MEDICINSKI LEKSIKON

V, pretampano izdanje

MEDICINSKA KNJIGA
BEOGRAD - ZAGREB

a. (anat), skra. za arteria, arterija; (fiz.) akceleracija; (fiziol), akomodacija, prilagoavanje. A (elektr.), amper, anoda. A, maseni broj, zbir protona (Z) i neutrona (N) u atomskoj jezgri. A - Z + N. Sin. atomska teina. Po nekim autorima, maseni. broj imaju izotopi, a elementi, kao smee izotopa, imaju atomsku teinu. Po novom internacionalnom (SI) sistemu atomske teine se nazivaju relativne atomske mase. a, oznaka za akceleraciju ili ubrzanje, fiziku veliinu koja predstavlja promenu brzine u jedinici vremena. Izvedena jedinica SI (Meunarodnog sistema mera) za akceleraciju je metar u sekundi na kvadrat - m/s2. aa.,(anat.) skra. za arteriae, arterije. aa(ita se ana), skra. za ana partes aequales, u podjednakim delovima. Oznaka u receptu da se dva ili vie sastojaka stave u Iek u podjednakim koliinama. Ova oznaka stavlja se posle poslednjeg od tih sastojaka. ac.,acid.,v. acidum. Ac, hem. simbol za radioaktivni element actinium (aktinijum). A.C.E., smea jednog dela alkohola (A), dva dela hloroforma (C) i tri dela etra (E), koja se upotrebljavala za izazivanje opte anestezije (narkoze) udisanjem. ADH, antidiurezni hormon (v. hormon), adiuretin, vazopresin (v. vasopressin), hormon koji nastaje u hipotalamusnim jedrima (verovatno prvenstveno u supraoptikim i paraventrikularnim), a de-

ponovan je u zadnjem renju hipofize, iz koje se, prema potrebi, izluuje omoguujui reapsorpciju slobodne vode iz distalnih tubula bubrega; nedostatak ADH izaziva diabetes insipidus. ad 1., ad lib., ad libitum, po volji, oznaka na receptu da se sastojak leka uz koji idu te reci dodaje leku u proizvoljnoj (ne tano odreenoj) koliini. Ag, hem. simbol za metal argentum, srebro. a.m.u., skra. za atomsku masenu jedinicu (atomic mass unit). aq., skra. za aqua, voda. Aq. dest., skra. za Aqua destillata, destilovana voda. Ar, hem. simbol za inertni (plemeniti) gas argon. As, hem. simbol za metaloid arsen. A.T. 10, skra. od reci antitetanina supstancija br. 10., dihidrotahisterol. Ima slino dejstvo kao i hormon paratireoidnih lezda, ali deluje i kada se daje oralno. Upotrebljava se, u teenju hipokalciemikih tetanija. Au, hem. simbol za aurum, zlato. abarthrosis, abartroza, v. diarthrosis. . abasia, abazija, nemogunost hodanja pri ouvanoj svesti, miinoj snazi i osetljivosti. V. astasia. Abbova operacija, v. operacija. abdomen, trbuh, trbuna duplja, deo trupa izmeu grudnog koa i karike; a. acutum, iznenadno akutno stanje trbuha, obino praeno bolovima, izazvanim zapaljenjem, perforacijom, zaepljenjem, rupturom ili infarktom nekog tr-

abdominalis bunog organa. Obino zahteva hitnu hiruku intervenciju. Primeri su: akutni apendicitis, holecistitis, perforacija ulkusa, ukletena kila, ruptura nekog od upljih organa, tromboza i ruptura slezine; a. penulosum, visei abdomen, posledica labavosti trbunog zida, tako da prednji trbuni zid visi nad stidnjaom. Sin. venter propendens. abdominalis, abdominalan, trbuni, koji pripada trbuhu. abdominalna trudnoa, v. graviditas. abdominalni tifus, v. typhus abdominalis. abominalni tip disanja, d. uslovljeno kontrakcijom preage i trbunih miia. V. disanje. abdominotorakalni, trbuno-grudni, ono to pripada abdomenu i toraksu ili je u vezi s njima. abducens, koji odmie, odvodi, odvodni. abductio, abdukcija, odmicanje, pokret u nekom zglobu, pri emu se ekstremitet ili izvesni deo ekstremiteta udaljuje u polje od srednje linije tela ili od srednje linije ake ili stopala. abductor, abduktor, koji odmie, mii odmica. abdukcija, v. abductio. abduktor, v. abductor. aberacija, v. aberratio. aberratio, aberacija, (1) skretanje, odstupanje od normalnog; (2) duevno poremeenje; (3) nepravilna refrakcija nekog soiva ili nepravilno stvaranje ie nekim soivom; a. loci, v. heterotopia. abetaglobulinaemia, abetaglobulinemija, nasledna bolest koja se prenosi autosomno recesivno, u koje postoji nedostatak betaglobulinske frakcije u serumu, plazmi bolesnika. abetalipoproteinaemia, abetalipoproteinemija, nasledna bolest koja se prenosi autosomno recesivno, u koje postoje deficit beta-lipoproteina u serumu, akantocitoza, hipoholesterolemija, retinitis pigmentosa i sindrom loe apsorpcije masti. Sin. Bassen-Kornzweigov sindrom. ablotrophia, abiotrofija, genski uslovljen poremeaj koji se odlikuje degeneracijom i/ili oteenjem funkcije nekih tki-

abnormalan va. Poremeaji se razvijaju postepeno i ispoljavaju tek postnatalno. U njih se ubrajaju na primer, Huntingtonova horeja i miina distrofija. ablatio, ablacija, odvajanje, odlubljivanje, sljutenje, uklanjanje jadnog dela odsecanjem; a. chorioideae, ablacija sudovnjae. Odvajanje sudovnjae od njene podloge tenou koja se ispod nje nakupila. Javlja se najee posle operacije katarakte ili glaukoma. Ima izgled mrkih, zategnutih, poluloptastih ispupenja na onom dnu; a. mammae, operativno uklanjanje dojke zbog tumora; a. placentae, prerano odlubljivanje normalno usaene posteljice. Posteljica se odlubljuje najee samo delimino pri poroaju. Pri odlubljivanju krv se skuplja izmeu posteljice i zida materice. Zavisno od mesta odlubljivanja, krvarenje je samo intrauterino (unutranje) ili krvavi istovremeno i napolje. Najei uzrok preranog odlubljivanja su gestoze, a i mnogi drugi inioci, kao to su oboljenja srca, poremeaji u zgruavanju krvi i dr.; a. retinae, ablacija, odlubljenje mrenjae. Ono se dogaa izmeu pigmentnog i senzoreceptivnog epitela mrenjae; primarna a.r., idiopatska a., nastaje usled degenerativnih promena retine pri miopiji i u starosti. U njenom nastanku igraju ulogu i degenerativne promene u staklastom telu. Osnovni uzrok je stvaranje ruptura, foramena (otvor, defekt) u mrenjai kroz koje prodire tenost staklena i odie mrenjau; sekundarna a.r., odlubljivanje mrenjae tumorom, krva^vljenjem, zapaljenjem, cisticerkusom, ili trakama staklastog tela. Bolesnik ima neodreene smetnje pred okom, pad otrine vida i ispade u vidnom polju. Dijagnoza se postavlja oftalmoskopom. Primarne ablacije lece se hirurki, a sekundarne zavisno od uzroka. ablepharia, ablefarija, v. ablepharon. ablepharon, ablefaron, nedostatak onog kapka, uroen ili steen. A. moe biti delimian ili u celini. Sin. ablepharia. abnormalan, nenormalan, koji se razlikuje od normalnog, pravilnog, prirodnog, zdravog.

abnormitet

abscessus

se u cilju leenja, omoguavanja goniosabnormitet, abnormalnost, neto to odskopije ili pregleda onog dna; a. dentupa od normalnog; deformacija. tium, abrazija zuba, progresivno troeabortus, pobaaj, prekid trudnoe pre 28. nje vrstih tkiva zuba; fizioloka a., nedelje odnosno pre kraja VII lunarnog umereno troenje usled trenja zuba pri meseca, kada plod jo nije sposoban za vakanju i gutanju. Sin. atritio; nefiziovanmaterini ivot; a. arteficialis, veloka a., prekomerno troenje zuba na taki, nasilni pobaaj izveden iz meditipinim i atipinim delovima krunice cinskih razloga, u cilju spaavanja ene usled trenja zuba stranim telima ili usod smrti odnosno spreavanja pogoraled nepravilnog optereenja zuba u manja nekog ve postojeeg oboljenja. lokluzijama; a. uteri, abrazija, uzimanje Moe biti izvren i iz socijalnih indikacija komadia sluznice ili ele sluznice mau sluajevima kad trudnoa ugroava terice otrom kaikom (kiretom) u cilju socijalni poloaj ene i porodice. Radi postavljanja dijagnoze ili provoenja tese u medicinskim ustanovama, a vre ga rapije. nadleni lekari ginekolozi. Za trudnou do 12. nedelje, ukoliko ne postoje kon- Abrodil, natrijumova so jod-metan-sumporne kiseline, slui kao kontrastno traindikacije, nadleni ginekolog odobsredstvo za urografiju (intravensku pirava prekid. Trudnoa preko 12. nedelje jelografiju), pijelografiju, arteriografiju, moe se prekinuti samo po odobrenju flebografiju Hd. naroito odreene komisije, u kojoj se nalaze lekar specijalista ginekolog i in- abscessus, apsces, zagnoj, nagomilavanje ternista, socijalni radnik i sekretar kognoja u nekom tkivu; (stom.)5 akutna misije. Komisija postavlja indikacije i dentogena infekcija lica, gnojna kolek'odobrava prekid trudnoe, a nadlena cija praena otokom, bolovima, funkje i za prekid trudnoe u maloletnica; a. cionim poremeajima, povienom temcompletes, potpuni pobaaj, tj. kad u peraturom; a. acutus, akutni zagnoj materici nema vie delova ploda; a. erikoji nastaje za relativno kratko vreme. minalis, kriminalni pobaaj, pobaaj izPonekad je praen povienom telesnom vren van medicinskih ustanova. Ovatemperaturom, lokalnim bolom i drukav prekid trudnoe smatra se krimigim simptomima; amebni a., obino nanalnim bez obzira na to da Ii je izvren staje u jetri, a izazvan je histolitikom od strane lekara specijaliste, lekara nesamebom; anorektalni a., apsces u elijpecijaliste, babice, strunog medicinsko-masnom tfvu okoline mara; biloskog osoblja, nestrunih osoba ili same kularni a., gnojna dvodelna kolekcija, ene trudnice; a. habitualis, pobaaj tj. dva susedna meu sobom vezana koji se ponavlja kod vie od tri uzastopprostora u vidu bisaga; a. Brodie, blagi ne trudnoe iste ene; a. imminens, oblik hematogenog osteomijelitisa u pretei pobaaj koji se u veini sluajemodinskom kanalu metafize loptastog va jo moe zaustaviti; a. incipiens, poizgleda s kondenzovanim rubom i rasbaaj koji je poeo i trudnoa se ne vetljenom sredinom; a. buccalis, gnojmoe vie odrati; a. incompletus, nena kolekcija u predelu obraza; a. cerebpotpuni pobaaj, pri kojem zaostaju deri apsces mozga, ogranieno gnojno zalovi ploda, najee posteljica (placenpaljenje mozga u kome se stvara upljita); a. spontaneus, spontani pobaaj u na ispunjena gnojem. Postaje prelaseljenoj trudnoi, koji nastupi usled obkom bakterija u mozak pri gnojnom zaoljenja majke ili usled oboljenja odnospaljenju srednjeg uha, eonog i etmoidno nepravilnosti u razvitku ploda. nog sinusa, angini, bronhitisu, bronhiektazijama, zapaljenju plua ili trauabrasio, abrazija, istroenost tkiva usled matskim unoenjem klica u mozak; DeIupotrebe, skidanje epitela ili povrnih pecheov a., apsces koji se brzo razvija a slojeva tkiva; a. corneae, delimino ili praen je iznurenou i neto poviepotpuno skidanje epitela ronjae. Vri

abacessu* nom temperaturom; Douglasov a., sabiranje gnoja u Douglasovom pagu. Stvara se u gnojnim zapaljenjskim procesima trbunih organa, naroito onih u maloj karlici (gnojno zapaljenje parametrija, prskanje zagnojenih jajovoda i jajnika i zagnojene vanmaterine trudnoe) i kao ogranieni apsces u najniem delu trbune duplje u koji se slio gnojni eksudat; Duboisov a., cista u timusu koja je nastala .od embrionalnog zaostatka; epiduralni a,, sin. ekstraduralni a.;ekstraduralni a., gnojna kolekcija izmeu tvrde modanice i lubanje; a. facial, apsces lica, praen mnogo veim otokom, izraenijim celulitisom i znacima fluktuacije ispod koe; fiksa* cioni a., vetaki stvoren apsces koji nastaje posle ubrizgavanja nadraajnih materija (npr. terpentinskog ulja) u cilju da se privuku i fiksiraju bakterije akutne infekcije u taj apsces. F. a. danas se retko primenjuje kao terapijsko sredstvo; a. fornicis inferiorls, podsluzokoni apsces donjeg svoda; a. fornicis superioris, podsluzokoni apsces gornjeg svoda; a. frlgidus, hladni apsces, kolekcija gnoja koja potie od tuberkuloznog procesa u nekoj kosti ili zglobu ili limfnim lezdama. Gnoj se od kosti iri u okolno rastresito vezivno tkivo, izmeu miia, razdvajajui ih i stvarajui na taj nain upljinu ispunjenu gnojem. Na unutranjoj strani ove upljine nalazi se granulaciono tkivo, a okolina ne pokazuje znake zapaljenja (odsustvo Mperemije i toplote), zbog ega je ovaj apsces nazvan hladnim; a. gingivalis, apsces desni, zagnoj u desnima, najee posledica prisustva stranog tela u tkivu desni; gravitacioni a., apsces koji se pomera ili gravitira u nii ili dublji deo tela; hemoragiki a., apsces koji u sebi sadri krvi; a. hepatis, apsces jetre. Ogranien gnojni proces u tkivu jetre. Rede samo na jednom mestu (solitarni a.), ee na vie mesta (multipli a.). Uzroci su gnojni procesi u trbunoj duplji (metastaze bakterija putem portne vene ili limfnim putem), piemija (metastaze putem hepatike arterije), amebna dizenterija i zagnojavanje ciste ehinoko-

abscessus kusa. Simptomi: septike temperature,, uveana i osetljiva jetra i utica; a. infraorbitalis, podoni apsces sa jakim znacima zapaljenja. Prodor infekcije preko angularne i oftalmike vene dovodi do tromboze kavernoznog sinusa; a. infratemporalis i a. pterygomandibularis, praeni su znacima sepse, trizmusom, onemoguenim uzimanjem hrane i tenosti, jakom dehidracijom; intraduralni a., apsces koji se stvara izmeu tvrde modanice i mozga; ishiorektalni a., zagnoj u ishiorektalnoj jami; a. linguae, javlja se posle povrede ili per continuitatem. Oteani su govor i ishrana; metastazni a., sekundarni apsces obino embolijskog porekla, koji nastaje dospevanjem bakterija iz udaljenog primarnog ognjita putem krvotoka; multipli a., mnogobrojni i rasejani apscesi koji prate piemiju; a. palatinus, apsces ispod sluzokoe nepca; paranefritiki a., apsces u rastresitom tkivu oko bubrega, koji najee nastaje metastatski iz udaljenog primarnog gnojnog ognjita (angina, mastitis, panaricijum itd.); a. parodontalis, zagnoj ozubIja u tkivima oko zuba, nastao usled onemoguene drenae gnoja iz desninih depova u usnu duplju. Akutni p.a. praen je pulsirajuim bolom, otokom i klaenjem zuba. U kroninog p.a. postoji fistula kroz koju se cedi gnoj u usnu duplju; a. periapicalis, gnojna kolekcija u predelu vrha korena zuba; a. pericoronaris, gnojna kolekcija u tkivu oko krunice zuba. Zahvata prvo meko, zatim kotano tkivo; a., perimandibularis, gnojna kolekcija pored donje vilice; peritiflitiki a., apsces u predelu slepog creva, posledica akutnog zapaljenja crvuljka, s njegovom perforacijom ili be nje; a. peritonsillaris, peritonzilarni apsces, nakupljanje gnojnog eksudata u prostoru izmeu krajnika i zida peritonzilarne loe, kao komplikacija gnojne angine; Pottov a., hladni apsces, koji je u vezi s tuberkulozom kime; psoasni a., apsces koji se nalazi u slabinskom miiu (m. psoas major) ili u njegovom aponeurotikom omotau. esto se sputa i izbija iz karlice ispod Pouparto-

absentismus ve veze i pojavljuje se pod koom butine. P.a. je posledica tuberkuloze prljenova. V. spondylitis; a. pulmonum, apsces plua, gnojno ognjite u plunom tkivu nastalo usled zagnojavanja nekog plunog in filtrata ili septike metastaze iz drugog organa; a. retropharingealis, retrofaringealni apsces, a. u zidu drela, najee u odojadi, a u odraslih kao posledica tuberkuloze vratnog kimenog prljena. Glavni simptomi su oteano gutanje i disanje; a. sublingualis, prisustvo gnoja u podjezinom prostoru, jednostrano ili obostrano; a. submandibularis, podvilini apsces ispod donje vilice s pobonim edemom vrata. Distalniji apscesi praeni su trizmusom; a. submentalls, podbradni apsces, tvrd otok, izraziti poboni edem podjezinog predela; a. submucosis oris, gnojna kolekcija ispod usne sluznice; subpektoralni a., gnojna kolekcija pod pektoralnim miiima, koja nastaje limfogenim putem iz zapaljenjskog ognjita na ruci, naroito na podlaktici i prstima; a. subphrenicus, potpreani (abscessus) apsces, gnojna kolekcija, slabije ili bolje uahurena u prostoru izmeu preage i jetre. Najee nastaje per continuitatem ili limfogeno polazei iz nekog zapaljenjskog ognjita ili usled perforacije nekog od trbunih organa; a. tonsillaris, krajniki zagnoj, nakupljanje gnojnog eksudata u tkivo krajnika, obino u dnu neke lakune. Moe da se javi u toku gnojne angine. absentismus, apsentizam, izostajanje s posla, bilo koji oblik nedolaska na posao u za to predvieno vreme prouzrokovan razliitim uzrocima. U odnosu na razlog izostajanja svi izostanci se mogu svrstati u tri osnovne grupe: (1) zbog bolesti i nesrea, (2) odobreni izostanci (odmor, trudnoa, vojna veba) i neodobreni i neopravdani izostanci. Absinthii summites (pelen), gorko sredstvo, upotrebljavano u obliku aja za popravljanje apetita. absorptio, apsorpcija, upijanje: (1) upijanje gasa u tenost ili vrstu supstanciju ili tenosti u vrstu supstanciju; (2) pro-

absorptio diranje neke supstancije u drugu, kojom prilikom jedna supstancija predaje energiju, a druga je prima i pretvara u neku drugu vrstu energije; (3) zadravanje zrakova u nekoj sredini (npr. zrakova svetlosti odreene talasne duine u nekoj tenosti ili gasu), v. apsorpcioni spektar (pod spektar)- (fiziol.) prelazak materija kroz sloj elija u krv ili limfu. Apsorpcija sastojaka hrane vri se uglavnom u tankom crevu, difuzijom i aktivnim transportom. Sloene organske materije - belanevine, ugljeni hidrati i masti - u priboru za varenje razgrauju se do aminokiselina, monosaharida, masnih kiselina i alkohola i u tom obliku se resorbuju. V. resorpcija; (4) gaenje svetlosti ili bilo koga od njenih sastojaka koje prouzrokuju crni ili obojeni predmeti; (5) zaustavljanje toplotnih zrakova, pri emu se temperatura tela koje ih apsorbuje polako poviava; karakteristina a., a. koja se javlja ako je foton u stanju da izbaci elektron iz unutranje atomske ljuske. To je mogue kad je talasna duina apsorbovanog fotona upravo ravna'karakteristinom zraenju tog elementa. Kako je foton ispao iz snopa rendgenskih zrakova, njegova apsorpcija manifestuje se crnim linijama (Frauenhoferove linije), iji su izgled i raspored svojstveni za svaki element. Na k. a. osniva se rendgenska spektrografska analiza; a. rendgenskih zrakova, kad zraci prodiru kroz materiju, oni gube jedan deo energije, slabe usled apsorpcije. Prilikom a. nastaje u materiji itav niz promena: rasipanje (disperzija), fluorescencija (sekundarno zraenje), emisija elektrona (fotoelektrini efekat) i vibracija (toplota). A. moe biti potpuna i delimina. Potpuna je onda kad se svi zraci utope u telu (nestanu); delimina je kad jedan deo upadnih zrakova proe kroz telo, Npr., oveje telo samo delimino apsorbuje rendgenske zrako ve, zbog ega je moguna njihova primena u medicini; m. ugljen-dioksida, metoda kojom se u toku anestezije uklanja ugljenndioksid iz izdahnutog gasa vezivanjem za mesa vinu natrijum- i kalcijum-hidroksida; a.

abstinentio
zrane energije, odnos smanjenog intenziteta zrane energije Id posle prolaska kroz debljinu d, prema upadnom intenzitetu Io Id Apsorpcija = ---- . Io abstinentio, apstinencija, uzdravanje, liavanje, odricanje, npr. apstinencija od alkohola.

acceptor
acarina, pregljevi, jedan od redova klase paukova (Arachnoidea). TeIo im je vie-manje loptasto, trbuh bez lanaka i obino srastao s glavenogrudnim delom tela; usneni delovi su u obliku rilice za bodenje i sisanje ili grizenje. Diu trahejama ili kroz kou. Obino su malog rasta (oko 0,5, 3, 4 i vie mm). A. su poznati pod imenom pregljeva ili grinja, krlja ili krpelja, prema tome iz koga su podreda. Prvi su este i opasne tetoine na mnogim ivotnim namirnicama. Neobino su maleni, jedva vidljivi, osim kad se namnoe u masi. Tada se javljaju kao pokretna siva praina. Jaja su bela, jedva vidljiva, i iz njih se posle 3-9 dana izlegu larve. Najpoznatiji je pregalj brana Tyroglyphus farinae, koji napada ito, brano, proizvode od brana i druge ivotne namirnice, seno, pa i duvan za vreme fermentacije. Zrnastu hranu s manje od 13% vlage i brano s 11% vlage preglji ne napadaju. Pri masovnom mnoenju prelaze i na oveka i izazivaju, posle udisanja u prah raspadnutih ekskremenata i uginulih pregljeva, alergijska oboljenja, od kojih esto pate i ele porodice u zaraenim stanovima. Simptomi su: glavobolja, urtikarija, egzem, blefaritis i katari creva. U domaih ivotinja izazivaju teka, pa i letalna oboljenja. V. Tyroglyphus farinae.

Abt-Letterer-Siweova bolest, v. Letterer-Siweova bolest.

abulia, abulija, nedostatak volje. Acacia Senegal, vrsta drveta iz koga se dobiva arapska guma. acalcicosis, akalcikoza, promene u organizmu usled manjka kalcijuma u ishrani. Acanthia lectularia, v. Cimex lectularius.

acanthochelionema perstans, v. Filaria.

acanthocyt, akantocit, patoloki izgled eritrocita, karakteristian po trnolikim ispuscima citoplazme u vidu nepravilnih trnova. Vidi se naroito u abetalipoproteinemiji. Sin. acanthrocyt. acanthocytosis, akantocitoza, prisustvo akantocita u krvi. Karakteristina pojava za abetalipoproteinemiju. Sin. acanthrocytosis.^V. abetalipoproteinaemia. acantholysis, akantoliza, rastvaranje spojeva trnovitih elija, uz njihovo zgomilavanje. Jedan od naina nastajanja plikova (npr. u pemfigusu). acanthopelvis, akantopelvis, patoloka karlica s manje ili vie bodljastih i grebenastih izrataja kao posledica periostoze. acanthosis, akantoza, zadebljanje spinoznog sloja epiderma patolokim umnoavanjem elija; a. nigricans, retko, hronino oboljenje koe s pigmentacijom, zadebljanjem, delimino bradaviastim bujanjem koe na vratu, u aksilarnim naborima, ingvinalnim i kubitalnim prevojima i anogenitalnom predelu. U juvenilnom tipu nema karcinoma, u odraslih postoji u veem procentu karcinom (eludac, jajnici, dojke). acanthrocyt, v. acanthocyt. a c arias is, akarijaza, kono oboljenje izazvano pregljima.

Acarus scabiei, v. Sarcoptes scabiei.

acatalasaemia, akatalazemija, deficit enzima katalaze u eritrocitima bolesnika. acatalasia, akatalazija, uroeni deficit enzima katalaze. Bolest se u homozigotnih osoba ispoljava povremenim infekcijama desni i sluznica usta. aecelerin, akcelerin, VI inilac koagulacije. acceptor, akceptor, primalac. (1) Pri oksidacionim procesima koji se vre uz dehidrogenovanje vodonik se jedini s nekom drugom supstancijom, koja se zove akceptor (vodonini akceptor). (2) Pri stvaranju koordinativnih jedinjenja atomi koji imaju slobodne elektronske parove, upotrebljavaju ove za vezivanje drugih atoma, a atomi koji nemaju zavrenu elektronsku konfiguraciju iskoriavaju ovaj elektronski par da dopune

accessorius
svoj elektronski omota i tako dolazi do koordinativnog vezivanja dva atoma. Prvi od ovih atoma zovu se donori (davaoci), a drugi akceptori, primaoci (Luisova teorija). accessorius, akcesoran, pridodat, sporedan, uzgredan, pomoan. accommodatio, akomodacija, prilagoavanje; (oft.) a. oka, proces koji omoguava jasno vienje predmeta bliih od 6 m. Refleksna kontrakcija trepavinog miia dovodi do olabavljivanja zonularnih vlakana pripojenih za ahure soiva usled ega se soivo ispupava, odnosno poveava svoju prelomnu mo. U dece prelomna mo soiva pri najveoj kontrakciji trepavinog miia poveava se od 18 do 32 dioptrije. Sposobnost prilagoavanja opada starenjem zbog smanjivanja elastinosti soiva. Nemogunost prilagoavanja soiva u starih osoba naziva se prezbiopija, akomoaciona irina, v. akomodacioni obim; paraliza a., oko ne vidi jasno predmete u blizini. Paraliza akomodacije udruena s paralizom pupile, v. ophthalmoplegia interna; spazam a., v. akomodacioni gr. accouchement force, (fr.) prisilan poroaj, naglo vetako otvaranje materinog ua i izvlaenje ploda u cilju ubrzanja poroaja. accretio, akrecija, meusobno sraivanje delova koji su normalno odvojeni; a. cordis, akrecija srca, sraenje srane kese s okolnim vezivnim tkivom i sa srcem, zbog zapaljenja; a.pericarii, akrecija perikarda, sraenje spoljanje strane perikarda s pleurom, zidom grudnog koa i preagom. accuminatus, kupast, iljat, zaotren. V. papilloma. acetabuloplastika, obnova acetabuluma operativnim putem. acetabulum, aica karline kosti, zglobna jama za glavu butne kosti. Acetaminophen, acetaminofen, derivat paraaminofenola. U naoj farmakopeji oficinalan pod imenom paracetamol (Paracetamolum); antipiretiko i analgetiko sredstvo. acetati, soli siretne kiseline .

acetU-koenzim A
acetazolamidum, acetazolamid, diureticko sredstvo iz grupe inhibitora ugljene anhidraze. Acetest, tableta za odreivanje ketonskih tela (v. tamo) u mokrai; sadri natrijum-nitroprusid, aminosiretnu kiselinu, dinatrijum-fosfat i laktozu. Dejstveni princip reaguje preteno s acetosiretnom kiselinom (a manje s acetonom i beta-hidroksibuternom kiselinom) mokrae. acetfenetidin, v. Phenacetinum. acetil-celuloza, estarski proizvod koji se dobiva dejstvom anhidrida siretne kiseline, rastvorenog u koncentrovanoj siretnoj kiselini, na celulozu. Koristi se kao sigurnosna podloga za filmove (i rendgen-filmove). acetilen, etin, nezasieni ugljovodonik C2H2, strukturne formule CH E CH. Bezbojan gas, svojstvenog mirisa. Dobiva se dejstvom vode na kalcijum-karbid i slui za osvetljenje u karbidnim lampama, a komprimovan slui za autogeno zavarivanje i za mnogobrojne sinteze u industriji. A. sadri tragove sumpor-vodonika, arsen-vodonika i fosfor-vodonika, koji su vrlo otrovni. S vazduhom a. gradi veoma eksplozivnu smeu. Preien a. je upotrebljavan za inhalacionu narkozu. acetileni, alkini, nezasieni ugljovodonici s jednom trostrukom vezom, ija je opta formula CnH2^2. acetil-holin, estar siretne kiseline i hoiina, oslobaa se, kao medijator, na zavrecima holinergikih vlakana, razgrauje se, skoro trenutno, pod dejstvom enzima acetil-holinesteraze. acetil-koenzim A9 sloeno jedmjenje koenzim A sadri aktivnu grupu SH koja slui za aciliranje i to jedinjenje se moe predstaviti skraenom formulom KoASH. Kada se KoA acetilira siretnom kiselinom, nastaje acetil-koenzim A skraene formule KoAS-. Acetil-koenzim A igra glavnu ulogu u procesima metabolizma u organizmu, specijalno u procesima sinteze i meusobnog pretvaranja jednih organskih supstancija u druge.

acetilovanje acetilovanje, uvoenje acetii-grupe u neko organsko jedinjenje koje sadri jednu ili vie hidroksilnih grupa. Tada acetil-grupa stupa na mesto vodo-nika hidroksilne grupe i grade se estri siretne kiseline. acetil-salicilna kiselina, v. acidum. acetil-siretna kiselina, v. Acidum diaceticum. acetonaemia, acetonemija, poveanje koncentracije acetona u krvi, najee u bolesnika koji boluju od eerne bolesti ili osoba koje dugo gladuju. acetonska koma, v. coma. acetonska reakcija, v. reakcija (Legalova). acetonska tela, hemijska jedinjenja koja spadaju u grupu ketonskih tela (v. tamo); sintetizovana slue i kao dobri rastvarai za masti, smole itd. acetonuri, acetonurija, izluivanje acetona mokraom, najee u eernoj bolesti ili u dugotrajnom gladovanju. acetphenolisatinum, acetfenolizatin, laksantno sredstvo iz grupe derivata difenil-metana. Prema novijim podacima, moe prouzrokovati hepatitis i uticu, i zato neki autori smatraju da ga vie ne treba upotrebljavati. Acetylcholinii chlorfdum, acetil-holinijum-hlorid, injeni terapijski pokuaji u nekim poremeajima krvotoka. Oficinalan je prema naoj farmakopeji; v. acetil-holin. achalasia ahalazija, nedovoljno oputanje glatkih miinih vlakana eludano-crevnog trakta, na mestu spajanja jednog njegovog dela s drugim; a. cardiae, ahalazija kardije, nedovoljno oputanje sfinktera jednjako-eludanog spoja pri gutanju kao posledicom degeneracije ganglijskih elija u zidu ovoga spoja. Grudni deo jednjaka gubi svoju normalnu peristaltiku aktivnost, te se proiruje (megaoesophagus). Sin. cardiospasmus; a. pelvirectalis, pelvirektalna ahalazija, kongenitalno odsustvo ganglijskih elija u distalnom segmentu debelog creva; izazivaju gubitak motorne funkcije tog segmenta, uz hipertrofijsko proirenje debelog creva iznad njega. V. Hirschprungova bolest
8

achromatopsia acheilia ahejlija, anomalija razvoja, nedostatak jedne ili obe usne. achillodynia, ahilodinija, bolno zapaljenje serozne kese izmeu prednje strane Ahilove tetive i zadnje strane petne kosti. Ispravnije achillotenodynia. ahilloplastica, ahiloplastika, produenje Ahilove tetive plastikom operacijom. Ispravnije achillotenoplastica. achillorrhaphia, ahilorafija, operacija zaivanja prekinute Ahilove tetive. (Nepodesan termin). achillotenotomia, ahilotenotomija, hirurko presecanje Ahilove tetive; vri se najee pri kopitastom stopalu (pes equinus) i prilikom Chopartove operacije. achillotomia, ahilotomija, v. achillotenotomia. achiria, ahirija, nakaznost usled nedostatka ake. achlorhydria, ahlorhidrija, nedostatak sone kiseline u eludanom soku posle maksimalnog draenja eludanog luenja. Posledica atrofije eludane sluznice. Sin. anaciditas gastrica. acholia, aholija, potpuni prestanak luenja ui. acholuria, aholurija, nedostatak unih pigmenata u mokrai. achondroplasia, ahondroplazija, najei oblik patuljastog rasta. Odlikuje se veoma izraenom kratkoom kostiju udova, dok su kosti lubanje i trupa normalno razvijene. Nastaje zbog nedovolnog enhondralnog rastenja i okotavanja -, - kostiju. Kosti su kratke i nesrazmerno debele. Poremeaj je izraen esto pri roenju. Inteligencija nije poremeena. Sin. chondrodystrophia foetalis. Achorion Schnleini, gljivica, parazit biljnog porekla; prouzrokuje favus (zli ::.trup). achrodextrin, ahrodekstrin, vrsta niskomolekulskog dekstrina koji se ne boji jodom. achromatopsia, ahromatopsija, potpuno, uroeno slepilo za boje. Postoji monohromatski vid i ceo spektar izgleda uniformno obojen. Centralni vid po pravilu veoma slab. A. je najee udruena s

achromia
nistagmusom i refrakcionim anomalijama. Na onom dnu obino nema promena. achromia, ahromija, odsustvo normalnog pigmenta u koi. achvlia gastrica, ahilija eluca, nedostatak hlorovodonine kiseline i enzima u eludanom soku usled atrofije sluznice; a. pancreatica, pankreatika ahilija, prestanak luenja pankreasnog soka zbog opstrukcije pankreasnog kanala, usled atrofije pankreasa ili hroninog pankreatitisa. acidaemia, acidemija, poveanje koncentracije jona vodonika u krvi. acid-albumini, jedinjenja tipa soli koja postaju kad se na belanevine dejstvuje nekom razblaenom kiselinom. Acidi borici unguentum, mast s bornom kiselinom (Acidi borici 3,0; Vaselini albi 97,0); oficinalna prema jugoslovenskoj farmakopeji. acidiflkacija, zakiseljavanje, stvaranje kisele reakcije. Amonijum-hlorid, npr., kad se uzme oralno, zakiseljava mokrau, te se stoga upotrebljava uz lekove koji deluju antiseptiki samo u kiseloj mokrai (npr. bademova kiselina, heksametilen-tetramin). acidimetrija, kvantitativna volumetrijska analiza kojom se odreuje koncentracija (normalitet) rastvora kiseline pomou rastvora baze odreenog normaliteta. aciditet, stepen kiselosti nekog rastvora. Razlikuju se dve vrste a.: aktualni i potencijalni. Aktualni a. meri se koncentracijom vodonikovih jona u rastvoru, koja se odreuje elektrometrijski, a potencijalni a. meri se koliinom kiseline koja se nalazi u rastvoru i koja se odreuje volumetrijski; eludani a., kiselost eludanog soka koja potie od hlorovodonine kiseline koju lue izvesne elije eludane sluznice. Kiselost zavisi od slobodne hlorovodonine kiseline (normalno 20-40 stupnjeva aciditeta). Drugi deo hlorovodonine kiseline vezan je za belanevine u eludanom soku (vezana hlorovodonina kiselina). Zbir ove dve kiseline daje celokupni (to-

actdum
talni) aciditet (normalno 40-60 stupnjeva aciditeta). Koliina slobodne hlorovodonine kiseline poveana je pri grizlici eluca i dvanaestopalanog creva, a smanjena ili je uopte nema pri raku eluca. acido-bazna ravnotea, odreen odnos izmeu vodonikovih (H) odnosno hidronijumovih (2) i hidroksilnih (OH) jona u organizmu u vezi sa puferskim sistemima, disajnim sistemom i bubrenim mehanizmima. acidobutirometar, staklena kalibrovana epruveta, naroitog oblika, koja slui za odreivanje koncentracije masti u mleku. acidosis, acidoza, poveanje koncentracije jona H u organizmu iznad normalnih vrednosti zbog nagomilavan]a kiselina ili gubljenja baza iz organizma; pH arterijske krvi oveka nii je od 7,4 a. compensata, kompenzovana acidoza, stanje u kome regulacijski mehanizmi mogu da normalizuju koncentraciju jona H; a.diabetica, dijabetesna acidoza, oblik metabolike acidoze prouzrokovan nagomilavanjem ketonskih supstancija u krvi u bolesnika s nekontrolisanim dijabetesom; a. hypercapnica, sin. a.respiratoria, respiratorna acidoza, nastaje zbog nagomilavanja ugljen - dioksida u organizmu; a. hyperchloremica, hiperhloremijska acidoza, nastaje zbog poveanja koncentracije hlorida u plazmi; a. metabolica, metabolika acidoza, nastaje zbog nagomilavanja neisparljivih kiselina u organizmu ili zbog gubitka bikarbonata iz organizma; renalna tubulska a., oblik metabolike acidoze koji nastaje zbog oteenja bubrega; a. uremica, oblik acidoze koji se javlja u bolesnika sa hroninom bubrenom insuficijencijom usled smanjenog izluivanja neisparljivih kiselina iz organizma; a. zbog gladovanja, a. uslovljena nagomilavanjem ketonskih supstancija u osoba s nedovoljnim unoenjem energetskih hranljivih materija. acidum, kiselina, jedinjenje nekog elektronegativnog elementa s jednim ili vie atoma vodonika, koji se mogu zameniti

acium pozitivno imelektrisanim atomima (katjonima). K. se u vodenom rastvoru razdruuje dajui hidronijum odnosno vodonikove jone. K. su kisela ukusa, boju plave lakmusove hartije menjaju u crvenu, jedine se s bazama gradei soli, a s alkoholima gradei estre; A. aceticum , siretna kiselina; A. a. con-centratum, A. a. glaciale, koncentrovana siretna kiselina, jetko (kaustiko) sredstvo za skidanje bradavica i uljeva; Aa. dilutum, razblaena siretna kiselina (30%); za kiseljenje ljudske hrane upotrebljava se 1-3%-tna siretna kiselina; A. acetylsalicylicum, acetil-salicilna kiselina, --, estar salicilne kiseline (fenolna grupa) i siretne kiseline, komercijalni naziv aspirin, antipiretik, analgetik i antireumatik. V. Natrii salicylas; A. a-oxypropionicum, v. A. lacticum, -COOH; A. arsenicum, arsenska kiselina, , trobazna kiselina. Njen anhidrid je arsen-pentoksid As2Os- Soli arsenske kiseline zovu se arsenati. Ni kiseline ni soli se vie ne upotrebljavaju u medicini; A. ascorbicum, askorbinska kiselina, hemijski je lakton nezasiene kiseline, vitamin C, izvanredno osetljiva supstancija koja se, naroito u rastvoru, brzo oksidie (stoga ima redukcione osobine). Igra vanu ulogu u organizmu u procesima oksidacije odnosno dehidrogenacije i u stvaranju intercelularne supstancije u ivotinjskom organizmu. Pojaava dejstvo nekih lekova i smanjuje njihovu toksinost. Dnevna potreba oveka iznosi 50-100 mg. Ima ga dosta u ipcima, crnim ribizlama, paprici, kupusu, karfiolu, kelerabi, spanau, jagodama, pomorandama, limunovima, gloginjama, luku, perunu i dr. Nedostatak ovog vitamina prouzrokuje skorbut. V. scorbut; A. benzoicum, benzojeva kiselina, CeHs-COOH, aromatina kiselina koja se palazi u benzojevoj smoli. vrsto kristalno jedinjenje, upotrebljava se u industriji kao konzervans, a u medicini, esto empirijski, kao ekspektorans; A. -oxybutyricum, beta-oksibuterna kiselina, CH2COOH, jedno od ketonskih tela koja se nalaze u krvi i
10

acidum mokrai obolelog od eerne bolesti. Nastaje usled poremeaja metabolizma masti i belanevina i jedan je od uzroka acidoze. V. acidosis; A. boricum, borna kiselina, , blago antiseptiko sredstvo, koje se upotrebljava za leenje rana u obliku masti ili praka za posipanje, u zapaljenjima sluznica oka, nosa, uva, mokrane beike, vagine, materice i rektuma (za ispiranje) i u nekim konim oboljenjima; A. butyric um, buterna kiselina, CHsCH2CH2COOH, monokarbonska zasiena (masna) k. Nalazi se u obliku estra u maslacu (buteru). Sin. maslana kiselina; A. carbolicum, v. phenolum; A. chromicum, hromna kiselina, mrkocrveni kristali, kaustino sredstvo; A. citricum, limunska kiselina, trobazna organska kiselina. Slui za leenje gastrike ahilije (umesto hlorovodonine kiseline); sa eerom slui za spravljanje osveavajueg pia. Ulazi pored natrijum-karbonata u sastav lekova koji se penuaju u vodi zbog oslobaanja ugljen-dioksida, kao to je, npr., Magnesii citras effervescens; A. dehydrocholicum, dehidroholna kiselina (3,7,12-diketoholanska kiselina). Holeretik; A. diaceticum, acetosiretna kiselina, CH2COOH, ketoki-selina, nalazi se u mokrai osoba u kojih postoji acidoza, najee u dijabetiara; A. diaethylbarbituricum, v. Barbito-num; A. f o Hc um, folna kiselina. Po he-mijskom sastavu je pteroil-glutaminska kiselina. Spada u vitamine. Nalazi se u zelenom liu (npr. spanau), jetri, kvascu itd. Ovo'jedinjenje potrebno je za normalno sazrevanje eritrocita. Njegov nedostatak u organizmu jedan je od uzroka megaloblastnih anemija i upotrebljava se za njihovo leenje. Sin. Lac-tobacillus casei factor; A. hippuricum, hipurna kiselina, hemijski je benzoil-gli-kokol. Nalazi se u mokrai biljodera; A. hydrochloricum concentration, koncentrovana sona kiselina (25%); A. h. dilutum, razblaena sona kiselina (12,5%). Upotrebljava se pri anaciditetu ili hipoaciditetu eludanog soka, fosfaturiji itd.; A. hydrocyanicum, cijanovodonik,

acidum HCN, lako isparljiva tenost koja mirie na gorki badem. Ponaa se kao slaba kiselina. Njene soli se zovu cijanidi. Cijanovodonik i cijanidi su vrlo otrovni, jer smanjuju oksid acionu sposobnost dajui sa oksidacionim enzimima kompleksna jedinjenja, usled ega ovi enzimi ne deluju. HCN se upotrebljava za dezinsekciju stanova. Nalazi se u oficinalnoj vodi od gorkih badema. V. Aqua Amygdalae amarae; A. lac ti c u m, a-oksipropionska k., mlena kiselina, -COOH, bezbojna gusta tenost koja ima kaustino i dezinficijentno dejsto. Upotrebljava se u gingivitisu, aftoznim ulce-racijama i tuberkulozi grkljana; A.ma-lonicum malonska k. HOOC-CHa-COOH, organska dvobazna zasiena k. Ureid malonske k. je barbiturna k. V. barbiturati; A. mandelicum, fenil-glikolna k., bademska k. Ulazi u sastav homatropina. Njene soli, mandelati, upotrebljavaju se za leenje infekcija mokranih puteva; A. nicotinicum, nikotinska kiselina. Nikotinska k. je -piridin-karbonska kiselina. V. nicin; A. nitrb cum, azotna kiselina. Upotrebljava se spolja kao kaustiko sredstvo; A. n. /Mmans, puljiva azotna kiselina. Upotrebljava se spolja kao kaustik; A. oxalicum, oksalna k., HOOC-COOH, dvobazna zasiena organska kiselina. Unesena u organizam, deluje kao otrov, taloei kalcijum-jon u obliku nerastvorljivog kalcijum-oksalata; A. p-aminobenzoicum, para-aminobenzojeva k., jedan od faktora iz kompleksa vitamina B. Vaan inilac u metabolizmu bakterija. V. SM/fonamidi; A. panthothenicum, pantotenska k., hemijski je a-y-dioksi- dimetil-butiril- alanin, jedan je od sastojaka kompleksa vitamina B. Misli se da ovaj vitamin igra ulogu u metabolizmu masti i ugljenih hidrata; A. phenyl-aethylbarbituricum, v. jPhenobarbitonum; A. phenylchinolincarbonicum, Cinchophen, fenil-hinolin-karbonska k., sredstvo s antipiretikim i antireumatikim dejstvom koje se, zbog izvesnih otrovnih efekata, danas retko upotrebljava (uglavnom u akutnim na-

acidum padima podagre). V. Methylii pkenylcinchonas; A. phosphoric uro, fosforna k., skraeno ime za ortofosfornu k., 4, iji je anhidrid fosforpentoksid, PaOs; od istog anhidrida izvode se jo i pifofosforna kiselina, ?, i meta-fosforna k., ; A. picric um, pikrin-ska k., trinitrofenol, ()), an-tiseptiko i adstringentno sredstvo. Lokalno ublaava bol. Upotrebljava se za leenje opekotina, u histolokoj tehnici i za spravljanja Esbachovog reagensa; A. picronitricum, v. A. picricum; A. pyruvicum, pirogroana k., meuprodukt u metabolizmu ugljenih hidrata; A. salicyUcum, salicilna kiselina, COOH (o-oksibenzojeva k.), upotrebljava se spolja kao keratolitik, a sluio je kao antiseptik za konzervisanje hrane. V. Natru salicylas; A. stearicum, stea-rinska kiselina, -()-, prema Ph. Jug. II, smea stearinske k. i promenljivih koliina palmitinske i drugih masnih kiselina. Slui za izradu Linimentum Opodeldoch. Sin. A. stearinicum, stearin; A. siilfuricum, sumporna kiselina; A. tannicum, taninska kiselina, tanin, adstringentno sredstvo. Lokalno se primenjuje u obliku rastvora na zapaljene sluznice i opekotine. Sin. Tanninum; A. tartaricum, vinska kiselina, sastojak ranije oficinalnih preparata Pulvis arophorus (kipei ili umei praak) i Pulvis arophorus laxans (Pulvis arophorus Seidlitzensis), U tim prakovima slui kao kiselina, koja, po dodatku natrijum-bikarbonata, iz ovoga oslobaa ugljenu kiselinu (ugljen-dioksid); A. trichloraceticum, trihlor-siretna kiselina. Ona slui za taloenje belanevina krvi pri raznim hemijskim analizama krvi. Zbog svoje higroskopnosti upotrebljava se u odontologiji pri stavljanju plombi; A. uricum, mokrana kiselina, 2,6,8-trioksipurin, beo praak, nerastvorljiv u vodi, nalazi se u mokrai oveka, a u naroito velikim koliinama u ekskrementima gmizavaca i ptica. Sem toga, nalazi se u tragovima u krvi. Nastaje u metabolizmu nukleina. Sainjava velik deo nekih mokranih konkremenata. U krvi se nalazi u
11

aciduria veoj koncentraciji u podagri. V. diathesis urica; A. valerianicum, valerijanska kiselina, (2)-, masna k. koja se nalazi u korenu odoljena (VaIe-rianae rhizoma). Postoji u etiri izomer-na oblika. Obina valerijanska k. isto-vetna je s izovalerijanskom k. V. Valeria-nae rhizoma. aciduria, acidurija, izluivanje kiselina mokraom; orotska a., nasledna bolest koja se prenosi autosomno recesivno, u koje postoji deficit u metabolizmu pirimidina, koji je povod za poveano izluivanje orotske kiseline mokraom, megaloblastnu anemiju i usporen psihiki i fiziki razvoj. acidus, kiseo, v. aciditet acinus, meak, funkciona i strukturna jedinica tubuloalveolnih lezda. Sastoji se od specifinih lezdanih elija grupisanih u obliku meska, a oivienih osnovnom opnom. Izmeu mekova nalaze se tanane vezivne pregrade s krvnim sudovima, koji slue za izmenu materija. aclimatisatio, aklimatizacija, pnlagoavanje na novu sredinu, specijalno na klimu; pod uticajem novih klimatskih uslova nastaju promene fiziolokih reakcija znaajnih za osposobljavanje za ivot u novoj sredini. Aklimatizacija na visinu, gde je zbog razredenosti vazduha delimini pritisak kiseonika nii, postie se poveanjem broja crvenih krvnih zrnaca, koliine hemoglobina, difuzijskog kapaciteta, vaskularizacije tkiva i sposobnosti elija da iskoriste kiseonik. A. na visoku temperaturu postie se poveanjem kapaciteta znojnih lezda. Koliina izluenog znoja u osobe izloene nekoliko nedelja vruini, udvostruava se. acme, akme, vrhunsko ekstatiko stanje pred sladostraem. acne, akna, kono oboljenje koje se razvija u mcskovinia dlaka u vidu crne take (comedo, a. punctata), papule (a. papulosa) i gnojnice (a. pustulosa); a. juvenilis, v. a. vulgaris; a. medicamentosa (halogen-akne: brom-akne, hlor-akne, jod-akne), morfoloki sjtne a. vulgaris; a.necroticans (varioJormis), papule 12

acrocyanosis veliine soiva sa centralnom nekrozom pdn. ugnutim oiljkom, lokalizovane na granici ela i vlasita glave; a. oleosa, akneiformne promene na ekstenzornim stranama ekstremiteta i na licu izazvane natapanjem koe (folikuIa) industrijskim uljem (profesionalna dermatbza); a. picea, promene sline onima kod a. oleosa, prouzrokovane kontaktom s katranom; a. rosacea, hronino kono oboljenje u osoba zrelijeg doba (etvrta-peta decenija ivota) lokalizovano na nosu, obrazima, elu, bradi u vidu hroninog eritema (erythrosis), teleangiektazija i povremen nalet papulopustula. Maksimalna varijanta u mukaraca kao rhinophyma u vidu kvrgavog nosa usled hipertrofije lojnih lezda; a. varioliformis, v. a. necroticans; a. vulgaris, kono oboljenje koje se razvija u naletima u mladih ljudi izmeu 13. i 25. godine ivota u vidu polimorfnih, sukcesivnih akneiformnih promena na licu, leima i grudima. U sluaju dublje lokalizacije u folikulima zagnojavanje je jae (a. abscedens), kada zaostaju i oiljci (a. indurata). acn excorie des jeunes filles (garcon), ekskorijacije nastale istiskivanjem komedona i papulopustula u sluaju a. vulgaris. acnitis, oblik tuberculosis papulonecrotica (naroito na licu) sa zaleenjem malih oiljcima bakarne boje. Acocanthera ouabaio, afrika biljka, sadri glikozid uabain (identian glikozidu g-strofantinu, dobivenom iz biljke Strophanthus gratus), mono kardiotoniko sredstvo. acratotherma, akratoterma, indiferentna lekovita voda, slabo mineralna (oligometalna), iji suvi ostatak iznosi manje od Ig na l kg vode, a koja je toplija od 2O0C. Acriflavini chloridum (akriflavin-hlorid), smesa 2,8-diamino-10-metil-akridin-hlorida; antiseptiko, odnosno dezinficijentno sredstvo iz grupe derivata akridina. acrocyanosis, akrocijanoza, bolesno stanje koje se ispoljava izraenom simetrinom plavocrvenom bojom koe aka

acrodermatitis chronica atrophicans i stopala, posebno prstiju, usnih koljki i nosa, s profuznim znojenjem i oseajem hladnoe u prstima. Syn. Raynaudova bolest acrodermatitis chronica atrophicans (Pick-Herxheimer), primarna atrofija koe koja nastaje posle poetnog otoka i zapaljenja. Koa je veoma istanjena, plaviasta i bora se u sitnim naborima, a krvni sudovi se provide. Promene se javljaju u poetku na stopalima i akama, odakle se proiruju na potkolenice odn. podlaktice. Etiologija nije poznata; a. enteropathica, pored vezikopapuloznih, egzematoznih promena s poetkom na akralnim delovima tela (ake, stopala), paronihijama, alopecije; postoje i gastrointestinalni simptomi (proli-vi). Oboljenje se uglavnom javlja u dece; a. papulosa inf antum Gianotti-Crosti, pojava crvenkastih papula na ekstenzornim stranama ekstremiteta, na licu, otoka limfnih lezda u deaka od 2 do 4 godine starosti; a. suppurativa continua, hronino, pustulozno zapaljenje koe, koje poinje na krajnjim falangama prstiju ruku i nogu. Dovodi do atrofije. Sin. Hallopeauova bolest. acrodynia, akrodinija, teko oboljenje u dece, nepoznatog porekla. ake i stopala su bolni, hladni, jako se znoje, usled ega dolazi do oteenja koe koja se Ijuti u veim komadima. Kosa opada. Postoje i poremeaji u funkciji srca i drugih organa, naroito povien krvni pritisak, hipotonija miia i fotofobija, apatija i razdraljivost. Uzrok je najee intoksikacija ivom. Sin. Feerova bolest, Selter-Swift-Feerova bolest. acroerythrosis, akroeritroza, hronini otok i crvenilo aka i stopala kao posledica oteenja hladnoom. acrogeria, akrogerija, prevremeno starenje koe ekstremiteta. V. progeria. acrohyper (h)idrosis, akrohiperhidroza, pojaana sekrecija znoja ruku i nogu. acrokeratosis verruciformis (Hopf), kono oboljenje koje se javlja porodino, a manifestuje se keratotikim, veruciformnim papulama, lokalizovanim na lenim stranama akr. i stopala.

actinotherapia acrolein, akrilni aldehid, nezasieni aidehid CH2=CH CHO, nastaje pri pirolizi glicerida. A. je otrog i neugodnog mirisa. acromegalia, akromegalija, patoloko stanje uslpvljeno pojaanim luenjem hormona rastenja (v. HGH); a. karakterie uveanje isturenih delova tela (aka, stopala, nosa, usana itd.), kao i unutranjih organa (pravilniji naziv je megalaacria). acroosteolysis, akroosteoliza, osteoliza distalnih falangi prstiju nogu i ruku. acroparaesthesia, akroparestezija, neurotiki poremeaji senzibiliteta na akama i prstima, rede na stopalu, u obliku napada bolova, oseaja maraca, napetosti i krutosti. acrotismus, akrotizam, odsustvo ili neopipljivost pulsa. ACTH, kortikotropin, hormon prednjeg renja hipofize. Podstie luenje hormona kore nadbubrenih lezda, naroito glikokortikoida. actinium, aktinijum, Ac, radioaktivni element koji nastaje u toku radioaktivnog raspadanja urana. Actinobacillus mallei (Pseudomonas mallei), prouzrokova maleusa, sakagije ili gunturaa, veoma zarazne bolesti kopitara. Ta bolest se lako prenosi sa bolesnih ivotinja na oveka, a samo izuzetno sa oveka na oveka. Ova bakterija je ranije bila nazivana raznim imenima. Meu njima su bila najee Malleomycs mallei, Mycobacterium mallei, Corynebacterium mallei, Pfeiffrella mallei, Actinobacillus mallei. Skoranji naziv je Pseudomonas mallei. actinomycosis, aktinomikoza, hronino oboljenje prouzrokovano gljivicom Actinomyces. Postoje cervikofacijalna, abdominalna i torakalna (pulmonalna) a. Cervikofacijalna a. je najea. U predelu ugla donje vilice stvara se vrst, bolan otok, koji se kasnije razmekava. Iz stvorenih apscesa gnoj se probija kroz fistule na koi ispod vilice i na vratu. U gnoju se nalaze svojstvena zrnca - kolonije gljivica. actinotherapia, v. therapia.

13

activismus sexualis
activismus sexualis, naziv za sadizam. V. sadizam. acumetria, akumetrija, metodi merenja otrine sluha raznim sredstvima, a bez audiometra. V. audiometrija. acupuncture, akupunktura, zabadanje igala u pojedine take na telu u cilju ukidanja bola ili leenja. Koristi se za izazivanje bezbolnosti u toku hirurke intervencije. Poslednjih godina raste interesovanje za ovu inae staru metodu. acusticus, akustian, sluni, koji ima veze sa sluhom. Sin. auditorius. acusticus-neurinoma, akustikus-neurinom, neoplazma nastala umnoavanjem elija ovojnica perifernih ivaca. Najea lokalizacija ove vrste neoplazme na lubanjskim ivcima je VIII modani ivac; sluni ivac. Zadnjih godina se raspravlja o njegovu poreklu (histogenezi); naime, da Ii potie od Schwannovih elija, endoneurijunia, neurileme ili dr. Od usvajanja pojedinih teorija o poreklu ovih neoplazmi zavisi i naziv koji se upotrebljava. acyl, acil, radikal neke organske kiseline. Acil je deo molekula organske kiseline kojoj je oduzeta OH-grupa. Npr., iz siretne kiseline COOH oduzimanjem OH ostaje acil-ostatak siretne kiseline , nazvan acetil-radikal. ad colaturam, izraz u receptima kada se propisuje neki macerat, infuzum ili dekokt, da se oznai koliina proceene tenosti, v. colatura. ad usum proprium, skra. ad us. propr., za sopstvenu upotrebu, oznaka na kraju recepta daje lek namenjen lekaru koji je recept napisao. adacrya, adakrija, poremeaj ili potpuno odsustvo luenja suza. adamantin, zubna gle, beliasta supstancija koja pokriva povrinu krune zuba. Vrlo je tvrda (ima tvrdinu kvarca) i otporna prema kiselinama i bazama, ali je krta, te puca na nagle promene temperature. Sastoji se gotovo od samih neorganskih supstancija, jer organskih ima samo 2%. Sagraena je od dugih prizmi koje su potpuno kalcifikovane i meusobno spojene cementnom supstancijom tako vrsto da se ne mogu odvojiti, 14

adaptacija
ve je prelom koljkai. Prizme su grupisane u pojase*, ima i lee upravno na zubnu kost, dok su im vrhovi prevueni vrlo otpornom kutikulom (cuticula dentis). Sin. substantia adamantina.

I-adamantanamin, v. amantadin.
adamantinoma, adamantinom, neoplazme pitelnog porekla koje nastaju od ostataka glenog organa zuba. adamant in us, elian, tvrd kao elik, vrlo tvrd. V. adamantinum, enamelum, ubstantia adamantina.

adamantoblastus, v. ameloblastus. Adamova jabuica, v. pomum Adami. Adamova operacija, v. operacija. Adams-Stokesov sindrom, v. syndroma.
adamsit, bojni otrov (v. tamo), plikavac koji u malim koliinama izaziva kijanje, povraanje i jaku glavobolju, a u visokim koncentracijama dovodi i do smrti; dovoljno je postojan na visokim temperaturama, te se moe upotrebiti uz eksplozivna i zapaljiva sredstva u obliku aerosola; s opreme se skida pranjem ili acetonom, odelo se isprai, a gornji sloj zatrovanih namirnica se baca. adaptacija, (1) proces prilagoavanja (2), rezultat prilagoavanja, tj. prilagoenost na sadanje odnosno na ranije promene u uslovima za ivot. Odnosi se na delove individue ili na individue jedne genetske grupe ili na elu grupu. Adaptivne promene mogu biti morfolokog ili fiziolokog reda. V. genetika, evolucija; a. bakterija, prilagoavanje, predstavlja varijacije koje su za bakterijsku eliju korisne i koje dovode do sticanj novih osobina, koje joj omoguavaju ivot i razmnoavanje u datim uslovima ivota; a. mirisa, gubljenje oseaja posle ulaska u sredinu s jakim mirisom nastaje u CNS, jer je utvreno da od receptora odilaze podsticaji i do l asa; a. oka, poveanje osetljivosti u tami i smanjenje osetljivosti pri jakoj svetlosti nastaje zbog poveanja odnosno smanje* nja fotosenzitivnih materija u receptorima oka (epiima i tapiima); u tami dolazi do sinteze ovih materija i osetljivost receptora raste; pod dejstvom svetlosti ove materije se razlazu; a. senzorikih receptora, sastoji se od sniava-

adaptacijski period u vojsci nja uestalosti podsticaja koji odilaze od receptora u CNS u toku delovanja na njega trajnog podraaja. Receptori koji se sporo prilagoavaju ili se ne prilagodavaju do gaenja zovu se toniki a oni koji se brzo adaptiraju fazikim. adaptacijski period u vojsci, vreme potrebno da se mladi vojnici prilagode na zahteve vojnog poziva, odnosno da se prilagode ha odreen nain ivota u vojnoj sredini: povinovanje vojnikom redu, disciplini, ivotu u manjem ili veem kolektivu, naporima u savlaivanju vojne obuke itd. adaptacijski sindrom, opti, v. stres. adaptivna vrednost, proporcija potomstva odreenog genotipa koja, u poreenju s proekom iz opte populacije, doivljava reproduktivno doba i priliku da svoje gene prenese sledeoj generaciji. V. mutacija, selekcija. Sin. fitness (engl.) adaptivni enzimi, enzimi koji se formiraju samo kada bakterija doe u dodir s nekim, supstratom za koji ne poseduje konstitutivni enzim. adaptometar, aparat za ispitivanje adaptacije. Postoji vie^ tipova. adaptor RNK, v. transportna RNK. adaptorski molekul, RNK male molekulske teine koji prenosi odabrane aminokiseline prilikom njihovog ukljuivanja u proces sinteze proteina, a prema informaciji sadranoj u tRNK. V. informaciona RNK. Sin. tRNKt transfer RNK. adde, dodaj!, oznaka na receptu da u neki lek treba dodati navedeni sastojak. addenda (dodaci), dodaci farmakopeji izmeu pojave njena dva izdanja. Ako ih ima vie, obeleavaju se rimskim brojevima (Addendum I1 Addendum II itd.). Addison-Biermerova anemija, v. anaemia. Addisonova bolest, v. bolest. adductio, (1) adukcija, primicanje, privoenje; (2) a. (oft.) adukcija oka, horizontalan pokret one jabuice ka unutra, prema nosu. Pokret vri m. rectus internus. adductor, aduktor, koji primie, privodi, mii primica.

adenocarcinoma uteri adekvatni nadraaj, (fiziol.) prirodan nadraaj za neki receptor za koji je prag osetljivosti receptor^ najnii. Adelmannova operacija, v. operacija. adenalgia, adenalgija, bol u nekoj lezdi. Sin. adenodynia. adenectomia, adenektomija, hirurko uklanjanje neke lezde. adenil-ciklaza, sin. adenilat-ciklazja, ferment koji iz adenozin-trifosfata (ATP) stvara ciklini adenozin - 3',5'-monofosfat (cAMP). cAMP je kljuni elijski medijator za delovanje mnogih hormona i drugih materija koje modifikuju funkciju elija. adenin, 6-aminopurin, purinska baza koja ulazi u sastav nukleinskih kiselina. adenitis, zapaljenje lezda, naroito limfnih; a.acuta epidemica infectiosa, v. mononucleosis infectiosa; a. cervicalis, poveane i bolne limfne ^lezde vrata u raznim infektivnim bolestima i malignim limfomima; a. lacrimalis, v. dacryoadenitis. V. lymphadenitis. adenoacanthoma, adenoakantom, neoplazma epitelnog porekla materice s ploastim epitelnim elijama izmeu elija koje se rasporeuju u lezdane tvorevine. adenocarcinoma uteri, adenokarcinom trupa materice. Karcinom materice je gotovo uvek tipa adenokarcinoma. Pojavljuje se znatno rede od karcinoma grlica materice. Ispoljava se u dva oblika: difuznom (povrinskom) i lokalizovanom (cirkumskriptnom). Pri difuznom obliku je zahvaena skoro ela povrina materine duplje. Pri lokalizovanom obliku zahvata manji ili vei prostor u obliku tumora ili polipa, koji klinasto prodire u muskulaturu materice. Karcinomatozno bujanje polazi od povrinskog dela epitela ili od dubljih lezdanih slojeva. Raste sporo, neki put po nekoliko godina. Dijagnoza se postavlja patolokohistolokim pregledom materijala dobivenog struganjem materine duplje. Mikroskopski se odlikuje raznooblijem karcinomatoznih elija od indiferentnih do ledano formiranih.
15

adenohypophysis adenohypophysis, adenohipofiza, zajedniki naziv za prednji, srednji i tuberski deo hipofize koji se obrazuju od epitela krova drela embriona. V. hypophysis; prednji reanj hipofize sadri nizove ili grupe mnogobrojnih lezdanih elija izmeu kojih je vezivno tkivo sa sinusnim kapilarima i perisinusnim prostorima. Inkreti ovih elija deluju na razvie organizma, na druge endokrine lezde, na razvie i funkciju polnih lezda (gonada), na promet materija i dr.; somatotropne elije izluuju proteinski somatotropni inkret (STH) u perisinusne prostore, koji deluje na rastenje jedinke (kres-cin). Prekomern izluivanje izaziva pojavu dinovskog rasta (gigantizam), a nedovoljno luenje patuljasti rast (nanosomia); laktotropne elije lue proteinski hormon prolaktin (LTH), koji deluje na izluivanje mleka razvijene i za luenje pripremljene mlene lezde i potpomae luenje progesterona utog tela; tireotropne elije proizvode glikoproteinski hormon tireotropin (TSH), koji deluje na razvie i funkciju tireoideje; gonadotropne elije obrazuju gonadotropne hormone: folikulostimuliui ^ (FSH), glikoproteinski inkret, koji podstie razvie mekova u jajniku i spermatogenezu u semeniku, i luteinizujui hormon (LH) koji deluje na luteinizaciju mekova jajnika (stvaranje utih tela) i na sintezu androgenih inkreta meuprostornih elija semenika (ICSH); adrenokortikotropne elije stvaraju polipeptid adrenokortikotropni hormon (ACTH) koji stimulie sintezu glikokortikoida (deluje na glikolizu, sintezu proteina, metabolizam lipoida i askorbinske kiseline). Sve pomenute elije sadre u citoplazmi odgovarajue specine kapljice ili granule koje se otkrivaju naroitom tehnikom. Postoje i elije bez gra-nula, koje se smatraju matinim elijama ili elijama koje su se oslobodile gra-nula; pars tuberalis, lezdane elije rasporeene pored kapilara du hipofizne peteljke. Pretpostavlja se da lue dijabetogeni inkret; srednji reanj oblae zadnji reanj i teko se od njega odvaja. Oko kapilara rasporeeni su nizovi eli16

adenovirosis ja s glikoproteinskim zrnima, a inkret je pplipeptidne prirode, pa se pretpostavlja da je u granulama inkreta vezan za glikoprotein; proizvodi melanostimuliui hormon (MSH), koji izaziva sintezu melanina i pigmentaciju koe; zadnji reanj - u njemu se stvaraju miometrin, koji dejstvuje u toku poroaja, kada izaziva grenje (bolove), zatim vazopresin, koji izaziva grenje kapilara, i hidropeksin, koji fiksira vodu, reguliui promet soli. aenoine vegetacije, v. vegetationes adenoideae. adenolymphoiditis acuta benigna, v. angina. adenoma, adenom, benigna neoplazma nastala razmnoavanjem epitela lezda. Obino sporo raste, ograniena je i po grai veoma slina lezdi u kojoj je nastala; a. sebaceum (Pringle), mali, vrsti, hemisferni tumori do veliine graka, koji se javljaju grupisani u nosno-usnenim naborima i bradi, boje normalne koe ili crvenkasti (teleangiektazije na povrini). Genodermatoza koja moe biti udruena i s tuberoznom sklerozom (epiloja); a. toxicum glandulae thyreoideae, toksiki adenom titaste lezde, kompenzovani ili dekompenzovani, vor titaste lezde koji je, histoloki, dobroudnog karaktera i koji se, iz nepoznatog uzroka, iskljuio iz fiziolokog regulacionog sistema svog tzv. feed-back-mehanizma (v. tamo). Bolesnici s toksikim adenomom imaju simptome i znake hipertireoze. adenomere, dihotpmsko izdeljivanje primitivne lezdane cevi na sekundarne cevi i mekove. adenopathya glandulae submandibularis e t sub m entails, uveanje tkiva podvilinih i podbradnih limfnih lezda. Najee je posledica patolokih procesa u predelu zuba, lica i vilica. adenotomia, adenotomija, hirurki zahvat koji se vri u cilju odstranjenja treeg krajnika (adenoidnih vegetacija) a uz pomo specijalnog instrumenta koji se kroz usta uvodi u nosno zdrelo. adenovirosis, adenoviroza, adenovirusne infekcije, akutna kratkotrajna febrilna

adenovirusi oboljenja disajnih organa i venjaa, koje izaziva grupa adenovirusa. Kapljina infekcija od koje najee obolevaju predkolska deca, i to preko ele godine. adenovirusi, virusi ranije opisivani pod raznim nazivima (Ri, APC i dr.). Zajedniki su im rastvorljivost antigena koji se koristi pri izvoenju reakcije vezivanja komplementa i razvijanje tropizma prema kulturama HeLa- i KB-elija in vitro. Pomou reakcije neutralizacije moe se razlikovati 18 raznih tipova adenovirusa. Oni izazivaju u ljudi najee akutna oboljenja disajnih pute va: gripozna stanja, bronhitise, faringitise, tonzilitise, atipine pneumonije, aseptiki meningitis i dr. adenovirusne infekcije, v. adenovirosis. adenozin, nukleozid sastavljen od adenina i ribofuranoe. Fosforilacijom riboznog radikala u adenozinu na poloaju 5 nastaje nukleotid adenilna kiselina (AMP), iji su sinonimi adenozin-monofosfat i adenin-mononukleotid. adenozin-monofosfat (AMP), nastaje iz adenozin-trifosfata odvajanjem dva fosfatna radikala. Cikliki AMP (3',5'-adenozm-monofosfat) je unutranji posrednik u delovanju niza hormona. Nastaje od ATP pod dejstvom fermenta adenil-ciklaze kojeg aktivie kompleks hormona i receptora u opni ciljne elije. Cikliki AMP izaziva: porast enzima u eliji, promenu propustljivosti elijske pphe, zapoinje sintezu specifinih unutranjih hemijskih jedinjenja. V. adenozin-trifosfat. adenozin-trifosfat (ATP)1 labilno hemijsko jedinjenje, koje se nalazi u svim elijama a sastoji se od adenina, riboze i tri fosfatna radikala. Zadnja dva fosfatna radikala su sa ostatkom molekula povezana pomou veza bogatih energijom. Odvajanjem jednog fosfatnog radikala ATP prelazi u adenozin-difosfat (ADP), a jo jednog u adenozin-monofosfat (AMP). U standardnim uslovima pri odvajanju svakog losfatnog radikala oslobodi se po molu ATP oko 7000 malih kalorija, a u us.loVitna telesne tempe2 Medicinski leksikon

adipositas
rature i koncentracije reagujuih materija oko 8000 kalorija. Energija dobivena razgradnjom ATP predstavlja jedinu energiju za obavljanje rada. Energija osloboena u organizmu razgradnjom drugih materija koristi se za resintezu ATP. adeps, mast; A. benzoatus, benzojeva mast, svinjska mast s dodatkom benzojeve smole. Slui kao podloga za spravIjanje ungventa; A. lanae, bezvodni Ianolin. Preien vosak dobiven s vune ovce. Sastoji se preteno od estara masnih kiselina sa holesterolom i oksiholesterolom. Sin. A. lanae hydricus, Lanolinum anhydricum. Slui za izradu raznih ungventa i pasta; A. lanae hydrosus, Ianolin, sastoji se od 75 delova bezvodnog lanolina i 25 delova vode. Slui kao podloga za ungvente. Sin. Lanolinum; A. suiilus, svinjska mast. Slui kao podloga za spravljanje ungventa. Dobro se resorbuje kroz kou, ali se srazmerno lako razgrauje (uegne) i tada lokalno drai. adhaesiolysis, v. adhaesiotomia. adhaesiones, adhezije, priraslice, sraenja dve povrine koje lee jedna naspram druge. Najea posledica organizacije zapaljenja tih povrina (pleure, perikard - epikard, peritoneum). adhaesiotomia, adheziotomij, presecanje i razdvajanje priraslica. adiadochokinesis, adijadohokineza, nemogunost brzog izvoenja naizmeninih pokreta, npr. pronacije i supinacije. A. je simptom oteenja malog mozga. Adiejev sindrom, v. syndroma. adifenin, hidrohlorid dietil-aminoetil-estra difenil-siretne kiseline, antispazmodiko sredstvo; deluje, preteno, direktno na glatke miie. adiposis, v. adipositas. adipositas, gojaznost, suvino nagomilavanje masti u organizmu; a. abdominalis, nagomilavanje masti u trbunom zidu; a. cerebralis, gojaznost izazvana bolestima mozga, naroito hipotalamusa; a. dolorosa, bolno, ogranieno nagomilavanje masnog tkiva, naroito u ena; a. pituitaria, gojaznost uslovljena

17

adipozogenftalna distrofija insuficijencijom hipofize; a. universaHs9 nagomilavanje masti po elom telu, kao i u unutranjim organima. Sin. adiposis. adipozogenitalna distrofija, tip mfantilizma u kome preovlauje gojaznost u predelu kukova i gornjih ekstremiteta, pored zakrljalih genitalnih organa i izostajanja nekih drugih sekundarnih poInih odlika. Trbuh je povean, ali miii nisu obuhvaeni. Na ekstremitetima mast se slae prema rizomelikim segmentima: na zadnjoj strani nadlaktice i na prednjoj strani buta. Podlaktica i potkolenica odudaraju svojom tananou. Uzrok adipozogenitalnog sindroma lei u promenama podbreja (hipotalamusa), izuzetno u poremeaju hipofize. Najee je u pitanju supraselarni kraniofaringeom, mada ovaj poremeaj mogu da proizvedu i druga oboljenja vegetativnog podbreja. Sin. hipotalamusni infantilizam, Babinski-Frolichova boadipozo-muskularni odnos, odreeni odnos masnih naslaga prema miinoj masi, razlian u mukom i enskom polu, pa predstavlja pokazatelj polne uoblienosti. aditus, prilaz, pristup, otvor, npr. aditus laryngis, otvor grkljana. adiuretin, antidiurezni hormon zadnjeg renja hipofize (drugi naziv vazopresin), koji omoguava reapsorpciju vode u bubrenim kanaliima, slui za leenje insipidnog dijabetesa; oficinalan je prema naoj farmakopeji. adneksni tumor, opti pojam za palpacioni nalaz na adneksima. Tumorozna tvorevina moe da pripada jajovodu, jajniku ili parametrima. Moe da bude samo zapljenjska infiltracija nekog od tih organa ili pravi tumori tih organa bilo benigne ili maligne prirode. adjuvansi, nespecifine supstancije koje se dodaju .antigenu radi poveanja imunog odgovora. Dve osnovne vrste adjuvanasa su (a) aluminijumova i kalcijumova jedinjenja (aluminijum-fosfat, kalcijum-fosfat i dr.) i (b) emulzije voda-ulje (najpoznatiji su Freundov kompletni i nekompletni adjuvans). Po18

adrenergiki receptori red ovih, adjuvantno dejstvo imaju Corynebacterium parvum, bacil CaImette-Gurin (BCG), Bordetella pertussis i dr. Deluju na makrofage, i na Ti B-limfocite. Neki adjuvansi deluju selektivno na razne tipove limfocita. adnexa uteri, adneksi, materini privesci, tj. jajnici i jajovodi. adnexitis, adneksitis, zapaljenje jajnika i jajovoda. Zapaljenjski proces najee je prouzrokovan piogenom infekcijom jajovoda posle pobaaja i poroaja. Proces prvenstveno zahvata jajovode, a pri prodoru sekreta iz jajovoda u slobodnu trbunu duplju infekcija zahvata i jajnik (salpingooophoritis, i okolno tkivo. Usled zapaljenjske infitracije dolazi do stvaranja otoka jajovoda i jajnika i njihovog sraivanja, kako izmeu sebe, tako s okolinom i stvara se zapaljenjski adneksni tumor. Adneksitis moe biti akutan, subakutan i hronian. adolescentia, adolescencija, mladost (ivotno doba koje poinje pojavom sekundarnih seksualnih odlika, a zavrava se prestankom telesnog rastenja). adoptivni transfer, imunoloka reakcija koju pokazuju limfociti kada se ubrizgaju primaocu istog soja. Primalac je prethodno ozraen, pa tako predstavlja ivu epruvetu za ispitivanje imunih svojstava elija davaoca. adrenalectomia, adrenalektomija, odstranjivanje jedne ili obe nadbubrene lezde. Sin. suprarenalectomia. adrenalin-hlorid, vazokonstriktor koji se dodaje lokalnim anestetikim rastvorima za produenje dejstva anestezije i ishemiju operativnog polja. adrenergika nervna vlakna, v. autonomni nervni sistem. adr energiki koioci (simpatolitika sredstva), supstancije koje selektivno inhibiraju reagovanje efektornih elija na impulse adrenergikih nervnih vlakana, na adrenalin i na srodne amine; mesto dejstva ovih supstancija je sama efektorna elija. adrenergiki receptori receptori koji posreduju u dejstvima kateholamina (adrenalina i noradrenalina) raznih organa. Postoje dve vrste ovih receptora.

adrenergiki ivci Alfa-receptori posreduju u vazokonstrikciji, a beta-receptori u porastu uestalosti srca i pojaanju njegovih kontrakcija. adrenergiki ivci, v. nervus. adrenogenitalni sindrom, v. sindrom. adrenokortikotropni hormon, hormon prednjeg renja hipofize koji podstie luenje horm ona kore nadbubrenih lezda. adrenosteron, androgena supstancija koju proizvodi kora nadbubrenih lezda (Grollman-Howard-Millerova zona), neto slabijeg dejstva nego testosteron. adsorbentia, adsorpciona sredstva, lekovi koji isto fiziki vezuju na svojoj povrini razne supstancije (sekrete, proizvode razlaganja sekret, bakterije, toksine itd.). To adsorpciono dejstvo utoliko je jae ukoliko je povrina adsorbensa vea. Glavni predstavnici a. su Carbo animalis, Bolus alba i Talcum. adsorbtio, adsorpcija, vezivanje gasova, tenosti i rastvorenih estica na povrini vrstih tela ili koloidnih micela (ugljeni prah, kaolin, aluminijum-oksid i dr.). Usled a. nastaje razlika u koncentraciji rastvorene supstancije u povrinskom sloju i u dubljim slojevima. Radi polarimetrijskog odreivanja eera u mokrai vri se odbojavanje pomou ugljenog praha, koji adsorbuje boju mokrae. adukcija, v. adductio. aduktor, v. adductor. adultni hemoglobin, hemoglobin odraslih osoba. Ima manji afinitet za kiseonik od fetalnog hemoglobina. adventitia, adventicija; tunica a., spoIjanja ovojnica organa. Ades. v. Stegomya. aequivalens, v. ekvivalent. aeracija, (1) proputanje vazduha kroz neku tenost; (2) arterijalizovanje venske krvi u pluima. Aerobacter aerogenes, gram-negativni zdepasti bacili sa ahurom. Bakterije ove grupe su vrlo proirene u prirodi. esto su sastavni deo normalne flore oveka. Kada izazivaju oboljenja, daju kliniku sliku slinu oboljenju koju iz-

aerosinusitis aziva Klebsielia. Ako dospe u urogenitalni trakt ili u druge organe, moe biti uzronik zapaljenjskih promena na tim mestima. Smatra se i kao jedan od uzronika zaraznih proliva, naroito odojadi i male dece. Od Klebsielia se razlikuju time to su pokretni. Sinonim: Klebsielia aerobacter. aerobna mo, najvea koliina energije u jedinici vremena osloboena iz izvora ije korienje zahteva direktno uee kiseonika. Merilo - maksimalni utroak kiseonika u minutu. Osnovni fizioloki pokazatelj fizike radne sposobnosti, sposobnosti za dugotrajniji teak rad. U ena proseno manja nego u mukaraca. S godinama se smanjuje. 2,5-3 lit. utroenog kiseonika u minutu u fiziki proseno sposobnih, 5-6 lit. kiseonika u minutu u fiziki izvanredno izdrljivih sportista. aerobna r aspiracija, ili aerobno disanje bakterija, tip disanja u kome je krajnji primalac vodonika molekulski kiseonik (Oa). Ako se disanje obavlja u prisustvu kiseonika i ako bakterijska elija raspolae potrebnim enzimima, disanje e biti aerobno. aerocystographia, aerocistografija, rendgenografija mokrane beike, u koju se ubrizga vazduh. Sin. pneumpcystographia. aeroheliotherapia, v. therapia. aerootitis, bol i eksudacija u srednjem uvu i smanjenje opsega sluha, koji nastaju usled snienja vazdunog pritiska u bubanjskoj duplji u odnosu na spoljni pritisak vazduha. Pojavljuje se prilikom letenja u avionu, ako Eustahijeva tuba ne doputa slobodno izjednaenje pritiska usled katara ili zapuenosti njenog ua. aeroperitoneum, v. pneumoperitoneum. aerophagia, aerofagija, pojaano gutanje vazduha. Javlja se u nervoznih osoba (psihopata), u sluaju obole log jednjaka i eluca, kao i pri unim i bubrenim napadima (kolika). aeroplanska udlaga, v. udlaga. aerosinusitis, aerosinuzitis, bol i eksudacija u paranazalnim upljinama izazvani snienjem vazdunog pritiska u njima, a 19

aerosol!

afekt

koji ne moe da se izjednai sa spoljnim pritiskom. Nastaje prilikom letenja avionom ako su prirodni otvori sinusa zapueni sekretom ili polipima. aerosoli, u vazduhu ili u kiseoniku rasprene vrste ili tene supstancije u estice ije su dimenzije manje od hiljaditog dela milimetra. Ako su u pitanju cestice tenosti, re je o magli, a ako su u pitanju vrste estice u vazduhu, re je o dimu. Danas postoji niz lekovitih preparata u obliku aerosola koje bolesnici inhaliu (unose udisanjem). U obliku aerosola se primenjuju esto dezodoransi i insekticidi. aesthesiologia, v. esthesiologia. Aethambutoli chloridum (etam-butol-hlorid), sredstvo za leenje tuberkuloze. Aethanoli acetas, v. Aether aeticus. Aethanolum, etil-alkohol, v. alkohol, spiritus; Ae. concentratum (koncentrovani etanol, etil-alkohol), Aethanolum dilutum (razblaeni etanol), oba su oficinalna prema naoj farmakopeji. Etanol se upotrebljava kao dezinficijentno sredstvo za hirurke instrumente i za kou, i kao rastvara za druga sredstva za dezinfekciju koe(npr., jod). Aether anesthesicus, etar za narkozu, naroito preien etar koji slui za izazivanje opte anestezije (narkoze) inhalacijom; oficinalan je prema naoj farmakopeji; Ae. chloratus, (stom.) slui za ispitivanje vitaliteta zuba i za lokalnu anesteziju (npr., pri vaenju rasklaenih zuba). Aetherolea, etarska ulja, aromatine, lako pokretljive tenosti koje isparavaju, a dobivaju se od raznih delova biljaka destilacijom pomou vodene pare, ekstrakcijom ili ceenjem. Neka etarska ulja su na obinoj temperaturi vrsta, ali zagrevanjem postaju tena. U vodi se slabo rastvaraju. Lako se rastvaraju u apsolutnom alkoholu, hloroformu^ etru i benzinu. Sin. Olea aetherea; Ae. Eucalypti, eukaliptusovo ulje, etarsko ulje dobiveno destilacijom iz sveeg lia drveta Eucalyptus globulus. Sadri eukaliptola. Upotrebljava se (udisanjem

vodene pare) u leenju hroninog bronhitisa. Sin. Oleum Eucalypti; Ae. Pini pumilionis, etarsko ulje iz drveta Pinus montana, koja sadre razne terpene i bornil - acetat, a slui za trljanje i inhalaciju. Sin. Oleum Pini pumilionis; Ae. Sinapis, ulje od slaice, koje se sastoji poglavito od alil-izotiocijanata; Ae. Terebinthinae, terpentinsko ulje, etarsko ulje dobiveno destilacijom s vodenom parom iz terpentina raznih vrsta etinara. Slui kao flogistiko sredstvo. Sin. Oleum Terebinthinae crudum; Ae. Terebinthinae rectificatum, preieno terpentinsko ulje. Slui za inhalaciju vodene pare u leenju hroninih bronhitisa i za intramuskulne injekcije u nespecifinoj nadraajnoj terapiji. Aethylis biscumacetas, etil-biskumacetat, oralno antikoagulantno sredstvo; Ae. chloridum (etil-hlorid), upotrebljava se lokalno za izazivanje lokalne anestezije smrzavanjem a, retko, i za izazivanje opte anestezije (narkoze) inhalacijom. Aethylmorphini chloridum (etil-morfin-hlorid), ima iste farmakoloke osobine kao i kodein, ali se danas vie upotrebljava u oftalmologiji, zbog lokalnog nadraajnog dejstva. Oficinalan je prema naoj farmakopeji. afakija, v. aphakia. afazija, v. aphasia. afebrilis, afebrilan, koji je bez poviene temperature, koji je bez groznice. V. febrilis, febris. afekt, vrlo jako oseanje, koje obino nailazi naglo, praeno karakteristinim promenama telesnih funkcija, veinom kao posledica dogaaja u spoljnoj sredini ili u sopstvenom telu kojima osoba ne moe brzo da se prilagodi; duevno uzbuenje; stanje razjarenosti; potiskivanje a., psihoanalitiki pojam pod kojim se podrazumeva neka vrsta zaboravljanja (potiskivarije u nesvesni deo psihe) oseajnog (afektivnog) dela neke nagonske tenje. Svaka misao, tenja, slika, svaki psihiki sadraj uopte ima svoju oseajnu pratnju (tzv. afektivnu komponentu). Ako je ta pratnja nepri-

20

afektivnost jatna svesti (npr., mrnja prema roditelju), ona se potiskuje u nesvesno, odakle docnije moe ponovo da izbije u svest, samo sada vezana za neki sasvim drugi predmet (umesto za roditelja, s kojim inae nikakve veze nema). Sila koja po Feudu vri potiskivanje je tzv. cenzura ili nad-ja, tj. kritika sposobnost, savest, moralno oseanje. Kao rezultat meusobnog sukoba suvie aktivne cenzure i jakih afekata koje ona potiskuje, nastajale bi psihoneuroze; pranjenje a., sin. iivljavanje a., vie ili manje burne telesne propratne pojave jakog oseanja posle kojeg se vraa stanje prethodnog duevnog mira. Sudbina a. obuhvata, osim pranjenja, intelektualnu obradu, potiskivanje, premetanje ili projekciju, kao i zraenje na druge objekte. Najee je to prosto slabljenje vremenom, bleenje. afektivnost, oseajnost, stanje oseanja, raspoloenja, nain na koji oseanja prate psihika zbivanja, npr. iva a., poviena a., sniena a. V. temperament. afektni grevi, nastupi grevitog plaa, smeha ili vritanja, praeni dubokim disanjem u histeriji. aferens, aferentan, dovodan, npr. vas afferens, dovodni sud (krvni). aferentan, v. afferens. afibrinogenaemia, afibrinogenemija, deficit fibrinogena u krvi; a. congenitali, nasledna bolest, koja se prenosi autosomno recesivno; ispoljava se izrazitim smanjenjem zguljivosti krvi. afinitet, (1) srodnost, srodstvo; naklonost prema neemu; (2) (hem.) privlana snaga koja dejstvuje izmeu atoma pojedinih elemenata, a usled koje nastaje vezivanje atoma elemenata ujedinjenja. afosfogenijski, svaki poremeaj u organizmu zbog manjka fosfora u njemu. agalactia, agalaktija, izostajanje luenja mleka. Totalna agalaktija opaa se vrlo retko (Sheehanov sindrom). agammaglobulinaemia, agamaglobulinemija, nedostatak imuniteta izazvan izrazitim smanjenjem koncentracija svih frakcija imunoglobulina u krvi. Sin hypogammaglobulinaemia.

aglutinatio agar-agar, morska alga; slui kao dodatak ( u 0,5-3%) bujonu za dobivanje hranljivih podloga koje s bujonom predstavljaju osnovnu vrstu hranljivu podlogu za izolovanje i raspoznavanje bakterija; u stomatologiji osnovni sastojak preobratljivih hidrokoloidnih otisnih materijala. agens, nosilac inilaca odreenog dejstva; supstancija, sila ili aktivni princip koji dejstvuje lekovito, ili izaziva bolest ili ima neko drugo dejstvo. agensi grupe PLT (psittacosis, lymphogranuloma venereum, trachoma) nalaze se na prelazu od rikecija ka virusima, imaju grupni antigen, sadre DNK i RNK, koje pravi virusi nemaju. Njihova konana klasifikacija jo ne postoji. aggravatio, agravacija, (1) pogoranje dosadanjeg stanja (2) svesno, namerno preuveliavanje postojeih pojava oboljenja od strane obolelog. agitacija, telesna i psihika uznemirenost, psihomotorni nemir. agitans, koji se trese. V. paralysis agitans. agitatus, uznemiren, nemiran, uzbuen. aglikoni, jedinjenja koja nisu ugljeni hidrati, a koja su u glikozidima vezana za ugljene hidrate. aglomerat, skup raznorodnih sastojaka. V. konglomerat. aglossia, aglosija odsustvo jezika, retka uroena nepravilnost, propraena ekstremnom uskou vilica, nepravilnim poloajem zuba i poremeajima funkcije gutanja i govora. aglutinat, gomilica bakterija ili drugih elija. V. aglutinacija, agiutinogeni. aglutinatio, aglutinacija, zgomilavanje, vezivanje bakterija, eritrocita ili drugih elija u gomilice pod uticajem aglutinina i nespecifinih faktora. Aglutinacija je jedna od najvie korienih serolokih reakcija (Widalova reakcija, Wrightova reakcija, Weil-Felixova reakcija). A. eritrocita prilikom transfuzije inkompatibilne krvi nastaje usled vezivanja aglutinina za aglutinogen eritrocita, a poto su mnogi aglutinogeni dvovalentni, jedan aglutinin vezuje za sebe dva eritrocita. U nekim oboljenjima stvaraju 21

aglutinini se u plazmi aglutinini koji na niskim temperaturama zgomilavaju eritrocite 0krvne grupe, zbog ega se nazivaju aglutinini na hladno a fenomen se naziva aglutinacija na hladno. Ovo se koristi u dijagnostici izvesnih oboljenja (primerna atipina pneumonija). aglutinini, antitela koja prvo imobiliu bakterije a zatim ili slepljuju u gomilice adsorbujui se na njihovoj povrini. Stvaraju se u organizmu pod dejstvom antigena u ivim ili mrtvim elijama. U krvnoj plazmi ljudi prisutni aglutinini anti-A i anti-B (nazivaju se i alfa i beta) nastali su pod dejstvom specifinih za krvne grupe antigene - aglutinogena A i B. Stvaraju se posle roenja, i to ako eritrociti deteta ne sadre odgovarajue aglutinogene, usled unoenja hranom, bakterijama ili nekim drugim nainom malih koliina antigena A i B. Po prirodi su gama-globulini. aglutinogeni, antigeni vezani za povrinu elije, zbog ega se one, u prisustvu odgovarajuih antitela, zgomilavaju, slepljuju u gomilice. Opne eritrocita oveka sadre oko trideset antigena, od kojih su zbog izraenih antigenskih svojstava u transfuzijskim reakcijama znaajne skupine antigena koje se oznaavaju kao OAB i Rh-Hr-sistem. Drugi, koji nemaju izraena antigena svojstva, znaajni su za prouavanje naina nasleivanja gena, odnosno za utvrivanje oinstva. agnosia, agnozija, opti pojam koji oznaava nesposobnost prepoznavanja predmeta pomou odreenog ulnog modaliteta, uprkos tome to je senzori-ki modalitet ouvan. Agnozija je posle-dica, uglavnom, povreda parijetalnog renja velikog mozga. A. moe biti taktilna, vidna, sluna itd.; akustika a. ili sluna, duevna gluvoa; optika a., duevno s.lepilo, nemogunost razumeva-nja primljenih vidnih utisaka. Nastaje pri potpuno ouvanom vidu u sluajevima oteenja konveksnog dela potilja-ne kore leve modane hemisfere (u denjaka); taktilna a., v. astereognosia. agonadni hermafroditizam, v. hermafroditizam, agonadni

Ahilov refleks agonist, (I) koji se prvi pokree; (2) mii koji ima suprotnu funkciju od svog antagonista. agoraphobia, agorafobija, prisilan strah od irokog prostora, strah od prelaenja preko trga, ulice itd., koji se javljaju u prisilnoj neurozi. agrafija, v. agraphia. agrammatismus. agramatizam, poremeaj govora koji se sastoji u ravom obrazovanju reenica, tzv. telegrafski stil. V. oligophrenia, aphasia. agranulisani endoplazmini retikulum, v. citoplazma. agranulocitoza, v. agranulocytosis. agranulocytosis, agranulocitoza, sindrom izazvan vrlo velikim smanjenjem ili potpunim nedostatkom granulocita u perifernoj krvi, pri emu postoje promene u drelu i na drugim sluznicama, kao i septike temperature. Sin. granulocytopenia, Schultzova bolest. agraphia, agrafija, gubitak sposobnosti pisanja pri potpuno ouvanoj svesti, kao i pokretljivosti i osetljivosti ruke, ake i prstiju. agravacija, v. aggravatio. agregatno stanje, stanje u kome se nalazi neko telo pod izvesnim spoljanjim uslovima (temperatura, pritisak). A. s. nekog tela moe biti vrsto, teno i gasovito. agresini, toksine supstancije izvesnih patogenih bakterija (leukocidini, spreading-factor i dr.). Neke od ovih supstancija smanjuju fagocitnu mo leukocita, dok druge deluju na druge odbrambene faktore organizma. agresivan, koji navaljuje, napada. agresivnost, navaljivanje, napadanje, izazivanje. agripnija, v. insomnia. ahilija, v. achylia gastrica. ahilodinija, v. achillodynia. Ahilov (Achilleus) refleks, merenje brzine, koristan metod za kontrolu funkcije titaste lezde, pri emu se koriste fotoelektrini postupci prilikom izvoenja Ahilovog refleksa Photomotograph - aparatom (v. tamo): dobijaju se krivulje svojstvene za poveane ili sma-

22

ainhum njene funkcije titaste lezde (ahilogram). ainhum, bezbolna strangulacija i autoamputacija nonog palca u crnaca u Junoj Americi i Africi. akcesoran, v. accessorius. akcidentni srani um, v. um. akcioni potencijal, akcijski p., kolebanja vrednosti mirovnog membranskog potencijala nastala pod dejstvom drai. Ulaenje natrijuma u eliju, nastalo zbog poveanja propustljivosti opne za natrijum, dovodi do njene depolarizacije a zatim do stvaranja obrnutog potencijala; za njom sledi repolarizacija usled izlaenja kalijuma iz elije i uspostavljanja elektrinog stanja opne, svojstvenog za nenadraenu eliju. Akcioni potencijal nastao na mestu delovanja nadraaja iri se po opni i ima stalan oblik i amplitudu bez obzira na to da Ii je nadraaj" koji ga je izazvao bio na nivou praga ili iznad njega (zakon sve ili nita). akinesia akinezija, nepokretnost usled oduzetosti miia ili usled sniene inicijative za kretanjem ili usled bolova (a. algera). Oznaava i vetaki izazvanu nepokretnost, npr. onih kapaka u operacijama na onoj jabuici; a. algera, nepokretljivost prouzrokovana pojavom bola pri pokretima, zbog ega ih bolesnik izbegava. Najee je histerikog porekla; (oft.) prolazna pareza mii.a kapaka i spoljnih miia oka izazvana injekcijom novokaina. Onemoguuje pokrete kapaka i one jabuice u toku operativnog poduhvata. akomodacijski raspon, sposobnost prilagodavanja oka u cilju dobivanja jasnog lika predmeta od najdalje do najblie take jasnog lika, tj. od potpunog akomodacionog mira do najjae akomodacije. A. r. izraava se u dioptrijama; ona je najvea u detinjstvu, s godinama opada, te oko ezdesete godine praktiki potpuno prestaje. V. presbyopia. akomodaciona uzetost, v. paralysis. akomodacioni gr, gr cilijarnog miia oka, obino prolaznog karaktera. Pri maksimalnom gru oko je podeeno za najbliu taku otrog vida, dok predmete koji su udaljeni ne vidi otro. Uzroci:

aktiniko dejstvo ukapavanje pilokarpina ili trovanje ovim lekom, ili ezerinom, u sluaju histerije, psihikih smetnji i dr. akomodacioni obim, jaina akomodacije iskazana u dioptrijama. Zavisi od godina starosti. Najvei je oko desete godine ivota, praktiki prestaje oko ezdesete godine. V. presbyopia. akonitin, alkaloid iz biljke Aconitum napellus, izvanredno otrovan, akratoterma, v. acratotherma. akridin, organska materija iji derivati (akridinske boje) slue u medicini; prema naoj farmakopeji, oficinalni su Acriflavini chloridum (akriflavin-hlorid) i Aethacridini lactas (etakridin-laktat); slue kao antiseptika i dezinficijentna sredstva. akridinske boje, v. boje. akrilat, opti naziv za estre akrilne kiseline. Koristi se za izradu osnove totalne i delimine proteze, akfilatnih zuba i estetskih faseta kod fiksnih proteznih nadoknada; brzovezujui a., slui za izradu individualne kaike, privremenih krunica i mostova, ireparaturu totalnih i deliminih proteza. akrocentrian, hromosom sa centromerom smetenom blizu njegovog kraja. Jedan krak hromosoma je zbog toga vrlo kratak. akrocijanoza, v. acrocyanosis. akroparestezija, v. acroparaesthesia. akson, v. axon. aksonski breuljak, zadebljano podruje tela elija odakle polazi akson. Akcioni potencijal nastaje ovom delu neurona. aksoplazmatski transport, prenoenje materija iz elije u akson. aktin, fibrilarna belanevina koja s miozinom igra bitnu ulogu u kontrakciji miia. aktiniki zraci, v. zraci. aktiniko dejstvo, u svim razdobljima u vidu zapaljenjskog crvenila koe manje je u ene nego u mukarca. Najvee su zapaljenjske pojave u oba pola u treoj deceniji ivota, zatim sve do duboke starosti (80. god.) opada, da se u 9. deceniji opet die.

