PSIHOLOGIJA, 2007, Vol. 40 (1), str.

165-167

Prikaz

KREATIVNOSTI U KOLI GDE SMO SADA I KUDA DALJE?

Slavica Maksi
Beograd: Institut za pedagoka istraivanja, 2006

Od humanistikih shvatanja o kreativnom individualizmu do danas, diskursi o kreativnosti su se smenjivali i proimali, omoguavajui niz razliitih naina da se opojmi kreativnost. Diskursi pedagogije, klinike psihologije, psihologije inteligencije, ali i ekonomije, tokom vremena su oblikovali obrazovne politike i odgovarajue drutvene prakse. U skladu sa tim diskursima, kreativni subjekt mogao je da bude pozicioniran kao poseban, autentian, produktivan ili inteligentan. Tokom poslednjih decenija XX veka u evropskoj obrazovnoj politici dominira diskurs o drutvu znanja, u kome se znanje konceptualizuje kao, pre svega, ekonomski resurs. Kreativnost u drutvu znanja takoe predstavlja ekonomski resurs, a kreativni subjekti pozicionirani su kao vrsta kapitala koji doprinosi ekonomskom rastu drutva. Drugim reima, kreativnost je otvoreno ekonomizovana, a zahtev za kreativnim subjektima postavljen kao strateko dravno pitanje. Imajui u vidu ove tokove u obrazovnoj politici, postaje neizbeno sagledavanje kreativnosti u irem drutvenom kontekstu. Zarobljavanje kreativnosti u kognitivni, emotivni ili drugi intrapsihiki domen, onemoguava uzimanje u obzir vanih drutvenih aspekata koji postavljaju domete i ogranienja u konceptualizacijama kreativnosti. Knjiga koja je pred nama predstavlja redak pokuaj u domaoj strunoj literaturi da se kreativnost sveobuhvatno sagleda, uzimajui u obzir ne samo uobiajene i nezaobilazne teme u prouavanju kreativnosti, ve iri drutveni i vremenski kontekst. Autorka polazi od drutvenih potreba za kreativnim strunjacima i shvatanja da talentovani i kreativni uenici i studenti predstavljaju nacionalni resurs, na koji drutvo moe da se osloni u svom buduem razvoju, pod uslovom da uspe da im prui odgovarajue uslove za razvoj i zadri ih u zemlji. Ovaj opti drutveni kontekst predstavlja okosnicu daljeg razmatranja fundamentalnih tema u oblasti kreativnosti i njenog podsticanja u koli. Kreativnost i srodni pojmovi esto predstavljaju izvor konfuzije i zbrke u iroj javnosti, ali i u strunim krugovima. Nakon preciznog odreenja pojmova darovitosti, kreativnosti i talenta, autorka ukazuje i na implicitna znaenja ovih pojmova u naoj sredini. Sledi sistematian prikaz kljunih teorijskih i metodolokih pristupa, meu kojima su Urbanov komponentni model, Gardnerova i Sternbergova

