Foton Engleski naziv - Photon Ruski naziv - Prema Plankovoj pretpostavci, elektromagnetno zraenje predstavlja skup linearnih harmonijskih

h oscilatora. Svaki takav oscilator nosi tano odreenu energiju odreenu Plankovom formulom
E h h c

gde je frekvencija, talasna duina a h Plankova konstanta. Energija elektromagnetnog zraenja je kvantirana, tano odreena. U sluaju monohromatskog zraenja, energija moe biti jednaka samo
E nh

gde je n ceo broj. Da bi objasnio pojavu fotoefekta, Ajntajn je uveo pretpostavku da se i emisija i apsoprcija elektromagnetnog zaenja vre u tano odreenim porcijama, kvantima. To znai da kvanti elektromagnetnog zraenja poseduju realnost: oni se ponaaju kao estice pri interakciji sa drugim esticama, u tom smislu sa elektronima. Te kvante Ajntajn je nazvao fotonima. Pri svakoj emisiji elektromagnetnog zraenja, broj kvanata fotona poraste za jedan, a energija elektromagnetnog polja se uvea za vrednost h . Pri svakoj apsorpciji broj kvanata se smanji za jedan. U teoriji relativnosti uspostavlja se veza izmeu mase i energije:
E mc2

Svakom obliku energije E odgovara izvesna masa

m E / c2

U tom smislu fotonu, kvantu elektromagnetnog zraenja, pridruuje se masa data jednainom
m h / c 2 h / c

Meutim, za razliku od drugih elementarnih estica, foton nema masu mirovanja: foton ne postoji pri kretanju ve samo kada ima maksimalnu moguu brzinu, brzinu svetlosti (u vakuumu 300 000 km/s). Svetlost i drugo elektromagnetno zraenje, shvaeni kao skup fotona, imaju i talasna i estina svojstva. Talasna svojstva dolaze do izraaja u difrakciji i interferenciji, a estina u pojavama fotoefekta i Komptonovog efekta. estina svojstva fotona dolaze do izraaja kada je talasna duina elektromagnetnog talasa mala. Pri sudaru foton se ponaa kao i svaka druga estica, sa impulsom
p mc h / c h /

Postojanje impulsa kod fotona uzrok je i pojave pritiska koji fotoni vre na neku prepreku, potpuno analogno pritisku molekula gasa.