23

aktinoidi aktinoidi, hemijski elementi koji se u periodnom sistemu nalaze od atomskog broja 90. aktinomicin D(daktinomicin), citotoksiko sredstvo, raguje na deoksiribonukleinsku kiselinu inaktiviui je. aktinomiozin, kontraktilna materija u miiu koju ine aktin i miozin. aktivacija jajeta, prva posledica oploenja. Semeglavac je aktivator deobne moi jajeta, tj. brazdanja. Bez njega jajace nije sposobno da se deli. aktivacijska analiza, metod aktivacije stabilnih atoma u odreenom uzorku pomou jonizujuih zraenja (fotona, naelektrisanih estica ili neutrona). U biologiji i medicini primenjuje se za tano odreivanje sastava tkiva i organa, naroito elemenata u tragu. Metod moe da se primeni i uivo za fluorescentno varnienje. V. scintigrafija. aktivator po Ivyju, (stom.) naprava za spreavanje razvoja ankiloze donjovilinog zgloba; a. po Fryju, naprava slina prethodnoj. aktivatori, supstancije koje svojim prisustvom pojaavaju ili olakavaju dejstvo enzima. aktivizam, seksualni, v. sadizam. aktivna elektroda, v. elektroda. aktivna intimizacija, efikasna specifina profilaktika mera u zaraznim bolestima. Naziva se aktivna, vetaka imunizacija ili vakcinacija. aktivni kiseonik, v. oxygenium. aktivni mulj, metoda za preiavanje otpadnih voda naselja. Postavljaju se tri bazena: u prvom se ostvaruje dodir otpadnih voda s aktivnim muljem (mikroorganizmima), u drugom se ubacuje vazduh (12 lit. po lit. otpadnih voda), u treem se ostvaruje taloenje i delimino se odvodi aktivni deo u prvi bazen. Efikasnost 80-95%. Talog se naknadno odnosi na polja za suenje mulja. aktivni pokreti, voljni pokreti. aktivni transport, transport materija kroz elijsku opnu pomou molekula nosaa, iz podruja manje u podruje vee koncentracije. Za transportni proces je potrebna energija koja se dobija razlaganjem ATP.

alantois aktivni ugalj, v. Carbo. akustiki, sluni. akustiki nerv, v. nervus vestibulocochlearis (pars cochlearis). akustiki put, skup neurona od Cortijevog organa koji prolaze belom masom mozga i prenose razdraenje do kortikalnog slunog centra (Heschlova vijuga). akuer, lekar specijalista za poroaje. Prema sadanjem programu specijalizacije, istovremeno je i specijalista za ginekologiju (specijalista za akuerstvo i ginekologiju). akuerka, babica sa zavrenom babikom kolom, osposobljena za obavljanje normalnog poroaja i negu porodilje u babinjama. akuerska aka, poloaj ruke bolesnika u toku napada tetanije koji podsea na prte skupljene za prodiranje u matericu. akuerstvo, porodiljstvo, nauka o normalnim i patolokim poroajima. V. opstetricija. akutna kaverna, v. caverna. akvedukt, v. aqueductus. ala, krilo, npr. ala major, veliko krilo klinaste kosti. alabaster-gips, sitnozrnast, prozraan gips. V. gips. alanin, alfa-aminopropionska kiselina, CH3CHNH2COOH. alantohorion, horion obloen (potpuno ili delimino) sudovnim delom alantoisa (chorion allantoideum.). alantoidna cev, v. alantois. alantoidna kesa/ v. alantois. alantoidna tenost, v. alantois. alantois, kobasiasti iz vrat repnog dela primitivnog kanala, naglavljen mezodermnim tkivom. Alantois je jedini od embrionalnih privezaka koji ne iezava potpuno, nego jednim delom zaostaje razvijajui se u mokranu beiku. U pileta se ve pri kraju drugog dana inkubacije javlja na trbunom zidu repnog creva majuni izvrat, alantoidni pag, koji se naglavljuje visceralnim listom mezoderma, inei alantoidni pupoljak, koji sve vie raste, predstavljajui disajni organ. I u sisara se alantois vrlo rano javlja. U nekih ostaje manji

24

alaris (mikroalantoidni sisari: torbari, glodari i dr.), dok je u nekih veih razvijeniji: megaloalantoidni sisari. alaris, alaran, koji pripada krilima. alastrim, blagi oblik variole sa povoljnom prognozom, koji se javlja u endemskim krajevima. Ospa se razvija samo do stadijuma vezikule, iji je sadraj beliast (mlena variola). alatus, krilat. Albe-Delbetova operacija, v. operacija. Albers-Schnbergova bolest, v. osteopetrosis. Albertova operacija, v. operacija. albicans, beliast, npr. corpus albicans, beliasto telo u jajniku. albinismus, albinizam, uroeni nedostatak pigmenta u koi, kosi, oima i drugim organima. albino, albinos, osoba u koje postoji albinizam. Albrightov hormon, inkret poznat jo i kao inhibin, koji stvaraju Sertolijeve elije. Albrightov sindrom, v. sindrom, albugineus, beliast, npr. tunica albuginea, beliasti omota, beliasta ovojnica. albumen, belance jajeta. Stari naziv za albumin. Naziv koji se upotrebljavao i za belanevine u mokrai. albuminati, jedinjenja koja odgovaraju solima. A. nastaju dejstvom, jaih baza na belanevine. albumini, v. proteini. albuminimetar, v. albuminometar, albuminometar, specijalno graduisana epruveta u koju se sipaju mokraa i Esbachov reagens, pa se iz visine nastalog taloga odreuje koliina belanevine u mokrai. Danas se rede upotrebljava. V. Esbachov reagens. Sin. albuminimetar. albumoze, proizvodi hidrolize belanevina, verovatno polipeptidi. Imaju veliku molekulsku teinu. Albumoze se mogu iz svojih rastvora staloiti solima lakih metala. albumozurija, izluivanje albumoza mokraom. V. albumoze. albus, beo. Alcaligenes faecalis, asporogeni gram-negativni tapi, bez ahure. Ne razgra-

aldosteronismus uje nijedan ugljenikov hidrat, to se koristi za diferencijalnu dijagnozu od laktoza negativnih enterobakterija, naroito Salmonella typhi. Ova bakterija je slabo patogena. esto se nalazi u ljudskom izmetu zdravih osoba. Mogu se izolovati iz izmeta osoba koje boluju od enterokoiitisa; neki je smatraju za uzronika tih oboljenja. alcaptonuria, alkaptonurija, izluivanje mokraom alkaptonskih jedinjenja, najee homogentizinske kiseline. U alkaptonurije mogu postojati ohronoza i artritisne pojave; a. spontanea, nasledni poremeaj metabolizma tirozina s izluivanjem homogentizinske kiseline mokraom. Alcohol, alkohol; A. absolutus, apsolutni a,, sadri najmanje 99,5% etil-alkohola; etil-alkohol, a. koji postaje alkoholnim vrenjem eera, obino se naziva alkohol. Sin. Aethanolum, Spiritus; a. u krvi, da bi se utvrdilo da Ii je prilikom neke saobraajne nesree voza bio pod uticajem alkohola, odreuje se koncentracija alkohola u krvi. Pri velikom broju saobraajnih nesrea koliina alkohola u krvi vozaa je poveana, ali ne toliko da bi nastupilo oevidno pijanstvo. I u povreenih peaka esto je koliina alkohola u krvi poveana. Po propisima vaeim u nas, 1.000 ml krvi ne smeju sadravati vie od 0,5 g alkohola. Aldacton, aldakton, komercijalni naziv za spironolakton (v. tamo). aldehid-alkoholi, organska jedinjenja koja pored aldehidne grupe sadre jednu ili vie hidroksilnih grupa. Meu ugljenim hidratima aid oze su aldehid-alkoholi. alehidi, oksidacioni proizvodi primarnih alkohola koji sadre svojstvenu jednovalentnu grupu -CHO; daljom oksidacijom prelaze u kiseline (karbonske). aldehid-oksidaze, enzimi pod ijim se katalitikim dejstvom alehidi oksidiu u kiseline. aldosteronismus, aldosteronizam, patoloko stanje nastalo usled abnormno velike koncentracije aldosterona u krvi; a. moe da bude primaran (primarni a., v. syndroma Conn) ili sekundaran, zbog 25

aldoze
smanjenja zapremine krvne plazme (srana dekompenzacija, ciroza jetre i dr.). aldoze, prosti ugljeni hidrati (monosaharidi) koji u svom molekulu sadre jednu aldehidnu grupu, npr. glukozu i galaktozu. V. ugljeni hidrati. alecitna jaja, jaja koja imaju sasvim malo hranljivog vitelusa, za razliku od onih koja ga imaju mnogo (polilecitna jaja). aleksin, v. komplement. alel, alternativni oblik gena. Jedan lan iz para gena smetenih na istom lokusu homolognih hromosoma. Oba alelska gena reguliu isti proces, bilo u istom, bilo u suprotnom smeru i u tome mogu da budu dominantni, recesivni ili intermedijarni. V. dominantan, recesivan. alelizam (alelomorfizam), prisustvo alela. alelski, proizveden dejstvom alternativnih gena. alelsko iskljuenje, v. neispoljeni alel. alergeni, supstancije najee belanevinske strukture koje u organizmu stvaraju specifina antitela. Alergeni senzibiliu organizam, dospevajui u njega preko koe, creva, disajnih puteva itd.; a., disolvo, (stom.) raspadni produkti tkiva arita koji mogu da senzibiliu organizam i da dovedu do alergije i oboljenja u udaljenim organima. alergija, reakcija preosetljivosti organizma ili organa na ponovno unoenje antigena, reakcija koja se odigrava kao posledica susreta antigena s prethodno stvorenim specifinim antitelima. Nazivi preosetljivost i hiperergija su sinonimi dananjeg naziva alergija; atopijska a., alergija u osoba s naslednom sklonou da na antigene koji se svakodnevno sreu (pelud biljaka, organske materije u praini) stvaraju specifian tip antitela, tzv. reagine ili senzibiliua antitela koja ne nalazimo u normalnih ljudi. Pri reakciji antigena s ovim antitelima nastaju lokalne ozlede tkiva. Meu atopijske alergije kojima su uzrok reagini ubrajaju se: urtikarija, peludna groznica, astma, egzem i eludano-crevni poremeaji, a., kontaktna (stom.), vrsta alergijske reakcije pri kojoj se na sluznici usta ili na rumenom delu usana, posle ponovljenog lokalnog 26

Q-estica
kontakta s alergogenom materijom, javljaju crvenilo, mehurii, erozije i ulceracije; npr. kontakt akrilatne proteze s sluznicom nepca. Sin. stomatitis venenata, glossitis venenata. V. cheilitis venenata. alergijske reakcije, osnovna podela na ranu i kasnu preosetljivost, hiperosetljivost. Po Gellu i Coombsu postoje etiri tipa alergijskih reakcija. I tip: anafilaktika reakcija; uee reagina, oslobaanje farmakoloki aktivnih supstancija. II tip: citotoksike reakcije nastale usled delovanja antitela na elije tkiva; u ovim reakcijama mogu uestvovati i mononuklearne elije. III tip: oteenje tkiva delovanjem kompleksa anti-genantitelo u zidovima krvnih sudova i bazalnoj membrani, to dovodi do lokalnog zapaljenja. IV tip: reakcije kasne preosetljivosti (npr. tuberkulinska reakcija) u kojima najvaniju ulogu imaju T-limfociti. V. i reakcija. aleucaemia, aleukemija, (l)-deficit leukocita u perifernoj krvi; (2) aleukemijska leukemija. V. aleukia, leucaemia. aleukemijska leukemija, v. leucaemia. aleukia, aleukija, smanjenje ili potpuni nedostatak leukocita u perifernoj krvi; a. congenitalis, uroena neutropenija; a. haemorrhagica, jedan od izraza za aplastiku anemiju. Sin. neutropenia. Alexander-Adamova operacija, v. operacija. alexia, aleksija, slepoa za napisane reci. Poremeaj koji nastaje pri razaranju odreenih podruja modane kore iznad vidnog dela, a kajakterie se nesposobnou razumevanja napisane reci. alfa-adrenergiki blokatori, sredstva koja deluju na alfa-receptore (alkaloidi raane glavnice, njihovi dihidroderivati, haloalkil-amini, tolazolin, fentolamin).

d-aminoizovalerijanska kiselina, v. vaUn. d-estica, slobodna jezgra helijumovog atoma, tj. helijumov atom bez dva periferna elektrona. Zato to se sastoji od 2 protona i 2 neutrona, ima naelektrisanje od 2 elementarna kvanta elektriciteta. Masa joj je etiri puta vea od mase

r
alfa-fenoksibenzil-penicilin vodonikova atoma ili dvanaestine C-12. Sin. helion. alfa-fenoksibenzil-penicilin (fenbeniciHn), polusintetski penicilin, otporan prema dejstvu kiseline. alfa-fenoksipropil-penicilin(propicilin), polusintetski penicilin, otporan prema dejstvu kiseline. d-glicerol-fosforna kiselina, a-glicerin-fosforna kiselina, jedinjenje koje nastaje od glicerola kad se jedna primarna al7 koholna grupa glicerola esterifikuje fosfornom kiselinom. Iz a-glicerol-fosforne kiseline izvode se a-lecitin i a-kefalin. alfa-heliks, polipeptidni lanac u vidu jednolanane spirale; nastaje stvaranjem vodoninih veza izmeu karbonilne grupe ostatka jedne i imino-grupe ostatka sledee etvrte aminokiseline du peptidnog lanca. alfa-karboksibenzil-penicilin (karbenicilin), polusintetski penicilin sa irokim antibakterijskim spektrom. alfa-prodin, derivat fenil-piperidina, anal* getiko sredstvo. alfa-ritam, obrazac elektroencefalograma dobijen registrovanjem s povrine lubanje u odrasle osobe koja miruje, ne misli ni na ta i ima zatvorene oi. Talasi imaju amplitudu od oko 50 mikrovolta i frekvencu od 8 do 12 u sekundi. Najbolje je izraen u temeno-potiljanom podruju. alfa-talasemija, v. thalassaemia. alge, jednoelijski ili vieelijski ivi organizmi, pokretni ili nepokretni. Razlikuju se od gljivica koje poseduju hlorofil. $iroko su rasprostranjene u prirodi, bez neke karakteristine geografske specifinosti. Igraju znaajnu ulogu u odravanju ravnotee u povrinskim vodama i koliine kiseonika u vazduhu. algesia, algezija, oseaj bola. V. algia. lgia, algij, oseaj bola. Izraz se upotrebljava veinom kao deo sloenih reci, npr. myalgia. algolagnia, algoiagnija, seksualna perverzija u kojoj se polno zadovoljavanje postie putem nanoenja povreda i zlostavljanja erotskog objekta. U tu vrstu perverzija svrstavaju se sadizam (aktivalkalna rezerva na a. ili seksualni aktivizam) i masohizam (pasivna a.). alhemija, nazovihemija, teila je preobraavanju obinih metala u skupocene (zlato), ponikla u starom Egiptu. Iz nje se razvila hernija kao nauka. Alibertova bolest, v. mycosis fungoides. alifatika jedinjenja, sva organska jedinjenja u kojima su ugljenikovi atomi povezani u otvorenom nizu. alil, jednovalentni nezasieni radikal CH=CH-C. alimentarna intoksikacija, v. intoxicatio alimentaris. alimentarni infantilizam, zastoj u rastenju i u sazrevanju gonada. Ogledno je dokazano da je za hipofiznu auksogenu funkciju od velikog znaaja ishrana. U inaniciji svi se hormoni prednjeg renja (sem ACTH) izluuju u nedovoljnim koliinama (pseudohipofizektomija). Supstituciona terapija (unoenje gonadotropina) dovodi do popravljanja sta-, nja, i pored gladovanja. alimentarni miksedem, intenzivno smanjenje titaste lezde izazvano osiromaenjem u belanevinama. Bazalni metabolizam opada, t se u nekih bolesnika javljaju znaci miksedema: opadanje kose, polna impotencija, trofike promene u nokatnoj matrici (onihodistrofija). Sekundarni miksedem moe da nastane i usled delimine insuficijencije prednjeg renja hipofize. I u tom sluaju enski pol trpi ee nego muki, u kojeg ni najobilniji gubitak krvi ne proizvodi slino stanje. alizarin, dioksiantrahinon, kristalna crvena boja koja se upotrebljava kao indikator. alkalimetrija, kvantitativna volumetrijska analiza kojom se odreuje koncentracija (normalitet) rastvora baze pomou rastvora kiseline poznatog normaliteta. alkalinuria, alkalinurija, luenje alkalne mokrae. alkalitherapia, v. therapia. alkalna rezerva, sposobnost plazme da vezuje ugljen-dioksid. U plazmi je ugIjen-dioksid manjim delom rastvoren, a veim delom vezan u obliku natrijum 27

alkalna sredstva -bikarbonata. S obzirom na to da od ukupnog CO2 iz plazme dolazi na bikarbonat oko 95%, to se moe praktiki uzeti daje alkalna rezerva, u stvari, merilo koliine bikarbonata u plazmi. Alkalna rezerva se ranije izraavala brojem ml COa na 100 ml plazme izdvojenog dodatkom kiseline (normalno je oko 60 ml/100 ml plazme, u acidozi 10-15 ml CO2/100 ml plazme, a u alkalozi 80-90 ml CO2/ml plazme). Po novom sistemu (SI) alkalna rezerva se izraava brojem mM CO2 u jednom litru plazme (normalna vrednost iznosi oko 28 mM u acidozi 5-10 mM, a u alkalozi 40-50 mM u jednom litru plazme). alkalna sredstva, baze [NaOH, KOH, Ca(OH)2 itd.] ili soli koje u vodenom rastvoru usled hidrolize reaguju bazno (NaaCOa, itd.), alkalne vode, v. voda. alkalni metali, metali iji su hidroksidi jake baze. V. alkalije. alkalni mineralni izvori, v. voda. alkaloid!, grupa jedinjenja biljnog porekla s jakim fiziolokim delovanjem, s baznim svojstvom uslovljenim azotom u molekulu alkaloida. Alkaloidi su obino u obliku heterociklusa s azotom. U biljkama su veinom u obliku soli. Otrovna su jedinjenja. alkalosis, alkaloza, smanjenje koncentracije jona H u organizmu ispod normalnih vrednosti, zbog nagomilavanja baza ili gubljenja kiselina u organizmu; hipokaliemijska a., metabolika a. zbog smanjenja kalijuma u serumu; metabolika a., a. zbog nagomilavanja bikarbonata u organizmu ili gubljenja kiselina iz organizma (naroito povraanjem); respiratorna a., a. zbog poveanog gubljenja ugljen-dioksida preko plua. alkili, jednovalentni radikali koji postaju, kako se misli, od zasienih ugljovodoni* ka alkana oduzimanjem jednog atoma vodonika, npr. metil - odgovara metanu , etil -CaHs odgovara etanu CaHe itd. alkil-nitriti, vazodilatatorna sredstva (pentanol-nitrit). 28
Vi':

alloploid alkil-sulfati, sredstva koja izazivaju skleroziranje (za leenje varikoznih vena), npr. natrijum-tetradecil-sulfat. alkohol, v. Aethanolum. alkoholiarska ciroza, v. cirrhosis hepatis. alkoholiarska halucinoza, v. halucinoza. alkoholiarska paraliza, oboljenje koje se javlja u alkoholiara, i po simptomima podsea na progresivnu paralizu (demencija, poremeaj govora, poremeaj reakcije enica). alkoholiarske psihoze, ludilo u alkoholiara, duevni poremeaji koji se javljaju u alkoholiara, kao to su delirijum tremens, alkoholiarska halucinoza, Korsakovljeva psihoza, alkoholiarska pseudoparaliza. alkoholizam, raniji sin. hronini a., zavisnost od alkoholnih pia ili navika na njih; dovodi do telesnog, psihikog i drutvenog propadanja. alkyl-, v. alkili. allodiploid, alodiploid, elija odnosno jedinka iju diploidnost sainjavaju hromosomi koji potiu od roditelja koji pripadaju razliitim vrstama. V. hibrid, diphid. allodiploidia, alodiploidija, posedovanje dve garniture hromosoma dobivene od roditelja razliitih vrsta. allogeni, alogeni, antigenski razliite elije i tkiva u jedinki iste vrste. V. izogenskL allopathia, alopatija, nain leenja koji se sastojao od herojskog simptomatskog leenja (putanje krvi, davanje emetikih i purgativnih sredstava), sve dok simptomi bolesti ne ieznu; odavno naputen. alloplastica, aloplastika, plastika hirurka intervencija u kojoj se kao kalem upotrebljava materijal nebiolokog porekla, npr. slonova kost ili srebro i razne vetake plastine materije (akrilat, orlon, dakron itd.). alloploid, aloploid, elije odnosno jedinke koje poseduju dve ili vie garnitura hromosoma nasleenih od roditelja koji pripadaju razliitim vrstama. V. hibrid, alodiploid, allopolyploid.

UL

alloploidia alloploidia, aloploidija, posedovanje diploidnog ili poliploidnog broja hromosoma koji su dobijeni od prethodnika koji pripadaju razliitim vrstama. V. diploidija, poliploidija. allopolyploid, alopoliploid, elija odnosno jedinka iju poliploidiju sainjavaju hromosomi nasleeni od prethodnika koji pripadaju razliitim vrstama. V. hibrid, poliploid. allopolyploidia, posedovanje vie od dva kompleta hromosoma dobivena od roditelja razliitih vrsta. V. poliploidija. allorythmia, aloritmija, nepravilan srani ritam, koji se ispoljava ekstrasistolama, prevremenim sranim kontrakcijama u pravilnim vremenskim razmacima. V. bigeminia i trigeminia. allotransplantatio, alotransplantacija, presaivanje tkiva jedne, osobe u telo drugog lana iste vrste, drugog genotipa u odnosu na davaoca. allotyp, alotip, imunoloka oznaka za aleIe koji u jedinki iste vrste izazivaju razliitu primarnu strukturu polipeptidnih lanaca u njihovim imunoglobulinima, iz koje proistie i njihova antigenska raznovrsnost. alloxan, aloksan, (hem.) mezoksalil-ureja, crvenkasta kristalna materija; ubrizgana u dovoljnoj koliini oglednim ivotinjama, razara beta-elije Langerhansovih ostrvaca pankreasa, zbog ega nastaje eerna bolest (v. tamo); mezoksalil-ureja je proizvod oksidacije mokrane kiseline. allozym, alozim, enzim ije je svojstvo uslovljeno specifinim alelom, a ne posttranskripcionim iniocima ili delovanjem okolne sredine. V. izoenzim, izolocus. Aloantigeni, antigeni u istoj ivotinjskoj vrsti. Alo, aloj, osueni sok lia raznih vrsta biljaka Alo, laksantno sredstvo, danas naputen zbog neeljenih dejstava. aloerotizam, razvijanje erotizma prema drugoj linosti, u prvo vreme homoseksualno orijentisano (naroito u enskog pola), a tek docnije postaje jasno heteroseksualno.

alosterini proteini alogeno, oznaava razliiti genetski'sastav u jedne ivotinjske vrste. alokeratoplastika, zamena obolelog ili zamuenog dela ronjae materijalom koji nije biolokog porekla. alopecia, alopecija, opadanje kose; elavljenje; a. areata, opadanje dlaka u krunim poljima na vlasitu, bradi. Ovo je opadanje mahom preobratljivo; a. atrophicans, trajno, nepreobratljivo opadanje dlaka u manjim poljima u parijetalnom predelu vlasita. Sin. pseudopelade Brocq; a. climacterics, opadanje kose u ena u vreme menopauze; a. congenita circumscripta, uroena, atrofijom izazvana elava polja na vlasitu; a. congenita totalis, uroena totalna elavost; a. liminaris frontal is, opadanje kose u ena na granici vlasita i ela, usled trajnijeg zatezanja kose. Sin. a. marginalis trawnatica, <*> marginalis mechanica; a. mucinosa (mucinosis follicularis), ovalni, zapaljenjski infiltrati proirenim folikulima i opadanjem dlaka, preteno na vlasitu; a. parvimaculata, endemiko opadanje kose u malim poljima u male dece; a. pityroies s. seborrhoica, sve vee opadanje kose na seboroinom terenu, koje dovodi do elavosti (calvities Hippocratica); a. praematura, prerani gubitak kose. V. a. pityroides; a. senilis, degenerativno opadanje kose u senijumu; a. symptomatica diffusa, javlja se posle nekih febrilnih stanja (grip, tifus i dr.); preobratljiva; a. syphilitica (specified), preobratljivo opadanje kose u manjim poljima u sekundarnom stadijumu sifilisa. Sin. a. areolaris; a. totalis (maligna), potpuni gubitak dlaka na itavom telu. Dishormonija? alopurinol, sredstvo za leenje podagre (gihta) koje koi stvaranje mokrane kiseline u organizmu. aloritmija, v. allorythmia. alosterini efektori, mali molekuli koji se preobratljivo vezuju za alosterine proteine van podruja njihovih reaktivnih zona. alosterini proteini, belanevine ija je reaktivnost s drugim molekulima izme-

29

alotipska specifinost njena usled vezivanja alosterinih efektora za ove proteine. alotipska specifinost imunoglobulina, antigenske razlike imunoglobulina u istoj ivotinjskoj vrsti. Alotipski obeleivai mogu se nai na lakim (L) i tekim (H) lancima, a uslovljeni su razlikama jedne ili dve aminokiseline u konstantnorn delu polipeptidnih lanaca. V. imunoglobulini. Ove razlike su pod kontrolom gena i nasleuju se. Na kapa- lakim lancima nalazi se alotipski obeleiva InV sastavljen od InV/1, InV/2 i InV/3. Aloantigeni na tekim lancima su: Gm na gama-, a Am na alfa-lancima. Slini alotipski antigenski sistemi postoje i u nekih ivotinjskih vrsta. alpska klima, v. klima. Althaea officinalis, beli slez, lie (Althaeae folia) i koren (Althaeae radix) sadre mnogo sluzi; od korena se pravi althaeae sirupus. Upotrebljava se kao antiflogistiko sredstvo; oficinalan je prema naoj farmakopeji. Aluminii hydroxydum (aluminijum-hidroksid), pod ovim nazivom je, prema naoj farmakopeji, oficinalna smea baznih aluminijumovih jedinjenja, koja, preteno, sadre hidratisani aluminijum-oksid; upotrebljava se kao antacidno sredstvo. Aluminii subacetatis solutio (Liquor Burowi), oficinalan rastvor koji, prema jugoslovenskoj farmakopeji, sadri najmanje 7,5% monobaznog aluminijum-acetata. aluminium, aluminijum, Al, hem. element, najrasprostranjeniji metal na Zemlji (ima ga 7%). Upotrebljava se za posue i ambalau. aluminijumska bronza, legura aluminijuma i bakra. Ranije je upotrebljavana, pored drugih neplemenitih legura, kao zamena za zlato. Danas se upotrebljava kao materijal za vebanje pri izuavanju protetike. aluminosis, aluminoza, pneumonokonioza u vidu silikoze izazvane dejstvom praine od gline i ilovae. Ovi aluminijum-silikati sadre ponekad i do 60% slobodne silicijumove kiseline.

amalgamatio alveolalgia, alveolalgija, bolna alveolna aica posle vaenja zuba. alveolna pregrada, septum, v. septum. alveolna ventilacija, cirkulacija vazduha u plunim mehuriima. Veliina a.v. izraava se zapreminom vazduha koji proe kroz alveole za jedan minut. U uslovima mirovanja iznosi proseno 4200 ml. alveolni, saast, sastavljen od mekova; ono to pripada alveolama. alveolni greben, v. alveolus. alveolni luk, v. alveolus. alveolni nastavak, v. processus alveolaris. alveolni vazduh, vazduh koji ispunjava plune mehurie. Parcijalni pritisci (u mm Hg) gasova u a.v. su: O2 100; C2 40,0; H20 47,0 i N 573,0. alveolotomia, alveotomija, odstranjenje neravnog i podminiranog dela alveolnog grebena u cilju pripreme za proteznu nadoknadu. alveolozubno vezivo, zadebljanje spoIjanje strane zubne kesice. alveolus, alveola, meak, mehuri (npr. u pluima ili lezdama); a. dentales, zubne alveole ili jamice u kojima su uglavljeni koreni zuba, u obema vilicama. Svaka zubna alveola ograniena je s prednje i zadnje strane vilica alveolriim grebenima. Luk koji ine jamice gornjih i donjih zuba naziva se alveolnim lukom. Gornji alveolni luk predstavlja deo elipse, a donji je oblika parabole; a. pulmonis, plune alveole, v. pluni mehurii. Alzheimerova bolest, v. bolest. amalgam, legura sastavljena od ive i nekog drugog metala. Amalgami su najee sastavljeni od srebra i kalaj a, (50-70% srebra, 25% kalaja) a moe imati i dodatke zlata, platine, cinka, bakra i drugih metala. Legura pomeana sa ivom i dobro izmeana daje plastinu masu kojom se popunjava upljina zuba pripremljena za plombu. amalgamatio, amalgamacija, proces formiranja legure amalgama meanjem ive i strugotine metala. Vri se runo, u staklenom tarioniku pomou staklenog tuka i mainski. V. amalgamator.

30

amalgamator
amalgamator, aparat za mehaniko mesanje amalgama. amanitin, toksin gljive Amanita phalloides. amantadin (1-adamantanamin), kristalni amin, deluje na razne sojeve virusa azijske A2-influence (gripa). amara, gorka sredstva, materije biljnog porekla razliitog hemijskog sastava, gorkog ukusa, slue kao sredstva za izazivanje odnosno podsticanje apetita; prema naoj farmakopeji, oficinalni su Absvnthii summitas (pelen), Centauri herba (kiica), Gentianae radix (koren lincure), Gentianae tinctura (tinktura od lincure), Species amarae (gorki aj) i Tinctura amara (gorka tinktura). amastia, amastija, nerazvijenost dojki u ene; sree se kao poremeaj u uroenoj hipotrofiji i atrofiji gonada. amaurosis, amauroza, potpuno slepilo usled oboljenja oka, onog ivca ili centralnog nervnog sistema, razliite etiologije; a. partialis fugax, v. scotoma scintillans. amaurotika idiotija, (1) infantilni oblik (Tay-Sachs), pored optih simptoma na oima se javljaju: beliasto ognjite u predelu makule s centralnom mrljom boje vinje, progresivna atrofija optikusa, amauroza; (2) juvenilni oblik (Vogt-Spielmeyer), pored optih simptoma na oima postoji progresivni degenerativni proces mrenjae, koji za h vata njene centralne ili perifernije delove. V. idiotija. amaurotino maje oko, sivkastoukasti refleks iz predela enice u sluaju tumora mrenjae u dece, V, retinoblastoma. Ambardova konstanta, Ambarova konstanta, ranije vrlo esto upotrebljavan test za ispitivanje bubrega, kojeg je danas zamenio klirens ureje. V. klirensi. ambarski moljac, v. Tinea granella. amber-kodon, stariji izraz koji je jo u upotrebi, a oznaava triplet UAG koji ne regulie sintezu nijedne aminokiseline, ve slui za zavretak sinteze polipeptidnog lanca. Kodoni UAA i UGA takoe imaju slinu funkciju. Sin. nonsense kodoni. V. nonsense mutacija.

ameboidno kretanje
ambigonadni hermafroditizam, stanje jedinke u kojoj se nalaze obe vrste gonada (semenici i jajnici). Takav je hermafroditizam vrlo redak (oko 45 sluajeva). ambiguiditet, retka nenormalna pojava koja se sastoji u mogunosti sinteze vie od jedne aminokiseline na jednom kodonu. V. degenerate codon (engl.). ambiseksualne osobe (nazivane jo i biseksualnim), homoseksualne osobe u kojih heteroseksualni odnosi predstavljaju prigodne i podreene odnose iz nude, utoliko ee ukoliko su u osobi genitalno suprotnog pola ostvareni vangenitalni karakteri pola kome taj biseksualac pripada. ambitendencija, slino ambivalenciji (v. tamo), istovremena tenja ka vrenju sasvim suprotnih radnji u shizofreniara. anibivalencija, stav prema nekome ili neemu koji u sebi sadri istovremene sasvim suprotne sastavne delove, simptom shizofrenije. V. shizofrenija. amblyopia, ambliopija, slabost otrine vida pri kojoj ne postoje organske promene one jabuice. Najee se javlja u sluaju nepravilnog poloaja one jabuice; a. ex anopsia, nastaje usled neupotrebe jednog oka. Leci se vebanjem slabo vidnog oka. V. pleoptika. amboceptor, vrsta specifinih antitela koja senzibiliu elije, tako da uz dodatak komplementa nastupa liza (bakteriolizini, citolizini, hemolizini). Sin, sensibitisatrice (fr.). ambustio, ambustija, oparenje, oparina, opekotina izazvana dejstvom vodene pare ili vrelog gasa. V. combustio. ameba, v. Amoeba. amebiasis, amebijaza, oboljenje prouzrokovano amebama, npr. leukociti. V, pseudopodi. amebna dizenterija, v. dysenteria. ameboidno kretanje, kretanje poput kretanja amebe. Strujanjem citoplazme elija isputa produetke (lane noice, pseudopodije), pa se, potom, citoplazmino telo povue za produetkom. Mnoge elije putaju citoplazmine produetke da bi njima obuhvatile esticu i uvukle ih u citoplazmu. V. fagocito za. 31

ameloblastoma ameloblastoma, ameloblastoma, v. adamantinoma; a. mandibulae et maxillae, odontogeni tumor u predelu gornje ili donje vilice. ameloblastus, ameloblast, visoka cilindrina elija, oko 40 duga i 7 M iroka. Ove elije grade unutranji gleni epitel u glednom organu i uestvuju u stvaranju gledi. Sin. adamantoblastus, ganoblastus. amelogenesis, amelogeneza, razvoj i stvaranje gledi zuba; a. imperfecta, nasledna strukturna anomalija zuba s poremeenim stvaranjem gledi; zahvaeni su mleni i stalni zubi. Hipoplastiki oblik (kvantitativna deficijentnost \ glenog tkiva): gle je tvrda ali veoma tanka i brzo se troi, Hipomineralizovani oblik (kvalitativna deficijencija gledi): gle je normalne debljine ali meke konzistencije, lako apsorbuje boje i vrlo se brzo troi i odlama. Sin. herediiarnadisplazija gledi. ameloplasti, v. adamantoblasti. amenorrhoea, amenoreja, nedostatak ili izostanak menstrualnog krvarenja. Fizioloka pre puberteta, za vreme trudnoe, dojenja i u menopauzi, a patoloka u vreme polne zrelosti. Patoloki izostanak moe biti primaran, kada ena nije imala nikad spontane menstruacije, i sekundaran, u ene koja je dotle imala normalna menstrualna krvarenja. ametopterin, v. metotreksat. ametropia, ametropija, nepravilnost refrakcije oka. Javlja se kao miopija, hipermetropija i astigmatizam. V. emmetropia, anisometropia. amforiko disanje, v. respiratio. amfoteran, dvojak, i kiseo i bazan. Amfoterna jedinjenja ponaaju se i kao kiseline i kao baze. Amfoterna jedinjenja su: (1) amfotefni oksidi, koji se ponaaju u kiseloj sredini kao baze, a u baznoj sredini kao kiseline; (2) amfoterni hidroksidi daju soli i s kiselinama i s bazama; (3) aminokiseline su takode amfoterni elektroliti blagodarei tome to sadre amino-grupu koja reaguje s kiselinama i karboksilnu grupu koja reaguje s bazama dajui soli. 32

aminokiseline amidi, amidi kiselina, derivati kiselina nastali kad se u karboksilnoj grupi kiselina hidroksilna grupa zameni amino-grupom -NH2. amil-alkohol, jednohidroksilni alkohol koji postaje kad se u pentanu jedan vodonikov atom zameni hidroksilnom grupom. Od osam izomernih amil-alkohola najvaniji je izobutil-karbinol ()222 ili obian amil-alkohol, glavni sastojak patoke. amilaza, v. dijastaza. amiloid, v. amyloidum. amilorid, diuretiko sredstvo. amiloza, polisaharid iji se molekul sastoji od mnogo ostataka d-glukoze povezanih u pravom nizu. krobna zrnca biljaka sastoje se od dva dela. Opna krobnih zrnaca sastoji se od amilopektina, a njihovu sadrinu ini amiloza. amini, derivati za koje se moe zamisliti da nastaju zamenom jednog ili vie vodonikovih atoma u amonijaku ili amonijum-hidroksidu alkilima (radikali alifatinih ugljovodonika) ili arilima (radikali aromatinih ugljovodonika). Prema broju zamenjenih vodonikovih atoma u amonijaku a. se dele na primarne, sekundarne i tercijarne. Zamenom etiri H-atoma iz amonijum-hidroksida nastaju jake kvaterne amonijum-baze. Amini u kojima su zamenjeni alkili zovu se alifatini, a oni u kojima su zamenjeni arili aromatini amini. aminoaciduria, aminoacidurija, poveano izluivanje aminokiselina mokraom. Syn. acidaminuria. aminoacil-sintetaza, enzim koji katalizuje reakciju aminokiseline sa ATP-om; u reakciji se stvaraju AA-AMP (v. AA-AMP) i pirofosfat; takode se vri prebacivanje aktivisane aminokiseline do tRNK (v. tRNK), pri emu se stvaraju AA-tRNK (v. AA-tRNK) i slobodni AMP; pripada velikoj grupi od bar 20 enzima. aminobenzol, v. anilin. aminokiseline, organske kiseline u kojima je vodonik u alifatikom ostatku zamenjen amino-grupom -NH2. Amfoterni su elektroliti. A. su vani proizvodi razlaganja belanevina i mogu se podeliti u tri grupe: (1) alifatine a. (gliko-

Aminophenazonum kol, alanin, valin, leucin i dr.), (2) aromatine a. (fenil-alanin, tirozin) i (3) heterocikline a. (triptofan, histidin i dr.). Aminophenazonum, aminofenazon, antipiretiko, analgetiko i antireumatsko sredstvo. aminopirin, v. Aminophenazonum.' aminopterin, antagonist pteroil-glutaminske kiseline (spreava pretvaranje pteroil-glutaminske kiseline u citrovorum-faktor). Aminothiazol, aminotiazol jedan od lekova iz grupe antitireoidnih supstancija. Upotrebljava se u leenju hipertireoza. amiotericin B, antibiotik izolovan iz aktinomicete Streptomyces nodosus; ima fungicidno i fungistatiko dejstvo. amiotrofika lateralna skleroza, v. sclerosis lateralis amyotrophica. amitriptilin, derivat dibenzocikloheptadiena, antidepresivno sredstvo. Ammonii chloridum, amonijum-hlorid, niador, unesen u organizam izaziva acidozu i poveava kiselost mokrae, slui i kao ekspektorantno sredstvo; oficinalan je prema naoj farmakopeji. Ammonii sulfogyrodalas, amonijum-sulfogirodalat, smea amonijum-soli sulfonskih kiselina, uljastih supstancija dobivenih destilacijom bituminoznih kriljaca, a sadri i male koliine amonijum-sulfata i vode; skoro crna, gusta tenost, slina katranu, svojstvena mirisa. Upotrebljava se kao antiseptiko sredstvo i sredstvo za ubrzanje resorpcije eksudata u kataru materice i eksudata u privescima; oficinalan je prema naoj farmakopeji. Ammonov bedem, bedem na medijalnoj strani hemisfernih modanih mehurova sa zadebljanjem njihova zida. Predstavlja zaetak posebne modane vijuge (gyrus fornicatus). Ammonov rog, v. cornu Ammonis. amnesia, amnezija, gubitak pamenja, neseanje; anterogradna a., gubitak pamenja za dogaaje koji su se desili neposredno po dolasku sebi iz stanja nesvesti; retrogradna a., gubitak pamenja za dogaaje koji su se desili pre nekog
3 Medicinski leksikon

amonijako vrenje oboljenja, gubitak svesti. V. epilepsia, commotio cerebri. amnion, unutranji ovoj (bla kouljica) ploda, kesasti ovoj ispunjen tenou. Poznat jo i kao vodenjak. U prvo vreme se nalazi na lenoj strani embriona u vidu amnionskog nabora, u ijoj se duplikaturi nalazi deo celomne duplje. Taj nabor je sastavljen od dva lista somatopleure (amnionski i horionski list), koji se stapaju iznad amniona u amnionsku duplju. amnionska ploa, leni list vanembrionskog mezoderma, koji se uvlai izmeu amniona i trofoblasta. amnionske rojte, oko pripoja pupane vrpce u preivara amnionski epitel pokazuje naroito razvijene rojte koje, oko pripoja, imaju bradaviasta zadebljanja (carunculae amnioticae). amnionski nabor, u toku stvaranja pravog amniona na lenoj strani embriona javlja se izdizanje somatopleure, u ijoj se duplikaturi nalazi deo celomne duplje. Amnionski nabor ograniava oko embrionalnog polja amnionski oluk. Sam nabor je sastavljen od dva lista somatopleure. Jedan je uputranji (amnionski list), dok je drugi spoljanji (horionski list), i ograniavaju na leima embriona amnionsku duplju. Kad se gleda kroz otvor ogranien amnionskim naborom (leni umbilikalni otvor), u dnu te duplje vidi se embrion. amnionski pupak, v. amnionski nabor. amodijahin, antimalarijsko sredstvo, deluje samo na eritrocitnu fazu. Amoeba, ameba, vrsta protozoa (praivotinja) koje se kreu pomou pseudopoda. Izvesne vrste izazivaju bolesti (npr. Entamoeba histolytica - amebnu dizenteriju). V. protozoa. amonifikacija, izdvajanje azota u obliku amonijaka prilikom razlaganja belanevina, peptona i aminokiselina. Proces amonifikacije moe se zbivati u prisustvu aerobnih i anaerobnih bakterija. amonijako vrenje, vrenje pri kome se iz ureje stvaraju amonijak i ugljen-dioksid. A. v. nastaje, npr., pod uticajem raznih mikroorganizama (Micrococus 33

amonijak ureae, Bacterium ureae i dr.) u mokrai, kad ova due stoji. amonijak, NHa, gas bez boje sa otrim osobenim neprijatnim mirisom. Odlino se rastvara u vodi a vodeni rastvor reaguje alkalno. Javlja se pri industrijskim procesima i truljenju organskih materija. U vodi moe da bude neorganskog i organskog porekla. Pokazatelj je fekalnog zagaenja vode. Moe se koristiti kao dehlorant. Izaziva nadraaj na kaalj, a 5-7 g m3 vazduha smrt. V. SoIutio ammoniae. amonijum-hlorid, v. ammonii chloridum. amonijum-magnezijum-fosfat, N4MgPCU, nalazi se u alkalnoj mokrai, gradi kristale koji lie na poklopac mrtvakog sanduka. Sin. trojni -fosfat. amonijum-silikofluorid, so silikofluorovodonine kiseline, kristalasti beli prah bez mirisa, veoma dobro rastvorljiv u vodi (156,3 g na lit. vode na 150C). Molekulska teina 178,16. Upotrebljava se za fluorisanje vode. amonijum-sulfat, (NH4)2SO4, amonijumova so sumporne kiseline, bela kristalna supstancija. Upotrebljava se za odvajanje pojedinih frakcija belanevina krvne plazme. amorfan, bezoblian, koji nema odreen oblik; (hem.) koji nije kristalan. amphiarthrosis, amfiartroza, zglobovi s prisustvom meuprostornih koturova umesto upljina u vidu zglobovnih koturova (v. discus) ili prstenova (menisci). amphikaryon, amfikarion, jedro zigota nastalog spajanjem mukog i enskog pronukleusa. Sadri diploidni broj hromosoma. Sin. synkaryon. amphimixia, amfimiksija, meavina mukog i enskog hromtina. ampicilin, polusintetski penicilin sa irokim spektrom, stabilan je u kiseloj sredini (moe se davati oralno), ali nije otporan prema dejstvu penicilinaze. amplektaciona tenja, tenja za telesnim posedovanjem odreene linosti. Ta se tenja ne poklapa u svemu s kontrektacionom. U mukarca ona nije samo tenja za prisnim telesnim dodirom (zagrljajem) nego i elja da se telo partnera
34

amputatio potpuno potini namerama subjekta i da se slomi svaki otpor objekta. amplifikacija (korisnost) kontrolnog sistema, stepen efikasnosti. Izraava se brojem koji pokazuje koliko puta je promena neke konstante u organizmu manja od prornene koja bi u odreenim uslovima nastala ako kontrolni sistem ne bi delovao. amplifikacija gena, prolazno poveanje broja gena za sintezu odreenih rRNK koje se deava u oocitima nekih vrsta. amplifikatori, sluni, sluni aparati za nagluve. Vrlo precizno i minuciozno izraeni tranzistorski aparati, koji se sastoje od mikrofona, pojaala, slualice i baterije. Izrauju ih specijalizovane fabrike. Neki su tako mali da se mogu smestiti u krilo naoara ili u kutijicu, koja je kao privesak smetena iza usne koljke. Manji aparati daju pojaanje zvuka do 40 puta, a vei 60-70 puta. Slue za audioloku rehabilitaciju nagluvih osoba. amplitudni diskriminatori i analizatori, elektronski ureaji koji se primenjuju u nuklearnoj medicini. Obavljaju odreene funkcije zavisno od amplitude impulsa koji dolaze na njihov ulaz. U ovu grupu instrumenata spadaju integralni diskriminatori, jednokanalni i viekanalni analizatori. ampularna trudnoa, vanmaterina trudnoa koja se razvija u ampuli jajovoda. ampulla, ampula, sud s grliem, trbuasto proirenje nekog cevastog organa; a. epiphrenica, epifrenika ampula, krukasto proirenje jednjaka iznad preage; varijetet, ne treba ga brkati sa hijatalnom hernijom. Utvruje se rendgenskim pregledom; a. hepatopancreatica Vateri, proirenje u zidu nishodnog dela dvanaestopalanog creva, gde se najee zajedno ulivaju uovod i izvodni kanal guterae. amputacioni neurom, v. neuroma. amputacioni ulkus, v. ulcus. amputatio, amputacija, odstranjivanje, najee hirurko, celog uda ili jednog njegovog dela. Visina a. odreuje se proirenou oboljenja ili povredom ekstremiteta. Vri se na tipinim mesti-

amputatio ma, koja osiguravaju dobar patrljak za protezu. A. dolazi najee u obzir u dijabetesnoj i starakoj gangreni, gangreni usled embolije zacepljujueg endarteritisa, gangreni usled arterijske embolije, malignih tumora, Raynaudove bolesti, ponekad u veoma tekim povredama ekstremiteta. A. se zove jo i odstranjivanje veih delova teIa (dojke, mukog polnog uda itd.); Alansonova a. cirkularna amputacija, pri emu patrljak dobiva vid upljeg konusa; amniotska a., amputacija ekstremiteta fetusa amniotskom trakom; aperiostalna a., amputacija u kojoj je pokosnica uklonjena s kostnog patrljka; Bierova a., osteoplastika amputacija, u kojoj povrine golenjae i linjae, nastale pri amputaciji gnjata, bivaju pokrivene periostno-kostnim kalemom uzetim sa golenjae; centralna a., amputacija u kojoj se oiIjak nalazi u sreditu patrljka ili u njegovoj blizini; Chopartova a., amputacija stopala u kojoj se ne odstranjuju petna i skona kost i drugi delovi noja. Naziva se mediotarzalnom a.; cineplastika a., amputacija u kojoj je patrljak obrazovan tako da moe sluiti motorikim zahtevima; Dieffenbachova a., v. operacija; Farabeufova a., amputacija noge na mestu izbora uz primenu velikog spoljanjeg renja; giljotinska a., brza cirkularna amputacija uda jednim potezom noa i pilom, pri emu nastala rana ostaje nezaivena zbog kontraindikacije, iz bojazni od daljeg razvoja ili ponovnog vraanja infekcije; Gritti-Stokesova a., modifikacija Grittijeve a.," pri kojoj se koristi prednji ovalni reanj; Grittijeva a., v. Grittijeva osteoplastika amputacija; interpelviko-abdominalna a., uklanjanje buta uz isecanje bone polovine karlice, sin. Jaboulayova a., meulopatino-grudna a., amputacija ruke uz istovremeno uklanjanje lopatice i kljunjae. V. interpelviko-abdominalna a.; Kirkova a., tendoplastika amputacija iznad glenja butnjae s priivanjem tetive etvoroglavog miia nad okrajkom preseenog femura; Le Fortova a., modifikacija Pirogovljeve amputacije pri kojoj se petna kost pre-

amyotrophia seca mesto vertikalno horizontalno; Lisfrancova a., uklanjanje dela stopala izmeu noja i donoja; Malgaigneova a., amputacija stopala ispod petne kosti; mediotarzalna a., v. Chopartova a.; osteoplastika a., spajanje, pribliavanje osveenih okrajaka susednih kostiju, koji nastaju amputacijom; patoloka a., amputacija jednog dela obolelog tela; Pirogovljeva a., v. Pirogovljeva osteoplastika amputacija; primarna a., vri se posle iezavanja aka- i pre nastajanja infekcije; a.pulpae, v pulpotomia; Sabanejevova a., osteoplastika amputacija, modifikacija Grittijeve amputacije noge. Mesto aice na povmnu preseka femura kao kalem stavlja se pare uzviice tibije; sekundarna a., amputacija koja se vri posle izleenja granulacione povrine; spontana a., otpadanje dela uda bez hirurke intervencije u leproznih, dijabetiara i pri Buergerovoj bolesti; Symeova a., amputacija stopala u visini skonog zgloba uz odstranjenje oba glenja; traumatska a., amputacija dela tela pri nesrenom sluaju; Vladimirov-Mikuliczova a., v. operacija. amygdala, v. tonsilla. amygdalitis, v. tonsillitis. amyloidum, amiloid, supstancija iji taan hemijski sastav nije poznat, mada sadri frakcije belanevina i polisaharida koji imaju u svojoj strukturi sumpor. Smatra se da je glikoprotein u kome je mukopolisaharid vezan za globulin. Taloenje amiloida prati dugotrajne infekcije, procese raspadanja tkiva, tuberkulozu, lepru, osteomijelitis. Smatra se da je rezultat poremeaja metabolizma belanevina. Taloi se u meuelijskim prostorima zidova najsitnijih arterija. Po izboru se boji jodom metil-violet i kongo-crvenom bojom. Verovatno je proizvod imunobiolokih procesa precipitacije u organizmu. Amylum, amilum, krob. amyotrophia, amiotrofija, suprotno od dobre uhranjenosti miia, njihovo suenje, atrofija; a. neuralis progressive, progresivna neuralna a., progresivna
35

anabolic!
primarna, nasledna miina atrofija, usled atrofije nervnih stabala s poetkom na nogama. Sin. morbus Charcot-Marie -Tooth; a. spinalis progressive, progresivna spinalna miina distrofija, endogeno oboljenje prednjih rogova sive supstancije kimene modine. Poinje veinom u mukaraca izmeu 25. i 45. godine s atrofijama malih miia aka, zbog kojih dolazi do deformacija (najpre majmunska aka, pa kandasta i najzad skeletna aka). Postoje fibrilarni trzaji, a refleksi se gase. Ako bolest pone u detinjstvu na miiima karlica i butina, po pravilu je familijarna i naziva se Werdnig-Hoffmannova bolest. Sin. Aran-Duchenneova bolest. anabolic i, hemijska jedinjenja koja potiu od testosterona (v. tamo), a koriste se kao lek za podsticanje anabolnih procesa (v. anabolismus). anabolizam, sinteza sloenih organskih materija u organizmu uz vezivanje energije. anabolni steroidi, sintetski steroidi, slini u hemijskom pogledu prirodnim androgenima, u kojih je jae izraeno anabolno dejstvo. anachoresis Ascoii, Askolijeva anahoreza, pojava nagomilavanja mikroorganizama iz cirkulacije u tkivima u kojima postoji zapaljenje. Ovi mikroorganizmi zatim bivaju uniteni, ali ako se to ne odigra, moe doi do aktivisanja dotada neaktivnog arita.

anaemia
haemorrhagica; a. aregenerativa, a. aplastica; autoimuna hemolizna a., steeni oblik hemolizne a. u koje je hemoliza izazvana prisustvom u plazmi toplih ili hladnih antitela protiv sopstvenih eritrocita; Biermerova a., a. perniciosa; Blackfan-Diamondova a., uroena hipoplastika a.; botriocefalusna a., a. megaloblastnog tipa izazvana parazitom Diphyllobothrium latumom; a. cameloidea, a. u kojoj postoje eliptoidni eritrociti; a. chlorotica, hloroza, stari naziv za a. zbog deficita gvozda u mladih devojaka; Cooleyeva a., v. thalassaemia; a.e dilutione, dilucijska a., prividna a. zbog poveanja krvne plazme; drepanocytosis, drepanocitoza, anemija srpastih eritrocita, nasledna hemolizna a. koja pripada hemoglobinopatijama. Potpuno se ispoljava samo u homozigotnom stanju, kada najvei deo hemoglobina u eritrocitima ini Hb-S. U heterozigotnom stanju postoje samo srpasti eritrociti bez izraenije a. Sin. Herrickova a.; a, elliptocytosis, v. a. cameloidea; a. erythf oblastica, eritroblastna a., svaka a. u kojoj se u perifernoj krvi nalaze eritrociti s jedrom (eritroblasti); a. essentialis, esencijalna a., primarna a., koja se javlja nezavisno od neke bolesti; a. Heinzovih telaaca, velika grupa hemoliznih anemija u kojih se u oteenim eritrocitima nalaze Heinzova telaca: a. haemolytica, hemolizna a., grupa anemija etiologije u kojih je a. uslovljena skraenim vekom eritrocita, koji ne moe da se kompenzuje ubrzanim stvaranjem eritrocita; a. haemolytica acquisita, steena hemolizna a.; a. haemolytica acuta, hemolizna a. u koje naglo nastaje hemoliza; a. haemolytica congenitalis, nasledna hemolizna a., zajedniko ime za sve hemolizne anemije u kojih postoje odreeni poremeaji (nasledni) eritrocita koji su povod za hemolizu; a. congenitalis nonspherocytica, zajedniki naziv za sve nasledne hemolizne a. u kojih ne postoje sferocitoza ili nenormalni hemoglobini; a. haemolytica infectiosa, poveana hemoliza izazvana infektivnim uzronicima, kao i protozoama; a. haemolytica mic-

anaciditas gastrica, v. achlorhydria.

anaemia, anemija, malokrvnost. Smanjenje broja eritrocita, koliine hemoglobina ili mase eritrocita u celokupnoj zapremini krvi, zbog nesrazmere izmeu veliine gubljenja (krvarenjem ili razgradnjom) i stepena obnavljanja eritrocita; a. achrestica, ahrestika a., megaloblastna anemija, koja ne odgovara na davanje vitamina 2; a. acuta, ime za sve anemije koje nastaju usled akutnog gubljenja velike koliine krvi ili akutne hemolize; Addisonova, Addison-Biermerova a., a. perniciosa; a.aplastica, a. zbog aplazije kostn sri^uvek postoji pancitopenija. Poznata i kao aleukia
36

anaemia roangiopathica, intravaskulna hemolizna anemija u mikrocirkulaciji koja izaziva fragmentisanje eritrocita; a. haemolytica toxiea, a. izazvana toksikim iniocima; a. haemorrhagica, a. nastala posle akutnog gubljenja veih koliina krvi; a. hypochromica, hipohromna a., u koje postoji izraeno smanjenje hemoglobina u eritrocitima; eritrociti su obino smanjeni (mikrociti); a. hypochromica hyposideremica, hipohromna anemija s istovremenim smanjenjem koliine gvozda u serumu; a. hypochromica microcytica, hipohrmna a. s malim eritrocitima; a. hypoplastica hipoplastika a., refraktarna a. zbog hipoplazije eritrocitne loze, bez leukocitopenije ili trombocitopenije; a. izazvana kozjim mlekom, makrocitna a. u dece (naroito u Nemakoj i Italiji), izazvana kozjim mlekom kao glavnom hranom; Ledererova a., akutno nastala hemolizna a. nepoznate etiologije; a. macrocytica, makrocitna a., a. raznovrsne etiologije u koje postoje eritrociti vei nego normalni koji sadre vee koliine hemoglobina; a. megaloblastica, megaioblastna a., u koje postoje megaloblasti u kostnoj sri; a. microangiopathica, a. haemolytica microangiopathica; a. microcytica, a. s malim eritrocitima, obino u hipohromnoj a.; a. myelophthisiea, mijeloftizna a., v. leukoerythroblastoste; a* neonatorum, a. u novoroenadi, obino izraz za fetusnu eritroblastozu; a. normocytica, normocitna a., a. u koje postoji proporcionalan pad hemoglobina, hematokrita i broja eritrocita u cmm; a. nutritiva, nutritivna a., a. u koje nedostaju pojedini nutritivni inioci eritrocitopoeze; a. osteosclerotica, a. koja je posledica skleroze kostne sri; a. perniciosa, perniciozne a., megaloblastna a., zbog loe apsorpcije vitamina 2 u ileumu, usled deficita unutranjeg inioca eludanog soka ispoljava ginotropni karakter: ee je u ena nego u mukaraca. Sin. Addison-Biermerova a., Biermrova. a.; a. physiologica, fizioloka a., normohromna i normocitna a., koja se normalno javlja u drugom ili treem mesecu ivota; a. posthae-

anaerobni kapacitet morrhagica, a. haemorrhagica; a. pseudoleucaemica infantum, sin drom anemije, lukocitoze, splenomegalije, oteenih limfnih lezda, koji u male dece mogu izazvati infekcije, po thranjivanje i hemoglobinopatije; a. osetljiva na piridoksin, vrsta sideroblastne a. u koje postoji povoljno reagovanje na piridoksin; a. refractaria, a. aplastica; a. refractaria sideroblastica, sideroblastna a. koja ne reaguje na antianemijske lekove; a. secundaria, se kundarna a., a. koja se javlja u toku od reenih bolesti; a. sideraemica, sideremijska a., zajedniko ime za sve a. u ko jih su vrednosti gvozda u serumu nor malne ili poveane, ali se gvoe ne iskoriuje za sintezu hemoglobina; a. sideroachrestica, sideroakrestika a., a. sideroblastica; a. sideroblastica, side roblastna a., grupa a. u kojih na raznim mestima sinteze hema postoje poreme aji, tako da se gvoe nagomilava u e lijama retikuloendotelskog sistema i u eritroblastima, koji su tada poznati kao sideroblasti; a. sideropenica, sideropenijska a., a. u kojih je smanjena koliina gvozda u serumu, uglavnom u a. zbog deficita gvozda u organizmu i u infekci jama; von Jakschova a., pseudoleucae mica infantum; a. zbog deficita folne kiseline, megaloblastna anemija, esta u trudnoi; a. zbog deficita enzima dehidrogenaze glikoza-6-fosfata (G-6-PD), nasledna hemolizna a., zbog deficita spomenutog enzima, koja obino nastaje posle uzimanja odreenih Iekova. anaeroban, kome za ivot nije potrebno prisustvo vazduha (molekulskog kiseonika). anaerobna respiracija ili anaerobno disanje bakterija, disanje pri kome su krajnji primaoci vodonika neka neorganska jedinjenja (nitrati, sulfati, karbonati), a ne kiseonik, jer se disanje obavlja bez prisustva kisepnika. anaerobni kapacitet, najvea koliina energije ili najvei intenzitet rada koji se moe ostvariti korienjem izvora energije bez direktnog uea kiseoni37

anaerobno kultivisanje bakterija

ka. Zbog ogromnog utroka energije trajanje ogranieno na 30-40 sekundi. Pokazatelj je maksimalni kiseoniki dug koji se moe podneti. V. kiseoniki dug. anaerobno kultivisanje bakterija, v. kultivisanje bakterija. anaesthesia, anestezija, neosetljivost uopte, gubitak osetljivosti izazvan boleu, oteenjem nervnog sistema ili anestetikim sredstvima; balansirana a., anestezija koja koristi vie anestetikih sredstava udruujui njihove dobre osobine, a izbegavajui toksike; bazalna a., anestezija koja deluje kao osnova za dalju i dublju anesteziju; bulbarna a., centralna anestezija usled lezije ponsa; a. caudalis, anestezija izazvana ubrizgavanjem lokalnog anestetika u kaudalni ili sakralni kanal; a. dolorosa, bolna neosetljivost, gubitak oseaja za dodir, bol i temperaturu, praen bolovima; teki bolovi posle pojave paralize koja nastaje u izvesnim oboljenjima kiitiene modine; duboka a., anestezija izazvana velikim koncentracijama anestetika u organizumu. Nedostatak oseaja u kome se poloaju nalaze pojedini delovi tela; elektrina a., privremena anestezija izazvana prolaskom elektrine struje; endotrahealna a., opta anestezija pri kojoj se u dunik kroz usta, rede kroz nos, uvlai gumena ili plastina cev kroz koju bolesnik udie kiseonik i anestetike; epiduralna a., v. lokalna a.; histerika a., anestezija tela koja nastaje u histeriji; infiltracijska a., v. lokalna a.; inhalacijska a., anestezija koja se postie udisanjem inhalacijskih (gasnih ili isparljivih) anestetika; interkostahia a., v. lokalna a.; intraosalna a., anestezija izazvana ubrizgavanjem anestetika u strukturu kosti; intravenska a., unoenje anestetikog sredstva direktno u krvotok intravenskim putem. U cilju izazivanja anestezije najvie se koriste barbiturati s ultrakratkim dejstvom. Oni nisu pravi anestetici, ali kao odlini hipnotici brzo izazivaju san, a anestezija se zatim produbljuje inhalacijskim anesteticima. Sada postoje sredstva koja intravenskim putem izazivaju potpunu anesteziju; a. Ku-

anaesthesia
lenkampffovog pleksusa, lokalna a. gornjeg ekstremiteta izazvana ubrizgavanjem anestetika u neposrednu blizinu brahijalnog spleta; lokalna a., gubitak oseaja za bol u jednom delu tela ili itavom podruju tela bez gubitka svesti. Moe se postii primenom hladnoe, kompresijom nerava, anemijom tkiva i primenom lokalnih anestetika. Kompresija nervnih stabala i anemija tkiva ne koriste se vie za izazivanje 1. a., a anestezija primenom hladnoe ograniena je na odreene indikacije. Za lokalnu a. danas se najee koriste prokain, ksilokain, pantokain i dr. Dodavanje adrenalina lokalnom anestetiku produava njegovo dejstvo. Po nainu primene La. moe biti povrinska La. koja se vri nanoenjem (sprejanjem, premazivanjem, ukapavanjem) lokalnog anestetika na povrinu sluznica; infiltracijska La. postie se infiltracijom tkiva lokalnim anestetikom na mestu nameravanog operativnog reza ili oko operativnog polja; sprovodna La. (regionalna a.) oznaava prekid u provoenju nerva ili grupe nerava (spleta). Jedan od jednostavnih oblika sprovodne . je meurebarna a., kojom se postie prekid u provoenju meurebarnog ivca. Moe se izazvati prekid u provoenju grupe nerava (blokada pleksusa brahijalnog spleta). Jedan od oblika sprovodne - regionalne anestezije je i lumbalna ili spinalna a. Anestetik se uvodi u subduralni prostor lumbalnog dela kime, ime se postie prekid u sprovodljivosti nervnih korenova i spinalnih ganglija. Periduralna ili epiduralna a. podrazumeva unoenje lokalnog anestetika u prostor izmeu kotanog dela kimenog kanala i tvrde modanice na visini grudnog ili slabinskog dela kime. Jedan oblik periduralne a. je i ubrizgavanje lokalnog anestetika u sakralni kanal kroz sakralni zjap, ime se postie sakralna ili kaudalna a. Refrigeracijska a. je lokalna a. koja se postie hlaenjem ekstremiteta na koji je plasirana Esmarhova poveska. Opta a., besvesno stanje praeno miinom relaksacijom i neosetljivou na bolove, koje se koristi pri izvo-

38

anaesthetics
enju hirurkih intervencija. Moe se izvesti inhalacijskim ili intravenskinS anesteticima; etarska a., hirurka a. koja se postie udisanjem etarskih para i oznaava gubitak svesti, oseaja za bol i miinu relaksaciju; a. olphactoria, olfaktorna a., gubitak oseaja mirisa; a. optica, anestezija onog ivca koja ima za posledicu privremeno slepilo; paravertebralna a., oblik lokalne a. koji se postie blokadom spinalnih ivaca na njihovom izlasku iz kimenog kanala; parcijalna.a., a. pri kojoj je sauvan izvestan stepen senzibiliteta; rektalna a., anestezija izazvana unoenjem anestetika u rektum; segmentna a., gubitak osetljivosti koji zahvata segment tela, a nastaje usled oteenja jednog ivanog korena; a. sexualis, seksualna a., polna neosetljivost, odsustvo interesa za polni odnos; a. splanhnikusa, blok-anestezi-ja pri operacijama u gornjem abdomenu, postie se ubrizgavanjem lokalnog anestetika u predeo polumeseaste ganglije; a. stabla II i III grane trogranog ivca, neosetljivost celog inervacionog podruja maksilarnog ili mandibularnog ivca. Anestetiko sredstvo se unosi u predeo u kome nerv naputa bazu lubanje; steroidna a. oblik intravenske anestezije; postie se i.v. ubrizgavanjem steroida (Viadrila), koji nema hormonsko delovanje; subperiostna a., a. nastala ubrizgavanjem lokalnog anestetika ispod periosta; taktilna a., gubitak ili oteenje oseaja dodira; termika a., gubitak oseaja toplote; traumatska a., gubitak osetljivosti izazvan povredom ivca; unilateralna a., gubitak oseaja na jednoj strani. anaesthetica, anestetici, lekovi ili sredstva koja se koriste za uklanjanje oseaja bola; lokalni a., sredstva ije je anes-tetsko delovanje ogranieno na deo tela u koji je uneto; opati a., sredstva koja, uneta u organizam, izazivaju optu anesteziju; povrinski a., lokalni anestetici koji se primenjuju direktno na mesto koje treba anestezirati (obino sluznice).

analgesia
anafilaktiki ok, tipina alergijska reakcija ranog tipa sa sistematskom reakcijom. Javlja se posle ponovnog unoenja iste supstancije. anafilaktogen, antigen koji izaziva anafilaksiju. Veinom je belanevinaste prirode. anafilatoksin, medijator zapaljenjske reakcije, izaziva degranulaciju mastocita i bazofimih leukocita pri emu se oslobaaju bioloki aktivni amini (histamin). A. nastaje u procesu aktivacije komplementnog sistema (v.komplement). anaforeza, v. elektroforeza. anafrodizija, manja ili vea seksualna otupelost i neosetljivost. Sin. anhedonija. anagocitiko dejstvo, dejstvo koje se pri upotrebi neke mineralne vode ispoljava usporavanjem razvoja ivih elija. anagotoksiko dejstvo, dejstvo nekih mineralnih voda koje se suprotstavlja potencijalnoj, ali ne i manifestnoj toksinosti. Ova osobina prema nekim toksinima utvrena je ogledno sa pojedinim mineralnim vodama. To dejstvo na neke toksine nejednako je i zavisi od prirode vode. analbuminaemia, analbuminemija, bolesno stanje usled deficita ili potpunog odsustva albumina u krvnoj plazmi. analeptica, analeptici, sredstva za oivljavanje, deluju nadraajno na vitalne centre u izduenoj modini (centar za disanje, vazomotorni centar) i na koru velikog mozga. Primri ovakvih lekova su pentazol, niketil-amid, kofein i dr. analfalipoproteinaemia, analfalipoproteinemija. Sin. Tangierova bolest. V. bolest analgesia, analgezija, gubitak osetljivosti za bol; neuroleptika a., intravensko ubrizgavanje lekova, jednog neuroleptika i jednog analgetika u cilju ukidanja bolova, pri ouvanoj svesti, u cilju izvoenja hirurke intervencije; opstetri* ka a., davanje lekova, izvoenje lokalne anestezije (kaudalni blok) ili udisanje inhalacionih anestetika u cilju izazivanja bezbolnoti ili ublaavanja bolova u toku poroaja.
39

anafilaksijski enteritis, v. enteritis. anafilaktika kriza v n.sts.

analgetica analgetica, analgetici, sredstva koja ublaavaju odnosno suzbijaju oseaj bola. analizatori, elektronski instrumenti koji se primenjuju u nuklearnoj medicini; jednokanalni a., ureaji s dva nivoa diskriminacije, koji daju izlazni impuls ija je amplituda u kanalu izmeu 2 nivoa diskriminacije; viekanalni a., ureaji koji klasifikuju ulazne impulse po amplitudama u vei broj kanala. analna opna, marna opna, manji zadnji (repni) deo urorektalne pregrade. analne kvrge, marne kvrge koje se nalaze uz mar. analni erotiari, osobe koje s posebnim zadovoljstvom podvrgavaju pri defekaciji najveim naporima marni predeo, koji im je prvorazredna erogena zona. analni predeo, v. regio analis. analog azotne baze, purin ili pirimidin ija se struktura deliniino razlikuje od strukture normalne azotne baze; neki od analoga se mogu ugraivati u nukleinske kiseline umesto normalnih baza. anamnesis, anamneza, podaci dobiveni od bolesnika, njegove rodbine ili nekog iz njegove okoline o sadanjoj bolesti, bolestima koje je ranije preleao i podaci o njegovoj porodici i okolini u kojoj ivi. anamnestika reakcija, sekundarni imuni odgovor. V. imunoloka memorija. anamnezijski, koji pripada anamnezi. V. anamnesis. anaphrodisiaca, anafrodizijaci, sredstva koja suzbijaju polni prohtev. anaphylaxis, anafilaksija, alergija, preosetljivost izazvana anafilaktikim (homocitotropnim) antitelima. U oveka to su IgE-antitela (v. homocitotropna antitela; IgE). U anafilaksnoj reakciji uestvuju antitelo, antigen i bioloki aktivni amini (medijatori reakcije) koji se oslobaaju iz mastocita i bazofilnih granuloita za koje su vezana antitela (v. alergijske reakcije). anaplasia, anaplazija, pretvaranja elija u primitivnije, embrionske ili nediferentovane oblike.
40

anastomosis anasarca, anasarka, uopteno nagomilavanje tenosti u tkivnim prostorima potkonog masnog tkiva. anastomosis, anastomoza, spojnica; (l)komunikacija izmeu dva krvna suda putem pobonih grana; (2)otvor stvoren hirurkim putem, traumatskim ili patolokim procesom izmeu dva prostora ili organa normalno odvojenim jedan od drugoga; antiperistaltika a., enterostomija, spojnica izmeu zjapa segmenata creva tako da peristaltiki talasi segmenata imaju meu sobom suprotan pravac; arteriovenska a., krvni sud koji spaja arteriju i venu i vri ulogu santa u zaobilaenju kapilara. Ona se izvodi i hirurkim putem; Braunova a., stvaranje anastomoze izmeu dovodne i odvodne crevne vijuge blizu gastroenterike stome (gastrojejunstomije) u cilju izbegavanja pogrenog opticaja (circulus vitiosus) eludanog i duodenumskog sadraja; Cladoova a., anastomoza izmeu apendikularne i jajnike arterije u istoimenoj vezi; Galenova a., anastomoza gornjeg i donjeg grkljanskog nerva; izoperistaltika a., anastomoza izmeu dve vijuge creva postale na taj nain to se u oba spojena dela peristaltiki talasi kreu u istom smeru; portosistemska a., anastomoza izmeu portne i sistemske (kavne) venske cirkulacije u cilju smanjivanja portne hipertenzije; Riolanova a., anastomoza izmeu gornje i donje mezenterne arterije; Rouxova Y-a., anastomoza tankog creva u vidu slova Y koja se izvodi na taj nain to se zjap preseene jedne vijuge spaja sa stranom druge vijuge; terminoterminalna a., (1) hirurka anastomoza izmeu perifernog kraja arterije s centralnim krajem odgovarajuCe vene i izmeu centralnog kraja arterije i perifernog kraja odgovarajue vene; (2) spajanje zjapa kraja dva crevna segmenta hirurkim putem; ureterouretelna a., operacija kojom se spajaju zjapovi istog uretera koji je pri povredi prekinut ili mu je jedan deo operativno odstranjen zbog patolokog procesa na njemu.

anastomozni anastomozni, ono to pripada i u vezi je s anastomozom. anastomozni ulkus, v. ulcus. anatom, strunjak koji se bavi anatomijom. anatomija, nauka koja se bavi prouavanjem oblika i grae tela ivih bia i odnosima izmeu pojedinih delova tela; topografska a., deo anatomije koji prouava poloaje i meusobne odnose organa po predelima tela. anatomohirurki, ono to se u isto vreme odnosi na anatomiju i hirurgiju. anatomska burmutica, v. fovea radialis. anatomska nomenklatura, v. nomina an at o mica. Andersenova bolest, v. glycogenoses. androfilna homoseksualnost, v. homoseksualnost androgamon, supstancija koju proizvode semeglavci i koja uzima udela u procesu oploenja. Istraivanja su otkrila ove vane injenice: (1) ginogamon I aktivie pokrete semeglavaca i, privlaei ih, olakava oploenje; (2) androgamon I tei da paralizuje semeglavce, to verovatno produuje njihovu oplodnu mo; (3) ginogamon II izaziva zgomilavanje semeglavaca samo u velikim dozama. U manjim dozama izaziva zgomilavanje semeglavaca stranih vrsta i spreava hibridovanje; (4) androgamon II olakava prodiranje semeglavaca rastapanjem zatitnog omotaa. androgene supstancije, supstancije koje u mukih polno nezrelih ili kastriranih ivotinja prouzrokuju razvijanje mukih sekundarnih seksualnih odlika (testosteron, androsteron, dehidroepiandrosteron itd.). androglotija, dubok glas mukog tipa u muki uobliene ene. androidna gojaznost, v. gojaznost, android na. androidna ena, muki uobliena ena. androlog, strunjak za andrologiju. V. an drologia. andrologia, andrologija, nauka koja se bavi prouavanjem maskuline konstitucije i bolestima mukih polnih organa, posebno mukih reproduktivnih organa.

aneroidni barometar andropauza, klimakterijum u mukarca; naziv se smatra neprikladnim jer se u andropauzi ne javljaju kliniki znaci i simptomi koji se javljaju u menopauzi. androspermije, v. determinacija pola. androstan, ugljovodonik iz koga su, moe se smatrati, izvedeni svi hormoni nazvani androgeni (9 - steroidi). Postoje dva stereoizomerna izomera, i to 5a - androstan i 5 - androstan. Testosteron je najvaniji hormon iz grupe androgena. androtrihija, prekomerno razvijena dlakavost bruika u androidne ene. androtropne bolesti, v. bolest. anemija, v. anaemia. anemijski infarkt, v. infarctus. anemograf, aparat za registrovanje brzine i pravca vetra. Aparat se sastoji od motora s vetrokazom i izdubljenim poluloptama na krstu, kao i od aparata za registrovanje. anemometar, aparat za merenje brzine vazdunog strujanja (vetra). Razlikuje se: diferencijalni a., a. koji se upotrebljava za merenje vetra male brzine, naroito pri ravnomernom kretanju vazduha, kao, npr. pri ispitivanju vetake ventilacije, da se ustanovi koliina vazduha koja ulazi i izlazi kroz ventilacione cevi; dinamiki a., koji brzinu vetra izraunava po broju okretaja jednog rotacionog ureaja: statiki a., koji brzinu vetra izraunava po njegovom pritisku. anencephalia, anencefalija, manji ili vei nedostatak lubanje i mozga. anergia, anergija, imunoloka hiporeaktivnost; nastaje usled nedostatka limfocita, smanjene produkcije limfokina, smanjene produkcije leukocita, zraenja poremeaja lizozimnog enzimskog sistema, pothranjenost, nedostatka antitela usled poremeaja diferencijacije B-limfocita, nedostatka nekih komponenata komplementa i dr. Stepen anergije zavisi od faktora koji su je uslovili. aneroidni barometar, sprava za merenje atmosferskog pritiska u kojoj se nalazi kutijica s vakuumom koja se pod uticajem spoljnog pritiska vie ili manje ugiba, a te promene se prenose na kazaljku koja se kree pp skali barometra.

41

anerotizam anerotizam umanjen ili odsutan polni prohtev. anestezijski ok, v. ok. anestezijski tehniar, medicinski tehniar obuen da pomae lekaru anesteziologu u poslovima anestezije. anesteziolog, lekar specijalista za anesteziologiju. arietodermia, anetodermija (labavost koe usled gubitka elastinih vlakana u krznu); a. maculosa, u poetku crvenkaste, zatim beliaste, sitno naborane, atrofyne pege. Sin. dermatitis atrophicans maculosa; a. striata, v. striae atrophicae. aneuploidia, aneuploidija, varijacija u broju hromosoma, samo u pogledu vika ili manjka pojedinih hromosoma u njihovim kompletima (genomima), a ne u smislu promene broja celih kompleta. U Downovom sindromu postoji, npr. trisomij.a - ukupno 47 hromosoma (2 N +1), a u Turnerovom sindromu monosomijaza -ukupno 45 hromosoma (2N- 1), gde N oznaava haploidan broj hromosoma. Aneurini chloridum, aneurinhlorid, v. Thiamini chloridum. aneurysma, aneurizma, ogranieno proirenje arterije koje nastaje istezanjem svih slojeva njenog zida; a. arteriosclerotica, arteriosklerotika a., prouzrokovana procesom arterioskleroze u zidu arterije; a. arteriovenosum, arteriovenska a., nenormalna veza izmeu arterije i vene. Obino prouzrokovana traumatskom penetracijom kraj arterije i vene; a, cerebralis, a. na arterijama mozga. Njeno prskanje je est uzrok modanog krvarenja; a. congenitali, uroena. esto se javlja na povrnim krvnim sudovima velikog mozga; a. dissecans, razdruujua a. nastaje prodorom struje krvi izmeu slojeva zida arterije; a. mycoticum., mikotika a. Nastaje u manjim arterijama na mestu gde je lokalizovani zapaljenjski proces prouzrokovao dovoljno slabljenje zida arterije i doveo do irenja; a. syphiliticum, sifi lisna a., pozna manifestacija sifilisa, obino nastaje u uzlaznom delu luka aorte, u trbunom delu aorte ili u drugim sifi-

angina lino promenjenim arterijama; a. spuria, lana a., obino je organizovani hematom koji je u vezi sa zjapom arterije. Zid aneurizme u ovakvim sluajevima ne sadri elemente zida arterije. aneurysmectomia, aneurizmektomija, ekstirpacija aneurizme uklanjanjem njene kese. aneurysmoplastica, aneurizmoplastika, plastika arterije u leenju aneurizme. aneurysmorrhaphia, aneurizmorafija, operacija saivanja aneurizme. aneurysmotomia, aneurizmotomija, operacija prosecanja aneurizmne kese. angiectasia, angiektazija, proirenje krvnih i limfnih sudova; a. cavernosa multiplex fibrinopenica, v. Kasabach-Merrittov sindrom. angiitis, zapaljenje -krvnog ili limfnog suda; a. cutanea allergica, a. izazvan alergijskom reakcijom, ispoljen u vidu makule, papule, vezikule, urtike i dr.; a.necroticans, poliarteritis; a. visceraHs, izraz za grupu poremeaja ispoljenih u vidu naroitih promena u malim arterijama u toku oboljenja poliarteritis nodosa, a. allergica i lupus erythematosus disseminatus. Sin. vasculitis. angina, (1) akutno zapaljenje krajnika i drela s pojavom temperature, guoboIje, oteanog gutanja i otoka podvilinih lezda. Angina je posledica kapljine infekcije bakterijama, virusima i gljivicama. Klinika slika i prognoza zavise od prirode etiolokog faktora; a. agranulocytica, agranulocitna angina, angina praena veoma izraenim padom broja belih krvnih zrnaca u perifernoj krvi, uz nekrotike ulceracije sluznice usta i drela. U veini sluajeva je prouzrokovana preosetljivou na toksiki efekat izvesnih lekova (najee amidopirin) ali i dinitrofenol, arsfenamin, tiouracil i sulfonamidi; difterika a., v. diphtheria; gljivina a., mleac (izaziva Candida albicans), angina koja stvara bele, takaste kolonije ili trone naslage na krajnicima, a esto i na sluznici usta i desni; a. lacunaris, lakunarna angina, tei oblik gnojnog zapaljenja krajnika, koji su poveani, crveni i obloeni ukastim epiima koji mogu da se sliju u skrame.

