dece naiazi u razvoju. Kretanje dobija poisebnu vanost zbog t'oga to muskulatuira ne ostaje na jednom istom nivou, ve, naprotiv, dolazi do progredijencije opadanja imiionih kvaliteta. Kod inormalnog stopala razlikuju .se dva svoda: uzduni i popreini. Obino najpre poputa uzduni isvod, mada nije AsiMjueno da doe do poputanja oba isvoda iistovremeno. Mada prioriteit imaju steeriii faktoiri koji se pojavljuju kao usaroniioi nastajanja ravmog istopala, nije iskljueno da se ono javi i kao uiroeno. Ovo ne treba izjednaiti sa ravnim stopalom sa kojim se raa svako dete, jer je poznato da se ono gubi im dete aktivno pone da se oslanja na svoje noge i samim tim angauje svoju sopstvenu muskulatum, koja postepeno dovodi do uobliavanja svoda stopala. Od akviriranih ili steenih uzronika najee se susreu rahitine pojave, zatim mllitave ili atomne oduzetosti nekih mida nogu i stopala razzliitog porekla, kao i razne povrede i ohoIjenja. Jedan od faktora koji doprinosi brem sputanju stopala moe biti i preterana gojaznost u periodu irazvoja. Tada ostali elementi organizma nisu u stanju da izdre preikomernu teinu bez posledica. Opisano je i istatiko ravno stopalo koje se javlja kao posledica insuficijencije imusbulatuire i liigamentoznog aparata, koje izvesne profesije potenciiraju. Naravno, do ovoga dolazi tek u kasnijem, zrelom dobu ivota, tako da te uzroonike ne naiazimo u kolske dece, koja su glavni predmet naeg interesovanja.

RAVN

STOPAL

Kada je potpoano izraena, ova deformacija moe da bude veoma neprijatna, jer ne samo da oteava hodanje i stajamje, ve stvara i suibjelktivne tegobe. Javljaju se bolovli ne samo u preddu stopalla i nogu, ve i ti predelu krsta, pa dolazi i do optih tegoba. Ova deformacija se via veinom u poetnom stadijumu, ti veliikom broju kod kolske om'ladine. Po nekim domaaim statistikama taj procenat iznosi oko 65%, a u -poneikim kolama, koje imaju (specifine uslove pri izvoenju naistavnih zadataka, taj pirocenat je jo i vei. Iz ovih raziloga je i posveena tdlika panja opdsivanju ove deformacije, jer ukoliko se nita ne uiini u periodu koji je jo dostupan korektivnim uticajima, posledice mogu biti, kako je ve reeno, teke i dalekosene. U razvoju ove deformaaije vida se nekoliko stadijuma. Naravno, ova podela zavisi i od kraterijuma, ali za potrebe nastavnika fizikog vaspitanja bie dovoljno ako budu opisani samo oni stadijumi koji se uglavnom sreu u koiske omladine u irem smislu. Razume se, kao i kod deformaaija kimenog stuba, i ovde je funkcionalni stadijum najvie zastupljen. Najlaki oMik ravnog stopala karakterie se slabljenjem i poputanjem miia stopala j to prvenstveno onih koji odravaju uzduni svod. Ovaj stepen se naziva pes valgus. Njegove karaktenistike su: vrlo malo luno iskriVljenije Ahiilovih tetiva, pri emiu je konveksitet okrenut unutra, stopalo je u izvesnoj meri ipostavljeno u valgus poloaj, tj. preteno se pokazuje tendencija optereenja unutranje strane svoda stopala (Slika 317318).

317 318

132

RAVNO STOPALO

Svod je meutim ouvan, mada je moda neto nii nego normalno. Ovo se moe utvnditi ako se od osobe zartrai da stane samo na tu nogu koju treba ispdtati. Piri tome se ipasmatra s boka kako bi ise moglo videti da li se uzduini svod stopala u ovom poloaju popravlja, odnosno podie. Dalji stadijum u razvoju ravnog stopala naziva se pes plano-valgus i on se karakteirie poputanjem muiskulature u neto veem obimu, a dola^i i do promena na iligamentima. Ahilove tetiive se jo vie luno isikri'viljuju put unutra i jo je vie izraen oslonac takvih osoba na unutranju stranu svoda stopala (Sl. 319).

