ZAJEDNIKA AGRARNA POLITIKA EU PRIMENA STANDARDA U PRAKSI NA LOKALNOM NIVOU

Potpisivanjem Rimskog sporazuma od strane Francuske, Nemake, Italije, Belgije, Holandije i Luksemburga, 25. marta 1957. godine nastala je Evropska Ekonomska Zajednica. lanom 39 Rimskog sporazuma definisani su poetni ciljevi i principi Zajednike agrarne politike (Common Agriculutre Policy CAP). S obzirom na injenicu da je u to vreme Zajednica proizvodila svega 80% od svojih ukupnih potreba za poljoprivredno-prehrambenim proizvodima, poetni ciljevi CAP bili su: 1. poveanje produktivnosti na osnovu primene tehnikog progresa i razvoj poljoprivrene proizvodnje na osnovu optimalnog korienja svih faktora proizvodnje; 2. osiguranje fer ivotnog standarda za farmere; 3. obezbeenje stabilizacije trita; 4. obezbeenje sigurnosti u snabdevanju hranom, kao i 5. obezbeenje cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda koje su prihvatljive za potroae. Da bi navedeni ciljevi bili ostvareni, definisana su tri principa CAP. Prvi princip, formulisan kao princip jedinstvenog trita u praksi je znaio ukidanje carinskih i drugih barijera za poljoprivredno-prehrambene proizvode u trgovini izmeu zemalja lanica. Prioritetnost (predominantnost) Zajednice, definisana kao drugi prinip CAP, podrazumevala je davanje prednosti Zajednici u zadovoljavanju potreba za poljoprivredno-prehrambenim proizvodima i to u vidu zatite od uvoza. Kao trei princip na kome poiva poljoprivredna politika Zajednice, osmiljena je finansijska solidarnost, odnosno zajedniko finansiranje svih mera i mehanizama CAP od strane zemalja lanica. Zasnovana na navedenim principima, CAP je poela da se primenjuje 1962. godine. Ve u prvoj deceniji svog funkcionisanja, Zajednika poljoprivredna politika obezbedila je niz pozitivnih efekata. Naime, primenom sistema garantovanih cena, uvozne zatite, kao i trinih intervencija, CAP je omoguila samodovoljnost u proizvodnji pojedinih poljoprivrednih proizvoda, stabilnost trita i rast dohotka poljoprivrednih proizvoaa. U isto vreme su se, meutim, pojavile i odreene negativne posledice primene mehanizama CAP. Finansiranje prodaje vikova pojedinih poljoprivrednih proizvoda i izvozne subvencije dovele su do rapidnog rasta budetskih trokova. Izuzetno zatieno trite i protekcionistika cenovna politika dovele su Zajednicu do zaotravanja odnosa sa njenim tradicionalnim trgovinskim partnerima, zagovornicima liberalizacije. S obzirom da je visina isplaenih subvencija bila u dirktnoj srazmeri sa obimom proizvodnje, poveavale su se razlike u visini dohotka izmeu pojedinih kategorija poljoprivrednih gazdinstava. Takoe, izrazita intenzifikacija proizvodnje i primene hemijskih inputa uslovila je sve veu devastaciju prirodnih resursa i inicirala ekoloke probleme. Usled nagomilavanja njenih negativnih efekata, prvi pokuaji reformisanja CAP usledili su ve krajem 60-ih godina. Poetni koraci u reformisanju, olieni u