Prikaz

teorija. Kritiki se razmatraju vodei pristupi procenjivanju kreativnosti, njihove prednosti i nedostaci, kao i potreba drutva za merom kreativnosti. Knjiga nudi i prikaz vanih nalaza o karakteristikama kreativnih stvaralaca i povezanosti tih karakteristika sa drutvenim uspehom. Analiza zvaninih dokumenata domae i meunarodne obrazovne politike omoguuje da se sagledaju sistemske mogunosti i prepreke na putu ka kreativnijoj koli. Od posebnog znaaja za nastavnike i praktiare su poglavlja posveena metodama, tehnikama i programima za podsticanje kreativnosti u okviru nastave i u vannastavnim aktivnostima. U celini, moe se rei da je svojim opsegom knjiga namenjena irokom krugu italaca, od nastavnika i istraivaa, do kreatora obrazovne politike. Kroz prikaz relevantnih tema, knjiga nudi i jednu vrstu dijagnoze statusa kreativnosti u naim kolama i drutvu uopte. Autorka ukazuje na niz znaajnih paradoksa koji prate pokuaje podsticanja kreativnosti u koli. Neki od tih paradoksa potiu iz teorijskih i metodolokih ogranienja u prouavanju kreativnosti, a neki iz opte drutveno-politike situacije u zemlji i odnosa javnosti prema kreativnim stvaraocima. Kao zakljuak prikaza glavnih pristupa prouavanju i procenjivanju kreativnosti, autorka zakljuuje da je kreativnost vie opisana nego to je objanjena, dok proces kreativnog stvaranja ostaje neuhvatljiv (str.59). Slino je i sa samim testovima za procenu kreativnosti: Mere kreativnosti mogu se posmatrati kao pokazatelji kreativnog potencijala u smislu moda ako. Ako dete ima visoke skorove u merenju kreativnosti, treba ga tretirati kao kreativno... Ako nema, opet je poeljno odnositi se prema njemu kao da je kreativno, jer moda jeste ili e to biti, a da mi to ne znamo, jer smo loe izmerili... (str.83). U takvoj situaciji, izvoenje konkretnih preporuka za praksu nije jednostavan zadatak i zahteva uvaavanje niza kontekstualnih varijabli. Stie se utisak da svakom pokuaju podsticanja kreativnosti prethode odgovori na niz pitanja: kreativnost za ta, na koje sve naine procenjivati, u koje svrhe i sa kakvim rizicima. U isto vreme, postavlja se pitanje u kojoj meri je mogue raunati na kreativne mlade ljude kao nacionalni resurs i spreiti dalji odliv mozgova ako ne postoje jasni drutveni planovi o buduem razvoju zemlje. Dodatni problem predstavlja paradoksalan odnos javnosti prema kreativnim stvaraocima: S obzirom na znaaj kreativnosti za drutveni napredak, bilo bi logino oekivati da su kreativni doprinosi dobrodoli, a njihovi stvaraoci uvaeni i prihvaeni u sredini koja profitira od njihovog rada. Meutim, po pravilu, nije tako... (str. 107). Istraivanja pokazuju da mnogi nastavnici ne vole kod uenika crte linosti i karakteristike ponaanja koje su povezane sa kreativnou, dok sa druge strane, nastavnici smatraju, ili bar tako tvrde, da kreativnost treba da se podstie u koli (str. 205) Drugim reima, poduhvat podsticanja kreativnosti u koli otean je dvostrukim porukama od drave i ire javnosti. Osim naelnog stava da je kreativnost potrebna drutvu kao ekonomski resurs, nema preciznijeg odreenja koje oblike kreativnosti
166

Prikaz

je drutvo spremno da podri i na koji nain, a koje ne. Iz toga proizilaze istovremene poruke: Potrebna nam je kreativnost i: Nismo sigurni za ta nam je kreativnost potrebna; Spremni smo na podrku kreativnim stvaraocima, ali i: Nismo sigurni na koji nain i u kojoj meri; Kreativnost je divna, ali i: Ne elimo kreativce u svojoj blizini. Stoga se, kao to autorka zakljuuje, stie utisak da je opredeljenje za podsticanje kreativnosti bilo vie deklarativno nego stvarno (str. 132). U takvoj situaciji izgleda da e morati jo dugo da se eka i paljivo investira u mlade da bi u budunosti kreativnost zaista i postala ekonomski resurs. Prethodno je potrebno, kao to autorka pokazuje, otkloniti niz prepreka u odnosu prema kreativnosti i ubedljivije pokazati opredeljenje za njeno podsticanje (Maksi, 1998). Knjiga predstavlja smeo poduhvat suoavanja sa aktuelnim stanjem, ali nudi i smernice za rekonstruisanje tog stanja (npr. u teoriji ekspertize i pluralistikim osnovama obrazovanja). U tom smislu, svojom aktuelnou i odlunou da se problem podsticanja kreativnosti postavi u iri kontekst, knjiga nudi niz dragocenih uvida svima koji su spremni da se suoe sa problemima i pokuaju da nau izlaz. Jelena Pavlovi

167