42

angina Ide s visokom temperaturom, glavoboljom i otokom podvilinih limfnih lezda. Sin. a. follicularis; a. Ludovici, phlegmona baseos oris, flegmona dna usne duplje, akutno flegmonozno zapaIjenje mekih delova ispod jezika, obino nastalo na osnovu meovite aerobnoanaerobne infekcije, koja rapidno napreduje. Katkad je zahvaena samo loa iznad dijafragme oris ili ispod nje, katkad i obe. Potrebno je hirurki otvoriti flegmonu, a esto i izvriti traheotomiju zbog pro.pratnog edema grkljana; a. monocytaria, monocitna a., virusno oboljenje. Jako zapaljenje tonzila prate due povienje telesne temperature i monocitna reakcija u krvi; mononukleozna a., v. mononudeosis infektiva; a. phlegmonosa, flegmonska a., difuzno i infiltrativno zapaljenje u krajnicima i u okolnom tkivu; streptokokna a., angina koja se odlikuje visokom temperaturom, jakim crvenilom gue i gnojnim epiima ili skramama na tonzilama; a. syphilitica, sifilisna angina, nije oboljenje tonzila, nego sifilisni eritem na slobodnom rubu mekog nepca u ranom drugom stadijumu bolesti; a. ulceromembranacea (Plaut-Vincenti), ulceromembranska a., usnim spirohetama i vretenolikim bacilima izazvano zapaljenje koje se ne lokalizuje samo na krajnicima nego i na sluznici usne duplje i obraza; virusne a., angine koje obino imaju blag tok s kataralnim ili vezikuloznim promenama, a izazivaju ih respiratorni virusi; (2) grevit, vrlo izraen bol, koji se danas skoro iskljuivo upotrebljava da oznai pektoralnu anginu; a. abdominalis, crevna a., vrlo izraen bol u trbuhu, koji je najee u vezi sa aterosklerozom abdominalnih, naroito mezenterijskih arterija; a. cordis, a, pectoris; a. cruris, claudicatio intermittens; a. decubitalis, srani bol (pektoralna angina) koja se javlja pri leanju; a. hysterica, bol koji simulira pektoralnu anginu u histerinih osoba; a. intestinalis, a. abdominalis; a. pectoris, pektoralna angina, paroksizmni bol u grudima, obino iza grudne kosti, praen oseajem guenja i neminovne sm-

angiokardioscintigrafija rti, uslovljen anoksijom miokarda, a izazvan uzbuenjem ili fizikim naporom. Sin. a. cordis, angorpectoris, stenocardia; a. pectoris vasomotoria, prekordijalni bol zbog vazomotornih poremeaja u venanim arterijama, bez organskih promena u njima; preinfarktna a., status anginosus; Prinzmetalova a., vrsta a. pectoris koja se javlja u miru, dok fizike radnje nisu praene stenokardijom. Ovi napadi praeni su uzdizanjem ST-segmenta; a. sine dolore, koronarna insuficijencija u koje ne postoji stenokardija. anginozni napad, v. stenocardia. angioblasti, mezodermne elije koje stvaraju krvne sudove i elije. angiocardiographia, angiokardiografija rendgenografija velikih krvnih sudova i sranih upljina posle ubrizgavanja kontrastnog sredstva (visokoprocentni rastvor organskog jodnog preparata, npr. Joduron, Jodamid, Urovison). Ubrizgava se u venu ruke (obino desne), vratnu venu ili preko katetra neposredno u srce. angioderm, v. angioblasti. angiographia, angiografija, rendgensko snimanje krvnih sudova posle ubrizgavanja nekog pozitivnog kontrastnog sredstva u njih. V. phlebographia, arteriographia. angiohaemophilia, angiohemofilija, nasledni hemoragijski sindrom koji se nasleuje autosomno dominantno i u kojeg postoji sklonost krvarenju po koi i sluznicama. Krvarenje je posledica nenormalnosti krvnih sudova, loe adhezivnosti trombocita i smanjenja VIII inioca koagulacije. Sin. v. Willebrandova bolest angioid streaks, (eng.) javlja se u sklopu Grnblad-Strandbergovog sindroma. Pukotine u Bruchovoj opni sudovnjae, koje se na onom dnu vide kao neobine linije, obino u blizini papile vidnog ivca. Promene napreduju i dovode do tekih komplikacija na onom dnu. angiokardiografija, v. angiocardiographia. angiokardioscintigrafija, v. scintigrajija.
43

angiokeratoma

anhidrid i enina (v. tamo) na jedan krvni globulin (angiotenzinogen) nastaje angiotenzin I, koji pod dejstvom jedne peptidazo (converting enzyme) prelazi u aktivni oktapeptid, angiotenzin II (koji se pod dejstvom razliitih peptidaza pretvara u neaktivne peptidne fragmente). angiotrib, vrlo snana kleta sa zavrtanjem za stezanje; instrument slui zarobljavanje tkiva u kome se nalazi arterija, ije se krvarenje na ovaj nain zaustavlja. angiotripsija, zaustavljanje krvavljenja primenom angiotriba. angulatio condyli mandibulae, stvaranje abnormalno velikog ugla izmeu disk/kovanih patrljaka prilikom prelom* kondila donje vilice. angulus, ugao; a. infectiosus (stomatitis angularis), vale, kontagiozno, infektivno oboljenje usnog otvora (jednostrano ili obostrano): ogranieno crvenilo, razjedena sluznica, naprsline, krvarenje, bol. Uzronici su streptokoki ili gljivice (Candida albicans). Traje vie nedelja ili meseci, navraa se. Znaajnu ulogu igra i nedostatak vitamina 62 (laktoflavina ili riboflavina); a. Ludovici, a. sterni, ugao na grudnoj kosti izmeu njene drke i trupa. Sin. stomatitis angularis; a. oculi, v. canthus; a. oris, usni ugao; a. pontocerebellaris, pontocerebelarni ugao, koji grade bone strane mosta i izduene modine, s jedne strane, i prednja strana malog mozga, s druge strane. Spreda ga zatvara zadnja strana piramide slepoone kosti. Sadri krvne sudove i modane ivce (V-XI); a. visorius, v. vidni ugao. anhedonija, seksualna otupelost i neosetIjivost sladostrasnih oseaja (uivanja). Sin. anafrodizija. anhidrid, jedinjenje koje nastaje kada se iz baza ili kiseoninih kiselina odvoji voda. Iz baza nastaju anhidridi baza ili bazni oksidi, a iz kiselina anhidridi kiselina ili kiseli oksidi. Iz organskih kiselina nastaju anhidridi organskih kiselina, koji nastaju odvajanjem vode iz dve kai boksilne grupe.

angiokeratoma, angiokeratom, grupisane kavernomatozne malformacije do veliine graka s lako oroanom povrinom; a. corporis diffusum Fabri, preteno po trupu rasejani angiokeratomi. Istovremeno postoje povien krvni pritisak i hipertrofija levog srca; a. digitorum acroasphycticum Mibelli, angiokeratomatozne tvorevine na dorzalnim stranama prstiju aka, odnosno na monicama. angiologia, angiologija, grana medicine koja se bavi izuavanjem srca i krvnih sudova. angioma, angiom, benigni tumor nastao proliferacijom krvnih (hemangiom) ili limfnih (limfangiom) sudova. angiomatosis, v. bolest, Oslerova; a. retinae, anomalije kapilara u vidu tumora koji zahvataju mrenjau. Ovi hemangiomi mogu se javiti i u drugim delovima tela. Skoro uvek obole oba oka. Na onom dnu vide se veoma proirena i izvijugana arterija i vena, koje se stiu u tumorsku, okruglastu formaciju. Rede se nae vie ovakvih angiomatskih vorova na istom oku. V. bolest, Hippelova. angioneuroma, angioneurom, arteriovenska anastomoza koja se normalno nalazi u koi. Ukljuena je u mehanizam regulacije temperature. Neoplazma na staje proliferacijom elija koje gradi ovu anastomozu. angioneurosis, angioneuroza, patoloke pojave koje nastaju usled poremeene inervacije krvnih sudova. One mogu biti lokalne ili opte i ispoljavaju se na vie naina: trajno proirenje krvnih sudova koe praeno crvenilom i znojenjem (konstitucionalna a.), Quinckeov edem, Raynaudova bolest i eritromegalija. angioneurotiki edem, v. oedema. angioneurotiki spazam, v. spasmus. angiooedema, angioedem, v. oedema. angiopathia retinae traumatica Purtscher, v. retina. angiorrhaphia, angiorafija, zaivanje krvnog suda. angloscintigraflja, v. scintigrajija. angiotenzin, (hem.: dekapeptid), vazo konstriktorna materija u krvi; dejstvom
44

anhidrooksiprogesteron anhidrooksiprogesteron, v. pregneninolon.

anhidrosis, anhidroza, smanjenje ili prestanak luenja znoja; a. hypotrichotica, pored suvoe koe sa teleangiektazijama postoji poremeaj rastenja dlake, zuba, noktiju, suznih lezda. anhidrotica, anhidrotici, sredstva protiv znojenja. Znojenje se moe suzbijati davanjem atropina (koji suzbija mnoge sekrecije, pa i znojnu) ili agaricina ili kamforske kiseline (koji suzbijaju samo znojnu sekreciju). Lokalno znojenje (ruku i nogu) moe se suzbiti lokalnom primenom rastvora formaldehida (formalina). anhydraemia, anhidremija, smanjenje vode u krvnoj plazmi. Sin. dehydratio. anictericus, anikterian, bez ikterusa; u kojeg nema utice. anileridin, derivat fenil-piperidina, analgetiko sredstvo. anilidi, jedinjenja koja postaju iz anilina zamenom vodonika u grupi NH2 nekom acil-grupom, npr. acetilnom grupom, pri emu nastaje acetanilid, koji je ranije upotrebljavan kao antipiretiko i analgetiko sredstvo. anilin (aminobenzen), najjednostavniji aromatini amin; bezbojna tenost svojstvenog mirisa. Izaziva hronina profesionalna trovanja. V. anilizam. anilizam, profesionalno trovanje osoba koje rade s anilinom ili njegovim jedinjenjima. Pri tom pokazuju sledee tegobe i znake: u akutnom trovanju - glavobolju, vrtoglavicu, pospanost, oteenje miokarda, anemiju hemolitikog tipa i uticu. Moe doi do kolapsa, kome i smrti. Uz methemoglobinemiju mogu se otkriti Heinzova telaca, a u mokrai proizvodi anilina. U Kroninom trovanju: astenija, cefaleja, vertigo, tremor, cijanoza, egzematozne i verukozno-hiperkeratozne promenena koi. Na sluznici mokrane beike mogu nastati hematuriki cistitisi i papilomi, koji mogu evoluisati maligno. animalan, ivotinjski; .a. funkcije ili somatske nazivaju se funkcije primanja informacija i motorne reakcije koje se ostvaruju skeletnim miiima. Vegeta-

anizostenija
tivne funkcije bi bile sve one koje osiguravaju razmenu materija u organizmu, rastenje i razmnoavanje. Podelu je uneo francuski fiziolog (Bichat) poetkom XIX veka. aniridia, aniridija, nedostatak duice; traumatska a., nastaje posle tekih povreda one jabuice; uroena a. esto je udruena s drugim anomalijama one jabuice. V. irideremia. aniseiconia, anizeikonija, razlika u veliini i obliku slika na mrenjai oba oka. Usled tekoa u spajanju slika dolazi do smetnji u binokularnom vidu. Uzrok moe biti anizometropija. anisochromasia, anizohromazija, prisustvo u krvi eritrocita koji imaju obojenu samo perifernu zonu. anisochromia, anizohromija, razliita obojenost eritrocita zbog razliite koncentracije hemoglobina u njima; a. iridis, v. heterochromia iridis. anisocoria, anizokorija, nejednakost enica. Moe biti kongenitalna ili steena. est simptom nervnog sifilisa. anisocytosis, anizocitoza, prisustvo u krvi eritrocita ija veliina moe biti veoma razliita. anisometropia, anizometropija, nejednako stanje refrakcije oba oka, bilo razliite jaine iste refrakcione anomalije, bilo razliitih refrakcionih anomalija (npr. jedno oko je kratkovido, a drugo dalekovido itd.). Naroito velik stepen a. javlja se u jednostranoj afakiji. anisopoikilocytosis, anizopojkilocitoza, prisustvo u krvi eritrocita razliite veliine i razliitog oblika. anisorhythmia, anizoritmija, poremeaj sranog ritma u kojem postoji poremeaj sinhronizma u ritmu pretkomora i komora. anisuria, anizurija, naizmenina pojava oligurije i poliurije. anizogamija, seksualno spajanje gameta razliite veliine i strukture. anizostenija, poremeaj u ravnotei miine napetosti miinih grupa suprotnog dejstva. Poremeaj est u oboljenjima malog mozga. Ustanovljava se naroitom probom.
45

anjoni
anjoni, negativno naelektrisani joni. anketa, metod koji se koristi u istraivanju raznih drutvenih pojava s ciljem da se upoznaju odlike jednog podruja, jedne populacije, miljenja i shvatanja ljudi, razni vidovi ljudske delatnosti i si. I pored toga to anketa moe da se koristi u raznim oblastima, najveu primenu ima u drutvenim naukama (popis stanovnitva, ispitivanje naina ivota, prouavanje kvaliteta, kvantiteta i naina ishrane, prouavanje korienja slobodnog .vremena, proveravanje inteligencije ljudi, fizikih, socijalnih i mentalnih problema starih). anksioznost, strah, neprijatno oseanje nastalo usled nekog intrapsihikog konflikta koji izaziva doivljavanje pretee opasnosti ija priroda i poreklo pri svemu tome nisu dati svesti. ankyloblepharon, ankiloblefaron, sraslost onih kapaka. Moe biti delimina ili potpuna. Javlja se uroeno ili steeno. ankyloglossia, ankiloglosija, anomalija razvoja. Uzica jezika je kratka ili pripojena blizu vrha jezika, pa manje ili vie ograniava njegove funkcije. Sin. frenulum linguae breve, vezan jezik, sapet jezik. ankylopoeticus, ankilopoezni, ono to dovodi do ankiloze. V. ankylosis, arthrodesis. ankylosis, ankiloza, nepokretljivost i kru tost zglobova usled sraivanja zglobnih povrina kostiju (hrskavice), skvravanja zglobne ahure ili kontrakture ligamenata i tetiva; a. dentis, sraenje zuba za alveolnu aicu; ekstrakapsulna a., ankiloza koja nastaje skvravanjem struktura izvan ahure zgloba; fibrozna a., smanjena pokretljivost zgloba usled bujanja vezivnog tkiva; intrakapsulna a., nemogunost pokretanja zgloba posle oboljenja, povrede ili hirurke intervencije u unutranjosti zglobne ahure; kostna a., sraivanje zglobnih povrina kostiju usled proliferacije kostnih elija, to ima za posledicu nepokretljivost ili krutost zgloba; a. temporomandibularis, nepokretljivost ili
46

anomalna korespondencija mrenjae

smanjena pokretljivost donjevilinog zgloba; kada se javi u prvoj godini ili u ranom detinjstvu, izaziva zaostajanje razvitka donje vilice. V. micrognathic mandibularis. Ankylostoma, ankilostoma, konast parazit dug oko l cm. Najee boravi u duodenumu i tankom crevu; A. duodenale, rudarska glista, crevni parazit iz grupe crva (Nematodes) koji ivi poglavito u duodenumu, nagriza sluznicu i usisava krv. Jaja se razvijaju samo u mlakoj i vlanoj sredini (blato u rudnicima, tunelima, pirinanama). Izrasle larve, dolazei u dodir s koom nogu, ruku ili drugim delovima tela, prodiru kroz folikule dlaka u limfne sudove i kapilare, preko desnog srca dolaze u plua, penju se do grkljana, prelaze u jednjak eludac i u tanko crevo, gde izrastu, oplode se i ponovo nose jaja. Parazit izaziva bolest ankilostomijazu. V. Necaior americanus. Sin. Uncinaria duodenalis. ankylostomiasis, ankilostomijaza, oboljenje koje prouzrokuje parazit Ankylostoma duodenale (Uncinaria duodenalis). Praeno je eludano-crevnim poremeajima, bolovima u trbuhu, povienom temperaturom, progresivnom anemijom, bledilom, otocima i mravljenjem. Sin. uncinariasis. anodni trzaj, kontrakcija miia koja se javlja pri jednopolnom nadraivanju ivaca, kad je aktivna elektroda anoda.

anodni zraci, v. zraci.

anodontio, anodoncija, uroeni nedostatak zametka zuba; multiple a., nedostatak zametaka veeg broja zuba. V. oligodontio; parcijalna a*., nedostatak zametaka pojedinih zuba; totalna a., nedostatak zametaka svih zuba. cnoksian, koji pripada anoksiji ili je izazvan anoksijom.

anomalna korespondencija mrenjaa,

pojava kada se lik predmeta koji se posmatra ne stvara na oba oka na identinim (korespondirajuim) takama mrenjae. Ako bi se takve mrenjae stavile jedna iznad druge, te take se ne bi poklopile. V. neidentine take mreznjae.

anomaloskop anomaloskop, aparat za ispitivanje raspoznavanja boja. Omoguava tano odreivanje tipa uroenog poremeaja u raspoznavanju boja. anonychia, anonihija, nedostatak noktiju. Uroena ili steena agenezija u epidermolysis bullosa dystrophica, trihofitija, egzema. Anopheles, anofeles, rod komaraca u koji spadaju komari koji prenose malariju. anophthalmia, anoftalmija, v. anophthalmus. anophthalmus, anoftalmus, nedostatak jednog ili oba oka, uroen ili. steen. Sin. anophthalmia. anorchidia, anorhidija, odsustvo muke polne lezde (semenika) predstavlja retku pojavu. Treba iskljuiti prisustvo semenika trbunoj duplji (distopija) ili krajnju zakrljalost (aplaziju). anorectitis, anorektitis, zapaljenje zavrnog dela rektuma i anusa. anorexia, anoreksija, inapetencija, nejenost, nemanje apetita, nedostatak volje za jelo, naroito uivanja u jelu. Sin. inapetentia; a. men tali, mentalna a., primarno, jako izraeno krajnje mravljenje uz povraanje i amenoreju iz nedovoljno poznatih razloga, najverovatnije u neurotinih enskih osoba. anosmia, anosmija, gubitak ula mirisa. anosognosia, anozognozija, psihiki poremeaj u kome bolesnik nije svestan svoje bolesti ili nekog telesnog defekta (npr. oduzetosti jedne polovine tela). anostosis, anostoza, defektni razvoj kostiju. anovaria, anovarija, postojanje uroene aplazije jajnika. anovularna menstruacija, v. menstruatio. anoxaemia, anoksemija, nedovoljna koliina kiseonika u krvi. Moe biti posledica smanjene koliine kiseonika u vazduhu, smanjenja plune ventilacije ili difuzijskog kapaciteta respiracijske membrane ili smanjenja koliine hemoglobina u krvi. anoxia, anoksija, smanjenje ili nedostatak kiseonika; smanjenje koliine kiseonika u tkivima ispod njegovih fiziolokih vrednosti; anemijska a., a. zbog smanjenih vrednosti hemoglobina; anok-

antagonist sina a., a. zbog nedovoljnih koliina kiseonika u pluima; fulminantna a., nagli pad kiseonika u krvi; histotoksika a., a. izazvana nesposobnou tkiva da iskoriavaju kiseonik; miokardna a., nesposobnost venanog krvotoka da snabde miokard dovoljnim koliinama kiseonika; a. neonatorum, a. novoroenadi; stagnaciona a., a. zbog usporenog krvotoka kroz telesne kapilare; visinska a., a. uslovljena smanjenim pritiskom kiseonika na velikim visinama. ansa, zamka, vijuga, petlja; a. Heniei, Henleova petlja, deo mokrane cevice izmeu njenog ravnog i srednjeg dela; a. intestinalis, vijuga tankog creva, normalan savijutak tankog creva u obliku vijuge. antabus (anti abusus), zatieno ime za tetr aet il-tiur am-disulfid. Upotrebljava se za leenje alkoholiara. Unoenje antabusa izaziva preosetljivost prema alkoholu, a time se alkoholiari odvikavaju od unoenja alkohola. Pod imenom Disulfiramum (disulfiram) oficinalan je prema naoj farmakopeji. antacida, antacidi, antacidna sredstva, sredstva protiv kiseline u elucu; upotrebljavaju se u prekomernom luenju hlorovodonine kiseline u elucu (hiperaciditet) ili u oralnom trovanju nekom kiselinom. U elucu se kiselina moe hemijski neutralisati (v. Natrii hydrogencarbonas, Calcii carbonas, Calcii hydroxydum, Aqua Calais, Magnesii oxydum, Magnesii peroxydum, Magnesii subcarbonas) ili fiziki vezati (v. Magnesii trisilicas) ili se u elucu poveano luenje hlorovodonine kiseline moe suzbiti (v. atropin i Extractum Belladonnae). antagonist, koji ima suprotno dejstvo (neki miii, nervi ili neke hemijske supstancije); antagonistike dejstvo hormona, suprotno dejstvo hormona (npr. insulina i adrenalina na koncentraciju glukoze u krvi); (stom.) zub jedne vilice koji se artikulie sa zubom druge vilice. V. agonist; enzimski a., v. antimetaboliti; konkurentski a., v. antimetaboliti; metaboliki a., v. antimetaboliti.
47

antagonizam antagonizam, oprenost, suprotnost, suprotno dejstvo. ante, pred, napred, pre; kao prilog ili sastavni deo drugih reci oznauje da je neto vremenski ili prostorno pre ili ispred neeg (npr. ante mortem, pre smrti; anteversio, nagib u napred). ante mortem, oznaka da je bolesnik u predsmrtnom stanju. antebrachium, podlaktica, deo ruke izmeu lakta i korena ake. ante fleksija, v. anteflexio. anteflexio, pregib unapred, savijanje unapred; a. uteri, antefleksija materice, unapred nagnuta materica, poloaj materice kada je ona svojim telom savijena napred tako da ugao savijanja izmeu nje i njenog tela predstavlja tup ugao od oko 90 do 100 stepeni. Takav poloaj je normalan poloaj materice. antenatalna zatita, staranje o eni od poetka trudnoe do poroaja i predstavlja skup mera koje se sprovode za zatitu zdravlja trudnice i pravilnog razvoja ploda. Zatita se najbolje sprovodi organizovano, putem savetovalita za trudnice pri domovima zdravlja, bolnikim ustanovama i klinikama. U savetovalitima se vri sistematska kontrola trudnica i time i smanjuje broj patolokih trudnoa i poroaja, kao i procenat smrtnosti porodilja i novoroene dece. antepositio, (oft.) hirurko presecanje i pomeranje miia pokretaa one jabuice od njegovog pripoja prema napred u cilju korekcije strabizma; a. uteri, poloaj materice u kome je ela materica (telo i grli) potisnuta napred u pravcu prednjeg zida karlice (prema simfizi). anterior, postavljen napred, prednji: npr. facies anterior, prednja strana. anterogradna amnezija, v. amnesia. anteversio, ante verzija, nagnutost unapred, povaljenost; a. uteri, anteverzija materice, poloaj materice pri kome je ona svojim telom nagnuta napred, tako da izmeu njenog tela i grlia postoji ugao vei od 100 stepeni. Telo materice lei skoro normalno u maloj karlici ali grli odstupa od normalnog i upravljen je prema zadnjem zidu karlice.
48

antiandrogeni anthelix, predzavojak, ispupenje, reljef na spoljnoj strani usne koljke. Lei ispred zavojka (helix). anthelmintica, anthelmintici, sredstva protiv crevnih parazita. Izbor anthelmintikog sredstva zavisi od vrste crevnog parazita. Prilikom neopreznog davanja nekih anthelmintika moe doi do tekog trovanja. anthracosis, antrakoza, deponovanje uisanog uglja u pojedinim organima, u limfnim prostorima plua, u limfnim vorovima (antrakoza plua, koe i dr.). V. pneumonoconiosis; a. cutis, proimanje koe esticama uglja; a. pulmonum, antrakoza plua, proimanje plunog tkiva esticama ugljene praine ili ai. U jaem stepenu a.p. spada u profesionalna oboljenja. anthrax, antraks, crni prit, prostrel, bedrenica, teko akutno profesionalno oboljenje iz grupe zoonoza koje izaziva B. anthracis. Klinika slika i prognoza zavise od ulaznih vrata antraksnih bacila. Koni a. je najei i javlja se na licu i vratu. Karakteriu ga maligna pustula (crni prit) i elatinozni otok, koji se brzo iri, te jako deformie lice. Crevni a. nastaje upotrebom zaraene hrane i javlja se kao preteki toksiki enterokolitis s krvavo-sluzavim stolicama i loom prognozom. Pluni a. nastaje udisanjem praine u kojoj su antraksne spore, koje izazivaju preteku hemoragiku bronhopneumoniju s kolapsom i smrtnim ishodom. Antraksna sepsa se razvija prodorom bacila u krvotok i zavrava se smru. anti-(ant-), protiv (npr. antidot, protivotrov; anthelmintian, protiv crevnih parazita itd.). antiadrenergika sredstva, sredstva koja blokiraju adrenergike neurone (gvanetidin, bretilijum, metil-dopa, rezerpin itd.). antiandrogeni, materije koje kompetitivno blokiraju periferne receptore androgeno aktivnih receptora (v. androgene supstancije), posebno testosterona (v. testosteron) (materije koje izazivaju hemijsku kastraciju).

r
antianemijski inilac antianemijski inilac (princip) stari izraz, koji se danas vie ne upotrebljava, za spoljanji Castleov inilac. Danas se zna da je to vitamin 2- V, antiperniciozni faktor, vitamin Biz, antianemijski princip, v. antipermciozni faktor. antiastmatike cigarete, cigarete spravljene, uglavnom, od lia biljke Datura Stramonium, koja sadri alkaloid atropin. Upotrebljavaju se protiv bronhijalne astme. antibakterijski antiserum, \.antiserumi. antibiotica, antibiotici, supstancije biolokog porekla, tj. proizvodi ivih bia, koje spreavaju razvoj izvesnih patogenih bakterija ili ih unitavaju. Spravljaju se od kultura nekih vrsta gljivica i bakterija, a neki i sintetikim putem. Waksman je 1941. god. dao definiciju i uveo naziv antibiotik. antibiotikogram, rezultat ispitivanja osetljivosti mikroorganizama prema antibioticima i hemioterapeuticima. antibiotikografija, metoda koja slui dobivanju antibiotikograma. antibiotikoprofilaksa, upotreba antibiotika radi spreavanja pojave bolesti u osoba koje su bile izloene infekciji. antibiotikoterapija, leenje antibioticima svih oboljenja koja izazivaju bakterije, spirohete, rikecije i gljivice. antibioza, zaseban vid antagonizma izmeu dve ili vie vrsta raznih mikroorganizama. anticiklonsko strujanje, strujanje vazduha koje se obrazuje na prostoru visokog pritiska, maksimuma ili barometarskog maksimuma. Vetar krui u smeru kazaljke na asovniku na severnoj polulopti, a u obratnom smeru na junoj. anticipacija, tendencija da se neke nasledne bolesti javljaju sve ranije i u sve teem obliku u svakoj sledeoj generaciji. anticodon, antikodon, grupa od tri uzastopna nukleotida (triplet) transportne ribonukleinske kiseline (tRNK), koja prepoznaje odgovarajui kodon mRNK i komplementarno se spaja s njegovim tripletom u toku sinteze proteina, pri emu se odgovarajua aminokiselina
4 Medicinski leksikon

antiformin postavlja na svoje pravo mesto u polipeptidnom lancu. antidepressiva, antidepresivi, sredstva za suzbijanje depresije (inhibitori monojminooksidaze, amitriptilin itd.). antidiabetica, antidijabetici, lek koji, prvenstveno smanjujui poviene vrednosti glikoze u krvi, povoljno utie na aktuelni tok eerne bolesti (v. tamo). antidiarrhoica, antidijaroici, sredstva protiv proliva (npr., Tinctura Opii, albumin-tanat, bizmut-subgalat i dr.). antidifteriki serum, v. serum. antidiuretiki hormon, v. adiuretin. antidotum, antidot, protivotrov, sutuk, sredstvo (lek) protiv dejstva nekog otrova (npr., razblaeno sirce u trovanju kamenom sodom, dimerkaptopropanol u trovanju arsenom itd.). antidromno sprovoenje, sprovoenje impulsa uz akson ka telu neurona; suprotno od normalnog ortodromnog sprovoenja u ivom organizmu, gde impulsi putuju od sinapse ili od receptora du aksona do njegovih zavretaka. antidysenterica, antidizenterici, v. emetin, sulfaguanidin,. succinylsulfathiazol, phthalylsulfathiazol, carbarson, chiniofon (um). antiemetica, antiemetici, sredstva protiv povraanja koja deluju centralno (npr., skopolamin) ili periferno (npr. led koji se guta). antiestrogeni, supstancije koje podstiu luenje gonadotropnih hormona iz hipofize, odnosno otklanjaju inhibitorno dejstvo estrogena na luenje gonadotropnih hormona (npr., klomifen). antifebrin, v. acetanilid. antifoni, epovi za zatitu slunog organa koji se stavljaju u sluni hodnik i ostavljaju u njemu dogod traje izloenost industrijskoj ili drugoj jaoj buci. Umanjuju buku za 20-30 dcb. antiformin, meavina natrijum-hidroksida i natrijum-hipohlorita. Razara sve organske supstancije osim votanih supstancija i lipoida (od kojih se sastoji opna M. tuberculosis). Upotrebljava se za ho mogenizovanje ispljuvka koji se pregleda radi utvrivanja prisustva M. tuberculosis (metoda nagomilavanja); u
49

antigeni

antiphlogistica

stom. slui za ienje zubnih kanala u putridnom procesu, jer rastvara gangrensko tkivo i deluje antiseptiki. antigeni, visokomolekulne supstancije, najee proteini, sposobne da izazivaju specifinu imunsku reakciju; osnovna je produkcija antitela. Jedan antigen moe se praktino defmisati putem dva svojstva, i to (1) izazivaju stvaranje specifinih antitela i (2) specifino reaguju in vitro i in vivo s odgovarajuim antitelima. antigenska kompeticija, kompeticija antigena, spreavanje ili umanjenje imunog odgovora na jedan antigen ako se istovremeno ili sukcesivno unosi drugi antigen. Ima praktiki znaaj u pripremi polivalentnih vakcina, kada se mora utvrditi takav odnos izmeu raznih antigena u vakcini koji ne dovode do kompeticije. U francuskoj literaturi ovaj se fenomen esto naziva konkurencija antigena. antiglaukomatozna iridektomija, v. tridectomia. antihemofilijski faktor, v. antihemofilijski globulin. antihemofilijski globulin, belanevina plazme koja uestvuje u koagulaciji krvi i koja nedostaje u obolelih od hemofilije; antihemofilijski globulin A, ili VIII inilac koagulacije, nedostaje u plazmi obolelih od prave hemofilije; antihemofilijski globulin B, ili IX inilac koagulacije (Christmasov inilac), inilac koagulacije koji nedostaje u hemofiliji B (Christmasovoj bolesti). V. coagulatio. antihijaluronidaza, specifina antitela, nalaze se u serumu posle infekcije mikroorganizmima koji stvaraju hijaluronidazu. antihistaminica, antihistaminici, supstancije koje ponitavaju ili uklanjaju dejstvo histamina. U organizmu postoji enzim histaminaza, a sintetski spravljeni preparati upotrebljavaju se za leenje nekih alergijskih stanja. antihormoni, antitela stvorena ubrizgavanjem nekih hormona (npr. gonadotropnih hormona) u heterogenih vrsta. Stva50

ranjem antihormona moe da se sprei dejstvo odgovarajuih hormona (npr. gonadotropnih hormona). antikatoda, anoda u savremenoj rendgenskoj cevi koja slui kao meta katodnim zracima budui da stoji naspram njihovog izvora. antikseroftalmini vitamin, v. axerophtholum. antiluetica, v. antisyphica. antimalarika akcija, v. malaria. antimalarika profilaksa, v. malaria. antimalariki lekovi, v. malaria. antimetaboliti, jedinjenja slina nekom bitno vanom metabolitu, koja su neaktivna, ali ga mogu zameniti, npr., sulfonamidi, koji mogu, u metabolizmu nekih bakterija, zameniti za njih neophodnu paraaminobenzojevu kiselinu. Zovu se jo i enzimski antagonisti, konkurentski antagonisti i metaboliki antagonisti. antimitotica, v. cytostatica. antimon,Sb, hemijski element, polumetal. V. stibium. antimoni!-, jednovalentni radikal - SbO. antineuralgica, antineuralgici, antineuralgika sredstva, lekovi za ublaavanje neuralgikih bolova. Mnoga sredstva iz te grupe spadaju i u grupu antipiretikih sredstava (npr., amifenazon, antipirin). antineuritiki vitamin, vitamin Bi. V. aneurin. antiparasitica, antiparazitici, sredstva protiv parazita, npr., na koi ili u crevima. V. antiscabiosa, anthelmintica. antipelagra-vitamin, v. niacin. antiperniciozni faktor, nekadanji naziv za hipotetinu materiju koja bi trebalo f?a nastane kao rezultat spajanja spohanjeg i unutranjeg faktora. Danas se zna daje a.f. vitamin 2 iju resorpciju u terminalnom ileumu omoguava unutranji faktor. V. intrinsic factor, vitamin B^2. antiphlogistica, antiflogistici, sredstva kojima se suzbija ili ublaava zapaljenje. Antiflogistiki deluju lokalno sluzava sredstva (mucilaginosa - npr., koren od belog sleza), adsorptivna sredstva (ad-

antipireza
sorbentia - npr., ivotinjski ugalj), masne materije (u farmaceutskom smislu) i cvet titrice (Flos Chamomillae). Antiflogistiki putem krvi deluju, npr., kalcijumove soli. I neki hormoni kore nadbubrenih lezda i njihove sintetske zamene mogu da se upotrebe za leenje zapaljenja (kortizon, hidrokortizon, prednizon, prednizolon itd.). antipireza, sniavanje poviene telesne temperature. Osim fiziki (kupanje u mlakoj vodi, hladni oblozi), poviena telesna temperatura moe se sniziti i davanjem naroitih lekova antipiretika (npr. aminofenazon, antipirin, acetil-salicilna kiselina, fenacetin). antipoluti, naroiti prstenovi koji spreavaju poluciju. antipsihij atrija, socijalno-politiki pokret koji smatra da psihijatrija ne pripada medicini zbog toga to psihike bolesti ne odgovaraju modelu kojim se medicina bavi: uzrok-telesno otee-nje-simptomi. Psihiki poremeaji su socijalnog porekla i treba ih leiti socijalnim metodama. Naroito su opasne i tetne psihijatrijske ustanove u kojima se svim moguim fizikim, psihikim i hemijskim sredstvima oboleli primorava, navodno, na pokornost i konformizam u odnosu na zajednicu. antipyretica, antipiretici, sredstva za sni avanje poviene telesne temperature (natrijum-salicilat, acetilsalicilna kiselina, antipirin, aminofenazon, fenacetin). Antipyrinum, antipirin, fenil-dimetil-pirazolon; ima antipiretiko i analgetiko dejstvo; daje se u obliku praka i u obliku tableta. antirabika vakcina, v. vakcina.

antistreptoHzinski titar
antirheumatica, antireumatici, anlircumatika sredstva (natrijum-salicilat, acetil-salicilna kiselina, aminofenazon i dr.). antiscabiosa, lekovi za leenje uge (svraba); u nas je oficinalan benzil-benzoat (Benzylis benzoas). Za leenje uge moe se upotrebiti i peruanski balzam (Balsamum peruvianum). antisepsis, antisepsa, spreavanje razmnoavanja klica koje izazivaju oboljenja, vrenja i truljenja; mokrana a., sredstva za dezinfekciju mokranih puteva (heksametilen-tetramin, mandelati, Folia Uvae ursi, neki sulfonamidi, neki antibiotici, nalidiksina kiselina, nitrofurantoin, 5-nitro-8-oksihinolin). antiseptian, (1) koji spreava raspadanje i truljenje; (2) koji spreava rastenje klica, ne ubijajui ih. Sin. bakteriostatican. V. aseptian. antiserotonini (antagonisti serotonina), sredstva koja spreavaju dejstva serotonina, u prvom redu, na glatke miie ili na nervne elemente, delujui na serotoninske receptore na elijskim opnama (metisergid, ciproheptadin itd.). antiserumi, imunski serumi; dobivaju se od aktivno imunizovanih ivotinja. Mogu sadravati antitela prema razliitim uzronicima zaraznih bolesti. Antimikropski ili antibakterijski a. sadre aglutinine, bakteriolizine i druga antitela. Antitoksiki serumi sadre uglavnom an ti toksine.

antiskorbutni vitamin, v. Acidum ascorbicum.

antispasmodica, antispazmodici, antispazmodina sredstva, lekovi koji ublaavaju ili suzbijaju greve (npr., creva, unih i mokranih puteva, krvnih sudova). U antispazmodina sredstva ubrajaju se alkaloidi atropin, papaverin i dr. antistreptokinaza, razliite loze patogenih streptokoka proizvode streptokinaze, koje se izmeu sebe imunoloki razlikuju. Streptokinaze stimuliu formiranje specifinih antistreptokinaza u organizmu domaina. antistreptolizinski titar (AST), v. strepioHzinski titar. 51

antirahitiki vitamin, v. calciferolum.

anti-Rh-aglutinin, stvara se u Rh-negativnih osoba posle unoenja Rh-faktora u crvenim krvnim zrncima Rh-pozitivnih osoba. U Rh-negativne majke ije je dete od oca nasledilo Rh-faktor stvaranje anti-Rh-aglutinina moe dovesti do fetusne eritroblastoze, oboljenja karakterisanog aglutinacijom i hemolizom eritrocita.

antisyphilitica antisyphilitica, antisifilitici, lekovi koji slue za leenje sifilisa. Danas je glavni lek u leenju sifilisa penicilin. Prvi lekovi za leenje sifilisa bili su iva i neke njene soli, zatim su uvedeni organski preparati arsena i preparati bizmuta. Pojedini simptomi sifilisa mogu se odstraniti i davanjem nekih preparata joda. antitela, specifine materije koje se stvaraju u organizmu oveka i ivotinja kao reakcija na uneti antigen. Antitela su proteini i vezani su za globulinsku frakciju proteina plazme, najee za gama-globuline. Prema vrsti antigena i prema osobinama antitela govori se o antitoksinima, precipitinima, aglutininima, lizinima, reaginima itd.; a. odgovorna za alergiju, antitela u alergiji razlikuju se, ne samo od imunskih antitela, nego i meu sobom: postoje cirkuliua antitela, blokirajua antitela i reagini; teorije stvaranja a., selektivna t.s.a. (po Ehrlichu), molekul antigena vezuje se za ve postojee krajeve krajnjih lanaca aminokislina na povrini limfocita i na taj nain izaziva stvaranje novih specifinih lanaca koji se zatim pojavljuju u serumu kao antitela; instruktivna t.s.a., antigen se vezuje za eliju koja sintetie gama-globuline i tako instruira eliju da sintetie lanac aminokiselina koji se stvara prema prisutnom antigenu; nastaju antitela, odnosno imunoglobulini; selekcija klona, receptori za antigen na povrini limfocita nastaju spontano, tj. u odsustvu antigena. Antigen bira receptor koji mu odgovara i tako dovodi do proliferacije jednog specifinog klona elija koje stvaraju antitela samo za odgovarajui antigen. Ima mnogo modifikacija ovih teorija, ali nijedna potpuno ne objanjava mehanizam stvaranja antitela. antiterminacioni faktor, (eng. anti-termination factor), belanevina koja spreava normalni zavretak sinteze (terminaciju) RNK. antitetanusni serum, v. serum. antitireoine materije, lekovi koji suzbijaju efekte hormona tireoideje (v. tamo), zbog ega se koriste u leenju bo52

antrahinon lesti nastalih kao posledica pojaanog luenja ovih hormona. Oni spreavaju sintezu tiroksina u tireoideji. Usled ovoga dolazi do poveanog luenja tireotropnog hormona iz prednjeg renja hipofize, to ima za posledicu hiperplaziju tireoideje. Glavni predstavnici ove grupe lekova su propil-tiouracil (Propylthiouracilum, oficinalan prema naoj farmakopeji), tiamazol (Thyamazolum, oficinalan prema naoj farmakopeji) i aminotiazol. Slue za leenje hipertireoza. Sin. tireosupresivne supstancije. antitoksina jedinica (standardna jedinica), meunarodnim sporazumom usvojena mera za ocenjivanje antitoksike moi seruma. Ona predstavlja najmanju koliinu antitoksinog seruma, u stanju da neutralise odreenu koliinu odgovarajueg toksina. Meunarodna standardna jedinica predstavlja jednu antitoksinu jedinicu. Postoje antitoksine jedinice za svaki serum. U Nemakoj se obeleava sa AE (Antitoxineinheit), u Britaniji i SAD sa AU (Antitoxic Unit), u naoj zemlji sa AJ. antitoksini, antitela koja neutraliu dejstvo odgovarajuih toksina, vezujui se s njima specifino, a nastaju u serumu , ivotinje imunizovane odgovarajuim toksinom ili anatoksinom. antitussica, antitusici, sredstva protiv kalja, npr. kodein, zatim neka sluzava sredstva (beli slez, salep i dr.). antivitamini, supstancije koje spreavaju dejstvo vitamina time to ih razaraju ili to se s njima vezuju i stvaraju neaktivna jedinjenja ili, najzad, to se u elijama vezuju za iste receptore za koje se vezuju i vitamini. Antonova ona reakcija, v. reakcija. antracen, aromatini ugljovodonik s tri kondenzovane benzolove jezgre. Bela kristalna supstancija koja se dobiva iz katrana kamenog uglja. antrahinon, oksidacioni proizvod antracena. Trioksimetil-antrahinon (emodin) i dioksimetil-antrahinon (hrizofanska kiselina) aktivni su sastojci laksantnih sredstava iz grupe antrahinonskih droga. V. Rhizoma Rhei> Cortex Frangulae, Folia Sennae, Aloe.

r
antralin ______________________ antralin, sintetske jedinjenje, slino hrizarobinu. Slui za leenje psorijaze i hroninih dermatoza.
antralni gastritis, v. gastritis.

aorta anularis (annularis), prstenast. anulospiralni receptor, zavreci aferentnog neurona obavljeni oko intrafuzalnih vlakana miinog vretena koja se nadrauju pri jednolikom i brzom istezanju miia ili samog vretena, to je praeno kontrakcijom miia. Znaajan u odravanju duine miia; ako se mii istegne, broj impulsa se povea; ako se skrati, odailjanje se smanji, pa se mii relaksira. anulus (annulus), prsten, prstenast otvor (npr. a. inguinalis); a. femoralis, butni prsten, prstenast otvor, medijalno od butne vene, iza preponske (Poupartove) veze, a ispred prednje ivice preponske kosti. Kroz a. femoralis moe da proe butna kila (hernia femoralis). anuria, anurija, prestanak luenja mokrae. Sin. anuresis; a. angioneurotica, a. izazvana nekrozom kore bubrega; a. calculosa, a. izazvana bubrenim kamencima; a.obstructiva, a. izazvana blokadom mokranih puteva; a.postrenalis, a. izazvana opstrukcijom ureter a, prostatom ili promenama u uretri; a.prerenalis, a. zb.og smanjenja krvnog pritiska ispod vrednosti potrebnih da odre odgovarajui filtracijski pritisak u glomerulima; a.renalis, a. zbog insuficijencije bubrega; supresivna a., izraz za nestvaranje mokrae u bubrezima. anus, mar, otvor kojim se zavrava debelo crevo (marno crevo, rectum). anxiolytica, anksiolitici; sredstva za leenje anksioznih stanja, tj. stanja straha (meprobamat, Meprobamatum, i hlor-diazepoksid, Chlordiazepoxydum - oba oficinalna prema naoj farmakopeji i dr.). aorta, glavna arterija velikog krvotoka; polazi iz leve komore srca. Delovi aorte su: proirenje (bulbus aortae), ushodni deo (aorta ascendens), luk (arcus aortae), suenje (isthmus aortae), grudna aorta (aorta thoracica) i trbuna aorta (aorta abdominalis); coarctatio a., koarktacija aorte, uroeno suenje aortnog zjapa; c. a., adultni tip, suenje aorte ispod arterijskog voda; infantilni tip, suenje aorte izmeu mesta odvajanja leve potkljune arterije i pripoja ar53

antrodynia, antrodinija, bol u sinusnoj upljini. antrooralna fistula, komunikacija izmeu sinusne i usne upljine kao posledia infekcije sinusa. antrooralna komunikacija dentogenog porekla, sveza komunikacija izmeu sinusne i usne upljine koja se deava u toku vaenja zuba ili frakturisanih korenova. a ntr oporne trija, merenje ljudskog tela, obrada i prouavanje dobivenih mera. iroke je primene u kolskoj, sportskoj i vojnoj medicini, a koristi se i u drugim granama medicine, kao i u srodnim naukama. Antropometrija treba da ustanovi stepen razvoja tela, uoi napredak, stagnaciju ili nazadovanje u razvoju i, na osnovu tih podataka, da doprinese morfolokoj karakterizaciji ljudskog tela. Osnovni instrumenti: vaga, visinomer, pelvimetar, kefalometar, klizni kaliper, vrpca za merenje i kaliper. Mere mogu biti: longitudinalne, transverzalne i cirkularne. antrostoma, hirurko otvaranje sinusa prema nosu ili prema usnoj upljini. antrotomia, antrotomija, operativno otvaranje najvee pneumatske prostorije u mastoidnom nastavku slepoone kosti (antrum mastoideum). Danas je to samo deo mastoidektomije, jer se uvek tei za odstranjenjem svih pneumatskih elija ako postoji mastoiditis. Jedino u odojeta, u sluaju da postoji mastoiditis, moe da se govori o antrotomiji, jer u njega obino druge pneumatske elije jo nisu razvijene. antrum Highmori, Hajmorova upljina, upljina u telu gornje vilice iznad alveolarnog grebena, bono od nosne upljine, s kojom je u vezi. V. sinus maxillaris. antu, alfa-naftil-tioureja, rodenticid, beo praak koji se dodaje mamcima. Letalna doza za pacove 1-15 mg/kg teine. Brzo ubija pacova selioca, a slabo je otrovan za domaeg pacova. Mamci se mogu izlagati samo jedanput godinje.

aortitis
terijskog voda; stenosis a., aortna slenoza, uroeno suenje aortnog ua. aortitis, zapaljenje aorte; a. acuta, najee se javlja u sepsi i tifusu; a. chronic a izazvan je aterosklerozom ili sifilisom (a. luetica, sin. mesaortiti luetica). aortna insuficijencija, v. insufftcientia aortae. aortografija, rendgenografija aorte, u koju se ubrizgava pozitivno kontrastno sredstvo. Ubrizgavanje se vri pomou katetra uvuenog u aortu kroz butnu arteriju. A. slui za dijagnostikovanje kardiovaskularnih malformacija (npr. otvoren ductus Botalli, koarktacija aorte) ili njene prolaznosti; translumbalna a., a. koja se vri translumbalnim ubrizgavanjem pozitivnog kontrastnog sredstva u abdominalnu aortu. Danas se rede koristi. aortographia, v. aortografija. aparat, v. apparatus. aparat za elektroforezu, naprava pomou koje se, putem jednosmern<e struje, unose lekovi u obolela tkiva. Osnovni delovi aparata su: miliampermetar, potenciometar i menja polova. Aparat se povezuje aktivnom i inaktivnom elektrodom. V. electrophoresis. aparat za livenje (stom.), a. koji slui za izlivanje stomatolokih nadoknada od metalnih legura. Livenje se obavlja na principu centrifugalne sile, vazdunog pritiska ili u vakuumu. aparat za rasprivanje, spray-aparat, ureaj kojim se u usnu duplju ili na kou, u cilju leenja, nanose lekovi (rastvori, emulzije ili suspenzije) u vidu mlaza sitno rasprenih kapi. Sin. atomizer. aparati, sluni, elektronski aparati za pojaanje zvuka konstruisani na osnovu mikrofona i slualice malog volumena i vrlo malih bakterija. Daju pojaanje zvuka do 80 dcb. Neki se nose neprimetno iz.a usne koljke, neki su smeteni u krilu naoara. apathia, apatija, nedostatak oseanja, smanjena uzbudljivost, ravnodunost. apatogen, koji nema sposobnost da prouzrokuje bolest. apendiks, v. appendix.
54

aphasia
apendiks semenika, privezak na gornjem delu semenika (Morgagnijev privezak); bogat krvnim sudovima. Embrionalni zaostatak koji odgovara otvoru jajovoda. apercepcija, svesno poimanje nekog zapaanja ili predstave. aperistalsis, aperistaltika, prestanak peristaltikih talasa u upljim organima. apertognathia, apertognatija, otvoren zagrizaj. V. occlusio aperta. apertura, otvor, npr. apertura thoracis superior, gornji otvor grudnog koa. apetit, elja za uzimanje odreene vrste hrane, koja nije praena oseanjem bola, kao to je to sluaj kad je posredi glad. apex, vrh, npr. apex cordis, vrh srca. aphagia, afagija, nejedenje; a.algera, nejedenje zbog bolova koje izaziva uzimanje hrane. aphakia, afakija, nedostatak onog soiva. Veoma retko je uroena. Obino nastaje posle povrede ili operacija zamuenog soiva. Popravlja se odgovarajuim staklima, a u sluaju jednostrane afakije kontaktnim staklom. aphasia, afazija, nemogunost govora ili razumevanja govora pri potpuno ouvanosti svesti i pribora za govor i sluh; motorna a. (Broca), nemogunost govora uz ouvan aparat za izgovaranje. Uzrok m. a. obino je razmekanje mozga u oblasti zadnjeg dela, tree frontalne vijuge; senzorna a. (Wernicke), Wernickeova a., poremeaj razumevanja govora uz ouvan sluh. Bolesnik ne moe da kontrolie'ni ono to sam izgovara, otuda su mu reci pogrene (tzv. argonska afazija ili parafazija). Uzrok W.a. obino je razmekanje mozga u oblasti zadnjeg dela Silvijeve brazde (fissura cerebri lat.), koje zahvata gornji deo slepoonog renja, a poteuje precentralnu vijugu. A. u denjaka nastaje kada je oteena leva modana hemisfera, i obratno; totalna a., istovremena motorna - ekspresivna i senzorna - receptivna a.; argonska a., nerazumljiv govor usled okolnosti da oboleli ni samog sebe ne razume usled senzorne a.

aphosphorosis

apoplexia

aphosphorosis, afosforoza, patoloko sta- apoenzim, apoferment, koloidni nosilac enzima, njegov termolabilan, belanenje izazvano nedostatkom fosfora u ishvinski deo. rani. aphrodisiaca, afrodizijaci, sredstva za po- apoferitin, protein na koji se vezuje gvoe prilikom resorpcije iz creva, pri jaavanje polnog nagona. To su, uglavemu nastaje feritin (glavni oblik u nom, ona sredstva koja izazivaju hiperekome se gvoe deponuje u organizmu). miju u polnim organima (npr., johimbin). Danas nemaju nikakav znaaj u apofiza, v. apophysis. apokrine lezde, v. glandula. medicini. aphtha, afta, v. stomatitis aphthosa; a. con- Apomorphini chloridum (apomorfinfluens, slivena afta, promena na sluznihlorid), sintetski dobiven alkaloid koji ci usne duplje, nepravilnog oblika, nase spravlja iz morfina oduzimanjem jedstala spajanjem dve ili vie afti; a. solinog molekula vode. Dat potkono, izazitaria, solitarna afta, jedna, izolovana afva povraanje draenjem centra za potozna promena na sluznici usta. V. stovraanje; oficinalan je prema naoj farmatitis aphthosa. makopeji. aphthae habhuales, habitualne afte, nep- aponeurosis, aponeuroza, opnasta tvorerekidno prisustvo afti u ustima: dok jedvina od vezivnih vlakana i spljotenih ne promene iezavaju, pojavljuju se elija (npr. aponeurosis plantaris, tanove, tako da bolest neprekidno traje. banska aponeuroza). Pljosnata tetiva na krajevima pljosnatih miia (npr. apoapicalis, apikalan, pripada vrhu nekog orneurosis m. obliqui externi abdominis, gana. aponeuroza spoljanjeg kosog miia trapicotomia, apikotomija, resekcija vrha buha). korena, odsecanje inficiranog apikalnog dela korena zuba uz istovremenu aponeuroza, aponeuroza, v. aponeurosis. kiretau i potpuno odstranjenje pato- apophysis, apofiza, kotani nastavak. Sin. lokog procesa iz periapikalnog prostoprocessus. ra. Sin. resekcija korena zuba. apoplecticus, apoplektian, koji je u vezi apikalno, u pravcu vrha nekog organa. V. s vaskularnim poremeajem u mozgu apicalis. (tromboza, embolija, spazmi, krvavljeapireksija, v. apyrexia. nje). aplastika anemija, v. anaemia. apoplektika cista, v. apoplektiku zariste. aplazija muke gonade, primarna zakr- apoplektika koma, v. coma, apoplexia. ljalost semenika koji su funkciono iz- apoplektiko arite, mesto u modagubili vrednost (prepubertetna funkcija nom tkivu u kome je nastupilo oteekastracije). U monicama mogu se opinje (apoplexia cerebri). Najee se u pati samo fibrozne trake (ostaci nerazmozgu stvara upljina ispunjena razvijenog zaetka semenika i ostatka mekanim nekrotinim tkivom i krvlju. WoIIfovog kanala). Posle resorpcije ovog sadraja stvara se apneustiki centar, skup neurona u doapoplektika cista ispunjena bistrom njim delovima mosta koji pretpostavlja tenou. se, toniki odailje podsticaje koji sti- apoplexia, apopleksija, nagli prestanak muliraju inspiracijske neurone u izdufunkcionisanja izvesnih delova organa enoj modini. Periodina inhibicija ili celoga organa usled oteenja krvoudisaja putem odvodnih vlakana vagutoka, najee zaepljenja krvnih sudosa i aferentnih vlakana iz pneumotakva (tromboza ili embolija), rede usled sinog centra deluje na apneustiki cenprskanja krvnog suda (hemoragija) u tar, a ne direktno na inspiracijske neubolesnika s arteriosklerozom ili hiperrone. tenzijom; a. cerebri, apopleksija mozapnoe, apneja, kratki periodi zastoja disaga, nagli prestanak funkcije mozga usnja. led krvarenja ili tromboze u njemu. Po55

apoteka
sle tromboze retko nastupa'koma i tada je kratkotrajna; u hemoragiji koma je duboka i dugotrajna. A.c. obino prouzrokuje oduzetost jedne, i to suprotne strane tela. Sin. ictus apoplecticus, modana kap, modana kaplja. apoteka, zdravstvena organizacija koja izgrauje i nabavlja Iekove i druga sredstva za predohranu i leenje, ispituje njihovu valjanost i njima snabdeva stanovnitvo, radne organizacije i druge korisnike. Posebnim propisima apoteci se moe odobriti i nabavka, izrada i stavljanje u promet sredstava za linu higijenu; a., vojna, v. vojna apoteka. apparatus, aparat, sprava, pribor, skup raznorodnih organa koji doprinose izvrenju odreene funkcije; a. circulatorius, pribor (organi) za krvotok i limfotok, sastoji se od srca, arterija, vena i limfnih sudova; a. digest or ius, pribor (organi) za varenje, v. tractus; a. lacrimalis, suzni aparat, sastoji se od suzne lezde, suzne kesice i kanalia; a. locomotorius, pribor (organi) za kretanje, kojeg sainjavaju kosti, zglobovi i miii; a. respiratorius, pribor (organi) za disanje, v. tractus; a. urogenitalis, urogenitalni pribor, sastoji se od mokranih i polnih organa. appendalgia, apendalgija, bol u predelu crvuljka. Simptom apendicitisa. appendectomia, apendektomija, operacija kojom se odstranjuje zapaljeni crvuljak (appendix vermicularis). V. appendicitis, perityphlitis, typhlitis. appendicectomia, apendicektomija, v. appendectomia.

apraxia
njem. Teki oblici a.a., zbog opasnosti od opteg peritonitisa, jesu perforantrii i gangrenozni a.; a. chronica, hronini apendicitis, primarni a., koji od poetka protie hronino, bez akutnih napada; rezidualni, sekundarni, koji se nadovezuje na akutni napad; hronini povratni, koji u svom toku ima nekoliko napada. appendicocefe, apendikocela, hernija koja sadri crvuljak. appendicolithiasis, apendikolitijaza, prisustvo kamenia (koprolita) u zjapu crvuljka, koji mogu da budu uzrok apendalgije i apendicitisa. appendicostomia, apendikostomija, Mrurko otvaranje zjapa crvuljka i njegovo priivanje za povrinu trbunog zida; svrha a. je da se kroz nju ispira i drenira debelo crevo. appendix, apendiks, prilog, dodatak, privezak, nastavak; a. vermiformis, crvoliki nastavak, crvuljak, deo creva koji se slepo zavrava a visi o dnu slepog creva. Sadri veliki broj limfnih voria i lako podlee zapaljenju (appendicitis, zapaljenje slepog creva). appendix actinomycosis, aktinomikoza koja se odlikuje zadebljanjem zida crvuljka i grizlicama na sluznici, u kojima nalazimo gljivice. appendix carcinoid, neoplazma crvuljka s infiltrativnim rastenjem i pojavom metastaza. Spore je evolucije. Veruje se da nastaje umnoavanjem Kulchiskyjevih elija. appendix carcinoma, epitelna neoplazma apendiksa nastala umnoavanjem elija lezda sluznice apendiksa. appendix mucocoelle, mukocela apendiksa, nastaje posle potpunog zaepljenja usnog dela zjapa apendiksa, posle ega se himen cistino proiri i ispuni sluzi. apraxia, apraksija, nesposobnost izvoenja celishodnih radnji pri potpunoj ouvanosti motornog aparata, ouvanoj osetljivosti i shvatanju. Nastaje usled oteenja funkcije izvesnih delova modane kore ili njenih puteva (motorna i ideomotorna a.) ili difuznih oteenja mozga (ideatorna a.); ideokinetika a.

appendices epididymidis, v. semenik.

appendicitis, apendicitis, zapaljenje crvuljka, pogreno nazvano zapaljenje slepog creva (v. epityphlitis, perityphlitis); a.acuta, akutno zapaljenje crvuljka, obino se javlja iznenadno, s bolovima po elom trbuhu, ali najee u desnoj po lovini donjeg dela trbuha sa zatezanjem trbunih miia u tom predelu (defense musculaire), poveanim brojem leukocita.u krvi (l0.000-30.000), povienom temperaturom, gaenjem i povraa56

aproksimalan
je poremeaj izvoenja radnji pri kome se mogu izvesti samo proste radnje dok pri izvoenju sloenijih zadataka dolazi do besciljnih, tzv. amorfnih pokreta, ili do zamenjivanja jednih pokreta i radnji drugima, ili najzad do potpune motorne zbunjenosti i ponavljanja istih radnji (perseveracije). Sin. ideomotorna apraksija. aproksimalan, susedni, jedan do drugog; priblian. aproksimalni prostor, v. spatium interdentalis. aprosexia, aproseksija, nesposobnost koncentracije misli, rasejanoi*

arachnodactylia morfina) u osoba s izraenom patolokom navikom. aptyalismus, aptijalizam, smanjeno luenje ili odsustvo luenja pljuvake (npr. posle tekog stomatitisa). apyrexia, apireksija, odsustvo ili prestanak poviene telesne temperature. aqua, voda; izraz koji se upotrebljava u farmakologiji; A. Amygdalae amarae, voda od gorkih badema. Dobiva se od gorkih badema. Sadri l/oo cijanovodonine kiseline. Danas slui, i to retko, samo kao korigens za ukus i miris u kapljicama morfina i slinih alkaloida; A. aromaticae, aromatine vode, rastvori nekog etarskog ulja u vodi, eventualno s dodatkom etanola, slue kao korigensi za ukus i miris; A. calcis, krena voda. Sadri oko 0,15-0,17% kalijum-hidroksida. Upotrebljava se kao adstringens u prolivu i kao antacidno sredstvo. Ulazi u sastav Linimentum calcis; A. Cinnamomi, voda od cimeta, slui kao korigens za ukus i m iris; A. destiilata, destilovana voda, dobiva se destilacijom iste vode za pie, iz koje se moraju po potrebi, prethodno odstraniti amonijak i organske supstancije; A* fervida, vrela voda (izraz koji se upotrebljava u recepturi); A. foeniculi, voda od moraa, voda od komoraa, slui kao korigens za ukus i miris; A. fontana, obina voda (za razliku od destilova-ne vode), izraz koji se upotrebljava u recepturi; A. Menthae piperitae, voda od pitome nane, voda od paprene metvice, slui kao korigens za ukus i miris; A. redestillata (A. bidestillata), dvaput destilovana voda, svee destilovana voda ponovo podvrgnuta destilaciji; A. regia, carska voda, smea koncentrovane azotne i koncentrovane sone kiseline u srazmeri 1:3 ili 3:1. Upotrebljava se u zubnom lekarstvu za irenje zubnih kanala. aqueductus (aquaeductus), akvedukt, vodovod, kanal; a. cerebri SyIvii, Silvijev kanal, koji spaja treu i etvrtu modanu komoru. arachnodactylia, arahnodaktilija, upadljivo dugaki tanki vretenasti prsti ruku u Marfanovom sindromu.
57

apsolutna limfocitoza, v. lymphocy toste <

apsolutna nula, najnia teorijski mogua termodinamika temperatura. To je temperatura na kojoj je termalna energija kretanja estica sistema u termikoj ravnotei ravna nuli. Prema tome, apsolutna nula oznaava nulu termodinamike temperature, odnosno OK. Veza izmeu Kelvinove i Clzijusove temperaturske skale data je relacijom: OK 273,160C. apsolutna temperatura, v. termodinamika temperatura.

apsolutna vlanost, v. vlanost.

apsolutna vrednost, sin. modul, odreena koliina (neimenovani broj) neke veliine, koja ne zavisi od znaka date koliine. apsolutni alkohol, v. Alcohol absolutus. apsorbancija A, sin. ekstinkcija E, optika gustina ili gustina transmisije. Predstavlja logaritamski odnos intenziteta Io upadne i Ia apsorbovane svetlosti, tj. A e log lo/Ia, odnosno A= - logT, gde T oznaava transparenciju svetlosti. Apsorbancija zavisi od vrste i debljine uzorka. Za dati uzorak zavisi od talasne duine svetlosti. apsorpcija, v. absorptio.

apsorpcijski spektar, v. spektar.

apstinent; onaj koji se uzdrava i liava neeg svojevoljno (npr. onaj koji ne pije alkoholna pia). apstinentske pojave, telesne i psihike pojave koje se javljaju kao posledica prestanka unoenja nekog sredstva uzimanog u svrhu uivanja (npr. alkohola,

arachnoidea arachnoidea, arahnoideja, pauinasta modana opna odvojena vrlo uskim prostorom od tvrde modanice, a vezana za meku modanicu tananim gredicama. A. kimene modine je siromana gredicama. Subarahnoidalni prostor (cavum subarachnoidale) ispunjenje istom tenou koja ispunjava modane komore. A. slui i kao hidraulino jastue koje titi mozak i kimenu modinu od mehanikih potresa pri kretanju tela. arahnoideja, v. arachnoidea, meninges. arachnoiditis opticochlasmatica, kompleks simptoma nastao, usled oteenja prednjeg dela vidnog puta, u predelu hijazme. Dolazi do pada otrine vida, neobinih ispada u vidnom polju, bledila papile. Posledica je zapaljenja ili nastaHh oiljaka na bazi mozga u predelu hijazme. arahnoidni prostor, meumodaniki prostor (izmeu pauinaste i meke modanice) ispunjen modanokimenom tenou (liquor cerebrospinalis). Aran-Duchenneova bolest, v. bolest. Aranelovaka Banja, v. Bukovika Banja. arapska guma, v. Gummi arabicum. arbor vitae, (1) putanje bele mase nalik na grane drveta, koje se vide na sredinjom preseku malog mozga; (2) granati sluznini nabori grlia materice. arborizacijski blok, v. block. arbor-virusi, Arbor (od arthropod borne: prenosi se preko artropoda). U grupu arbor-virusa ubrajaju se virusi razliite veliine (od 15 do 130 m). Postoje grupe A, B, C i virusi van tih grupa. U ljudi izazivaju razliite klinike slike: febrilna oboljenja, gripozno stanje, aseptiki meningitis ili encefalitis. Identifikacija i grupisanje ovih virusa vre se ukrtenim imunskim reakcijama, fiksacijom komplementa i reakcijom hemaglutinacije. arcuatus, luni. arcus, luk, tvorevina nalik na luk; a. aortae, luk aorte, poetni deo aorte u obliku luka, od koga polaze arterije za glavu, vrat i ruku. V. aorta; a. dentalis (su58

argentum perior et inferior), zubni luk (gornji i donji), potkoviasti luk koji grade svi zubi jedne vilice; a. juvenilis, prstenasto zamuenje periferije ronjae usled taloenja lipida. Zahvata povrinske slojeve ronjae. Razvija se postnatalno. Kada se javi kao uroeno zamuenje, onda nosi naziv embryotoxn; a. palatoglossus i a. palatopharyngeus, v. arcus palatini; a. palatini, nepani luci, parni luni nabori sluznice, koji se sputaju od ivice mekog nepca: prednji luk (a. palatoglossus) ide do bone ivice jezika, a zadnji luk (a. palatopharyngeus) sputa se prema bonom zidu drela; a. senilis, staraki luk, staraki prsten, prstenasto zamuenje ivice ronjae usled taloenja lipida. Sin. gerontoxon. area, areja, povrina, polje, oblast (npr. area striata, prugasto polje, sedite kortikalnog optikog centra). areflexia, arefleksija, nedostatak ili gubitak refleksa. aregenerativna anemija, v. anaemia. areola, okruglo polje, kolut; a. mammae, mrki kolut oko bradavice dojke. areometar, stakleni instrument s razmernikom koji slui za merenje gustine tenosti ili odreivanje koncentracije pojedinih supstancija u rastvoru (odreivanje masti u mleku, odreivanje etanola u alkoholnim piima i dr.). V. laktometar. argentaffinoma, argentafinom, neoplazma nastala umnoavanjem Kuichitsky jevih elija u Lieberkhnovim lezdama sluznice digestivnog trakta. argentum, Ag, srebro, hemijski element, metal; A. colloidale, koloidno srebro, sadri najmanje 70-80% srebra. U vodi se rastvara koloidno. Ranije se upotrebljavao lokalno kao antiseptiko ili dezinficijentno sredstvo u okulistici i u gonoreji, cistitisu, pijelitisu; A. nitricum, srebro-nitrat, lapis, bezbojne prizme koje brzo pocrne na svetlosti. Ima adstringentno (u maloj koncentraciji) odnosno kaustiko dejstvo (u velikoj koncentraciji) ili u supstanciji. Deluje i antiseptiki odnosno dezinfikujui. Upotrebljava se kao kaustiko sredstvo u obliku tapia (pakleni kamen Lapis in-

arginin fernalis) za skidanje bradavica i za -nje zagaenih ulceracija. Rastvori se upotrebljavaju u akutnim i hroninim zapaljenjima i kataru sluznica. arginin, aminokiselina (amino-gvanidinvalerijanska kiselina), hem. formula NH2C(NH) 2 (2) CHNH2 - CO2H, v. test, argininski. argiria, argirija, taloenje soli srebra u koi, u sluznicama raznih organa (bubreg). Sin. argirosis. argon, Ar, hemijski element, spada u inertne (plemenite) gasove, Argyll-Robertsonov fenomen, reflektorna ukoenost pupile; direktna ili indirektna reakcija n svetlost je smanjena ili ugaena, dok je na akomodaciju veoma iva. Ako je praena miozom; tbes dorsalis, progresivna paraliza; ako je bez mioze: tumori predel corpora quadrigemina. argyria, argirija, taloenje soli srebra U organima i bojenje organa (koe, bubrega* creva) modrikastosivom bojom. Nastaje pri dugotrajnom unoenju preparata srebra u organizam. ariboflavinosis, ariboflavinoza, bolest izazvana vrlo velikim smanjenjem ili potpunim nedostatkom vitamina BZ (riboflavina) u organizmu. Znaci i keratitis, heilitis, promene na koi i na sluznicama. aril-, prefiks koji u herniji oznaava neki aromatini radikal. aritenoidni pupoljci zadebljanja glavenog kraja primitivne disajrie cevi u predelu mezobranhijalnog polja u vidu dva bona mezodermna zadebljanja sa svake strane grkljansko-dunikog oluka. Aritenoidne hrskavice se u njima javljaju krajem 2. meseca, a zavravaju svoj razvoj u 4. mesecu. aritmian, aritmijski, svaki poremeaj sranog ritma. aritmija^ v. arrhythmia, arkada, anastomoza, spojnica krvnih sudova u vidi! luka. Mnogobrojne arkade nastaju spajanjem grana crevnih arterija, od kojih polaze granice za zid tankog i debelog creva.
armijski Sanitet, v. sanitetska sluba (oruanih snaga).

arsenovodonik Arnethova formula, v. leukocitna formula. aromatica, aromatina sredstva. Sadre razne lako isparljive materije (etarska ulja), uglavnom prijatnog mirisa. Obino slue u medicini kao sredstva za popravljanje mirisa.
aromatina jedinjenja, derivati benzena. V, ciklina jedinjenja, alifatina jedinjenja. aromatini amini, v. aminl

arrhenoblastoma, arenoblastom, opaki tumor heteroseksualnog karaktera u devojica, nastao od mezenhimnih, muki determlnisanih elija sa znatno poveanim izluivanjem androgena, to ima kao posledicu maskulinizaciju prevremeno polno razvijene enske jedinke. arrhythmia, aritmija, odsustvo, nepravilnost ritma; a. absoluta, potpuno nepravilan ritam sranih komora usled lepranja ili treperenja pretkomora. Sin. a. completa; a. oordis, aritmian rad srca; a. extrasystolica, povremeni nepravilan srani ritam usled pojave ekstrasistola, prevremenih sranih kontrakcija; a. irregularis perpetua, v. a. absoluta; a. respiratoria, promene u uestalosti sranog rada u vezi s disanjem. Sin. sinus a. arsen, As, hem. element, metaloid, tj. nalazi se izmeu metala i nemetala. Vrlo je otrovan (smrtonosna koliina 0,2 g). arsenik, Arseni trioxydum, arsenik, sian, anhidrid arsenaste kiseline, upotrebljava se u zubarstvu (lokalno za unitenje pulpe i nerva u karioznim zubima). Moe prouzrokovati akutna i hronina trovanja. Oficinalan je prema naoj farmakopeji. Sin. Acidum arsenicosum. arsenizam, profesionalno trovanje arsenom; javlja se pri proizvodnji pariki zelenog, u industriji stakla i porculana itd. Kao posledica trovanja razvija se pone kad i rak plua, a dolazi i do profesionalnog karcinoma koe. arsenovodonik, hidrid arsena, AsHa, kratkotrajan, nestabilan nervni i krvni bojni otrov; bezbojan gas, u istom stanju skoro bez mirisa, a raspadanjem daje miris na beli luk. Zbog velike ispar59

arsenska pasta
ljivosti brzo se postiu smrtne koncentracije. Gas-maska potpuno titi od a. arsenska pasta, kaa koja sadri anhidrid arsenaste kiseline (AsaOa); upotrebljava se pri devitalizaciji zuba da bi se izazvala nekroza pulpe. arsenska trovanja, trovanja koja nastaju pri unoenju toksinih koliina arsena. Akutno trovanje nastaje pri oralnom unoenju velike koliine arsena, obino belog arsenika (siana). Smrt moe nastupiti posle 1-3 dana. Hronino trovanje nastaje pri estom unoenju manjih koliina arsena (radnici u rudnicima i topionicama itd.). arsenska voda, v. voda. arterenol, v. levarterenol. arteria, arterija, odvodnica, krvni sud koji odvodi krv od srca ka organima tela. Anastomotine arterije grade spojnice s granama susednih arterija i omoguuju uspostavljanje pobonog krvotoka. Zavrne arterije se ne anastomozuju granama oblinjih arterija, te zaepljenje takvih arterija ima za posledicu izumiranje tkiva koje dptina a. vaskularizuje; a. axillaris, pazuna arterija; a. basilaris, bazilarna arterija, nastaje spajanjem kimenih arterija, delimino vaskularizuje mozak; a. brachialis, nadlakatna arterija; a. carotis communis, zajednika karotidna arterija, glavna vratna arterija, svojim zavrnim granama (a. carotis externa et interna) vaskularizuje glavu i vrat; aa. coronariae cordis, koronarne, venane arterije; ima ih dve (desna i leva) ishranjuju srce, terminalne su; aa. cerebri, arterije mozga, potiu od unutranje karotidne i od bazilarne arterije, ishranjuju mozak i terminalne su; a. femoralis, butna arterija; a. hepatica communis, zajednika jetrena arterija namenjena jetri, unom mehuru, dvanaestopalanom crevu i elucu; a. iliaca communis, zajednika ilijana arterija, parna zavrna grana trbune aorte, vaskularizuje karlicu (a. iliaca interna s. hypogastrica) i donji ud (a. iliaca externa); a. lienalis, slezinska arterija; a. mesenterica superior et inferior, gornja i donja crevna arterija, vaskularizuju tanko i debelo
60

arterijski pritisak
crevo; a. poplitea, zakolenska arterija u zadnjem delu kolena (fossa poplitea); a. pulmonalis (truncus pulmonalis), pluna arterija (pluno stablo), polazi od desne komore srca, ide koso ispred poetnog dela aorte i ispod luka aorte i zav'rava se deobom na dve grane, levu i desnu, koje ulaze u odgovarajue plue; a. radialis, bina arterija, u podlaktici, najee se koristi za pipanje pulsa; a. subclavia, potkljunjana arterija, namenjena gornjem udu, grudnom kou, vratu i mozgu; a. tibialis anterior et posterior, prednja i zadnja golenjana arterija, vaskularizuju potkolenicu i stopalo; a. ulnaris, lakatna arterija, u podlaktici; a. vertebralis, vertebralna, kimena arterija, grana potkljunjane arterije, gradi sa svojim parnjakom bazilarnu arteriju, namenjenu mozgu. arteriectomia, arteriektomija, isecanje zaepljenog dela arterije koje se primenjuje u sluaju obliterantnog endarteritisa (jedna od Lericheovih operacija). Cilj joj je da se ukloni oiljano promenjena i obliterisana arterija kao polazno mesto simpatikusnog refleksa, ija je posledica gr pobonih arterija, odnosno smanjenje pobonog krvotoka. V. endarteritis obliterans, Buergerova bolest i th romboa ngiitis. arterijalizacija, pretvaranje venske krvi u arterijsku u plunom krvotoku, pri emu se venska krv zasiuje kiseonikom uz oslobaanje ugljen-dioksida; a. venane arterije, spajanje aorte s venanim sinusom pomou presada, tako da se venski krvotok koristi za priliv arterijske krvi, odnosno da se postigne obrnuti krvotok. Da bi priliv arterijske krvi bio umeren venani sinus se suava podvezivanjem. Operacija se primenjuje u grudnoj angini. arterijska glavica, prednji deo srane cevi u toku razvoja oveka. arterijska hipertenzija, v. hypertensio arterialis. arterijski pritisak, pritisak u velikim arterijama koji za vreme svakog sranog ciklusa u odraslog oveka dostie maksimum od oko 120 mm Hg (sistoliki pritisak) i pada do minimuma od oko 70

arterijsko deblo
mm Hg (dijastoliki pritisak). Razlika ove dve vrednosti naziva se pritiskom pulsa. arterijske deblo, arterijski lukovi ushodne aorte koji se sjedinjuju u deblo iz koga potiu pluna arterija i aorta. arteriographia, arteriografija, rendgensko snimanje arterija posle ubrizgavanja pozitivnog kontratnog sredstva neposredno u arteriju. A. ima dijagnostiki znaaj, naroito u izvesnim oboljenjima i povredama arterija (endarteriitis obliterans, embolija, aneurizma, povreda, ruptura). V. phlebographia. arteriola, mala arterija, krajnji ogranak arterije koji prelazi u kapilar. arteriolonecrosis, arteriolonekroza, nekroza arteriola, koja se esto via u nefrosklerozi. arteriolosclerosis, arterioloskleroza, skleroza i zadebljanje zidova arteriola. Vidi se u malignoj hipertenziji, nefrosklerozi i u sklerodermi. V. odgovarajue bolesti. arteriosclerosis, arterioskleroza, zajedniki pojam za grupu bolesti u kojima postoji zadebljanje arterijskog zida, kao i gubljenje njegove elastinosti. Tri glavne grupe a. ine: ateroskleroza, Mnckebergova a. i arterioloskleroza; a. cerebralis, a. cerebralnih arterija; a. coronaria, a. venanih arterija; a. hypertensiva, a. izazvana povienim krvnim pritiskom; a. infantilis, a. izazvana arteritisom u dejem dobu; intimska a., a. u kojoj se najvee anatomske promene nalaze u unutranjem sloju arterija; medijska a., a. veih arterija u kojoj se glavne promene sastoje u razaranju miinih elija ili elastinih vlakana u srednjem sloju i njihovom zamenjivanju vezivnim tkivom; Mnckebergova a., skleroza srednjeg sloja s taloenjem velike koliine kalcijumovih soli. Normalna pojava u starosti; a. nodularis, stvaranje fibroznih voria ili ploa u adventiciji arterija; a. obliterans, a. manjih sudova koja, zbog proliferacije unutranjeg sloja i tromboze, dovodi do potpunog zaepljenja zjapa arterija; periferna a., a. ekstremiteta, naroito donjih; a. presenilis, prerana pojava a.,

arthralgia
bez nekog oevidnog uzroka, fizioloke a; a. senilis, a. koja prati starako doba. arterioluminalni sudovi, direktni spojevi venanih arteriola sa upljinama srca. arteriosinusoidni sudovi, sudovi slini kapilarima kojima se krv iz svih delova srca izuzev Ieve komore vraa u upljine srca. arteriovenske anastomoze, kratki sudovi koji direktno spajaju arteriole s venulama, pa krv mimoilazi kapilare. Odlikuju se razvijenim miinim slojem i velikim brojem vazokonstriktornih nervnih vlakana. arteritis, zapaljenje arterija; a. brachiocephalica, bolest bez pulsa; a. cranialis, a. temporalis; a. deformans, hronini endarteritis u kojem postoji veliko taloenje soli kalcijuma u zidu arterija; a. gigantocellularis a. temporalis; Hortonov a., a. temporalis; a. hyperplastica, a. u kojem se stvara novo vezivno tkivo; a. infantilis, difuzni a. u novoroenadi i male dece, kojeg moe da prati arterioskleroza; lokalizovani visceralni a., alergijski vaskulitis; a. nodosa, polyarteritis (periarteritis) nodosa; a. obliterans, endarteritis obliterans; a. rheumatica, opte zapaljenje arteriola i arterijskih kapilara u reumatskoj groznici; a. syphilitica, pozno ispoljavanje sifilisa s proliferacijom unutranjeg sloja i degeneracijom srednjeg sloja, naroito ushodnog dela i luka aorte, i plune arterije, koje moe da dovede do stvaranja aneurizmi; a. temporalis, temporalni arteritis, hronina bolest arterija, nepoznatog uzroka, uglavnom ograniena na sistem karotidnih arterija u vidu zapaljenja s dinovskim elijama i stvaranjem granuloma, praenim tekim glavoboljama, slabou, septikim temperaturama, oteanim vakanjem i dr.; a. tuberculosa, endarteritis arterijama koje se nalaze u tuberkuloznim ognjitima; a. umbilicalis, septiko zapaljenje pupane arterije u novoroeneta. arthralgia, artralgija, bol u zglobu. Sin. arthrodynia. 61

arthritis
arthritis, artritis, zapaljenje zgloba; a. acuta, akutno zapaljenje zglobova zbog reumatske groznice, gihta, gonoreje; a, articulationis temporomandibularis, bakterijsko, alergijsko, hipertrofiko, reumatsko, reumatoidno, senilno, specifino ili traumatsko zapaljenje donjovilinog zgloba; a. Bechterew, zapaljenje zglobova kimenog stuba, sin. rheumatoidspondylitis; a. chronica, razni oblici hroninog artritisa, sin. rheumatoid arthritis; a. deformans, hronini oblik zapaljenja zglobova, koji dovodi do deformacija i ankiloza; sin. Recklinghausenova bolest; a. degenerativa,- degenerativni artritis, degeneracija ligamenata i hrskavice zgloba s reaktivnim pojavama hipertrofije u oblinjim delovima; dizenteriki a., artritis u toku dizenterije; gonokokni (gonoroiki) a., akutni artritis prouzrokovan gonokokima; a. hypertrophica, hipertrofini a., u sutini degenerativna promena hrskavica zgloba s pojavom hipertrofije kotanih delova obloenih hrskavicom; infektivni a., artritis prouzrokovan nekom infekcijom (tuberkuloza, gonoreja, sifilis itd.); klimakteriki a., artritis ena u toku menopauze; neuropatsld a., artritis usled nervnih poremeaja (tabes, siringomijelija); a. rheumatica, v. febris rheumatica; a. rheumatides, reumatoidni artritis, hronino nespecino zapaljenje praeno atrofijom i proliferacijama. Rasprostranjeno oboljenje, naroito meu enama u reproduktivnom uzrastu. Vodi do tekog invaliditeta. Etiologija je nepoznata, mada ima razloga za miljenje daje verovatno prouzrokovan streptokokima. Ligamenti sitnih zglobova aka i nogu su najea lokalizacija deformacija s pojavom potkonih vorova i deformacijama zglobova. Prve promene se odigravaju na sinovijalnim ovojnicama zgloba na kojima se javljaju vorovi sline histoloke grae s onim u reumatikim vorovima; a. senilis, staraki artritis, nazvan jo i osteoaortritis, u sutini je degeneracija na hrskavicama s reaktivnim promenama na kostima koje oblau; a. suppurativa, gnojno zapaljenje zglobo62

articulatio
va (najee posle povreda); a. tuberculosa, tuberkulozni artritis tuberkulozno oboljenje zglobova, nastalo najee irenjem procesa tuberkuloze s.kotanih struktura. Zahvaenai sinovija zgloba je zadebljala zbog prisustva granulacionog tkiva tuberkulozne prirode. IzIeenje u veini sluajeva vodi ankilozi zgloba; a. urica, artritis u podagri, gihtu, v. diathesis urica. arthritismus, artritizam, gihtna dijateza; naroita sklonost organizma za dobivanje bolesti zglobova. arthrodynia, artrodinija, bolovi u zglobu. Sin. arthralgia. arthrographia, artrografija, rendgensko snimanje zglobova posle ubrizgavanja kontrastnog sredstva (vazduh, kiseonik, ugljen-dioksid ili rastvor organske jodne soli). Najee se pravi a. kolena i kuka. arthroh, zglob, v. articulatio. arthropathia, artropatija, oboljenje zgloba. arthroplastica, artroplastika, stvaranje vetakog zgloba reparaturnom operacijom. Sin. arthroplastia. Arthusov fenomen, lokalno alergiko zapaljenje s nekrozom, koje nastaje kada se antigen ubrizga u kou ivotinje prethodno senzibilisane na istu antigensku belanevinu. Arthusova reakcija, v. reakcija. articulatio, zglob, prisan odnos dveju ili vie kostiju, u kome se vri pokret. Prema tome da Ii zglob grade dve kosti ili vie njih, zglobovi su prosti ili sloeni. Prema obliku zglobne povrine dele se na poluloptaste, jajaste, sedlaste i tokaste zglobove, kao i na arkolike zglobove (u obliku arke). Prema pokretljivosti dele se na pokretne, polupokretne i nepokretne. Pokretni i polupokretni zglobovi imaju zglobne povrine pokrivene hijalinom hrskavicom, zglobnu ahuru, iji je spoljanji list fibrozan, a unutranji sinovijalan, zglobnu bezvazdunu upljinu, i veze (ligamenta) koje pojaavaju zglobnu ahuru spolja. Sin. articulus; a. acromioclavicularis, zglob izmeu kljunjae i akromiona lopatice; a. coxae, zglob kuka, tj. zglob iz-

IL

articulus
meu butne i karline kosti; a. cubiti, zglob lakta, tj. izmeu ramenice i kostiju podlaktice; dentis, kontakt zuba donje i gornje vilice van centralne okluzije; a. genus, zglob kolena, tj. zglob butne kosti s golenjaom i aicom; a. humeri, zglob ramena, tj. izmeu lopatice i ramenice; a. mandibularis (a. temporomandibularis), viliehi zglob, tj. izmeu donje vilice i obeju slepoonih kostiju; a. radiocarpea, zglob izmeu kostiju podlaktice i gornjeg dela ruja; a. sacroiliaca, sakroilijani zglob, izmeu krsne kosti i obeju ilijanih kostiju; a. sternoclavicularis, zglob izmeu kljunjae i grudne kosti; a. talocruraHs, gornji skoni zglob izmeu kostiju potkolenice i skone kosti (talus); a. tarsi transversa Choparti, poprean zglob noja, sastavljen od dva zgloba; jedan je izmeu skone i unaste kosti, a drugi izmeu petne i kockaste kosti; a. tarsometatarsea Lisfranei, sastoji se od tri zgloba koje grade kosti noja i donoja. articulus(J.N.A.), zglob. V. articulatio.

ascites
ino viegodinjim udisanjem praine minerala azbesta (v. asbestos). Od nje obolevaju: rudari koji kopaju azbest, oni koji ga melju i prebiraju, osobe koje od azbesta izrauju azbestni beton, konice, filtre, filtre tekstil i dr. Azbestne iglice se iz vazdune struje zabadaju u sluznicu disajnih puteva, na kojoj izazivaju sitna krvavljenja, koja postaju ognjita za zapaljenjske procese (bronhitisi, peribronhitisi, apscesi i si.), a u plunom parenhimu azbestne estice izazivaju difuznu fibrozu s posledinim emfizemom i oteenjem desnog srca. Teina oteenja se, kao i u drugim pneumonokoniozama, odreuje prvenstveno na osnovu funkcionog stanja disajnih organa i stanja srca. Ascaris, rod okruglih parazitskih crva; A. lumbricoides, est crevni parazit u ljudi. Do infekcije dolazi stavljanjem zagaenih prstiju u usta (deca) ili hranom (npr. neopranom salatom, povrem i si.). Moe ponekad da ue i u uni kanal ili u slepo crevo. ascendens, ascendentan, ushodan, uzlazan, npr. colon ascendens, ushodni kolon. ascendentan, v. ascendens. AschheimZondekova reakcija, v. testovi trudnoe. Aschoffova telaca, specifine promene u reumatskoj groznici. Javljaju se u sranom miiu, arterijama, ligamentima, potkonom tkivu i nervnom sistemu. ascijatian, koji ne daje senku; odnosi se na ogledalo i izvor svetlosti koji onemoguuju da predmet d senku. ascijatina operaciona lampa, lampa ili reflektor u operacionoj sali koji osvet-Ijavaju operativno polje, onemoguujui da operator i njegovi pomonici, nad-neti nad operacionim poljem, stvaraju senke koje bi oteavale operaciju. ascites, prisustvo slobodne tenosti u trbunoj upljini. Sin. hydrops abdominis; a. adiposus, a. mlenog izgleda zbog prisustva u njemu velikog broja elija u kojih postoji masna degeneracija; bili-jarni a., choleperitoneum; a. chylifor-mi, prisustvo limfe u trbunoj upljini zbog zaepljenja ili povrede a. thoraci63

artificial dentin, v. fleer.

artikulator, mehanika naprava koja sadri vetaki temporomandibularni zglob i omoguava postavljanje modela vilica na nain koji imitira njihove odnose. Obezbeuje razliite pokrete donje vilice. artralgija, v. arthralgia.

artrikularni reumatizam, v. rheumatismus.

artritis, v. arthritis.

artrogena kontraktura, v. contractura.

artroscintigrafija, v. scintigrafija zglobnih upljina i sinovi je. arythenoiditis, aritenoiditis, zapaljenje aritenoidne hrskavice i njene okoline u grkljanu, najee u tuberkulozi grkljana ili u prisustvu malignog tumora u blizini. asbestos, azbest, mineral vlaknaste strukture, neupaljiv, koji moe da izdri vrlo visoke temperature. Hemijski, azbest je magnezijum-silikat s primesama gvozda i kalcijuma. asbestosis, azbestoza, profesionalna pneumonokonioza izazvana duim, ob-

ascitian

asphyxia ze u kori, a druga u niim predelima mozga. asocijaciona vlakna, spojna vlakna, ivana vlakna koja spajaju razne delove modane kore na istoj polutki mozga. asocijacioni centri, centri u velikom i malom mozgu koji upravljaju zdruenim pokretima, tj. onim nevoljnim pokretima koji prate izvrenje hotiminih radnji. asocijacionizam, psiholoka doktrina osnovana na Aristotelovom uenju o asocijaciji ideja koje su bilo sline, bilo sa-svim suprotne odnosno prostorno ili vremenski povezane. asocijalno, nesocijalno, nedrutveno, tj. u suprotnosti s interesima zajednice. asocirani pokreti, zdrueni pokreti, pokreti koji neminovno idu jedan uz drugi (npr. podizanje onih jabuica pri zatvaranju kapaka). asocirati, pridruiti, zdruiti, spojiti, veza ti, povezivati. asparagin-sintetaza, enzim koji uestvuje u sintezi asparagina. Ogledno je utvreno da ga neke maligne elije nemaju. aspekt, izgled, vid. asper, hrapav, npr. linea aspera, hrapava linija na butnjai. aspergillosis, aspergiloza, sekundarna infekcija saprofitnom gljivicom iz reda Aspergillus. Najee se javlja u plunim apscesima (a. pulmonum) i u bolesnika podvrgnutim leenju antibioticima ili steroidima; a. uha, v. otomycosis. aspermia, aspermija, nedostatak semeglavaca u semenu. asphyxia, asfiksija, pojava izazvana nedostatkom kiseonika u vazduhu koji se udie, praena neposrednom opasnou od prestanka ivota; a. carbonica, a. zbog udisanja ugljen-monoksida; a. cyanotica, a. livida; a. foetalis, a. intrauterina zbog anoksije izazvane ranim odlubljivanjem posteljice, upotrebom anestetika i dr.; a. lividia, a. u koje je koa cijanotina; a. localis, m. Ravnaud; a. neonatorum, uguenje novoroenadi prouzrokovano zaeplje njem bronhiola sirastim mazom. Plua su vrsta kao tkivo jetre, a potopljena u bistru vodu tonu; a. palida, a. u koje je

cusa; a. exsudativa, a ija je tenost eksudat; a. haemorrhagica, prisustvo krvi u ascitesu; mleni a. a. adiposus; a. praecox, a. koji se pojavljuje pre edema u konstriktivnom perikarditisu; a.transudativa, a. ija je tenost transudat. ascitian, koji je u vezi s ascitesom,. Ascolijeva reakcija termoprecipitacije, v. test. asepsis, asepsa, stanje u kome nema ivih mikroorganizama; (hir.) metod leenja rana i izvoenja operacija u kome se upotrebljavaju instrumenti, zavojni materijal, rukavice i dr. bez mikroorganizama. Mikroorganizmi su uniteni fizikim sredstvima (kljualom vodom, vodenom parom, vrelim vazduhom, ultraIjubiastim zracima). V. autoklav. aseptian, slobodan od mikroorganizama, koji nema mikroorganizme. aseptika traumatska groznica, neznatno povienje telesne temperature (do 37,70C) usled apsorpcije proteina iz hematoma oko preloma kostiju lica; skoro je normalna pojava u toku prvih dana stvaranja kalusa. aseptiki infarkt, v. infarctus. asfiksija, v. asphyxia. asimetrian ugljenikov atom, v. carboneum. asimilacija, u biologiji skup procesa u kome organizam izgrauje organske supstancije iz neorganskih. asinergija, v. asynergia. asinhronija pokreta donje vilice, (stom.) neujednaenost pokreta povreenog kondila, koji zaostaje u kretanju u odnosu na zdravi kondil. Znak je preloma ovog dela mandibule. asistolija, v. asystolia. askorbinska kiselina, v. Acidum ascorbicum. asocijacijska podruja mozga, podruja koja nemaju direktnu ulogu u nastajanju oseaja ili motorne radnje, ali esto primaju poruke iz raznih senzorikih ulaza, kao i iz drugih asocijacijskih podruja. Razliite poruke koje dolaze u jedno asocijacijsko podruje deluju jedna na drugu u vidu zapreka ili olakanja. Neka asocijacijska podruja se nala64
IiL

r
Aspidium filix mas koa bleda; a. secundaria, a. koja se ponovo javlja posle prividnog prestanka zaguenja; a. traumatica, a. posle velike kompresije grudnog koa ili gornjeg dela trbuha. Aspiium filix mas, prava paprat. Rizom paprati sadri aktivne sastojke koji paraliu glatku muskulaturu pantljiare. Ekstrakt iz rizoma (Extractum Filicis tenue) ranije je sluio kao sredstvo za isterivanje pantljiara; danas naputen zbog svoje toksinosti. aspiracija, v. aspiratio. aspiracijska pneumonija, v. pneumonia. aspiraciona drenaa, v. drainage. aspiratio, aspiracija, isisavanje nagomilanog gasa ili tenosti (pljuvake, gnoja, krvi) iz telesnih upljina i upljih organa pomou aparata na principu pumpe ili brizgalicom. V. aspirator, suctio; a. stranog tela, usled trenutnog poremeaja refleksa moe neko formirano telo iz usne duplje sa strujom vazduha ui prilikom udisaja u donje vazdune puteve, gde igra ulogu stranog tela. U tom sluaju potrebna je hitna bronhoskopska ekstrakcija. aspirator, usisiva, sprava za evakuaciju tenosti i gasa iz prirodnih ili patolokim procesima stvorenih upljina u telu. Sve ee slui u toku operacija za otklanjanje krvi, eksudata i sadrine upljih organa (eludanog i crevnog sadraja, mokrae, bronhijalnog sekreta itd.). Najpoznatiji su elektrini a., a. po Potainu, po Dieulafoyu itd. V. drainage. asthma zici, povezivanje dvaju ili vie jednostavnih istih molekula u sloenije grupe molekula iste supstancije [npr. molekuli vode asociraju HzO ... H2<3 daju grupe od dva molekula CH 2 itd.]. astasia, astazija, nemogunost stajanja bez poremeaja aparata za stajanje; simptom histerije. astenian toraks, v. thorax. astenini tip, v. typus. astenija, v. asthenia. astereognosia, astereognozija, gubitak sposobnosti opaanja predmeta opipavanjem uz ouvan oseaj pipanja i duboki senzibilitet. arini znak oteenja dominantne hemisfere velikoga mozga. V. agnosia. asterixis, asteriksis, specijalni tip lepravog tremora, naroito zglobova ruja i ake, u toku insuficije jetre, najverovatnije zbog hiperamoniemije. Postoji i u nekim drugim sindromima, kap to su azotemija, alkaloza i dr. Sin. flapping tremor (eng.). asthenia, astenija, opta slabost organizma koja nastaje zbog raznih akutnih ili hroninih uzroka (tifus, malarija, tuberkuloza) ili je uroena. asthenopia, astenopija, smetnje od strane oiju pri radu na blizinu. Javlja se u vidu bolova u oima, glavobolje, suenja, dip-lopije, zamagljenja slova i dr.; a. acco-modativa, a. usled naprezanja akomodacije; a. conjunctivalis, a. u sluaju hroninog blefarokonjunktivitisa; a. muscularis, a. usled naprezanja spolj-nih miia oka; a. nervosa, a. iji je uzrok van oka. asthenozoospermia, astenozoospermija, pojava patoloke pokretljivosti spermatozoida (v. tamo) (pri normalnoj pokretljivosti preko 60% spermatozoida pokazuje ivu pokretljivost). asthma, astma, zaptivanje, zaguivanje, guenje; a. bronchiale, oboljenje u kojem se javljaju napadi oteanog disanja usled gra bronhija; naroito je otean izdisaj. A. je esto alergijska pojava u senzibilisanih osoba; a. brusaa, inters-ticijalna pneumonija koja se javlja posle udisanja finih estica koje se oslobaaju pri bruenju elika itd.; a. cardiale,

aspirin, v. Acidum acetylsalicyliciim.associatio, asocijacija, (1) udruena pojava dva obeleja u odreenoj populaciji ija uestalost prevazilazi njihovu sluajnu pojavu. Asocijacija ukazuje na uzronu povezanost ovih karakteristika, kao, npr. krvne grupe O i duodenalnog ulkusa; (2) vezivanje pojedinih neuropsihikih procesa (oseaja, opaaja, predstava, oseanja, voljnih impulsa, misli) koje se obrazuje prethodnim istovremenim odigravanjem u svesti. Ta veza se docnije ogleda u mogunosti da se u svesti izazove jedan od procesa kada je drugi prisutan (munja-grom; rua-miris; knjiga-ak); (3) u herniji i fi5 Medicinski leksikon

65

astigmatismus
srana astma, napadi guenja prouzrokovani insuficijencijom leve srane komore. V. pollinosis; a. mlinara, stanje plua u mlinara prouzrokovano udisanjem praine brana; usled pamune praine, javlja se u radnika u industriji pamuka kao posledica udisanja pamune praine; a. usled praine, oblik astme izazvan udisanjem praine u stanovima, na ulicama ili u trgovini. Deja astma sree se u alergine dece; takva deca su punaka, esto s egzemom na koi. Dotad zdravo dete pone iznenada da kalje, kri mu u grudima, die teko kao da se gui. Najee nema povienu temperaturu. Takvo stanje traje due ili krae vreme, u navratima. U akutnom napadu obratiti se lekaru. Boravak na moru za takvu decu veoma je koristan. Ako se astma javi u ranom detinjstvu, u najveem broju sluajeva gubi se posle 6-8 dana. astigmatismus astigmatizam, poremeaj prelomne moi oka koji nastaje usled nepravilne krivine ronjae, rede soiva. Zraci koji dospevaju u oko ne stiu se u jednoj taki na mrenjai, ve su u vidu crte, kruga ili elipse. Posledica toga je nejasan vid. Popravlja se cilindrinim soivima koja se postavljaju pred oko tako da izjednae refrakciju u svim meridijanima; a. compositus, a. pri kome oba meridijana prelamaju na isti nain, ali razliito u pogledu intenziteta; a. irregularis, a. pri kome se prelamanje zrakova vri bez pravila (npr. u sluaju zamuenja u ronjai); a. mixtus, a. pri kome u jednom meridijanu postoji miopija, u drugom hipermetropija. Ispitivanje a. vri se objektivnim metodama: Placidovim keratoskopom, oftalmometrom i skijaskopijom. Korekcija pravilnog a. vri se cilindrinim staklima, a nepravilnog samo kontaktnim staklima; a. regularis, prelamanje zrakova odvija se po izvesnim pravilima, tako da svaki meridijan prelama pravilno, ali drugaije od ostalih meridijana ronjae. Pri tonie meridijan koji prelama najjae stoji upravo na meridijan koji prelama najslabije; a. simplex, a. pri kome je u jednom meridijanu prelamanje normal66

atemen
no, a u drugom miopno ili hipermetropno. astma, v. asthma. astma-cigarete, v. antiastmatike cigarete. astmatian, koji je u vezi s astmom, v. asthma.

astmatika kriza, v. crisis. astmatiko disanje, v. respiratio.

astomia, astomija, anomalija razvoja, potpuno srastanje donje i gornje usne, tako da otvor u$ta ne postoji. astroblastoma, astroblastom, podvrsta glioma, neoplazme nastale umnoavanjem potpornih elija u centralnom nervnom sistemu. Neoplazma je graena od krupnijih elija sa irokim protoplazmatinim produecima krvnih sudova. astrocit, zvezdasta elija. A. imaju mnogobrojne produetke, krae ili due (kratkokrake ili dugokrake zvezdaste elije). Sin. gliocit. astrocytoma, astrocitom; podvrsta glioma, neoplazme nastale umnoavanjem potrebnih elija u centralnom nervnom sistemu, Ova vrsta neoplazmi ini polovinu svih glioma ili jednu etvrtinu svih intrakranijalnih neoplazmi. Sivobeliaste su boje, dosta vrsti i nejasno ogranieni, a mogu se pojaviti u svim delovima centralnog nervnog sistema. Sporog su rastenja, a histoloki izgledaju morfoloki benigni. asynergia, asinergija, poremeaj usklaenog rada izmeu raznih miinih grupa, zglobova ili organa. V. ataxia. asystole, sin. asystolia. asystolia, asistolija, zaustavljanje ili prestanak rada srca, odsustvo sranih otkucaja, sin. Beauov sindrom. ataksiki, koji se odnosi na ataksiju. V. ataxia. ataractica, ataraksika sredstva, supstancije koje deluju po izboru sedativno na centralni nervni sistem, psihosedativni lekovi, npr., hlor-pronaazin, hidroksizin i dr. ataxia, ataksija, nesposobnost koordinacije voljnih pokreta, uz ouvanu miinu snagu. Sin. inkoordinacija. atemen (stom.), polufabriki element iz dva precizno uzglobljena dela. Slui za

r
atenuacija
povezivanje pokretnih proteza sa fiksnim nadoknadama ili dva dela jedne fiksne zubne nadoknade. Izrauju se od plemenitih i neplemenitih legura. atenuacija, gubitak virulencije. Atenuacija ima veliki praktiki znaaj za spreavanje mnogih zaraznih bolesti. Poto su atenuisani mikroorganizmi izgubili sposobnost da izazivaju oboljenja, a zadrali svoje imunoloke osobine, od njih se spremaju sredstva koja se koriste za vakcinaciju protiv zaraznih bolesti. atenuatorski region, eng. attenuator region, region operona u kome veina RNK-polimeraza prestaje da vri elongaciju RNK-lanaca ukoliko ne dobije specifian molekularni signal predstavljen antiterminacionim faktorom. V. antiterminacioni faktor. atheroma, aterom u koi, retenciona cista nastala zaepljenjem izvodnih kanala lojnih lezda. Sadri mnogobrojne oroane epitelne elije, mast, holesterol. atherosclerosis, ateroskleroza, najei oblik arterioskleroze, koji pogaa velike i srednje arterije i u kojeg se u intimi arterija nalaze ateromske ploe, koje su povod za stvaranje lokalnih tromba i obliteracije zjapa arterija; a. cerebraHs, a. modanih arterija; a. coronaria, a. venanih sranih arterija, najei uzrok infarkta sranog miia; a. obliterans, a. u koje dolazi do zaepljenja zjapa arterije zbog tromboze ili prolife racije intime. athtose double, (fr.) kongenitalno oboljenje ekstrapiramidnog aparata. Manifestuje se sporim crvolikim grevima ruku, nogu, trupa i lica koji dovode do izvijanja tela u najrazliitije poloaje. Sin. torzioni spazam. athetosis, atetoza, nehotimini, spori, talasasti pokreti ruku, nogu i glave. A. je posledica oboljenja centralnih modanih ganglija.

atomska masa
drugih sportista. Najee se javlja izmeu prstiju, a prouzrokova je Epidermophyton floccosum s. interdigitale. Prenosi se preko otiraa, papua, arapa koje se zajedniki koriste. Prevencija se sastoji u odravanju istoe rekvizita i objekata i izbegavanju upotrebe zajednike odee i obue.

atletski tip, v. typus.

atmosfera, gasni omota koji obavija nau planetu i protee se od nivoa mora do visine od oko 1600 km. Sadanja atmosfera je nastala pre 2,5xl09 god. i poseduje oksidaciona svojstva. Atmosfera ima vie zona, koje se odlikuju svojstvenom raspodelom temperature, i to su: troposfera, stratosfera, termosfera i egzosfera, koja postepeno prelazi u meuplanetarni prostor. Na bazi elektrinih osobina atmosfera deli se na region s neutralnim molekulama i s elektrikim esticama, jonima. Ona ima niz uloga: snabdeva ive organizme kiseonikom za disanje, obezbeuje barometarski pritisak, titi od kosmikih i ultraljubiastih zraka i meteora, omoguava prenoenje zvuka i toplotne energije, kao i proces fotosinteze. atmosferske prilike, skup meteorolokih pojava koje se odigravaju u atmosferi, a zavise od atmosferskog pritiska, temperature, vetrova, oblaka, magle, vlanosti vazduha, vodenog taloga i od svetlosnih i elektrinih pojava.

atmosferski pritisak, v. pritisak.

atmosferski uticaj, v. atmosferske prilike. atom, najmanji deli hemijskog elementa, koji hemijskim putem ne moe da se deli. Prema kvantnoj teoriji, a. se sastoji od a. jezgra koje odreuje svojstvo atoma i nosi gotovo njegovu elu masu (99,9%) i elektronskog omotaa ispunjenog negativnim elektronima. Atomska jezgra sadri protone i neutrone; broj protona je atomski broj. Atom je elektroneutralan, jer sadri isti broj pozitivnih i negativnih naelektrisanja. atomizer, aparat kojim se tenost u vidu spreja nanosi na sluznicu usta; atomska masa, oznaka A, masa atoma definisana relacijom: 67

atipina pneumonija, v. pneumonia.

atipini kapilari, proireni kapilari kavernoznih tela penisa, mnogostruko meusobno povezani i izukrtani, koji grade obilan sunerast sistem. atletska noga (athletic feet), gljivino oboljenje ne samo u atletiara ve i u

atomski broj A - Mn +ZMe - Be (Z), gde je Mn mas1 a nukleusa, ZM6 masa svih elektrona u atomu, a Be(Z) njihova energija veze, koja se najee moe zanemariti. A se obino izraava u atomskim masenim jedinicama u (u = 1,6. l O"27 kg). Atomska masa je po svojoj vrednosti najblia masenom broju, koji predstavlja ukupan broj protona i neutrona, i oznaava se takoe sa A. pa je uvek ceo broj. Dok hemijska a.m. A oznaava atomsku masu prirodne meavine izotopa jednog elementa ije vrednosti obino' odstupaju od celih brojeva, fizika a.m. Ap odnosi se samo na masu jednog odreenog izotopa. atomski broj Z nekog elementa, odnosno nuklida, ukupan broj protona u nukleusu (atomskom jezgru). U nejonizovanom atomu oznaava i ukupan broj elektrona u atomskom omotau. U periodnom sistemu hemijskih elemenata predstavlja mesto (redni broj) datog elementa. atomsko (nuklearno) oruje, nova vrsta oruja, koja prilikom eksplozije prouzrokuje teka razaranja i stvara masovne gubitke: veliki broj mrtvih i povreenih. Povrede su mehanike, termike i radioaktivne prirode na pojedinim organima ili delovima tela, ali pored lokalnih javljaju se (naknadno) i opti simptomi poremeaja organizma. Ovakva situacija zahteva posebnu organizaciju i napore sanitetskih i drugih organa oruanih snaga u vezi sa zbrinjavanjem gubitaka nastalih dejstvom a.o. atonia atonija, smanjen tonus miia i drugih kontraktilnih organa; a.gastrica, atonija eluca, poputanje tonusa eludane muskulature. Posledica opte miine slabosti ili dugotrajne stenoze pilorusa; a.materice, smanjenost tonusa miia materice i njegove sposobnosti za kontrakciju. Po izbacivanju posteljice i ovojaka, tj. u treem poroajnom dobu, usled slabih miinih kontrakcija dolazi do krvarenja koje moe biti obilno i smrtonosno. A. moe biti primarna i sekundarna. Primarna a. moe nastati u sluajevima: rastegnu68

atrium tosti zida materice u viestrukoj trudnoi ili hidramnionu, u hipoplastinim, miomatoznih i metritinih materica. Sekundarna a. nastaje usled zaostajanja delova posteljice. atopijska bolest, v. bolest atrakciona kupa v. privlana kupa. atransferinaemia, atransferinemija, odsustvo u krvi belanevine transferina, koji prenosi gvoe u plazmi. atresia, atrezija, uroeni nedostatak ili zatvaranje otvora ili lumena cevastih organa kao posledica patolokih procesa, npr. zapaljenja, tumorskih procesa itd.; a. himena, kongenitalna anomalija, pri kojoj postoji potpuna okluzija himena. Anomalija se otkriva posle puberteta a neki put posle udaje. Usled potpuno zatvorenog himena, iako je uspostavljen menstruacioni ciklus, ne moe da doe do pojave menstrualne krvi i bolesnice se obraaju lekaru zbog izostanka menstruacije. Taj izostanak je samo prividan, jer se menstrualna krv skuplja u vagini i materici (hematokolpos, hematometra). Anomalija se otklanja operativno, uklanjanjem himena; a. hoana, uroena neprohodnost jednog ili oba hoanalna otvora. Atrezija moe da bude fibrozna ili kotana, potpuna ili nepotpuna. Operie se s uspehom poto dete dostigne desetu godinu ili neto vie; a. jednjaka, uroeni nedostatak zjapa u jednom delu jednjaka. Ova je mana esto kombinovana s uroenom traheoezofagusnom fistulom. Ako se dijagnoza postavi odmah po roenju i ako se pristupi operaciji u toku prvih dana ivota, prognoza je dobra; a. vagine kongenitalna anomalija pri kojoj postoji potpuna ili delimina slepljenost vaginalnih zidova. atretina tela, v. uto telo. atrichia, atrihija, nedostatak dlaka. atrioventrikulna disocijacija, v. block. atrioventrikulni blok, v. block. atrium, predvorje, pretkomora srca; a. dextrum, desna pretkomora, u koju gornja i donja uplja vena dovode vensku krv; a. sinistrum, leva pretkomora, u koju plune vene dovode iz plua oksidovanu (arterijsku) krv.