Utvrivanje ovog stadijuma vri se na isti nain ikao i u prethodnom isluaju, samo se vddi da se isvod istopaila ili uopte ne popravlja, ili se za ikratko vreme popravi, pa ubrzo ponovo popusti i istopalo doe u raniji poloaj. Najtei stadijum spada u domen fizioterapeutskih odnosno rehabilitacionih ustainova, pa e ovde toiti ireii saimo o njegovim osnovnim karaJkteristikama. Ovaj stadijum se odliikuje ve i lizvesniim ipomeranjem kostiju, odnoisno promenom odnosa medu kostijma stopala. U ovim isluajevima ise 'sputa unasta kost prema unutranjoj istrani istopala, tj. potenciira se pomenuti valgus ipoloaij. Kasmije moe doi i do spuStanja skone kosti, tako da ise javljaju dva Sspupenja na unutranjoj ivici stopala, pri emu svod stopala praktino ne pastoji (Slika 320). Takve osobe gaze i'tavom irinom stopala, to izaziva patkasti hod, a osim toga usled pojave bola nastaju i subjefctivne tegobe. Konstrulkcija isamog istopala je

RAVNO STOPALO jo uvek lu celini ouvana. Ahilove itetive su jalko iskrivljene i izrazitonaglaen njihov konveksitet unutra. Postoje i tei stepeni ove defoirmacije, pri emu dolazi do promena u samoj konstruikcdji istopala, mastaju spazmi miia i skraenje ligamenata. To izaziva pojavu kontraiktura, te samim

tim i promene u izgledu stopala. Kasnije moe doi i do kotanili promena na z^obovima, tako da oni postaju aaepobretni, to se nazi'va ankiioza. Dakle, ova deformaeija moe dovesti do vrlo meprijatnih posledica, te je veoma vano preventivno delovanje u smislu jaanja muskulature donjih ekstremiteta i stopala posebno. Najiranije poputaju miii prednje strane potkolenace, tako da dolazi do prevage njihovih antagonista pod iijira 'se dejstvom linija tee pomera unutra. Ukoliko se ne preduzme nita u cilju spireiavanja ovih slabosti, doi e zatim do poputanja i zadnje girupe miia potkolenice i kraitkih miia iStopalla tafco da e ova deformacija rapidno napredovati. U cilju utvrivanja stepena defoirmacije koTisti se najpre metoda inispekcije. Osobu treba posmatrati sa isvih strana i primeniiti sve poloaje koji bi moigli biti od koristi. Meutim, da bi sc preciznije odredio stepen razvoja deformacije uaima se otisak stopala tzv. plantogram. Postoje utvrene norme koje odgovaraju normalnom (Stopalu, tako da svako odstuipanije kojc sc lako registruje moe da bude vaan dijagnostiki znak.

134

RAVNO STOPALO

Otisak stopala dobija &e tako to se uzme jedna posuda pravouigaonog oblika isa vrlo malim boinim zidovima. Njena veMina treba da bude 6070 om X 3040 cm, a visiina boonlh strana 3 om. Najbolje da to bude nainjeno od metaHa, tako da se izbegne prolivanje tenosti koja se upotrebljava za dobijanje otisaka. U ovu posudu, na dno, staVlja ise gaza u nekoliko slojeva, tako da slui kao jastue za peate, a zatim se, oajbolje premazujui je jednom etkom, natopi nokom neutralnom bojom koja se lako brie. Najvie se upotrebljava u praksi plavo ili crveno mastilo

Ispred te posude staviti dva tosa grubog papira koji se upotrebljava za getetner. Ovaj papir itreba da je postavtljen na taikvom rastojanju da odgovara normalnom iiskoraiku deteta. Kad 'se sve ipripremi, onda osoba najpre sitane obema nogama u posudu, tako da se tabani navlae bojom, a zatim normalno iskorali jednom nogom na 'blii tos papira, pa zatim drugom nogom na drugi tos papira (Slika 321). Prilikom iskoraivanja preko papira ostaje otisak stopala na gomjem listu, na -kome odmah treba napisati ime i prezime osobe da :se otdsci ne bi pomeali. Na tako dobijenom otisku ili plamtogramu videe se, uikoliiko postojd, odstupanje od normale. Ali da bi se moglo zapaziti odstupanje potrebno je najpre objasniti izgled normalnog otiska: peta je krukastog oblika, postoji uska spojnica pete i prodnjeg dela stopala, na prelazu iz spojnice u proireni prednji dco stopala postoji jcdan naznaeni ugao,