dokumentima Memorandum o reformi CAP (Menoltov plan) iz 1968., zatim Program o strukturnoj politici u poljoprivredi iz 1972. i Zeleni papir iz 1985. godine, ipak nisu doveli do znaajnijih efekata. Prva radikalna izmena evropske poljoprivredne politike, osmiljena i realizovana u toku Urugvajske runde meunarodnih trgovinskih pregovora, ostvarena je u vidu Mekerijeve reforme iz 1992. godine. Reforma CAP iz 1992. godine, nazvana po tadanjem evropskom komesaru za poljoprivredu Reju Mekeriju, bila je inicirana kako unutranjim, tako i spoljnim pritiscima. Nezadrivi rast vikova pojedinih poljoprivreno-prehrambenih proizvoda, razlike u visini dohotka pojedinih kategorija farmera, visoki budetski izdaci, pritisci sa meunarodnog trita, kao i proirenje Zajednice novim lanicama, doveli su do sveobuhvatne reforme CAP. Kroz redukciju cena za ita i govee meso, plaanje kompenzacija farmerima za izuzimanje zemljinih povrina iz proizvodnje (set-aside sistem) i kompenzacija za ekstenzifikaciju stoarske proizvodnje, Mekerijeva reforma uinila je znaajan korak u prelasku sa cenovne na direktnu podrku evropskim poljoprivrednim proizvoaima. Prvi put u istoriji CAP uvode se i tzv. pridruene mere, namenjene stimulisanju ruralnog razvoja. Efekti Mekerijeve reforme, meutim, nisu bili u skladu sa prvobitno postavljenim ciljevima. Iako redukovane, cene pojedinih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i dalje su bile iznad svetskog nivoa, u suficitarnim sektorima proizvodnja je i dalje ostala prekomerna, a samim tim nastavljen je i rast budetskih trokova. Nagovetaj reenja navedenih problema, stalnih pratilaca CAP, nazirao se u obrisima nove reforme, poznate pod nazivom Agenda 2000. Usvojena od strane Evropske Komisije na Berlinskom samitu 1999. godine, Agenda 2000 je predstavljala akcioni program za estogodinji period koji je obuhvatio sve makroekonomske segmente Evropske unije, pa i poljoprivredu. Kao prioritetni ciljevi reformisanja CAP u okviru Agende 2000 se navode: 1. redukcija cena poljoprivrednih proizvoda, kako bi se izalo u susret zahtevima meunarodnih trgovinskih sporazuma; 2. redistribucija podrke agraru, kako bi se otklonile evidentne razlike u visini dohotka izmeu pojedinih regiona i proizvoaa; 3. kreiranje CAP koja bi bila prihvatljiva za graane, odnosno potroae; 4. pojednostavljenje mera upravljanja tritem poljoprivrednih proizvoda, to se naroito odnosilo na nove lanice, kao i 5. kreiranje modela multifunkcionalne poljoprivrede i obezbeenje ruralnog razvoja. Kljuni zaokret, koji je uinjen sprovoenjem Agende 2000, bilo je definisane politike ruralnog razvoja kao drugog stuba CAP. Ova promena je, meutim, bila samo deklarativno zalaganje kreatora reformi za rurani razvoj. Iako je oblast ruralnog razvoja postala normativno ureena, dominantni deo sredstava za finansiranje usmeravan je ka prvom stubu CAP, a to su mere trine podrke. Nereeni problemi iz prethodnog perioda, pritisak Svetske trgovinske organizacije i planirano istono proirenje Evropske unije, kao i promene u preferencijama potroaa neminovno su vodili daljim promenama u nainu funkcionisanja CAP. Ipak, ne treba zaboraviti da je Agenda 2000, kao reformski zahvat, donela nekoliko bitnih