r
atrofika ciroza atrofika ciroza, v. cirrhosis hepatis. Atropa Belladonna, velebilje, sadri alkaloide atropin i skopolamin. Od lia ove biljke spravljaju se razni oblici lekova (Extractum belladonnae, Tinctura belladonnae itd.); oficinalna je prema naoj farmakopeji. V. atropin. atrophia, atrofija, smanjenje zapremine elija i organa kao izraz opte ili lokalne slabe ishranjenosti; a., alveolarna difuzna, v. parodontosis; a., bulbi quadrata, v. bulbus quadratus; a. degenerativa, atrofija nastala usled degenerativnog procesa; a. flava hepatis, akutna uta atrofija jetre, izraz za smeuranu i utu jetru u osoba koje su podlegle munjevitom hepatitisu s masivnom nekrozom jetre. Sin. Rokitanskyjeva bolest V. hepatitis; a. zubne alveole, gubitak ili smanjenje alveolarne aice; moe biti posledica traume, infekcije ili nekog drugog patolokog procesa na alveolarnom grebenu. atrophie blanche Milian, bele, atrofine pege s teleangiektazijama na potkolenicama odnosno, u maleolarnim predelima. atrophoderma pigmentosum, v. xeroderma. atrophodermia idiopathica (Pasini-Pierini), poseban oblik povrinske sklerodermije u vidu jasno ogranienih, plaviastomrkih, ugnutih arita s naboranom koom, lokalizovanih mahom na leima; a. vermiculata, crvolika, atrofina poljca u zigomatinim predelirna. atropin, alkaloid koji se nalazi u velebilju (Atropa belladonna), bunici (Hyoscyamus niger) i tatuli (Datura stramonium). Deluje na centralni nervni sistem, koji najpre drai a zatim paralie, i na tkiva inervisana holinergikim postganglijskim nervima, koja ini neosetljivim prema acetil-holinu (antiholinergiko dejstvo). Upotrebljava se u oftalmologiji kao midrijatik, kod bronhijalne astme, u nekim sluajevima bradikardije kao dijagnostiko sredstvo, kod hiperaciditeta, kolika (kao spazmolitik), kod parkinsonizma radi smanjenja salivacije, i kao antidot kod trovanja musaudiometrija karinon i pilokarpinom. Upotrebljava se u obliku sulfata (A. sulfas). Atropini sulfas, so atropina, oficinalna prema naoj farmakopeji. V. atropin. Au198, radioaktivni izotop zlata, primenju-je se u obliku koloida za scintigrafiju jetre i radioizotopsku limfografiju, a rede za leenje karcinomskog pleuritisa i peritonitisa. V. scintigrajija. audiolog, specijalista za slunu rehabilitaciju nagluvih osoba. Bavi se prouavanjem fiziologije i patologije govornog sporazumevanja, a naroito metodama za ispitivanje sluha. audiologija, nauka koja se bavi prouavanjem uslova koji su potrebni da bi se ovek s ovekom sporazumevao putem govora. U praksi audiologija daje osnovu za slunu rehabilitaciju nagluvih osoba. Ona se, uz saradnju raznih strunjaka, sprovodi u audiolokom centru. Poseban zadatak audiologije je izuavanje i primena raznih metoda ispitivanja sluha. audioloki centar, ustanova za slunu rehabilitaciju nagluvih osoba. Pored audiologa, potrebna je i saradnja drugih strunjaka (psihologa, surdopedagoga, logopeda, socijalnog radnika itd.). audiometrija, metod ispitivanja sluha i njegovog grafikog predstavljanja pomou elektronskog aparata, audiometra; objektivna a. slui se tonovima koji se proizvode u povezanosti s nekim uslovljenim refleksom. Moe da se upotrebi i u dece od 2 godine; a. objektivna, na osnovu elektrinog odgovora (Electric Response Audiometry, ERA), zasniva se na registrovanju bioelektrinih potencijala koji se javljaju u perifernom i centralnom auditivnom sistemu kao odgovor na akustike drai. Primenom posebnih elektronskih raunara (averaging computers) omoguuje se izraunavanje srednjih vrednosti iz velikog broja bioelektrinih impulsa, ime se poveava tanost rezultata i ujedno eliminiu artefakti koji potiu od nespecifine spontane aktivnosti centralnog nervnog sistema. U elektrokohleografiji (ECochG) regi^truju se impulsi direkt69

auitorius no s kohleje igliastom elektrodom transtimpanalnim putem; tonska a. slui se nadraivanjem pomou fiziki istih tonova odreene uestalosti i jaine; vokalna a. slui se recima koje su fonetski usklaene. Obe metode su subjektivne. auitorius, v. acusticus. auditus, sluh, sluanje, ujenje; organum auditus, ulo sluha. Auerovi tapii, tapii crvenoljubiaste boje u,citoplazmi mijeloblasta i promijelocita u akutnoj mijeloblastnoj leukemiji. V. leukaemia. auksociti, spermatociti I reda. auksogena funkcija, proces rastenja. aura, karakteristian oseaj koji u nekim sluajevima neposredno prethodi epileptikom napadu. Postoje senzitivna, senzorna, psihika i motorna aura. aurantiasis cutis, uto obojenje koe (naroito dlanova i tabana) posle prekomerne ingestije plodova bogatih karotinom. Sin. carotinodermia, xanthochromia. aureus, zlatan. auricula, uvce, uica, usna koljka; a. cordis, uvasti produetak pretkomore. auris, uvo, uho; sadri dva ula: za sluh (organum auditus) i za odravanje ravnotee i orijentaciju u prostoru (organum status) - zajedniki naziv organum vestibulocochleare. Sastoji se od tri dela, i to: od spoljanjeg uva (auris externa), srednjeg uva (auris media) i unutranjeg uva (auris interna). Spoljnje uvo sainjavaju usna koljka (auricula) i spoljanji sluni kanal (meatus acusticus externus), a slui za prijem zvunih talasa. Srednje uvo sainjavaju: bubanjska duplja (cavum tympani) sa slunim koicama, okolne elije (cellulae mastoideae i antrum mastoideum) i Eustachijeva truba (tuba auditiva). Izmeu spoljanjeg slunog kanala i bubanjske duplje razapeta je bubanjska opna (membrana tympani), koja je u vezi sa slunim koicama, a ove su u vezi s unutranjim uvom. Srednje uvo slui za prenoenje zvunih talasa prema unutranjem uvu, preko bubanjske opne i slunih koica. Unutranje uvo
70

autoagresivne bolesti sastoji se od kotanog (labyrinthus osseus) i opnastog labirinta (labyrinthus membranaceus). Kotani labirint sastoji se od pua (cochlea), trema (vestibulum) i polukrunih kanala (canales semicirculares). U puu je smeten opnasti spiralni kanal s Cortijevim organom koji prima zvune nadraaje, te on predstavlja ulo sluha. U tremu i polukrunim kanalima smetene su opnaste tvorevine koje sainjavaju vestibularni aparat namenjen odravanju ravnotee i orijentaciji u prostoru. Sve ove opnaste tvorevine sainjavaju opnast labirint ispunjen endolimfom, a smeten u kotani labirint koji sadri tenost perilimfu. aurum, Au, zlato, hemijski element, plemenit metal. Upotrebljava se u legurama za novac, za ukrase, za pravljenje vetakih zuba i plombi itd. Soli zlata su vrlo otrovne. Koloidno zlato se upotrebljava za izvoenje Langeove reakcije u cerebrospinalnom likvoru; a. foliaturn, zlatni listii koji se upotrebljavaju za pravljenje zlatnih plombi. Zubnolekarsko zlato, legura istog zlata, srebra i bakra u naroitoj razmeri, finoe 22 karata. Koliina zlata u legurama obino se izraava u karatima, koji predstavljaju teinsku koliinu zlata u 24 teinska dela legure. isto zlato oznaava se kao 24-karatno, a npr. 14-karatno zlato predstavlja leguru u kojoj ima 14 delova zlata (58,3%) i 10 delova drugog metala (41,7%) auscultatio, auskultacija, oslukivanje zvukova koji nastaju u raznim organima (srcu, pluima, crevima, pleuri) a koristi se i za utvrivanje trudnoe. auskultacija, v. auscultatio. auskultacijska perkusija, v. percussio. Auspitzov fenomen, v. fenomen krvave rose (pod psoriasis). Austin-Flintov um, v. um. autizam, bolesno povlaenje u sebe i gubljenje svake veze sa stvarnou; simptom shizofrenije; rani deiji a., oblik deije shizofrenije. Sin. Kannerov sindrom. autoagresivne bolesti, v. autoimune bolesti.

autoagressio autoagressio, autoagresija, zajedniko ime za stanja u kojima humoralni imunitet ili imunitet vezan za elije (T-limfocite) napada sopstvene antigene. Sin. autoimunitet, autoallergia. autoalergijska oboljenja, autoimuna oboljenja, oboljenja izazvana antigenima same ivotinje (autoantigeni) ili slinim antigenima druge ivotinjske vrste. Patogeneza se osniva na aktivnosti senzibilisanih limfocita i autoantitela. Autoalergijska oboljenja u ljudi su: hemolizna anemija, idiopatska trombocitopenijska purpura, glomerulonefritis, hashimotov tireoiditis, Gravesovo oboljenje, miksedem, diabetes mellitus, pemfigus vulgaris, primarna bilijarna ciroza, hronini aktivni hepatitis, ulcerozni kolitis, perniciozna anemija, timom, multipla skleroza, uveitis, miastenia gravis, simpatika oftalmija, dermatomiozitis, sklerodermija, Sjgrenov sindrom, reumatska groznica, ankilozni spondilitis, reumatoidni artritis, sistemski eritemski lupus i dr. Postoje mnogi modeli za ogledno izuavanje autoalergijskih oboljenja u raznih ivotinja. U patogenezi igraju ulogu autoantitela, kompleksi antitelo-antigen, senzibilisani limfociti i kombinacije ovih faktora u zajednici sa spoljnim agensima. Uzrok pojave imunoloke komponente u nekih oboljenja nije sasvim razjanjen. autoantigeni, antigeni sopstvenog organizma (tenosti, elije, tkiva i organi) koji izazivaju pojavu autoantitela ili senzibilisanih elija. autoantitela, antitela koja se stvaraju u organizmu i reaguju sa sopstvenim (auto) antigenima. U ljudi su otkrivena antitela protiv tireoglobulina, dezoksiribonukleinske kiseline, jedara raznih elija, bazalne membrane, mitohondrija, mikrosoma, glatkih miia, eritrocita, leukocita, trombocita, nervne elije, retikulina, insulina i dr. autoerotizam, ontogeneza polnog nagona, ak i kada je razvijen genitalni erotizam, otkriva da se jedinka jo nalazi u autoerotizmu. Tek u pubertetu dolazi do jasnog razvijanja erotizma prema

autoinfekcija drugoj linosti (aloerotizam), u prvo vreme homoseksualno orijetisanog (naroito u enskog pola), a tek kasnije postaje jasno heteroseksualan. autofetiizam, stanje u kome delovi sopstveriog tela izazivaju seksualno nadraenje (automonoseksualizam). autofluoroskop, vrsta stacionarnog detektora s velikim brojem varniavih kristala, poredanih u obliku mozaika i povezanih za odgovarajue merne elektronske instrumente. Primenjuje se za statika morfoloka i dinamska ispitivanja uivo pomou radioaktivnih izotopa. U nuklearnoj medicini danas se vie primenjuje gama-kamera. V. gama-kamera. autogena inhibicija, oputanje miia nastalo kao reakcija na snano istezanje, zove se jo i obrnuti refleks na istezanje. Nastaje kad napetost u miiu, refleksno kontrahovanom, zbog istezanja postane dovoljno velika. Receptor za obrnut refleks na istezanje je Golgijev tetivni organ koji se nalazi izmeu snopova tetiva. Vlakna iz ovog organa sprovode podsticaj do inhibicijskih interneurona koji se zavravaju na motoneuronima, zbog ega dolazi i do oputanja miSia. autogeni trening, v. training. autogeno zavarivanje, samozavarivanje, spajanje dva komada istog metala u jednu celinu pomou vrlo visoke temperature, koja se dobiva sagorevanjem kiseonika i acetilena (ili vodonika) u naroitom plameniku. U medicini se primenjuje u zubarskoj tehnici. autohistoradiografija, v. autoradiografija. autoimuna hemolizna anemija, v. anaemia. autoimuna trombocitopenija, v. thrombocytopenia. autoimune bolesti, v. bolest. autoimunizacija, stvaranje imunih antitela ili senzibilisanih limfocita protiv sopstvenih antigena. A. moe izazvati klinike pojave, poznate kao autoimune bolesti. autoinfekcija, proces u kome dolazi do obole van ja usled delovanja sopstvene 71

autoklav bakterijske flore u nekim telesnim upljinama, na koi i sluznicama i obino je apatogena. Apatogene bakterije mogu postati patogene usled izmene otpornosti i imunoreaktivnosti organizma kosmonauta u toku kosmikog leta. Dugotrajan boravak u kabini i istovremeno izlaganje besteinskom stanju, jonizujuim zraenjima, ogranienom kretanju i. specijalna ishrana mogu dovesti do autoinfekcije. Astronauti se podvrgavaju imunolokim i mikrobiolokim testovima 'pre leta u cilju predohrane. Da bi se izbegla infekcija izmeu lanova posade, oni pre leta ive skupa u izolaciji, to doprinosi razvoju imuniteta na mikrobe koji se nalaze u njihovim organizmima. autoklav, elian sud sa termometrom i manometrom, .koji se moe hermetiki zatvoriti i u kome se razvija pregrejana vodena para. Slui za sterilizaciju onog bolnikog i laboratorijskog materijala koji izdrava bez oteenja vodenu paru, pritisak od oko jedne atmosfere i temperaturu oko 120-1330C. autologo, to potie od iste jedinke. U imunologiji: pojava autoimunih ili atoalergijskih oboljenja, kada se imuni aparat aktivie pomou sopstvenih^antigena (v. autoalergijska oboljenja; autoimuna oboljenja). autolysis, autoliza, samosvarivanje tkiva dejstvom fermenata koji nastaju posle smrti. Rana autoliza odlikuje se gubitkom detalja elijske grae. autonomni nervni sistem (systema nervosum autonomicum), sistem koji upravlja radom unutranjih organa i njihovim metabolizmom, bez uticaja volje, to predstavlja osnovni uslov za odravanje ivota i vrste. Inervie svu glatku muskulaturu i sve lezde u organizmu i odrava tonus u poprenoprugastim miiima. A.n.s. sastoji se od centara, ivaca, gangliona i spletova. Centri se nalaze u centralnom ivanom sistemu, a ivci, s dovodnim i odvodnim vlaknima, povezuju ove centre s organima. U odnosu na kimeni stub ganglioni mogu biti paravertebralni i prevertebralni. Spletovi se sastoje od gangliona, dovod-

autosomi nih i odvodnih ivaca, a oivavaju unutranje organe. V. plexus coeliacus, plexus pelvinus. Funkciono a.n.s. ima dva antagonistika dela, simpatikus i parasimpatikus, koji odravaju ravnoteu neophodnu za normalan rad organa. Nervna simpatika i parasimpatika vlakna dele se na preganglijska, od centara do gangliona, i na postganglijska, od gangliona do organa. Fizioloki i farmakoloki ova nervna vlakna dele se na holinergika i adrenergika. Na zavrecima holinergikih vlakana oslobaa se, kao medijator, acetil-holin, a na zavrecima adrenergikih vlakana oslobaa se levarterenol (noradrenalin). U holinergika vlakna ubrajaju se sva preganglijska, postganglijska parasimpatika, neka postganglijska simpatika (za znojne lezde i vazodilataciju) i motorna vlakna za poprenoprugaste miie. U adrenergika vlakna ubrajaju se postganglijska simpatika, izuzev za znojne lezde, vazodilataciju i dr. V. parasimpatikus, simpatikus. Sin. vegetativni nervni sistem. autophonia, autofonija, pojava koja nastupa pri oboljenju srednjeg uva, a sastoji se od neprijatnog odzvanjanja sopstvenog glasa u obolelom uvu. autopolimerizacija, polimerizacija akrilatnog materijala bez korienja spoIjanje energije. Odvija se kao rezultat dodavanja ovom materijalu odreenog aktivatora i katalizatora. Sin. samo vezivanje. autoradiografija, dokazivanje raspodele radioaktivnih obeleivaa u pojedinim organima pomou fotografske emulzije; makroskopska a. (sin. makroautoradiografija), lokalizovanje raspodele radioaktivnog obeleivaa na presecima < rgana ili vie organa; mikroskopska a. (sin. mikroautoradiografija, autohistoradiografija), ispitivanje raspodele radioaktivnog obeleivaa u elijama i defovima elije. autoregulacija, promena funkcije izazvana promenama u samom tkivu odnosno organu. autosomi, svi hromosomi (22 para u oveka) sem hromosoma pola. Oba lana u

72

r
autosplenectomia svakom paru hromosoma su homologni. Autosomi su jednaki u oba pola. autosplenectomia, autosplenektomija, skoro potpuno iezavanje slezine zbog progresivne skleroze njenog tkiva, koja se via u drepanocitozi. autosugestija, prihvatanje i usvajanje neke ideje ili misli, koje samim tim dovodi do promena u psihikim i telesnim funkcijama. V. sugestija. autotransfusio, autotransfuzija, v. tron* sfusio sanguinis. auto transplantacija' zuba, presaivanje zuba s jednog mesta na drugo u istog pacijenta; npr., presaivanje donjeg treeg molara u alveolu donjeg prvog molara. autotrofan, organizam sposoban da sintetizuje organske supstancije iz neorganskih uz pomo Suneve ili neke druge energije (sve zelene biljke, izvesne bakterije). V. nitrifikacija, fotosinteza, heterotrofan. utotrofne bakterije, bakterije koje za svoju ishranu koriste jednostavna neorganska jedinjenja. Raspolau veoma aktivnim enzimima i imaju vanredno razvijenu sposobnost sinteze. autovakcina, vakcina spravljena od mikroorganizama izolovanih iz organizma bolesnika kome je vakcina namenjena. autozit, vei organizam u dvogubih nesimetrinih nakaza, dok se manji, priljubljen uz njega, naziva parazit. avidnost antitela, poudnost> stepen energije vezivanja antitela za antigeaske determinante; zavisi od podudarnosti antigena i antitela. Antitela koja nastaju u ranoj fazi imunizacije imaju manju poudnost nego antitela koja se javljaju kasnije. U nekim imunolokim testovima (radioimuni testovi) veoma je znaajna upotreba antitela koja imaju veliku poudnost prema antigenu. avirulentan, nevirulentan, bez virulencije; v. virulencija. avitaminoza, oboljenja koja nastaju usled nedostatka pojedinih vitamina u organizmu. V. skorbut, hemeralopia, xerophthalmia, rachitis, beri-beri, pellagra; (stom.) avitaminoza A, dovodi do usporenog razvitka zuba, v. dentitio tarda; avi-

axiphoidia taminoza D u prvoj godini ivota dovodi do deformacije vilica i zuba- gornja vilica uska, s gotskim nepcem, premaksilarni deo isturen, donja vilica povijena nadole: na zubima, ije krunice kalcffikuju u prvoj godini, javlja se hipoplazija glei i dentina; zubi niu u teskobi, zagrizaj je otvoren. V. malocclusio, occlusio aperta. Avogadrov broj ili A. konstanta je broj atoma u 12 g istog izotopa ugljenika 12, tj. 12C. Moe se rei da A.b. odgovara broju molekula (ili atoma, jona, elektrona) u jednom molu. Njegova vrednost je 6,02252 X IO23 moH. avulsio, (stom.) iskidanje dela tkiva ili ozublja; a. dentis, avulzija zuba, potpuno izbacivanje zuba iz alveolarne aice usled traume. Sin. luxatio completa. V. povrede zuba; a. labii oris, otkinue, otcepljenje tkiva usnice. V. sutura mucodermalis; a. nervi trtgemini, otkidanje trogranog ivca, metod leenja neuralgije trigeminalnog nerva. Nerv se trakcijom kida od nervnog stabla.

Axenfeldov sindrom, v. dysgenesis mesodermalis corneae et iridis.

Axerophtholum, akseroftol, vitamin A, antikseroftalmiki vitamin, liposolubilan, vrlo osetljiv prema kiseoniku, dosta otporan prema zagrevanju. Njegov najvaniji provitamin je beta-karotin. Neophodan je za razvijanje mladih organizama. Deluje povoljno na izgraivanje i zatitu epitela, poveava otpornost prema infekcijama (naroito infekcijama sluznica), i regulatorno na metabolizam i uestvuje u funkcionisanju oka (u vezi sa regeneracijom vidnog purpura). Vitamina A odnosno karotina ima dosta u maslacu, masnom siru, jajima, jetri, mleku, sardinama, kajsijama, paprici, argarepi, zelenoj salati, spanau i paradajzu, a najvie u ribljim uljima (dobivenim iz jetre nekih oceanskih riba). axilla, pazuho. axillaris, aksilaran, pazuni, npr. a. axillaris, pazuna arterija. axiphoidia, aksifoidija, odsustvo maolikog nastavka grudne kosti, retko u mukarca (9,1%), ee u ena (45,6%).
73

axis pelvis axis pelvis, karlina osovina, zamiljena linija koja spaja sredine svih pravih prenika male karike. A.p. je kriva linija s lukom otvorenim prema simfizi. axon, osovinski krak, centralni, osovinski dep nervnpg vlakna, sastavljen od neuroplazme ili aksoplazme i neurofibrila u njenom sredinom delu. Ivini deo, koji ne sadri neurofibrile, nazvan je Mauthnerova kouljica ili aksolema. Sin. neurit. Axungia porci, v. Adeps suillus. Ayerzin bolest, v. bolest. 8-azaguanin, antagonist (analog) purina, deluje antikancerozno na ogledne tumore, ali je naputen zbog svoje toksinosti. 6-azauridin, antagonist (analog) pirimidina; korien u leenju nekih malignih oboljenja. azbest, v. asbest azigosna vena, neparna vena koja nastaje stapanjem zadnje kardinalne vene s desnom natkardinalnom venom. azoospermatorrhoea, azoospermatoreja, isticanje semene tenosti bez semeglavaca. azotaemia, azotemija, poveanje koliine ureje ili drugih azotnih jedinjenja u krvi; ekstrarenalna a., a. prerenalis; hipohloremijska a., a. nastala zbog deficita natrijum-hlorida u organizmu koji dovodi do hipovolemije i cirkulatorne insuficijencije bubrega; hloropenijska a., hipohloremijska a.; a. prerenalis, a.

azygos u koje ne postoji insuficijencija bubrega. Sin. uraemia. azotni oksidul, nitrogenium oxydulatum, azot-suboksid, azot-protoksid, jedinjenje azota s kiseonikom, sastava N20. Bezbojan gas, sladunjavog mirisa, slui za narkozu (optu anesteziju). Zbog svog euforikog dejstva poznat je i kao gas pod imenom gas koji izaziva smeh; oficinalan je prema naoj farmokopeji. V. narcosis. azoturia, azoturija, velike koliine ureje ili drugih azotnih jedinjenja u mokrai. azuleni, ugljovodonici koji imaju karakter aromatinih ugljovodonika, ali ne sadre benzenski prsten. A. se nalazi u etarskim uljima raznih biljaka (Matricaria Chamomilla, Piper Cubeba., Guaiacum officinale i dr.) i od njih potie plava ili zelena boja ovih ulja. A. imaju antialergiko i antiflogistiko dejstvo. azur, anilinska boja baznog karaktera, upotrebljava se za bojenje hromatina i azurofilnih zrna u citoplazmi. azurofilne granule, azurofilna zrnca u citoplazmi nekih leukocita, koja se boje plavim anilinskim bojama. V. azurophiUa. azurophilia, azurofilija, prisustvo u perifernoj krvi leukocita koji sadre azurofilna zrnca. azygos (gr.), neparan; npr. vena a., neparna vena koja spaja podruja gornje i donje uplje vene.

74

r
B1 hemijski simbol za metaloid bor. Ba, hemijski simbol za metal barijum. BCG (Bacille Calmette-Gurin), bovini varijetet bacila tuberkuloze, atenuisan kultivisanjem 13 godina na hranljivim podlogama (od krompira, glicerina i ui); posle 250 pasaa njegova je virulencija sasvim oslabljena. Koristi se za spremanje vakcine protiv tuberkuloze, koja se naziva vakcina BCG. Po originalnoj metodi vakcina se daje oralnim putem, a daje se i supkutano. Be, hemijski simbol za metal berilijum. , (beta), v. i pod poetnim slovom sledee reci, npr. -alanin pod alanin, -carotin pod carotin. ~, simbol za elektron iz jezgra radioaktivnih elemenata. +, simbol za pozitron. beV, skraenica za 109eV~bilion elektron-volti u Anglosaksonaca; u nas milijarda elektron-volti ili 1.000 MeV, , bismutum bizmut, hemijski element, metal. bi*, u sloenicama oznaava da je neto dvostruko, npr. bifokalno soivo, soivo koje ima 2 fokusa; (hem.) u nazivu soli oznaava njihov kiseli karakter, npr. natrijum-bikarbonat, natrijum-bisulfat i dr. BNA, Baielska nomenklatura, anatomski nazivi usvojeni 1895. god. u Bazelu. BOT, v. bojni otrovi B.P., skra. za British Pharmacopoeia, Britanska farmakopeja. Babcockov test, v. test. Babcokova operacija, v. operacija. Babes-Ernstove granule, granulacije u unutranjosti citoplazme mnogobrojnih bakterija koje se boje po Lffleru, tj. pokazuju svojstva metahromazije, te se nazivaju metahromatina zrnca, volutinske granule ili polarna zrnca, jer se esto nalaze na polovima nekih bakterija (Corynebacterium diphtheriae). Babesia, vrsta protozoa iz grupe sporozoa koja izaziva febrilna zarazna oboljenja raznih domaih ivotinja. Nisu poznati sluajevi infekcije ljudi ovim protozoama. Sin. Pyroplasma. babiiti, obavljati babiki posao. Dunost babice obuhvata sprovoenje normalnog poroaja, ispomaganje lekaru pri akuerskim intervencijama i obavljanju patronane slube posle poroaja. Babinski-Frhlichov sindrom, 4V. gojaznost. abinski-Frohlichova bolest, v. dystrophia adiposogenitalis. Babinski-Nageotteov sindrom, v. syndroma. Babinskijev fenomen, v. znak. babinjara, v. puerperium. babinje, v. puerperium. babinje pranje, v. lochia. bacillus, bacil, u irem smislu sve bakterije cilindrinog ili tapiastog oblika. U uem smilsu rod Bacillus obuhvata velike, nepokretne gram-pozitivne tapie, koji se javljaju u lancima, stvaraju spore i strogo su aerobi. Meu njima patogen je samo B. anthracis, relativno veliki tapi; u inficiranom organizmu ima ahuru (kapsulu). Van organizma stvara centralno poloene spore. U ljudi
75

bacillus i ivotinja izaziva antraks prostrel (crni prit); B. anthracoides, antrakoidni bacili, veoma slini bacilu antraksa, saprofiti, nalaze se u zemlji, vodi, vazduhu i u biljnom svetu. To su apatogene ili uslovno patogene bakterije. Meu ovim bakterijama najraireniji su: B. subtilis, B. cereus i B. megaterium; B. bifidus (Lactobacillus), anaerobni bacil, est u fecesu male dece. U odojadi hranjene na dojci moe sainjavati 99% fekalne flore (bifidus-flora). Smatra se da mleko ene sadri izvesnu supstanciju (bifidus-faktor) koja favorizuje njegovo naseljavanje. Redi je u vetaki hranjene odojadi. ive kulture upotrebljavaju se u terapiji crevnih poremeaja odojadi; Boas-Opplerovi b., vrsta laktobacila, gram-pozitivnih, nepokretnih tapia, koji stvaraju mlenu kiselinu, nalaze se u eludanom soku ljudi koji boluju od gastritisa, karcinoma i dr., a u umerenom broju mogu se nai i u normalnom eludanom soku; B. bulgaricus, bacil koji je prvobitno izolovan iz jogurta, a prisutan je u mnogim mlenim proizvodima. Uzrokuje visoku kiselost mleka; njegove se kulture upotrebljavaju u proizvodnji jogurta; B. CaImette-Gurin (skraeno BCG), bovini varijetet bacila tuberkuloze, atenuisan kultivisanjem 13 godina na hranljivim podlogama (od krompira, glicerina i ui); posle 250 pasaa njegova je virulencija sasvim oslabljena. Koristi se za spravljanje vakcine protiv tuberkuloze, koja se naziva vakcina BCG; B. Doerleini, laktobacili, gram-pozitivni, nepokretni. Nalaze se kao mikrosimbionti u zdravoj vagini. Od glikogena vaginalnog epitela i sekreta uterusa formiraju mlenu kiselinu, ona obezbeuje vagini stalnu kiselu sredinu (pH oko 4), koja inhibie razmnoavanje patogenih bakterija; paratifusni b., izazivaju paratifuse koji se kliniki razlikuju od trbunog tifusa time to su laka i kratkotrajnija oboljenja; (farm.) lekovi u obliku vrstih tapia. Mogu biti ili naroiti oblici supozitorija, npr. za uvlaenje u uretru, ili tapii za tuiranje (grla, raznih gra76

Bacteroides nulacija itd.), npr. Argenti nitras in bacillis (Lapis infernalis); (hist.) b. retinae, tapii, vrni delovi ulnih (tapiastih) elija mrenjae oka svojevrsne grae (ispod pigmentnog sloja sa stubiima), ine sloj tapia i stubia. Primaju svetlosne nadraaje. V. retina. bacitracin, antibiotik dobiven iz soja Tracy I Bacillus subtilis, deluje uglavnom na gram-pozitivne bakterije i na neke gram-negativne. Upotrebljava se, uglavnom, lokalno. Ima nefrotoksiko dejstvo. backcross, (eng.) sparivanje hibrida prve generacije (Fi) i jednog od roditelja. bacteriaemia, bakteriemija, prisustvo bakterija u krvotoku, bez prateih klinikih znakova, esta je i obino prolazna pojava i u veini sluajeva ne prouzrokuje udaljene promene ili nova arita. bacteriocini, posebna grupa bakterijskih antibiotika koji tetno deluju na pripadnika iste ili neke vrlo srodne bakterijske vrste. Najbolje su proueni koliini (poreklom iz Escherichia coli), zatim piocini (iz Pseudomonas pyocyanea), stafilokokocini (Staphylococcus), koricini (iz Corynebacterium diphtheriae), monocini (iz Listeria monocytogenes) itd. Kako sam naziv govori, bakteriocini imaju baktericidan efekat. Misli se da stvaranje bakteriocina zavisi od posebnih plazmida nazvanih C-faktor; ima zapaanja da se C-faktor moe preneti analogno R-faktoru. U novije vreme uvedene su metode tipizacije nekih bakterija pomou odgovarajuih bakteriocina. bacteriophag, bakteriofag, virus koji inficira bakterije. Postoje DNK-fag i RNK-fag. bacterium, bakterije koje ine grupu Schizomyceta. Razmnoavaju se neposrednom, prostom deobom, bez mitoze. bacteriuria, bakteriurija, prisustvo bakterija u mokrai, katkad i bez znakova zapaljenja mokranih puteva; moe se nai, npr., kao posledica preleanog zapaljenja bubrene karlice. Bacteroides, rod koji obuhvata veliki broj raznih vrsta anaerobnih, gram-negativ-

bavasti toraks nih bakterija, koje sainjavaju deo mikroskopske flore normalnog ljudskog tela. One se nalaze redovno u gornjim delovima respiratornog i urogenitalnog trakta, kao i u debelom crevu. Najee vrste tog roda, koje izazivaju ulcerozne procese, jesu: B. fundiliformis, B. fragiHs, B. ramosus, B. fusiformis. Ovaj poslednji patogen je za oveka samo u simbiozi sa spirohetama (Borrelia vincenti). bavasti toraks, v. thorax. bademova kiselina, v. Acidum mandelicum. Baelzeva bolest, v. cheilitis. Baileyova operacije, v. operacija. Bainbrigeov refleks, v. refleks. bakalarevo ulje, v. Oleum Jecoris Aselli. bakarna groznica, groznica izazvana udisanjem fine praine i pare bakra. Javljaju se i metalni ukus u ustima, tekoe pri disanju, muka i nadraaj na povraanje. bakterician, hemijske supstancije koje izazivaju destrukciju i smrt bakterijske elije. bakteriofag, virus koji moe da se razvije jedino u ivoj bakterijskoj eliji, pri emu nastaje liza osetljivih vrsta bakterija. Njihova veliina iznosi 10 do 80 milimikrona. Oni se mogu videti samo pomou elektronskog mikroskopa. Graeni su najveim delom od dezoksiribonukleinske kiseline, oko koje se nalazi proteinska ovojnica. bakterioliza, rastapanje tela bakterija pod uticajem kuvanja, smrzavanja i topljenja, kao i pod uticajem kiselina, unih soli, raznih enzima, bakteriofaga, bakteriolizina (Pfeifferov fenomen). bakteriolizini, lizini koji liziraju bakterije. Oni izazivaju liu odgovarajuih bakterija samo uz prisustvo komplementa. Prema specifinoj lizi osetljive su samo neke bakterije: Vibrio cholerae, spirohete i neki gram-negativni bacili. bakteriologija, deo mikrobiologije koji izuava bakterije ili Schizomycetes. bakteriostatski, to spreava mnoenje bakterija, pri emu bakterije ostaju ive ali se obustavlja njihova metabolika

blizam funkcija. Antiseptika sredstva imaju bakteriostatiko delovanje. bakteriotropini, antitela koja senzibiliu bakterije za fagocitozu, supstancije s dejstvom opsonina u krvi imunizovanih ljudi i ivotinja. Oni su, za razliku od normalnih opsonina, termostabilni, specifini i nazivaju se imunski opsonini ili bakteriotropini. balanitis, zapaljenje glavia mukog poInog organa; b. candidamycetica, beliaste naslage na eritematoznoj osnovi, najee u dijabetiara; b. chronica circumscripta benigna plasmocellularis (Zoon), neto infiltrovana, tamnomrka ploica usled taloenja hemosiderina; b. erosiva circinata, krune ili policikline erozije uokvirene beliastim obodom, prouzrokovane fuzospirilarnom simbiozom; b. medicamentosa (erythema fixum bullosum), b. posle uzimanja barbiturata, antipirina, sulfanilamida; b. simplex, obino zapaljenje izazvano smegmom, dezinfekcionim sredstvima, mehaniki; b, xerotica obliterans, krauroza penisa posle operacije fimoze. balanocele, balanokela, isturenost glavia penisa kroz rupturu njegove navlake. balanoplastica, balanoplastika, plastika operacija na penisu. balanoposthitis, zapaljenje glansa i unutranjeg lista prepucijuma. balansna strana (stom.), strana suprotna radnoj strani zubnih nizova ili zubnih proteza. Strana prema kojoj se kree donja vilica u toku vakanja. Balbianijevo telo, vitelinsko jedro, u neposrednoj blizini jedra jajne elije, kao prethodnica stvaranja hranljivog vitelusa. Balfourov germinativni epitel, mezenhim pod povrnim epitelom mlade muke gonade. Stvara zbijeni sloj albugineJe. balistokariografija, v. ballistocardiographia. balizam, prekomerni i nenormalni pokreti zamahivanja pri oteenjima suptalamusnih jedara. Iznenadna pojava ovih pokreta na jednoj strani tela (hemibali- .,* zam) javlja se kao jedan od najdramaf^*
77

ballistocariographia nijih sindroma pri krvarenjima u suptalamusnom jedru suprotne strane. baffistocariographia, balistokardiogratija, metoda kojom se srane vibracije i kretanje krvi grafiki registruju s povrine tela, te se na taj nain ocenjuje kontraktilnost sranog miia. balneographia balneografija, deo nauke o banjama koji se bavi opisivanjem banja, kupalita. balneologija, nauka koja se bavi prouavanjem dejstva i primene kupanja u termomineralnim ili u obinim vodama. V. medicinska hidrologija. balneotherapia, v. therapia. balneum, kupanje. baliotement, (fr.) odskakanje nekog vrstog tela, kao postupak pri palpaciji u cilju ocenjivanja osobina slobodno pokretnog organa; b. bubrega, palpacija bubrega akom, posle njegovog potiskivanja, drugom rukom; b. aice, oseaj udara kolenske aice u prste ake posle potiskivanja slobodne tenostu u kolenskom zglobu (hidrartroza); b. glave ploda, u plodovoj vodi; b. jetre palpacija jetre u slobodnoj tenosti (ascitesu): posle potiskivanja slobodne tenosti u predelu jetre oseti se u jednom trenutku udar povrine jetre u prste ake tavljenje na prednji trbuni zid. balsami, guste mirisave smee smole i etarskih ulja dobivene iz raznog drvea. Neki od njih slue za leenje. V. balsamica, Balsamum peruvianum. Balsamum canadense, kanadski balsam, smolasti sok od Abies balsamea, upotrebljava se pri mikroskopiranju; B. peruvianum, peruanski balsam, peru-balsam, upotrebljava se za leenje uge; primenjuje se i kao blago nadraaj ^o i antiseptiko sredstvo pri torpidnim granulacijama (v. Mikuliczeva mast), i u drugim konim oboljenjima praenim svrabom. bandaa, (1) zavoj, utega kojom se spreava ispadanje trbunih organa u kili; (2) zatitni zavoj za izvesne delove tela (u boksu, maevanju, nogometu itd.). bandaist, zanatlija koji izrauje bandae, utege, vetake udove. V. bandaa. Bangova bolest, v. bolest.

banja banka, naziv za ostavu, slagalite organa i tkiva u cilju njihove primene na bolesniku koji imaju potrebu za njima; b. kosti, b. u kojoj se uvaju kosti uzete uglavnom iz lesa, koje su liofilizovane ili se dre na veoma niskoj temperaturi i slue za njihovu transplantaciju; b. krvi, u nedostatku dobrovoljnih davalaca krvi za transfuziju u zapadnim zemljama je uvedena b. k. Od rodbine bolesnika se uzima krv, bez obzira da Ii je potrebna ili ne tom bolesniku. Na taj nain bolnike ustanove stvaraju rezerve konzervisane krvi; b. organa, uvanje organa, pod odreenim sloenim uslovima, u specijalnim komorama u cilju njihovog presaivanja (transplantacije) na bolesnika npr. (bubreg); b. sperme, ostava semene tenosti (odn. semeglavaca) za vetako osemenjavanje. Bantijev sindrom, v. splenomegalia. Bantijeva bolest, v. bolest banja, mesto na ijoj se teritoriji nalaze prirodni izvori termo-mineralnih voda, izgraeno i opremljeno za leenje odreenih bolesnika. Prema naelima medicinske hidrologije, u b. treba da bude ostvarena administrativna, komunalno-urbanistika, higijenska, zdravstvena i socijalana organizacija. Nae b. u Srbiji: Vrnjaka, Niska, Koviljaa, Sokobanja, Rusanda, Novosadska, Vranjska, Slankamen, Brestovaka, Kurumlijska, Mladenovaka, Sijerinska, Obrenovaka, Pribojska, Ilida kod Pei, Gamzigradska, Novopazarska, Rajinovii, Donja Badanj a, Ovarska, Zvonaka, Bogutovaka, Lukovska; u Sloveniji: Rogaka Slatina, Rimske Toplice, Radenci, Dobrna, Dolenjske i ateke Toplice; Lako, marjeske Toplice; u Hrvatskoj: Varadinske Toplice, Lipik, Topusko, Daruvar, Krapinske Toplice, Stubike i Sutinske Toplice, Split, Sisak, Mokosice; u Bosni i Hercegovini: Ilida i Kiseljak kod Sarajeva, Crni Guber kod Srebrnice, Slana Banja u Tuzli, Vruica kod Teslica, Laktai, Slatina, Fojnica, Gornji eher, Kulai, Gradaac, Viegradska; u Makedoniji: Debarska, Katlanovska, Kosovratska, Koanska, Negorika (kod Kumanova).

banjska kura banjska kura, banjsko leenje, v. crenotherapia. banjska reakcija, v. reakcija. banjska terapija, v. therapia. bar, nekoherentna jedinica SI za pritisak. l bar= 100000 paskala= IO 5 Pa. l mbar= 100 Pa. l = 0,1 Pa. Brnyjev znak, v. znak. barba, dlake na bradi. Barbitonum, hipnotiko sredstvo koje se upotrebljava protiv starake nesanice, sin. Acidum diaethylbarbituricum. barbiturati, derivati barbiturne kiseline, nastale iz ureje i malonske kiseline. Zato se naziva i malonil-ureja. Vani derivati barbiturne kiseline su dietil-barbiturna kiselina (barbiton), fenil-etilbarbiturna kiselina (fenobarbiton) i mnogi drugi. V. barbitonum. barbotage, (fr.) barbotaa, mukanje, ponavljano ubrizgavanje i izvlaenje tenosti, kao to je to pri ispiranju eluca, ili ubrizgavanje anestetskog sredstva u malim koliinama u subarahnoidni prostor smenjivanjem uvlaenja i izvlaenja male koliine cerebrospinalne tenosti u brizgalicu, sve dok ne bude ubrizgana ela koliina anestetskog sredstva. Bardenheuerova ekstenzija, v. extensio. Baru sulfas, barijum-sulfat, beo praak, nerastvorljiv u vodi. Upotrebljava se u vidu kae razmuen s vodom za rendgenski pregled pribora za varenje, u koji se unosi oralno ili rektalno. Pozitivno kontrastno sredstvo. Baru sulfidum, barijum-sulfid, ukasto zelen praak. Lokalno primenjen na koi prouzrokuje ispadanje dlaka (depilaciju), jer rastvara stablo dlake. barijera, anatomska ili fizioloka prepreka koja spreava prolaz mikroorganizama, krvnih elija ili hemijskih sastojaka iz jednog sistema ili dela organizma u drugi (npr., encefalohematika b. izmeu krvi i modano-kimenog likvora). barijum-hidroksid, Ba (OH)a, jaka baza, koja se rastvara prilino teko u vodi. barijumska pasta, meavina iste koliine barijum-sulfata i vode. Upotrebljava se za rendgenoloki pregled jednjaka.

barometarski pritisak barijumsko mleko, meavina jednog dela barijum-sulfata i tri dela vode (ili fiziolokog rastvora); upotrebljava se za rendgenski pregled pribora za varenje. barium, Ba, barijum, hemijski element, zemnoalkalni metal. Barijumove soli rastvorljive u vodi otrovne su, jer su joni barijuma otrovni; B. sulfuratum, v. Baru sulfidum; B. sulfuricum, v. Barii ulja. barograf, aparat konstruisan na bazi aneroidnog barometra. Slui za konstantno registrovanje toka kretanja atmosferskog pritiska. Promene pritiska ucrtavaju se na milimetarskoj hartiji (barogram). barogram, v. barograf. barokomora, ureaj metalne konstrukcije u obliku valjka ili paralelopipeda, koji slui za stvaranje vetake visine pomou vakuum-pumpe. Barokomora u kojoj je mogue ostvariti ne samo fiktivnu visinu ve i razliite temperaturne uslove naziva se klima-barokomora. Barokomora se koristi u vazduhoplovnoj i kosmikoj medicini za. izuavanje uticaja hipoksije, eksplozivne dekompresije, fizikog delovanja snienog barometarskog pritiska na organizam oveka i ivotinja. U njima se ispituje osetljivost kandidata za kosmonaute prema hipoksiji i dekompresivnoj bolesti, a tako e se sprovodi treniranje kosmonauta u cilju podizanja njihove otpornosti prema snienom barometarskom pritisku. barometar, sprava za merenje atmosferskog pritiska; aneroidni b., metalna sprava u kojoj se atmosferski pritisak preko elastine membrane i opruge prenosi na kazaljku; b. sa ivom sastoji se od staklene cevi u kojoj se nalazi iva. barometarski pritisak, pritisak koji vri vazduh svojom teinom na sve predmete, pa i na nae telo. Oznauje se visinom stuba ive u milimetrima ili milibarima. Na morskoj povrini pritisak iznosi 760 mm ivinog stuba, ili 1.000 milibara. S poveanjem visine pritisak opada, tako da na 500 m iznad zemlje iznosi 716 mm Hg, na 1000 m 674 mm Hg, na 2000 m 598 mm Hg, na 3000 m 530 mm Hg, na 4000 m 470 mm Hg, na 5000 m 417 mm 79

baroreceptori

Bassen-Kornzweigov sindrom

Hg, na 7000 m 328 mm Hg, a na 10.000 m samo 229 mm Hg. Nagla kolebanja pritiska, vea od 10 do 30 mm Hg mogu nepovoljno uticati na osobe s oboljenjima kardiovaskularnog i disajnog sistema, psihiki labilne osobe i reumatiare. baroreceptori, paukoliki nervni zavreci; nalaze se u zidovima veine velikih arterija; kada se povea krvni pritisak, nadrauju se i pri rastezanju arterija. Znaajni su u refleksnoj regulaciji arterijskog krvnog pritiska. barotrauma, ozleda u uhu izazvana promenom pritiska pri naglom dizanju (avionom) u visoke slojeve atmosfere, a jo i vie pri naglom sputanju iz visine u nie slojeve vazduha. Ozleda nastaje usled nemogunosti da se pritisak vazduha u srednjem uhu izjednai sa spoljnim pritiskom kroz Eustahijevu tubu, ako njeni uslovi za ventilaciju srednjeg uha nisu dobri (adenoidne vegetacije, devijacija nosnog septuma, katar tube). Postoje oseaj zapuenosti u uhu, bol, um i oslabljeni sluh. B. moe da se javi i u nosnim sinusima ako se zapui njihovo usce (nosni polipi). barr-negativan, v. Barrovo telace. barr-pozitivan, v. Barrovo telace.
Barraquer-Simonsov sindrom, v. sindrom. Barrettov ulkus, v. ulcus.

Barrovo telace, tvorevina koja se nalazi uz opnu jedra somatskih elija ene, a predstavlja kondenzovani i funkciono inaktivisani X-hromosom. Normalna ena je hromatin-pozitivna, a normalan mukarac hromatin-negativan. Ukoliko u elijama postoji vie od dv?t X-hromosoma, svi sem jednog bie inaktivisani i zastupljeni odgovarajuim brojem Barrovih (hromatinskih) telaaca: ukupan broj X"hromosoma minus jedan. Sin. hromatin pola.
barski gas, v. metan.

bartholiniiis, bartolinitis, zapaljenje Bartholinovih lezda, najee izazvano gonokoknom, streptokoknom i stafilokoknoin infekcijom. Zapaljenjski procesi dovode do zaepljenja izvodnog kanala, to dovodi do stvaranja zagnoja (apscesa). Pojava apscesa praena je oto80

kom i crvenilom, kojim su zahvaene velike i male polne usne. lezda i njena okolina su pri zapaljenju veoma bolne, naroito pri hodu, i osetljive na dodir. B. obino zahvata samo jednu lezdu, ali moe da se javi i na obe strane, odnosno da zahvati obe Bartholinove lezde. Javlja se u svakom ivotnom dobu. Tok je akutan i zavrava se ili spontanim provaljivanjem (najee u predelu malih polnih usana) ili hirurkom incizijom. Bartholinova lezda, glandula vestibularis major, parna lezda enskog polnog aparata, koja stvara sluzav sekret. Veliine je graka, smetena bono od ulaza u vaginu, a njen iz vodni kanal se otvara u tremu usmine. basalioma, bazaliom, karcinom koji nastaje od matinog elijskog sloja (bazalnog sloja) pokoice (sin. bazalnoelijski karcionom, Krompecherov karcinom). Izrastaj se pojavljuje veinom u starih osoba, ili u vidu malog vrstog vora koji polako raste, a docnije stvara na povrini koe grizlicu (ulcu rodens). basalis, bazalni, osnovni, ono to se nalazi u osnovi. basen, vetaki omeen prostor za kupanje, plivanje i plivaka takmienja, dugaak 25-50 m, a irok 20 m. Zimski baseni su prekriveni, a letnji otvoreni. Dubina vode treba da bude 1,5-2,5 m, a temperatura vode 20-220C. Voda u basenima treba da se stalno preiava i dezinfikuje, najbolje hlorom. Voda se preiava filtracijom kroz brze peane filtre s naknadnom hlorizacijom. Koliina rezidualnog hlora u vodi basena moe da iznosi 0,3 do maksimalno 0,5 mg Cb na litar vode. basilaris, bazilaran, koji pripada osnovi. basilica, vena basilica, bazilina vena, medijalna povrinska vena gornjeg uda. basis, baza, osnova; b. cerebri, osnovica, donja strana velikog mozga; b. cranii, osnovica, pod lubanje; (farm.) v. remedium cardinale. basophilia, bazofilija, povean broj bazofilnih granulocita u krvi.
Bassen-Kornzweigov sindrom, v. abetalipoproteinaemia.

Bassinijeva operacija Bassinijeva operacija, v. hernia. bat al jak, patrljak, ostatak amputiranog ili dezartikulisanog uda ili organa. Ponekad je b. bolan usled stvaranja neuroma na kraju preseenog nerva (amputacioni neurom). V. amputatio. bataljon, sanitetski, v. sanitetski bataljon. bataljonska sanitetska stanica (ranije bataljonsko previjalite), sanitetska etapa sanitetske slube bataljona na 0,5-1 km od borbene linije radi pruanja neophodne opte medicinske pomoi i primarne dekontaminacije povreenih i obolelih; radi pod vedrim nebom ili u nekom objektu, pod strejom itd. V. bataIjonski sanitet. bataljonski sanitet, snage i sredstva za pruanje optemedicinske (predlekarske) pomoi i evakuaciju povreenih i obolelih iz eta, kao l za sprovoenje osnovnih higijensko-profilaktikih mera i primarne dekontaminacije u bataljonu. Sanitetskom slubom bataljona rukovodi medicinski tehniar. Sin. sanitetska sluba bataljona. bataljonsko previjalite, v. bataljonska sanitetska stanica. batist (Billrothov), nepromoivo platno koje se upotrebljava u hirurgiji. batmotropno, to je u vezi s nadraljivou sranog miia; supstancije koje poveavaju nadraljivost deluju batmotropno pozitivno, a one koje je smanjuju negativno. Bayleova bolest, v. paralysis progressiva. bazalne ganglije, tri velike mase jedara koje lee ispod modane kore (nucleus caudatus, putamen i globus palidus) i funkciono srodne strukture u meumozgu i srednjem mozgu (nucleus subthalamicus, supstancia nigra i nucleus ruber). Znaajne su u odravanju pogodnog tonusa skeletnih miia i u kontroli pokreta. Poremeaji motorike u ljudi s oboljenjima b.g. mogu se ispoljiti postojanjem prekomernih nenormalnih pokreta (horeja, atetoza, balizam) ili njihovom oskudnou; tekoama u zapoinjanju voljnih pokreta, smanjenju pridruenih pokreta uz ukoenost i tremor u miru (Parkinsonova bolest). bazalni, v. basalis ,, Us,
6 Medicinski leksikon

Besonia-organizmi bazalni metabolizam, v. metabolizam. bazalni torakalni prenik (Th), irina grudnog koa u visini desnog kardiodijafragmatskog ugla, merena izmeu unutranjih rubova rebara. V. torakokardijalni indeks. bazalni Weilov sloj, v. Weilova zona. Bazedovljeva bolest, v. bolest. Bazelska nomenklatura, v. BNA. bazilarna impresija, utiskivanje okcipitalnih glenjeva u zadnju lubanjsku jamu i gornjeg dela vratnog dela kime u veliko potiljano okno (foramen occipitale magnum). Zbog toga u njemu strci zub obrtaa glave. Promena govori da baza lubanje nije bila u stanju da iz*dri teret glave. Bazinova bolest, v. erythema induratum. bazni, (1) rastvor koji ima veu koncentra''ciju hidrqnijumovih odnosno vodonikovih jona (H) od koncentracije hidroksilnih jona (OH) ili rastvor koji ima pH vei od 7; (2) jedinjenja koja se kiselinama mogu neutralisati ili koordinativno vezati vodonikove jone. bazni rubin, v. fuchsin. bazocelularni karcinom, v. basalioma. bazo f Ilija, v. basophilia. bazofilna leukemija,, v. leucaemia. Beardova bolest, v. neurasthenia. Bechterewljeva bolest, sin. spondylarthritis ankylopoetica. V. arthritis. Beckove operacije, v. operacije. Beclardov trougao, polje koje je pozadi ogranieno ivicom jezinog miia, spreda zadnjom tetivom dvotrbog miia i ozdo velikim rogom jezine kosti. Slui kao mesto otkrivanja jezine arterije radi njenog povezivanja. Bclardova hernija, v. hernija. bedem, v. claustrum. bedrena kost, bedrenjaa, v. ilia (os ilium). Besonia-organizmi (Chlamydia, TRICagensi) koji su na prelazu izmeu rikecija i virusa, imaju elijski zid koji je slian gram-pozitivnim bakterijama. Po svojim morfolokim, hemijskim i biolokim osobinama znatno se razlikuju od pravih virusa. Srodniji su rikecijama i malim bakterijama, slinog su oblika ali manjih dimenzija (oko 0,3 mikrona).

81

befen jum-hidroksinaftoat U ljudi izazivaju tri grupe oboljenja: psitakozu, limfogranuloma venereum i trahom, po kojima su i dobili naziv agensi PLT-grupe. befenijum-hidroksinaftoat, anthelmintiko sredstvo protiv Necator americanus, Ankylostomaduodenale, Ascaris lumbricoides i Trichostrongylus orientalis. behavioral psychotherapy, biheviorel p., vrsta p. usmerena na ponaanje, a ne na misli i oseanja. B. p. pokuava da otkloni simptome raznim uslovljavajuim tehnikama i postupcima koji otklanjaju strah, oslanjajui se na teoriju uenja. behaviorisme, biheviorizam, psiholoka doktrina koja posmatranje ponaanja smatra sredinim u tumaenju delovanja psihe. Behetova bolest, v. bolest. BEI131 (eng. butanol extractable iodine131), jedinjenja joda koja se mogu ekstrahovati pomou butanola. Posle davanja dijagnostike doze radioaktivnog joda odreuje se koliina BEI131 u serumu. Ovaj metod primenjuje se za dijagnstikovanje poremeaja u biosintezi tireoidnih hormona. bel, jedinica za merenje intenziteta buke. Jedva ujni um oznaava se sa O, a sa 13 zvuni nadraaj prelazi u bol. Svaki bel podeljen je u 13 decibela. Logaritamska skala koja izraava odnos merne koliine i uticaja na sluh.Osnovni pritisak 0,0002 dina ha cm 2. Udvostruenje pritiska povlai porast od 6 decibela. bela bu, Fusarium nivale, napada uglavnom ra. Zrno rai prekriva se narandastim pigmentom. Izaziva glavobolju, vrtoglavicu, omamljenost i miinu slabost. belance, v. albumin. belanevine, v. proteini, protidi, albumin. B-limfoiti, limfociti poreklom iz Fabricijusove burze (kese) u ptica i verovatno iz kostne sri u sisara. Odgovorni su za humoralnu imunost (v. humoralna imunost). Imaju na membrani receptore za Fc-fragment imunoglobulina (IgG) i komplement (C3). Od B-limfocita nastaju elije koje sintetiu antitela (imunoglobuline). B-limfociti se nalaze u slezini,

Bence-Jonesov test limfnim voriima i drugde u tzv. timus-nezavisnim zonama koje su odvojene od onih u kojima se uglavnom nalaze T-limfociti. Imaju specifine antigene na povrini membrane. U oveka B-limfociti imaju na membrani nespecifine receptore za eritrocite raznih ivotinjskih vrsta. Nalaze se u grudnom vodu, ali u manjem broju u poreenju sa T-limfocitima. Osetljiviji su prema imunosupresivnim lekovima i zraenju nego T-limfociti. Manje su osetljivi na fitohemaglutinin (lektine) nego T-limfociti. B-limfociti sarauju na razne naine sa T-limfocitima u imunim procesima. Nosioci su imunolokog pamenja, ali u saradnji sa T-limfocitima. Pretvaraju se u plazmocite. Poremeaj u ovom diferentovanju u ljudi praen je agamaglobulinemijom. Hronina limfocitna leukemija u ljudi posledica je proliferacije B-limfcP ita. B-limfociti su heterogena populacija i postoje podvrste (subpopulacije). beli luk. v. Allium sativum beli slez, v. Althaea officinalis. beli vazelin, v. Vaselinum. beliast, v. albicans, albugineus. Bell-Mageiidiejev zakon, zakon po kome sva ushodna vlakna ulaze u kimenu modinu kroz zadnje korenove, a sva nishodna izlaze iz nje kroz prednje korenove. Belladonna, v. Atropa Belladonna. Bellov fenomen, pomeranje one jabuice nagore i u polje prilikom zatvaranja kapaka, zahvaljujui vezi u podruju jezgra facijalnog ivca i onih miia. Bellova paraliza,' v. paralysis n. facialis. be ljenje zuba, metoda za beljenje depulpisanih zuba promenjene boje upotrebom oksidacionih sredstava (25-30%-ni vodonik-peroksid), redukcionih sredstava (sumpor-dioksid, natrijum-tiosulfat) i jedinjenja hlora (hlorni kre s dodatkom jedne kapi 50%-ne siretne kiseline ili natrijum-perborat). bemegrid, sredstvo koje deluje stimulantno na centralni nervni sistem. Upotrebljava se kao antidot u akutnom trovanju barbituratima. Bence-Jonesov test, v. test.

82

Benc-Jonesova belanevina
Bence-Jonesova belanevina/ posebna vrsta globulina sastavljena od lakih lanaca imunoglobulina; lako prolazi kroz bubreni filtar. Nalazi se u mokrai u izvesnim oboljenjima kostne sri, npr. u mijelomu. Dokazuje se taloenjem globulina na 5O0C i njegovim ponovnim rastvaranjem prilikom kljuanja, a potvruje se elektroforetski i imunoelektroforetski. V. reakcija.

Benzoi
cijom pare, a verovatno i rasorpcijom kroz kou. Benzen je otrov za nerve, leukocite i eritropoezno tkivo, izaziva aplastiku anemiji i panmijeloftizu, a pri udisanju veih koliina i smrt, benzenska jezgra, benzenski prsten, strukturna jedinica koja postoji u molekulima aromatinih organskih jedinjenja, a sastoji se od est ugljenikovih atoma povezanih u obliku prstena. U molekulu benzena (CeHe) za svaki ugljenikov atom vezan je jedan atom vodonika, dok su u derivatima benzena jedan ili vie atoma vodonika zamenjeni atomima drugih elemenata ili grupama atoma. benzetonijum-hlorid, detergentno sredstvo. benzidin, p-p ili 4,4'-diammo-difenil, v. reakcija.

Benedictov rastvor, v. rastvor. benigna nefroskleroza, v. nephrosclerosis. benigni sarkoid, v. sarcoidosis. Beniquova sonda, hladna sonda koja se uvlai pod anestezijom u uretru radi leenja zapaljenjskih procesa u njoj.

Bennetov prelom, v. fractura.

Bennettov ugao (stom.), ugao koji se grak fiki registruje pri lateralnim kretnjama donje vilice. Teme ugla oznaava najdistalniji poloaj donje vilice iz koga se izvode lateralne kretnje. Koristi se za odreivanje meuvilinih odnosa.

benzidinska reakcija ili proba, v. reakcija.

Benzinum petrolei, benzin, frakcija koja pri destilaciji nafte prolazi izmeu 40 i 15O0C. Sastoji se od tenih ugljovodonika koji u molekulu sadre 5-8 ugljenikovih atoma. Daljom frakcionom destilacijom iz sirovog benzina dobivaju se petroletar ili gazolin (frakcija koja de stihije izmeu 40 i 70 C), laki benzin (izmeu 60 i 110 C) i teki benzin .(izmeu 110 i 150 C). Benzin slui za motore s unutranjim sagorevanjem i kao rastvara za masti ulja i smola. Benzin, ili gazolin, upotrebljava se u industriji kao sredstvo za rastvaranje pri politiranju u fabrikaciji boja i sapuna, u industriji gume. Do profesionalnog trovanja dolazi udisanjem pare, a nekad i resorpcijom kroz kou. U organizam ulazi kao para kroz disajne organe, a ponekad i resorpcijom kroz kou. Izaziva glavobolju, vrtoglavicu, dremljivost, muku, povraanje, kaalj, slabost srca i miine trzaje. benzodiazepini, sredstva za umirenje (trankilansi, ataraksina sredstva). Prema naoj farmakopeji, oficinalni su Chlordiazepoxydum (hlor-diazepoksid) i Diazepamum (diazepam). Benzo, smola iz raznih vrsta drvea Styrax, koja slui kao sredstvo za konzervisanje svinjske masti (Adeps benzoatus). 83

Bennetova operacija, v. operacija. benzaldehidska reakcija, v. reakcija. benzalkonijum-hlorid, detergentno

sredstvo. benzatin-benzil-penicilin, preparat penicilina koji predstavlja kombinaciju jednog molekula N, N'-dibenzil-etilen-diamina s dva molekula benzil-penicilina; slui za depo-injekcije i za oralno davanje. Ima vrlo produeno dejstvo. benzedrin, amfetamin, fenil-izopropilamin. Simpatikomimetiki amin koji je umnogom slian efedrinu, ali jae podstie vie centre, naroito koru velikog mozga. Upotrebljava se uglavnom zbog svojih centralnih dejstava (narkolepsija, postencefalitisni parkinsonizam, neki psihiki poremeaji, trovanja nekim lekovima koji deluju depresivno na centralni nervni sistem itd.). benzen, benzol, CeHe, aromatini ugljovodonik, bezbojna tenost karakteristinog mirisa. Benzen i njegovi homolozi toluol, ksilol i mezitilen upotrebljavaju se kao rastvarai za gumu, masti, masne boje, lakove, smole, u inustriji kauuka a rastvaraju i sumpor, jod, fosfor i mnoge alkaloide. U organizam ulazi inhala-

benzojeva kiselina benzojeva kiselina, Acidum benzoicum, aromatska monokarbonska kiselina dobija se iz toluola. Upotrebljava se za konzervisanje hrane, naroito voa i povra u srazmeri 1:1000. benzotiazidi, derivati benzotiadiazina, vea grupa diuretikih sredstava; prema naoj farmakopeji oficinalan je Hydrochlorothiazidum. Benzylis benzoas, benzil-benzoat, estar benzojeve kiseline i benzilalkohola. Jedan od sastojaka peruanskog babama. Slui za leenje uge. beona, v. macula corneae. beonjaa, v. sclera. Bergerova operacija, sin. meulopatino-grudna amputacija. V. amputatio i operacija. ergerove elije, v. elije. Bergmannova incizija, v. incisio. Bergmannova operacija, v. operacija. Bergoni-Tribondeauov zakon, zakon prema kome rendgenski zraci deluju na ivu eliju utoliko razornije (1) ukoliko je reproduktivnost elije vea, (2) to je proces mitoze dugotrajniji, (3) ukoliko je morfologija i funkcija elije manje ispoljena. beriberi, oboljenje prouzrokovano deliminim ili potpunim nedostatkom vitamina Bi (tiamina) u organizmu. Ispoljava se polineuritisom, sranom insuficijencijom i edemima. Berkefeldov filtar, v. filtri Berlinovo zamuenje, v. commotio retinae. berlinsko plavo, plava boja, feri-ferocijanid, Fe4[Fe(CN)e]3. Postaje kad se rastvoru kalijum-ferocijanida doda rastvor neke feri-soli. Berloqueov dermatitis, v. dermatitis. Bernard-Soulierov sindrom, v. thrombocytoasthenia. berylliosis, berilioza, trovanje berilijumom. Dc trovanja dolazi kao posledica udisanja para soli berilijuma ili praine fino suspendovane u vazduhu, ili se supstancija sluajno unosi u kou ili u potkono tkivo pri radu ili ubodu. esto se upotrebljava u industriji i tehnici, a kada se u koliini od 2 do 3% doda bakru, niklu ili aluminijumu, znatno poja84

besmislena mutacija ava njihovu tvrdou. Stoga se. i naziva udesnim metalom. Udisanje para iz. aziva kratkotrajno oboljenje slino metalnoj groznici ili dolazi do toksike pneumonije. Berilioza se obino ne razvija nekoliko godina posle toksike pneumonijei u pluima, rede u limfnim lezdama, u jetri i supkutanom tkivu. Na drugim mestima razvijaju se granulomi, a na koi dermatitis i egzem. beryllium, berilijum, Be, hem. element, metal. bes, oblik ponaanja u ivotinja pri nadraivanju modanih centara za kaznu, a naroito perifornikalnih jedara hipotalamusa. Odlike su mu: ivotinja zauzima odbrambeni stav, isprui kande, digne rep, sike, pljuje, rei, nakostrei dlaku, otvori oi i rairi enice i na najmanji izazov napada. Nadraivanje centara za nagradu (septum, ventromedijalna jedra hipotalamusa) izaziva, naprotiv, poslunost i krotkost. Pretpostavlja se da u hipotalamusu i limbusnom sistemu (v. limbusni sistem) postoje dva usko povezana mehanizma, od kojih jedan nadrauje mirnou, a drugi bes. Emociono stanje verovatno zavisi od dovodnih impulsa koji podeavaju njihovu ravnoteu. U ljudi napadi besa, kao reakcija na beznaajne podraaje, sreu se u bolesnika s ozledama mozga. Obostranim ozledama amigdaloidnih jedara postizano je u agresivnih mentalno obolelih ljudi da postanu mirni. besanica, insomnia. Povremena b. ne mora znaiti nikakav ozbiljan poremeaj; inicijalna b., najea forma nervozne b.; intermitentna b., b. u osoba srednjih i starijih godina s loom cirkulacijom, artritisima; terminalna b., b. u blagim depresijama, modanoj arteriosklerozi ili usled tekog premaranja preko dana s ranim uspavljivanjem uvee; totalna b., obino je znak tekog oboljenja, najee psihoze. besmislena mutacija (eng. nonsense mutation), m. koja menja kodon neke aminokiseline u kodon koji ne odgovara nijednoj aminokiselini, tj. u besmisleni kodon; ovi kodoni vre funkciju signala

Besnier-Boeck-Schaumannova bolest lanca. Besnier-Boeck-Schaumannova bolest,

v. sarcoidosis. Besnierova bolest, v. pityriasis rubra pilaris. besnilo, v. Iyssa. besteinsko stanje, stanje u kome telo prividno gubi teinu, ali zadrava masu. Teina tela ulo vijena je Zemljinom teom. Kada je sila gravitacije ravna nuli, tada nema intefreakcije izmeu tela i oslonca, a to se dogaa kada se izjednae centripetalne i centrifugalne sile koje deluju na neko telo. Do ovakve pojave dolazi u toku svakog kosmikog leta i zato je i odlika svakog vasionskog leta pojava besteinskog stanja. Kosmonaut i predmeti oko njega su bez teine i lebde u prostoru. Ovo nefizioloke stanje dovodi do niza promena u organizmu: dekondiciranja kardiovaskularnog sistema, atrofije miia, gubitka kalcijuma, smanjenja telesne tcine, kosmike bolesti, promena u cirkardijalnom ritmu itd. Dosadanje iskustvo pokazalo je da su ove promene reverzibilne. beika, v. vesica. -cestica, slobodan elektron. Ima negativan elektrini naboj od l elementarnog kvanta elektriciteta. -celije pankreasa, jedna od tri vrste elija koje ine Langerhansova ostrvca pankreasa. ine 75% ukupnog broja elija i proizvode hormon insulin; v. pankreas. -glicerol-fosforna kiselina, -glicerinfosforna kiselina, jedinjenje koje nastaje od glicerola kad se sekundarna alkoholna grupa glicerola esterifikuje fosfornom kiselinom. Iz -glicerol-fosforne kiseline izvode se -lecitin i -kefalin. -karotin, karotenoid provitamin A. Ima oblik simetrinog ugljovodonika s dva jonska prstena, meusobno vezana preko aciklinog ugljovodonika sa 18 C-atoma ili 11 konjugovanih dvostrukih veza. Raspadanjem -karotina na centralnoj, dvostrukoj vezi nastaje retinal, koji redukcijom beanje podlaktice prelazi u retinol (vitamin A). V. Axerophtholum. -oksidacija, nain razgradnje masnih kiza zaustavljanje sinteze polipeptidnog

beanje podlaktice
selina koji se sastoji od oksidacije na beta-C-atomu (drugom od karboksilne grupe), pri emu se progresivno odvajaju segmenti od dva ugljenikova atoma u obliku acetil-koenzima A. -receptori, v. adrenergiki receptorl -struktura, sekundarna struktura proteina koja nastaje uspostavljanjem meulananih vodoninih veza izmeu karbonilnih i iminogrupa, ostataka aminokiselina polipeptidnih lanaca. -talasi, niskovoltani talasi uestalosti od 14 do 50 cikla u sekundi; registruju se na parijetalnim i frontalnim podrujima glave; dele se u beta I i beta II talase. Beta I talasi, kao i alfa-talasi, iezavaju pri aktivaciji panje i zamenjuju se asinhronim talasima niske voltae. Beta II talasi javljaju se pri snanoj aktivnosti centralnog nervnog sistema i pri emocionoj nepetosti. -thalassaemia, v. thalassaemia. -zraci, v. zraci. betatron, prstenasti ubrza -cestica (elektrona) koji radi na osnovu magnetoindukcije, slino kao u elektrinim transformatorima*. U prstenastoj staklenoj vakuum-cevi usijano vlakno emituje elektrone koji se ubzavaju po krunoj putanji s nepromenljivim poluprenikom. Elektrone ubrzava . izvanredno brzo promenljivo magnetno polje. Konstrukcija aparata omoguava da elektroni velike energije budu izbaeni iz svoje stabilne putanje i da bombarduju metu za proizvoenje rendgenskih zrako va (ili neku drugu metu). Tako betatron od 5 do 6 MeV proizvodi rengdenske zrake koji odgovaraju gama-zracima od 10 do 20 radijuma. bezoar, konkrement raznih svojstava, na koji se .ponekad nailazi u elucu ili u crevima oveka i ivotinja; naziva se i eludani kamen. V. phytobezoar i trychobezoar. Bezold-Jarischov refleks, v. refleks. bezuslovni refleks, v. refleks. beanje lakta, v. cubitus valgus. beanje podlaktice, seksualna odlika ene: podlaktica, opruena u supinaciji, s osom gornjeg uda zaklapa ugao od 15 do 30, dok on u mukarca iznosi oko 85

biceps
10. To se inae zove cubitus valgus, dok u mukarca postoji cubitus rectus. Ako mukarac i ena u stojeem stavu oprue podlaktice i stave ih u supinaciju ispred sebe, pribliujui njihove ivice, u mukarca podlaktica u tome poloaju zaklapa slovo V, a u ene Y. biceps, dvoglav, koji ima dve glave (npr. musculus biceps brachii, dvoglavi mii nadlaktice). Bichatovo jastue, poluloptasto ispupenje na sluznici obraza ispred miia vakaa, nastalo od masnog tkiva U ovoj regiji. Najizraenije je u odojadi. bicikl-ergometar, aparat na principu bicikla pomou koga se, okreui pedale a ostajui u mestu, moe savladati odreeno optereenje. Ono se dozira otporom (mehanike ili elektromagnetske prirode) koji treba savladati okretanjem pedala i tempom okretanja. Pogodan naroito zbog toga to se izvreni rad moe precizno izraziti u vatima ili kg/min. biciklistika grba, grba (kifoza) srednjeg dela lene kime, posledica pogrbljenog poloaja u kome biciklisti ostaju po nekoliko asova. V. kifoza. biconcavus, bikonkavan, obostrano izduben (npr. soivo). V. staklo. biconvexus, bikonveksan, obostrano ispupen (npr. soivo). V. staklo. bicornis, dvorog. bicuspidalis, bikuspidan, dvolistan, koji ima dva listia (npr. valva bicuspidalis, dvolisni zalistak). bidet, (fr.) bide, specijalna kadica od emajliranog lima ili porculana (obino s napravom za vertikalan ulaz vode) koja slui za ispiranje genitalnih organa ene.

bilharziosis ne flore (bifidus-flora). Smatra se da mleko ene sadri izvesnu supstanciju (bifidus-faktor) koja potpomae njegovo naseljavanje. Redi je u vetaki hranjene odojadi. ive kulture upotrebljavaju se za leenje crevnih poremeaja u odojadi. Sin. Lactobacillus bifidus. bifurcatio, bifurkacija, mesto ravanja u dve grane. bigeminia, bigeminija, poseban oblik pravilne ekstrasistolne aritmije, koji se ispoljava jednom ekstrasistolom posle jedne normalne sistole; najee se javlja u intoksikaciji digitalisom ili u tekom oteenju sranog miia. bigeminija, v. bigeminia. bigeminus, dvostruk, udvojen, npr. pulsus bigeminus, udvojen puls. bigvanidi, grupa hemijskih jedinjenja s hipoglikemijskim (v. hypoglycaemia) svojstvom, zbog ega se koriste kao antidijabetici (v. antidijabetik)\ danas su u upotrebi, uglavnom, samo butil-b. biilijana linija, interspinalna linija, v. Iinea. bikarbonati, kisele soli ugljene kiseline (npr. NaHCOa, i dr.), znaajne u odravanju acido-bazne ravnotee u organizmu oveka. Sin. hidrogenkarbona-ti. bikonkavno soivo, v. soivo. bikonveksno soivo, v. soivo. bilans azota, odnos izmeu koliine azota koji se unese u ogranizam i azota koji se putem mokrae izlui iz organizma za 24 asa. Poto u odraslih zdravih ljudi bilans azota treba da je u ravnotei, prema koliini izluenog azota mokraom procenjujemo koliko je belanevina u organizmu razgraeno, odnosno koliki je minimum belanevina potrebno uneti s hranom. Poznato je da se l g azota proseno dobij a pri razgradnji 6,25 g belanevina. Bilharzia, raniji naziv za rod crva (Trematodes) koji se danas zove Schistosoma. bilharziosis, bilharzioza, parazitsko oboljenje koje se javlja poglavito u Africi (Egipat) i Aziji {Indija). U poslednje vreme opisani su sluajevi i u Evropi. Prouzrokova je Bilharzia (Schistosomum). Danas je pronaeno vie vrsta ovog pa-

Biermerova anemija, v. anemia.

Biermerova bolest, perniciozna anemija. V. anaemia. ifidobacterium, rod bakterija koji sadri jednu vrstu patogenu (B. appendicitis) i pet nepatogenih vrsta; meu ovim poslednjim B. bifidus je znaajan u fiziologiji oveka te zasluuje da bude opisan. Anaeroban je i esto se nalazi u izmetu male dece. U odojadi hranjene na dojci moe sainjavati do 99% fekal86

bilicyanin razita. Bolest se ispoljava zapaljenjskim promenama u mokranoj beici, u crevima ili u koi. bilicyanin, cholecyamn, jedinjenje plave boje, nastaje oksidacijom bilirubina ili biliverdina azotnom kiselinom. bili jar n a ciroza, v. cirrhosis hepatis. bilijarni ileus, v. ileus. bilirubin, crvena una boja nastala od hema pri raspadanju eritrocita. U svom molekulu sadri pirolske prstenove u otvorenom lancu. Oksidacijom se stvara biliverdin. bilirubinaemia, bilirubinemija, prisustvo bilirubina u krvnoj plazmi u malim koliinama. Ukupan bilirubin u serumu iznosi 0,2-1,0 mg/100 ml, konjugovani b. 0-0,2 mg/100 ml, a nekonjugovani b. 0,2-0,8 mg/100 ml. Totalni bilirubin u plazmi izraen u SI-jedinicama iznosi 3,4-17,Iu mol/lit. biliverdin, prvi uni pigment koji se stvara iz hemoglobina, a potom redukuje u bilirubin. Moe postojati u krvi, a naroito u ui u toku holangitisa, kada koliformne bakterije oksidiu bilirubin u biliverdin, koji daje ui zelenkastu boju. Bfflrothov batist, v. batist. Billrothova bolest, (1) meningocoele spuria, (2) lymphoma malignum. V. Iymphogranulomatosis. Billrothova meavina, m. za inhalacionu narkozu: alkohol i etar po 30 delova, hloroform 100 delova. bilo, v. puisus. bimanualna palpacija, v. palpatio. bimanualna perkusija, v. percussio. bimaxillaris, bimaksilaran, to se nalazi u obema vilicama (gornjoj i donjoj). binarni skaleri, v. skalerl binoculus, binokulus, zavoj koji pokriva oba oka. binokularna diplopija, v. diplopia. binokularno vienje, v. visus. bioaeracija, bioloka metoda preiavanja kanalskih i otpadnih voda. U ove zagaene vode utiskuje se komprimovani vazduh u cilju ubrzavanja flokulacije i procesa oksidacije. biocenoza, ivotna zajednica koju grade sva iva bia, biljna i ivotinjska, koja

bioloka konkurencija naseljavaju jedan prostor (bara, jezero, njiva, panjak, potok, reka, uma itd.). ovek, kao ivo bie, najmoniji je inilac b., koju menja ili odrava prema svojim potrebama i u koju je uveo kulturne biljke i domae ivotinje. Sanitetske mere koje zavodi u svom stanitu u stvari su njegova intervencija u b., iji je lan, pomou kojih spreava razmnoavanje izazivaa raznih bolesti ljudi i stoke; njegove biocenotike mere u poljoprivredi i umarstvu imaju za cilj spreavanje razmnoavanja tetoina u kulturama, naroito u monokulturama (zasadi, njive, rasadnici, vetake ume s jednom vrstom biljaka), najpogodnijim sredinama za veliko razmnoavanje tetoina. bioelektrine struje, v. akcijski potencijal biohemija, nauka o hemijskom sastavu i o hemijskim reakcijama u ivim organizmima. biokatalizatori, organski katalizatori. Ranije su u bipkatalizatore ubrajani: enzimi, vitamini i hormoni. Enzimi su mnogi katalizatori u organizmima, vitamini ulaze u sastav nekih enzima, a hormoni nemaju svojstvo katalizatora u pravom smislu reci. biologija, nauka o ivotu koja ispituje sve pojave u ivim biima, u odnosima izmeu njih i pojave koje imaju veze sa ivim biima. Moe se podeliti na tri velika dela (konstituante b.): sistematika, analitika b. i teorijska b. (sintetika b.). Analitika b. moe se podeliti na osam disciplina: morfologija, metamorfologija, fiziologija, ekologija, biopsihologija, biosociologija, biogeografija (horplogija) i hronologija. Biologiju primenjuju medicina, veterina, poljoprivreda, psihologija, umarstvo i sociologija. bioloka borbena sredstva, v. bioloko oruje. bioloka doza, v. dosis. bioloka jedinica, v. jedinica. bioloka konkurencija, pojava da pojedini receptori u organizmu mogu da se vezuju ne samo sa specifinom fiziolokom supstancijom za koju su odreeni nego i za neke hemijski srodne supstancije (analogne supstancije). Ako su, is87

bioioka pumpa
tovremeno, prisutne i specifina fizioloka supstancija i analogna supstancija (npr., neki lek), one konkuriu za isti receptor. bioloka pumpa, prolazak lekpva kroz bioloke opne aktivnim transportom, iz faze nie koncentracije u fazu vie koncentracije, odnosno, ako su u pitanju joni, iz faze s niim elektrohemijskim potencijalom u fazu s viim elektrohemijskim potencijalom. bioloka terapija, v. therapia. bioloke barijere, elijske opne kroz koje < prolaze lekovi (pasivnom difuzijom, olakanom difuzijom, aktivnim transportom). bioloki filtri, v. filtri bioloki rat, vrsta rata u kojem se, pored ostalih sredstava, upotrebljavaju i bioloka radi izazivanja oboljenja i smrti ljudi i ivotinja. V. bioloka borbena sredstva. bioloki ritam, periodinost u nastajanju i prekidu, rastenju i slabljenju raznih procesa u organizmu. B. r., ije je trajanje u vezi sa geografskim ciklusom (sezonske promene, smena dana i noi) naziva se ekoloki ritam. Zavisnost biolokih procesa od smene dana i noi naziva se fotoperioizam. Ova smena dovela je do jednog unutranjeg ritma u ivih bia (bioloki ili metaboliki asovnik). Poznato je da 40 raznih funkcija u organizmu oveka (puls, disanje, temperatura, krvni pritisak itd.) ima svoj dnevni ritam. Fizioloki ritam dana i noi namee naizmenine faze aktivnosti i odmora, kretanja i spavanja. U osnovi ovog ritma nalaze se metabolike promene. B. r. je vaan faktor u procesu prilagoavanja oveka na spoljanju okolinu. bioloki sat, kompleksni mehanizmi koji, verovatno na osnovu dejstva faktora specifinosti i antispecifinosii, omoguuju ritmiko ispoljavanje funkcija gena. V. faktor specifinosti, faktor antispecifinosti. bioloko oruje, bioloka borbena sredstva, bioloki agensi, tj. patogeni mikroorganizmi (bakterije, rikecije, virusi, 88

biopsia
gljivice i protozoe), koji, upotrebljeni u ratu, izazivaju masovna oboljenja u ljudi i ivotinja i veliki broj smrtnih sluajeva; mogu se primeniti na razne naine i raznim sredstvima: iz aviona u obliku kapljica ili magle, zagaivanjem vode ili hrane itd. biomehanika, (stom.) deo mehanike koji prouava delovanje i uticaj zatisnih i drugih sila na zube i njihov potporni aparat, kao i mogunost i metode za uspostavljanje zatisnog uravnoteenja. V. uravnoteenje, zatisno. biomikroskop, aparat za pregled spoljnih delova oka. Sastoji se od dela za posmatranje (binokularni mikroskop) i dela za osvetljavanje (procepna svetiljka). Omoguava posmatranje oka pod velikim uveanjima, kao i stereoskopsko posmatranje (Spaltlampenmikroskop, slit lamp). Upotrebljava se u oftalmologiji i omoguava veoma preciznu dijagnostiku. biomorfoza, fizioloko slabljenje ivotnih funkcija. biopsia, biopsija (1) patolokohistoloko ispitivanje delova tkiva i drugog materijala uzetog iz ivog organizma u dijagnostike svrhe. V. excisio; (2) osmatranje i raspoznavanje patolokih promena pri hirurkom otvaranju telesnih upljina: aspiraciona b., biopsija pomou koje se dobija deli tkiva prinienom aspiracije kroz iglu spojenom s brizgalicom; citoloka b., postupak kojim se dobivaju elije za histoloko ispitivanje raznim metodima, npr. ispiranjem upljih organa; ekscizijska b., dobivanje tkiva incizijom; biopsija ele Iezije ukljuujui i njene ivice pa i okolnog zdravog tkiva; eksplorativna b., promatranje praeno b. radi odreivanja vrste i proirenosti neoplazme po povrini i po dubini; endoskopska b., dobivanje dela tkiva odgovarajuim instrumentima koji se uvlae kroz endoskop; forana b., biosija pomou koje se dobiva komad tkiva punkcijom tumora iglom i svrdlom u njoj, ijim se vrenjem izvlai $kivo za ispitivanje; hirurka b., biopsija kojom se uklanja ceo tumor, postupit kojim se sprovode Ie-

bioregenerativni sistem enje i dijagnostika; incizijska b., biopsija isecanjem odabranog dela lezije i, po mogustvu, dela njene okoline; (seks.) b. semenika, postupak koji je neophodno primeniti im 2-3 spermiograma pokau oligo - ili azoospermiju. Ta je operacija postala danas rutinska, obian kliniki postupak i ne predstavlja nikakvu opasnost. Zbog unutranjeg napona tkivo semenika odmah iskoi kroz uinjen zarez i od njega se uzme koliko zrno pirina. Za dijagnozu i prognozu oboljenja semenika biopsija je ono stoje sternalna punkcija u hematologiji; sternalna b., biopsija kostne sri grudne kosti punkcijom ili trepanacijom. bioregenerativni sistem, proces putem koga se dobivaju hrana, voda i kiseonik od metabolikih otpadaka oveka, a preko biljaka i ivotinja za potrebe posade vasionskih letelica pri dugotrajnim kosmikim letovima. Ovaj proces zasniva se na zatvorenom sistemu kruenja materije. Srce ovog sistema je proces fotosinteze. Sistem ima tri faze: sintezu, konsumpciju i regeneraciju otpadaka. Sistem mora imati izvor energije, jedinicu za fotosintezu, sistem za odravanje otpadaka, za preradu vode, za produkciju hrane i kontrolu kabinske atmosfere. Ovakav ekoloki sistem je preduslov za meuplanetarna putovanja i boravak na planetarna. Sistemi mogu biti zasnovani na zelenim algama, na hidrogenim bakterijama i na biljkama i ivotinjama vieg reda. biosateliti, vasionske letelice pomou kojih se ivi organizmi (bakterije, biljke, ivotinje, elije) izlau duem ili kraem kosmikom letu. Cilj ovih izlaganja je praenje i prouavanje uticaja kosmikih zraenja, besteinskog stanja i mikroklime broda ha reakcije ive materije. Na bazi biolokih i fiziolokih podataka utvreno je da je tolerancija ivih organizama na razne faktore kosmikog leta bila mnogo vea nego to se pretpostavljalo. Uslovi koji se mogu sresti u kosmosu nisu obavezno fatalni. Biosateliti su bili i bie i ubudue dragoceni izvori

biotipska odstupanja mnogih podataka koji e sluiti oveku za njegov bezbedniji let u kosmika prostranstva. biosenzori, v. biotelemetriia. biosinteza, biosynthesis, sinteza hemijskih jedinjenja koju vre iva bia. biotelernetrija, metoda koja omoguava da se putem radio-talasa prenose razni fizioloki podaci, kao EKG, uestalost disanja, visina telesne temperature i dr. To je osnovna metoda za ispitivanje i praenje reakcija organizma oveka i ivotinja u uslovima kosmikog leta. Sistem se sastoji od izvora informacija, pojaivaa, prenosnika, prijemnika i korisnika. Da bi se preneli fizioloki podaci, potrebni su kanali s transmiskmim kapacitetom od 0,1 do 40.000 treptaja u sekundi. Bioinformacije se dobivaju od biosenzora koji se direktno postavljaju na telo astronauta ili ivotinje. Ovi biosenzori moraju biti otporni prema vibracijama, buci i ubzanjima. U toku su otkria senzora koji e biti usaeni u organizam (endoradiosenzori). biotin, vitamin H (2-keto-3-4-imidazolido-2-tetrahidrotiofen-n-valerijanska kiselina), koenzim R. Biotin je ciklusna jednobazna kiselina koja sadri dva kondenzovana heterociklusa, imidazol i tiofen. Biotin je prostetina grupa nekoliko enzima u ljudskom organizmu koji omoguavaju sjedinjavanje ugljen-dioksida s nekim organskim jedinjenjima: s pirogroanom kiselinom CO2 daje oksal-siretnu kiselinu, vaan produkt u ciklusu trikarbonskih kiselina; sa NHa i CO2 nastaje ureja, i najzad CO2 se troi za stvaranje purina i masnih kiselina. Nedovoljna snabdevenost b. mogla bi remetiti uspenost metabolikih procesa u organizumu. Nedostatak u ogledima na ljudima pokazao je nastajanje blagog dermatitisa (sitno perutanje koe), umora, sivkasto bleda koa i sluznica, atrofija jezinih papila, simptoma eludano-crevnog trakta, hiperesteziju i bolove u miia. biotipska odstupanja, osobenost ovog odstupanja sastoji se u tome to su podjednako zahvaeni svi delovi tela, i to

89

biotomia

Bjerrumov skotom

dvojakim mehanizmom: uspostavlja- Bismuti subgallas, bizmut-subgalat, ut, njem vika ili manjka izopolnih odlika nerastvorljiv praak. Upotrebljava se insa supstitucijom osobina suprotnog terno protiv proliva, a spolja na ranama pola. Prvim mehanizmom dolazi se do 1 opekotinama; oficinalan je prema na stvaranja hiperandroidnih mukaraca i oj farmakopeji. Sin. Bismutum gallicum hiperginoidnih ena, a drugim do stvabasicum, B. subgallicum. ranja ginoidriih mukaraca i androidnih Bismuti subnitras, bizmut-subnitrat, beo ena, tj. iznad i ispod istih (euannerastvorljiv praak. Upotrebljava se indroidnih mukaraca i euginoidnih terno u eludanoj grizui i u prolivima. ena) polova. Oficinalan je prema naoj farmakopeji. biotomia, biotomija, prouavanje grae Sin. Bismutum nitricum basicum, B. subivotinjskog tela i biljaka disekcijom. V. nitricun. vivisekcija. Bismuti subsalicvlas, bizmut-supsaliciBiotovo disanje, v. respiratio. lat, beo nerastvorljiv praak. Ranije koBisacodylum, bisakodil, laksantno sredrien kao lek za leenje sifilisa (intrastvo, oficinalno nrema naoj farmakomuskularno). Sin. Bismutum salicylicum peji. basicum, B. sub salicylicum. bisalbuminaemia, bisalbuminemija, uro- Bismuti tribromphenylas, bizmut-tribeni poremeaj sinteze albumina, u rom-fenilat, ut nerastvorljiv praak, vidu prisustva dve frakcije albumina u oficinalan prema naoj farmakopeji. krvnoj plazmi. Upotrebljava se oralno protiv proliva, a biseksualnost mukih gonada, izvestan spolja za posipanje rana. Sin. Bismutum stepen b.m.g. postoji ak i u njihovoj potribromphenylicum. tpunoj ravnotei: s prevagom muke bismutum, bizmut, hemijski element, crfaze nad enskom. Pored gametogenog venkastobeli krt metal. Mnoga neorgantkiva, poseduju jo i dve vrste inkretoska i organska jedinjenja bizmuta upotgenog tkiva: androgeno (meuprostorrebljavaju se u medicini kao lekovi. na lezda), ali i estrogeno (Sertolijeve bistouri, bisturi, v. scalpellum. elije). Ta dva tkiva izluuju odgovara- bistrenje vode, v. voda. jue hormone. Mukarac je, dakle, mu- Bitotova mrlja, mala sivkasta ili beliasta ko .zahvaljujui ne samo svojim mukim otro ograniena trouglasta mrlja na nego i svojim enskim hormonima. venjai, uz spoljnju ili unutranju strabiseksualnost enskih gonada, enska nu ronjae. Nastaje u okviru kseroftalgonada pokazuje u normalom stanju izmije, usled nedostatka vitamina A. vestan stepen biseksualnosti (fizioloka biure, jedinjenje koje nastaje zagrevanjem interseksualnost) jer, pored gametoge2 molekula ureje, pri emu se oslobaa nog tkiva (jajonosni mekovi), ona pose- ^^aiggnijak. B. daj^a razreenim bakarduje i inkretogeno tkivo (tekalna lez- ^-smlFatom u alkalnoj sredini ljubiastu da), koje lui enski .polni hormon (foliboju. Istu reakciju daju i belanevine, kulin), ali i tkiva koja normalno lue jer i one, slino kao i biure, sadre pepmuki hormon: jedno u hilusu jajnika, tidnu grupu -CO-NH-. Poto biure sa(Bergerove elije), a drugo se nalazi u dri peptidnu grupu, to je bojena reakomotau jajonosnih mekova. cija dokazivanja ove grupe nazvana biuBismuti subcarbonas, bizmut-supkarboretska reakcija. nat, beo nerastvorljiv praak; oficinalan biuretska reakcija, v. biure. je prema naoj farmakopeji. Upotreblja- bivalenti, par ftomolognih hromosoma u va se kroz usta za leenje eludane sinapsi u toku mejoze. grizlice i proliva; ranije je bio vaan lek Bjerrumov skotom, skotom u vidu luka u leenju sifilisa (intramuskularno). koji polazi od slepe mrlje i prua se izSin. Bismutwn carbonicum basicum, B. nad i ispod ute mrlje. Javlja se u odsubcarbonicum. maklom glaukomu. 90

Blalockova operacija Blalockova operacija, sin. Blalock-Taussigova operacija. V. operacija. blast, matina elija svake elijske loze, koja, deobama i sazrevanjem, daje zrele elije, cite, pojedinih elijskih loza. V. mijeloblast, proeritroblast i dr. blast-sindrom, v. syndroma. blastem, organizovano mlado tkivo u embrionalnom i regenerativnom razviu nastalo iz multipotentnih elija (elija sa zadralim razvojnim sposobnostima), a sposobne da se diferentuju u tkiva i organe. U regeneratu se naziva regeneracioni blastem ili regeneraciono tkivo, u embriona embrionalni blastem, u zaraivanju rana granulaciono tkivo, a u biljaka meristem. V. embrion, histiocitoblast.

blenda no tkivo izmeu drugih blastodermnih listova: sve vrste vezivnog tkiva, hrskavicu i kosti, zubnu kost, zatim srce, krvne sudove i elije, limfne lezde, limfne sudove i elije; slezinu i hemolimfne lezde; poprenoprugaste i glatke miie (izuzev miia duice); vezivno tkivo miinih i tetivnih snopova; nervne korpuskulne tvorevine; zglobovne, sluzne i subarahnoidne i subduralne duplje i njihove zidove. Mezodermni epitel daje: epitel bubrega i uretera; koru nadbubrenih lezda; gonadni epitel (izuzev osnovnih polnih elija); epitel Mullerovog kanala, od koga postaju jajovod, materica i usmina; epitel perikarda, pleure i trbune maramice. blastoftorni faktori, faktori koji razorno deluju na muku polnu lezdu (alkohol, jod, olovo, sulfanamidi, arsen, hladnoa i dr.). blastokela, segmentaciona duplja, ograniena po obodu trofoblastnim elementima. Blastomyces, blastomices, vrsta gljivica koje najee napadaju kou stvarajui grizlice hroninog ili subakutnog toka. Polimorfonuklearni leukociti se pojavljuju ispod epiderma. Pored toga, javljaju se dinovske elije, u ijim protoplazmama moemo nai blastomicete. Oboljenje koe nosi naziv i Gilchristova bolest. blastula, v. brazdanje. blata, lekovita, v. peloidit fango. blatna banja, v. banja. blatno kupanje, v. kupanje. bleda spiroheta, v. Treponema pallidum. Medilo, v. palor. blefaritis, v. blepharitis. blefaroplastika, v. blepharoplastica. blenda, (1) zastor, dijafragma s otvorom kojim se regulie irina snopa rengdenskijh ili svetlosnih zrakova. Moe biti u vidu ploice s otvorima razne veliine ili kao zenina dijafragma (zbir meusobno uglavljenih srpolikih listia ijim se pokretanjem otvor proiruje ili suava); (2) na oklopu rendgenske cevi nameten je zastor za prosvetljavanje (lic-blenda) ili savremeniji viestruki 91

blastocist, blastula sisara.

blastodermni listovi, potencijalna vrednost. Potencijalna vrednost (prospektivni znaaj) blastodermnih listova sadrana je u ovoj podeli: (1) ektoderm daje: epiderm i njegove izdanke - dlake, nokte, epitel znojnih, lojnih i mlenih lezda; epitel nosne duplje, mara (do kfivudave linije); epitel u bonih zidova usminskog trema i dela kavernoznog segmenta muke uretre; zubnu gle, adenohipofizu; nervne elije, nervna vlakna i gliocite; epitel mirisnog, slunog, statikog i vidnog ugla, deo ula ukusa; u oku jo i soivo, staklen i miie oka. U fetalno doba: epitel amniona i horiona; (2) endoderm daje ove epitelne tvorevine: svitnjak, epitel crevnog kanala (izuzev pomenutih delova usta i mara), kao i epitel lezda pridodatih tom kanalu; parenhim jetre, titaste i paratireoidne lezde, timusa, srednjeg uva, grkljana, dunika, bronha i plua; ulni epitel najveeg dela ula ukusa; epitel mokrane beike, uretre u ene; prostatni opnasti i deo kavernoznog dela uretre u mukarca; u ene: epitel dna usminskog trema; u fetalno doba: epitel vitelinske kese i alantoisa; (3) mezoderm pokazuje veliku tvorbenu sposobnost u dva pravca: stvara epitelne elije (lizodermni epitel) i vezivne elije (mezenhim). Mezenhim daje potporno i postav-

blennorrhoea zastor (vizir- ili tubus-lic-blenda). Za snimanje se upotrebljavaju ovaj viestruki zastor, olovne ploe s okruglim ili etvrtastim otvorima razne veliine ili cev-tubus razliitog prenika i duine. blennorrhoea, blenoreja, teenje gnoja, stvaranje gnoja pri zapaljenju sluznica; inkluziona b., gnojno zapaljenje venjae kapaka i one jabuice prouzrokovano nekim procedljivim virusom. I. b. odlikuje se prisustvom velikih bazofilnih inkluzionih telaaca. Najee se javlja u novoroenadi; b. neonatorum, blenoreja novoroenadi, zapaljenje oiju sa gnojno-sluznim sekretom. Javlja se u prvim danima po roenju. Moe biti gonoroike prirode. V. Cre~ dova predohrana; b. oculi, blenoreja oka. V. conjunctivitis blennorrhoica. blepharitis, blefaritis, zapaljenje ivice onih kapaka. Uzroci su: opti (anemija, krofuloza), spoljni uticaji (vetar, dim, praina), naprezanje oiju, esto u vezi s grekama u refrakciji oka; lokalni uzroci su oboljenje venjae kapaka, suenje i dr. Zahvaene su lezde i folikuli trepavica; b. angularis, b. ogranien na uglove kapaka, izaziva ga Diplobacillus Morax-Axenfeld. Uzroci b.: nekorigovane refrakcije anomalije, heteroforije, oboljenje koe kapaka, bakterijska infekcija, limfatika konstitucija, spoljni nadraaji, preosetljivost; b. squamosa, zapaljenje ivica kapaka s Ijuspicama; b. ulcerosa, zapaljenje s apscesima koji se razjedaju. blepharochalasis, blefarohalaza, lokalizovana atrofija koe gornjeg kapka koja, istanjena i olabavljena u vidu kese, visi preko ivice kapaka. Pored senilnog oblika postoji i juvenilni. blepharophimosis, blefarofimoza, suenost otvora kapaka u horizontalnom pravcu. Moe biti uroena ili steena. blepharoplastica, blefaroplastika, reparatorna operacija razorenog onog kapka. blepharospasmus, blefarospazam, klonusni ili tonusni gr miia koji zatvara kapke. Uzrok moe biti zapaljenje kapaka, venjae ili prednjeg segmenta oka.