RAVNO STOPALO postoje otisci svih pet prstiju koji su lako irazmakinuti jedan od dmgog. Palac se nalazi u produetkiu liniije koja spaja unutranju ivicu peta i prednjeg dela stopala (Slika 322). U cilju utvirivanja istepena sputanja svoda stapala u praksi se najvie koriste Thomisenova i iin-ova metoda. Kod teih stepena ravnog stopala na plantogramu e se du unutranje ivice ocrtavati i otisci oim.jiste i skOne kositi u vidu manjih ili veih lunih izboenja prema unutranjoj strani

Metodom inspekcije i itumaenjem plantograma odrediti stepen sputenosti stopala i tako postavdti osnov za najbolji korektivni Iretman u svakom ,pojedinom sluaj.u. Thomsen-ovom metodom se dobija procenat sputenosti stopala. Na otisku, najisturenije delove pate i metatarzusa spojiti linijom AB na unutranjoj strani. Zatim ifcroz idealnu sredinu pete povui liniju koja dotie lateralnu ivicu I I I prsta '(Mayer-ova linija). Od Mayerove linije do najueg dela uzdunog svoda na plantogramu, povui inormalu i is5meri)ti njenu vrednost (a). Iz temena normale a povui drugu noimiaLu prema liniji AB i izmeriti i njenu vrednost (b). Indebs siputenosti stopjila e sidohiti kada se ove dve vrednosti postave u odnos:

136

RAVNO STOPALO

I = . 100 = % isputenoisti stopala (Slika 323) b Za ocenu sputenosti stopala prema Ciinu povue ge linija AB, koja spaja najistuirenija mesta na plantogramu sa unutranje strane stopala i linija CD koja spaja sredinu II prsta sa sredinom najisturenijeg dcla zadnjeg luka pete. Linija CD se na palovini podeli jednoim upravmo povuenoan linijom EF na 'kojoj se obelee take a (na spoljnoj ivici istopala), b (na unutranjoj strani spojnice otiska stopala) i e (na preseku sa linijom AB). Izmere se duine ab i be i postave u odnos: ab I = . (Sl. 324) be L e enj e Ve je napomenuto da je preventiva u ovom sluaju veoma vana i da, ukoliko se sve potrehne mere na vreme preduzmu, obiono do teih formii i ne dolazi. To je idealna prilika da nastavnik fizikog vaspitanja, ak i u viio iskromnim p'rostoimim uslovima za sprovoenje nastave u koli, moe da pireduzme izvoenje izvesnih vebi u leeem ili sedeem poloaju ikoje e imati za cilj jaanje miiskulature stopala.