novina. Prvi put se, naime, kao kriterijum za korienje subvencija pojavljuje potovanje tzv. ekolokih principa i odrive poljoprivredne proizvodnje. Takoe, Agendom 2000 u poljoprivrednu politiku Evropske unije prvi put je uveden termin multifunkcionalnost. Reforma CAP iz 2003. godine, poznatija pod nazivom Filerova reforma, sprovedena je sa ciljem da se nastave promene inicirane u prethodno realizovanim reformskim zahvatima, u pravcu redukcije mera koje imaju distorzivan uticaj na svetsko trite. Posebna panja u okviru Filerove reforme posveena je poboljanju implementacije programa za ruralni razvoj. Naime, kao sastavni deo reformskog paketa 2005. godine usvojena je nova politika ruralnog razvoja za period od 2007. do 2013. godine. Ipak kao kljune promene, uvedene Reformom iz 2003. godine, smatraju se promene u mehanizmima podrke proizvoaima. Pored sniavanja interventnih cena za pojedine poljoprivredno-prehrambene proizvode, uvedena je ema jedinstvenih plaanja po farmi. ema jedinstvenih plaanja, koja se smatra najznaajnijim elementom Filerove reforme, uvedena je 2005. godine. Ova ema u praksi znai da se farmerima isplauju subvencije, iji iznos ne zavisi od obima proizvodnje. Na taj nain se u sutini uklanja veza izmeu proizvodnje i subvencija (podrke), a evropskim farmerima daje vie slobode da se ponaaju kao trino orijentisani proizvoai. Uvoenjem eme jedinstvenih plaanja trebalo bi da doprinese unapreenju ekoloki i ekonomski odrive poljoprivrede. Naime, kriterijumi na osnovu kojih se odreuje pravo farmera na korienje subvencija su potovanje ekolokih principa, odnosno proizvodnja kvalitetnih zdravstveno bezbednih prehrambenih proizvoda, obezbeenje dobrobiti domaih ivotinja i ouvanje prirodnih resursa. Takoe, budui da se znaajno redukuju mere podrke koje imaju negativan uticaj na stabilnost svetskog trita hrane, oekuje se da najnovija reforma CAP utie na jaanje pozicija Evropske unije u pregovorima Svetske trgovinske organizacije. Sve drave koje imaju intencija da se pridue evropskoj porodici naroda, svoje nacionalne agrarne politike moraju uskladiti sa standardima CAP. To je scenario koji oekuje i Republiku Srbiju. S obzirom da su zemlje centralne i istone Evrope, koje su u okviru istonog proirenja Unije 2004. godine postale punopravne lanice ove ekonomske integracije, iz njihovih iskustava u procesu prilagoavanja mehanizmima CAP mogu se izvui pouke. Njihova, kako pozitivna, tako i negativna iskustva u procesu pregovaranja i pristupanja Evropskoj uniji u oblasti agrara i poljoprivredne politike trebalo bi iskoristi na optimalan nain. Sudei prema vrednostima relevantnih ekonomskih indikatora (uee poljoprivrede u vrednosti bruto domaeg proizvoda, uee poljoprivrednog stanovnitva u ukupnoj populaciji, i sl.), agrarni sektor ima relativno veliki znaaj u privrednoj strukturi Srbije. Meutim, uprkos izvesnim naporima koji su do sada uenjeni u cilju revitalizacije poljoprivrede, stepen razvoja ove privredne grane nije zadovoljavajui. U postojeim uslovima, konkurentnost naih poljoprivrednih proizvoaa nepovoljna je, kako na unutranjem, tako i na meunarodnom tritu, a konkurentnost je, pored harmonizacije legislative, jedno od kljunih pitanja pri integraciji u Evropsku uniju. Usklaivanje zakonodavstva u oblasti poljoprivrede predstavlja dugotrajan i kompleksan posao. U tom sloenom poduhvatu posebna panja mora se posvetiti

zahtevima Unije za potovanje principa multifunkcionalne poljoprivrede, kao i zatite ivotne sredine i ouvanja prirodnih resursa. Takoe, neophodno je ispotovati standarde u domenu ruralnog razvoja i sve glasnije zahteve potroaa za zdravstvenobezbednom hranom. lanstvo Srbije u Svetskoj trgovinskog organizaciji, a zatim i u Evropskoj uniji, pored ostalog, podrazumeva i adekvatne izmene u sistemu intervencija na tritu. Nivo zatite i dohodovne podrke poljoprivrednim proizvoaima koji se trenutno primenjuje u Republici Srbiji predstavlja jednu od obasti koja e neminovno morati da se uskladi sa sistemom podrke poljoprivrednicima u okviru CAP. Usaglaavanje nacionalne agrane politike Srbije sa CAP i prihvatanje njenih mehanizama nesumnjivo e dovesti do odreenih implikacija na na agrarni sektor. Sudei prema iskustvima ostalih zemalja u tranziciji koje su sada punopravne lanice Evropske unije, efekti preuzimanja CAP imaju kako pozitivan, tako i negativan predznak. Pozitivni i negativni efekti nakon pristupa, ali i u toku pregovora za lanstvo, ostvaruju uticaj i na proizvoae i na potroae poljoprivrednoprehrambenih proizvoda. Naravno, nastojanja Srbije za ulazak u Evropsku uniju ne bi bila opravdana da se ipak, posmatrano u dugoronoj vremenskoj distanci, ne oekuju pozitivni efekti takve integracije. Naime, nakon poetnih negativnih implikacija, karakteristinih za fazu adaptacije novim uslovima, trebalo bi da usledi period dinaminijeg privrednog rasta i ekspanzije proizvodnje. U takvim uslovima, realno bi bilo oekivati i unapreenje ivotnog standarda, kako proizvoaa, tako i potroaa poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

Autor: Dr Katarina Markovi Poljoprivredni fakultet Novi Sad