blokada Simptomatski b. je odraz nadraaja centara ili motornog puta facijalnog ivca. Moe biti u pitanju niz promena u centralnom nervnom sistemu. blesavost, v. dementia. blizanci, istojajni i raznojajni (pogreno jednojajni i dvojajni); (1) istojajni blizanci su uvek istog pola i neobino lie jedan na drugog. Postaju oploenjem jednog jajeta dvama semeglavcima; (2) raznojajni blizanci mogu biti razliitog pola, jer postaju iz raznih jaja koja su oploena semeglavcima razliite hromosomne garniture (23-x i 23-y). Bloch-Sulzbergerova bolest, v. incontinentia pigmenti. block, blok, spreavanje ili zaustavljanje neke akcije, spreavanje ili usporenje prolaska nervnih i miinih impulsa; alveolokapilarni b.,poremeaj difuzije gasova kroz alveolokapilarnu membranu u pluima; arborizacijski b., blok u krajnjim granama Hisovog snopa; atrioventrikulski b., blok izmeu pretkomora i komora; b. grane, blok u jednoj grani Hisovog snopa; potpuni (kompletni) b., potpuno odvojeni rad komora od pretkomora, usled prekida sprovoenja Hisovim snopom. Kliniki se ispoljava izrazitim, stalnim ili povremenim, usporenim radom srca, napadima vrtoglavice, nesvestice sa epileptiformnim grevima (v. Adams-Stockesov sindrom)] srani b., prekid sprovoenja izmeu pretkomora i komora; Wenckenbachov b., delimini, nepotpuni pretkomorsko-komorski blok, u kome je ritam komora nepravilan, zbog oteanog sprovoenja impulsa kroz Hisov snop. blok, v. block. blokada, (1) svako spreavanje ili zaustavljanje neke akcije; (2) spreavanje prolaska nervnih ili miinih iriipulsa; arborizaciona b., b. u krajnjim granama Hisovog snopa; atrioventrikularna b., b. u predelu izmeu pretkomora i komora; b. grane, nesinhrono kontrahovanje leve i desne komore usled oteenja jedne od grana Hisovog snopa; b. nerva, oblik lokalne anestezije (spro-

92

blokirani 5 kraj vodna ili regionalna a.) koja se postie ubrizgavanjem lokalnog anestetika u neposrednu blizinu nerva iju sprovodIjivost elimo da prekinemo; paravertebralni b., proimanje stelarnog gangliona prokainom u cilju zaustavljanja tahikardije itd.; potpuna (kompletna) b., potpuno odvajanje rada pretkomora od komora usled organskih promena u Hisovom snopu. Kompletna b. kliniki se ispoljava stalnim ili povremenim izrazitim usporenjem rada srca i napadima vrtoglavice ili epileptiformnih greva. V. Adams-Stockesov sindrom (pod syndroma); srana b., prekid sprovoenja impulsa izmeu pretkomora i komora usled promena u Hisovom snopu. blokirani 5.kraj, kraj lanca veine i RNK u elijama eukariota koji je po zavretku transkripcije blokiran zbog modifikacije nastale nadodavanjem GTP-a. blood-bank, (eng.) banka krvi, angloameriki naziv za depo konzervisane oveje krvi u svrhu pretoka (transfuzije). V. banka i banka krvi. Blumbergov znak, v. znak. Blumov sindrom, hipohloremijska azotemija. V. azotaemia. bljuvanjak, v. vomitus. bljuvanje, v. vomitus. Boarijeva operacija, v. operacija. bobiavo meso, v. meso. Bobrovljeva operacija, v. operacija. Bockhartova bolest, v. impetigo staphylococcica. boni, v. lateralis. boni lanac, v. teorija bonih lanaca. Boeckova bolest, v. bolest Besnier-Boeck-Schaumannova-sarcoidosis. Boeckova sarkoidoza, v. sarcoidosis. Boehlerova udlaga, v. udlaga. Boehlerova uzengija, gvozdena ipka u obliku slova U koja slui za zatitu gipsanog zavoja pri hodanju. Boforova skala (Beaufort), skala kojom se jaina i brzina vetra odreuju ocenjivanjem odoka prema celokupnom utisku u prirodi, a oznauje se brojevima od O do 12. Tako, broj B skale 3 oznauje slab povetarac: lepranje zastavice i lia drvea; broj 6 - jak vetar, pokree i

bojenje savija vee grane i uje se u kuama; broj 9 - oluja, zbacuje crepove s krovova, lomi grane i slabo drvee; broj 10 jaka oluja, lomi i obara jaka stabla, obara dimnjake; broj 12 - orkan, pustoenja najtee vrste. Bhlauov aparat, aparat koji slui za odreivanje kolinika odmora; meri se utroak kiseonika za vreme odreenog rada i posle njega. U ene kolinik odmora je u svim razdobljima nii. Bohnovi noduli, cistini beliasti vorii veliine iodine glavice na alveolarnoj i nepanoj sluznici usta odojeta. Nastaju s nicanjem mlenih zuba. Sin. Epsteinove perle. Bohrov efekat, smanjenje afiniteta hemoglobina prema kiseoniku pri padu pH krvi, odnosno poveanju koncentracije ugljen-dioksida u krvi. Znaajan je, jer olakava oslobaanje kiseonikaiUz oksihemoglobina pri prolasku krvi kroz kapilare tkiva. boja tona, prisustvo prateih viih tonova uz osnovni ton, to izaziva razliite efekte. boje, supstancije koje slue za bojenje tkiva i elija ili u terapijske svrhe. Boje koje se upotrebljavaju u mikroskopiji po poreklu mogu biti pirodne ili vetake. Bazne (metilensko plavo, bazni fuksin, gencijana-violet) boje nuklearni ekvivalent bakterija; kisele (eozin, kiseli fuksin i vazuvin) imaju afinitet za protoplazmu i strukture koje imaju sastav protoplazme. bojenje, vetako bojenje tkiva ili pojedinih izluevina u cilju njihovog lakeg izuavanja pomou mikroskopa. Bojenje bakterija je jedna od najvanijih metoda, a esto i jedina metoda za raspoznavanje i razlikovanje njihovih pojedinih vrsta. Bojenje omoguava da se uoe oblik, velima, raspored bakterija. Postoje jednostavne i sloene metode bojenja, nazvane prema autoru koji ih je uveo u praksu. U bakteriologiji se najvie koristi bojenje po Gramu (diferencijalno bojenje), koje omoguuje da se bakterija svrsta u gram-pozitivne ili gram-negativne. Postoje vie teorija o 93

bojenje bojenju po Gramu, zbog ega se jedna bakterija boji gram-pozitivno, a druga gram-negativno. Razlog moe biti u razliitoj propustljivosti elije; u razliitoj grai spoljnih ovojnica elije; u grampozitivnih bakterija prisutan je magnezijum ribonukleat; b. po Giemsi slui za bojenje krvnih prevlaka ili razmaza (preparat se osui na vazduhu i fiksira metil-alkoholom, zatim se prelije Giemsinim rastvorom, koji se napravi na taj nain to se svakom kubnom milimetru destilate doda dve kapi Giemsinog rastvora); bojenje traje 15 do 20 min. Razmaz se dobro opere vodom i osui; b. po Giemsi i Castanedi koristi se za bojenje rikecija i mikoplazme, kao i za neke viruse koji se ne mogu bojiti po navedenim bakteriolokim metodama. Za bojenje izvesnih mikroorganizama (spirohete) koristi se impregnacija srebrnim solima prema metodi Fontana-Tribondeau. U fluorescentnoj tehnici mikroorganizmi se boje nekom fluorescentnom bojom (najee su to fluorohrom, fluorescin, rodamin) a zatim se posmatra pod ultraviolentnom svetlou ili primenom intenzivnog plavog svetla i posebnih filtara; b. po Hauseru za bojenje spora; b. po May-Grnwald-Giemsi, najbolji metod za bojenje krvnih razmaza (osueni preparat najpre preliti May-Grnwaldovim rastvorom u toku 3-5' min., zatim razmaz isprati destilovanom vodom i preliti Giemsinim 'rastvorom kao to je ve bilo opisano); b. mekih naslaga na zubima, (stom.J, vri se razliitim bojama ili gotovim preparatima, sa ciljem da se utvrde prisustvo, koliina i raspored mucinozne plake i drugih mekih naslaga na zubima. Slui stomatologu i pacijentu za kontrolu uspenosti sprovedenih mera za odravanje higijene usta; b. po Neisseru (specijalno bojenje) slui za bojenje metahromatinih granula kod Coryne diphtheriae. Ove granule primaju boju drukije od ostalih delova bakterijske elije, granule se oboje plavo, a telo bakterije uto; b. po Oltu koristi se za bojenje kapsule; Pappenheimovo b. je kombinacija dveju
94

bojni otrovi (BOT) metoda (May-Grnwald i Giemsa), koristi se za bojenje razmaza; b. po ZiehlNeelsenu slui za bojenje uzronika tuberkuloze (Mycobacterium tuberculosis) i drugih acidoalkoholorezistentnih bakterija. Ovim diferencijalnim bojenjem crveno obojeni bacili (karbol-fuk-sin) mikobakterija jasno se diferenciraju na preparatu obojenom plavo. bojni otrovi (BOT), hemijska borbena sredstva namenjena unitavanju ili neutralisanju ive sile i zagaenju zemljita ili materijalnih sredstava s ciljem da jse likvidira ili smanji borbena spo* soonost ljudstva oruanih snaga; b, o. takoe unitavaju i ivotinje i biljke (herbicidi, defolijanti); mogu se upotre-biti u sva tri agregatna stanja, a njihovo dejstvo na oveji organizam moe biti: prolazno, kada posle prestanka dejstva otrova dolazi do potpunog vraanja funkcije povreenog tkiva ili organa (ako nije dolo do smrti usled velikih doza), ili neprolazno usled poremeaja u elijama i tkivima najpre u funkciji, a zatim i u strukturi; dalje dejstvo moe biti ispoljeno naknadno posle vie godina ili moe biti kumulativno (kao u nekih nervnih BOT), tj. kada stalnim ili povremenim dodavanjem novih koliina tih BOT (hronina ili suphronina trovanja) dolazi do nagomilavanja na mestu biohemijske lezije, to moe dovesti do krupnih patolokobiohemijskih povreda, pa i do smrti; dejstvo moe biti i kombinovano, kad jednovremeno dehb ju dva ili vie otrova, i to u istom pravcu (sinergizam) ili u suprotnom (antagonizam). Podela BOT prema fiziolokom dejstvu na organizam: (1) plikavci, koji izazivaju plikove i opekotine na koi, napadajui najpre oi i respiratorne pute-ve, a zatim se raznose po itavom organizmu; (2) zaguljive i, koji izazivaju kaalj i teko guenje i prouzrokuju teke ozlede u pluima; (3) nadraljivci (onesposobljavajui BOT), koji nadra-uju oi (suzavci) ili nos i grlo (kijav-ci); (4) krvni BOT ili opti BOT dej-stvuju neposredno na krv i na vane centre organizma i vrlo su otrovni; (5)

bokserske povrede

bol

nervni BOT izazivaju teke nervne poremeaje (blokirajui ferment holinesterazu) i esto prouzrokuju i smrt; (6) psihohemijski BOT izazivaju privremene psihike promene u ljudi i time ih onesposobljavaju za akciju; (7) radioktivni BOT dejstvuju kao radioaktivne borbene materije (v. tamo) i kao otrovi; taktiki, BOT se dele na kratkotrajne (npr. optetoksini BOT) i dugotrajne (npr. plikavci), zavisno od vremena zadravanja na odreenoj prostoriji. BOT se mogu primeniti na razne naine: avionima, granatama ili raznim oblicima diverzija itd. bokserske povrede, povrede koje najee nastaju pri boksovanju. Najtee su tri vrste povreda: potres mozga i poremeaj ravnotee pri udaru u bradu, u ugao vilice i u predeo uva; malokrvnost mozga pri udaru u predeo karotidne arterije; pri udaru u predeo srca i ispod grudi, ok kao posledica nervne inhibicije uz ouvanu svest. bol, oseaj pri oteenju tkiva koji pokree zatitne mehanizme u cilju odstranjivanja bolnog nadraaja. Oseaj bola je udruen sa snanom neugodnom emocionom komponentom. Bol se moe svrstati u tri vrste: bockanje, arenje i mukli bol. Prijemnici za bol u koi i drugim tkivima jesu slobodni nervni zavreci koji, za razliku od drugih receptora, nemaju sposobnost prilagoavanja, ili se prilagouju u maloj meri. Bol se uglavnom ne osea nakon oteenja, ve dok se oteenje zbiva. Smatra se da se iz oteenih elija oslobaaju proteolitiki fermenti koji od globulina otcepIjuju bradikinin materiju, koja razdrauje nervne zavretke za bol. Bol koji se javlja u ishemiji miia moe biti posledica nagomilavanja mlene kiseline. Signali za bol prenose se pomou dva tipa vlakana, i to brzinom od 3 do 30 m/sec. u jednim i od 0,5 do 2 m/sec. u drugim. Zbog toga nagao bol na nadraaj izaziva dvostruki oseaj bola: brz oseaj bockanja za kojim posle l do 2 sec. sledi oseaj arenja, koji vremenom moe da postane sve bolniji. Smatra se

da e bolni impulsi, ako dou makar samo u talamus, dovesti do svesne percepcije bola, mada to ne znai da kora nema veze s normalnom percepcijom bola. Kortikalno predstavnitvo bola je somatosenzoriko podruje kore, i to s. s. p. II u veoj meri od s. s. p. I. Reakcija na bol u raznih ljudi je razliita iako nema velike razlike u pragu osetljivosti. Bol dovodi kako do refleksnih, motornih reakcija, tako i do psihikih reakcija. Refleksne reakcije mogu biti samo refleksi uklanjanja koji se ostvaruju putem kimene modine ili sloeniji i efikasniji refleksi iz motorne kore. Psihike reakcije su strah, teskoba, pla, potitenost, munina i poveana miina nadraljivost itavog tela. Odraen bol, oseaj bola u delu tela udaljenog od oteenog tkiva, npr. od povrine jednog podruja tela na povrinu drugog, ili moe poticati iz jednog unutranjeg organa, a projektovae se na povrinu tela ili na neko podruje u dubini tela, koje ne odgovara poloaju organa u kome bol nastaje. Poznavanje odraenog bola je znaajno u klinici, jer se pri patolokim procesima u odreenim organima bol javlja uvek u istom podruju povrine tela; centralni b., bol usled lezije CNS; dilatacioni b., bolovi u prvom stadijumu poroaja; ekspulzivni b., bolovi u drugom stadijumu poroaja; fantomski b., veoma jak bol u predelu uda koji je amputiran; intermenstrualni b., bol koji nastaje izmeu dve menstruacije i prati istiskivanje jajaca; korenski b., bol izazvan oboljenjem senzorskih korenova ivaca, koji se osea u podruju koe koja je inervisana zahvaenim korenom. Sin. radikularni bol; lane inirajui b., otar, sevajui bol u bolesnika s tabesom dorzalisom; lani b., neefikasni bolovi koji podseaju na poroajne bolove, ali koji nisu praeni dilatacijom cerviksa; b. natinu, bol koji nastaje u vreme kada se normalno osea glad za sledeim obrokom; simptom je eludanog poremeaja; parijetalni b., bol koji nastaje kada se patoloki proces s unutranjeg organa rairi na opne koje

'95

bolesniki dan su oivene Oigrancima kimenih ivaca koji s povrine tela prodiru unutra (parijetalni peritoneum, pleura i perikard); pozni b., abdominalni b. koji nastaje nekoliko asova posle uzimanja obroka hrane. Sin. postprandijalni bol; pojasni b., oseaj bola kao ue oko pojasa; poroajni b., ritmiki bol koji poveava intenzitet i uestalost, izazvan kontrakcijama materice u toku poroaja; take b., mesta na koi koja su najosetljivija na bolne nadraaje i koja odgovaraju zavrecima senzitivnih ivaca; visceralni b., nastaje samo pri difuznom nadraivanju nervnih zavretaka za bol, a ne pri lokalnom oteenju unutranjeg organa. Uzroci v. b. su: ishemija, hemijski nadraaji (dejstvo eludanog soka na peritoneum posle pucanja eludanog ira), gr upljeg unutranjeg organa ili njegovo prekomerno istezanje. V. Wa/leixove take bola. bolesniki dan, pojam koji oznaava ukupne trokove za jedan dan leenja nekog bolesnika u bolnikoj ustanovi. Sin. bolniko-opskrbni dan. bolesnik, obolela osoba; ambulantni b., bolesnik koji se ispituje i leci u ambulantno-poliklinikim ustanovama; duevni b., osoba obolela od neke duevne bolesti. V. pacijent. bolest, svako odstupanje od stanja zdravlja. Neki odreeni patoloki proces koji ima svoje karakteristine simptome i koji moe zahvatiti ceo organizam ili ostati lokalizovan u pojedinim organima. Uzroci, nain razvijanja i prognoza bolesti mogu biti poznati ili nepoznati; Addisonova b., bolest prouzrokovana afunkcijom ili izraenom hipofunkcijom nadbubrenih lezda, s karakteristinom tamnom obojenou sluznica i koe (naroito na pregibnim mestima), izraenom malaksalou, niskim arterijskim pritiskom, digestivnim poremeajima.Ovo oboljenje ee je u mukarca nego u ene. Seksualni kolinik obolevanja iznosi oko 0,5. Vea uestalost meu mukim zapaa se u svim uzrastima, ali je oboljenje najee izmeu 20. i 40. godine. Smatra se daje to asteniki,
96

bolest hipoandroidni tip, jer se u jasno uoblienih mukaraca retko sree, to se poklapa s pojavom ovog oboljenja u hiperandroidnih ena. Sin. hypoadrenocorti* cismus. Alzheimerova b., staraka atrofija hipotalamusa i prerane pojave starenja; androtropne b., bolesti koje ee napadaju mukarca; Aran-Duchenneova b., progresivna miina atrofija koja poinje na gornjim ekstremitetima; atopijska b., bolest u koje postoje reakcije preosetljivosti ili alegrijske reakcije na naslednoj podlozi. U njih se ubrajaju poleriska groznica, astma i dr. Reakcije u a. b. izazivaju specifina IgE antitela, tzv. reagini; avijatiarska b., tip visinske bolesti, specijalno avijatiara, kad se dignu na veliku visinu (sem ako se ne preduzmu naroite mere); simptomi (teko disanje, tahikardija, poremeaj sluha) pojavljuju se i na manjim visinama ako je penjanje naglo. I naglo silaenje izaziva glavobolju, duevni nemir i jaku elju za snom; Ayerzina b., tip eritrocitoze, praen izraenom cijaqozom, hroninom dispnejom, hroninim bronhitisom i brpnhiektazijom, poveanom jetrom i slezinom i hiperplazijom kostne sri. Svi ovi znaci prate sklerozu plunih arterija; Babinski-Frlichova b., infantilizam hipotalamusnog porekla (r;upraselarni kraniofaringeom) u kome dominira gojaznost u predelu kukova i gornjih udova, pored izrazite zakrljalosti genitalnih organa (hipogenitalizam) i izostajanja drugih sekundarnih polnih odlika; Ban-gova b., zarazno oboljenje krava koje je prouzrokovano klicom Brucella abortus, a na oveka se prenosi mlekom ili dodirom sa zaraenim materijalom koji potie od obolelih ivotinja. Simptomi su remitentna, talasasta groznica, nelagodnost, glavobolja, znojenje, /atvor, slabost i anemija; Bantijeva b., ranije opisivana kao primarna bolest slezine, s koje se bolest prenosi na jetru; danas se smatra da je splenomegalija, praena pancitopenijom, posledica kongestije slezine zbog poveanog portnog pritiska, kao i hipogenitalizmom (Bantijev

bolest
sindrom). Sin. splenomegalia congestiva. V. splenomegalia; Barlowljeva b., (stom.) skorbut u dece. U ustima postoje isti simptomi kao u odraslih osoba obolelih od skorbuta. Ako zubi jo nisu iznikli, javljaju se samo petehijalna krvarenja na sluznici usta. V. scorbutus; Basedowljeva b., preterano luenje titaste lezde, koje izaziva pojaan osnovni promet, tahikardiju, iskolaenost oiju, nesanicu, drhtanje, razdraljivost, opadanje teine tela. Od ove bolesti mnogo ee obolevaju ene (seksualni kolinik oko 17,8, s vrhuncem u 4. deceniji ivota). Ova bolest je izrazito ginotropna; Bayleova b., v. paralysis progressiva; Bechterevvljeva b., v. spondylarthritis ankylopoetica; Behetova b., sindrom koji se sastoji od povratljivih ulcerozno-erozivnih promena u usnoj duplji i u predelu genitalija pri istovremenom postojanju iridociklitisa, koji mahom dovodi do slepila; Besnier-BoeckSchaumanova b., v. sarcoidosis; Biermerova b., v. anaemia perniciosa; BiIlrothova b.; v. lymphogranulomatosis; Bloch-Sulzbergova b., v. incontinentia pigmenti; Bockhartova b., v. impetigo staphylococcica; Bouillaudova b., v. febris rheumatica; Bouveretova b., v. tachycardia paroxismalis; Bovenova b., dyskratosis4 lenticularis, javlja se u vidu diskoidnih ploa koje se sastoje od papulozno-keratotinih lentikularnih promena. U pitanju je intradermalni epiteliom; Brightova b., v. nephritis; Brill-Symmersova bolest, neoplazma limfnih lezda i slezine, folikulnog ili nodularnog tipa. Difuzni oblik limfosarkoma, relativno sporog rasta, praen je normalnom krvnom slikom i neznatnim optim simptomima. Jako radiosenzitivna. Zahvaene limfne lezde su uveane. Na preseku imaju izgled ribljeg mesa; Brill-Zinsserova bolest, v. rickettsiosis; Brocqova b., v. parapsoriasis en plaques; Brodie-Reclusova b., v. mastopathia fibrosa cystica; bronzana b., v. Addisonova b.; Buergerova b., v. thrombangiitis obliterans; BuergerGriitzova b., idiopatska hiperlipemija;

bolest

Calv-Legg-Perthesova b., v. osteochondrosis coxae; celijaka b., pripada grupi sindroma loe apsorpcije i javlja se i u dece i u odraslih. Pojavu bolesti ubrzava uzimanje hrane koja sadri gluten (glutenska enteropatija). Uzrok bolesti nije poznat, ali se on, izgleda, nasleuje. Sluznica proksimalnog dela tankog creva nema resice, a njen epitel je degenerisan. Vrlo izraena loa apsorpcija u obolelom crevu, praena prolivima, s obilnim stolicama, koje su penuave i masne (steatoreja), nadutou trbuha, obilnim vetrovima, gubljenjem telesne teine i manjkom mnogih vitamina, kao i elektrolita. Bolest je poznata i kao netropski spru (sprue nostras) i glutenska enteropatija; Chagasova b., v. thyreoiditis parasitaria; Charcotova b., v. sclerosis tateralis amyotrophica; Chiarijeva b., obliteriui endoflebitis hepatikih vena; Cooleyeva b., jedna vrsta uroene hemolitike anemije koja se javlja u zemljama oko Sredozemnog mora (mediteranska anemija); Corriganova b., insuficijencija zalistaka aorte; Creutzfeldt-Jacobova bolest, v. kura; oboljenje modanih elija, piramidnih, ekstrapiramidnih regiona kao i elija kimene modine, ranije smatrano degenerativnim, danas dokazano da je izazvano infekcijom sporim virusima; Crohnova bolest, enteritis regionalis, v. colitis; Cruveilhierova b., ulceracija koja se nalazi u sluznici eluca, karakteristina po defektu sluznice, obino krunog oblika. Sin. ulcus rotundum ventriculi, ulcus ventriculi, ulcus simplex ventriculi; Cushingova b., bolest koju karakterie Cushingov sindrom (v. syndroma Cushing) uz znake intrakramjalnog tumora, a nastaje usled tumorskog bujanja bazofilnih elija prednjeg renja hipofize; (seks.), seksualnu komponentu u ovoj bolesti predstavlja poveanje 17 ketosteroida u mokrai, to se tumai poveanim stvaranjem androge-na u kori nadbubrenih lezda. Zbog toga nastaju: hirzutizam, seboreja, akna, poveanje draice i amenoreja; IV venerika bolest, v. lymphogranutoma ingui-

97

bolest nale; Darierova b., v. dysheratosis follicularis vegetans; deje b., bolesti koje se sreu u deje doba, tj. od roenja do puberteta. Najee deje bolesti su zarazne prirode; dekompresivna b., sindrom koji se ispoljava bolovima u zglobovima, diskomforom i bolom iza grudne kosti, oseajima na koi (svrab, osjeaj toplog ili hladnog), neurolokim poremeajima i kolapsom. Smatra se da je osnovni uzrok Qvakve sloene klinike slike gas azot koji iz rastvorljivog stanja u krvi i tkivima prelazi u gasne mehurie pri izlaganju organizma snienom barometarskom pritisku, jer je ukupan parcijalni pritisak rastvorenog gasa u organizmu postao vei nego to je pritisak toga gasa u atmosferi okoline. Postoje dva tipa ove bolesti, i to kesonska bolest ili dekompresivna bolest visokog pritiska i pilotska ili subatmosferska dekompresivna bolest. Sin. aeroembolizam i disbarizam; Dercumova b., bolest nepoznatog uzroka koju karakteriu bolne, obino simetrine, masne naslage pod koom, praene, esto, depresijom; Duhringova b., v. dermatitis herpetiformis; Dukesova b., v. rubeola scarlatinosa; Duplayeva b., bolna ukoenost ramenog zgloba. Naziva se jo periarthritis humeroscapularis. Etiologija je nepoznata; duevne b., psihoze, duevni poremefiji u oblasti-svesti, nagona, afekata, opaanja, miljenja, pamenja, volje i inteligencije, nastali delom iz unutranjih (endogenih), a delom iz spoljnih (egzogenih) razloga. I u endogenim psihozama vanu ulogu igra uticaj spoljnje sredine. Preteno endogene d. b. su: shizofrenija, manijako-depresivna psihoza i paranoja. Preteno egzogene d. b. su: progresivna paraliza, delilijum tremens i komoiona psihoza; Economova b., v. encephalitis epidemica; Erb-Goldflamova b., v. myastenia gravis; Erbova b., v. dystrophia musculorum progressiva; esencijalna b., bolest koja nema oiglednog ili poznatog uzroka. Sin. idiopatska, genuina b.; Fanconijeva b., vrsta deje anemije koja lii na pernicioznu anemiju; Feerova

bolest b., v. acrodynia; Fiessinger-Rendujeva b., v. ectodermosis erosiva pluriorificiaUs; t Forbes ova b., glikogenoza u koje postoji nasledni deficit enzima koji epa linearne lance glikogena. Kliniki lii na v. Gierkeovu bolest. Sin. tip III glikogenoze; Fordyceova b., anomalija razvoja, prisustvo slobodnih lojnih lezda na sluznici usta ili rumenom delu usana. Kliniki se ove ektopine lezde vide kao bela ili ukasta zrna iznad nivoa oralne sluznice. Sin. Fordyceove mrlje; Forthergillova b., v. neuralgia; FOU-rineroya b., munjevita gangrena mukog uda kao posledica akutnih septi-kih stanja; Friedreichova b., v. ataxia; Gaucherova b., dislipidoza, ija je glavna karakteristika taloenje kerazina u retikuloendotelnim elijama slezine i drugih organa. Bolest ima porodini karakter, poinje u ranom detinjstvu i odlikuje se velikom slezinom, anemijom i mrkom obojenou koe; Geisbckova b., v. erythraemia; genuina b., v. esencijalna b.; von Gierkeova b., glikogenoza u kojoj postoji manjak enzima gliko-za-6fosfataze, otuda: hepatomegalija (nagomilavanje glikogena u jetri i bubrezima), hipoglikemija, hiperurikemija, giht i acidoza. Sin. glycogenosis I; GiIbertova b., ilberova bolest, benigna nasledna hiperbilirubinemija, u koje je funkciono stanje jetre potpuno normalno. U 40% bolesnika postoji umereno skraen vek eritrocita, koji je potpuno kompenzovan. Prenosi se autosomnim dominantnim genom; Glanzmannova b., vrsta trombocitoastenije s slabom agregacijom i adhezijom trombocita, slabom retrakcijom koaguluma i produenim vremenom krvarenja. Ispoljava se epistaksisom, krvarenjima posle povreda, a naroito posle malih hirurkih intervencija (vaenje zuba, tonzilektomija i dr.). Sin. thrombasthenia; GIenardova b., v. splanchnoptosis, enteroptosis; gnjuraka b., v. kesonska b.; Gougerot-Blumova b. (dermatite lichnoide purpurique et pigmente) papulopurpurike promene na potkolenicama; Graves-Basedowljeva b., v. Base-

98

bolest dowljeva bolest; Grubyjeva b., v. microsporia; Guillain-Barrova b., v. polyradiculoneuritis; Hailey-Haileyjeva b., pemphigus chronicus benignus familiaris, dominantno nasledno oboljenje s grupisanim, esto prstenasto rasporeenim plikiima lokalizovanim preteno u intertriginoznim predelima; HaIlopeauova b., v. acrodermatitis suppurativa contin-; Hand-Schller-Christianova b., hronini obliP histiocitoze (infiltrativne retikuloze), koju odlikuje trojstvo: defekti u membranskim kostima, egzoftalmus i dijabetes insipidus. U elijama retikuluma kostne sri i drugih organa nagomilava se uglavnom holesterol. Sin. xanthomatosis chronica idiopatkica, holesterolska tezaurizmoza; Hartnupova b., nasledni poremeaj metabolizma aminokiseline triptofana, nasleuje se autosomno recesivno, ispoljava se promenama u koi slino kao u bolesnika s pelagrom, nervnim i psihikim poremeajima; Hashimotova b., v. struma lymphomatosa; Hebrina b., Heine-Medinova b., v. poliomyelitis anterior acuta; Henochova b., v. purpura abdominalis; Hersova b., glikogenoza u koje postoji nasledni deficit fosforilaze u jetri i leukocitima. Blaga slika v. Gierkeove bolesti. Sin. tip. VI glikogenoza. V. glycogenosis; Herter-Heubnerova b., v. coeliakia; Hippel-Lindauova b., angiomi i proirenja krvnih sudova mrenjae s istovremenim angiomima u jetri, mozgu itd.; Hirschprungova b., kongenitalno ili, ee, steeno oboljenje prvih dana ili meseci ivota, ija je karakteristika proirenje i izduenje debelog creva i hipertrofija njegovog zida. Ove promene pogaaju samo colon sigmoideum, a rede elo debelo crevo. Smatra se da ovo oboljenje nastaje usled poremeaja ravnotee u inervaciji debelog creva s prevagom simpatikusa. Sin. megacolon infantile; Hodgkinova b., oboljenje koje zahvata limfne lezde, limfno tkivo ma koje lokalizacije (kao, npr., digestivnog trakta, slezine), a esto se javlja i u sri kostiju. Nepoznate je etiologije, a priroda joj je sporna te se pre-

bolest tpostavlja da je u pitanju: (1) hronini infektivni granulom, (2) virusna infekcija, (3) prava peoplazma limforetikuloendotelnog porekla. Jedan od stadijuma H. b. ima sve odlike maligne neoplazme - Hogkinov sarkom. Naputena je potpuno pretpostavka da je to atipian oblik tuberkuloze. Poinje bezbolnim otokom grupe limfnih lezda, najee vrata, sa estom pojavom svraba na koi. U krvnoj slici lewkocitoza, limfopenija i eozinofilija u poetku bolesti, dok se anemija javlja u docnijem stadijumu bolesti. U daljem toku bivaju zahvaene i ostale grupe limfnih lezda, slezina, i u poznom stadijumu unutranji organi. Zahvaene limfne lezde su uveane, sivkastobeliaste na preseku, kao i svi vorovi koji se u odmaklim stadijumima bolesti mogu nai u zahvaenim unutranjim organima. Histoloka slika promena odgovara difuznom granulomatoznom ili neoplastikom procesu koji poinje s limfoidnom hiperplazijom. S napredovanjem bolesti gubi se normalna graa zahvaenih tkiva i organa, a u pleomorfnom tkivu koje se javlja nalazimo patognomonine Sterbergove ili Dorothy Reed-elije, koje predstavljaju osnovni sastavni deo oboljenja. Fibroza, hijlinizacija pa i nekroze zahvaenih organa i tkiva prate ovo oboljenje; Hodgsonova b., aneurizmno proirenje proksimalnog dela aorte, esto praeno velikim proirenjem leve srane komore; idiopatska b., v. esencijalna b.; infektivna b,, neko oboljenje izazvano odreenim patogenim mikroorganizmom. Prenosi se zaraenim materijalom (sekreti, ekskreti, zaraeni predmeti) ili dodirom zaraenih bolesnika ili kliconoa (zarazna bolest), posredstvom raznih insekata i dr.; Jaff-Lichtensteinova b. , bolest koju karakteriu osteofibrozne promene usled cista koje nastaju izolovano ili multiplo, a tada obino jednostrano, segmentski rasporeene, obino sa proirenom medulom i istanjenom korom kosti proetom pbroznim tkivom; KahIerova b. (1) osteohondritis unaste

99

bolest

bolest b., v. periarteritis nodosa; Lannecova b., v. cirrhosis hepatis; Landryjeva b., v. paralysis; Langdon-Downova b., v. mongolismus; Leinerova b., v. erythrodermia desquamativa; Letterer-Siweova b., vrsta retikuloendotelioze, bez nagomilavanja lipida u retikuloendotelnim elijama, u male dece, praena hepatosplenomegalijom, hemoragijskim sindromom, otokom limfnih lezda i anemijom. Nasleije se autosomnorecesivno; Lewandowsky-Lutzova b., v. epidermodysplasia verruciformis; Littleova b., modana deja paraliza, oduzetost jedne ili dveju polovina tela ili oduzetost samo nogu, esto praena umnom zaostalou. Posledica je oteenja mozga u najranijem detinjstvu (poroajna trauma, encefalitis u intrauterinom dobu ili ubrzo posle roenja). Sin. diplegia spastica infantilis; Marfanova b., progresivna spastika paraplegija u sifilitine dece, usled oboljenja piramidnih puteva; McArdleova b., g\\kogenoza u kojoj postoji nasledni manjak enzima miine fosforilaze s pojavom miinih greva posle fizikog rada. Sin. tip V glikogenoza; Mntrierova b., hipertrofiki gastritis s dinovskim naborima sluznice. V. gastritis: Mniereova b., hidrops u labirintu unutranjeg uva, izazvan poremeajem u sekreciji i resorpciji endolimfe. !Praenje zujanjem u uvu, vrtoglavicom, povraanjem i poremeajem ravnotee. Redovno postoji i progresivna nagluvost labirintnog tipa; Meyer-Betzova b., retka nasledna bolest, nepoznate etiologije, u koje postoje paroksizmi mioglobinurije, naroito posle fizikih napora, s bolpvima i ukoenou pojedinih miia. Sin. myoglobinuria idiopathica; Mibellijeva b., v. parakeratosis; Miescher-Lederova b., v. granulomatosis disciformis chronica et progressiva; Mikuliczeva b., v. retikuloendotelioza infektivnog porekla pri kojoj su obostrano zahvaene suzne i pljuvane lezde; Mitchellova b., v. erythromelalgia; Miescher-Lederova b., v. granulomatosis disciformis chronica et progressiva;

kosti noja u dece; (2) bolest druge metatarzalne kosti u vidu zadebljanja njenog tela i promena zglobne glavice, koji su praeni bolom u metatarzofalangealnom zglobu pri stajanju i hodanju; kesonska b., bolest koju neki nazivaju ronilakom boleu, najpravilnije bolest dekompresije, jer se ne javlja u kesonu i pri ronjenju nego po izlasku iz kesona odn. skafandra, kada se ovi nepravilno koriste. Azot koji se nagomilava u tkivima iz udahnutog vazduha, a naroito u mastima ili lipidima centralnog nervnog sistema, struji u periodu dekompresije prema pluima i na tom putu formira vazdune emboluse, koji,, prema tome gde se i u kojoj meri najvie nakupljaju, izazivaju poremeaj u pojedinim tkivima i organima. Klinika slika, prema tome, moe biti veoma razliita. U njoj najee dominiraju sledei znaci: bolovi u zglobovima, abdomenu i u oblasti srca (opasnost od zaepljenja koronarnih arterija), svrab koe, krvavIjenja, pareze i paralize kad se embolusi stvore u centralnom nervnom sistemu. Bolest je tea u starijih osoba sa znacima aterosklerotikih promena, u onih s veom koliinom masnog tkiva i u osoba koje pate od hroninog oboljenja srca, centralnog nervnog sislema, smanjenja disajne povrine plua. Oni, kao i nepunoletne osobe, ne bi smeli da rade u kesonima i kao ronioci. Sin. gnjuraka, ronilaka b.; Kienbckova b., progresivna osteohondroza polumeseaste kosti ruja, koja se moe javiti i na ostalim kostima ruja; kinetoza, bolest vonje, javlja se u veeg broja inae zdravih osoba prilikom vonje automobilom, brodom ili avionom. Izazvana je nepravilnim ubrzanjima u raznim pravcima. Sile ubrzanja deluju na polukrune kanale unutranjeg uva. Muka, bledilo, hladan znoj, povraanje, a ponekad i duevna depresija glavni su znaci bolesti; Klippel-Trnaunayjeva b., v. haemangiectasia osteohypertrophicans; konstitucione b., bolesti u ijem postanku i toku igra ulogu i konstitucija; kontagiozne b., v. zarazne b.; Kiimmellova

100

bolest
Mikuliczeva b., benigna prolazna infiltracija limfocitima suznih i pljuvanih lezda, koje su oteene, najverovatnije autoimunog porekla, koja se obino javlja u srednjovenih i starijih ena. Po nekima, ona je istovetna sa Sjgrenovom boleu; Moelerova b., v. glossitis Moeler; Mondorova b., tromboflebitis torakoepigastrine vene; Morvanova b., oblik siringomijelije praen neobino tekim, trofikim poremeajima na rukama koji ostavljaju osakaenja i podseaju na lepru. V. syringomyelia; Moschkowitzeva b., trombozna trombocitopenijska purpura, v. purpura; Mylroyeva b., nasledni limfedem donjih ekstremiteta nastao zbog hronine opstrukcije limfnih sudova. Ponekad su oboleli i drugi telesni predeli. Sin. MyIroyev edem, Meigeova bolest; Nicolas-Favreova b., v. lymphogranulomatois inguinalis; Niemann-Pickova b,, nasledna bolest u vidu izraene hepatosplenomegalije, mrkoute boje koe, poremeaja nervnog sistema, zbog prisustva u jetri, slezini, pluima, limfnim lezdama i kostnoj sri velikih penastih elija retikuluma ili histiocita, ispunjenih fosfolipidima, uglavnom lecitinom i sfingomijelinom. Sin. lipidna histiocitoza, fosjatidna tezaurizmoza; Oguchijeva b., veoma retko oboljenje udrueno s hemeralopijom u kojoj je ono dno belosivkaste boje; Opitzova b., splenomegalija koja je izazvana tromboflebitisom vene slezine; Oppencheimova b., v. myatonia congenita; Osgood-Schlatterova b., osteohondroza tuberozitasa golenice. V. osteochondrosis; Oslerova b., polycythaemia rubra vera. V. polycythaemia; Pagetova b., (1) osteitis deformans Pageti, oboljenje kostiju izazvano poremeajem razgradnje i obnavljanja, mineralizacije kostiju: kosti su meke, deformiu se usled optereenja; lokalizacija na kostima lubanje, natkolenicama, prljenovima, uzrok nepoznat; (2) karcinom koluta i bradavice dojke, mlenih kanala i dubljih slojeva lezde, udruen sa zapaljenjskom reakcijom, ispoljenom slikom egzema; Pari-

bolest
naudova b., infektivno oboljenje praeno optim znacima i zapaljenjem venjaa sa stvaranjem tipinih voria i granulacija na konjunktivi tarzusa i prelaznih nabora. Pri tome dolazi do oticanja preaurikularnih i submandibularnih limfnih lezda, kao i zaune lezde (gl. parotis); Parkes-Weberova b., v. haemangiectasia hypertrophicans; Parkinsonova b., v. paralysis agitans; Parrotova b., osteochondritis syphilitica; periodina b., u kojoj postoji periodina pojava visoke temperature, edema, artralgija, bolova u predelu eluca s povraanjem. Ovi periodi ponavljaju se u pravilnim intervalima u toku godina, bez ikakvih pogoranja zdravlja, Uzrok bolesti je nepoznat; Pickova b. fibroza jetre, naroito njenog perifernog dela, praena ascitesom, usled konstriktivnog perikarditisa. Sin. pseudocirrhosis hepatis pericardiaca; planinska b., simptomi koji se javljaju kao posledica snienog parcijalnog pritiska kiseonika na velikim visinama. Glavni simptomi: glavobolja u eonom predelu, vrtoglavica, apatija, poremeaji vida i sluha, krvavIjenja iz nosa, muka, povraanje, velika e, cijanoza, dispneja, lupanje srca i miina slabost. Posle nekoliko dana odmora na istoj visini obino iezavaju svi simptomi; plava b., v. coeruleu; poIne b., venerike b., prenose se najee polnim odnosom, ali se mogu preneti i ekstragenitalnim putem. To su syphilis (lues venerea), sifilis, ulcus molle, meki ankr, gonoreja, kapavac, triper i etvrta polna bolest (poradenitis, morbus Nicolas-Favre); Pompeova b., tip glikogenoze u kojoj postoji nasledni manjak enzima alfa-l,4-glikozidaze, pa nastaje nagomilavanje glikogena s kardiomegalijom, kardiorespiratornom insuficijencijom i smru. Sin. tip II glikogenoze; Poncetova b., tuberkulozni reumatizam zglobova; Pottova b., tuberkulozni spondilitis, koji se ispoljava ukoenou kimenog stuba, bolom pri pokretu, osetljivou na pritisak, katkad apscesima i paralizom donjih udova, esto dovodi do stvaranja grbe. V. gtbbus; Pri101

bolest
ngleova b., vu adenoma sebaceum; profesionalne b., bolesti vezane za obavljanje nekog zanimanja koje su izazvane stalnim uticajem rad0e sredine, atmosfere, radnog pribora, hemijskog sastava sirovina, rastvaraa itd. s kojim se radi. V. higijena rada; radijaciona b., bolest zraenja, klinika slika koja se javlja na bazi funkcionih i morfolokih poremeaja usled dejstva jonizujueg zraenja na organizam; akutna r. b., nastaje kad organizam primi veu dozu zraenja za krae vreme (nuklearna eksplozija, udes od jakih izvora zraenja); simptomi zavise od veliine doze zraenja i mogu imati cerebralni, eluanocrevni i hematoloki oblik, a kliniki tok je vremenski podeljen u etiri faze: rani simptomi, koji su u direktnom odnosu s veliinom primljene doze (gaenje, povraanje, proliv, poviena temperatura, opta slabost i dr.), latentni period, izraeni kliniki simptomi i oporavak ili smrt - zavisno od veliine doze i osetljivosti organizma; kronina r. b., nastaje kad organizam za dui period primi male doze zraenja; poremeaji se kasno ispoljavaju, oteenja nastaju postepeno (na koi, noktima, onom soivu, a kasnije i na krvotvornim i pomim organima), a posledice mogu biti teke (genetska oteenja i maligna oboljenja). Sin. bolest zraenja; Raynaudova b., idiopatska vaskulna bolest, u koje postoje napadi obostranog Raynaudovog fenomena, koji se sastoji od povremenih napada bledila prstiju na rukama i nogama, a ponekad i uiju i nosa, za vreme hladnoe, a ponekad i pri uzbuenjima, koji su posledica spazma arterija. Ako spazam due traje, moe doi i do gangrena. Sin. gangraena Raynaudi, morbus Raynaudi; Recklinghausenova b., v. neurofibromatosis, osteitis fibrosa cystica generalisata, arthritis deformans neoplastica; rendgenska b., .niz optih poremeaja nastalih usled tetnog dejstva rendgenskih ili radijumskih zrakova. Obino se via posle izvesnog vremena delovanja rendgenskih zrakova. Znaci r. b. su: muka, glavobolja, zamor,

bolest
povraanje, nesvestica; ponekad se viaju tahikardija, arterijska hipotenzija, dispneja, prolivi i nesanica. Sin. bolest zraenja, rendgenski mamurluk; Ritterova b., v. dermatitis exfoliativa; Rogerova b., uroena srana mana, mana pri kojoj postoji komunikacija izmeu komora zbog defekta u meukomorskoj pregradi; Rokitanskyjeva b., v. atrophia hepatis flava; Rombergova bM atrofija jedne polovine lica, nepoznatog porekla. Sin. hemiatrophia facialis. V. trophoneurosis; rudarska b., simptomi koji se javljaju u rudara koji naporno rade u vrlo toploj sredini. Glavni simptomi: nesvestica, lupanje srca, uznemirenost, muka i povraanje, glavobolja i potpuna sinkopa. Simptomi su posledica nemogunosti srca da snabde mozak, miie i kou dovoljnom koliinom krvi, i suvinog gubljenja soli i vode znojem; Schanzova b., slabost kimenog stuba usled uroenih nedostataka skeleta (prekobrojni prljen, spina bifida itd.) Ui zbog slabosti ligamentnog aparata, ispoljava se bolovima pri pritisku na kimeni stub, nesigurnou u otporu lea pri pasivnim pokretima. Sin. insufficientia vertebrae; Schimmelbuschova b., v. mastopathia fibrosa cystica; Schottmllerova b., v. paratyphus; Schnleinova b., v. purpura rheumatica; Schultzova b., v. agranulocytosis; Schller-Christianova b., v. Hand~-Schuller-Christianova b.; Selter-Swift-Feerova b., v. acrodynia; serumska b., jedna vrsta alergijske ili anafilaktike reakcije, koja se javlja posle parenteralnog unoenja stranog seruma. Simptomi su: edem, urtikarija, bolovi u zglobovima, otok lezda, groznica i malaksalost; Sheehanova b., v. Simmondsova b.; silosna b., (SiIofillers disease), profesionalno oboljenje koje se javlja u toku prvih 7-10 dana posle stavljanja ita u silose. Uzrok oboljenja je udisanje para azot-dioksida koji se stvara usled fermentacionih procesa u itu. Simptomi: edem plua sa sekundarnim fibroznim obliteriuim bronhiolitisom. Zatita: izdana ventilacija i zabrana ulaenja u silos prvih 10 dana,

102

bolest kada su tek napunjeni itom, bez zatitnih sredstava; Simmondsova b., bolest koju karakterie potpuni prestanak funkcije prednjeg renja hipofize, obino zbog tumorskog procesa; esto su zahvaene odreene regije hipotalamusa i postoji izraena izmravelost (cachexia pituitaria) (v. tamo); spavaa b., v. trypanosomiasis, encephalitis lethargica; Spielmeyer-Vogtova b., juvenilna amaurotika idiopatija porodinog karaktera; Sternbergova b., generalizovana tuberkuloza limfnih lezda praena otokom slezine. Sin. pseudoleucaemia tuberculosa; Stillova b., vrsta hroninog dejeg poliartritisa, s otokom limfnih lezda i slezine i s nepravilnim temperaturama; Takayasuova b., progresivno zaepljenje brahiocefalnog debla i leve karotidne i leve potkljunjane arterije koje dovodi do gubljenja pulsa u obe ruke i u obe karotidne arterije, kao i do simptoma ishemije mozga, oiju, lica i ruku. Pritisak sredine arterije mrenjae veoma je nizak. U odmaklom stadijumu dolazi do pada vidnih funkcija. Na onom dnu vide se kobasiasta proirenja vena i suene arterije. Na kraju dolazi do promena u ronjai, duici, zamuenja soica i atrofije vidnog ivca. Sin. pulseless disease, sindrom luka aorte, arteritis brachiocephalica; Talmina b., (Talma), v. myotonia acquisita; Thomsenova b., v. myotonia congenita; tropske b,, raznovrsne infektivne bolesti koje se javljaju u tropskoj i suptropskoj klimi. Ove klime stvaraju podesno tie za opstanak i razvitak pojedinih prouzrokovaa bolesti, kao i neophodnu bioloku podlogu za opstanak i razvitak mnogobrojnih i raznovrsnih prenosilaca prouzrokovaa nekih infektivnih bolesti. U tropske infektivne bolesti ubrajaju se tripanosomijaze, filarijaze, uta groznica, lajmanijaze, tropska malarija, ankilostomijaza i dr.; unutranje b., v. (interna) medicina; Urbach-Wietheova b., v. lipoidproteinosis; Vaquezova b., v. erythraemia; Vaquez-Oslerova b., v. polycythaemia vera; venerike b., polne bolesti, prenose se najee po-

bolnica Inim odnosom, ali se mogu preneti i ekstragenitalnim putem. To su syphilis (lues venerea), sifilis, ulcus molle, meki ankr, gonorrhoea, kapavac, triper i etvrta polna bolest (poradenitis, morbus Nicolas-Favre); visinska b., b. prouzrokovana anoksijom, zbog smanjenog napona kiseonika u atmosferi, koja se javlja na velikim visinama, a najee akutno nastupa u avijatiara kad visoko lete; vodena b., narodski izraz za anasarku, koja moe da se javi pri dekompenzaciji srca, nefrozi i cirozi jetre; u stidnom predelu i pod pahuzom; Werlhoffova b., idiopatska trombocitopenijska purpura; v. purpura; Whippleova b., sindrom loe apsorpcije, ispoljava se uestalim masnim stolicama, pigmentacijom koe, oboljenjem zglobova, poveanim limfnim lezdama u poremeajima nervnog sistema, izazvana je proimanjem sluznice creva makrofagnim elijama; white spot disease, (eng.), bolest u vidu belih pega, jasno ogranienih, nekoliko milimetara velikih. Porculanski bele ploice, najee na leima i ramenima. Sin. sclerodermia circumscripta (lichen sclerosus); von Willebrandova b., angiohaemophilia; Wilsonova b., posebna vrsta ciroze jetre praena degenerativnim promenama u modanim jedrima. V. pseudosclerosis; zarazne b., infektivne bolesti, koje se prenose direktnim ili indirektnim dodirom bolesnika sa zdravim ljudima. Svaka infektivna bolest nije zarazna. Sin. kontagiozne b.; Ziehen-Oppenheimova b., v. dysto-nia musculorum deformans. bolnica, zdravstvena ustanova koja obez-beuje stacionarno leenje obolelih i povreenih lica, vrei specijalistike konsultativne preglede, uestvuje u sprovoenju preventivnih mera u okviru svoje delatnosti, uestvuje u usavravanju zdravstvenih radnika i bavi se naunoistraivakim radom. Prema svojoj nameni bolnice mogu biti opte (primaju na leenje sve one kojima je leenje potrebno bez obzira na pol, uzrast i vrstu oboljenja), specijalne (namenjene Ie-enju odreenih bolesti koje se javljaju 103

bolniarska eta u odreenojn uzrastu i polu) i klinike (pored optih, one imaju i specijalne nastavne zadatke); b. lakih ranjenika, pokretna sanitetska ustanova namenjena leenju lake povreenih i obolelih (izuzev neuro-psihijatrijskih i zaraznih) koji stiu iz sanitetskih stanica; vri i specijalne preglede onih i otorinolaringolokih oboljenja i povreda, vri asanaciju zuba i usne duplje. Poseban vid leenja je fizikalna terapija i rehabilitacija, a reim u b. 1. r. za veinu povreenih obolelih je logorski. V. poljske bolnice; b. u narodnooslobodilakom ratu, ustanove za hospitalizaciju povreenih i obolelih (p/o); prema nainu organizacije i stepenu stabilnosti delile su se u teritorijalne (v. tamo) ili stacionarne bolnice i pokretne, koje su bile formirane pri vojnim jedinicama, npr. divizijska prihvatna b., koja je imala hirurko, interno i zarazno oboljenje. Povremeno bi i brigadna ambulanta imala funkciju pokretne b. i vodila sobom i desetine p/o kad se ovi ne bi mogli evakuisati u druge ustanove zbog teke borbene situacije. V. poljske bolnice. bolniarska eta, sanitetska formacija u diviziji jugoslovenske vojske koja je imala sledei sastav: 2 lekara, l hidrotehniki inenjer, 160 podoficira i vojnika (od kojih 100 bolniara), namenjena prvenstveno za obavljanje higijenskoepidemioloke slube, zatim pomoi u prenoenju i prevoenju povreenih i obolelih itd. Slina formacija bila je i u armiji. bolnika baza, naziv za grupu ustanova u armiji (BBA), objedinjenih jedinstvenom upravom, sa zadatkom da prue optu i specijalistiku medicinsku pomo; ovakva grupa bila je i u korpusu (BBK), gde su uglavnom bile poljske bolnice (v. tamo) s razliitim zadacima (ue himrke grane, zatim interna, zarazna i bolnica za lake ranjenike), dok su u armiji bile uglavnom evakuacione bolnice, u kojima se pruala opta i specijalistika medicinska pomo. BBK je bila udaljena od linije fronta oko 25-40 104

borbeni gubici km, a BBA preko 50 km; u JNA b. b. prerasta u bolniku grupu (v. tamo). bolnika grupa, skup sanitetskih ustanova i jedinica armije kojima rukovodi jedinstvena uprava. U njenom sastavu su: poljske bolnice (v. tamo) za pruanje specijalistike medicinske pomoi raznih vidova, jedinice za evakuaciju povreenih i obolelih, za snabdevanje sanitetskim materijalnim sredstvima, pozadinske jedinice itd. V. bolnika baza. Zbog glomaznosti b. g. se pretvara u saniteske odrede (v. tamo). bolniki brod, v. sanitetski brod. bolniki reim, reim kome bivaju podvrgnuti svi bolesnici u pogledu ishrane, leenja i discipline u nekoj bolnikoj ustanovi. bolovanje, privremena, potpuna ili delimicrtajiesposobnost za rad. bolus, velika pilula, obino meke konzistencije; oblik leka koji se upotrebljava u veterini; B. alba, (I) bela glina, silikat aluminijuma s vodom, koji se ne rastvara u vodi. Slui kao adsorptivno sredstvo i sredstvo za suenje i pokrivanje rana (ali za ovu svrhu mora biti dobro sterilizovana, jer moe sadrati spore tetanusnog bacila); (2) (stom.) beli bolus, zameen s glicerolom u vidu plastine mase koja se upotrebljava u protetici; (3) (fiziol.), homogeni zalogaj formiran pri kraju vakanja, koji se aktom gutanja potiskuje u eludac. bombaa, pojava ispupenosti dna konzervi zbog prisustva gasa stvorenog anaerobnim bakterijama; bioloka b. ima higijenski znaaj zbog prisustva toksina i bakterija; fizika b., bombaa usld prepunjavanja limenki; hemijska b., bombaa zbog delovanja kiselih sastojaka konzervi na metal limenki uz stvaranje vodonika. bor, B, hemijski element, metaloid, po svojim svojstvima slian silicijumu. U prirodi s javlja u vidu jedinjenja, od kojih su najvanija boraks i borna kiselina.
Borax, v. Natrii tetraboras.

borbeni gubici, svi gubici (u ljudstvu) koji nastaju kao posledica borbenih akcija jedinica. V. opti gubici.

borborygmi borborygmi, brljanje koje se uje pri brzim pokretima gasa u crevima. Boret-Gengouova metoda, reakcija vezivanja komplementa izvedena suspenzijom bakterija kao antigenom. Boret-Gengouova podloga, podloga koja slui primarnom izolovanju B. pertussis i zahteva specijalno obogaenu hranljivu podlogu: glicerinski krvni agar s krompirovim branom. Radi spreavanja razvoja drugih bakterija u nosno-dremom sekretu, podlozi se dodaje penicilin. Bordetella, vrste gram-negativnih, asporogenih kokobacila: Bordetella pertussis, . parapertussis i B. bronchiseptica. Prve dve izazivaju oboljenje u ljudi, a trea u ivotinja. Poto te bakterije nisu zavisne od faktora XiV, danas se ubrajaju u zaseban rod. B. pertussis izaziva veliki ili magarei kaalj (pertussis). borna kiselina, v. Acidum boricum. Bornholmska bolest, v. pleufodynia. Borrelia, rod koji se razlikuje od ostalih rodova iz porodice treponema po tome to ima najmanji broj spiralnih nepravilnih i razvuenih u vojaka. Infekcija u oveka nastaje posredstvom zglavkara koji se hrane krvlju; B, recurrentis var. duttoni izaziva povratnu groznicu u Aziji, Africi, Sredozemlju; B. reourrentis var. obermeyeri uzronik je povratne groznice u Evropi.

bougie botryomycoma, botriomikom, mali zapaIjenjski tumor, do veliine lenika, privren za kou peteljkom, verovatno stafilokokne prirode. Lako krvari. Sin. granuloma pyogenicum. Bttcherovi kristali, krupni, svetlucavi igliasti kristali; dvostruka monoklina piramida kiselih fosfatnih soli, tzv. Schreinerove baze (CzHsN) prostatnog soka. botulinski toksin, po svom afinitetu neurotropan, otporan prema eludanom soku, jedini bakterijski egzotoksin koji izaziva trovanje kada se unese kroz usta ili parenteralno. On je najjai bakterijski toksin. bo tuli mu s, botulizam, akutno neurotoksiko oboljenje izazvano egzotoksinom Cl. botulinum. Spada u grupu trovanja hranom, ali nema eludano-crevne simptome, ve su izraene lezije lubanjskih ivaca i parasimpatikusa. Inkubacija traje 6-36 asova. Bolest poinje smetnjama vida i onim simptomima: diplopija, anizokorija, midrijaza, ptoza kapka i dr. U teim sluajevima zahvaeni su drelo i grkljan, te bolesnik teko guta i govori. Moe biti ugroena funkcija disanja, pa i ivot bolesnika. Uvek je smanjeno luenje pljuvake, znoja i suza. Izraen je meteorizam, postoje zatvor i retencija mokrae. Mogu je smrtni ishod. bougie, (fr.) buija, sveca, instrument tapiastog oblika, od metala (kruta b.), vulkanizovanog kauuka (savitljiva b.) ili laminarije (b. koja bubri). Uvodi se u mokranu cev i druge telesne upljine radi dijagnostike i terapije; b. a boule (fr.) ima na vrhu jajasto zadebljanje; dilatatorska b., buija iji prenik moe da se poveava pomou zavrtnja. Obino se upotrebljava radi irenja strikture uretre; elastina b., buija spravljena od gume ili nekog drugog elastinog materijala; filiformna b, buija veoma umanjenog kalibra, koja se koristi za paljiv pregled stenoza i fistula veoma malog prenika; fuziforna b., buija s vretenastim proirenjem njenog srednjeg dela; Hurstova b., serija cevi ispu105

bor-vazelin, v. Acidi borici unguentum.

Botalov otvor, otvor koji se stvara pre sraenja gornje pregrade srca u zadnjem i gornjem delu pregrade. Pojava ovog otvora omoguuje saobraaj izmeu leve i desne pretkomore, ije se krvi meaju. Nornialno, ovaj se otvor zatvara pregradnom ploom koja se sputa s tavanice primitivne pretkomore s desne strane. Zatvaranje ovalnog otvora normalno se deava po roenju. Botryocephalus, v* Diphyllobothrium. Botryocephalus latus, parazitna glista iz grupe pantljiara (Cestodes). Prelazni domaini su raii i ribe. ovek se inficira jedui nedovoljno kuvano ili nedovoljno peeno riblje meso.

Bouillaudov znak njenih ivom, koje su graduisane i slue za irenje jednjako-kardijalne oblasti: kaustika b., buija s komadom srebrnog nitrata ili druge jetke supstancije na vrhu. Slui kao nosa jetke supstancije; konana b., buija izgleda konusa; laktasta b., buija savijena u vidu lakta ili kljunasto na svom vrhu; Maloneyova b., serija b. slinih Hurstovim b., ali one imaju konini kraj; medikamentna b., b. na koju se stavlja neki medikament; rastvorljiva b., b. koja se sastoji od supstancije koja se topi i rastvara. Bouillaudov znak, v. znak. Bowmanova ahura, capsula glomeruli, dvostruka epitelna ahura koja obavija sudovno klube u Malpighijevom telacu bubrega. V. corpusculum renis. Bowmnova opna, Baumanova opna ronjae, elastina i bestrukturna opna koja razdvaja prednji epitel ronjae od njene potke. Boydenov obrok, 2-3 sveza umanceta, posoljena ili zaslaena kristalnim eerom. Daje se posle snimanja une kesice da bi se na snimku posle 45 min. videlo kako umance deluje na njenu kontraktilnu sposobnost. Ako se daje obareno umance, snima se posle 3 asa (a ne posle 45 min.). Boyleov zakon, zakon po kome su masa i temperatura gasa u nekoj komori konstantne. Ako se pritisak poveava ili smanjuje, zapremina gasa se menja obrnuto srazmerno promenama pritiska. brachialgia, brahialgija, bol u ruci. brachialis, nadlakatni, npr. a. brachialis, nadlakatna arterija. brachioesophagus, brahiezofagus, kongenitalno kratak jednjak, koji povlai proksimalni deo eluca u medij astinum. brachium, miica, nadlaktica, deo ruke izmeu ramena i lakta; krak, npr. brachium pontis, krak modanog mosta koji ga vezuje s malim mozgom. brachycephalia, brahicefalija, kratka okrugla lubanja, iji je uzduni prenik mali i skoro dostie njen popreni prenik.
106

Braunova udlaga brachydactylia, brahidaktilija, uroeni, esto nasledni poremeaj u razvoju prstiju, u kome su oni kratki i imaju jedan zglob, tako da dobivaju izgled palca. brada, v. barba, mentum. bradavica, v. caruncula, papilla. bradaviaste kvrice (carunculae myrtiformes), bradaviasti ostaci rascepanog devinjaka (himena) koji ostaju na rubu usminskog ua posle defloracije, a naroito posle poroaja. bradikardija, v. bradycardia. bradikinin, noBapeptid, snano vazodilatatorno sredstvo koje poveava propustljivost kapilara, dovodi do stvaranja edema, prouzrokuje bol (delujui na nervne zavretke, kontrahuje ili oputa razne glatke miie organizma. Izaziva napade migrene. bradycardia, bradikardija, usporena srana radnja prouzrokovana povienim tonusom parasimpatikusa, oboljenjem mozga i modanica (povien pritisak u mozgu), izvesnim trovanjima (utica, olovo), prekomernim davanjem digitalisa ili oteenjem sranog miia (poremeaj ^provoenja). Bradikardija se sree i u zdravih osoba (u treniranih sportista); b. cardiomuscularis, bradikardija zbog oboljenja sranog miia; b. centralis, bradikardija zbog oboljenja centralnog nervnog sistema; b. essentialis, bradikardija iji se uzrok ne moe utvrditi; b. nodalis, bradikardija u kojoj podsticaji (impulsi) za kontrakciju sranih komora potiu iz nodalnog vora; b. sinoatrialis, bradikardija zbog usporenih podsticaja u sinusnom voru. Sin. sinus bradycardia; b. vagalis, vagusna bradikardija, zbog poveanog tonusa vagusa. bradypnoea, bradipneja, usporeno disanje u razliitim fiziolokim i patolokofiziolokim stanjima. branhijalne tvorevine, v. krne tvorevine. branhijalni lukovi, v. krni lukovi. branhiomerni organi, organi koji postaju od krnih tvorevina. Braunova anastomoza, v. anastomosis. Braunova brizgalica, v. brizgalica. Braunova udlaga, v. udlaga.

Braxton-Hicksove kontrakcije Braxton-Hicksove kontrakcije (trudovi u trudnoi), slabe, lagane, ritmike kontrakcije materice koje se periodino javljaju u gotovo svim mesecima trudnoe. Pri kraju trudnoe postaju jae da bi u poslednjih nekoliko asova trudnoe postale toliko jake da rastegnu grli materice i istisnu dete kroz poroajni kanal. brazdanje, niz deoba koje oploeno jaje pretvaraju u okruglastu gomilu elija, blastomere, zbijenih (morula) ili rasporeenih oko segmentacione duplje (blastuld). Od zigota putem brazdanja nastaju sve sitnije elije. Plod se ne uveava nego se samo celularizuje. Brazdanje se zavrava kada plod pone da raste. Jaja s podjednako rasporeenim vitelusom (holoblastna jaja) dele se potpuno. Jaja s vitelusom, nejednako rasporeenim, dele se delimino (meroblastnajaja). brite, podnosno polje (area infranasaHs). bregmatini temenac, v. fontanele. Brennerov tumor, retka benigna neoplazma jajnika ena starijih od 50 godina. Neoplazma nije horffionski aktivna, ali je mali broj praen pojavom hiperestrinizma. Neoplazma je mala, vrsta, ograniena, najee usamljena ili u zidu pseudomucinoznog cistadenoma jajnika. Makroskopski je slina fibromu. Mikroskopska graa se odlikuje grupama epitelnih elija koje se nalaze u gustoj fibroznoj stromi. Poreklo ove neoplazme je sporno, ali se veruje da je folikulnog porekla i slina elijskim neoplazmama stvorenim iz mezenhima jajnika. Brennerova operacija, v. operacija. Brestovaka Banja, banja u blizini Bora, Zlotske peine i Tirnoka, na 385 m n. v. Njen klimat deluje toniki i sedativno. Ima 10 toplih izvora (36,537,3,38, 40,50C), slinih po hemijskom sastavu. Voda s ovih izvora je slabo mineralisana, energetina (akratoterma), slabo sulfatna, slabo radioaktivna, slabo sumporna, ugljenokisela i gvoevita. Ova voda koristi se za pie i za kupanje. U ovoj banji lece se: neuroze i neuralgije,

brizgalica tireotoksikoze, hronina reumatika oboljenja zglobova i miia, hronine nadraajne dermatoze, urika dijateza, bolesti enskih polnih organa, arterioskleroza, anemije, premorenost i iscrpljenost posle bolesti. brevis, kratak, npr. m. flexor pollicis brevis, kratki pregiba palca ruke. brigadna ambulanta, u narodnooslobodilakom ratu pokretna brigadna sanitetska ustanova u kojoj se povreenim i obolelim (p/o) pruala optemedicinska, a povremeno i hirurka pomo (kad bi joj se dodelila hirurka ekipa). U b. a. su se zadravali laki i pokretni p/o do izleenja, ali su esto teki ratni uslovi i nemogunost evakuacije u divizijsku bolnicu zahtevali due zadravanje i teih p/o, zbog ega je b. a. nazivana i brigadna bolnica. brigadna bolnica, naziv koji se esto upotrebljava za brigadnu ambulantu (v. tamo). brigadna sanitetska sluba, v. sanitetska sluba brigade. brigadna sanitetska stanica, ranije brigadno previjalite, sanitetska etapa koju sanitetska sluba brigade uspostavlja na 6-8 km od borbene linije radi pruanja optemedicinske i hirurke (uglavnom neodlone) pomoi; organizacija rada je slina onoj u divizijskoj sanitetskoj stanici, samo je manjeg obima. brigadni sanitet, sin. sanitetska sluba brigade. brigadne previjalite, v. brigadna sanitetska stanica. Brightova bolest, v. nephritis. Brill-Symmersova bolest, v. bolest. Brill-Zinserova bolest, v. rickettsiosis. brisement force, (fr.) nasilno ispravljanje ankilotinih ili nepravilno sraslih fragmenata preloma. brizgalica, sprava koja u terapiji slui za parenteralno davanje lekova ili ispiranje telesnih upljina, a u dijagnostici za usisavanje tenosti iz tkiva i telesnih upljina putem punkcije; Anelova b., fina brizgalica koja slui za terapiju suznih puteva; Braunova b., brizgalica za ubrizgavanje u upljinu materice; fontanska b., aparat koji ubrizgava tenost
107

briznici (ductus ejaculatorii)

dejstvom tee; hipodermna b., brizgalica malog kalibra kojom se ubrizgava rastvor leka ili neke druge tenosti kroz tanku uplju iglu u potkono tkivo; Luerova b., staklena brizgalica sa staklenim klipom, za intravenska, potkona 1 druga ubrizgavanja; Neisserova b., ureteralna brizgalica koja slui za leenje gonoroikog uretritisa; Pravazova b., brizgalica malih dimenzija za po tkona ubrizgavanja; Recordova b., staklena hrizgalica s metalnim klipom. briznici (ductus ejaculatorii), semenonosni kanalii koji postaju sticajem kratkog izvodnog kanala semenih kesica i semenovoda. Njihova duina iznosi 2 cm. Stiu se u vidu 2 uzana razreza u semenu humicu (colliculus seminalis) na zidu prostatne uretre. Nabrana sluz nica postavljena je venoznim upljika vim telom, koje, kad nabrekne, moe da zatisne otvore briznika. Brockov sindrom, v. sindrom srednjeg renja.

brom-benzil-cijanid
ija je namena organizacija i pruanje pomoi povreenim i obolelim (p/o) i sprovoenje preventivnih medicinskih mera na ratnom brodu; u ratu se pomo prua po naelima etapnog leenja (v. tamo) i u tu svrhu uspostavljaju se stanice: prve pomoi, medicinske pomoi i medicinske RBH-zatite, a na veim brodovima i stacionar u kom se p/o lee do evakuacije u kopnene sanitetske ustanove ili u sanitetski brod; u brod p/o se prenose specijalnim nosilima, a do pristanita ili sanitetskog broda prevoze se (motornim) amcima. broja za elo telo (eng. whole body counter), ureaj za odreivanje radioaktivnosti celog tela. Sastoji se iz vie brojaa sa vrstim ili tenim scintilatorima. Postavlja se u podrumskim prostorijama, iji su zidovi optoeni elikom ili betonom. Koristi se za odreivanje nivoa prirodne radioaktivnosti u organizmu, za kontrolu kontaminacije profesionalno izloenog osoblja i za ispitivanje rasorpcije i ekskrecije radionuklida u dijagnostici poremeaja resorpcije. brojai, v. Geiger-Mullerovi brojai, poluprovodniki brojai, proporcionalni brojai, scintilacijski brojai. brojanje bakterija, brojanje koje se vri u mnoge praktike svrhe; pored kvalitativnog, neophodno je vriti i kvantitativno odreivanje broja bakterija u datom momentu u nekom materijalu: u vodi, u mleku, zatim u supstancijama za spremanje vakcina i dr.

Brockova operacija, v. operacija.

Brocqova bolest, v. parapsoriasis en plaques. Brodersov indeks, indeks malignosti po kome je tumor utoliko opasniji ukoliko su elije neuobliene ili embrionske prirode. Prvi stepen sadri etvrtinu neuoblienih elija, drugi stepen polovinu, trei stepen tri etvrtine takvih elija; u etvrtom stepenu sve su elije neuobliene. Brodie-Relusova bolest, v. mastopathia fibros cystica.

Brodijev apsces, v. abscessus.

brodska apoteka, v. vojna apoteka. brodska higijena, grana pomorske medicine koja prouava uslove ivota i rada na brodu (smetaj, sanitarna tehnika, , snabdevanje vodom i hranom, zatim buka, vibracije motora itd.), vri nadzor nad (sprovoenjem) odgovarajuih higijensko-profilaktikih mera s ciljem da se ouvaju^zdravlje i radna i borbena sposobnost posade broda. Obim i vrste mera zavise od veliine i klase broda. V. higijena. brodska sanitetska sluba, deo sanitetske slube ratne mornarice (v. tamo) 108

Brokin centar, v. centar.

Brokin indeks, indeks prema kome teina tela iznosi onoliko kilograma koliko u visini pretie santimetara iznad 100.

Brokina a fazi ja, v. aphasia.

bromatologija, nauka koja se bavi izuavanjem sastava ivotnih namirnica, hranljivih supstancija itd. Sin. bromatografija. brom-benzil-cijanid, dugotrajni bojni otrov suzavac (v. tamo), bezbojna kristalna materija ije pare nadrauju sluznicu oiju, a pri jaoj koncentraciji i nosa, grla i dunika. Na terenu je otrovan i

r
brom(h)idrosis preko 30 dana, a otkriva se organoleptiki (nadraaj oiju i miris na med). Gas-maska potpuno titi organizam a raskuava se alkoholnim rastvorom natrijum-hidroksida. brom(h)idrosis, bromhidroza, znojenje praeno neprijatnim mirisom, zadahom. bromidi, soli bromovodonine kiseline. bromismus, bromizam, trovanje bromidima. Akutna trovanja su vrlo retka. Mnogo su ea hronina trovanja pri duoj upotrebi bromida (npr. u leenju epilepsije). Simptomi trovanja su: akne, suenje, pojaana skrecija sluzi u disajnom traktu, anoreksija, zadah iz usta, oslabljeno pamenje, apatija, tupost, nesiguran hod, sanjivost, bromna psihoza i dr. V. acne, bromodermia. bromodermia, bromodermija, skup konih pojava izazvanih dugom upotrebom bromida. Moe biti u vidu vegetantnih dermatoza, b. tuberosum (svrab, crvenilo, plikovi, ulceracije, vegetacije), ili akne (v. acne medicamentosa) koje se javljaju na licu, na nogama i u glutealnom predelu. Traju vie sedmica i posle prestanka upotrebe bromida. bronchialis (bronchalis), bronhijalan, dunini, koji se odnosi na dunicu, npr. a. bronchialis, dunina arterija. bronchiectasia, bronhiektazija, hronino proirenje bronha, praeno povremenim kaljem i iskaljavanjem sluzavognojnog ispljuvka, esto u velikim koliinama.
bronchiolitis, v, bronchopneumonia.

bronchus e obolevaju od bronhitisa nego ene^2-: obolela mukarca dolaze na l oboltu enu. Slino stanje je u seksodiferentnoj uestalosti bronhiektazije. bronchokinematographia, bronhokinematografija, metoda snimanja stanja i promena u sluznici bronha u toku bronhografije, endoskopskog pregleca bron ha. .7 bronchopneumonia, bronhopneumonija, zapaljenje plua koje poinje u krajnjim bronhiolama. Bolest se javlja kao sekundarna pojava u toku raznih infekcija gornjih delova organa za disanje, septikih infekcija, u iscrpenih osoba. Sin. bronchiolitis, bronchopneumonitis, pneumonia lobularis; postoperativna b., b. koja se javlja posle hirurkih intervencija, naroito u abdomenu; subakutna b. b. iji je tok usporen; virusna b., izazvana virusnom infekcijom.
bronchopneumonitis, m onia. v. bronchopneu "^f ,.

bronchlolus, plur. bronchioli, bronhiole, sitne granice dunica u plunim renjiima. bronchitis, bronhitis, zapaljenje sluznice bronhija. Odlikuje se luenjem sluzi i prisustvom elemenata zapaljenja i bakterija u njoj. Od duine trajanja zavisi da Ii je u pitanju akutni ili hronini bronhitis; b. acuta, akutno zapaljenje bronha, prouzrokovano najee virusnim i bakterijskim infekcijama i udisanjem raznih vrsta praine koje drae sluznicu bronha; b. chronica, dugotrajno zapaljenje bronha, koje se ispoljava periodima kalja i iskaljavanja. Mukarci e-

bronchoscopia, bronhoskopija, posn^alranje sluznice i zidova bronha pomou bronhoskopa. Ako se bronhoskop uvlai kroz usta i grkljan, onda je u pitanju b. superior, a ako se uvodi kroz otvor traheostome, u pitanju je b. inferior. V. tracheoscopia, endoscopia. bronchospirometria, bronhospiromtrija, metoda odreivanja zapremine i i kapaciteta posebno za svako plue. bronchostenosis, stenoza bronha, smanjenje, suenje lumena bronha. Sin. bronchoconstrictio. bronchus, bronh, dunica, vei ogranak dunika; b. adenoma, adenom brorihusa, neoplazma, koja je, zbog svoje sporosti u rastenju i slabog prodora u okolinu i izazivanja metastaza, okarakterisana kao oboljenje niskog maligniteta. ini 10% svih primarnih neoplazmi plua. Raste esto u vidu polipa ili peteljkastog izrataja u zidu i zjapu dunice. Na preseku je beliast, karakterisine grade elija u vidu manjih i veifi grupa. elije su sitne, okruglih podjednakih jedara i svetlije protoplazme, u kojoj se rede mogu dokazati argentafina zrna. Retke su mitoze i metastaze u jetru, bubrege, kimeni stub. Izmeu grupa

109

bronhiektazija elija neoplazme nalazi se nena vaskularna, jako razgranala mrea. Karcinoidni sindrom je zabeleen u sluajevima kada postoje metastaze u jetri. Postoji vie morfolokih vrsta adenoma dunica; bronchi lobares, reanjske dunice, tri desne a dve Ie ve, od kojih svaka ulazi u odgovarajui reanj plua; b. principalis dexter et sinister, desna i leva glavna dunica koje kroz koren plua ulaze u odgovarajue plue; bronchi segmentales, segmentne dunice, za svaki segment plua po jedna odgovarajua dunica; strana tela b., obino su posledica aspiracije iz usne duplje, naroito u dece (perle, zrna, kopice, igle), usled nepanje ili poremeaja refleksa. Ima i endogenih s. t. b., npr. sadraj razmekane tuberkulozne lezde koja je provalila u dunicu (v. fistula bronha). Odstranjuje se pomou bronhoskopije. bronhiektazija, v. bronchiectasia. bronhiola, v. bronchiolus. bronhno disanje, v. respiratio. bronhografija, rendgensko snimanje bronhija koje su ispunjene mlakim jodnim kontrastnim sredstvom. Danas'se kao kontrastna sredstva upotrebljavaju; (1) viskozni vodeni rastvor organske soli joda (Joduron-B); (2) vodena suspenzija jodnih soli (Dionosil, Propyliodon); (3) uljani rastvor joda sa dodatkom sulfonamida (Lipiodol sulfamid). Prethodno se izvri dobra anestezija, pa se katetar (Nlaton 15 ili 16, jo bolje Mtrasov) uvue kroz nos ili usta u dunik i glavni bronh. Najzad se kroz katetar ubrizga kontrastno sredstvo i odmah zatim snima odgovarajue pluno krilo u raznim poloajima. bronhokinematografija, v. bronchokinematographia. bronhoplastika, plastika operacija na bronhu; hirurko zatvaranje fistule bronha., bronhopleuralni, ono to pripada bronhu i pleuri, ili komunikacija bronha s pleuralriom dupljom u vidu bronhopleuralne fistule. bronhospirometrija, v. bronchospirometri.
110

Brunsova udlaga bronhovezikulsko disanje, v. respiratio. bronzani dijabetes, v. cirrhosis hepatis. bruce (pubes), crne, neto kovrdave dlake koje se gube iznad korena polnog uda: u mukog postepeno na prednjoj strani trbuha sve do pupka, a u enskog kosmati predeo (bruik) naglo se zavrava horizontalnom linijom. brucelin, filtrat tene kulture brucela, ili brucelargen, ekstrakt nukleoproteina brucela. Slui kao koni test za dokazivanje alergije u brucelozi. Brucella, rod gram-negativnih nepokretnih kokobacila. Brucele izazivaju u ivotinja i ljudi oboljenja koja se nazivaju bruceloze; B. abortus prouzrokuje zarazni pobaaj goveda i konja. U ljudi izaziva Bangovu bolest; B. melitensis izaziva maltsku groznicu, bolest ovaca, koza i ljudi; B. suis izaziva zarazni pobaaj svinja i febrilna oboljenja u ljudi. Bolest se prenosi kontaktom i preko namirnica koje potiu od zaraenih ivotinja. brucellosis, bruceloza, akutno ili hronino oboljenje iz grupe zoonoza, koje izazivaju tri tipa brucela. Generalizovano oboljenje septiko-alergijskog tipa sa dugotrajnom talasastom temperaturom, recidivima i oteenjem lokomotornog aparata. Bolest_poinje postepeno, sa povienom temperaturom, obilnim znojenjem i bolom u krstima. U klinikoj slici dominira afekcija retikuloendotelnog sistema sa hepatosplenomegalijom i adenopatijom. Bruceloze ima u naoj zemlji. Spada u grupu biolokih oruja. bruik, v. bruce. Brudzinskijev znak, v. znak. bruit, (fr.) zvuk koji se uje pri oslukivanju, naroito ako je zvuk patoloki; b. de canon, naroito jak prvi ton srca u potpunom sranom bloku; b. de eraquement, zvuk koji se uje u perikarditisu ili suvom pleuritisu; b. de pot fl (zvuk naprslog kraga) zvuk koji se uje pri perkusiji predela kaverni, u vezi s bronhijama ili s pleuralnom upljinom. Brunschvvigova operacija, v. operacija. Brunsova udlaga, v. udlaga.

bruenje zuba bruenje zuba, terapijski postupak pri kome se vri bruenje onih taaka i povrina na zubima (gornje i donje vilice) koje prerano dolaze u meusobni kontakt. Cilj bruenja je da se odstrani okluzalni traumatizam i postigne maksimalni istovremeni kontakt i ravnomerno optereenje svih zuba, kao i nesmetani pokreti donje vilice. Sin. selektivno bruenje zuba. Brutonova agamaglobulinemija, nasledna bolest vezana za X-hromosom, u kojoj nedostaju B-limfociti i plazmociti. Broj limfocita u perifernoj krvi je normalan, ali su imunoglobulini izrazito smanjeni. Vrlo este infekcije, naroito sinusa i organa za disanje. bruxismus, bruksizam, nesvesno, povremeno kripanje zubima van funkcije vakanja, naroito nou. Snani, ponavljani pokreti vilicama pri kojima su zubi neprekidno u kontaktu. Dovodi do troenja vrstih tkiva zuba i oteuje ozublje (parodoncijum). Najee je posledica psihosomatskih stanja i traumatskog kontakta zuba, npr. posle izrade neprikladnih stomatolokih nadoknada koje su u supraokluziji. Sin. stridor dentium. V. bruxomania. bruxomania, bruksomanija, kripanje zubima u budnom stanju. Sin. bruchomania. V. bruxismus. Bryantov trougao, pravougli trougao koji se dobiva ako se na leeem bolesniku od prednje-gornje bodlje povue nadole vertikalna linija, zatim se osovina femura produi kroz vrh trohantera i najzad se vrh trohantera spoji s prednjom gornjom bedrenom bodljom. Trougao je normalno ravnokrak i pravougli. Pri visokom poloaju trohantera (iaenje kuka, prelom vrata, butnjae itd.) kateta, kao produetak osovine butne kosti skrauje se. V. Roser-Nlatonova linija (pod linija). brzi peani filtri (sin. ameriki), betonski bazeni prema koliini vode, ispunjeni slojem peska od 65 do 75 cm, krupnoe 0,35 do 0,60 mm i 1,5 do 4 mm, s mogunou ispiranja peska suprotnim pravcem toka vode. Kapacitet 125 m 3

bufalo-hump vode m 2 /dan. Sazrevanje filtra pola asa. bubanjska duplja, v. cavum tympanL bubanjska opna, membrana tympani, okruglasta, tanka i poluprozrana opna koja zatvara dno spoljanjeg slunog kanala i odvaja ga od bubanjske duplje srednjeg uva. Prima treperenja zvunih talasa i prenosi ih preko slunih koica u unutranje uvo. V. auris. bubanjska upljina, v. cavum tympanL bubanjska vrpca, chorda tympani, grana VII modanog ivca (n. facialis), spaja se s jezikim ivcem (n. lingualis od n. mandibularis). bubavaba, v. Blatta orientalis. bubreg v. ren. bubrena kolika, v. colica. bubrene aice, v. calices renales. bubreni edem, v. oedema. bubreni kanali, v. ren, tubulus renalis. bucca, obraz, v. mala. buccalis, bukalan, obrazni, koji pripada obrazu ili se na njega odnosi. Pripada ustima ili se na njih odnosi. buccinator (od lat. buccina, truba), truba; m. buccinator, mii obraza (trubaki mii). Buckyjevi zraci, v. zraci Budd-Chiarijev sindrom, v. sindrom, budnost, stanje suprotno od spavanja. Odlikuje se aktivnou modane kore pod dejstvom podsticaja iz tzv. retikularnog aktivatorskog sistema srednjeg mozga, koji je pri spavanju u miru. Bilo koja vrsta senzitivnih signala, kao, npr., signali s receptora miia, koe, oiju ili uiju, moe dovesti do nagle aktivacije ovog sistema i do buenja. buenje, nagla aktivacija retikularnog aktivacijskog sistema, koji je u miru i ne odailje impulse u modanu koru, pod dejstvom bilo kog senzorikog signala (s koe, iz zglobova i miia, vidni i sluni signali, pa ak i visceralne senzacije iz creve) uslovljava buenje osobe koja spava. Buerger-Grutzova bolest, v. bolest. Buergerova bolest, v. thromboangiitis obli terans. bufalo-hump, buffalo-vrat (grba), jastuasta naslaga masti u predelu donjih 111

buha vratnih prljenova, karakteristina pojava u Cushingovom sindromu (v. syndroma Cushing). Naziv nastao otuda to sline naslage ima i ameriko govee - buffalo. buha, Pyrethrum cinerarii folium Treviranus, biljka od ijih se osuenih cvetova pravi prah koji slui kao insekticidno sredstvo. Od svih vrsta najaktivniji je dalmatinski buha. Aktivni insekticidni princip nalazi se najveim delom u cvetovima (Flores Pyrethri). Protiv muva, buva, stenica, vaiju i bubavaba buha se upotrebljava kao praak za posipanje ili u vidu tenosti ili erosola za raspravanje. bujon, hranljivi bujon (mesna voda, pepton sa NaCl), osnovna je tena hranljiva podloga za razmnoavanje veine bakterijskih vrsta; upotrebljava se i kao osnovni deo raznih hranljivih podloga (krvni, serumski bujon, agar, krvni agar i dr.). buka, zbir umova i zvukova koji nastaju usled saobraaja i industrijskog ili zanatskog rada. Razlikuju se gradska i industrijska buka. U stvaranju gradske b. uestvuje niz raznovrsnih i mnogobrojnih faktora, a naroito stanje gradskih ulica, kao i broj i vrsta vozila; industrijska b. stvara se u mnogim preduzeima i radionicama, kao to su kovanice, pri fabrikaciji metalnog orua, u elezarama, pri radu sa pneumatikim ekiima, u mlinovima, tkanicama. Ova buka izaziva obino posle 8-10 godina a ponekad i ranije ili docnije hronino oteenje organa za sluh s postepenim slabljenjem sluha, koje moe da pree i u potpunu gluvou. Pri tome se razvijaju raznovrsne promene u srednjem uhu, oteenje labirinta s poremeajima ravnotee i otoskleroza. Preventivne mere se sastoje od individualne zatite radnika, lekarske kontrole, periodine promene radnog mesta i tehnike zatite. Buka se meri naroitim aparatima, fonometrima, a izraava se u fonima; ulina b. u gradovima, industrijskim centrima pa i u manjim naseljima stalno se pojaava usled sve veeg saobraaja i intenzivnijeg rada. Zbog toga se stvara112

bulboretikularno podruje ju sve vee mogunosti za slabije ili jae potresanje zgrada, naroito u ulicama veoma optereenim saobraajem. Ova buka i potresanje zgrada ublaavaju se elastinim poploavanjem ulica i efikasnom izolacijom temelja i zidova zgrada materijalom koji loe sprovodi buku, kao i strogim razdvajanjem ulica za stanovanje od saobraajnih ulica. Postoje i specijalne organizacije za borbu protiv buke. Podnoljive granice buke u fonovima iznose u stambenim etvrtima preko dana do 35, a nou do 25 fonova, u meovitom podruju preko dana 45, a nou 35 fonova i u industrijskim podrujima preko dana 60, a nou 45 fonova, mereno na otvorenom prozoru. Bukovika Banja (Aranelovaka Banja), nalazi se pored Aranelovca, na 270 m nadmorske visine; njene vode su alkalne i zemnoalkalne, ugljenokisele i gvoevite; T 15,5 i 25,2 C. Moderno kupatilo i otvoren bazen s mineralnom vodom i klimatsko mesto. Glavne indikacije: dispepsija, kongestija jetre, hronini holecistitis, urika dijateza, nefrolitijaza, anemija, rekonvalescencija.
bulbarna paraliza, v. paralysis.

bulbarne pojave, znaci oboljenja (oduzetosti, paralize, rede nadraaja) bulbusa (izduene modine), kao to su poremeaj govora, gutanja, disanja, rada srca i krvnih sudova. To su teki, obino smrtonosni poremeaji u toku nekih ivanih oboljenja (poliomyelitis, polyneuritis, sclerosis lat. amyotrophica, progresivna bulbarna paraliza, pseudobulbarna paraliza). bulbarni simptomi, v. bulbarne pojave. bulbi vestibuli, v. tremne glavice. bulbokavernozni mii, poprenoprugasti mii koji, s ishiokavernoznim miiem, pripomae erakciji korena penisa i isturanju semena iz uretre u trenutku ejakulacije. bulboretikularno podruje, deo retikularne formacije koji obuhvata najvie i lateralne delove retikularne formacije u izduenoj modini i elu retikularnu formaciju modanog mosta, srednjeg mozga i meumozga. Neuroni ovog pod-

bulboretikularno inhibicijsko podruje ruja imaju osobinu samorazdraljivosti i stoga neprekidno alju impulse u motorika podruja kimene modine i nagore u veliki mozak, ukoliko nisu koeni signalima iz drugih delova nervnog sistema ili zamoreni. Senzorike poruke pristiu u retikularnu formaciju iz raznih izvora iz kimene modine, vestibularnog aparata, malog mozga, bazalnih ganglija, modane kore (naroito motorikog podruja) i hipotalamusa; od ovih signala jedni deluju ekscitacijski a drugi inhibicijski. Uloga ovog podruja se sastoji od odravanja tonusa skeletnih miia i stanja budnosti. bulboretikularno inhibicijsko podruje, deo retikularne tvorevine koji se nalazi u prednjem srednjem delu donje tri etvrtine kimene modine. Neuroni ovog podruja nisu sposobni za samorazdraivanje, ali se neprekidno razdrauju signalima koji im pristiu iz bazalnih ganglija, iz kore velikog mozga i iz malog mozga. Eferentni impulsi iz ovog podruja imaju inhibitorno dejstvo i neprekidno se suprotstavljaju efektima b. r. facilitacijskog podruja. Kad oba podruja deluju normalno, motorne funkcije kimene modine nisu ni ekscitirane ni inhibirane. bulbus, glavica, proirenje u vidu glavice luka; b. duodeni, poetni proireni deo gornjeg segmenta dvanaestopalanog creva, koji na radiografiji izgleda kao glavica ili mitra; b. oculi, ona jabuica; b. olfactorius, mirisna glavica. Prednji, zadebljani deo olfaktivne trake; b. quadratus, atrofina, smanjena ona jabuica etvrtastog oblika. Zatezanje pravih onih miia daje hipotonoj onoj jabuici etvrtast izgled. Sin atrophia bulbi quadrata. bulbusni refleks, v. refleks. bulimia, bulimija, neizdrljivo oseanje gladi, vuja glad. Sin. cynorexia. V. poly phagia. bulla, plik, rascep izmeu pojedinih slojeva epiderma ispunjen seroznom tenou. Osnovna eflorescencija u mnogim (buloznim) dermatozama.
8 Medicinski leksikon

Butyrum cacao bullosus, bulozan, odnosi se na kono oboljenje u kome je osnovna eflorescencija plik. bunika, v. Hyoscyamus niger. Bunyanova kesa, kesa od lakog nepromoivog materijala koja slui za omotavanje vlanih zavoja. buphthalmus, buftalmus, vrlo jak stepen hidroftalmusa, v. hydrophthalmus. bura, v. vetrovi. Burdachov put, v. fasciculus cuneatus. bure, partizansko, v. partizansko bure. Burgerova bolest, v. bolest, thrombangiitis obliterans. Brkeova komora, v. hemocitometar. Burkittov limfom, oblik nediferentovanog malignog limfoma, najee u stanovnika centralne Afrike, v. limphoma. burmutica (anat.), v. fovea radialis. burovljev rastvor, v. Aluminii subacetatis solutio. bursa, kesa, pag, kesasta upljina glatkih povrina obloenih pljotim elijama; bursae mucosae (synoviales), sluzne kese u zglobovima ramena i kolena, obloene iznutra sinovijalnom opnom, a slue da olakaju pokrete miinih tetiva; b. omentalis, opornjaka kesa u trbunoj duplji, ispod preage, iza eluca, ispred guterae, oiviena dvanaestopalanim i debelim crevom. builica, (stom.) ureaj za pokretanje rotacionih instrumenata (svrdala) u stomatologiji. Sastoji se od elektrinog motora ili turbine koji pomou prenosnog mehanizma pokreu nasadnik ili kolenjak na kojima se nalaze rotacioni instrumenti; obina b., proizvodi do 12.000 o/min.; b. ultravisokoturana, proizvodi preko 100.000 o/min.; visokoturana b., proizvodi preko 12.000 o/min. but, bedro, stegno, v. femur. buter, v. maslac. buterna kiselina, , v. Acidum butyricum. butil-bigvanid, buformin, antidijabetik (v. tamo); u nas registrovan pod imenom Silubin-retard (v. i bigvanidi). butna kost, v. femur. butnjaa, v. femur. Butyrum cacao, v. Oleum cacao.

113

buve buve, insekti iz reda Aphaniptera. Ektoparaziti toplokrvnih ivotinja. Telo im je bono jako spljoteno, noge su podeene za skakanje, a usta za bodenje i sisanje. Larve ive od organskih otpadaka i gljivica. Najpoznatija je oveja b. (Pulex irritans). B. pacova (Xenopsylla cheopis) prenosilac je kuge. buiranje/uvlaenje svece, buije u cevastu strukturu ili organ, da bi im se proirio kalibar, kao to je to u leenju strikture jednjaka ili mokrane cevi. bypass, (eng.) bajpas, pomoni tok, skretanje, v. shunt; aortikokoronarni b., komad vene safene ili odgovarajueg kalema kojim se spajaju zjap aorte i venana arterija, distalno od mesta njenog suenja; aortoilijani b., kalemljenje vaskulne proteze izmeu aorte i butne arterije da bi se zaobiao arteriosklerotini segment; butno-zakolenski b., stavljanje vaskulne proteze izmeu butne i zakolenske arterije da bi se zaobiao zaepljeni segment; b. desnog srca, skretanje toka krvi od mesta nje-

byssinosis nog ulivanja u desnu pretkomoru; krv se odvodi direktno u plune arterije, izbegavajui na taj nain desnu pretkomoru i desnu komoru; kardiopulmonalni b., skretanje toka krvi od mesta njenog ulivanja u desnu pretkomoru; krv se odvodi direktno u aortu, obino oksigenatorskom pumpom. To je vid vantelesnog krvotoka koji se koristi u hirurgiji srca; b. levog srca, skretanje krvotoka iz plunih vena u aortu, zaobilazei na taj nain levu pretkomoru i levu komoru; parcijalni b., skretanje samo dela krvi iz arterije. byssinosis, bisinoza, oboljenje nastalo us-led oteenja organizma dejstvom praine od vune i pamuka. Sitna praina od pamuka i vune nadrauje sluznice organa za disanje i time pojaava dispoziciju organizma za akutna i hronina zapalje-nja i za razvijanje emfizema. Udisanjem ova praina moe alergiki da senzibili-zuje organizam i da izazove bronhijalnu astmu i poznati kaalj tkalaca. V. pneumonoconiosis.