RAVNA STOPALA

137

U normalnim kolskim uslovima kod najveeg broja dece mogu se veoma pozitivno odraziti vebe koje e se primanjivati toikom redovnih asova fizikog vaspitanja. Poto su ove promene na stopalu uglavnom poetnog stepena, to oe se posebno odabiranim kon^pleksom vebi veoma uspeno moi da suprotstavi ovoj dei?ormaciji i u najveem bro[ju sluajeva da sprefi njen ddlji irazvoj. Posbno bi bilo 'korisno da nastavnik pozove roditeilje i da im objasni znaaj primenjivanja vebi za koirekciju ovog poetnog sputanja isvoda istopala kod dece. Osim toga, treba da zahteva da dete i kod kue svakodnevno izvodi pohazane vebe, jer je sigurno da e tada uinak biti jo vei. Pored ovoga, uloga nastavnika moe jo vie doi do izraaja tokom zajednikih izleta, logorovanja. letovanja itd. Nuno je da isam nastavnik shvati kolike su njegove imogunosti i uticaj na pravilan razvoj dece sa kojom radi, pa e uvek nai odgovarajuu foirmu ikroz koju e moi poziitivno da delluje. Ukohko se radi o izraenijem stepenu sputanja svoda stopala, onda je svatkaiko ipotirebna ikansulitacija leikara, a zatim i primena pojedinih pomagala. Najee su u upotrebi ulloci ili specijalne oipele. Ovi uloci isu od pogodnog materijala danas je to sve ee neka laika plastiona masa, tako da se moe sitaviti u obuu koj;u dete nosi, a da mu ne smeta pri nonmalnom hodu. Mnogo se grei ako se fomsira noenje ovih uiloaika bez postepenoig navikavanja. Naime, alko ih je potrebno nositi to jo uvak ne znai da dete treba od prvog imomenta da nosi uloike neprekidno. Treba da se navikne na novi poloaj svoida s'topala koiji zahteva uloalk, te je dobro da ga prvog dana nosi samo izvesno krae vreme. Zatim se to vreme ipostepeno, tokom odredenog vremeais'kog parioda, produava. Ovaj vremenski period nee biti isti za isvaku osobu, jer e ise jedna bre inavii na ulo^k, a druiga sporije, te treba ostaviti to iindividuallnoj proceni. Ali, ,s druge strane, ne bi trebalo suvde veliki znaaj pridavati ovim ulocima, jer oni sami, bez aiktivnih vebi, inee dati eljene irezultate. Najefikasnija je kompleksna primena uloaka i vebi, jer e ulloi u toj situacija imati zadataik da ouvaju ono stanje koje je vebanjem postignu/to. Osim ovoga, preporuDiije se da deca hoaju bosa po neravnom tarenu, ljunilcu, itd., jer se na taj naiin alktiviraju miii svoda stopala. To vrlo dobro moe posluiti i u preventivne svrhe za svu decu, bez obzira imaju li izraeno ravno stopalo ili ne. Tako se u koli moe napraviti ljunana staza po kojoj e deca u itoku asa fizikog vaspitamja prei bosa, nekoliko puta te na taj nain podstai muskulaturu na aktivnost.

138

RAVN

STOPAL

Naravno, da i higijena stopala umnogonie moe doprineti popravljanju stanja. Vebe se pir.imenjuju ikorienjeirn vie poetnih poloaja, aili je svalkaiko sedei poloaj u prvoj fazi najpogodniji, zatim stojei na ripstolu, pored ripstola ili u hodu. Stojei poetni poloaj moe se i pireventivno primenjivati, tj. kada promene niisu izraene do te mere da e stajanje i optereenje negativno uticati na samu defomiaoiju.

Vebe za otklanjanje ravnog stopala Poetni poloiaj sedei sa savijenim kolenima (Sl. 325336)

Veba 1 U p. p. stopala odvojiti od podloge, pnsite zgriti. Pete ostaju na ti'U.

Veba 2 Iz p.p. naiizmenino odizati pete i prednje delove stopala od podloge. Pri tom tabane oikrenuti jedan iprema dmgom. Koleoa spojena.

Veba 3 U p. p. prste zgriti, okretnuti taban prema tabanu. Povlaiti stopala prema potkolenici.

RAVNA STOPALA

139

Veba 4 U p. p. pruene prste priVlaiti petama, a isredinu stopala podii.

Veba 5 U p. p. grei prste nabirati maramicu. Veba 6 U p. p. manji suner staviti ispod prstiju jedne noge. Zatim ga obuhvatiti, odii od tla i pirebaoiti pod prste druge noge, uvrui taban prema tabanu.

Veba 7 U p.p. ispod prstiju staviti dui tap. Savijati prste i gurati .tap unazad pa unapred.

Veba 8 U p.p. rukama se a.sloniti o podlogu fieto iza tela. Dizati bokove i premeti teinu na pete. -Prednji deo stopala podii od tla.

140

RAVN

STOPAL

Veba 9 U p.p. stopalo staviti preko stopala. Podizati prednji deo jednog stopala, a drugim davati otpor.

333

V e b a 10 Iz p. p. dizati bokove i osloniti se na pete. Valjajiui stopalo du spoljne ivice, idui od pete k.a prstima, vratiti se u sed.

V e b a 11 Iz p.p. kolena odvojiti a tabane spojiti. Drei rukama noge iznad iskonih zglobova ne odvajati pete. Prste odvajati to vie u polje tako da mali prst bude u kontaktu sa podlogom

V e b a 12 Iz p. p. kao u vebi 11 samo sada odvajati to vie pete. Prsti ostaju oslonjeni jedni na druge.