114

C, (1) simbol za Coulomb; (2) hemijski simbol za carboneum (ugljenik); (3) oznaka za Celzijusove stepene. 14 C , radioaktivni izotop ugljenika, primenjuje se u obliku obeleenih organskih jedinjenja za metabolika ispitivanja. Ca, hemijski simbol za element kalcijum; (klin.) karcinom. Ca47, radioaktivni izotop kalcijuma, primenjuje se u obliku hlorida za ispitivanje metabolizma kalcijuma. CAP, (engl. catabolite activator protein), protein koji, kada se za njega vee cAMP, poveava brzinu transkripcije operona osetljivih na prisustvo glukoze i tako predstavlja elemenat pozitivne kontrole, v. pozitivna kontrola. caps., v. capsula. CAT, kompjuterizovana aksijalna tomografija, metoda tomografskog snimanja mekih organa rendgenskim zracima. C-peptid (connecting peptide), C-peptid (vezujui peptid), polipeptidna lanana struktura, koja u proinsulinu (v. tamo), povezuje A- i B-lanac kasnijeg, bioloki aktivnog insulina (v. tamo); ima odreenu antigenu mo, ali bez sigurno dokazane fizioloke aktivnosti. C-reaktivni protein, molekul koji nije srodan imunoglobulinima i koji precipi* tira u prisutnosti Ca2+ sa grupno specifinim C-polisaharidom pneumokoka. Koristi se, pored drugih testova, kao najavljiva akutne faze bolesti. U reumatskoj groznici smatra se specifinim testom. Meutim, u drugim bolestima nema specifian znaaj.

Cd, v. cadmium. Ce, v. cerium. CGS, skraenica za sistem mernih jedinica, centimetar, gram, sekund, tj. sistem mera u kojem je jedinica za duinu centimetar, za teinu gram, a za vreme sekund. Danas se upotrebljava meunarodni sistem mernih SI-iedinica. Ch., (Rp.), skra. za charta (hartija). eh.c., v. charta cerata. Cl, v. chlorum. CO, hemijska formula* za ugljen-monoksid. Co, hemijski simbol za metal kobalt. CO2, hemijska formula za ugljen-dioksid. Co57 i Co58, radioaktivni izotopi kobalta, primenjuju se u obliku obeleenog vitamina Bi2 (cijanokobalamina) za ispitivanje poremeaja apsorpcije i dijagnostiku perniciozne anemije. comp., compositus, sloen. conc., skraenica za concentratu, koncentrovan. consp., consperge, pospi, ili conspergetur, neka se prospe. coq., skraeno od reci coque (kuvaj). Pie se u receptu kojim se propisuje dekokt, i posle ove reci se naznauje sa im i za koje vreme treba da se kuva propisana droga. Cr, v. chrom. 51 Cr , radioaktivni izotop hroma, primenjuje se u obliku hromata za obeleavanje eritrocita, leukocita i trombocita i albumina plazme. Uoblieni elementi obeleeni radioaktivnim hromom primenjuju se za odreivanje zapremine
115

CRH (= CRF) krvne plazme i vremena preivljavanja u krvotoku. Albumin obeleen radioaktivnim hromom primenjuje se za ispitivanje prometa belanevina, naroito njihovog gubitka kroz eludano-crevni trakt. CRH (=CRF), corticotropin releasing hormone (=factor), jedan od releasing hormona (v. tamo); specifino podstie izluivanje ACTH (v. tamo). Cs, hemijski simbol za alkalni metal caesium. Cs 131, radioaktivni izotop cezijuma, primenjuje se u obliku hlorida za scintigrafiju srca. Cacao, v. Theobroma cacao, Butyrum cacao, Oleum cacao. cachexia, kaheksija, teki poremeaj opte konstitucije s vrlo izraenim mravljenjem usled hroninog pothranjivanja ili izraenog poveanja katabolizma; c. cancerosa, k. u malignim tumorima; c. exophthalmica, hipertireoidizam; hipofizna k. panhipopituitarizam; c. hypophyseopriva, sindrom koji se via u potpunom prestanku rada hipofize; c. malarica, k. u hroninoj malariji, praena vrlo velikom slezinom; c. mercurialis; k. u hroninom trovanju ivom; c. pachydermica, miksedem; c. pituitaria, panhipopituitarizam; c. saturnina, k. u hroninom trovanju olovom; c. strumipriva, k. u potpunom nedostatku rada titne lezde; c. suprarenalis, Addisonova bolest; c. thymopriva, zbog nedostatka timusa; c. thyreoidectomica, c. strumipriva, c. tropica, k. u osoba koje borave u tropskim predelima i u koje skoro uvek postoji insuficijencija jetre; c. uraemica, kaheksija koja postoji u tekoj bubrenoj insuficijenciji. cadaver, les, telo mrtvog organizma. Cadmium, kadmijum, Cd, hem. element, metal. Kadmijumove soli su otrovnije od odgovarajuih cinkovih soli. caecocele, kila u ijoj se kesi nalazi kao sadraj cekum. caecocolon, cekokolon, cekum i kolon posmatrani kao anatomska, a naroito kao hirurka celina. 116

Calandra granaria caecocolopexia, cekokolopeksija, pritvrivanje cekuma i ushodnog kolona za trbuni zid. Primenjuje se u leenju cekuma i ushodnog kolona koji nisu mobilni, v. Caecofixatio. caecofixatjo, cekofiksacija, potvrivanje mobilnog cekuma za zadnji trbuni zid. caecum mobile, nenormalno dugaak i pokretljiv cekum. caecus, cekus, zadniven, lep, npr. intestinum caecum; v. intestinum caecum. caementoma, razvojna anomalija ili tumorozna tvorevina, sastavljena od cementa korena zuba. Cementomi se nalaze slobodni u kotanom tkivu u blizini vrha korena zuba ili su pripojeni za zub. Sin. cementoma. caementum, cement, sin. substantia ossea dentis, kalcifikovano vezivno tkivo koje pokriva anatomski koren zuba. Sastoji se od 45 do 50% neorganskih materija (uglavnom kalcijum-fosfat), 50-55% organskih materija (kolagen i mukopolisaharidi) i vode; c. acelularni, kalcifikovano tkivo koje ne sadri elije ve ugraene zavretke kolagenih vlakana desni i okolozubne opne. Prekriva preteno cervikalni deo korena zuba; c. celularni, kalcifikovano tkivo nalik na kost. Sadri cementocite smetene u Iakunama (cementoplasti) i preko protoplazmatikih nastavaka spajaju se sa susednim elijama. Prekriva preteno apikalni deo korena zuba. caesium, cezijum, Cs, hem. element, alkalni metal. caklina zuba, v. adamantinum, enamelum, substantia adamantina. Calandra granaria, itni iak, mali insekt s tamnomrkom dugakom i tvrdom surlicom. Larve insekta ive u zrnu ita i neobino su prodrljive. Najee napadaju penicu, izjedu elo zrno i zatim se zakukulje. Mnoe se masovno i izazivaju prave katastrofe. U naim junim i toplijim krajevima, pored itnog moljca, najopasnija je tetoina. iak se naseljava i u testu, izuzetno i u zbijenom branu. Ne trpi premetanje, vejanje, provetravanje i uopte uznemiravanje, stoga se mnogo namnoi u ustajalom, vlanom i upaljenom itu.

calcaemia calcaemia, kalcemija, koliina kalcijuma u krvnoj plazmi. Ponekad izraz za poveane vrednosti kalcijuma u plazmi. V. hypercalcaemia. calcaneoapophysitis, afekcija zadnjeg dela petne kosti ispoljena bolom na mestu pripoja Ahilove tetive i otokom mekih delova te oblasti. calcaneocavus, krivo stopalo u kome je talipes calcaneus kombinovan s talipes cavusom. V. talipes calcaneus i talipes cavus. calcaneovalgus cavus, krivo stopalo u kome su udrueni talipes calcaneus, talipes valgus i talipes cavus. V. talipes calcaneus, talipes valgus i talipes cavus. calcaneus, petna kost, najvea kost noja i uopte stopala. calcibilia, kalcibilija, prisustvo kalcijuma u ui, najee u hroninom holecistitisu. calciferolum, vitamin DZ. Postoji nekoliko vitamina D, od kojih su praktino vani D2 i Ds. Rastvorljivi su u mastima i relativno su otporni prema kiseoniku i zagrevanju. Vitamin Da nastaje ultravioletnim zraenjem ergosterola, a vitamin Da na isti nain od 7 - dehidroholesterola. Vitamin D pojaava oksidativne procese u organizmu i regulie metabolizam kalcijuma i fosfora u vezi sa stvaranjem kostiju i zuba. Najvaniji izvori vitamina D su riblja ulja. Osim toga, ima ga u umancetu jajeta, buteru, mleku i svinjskoj jetri. calcificatio, kalcifikacija, taloenje krenih soli; c. metastatica, metastatsko taloenje krenih soli u tkivima gde ih normalno nema. Ova pojava je veinom vezana za poremeeni metabolizam kalcijuma koji prati pojavu poveanja koliine kalcijuma u krvi; c. pathologica, patoloka kalcifikacija, obilno taloenje krenih soli u tkivima gde ih normalno nema. calcinosis, kalcinoza, taloenje soli kalcijuma u raznim tkivima i organima, poznato i kao kalcijumski giht; c. circumscripta, ognjino taloenje kalcijuma u koi ili miiima, obino u sklerodermi i dermatomiozitisu; c. cutis, vorovi u

Calcii hypochloridum crudum koi koji sadre kalcijum, a javljaju se primarno mahom u starijih osoba. Sekundarna kalcinoza se razvija ponekad u sklerodermiji i dermatomiozitisu; c. interstitialis, poremeaj metabolizma kalcijuma u kojem dolazi do izraenog taloenja soli kalcijuma u vezivnom tkivu; c. intervertebralis, taloenje kalcijuma u meuprljenskoj hrskavici; tumorska kalcinoza, taloenje velikih koliina kalcijuma u periartikulska tkiva u ramenom, l a katnom i skonom zglobu, nepoznatog porekla; c. universalis, rasprostranjeno taloenje soli kalcijuma u koi, masnom tkivu, miiima, u vidu vorova i ploa, naroito u dece u dermatomiozitisu. Calcii bromidum, kalcijum-bromid, upotrebljava se, u prvom redu, kao sedativno sredstvo, ali i u leenju tetanije i koprivnjae; oficinalan je prema naoj farmakopeji. Preparati kalcijuma imaju mnogostruku upotrebu u medicini. Calcii earbonas, kalcijum-karbonat, kreda; oficinalan je prema naoj farmakopeji. Upotrebljava se u hiperaciditetu i u trovanju kiselina kao antacidno sredstvo, mada ima i opstipantno dejstvo. Calcii chloridum, kalcijum-hlorid, bezbojni kristali bez mirisa, otra, slana i nagorka ukusa, jako higroskopni; oficinalan je prema naoj farmakopeji. Upotrebljava se intravenski (u 10%-nom rastvoru) ili per os (u miksturama) u leenju tetanije, hroninog trovanja olovom, urtikarije serumske bolesti i drugih stanja u kojima postoji poveana propustljivost kapilara. Unesen per os prouzrokuje acidozu. Calcii gluconas, kalcijum-glukonat; oficinalan je prema naoj farmakopeji. Upotrebljava se per os, intravenski ili intramuskularno u istim indikacijama kao i kalcijum-hlorid, ali ne izaziva acidozu, te se u ove svrhe ne moe upotrebi ti. Calcii hydroxydum, kalcijum-hidroksid, gaeni kre. Upotrebljava se za dezinfekciju zidova (kreenje), leeva, klozeta, ubreta itd. Calcii hypochloridum crudum, hlorni kre, smesa kalcijum-hlorida i kalcijum117

Calcii lactas -hipohlorita, dobivena uvoenjem hlora u gaeni kre. Pod dejstvom ugljendioksida iz vazduha oslobaa se hlor i zato uvek mirie na njega. Upotrebljava se kao sredstvo za beljenje i kao dezinfekciono sredstvo. Sin. Calcaria chlorata, Calcium hypochlorosum. Pri proizT vodnji hlornog krea stvaraju se velike koliine praine koja na koi izaziva ekcem i hiperhidrozu, a na koi lica, vrata, na prstima i na leima javljaju se najee hlorne akne. Calcii lactas, kalcijum-laktat. Upotrebljava se u iste svrhe kao i kalcijum-glukonat. Calcii oxydum, kalcijum-oksid, negaeni kre, ivi kre. Dodavanjem vode nastaje kalcijum-hidroksid, gaeni kre, koji se upotrebljava za dezinfekciju. Calcii phosphas, sekundarni kalcijumfosfat. Beo, kristalan praak, vrlo teko rastvorljiv u vodi, bez mirisa i ukusa. Upotrebljava se, kao i kalcijum-karbonat, u hiperaciditetu, a ponekad i kao kalcijum-laktat, kada je organizmu potreban kalcijum. Calcii sulfas usta, peeni kalcijum-sulfat, peeni gips, eena sadra. Beo sitan praak bez mirisa i ukusa. Upotrebljava se za spravljanje fiksacionog zavoja. calcitoninum, kalcitonin, hormon koji smanjuje koncentraciju jona kalcijuma u krvi, koei apsorpciju kalcijuma iz kostiju. Stvara se u parafolikularnim elijama titaste lezde i zato se esto naziva i tireokalcitonin. Deluje vrlo brzo, ali mu je dejstvo kratkotrajno. calculus, kamen, konkrement; beini k. (c. vesicalis), kamen u mokranoj beici. V. concrementum, cholelithiasis, nephrolithiasis; bubreni k. (c. renalis), kamen nastao u bubrenoj karlici; c. dentalis, v. zubni kamenac; fosfatni k., konkrement koji se sastoji od soli fosforne kiseline, a nalazi se u mokranim putevima; mokrani k., konkrement koji se stvara u mokranim putevima taloenjem soli (urata, oksalata, fosfata, karbonata) ili istina i ksantina. M.k. izaziva poremeaje u prolazu mokrae usled zapuenja puteva, zatim krvarenja usled povrede sluznice mokrane beike i 118

Calomelas, kalomei mokranih puteva, i svojim prisustvom omoguava nastajanje patolokih procesa u mokranim putevima, npr. zapaIjenje; pluni k. (c. pulmonum), kalcifikovano, zakreeno ognjite tuberkuloznog procesa u pluima; uratni k., konkrement u mokranim putevima koji se sastoji od mokrane kiseline ili njenih soli V. calculosis, lithiasis; zubni k. (c. dentalis), zubni sre, tvrde naslage na zubima koje nastaju taloenjem kalcijumovih soli i ostataka razorenog epitela i bakterija; uni k. (c. felleus), kamen u unoj beici. calices renales, bubrene aice, kratke cevaste tvorevine u koje su uvueni vrhovi Malpighijevih piramida, a ulivaju se u bubrenu karlicu. Spadaju u mokrane puteve. calicot, kaliko, poveska (fascia) od gusto tkanog platna. Call Exner corpuscula, Kal Eksner telaca, mala okruglasta svetla telaca u granuloznom sloju. Nalazimo ih u neoplazmama porekla od granuloza elija jajnika. callositas, ograniena hiperkeratoza, uIjevitost na rnestima trajnijeg mehanikog dejstva (trenje, pritisak). callosus, uljevit, oiljan, usled umnoavanja vrstog, oiljnog vezivnog tkiva; c. callosum, uljevito telo, komisura izmeu polutke velikog mozga. callus, kalus, ulj, sin. callositas; (1) lokalna hiperplazija oroalog sloja pokoice koja nastaje trenjem; (2) oujak od vezivnog tkiva koji se razvija izmeu okrajaka prelomljene kosti (vezivni kalus), a koji kasnije biva zamenjen tvrdim kotanim tkivom (kotani kalus). Centralni k., provizorni k. koji se stvara u srnom kanalu prelomljene kosti i potie od elija koje pokrivaju endotelnu i grediastu povrinu kosti u blizini preloma; definitivni k., kalus koji nastaje iz vezivnog tkiva pretvorivi se u pravu kost; spoljanji k., kalus stvoren od pokostice, koja u vidu okovratnika (zadebljanja) omotava mesto ranijeg preloma. Calomelas, kalomel, v. Hydrargyrosi chloridum.

Calotova operacija

Cantharides guinalis, preponski kanal u prednjem trbunom zidu odmah iznad preponskog pregiba i spaja trbunu duplju s monicama (u oveka) ili sa sudnicom (u ene); c. radicis dentis, kanal zubnog korena u kome se nalaze krvni sudovi i ivac zuba; Santorinijev k., sporedni kanal guterae, koji moe i da iezne; cc. semicirculares, tri kotana polukruna kanala u piramidi slepoone kosti i ulaze u sastav kotanog labirinta. U njima se nalaze opnasti polukruni kanali, v. auris; c. Whartoni, Whartonov kanal, izvodni kanal podviline pljuvane lezde; c. Wirsungi, Wirsungov kanal, glavni izvodni kanal guterae. cancer, kancer, rak, opaki izrastaj. Opti izraz za maligne tumore (karcinome i sarkome), a upotrebljava se i za oznaku samo majignih tumora epitelnog tkiva carcinoma; c. aquaticus, vodeni rak, noma; c. en cuirasse, (fr.) rak dojke koji se proirio na meke delove grudnog koa (koa), time ih zadebljao i ovrsnuo, te im dao izgled i osobine oklopa; c. en deux, (fr.) rak udvoje, rak koji se pojavljuje u dve osobe koje zajedno ive, istovremeno ili prvo u jedne pa onda u druge. cancroid, kankroid, umereno- maligni karcinom koe, koji potie od njenog ploastog epitela i u kome se stvara vea koliina roastih materija. candidiasis oris, oralna kandidijaza. V. spor. caninus, pasji, onjaki; dens caninus, onjaki zub, onjak; fossa canina, onjaka jama. canities, sedenje kose nastalo zbog gubitka pigmenta i prodiranja vazduha u dlaku. Sin. poliosis. Cannabis indica, indijska konoplja, sadri supstanciju koja se pod imenom hai upotrebljava kao jedno od najrasprostranjenijih sredstava za uivanje (toksikomanij a). Cantharides, panske bube, Cantharis (Lytta) vesicatoria. Bube zlatnozelene boje, duge 1,5-3 cm, iroke 3,5-5 mm. Sadre bezazotni anahidrid kantaridin, koji na koi sporo izaziva nadraaj, a 119

Calotova operacija, v. operacija. calvaria, kalvarija, kotani svod ili krov lubanje. calvities, elavost. camera, odaja, komora; c. anterior bulbi (oculi), prednja ona komora, koju ograniavaju ronjaa i duica; . posterior bulbi (oculi), zadnja ona komora, izmeu duice, staklastog teIa, soiva i cilijarnog tela. Obe komore su ispunjene onom vodicom (humor aquosus). camphora, obian kamfor, japanski kamfor. Dobiva se iz drveta Cinnamomum camphora ili se spravlja sintetski. Bela kristalna masa jaka mirisa, ljuta ukusa, nerastvorljiva u vodi. Danas slui kao sredstvo za lokalno draenje koe u vidu raznih ligamenata. campus visivus, v. vidno polje. canaliculus, kanali, mali kanal. canalis, kanal, cev, vod; c. adductorius Hunteri, Hanterov kanal, miini kanal koji se nalazi u donjoj polovini buta, a slui za prolazak butne arterije i vene; c. Bartholini, izvodni kanal podjezine pljuvane lezde; c. cervicalis, cervikalni kanal materice; c. dentis accesorius, akcesorni kanal (i) korena zuba, lateralne grane glavnog kanala korena zuba smetene preteno u apikalnoj treini korena koje omoguavaju vezu izmeu pulpe i okolozubnog predela; Gartnerov k., ostatak Wolfovog kanala koji se probija kroz zaetak materine iroke veze. Ako se Wolfova kvrica uopte ne stvara, Gartnerov kanal dospeva sve do devinjaka; hordalni k., u oveka se svitnjak (chorda dorsalis) na kratkom prostoru nalazi uz zadnju stranu bazalne ploe, zatim se svija unutra, probija hrskavicu ozdo nagore (zadnji h.k.), prua se uz prednju stranu, povija se unazad i ponovo probija u hrskavicu (prednji h.k.), da bi se zadrao u prdelu turskog sedla krilaste kosti; c. hyaloideus, kanal u staklenu (staklenom telu) od papile vidnog ivca do prostora iza kristalnog soiva. Kroz njega prolazi hijaloidna arterija koja po pravilu nestaje pre roenja. V. Cloquetov kanal; c. in-

canthotomia moe da dovede i do stvaranja mehurova, nekroze i ulceracije (flogistiko sredstvo, danas naputeno u ljudskoj medicini). canthotomia, kantotomija, horizontalno zasecanje spoljne spojke kapaka u cilju proirenja otvora kapaka, npr. pri operaciji katarakte. canthus, kantus, ugao, oni ugao, mesto gde se sastaju oni kapci. Sin. angulus ocull amila, dunika kanula, cevica od metala ili kauuka koja se stavlja u dunik kroz otvor nainjen putem traheotomije, ako je postojala prepreka za disanje prirodnim putem kroz grkljan (oteklina, izrastaj). Trendelenhurgova kanula, dunika kanula s gumenim balonom koji se moe naduvati toliko da se priljubi uz zidove dunika i da time zatisne zjap, spreavajui aspiraciju krvi pri operacijama na grkljanu. capillitium, vlasite, vlasi glave. capillus, dlaka, vlas. capistrum, glaveni zavoj koji obuhvata glavu i bradu; capistrum duplex, zavoj koji obuhvata elo, oba obraza i bradu; capistruma simplex, za razliku pd preanjeg, ne pokriva obraz jedne y strane. capitatus, glaviast (npr. os capitatum, glaviasta kost). capitium, kapicijum, glaveni zavoj u vidu kape, koji se pravi od trougle i etvorougle marame. capitonnage, (fr.) kapitonaa, zaivanje; hirurko zatvaranje upljine jedne ciste zbliavanjem njenih suprotno poloenih zidova avovima. capitulum, glavica, mala glava (npr. capitulum humeri, glavica ramenjae). capsid, kapsid, proteinski omota u kome je smetena nukleinska kiselina virusa. capsula, ahura, omota nekog organa (npr. capsula articularis, zglobna ahura); c. fibrbsa hepatis (Glissoni), vezivno tkivni omota jetre; c. glomeruli Bowmani, v. corpusculum renis; c. interna, unutranja modana ahura, deo bele mase velikog mozga opkoljene repatim i soivastim jedrom i vidnom humkom. Kroz nju prolaze motorni i 120

caput senzitivni putevi, optiki i akustiki put; c. Tenoni, Tenonova kapsula, tanak omota koji obavija onu jabuicu od ulaska vidnog ivca do ivice ronjae. capsulectomia, kapsulektomija, isecanje ahure, naroito zglobne ahure i ahure soiva; renalna kapsulektomija, isecanje ahure bubrega. capsuloplastica, kapsuloplastika, plastina operacija na zglobnoj ahuri. capsulorraphia, kapsulorafija, av zglobne ahure; smanjivanje zglobne ahure (obino ramenog zgloba), nabirajuim avovima u obinoj luksaciji zgloba; c. art. temporomandibularis, (stom.) smanjivanje iroke zglobne ahure donjovilinog zgloba ivenjem kod iaenja i poluiaenja ovog zgloba. capsulotomia, kapsulotomija, incizija na jednoj ahuri, naroito one na oku, kao i u operaciji katarakte, ili na ahuri zgloba; c. renalis, incizija na ahuri bubrega. caput, (1) glava, sastoji se od lubanje (cranium) i lica (facies); (2) naziv za deo kosti ili organa ili za tvorevine koje svojim oblikom podseaju na glavu ili loptu (npr. caput humeri, glavica ramenice, caput pancreatis, glavica guterae); c. medusae, kaput meduze, meduzina glava, proirene vene u koi oka pupka. Vide se u cirozi jetre, naroito u mladih osoba i novoroenadi. Sin. cirsomphalos; c. obstipum, krivoijost, dranje glave nagnuto na jednu stranu. Moe da bude uroena ili da se javi brzo posle poroaja kao posledica kontrakture ili fibrozne degeneracije obrtaa glave (m. sternocleidomastoideus) i steena kao posledica oiljaka na koi (npr. posle opekotina ili procesa zapaljenja), u potkonom tkivu (npr. posle flegmone), fibrozne degeneracije miinih vlakana obrtaa glave, oboljenja i povreda kostura vrata; c. quadratum, etvrtasta glava, oblik glave nastao usled izraenih izboina na parijetalnim kostima i na eonoj kosti, posledica rahitisa u prvim mesecima ivota; c. succedaneum, poroajni otok glave deteta, na delu koji prvi prolazi kroz poroajni kanal. Ie-

carate zava 12-18 asova po roenju. Sin. torticollis, krivoijost. carate, spirohetoza koja se javlja u Srednjoj i Junoj Americi i koja se odlikuje pruriginoznim, beliastim i plaviastocrvenkastim pegama. Prouzrokovao: Treponema carateum. Sin. pinta. carbamid, karbamid, ureja, mokrae vina, NH2-CO-NH2, diamid ugljene kiseline i jedan je od krajnjih proizvoda razlaganja belanevina u organizmu. Normalno se nalazi u krvi i mokrai. U plazmi ili serumu se nalazi 7-18 mg ureinog azota ili 15-38 mg (100 ml ili 2,5 do 6,3 mmola ureje) litar. U mokrai se nalazi u toku dana 12 do 20 g ureinog azota, ili 25 do 43 g ureje, ili 0,42 do 0,73 mola ureje/dan. Kada odstranjivanje ureje iz organizma omai, koncentracija ureje moe porasti i do 10 puta od normalne vrednosti. To se deava u uremiji. Sin. ureja. carbarson, karbarson, petovalentno organsko jedinjenj arsena. Slui kao lek u amebnoj dizenteriji. Carbo, ugalj; C. activatus, aktivni ugalj, specijalan oblik medicinskog uglja, ija je povrina (a time i mo adsorpcije) vrlo velika, jer mu estice sadre vrlo fine kapilare. Slui u medicini kao univerzalno adsorptivno sredstvo, bilo spoIj a protiv zapaljenja (antiflogistiko dejstvo), bilo per os u raznim trovanjima. C. animalis, v. C. medicinalis; C. ligni depuratus, v. C. vegetabilis; C. medicinalis (C. animalis), lekoviti ugalj, ivotinjski ugalj. Crni vrlo sitan, lak praak bez mirisa i ukusa, nerastvorljiv. Slui u medicini kao opte adsorptivno sredstvo. V. C. activatus; C. vegetabilis, preieni drveni ugalj, slui u iste svrhe kao i C. animalis, ali se rede upotrebljava. Sin. C. ligni depuratus. Carbol, karbol, v. Phenolum. carboneum, ugljenik, ugljik, hem. element, nemetal, hemijski simbol C, Po broju i rasprostranjenosti svojih jedinjenja nalazi se na prvom mestu u ivom i neivom svetu. Slobodan ugljenik se javlja kao dijamant i grafit. Ugljenikovi atomi se mogu meusobno vezivati

carcinoium dajui mnogobrojna ugljenikova jedinjenja. Asimetrian atom ugljenika je C-atom za ije su etiri valencije vezane etiri razliite jednovalentne grupe. Jedinjenja koja sadre asimetrian ugljenikov atom mogu biti optiki aktivna; c. sulfuratum, sumpor-ugljenik, ugljen -disulfid, CS2, isparljiva bezbojna tenost, upotrebljava se kao rastvara i za unitavanje tetoina. estok je otrov koji oteuje centralni nervni sistem, srce i organe za varenje. carborundum, karborundum, silicijum-karbid, odlikuje se velikom tvrdoom (samo je dijamant tvri). Upotrebljava se u zubnoj protetici za struganje zuba i glaanje zubnih proteza. carboxyhaemoglobin, karboksihemoglobin, derivat hemoglobina koji nastaje dejstvom ugljen-monoksida na hemoglobin, u kojeg ne dolazi do oksidisanja gvozda. carboxyhaemoglobinaemia, karboksihemoglobinemija, prisustvo karboksihemoglobina u krvi. carboxylase, v. karboksilaza. carboxyl-grupa, v. karboksilna grupa COOH. carbunculus, karbunkul, gnojno nekrotizujue zapaljenje koe i potkonog tkiva, koje proizvode zlatni stafilokok i koji se sastoji od veeg broja furunkula gusto zbijenih u izvesnoj ogranienoj oblasti, npr. na vratu, licu leima itd. esta je pojava u dijabetesu. V. furunculus; maligni k. izaziva teko oboljenje anthrax, prostrel (v. tamo); renalni k., masovno lokalizovano gnojenje u bubregu kao posledice bakterijske metastaze, nastale iz tromboze ili infekcije bubrega. carcinogenes, karcinogeni, hemijske supstancije koje u oglednih ivotinja izazivaju pojavu neoplazme. Danas je poznato preko 600 karcinogenih hemijskih materija iju osnovnu strukturu ' ine policiklini hidrokarboni kao to su 1:2:5:6 dibenzantracen, metii-holan-tren i 3:4 benz-pyren. carcinoium, karcinoid, tumor preteno lokalizovan u cevastim delovima organa za varenje; stvara serotonin (5-hidroksi121

carcinoma -triptamin), tako da su klinike manifestacije tih tumora pps'ldica nenormalno poveane proizvodnje ovog tkivnog hormona (v. hormon). carcinoma, neoplazma nastala zloudnim bujanjem epitela; c. colonis, karcinom debelog creva najee se razvija u zavrnim delovima creva. Po makroskopskom izgledu promene mogu biti infiltrativne, vegetantne i ulcerovegetantne; c. comedo, histoloki tip karcinoma dojke u kome se stvaraju velike pseudoacinusne upljine ispunjene elijama neoplazme oiviene takoe slojem tumorskih elija; c. duodeni, karcinoma dvanaestopalanog creva, veoma retka lokalizacija koja potie od epitelnih elija duodenuma i moe biti infiltrativnog, ulceroznog i vegetantnog makroskopskog oblika. Karcinom papile Vaterove ampule daleko je ei; c. endometrii, karcinoma endometriji je neoplazma porekla iz epitela materine sluznice. Po histolokoj grai najee je adenokarcinom, a vegetativni i ulceroinfiltrativni oblici po spoljanjem izgledu; c. gelatinosum, vrsta neoplazme ije elije stvaraju sluz, zbog ega na preseku ovakvih tumora dominira staklasti sjaj. Javljaju se u sluznici i lezdama ije elije i u normalnom stanju stvaraju sluz (sluznica digestivnog trakta, pljuvane lezde, pankreas); c. glandulae sali var is, karcinoma pljuvanih lezda je najea maligna neoplazma pljuvanih lezda, nastala proliferacijom epitela izvodnih kanalia ili acinusa lezda. Makroskopski je neoplazma u tkivu ili pokraj' tkiva pljuvane lezde dosta jasno ograniena ali bez ouvane kapsule, sivobeliaste je boje, vrsta, vlaknastog izgleda na preseku, ponekad veih neoplazmi sa nekrozama i krvavIjenjima. Histomorfoloki razlikujemo tzv. maligpi mikstni tumor mukoepidermoidni karcinom, adenokardinom, adenokarcinom acinusnih elija; c. in situ, karcinoma in situ intraepitelni karcinom bez prodora omotaa i prelaska u dublje slojeve; c. intraepidermaHs, intraepidermni karcinom potie od
122

carcinoma epitelnih elija bez prodora u dublja subepitelna tkiva; c. laryngis, karcinoma grkljana je neoplazma nastala od epitelnih elija koje oblau epitel larinksa. Ulceracije, nekroze, infiltracija glasnih ica i okoline glavne su makroskopske odlike praene ranom pojavom promuklosti i oseanja grebanja i bolova pri gutanju; c. mammae, rak dojke, najea lokalizacija neoplazme u ena nastaje malignom proliferacijom lezda dojke. Prema histomorfolokoj grai postoji vie vrsta. Naborana koa, vrstina u tkivu dojke uz njen poveani obim neki su od bitnih simptoma; c. mukoepidermoides, mukoepidermoidni karcinom j karcinom s najeom lokalizacijom u velikim pljuvanim lezdama. Poinje od izvodnih kanala. Histomorfoloke odlike na osnovu kojih je nazvan odnose se na prisustvo sluzi i epidermoidnih elija. Neoplazma, iako maligna, relativno sporo raste, kako lokalno, tako i u pogledu metastaza; c. oesophagi, rak jednjaka koji se javlja na fiziolokim suenjima jednjaka. Najei je ulcerozni makroskopski oblik koji razara postepeno sve slojeve zida, zahvatajui ga elom cirkumferencijom; c. ovarii, rak jajnika je primarna maligna neoplazma, sivosmee boje, razliite veliine i vrstoe. Histomorfoloka graa moe govoriti za adenokarcinom ili medularni karcinom. iri se na peritoneum kao i limfnim putovima u lokalne limfne lezde; c. pancreatis, karcinoma pankreatitis je najea maligna neoplazma pankreasa. Smetena je u veini sluajeva u glavi pankreasa, zbog ega ve u ranom poetku izaziva smetnje u odlivanju ui, te prouzrokuje uticu. Neoplazma je u vidu vrstog nodularnog uveanja glave pankreasa. Histomorfoloki razlikujemo adenokarcinom porekla elija izvodnih kanala ili manje esti adenokarcinom nastao od elija koje nalazimo u acinusima; c. penis, rak penisa je maligna neoplazma poreklom od epitelnih elija sa povrine. Javlja se u vidu neravne ulceracije ili bradaviastog izrataja na glaviu1 penisa ili na udnoj navlaci. Praen je u od-

carcinoma maklim ,stadijima balanitisom i fimozom. U daljem razvoju iri se dajui metastaze u preponske limfne lezde; c. prostatae, najea vrsta maligne neoplazme prostate. Prostata je vrsta i uveana zbog ega prouzrokuje smetnje u mokrenju. U daljem razvoju iri se limfnim i krvnim tokom i izaziva metastaze u regionalnim limfnim lezdama i kostima kime, karlice i dr.; c. recti, rak rektuma je najea lokalizacija maligne neoplazme debelog creva koja nastaje malignom proliferacijom epitela sluznice. Makroskopski razlikujemo prstenasti (anularni) i resiasti (papilarni) oblik. Oba su praena pojavom smetnji u pranjenju debelog creva uz prisustvo krvi i sluzi u stolici; c. rents, rak bubrega je maligna neoplazma bubrenog tkiva nastala umnoavanjem elija kanalia nefrona. Javlja se u vidu relativno ogranienog utog izrataja u tkivu bubrega. Na preseku konstatujemo mnogobrojne krvne sudove i krvarenja. U odmaklom stadijumu probija se u vene bubrega, pa i u donju uplju venu dalje u linitis plastika. Histomorfoloki dominiraju adenokarcinomi; c. thyreoideae, karcinoma titaste lezde je maligna neoplazma nastala u velikom broju sluajeva ranijeg adenoma. vor je obino jasno ogranien, sivobeliast ili sivocrvenkaste boje s ognjitima hemoragija, a ponekad i nekroza. Graenje od tireocita tu i tamo sposobnih da stvaraju koloid. Atipija elija je veoma slabo izrae(na, a ponekad je odsutna. Prodor u krvne sudove jedini je dokaz maligniteta; c. uteri, rak materice, (lat.) maligna neoplazma nastala proliferacijom epitela vrata ili sluznice trupa materice; c. vaginae, rak usmine, maligna neoplazma nastala usled proliferacije ploastog vieslojnog epitela vagine. Obino se javlja u vidu ulceracije podrivenih ivica; c. vulvae, karcinom vulve je maligria neoplazma nastala usled proliferacije ploastog vieslojnog epitela vulve. Poinje kao manja ulceracija vrstog nekrotinohemoraginog dna, podrivenih ivica.

cardiolysis praecariaca carcinosarcoma, karcinosarkom, maligna neoplazma koja se javlja u tkivu dojke ili materice devojica. Neoplazma u dojci se javlja u vidu relativno dobro ogranienog vora, dok se u materici javlja u vidu grozdolikog izrataja na sluznici. Histomorfoloki obe neoplazme imaju karcinomske i sarkomske odlike. cardia, kardija, 0) srce; (2) gornji deo eluca u kome se zavrava jednjak. cardiacus, kardijalan, koji pripada srcu ili potie od srca. cardialgia, kardialgija, bol u predelu srca. Sin. cardiodynia. cardiectomia, kardiektomija, resekcija kardijalnog dela eluca. Vri se najee zbog karcinoma tog dela eluca. cardio-, kardio-, predmetak oznaava da je neto u vezi sa srcem ili kardijalnim delom eluca. cardiochalasia, kardiohalazija, patoloka relaksacija ili insuficijencija sfinktera na kardiji eluca. cardiodiosis, kardiodioza, proirenje kardijalnog dela eluca. cardiodynia, v. cardialgia. cardiogram, kardiogram, registrovanje sranog rada pomou kardiografa; apex k., registrovanje na sranom vrhu; ezofagusni k., registrovanje kontrakcija leve pretkomore odreivanjem pulsacija zida jednjaka; negativni k., u kojem krivulja kardiograma pada ispod apscise; prekordijalni k., kinetokardiogram; vektor k., vektorkardiogram. cardiographia, kardiografija, tehnika grafikog prikazivanja nekih fizikih i funkcionih osobina sranog miia. V. ballisto stoar dio graphia, echocardiographia, electrocardio graphia, phonocardiographia i dr. cardiologia, kardiologija, deo medicine koji se bavi srcem i njegovim radom. cardiolysis praecariaca, predsrana kardioliza, operacija oslobaanja srca i njegovog osra od sraslina s pokosnicom grudnjae u priraslom perikarditisu (acretio cordis). Ova je operacija danas zastareIa naroito u vidu predsranog uklanjanja kotanog dela grudnog zida, kome je bio cilj da olaka rad srca. 123

cardiomegalia
cardiomegalia; kardiomegalija, poveanje srca zbog njegove hipertrofije, ali mnogo vie zbog njegovog proirenja; c. glycogenica circumscripta, poveanje sranog miia zbog lokalnog taloenja glikogena u njegovom miiu; c. glycogenica diffusa, kardiomegalija u glikogenozi tipa IL V. glycogenosis. cardiomelanosis, kardiomelanoza, melanoza srca. V. melanosis. cardiomusculopexia, kardiomuskulopeksija, priivanje renja velikog grudnog miia za srce u cilju da pobolja miokardni krvotok u pektoralnoj angini. Sin. cardiomyopexia. cardiomyopathia, kardiomiopatija, zajedniko ime za sve bolesti miokarda, naroito za one nejasne i nepoznate etiologije. cardiomyopexia, krdiomiopeksija, sin. cardiomusculopexia. cardiomyotomia, kardiomiotomija, uzduno prosecanje krunog miinog sloja eludane kardije i susednog dela jednjaka i eluca. Kardiomiotomija se vri u gru srca..Y. Hellerova operacija, ekstramukozna kardiomiotomija. cardioomentopexia, kardioomentopeksija, priivanje dela lojave pregae za srce u pektoralnoj angini, s ciljem da preko sraslina prodru krvni sudovi iz pregae u srani mii i time poboljaju snabdevanje miokarda arterijskom krvi. cardiopathia, kardiopatija, svaki poremeaj ili svaka bolest srca; arteriosklerozna k., zbog arterioskleroze; hipertenzivna k., zbog visokog krvnog pritiska; nefropatska k., zbog bolesti bubrega; tireotoksika k., izazvana hipertireoidizmom. cardiopneumonopexia, kardiopneumonopeksija, priivanje plua za srce da bi kroz srasline prodrli krvni sudovi plua u srani mii i time poboljali arterijski krvotok miokarda u pektoralnoj angini. Srasline se izazivaju i mehaniki sastrugavanjem i hemijskim sredstvima. cardioptosis, kardioptoza, spad srca, sputeno srce. Sin. Wenckebachova bolest.

caries dentium
cardiorrhexis, kardioreksa, ruptura srca. cardiosclerosis, kardioskleroza, skleroza miokarda. cardiospasmus, kardiospazam, gr kardije koji, zbog oteane normalne pasae, dovodi do proirenja jednjaka. Kardiospazam je posledica oteenog oivavanja predela kardije. V. achalasia, megaoesophagus. cardiosplenopexia, kardiosplenopeksija, priivanje parenhima za ogolienu povrinu srca u cilju revaskularizacije miokarda. cardiotonica, kardiotonici, sredstva za pojaavanje snage sranog miia. Glavni predstavnici ove grupe lekova su strofantini i glikozidi digitalisa. cardiovalvulitis, kardiovalvulitis, zapaIjenje sranih zalistaka.

cardiovalvulotomia, v. valvulotomija.
cardiovascularis, kardiovaskulni, sve to je u vezi sa srcem i krvnim sudovima. carditis, karditis, zapaljenje srca; reumatski k., oboljenje srca u reumatskoj groznici, koje, ako je izraeno, moe stvoriti sranu insuficijenciju, perikarditis i pojav sranih umova; streptokokni k., posle streptokokne angine; verukozni k., nebakterijski endokarditis, koji se via u sistemskom eritemskom lupusu, a rede u nekim drugim bolestima vezivnog tkiva. caries dentium, zubni kvar, lokalni patoloki proces praen destrukcijom, razmekavanjem i kavitacijom tvrdih zubnih tkiva. Proces je nepreobratljiv i sve vei s komplikacijama, zapaljenjem pulpe i parodoncijuma. Poinje na odreenim mestima, u fisurama i jamicama, na aproksimalnim povrinama i drugim mestima gde se zadravaju ostaci hrane koji stvaraju adherentne plake. U nastajanju karijesa uestvuje veliki broj faktora, kako predisponirajuih, tako i nadraujuih. Kariogena hrana, naroito uzimanje ugljenih hidrata l odreeni mikroorganizmi, kariogeni streptokoki stoje u uzronoj vezi sa karijesom. Karijes se deli prema toku i brzini irenja: c. acuta i c. chronica. Akutan i brz karijes naziva se c. florida. Prema dubini: c.

124

caries dentium
superficialis, media i profunda. Prema nainu irenja: minirajui i penetrirajui. Blackova klasifikacija se zasniva na topografiji lezija i deli karijes u pet klasa (I1 II, III, IV, V); c. insistans, zaustavljeni karijes u njegovom napredovanju; c. kliniki, gubitak tvrdih zubnih tkiva prouzrokovan karioznim procesom koji se moe utvrditi klinikim pregledom. Sin. kariozna lezija, kariozni defekt; c. primarni, poetna ili razvijena kariozna lezija koja nije tretirana; c. sekundarni, kariozna lezija koja nastaje na rubu plombe ranije izleenog karioznog procesa; c. sicca, suvi karijes, delimina remineralizacija razmekanog karijesa; c. status, oznaava stanje zubnog kvara u jedne osobe izraeno zbirom leenih i neleenih karioznih c. aktivitet, incidencija, broj novih karioznih lezija za neki odreeni vremenski period u jedne osobe ili grupe osoba; e. cirkularni, karijes mlenih zuba se javlja veoma rano, s lokalizacijom u vratu zuba, sa zahvatanjem gotovo svih mlenih zuba i s veoma brzim tokom. Sin. melanodontia, odontoclasia; c. indeksi, slue za utvrivanje rasprostranjenosti karijesa kod odreene grupe osoba u neko odreeno vreme; karijesni indeks osoba (KIO), oznaava procenat osoba zahvaenih karijesom; karijesni indeks zuba (KIZ), oznaava procenat zahvaenih zuba, a proseni karijesni indeks (KIP) pokazuje koliko proseno KEP-a ima jedna osoba. KEP, skraenica koja oznaava: K-karijes zuba, E-ekstrahiran zub, Pplombiran zub. Za mlene zube koristi se skraenica - kep. Karijes mlenih zuba ne razlikuje se znatno od karijesa stalnih zuba; c. otpornost, steena ili konstituciona sposobnost osobe, zuba ili nekih povrina zuba da se odupru karijesu; c. prevalencija, rasprostranjenost, proseno stanje zubnog kvara izvesne populacije utvreno pregledom u odreenom vremenu; c. prijemivost, predispozicija osobe ili povrine zuba za karijes; c. progresija, poveanje obima jedne neleene kariozne lezi-

cartilago
je za neko odreeno vreme u jedne osobe ili grupe osoba; c. redukcija, smanjenje aktiviteta ili usporavanje progresije karijesa zuba za neko odreeno vreme u jedne osobe ili grupe osoba. carina, kljun (npr. carina nai, nosni kljun, tj. prednji deo nosne duplje). carminativa (remedia), karminativi, Iekovi koji olakavaju odilazak gasova iz creva, bilo time to oputaju spazme creva, bilo to podstiu crevnu peristaltiku. Ovakvi lekovi su: Fructus Carvi (kim) Fructus Anisi (anason) i dr. Upotrebljavaju se u sluajevima meteorizma, a u domainstvu kao zaini za ona jela koja stvaraju mnogo gasova u digestivnom traktu (npr. kupus). carina turn, v. pectus carinatum.

Carnochanova operacija, v. operacija.

carnificatio pulmonum, karnifikacija plua, promena plunog tkiva, najee u neizleenoj pneumoniji; pluno tkivo makroskopski lii na meso. carotinum, karotin, oznaka za tri pigmenta: alfa-karotin, beta-karotin i gama-karotin. Spadaju u terpene, a nalaze se u raznim proizvodima biljnog i ivotinjskog porekla. Iz njih moe u ivotinjskom organizmu da nastane vitamin A. U tom pogledu je od sva tri karotina najvaniji beta-karotin. carotis, karotidni (od gr. karos, nesvestica); vratna arterija koja pored ostalog vaskularizuje najvei deo mozga. Pritisak na nju liava mozak krvi. V. arteria (a. carotis communis). carpalis, karpalan, koji pripada ruju, korenu ake. carpus, ruje, rendgenski snimak kostiju ruja slui za procenu stanja kostiju u osoba koje su jo u razvitku. Carrel-Dakinov postupak, stalno ispiranje rane Dakinovim rastvorom. Carrelov rastvor, v. Dakinov rastvor.

Carrelov av, v. sutura.

carska voda, v. Aqua regia. cartilago, hrskavica; c. articularis, zglobna hrskavica pokriva u zglobu povrine kostiju koje se zglobljavaju; c. arytenoidea, zdelasta hrskavica u zadnjem delu grkljana; c. cricoidea, prstenasta hrskavica u donjem delu grkljana; c. epig125

Carum carvi lottica, kapana hrskavica, u poklopcu grkljana; c. nai, hrskavice nosa; c. tracheales, hrskavice dunika u obliku potkovica. Carum carvi, kim. Plod ove biljke (Fructus carvi) je karminativno sredstvo. V. carminativa. caruncula (dem. od caro, meso), mesnata bobica, bradavica; c. hymenalis, zaostaci devinjaka posle njegovog cepanja; c. lacrimalis, suzna bradavica, malo bradaviasto ispupenje u unutranjem uglu onih kapaka; c. sublingualis, podjezina bradavica, malo ispupenje sluznice na dnu usne duplje, ispod jezika, gde se otvaraju izvodni kanali podviline i podjezine pljuvane lezde. carunculae myrtiformes, v. bradaviaste kvrice. Castleov faktor, mukopolisaharidna supstancija koja se stvara u sluznici pilorusnog dela eluca. Neophodan je za resorbovanje vitamina 2 u zavrnom delu ileuma. Nedostatak ovog faktora izaziva pojavu perniciozne anemije. Castleov ferment, v. intrinsic factor. castratio, kastracija, trojenje, odstranjenje polnih lezda. casus perditus, izgubljeni sluaj, u kome bolesnik nema izgleda da preivi. cat scratch disease (engl.), bolest zbog ogrebotine make, benigni, subakutni regionalni limfadenitis, izazvan ogrebotinom ili ujedom make. Sumnja se da je uzronik bolesti neki virus. Na mestu ogrebotine javlja se najpre ospa u vidu papule, a potom ulceracija. Ponekad, bolest dovodi do meningoencefalitisa. Sin. lymphoreticulosis benigna. cat scratch febris, ket skre febris je granulomatozno zapaljenje limfnih lezda verovatno prouzrokovano virusom iz grupe limfogranuloma psitakozis, a prenosi ga maka. Prolazna papula na koi na mestu prodora uzronika zaceljuje brzo da bi se javio otok oblasnih limfnih lezda praen optim simptomima kao to su temperatura, opta slabost. Zahvaene limfne lezde su na preseku nekrotine, a okolina nekrotikih arita je oiviena irokim pojasom epite126

catgut loidnih elija i pojedinanim dinovskim elijama. catabolismus, katabolizam, mnogobrojni i raznovrsni biohemijski procesi u toku kojih se vri razlaganje organskih materija uz oslobaanje energije, koja se koristi za rad, za stvaranje toplote i za rezervnu energiju. catacrotismus, katakrotizam, nepravilnost pulsa, koji se sastoji od dva ili vie irenja zidova arterije pri svakom udaru; registruje se na sfigmogramu u vidu jednog ili dva zupca na nishodnom delu. cataplasma, kataplazma, cicvarica, oblog s nekom toplom kaom, npr. kaom spravljenom od grubo isitnjenog lanenog semena. cataplexia, katapleksija, pojava naglog gubitka miinog tonusa, usled ega osoba pada na zemlju uz potpuno ouvanu svest, u jakom uzbuenju, naroito smehu (geloplegija). esto ide s narkolepsijom. V. narcolepsia. cataracta, katarakta, siva mrena, svako zamuenje u soivu bez obzira na intenzitet i obim. Dovodi do pada otrine vida; c. complicate, kao posledica iridociklitisa, ablacije retine, oboljenja retinitis pigmentosa, glaukoma. Najea je c. senilis; c. congenita, zahvata jedno ili oba oka. Razni oblici: polaris, pyramidalis, zonularis. Uzroci: hereditet, oboljenje majke u toku trudnoe (rubeola, neka infektivna oboljenja, intoksikacije, zraenje rendgenom); c. corticalis, zamuen periferni deo; c. nuclearis, zamuen samo centralni deo soiva; c. secundaria, zaostali delovi soiva posle njegovog nepotpunog uklanjanja; c. subcapsularis, zamueni delovi su ispod ahure; c. ttalis, potpuno zamuenje soiva. Uzroci: fizika dejstva (povreda, toplota, hladnoa, elektrina struja, rendgenski zraci, radioaktivna zraenja - atomska bomba), hemijska dejstva (dinitrofenol, kauzoma, sideroza, halkoza), dijabetes, tetanija, miotonija. Terapija svih katarakti je operativna. catgut, ketgut, konac za hirurki av. Spravlja se od osuenog tankog creva

cathepsin koe poto se odstrane serozni i mukozni sloj, a za upredanje konca ostaje submukozni sloj, koji se sterilise; formaldehidski c., ketgut impregnisan rastvorom formaldehida kuvanjem u alkohol-formalinskom rastvoru; hromirani c. ketgut pripreman sterilizacijom i impregnacijom hrom-trioksidom, koji mu daje vrstinu pri zatezanju; jod ketgut, ketgut sterilisan u rastvoru jednog dela joda na 100 delova kalijum-jodida; jodohromisani c., ketgut sterilisan u rastvoru joda, kalijum-jodida i kalijum-bihromata; posrebreni c., ketgut impregnisan srebrom, koje mu daje jainu i otpornost. cathepsin, katepsin, proteolitiki enzim u belim krvnim zrncima i elijama organa koji uestvuju u autolizi elija i autodigestiji tkiva. Javlja se naroito posle smrti ivotinja. Sin. endoproteinaza. cauchemar, (fr.) komar, mora, iznenadno nastalo uznemirenje, oseaj guenja ili pritiska, nemotivisani strah pri nastupanju sna ili u toku sna. Moe biti posledica organskih oboljenja srca. Ponekad se javlja u okviru hipohondrikih senzacija u depresiji i neurasteniji. cauda, rep, sueni okrajak duguljastog organa; c. equina, snop korenova spinalnih ivaca (u obliku konjskog repa) koji sadri korenove grudnih i ostalih niih kimenih ivaca. caudalis, repni. caudatus, repat (npr. lobus caudatus, repati reanj). causalgia, kauzalgija, jak bol na povrini koe (najee ake ili stopala) usled povrede ili zapaljenja ivaca. caustica (remedia), jetki lekovi, upotrebljavaju se za unitenje ili odstanjenje zdravog ili obolelog tkiva (bradavice, prekomerne granulacije itd.). Ovakvi lekovi nagrizaju i izjedaju tkiva. Njihovo dejstvo je jako i oni mogu da prodiru i u dubinu. cauter, kauter, sprava za kauterizaciju. V. cauterisatio, galvanokauter, elektrokauter, paquelin. cauterisatio, kauterizacija, razaranje tkiva sagorevanjem, nagrizanjem ili izjedanjem pomou kaustikih sredstava.

cavitas cauterium, kauteri, fizika i hemijska sredstva kojima se u medicini vri nagrizanje i peenje. V. termokauter, elektrokauter, ferrum candens, caustica, corrosio. cave! (lat.), uvaj se! izbegavaj! caverna, kaverna, upljina. cavernostomia, kavernostomija, operacija kojoj je cilj da drenuje upljine apscesa plua. cavernosus, kavernozan, upljikav (npr. corpus cavernosum penis, upljikavo telo polnog uda). cavete! uvajte se! izbegavajte! U receptima oznaava ta treba izbegavati, odnosno ega se treba uvati. cavitas, upljina, duplja, udubljenje (npr. cavitas dentis, zubna upljina; cavitas glenoidalis, zglobna aica na lopatici). Sin. cavum; (stom.) kavitet, upljina u zubu; kavitet, prepariran, obraen kavitet u zubu i pripremljen za restauraciju. Numerikom podelom po Blacku kaviteti po lokalizaciji mogu biti: 1) kaviteti u jamicama i fisurama svih zuba; 2) kaviteti na aproksimalnim povrinama pretkutnjaka i kutnjaka; 3) kaviteti na aproksimalnim povrinama sekutia i onjaka bez oteenja incizalnog ugla; 4) kaviteti na aproksimalnim povrinama sekutia i onjaka s oteenjem incizalnog ugla; 5) kaviteti u gingivalnoj treini svih zuba; 6) atipino lokalizovani kaviteti na karijes imunim povrinama zuba; viepovrinski kaviteti su kaviteti koji ukljuuju vie zubnih povrina; principi preparacije, pravila za obradu kaviteta u zubu pre stavljanja. Po Blacku: 1) otvaranje kaviteta s preventivnom ekstenzijom (obezbeenje pristupa karioznoj leziji i ukljuivanje svih predilekcionih mesta za irenje karioznog procesa); 2) oblik otpora kaviteta (obezbeenje dovoljnog prostora vodei rauna da se ne oslabe preostali delovi zuba, kako bi restaurisani zub izdrao pritisak vakanja pri okluziji i artikulaciji); 3) oblik retencije kaviteta (obezbeenje stabilnosti); 4) oblik olakanja (obezbeenje pristupa kavitetu kako bi mogli biti izvreni svi ostali principi to-

127

cavum
kom preparacije); 5) potpuno uklanjanje svih karioznih masa i kariozno promenjenih tkiva; 6) obrada rubova kaviteta (uklanjanje svih podlivenih prizama glei i zakoavanje preostalih, zavisno od lokalizacije i vrste); 7) ienje kaviteta (temeljno ispiranje kaviteta mlazom mlake vode, dezinfekcija sa 0,5% Sol. Chloramini i 3% Sol. Hydrogenii peroxydati i suenje vatom, ili mlazom mlakog vazduha). cavum, upljina, duplja; c. abdominis, trbuna duplja; c. articulare, zglobna duplja, v. articulatio; c. coronae dentis, upljina u kruninom delu zuba ispunjena koronarnom pulpom; c. dentis, upljina u zubu ispunjena zubnom pulpom i okruena dentinom; c. Douglasi, Douglasov pag, prostor izmeu materice i marnog creva, obloen trbunom maramicom; v. excavatio rectoutenna; c. epidurale, epiduralni prostor izmeu zidova kimenog kanala i tvrde modanice kimene modine; c. laryngis, grkljanska duplja, podeljena glasnim icama na tri sprata (gornji, srednji i donji); c. mediastinale, medijastinum, sredogrue, srednji deo grudne duplje; c. nai, nosna duplja, na zadnjem zidu ima dva otvora (choanae) kojima je u vezi s dupljom drela; c. oris, usna duplja, poetni deo cevi za varenje, sastoji se od dva dela, prednjeg (predvorja) i zadnjeg (prave usne duplje). Zadnji zid predstavlja drelno suenje preko koga je usna duplja u vezi s dupljom drela; oris proprium, usna duplja u uem smislu reci. Deo usta ogranien napred i sa strane zubnim lukovima i desnima, a pozadi drelnim suenjem (isthmus faucium); c. pectoris, grudna duplja, deo upljine grudnog koa iznad preage; c. pelvis, karlina duplja; c. peritonei, peritonealna duplja; c. pharyngis, duplja drela, sastoji se od tri sprata koji su u vezi s nosnom dupljom preko hoana i s usnom dupljom preko drelnog suenja: c. pleurae, pleuralna duplja koja predstavlja bezvazduni prostor izmeu zidnog i drobovnog lista plune maramice; c. radicis dentis, kanal ko-

cefalini
rena zuba ispunjen radikularnom pulpom; c. subarachnoidale, subarahnoidni prostor izmeu pauinaste i meke modanice, ispunjen tenou (liquor cerebrospinalis); c. thoracis, upljina grudnog koa, podeljena prea-gom na grudnu i trbunu duplju; c. tympani, bubanjska duplja se razvija od 1. krnog useka, koji u prvo vreme predstavlja iroku i spljotenu kesu. Za sve vreme fetalnog ivota bubanjska duplja je. ispunjena ukastom bistrom tenou, koja po roenju nestaje i zamenjuje se vazduhom. Spoljanji kraj duplje je u vezi sa zastornom bubanjskom opnom; v. auris; c. uteri, materi-na duplja. cavus, upalj (npr. vena cava superior, gornja uplja vena). Cecilova operacija, v. operacija. cecosigmoidostomia, cekosigmoidosto-mija, operativno stvaranje otvora komunikacije cekuma sa sigmoidnim kolonom; vri se obino radi zaobilaenja prepreke (najee karcinoma) na nekom segmentu kolona izmeu cekuma i sigmoidnog kolona. cecostomia, cekostomija, operacija kojom se stvara otvor na cekumu koji se fiksira za stvoreni otvor na trbunom zidu; cekostomija slui za pranjenje crevnog sadraja kroz ovakav vetaki, neprirodni mar. cecus (caecus), lep, zadniven (npr., cecum, slepo crevo). cefaelin, alkaloid iz korena brazilskog drveta Uragoga Ipecacuanha, vrlo slian emetinu (i hemijski i po dejstvu). cefaleksin, polusintetski antibiotik, proizvod dobiven dodavanjem razliitih bonih nizova aktivnom jezgru cefalosporina C(7-aminocefalosporanska kiselina); po antibakterijskom spektru, priblino slian cefalotinu. cefalini, glicerofosfatidi sastavljeni od fosfatidne kiseline i jednog aminoalko-hola. Fosfatidna kiselina sastoji se od glicerola u kome je jedna primarna i sekundarna alkoholna grupa estarski vezana za masne kiseline, a jedna primarna alkoholna grupa estarski vezana za fosfornu kiselinu. Kada se aminoalko-

128

cefaloglicin
hol estarski vee za fosfatidnu kiselinu nastaje cefalin. Ako je u cefalinu etanolamin on se naziva fosfatidil-etanolamin, a ako sadri serin naziva se fosfatidil-serin. Cefalini se nalaze u mozgu, nervnom tkivu i umancetu jajeta. cefaloglicin, polusintetski antibiotik, proizvod dobiven dodavanjem razliitih bonih nizova aktivnom jezgru cefalosporina C (7-aminocefalosporinska kiselina); u pogledu antibakterijskog dejstva slabiji od cefalotina. cefaloridin, polusintetski antibiotik, dobiven dodavanjem razliitih bonih nizova aktivnom jezgru cefalosporina C(7-aminocefalosporinska kiselina); u pogledu antibakterijskog dejstva slian cefalotinu. cefalosporini, antibiotici izolovani iz gljivice Cephalosporium acremonium, cefalosporin P, cefalosporin N i cefalosporin C. cefalotin, polusintetski antibiotik dobiven dodavanjem razliitih bonih nizova aktivnom jezgru cefalosporina (7aminocefalosporinska kiselina) de-luje kako na gram-pozitivne tako i na gramnegativne mikroorganizme. cellulitis, celulitis, prostrano zapaljenje rastresitog vezivnog tkiva, bez zagnojavanja. cellulitis orbitae, v. orbita. Cellulosum ligni depuratum, celulozna vata; oficinalna prema naoj farmakopeji. elom, duplja koja nastaje cepanjem mezoderma van granica embrionog polja, to dovodi do stvaranja spoljanjeg (egzocelom) i unutranjeg celoma (intraembrionalni elom). U sisara spoljanji elom se iri ukoliko se pupana kesa smanjuje, ali se, zatim, naglim i sve veim porastom amnionske duplje smanjuje, dok potpuno ne iezne priljubljivanjem amniona uz horion. Ostaje samo unutranji elom iji odnos prema organima grudne i trbune duplje dovodi do stvaranja opornjaka. celomacija, dvolisni stadijum, postaje mezenhimula pojavom treeg lista, mezoderma, u kome se javlja sekundarna

cement
telesna duplja, elom. U sisara dvolisni stadijum se tesno vezuje za pojavu mezoderma tako da se granice gastrulacije u celomacije pretapaju jedna u drugu. Mezoderm u sisara proistie iz primitivne trake pre nego to se izdvojio svitnjak iz prvobitnog endoderma. U njih se on protee izvan vanembrionog polja. Zadnji zaetak (peristomni) se prvo razvija, njegovi kljunovi se stanjuju i rastu unapred. U tim kljunovima se pojavljuje primitivna perikardna duplja. Prednji zaetak mezoderma je smeten u glavenom nastavku. Evolucija tako postalog mezoderma ini da se on proiruje na elo vanembriono polje, sem iznad glavenog kraja embriona (proamnion). U daljem razvoju, on se resorbuje iznad i ispod embrionog polja (idrelna opna, odn. marna opna). celer, v. pulsus celer. celijana bolest, v. bolest. celularna ili sesilna antitela, antitela fiksirana na elije tkiva i organa. Kad sesilna antitela reaguju s homologim antigenom, dolazi do reakcije antigen-antiteIo na povrini raznih elija, jer su antitela za njih fiksirana. Ta reakcija antigen-antitelo dovodi do oslobaanja supstancija za organizam tetnih i do oteenja elija. celularni imunitet, stanje specifine otpornosti koje organizmu obezbeuju razne elije. Uloga ovih elija je dvojaka: fagocituju mikroorganizme i formiraju antitela. celuloid, vrsta masa dobivena iz nitroceluloze i kamfora. Rastvara se u acetonu. Slui za izradu lakova, filmova, karata itd. celuloza, polisaharid, poliglukoza sastavljena od ogromnog broja molekula glukoze meusobno vezanih beta-glikozidnom vezom (CeHioOs). Celuloza slui kao mehanika graa biljke. Ona je najraireniji ugljeni hidrat u prirodi. Celuloza se* u digestivnom traktu ne degraduje i stoga nema hranljivu vrednost. cement (stom.), materijal koji slui povezivanje fiksnih zamena za prirodne zube, izradu privremenih zubnih plom-

9 Medicinski leksikon

129

cementiculus
bi, prekrivanje pulpe zuba kao podloga raznim vrstama zubnih plombi i za punjenje kanala korena; bakarni c., slian je po hemijskom sastavu cinkfosfatnom cementu. Ranije se koristio za privremeno zatvaranje kaviteta zuba u dece. Danas se retko koristi zbog toksikog delovanja na pulpu zuba; polycarboxylatni c., sastavljen od cink-oksida i vodenog rastvora poliakrilne kiseline. Dobro prianja za gle i dentin, ali ne za stomatoloki porculan, akrilat i zlatne legure; silikatni c., prah pulverizovanog stakla koji sadri magnezijum, fluor, kalcijum, natrijum i fosfor. Vei procenat fluora obezbeuje mu antikariogeno dejstvo. Tenost sadri vodeni rastvor fosforne kiseline i soli aluminijuma ili cinka. Koristi se za zamenu oteenog tkiva prednjih zuba zbog estetskih svojstava; cink oxid-eugenol c., slui za privremeno zatvaranje kaviteta u zubu i fiksiranje privremenih fiksnih nadoknada za prirodne zube; cink phosphatni c., prah kalciniranog cink-oksida i magnezijum-oksida. Tenost sadri fosfornu kiselinu i soli aluminijuma ili cinka. Slui za cementiranje fiksnih nadoknada za zubno tkivo i za privremene plombe; cink silico-phosphatni c., kombinacija silikatnog i cink-fosfatnog cementa. Slui za privremene plombe i cementiranje fiksnih zubnih zamena i ortodonskih prstenova. Pokazuje antikariogeni efekat usled prisustva fluora. cementiculus, cementikul, kalcifikovano telace u ozublju. Moe biti slobodan, priljubljen ili ugraen u cement zuba. cementiranje (stom.), povezivanje fiksnih zamena umesto zuba pomou cementnog materijala. Po stvrdnjavanju ostvaruje mehaniku vezu izmeu fiksne zamene i zubnog tkiva. cementni film (stom.), sloj stvrdnutog cementnog materijala izmeu fiksne zamene i zubnog tkiva. Debljina cementnog filma treba da bude to manja, oko 20 Mm. cementoblastus, elija ovalnog oblika sa protoplazmatikim produecima, koja uestvuje u stvaranju cementa zuba. Po130

centar
seduje sve ultrastrukturne odlike elija koje sintetizuju proteine i proteinsko -polisaharidne komplekse. V. cementocytus. cementociti, elije zuba koje su sposobne da stvaraju cement i koje postaju cementoblasti. cementoclasia, cementoklazija, razgradnja cementa cementoklastima. cementoclastus, cementoklast, elija koja vri razgradnju cementa. cementocytus, ovalna elija u lakuni cementa zuba. Protoplazmatiki produeci ove elije u veem broju pruaju se prema periodoncijumu korena zuba. Citoloke karakteristike su veoma sline cementoblastu. V. cementoblastus. cementogenesis, razvoj i stvaranje cementa korena zuba. cemento-glena granica, odvaja cement korena zuba od glei krunice zuba. Deo zuba koronarno od ove linije ini anatomsku krunicu zuba, a deo apikalno od nje ini anatomski koren zuba. cementoid, tanak sloj nekalcifikovanog cementa koji prekriva cement korena zuba. Na njegovoj povrini nalaze se cementoblasti. V. cementum. cementoplastus, upljina u celularnom cementu koja sadri cementocit. Sin. lacuna cementi. centar, sredite, sredina taka nekog tela; ejakulacioni c., centri u donjem kraju kimene modine, sedite impulsa za ejakulaciju. Ima ih 2: gornji (slabinski, C. Ej. L.) koji odgovara na psihogene nadraaje; donji (sakralni, u gornjem delu sakralnog segmenta), koji prima periferne nadraaje; medicinski c., opti pojam za skup bolnikih (bolniki c.), nastavnih ili naunomedicinskih ustanova koje se nalaze u jednom mestu i obino su pod jedinstvenim rukovodstvom; modani c., precizno lokalizovana mesta u mozgu ijim su sloenim radom pokretanjem deponovanih obrazaca odreene mnoge aktivnosti organizma; nervni c., skup nervnih elija koje upravljaju nekom odreenom funkcijom organizma. DeIe se na kortikalne i supkortikalne. Kortikalni

centar (svesni) c. lokalizovani su u kori velikog mozga, a supkortikalni (nesvesni, refleksni) smeteni su u kimenoj i izduenoj modini (prosti, nii c.) i u modanom stablu, malom mozgu i supkortikalnim sivim masama (vii c.); c. polnog nagona, od najveeg je znaaja odnos vegetativnog podbreja (hypotalamusa) i hipofize, kao motora seksualne funkcije. Hipotalamus po nekim autorima (Spatz) predstavlja seksualni centar, a neki ga proglaavaju za diencefalnu lezdu (Scharrer, Bargman). R. Collin tvrdi da postoji dvojaki vid inkretogene funkcije: hemokrini i neurokrini; refleksni c., mesto na kome se nadraajima s aferentnog kraka izazivaju impulsi koji se prenose eferentnim krakom refleksnog luka. Lokalizovani su u razliitim delovima centralnog nervnog sistema: kimenoj izduenoj modini, ponsu meumozgu i dr. V. synapsis, refleksni luk; Spatzov seksualni c., trofiki centar u ventromedijalnom polju sivog hipotalamusnog breuljka; vazomotorni c., nervni c. smeten obostrano u retikularnoj supstanciji donje treine ponsa i gornje dve treine izduene modine, iji su gornji i boni delovi stalno tonusno aktivni. Morfoloki i funkciono, vazomotorni c. sastavljen je od ekscitacijskog (bilateralnog) dela koji moe suziti krvne sudove i inhibicijskog (medijalnog) dela koji spreava suavanje krvnih sudova i tako dovodi do njihovog proirenja. Vazomotorni c. ne regulie samo irinu krvnih sudova (a time i krvni pritisak) nego preko simpatikih vlakana (lateralni deo) i preko vagusa (medijalni deo) utie na aktivnost srca; c. za disanje, nairoko razasut skup neurona obostrano smeten u podruju retikularne supstancije izduene modine i ponsa, sloene funkcione strukture, mehanizmom dvostrukog oscilacijskog sistema. Iz ovog centra vri se oivavanje disajnih miia i reguliu se disajni pokreti; c. za govor, neophodan za funkciju govora, smeten je u oblasti kore velikog mozga. Motorni c. za govor nalazi se u denjaka u levoj hemisferi u
9*

centralna dogma pars opercularis eonog renja (tzv. Brokin c.), a senzoriki c. za g. smeten je u gornjoj slepoonoj vijuzi (tzv. Wernickeov c.). V. aphasia; c. za miris, kortikalni c. koji se nalazi u prednjem delu vijuge zvane hippocampus (uncus gyri parahippocampalis i gyrus dentatus) kore velikog mozga; primarni mirisni c. nalaze se u mirisnoj kvrici u prednjoj rupiastoj supstanciji velikog mozga; refleksni mirisni centri nalaze se u medumozgu (bradaviasto telo i habenularno jedro) i u srednjem mozgu; c. za sluh, primarni ili elementarni centar, nalazi se u kori gornje slepoone vijuge velikog mozga. Vii centri psihoakustiki, nalaze se oko primarnog c. u kori slepoonog renja hemisfere mozga; c. za toplotu, nervni centar u hipotalamusu koji regulie proizvodnju toplote u organizmu i njeno odavanje (termoregulacioni c.); c. za ukus, nalazi se na bazi postcentralne vijuge. Za ukus ne postoji zasebno kortikalno projekciono podruje, ve je smeten u onom delu postcentralnog girusa koji slui konom oseaju iz podruja lica; vitalni c., grupa centra smetenih u modanom stablu koji reguliu rad osobito vanih organa: rad srca, disanje i dr. Centauru minoris herba, v. herba. centralan, v. centralis. centralis, centralan, sredini. Centralna bolnica Vrhovnog taba NOVJ, najvea sanitetska ustanova u NOR-u ija je namena bila zbrinjavanje povredenih i obolelih (p/o) iz jedinica pod neposrednom komandom VS-a; njen kapacitet je varirao (700-4.000 p/o), prema situaciji; na slobodnoj teritoriji je bila organizovana na konvencionalan nain, a u pokretu po eelonima na osnovu pokretljivosti p/o; povremeno bi se i rasformirala i tada bi se p/o rasporedili u matine jedinice. Funkcionisala je dotle dokle su stvoreni povoljniji uslovi z evakuaciju p/o u saveznike bolnice ili na osloboenu teritoriju nae zemlje^ centralna dogma, osnovno tumaenje meusobnih odnosa DNK, RNK i proteina; po njemu DNK slui kao kalup

131

centralna pneumonija kako za sopstvenu replikaciju tako i za sintezu RNK, koja sa svoje strane predstavlja kalup za sintezu proteina. centralna pneumonija, v. pneumonia. centralni limfocitni organi, v. primarni limfocitni organi. centralni nadraaj, v. nadraaj, stimulus. centralni nervni sistem, systema nervosurn centrale, obuhvata: veliki mozak, mali mozak i kimenu modinu. V. nervni sistem. centralni vid, v. visus. centralni zrak (CZ), osovina rendgenske zrane kupe, v. rendgenski snop. centralno gledanje, v. visus. centri mozga, v. cerebrum, cortex,, centar. centrifuga, ureaj koji slui za izlaganje astronauta silama ubrzanja koje ga oekuju u toku lansiranja i povratka. Ona se koristi kako za selekciju astronauta, tako i za trening radi upoznavanja sa stresogenim delovanjem sila ubrzanja. Na centrifugi se mogu simulirati i vrsta i veliina ubrzanja koje kosmonaut doivljava u toku kosmikog leta. Prvenstveno se kosmonaut izlae transverzalnim ubrzanjima i do 15 g. Centrifuga se koristi takoe za ispitivanje materijala u pogledu njihove izdrljivosti prema silama ubrzanja. Savremene centrifuge su snabdevene barokomorom u kojoj se nalazi vibraciona platforma i generator buke. U ovakvim centrifugama mogue je simulirati skoro sve faktore kosmikog leta, izuzev besteinskog stanja. centrifugalni ivci, v. nervus. centrifugovanje, vri se pomou centrifuga na osnovu dejstva centrifugalne sile. Centrifugovanjem se odvajaju vrste supstancije suspendovane u tenosti. U obinim centrifugama s oko 1000 obrtaja u minutu sedimentacija moe biti oko 1000 puta bra nego pri stajanju suspenzije. Pomou ultracentrifuga s preko 100.000 obrtaja u minutu, mogu se dobiti centrifugalne sile koje i milion puta prevazilaze zemljinu teu. centriol, jedna od dve sitne elijske tvorevine, smeten neposredno uz jedro, koja se u metafazi postavlja na pol elije i u kojoj se stiu vlakna deobnog vretena. centripetalni nervi, v. nervus. 132

cephalalgia centromera, sueni deo hromosoma koji ga deli na dva kraka. U profazi i metafazi elijske deobe centromera povezuju dve hromatide. Za centromeru se privruju vlakna deobnog vretena i u anafazi mitoze i mejoze II dolazi do njenog uzdunog cepanja i potpunog odvajanja hromatida. Sin. kinetochora. centroterapija, nain leenja polne nemoi mukarca u vidu ovlane kauterizacije glave donje nosne koljke. Rezultati su izvanredni u leenju prevremene ejakulacije. cenzura, u psihoanalitikoj teoriji delatnost kontrolisanja psihikih sadraja koji iz podsvesnog dela psihe prodiru u svest. Ako neki predstavnik instinkta, neka instinktivna tenja, dopirui u svest, izaziva konflikt s drutvenim obiajima ili strah, tome se suprotstavlja cenzura i vraa takav sadraj natrag u podsvesno (potiskuje ga). Cenzura moe takvu nagonsku tenju i pustiti u svest, ali tek poto je tako deformie da se vie ne moe poznati. Koje e instiktivne tenje odnosno njihovi predstavnici moi da iz nesvesnog prodru u svest, ne izazivajui strah, odluuje cenzura. Cenzuru vri nad-ja - predstavnik roditelja odnosno vaspitaa, tj. onog koji diktuje moralni stav, deli ono to je doputeno initi od onog to nije doputeno. cephalaea, glavobolja. V. cephalalgia. cephalalgia, cefalalgija, glavobolja, vrlo est simptom oboljenja glave ili i drugih organa i sistema. Mogu se razlikovati: organska i funkciona glavobolja. Organska glavobolja moe biti primarna i sekundarna. Primarna glavobolja su migrena i histaminska glavobolja. Sekundarna glavobolja moe postojati u oboljenjima glave i u drugim oboljenjima. Glavobolje u oboljenjima glave su cephalaea myalgica, u meningitisu, u tumoru, apscesu ili zbog prisustva parazita u mozgu, u traumi glave i sifilisu. Glavobolje u drugim oboljenjima su glavobolje u arterijskoj hipertenziji, u oboljenjima bubrega, jetre, krvi i drugih organa. Funkcione glavobolje su cephalaea neurotica; histaminska c., nastupi gla-

cephalicus vobolje praeni crvenilom lica i luenjem iz nosa usled lokalnog oslobaanja histamina - vrsta migrene; c. postcommotionalis i glavobolja kod tzv. fukcionih duevnih bolesti i u neuralgijama V i IX modanog creva. cephalicus, glavni, glaveni, koji pripada glavi (npr. v, cephalica, spoljna vena ruke). cephalothoracopagus, dvoguba nakaza s natpupanim spojem po celoj liniji (glavom, grudima). cepivo, v. vakcina. c e pijenje, v. vakcinacija. Cera alba, beli vosak, dobiven beljenjem utog voska na suncu. Slui u iste svrhe kao i uti vosak. Cera flava, uti vosak, preien prirodni vosak dobiven topljenjem saa pela radilica (Apis mellifica). Sastoji se od miricina (smese miricil-palmitata i alkohola miricila), cerina (ili cerotinske kiseline) i ceroleina, koji je verovatno smesa masnih kiselina. Slui za izradu raznih lekovitih masti i pasta, kojima daje vrstinu. ceratus, votan. cerclage, (fr.) opasivanje, opivanje, akuerska intervencija kojom se spreava spontani pobaaj na vrlo jednostavan nain. Zapaeno je da vrlo veliki broj spontanih pobaaja nastupi usled insuficijencije unutranjeg ua materice. Ta slabost grlia dolazi do izraaja u drugoj polovini trudnoe i uzrok je veine habitualnih pobaaja. Da se izbegne slabost grlia u kritinim mesecirna, tj. u drugoj polovini trudnoe, u prvoj treini gravidnosti u visini unutranjih materinih usta vri se kruno opivanje najlonskim koncem i na taj nain se otklanja slabost grlia, te se trudnoa dovede do kraja. Ovom se metodom postie znatno smanjenje spontanih habitualnih pobaaja; (oft.) cirkularna operacija protiv ablacije retine, pri kojoj se primenjuju materijali biolokog porekla. Danas se sve ee koriste razne vetake plastine materije. Metoda je novija i njome se postie uspeh i u veoma nepovoljnim sluajevima; (hir.), operacija pri prelomu patele. Sastoji se u pro-

cerebrum vlaenju metalne ice oko patele, kojom se pribliuju fragmenti preloma i time omogui stvaranje kalusa. cerebelaran, v. cerebellaris. cerebellaris, cerebelaran, koji se odnosi na mali malomodani. cerebellum, mali mozak, nalazi se u zadnjem delu lubanjske duplje, ispod velikog mozga, iza mosta i izduene modine. Sastoji se od srednjeg dela, crva (vermis) i dve bone hemisfere. Njegovu sivu masu sainjavaju izbrazdana kora na povrini i etiri jedra u dubini bele mase. On je centar za odravanje ravnotee, koordinaciju pokreta i raspodelu miinog tonusa. cerebralna kriza, v. crisis. cerebralna modana oduzetost, v. Littleova bolest (pod bolest). cerebralna paraliza (stom.) nicanje zuba kasni, zubi niu neuobiajenim redosledom, brzo dolazi do abrazije i na mlenim i na stalnim zubima; este su nepravilnosti zagriaja i poloaja pojedinih zuba; ponekad se viaju i nepravilnosti kostiju lubanje i lica. cerebralni, modani. cerebrospinalna scintigrafija, v. scintigrafija. cerebrospinalna tenost, v. liquor cerebrospinalis. cerebrospinalni, koji se odnosi na mozak i kimenu modinu, npr. c.s. sifilis, cerebrospinalni meningitis, v. meningitis. cerebrospinalni pritisak, v. pritisak. cerebrozidi, spadaju u sloene lipide sastavljene od sfingozina (dvohidroksilni nezasieni aminoalkohol), od glukoze ili galaktoze i od lignocerinske kiseline (via masna zasiena kiselina sa 24C-atoma u nizu). U cerebrozidu je primarna alkoholna grupa sfingozina vezana poluacetnom vezom za Ci-heksoze, aminogrupa je vezana amidskom vezom s lignocerinskom kiselinom. Cerebrozidi se nalaze u centralnom nervnom sistemu i elijskim membranama. cerebrum, mozak u uem smislu. DeIi se na srednji mozak (mesencephalon), meumozak (diencephalon) i veliki mozak (telencephalon). Srednji mozak povezu133

cerezin
je meumozak s modanim mostom. Meumozak sainjavaju: III modana komora (ventriculus III) dva breuljka (thalamus) i podbreje (hypothalamus). Gornju i bone strane meumozga potpuno pokrivaju polutke velikog mozga. Veliki mozak (telencephalon) sastoji se od dve polutke, spojene komisurama uljevitog tela (corpus callosum) i svodovima (fornix). Svaka polutka ima centralnu upljinu, tzv. bonu komoru (ventriculus lateralis) i etiri renja: eoni (lobus frontalis), temeni (lobus parietalis), slepooni (lobus temporalis) i potiljani (lobus occipitalis)1. cerezin, paraffinum solidum (stom.) slui kao dodatak pri spravljanju voskova koji se upotrebljavaju u zubnom lekarstvu. cerium, cer, Ce, hemijski element, metal. Spada u grupu lantanoida. cerumen, usni maz ili slih. Izluuje se u nekih ljudi u veoj meri ili se pri pranju uteruje preduboko u sluni hodnik. Usled toga moe da doe do potpunog zapuenja slunog hodnika s oseajem teke gluvoe, ali se ep moe lako odstraniti ispiranjem slunog hodnika. cervicalis, cervikalan, vratni (npr. vertebra cervicalis, vratni prljen); (stom.) pripada vratu zuba ili se na njega odnosi. cervicitis, zapaljenje sluznice grlia (cervix) materice predstavlja jedno od najeih ginekolokih oboljenja. Nastaje kao posledica povreda u toku poroaja i pobaaja usled ega dolazi do promene anatomskog odnosa grlia, to dovodi do toga da se spoljanje usne ne dodiruju i grli ostaje otvoren. Ovako obnaena sluznica grlia izloena je stalnim hemijskim i mehanikim nadraajima i infekcijama to dovodi do zapaIjenja i kataralnog luenja gnojnog sekreta. cervikalan, v. cervicalis. cervikalna erozija, erozija grlia materice (erosio portionis) posledica je zapaIjenja cervikalne sluznice. Erozija nastaje na taj nain to cilindrini epitel sluznice cerviksa bujanjem prelazi preko ivice spoljanjih usana materice, potiskuje ploasti epitel grlia tako da se sad 134

chalazion
mesto normalnog ploastog nalazi cilindrian epitel (erosio simplex). Povrina koju zauzima cilindrini epitel vidi se i makroskopski jer svojom jako crvenom bojom odudara od normalnog ploastog epiteta cerviksa; erosio vera, predstavlja pravu eroziju nastalu usled zapaIjenja kada je pored razaranja ploastog epitela dolo i do razaranja tkiva koje se ispod epitela nalazi tako da to ne predstavlja samo defekt epitela, ve pravu ulceraciju. V. erosio portionis. cervikalni, vratni, prema vratu zuba.

cervikalni katar, v. cervicitis.

cervikoopturatorna linija, v. linija Menard-Shentonova. cervix, cerviks, vrat; c. uteri, vrat materice, iji je donji deo grli (portio vaginalis) uvuen u vaginu; c. dentis, v. collum dent is. Cestoes, cestodi, klasa parazitskih crva iz kola pljosnatih crva (Plathelminthes). U obinom govoru se nazivaju pantljiare, trakavice, ojaelice itd. cetanolum, cetanol, smesa viih alkohola, preteno cetil-alkohola; prema naoj farmakopeji jedna od oficinalnih podloga za lekovite masti.

cetil-dimetil-benzil-amonijum-hlorid, deterdent. cetil-piridinijum-hlorid, deterdent.

cetonuria, ketonurija, prisustvo ketonskih tela (aceton, acetosiretna i betaoksibuterna kiselina) sree se u mokrai; pri poremeaju metabolizma ugljenih hidrata (diabetes mellitus), gladovanju, prekomernom unoenju masti i dugotrajnom miinom radu. cetostearolum (cetostearol), smea podjednakih delova viih alkohola (cetanoIa i stearilnog alkohola); prema naoj farmakopeji jedna od oficinalnih podloga za lekovite masti. cetosuria, ketozurija, prisustvo ketonskih tela u mokrai. Cetrimonii bromidum, cetrimonijumbromid, deterdent, oficinalan prema naoj farmakopeji. chalazion, halazion, okruglasta bezbolna, jasno ograniena oteenost kapka. Hronino zapaljenje Meibomovih lezda u tarzusu oka.

chalcosis chalcosis, halkoza, usled prisustva intrao kularnih stranih tela koja sadre bakar dolazi do proimanja unutranjosti oka solima bakra, koji se razlaze pod dejstvom tenosti oka. Dolazi do promena u ronjai, duici, soivu i mrenjai, odnosno, na kraju, do gubitka funkcije oka. chalodermia, halodermija, uroena ili steena mutavost koe usled nedostatka elastinih vlakana. Koa se bora u vidu sitnih, oputenih nabora. Sin. dermatochdlasis. Chamomillae flos, cvet domae biljke Matricaria chamomilla, titrica. Upotrebljava se kao antiflogistiko i karminativno sredstvo, obino u obliku oparka. chancre, (fr.) ankr, defekt koe ili sluznice koji se pojavljuje na mestu inokulacije prouzrokovaa kao primarna promena pri venerikim i drugim infektivnim oboljenjima (sifilis, tuberkuloza, meki ankr i dr.); eh. mixte (fr.), v. ulcus mixturn; eh. moux (fr.), v. ulcus molle; eh. tuherculeux (fr.), tuberkulozni ankr, primarna ozleda na koi zdravih osoba izazvana sluajnom inokulacijom bacila tuberkuloze. Sifilisni ankr je u vidu okruglaste ulceracije epitela, podrivenih ivica i vrstog dna. Bezbolna je, a na dnu se nalazi vlana povrina iz koje se minimalnim grebanjem moe dobiti sadraj s uzronikom. Sifilisni ankr je bezbolan. Charcot-Leydenovi kristali, kristali u ispljuvku bolesnika od bronhijalne astme. Charcotov zglob, v. articulatio. Charlesov zakon (Gay-Lussacov zakon), pri konstantnom pritisku odreene koliine gasa, zapremina gasa se poveava direktno proporcionalno povienju temperature. Charrijereov mera, metalna ploa sa skalom u vidu otvora, od kojih prvi ima prenik od 1/3 mm, a svaki sledei 1/3 mm vie sve do l cm. Slui za odreivanje debljine katetara, buija itd. charta, hartija, u medicini se ovako naziva hartija natopljena nekom materijom ili prevuena nekim lekom; eh. amylacea,

cheilognathopalatoschisis kapsula od kroba, koja slui za uzimanje lekova neprijatnog ukusa ili onih koji mogu prouzrokovati neeljena dejstva u ustima; eh. cerata, votana hartija, hartija natopljena voskom. Slui za ekspedovanje malih koliina lekovitih masti; eh. sinapisata, hartija sa slaicom, hartija obloena branom od semena crne slaice. V. rubejacientia, vesicantia. Chauffard-Stillov sindrom, v. sindrom. Chaulmoogra, kiselina, nezasiena masna kiselina iz Oleum Chaulmoograe. Jedan je od aktivnih sastojaka ovog ulja, koje se upotrebljava za leenje lepre (gube). Chediak-Higashijev sindrom, v. sindrom. cheilitis, heilitis, zapaljenjski proces rumenog dela i sluznice usana; c. apostematosa, gnojni heilitis, posledica prodora piogenih koka u tkivo usne, posle povrede ili kao komplikacija drugih heilitisa. Stvorene pustule brzo prskaju, a od sasuenog gnojnog eksudata nastaju kruste. Postoje svi znaci infekcije;'c. climacterica, heilitis u ena u klimakterijumu. Povrinski slojevi epitela usana se pojaano Ijuspaju, a stvaraju se i erozije; c. exfoliativa, eksfolijativni heilitis, Ijuspanje epitela je pojaano a mogu da se stvaraju erozije i ragade praene krvarenjem i stvaranjem hemoragikih krusta; c. glandularis, zapaljenje malih pljuvanih lezda u sluznici usana, nepoznate etiologije. lezde su uveane i intenzivno crvene boje. Ako doe do njihovog zagnojavanja, stvaraju se pustule; c. sollaris allergica, solarni alergijski heilitis, posledica alergije na ultraljubiaste zrake. Usne su znatno uveane. Slian je eksfolijativnom heilitisu; c. venenata, posledica alergije kontaktnog tipa, npr. na sastojke kozmetikih preparata (ru za usne). Pored otoka usana mogu se javiti i mehurii koji brzo prskaju pa se stvaraju kruste. cheilognathopalatoschisis, anomalija razvoja, rascepljenost gornje usne, gornje vilice i nepca praeno smetnjama pri ishrani i govoru. Sin. faux lupinum, vuje zdrelo.
135

cheilognathoprosoposchisis cheilognathoprosoposchisis, heilognatoprozoposhiza, uroeni veliki rascep koji se prua koso nanie po obrazu i zahvata gornju usnu i gornju vilicu. cheilognathoschisis, heilognatoshiza, uroena anomalija razvoja, koja se sastoji od rascepa gornje usne i zubnog nastavka gornje vilice. cheilognathouranoschisis, heilognatouranoshiza. V. cheilognathopalatoschisis. cheiloplastica, heiloplastika, plastika operacija za uklanjanje heiloshize i traumatske lezije usana. cheilorrhaphia, heilorafija, operacija kojom se zaiva usna; hirurka reparacija kongenitalne heiloshize. cheiloschisis, anomalija razvoja, rascep usne (ee gornje). Sin. labium leporinum, zeja usna. chemiotherapia, v. chemotherapia (pod therapia). chemochirurgia, hemohirurgija, razaranje tkiva hemijskim sredstvima; prvobitno je primenjivana za hemijsko fiksiranje gangrenoznog, inficiranog i malignog tkiva, koje se udruuje sa zamrznutim presecima istih u cilju mikroskopske kontrole opsenosti potrebnog odstranjivanja obolelog tkiva ili organa. chemodectoma, hemodektom je neoplazma nastala proliferacijom hemoreceptornih elija i parasimpatikih nerava. Sin. nehromofini paragangliom. chemosis, hemoza, otok bulbarne venjae pri konjunktivitisu, keratitisu, flegmoni orbite, hemijskim povredama oka. Njegovu pojavu omoguava rastresita graa venjae. chemotaxis, hemotaksa, osobina pokretljivih elija (semeglavaca, leukocita, bakterija, praivotinja i dr.) da se upravljaju prema izvoru hemijskog nadraaja (pozitivna h.) ili odbijaju od tog izvora (negativna h.). Npr., semeglavci su pozitivne h. prema alkalnom sekretu materice i jajovoda, a negativne h. prema kiselom sadraju usmine. Prema proizvodima jajne elije (ginogamonima) takoe postoji pozitivan h., to je u skladu i od znaaja za pravilno osemenjivanje i oploenje jajeta; h. leukocita, kretanje 136

Chininum neutrofilnih leukocita prema upalnom podruju, prouzrokovano fazgradnim produktima zapaljenog tkiva (tkivni polisaharidi, kompleks supstancija nazvan komplement ili raznim bakterijskim toksinima). chemotherapia, v. therapia. cherubismus, heruvizam, multilokularna cistina deformacija kostiju vilica sa simetrinim deformisanjem donjeg sprata lica. Zubi su nepravilnog oblika i poloaja, este su hipodoncije s ranim ispadanjem zuba. Javlja se u ranom detinjstvu, napreduje do adolescentnog doba, kada stagnira ili uzmie. Retko porodino oboljenje meu lanovima iste generacije. Cheyne-Stokesovo disanje, v. disanje. Chiari-Fromelov test, v. galactorrhoea. chiasma, ukrtanje u vidu slova X, raskrsnica; (1) c. opticum, optika raskrsnica, ukrtanje pojedinih snopova onih ivaca na bazi velikog mozga; (2) region u kome se u toku profaze prve mejotske deobe ukrtaju hromatide homolognih hromosoma. Hijazma je citoxloka manifestacija crossing-overa i ima izgled slova X. Chievitzov organ, trag pune cejularne vrpce, na kraju neto maljiasto zadebljale u blizini podvilinog kanala. chimera, himera, jedinka ija tkiva sadre elije koje proistiu iz razliitih zigota, iste vrste ili razliitih vrsta. U ljudskoj genetici najpoznatiji je himerizam krvnih grupa, kada u dvojajnih blizanaca intrauterino doe do izmene izvornih elija krvnih loza. Chinacrini hydrochloridum, sintetski spravljen akridinski derivat koji se upotrebljava u leenju malarije. Sin. Mepacrini hydrochloridum. Ch nidinum, hinidin, alkaloid iz kore hibinovog drveta. Smanjuje nadraljivost i usporava sprovoenje nadraaja kroz srani mii. Daje se posle digitalizacije, za popravljanje nepravilnog rada srca. Oficinalan je, prema naoj farmakopeji, u obliku hinidin-sulfata (Chinidini sulfas). Chininum, hinin, alkaloid iz kore raznih vrsta Cinchona (naroito C. succirub-