RAVNA STOPALA

141

Poetni poloaj sedei sa opruenim nogama (Sl. 337346)

Veba 1 U p. p. povlaiti stopaila prema potkolenicama (dorzalna fleksija) sa grenjem prstiju.

337

Veba 2 U p. p. raditi isto to i u vebi 1, samo sa irenjem prstiju.

Veba 3 U p. p. neznatno poVlaiti stopala prema potkolenicama, okreui jedan taban prema drugom. Kolena opruena.

Veba 4 U p. p. stopala malo odvojiti. Povlaiti zatim istopala jedno prema dmgom dok se oba pailca ne dodirnu, ne pomerajui pete. Pri tome stopala privlaiti potkolenicama.

RAVN

STOPAL

Veba 5 U p. p., isto kao u vebi 4, povui stopala prema potikolenicama (dorzalna fleksija), a zatim ih olabaviti.

34 1

Veba 6 U p. p. tabane okrenuti jedan prema drugom i sastaviti ih petama. Sada pokuati sa pribliavanjem oba tabana du njihovih unutranjih ivica od peta ka prstima.

Veba 7 U p. p. naizmeniono savijati jednu pa drugu nogu u kolenu odvodei ga u stranu, a stopalo okrenuti unutra i pogledati taban. Veba 8 Iz p. p. iprebaciti jedno stopalo preko drugog. Zatim tabanom jednog, savijajui prste, pM>kuati obuhvatiti drugo stopalo. Moe da se 'daje i otpor povlaei donje stopalo prema potkolenici.

Veba 9 Iz p. p. sa malo razmaknutim nogama privui stopala potkolenicama. Zatim prstima i prednjim delom istopala vriti pokrete kruenja prema unutra.

RAVNA STOPALA V e b a 10 Iz p. p. osloniti jedino stopalo tabanom na gornju stranu drugog. Povlaei donje stopalo davati otpor gornjem. Zatim ss stopala izmenjaju. Osim ovog naina, moe i suveba isvoj.im rukama da daje otpor na oba prednja dela stopala istoviremeno.

143

Poetni poloiaj stojei porecl ripstola licem prema ripstolu (Sl. 347349)

Veba 1 U p. p. stopala su udaljena od ripstola za duiiiu ruku. Prueno telo naginjati prema ripstolu prihvatajui se za preku u visini ramenog pojasa. Stopala ostaju celom povrimom na podlozd.

Veba 2 Iz p.p. drei se za preku ripstola u "visini ramenog pojasa, uonuti pri emu stopala ostaju oslonjema celom povrinom o pK>dlogu.

14 4

RAVN

STOPAL

Veba 3 U p. p. ruke su pored tela. Vrhove prstiju podvui pod najniu preku riipstola. Prueno telo pomerati unazad, odupirui se vrsto istopalima o preku.

Poetni poloaj stojei na ripstolu (Sl. 350351)

licem

prema

ripstolu

Veba 1 U p. p. oslanjajui se na najniu preku ripstola prednjim delom stopala, povlaiti pete nadole. Istovremeno savijati prste pritiskajui preku.

Veba 2 P. p. je i'Sti kao u vebi 1. Ii u uanj sa ipovlaenjem peta to vie prema tlu.

RAVNA STOPALA

145

Poetni poloaj u hodu (Sl. 352361)

Veba 1 U p. p. hodati aia spoljanjoj ivici stopala, prsti zgreni.

352

Veba 2 U p. p. hodati na petama. Predn ji deo stopala je podignut, a prsti zgreni.

Veba 3 U p. p. stopalo se osloni najpre na petu, pa se zatim oslonac prenosi du spoljanje ivice sve do prstio'u.

146

RAVN

STOPAL

Veba 4 U p.p. hodati bosim nogama po ljunku.

355

Veba 5 U p. p. hodati po kosoj ravni. Sredinji deo stopcila podii visoko gore.

Veba 6 U p. p. bosim nogama hodati po konopcu, prueoom po podu, tako da je spoljna ivica stopala pored konopca, a palac na konopcu. Odii to vie svod stopala.

RAVNA STOPALA

147

Veba 7 U p. p. nonim prstima hvatati maramu, poneti je, a zatim pustiti. To isto ponoviiti i sa drugom nogom.

Veba 8 U p. p. hodati bono po vedskoj khipi. Prsti su van podloge i obuhvataju ivicu klupe.

Veba 9 U p. p. oslanjaj'Ui se na spoljnu ivicu stopala dizati visoko unutranji svod stopala.

V e b a 10 U p. p. u hodu oslonivi se ,na celo stopalo privlaiti prste petama.

148

RAVN

STOPAL

Poetni poloaj sedei u klupama (Sl. 362371)

Veba 1 U p. p. osloniti stopala na tlo ispod kolena. Dizati stopala nagore sa savijenim prstima. Pete ostaju na tlu.

Veba 2 Isti p. p. kao u vebi 1. Ne razdvajajui mnogo kolena okrenuti tabane jedan prema drugom.

Veba 3 Isti p. p. kao u vebi 2. Osloniti se na pete, pa du spoljane ivice stopala, gurajui ih upolje, osloniti se najzad na celo stopalo.

Veba 4 U p. p. privlaiti prste petama sa odizanjem svoda stopala, opirui se o podlogu.

RAVNA STOPALA

149

Veba 5 Iz p. p. prebaciti potkoleniou jedne noge preko kolena druge i pogledati u taban okreui ga to vie prema licu.

Veba 6 Iz p. p. podizati potkolenice naizmenino od podloge sa povlaenjem stopala prema gore i savijajui prste.

Veba 7 Iz p. p. podizati neznatno rastavIjena stopala prema potkolenicama. Zatim privlaiti prednje delove stopala jedan prema drugom dok se oba palca ne dodimu.

Veba 8 U p. p. ukrstiti potkolenice tako da se spoljanje ivice stopala dodiruju. Potiskujui stopala jedno prema drugom griti prste. Tabani su okrenuti prema tlu.

150

RAVN

STOPAL

Veba 9 U p. p. stopala su oslonjeina unutranjim ivicama jedno o drugo. Potiskujui potkolenicu i stopala jedno prema drugom izdizati svod stopala to vie nagore.

V e b a 10 U p. p. prednji deo stopala fiksirati o neiki predmet. Zatim guirati taj predmet unapired ne odiui tabane od podloge.

RASPLINUTO STOPALO PES T R A N S V E R S O

PLANUS

Sve to je do sada reeno o ra'vnom istopalu odnosilo se uglavnom na sputanje uzdiinog svoda stopala. Ali, ikako je ve napomenuto, postoji i drugi takozvani popreni svod stopala. N-ormaltno je da ise prednji deo stopala oslanja na tio glavicom prve i pete kosti donoja (metatarzalne kosti).

Meutim, nije retka pojava da doe do promena u ovom osloncu sputanjem poprenog svoda, koji grade druga, trea i oetvrta kost donoja, tako da se stopalo sada oslanja svim ovim kostima na tlo. Vremenom dolazi do poputanja najpre miia, pa zatim ligamenata u ^pomemitom predelu, te kao posledica toga dolazi kasnije dio skretanja palca prema spoljnoj strani, tj. prema drugom prstu. (SI. 372). Cesto se palac okree oko svoje uzdune osovine, tako da nokat biva okrenut unutra i napred, a ne nagore. Poto sputanjem poprenog svoda stopala dolazi do razmicanja kostiju donoja, prsti se ire lepezasto a u kasnijem periodu dobijaju jo i ekiast oblik. (SI. 373). Palac se esto podvlai pod drugi prst. Usled ovog podvlaenja paloa na plantogramu sc nc moe da primeti otisak dnigog prsta.