Chiniofon (um) ra). Svojim gorkim ukusom pojaava sekrecije digestivnog trakta i podstie apetit. H. izaziva najpre prolazno poveanje, a zatim smanjenje apsolutne snage i radne sposobnosti poprenoprugastih miia. Slino deluje i na srani mii. Izaziva kontrakcije glatkih miia, naroito materice, sniava povienu telesnu temperaturu. Hemioterapijsko sredstvo protiv prouzrokovaa malarije. Glavna upotreba je u leenju malarije. Ranije je korien u akuerstvu za pojaavanje poroajnih bolova, kao gorko sredstvo. Retko se koristi kao antipiretik i analgetik. Prema naoj farmakopeji, oficinalan je kao hinin-hlorid (Chinini chloridum). Ostale soli hininsulfat (Chinini sulfas) i hinin-tanat (Chinini tannas). Chiniofon (um), natrijumova so 7-jod S-oksihinolin-S-sulfokiseline. Ima bakteriostatiko dejstvo, upotrebljava se i kao specifino sredstvo u leenju amebne dizenterije. Sin. Yatren. chirarga, hirarga, zajedniki naziv za gihtike promene na prstima ruku. chiropractica, hiropraktika, metod leenja koji se zasniva na shvatanju daje bolest izazvana nenormalnom funkcijom nervnog sistema. Ovaj poremeaj hiropraktika pokuava da ukloni manipulacijama na telu a naroito na kimenom stubu. chirotheca, hiroteka, zavoj koji pokriva aku i prste. chirurgia, v. kirurgija. c h it in, v. hitin. chloasma, hloazma, svetlomrke pigmentne pege na licu u trudnica (eh. gravidarum ili eh. uterinum) i u kaheksiji (eh. cachecticorum). chlor, v. Morum. chloraemia, hloremija, koliina hlorida u plazmi; hyperchloramia, poveanje hlorida u plazmi; hypochloraemia, hipohloremija, smanjenje hlorida u plazmi; normochloraemia, normohloremija, normalne vrednosti hlorida u plazmi. Chloralhydratum, hloral-hidrat, hipnotiko sredstvo s jakim, vieasovnim dejstvom. Daje se protiv raznih greva

chlorophyll (tetanus, eklampsija itd.) obino u obliku klizme, uvek s nekim sluzavim sredstvom da bi se spreilo lokalno nadraajno dejstvo. chlorambucilum, hlorambucil, citostatik iz grupe azotnih plikavaca. chloramin, hloramin, organsko jedinjenje u obliku belog praka, rastvorljivog u vodi, iz koga se u prisustvu organskih materija polako oslobaa hlor i deluje dezinficijentno; u stomatologiji se upotrebljava za rastvaranje putridnih masa u kanalima. Chloramphenicol, hloramfenikol, antibiotik dobiven najpre iz gljivice Streptomyces venezuelae, a zatim i sintetski. Ima irok antibakterijski spektar, ali ga zbog nekih toksikih dejstava (trombocitopenija, agranulocitoza, aplastika anemija i dr.) treba upotrebljavati vrlo oprezno. Glavna upotreba u leenju trbunog tifusa. chloranaemia, v. chlorosis. chlordiazepoxydum (hlordiazepoksid), derivat benzodiazepina, trankilans, oficinalan je prema naoj farmakopeji. chlorhydria, hlorhidrija, prisustvo sone kiseline u eludanom soku; achlorhydria, nedostatak sone kiseline u eludanom soku; hyperchlorhydria, poveane koliine sone kiseline u eludanom soku; hypochlorhydria, smanjene koliine sone kiseline u eludanom soku. Chlorochini phosphas (hlorohin-fosfat), antimalarijsko sredstvo (deluje shizonticidno), Chloroformium, hloroform, trihlor-metan, teka bezbojna tenost, sladunjava ukusa, karakteristina mirisa, koja lako vetri, a ne gori; oficinalan je prema naoj farmakopeji. Spolja se upotrebljava kao sastojak nekog linimenta protiv bolova. Pri udisanju prouzrokuje optu anesteziju, ali za tu svrhu mora biti naroito preien i ne srne sadravati fozgena - Ch. pronarcosi. chlorophyll, hlorofil, biljno zelenilo, hemijski srodan hemu, uvek vezan za nosioce boja tzv. hloroplaste u biljnim elijama. U hlorofilu se, slino hemoglobinu, nalazi prptoporfirin samo bez be137

chloroleucaemia
lanevine. Kao i u hemu hemoglobina nalazi se i u hlorofilu protoporfirin s 4 pirola meusobno vezana i, dok se u hemu nalazi dvovalentno gvoe, u hlorofilu se nalazi dvovalentan magnezijum. Hemijski hlorofil je sloen estar metil-alkohola i fitola (jednohidroksilni visokomolekulski nezasieni alkohol) s komplikovanom dvobaznom kiselinom (hlorofilin). Hlorofil je smea hlorofila A formule C55H72OsN4Mg i hlorofila B formule C55H7oOeN4Mg. Oba hlorofila su zelene boje i mogu se lako hromatografski odvojiti. Uloga hlorofila je da, kao fotosenzibilizator, uticajem sunane svetlosti omoguava u biljkama sintezu ugljenih hidrata iz ugljen-dioksida i vode (hlorofilna asimilacija). Hlorofil se primenjuje u medicini i kozmetici. chloroleucaemia, hloroleukemija, tip akutne mijeloblastne leukemije u koje nema specifinih tumorskih masa na autopsiji, a u koje su organi i telesne tenosti zelenkasto obojeni. chloroma, hlorom, maligni tumor zelenkaste boje koji vodi poreklo od elija kostne sri, uglavnom mijeloblasta. Tumor moe postojati ma u kom organu. Boja dolazi od elijskog enzima mijeloperoksidaze (verdoperoksidaza). Poznat je i kao zeleni kancer. chloropsia, hloropsija, poremeaj u percepciji boja. Osoba s tom anomalijom vidi predmete plavozeleno obojene. V. chromatopsia. chlorosis, hloroza, raniji izraz za anemiju s deficitom gvozda u mladih enskih osoba. V. anaemia. Chlorpromazinum, hlor-promazin, derivat fenotijazina, oficinalan je, prema naoj farmakopeji, u obliku hlor-promazina-hlorida (Chlorpromazini chloridum). Upotrebljava se kao antiemetiko sredstvo, kao psihosedativ u psihomotornom nemiru, za izazivanje hipotermije pre izvesnih operacija, protiv tucanja, u kombinaciji sa analgetikim sredstvima protiv bolova i u pripremi hirurke anestezije. chlorpropamid, hlor-propamid, hemijsko jedinjenje s hipoglikemijskim (v. hy-

cholangiojejunostomia
poglycaemia) svojstvom iz grupe sulfanilurejskih derivata (v. tamo) zbog ega se koristi kao antidijabetik (v. tamo); u naoj zemlji je u irokoj upotrebi pod raznim nazivima (Diabinese, Meldian, Adiaben). Chlortalidonum, hlor-talidon, diuretiko sredstvo. chlorum, hlor, hemijski simbol Cl, hemijski element, nemetal, spada u grupu halogenskih elemenata. Gas utozelene boje, otrog mirisa, drai na kaalj: nadraljivi otrov, dezinficijentno sredstvo, dekolorant. Upotrebljava se u organskoj sintezi, za beljenje tekstila, za hlorinaciju itd., bilo u vodenom rastvoru u obliku hlornog krea ili kao gas. U gasnom stanju upotrebljavao se kao bojni otrov; rezidualni eh., ostatak hlora posle zavrene dezintekcije vode; koliina rezidualnog hlora moe da iznosi 0,1 do 0,3 mg na litar vode. choana, (gr. choana, levak), hoana, paran otvor na zadnjem zidu nosne duplje koju vezuje s gornjim spratom drelne duplje. choc, (fr.), chock (engl.), v. ok. cholaemia, holemija, prisustvo ui ili unih pigmenata u krvi. Ranije izraz koji je oznaavao komu jetre, koji se danas ne upotrebljava. cholagoga, holagogi, lekovi koji pojaavaju oticanje ui u creva. cholangiitis, holangiitis, zapaljenje jednog od unih kanala; c. catarrhalis, nekadanje ime za virusni hepatitis; c. lenta, hronina infekcija unih puteva bez kalkuloze ili zaepljenja tih puteva. cholangiocarcinoma, holangiokarcinoma, maligna neoplazma nastala proliferacijom elija unih kanalia. Javlja se u vidu ukasto-zelenkastih okruglastih vorova. cholangiogastrostdmia, holangiogastrostomija, stvaranje otvora, odnosno stome, hirurkim putem izmeu unog kanala i eluca. Holangiogastrostomija se primenjuje u karcinomu ili stenozi unog kanala posle njegove povrede. cholangiographia, v. holangiografija. cholangiohepatitis, holangiohepatitis, istovremeno zapaljenje i unih puteva,

138

cholangiolitis

choledochotomia

naroito intrahepatikih i jetre. Infekcija najee ima ushodni put. cholangiojejunostomia, holangiojejunostomija, hirurki stvorena spojnica jednog unog kanala s jejunumom; eh. intrahepatica, hirurki stvorena anas tomoza izmeu jednog od intrahepatikih unih kanala i jejunuma. Obe holangiojejunostomije se primenjuju za odvoenje ui zaobilazno u opstrukciji vanjetrenih unih kanala (npr. rak uovoda ili jetrinog voda). cholangiolitis, holangiolitis, zapaljenje sitnih unih kanalia (holangiola) u jetrinom tkivu. chole, (gr.), u. V. fel. cholecystectomia, holecistektomija, hirurka intervencija kojom se otklanja una beika, najee zbog kamenca u njoj i karcinoma na njoj. cholecystendysis, holecistendiza. V. idealna holecistetomija. cholecystis, holecista, uni mehur, v. vesica fellea. cholecystitis, holecistitis, zapaljenje une kesice; c. acuta, c. izazvan zaepljenjem cistikusa, koje moe biti blago, ili dovesti do tekog zapaljenja s gnojenjem i gangrenom zida une kesice; c. chronica, dugotrajni, relativno blag; c. emphysematosa, holecistitis izazvan bakterijama koje stvaraju gas, koji se nalazi u sadraju kesice; c. follicularis, u kojem se stvaraju limfni folikuli u zidu kesice; c. glandularis proliferans, hronini holecistitis u kojem nastaje zadebljanje zida kesice sa stvaranjem kripti koje se mogu pretvoriti u male ciste. cholecystoenterostomia, holecistoenterostomija. V. cholecystojejunostomia. cholecystogastrostomia, holecistogastrostomija, operacijom stvorena komunikacija izmeu une beike i eluca u okluziji d. choledochusa (npr. usled raka glave guterae). cholecystojejunostomia, holecistojejunostomija, operativno stvaranje komunikacije izmeu une kese i jejunuma. Primenjuje se obino u karcinomu glave pankreasa, karcinomu uovoda (choledochusa) ili u stenozi istog posle

povrede. Cilj operacije je da zaobie prepreku na niem segmentu uovoda. Sin. cholecystoenterostomia. cholecystopathia, holecistopatija, opte ime za sve bolesti une kesice. cholecystoptosis, holecistoptoza, spad, sputenost une kesice. cholecystosis, holecistoza, proliferativni odnosno degenerativni proces u sluznici ili podsluznici une kesice koji na holecistografiji pokazuje defekte na periferiji senke une kesice. Mogu biti u vidu holesterol-polipoze, adenomioma ili generalizovane adenomiomatoze (Sinus Rokitanski-Aof). cholecvstostomia, holecistostomija, priivanje ruba vetaki napravljenog otvora na unoj beici za trbuni zid, ime se vetaki stvara una fistula. Za preporuku je u starijih i iznurenih bolesnika umesto radikalne operacije (holecistektomije). cholecystotomia, holecistotomija, otvaranje une beike u cilju vaenja njenog sadraja, posle eh. otvor beike se zaiva; eh. idealis, idealna holecistotomija, otvaranje une kese radi odstranjivanja kamenaca iz nje, emu sleduje ponovno zaivanje nainjenog otvora. Sin. cholecystendysis. choledochitis, holedohitis, zapaljenje unog voda. choledochocele, holedohocela, redak vid uroenog cistikog proirenja uovoda u ijem se zidu nalazi proirenje. choledochoduodenostomia, holedohoduodenostomija, laterolateralna anastomoza izmeu uovoda i duodenuma. Primenjuje se najee posle odstranjivanja unih kamenaca iz uovoda, u sklerozi sfinktera Oddijeve papile i hroninog indurativnog pankreatitisa, koji spreavaju normalno oticanje ui u duodenum. choledocholithiasis, holedoholitijaza, prisustvo kamenaca u glavnom uovodu (holedohusu). choledochoplastica, holedohoplastika, plastika operacija kojom se reparie povreeni uovod. choledochotomia, holedohotomija, otvaranje uovoda operacijom radi odstra139

choledochus
njivanja unih kamenova iz njega i uovoda drenae unih puteva. choledochus (ductus), glavni izvodni kanal ui, uovod. Postaje spajanjem jetrenog kanala, koji izvodi u iz jetre, i kanala unog mehura. Holedohus se uliva u nishodni deo dvanaestopalanog creva, najee s glavnim izvodnim kanalom guterae. cholelithiasis, holelitijaza, stvaranje konkremenata u unoj kesici. Nastaje kao posledi^ca poremeaja metabolizma holesterola, infekcije i staze. choleperitoneum, holeperitoneum, prisustvo ui u trbunoj upljini usjed prskanja unih puteva. Sin. peritonitis biliaris, choleperitonitis. cholera, kolera, akutno crevno oboljenje s povraanjem, s velikim brojem vodenastih stolica, brzom dehidratacijom i hipovolemikim okom. Izaziva Vibrio cholerae, odnosno njegov biotip - El Tor. Karantinsko oboljenje. Fekal-nooralna infekcija i ima endemsko-epidemijski karakter irenja. Inkubacija do 5 dana. Klinika slika moe da varira od lakog enteritisa pa do smrtonosne klasine kolere. Kolerina dijareja je najlaki oblik bolesti i lii na druga crevna oboljenja. Kolerini gastroenteritis se odlikuje povraanjem i velikim brojem obilnih pirinastih stolica. Znaci dehidratacije i kolapsa se pogoravaju svakim satom. Algidni stadijum karakterie 40-50 pirinastih stolica dnevno, te bolesnik moe da izgubi 10% svoje telesne teine. Izraeni su najtei znaci dehidratacije i oka. Bolesnik svestan, ali u krajnjoj prostraciji, bez pokreta, bez glasa, bez turgora koe. Smrt nastupa 2-3. dana bolesti, ukoliko se ne sprovede urgentna rehidratacija i korekcija nastale metabolike acidoze. choleretica, holeretici, lekovi koji pojaavaju stvaranje ui u jetri. cholestasis, holestaza, smetnja ili potpuni' prekid oticanja ui; c. extrahepatica, prekid u oticanju ui kroz vanhepatike une kanale, zbog kalkuloze ili drugih uzroka; c. intrahepatica, prekid oticanja ui kroz intrahepatike une puteve. 140

cholesteroluria
cholesteatoma, holesteatom, (1) tumor mozga koji se razvija iz elija epiderma. Moe da se razvije i u bubanjskoj duplji srednjeg uva (eh. verum cavi tympani), obino za vreme intrauterinog ivota (kongenitalni holesteatom), (2) eh. spurium, nakupljanje odbaenih slojeva epiderma u vidu roastih Ijuspica koje se stvaraju poput listia u lukovici. Nastaje od epiderma koji je iz spoljnjeg slunog hodnika urastao u srednje uvo kroz perforaciju bubanjske opne u toku hroninog gnojnog zapaljenja srednjeg uva. Usled trajnog nakupljanja bez mogunosti eliminacije raste progresivno i razara slepoonu kost u svojoj okolini. cholesterinum, v. cholesterol. cholesterol, holesterol, holesterin, jednohidroksilni nezasieni sekundarni alkohol koji u svom molekulu sadri ciklopentanoperhidrofenantrenski ciklus. Ovakvi alkoholi se nazivaju steroli. Deskriptivni naziv holesterola je A5cholesten-3-ol. Simbol A5 oznaava prisustvo i poloaj dvostruke veze izmeu 5 i 6. C-atoma, a oznaka 3-ol pokazuje prisustvo i orijentaciju hidroksilne (sterolne) grupe u ciklopentanoperhidrofenantrenskoj jezgri. Holesterol je najbogatije zastupljen sterol u ljudskim tkivima i telesnim tenostima. Holesterol u plazimi odraslog oveka iznosi 140-250 mg/100 ml. Od ovog ukupnog 65-75% je esterifikovan, a 25-35% slobodan holesterol. U dece je holesterol znatno nii nego u odraslih. Koncentracija holesterola u odraslih izraena jedinicama SI iznosi 3,36-6,46 mmol/litar. cholesterolaemia, holesterolemija, koliina holesterola u plazmi; hypercholesterolaemia, poveanje holesterola u plazmi; hypocholesterolaemia, smanjenje holesterola u plazmi; porodina hiperholesterolemija, hiperlipoproteinemija tipa II. V. hyperlypoproteinaemia. cholesterolosis, holesteroloza, taloenje holesterola u nenormalnim koliinama u tkivima. cholesteroluria, holesterolurija, prisustvo holesterola u mokrai. Syn. cholesterinuria.

cholin
choUn, holin [HOCH2CE2-N ()], organska kvaternerna amonijum-baza, nalazi se u mozgu, ui i umancetu; uneta u organizam izaziva irenje krvnih sudova i pad krvnog pritiska. Jetra ga koristi za sintezu lecitina. choluria, holurija, prisustvo unih pigmenata u mokrai. chondroblastoma, hondroblastoma, benigni oblik je neoplazma nastala proliferacijom elija hrskavice s pojavom dinovskih elija. Sin. Codman tumor, kalcifikujujui tumor dinovskih elija. chondrodermatitis nodularis chronica helicis Winkler, na pritisak veoma bolni vorii na gornjem polu usne koljke, preteno u starijih mukaraca. chondroma, hondroma, benigna neoplazma nastala proliferacijom elija hrskavice. Najee se javlja na hrskavinim delovima sitnih kostiju ake, stopala i na rebrima, u uzrastu izmeu 20 i 30 godina. Izrataji su kvrgasti i hrskavine konzistencije s pojavom sluzavih delova. chondromyxoiiia, hondromiksoma. V. hondroma. chondrosarcoma, hondrosarkoma, maligna neoplazma nastala umnoavanjem elija koje potiu iz tkiva hrskavice. Makroskopski se ne razlikuje bitnije od hondroma. Chopartov zglob, v. articulatio (a. tarsi transversa). Chopartova egzartikulacija, v. amputatio, desarticulatio. chorioangioma, horioangioma, benigna neoplazma placente (posteljice) nastala umnoavanjem krvnih sudova. Obino su to vorovi 2-3 cm prenika, beliasto-crvenkasti u tkivu placente. chorda, vrpca, struna, nit; eh. dorsalis, svitnjak, kimena vrpca, lena vrpca, osovinska vrpca, izvrat endoblasta gastrule. Protee se od srednjejg mozga do repnog kraja. Kad kimeni stub poinje da se segmentuje, svitnjak dobiva brojaniast izgled. Pri kraju 3. meseca svitnjak se izdeljuje na fragmente: istanjeni delovi se resorbuju u trenutku okotavanja, dok vorovi ostaju u meuprljenskim koturima. esto se tragovi

chorea
svitnjaka odravaju i u odraslog (nuclei pulposi) usred meuprljenskih koturova; eh. tympani, bubanjska vrpca, grana ivca lica koja prolazi ispod sluznice bubanjske opne i, po naputanju bubanjske duplje, spaja se s jezikim ivcem, granom donjoviljnog ivca. Sadri ushodna gustoreceptorna vlakna iz peurkastih kvrica jezika i parasimpatika vlakna za podvilinu i podjezinu pljuvanu lezdu; eh. uteroinguinalis, naziv za okruglu materinu vezu (ligamentum teres); eh. uteroovarica, materino-jajnika veza (ligamentum ovarii proprium). chorditis vocalis, zapaljenje glasnica u toku akutnog ili hroninog zapaljenja grkljana. Veinom se misli na izolovano zapaljenje glasnica u toku hroninog Iaringitisa. Naroito su osetljiva lica, kojima je glasovna funkcija grla preoptereena, ili ona, koja su izloena hemijskim (puenje, alkohol) ili termikim traumama (rad u hladnjaama); monochorditis, hronino zapaljenje samo jedne glasnice, moe da bude posledica tuberkuloznog infiltrata u glasnici. chordoma, hordom je retka neoplazma nastala iz elija ostatka notohorde u gornjem ili donjem kraju kimenog stuba (trtini predeo). ine ga velike svetle elije s vakuolisanom protoplazmom. chordotomia, hordotomija, presecanje senzitivnih puteva za bol u prednjobonoj vrpci kimene modine. Primenjuje se u sluaju bolova u ekstremitetima, naroito u sluaju kauzalgija i fantomskih bolova. chorea, horeja, nervno oboljenje koje se ispoljava nehotinim i nepravilnim naglim pokretima u raznim grupama miia ekstremiteta, glave i lica, a koji se pojaavaju pri uzbuenju i prestaju u snu. Horeatiki pokreti mogu zahvatiti samo jednu polovinu tela (eh. dimidiata, hemichorea). Pokreti mogu biti neobino jaki (folie musculaire, fr.) a mogu i nedostajati (eh. moli, eh. paralytica). U tekim sluajevima horeja moli protie s bolovima, povienom temperaturom, nonim nemirom i delirijumom. Javlja se u kolske dece, naroito enskog

141

choreiformis pola, esto istovremeno s akutnim reumatizmom zglobova. U sutini je horeja moli encefalitis koji ima sklonost ka recidivima. Sin. chorea, c. Sanctis Viti, Sydenhamova horeja; eh. gravidarum, horeja u mladih prvorotki; eh. major, v. hysteria; eh. praehemiplegica et eh. posthemiplegica, horeja koja se javlja u sluajevima modane hemiplegije; eh. chronica progressiva, Huntingtonova horeja, nasledno oboljenje. Poinje izmeu 30. i 45. godine i praeno je psihikim propadanjem. Atrofian mozak pokazuje promene u sivim jezgrima velikog mozga (putamen i nucl. caudatus); eh. Sanctis Viti, v. chorea; h. senilis, staraka horeja. choreiformis, horeiforman, slian horeji, npr. horeiformni pokreti, pokreti slini onima u horeji. V. chorea. choriocarcinoma, horiokarcinoma (horioepiteliom), retka, veoma maligna neoplazma placente u vidu tamnocrvenih vorova. Brzo prodire u krvotok i daje generalizovane metastaze. chorioepithelioma, horioepitelioma. Horiokarcinom u tkivu semenika. Veoma maligna neoplazma s ognjitima nekroze i krvarenja, okruglastog oblika s potiskivanjem okolnog ouvanog tkiva. chorioidea, horioideja, sudovnjaa, opna one jabuice koja se nalazi izmeu mrenjae i beonjae. Bogata je u krvnim sudovima. chorioideremia, horioideremija, nasledna progresivna degeneracija sudovnjae i susednih delova mrenjae. Moe da zahvati velike delove zadnjeg pola onog dna. Uglavnom se javlja u mukaraca. Na kraju dovodi do slepila. chorioiditis, horioiditis, zapaljenje sudovnjae. Obino zahvata i deo mrenjae koji lei iznad zapaljenog dela sudovnjae. Sveza ognjita su sivobeliaste boje, dok su starija bogata pigmentom. Prema poloaju ognjita razlikujemo: eh. centralis, koji zahvata predeo zadnjeg pola onog dna i eh. disseminata, ognjita su razbacana po onom dnu. Uzroci: opta oboljenja kao to su tuberkuloza, sifilis, fokaloze i metastaze. 142

chromaffinoma choriomeningitis lymphocytaria, horiorneningitis limfocitaria, zapaljenje mekih modanica praeno glavoboljom, nagonom na povraanje, povraanjem, ukoenou vrata i prisustvom velikog broja limfocita u likvoru. chorionepithelioma uteri, horionepiteliom, maligni tumor koji se razvija iz epitela horionskih resica ploda (Langhansove elije i sincicijum), a napada organizam majke. Horionepiteliom je jedini maligni tumor koji ne proizlazi iz tkiva obolele osobe, ve nastaje malignom alteracijom tkiva ploda. Najee se javlja posle mole (mola hydatidosa), ali nije iskljuena mogunost maligne alteracije zaostalih delova posteljice po sle normalne trudnoe. Smatra se da decidualna reakcija, koja u normalnoj trudnoi zaustavlja prodiranje horionskih resica, izostaje u horionepiteliomu tako da horionske resice prodiru u zid materice i krvne sudove. Prodiranje ovog malignog tumora vri se putem krvnih sudova ili direktno kroz mii materice i vrlo brzo dolazi do stvaranja metastaza po elom organizmu. Razaranjem materinog tkiva dolazi do obilnih krvarenja, dok prodor tumora kroz materini zid moe dovesti do intraabdominalnog krvarenja. Usled aktivnosti horiona dolazi do visoke koncentracije horiogonadnih hormona to daje jako pozitivne testove na trudnou. chorioretinitis, horioretinitis, zapaljenje sudovnjae i mrenjae. V. chorioiditis, retinitis. choristoma, horistoma, naziv za male grupe elija prednjeg renja hipofize koje se nalaze u zadnjem renju i infundibulumu. Slue i kao naziv za delove tkiva (prebaene) prisutne u vidu neoplazme u drugim tkivima. Christmasov inilac (factor), v. IX inilac koagulacije. V. coagulatio. Christmasova bolest, v. haemophilia. chrom, hrom, Cr, hemijski element, metal. chromaffinoma, hromafinom, zajedniki naziv za neoplazme nastale razmnoavanjem zrelih elija, a koje lie na one iz sri nadbubrene lezde. Mogu nastati

chromatopsia
u sri nadbubrene lezde, okruglaste su, relativno jasno ograniene, utosmee boje, s ponekom cistom, nekrozom ili krvarenjem. Retki su maligni oblici. Hormonalno aktivan daje paroksimalne hipertenzije zbog luenja adrenalina i norepinefrina. chromatopsia, v. chromopsia. chromoblastomycosis, hromoblastomikozis, retka gljivina infekcija sa stvaranjem utog pigmenta. Javlja se u poljoprivrednih radnika izazivajui bradaviasto zapaljenje koe (verukozni dermatitis). chromogen, v. hromogen. chromopsia, hromopsija, izopaena percepcija boja. Bolesniku mogu predmeti izgledati plavi (cyanopsia), zeleni (chloropsia), ljubiasti (ianthinopsia), uti (xanthopsia) ili crveni (erytropsia). U sluaju upotrebe velikih doza digitalisa mogu da se jave svi ovi poremeaji. V. cyanopsia, chloropsia, ianthinopsia, xanthopsia, erytropsia. chronaxia, hronaksija, minimalno vreme potrebno da struja jaine dvostruke reobaze izazove prag nadraenja miia ili ivca. V. reobaza. chrysarobinum, hrizarobin, ut kristalast praak (smea antracenskih derivata), oficinalan je prema naoj farmakopeji. Upotrebljava se u dermatologiji, naroito u psorijazi. chrysiasis, hrizijaza, taloenje soli zlata u tkivima. Nastaje kao posledica dugotrajne upotrebe preparata zlata. V. chrysoderma. chrysoderma, hrizoderma, trajna pigmentacija koe usled taloenja soli zlata. V. chrysiasis.

cijanizacija
chymosinogen, himozinogen, proferment iz koga aktivacijom nastaje himozin. chylopericardium, hiloperikard, prisustvo izlivenog hilusa u upljinu perikard. chylopleura, hilopleura, v. cHylothorax. chylothorax, hilotoraks, prisustvo izlivenog hilusa u pleurskoj upljini. chyluria, hilurija, prisustvo hilusa u mokrai koja dobiva mlean izgled; c. tropia, hilurija izazvana parazitom Wuchereria bancrofti. chymosin, labferment, ferment koji pretvara kazein mleka u parakazein. chymosinogen, himozinogen, proenzim himozina. cicatrectomia, cikatrektomija, isecanje (ekscizija) oiljka. cicatrix, oiljak, vezivno tkivo nastalo obnavljanjem (granulacionog) tkiva, koje nadoknauje defekte posle destruktivnih procesa. cijan, atomska grupa -CN. Dicijan (CN)2, vrlo otrovan gas otrog mirisa. S vodonikom daje cijanovodonik HCN, a s bazama cijanide (cijan-kalijum). cijan-kalijum (kalijunvoijanid), v. Kalii cyanidum. cijanizacija, unitavanje insekata i raznih tetoina, naroito pacova, gasom cijanovodonikom. Ovaj gas se stvara pri obinoj temperaturi isparavanjm cijanovodonine kiseline iz njenih rastvora ili iz vrstih preparata u kojima je ona apsorbovana na infuzorijsku zemlju ili nastaje dejstvom sumporne kiseline na neku so cijanovodonine kiseline. Cijanovodonik je laki od vazduha, ima veliku prodornu snagu i prolazi kroz sve rupice i pukotine u nekoj prostoriji. Bez mirisa je, te mu se u cilju raspoznavanja dodaju razne supstancije. Hemijski, cijanovodonik je indiferentan gas, koji ne oteuje predmete, ne utie na boje i ne menja suvu hranu. Jedino je opasan za masnu hranu, jer sa mastima stvara otrovna jedinjenja nitrile. Cijanovodonik slui za unitavanje gamadi, insekata i tetoina u prostorijama za stanovanje, transportnim sredstvima, brodovima, mlinovima, stovaritima i si. U poljoprivredi se upotrebljava za unitavanje 143

chrysotherapia, v. therapia. Chvostekov znak, v. znak.

chylomicronaemia, hilomikronemija, prisustvo hilomikrona u krvi u toku 4 do 6 meseci posle uzimanja obroka koji sadri masti. chylomicroni, hilomikroni, kapljice sastavljene uglavnom iz triglicerida (86%), holesterola, fosfolipida i belanevina, stvorene u sluznici tankog creva, koje slue za prenoenje apsorbovanih masti putem limfe i krvi.

cijanovodonina kiselina raznih tetoina na biljkama, vou i drveu. cijanovodonina kiselina, v. Acidum hydrocyanicum. cijanovodonik, cijanovodonina kiselina, v. Acidum hydrocyanicum. ciklazocin, antagonist opijata. ciklestrol, sintetiki estrogen, poznat jo i kao hekestrol (8222). Dejstvo mu je jae od estradiola. ciklian, v. cyclicus. ciklina jedinjenja, organska prstenasta jedinjenja u kojima su meusobno povezani ugljenikovi atomi (karbociklina) ili ugljenf ;ovi atomi i atomi drugih elemenata (heterociklina). ciklina neutropenija, v. neutropenia. ciklini AMP, ciklini 3,5-adenozin-monofosfat, unutarelijski posrednik u delovanju nekih hormona i drugih materija koji menjaju funkciju elija. Stvara se iz adenozin-trifosfata pod dejstvom fermenta adenil-ciklaze, koja se nalazi u opni elije i ima na sebi specifian receptor. Spajanje receptora s hormonom ili s nekom drugom materijom aktivie adenil-ciklazu, pa se u eliji oslobodi cAMP. Zavisno od svojstava elije, cAMP izaziva razliite reakcije: aktivie fermente, menja propustljivost elijske opne, zapoinje sintezu specifinih belanevina, pobuuje grenje ili oputanje miia, pobuuje sekreciju itd. Danas se smatra da stvaranjem cAMP u elijama svoje efekte u organizmu ostvaruju: adrenalin i noradrenalin, glukagon, adrenokortikotropni, tireotropni, luteinizujui hormon, paratireoidni hormon, hormon koji stimulie folikule, sekretin i oslobaajui faktori (releasing factor) hipotalamusa. ciklini guanozin-monofosfat, cGMP, nukleotid slian cAMP-u, za koji se smatra da ima ulogu intracelularnog posrednika u delovanju nekih hormona (v. cAMP). . ciklo, v; cyclo. ciklohorioiditis, v. cyclochorioiditis. ciklonski separator, ureaj za uklanjanje praine iz izlazeih dimova i gasova. Gomilanje estica se ostvaruje spiralnim kretanjem dima ime dolazi do izraaja 144

Cimex lectularius centrifugalna sila. Poveane estice se taloe sopstvenom teinom. Jednostavan ureaj, ograniena efikasnost na estice prenika preko 20 mikrona. Moe da radi sa dimovima na temperaturi preko 100O0C. ciklopentolat, sintetske antimuskarinsko (parasimpatolitiko) sredstvo. ciklopija, nakaznost koja se sastoji od prisustva samo jednog oka. cikloplegija, v. cycloplegia. cikloserin, antibiotik dobiven iz Streptomyces orchidaceus i Streptomyces garyphalus, docnije dobiven i sintetski; ima irok spektar dejstva ali se, zbog toksinosti, upotrebljava, uglavnom, samo kod obolelih od tuberkuloze. ciklotiazid, diuretsko sredstvo iz grupe derivata benzotiadiazina. ciklus elije, v. ivotni ciklus elije. cikrimin hidrohlorid, antispazmodiko sredstvo u leenju parkinsonizma. cilia, (I) trepavice; (2) treplje koje se nalazi na slobodnom kraju nekih epitelnih elija ili oko celog tela nekih jednoelijskih organizama, npr. infuzorija. cilijarna injekcija, v. injekcija, cilijarna. cilijarna kruna, v. corona. cilijarna telaca, v. processus ciliares. cilijarne rojte, nabori nastali bujanjem mezodermnih elemenata u lepom delu mrenjae. cilindarska stakla, v. staklo. cilindarske naoari, v. staklo. cilindri, bubrene tvorevine nastale taloenjem belanevine u upljini bubrenih kanalia; bakterijski c., cilindri sastavljeni od bakterija, ili bogati u bakterijama; eritrocitni c., cilindri koji sadre eritrocite; epitelski c., cilindri koji sadre deskvamovani epitel kanalia; granulisani c., cilindri koji sadre granule degenerisanih elija epitela; hemoglobins ki c., koji sadre hemoglobin; leukocitni c., koji sadre leukocite; uratni c., koji sadre amforni urat; votani c., cilindri koji sadre vrlo refraktivnu, providnu, amiloidnu supstanciju. Cimex lectularius, stenica, kosmopolitski insekt koji se hrani ovejom krvlju, ali i krvlju psa, make, zeca, raznih pti-

Cinchona
a, pa i pacova i mieva. Ima dobro razvijen aparat za bodenje. enka polae na razna mesta i do 5 jaja dnevno, u svemu oko 200 jaja. Iz jajeta, zavisno od okolne temperature, izlegu se larve, male stenice, posle 5-22 dana. Larve posle petog presvlaenja polno sazre. Larva uzima oko 5, a enka oko 7 mg krvi pri jednom sisanju. Stenica ivi do godinu dana, a glad podnosi i 5 do 6 meseci. Bode najee nou, a sisanje krvi traje oko 10 minuta. Na mestima uboda stvara se koprivnjaa koja svrbi. Stenice mogu biti, verovatno, i prenosioci zaraznih klica. Cinchona vrste drvea koje rastu u tropskim krajevima i od kojih se, naroito od Cinchona succirubra, dobiva droga Cortex Chinae (sadri alkaloide hinin i hinidin). cinchonismus, trovanje hininom. cinchophenum, v. Acidum phenylchinolincarbonicum. cinedenzigrafija, v. elektrokimografija. cinereus, pepeljast, siv. cinkov oksid, v. Zinci oxydum. cinkova mast, v. Zinci oxydi unguentum. cinkova pasta, v. Zinci oxydi pasta. cinkovo belilo, sirovi (nepreieni) cink-oksid. Slui za bojenje umesto olovnog belila. cinkovo tutkalo, v. gelatina Zinci. cionini, gonadotropni inkreti koji se stvaraju u posteljici poznati, inae, kao horijalni gonadotropini. circomphalos, v. caput medusae. circulatio sanguinis, cirkulacija krvi, kretanje kroz srce i krvne sudove; c. collateralis, kolateralna cirkulacija, koja ide kroz sekundarne puteve, jer je glavni put krvotoka za taj predeo zaepIjen; c. coronaria, cirkulacija kroz venane, koronarne sudove srca; c. enterohepatica, put unih soli i nekih drugih jedinjenja u vidu kruga: jetra-uni putevi-tanko crevo-portni krvotok-jetra itd.; c. extracorporaris, vantelesna cirkulacija, cirkulacija krvi van telsi u sluaju sranih operacija, naroitog Ieenja leukemija i u toku hemodijalize (vetaki bubreg); c. foetalis, krvotok u fetusno doba; mala cirkulacija, mali krvotok, pluni krvotok, kompenzatorna
10 Medicinski leksikon

cirkuliua antitela (humoralna) c., kolateralna cirkulacija; c. portalis, portni krvotok, krvotok u slivu portne vene, kojim se krv iz slezine, pankreasa i organa za varenje, preko jetre, prenosi u veliki krvotok; c. pulmonalis, pluni krvotok; sistemska c., opti krvotok kojim se oksigenovana krv iz leve komore odnosi arterijama u razne organe, a venska krv donosi u desnu pretkomoru. circulus, krug; prsten (npr. circulus arteriosus Willisii, arterijski prsten u osnovi velikog mozga). circumanalis, okolomarni, u predelu mara. circumcisio, cirkumciija, obrezivanje, opsecanje udne navlake (prepucijuma) u uroenoj ili steenoj fimozi. U Jevreja, muslimana i nekih azijskih i afrikih naroda i plemena cirkumciija je ritualna; cirkumciija u ena, zasecanje nabora koe iznad draice; faraonska cirkumciija, zaivanje ili prikopavanje udne navlake ili velikih usnica stidnice radi spreavanja snoaja. circumcoronaris, cirkumkoronarni, koji se nalazi oko krunice zuba. Npr. cirkumkoronarna infekcija, infekcija oko krunice zuba. circumductio, cirkumdukcija, (1) kruni pokret, (2) aktivno ili pasivno kruno kretanje ekstremiteta ili oka, (3) zanoenje oduzete noge u stranu pri hodu u hemiplegiji. Ta noga, dua zbog toga to je stopalo mlitavo, opisuje polukrug svojim prstima. circumflexus, polukruan (npr. a. circumflexa scapulae, polukruna arterija lopatice). circumscriptus, cirkumskriptan, ogranien. cirkadijalan, koji se odnosi na ceo dan (circa dies). cirkonijum, Zr, hemijski element, metal. V. Zr, zirconium.

cirkulacijski ok, v. shock.

cirkuliua antitela (humoralna), antitela koja slobodno cirkuliu u krvi i drugim tkivnim tenostima. Kada cirkuliua antitela reaguju in vivo s homologim antigenom, ona se vezuju s njime i rezultat te reakcije je koristan, ili bar bez tete, za organizam.

145

cirkumdukcija

cistin

cirkumdukcija, v. circumductio. cirkumzigomatina suspenzija, v. immobilisatio. ciroza (seksotropija), prema podacima iz medicinske literature ciroza jetre je ea u mukaraca nego u ene (1:3-5). Seksotropijska analiza izmeu Lannecove atrofike i Hanot-Gilbertove hipertrofine ciroze otkriva da prva napada ginoidne konstitucije naroito u mukom polu s hipoandrogenijom, dok se hipertrofina ciroza javlja u androidnih i hiperandroidnih konstitucija. cirrhosis hepatis, ciroza jetre, hronina bolest jetre s nekrozom hepatocita, njihovim zamenjivanjem vezivnim tkivom, gubljenjem normalne arhitekture jetrinog tkiva i sa stvaranjem regenerativnih ognjita jetrinog parenhima; alkoholna c., izazvana hroninim alkoholizmom i istovremenim pothranjivanjem; atrofina c., u kojoj je jetra smanjena zbog gubljenja parenhima i smeuravanja vezivnog tkiva (u alkoholnoj i posthepatitisnoj cirozi); bilijarna c. dece, ciroza zbog atrezije unih puteva; Hanotova c., primarna bilijarna ciroza; kalkulusna c., sekundarna bilijarna ciroza zbog kamenaca u unim putevima; kardijalna c., stvaranje vezivnog tkiva oko centralne vene jetrinih renjia zbog kongestivne srane bolesti; kongestivna c., ciroza zbog pasivnog zastoja u jetri; Lannecova c., alkoholna ciroza, prethodi joj masna infiltracija elija jetre; metabolika c., ciroza izazvana poremeajima metabolizma, npr. hemohromatoza, Wilsonova b.; multilobulska c., postnekrozna ciroza; c. parasitica, prouzrokovana dospevanjem jaja parazita u tkivo jetre. Promene su kao u ostalih ciroza, s tom razlikom to postoji i prisustvo jaja parazita u tkivu jetre; c. pigmentosa, pigmentozna ciroza prati hemahromatozu za koju se smatra da nastaje poveanom apsorpcijom gvozda i njegovim taloenjem u tkivima. Morfoloka slika pigmentozne ciroze jetre odlikuje se blagim stepenom portne ciroze s prisustvom velike koliine pigmenta hemosiderina u tkivu jetre; c. portalis, v. Lannec cirrhosis; posthepatitisna c., 146

ciroza obino makronodulska, posle akutnog virusnog hepatitisa; postnekrozna c., ciroza posle masivne nekroze (subakutne nekroze) jetrinih elija u toku toksinih ili virusnog hepatitisa; c. nutritionalis, primarna bilijarna ciroza, redak oblik ciroze, nepoznate etiologije, bez opstrukcije ili infekcije veih unih puteva, ponekad se javlja posle uzimanja odreenih lekova (hlorpromazina npr.). Obino boluju ene srednjih godina, glavni znaci: holestaza, svrab, hiperholesterolemija, ksantelazme i ksantomi, sindrom loe apsorpcije; c. pulmonum, ciroza plua cUfuzna intersticijalna fibroza plua; c. renum, ciroza bubrega, hronini intersticijalni nefritis. V. nephritis; sekundarna bilijarna c., ciroza zbog hroninog zaepljenja unih puteva; c. syphilitica, sifilisna ciroza se javlja u kongenitalnom sifilisu, u kome je jetra proeta fibroznim tkivom. Sem toga u njoj moemo dokazati i prisustvo velikog broja bledih spiroheta, prouzrokovaa sifilisa; toksina c., postnekrozna ciroza. cis-konfiguracija, pojava kada se dva mutantna pseudoalelska gena nalaze na jednom, a njihovi nemutirani homologi na drugom homolognom hromosomu. V. linkage, trans konfiguracija. ciste, kongenitalne, zaostajanje branhijalnih useka u vidu fistula. cistein, CH2SH-CH-NH2-COOH, alfaamino-beta-tiopropionska kiselina. Lako se oksidie u cistin. Cistein i cistin su vane aminokiseline koje zajedno ine oksidoredukcioni sistem u organizmu. cisterna, atrnja, cisterna, proirenje ispunjeno tenou; c. chyli Pequeti, Peci jetovo proirenje na poetku grudnog limfnog kanala. cisternoscintigrafija, v. scintigrafija. cistika fibroza, v. fibrosis cystica. cistini bubreg, v. rn polycysticus. cistin, jedna od aminokiselina koja sadri sumpor. Nastaje od dva molekula cisteina gubitkom dva vodonikova atoma. Zajedno s cisternom igra vanu ulogu u oksidoreduktivnim procesima u organiz-

cistinski konkrementi mu. Ponekad se taloi u obliku konkremenata u bubregu i u mokranoj beici. cistinski konkrementi, v. concrementum. cistinurija, v. cystinuria. cistoskop, metalni instrument koji slui za endoskopski pregled mokrane beike. Slian je kateteru. Snabdeven je optikim sistemom, okularom i sijalicom za osvetljavanje unutranjosti beike. Slika koju daje cistoskop uveana je i poveana. cistoskopija, cystoscopia, pregled mokrane beike cistoskopom poto se iz beike odstrani sve to daje zamuenje mokrae (krv, gnoj). Ovo se postie ispiranjem beike i njenim ispunjavanjem bistrim, bezbojnim antiseptikim rastvorom. V. endoskopija. cistron, termin koji se jo uvek upotrebljava kao sinonim gena, naroito u mikropskoj genetici, v. gen. citarabin (citozinarabinozid), antagonist pirimidina; pored antitumorskog dejstva, ima i imunosupresivne i antivirusne osobine. citodijagnostika, dijagnostika metoda koja se razvila u naunu metodu - deskvamativnu citologiju (eksfolijativna citologija). Otkako su Papanicoleau \ Traut izveli pogodan postupak kojim se po morfolokim i tinktorijalnim osobinama elija jasno diferencira patoloka elija od normalne, stvorena je metoda Papanicolau (PA). Ova metoda je danas rutinska pri ispitivanju vaginalnog razmaza, razmaza iz punktiranih eksudata i drugih izluevina u dijagnozi maligniteta. Kako ne samo patoloke ve i deskvamirane elije normalnog epitela, pod uticajem hormona, pokazuju tinktorijalne ili morfoloke promene, metoda PA se koristi i u citohormonalnoj dijagnostici. Vaginalni epitel kao vrlo osetljiv prijemnik za seksualne hormone obilno deskvamira te se ova metoda rutinski upotrebljava u dijagnostici ovarijalne disfunkcije i hormonskog poremeaja u patolokoj trudnoi, citofilna antitela, antitela koja se vezuju za povrinu elija (najee makrofaga) preko Fc-fragmenata, v. imuno globulini. 10*

citoplazma

citofilnost, afinitet prema eliji; u imunologiji se najee odnosi na antitela, v. citofilna antitela. citogenetika, nauka koja se bavi ispitivanjem strukture i funkcije elijskih odeIjaka u kojima je smetena nasledna supstancija: hromosomi i geni, v. genetika. citogeni, plazmatski inioci naslea. Sin. plasmageni, plazmidi, plazmomi. citohromoksidaza, Varburgov enzim disanja, katalizuje oksidaciju redukovanog citohroma kiseonikom iz vazduha. citolizini, antitela koja, uz prisustvo komplementa, specifino liziraju elije. Lizini koji liziraju bakterije nazivaju se bakteriolizini, a oni koji liziraju eritrocite nazivaju se hemolizini. citologija, v. cytologia. citomorfoza, pod ovim izrazom se podrazumeva skup varijacija u toku razmnoavanja bakterije koje se odnose na morfologiju i fiziologiju bakterijske elije. citopatogeni efekat, posle odreenog broja generacija virusa u kulturi tkiva obino se poinju javljati patoloke promene na elijama u kojima se virus razmnoio. Te promene se nazivaju citopatogene promene ili citopatogeni efekat virusa. Mnogi virusi izazivaju osobene citopatogene promerie, te se na osnovu njihovog izgleda moe dosta sigurno zakljuiti koji ih je virus izazvao. citoplazma, organizovana iva materija koja, zajedno s jedrom, ini jedinstveni ivotni sistem, sedite svih biohemij-~ skih pojava i nosilac odlika ivota. Sastoji se od osnovne citoplazmike supstancije ili matriksa (rastvor elektrolita, aminokiselina, belanevina, fibrilarnih i globularnih molekula, micela i dr.) i poseduje odreenu viskoznost i pokretljivost. U njoj su organii u kojima se vre biosinteze pojedinih specifinih materija, vezikule (250-1.000 A), cisterne (250-5.000 A), spljotene kesice sa troslojnim membranama. U matriksu i na pojedinim membranama nalaze se riboproteinske granule ili ribosomi pojedinano ili grupisani u polisome (poliribosome); vre sintezu belanevina ci147

citoplazmatsko naslaivanje toplazme, enzima i paraplazme. Membrane s ribosomima ine zrnasti endoplazmini retikulum, a one bez granula prosti ili agranulisani endoplazmini retikulum. Uloga endoplazminog retikuluma je viestruka. Pomou njega se vri celokupan promet materija (metabolizam u eliji), pri emu se pojedini sastojci izdvajaju, izdvojni ili segregacioni aparat; sprovodi materije i impulse i slui kao intracelularni transportni sistem. Stanje i izgled citoplazme, organela, a naroito endoplazminog retikuluma nije uvek isti. Mlade i vrlo aktivne elije imaju dobro razvijen endoplazmini retikulum s mnogo ribosoma. Na membranama, i u matriksu citoplazme, uz sadejstvo i drugih organia (ribozoma, lizozoma, Golgijevog aparata, mitohon-drija i dr.) vre se procesi biosinteza i metabolizma elije. Membranskom strukturom je znatno uveana dejstvu-jua povrina za biohemijske procese. Tako, npr., endoplazmini retikulum l g jetrenih elija ima povrinu od 8-12 m2; c. bakterija, najveim je delom sastavljena od ribonukleinskih kiselina (RNK), od proteina i polipeptida, koji stvaraju jednu sunerastu mreu ukraenu mikrosomima i inkluzijama. He-mijska analiza otkrila je i druge elemente: Mg u obliku ribonukleata, u izvesnim vrstama prisustvo pigmenta, veina enzima su smeteni u citoplazmi. Smatra se da u jednoj bakterijskoj vrsti ima tri razliite RNK: ribosomska (r-RNK), koncentrisana u ribosomima (partikula ribonukleoproteina), vide se samo elektronskim mikroskopom; informativna messenger (m-RNK); solubilna ili transfer (t-RNK). U bakterija proteini slue za izgradnju bakterijske elije i nosioci su antigenskih svojstva. citoplazmatsko nasleivanje, prenoenje nekih hereditarnih svojstava posredstvom citoplazmatskih inilaca, smetenih uglavnom u obliku DNK u mitohondrijama i hloroplastu. Nain prenoenja informacija je drugaiji nego u jedarnom modelu. Sin. vanjedar-no nasleivanje, ekstrahromosomsko nai edivan je. 148

clapotement citotoksina antitela, antitela protiv antigena prisutnih na eliji. Citotoksina antitela posle reagovanja s antigenom aktiviu komplement i rezultat toga je smrt elije, v. komplement. citotoksini limfociti, limfociti ubice koji nastaju u reakcijama elijske imunosti, v. T-limfociti, elijska imunost; in vivo nastaju u reakciji kalem-pro-tivdomaina i transplantacijskim reakcijama; in vitro se stvaraju u meanoj kulturi limfocita, v. meana limfocitna reakcija. Predstavljaju efektorne elije u reakcijama elijske imunosti. citotoksinost, imunoloko specifino razaranje elija od strane limfocita. Tipian primer je odbacivanje kalema i tumora. Citotoksinost moe nastati usled delovanja nekih antitela i mitogena. Imunoloku citotoksinost treba razlikovati od citotoksinosti izazvane raznim lekovima i produktima mikroorganizama. citotoksin, elijski otrov, antitelo koje nastaje u organizmu posle parenteralnog unoenja elija. Citotoksini su specifini, tj. parenteralno unesene elije izazivaju stvaranje citotoksina koji dejstvuju na njih (npr. nefrotoksin - unoenjem bubrenih elija). Citotoksini se vezuju za antigen koji se nalazi u ivoj eliji i time izaziva smrt elije. citotrofoblasti, elije dubokog sloja horiona, poznate jo i kao Langhansove elije. citrati, soli limunske kiseline. citratna krv, krv kojoj je dodata odreena koliina neutralnog natrijum-citrata u cilju spreavanja njenog zgruavanja. citrovorum-faktor, (folinska kiselina, N5 - formiltetrahidrofolna kiselina), uestvuje u sintezi purina i pirimidina, koji su potrebni za sintezu nukleinskih kiselina, neophodan je za sazrevanje eritrocita. Citrus Aurantium, v. Tinctura Aurantii. clapotage, klapotaa, klokot, zvuk bukanja pri potresu. Sin. clapotement; v. succusio. clapotement, klapotman. V. clapotage, succusio.

Claude Bernard-Hornerov sindrom Claude Bernard-Hornerov sindrom, v. syndroma. claudicatio, klaudikacija, hramanje; c. intermittens, pojava bola, hramanja i utrnulost u jednom ili oba donja uda, kada bolesnik hoda, uz odsustvo ovih tegoba, kada bolesnik miruje. Tegobe u klaudikaciji intermintens su izazvane okluzivnim promenama na arterijama donjih ekstremiteta, najee u obliteracijskom trombangitisu. Sin. Charcotov sindrom i angina cruris; c. venosis, intermitentna klaudikacija zbog venskog zastoja u donjim udovima. Claudiusova jamica, v. fossa ovarica. claustrum, bedem, supkortikalna siva masa velikog mozga, koja lei sa spoljne strane soivaste jezgre velikog mozga. Claviceps purpurea, gljiva koja raste na cvetu rai. U medicini se upotrebljava njen trajni micelijum, Secale cornutum, koji sadri vie alkaloida. V. Secale cornutum. clavicula, kljunjaa, kljunica, kljuna kost, prua se od lopatice do grudne kosti. clavus, ulj, lokalno, ogranieno, kupasto zadebljanje (hiperkeratoza) koe na mestima dugotrajnijeg pritiska (alata, obue). V. callus. clearance, klirens, (eng.) ienje, koliina plazme koja se potpuno oslobodi od neke materije za jedan minut. Slui za procenjivanje funkcije bubrega. Preko klirensa razliitih materija moe se odrediti veliina glomerularne filtracije, protok krvi kroz bubreg, veliina tubularne sekrecije itd. (klirens inulina je 125, ureje 70, paraaminohipurne kiseline 585); k. gvozda, vreme (u minutima) potrebno da se 50% datog radioaktivnog gvozda ukloni iz plazme; k. inulina, sposobnost bubrega da dati inulin potpuno ukloni iz krvi. Veliina tog klirensa priblino odgovara veliini glomerulske filtracije; k. kreatinina, zapremina plazme koja se potpuno oslobodi datog kreatinina (egzogeni klirens kreatinina), ili kreatinina sintetizovanog u organizmu (endogeni klirens kreatinina); k. plazme, izraz za sposobnost bubrega da potpuno ukloni iz plaz-

clitoris me razne supstancije, prilikom jednog njihovog prelaenja kroz bubreg; k. ureje, zapremina plazme koja se potpuno oslobaa ureje u jednom minutu. cleidotomia, kleidotomija, presecanje kljunjae. climacterium, klimakterijum, mena, menopauza, precvat, period kada usled starenja jajnika reakcija na stimulaciju gonadotropina opadne, tako da luenje estrogena postaje slabo i nije vie u stanju da utie na stvaranje zrelih meko-. va, luenja folikulina (estrogena) i proliferaciju endometrijuma, to dovodi do prestanka menstruacije (menopauza). Menopauza ne nastupa odjednom. Opadanje jajnike funkcije je postepeno i odigrava se tokom vie godina. to vie napreduje starenje, ovulacije su sve rede i menstruacije izostaju po nekoliko meseci, a potpuni prestanak dejstva ovarijalnih hormona dovodi do definitivnog prestanka menstruacije, odnosno do klimakterijuma. Klimakterijum prati niz promena u organizmu: sklonost ka gojenju, oseaj vrelih talasa, pojaano znojenje, kao i razliite.emotivne smetnje. V. klimakterij'um; c. virile, preteno psihike promene koje prate smanjenja funkcije polnih lezda u mukarca. climatotherapia, v. therapia. climax, v. climacterium. clinodactylia, klinodaktilija, stalno skretanje ili izvijenost jednog ili vie prstiju. clinistix, klinistiks, traka od hartije natopljena odgovarajuim reagencijama, koja u dodiru s mokraom (prilikom mokrenja na traku ili zaronjenja u mokrau) menja boju - poplavi ako mokraa sadri glikozu; minimalna koncentracija glikoze koja se jo moe dokazati iznosi oko 0,1%. clinitest, klinitest, tableta s odgovarajuom reagencijom koja se stavlja u epruvetu s 10 kapi vode i 5 kapi mokrae pa se izloi kljuanju i menja boju u zavisnosti od koncentracije glikoze u mokrai; upotrebljavaju se samo sive i potpuno suve tablete. clitoris, draica, homologni organ mukom udu, sastavljen od 2 erektilna tela 149

clivus (crura clitoridis) koja se nalaze uz preponske kosti. Napred se stiu u kratko telo, koje se zavrava glaviem. TeIo je prekriveno navlakom (praeputium clitoridis), dok je glavi poduprt drainom uzicom. Sluznica koja oblae spuvasta tela draice je prepuna nervnih korpuskula koja izazivaju erekciju draice; (embr.) genitalna kvrga u embriona od 20 mm pokazuje glavicu i trup, izmeu kojih se nalazi kruni sinus. U korenu genitalne kvrge nalazi se kruni urogenitalni sinus. Donju stranu kvrge ine genitalni nabori izmeu kojih se nalazi urogenitalni oluk. S bokova kvrge se razvijaju genitalni jastuii. Osnovna odlika razvoja zaetka spoljnih genitalnih organa u enskom pravcu jeste da od genitalne kvrge postaje draica, dok se od genitalnih nabora razvijaju male usne, a od genitalnih jastuia velike usne stidnice. Spoljni otvor urogenitalnog sinusa nalazi se u prvo vreme u draici, ali se on zatim zaepljuje ostavljajui uretralni oluk, pod kojim se razvija trem u koji se otvaraju uretra i vagina. clivus, strmina; c. Blumenbachi, klivus, iroki leb na bazilarnom delu potiljane kosti, na kome su smeteni modani most i izduena modina. cloaca, v. jazva. clomiphen, klomifen, hemijska supstancija ,koja (ne sasvim poznatim mehanizmom) moe bitno da podstakne izluivanje RH-LH (v. tamo), a time i normalnu ovulaciju i da dovede do trudnoe. clon, klon, sve elije koje proistiu od iste elije pretka i koje imaju identian genski sastav. clonus, klonus, snane kratkotrajne, ritmike kontrakcije miia nastale usled pojaane refleksne nadraljivosti (oko 8 i l sekundi); trajni c., pri istezanju nekog miia govori za oteenje piramidnog puta; .iscrpljiv c., vidi se u neurotiara. Cloquetov kanal, ostatak embrionalnog kanala u staklastom telu. Slui za izmenu tenosti u oku. V. canalis hyaloideus. Cloquetov oluk, naziv za hijaloidni oluk u staklenu. 150

Co-A clorina, v. chloramin. Clostridium, klostridijum, bacil u kome se endogeno formira spora, te je proiren i ima izgled vretena. Sve vrste patogenih klostridijuma su anaerobne bakterije, gram-pozitivni tapii, pokretni, osim Cl. perfringens, koji nema flagela, a razlikuje se od ostalih time to stvara kapsulu i lui toksin s najveim brojem antigenskih faktora; Cl. botulinum, izaziva botulizma u ljudi. Strogi anaerob, s odlikama roda klostridijuma. Stvara veoma jak egzotoksin. Jedan milioniti deo kubnog santimetra ovog toksina ubija zamore teko 250 g. To je jedini bakterijski toksin koji ubija ivotinju ako se unese parenteralno ili peroralno. Postoji vie tipova Cl. botulinuma od kojih svaki stvara toksin razliit u antigenskom pogledu; Cl. gasne gangrene, za odgovorne uzronike gasne gangrene smatraju se Welchia (Clostridium) perfringens, Cl. septicum, Cl. oedematiens, Cl. histolyticum, mada se u procesima gasne gangrene mogu nai i druge anaerobne, kao i aerobne bakterije; Plectridum (Clostridium) tetani, bacil podsea na maljicu, zbog ega je i dobio naziv Plectridium tetani. Izaziva je tetanusa, lokalne infekcije s optom intoksikacijom izazvanom neurotropnim egzotoksinom, tetanospazminom. clunes, v. nates. cluster headache, (eng.) klaster hedeik, v. Hortonova glavobolja, histaminska glavobolja. clysma, klizma, klistir, tenost koja se unosi u creva kroz mar u razne svrhe (ienje, hranjenje, davanje lekova). Klizma za ienje sastoji se od tople vode, glicerola ili ulja, ili rastvora sapuna (sapunica); hranljive k., daju se kada bolesnik ne moe da uzima hranu kroz usta (daju se glikoza, aminokiseline i etanol); lekovite k., sadre pojedine Ie kove. Co-A, koenzim A, iroko rasprostranjen merkaptan koji sadri adenin, ribozu, pantotensku kiselinu i tietanolamin. Redukovani Co-A (HS-Co-A) u reakciji sa siretnom kiselinom stvara acetilkoenzim A, koji ima kljuni znaaj u in-

coagulatio

coccidioidomycosis

termedijarnom metabolizmu svih organskih materija. Acetil-koenzim A, zbog toga to sadri vie energije od siretne kiseline, lako se spaja s rpaterija-ma u reakcijama koje bi inae zahtevale energiju spolja. Sa stanovita energetike, stvaranje jednog mola bilo kojeg acetilCo-A jedinjenja ekvivalentno je stvaranju l mola ATP-a. coagulatio, koagulacija, zgruavanje krvi, komplikovani enzimski proces, iji je krajnji rezultat pretvaranje tenog fibri-nogena u vrsti fibrin, radi uspostavljanja hemostaze. U tom procesu uestvuju dva inioca plazme, jedan tkivra inilac (tkivni tromboplastin) i trombociti (trombocitni tromboplastin), poznati kao inioci koagulacije. Proces koagulacije je podeljen na tri faze: (l)f. stvaranja aktivnog tromboplastina, koja moe biti endogena i egzogena; (2) f. delovanja tromboplastina na protrombin sa stvaranjem enzima trombina i (3) f. delovanja trombina na fibrinogen sa stvaranjem vrstog fibrina. V. inioci koagulacije; koagulacija diseminovana, intra-vaskulna, hemoragijski sindrom zbog defibrinacije, usled potronje fibrinoge-na, trombocita i jo nekih inilaca koagulacije u toku razasutih intravaskulnih koagulacija u mikrocirkulaciji. Nastaju zbog prelaenja tkivnog tromboplastina u krvotok, intravaskulne agregacije trombocita izazvane prisustvom imunih kompleksa, endotoksina, ili virusa u cirkulaciji. Pored krvarenja, u diseminova-noj intravaskulnoj koagulaciji postoji nekroza ishemijskog tkiva, vrlo esto oteenje bubrega i intravaskulna he-moliza. Sin. DIK, koagulopatija zbog potronje, k. krvi, proces prelaska krvi iz tenog u pihtijasto stanje zbog pretvaranja rastvorene u plazmi belanevine fib-rinogena u nerastvorljivi fibrin. Za koagulaciju je potrebno prisustvo trinaest danas poznatih inilaca koagulacije: fibrinogen, trombociti, protrombin, tromboplastin, kalcijum, faktor V (proakce-lerin), faktor V (prokonvertin), faktor VIII (antihemofilski), faktor IX (Christmasov), faktor X (Stuartov), faktor XI, faktor XII (Hagemanov), faktor XIII

(stabilizator fibrina). Postoji spoljanji i unutranji put koagulacije krvi. Unutranji put je neto dui od spoljanjeg. coagulopathia, koagulopatija, zajedniko ime za sve bolesti koagulacije; k. zbog potronje inilaca koagulacije. V. diseminovana intravaskulna koagulacija. Coatsova bolest, v. retinitis exudativa externa (Coats). cobaltum, Co, kobalt, hemijski element, srebrnastobeo metal; (stom.) slui za izradu zubnolekarskih instrumenata i za spravljanje silikatnih plombi.

Cobertova reakcija, v. reakcija.

Cocaini chloridum, hlorid kokaina, oficinalan je prema naoj farmakopeji. V. Cocainum. Cocainum, kokain, alkaloid iz biljke Erythroxylon coca. Deluje lokalno anestetiki. Posle resorpcije prouzrokuje kokainsko pijanstvo s euforijom, zbog koje lako stvara kokainomaniju. Danas se upotrebljava jo samo za anesteziju sluznica. cocci, bakterije loptastog, sferoidnog oblika (coccus). Ima ih koji lie na polulopte, obino izduene, spljotene, po dve zajedno, lie na dva zrna kafe (gonokoki) ili su izduene, lie na plamen od svece (pneumokoki). Za raspoznavanje u mikroskopskim preparatima od znaaja je njihovo grupisanje: po dve zajedno (diplococci); po etiri zajedno (tetracocci); u paketie oblika kocke (sarcina) ili u sasvim nepravilne gomilice - grozdove (staphylococci). coccidioidomycosis, kokcidioidomikoza je infekcija prouzrokovana gljivicom Coccidioides immitis. Javlja se naroito u jugozapadnim krajevima SAD, posebno u Kaliforniji. Suvo toplo podneblje s dosta praine posebno je pogodno za irenje infektivne hlamidospore. Ulazna vrata su disajni putevi, ali se veruje da i povreena koa moe biti rnesto kroz koje prodire spora. U veini sluajeva obole plua lokalizovano, ali ponekad i u obliku influence ili pneumonitisa. Ukoliko u redim sluajevima doe do diseminacije, javljaju se granulomi s gljivicama. Smrtnost je visoka.
151

coccygeus

colitis

coccygeus, trtini, koji pripada trtinoj kosti. Sin. coccygicus (J.N.A.). coccygicus, v. coccygeus. coccygodinia, kokcigodinija, bol u predelu trtine kosti, neuralgijske prirode, esto usled traume. coccyx, trtica; os coccygis, trtina kost. cochlea, pu, kotani pu, deo unutranjeg uva. Sastoji se od kanala u obliku spirale i kupastog stoera (modiolus). V. auris. cochlearis, puni, koji pripada kotanom puu. cod, kod, redosled nukleotida u molekulu DNK koji su nosioci genskih poruka za sintezu polipeptidnih lanaca u citoplazmi. Codeinum, kodein, alkaloid iz opijuma; prema naoj farmakopeji, oficinalan je u obliku kodein-fosfata (Codeini phosphas). Slui za smirenje kalja delujui na centar za kaalj. Codex medicameniarius gallicus, naziv za francusku dravnu farmakopeju.

terior, posterior); c. ventralis, sin. laparotomia. coenzym, v. koenzim. coeruleus (caeruleus), modar, plav; morbus c., cijanoza celog tela, osobito akralnih delova, najee u bolesnika s uroenim sranim manama. coferment, v. koferment. Coffeinum, kofein, purinski derivat s nadraajnim dejstvom na koru velikog mozga i vitalne centre. Ima ga u kafi i kineskom aju. Upotrebljava se kao analeptik. Prema naoj farmakopeji, oficinalan je kao kofein (Coffeinum) i kao kofein-natrijum-benzoat (Coffeinum et Natru benzoas) smea kofeina i natrijum-benzoata, koji se dodaje radi poveanja rastvorljivosti kofeina.

Coffeyeva tehnika, v. tehnika.

coitus, v. obljuba. colectomia, kolektomija. Resekcija celog kolona ili samo jednog njegovog dela. Cold cream, (eng.) v. Unguentum emolliens. colica, kolika, bolni gr, najee se javlja u oboljenjima cevastih organa; c. hepatica (c. biliaris), napad grevitih bolova u predelu une kesice, najee zbog prisustva kamenaca u unim putevima; c. mucosa, kolika u trbuhu, pri kojoj se u stolici izbacuju pseudomembrane, v. colitis; c. renalis, napad grevitih bolova zbog kalkuloze bubrega ili mokranih puteva; c. saturnina, greviti bolovi u crevima u hroninom trovanju olovom; c. stercoracea, kolika koja nastaje zbog nakupljanja velikih koliina fekalnih masa u crevu. colicini, v. bakteriocini. Colistini sulfas, klistin-sulfat, antibiotik, izolovan iz Bacillus polymyxa, var. colistinus, deluje baktericidno, u prvom redu na gram-negativne bacile. colitis, kolitis, zapaljenje sluznice debelog creva ili pojedinih njegovih delova prouzrokovano nadraajem sluznice nedovoljno svarenom hranom usled promena u elucu i u tankom crevu (gastroenterokolitis), infekcijom bakterijama ili protozoama, izluivanjem pojedinih hemijskih supstancija kroz crevnu sluznicu (iva, ureja), dugotrajnim draenjem

Codivillaova operacija, v. operacija.

codominantnost, kodominantnost, potpuna fenotipska ispoljenost dejstva oba alelska gena u heterozigota, bez ikakvog njihovog meusobnog uticaja. Na primer, krvna grupa AB u ljudi proistie iz fenotipskog efekta oba kodominantna gena (IA i IB) koji je uslovljavaju. V. nepotpuna dominantnost. codon, kodon, niz od tri susedna nukleotida u lancu DNK ili RNK, koji predstavljaju ifru, odnosno kalup za odreenu aminokiselinu pri sintezi polipeptida i koji reguliu poetak i zavretak transkripcije. Sin. triplet. coelioscopia, celioskopija, metoda pregleda unutranjosti trbune duplje. Vri se optikim instrumentom koji se uvlai u trbunu duplju u koju je prethodno ubrizgan sterilan vazduh. Celioskopija se danas esto primenjuje u ginekologiji jer daje objektivan nalaz poloaja, sraslina i oboljenja unutranjih polnih organa ene. V. endoskopija. coeliotomia, celiotomija, operativno otvaranje trbune duplje; c. vaginalis, otvaranje trbune duplje kroz prednji, rede zadnji svod vagine (c. vaginalis an-

152

colitoxaemia
sluznice klizmama i nervnim poremeajima. Tok kolitisa moe biti akutan ili hronian. Glavni znaci su prolivi, sluzave, nekad krvave stolice, i bolovi u trbuhu; amebni k., k. koji izaziva Entamoeba histolvtica; c. gravis, v. c. ulcerosa; c. mucosa, hronino oboljenje koje se javlja u neurotinih osoba/karakteristino po suvinom luenju sluzi u debelom crevu i po tome to je praeno kolikama, zatvorom ili prolivima i izbacivanjem mukoznih traka; c. polyposa, hronini k. pri kome postoje polipozni izrataji sluznice; c. pseudomembranacea, v. c. musoca; c. ulcerosa, zapaIjenje debelog creva, obino njegovog zavrnog dela (sigme i rektuma), koje se ispoljava povremenom pojavom bolova u elom trbuhu praenih izbacivanjem sluznih traka, koje mogu podseati na crevne parazite (pseudomembrane). Kod c. u. usled stvaranja grizlica u sluznici pomenutih delova debelog creva dolazi do krvavo-gnojnih stolica, izmeu kojih bolesnik moe imati i potpuno normalne stolice. C. ulcerosa i c. mucosa najverovatnije su posledica specijalne neuropatske konstitucije i autoimunskih procesa. colitoxaemia, kolitoksemija, toksernija izazvana Escherichiom coli. collagenoses, kolagenoze, grupa bolesti, razliite ,klinike slike i verovatno etiologije, u kojih postoje rasprostranjene promene u vezivnom tkivu. U njih spadaju sistemski eritemski lupus, dermatomiozitis, skleroderma, nodozni poliarteritis, reumatska groznica i reumatoidni artritis.

coionoscopia collargol, v. Argentum colloidale.

collateralis, kolateralan, boni, poboni. collemplastra, melemi od kauuka, adhezioni melemi. Na tkanini namazani melemi ija je osnovna materija kauuk, kome su, obino, dodate razne materije (lanolin, srnole, razni lekoviti dodaci). Upotrebljavaju se za fiksaciju zavoja.

colliculus seminalis, v. semena humica.

Collipova jedinica, jedinica za izraavanje koliine paratireoidnog hormona u pojedinim preparatima. Jedna ovakva jedinica je stoti deo one koliine hormona paratireoidnih lezda koja, ubrizgana potkono psu tekom 20 kg, posle petnaest asova povisuje koliinu kaiijuma u serumu za 5 mg/%. Collodium, kolodijum, rastvor dinitrata celuloze u smei alkohola i etra. Na koi stvara skramicu koja deluje zatitno, ali joj nedostaje elastinost i moe da prsne pri istezanju; C. elasticum, kolodijum s dodatkom ricinusovog ulja, koje mu daje elastinost. Slui kao konstituens za lekove koji se stavljaju na kou kada se eli da dejstvo lekova ostane ogranieno na mestu primene.

colloidalis, koloidni.
colloxylin, nitroceluloza.'V. nitroceluloza. collum, vrat, grli. collum dentis, vrat zuba, mesto na kome se spajaju koren i krunica zuba. Sin. cervix dentis. coloboma, kolobom, uroen ili steen defekt tkiva oka. Najee su zahvaeni kapci, duica, sudovnjaa, mrenjaa, soivo i dr. colocolostomia, kolokolostomija, operacija kojom se spajaju zjapovi dva dela kolona. coloenteritis, v. enterocolitis. colofixatio, kolofiksacija, fiksiranje ili okaivanje kolona avovima, ako je sklon spadu. colon, deo debelog creva. V. intestinum; c. irritabile, v. colitis; c. spasticum, spastini kolon, sin. colon irritabile, v. colitis.

collagenum, v. kolagen. collapsotherapia, v. therapia.

collapsus, kolaps, smlatnja, stanje izraene prostracije s tekom insuficijencijom krvotoka; cirkulatorni k., ok; cirkulatorna insuficijencija bez zastojne insuficijencije srca; masivni k., kolaps celog plunog krila koji obino nastaje posle zaepljenja glavnog bronha za to krilo; k. plua, bezvazdunost jednog dela plua, ili celog renja, kao to se via u atelektazi, ili pneumotoraksu.

Colonnaova operacija, v. operacija.

coionoscopia, kolonoskopija: (1) endoskopski pregled kolona u toku laparotomije pomou sigmoidoskopa, koji je uvuen proksimalno i kolonoskopom 153

colopexia uvuenim distalno kroz otvor uinjene kolotomije; (2) pregled pomou kolonoskopa. colopexia, kolopeksija, pripajanje dela debelog creva avovima za prednji trbuni zid, najee u cilju spreavanja spada rektuma. coloplicatio, koloplikacija, uzduno ili popreno nabiranje zida kolona avovima da bi mu se skratio i suzio zjap u sluaju njegove dilatacije. coloratio mucosae oralis et faciei, (stom.), prebojavanje krvnih podliva sluznice usta i lica; nesiguran znak dejstva mehanike sile, postojeeg preloma kostiju lica; ima forenzian znaaj za priblino odreivanje vremena proteklog od nanete povrede. V. discoloratio. colosigmoidostomia, kolosigmoidostomija, stvaranje otvora hirurkim putem izmeu dela kolona i sigmoidnog kolona, obino zbog prepreke u normalnom prolazu (rak ili oiljna stenoza kolena). colostomia, kolostomija, operativno stvaranje otvora na kolonu, v. enterostomia, fistula stercoralis; ileotransversocolostomia, ileotransverzokolostomija, hirurka anastomoza izmeu ileuma i poprenog kolona; suva c., kolostomija nainjena na levoj polovini kolona, kroz koju se prazni meka ili formirana stolica; vlana c., kolostomija (a) na desnoj polovini kolona, kroz koju se prazni teni ili itki crevni sadraj, ili (b) na levoj polovini kolona, kada je uinjena u isto vreme anastomoza mokranog kanala s nishodnim ili sigmoidnim kolonom, tako da se kroz stomu pored stolice prazni i mokraa. colpitis, kolpitis, zapaljenje vagine, njene sluznice i podsluzninog tkiva izazvanog infekcijom. Uzrok zapaljenja moe biti spoljna infekcija ili zapaljenjski procesi materice i njenog grlia. Sama po sebi sluznica vagine je otporna na infekciju, ali do zapaljenja dolazi tamo gde je dok) do njenog povreivanja ili oteenja razliitog porekla (povrede, poremeaj endokrine funkcije, opte slabosti i atrofije). U starih osoba, usled izraene atrofije, dolazi do starakog kolpiti-sa. 154

coma colporrhaphia, kolporafija, av vaginalnih zidova, koji predstavlja dodatni operativni poduhvat uz perineoplastiku, a vri se u prolapsu materice i vaginalnih zidova. Razlikujemo prednju (c. anterior) i zadnju (c. posterior). colposcopia, kolposkopija, metoda kojom se, uz pomo optikog instrumenta (colposcop), vri posmatranje patolokih pojava na grliu materice. Kolposkopom se postie uveanje od 20 do 30 puta to omoguuje uoavanje svih patolokih promena na grliu materice od prostih erozija, atipinog epitela do malignih promena u epitelu (carcinoma in situ). Kolposkopija danas predstavlja rutinsku metodu u ranoj dijagnostici raka grlia materice. colpotomia, kolpotomija, ginekoloka operacija pri kojoj se proseca zadnji svod vagine radi evakuacije apscesa Douglasovog paga. columna, stub; c. renales, delovi kore bubrega koji u vidu stubia zalaze meu Malpighijeve piramide; c. vertebralis, kimeni stub ili kima, sastoji se od 24 slobodna prljena, krsne i trtine kosti. S rebrima gradi kostur trupa. upljina kimenog stuba je u obliku kanala (kimeni kanal) i sadri kimenu modinu. coma, koma, stanje potpunog gubitka svesti iz kog se bolesnik ne moe probuditi ni najjaim spoljnim stimulusima, ali se k. ponekad moe prekinuti upotrebom lekova, najee onih koji otklanjaju uzrok k. Posledica je bilo unoenja otrova u organizam (alkohol, opijati, barbiturati), bilo stvaranja otrova u organizmu (uremika k., dijabetika k., apoplektika k., hepatika k.), bilo povrede centralnog nervnog sistema; c. addisonicum, stanje izuzetno tekog pogoraja Addisonove bolesti, zbog nemogunosti kore nadbubrenih lezda da organizmu obezbedi potrebnu koliinu odgovarajuih hormona; alkoholna k., oamuenost (stupor) koja je izazvana tekim akutnim trovanjem alkoholom; apoplektika k., posledica vaskularnog cerebralnog zadesa (sloga); c. diabeticum, dijabetika koma, koma

combustio koja u organizmu nastaje usled nagomilavanja ketonskih tela (v. cetonuria); hepatika k., ona koja prati jetrinu encefalopatiju; hiperosmotska neketogena k., dijabetesna koma u kojoj postoji izraena hiperglikemija koja je dovela do hiperosmolnosti vanelijske tenosti i do dehidracije elija; hipohloremijska k., koma u toku gubljenja natrijuma iz organizma, koje dovodi do elijske hiperhidracije; c. hypophysare, hipofizna koma, stanje izuzetno tekog pogoranja bolesti (bez obzira na uzrok) prednjeg renja hipofize koje se odlikuje smanjenom funkcijom, odnosno njenim prestankom; c. hypothyreoticum, Mpotireozna koma, stanje izuzetno tekog pogoranja miksedema (v. myxoedemd) ili drugih oblika hipotireoze; ireverzibilna k., nepreobratljiva koma koja traje due od 24 asa i u kojoj nema ni spontanih pokreta, ni spontanog disanja, dok su refleksi potpuno ugaeni, a elektroericeflogram je izoelektrian. Sin. sindrom modane smrti; Kussmaulova k., koma u dijabtesnj ketoacidozi; uremika k., krajnji stadijum insuficijencije bubrega koji nastupa usled njihove nesposobnosti da izlue krajnje raspadne proizvode prometa materija iz organizma (specijalno ureju i druge azotne materije), Bolesnik u u.k. ima trzaje i greve miia, disanje je promenjeno (Kussmaulov ill Cheyne-Stockesovo disanje), ima nesanice, razne neuralgije i prolive. U zavrnoj fazi bolesnici lee, apatini, u polusnu, glasno i duboko diu, povremeno podriguju, tucaJu i povraaju, combustio, opekotina, oteenje koe dejstvom visoka temperature. Po teini oteenja razlikuju se etiri stepena.-U combustio I stepena postoji samo crvenilo koe usled hiperemije; u combustio II stepena nastaje jo i stvaranje mehuria ispunjenih seroznom tenou; u combustio III stepena nastaje nekroza tkiva, a u combustio IV stepena nastaje ugljenisanje tkiva. comedo, sujedac, nagomilavanje roastih elija i sebuma u proirenim folikulima. Ispoljava se crnom takom usled oksi-

compensatio dacije masnih kiselina. V. acne vulgaris punctata. comedocarcinoma, komedokarcinom, karcinom kanalia, iz kojih se, na preseku, mogu istisnuti lako degenerisane elije. commissura, veza, spojnica, spojni deo (npr. c. labiorum oris, spojni deo usana). commisurotomia, komisurotomija, razdvajanje zalistaka u mitralnoj stenozi prstom ili valvulotomom stavljenim na prst koji se kroz levu pretkomoru uvodi do zalistaka. Sin. valvulotomia. commotio, komocija, potres; c. eerebri, posledica tupe povrede glave (uobiajen pogrean naziv potres mozga), prolazan gubitak svesti (retko due od 10 minuta) usled udarca po glavi koji nije izazvao nikakvo oteenje mozga, slobodnim okom vidljivo. Dui gubitak svesti govori za kontuziju mozga. Pri postepenom dolaenju k sebi bolesnik obino povraa i ali se na glavobolju. U teim sluajevima moe doi do komocione psihoze; c. labyrinth!, labirintni simptomi koji mogu* da postoje dugo posle povrede glave (nesigurnost pri hodu, vrtoglavica, naroito pri izvoenju naglih pokreta) svode se na molekularne promene labirintnih struktura nastalih prilikom traume; c. retinae, kontuzija mrenjae, ishemija jednog dela mrenjae usled spastike kontrakcije arterija mrenjae posle tupih povreda one jabuice. Mrenjaaje sivobeliaste boje i edematozna (Berlinovo zamuenje). Veinom iezava bez posledica; c. spinalis, posledica tupe traume kimenog stuba s prolaznim oduzetostima veih ili manjih oblasti trupa oivenih spinalnim ivcima. communicans, spojni, spajajui, koji uspostavlja vezu (npr. ramus communicans, spojna grana). communicatio, komunikacija, (1) veza, spoj; (2) saoptenje. communis, zajedniki. compactus, kompaktan, gust, zbijen, guste grae. compensatio, kompenzacija, nadoknaivanje nedostatka neke funkcije, izazva155

complexus primarius ne oboljenjem nekog organa, poveanjem funkcije parnog organa (primer: bubreg) ili hipertrofijom tkiva (hipertrofija muskulature srca u raznim oboljenjima). complexus primarius, primarni kompleks, v. tuberculosis. compressio, kompresija, pritisak; (1) saimanje pritiskom; dejstvo na neko telo silom koja mu smanjuje obim i gustinu; (2) c. cerebri, oteenje mozga koje nastaje usled smanjenja prostora u lubanjskoj duplji (prisustvom tumora, izlivene krvi, dejstvom ozleda, zapaljenjskog procesa, poveanjem koliine kimeno-modanog likvora) i, usled toga, pritisak na mozak; (3) digitalna c., pritisak na krvni sud prstima moe se zaustaviti krvav ljenje; (4) instrumentalna c., kompresija krvnog suda instrumentom radi spreavanja krvarenja (Kocherova kleta, Panova kleta itd.); (5) c. spinaHs, pritisak na kimenu modinu tumorom, prelomom ili iaenjem kime itd.; on se ispoljava razliito: zavisno od mesta i stepena pritiska, to se manifestuje bolom, parestezijom, poremeajem senzibiliteta i motorike. compressivus, kompresivan, kompresioni, koji pritiskuje. concentratus, koncentrovan, iz koga je odstranjen deo tenosti. conceptio hymine ilaeso, oploenje i bez rascepljivanja himena, tj. u nevinih devojaka. concha, koljka, tvorevina u obliku koljke; c. naali, nosna koljka. Kotana izboenja na spoljanjim zidovima nosne duplje, sagitalno poloena. Postoje tri parne nosne koljke; c. n. inferior predstavlja posebnu kost, a c. n. superior i c. n. media pripadaju etmoidnoj kosti. concrementum, konkrement, kamen, kamenac. vrsta tvorevina okruglastog, jajastog ili nepravilnog oblika koja se stvara u tkivima ili upljim organima ili izvodnim kanalima lezda (u unoj kesici, mokranoj beici, kanaliima pljuvanih lezda itd.). Stvara se taloenjem soli (usled poremeaja stanja zatitnih
156

coni retinae koloida) iz tenosti koje se nalaze u upljim organima ili prolaze kroz kanale lezda, oko sljutenog epitela, delia sluzi i stranih tela. V. calculus. concretio, konkrecija, sraslost srca, sraslost dva lista osra; c. pericardii, konkrecija perikarda. Delimino ili potpuno sraenje osrda i epikarda tanjim ili debljim sraslinama, to je posledica hroninog perikarditisa. Simptomi su: zaptivanje, cijanoza, sistolno uvlaenje grudnog koa u predelu vrha srca, paradoksni puls i dijastolni kolaps vena. conductor, kondukter, prenosa, u genetici jedinka koja moe da prenese na svoje potomstvo odreene genske poremeaje koji se u nje ne ispoljavaju. Najbolji primer konduktorstva u ljudi je hemofilija koju prenosi zdrava ena, konduktorka, na svoje muko potomstvo. Condurango, v. Cortex Condurango. condyloma, kondilom, izrataji nastali bujanjem krzna koe; c. accuminata (papillomata), v. papilloma; c. lata, iroki kondilomi; iroke, vlane papule u sekundarnom sifilisu, lokalizovane u intertriginoznim (perigenitalnim) predelima. Imaju velik epidemioloki znaaj, jer su veoma infektivne. condylus, (gr. zglavak), kondil, ispupenje na okrajcima dugih kostiju, koje slui za zglobljavanje. confluens, stecite, ue; c. sinuum, v. torcular Herophili. congelatio, promrzlina, povreda i oteenje koe izazvano niskom temperaturom i izvesnim fizikim i biolokim faktorima (vlanost vazduha, opta slabost, malokrvnost i dr.). Prvo nastupa bledilo, zatim cijanoza i otok. Drugi stepen: plikovi (fliktenizacija). Trei stepen: gangrena (nekrobioza tkiva). congestio, navala krvi, poveano prisustvo krvi u tkivu, koje zbog toga postaje intenzivno crvene boje. congressus, polni odnos, obljuba. coni retinae, epii ili stubii, naroito izraeni vrni delovi ulnih (stubiastih) elija mrenjae oka, koji ispod pigmentnog sloja sa tapiima ine sloj ta-

Coniium pia i stubia. Primaju svetlosne drai (fotoreceptori). Coniium, koniin, alkaloid iz biljke Conium maculatum. Njime je otrovan Sokrat. Znaaj mu je samo istorijski. conjugata, (spojena), linija koja spaja udaljene take, prenik. Postoje tri sagitalna prenika male karlice, koja se pruaju od njenog zadnjeg zida do simfize, i to: conjugata anatomica, conjugata diagonalis i conjugata vera. V. diameter. conjunctiva, (tunica), venjaa, tanka sluznica koja oblae zadnju stranu onih kapaka i prednji deo beonjae oka. conjunctivitis, konjunktivitis, zapaljenje venjae. Oblici: c. actinica (photoelectrica) nastaje usled oteenja venjae zraenjem kratkim, ultraljubiastim zracima, talasa (elektrini luk, kvarcovanje, zavarivanje, snene povrine u planini sneno slepilo). Zatita obojenim staklima koja zadravaju ultraljubiaste zrake; c. aestivalis, v. c. vernalis; c. allergica, konjunktivitis usled dejstva alergena biljnog ili ivotinjskog porekla, zatim nekih medikamenata; c. blennorrhoica: (1) c. b. gonorrhoica, a) c. gonoblennorrhoica neonatorum, konjunktivitis novoroenadi inficiranih od obolele majke; b) c. gonoblennorrhoica adultorum, gonoreja odraslih; (2) c. blennorrhoica non gonorrhoica, konjunktivitis novoroenadi, nalaz inkluzionih telaaca. Izaziva pneumokok, streptokok; c. diphtherica, javlja se izolovano ili u toku difterije drela i nosa. Prati nekrozu venjae i stvaranje pseudomembrana. Mogue komplikacije na ronjai; c. eccematosa, v. c. phlyctaenularis; c. epidemica, izazvan virusom, daje nena subepitelna zamuenja ronjae; c. follicularis, u osoba limfatine konstrukcije, zatim refrakcione anomalije, folikuli u prelaznoj bori; c. nodosa, vorii u venjai izazvani dlaicama gusenica, koje mogu prodreti u onu jabuicu; c.phlyctaenularis, odlikuje se stvaranjem voria u cirkumskriptno zapaljenoj venjai. vorii najee lokalizovani u blizini ronjae. Najee u dece i mladih oso-

contractio ba. Uzroci su: tuberkulozno-toksika alergija, loa ishrana, nizak higijenski nivo, manjak u vitaminima; c. scrophulosa, v. c. phlyctaenularis; c. simplex chronica, konjunktivitis izazvan spoljnim uzrocima (dim, praina, hemijski nadraaji), refrakcione anomalije, oboljenja nosa; c. trachomatosa, v. trachoma; c. vernalis, proleni katar, javlja se s prvim toplim danima, zimi se ublaava ili nestaje. Javlja se u dece i traje do puberteta. Uzrok nepoznat (alergija, sunani zraci, toplota). conspergentia, prakovi za posipanje. constipatio, konstipacija, retko i oteano crevno pranjenje (defekacija); atonicna k., konstipacija zbog atonije crevne muskulature; gastrojejunska k., konstipacija zbog inhibicije gastrojejunskog i gastrokolinog refleksa raznim bolestima; proktogena k., konstipacija zbog nenormalnosti refleksa defekacije; spastina k., konstipacija zbog izraenog spazma jednog dela creva zbog neurastenije, ili trovanja olovom. Sin. obstipatio. constituens, obino indiferentna materija koja glavnom (eventualno i adjuvantnom) leku daje oblik. Konstituens rastvora obino je voda, alkohol ili neko ulje, za prakove obian eer, mleni eer, talk i dr.; za masti vazelin, lanolin itd. constitutio, konstitucija, nain reagovanja, kao i sklop jedne osobe odreen genskim i biohemijskim iniocima kao i iniocima okoline; limfatina k., ona u koje postoji hiperplazija limfnog sistema; neuropatska k., stari izraz za osobe koje su sklone nervnim bolestima; vazoneurozna k., koja se odlikuje nestabilnou vazomotornog mehanizma. constrictor, steza, koji suava. continentio, kontinencija, uzdravanje (npr. od polnog ivota), zadravanje (npr. mokrae). V. incontinentio. contortus, vijugav, npr. tubuli sminiferi contorti, vijugavi semeni kanalii. contractio, kontrakcija, grenje, skraivanje, skupljanje. Kontrakcija miia zasnovana je na klizanju kontraktilnih ele157

contractura
menata aktina i miozina; izometrijska k., tip miine kontrakcije pri kojoj se mii kontrahuje ne menjajui duinu; izotonina k., tip miine kontrakcije pri kojoj se mii skrauje, dok mu se napetost ne menja; prosta miina kontrakcija, k. pod dejstvom samo jedne drai; sloena (tetanika) k., k. pod dejstvom vie estih uzastopnih drai. contractura, kontraktura, trajno skraenje mekih tkiva, specijalno miia. Moe se javiti pri zamoru (zbog iscrpljivanja rezervi adenozin-trifosfata ili posebnog faktora relaksacije jo uvek nepoznate prirode), posle smrti (mrtvaka ukoenost), delovanjem hemijskih supstancija, koje menjaju fiziko-hemijsku strukturu kontraktilnih proteina (hemijska ukoenost), denaturisanjem proteina miia toplotom (termika ukoenost); aktivna k., posledica patolokog pojaanja inervacije miia; Dupytrenova k., skraenje, zadebljavanje i fibrozira-nje dlanske aponevroze, to stvara pre-gibni deformitet prsta ake. Takav de-formitet na prstu stopala posledica je promena u tabanskoj aponevrozi; ishe-mika k., k. i degeneracija miia usled loeg priliva krvi, npr. pri vrstoj podve-zanosti uda; k. miia, skraenje miia usled njihovog oboljenja (miopatska k.); organska k., k. koja je stalna i bez prekida; pasivna k., nastaje fibrozno-skle-rotikim skvravanjem miia; polio-mijelitika k., distorzija zgloba u toku napada poliomijelitisa zbog delimine ili potpune paralize jedne grupe miia, dok antagonistika grupa neoteenih miia preovladuje izazivajui kontrak-turu; refleksna k. miia, nepovoljna zgrenost i krutost jednog miia ili grupe miia izazvana nekim udaljenim patolokim promenama (na kostima, zglobovima, miiima, krvnim sudovima) iz kojih se nadraaj putem senzitivnih ivaca u nervnih centara prenosi na motorni ivac. Stalan nadraaj ovih posled-njih daje r.k.m.; veratrinska k., posebna kontraktura miia posle ubrizgrava-nja veratrina u mii; Volkmannova k., k. prstiju, ponekad i zgloba ruja, s gu158

contusio
bitkom snage, brzim razvojem posle teke povrede u predelu lakta ili neispravne primene podvezivanja tog predmeta ili gipsanog zavoja; k. zgloba, neispravan poloaj zgloba s ogranienom ili iezlom funkcijom (kruti zglob). K. zgloba je posledica skraenja miia (miogena k.), koe (dermatogena k. odn. oiljna k.), tetiva (desmogena k.), spazama ili paralize miia u oboljenju kimene modine (neurogena k.), preleanih povreda i oboljenja zglobova (artrogena k.). V. ankvlosis. contraextensio, kontraekstenzija, vuenje, teglenje u suprotnom pravcu od drugog vuenja (npr. pri nametanju, repoziciji fragmenata u prelomu ili u iaenju zgloba). contraincisio, kontraincizija, incizija gnojne kolekcije izvrena na izvesnoj udaljenosti od osnovne incizicije, obino na nie poloenom mestu. Cilj kontraincizije je da se potpomogne drenaa. contrecoup, (fr.), protivudar(ac), indirektna ozleda jednog dela organa koji lei na suprotnoj strani od mesta dej-' stva sile, npr. ozleda levog potiljanog renja mozga pri udaru u desni eoni predeo glave. contusio, kontuzija, nagnjeina, uboj, ozleda tkiva dejstvom udara ili energinog pritiska, a da pri tom ne nastane prekid kontinuiteta koe. Kidanje potkonih krvnih sudova i kapilara na mestu kontuzije povod je pojavi hematoma ili ekhimoze; c. bulbi, kontuzija bulbusa, kontuzija one jabuice, tupa povreda one jabuice, koja moe naneti niz ozbiljnih oteenja (krvarenja, povrede duice, promena poloaja sociva, ruptura sklere, mrenjace i suclovnjae i dr.); c. cerebri, gubitak svesti usled direktne traume glave, koja je obino praena prelomom lubanje; c. medullae spinaHs, kontuzija kimene modine usled udara u kimeni stub, praena prolaznim ili produenim poremeajem senzitivne i motorne inervacije ispod nivoa povrede mo dine; protivudarna c.,kontuzija nastaje udarom na jednu

conus stranu glave, dok lezija mozga nastaje na suprotnoj strani prenoenjem sile. conus, kupa, tvorevina u vidu kupe; c.arteriosus, deo desne komore iz koje polazi pluno stablo (pluna arterija); c. elasticus laryngis, elastina kupa grkljana; c. myopicus, kupa usled peripapilarne atrofije sudovnjae kao posledica istezanja:, pigmentni k., zadebljanje pigmentnog sloja na ivici papile u vidu polumeseca ili prstena; skleralni k., beliasti polumesec ili prsten uz papilu nastao usled toga to pigmentni epitel sudovnjae ne dopire do ivice papile, tako da bela sklera prosijava. Convallaria majalis, urevak, sadri, glikozide od kojih je najvaniji Convallatoxin. Convallatoxin, glikozid iz biljke Convallaria majolis, urevak; ima kardiotoniko dejstvo. convergens, susticajni, koji se sustie u jednu taku. Suprotno: divergens. convolutum, konvolut, savijutak, klupe, klupko, (1) klupko creva ili crevnih parazita; (2) svaki izboeni i savijeni deo mozga, modana vijuga (gyrus). convolutus, smotan, savijen, vijugav. convulsio, konvulzija, uopteni tonusnoklonusni trzaji miia koji se vide u epileptikom ili eklamptikom napadu. V. epileptiki napad, eclampsia; febrilne k., epileptiformni napadi koji se javljaju uvek kad oboleli dobije povienu temperaturu. Conwayjeva tehnika, v. tehnika. Cooleyeva anemija, v. thalassaemia. Coolidgeova cev, Kulidova termoelektronska cev. Kulidova cev je staklena vakuum-cev sa dvema elektrodama. Potisnula je iz upotrebe jonsku rendgensku cev. V. rendgenska cev. copolymer, kopolimer, polimer koji sainjavaju vie od jedne vrste monomera. coprolith, koprolit, tvrd fekalni kamenac. coprophagia, koprofagija, jedinjenje izmeta u tekih, ravo negovanih duevnih bolesnika, koje se moe javiti kada su posredi teki sluajevi masohizma. copula dimidiata, u ovom polnom odnosu mukarac ne izvlai sasvim svoj ud iz vaginalnog kanala ene.

cor
copula tecta, prekinuti polni odnos. copulatio, kopulacija, spajanje (1) akt oploenja nekih jednoelijskih ivih bia, pri emu se dve elije (dva gameta) stope u jednu eliju, nazvanu zigot ili kopuIa; (2) spajanje, parenje dveju jedinki razliitih polova spoljanjim polnim organima (koji se zovu kopulatorni organi). cor, srce, uplji miini i sredini organ koji odrava krvotok u organizmu. Nalazi se u grudnoj duplji. Unutranja uzduna pregrada deli potpuno upljinu srca na desnu i levu polovinu, iji se zadnji delovi nazivaju desna i leva pretkomora (atrium dextrum et sinistrum), a prednji delovi nose nazive desna i leva komora (ventruculus dexter et sinister). Izmeu pretkomora i komora nalaze se pretkomornokomorni otvori sa zaliscima, kroz koje prolazi krv izpretkomora u komore. Na desnom otvoru su tri zaliska (valva tricuspidalis), a na levom otvoru se nalaze dva zaliska (valva bicuspidalis, s. mitralis). Na otvorima plunog stabla i aorte nalaze se po tri polumeseasta zaliska (valvulae semilunares). Srani mii (myocardium) obloen je unutranjom opnom, osrem (endocardium) a spolja je pokriven opnom nazvanom (epicardium). Srce ishranjuju dve tzv. venane arterije (a. coronaria dextra et sinistra) koje polaze od poetnog proirenog dela aorte (bulbus aortae) i granaju se u sranom miiu. Neuromiine elije obrazuju u sranom miiu sprovodni aparat srca (KeithFlackov vor, Aschoff-Tavvarain vor i Hisov snop), koji omoguuju ritmike kontrakcije srca. Oko srca je opna koja gradi sranu kesu, osre, v. pericardium. U levu pretkomoru dospeva oksidovana krv iz plua kroz plune vene (vv. pulmonales), a zatim ulazi u levu komoru. Iz komore se istiskuje u aortu i njenim granama arterijama dospeva u sve delove tela, predajui kiseonik, a uzimajui ugljen-dioksid. Redukovana krv dospeva preko upljih vena (v. cava superior et inferior) u desnu pretkomoru, odakle se sputa u desnu komoru. Ova komora istiskuje krv u pluno stab-

159

cor

corona
more ijednom komorom zbog nedostatka komorskog septuma; c. triloculare biventriculare, srce s jednom pretkomorom i dve komore zbog nedostatka pretkomorskog septuma; c. venoum, desno srce; c. villosum, dlakav izgled epikarda zbog eksudativnog perikarditisa. Poznat i kao c. hirsutum. coracoiditis, korakoiditis, bol u predelu lopatice i kljunastog nastavka s atrofijom deltoidnog miia, koji se pripisuju povredi kljunastog nastavka. cord-faktor, sposobnost M. tuberculosis da na Lowensteinovoj podlozi stvara mikrokolonije koje podseaju na uad (cord - ue). Virulentnost pojedinih sojeva M. tuberculosis stoji u vezi sa stvaranjem cord-faktora. corectopia, korektopija, v. ectopia pupil lae. Sin. korectopia. Corijeva bolest, tip III glikogenoze. V. glycogenosis. corium, krzno, sloj vezivnog tkiva ispod pokoice. Sin. derm. cornea, ronjaa, mezodermni omota one aice izgrauje spoljanjim slojem beonjau i ronjau, a unutranjim cilijarno telo i duicu. Ronjaa u poetku prisno prianja uz sudovnu ahuru soiva, ali se poetkom 3 meseca odvaja. Poetkom 4. meseca ronjaa je uglavnom izgraena: nedostaju joj granine opne. Prednji epitel je sastavljen od reda kockastih elija, 2-3 reda epitelnih elija. Descemetova opna se pojavljuje tek 5. meseca. cornu, rog, naziv za nastavke kostiju ili upljina koje lie na rog; c. Ammonis, Amonov rog, ispupenje u donjem rogu bone komore mozga. V. hippocampus; (derm.) c. cutaneum, izraslina na koi nastala usled hiperplazije roastog sloja u vidu roga. corona, venae, kruna, ispupenje slino kruni (npr. corona dentis, kruna zuba, c. radiata, zrakasta kruna u velikom mozgu); c. ciliaris, trepavina, cilijarna kruna na cilijarnom telu. Sastoji se od nastavaka i nabora (processus ciliares i plicae ciliares); c. glandis, obrub glavice mukog uda; c. mortis, venae smrti, spojnica izmeu donje epigastrine i za-