152

RASPLINUTO STOPALO

Uzroike ovoj deformaciji treba traiti u slabosti muS'kulature stopala, zatim razliitim deliminim ili potpunim oduzetostima pojedinih miia stopala (pareze ili paralize), eventualnim povredama noja i donoja (tarsus i metatarsus), ili insuficijenciji muskulature porneinutog predela koja moe nastati iz bilo kojeg dmgog razloga. Subjektivni simptomi se javljaju u vidu bolova u prednjem delu stopala, naroito pri duem stajanju, zatim se veoma teko podnose makakva optereenja, tako da biva funikcija oteena u pri'linoj meri. Plaintogram se u ovom sluaju odlikuje irinom prednjeg dela stopala, zbog postojeeg ulja u predelu druge, tree i etvrte kosti donoja. Boja na otisku tog predela izgleda kao irazlivena, usled izrazitog pritiska. Prsti ostavljaju neznatne otiske, a otisak drugog prsta, kao to je ve reeno, ponekad nedostaje. Leenj e Ovde je osnovno da se sputanje poprenog svoda to ranije primeti i na otisku stopala utvrdi. Zatim treba dete uputiti specijalisti radi propisivanja posebnog uloka. Ovaj uloak treba da potpomogne izdizanje srednjeg dela popreonog svoda, tj. pre dela I I I i IV kosti donoja. Ukoliko je poetni stadijum, korisno je i preporuuje se da se prstom jedne ruke potisne sredina prednjeg dela stopala navie, a zatim da se taj predeo stopala obmota zavojem, kako bi se postignuti poloaj zadrao. U torn cilju moe se jo u sredini udubljenja koje je dobijeno potiskivanjem pomenutog predela staviti tampon vate. U cilju spreavanja pomeranja palca ka drugom prstu dobro je takoe staviti jedan tamipon od vate ili sunera izmeu palca i drugog prsta. Na taj nain e se postii njihovo razmicanje i samim tim i popraviti postojee stanje. Pored korienja pasivnih pomagala, maporedo se poinje i sa primenom pasivnih i aktivnih vebi u cilju jaanja muskulature koja odrava oba svoda stopala. Paralelno treba davati i vebe za toniziranje miia itavog ekstremiteta. Naravno, i ovde e najpogodniji poetni poloaj biti sedei, a samo izuzetno u kasnijoj fazi i stojei, naroito kada se daju vebe u hodu.

RASPLINUTO STOPALO Vebe za otklanjanje rasplinutog stopala (sa palcem u abdukciji) Kod ove deformacije, kao i kod ranije opisanog sputamja uzdiinog svoda stopala, koje se naziva ravno stoipalo, osim navodcnih poetnih poloaja moe se koristiti i leei poloaj. Meutim, nc treba insistirati ni u jednom ni u drugom sluaju na leeem poloaju zato da bi mogla da postoji vizuelna kontrola vebi koje se primenjuju, kaiko bi se one lake zapamitile i mogle i kasnije, kod kue da sprovode. Poetni pololaj sedei sa opruenim nogama (Sl. 374375)

Veba 1 U p. p. savijati prste to je moguce vise.

Veba 2 U p p. stopala su pribijena jedno uz drugo. Pribliavati paleve, ne odmiui pete.

Poetni

poloaj

sedei

sa savijenim

nogama

(Sl.

376380)

Veba 1 U p. p. stopala su razmaknuta. Privlaiti po podu prednje delove stopala pritiskujui podlogu. Pete pri tom ne odmicati.

RASPLINUTO STOPALO

Veba 2 U p. p. opruene prste celom povrinom osloniti o podlogu, uz pokuaj odizanja srednjih delova stopala.

Veba 3 U p. p. predn'je delove stopala odizati od tla oslanjajui se pri tom na prvi pa'na peti prst.

Veba 4 U p.p palac uz palac, pete sastavljene. Povlaiti palcem tkaninu, koja je zalkaena ispod nekog predmeta, taOco da daje ofcpor.

Veba 5 U p. p. osloniti stopala na fcnjigu, tako da pnsti budu izvan njene povrine. Omom od lastia sastaviti paleve. Savijajui ih snano gurati kmjigu, a istoviremeno pritiskati i petom, kako se knjiga ne bi pomerila.

POGOVOR
Zavravajui ovo izllaganje, moramo podviui da je izbor materije koja je izloena bio uglavnom podeen tako da odgovara kompetencijama nastavnika fizikog vaspitanja, te da ovaj priruniik treba tako i posmatrati. Meutim, sigumo je da e biti od korTisti i fizioterapeutima, mladim lekarima-^pecijalizantima fizikalne medicine i rehabiMitacije i sportske medioine, pa i fizijatnima, posebno ako rade u dejim ustanovama i bave se poremecajdma u dranju. Nesumnjivo, jo mnogo bi se moglo rei, kako o navedenim, tako i o onim deformacijama koje ovde nisu izloene. Takoe korisno bi bilo da je i vie praktinih vebi uz korienje najiraznovrsnijih poetnih poloaja. Meutim, cilj nam je bio, kao to je to ve na samom poetku reeno, da damo jedan praktini prirunik, kao vodi u prakitinom svakodnevnom radu sa osinovnim ciljem da pomognemo prvenstveno nastavniku fizikog vaspdtanja. Takoe simatramo da e svaikd nastavnik ild oeko od pomenuitdh struonjaka moi iz navedeniih poloaja i vebi da shvatd osnovne ptdnoipe korektivnog rada kod pojedindh deformacija, pa da ih i sam 'fcasniije komponuje i proiruje tokom svog nada. Ovaj primnik dakle treba da koristi nastavniku fizifcog vaspitanja u svim situacijama u kojima je ix>zvan da pomogne svojim uenicima, ne samo da se harmonino razvijaju, ve i da odstrane sve one uticaje i poremeaje koji bi se mogli negativno odraziti na njihov razvoj. Na taj nain nastavnik e moi u dobroj meri da sprei niz komplikacija koje bi kasnije mogle da daju veoma teke posledice i tako da bude jedan od prvih saradnika kolskog lekara.

I.l t e r a t u r a 1. GatriSmith, O.: Rehabilltacija povreenih i obolelih, Medicinsko izdavaJso preduzee Medicinska knjiga, Beograd Zagreb, 1952. 2. Konc, E.: Ravno stopalo i njegovo leenje, Fizika kultura br. 34, Beograd,, 1953. 3. Jankovi, M.: O ravom dranju tela kod kolske omladine, Fizika kultura, br. 12, 1953. 4. Poli, B., Opavski, P., Vitas, M.: Vebe oblikovanja, Partizan, Beograd, 1954. 5. Konc, E.: O insuficijentnoj nozi sa povienim svodom, Fizika kultura, br. 34, 1955. 6. Zec, ., Konforti, N.: Ispitivanje snage miia, Centar za osposobljavanje invalida, Beograd, 1956. 7. Smodlaka, V.: O deformitetima tela u jednoj beogradskoj osmoIjetki, Fizika kulltura, br. I polugode, 1956. 8. RadojiFinkeltajn, Lj.: Poetni poloaj i njegov znaaj u kineziterapiji i posebno u korektivnoj gimnastici, Fizika kultura, br. 78, 1957. 9. Lyons, D., Kelly, R., Chaffee, E.: Corrective Physical Education, Los Angeles City School, 1958. 10. Rasch, T. J., Burke, R.: Kinesiology and Applied Anatomy, Henry Kimpte, London, 1959. II. Wells, K.: Kinesiology, W. Saunders Company, Philadelphia, London, 19601968. 12. Lindemann, R., TeirichLeube, H., Heipertz, W.: Lehrbuch der Krankengymnastik in vier Banden), G. Thieme Verlag Stuttgart, 1963. 13. Maneva, M., Sokolov, B., Markova, G.: Ispravitelna gimnastika, Medicina i fizkultura, Sofija, 1964. 14. Klisi, P.: Skolioze i mogunost njihovog leenja Povratak u ivot, broj 3, Beograd, 1965. 15. Zec, .: Kineziterapija, Skripta, Via medicinska kola, Beogratl, 1965. 16. Hohman, G., Stumpf, L.: Ortopadische Gymnastik, G. Thieme Vn lag, Stuttgart, 1967. 17. Bokovi, M.: Anatomija oveka, Medicinska knjiga, Bfogiiul Zagreb, 1967.

18. Keros, P. i suradnici: Funkcionalna anatomija, Medicinska naKlada, Zagreb, 1968. 19. Gergieva, E., Lilov, L V.: Podvini igri s izpravdtelen karakter, Narodna prosveta, Sofija, 1968. 20. Zec, 2.: Osnovi kineziologije, Institut za fizikalnu medicinu i rehahilitaoiju, Zavod za rehabilitaciju, Beograd, 1969. 21. Stani, ., Solari, S.: Osnovi kineziterapije i Idneziterapija lokomotomog aparata (I deo), Skripta, Visoka kola za fiziku kulturu, Zagreb, 1972. 22. Koturovi, Lj., Jerievi, D.: Kineziterapija, Skripta, Fakultet za fiziko vaspitanje, Beograd, 1973.