Io (truncus'pulmonalis) kojim dospeva u plua radi oksidacije; c. adiposum, srce u kojem postoji masna degeneracija, ili srce oko kojeg postoje masne naslage na epikardu I i II; c. arteriosum, ime za levo srce; c. aorticomitrale, aortnomitralno srce, izgled srca pri rendgenoskopiji ili rendgenografiji bolesnika u kojih istovremeno postoje promene i na aortnim i na mitralnim zaliscima; c. aorticum, aortno srce. Oblik srca pri rendgenskom pregledu bolesnika 1S aortnim manama, nastao usled hipertrofije i dilatacije Ieve komore; c. biloculare, uroena anomalija srca u koje ne postoje pretkomorska i1 komorska pregrada: srce se sastoji samo od jedne pretkomore i jedne komore; c. bovinum, volovske srce, pri rendgenskom pregledu jako uveano i proireno srce koje skoro dodiruje levi torakalni zid; c. mitrale, mitralno srce, senka srca dobivena rendgenskim zracima koja lii na konturu boce ili trougla. Nastaje usled proirenja leve pretkomore i hipertrofije desne komore, zbog ega se umesto zaliva na levom rubu srane senke nalaze dva luka; c. pendulum, kapljasto srce, uroeno malo srce slabih, asteninih osoba. Ono je obino uvrnuto* u smeru skazaljke na satu, zbog ega se u zalivu na levom rubu pojavljuje luk; c. pseudotriloculare, uroena nenormalnost srca u koje srce funkcionie kao da ima samo tri upljine zbog atrezije trikuspidnih zalistaka; c. pulmonale, kor pulmonale, odlikuje se hipertrofijom desne komore srca, a nastaje u sluajevima kada je otpor prema protoku u pluima povean, kao na primer u emfizemu, u izraenoj sklerozi plune arterije, mitralne stenoze, stenoze pulmonalne arterije, kao i u sklerozi venanih arterija; c. sinistrum, levo srce; c. taurinum, c. bovinum; c. triatriatum, uroena nenormalnost srca, koja po svojim znacima podsea na mitralnu stenozu zbog pranjenja plunih vena u jednu akcesornu pretkomoru; c. triloculare, srce s tri upljine; c.triloculare biatriatum, srce s dve pretko160

coronaris

corticosteron

porne arterije. Ta se anastomoza nalazi re velikog mozga, koja se sastoji od rena medijalnoj strani butnog prstena i pate jezgre (nucleus caudatus) i soivasnjena povreda prilikom operacije butne te jezgre (nucleus lentiformis); c. vitkile izaziva krvarenje. reum, staklen, postaje od tananih procoronaris, (stom.), koronarni, pripada duetaka elija vidnog dela mrenjae. krunici zuba ili se na nju odnosi; venaTi produeci se prepliu meu sobom i ni, kae se za sudove srca. ukrtaju, gradei mreastu potku ispucorpora amylacea, okruglasta telaca njenu sluzavom materijom. slojevite grae, belanevinastog sasta- corpuscula, (pl. od corpusculum), telava. Jodom se mogu obojiti plavo ili zeca; c. Hassali, sitna koncentrino prulenkasto. Nalaze se u zdravoj prostati i gasta telaca u timusu; c. lamellosa, v. neurogliji, a takoe i u obolelim tkiviulna telaca. ma. corpusculum, telace, mala masa, malen corpus, (I) organizam, ivo telo; (2) trup, organ; c. renis Malpighii, Malpighijevo glavni deo nekog organa; (3) masa netelace u bubregu, obloeno opnom u kog tkiva; (4) neivo telo; c. alienum, vidu ahure (Bovvmanova opna) u kojoj (stom.) strano telo u ustima dospel iz se nalazi klube krvnih kapilara (glomespoljne sredine (pesak, ljunak, zrnevrulus). V. glomerulus. lje, ugljena praina, mulj), ili delovi pri- Corriganova bolest, v. bolest. rodnih ili vetakih zuba, proteza, mos- corrigens, popravna supstancija koja se tova, rede odlomci kostiju. Njihovo pridodaje lekovima kada je potrebno posustvo u ustima ili u disajnim putevima praviti ukus, miris ili boju, ili kada treba predstavlja opasnost od delimine ili ublaiti lokalno nadraajno dejstvo. potpune opstrukcije disajnih puteva. cortex, kora, npr. c. cerebri, kora velikog Ima forenzian znaaj; c. callosum, umozga, modana kora, c. renis, kora Ijevito telo, bela spojnica hemisfera vebubrega; C. Cascarae .sagradae, laklikog mozga; c. cavernosum, kavernozsantno sredstvo; C. Chinae, C. Cinchono ili upljikavo telo koje ima osobinu nae, kora od hininovca, sadri mnogo da nabrekne zbog punjenja njegovih alkaloida, od kojih su najvaniji hinin i upljina krvlju; c. ciliare, cilijarno ili hinidin; C. Cinnamomi, kora od cimetrepavino telo, srednji deo sudovne ta, slatka korica, slui kao zain ili kao opne one jabuice, izmeu duice i sukorigens; C. Conurango, kora biljke dovnjae. Sadri trepljasti mii (m. ciMarsdenia Conurango koja raste u Anliaris) koji vri podeavanje soiva. Na dima, a spada u grupu gorkoaromatiunutranjoj strani pozadi nalazi se venih sredstava; upotrebljavana je kao nac trepljastih nastavaka (processus cimaceratodekokt, kao Extractum Conliares), koji lue onu vodicu; c. Higurango ili kao Vinum Conurango; C. hmori, pregrade izmeu renjia semeFrangulae, kora od krkovine, laksantno nika stiu se na njegovom gornjem sredstvo; C. Quercus, hrastova kora, sapolu, u zadebljalo tkivo kao Highmoreodri tanina; C. Rhymni Purshianae, vo telo ili medijastinum testis; c. humalaksantno sredstvo. num, telo oveka, oveje telo. Njegovi cortexon (desoxycorticosteron), kortekdelovi su: glava (caput), vrat (colluni), son (dezoksikortikosteron) hormon trup (truncus) s delovima grudnog koa kore nadbubrenih lezda (v. tamo) iz (thorax), trbuhom (abdomen) i karlicom kojeg nastaje aldosteron (v. tamo) i kor(pelvis), gornjim udovima (membra sutikosteron (v. corticosteron). periora, sin. extremitates superiores) i do- corticalis, kortikalan, koji pripada kori nji udovi (membra inferiora, sin. extremi(npr. substantia corticalis renis, bubtates inferiores); c. luteum, uto telo u rena kora). jajniku; c. pineale, v. epiphysis; c. spon- corticosteron, kortikosteron, jedan od giosum, v. penis; c. striatum, prugasto glikokortikoida iz grupe hormona kore telo, velika potkona siva masa hemisfenadbubrenih lezda koji uglavnom
11 Medicinski leksikon 161

corticotropin
kontroliu metabolizam ugljenih hidrata. corticotropin, adrenokortikotropni hormon, ACTH, v. hormon. Cortijev organ, organum spirale Cortii, tvorevina u opnastom punom kaqalu (ductus cochlearis), koja sadri ulne slune elije namenjene prenoenju akustikih nadraaja iz unutranjeg uva u odgovarajue modane centre; (embr.) u zidu slunog kanala embriona oko treeg meseca pojavljuje se medijalno vee zadebljanje, koje stvara unutranji spiralni sluni oluk, dok manje, bono zadebljanje daje Kortijev organ (organum spirale). cortin, kortin, preparat hormona kore nadbubrenih lezda, upotrebljava se u leenju Addisonove bolesti. Cortisol, kortizol, najznaajniji hormon (v. tamo) kore nadbubrenih lezda s mnogim, po ivot izvanredno vanim efektima. Sin, hidrokortizon, (hem.) 4pregnen-11-beta, 17-alfa, 21-triol-3, 20dion. Cortison, kortizon, hormon, (v.. tamo) kore nadbubrenih lezda, po svom dejstvu odgovara, uglavnom, kortizolu. V. cortisoL Corynebacterium, (coryne-malj), vrsta gram-pozitivnih, nepokretnih, nesporogenih, tapiastih bakterija karakteristinog izgleda. Postoje vrste korine-bakterija koje su patogene (C. diphtheriae) i vrste apatogene za oveka (pseudodifterini bacili ili difteroidi); C. diphtheriae, bacili difterije, prouzrokovai difterije u ljudi. Tanki tapii, zadebljani na jednom ili oba kraja. Razni oblici mogu se videti u istoj kulturi i na istom mikroskopskom polju, to je fizioloki polimorfizam. Druga karakteristina osobina ovog bacila je grupisanje, po dva u vidu slova V ili Y (klinasta azbuka). Po Gramu se boji pozitivno (labilno). Obojeni po Neisseru pokazuju Babes-Ernstova zrnca. Opisana su tri tipa: gravis, mitis i intermedijus, koji se meusobno razlikuju morfoloki, po izgledu kolonija, biohemijski, a donekle i po patogenosti. Proizvode toksin, razliite 162

coxarthropathia jaine. Sin. Bacillus diphtheriae, Lo'fflerov bacil coryza, v. kijavica. costa, rebro, duga kost lunog oblika koja se prua od kimenog stuba do grudne kosti. Postoji 12 pari rebara, od kojih se 7 prvih pari napred zglobljavaju preko posebnih hrskavica s grudnom kosti (c. verae, prava rebra), VIII, IX i X par se svojim hrskavicama spajaju s hrskavicom VIII rebra (c. spuriae, lana r.), a XI i XII par su slobodni (c. fluctuantes, slobodna rebra). Sva rebra se pozadi zglobljavaju s 12 lenih prljenova. costali, kostalni, rebarni. costotomia, kostotomija, presecanje rebra, resekcija rebra. costotransversectomia, kostotransverzektomija, isecanje dela rebra zajedno s odgovarajuim poprenim nastavkom prljena. cou palme, v. vratna lepeza. Coulomb (Kulon) Ch.A. (1736-1806), francuski fiziar koji je primenio Njutnov zakon gravitacije na elektrine i magnetne pojave. Njegovo ime nosi praktina jedinica koliine elektriciteta. Courvoisierov sindrom, v. syndroma. cowperitis, zapaljenje Cowperovih lezda (glandulae bulbourethrales), prouzrokovano preteno gonokokima. Cowperove leze, stvaraju se u embriona od 27 mm iz punih epitelnih pupoljaka na boku zida urogenitalnih pupoljaka. coxa, kuk; os coxae, karlina kost, sastavljena od bedrene kosti (os ilium), sednjae (os ischii) i preponske ili stidne kosti (os pubis). Coxackie-virusi, u grupi koksaki-virusa ubraja se veliki broj enterovirusa. Po patogenosti prerna mievima sisanadi se dele u grupu AiB. Dosad je izolovano, u kulturi tkiva in vitro, veliki broj loza koksaki-virusa iz obolelih osoba s razliitim klinikim manifestacijama. coxalgia, koksalgija, bol u zglobu kuka. Zajedniko ime za bolesti zgloba kuka. coxarthropathia, koksartropatija, bolesti zgloba kuka.

coxarthrosis coxarthrosis, koksartroza, degenerativne promene, ili osteortritis u zglobu kuka. Coxiella burneti (Rickettsia burneti), uzronik Q-groznice. Po morfolokim, tinktorijalnim osobinama i izgledu kultura ne razlikuje se od rikecija. Serum ljudi i ivotinja inficiranim C. burneti ne zgomilava nijednu Proteus OX-lozu. C. burneti izaziva oboljenje bez kone ospe. coxitis, koksitis, zapaljenje zgloba kuka. Praeno je bolovima, temperaturom, hotiminim hramanjem, ogranienim pokretima, eksudatom u zglobu i kontrakturom. Vrste c.: tuberkulozni (najei), sifilisni, gonoroiki, serozni, gnojni, deformirajui, neuropatski (tabes i syringomyelia). Coxova vakcina, suspenzija ubijenih rikecija (Rickettsia prowazeki) kultivisanih u umananoj kesi pileeg embriona. Vakcinacija se obavlja sa 2 do 3 doze po l ccm vakcine, koje se daju supkutano u razmaku od 2 do 4 sedmice. Revakcinacija se obavlja posle 4 do 5 godina. Imunitet koji se postie posle vakcinacije vrlo je solidan. Cramerova udlaga, v. udlaga. cranialis, (1) koji pripada glavi (npr. nervi craniales), (2) koji je blii glavi, gornji (npr. pars cranialis duodeni, gornji deo duodenuma). cranloclasio, kranioklazija, akuerska operacija za ekstrakciju perforisane glave ploda, a koja je izvrena zbog nesrazmere glave ploda i poroajnog puta. Po izvrenoj perforaciji glave (perforatio capitis) posebnim instrumentima (kranioklast, kefalokranioklast), vri se smanjivanje obima glave i ekstrakcije ploda. Za vrenje te operacije najpodesniji je Braunov kranioklast. craniopharyngioma, kraniofaringiom je neoplazma poreklom od epitela iz Rathkeovog paga ili kraniofaringealnog kanala. Neoplazma je obino cistina, a epitel koji oblae cistine upljine je slian ameloblastima pa je veoma blizak ameloblastomu (adamantinomu). Kongenitalnog je porekla i ini 3% svih intrakranijalnih tumora.

crepitatio craniotomla, kraniotomija, v. cephalotoYYliCL

craniotopographia, kraniotopografija, prouavanje odnosa povrine svoda lubanje u odnosu na razne delove mozga u njoj. cranium, lubanja, lobanja. U njenoj duplji je smeten mozak. craurosis vulvae, krauroza vulve, sklerotina atrofija koe i sluznice vulve (stidnice). Nastaje iz leukoplakije gde posle hiperplastinog stanja nastupa sklerotina atrofija, koja dovodi do iezavanja malih stidnih usana, klitorisa i celog vestibula. Kasnije dolazi i do atrofije velikih stidnih usana to dovodi do stenoze vaginalnog ulaza (stenosis introitus vaginae). Javlja se u toku klimakterijuma i postklimakterinom dobu i u ena s hipofunkcijom jajnika (bez obzira na doba starosti), a pojava atrofije dovodi se u vezu sa nedovoljnim luenjem folikulinskog hormona. Credov postupak, Kredeov zahvat, istiskivanje odlubljene posteljice kada to porodilja usled slabosti trbune muskulature nije u stanju da izvri. Poduhvat se izvodi na taj nain to se materica obuhvata tako da dlan ruke bude na fundusu, palac na prednjem a ostali prsti na zadnjem zidu materice. Na matericu, koja je u kontrakciji, ruka vri pritisak u pravcu karlinog izlaza i istiskuje odlubljenu posteljicu. Credova mast, v. Unguentum Argenti colloidalis. Credove kapi, mera za spreavanje gonoroike infekcije oiju novoroeneta. Sastoji se od ukapavanja 1-2%-tnog rastvora srebro-nitrata neposredno posle roenja. V. Credove kapljice. creeping disease, (engl.), v. larva migrans. crenotherapia, krenoterapija, banjsko Ieenje; zbir svih terapijskih mera (kupke, dijeta, fizikalna terapija) koje se sprovode u toku lecenja u banji. V. therapia (banjska terapija). crepitatio, krepitacija, (1) um pri auskultaciji plua, slian onom koji se dobiva trljanjem kose izmeu prstiju, najee se uje iznad ognjita zapaljenjskog oboljenja plua; c. art. temporomandi163

Cresolum bularis, (stom.) pucketanje u donjovilinom zglobu: inter medi jar ne k., javljaju se u poetku otvaranja usta, posledica su zapaljenja; c. indux, uju se u poetku zapaljenja; c. redux, krepitacije koje se uju pri kraju oboljenja; krepitacije se uju i pri trenju neravnih povrina fragmenata kostiju nastalih frakturom kosti; (2) (hir.) um koji nastaje pri trenju neravnih hrapavih povrina kao, npr., pri prelomu kostiju kada se neravne povrine fragmenata taru jedna o drugu; (3) oseaj kripanja pri potkonom emfizemu; terminale k., otkrivaju se pri kraju otvaranja ili u poetku zatvaranja usta; znak subluksacije ovog zgloba. Cresolum, krezol, metil-fenol. Sirovi krezol (C. crudum) predstavlja meavinu ortokrezola, metakrezola i parakrezola. Krezol deluje antiseptino i dezinficijentno. Sirovi krezol podesan je, zbog jeviinoe, za dezinfekciju mrtvih predmeta. Prema naoj farmakopeji, oficinalan je Solutio Cresoli saponata (sapunski rastvor krezola) koja sadri 50% trikrezola i 50% kalijumovog sapuna. Creutzfeldt-Jacobova bolest, v. bolest. crevna duplja, sve vee savijanje stomatopleure odguruje pred sobom splahnopleuru i izaziva na endodermu, du trbune strane embriona, oluk (crevni oluk) ogranien bono uzdunim naborima splahnopleure. Ovim mehanizmom blastodermna duplja je podeljena u srednjem delu embriona na dva nejednaka dela: jedan manji (intraembrionalni) nazvan crevna duplja, drugi, znatno vei (vanembrionalni), nazvan viteUnska kesa, po ijoj se povrini prostire sudovno polje u splanhnopleuri. crevna fistula, v. fistula. crevna grizlica, v. ulcus. crevna hipertenzija, v. hypertensio. crevna kolika, v. colica. crevna kost, v. ilia (os ilium). crevna vijuga, v. ansa intestinalis. crevne krize, v. crisis (crisis intestinalis). crevna tuberkuloza, v. tuberculosis. crevni epii, v. suppositoria analia. crevni gasovi, mikroorganizmi u crevima izazivaju razgradnju nesvarenih ostata164

crisis ka hrane, posebno ugljenih hidrata i belanevina, pri emu se stvaraju razni gasovi: ugljen-dioksid, vodonik, metan, sumpor-vodonik i dr. crevni grip, v. influenza intestinalis. crevni kamenac, v. coprolith, enterolith. crevni katar, v. enterocolitis. crevni oluk, v. crevna duplja. crevni sok, bezbojna, lako opalescentna tenost, koju izluuju lezde sluznice tankog creva. Po osobinama odgovara ekstracelularnoj tenosti. Neutralne je reakcije (pH 6,5-7,5), i ne pokazuje enzimsku aktivnost. U crevnom soku, koji ne sadri raspadnute elije, nalaze se enterokinaza, ferment koji aktivie tripsinogen, i male koliine amilaze. crevno krvarenje, v. haemorrhagia.
crevo, v. intestinum. cribrosus, kribrozan, sitast, reetkast, npr. lamina cribrosa, sitasta ploica.

cricotomia, krikotomija, hirurko presecanje krikoidne hrskavice. ee se misli na presecanje krikotireoidne opne kao zamene za traheotomiju, ako uslovi naroite hitnosti i nepripremljenosti ne dozvoljavaju njeno pravilno izvoenje. U tom sluaju predstavlja privremenu meru do izvoenja traheotomije. Crigler-Najjarov sindrom, v. syndroma. Crile-Matasova operacija, v. operacija. crisis, kriza, (1) preobraajna taka jedne bolesti ka boljem, ili gorem. Naglo skretanje jedne bolesti obino ka boljem; (2) naglo pojaanje simptoma i znakova neke bolesti; adisonska k., simptomi i znaci koji prate naglo pogoravanje Addisonove b., anafilaktoidna k., simptomi koji lie na anafilaksni ok; aplastika k., naglo iezavanje eritroblasta u kostnoj sri, prolaznog karaktera, naroito u hemoliznim anemijama; astmatika k., status asthrnaticus; bronhna k., paroksizmi guenja u tabesu dorzalisu; celijana k., nagli napad povraanja i proliva s velikom dehidracijom u dece s elijanom boleu: cerebralna k., jak i iznenadan napad hemiplegije, apopleksije ili drugih modanih poremeaja; deglobulinizacije k., nagla pojava tekog stanja u naslednoj sferocito-

crisis

croup

zi, praenog prolaznom aplazijom kostne sri; Dietlova k., jak bol zbog obrtanja sputenog bubrega oko svojih krvnih sudova; febrilna k., napad groznice, poviene temperature i znojenja; gastrika k., paroksizam tekih bolova u tabesu dorzalisu; hemoklazna k., izraz za prolaznu neutropeniju, s relativnom limfocitozom, udruenu s padom krvnog pritiska i poremeajem koagulacije krvi zbog prisustva proizvoda razgradnje belanevina u krvi. Via se u anafilaksnom oku; hepatika k., vrlo jak bol u predelu jetre; intestinalna k., gastrika k.; hipertireozna k., ekstremno pogoranje hipertireoidizma, posebno Bazedovvljeve bolesti (v. Basedowljeva bolest), najee izazvano stresom (v. tamo), npr. operacijom u neleenih ili nedovoljno leenih bolesnika (smrtnost je i danas jo znatna, ak i onda kada se leenje h.k. sprovodi po svim. principima savremene medicine); kardijalna k., vrlo izraene palpitacije srca u tabesu dorzalisu; larinksna k., paroksizmni gr larinksa u poetnoj fazi tabesa dorzalisa; nefralgika k., paroksizmni bol du uretera u tabesu dorzalisu; nitritoidna k., grupa simptoma koji se ponekad javljaju posle injekcije arsenamina, u vidu crvenila lica, dispneje, kalja i prekordijalnog bola; okulska k., iznenadni bol u oku, praen suzenjem, fotofobijom i dr. renalna k., napad bolova koji se javljaju u toku tabesa i koji potpuno lie na napad bolova pri postojanju bubrenog kamena; tabesne k., nastupi hipersekrecije i hipermotiliteta, greva, kolika, spazama, glatke muskulature u raznim delovima aparata za disanje, varenja i urogenitalnih organa koji se javljaju u toku tabesa (laringealne, gastrike, crevne i klitorisne krize). V. tabes dor ali; toraksna k., napad bolova koji lii na pektoralnu anginu s grem miia toraksa i ruku u tabesu dorzalisu; tireoidna ili tireotoksina k., naglo i ozbiljno pogoranje simptoma tireotoksikoze; uncinatusna k., nastupi halucinacija mirisa i ukusa, samostalni ili kao aura ili posle velikog epilepti-

kog napada. V. halucinacije ukusa. Syn. dreamy state; visceralna k., paroksizam tekih bolova ma u kojem visceralnom organu u tabesu dorzalisu. crista, greben, otro ispupenje kosti; c. galli, petlova kresta, kotani nastavak sitaste kosti, na srednjoj liniji prednjeg dela poda lubanjske duplje; c. iliaca, bedreni greben, gornja ivica karline kosti; c. intertrochanterica, meutrohanterni greben na zadnjoj strani gornjeg okrajka butne kosti izmeu velikog i malog trohantera; c. lacrimalis anterior, prednji suzni greben na spoljnoj strani eonog nastavka gornje vilice; c. naali, nosni greben koji ine spojene ivice nosnih kostiju; c. obturatoria, zaporni greben, deo preponske kosti koji gradi prednju usnu zapornog leba. crnomokrana groznica, v. febris. Crohnova bolest, v. bolest. Crookesova cev, Kruksova cev, pretea rendgenske cevi. Staklena cev s razreenim vazduhom, iji se pritisak moe sniziti na 1/1.000 milimetra ivinog stuba, tj. skoro na milioniti deo atmosferskog pritiska. Ima 2 elektrode; kruks je ugradio metalni krsti da bi dokazao proizvoenje katodnih zrakova u cevi.
croop, v. diphtheria.

crossing-over, (engl.), izmena genskog materijala izmeu homolognih hromosoma u toku profaze prve mejotske deobe, posle koje se u svakom pojedinom hromosomu nalazi deo genskog sadraja nasleen od oba roditelja. V. recombinatio. cross-over, (engl.), hromospm odnosno gamet proistekao iz reciprone izmene genskog materijala izmeu homolognih hromosoma. V. crossing-over. Crotonis oleum, v. oleum. croup, krup, pseudomembransko fibrinsko zapaljenje sluznice u disajnim putevima. Uz nekrozu pokrovnog epitela pojavljuje se na povrini sluznice fibrin, koji s nekrotikim slojem stvara za krup karakteristinu prljavo beliastu skramu (pseudomembranu). Kad se odstrani, ne ostaje vei defekt u podlozi. Ovo zapaljenje je karakteristino za difteriju grkljana i drela.
165

crurorrhaphia crurorrhaphia, krurorafija, suenje proirenog jednjakog zeva avovima krusa dijafragme koja uestvuju u stvaranju tog zeva. C. je obino dopunska operacija u osnovnoj intervenciji zbog kile zeva raznog tipa. V. hernia. crus, (1) krak (npr. c. cerebri, modani krak); (2) potkolenica; c. varam, levaste noge, izvijenost potkolenice u obliku slova O. V. gen u var um. crush-sindrom, v. syndroma. crusta, krasta, sekundarna promena na koi ili sluznici u vidu korice nastale sasuenjem sekreta. c. lactea, mlena krasta na obrazima i temenu glave novoroenadi, koja se sastoji iz masnih naslaga (temenjaa). Cruveilhier-Baumgartenov sindrom, v. syndroma. crvena krvna zrnca, v. eritrociti Crveni krst, meunarodna organizacija, osnovana 1863. god. sa zadatkom da u ratu bude pomoni organ sanitetu svoje zemlje, a u miru da vri, osim za vojne zadatke, i niz drugih akcija na zdravstvenom i socijalnom polju. Danas Crveni krst Jugoslavije predstavlja masovnu, humanitarnu i samoupravnu drutvenu, organizaciju koja deluje na zdravstvenom, socijalnom i vaspitnom polju i koja u svojim redovima ima oko pet miliona ljudi. crveni vetar, v. erysipelas. crvenilo koe, v. erythema. crvenka, v. rubeola. crvuljak, v. appendix. cryochirurgia, kriohirurgija, destrukcija tkiva primenom duboke hladnoe. Primenjuje se u nekim neurohirurkim i dermatolokim operacijama. cryocoagulatio, (oft.) primena niskih temperatura, pa i preko -70 C, u cilju leenja oboljenja ronjae, mrenjae (naroito ablacije), tumora oka i njegovih pomonih delova. cryoextractio cataractae, uklanjanje zamuenog soiva u toku operacije katarakte uz pomo kriode koja usled niske temperature vrsto prianja uz kataraktu. Primena zamrznute kriode je efikasnija i sigurnija od pinete. Nezamenjiva je u leenju komplikovane katarakte.
166

cubitus valgus cryoextractor, krioekstraktor, instrument koji slui za operaciju katarakte. V. cryoextractio cataractae. Sin. cryophak. cryofibrinogenaemia, kriofibrinogenemija, prisustvo kriofibrinogena, koji se taloi na 4 C, a rastvara na 370C, u plazmi. esta pojava u diseminovanoj intravaskulnoj koagulaciji. cryoglobulinaemia, krioglobulinemija, prisustvo krioglobulina, koji se taloi na 40C a rastvara na telesnoj temperaturi, u krvi. Sin. cryogamaglobulinaemia. cryopathia, kriopatija, svako bolesno stanje izazvano hladnoom. cryophak, v. cryoextractor. cryoscopia, krioskopija ili kriometrija, metoda odreivanja sniavanja take mrnjenja rastvora. Metodom krioskopije se odreuje osmotski pritisak rastvora i koncentracija tkivnih tenosti, jer je sniavanje take mrnjenja direktno srazmerno koncentraciji rastvora (Raoultov zakon). cryostat, v. kriostat. cryptophthalmus, kriptoftalmus, veoma retka anomalija u razvitku kapaka. Oznaava potpuni nedostatak kapaka i njihovih nabora. Epitel, koji je trebalo da se uoblii u venjau i ronjau, pretvoren je u kou koja s ela prelazi na obraz. cryptococcosis, kriptokokoza oboljenje izazvano gljivicama (evropska blastomikoza), s najeom lokalizacijom na mekim modanim opnama. Osim toga zahvata i plua, dok kou i druge organe i sluznice samo ponekad. cryptorchidismus, v. kriptorhidija. cubital is, lakatni. cubitus, lakat. cubitus rectus, odnos podlaktice opruene u supinaciji s osom gornjeg uda u mukarca, nasuprot odnosa podlaktice pod istim okolnostima u ene; v. cubitus valgus. cubitus valgus, beanje lakta, seksualna odlika ene u koje podlaktica, opruena u supinaciji, ini s osom gornjeg uda ugao od 15, 20, pa ak i 30, dok je u mukarca ovaj ugao veliine do 10, v. cubitus rectus.

cubitus varus
cubitus varus, deformacija lakta usled bone angulacije zgloba skretanjem podlaktice unutra u odnosu na telo i to kada je lakat opruen. Culex, kuleks, jedan od rodova komaraca (Culicinae). Vrh trbuha u enke je zarubljen. Postoji veliki broj vrsta, od kojih su najee C. pipiens u nas, i C. fatigans u tropskim i suptropskim krajevima.

cyankalium
nitet (eksplorativna kiretaa), u terapijske svrhe: prekid trudnoe i odstranjivanje zaostalih delova posteljice u sluaju nepotpunog pobaaja. curette, metalni instrument u obliku prozoraste kaike, otrih ivica, kojom se odstranjuje sadraj materice pri kir etai. Curling ulcus, karling ulkus, akutna grizlica na sluznici duodenuma, rede eluca i tankog creva, koja se javlja pod dejstvom vrele hrane. Grizlice su male povrine, zahvataju samo sluznicu i povrni sloj submukoze; v. ulcus. Curschmannove spirale, vlakna sluzi koja se nekad nalaze u ispljuvku osoba obolelih od astme, naroito posle astmatikog napada. curvatura, krivina; c. ventriculi major, velika krivina, leva ispupena ivica eluca; c. ventruculi minor, mala krivina, desna udubljena ivica eluca.

Cullenov znak, v. znak.

cuneus, oblast do koje se proteu vidna vlakna, kao neuroni II reda. cunnus, v. sudnica. Cupri sulfas, 'sulfat bakra, plavi kamen ili modra galica. Vodeni rastvor, ako se unosi oralno, prouzrokuje trovanje dejstvom na nervne zavretke u eludanoj sluznici. Upotrebljava se kao adstringentno sredstvo, za ispiranje onih kapaka u leenju trahoma; oficinalan je prema naoj farmakopeji. cupulometria, kupulometrija, metod za odmereno nadraivanje statokinetikog ula u polukrunim kanalima labirinta u oveka pomou okretanja, ija je ugaona brzina blizu praga nadraaja. Na taj nain mogu se meriti i mali otkloni kupule na ampulnom grebenu u polukrunom kanalu koji lei u ravni okretanja curare/kurara, otrov za strele domorodaca u Junoj Americi. Dobiva se iz biljke Strychnos toxifera i slinih vrsta. Sadri aktivni sastojak kurarin i neke srodne alkaloide, ije se dejstvo sastoji u tome da paraliu terminalne ploe motornih nerava (motorne ploice") u skeletnim miiima, inei ih neosetljivim prema acetil-holinu koji se stvara na zavrecima motornih ivaca. curarin, kurarin, aktivni sastojak otrova kurare. curettage, kiretaa, postupak koji ima za cilj da se sastrue sluznica materice ili da se odstrani sadraj materice metalnim instrumentom naroito podeenog oblika prozoraste kaike (curetta). Kiretaa se koristi u dijagnostike i terapijske svrhe, a esto istovremeno u obe. Indikacija za dijagnostiku kiretau su i neuredna krvavljenja i sumnja na malig-

Cushingov refleks, v. refleks. Cushingova bolest, v. bolest

cuspis, iljak, zubac, listi, zalistak u srcu. cutaneus, kutani, koni. V. cutis. cuticula, koica, diminutiv od cutis. cuticula dentis, v. Nasmythova membrana. cutis, koa, koja se sastoji od epitelnog dela, pokoice (epiderma) i vezivnog dela ili krzna (corium). Sin erma; c. anserina, guija koa, najeena koa usled kontrakcije miia isturaa dlaka pri niskim temperaturama; c. hyperelastica (c. laxa) uroena preterana rastegljivost koe, v. syndroma EHlers-Danlos; c. marmorata, v. livedo; c. rhomboidalis nuchae, romboidna reljefnost koe u potiljanom predelu u osoba izloenih intenzivnim klimatskim uticajima (zemljoradnici, mornari); c. vagantium, koa skitnica, usled hronine vaIjivosti koa je difuzno hiperpigmentovana, s mnogim linearnim i takastim razgrebotinama usled eanja; c. verticis gyrata, uroeno, nenormalno nabiranje koe vlasita u vidu modanih vijuga. cutis laxa, v. mlitava koa. cyan, cijan, jedinjenje ugljenika i azota (C2N2). Bezbojni gas, neobino otrovan. cyankalium, cijankalijum, v. Kalu -dum.

167

cyanocobalaminum cyanocobalaminum, v. vitamin 12. cyanopsia, cijanopsija, poremeaj u percepciji boja. Bolesnik vidi predmete obojene plavo. Moe da se javi posle operacije katarakte. cyclectomia, ciklektomija, hirurko uklanjanje dela cilijarnog tela obolelog od tumora. cyclicus, ciklian, ciklusan, koji pripada krugu, koji ima oblik kruga ili ima kruni tok. Npr. ciklina jedinjenja, organska jefiinjenja oblika zatvorenog niza meusobno vezanih atoma, tzv. jezgre ili prsteni (ciklusi); ciklina oboljenja koja se ponavljaju u odreenim vremenskim razmacima, npr., malarija, povratna groznica itd. cyclitis, ciklitis, zapaljenje cilijarnog tela. Najee je udruen sa zapaljenjem duice (iridocyclitis) ili sudovnjae (uveitis). cyclo-, V. ciklo-. cycloaneniisatio, cikloanemizacija, zatvaranje dugakih cilijarnih arterija oka hirurkim putem u cilju sniavanja intraokularnog pritiska u glaukomu. cyclochorioiditis, ciklohorioiditis, zapaljenje cilijarnog tela sudovnjae. V. cyclitis, chorioiditis. cyclodialysis, ciklodijaliza, operativno odvajanje duice od cilijarnog tela, pri emu se stvara veza izmeu prednje one komore i prostora izmeu beonjae i sudovnjae. Izvodi se u glaukomu s ciljem sniavanja povienog intraokularnog pritiska. cyclodiathermia, ciklodijatermija, metoda leenja glaukoma. Pomou toplote, dozirane posebnim aparatom, vri se razaranje cilijarnog miia i na taj nain smanjuje se produkcija komorne tenosti. cyclophoria, cikloforija, vrsta latentne razrokosti. Vertikalna osovina one jabuice pomera se upolje, odnosno ona jabuica se uvre oko uzdune osovine. Nema praktinog znaaja. cyclophosphamidum (ciklofosfamid), citostatiko sredstvo iz grupe azotnih plikavaca; pficinalan je prema naoj farmakopeji. 168

Cysticercus cycloplegia, cikloplegija, uzetost akomodacionog miia oka, tj. cilijarnog miia. Usled toga nastaje gubitak akomodacije. Uzroci: a) oboljenja: difterija, botulizam, sifilis, tabes, encefalitis itd; b) unutranja upotreba ili ukapavanje u oko raznih lekova (atropin, scopolamin, homatropin, belladonna). cycloplegica, cikloplegici, medikamenti koji izazivaju privremenu paralizu cilijarnog miia, odnosno paralizu akomodacije. U isto vreme izazivaju i midrijazu. Najee su u upotrebi: atropin, homatropin, skopolamin. cyclosis, strujanje citoplazme. cyclothymia, ciklotimija, naizmenina stanja dobrog i loeg raspoloenja koja se neprekidno u kratkim razmacima vremena menjaju u osoba sklonih manijako-depresivnim psihozama. cyclus, (I) ciklus, niz dogaaja koji se periodino vraa, ponavlja u odreenim vremenskim razmacima; (2) serija dogaaja (npr. predavanja) koji ine zaokruenu celinu; (3) ciklus u herniji je zatvoreni niz meusobno vezanih atoma (npr. benzenov ciklus ili jezgra). Cyklon B, preparat u kome je cijanovodonina kiselina apsorpcijom vezana za infuzorijsku zemlju. Cijanovodonina \ kiselina se oslobaa pri obinoj temperaturi (16-180C) im se otvori limena kutija u kojoj je hermetiki zatvoren ovaj preparat. Upotrebljava se za unitavanje insekata, gamadi i raznih tetoina, naroito pacova i mieva. cylindruria, cilindrurija, prisustvo bubrenih cilindara u mokrai. V. cilindri, bubreni. cystathioninuria, cistationinurija, poveano izluivanje cistationina mokraom. Najee, nasledni poremeaj metabolizma aminkiselina. cysticercosis, cisticerkoza, infekcija larvama i cistama izvesnih pantljiara (naroito Taenia solium). Do ove infekcije moe doi kada embrioni tenije prodru u krvotok. Najee lokalizacije cisticerkoze su potkono tkivo, miii, srce i mozak. Cysticercus, cisticerkus, larva pljosnatih crva pantljiara (Cestodes) u obliku me-

cystinosis huria ispunjenog tenou sa samo jednom rilicom. Najpoznatiji su C. bovis, larva crva Taenia saginata, koja se nalazi u goveem mesu; C. cellulosae, bobica, larva svinjske pantljiare (Taenia solium), u miiima svinje, a nekad i oveka u vidu malih cista veliine 0,5-1 cm. U cisti se nalazi rilica budue pantljiare. cystinosis, cistinoza, redak uroeni poremeaj metabolizma istina, koji se ispoIjava taloenjem cistinskih kristala u raznim tkivima. cystinosis, cistinosis je relativno retko oboljenje odojadi i dece koja se odlikuje prisustvom kristala u elijama retikuloendotelnog sistema, prisustvom rahitisa ili patuljastog rasta. Opisani su retki oblici cistinoze u odraslih, ali bez ostalih promena. cystinuria, cistinurija, izluivanje velikih koliina istina mokraom, nasledni poremeaj metabolizma aminokiselina. Nasleuje se autosomno recesivno. cystis, cista, mehur, (1) (anat.) beika, mehur, kesica, npr. c. fellea, uni mehur; (2) (patol.) upljina ija je unutranja povrina zastrvena epitelom (c. vera, prava cista) ili upljina iji se zid sastoji od vezivnog tkiva, koja je postala na mestu krvavljenja, eksudacije ili neurotikog razmekanja tkiva (c. spuria, lana cista); c. apoplectica, isti apopleptika je mehur u tkivu mozga ispunjen ukastim sadrajem. Nastaje posle infarkta mozga, i obimnijeg razmekanja njegovog tkiva. Zid mehura, koji s unutranje strane nije obloen epitelom, ini tkivo glije; c. branchlalis, mehur porekla iz krnih lukova, javlja se na vratu u predelu ugla vilice. Unutranja povrina rnehura obloena je ploastim vieslojnim epitelom, ispod koga se nalazi obilno limfatino tkivo. Kliniki se manifestuje potkonim vorom, koji raste sporo; c. colloidalis, isti koloidalis je mehur ispunjen koloidnim sadrajem. Nalazi se u treoj modanoj komori i moe da predstavlja vrstu neoplazme poreklom iz elija koje oblau modane komore. Ciste su benigne, sporo rastu, ali svojom lokalizacijom ne stvaraju po-

cystis remeaje i ugroavaju ivot bolesnika; c. dentogenes, dentogeni mehur benigne prirode u kosti vilice, obloen s unutranje strane epitelom, a sadri jedan ili vie nedovoljno razvijenih zuba; c. dermoidalis, dermoidni mehur ispunjen beliastoukastim sirastim sadrajem, od oroalih otpalih elija s vieslojnog ploastog epitela, koji oblae unutranju povrinu zida ciste. U zidu mehura se, osim toga, mogu nai lojne lezde i mekovi dlaka; c. duodeni, mehur od Brunnerovih lezda u duodenumu. Veliine je do 4 cm, ispunjen sluzi; c. endometrii, okoladoliki mehur jajnika, koji je dobio naziv zbog boje okolade, koju ima njegov sadraj. Nastaje u endometriozi i krvavljenju u vidu mehura obloenog epitelom i stromom materine sluznice, u toku menstruacionog ciklusa; c. epidermoidalis, mehur u potkonom masnom tkivu, obloen vieslojnim ploastim epitelom (epidermom), ispunjen ukastobeliastim sirastim sadrajem; erupciona c., cista koja se javlja na alveolarnom grebenu u toku nicanja zuba; c. follicularis, nastaje poveanjem Graafovog mehuria jajnika koji nije prsnuo. Ove cista su este. Male su, ali u izvesnim sluajevima dostiu prenik od nekoliko santimetara. Ispunjene su bistrim, vodnjikavim sadrajem, a obloene elijama granuloze ili kockastim elijama, ako je cista vea; c. haemorrhagica traumatica mandibulae, (stom.) hemoragina traumatska cista donje vilice s omotaem od finog konastog tkiva bez epitela. Nastaje u detinjstvu posle traume; c. hydatidosa, faza u razvoju parazita kad su jaja putem krvi dospela u neki organ (najee jetru) i stvorila cistu, na ijem se unutranjem sloju stvaraju nove ciste. Tenost iz cista slui kao antigen za dijagnostiki test; c. laryngealis, retka promena koja se javlja kongenitalnim ili steenim mehanizmom. Steene nastaju usled zadravanja sadraja u lezdama grkljana, najee usled zapaljenja. Nalaze se na epiglotisu, glasnim icama, ili na lateralnim strunama grkljana. Zid im je s unutranje strane obloen nis169

cystitis kim kockastim epitelom. Kongenitalne ciste javljaju se na epiglotisu. Epitel ovih cista moe biti vieslojni cilindrini s trepljama ili vieslojni ploasti; c. lutealis, mehur utog tela, nastaje proirenjem utog tela u jajniku. U zidu ciste raspoznaju se ostaci luteinskih elija. Ciste ove vrste su rede, veliine do nekoliko santimetara, ispunjene bistrim ukastim vodnjikavim sadrajem; c. lymphangiomatosa, uroena cista na vratu, poreklom iz limfnih sudova. V. hygroma; c. mediastinalis, mehur sredogrua koji nastaje usled poremeaja razvoja plua. Osim epitela, zid ovih cista moe da sadri hrskavicu, glatke miie i lezde bronhijalne sluznice. Najee se nalaze u zadnjem gernjem delu dunika, sredogruda; c. oesopha-gealis, mehur jednjaka, uroena cista iji zid sadri delove primitivne cevi di-gestivnog trakta. Lokalizuje se obino u srednjoj i donjoj treini jednjaka; c. ovarialis, tumor jajnika, najee be-nigne prirode. O.c. dele se na serozne, s glatkim i tankim zidom i seroznim sadrajem, mukoidne ili enteroidne, s debelim zidom i mukoidnim sadrajem, i, najzad, dermoidne, ispunjene ukastom masom i dlakama; c. pancreatis, pan-kreasna cista, mehur u guterai moe biti uroen (nastaje usled poremeenog razvoja pankreasa) i steen (usled za-epljenj^ izvodnog kanala). Zid ovih cista je s unutranje strane obloen niskim kockastim jednoslojnim epitelom, a sadraj ciste je staklasta sluzava masa. Veliina ciste je od 0,5 do nekoliko santimetara u preniku. Od njene veliine i anatomske lokalizacije zavise i simptomi; c. parodontalis, cista u potpornom aparatu zuba; c. popliteal is, najea cista poreklom iz sinovijalne ovojnice kolena (Bakerova cista), a moe biti poreklom i iz burza ili usled hernijacije sinovije kolena. Unutranja povrina zida ciste obloena je epitelom sinovije, ali moe biti i bez epitela, tj. da ga ini samo fibrozno tkivo; c. suprasellaris, v. craniopharingioma. cystitis, cistitis, zapaljenje mokrane bei-ke koje moe biti akutno ili hronino.

cystopyelographia Sluznica je mnogokrvna, zadebljala, mokraa mutna i krvava. Mikroskopski nalazimo obilje leukocita, naroito u submukozi, dok je epitel mokrane beike mestimino ulcerisan. cystoenterocele, cistoenterokela, kila koja u svojoj kesi sadri crevo i mokranu beiku. cystographia, cistografija, rendgenografija mokrane beike ispunjene kontrastnom tenou (natrijum-jodid 12%). cystolithiasis, cistolitijaza, prisustvo kamenaca u mokranoj beici s odgovarajuim klinikim i patolokoanatomskim znacima. cystolithum, cistolit, kamen mokrane beike poreklom iz bubrene karlice ili nastao u samoj beici. Sastoji se od mokrane kiseline i njenih soli (uratni cistolit), ili od kalcijum-oksalata (oksalni cistolit) ili od ksantina (ksantinski cistolit), fosfata (fosfatni cistolit) itd. cystometrogram, cistometrogram, krivulja koja predstavlja odnose izmeu zapremina mokrae (u ml) u mokranoj beici i pritiska (u cm HaO). cystoparalysis, cistoparaliza, paraliza mokrane beike.-Sin. cystoplegia. cystoplegia, cistoplegija, v. cystoparalysis. cystopyelitis, cistopijelitis, istovremeno zapaljenje mokrane beike i bubrene karlice, koje nastaje bilo usled napredovanja zapaljenja od beike ka karlici (ushodni put), bilo usled sputanja infekcije iz karlice u beiku (nishodni put). Prvim putem nastaje obino u ena i posledica je oboljenja enskih poInih organa ili kateterizacije uz nedovoljnu asepsu. Drugim putem nastaje usled prodiranja klica u bubrenu karlicu putem krvi (bacil tuberkuloze, koli-bacil itd.). Tana dijagnoza utvruje se pregledom mokrae i cistoskopijom. Glavni simptomi: temperatura s treskavicom, bolovi u slabinama i mokranoj beici, peenje pri mokrenju i est nagon na mokrenje. cystopyelographia, cistopijelografija, rendgensko snimanje bubrega i mokrane beike pomou rastvora jodnih soli (organskih). V. urografija i pijelografija.

170

cystopyelonephritis cystopyelonephritis, cistopijelonefritis, istovremeno zapaljenje mokrane beike, bubrene karlice i bubrega, najee infekcijom koli-bacilima, rede bacilom tuberkuloze. cystosarcoma phyllodes, neoplazma dojke koja se javlja na bazi fibroadenoma i to u relativno benignom i malignom obliku, koji se razlikuju po toku i po mikroskopskoj slici. Stroma je u malignih oblika manje ili vie malignih morfolokih karakteristika. Inae oba oblika se javljaju u vidu veih vorova, sonih, sluzavih. U njima, pored maligne strome, koja se preteno javlja i u metastazama, postoje i grupe epitelnih elija* cvstospasmus, cistospazam, gr mokrane beike prouzrokovan spazmom sfinktera potiskivaa. Prvi tera na mokrenje, a drugi zadrava mokrenje.

Czernyjeva sutura cytodiagnosis, citodijagnoza, dijagnoza neke bolesti postavljena na osnovu pregleda elija; eksfolijativna c., pregled elija dobijenih deskvamacijom koe ili sluznica, radi utvrivanja malignih bolesti. cytologia, citologija, nauka o eliji, grana opte biologije, bavi se prouavanjem morfologije i fiziko-hemijskim pojavama u vezi sa funkcijom elije. cytophysiologia, citofiziologija, nauka o procesima koji se zbivaju u elijama. cytostatica, citostatici, sredstva koja oteuju metabolizam elija, naroito za vreme mitoze i stoga se upotrebljavaju u leenju tumora i leukemija (u kojima se elije razmnoavaju bre nego normalno). Najpoznatiji citostatici su mehlor-etamin, ciklofosfamid, hloram-bucil, trietilen-melamin, busulfan, metotreksat, fluorouracil, 6-merkaptopurin i dr. Czernyjeva sutura, v. sutura.

171

ahura, v. capsula. aj, v. species. aica, v. patella, zglobna aica. aura, v: ahura eki, v. malleus, ossicula auditus. elo, v. frons. eljust, v. maxilla, mandibula. eona kost, neparna kost lubanje, sadri upljinu (sinus frontalis). eoni, v. frontalis. epi, v. suppositorium. epii, v. coni retinae. estice energije, v. quantum. ea, v. scabies. eljasta pregrada, kolagena i elastina vlakna koja protiu sredinom levog i desnog upljikavog tela penisa. etkica za zube, deo pribora za odravanje higijene usta i zuba. Slui za uklanjanje naslaga sa zuba, ostataka hrane, bakterija, a istovremeno i za masau desni. Izrauje se od prirodnih i vetakih - sintetikih vlakana. Dobrom etkicom se smatra ona iji su vrhovi vlakana zaobljeni, snopii razmaknuti i poredani u tri do etiri reda. etkice za uklanjanje mekih naslaga sa zuba, takaste ili kupaste etkice od vrste dlake ili ekinja, koje se montiraju na nasadnik ili kolenjak. S odgovarajuim pastama slue za uklanjanje mekih naslaga sa zuba u profilaktike ili terapijske svrhe. etna ranjenika prihvatnica, pogodno, zaklonjeno mesto gde se zadravaju povreeni i oboleli kad je eta odseena od ostalih jedinica ili kad je okruena i 172

uopte kad ne postoji mogunost evakuacije iz bilo kojih razloga; za to vreme im se prua odgovarajua (prva) pomo i nega, a im se ukae prilika odmah se evakuiu u sanitetske ustanove. etni sanitet, snage i sredstva za pruanje pomoi (prve) i izvlaenje povreenih i obolelih sa mesta povreivanja ili obolevanja do zaklona, odnosno etne ranjenike prihvatnice za kontrolu line i kolektivne higijene u eti i za primarnu dekontaminaciju. etvorokvrina ploa (lamina quadrigemina), zadebljanje zidova 3. modanog mehura u ventralnom predelu. etvrta venerika bolest, v. lymphogranuloma ingvinale. Sin. morbus NicolasFavre. etvrti srani ton, v. srani tonovi. ir, v. ulcus. irakolike elije, v. elije. ist izvor jonizujueg zraenja ili izotop bez nosaa, radioaktivna supstancija iji su svi atomi radioaktivni. iste kulture, kultura koja sadri samo jednu vrstu mikroorganizama. iste kulture potrebne su za ispitivanje morfologije i fiziologije mikroorganizama. Sva laboratorijska ispitivanja, sem nekih izuzetaka, zasnovana su na upotrebi istih kultura, neophodnih za raspoznavanje i razlikovanje bakterija. lanak, v. phalanx. mar, v. anus. marna opna, deo jazvene (kloakne) opne, koja zatvara rektalni zjap. marne kvrge, v. analne kvrge.

marni predeo marni predeo, v. regio. marno crevo, v. rectum. miak, v. chordeolum. ula, organi ili grupe organa podeenih za primanja odreenih nadraaja iz spoIjanje sredine ili unutranjosti tela. Mogu biti veoma proste grae ili, pak, vrlo sloene strukture. ulni organi, koji primaju nadraaj iz spoljanje sredine (mehanike, toplotne, svetlosne, zvune, hemijske), odravaju vezu s okolinom organizma, dok ulne elije (receptori), koje primaju nadraaj iz unutranjosti organizma, doprinose odravanju funkcionog jedinstva organizma kao celine. Svako ulo sadri receptorni deo, sprovodni deo (senzitivni put) i centar u modanoj kori, gde se nervni impulsi preobraavaju u oseaj. ulna telaca, ulni organi rasporeeni u elom telu, naroito u koi. Posle delovanja odgovarajue drai u njima nastaje receptorski potencijal koji prelazi u nervne impulse koji se senzitivnim putevima prenose u mozak, gde se obradom prispelih informacija stvara odgovarajui oseaj. Razliitog su oblika, grae i veliine (0,1-3 mm) i osposobljeni za primanje specijalnih (adekvatnih) drai. Sastoje se od zrnaste receptivne supstancije ili senzitivnih elija, ivanog vlakna koje se rasplie u ogranke i zavrava u receptivnoj supstanciji ili na senzitivnim elijama, i omotaa koji obavija telace; Golgi-Mazzonijevo t., telace maljiastog oblika s veoma razvijenim omotaem od spljotenih vezivnih elija izmeu kojih je tenost. U unutranjosti telaca zavravaju se ivana vlakna u receptivnoj supstanciji. Nalazi se u dubljim slojevima koe i tetivama. Prijemnik su za drai koje izazivaju pritisak, a primeuju i stepen napetosti tetiva; Krauseova t., telaca maljiastog oblika s veoma razvijenim omotaem. U unutranjosti omotaa je sitnozrnasta receptivna supstancija u kojoj se zavravaju ivana vlakna. Nalaze se u koi, u bradavici dojke, u vrhu jezika, u sluznicama i u venjai. Imaju ulogu u opaanju dodira i pritiska; Ruffinijevo t., telace sastavljeno od snopova

vorna taka
vretenasto rasporeenih vezivnih i elastinih vlakana izmeu kojih se zavrava ivano vlakno. Obavijeno je tankim vezivnim omotaem. Nalazi se u dubljim slojevima koe i dubljim tkivima tela, kao i u tetivama - miiima i zglobnim kapsulama. Ruffinijeva t. ne adaptiraju se brzo i zato slue za obavetavanje o trajnom dodiru i pritisku a oni u zglobnim kapsulama o stepenu rotacije zgloba; Vater-Pacinijevo t., telace jajolikog oblika s veoma razvijenim omotaem od spljotenih vezivnih elija u ijem se centru nalazi dugo nemijelinizovano nervno vlakno. Vrlo su rasprostranjena: u potkonom vezivnom tkivu i nekim dubokim tkivima tela (trbuna maramica, pokosnice, pankreas, materica) i dr. Nadrauju se samo naglim pokretima tela jer se adaptiraju u delu sekunde; Wagner-Meissnerovo t.,telace kupastog oblika s tankim omotaem. U unutranjosti su u spratovima rasporeene spljotene elije izmeu kojih se nalaze zavijuci krajnjih ivanih vlakana koja nadrauju debelo mijelinizova-no nervno vlakno. Ovih receptora ima mnogo na vrhovima prstiju, usnama i onim delovima koe gde se oseaj dodira moe prostorno precizno razlikovati. Adaptiraju se u toku jedne do dve sekunde, to znai da su osetljiva na gibanje lakih predmeta po povrini koe. unasta kost, v. os scaphoideum, os naviculare. unasta uvala, predeo izmeu uzice stidnikih usnica i ua vagine. unasto proirenje uretre (fossa navicularis), proirenje koje je snabdeveno u svom distalnom delu naroitim zaliskom (Gurinov zalistak). uparova metalna ploica, v. lamina metallica sec. upar. uvanje bakterija, v. liojilizacija. vor, v. ganglion, nodus. vorna taka, optiki centar oka, nalazi se na granici izmeu srednje i zadnje treine soiva, na oko 15 mm ispred mrenjae. Ovo je taka kroz koju prolaze neprelomljeni zraci koji dolaze od posmatranog predmeta. 173

elija, elijica, stanica, osnovna strukturna i funkciona jedinica ivotinjskog i biljnog organizma; auditivne ., vlaknaste, dlakaste, senzitivne elije Cortijevog organa, koje primaju zvune nadraaje..Naziv su dobile po tome to na vrhu imaju diferenciran niz trepalja u vidu dlaica; bazofilne ., elije prijemIj ive za bazne boje, imaju bazofilnu citoplazmu ili granule u citoplazmi koje primaju baznu boju. U veini sluajeva ta se pojava zasniva na prisustvu ribonukleinske kiseline. Npr., nervne elije s tigroidnom supstancijom, elije s hromidijama, glavne elije eludanih lezda, plazmociti, limfociti i dr.; Bergerove ., predstavljaju heterogonadno poreklo mukog polnog hormona u jajniku, u ijem se hilusu nalaze krupne sekretorne argentafine elije. Taj lezdani kompleks, razvijeniji u menopauzi, predstavlja ishodite maskulinizujuih tumora; irakolike ., (fr. cellules en chandelier), elektronomikroskopski vid Sertolijevih elija u semenim kanaliima; decidualne ., elije materinog krzna u premenstruacionom periodu zaokrugljuju se, uzimajui vid kakav e imati ako se trudnoa razvije. To su decidualne elije, jer materina sluznica postaje decidua (padalica). Odgurujui pred sobom ahurni deo izmenjene materine sluznice (decidua capsularis), jaje se potpuno priljubljuje uz zidovni deo sluznice (decidua parietalis), to se, u stvari, svodi na to to je embrion smeten u jedinstvenu ahuru koju
174

ine, srasli meu sobom, amnion, horion, ahurna decidua i materini zid; Deitersove ., (1) potporne elije Cortijevog organa rasporeene u 3-5 redova na kojima lee spoljane (auditivne, dlakaste) elije; (2) neuroglijske elije zvezdastog oblika, astrociti; (3) tip ivanih elija s dugim neuritom; delomorfne ., lezdane ivine elije eludanih lezda koje su jasnih granica i jasno obojene; u vezi su s luenjem sone kiseli* ne. Lue acidogen koji na povrini elu dane sluznice oslobaa jone H* u , a koji se pod dejstvom acidaze povrnih elija jedine u sonu kiselinu; dinovske ., velike . oko stranog tela s mnogobrojnim jedrima koja se stvaraju oko stranog tela i uestvuju u njegovoj resorpciji; Ebnerove ., drugi naziv za spermatocite II reda ili prespermatide u spermatogenetskom talasu semenog epitela; eozinofilna ., elija prijemljiva za kisele boje, za eozin. Npr., eozinofilne elije prednjeg renja hipofize ili eozinofilni leukocit; epiteloidne ., elije sline epitelu, razliitog oblika, postale obiiio od vezivnih, retikularnih elija. Npr., epiteloidne elije u sri timusa, u intimi krvnih sudova (Langhansove .), Leydigove ili intersticijalne . u semeniku, decidualne . u sluznice gravidne materice i dr.; ganglijske ., nervne elije, u uem znaenju te reci nervne elije gangliona. Razliitog su izgleda. Mogu biti s jednim produetkom (unipolarne), s dva (bipolarne) i s vie produetaka (multipolarne); gustore-

elija ceptivne ., . za ukus koje su ulne prirode i primaju nadraaje ukusa. Nalaze se u gustoreceptivnim kvricama na papilama jezika i epiglotisu; HeLa-elije, elije izolovane iz karcinoma grlia materice, koje su osetljive na razmnoavanje velikog broja humanih virusa; hromafine ., elije koje se hromnim solima boje svetlouto do tamnosivo. V. systema (hromafmi); hromofobne ., elija ija citoplazma ne prima boju; Leydigove ., inkretogene elije koje se nalaze u meuprostorima semenotvornih cevica. Sin. intersticijalne elije, dijastematske elije; meuprostorna zlezda; kastracione ., hipertrofisane (poveane) bazofilne gonadotropne elije prednjeg renja hipofize nastale posle kastracije (kopljenja) jedinke; Kupfferove ., elije endotelnog sincicijuma jetrinih kapilara koje imaju zvezdast oblik. Igraju ulogu u razgraivanju hemoglobina, u stvaranju unih boja, u metabolizmu gvozda, holesterola i dr. Sem toga, imaju veoma izraenu fagocitnu sposobnost, kao i mo vezivanja bakterijskih toksina; Langerhansove ., elije s granatim produecima u dubljem sloju pokoice, naroito u predelu mara i malih stidnih usana. Sadre propigment. U izvesnim patolokim stanjima se znatno umnoe; Langhansove ., sloj . u placentalnoj resici ispod sincicijuma; Langhansove dinovske ., velike elije koje sadre mnogobrojna, veinom okrugla jedra koja su rasporeena u perifernom delu citoplazme u vidu kruga ili potkovice. Nalaze se u tuberkuloznom granulacionom tkivu; masne ., . masnog tkiva, koje su uglavnom okrugla oblika usled nagomilavanja masti u njihovoj citoplazmi; mezoglijalne ., neuroglijske . mezodermnog porekla sa osobinama retikuloendotelnog sistema; mijeloidne ., sve elije kotane sri; specijalne . granulocitne loze; Mikuliczeve ., krupne . prozrane citoplazme, sastavni deo specifinog granulacionog tkiva rinoskleroma koje sadre vei broj prouzrokovaa ovog oboljenja (Klebsiella rhinoscleromatis);

elija neuroglijske ., c. koje se nalaze u centralnom nervnom sistemu izmeu nervnih . u sivoj masi ili zastiru zidove komora ili kanala u centralnom nervnom sistemu, kao, npr., astrociti (dugokraki ili kratkokraki), oligodendroglijske ., ependimne . itd. Ovim . se pripisuje potporna i trofika uloga u centralnom nervnom sistemu; Panethove ., grupa lezdanih elijica smetenih preteno u dnu zlezda tankog creva s oksifilnim granulacijama u citoplazmi. Pretpostavlja se da njihov sekret vezuje sonu kiselinu koja iz eluca prelazi u crevo; pigmentna ., . s pigmentom u obliku zrnaca razliitih oblika, crne, mrke, ute boje, rasporeene u koi, u potkonom tkivu, u dubokim telesnim slojevima (modane i modinske opne), u ulnim organima. Kod ivotinja s energinom promenom boje tela ove elije su kontraktilne i od stupnja njihove kontrakcije zavisi boja, koja se kod mnogih vrlo brzo moe da promeni; piramidne ., nervne . kore velikog mozga piramidnog oblika. Razliite su po veliini. Male piramidne . su rasporeene u spoljanjem zrnastom sloju kore, srednje piramidne . su u piramidnom sloju, a krupne ili dinovske u ganglijskom sloju. V. cerebrum; Rougetove ., malo diferentovane (mlade) vezivne . koje obuhvataju krvne kapilare svojim produecima. Poseduju kontraktilnost, a mogu daljom deobom da daju glatke miine elije; satelitne (trabantne) ., neuroglijske . koje prate krvne sudove i nervne elije; Sertolijeve ., elije od kojih stapanjem postaje sincicijum, tj. neizdeIjena protoplazmatina masa s veim brojem jedara. Npr., sincicijum na povrini posteljinih resica; srane mane, ., cellulae vitii cordis, sljutene elije epitela plunih mehuria koje su pune hemosiderina. Nalaze se u alveolama plua i u ispljuvku bolesnika. Ove elije su fagocitovale eritrocite koji su dijapedezom dospeli iz krvnih kapilara u alveole. Ovo se deava u venskoj hiperemiji plua koja nastaje usled sranih mana; trepljaste ., epitelne . koje na
175

elijska imunost svojim vrhovima imaju treplje. Treplje mogu biti pokretne (kinocilije) ili nepokretne (stereocilije). Treplje imaju razliitu namenu: za pokretanje, za izbacivanje pojedinih estica, u sekreciji i dr.; . trudnoe, elije u prednjem renju hipofize koje lie na eozinofilne, ali loe pritvruju boje. Njihov broj je velik u trudnoi (naroito u vierotkinja i na kraju trudnoe). Njima se pripisuju akromegaloidne promene u trudnica. elijska imunost jedan od dva osnovna vida imunoloke reaktivnosti (drugi vid je humoralna imunost). U elijskoj imunosti glavnu ulogu imaju T-limfociti i mononuklearni fagociti. U poreenju sa humoralnom imunosti, elijska imunost se vremenski javlja kasnije, pa se zato imune reakcije ove vrste nazivaju reakcije kasne hiperosetljivosti. U elijsku imunost spadaju: kone reakcije na tuberkulin i razne proteine, odbacivanje kalema tkiva, autoalergijska oboljenja i dr. elijska membrana, tanka (oko 75-100 A) elastina opna koja ograniava eliju od

elijski metabolizam vanelijske tenosti. Sastoji se iz 62% belanevine, 32% lipida i 5% polisaharida. Od belanevina najvaniji je nerastvorljivi strukturni protein s elastinim svojstvima nazvan stromatin a od lipida su najznaajniji fosfolipidi. Molekularna organizacija elijske membrane nije tano utvrena ali se smatra da centralni deo membrane ine dva molekularna sloja lipida iji je polarni (jonizovani) deo molekule elektrohemijski vezan s proteinima koji oblau spoljnu i unutranju stranu membrane. Smatra se da proteini ine i molekularne prekide u Hpidima membrane koji se nazivaju porama; izvesni od njih deluju kao enzimi, a izvesni kao nosai za transport materija kroz membranu. elijski metabolizam, hemijski procesi koji se odigravaju u eliji pri kojima iz prostih materija i uz vezivanje energije nastaju sloena jedinjenja (anabolizam) ili se sloene materije razgrauju u prostija uz oslobaanje energije (katabolizam).

176

r
D
d., skra. za dosis (doza); da (daj); detur, neka se da; dexter (desni); distalis (distalan); dorsalis (dorzalan). U organskoj herniji oznaava konfiguraciju. D, (1) u herniji je simbol tekog vodonika, ija je relativna atomska masa 2. Dobiva se elektrolizom teke vode. Jezgra tekog vodonika je deuteron; (2) D je oznaka za D-konfiguraciju ugljenih hidrata. V. D-i L-eeri. Dct., skra. za decoctum. DDT-praak (diditi) ili Neocid-praak, dihlor-difenil-trihlor-etan (hlorofenptap, parahlorocid). Spada meu najefikasnija insekticidna sredstva. U vodi se ne rastvara, ali se dobro rastvara u mnogim organskim rastvaraima. DDT je kontaktni otrov koji deluje na nervni sistem, izaziva paralizu ekstremiteta, dezorijentaciju, greve i smrt. DDZ-praak je meavina 5-10%-tnog istog DDT-a s talkom ili pirofilitom. U slabim koncentracijama, u kojima se upotrebljava, nekodljiv je za ljude i domae ivotinje. DDT ne isparava i hemijski je postojano jedinjenje. dep., skra. za depuratus, to znai preien. dig., skra. za digere ili digeratur, to u recepturi znai da neku drogu treba esktrahovati vodom zagrejanm na priblino 4O0C. tracije, propie slabija koncentracija. Na primer, Acidum hydrochloricum dilutum znai rastvor s 12,5% hlorovodonine kiseline (za razliku od Acidum hydrochloricum concentratum, koja, prema farmakopeji, sadri 25% hlorovodonine kiseline). dim., skraeno od dimidium, to znai polovina. Upotrebljava se pri pisanju recepata. D- i L-eeri; D- i L- su oznake za konfiguraciju bez obzira na skretanje ravnine polarizovane svetlosti. Tako, npr., 'glikoza ima D-konfiguraciju i skree udesno, a fruktoza ima D-konfiguraciju i skree ulevo. Kao polazna taka za procenu konfiguracije ugljenih hidrata uzet je pretposlednji C-atom u glikozi .(D-konfiguracija). Svi D-eeri imaju na poslednjem asimetrinom C-atomu konfiguraciju D-glicerina-aldehida. div. in part, aequ., divide in partes equales (podeli na jednake delove)'. Ovim se u receptu oznauje da apotekar propisanu koliinu leka podeli na odreen broj jednakih delova. Dptr., skraenica za dioptriju. D. t. d., skraeno od Da (ili dentur) tales doses, to znai: daj (ili neka se da) takvu dozu! Oznaka da apotekar izda odreen broj doza propisanih u receptu. dacryoadenitis, dakrioadenitis, zapljenje suzne lezde. Protie akutno (infektivna oboljenja) ili hronino (tuberkuloza, leukemija, Mikuliczeva bolest). dacryocystitis, dakriocistitis, zapaljenje suzne kesice. ee se javlja hroni-

DIK, v. diseminovana intravaskulna koagulacija. dil., skra. od dilutus, razblaen. Upotrebljava se prilikom pisanja recepata kada se eli da se od nekog leka, koji se u farmakopeji nalazi u dve razliite koncen12 Medicinski leksikon

177

dacryocystorhinostomia nom obliku (d. chronica), rede u akutnom (d. acuta phlegmonosa). dacryocystorhinostomia, dakriocistorinostomija, operativni poduhvat u cilju leenja hroninog zapaljenja suzne kesice. Njime se izvodi iroka komunikacija suzne kesice s nosnom dupljom, pristupom ka suznoj kesici spolja (d. externa) ili pristupom iz nosne duplje (d. interna). dactylogriposis, daktilogripoza, stalna iskrivljenost prstiju. dacryostenosis, dakriostenoza, suenje u suzno-nosnom kanalu koje se moe javiti u jednom od njegovih delova: suzne takice, suzni kanalii, suzna kesica ili mesto gde se suzna kesica uliva u nosnu upljinu. Dahlgrenova kleta, v. kleta. Dakinov rastvor, v. rastvor. daktinomicin, v. aktinomicin D. Dalrympleov znak, v. znak. dalton, jedinica atomske mase, v. atomska masena jedinica. daltonizam, neraspoznavanje boja, poremeaj nazvan prema engleskom hemiaru Daltonu (1798), koji je imao anomaliju u raspoznavanju boja. Dambolt-Clossov sindrom, v. acrodermatitis enteropathica. Danlosov sindrom, v. syndroma Ehlers-Danlos. Daraprim, v. pirimetamin. Darierova bolest, v. dyskeratosis follicularis vegetans. Darrowljev rastvor, v. rastvor. dartos, v. tunica dartos. Daruvarska Banja, kupalite koje se nalazi pored grada Daruvara, u dolini reke Toplice, na 156 m n.v. Njen klimat deluje sedativno. Vie izvora (temperature: 37, 40, 48, 5O0C) slabo mineralisanc vode (0,5708 i 0,5438 g/oo); sem ove akratoterme, ima i lekovito blato. Voda se koristi za pie, kupanje i ispiranje, takoe i blato u ureenom kupatilu. U ovoj banji se lece hronina reumatika oboljenja zglobova i miia, neuralgije, hronine bolesti enskih polnih organa, urika dijateza. Banja je i odmaralite, oporavilite i letovalite.
178

deblo, arterijske darvinizam, pravac biolokog evolucionizma koji se razvio iz originalne Darvinove teorije i koji je, u osnovi, selekcionizam. Po Darvinovoj teoriji, evolucija ivog sveta se zasniva: (1) na tendenciji ivih bia da se razmnoavaju u geometrijskoj progresiji; (2) na nemogunosti da opstanu svi potomci, to se ogleda u odravanju broja individua svake organske vrste u izvesnim granicama; (3) na borbi za opstanak u okviru svake vrste usled prekomernog razmnoavanja, s tim to je ta borba metafora, retko krvav boj; (4) na variranju organizama svih vrsta u raznim pravcima; (5) na prirodnom odabiranju (u koje ulazi i polno odabiranje), koje se vri u borbi za opstanak, u kojoj se odravaju one varijante koje sluajno odgovaraju uslovima ivota odnosno promenama uslova u spoIjanjoj sredini, na emu se zasniva prilagoenost organizama. Datura stramonium, tatula; lie ove biljke (Folia stramonii) sadri alkaloide atropin i skopolamin. Upotrebljava se u obliku praka za kaenje ili u obliku cigareta protiv napada bronhijalne astme. Danas, praktino, naputen lek. davalac krvi, v. transfusio. Debarska Banja, banja koja se nalazi 5 km od Debra, u selu Banjitu, na padinama planine Deat, na 650 m n.v. Ima klimat koji deluje toniki. U ovoj banji postoje 5 izvora kalcijum-sulfatne, zemnoalkalne (hidrokarbonatne), murijatike, sumpor-vodonine (25,5 mg/oo) i ugljeno-kisele vode, temperature 4O0C; njena ukupna mineralizacija iznosi: 4,451 g/oo. Ova voda se koristi za kupanje i za pie. U ovoj banji lee se: hronina oboljenja zglobova i miia, neuralgije, hronina oboljenja enskih polnih organa, neke kone bolesti, nespecifina zapaljenja puteva za disanje, trovanja tekim metalima. debelo crevo, v. intestinum crassum. debilitas, debilitet, slabost, oronulost, npr. debilitas mentis, maloumnost, slaboumnost; debilitas vitae, smanjena sposobnost novoroeneta za ivot. deblo, arterijsko, v. arterijsko deblo.

dbridement dbridement, (fr., hir.) debridman, uklanjanje stranog materijala i devitalizovanog ili inficiranog tkiva, koji su posledica traume ili infekcije. Odstranjuju se sve do zdravog tkiva; enzimski d., uklanjanje fibrinskog ili gnojnog eksudata primenom enzima koji ima osobinu da rastapa fibrin, denaturisani kolagen i elastin, a da ne oteuje zdravo tkivo; d. postekstrakcione rane, postupak kojim se otklanja strano telo, granulaciono i devitalizirano tkivo iz rane posle vaenja zuba. decanulement, dekanulacija, postupak koji se sprovodi u toku od nekoliko dana da bi se nosilac trahejne kanule opet privikao da die prirodnim putem na nos. To se radi kad je prestalo patoloko stanje koje je dovelo do potrebe da se izvri traheotomija. decapitatio, akuerska operacija odrubIjivanja glave ploda u zanemarenom poprVnom poloaju. Ova operacija spada u grupu embriotomija i izvodi se instrumentom u obliku kuke (Braunova kuka). Glava ploda se odrubljuje u predelu vrata rotirajuim pokretima kuke ime dolazi do prskanja vratnih prljenova i mekog tkiva i tako se glava ploda odvaja od trupa. Operacija se vri iz vitalnih indikacija po majku i pri mrtvom plodu, a samo izuzetno na ivom plodu. decapsulatio, dekapsulacija, uklanjanje ahure nekog organa. Obino se pod d. podrazumeva d. bubrega u anuriji, npr. usled zapaljenja bubrega, a nekada u sublimatskom nefritisu posle trovanja sublimatom. decerebratio, derecerebracija, presecanjc modanog stabla izmeu gornjih i donjih breuljaka, ime se izduena modina i deo modanog mosta odvajaju od viih delova centralnog nervnog sistema. Presecanjem se prekida dolazak inhibicijskih signala koji inae idu i/, bazalnih ganglija i modane kore prema retikularnom facilitacijskom podruju. Zbog toga bulboretikularno facilitacijsko podruje postaje samo po sebi vrlo aktivno. Impulsi se iz njega odailju
12*

decorticatio prema kimenoj modini i izazivaju miinu ukoenost koju nazivamo decerebraciona ukruenost. U stanju jake tonike kontrakcije nalaze se naroito opruai, donekle i pregibai. Takva ivotinja moe ponekad i stajati, odupirui se delovanju sile Zemljine tee. Ona moe vriti samo grube ispravke ravnotee, a za puno uspostavljanje ravnotee bila bi potrebna ouvanost meumozga. U decerebracionoj rigidnosti najvei deo poveanog tonusa za stav tela nastaje zbog stimulacije gama-aktivacijskog sistema miinih vretena, a ne zbog direktne aktivacije alfa-motornih neurona. Dechampsova igla, v. igla. decibel (decibel), jedinica za merenje jaine zvuka. Jedan decibel je najslabija jaina zvuka koji se moe jo da uje; konstruisana je skala od toliko decibela da se oznai jaina svakog zvuka iste visine tona. Odgovara uglavnom fonu pri frekvenciji zvuka od 1.000 herca. Broj treptaja zvuka koji pogaaju nae uho u jednoj sekundi izraava se hercima. Zdravo uho uje tonove zvuka do 120 db. Jai intenziteti se registruju kao bol. decidualne elije, v. elije. decoctum, dekokt, ukuvak, vodeni ekstrakt droge koji se spravlja na taj nain to se droga kuva pola asa ili jedan as. Posle toga tenost se procedi i dopuni prokuvanom vrelom vodom. dcollement, (fr.) odlubljivanje organa ili jednog njegovog sloja, npr. posteljice od unutranje povrine materice, sluznice retine itd.; d. traumatique, traumatsko odlubljivanje. Ozleda koe i sluznice, pri emu se njihov epitel odvoji tangencijalnim dinamikim dejstvom mehanikog orua na povrinu koe i sluznice, tako da se obnai krzno. decompensatio, dekompenzacija, iezavanje ravnotee u funkciji nekog obolelog organa stvorene kompenzacijom; d. cordis, dekompenzacija srca, nesposobnost sranog miia da odrava normalnu cirkulaciju krvi. Ona se ispoljava dispnejom, venskim zastojem i edemima. decorticatio, dekortikacija, sljutenje kore nekog organa (bubrega, mozga, 179

decubitus
plua itd.); arterijska d., v. periarterijska simpatektomija, sympathectomia; d. bubrega, v. decapsulatio; enzimska d., hemijska d., uklanjanje kortikalne supstancije enzimima ili hemijskim sredstvima; d. plua, v. dekortikacija plua, Delormeova operacija. decubitus, dekubitus, (1) poloaj tela za vreme odmaranja, opruenost u horizontalnoj ravni. Dekubitus moe da bude leni (dorzalan), boni (lateralan), potrbuke (ventralan); (2) nekroza koe stvorena brzo na mestu koje je pritisnuto u postelji (obleina). Najee se javlja u dorzalnom, na sedalnom i krsnom predelu. decussatio, dekusacija, ukrtanje, npr. decussatio piramidum, ukrtanje kortikospinalnih puteva (piramidalnih) u nivou izduene modine i njihovo prelaenje na suprotnu stranu. deja glista, v. Ascaris lumbricoides. deja paraliza, v. poliomyelitis anterior acuta. deja zatita, deo drutvene brige o deci. Obuhvata dnevno zbrinjavanje dece zaposlenih roditelja i druge organizovane oblike okupljanja dece prvenstveno predkolskog uzrasta, novana davanja i druge oblike drutvene zatite dece utvrene samoupravnim sporazumima i dogovorima, kao i planovima razvoja deje zatite. deje jasle, ustanova deje zatite namenjena boravku dece do tri godine ivota u periodu dana u kome su im majke na poslu. Imaju za cilj stvaranje povoljnih uslova za pravilan psihofiziki razvoj dece u prvim godinama ivota, uz istovremeno pruanje mogunosti roditeljima da nesmetano obavljaju radne dunosti. defectus, defekt, nedostatak, odsustvo; aortni septumski d., uroena nenormalnost u kojoj postoji komunikacija izmeu ushodne aorte i plune arterije; atrioseptumski d., uroeni defekt u kome postoji komunikacija izmeu pretkomora; kongenitalni d., defekt koji postoji ve na roenju u vidu defekta u grai ili u biohemijskim pojavama; d. mandibulae, nedostatak dela kotanog

deficit
tkiva donje vilice usled preloma, infekcije, operacije, tumora itd. V. fractura mandibulae comminutiva; d. nervnog kanala, razvojna nenormalnost koja dovodi do anencefalije ili spine bifide; ostium primum d., vrsta defekta septuma pretkomora; ostium secundum d., vrsta pretkomorskog defekta septuma; punjenja d., lokalizovani defekt na elucu ili crevu posle uzimanja barijumskog kontrasta, koji je posledica promena na zidu tih organa; septumski d., defekt na komorskoj pregradi koji dovodi do komunikacije izmeu sranih komora; steeni d., svaka nenormalnost koja se stie posle raanja; ventrikulski septumski d., septumski defekt. defense musculaire, (fr.) odbrambena refleksna zgrenost miia u predelu nekog lokalizovanog zapaljenja trbune maramice, npr. u akutnom apendicitisu. U optem peritonitisu d.m. zahvata sve miie trbunog zida. deferentectomia, deferentektomija, hirurko uklanjanje semevoda. deferentitis, zapaljenje semevoda. deferoksamin, sredstvo za leenje akutnog trovanja gvoem i razliitih poremeaja deponovanja gvozda u organizmu. defervescentio, defervescencija, period bolesti u kojem poviena temperatura pada na normalne vrednosti. defibrilator, elektronski aparat koji slui za prekidaje pretkomorskih ili komorskih treperenja primenom kratkotrajnog elektrooka na srce, najee pomou elektroda stavljenih na zid grudnog koa. defibrillatio, defibrilacija, prekidanje sranog treperenja ili lepranja, najee pomou elektrooka. defibrinatio, defibrinacija, uklanjanje fibrinogena iz krvne plazme. V. defibrinationis syndroma.

defibrinationis syndroma, v. syndroma.

deficientio, deficijencija, nedostatak dela hromosoma. V. deletio. deficit, nedostatak, manjak neega; oksigenski d., v. anoksija, anoksemija, hipoksija; d. pulsa, razlika izmeu broja sistola i broja pulsnih talasa na a. radi-

180

def Io racija jalis u treperenju pretkomora, zbog nesposobnosti nekih kontrakcija komora da izazovu periferni pulsni talas. defloracija, prva obljuba, praena u devojke razdiranjem devinjaka (himena), koji je zbog toga (bar s gledita na telesni integritet) dobio znaaj peata devianstva (sigillum virginitatis). Taj akt obino prati slabiji ili jai bol, uz manje ili vee krvarenje. defluvium capillorum, difuzno opadanje kose. deformatio, deformacija, izoblienje. Deformacija tela i organa nastaje kao posledica raznih oboljenja mekih delqva tela, a na udovima najee usled oboljenja kostiju i zglobova (npr. deformacija nogu, kimenog stuba, karlice, grudnog koa itd. u rahitisu, deformacija noge ili ruke u tumoru koji se razvija u njima, deformacija jetre u sifilisnom oboljenju jetre itd.). defrostacija, odmrzavanje hrane konzervisane niskom temperaturom. Radi spreavanja gubitka hranljivih materija namirnica odmrzavanje se vri postepeno, prvo na O0C, zatim na +12. Pravilno odmrznute namirnice ne gube hranljivu vrednost, ukus i miris. degazacija, v. kemijska dekontaminacija. degeneratio,degeneracija, pogoranje vrste roda, u fizikom i psihikom pogledu. U patoloko-anatomskom smislu znai izmenu elija, tkiva, organa i struktura u vidu smanjenja njihovih funkcionih sposobnosti i izmene njihovog normalnog morfolokog izgleda. Ovaj proces moe ii do potpunog propadanja i razgraivanja. U osnovi, u pitanju su promene hemijskih, fizikih i morfolokih svojstava pomenutih struktura usled dejstva najrazliitijih tetnih uzroka. elije reaguju na te uzroke gomilanjem nevidljivih materija, odsutnih ili prisutnih u veoma malim koliinama u protoplazmi pod normalnim uslovima. U zavisnosti od sastojaka koji se u protoplazmi pojavljuju i gomilaju postoje razliite vrste degeneracija. Proces je preobratljiv; d. adiposa, masna degeneracija, pojava kapljica masti u protoplazmi elija. Nastaje pri smanje-

degeneratio nom prilivu kiseonika u tkivu, pri delovanju otrova i toksina, kao i u izvesnim poremeajima metabolizma. Ti su poremeaji naroito izraeni u masnoj degeneraciji jetre; d. albuminosa, prati veinu infektivnih toksikih stanja. Najea je degeneracija preobratljiva. Javlja se najee na bubrezima, jetri, ponekad u sranom miiu. Napadnuti organi su oteeni, tkivo je na preseku zamuenog izgleda, bledo, sono. Mikroskopom posmatrane elije su granulisane protoplazme, granule u protoplazmi su belanevinastog sastava, a nastale su zbog promena u mitohondrijama. Otok je nastao zbog vee koliine vode u protoplazmi. Histohemijska ispitivanja ukazuju da je u pitanju smanjenje koliine dezoksiribonukleinske kiseline, a ponekad i ribonukleinske kiseline u jedrima promenjenih elija. Najtee promene pokazuju parenhimske elije jetre i elije kanalia bubrega; d. amyIoidea, vrsta degeneracije koja se odlikuje gomilanjem amiloida u meuelijskim prostorima. Zahvata slezinu, jetru, bubrege, nadbubrene lezde, ostrvca pankreasa, v. amyloid; d. genitosclerodermica, v. sklerodermija, difuzna; d. hyalinea, odlikuje se taloenjem hijaline materije, belanevinaste prirode. Javlja se u vezivnom tkivu oiljaka, zatim u oiljcima posle dugotrajnih zapaIjenja na pleuri, u ahuri slezine, u arte^ riosklerotikim promenama krvnih sudova, u izvesnim neoplazmama (fibromiomi materice). Russell-Fuchsova telaca su hijaline prirode a nalazimo ih u protoplazmi plazmocita eksudata hroninih zapaljenja; d. hydropica, odlikuje se prisustvom velike koliine vode u protoplazmi elija, zbog ega su elije znatno uveane, svetle i u mikroskopskim preparatima vodenastog izgleda; d. mucoides, pojava velike koliine sluzave supstancije u elijama i tkivima koji ih u normalnim prilikama stvaraju u manjim koliinama; d. parenchymatosa, v. d. albuminosa; d. Zenkeri, hijaline promene u poprenoprugastoj muskulaturi koje je opisao Zenker u sluajevima trbunog tifusa sa fatalnim zavret181

degenerisani kodoni kom. Promene u vidu votanih prostora najbolje se vide u miiima trbuha. degenerisani kodoni, kodoni koji, iako razliitog sastava i redosleda baza u tripletu, predstavljaju kod za odabiranje iste aminokiseline. deglutitio, degluticija, gutanje, sloen refleksni in kojim se savakana i skupljena gomilica hrane (bolus) prebacuje iz usta u ejudac. Kao sastavni deo refleksa zaustavi se disanje i zatvori ulaz u disajne puteve. Oralna faza gutanja, kao motorna funkcija, ima dva tipa: somatsko i visceralno gutanje; somatsko g. donja vilica se fiksira uz gornju kontaktom zuba gornjeg i donjeg niza. Sin. gutanje odraslog; visceralno g., normalni nain gutanja do nicanja mlenih kutnjaka: donja vilica je fiksirana uz gornju preko jezika. Sin. infantilno gutanje. dehidracija, v. dehydratio. dehidroandrosteron, androgena supstancija dobivena iz mokrae mukarca. Tri puta je slabiji od testosterona. dehidrogenaze, enzimi koji dejstvuju na odreene atome vodonika organskog jedinjenja i omoguavaju njihov prelaz na molekul drugog jedinjenja koje ihf prima. Otuda proizlazi da jedno jedinjenje otputa vodonik (oksidacija), a drugo jedinjenje prima vodonik (redukcija). dehidroholatski test, v. test. dehidroholna kiselina, v. Acidum dehydrocholicum. dehidrol-askorbinska kiselina, jedinjenje koje nastaje prilikom oksidacije askorbinske kiseline. dehiscentia, dehiscencija, razdvajanje, zjapljenje, prskanje. Izraz koji se najee upotrebljava za spontano prskanje rane; Zuckerkandlova d., male pukotine na hartijastoj ploici sitaste kosti, koje se povremeno viaju. dehydratio, dehidracija, gubljenje telesne vode praeno gubljenjem elektrolita i promenom koncentracije jona vodonika; apsolutna d., dehidracija u koje stvarno postoji smanjenje koliine telesne vode; hipernatriemijska d., dehidracija u koje stvarno postoji preteno gubljenje vode. Sin. hipertonijska d.;

dekompresivna kraniektomija hiponatriemijska d., dehidracija u kojoj postoji preteni gubitak natrijumhlorida. Sin. hipotonijska dehidracija; relativna d., prividna dehidracija zbog poveanja osmolarnosti telesnih tenosti. Dehydrocholesterolum, 7-dehidroholesterol, ivotinjski sterol, iz koga, pod uticajem zraenja ultraljubiastim zracima, nastaje vitamin . Osim u drugim tkivima, nalazi se i u koi oveka. V. ergosterol i calciferolum. dehydroepiandrosteron (DHA), dehidroepiandrosteron, hormon (v. tamo) nedovoljno poznate funkcije, iz kojeg, verovatno, nastaju androgeni (v. tamo). dehydrogenatio, hemijska reakcija kojom se nekom jedinjenju oduzima voda. dj veu, v. dj vu. dj-vu, (fr.) poremeaj percepcije vremena nastao u trenutku naglog poputanja psihikog napona. Sastoji se od oseaja da se doivljuje neto to se ranije apsolutno na isti nain ve doivelo. Javlja se u epileptiara, shizofreniara, ali i u duevno zdravih osoba. Sin dj-vcu, fausse reconnaissance, identifikujua paramnezija. dejstveni princip, dejstveni sastojak neke droge. dekadni skaleri, v. skaleri. dekapitacija, v. decapitatio. dekapsulacija, v. decapsulatio. dekarboksilaze, enzimi koji katalizuju reakciju dekarboksilacije, tj. ocepljenje ugljen-dioksida iz karboksilnih grupa (-COOH) niza organskih kiselina. Iz ketokiselina dekarboksilacijom nastaju aldehidi, a iz aminokiselina amini. Dekarboksilaze se sreu u ivotinjskim i biljnim organizmima i u mikroorganizmima. dekokt, v. decoctum. dekompresija faci jalnog ivca, mikrohirurki zahvat kojim se taj ivac oslobaa svoje ovojnice i eventualnih patolokih promena oko njega. Dolazi u obzir kod traumatskih, jatrogenih i Bellovih paraliza facijalnog ivca. dekompresivna bolest, v. bolest. dekompresivna kraniektomija, v. trepanatio.

182

dekompresivna trepanacija dekompresivna trepanacija, v. trepana, e ekontaminacija, postupak kojim se uklanjaju bojni otrovi, radioaktivne materije i bioloki agensi s ratne rane, koe, odee itd.; moe biti delimina, i izvodi se u trupnim sanitetskim etapama (u odeljenju za dekontaminaciju), ili potpuna, koju izvode specijalne jedinice; dekontaminacija moe biti hemijska (razlaganje otrovnih materija), fizika (mehaniko odstranjivanje agensa) ili meovita. Za linu hemijsku dekontaminaciju vojnik koristi lini dekontaminacioni pribor (v.), koji se nosi u torbi za gas-masku. dekortikacija plua, odvajanje plua od plune maramice, obino zbog hroninog empijema. V. decorticatio, Delormeova operacija. dekortikovana ivotinja, ivotinja kojoj je uklonjena kora velikog mozga, a ouvani su talamus i bazalne ganglije. Sposobnosti d.. zavise od razvijenosti mozga. Dekortikovana maka je sposobna za svaki oblik kretanja, ak moe zaobilaziti i prepreke na putu, ali joj u velikoj meri nedostaje svrsishodnost u kretanju, te esto satima sedi mirno. U oveka posle dekortikovanja gube se svrsishodne ili voljne motorike funkcije. deksiotropni tip vretena, deobno vreteno blastomera, postavljenog koso u pravcu kretanja kazaljke na asovniku. dekstran, polisaharid sastavljen od velikog broja molekula glikoze. Nastaje iz saharoze uticajem mikroorganizma Leuconostoc mesenteroides. Nativni dekstran se hidrolizom moe razloiti do dekstranskih lanaca, ije su molekulske teine od 50.000 do 75.000. Takav dekstran, rastvoren u fiziolokom rastvoru u koncentraciji oko 6%, naziva se kliniki dekstran i upotrebljava se kao zamena za krvnu plazmu u oku i opekotinama. dekstrin, v. dextrin. dekstrogiran, optiki aktivno jedinjenje koje obre ravan polarizovane svetlosti udesno.

delirium dekstrotorzija materice, skrenutost trupa materice bono od svoje dune ose, naroito udesno. dekubitus, v. decubitus. Delbetov znak, v. znak. Del Castillov sindrom, v. syndroma, deletio, delecija, gubitak genskog materijala iz hromosoma ija veliina moe da se kree od samo jednog nukleotida do mnotva gena. delinkvencija, odreeni vid ponaanja pojedinca (ili grupe osoba) koje izlazi van granica tolerantnosti odreenih socijalnih grupa, koje u tom trenutku razvoja imaju utvrene vrednosti i norme. U socijalnoj psihijatriji delikventno ponaanje je nasilje nad zakonima zajednice. Za pravnike je to ponaanje protiv zakona, a za lekare simptom poremeaja u adaptaciji. delirium, delirijum, bunilo, akutni psihiki poremeaj obeleen promenjenom svesti, poremeajem ulnih opaanja (iluzije, halucinacije), dezorijentacijom, psihomotornim nemirom, ponekad strahom, pojaanim impulsom za govor, rede pojavom nesistematizovanih sumanutih ideja. Nastaje u toku akutnih infektivnih oboljenja' (tifus, pneumonija), intoksikacija (uremija, alkoholizam, trovanje velebiljem ili bunikom) ili kao stadijum u toku drugih duevnih bolesti (schizophrenia, P. P., dementia senilis, epilepsia); d. acutum, akutni delirijum, teak akutni duevni poremeaj, praen visokom temperaturom, delirantno izmenjenom sveu, psihomotornim nemirom, poremeajem metabolizma belanevina (poviena ureja u krvi) i voda (teka dehidracija) nepoznate etiologije (virus?) i velike smrtnosti; d. tremens, delirijum tremens, akutna psihoza u alkoholiara posle viegodinje preterane upotrebe alkohola. U poetku se javljaju nesanica, nona uznemirenost, jako znojenje, zatim optike halucinacije (sitne ivotinje, mievi, pacovi, konci) i slune (muzika, pesma), grub tremor, dezorijentisanost, kao i meavina veselosti i straha ,(humor pod vealima), sugestibilnost i polineuritis. Traje 3-7 183

Delpechov apsces dana i zavrava- se tzv. terminalnim snom. Delpechov apsces, v. abscessus. delta apical is, granjanje kanala korena zuba u blizini apeks. Sin. ramiftcatio apicalis. delta-talasemija, v. thalassaemia. delta-talasi, svi talasi u elektroencefalogramu ija je uestalost manja od l cikla// sec., ubrajajui tu i talase sa svega jednim ciklom svake 2 do 3 sec. Javljaju se u dubokom snu, u male dece i u sluajevima teki1 h organskih oboljenja mozga. demarcatio, demarkacija, reaktivni zapaIjenjski proces oko patoloki izmenjenog tkiva (nekroze). Demarkaciona linija predstavlja graninu liniju izmeu patoloki izmenjenog i zdravog tkiva; d. preparacije, (stom.) prelaz ili granica izmeu bruenih i nebruenih povrina zuba. Moe biti u vidu linije, poluleba ili stepenika. demarche a petits pas, (fr.) hod sitnim koracima (sitno hodanje) u arteriosklerozi mozga. demarkacioni potencijal, razlike u potencijalu izmeu oteenog mesta aksona, koje postaje negativno, i neoteenog mesta, koje je pozitivno. Veliina ovog potencijala zavisi od toga koliki je deo opne oteen. demekarijum-bromid, antiholinesterazno sredstvo; slui za leenje nekih oblika glaukoma. demeklociklin (demetilhlortetraciklin), antibiotik dobiven oduzimanjem jedne metil-grupe od hlortetraciklina (dobiven i iz jednog soja Streptomyces aureofaciens). demekolcin (N-dezacetilkolhicin), alkaloid iz mrazovca (Colchicum autumnaIe); slui za leenje gihta. dementia, demencija, slaboumnost steena usled duevnih oboljenja za razliku od uroene (v. oligophrenia). Sastoji se u gubitku moi s hvatanja rasuivanja, uvianja bitnog i odnosa meu stvarima, ranije steenih znanja i iskustava, asocijacija. Dolazi do propadanja inteligencije. esto je prate razdraljivost, 184

denaturisanje afektivna labilnost i gubitak inicijative. Po prirodi moe biti organska i shizofrena (v. shizophrenia). Po obliku moe biti potpuna, globalna i lakunarna, kada su izvesne funkcije oteene i unitene, a druge ouvane. Javlja se u progresivnoj paralizi, arteriosklerozi, epilepsiji, starenju, alkoholizmu; d. arteriosclerotica, demencija koju prate fokalni znaci vaskulne lezije mozga; ekspanzivna d., ekspanzivno ludilo, duevna bolest sa sumanutim idejama veliine. Oboleli uobraava da je najzdraviji, najsposobniji, najlepi, najbogatiji, da je bog - svedritelj, da je visokog porekla i da raspolae natprirodnim moima; d. prae cocissima, zastareo naziv za deiju shizofreniju. V. autizam, rani deji; d. praeCOX, v. schizophrenia; d. senilis, senilna demencija, staraka ishlapelost, duevna bolest u dubokoj starosti u onih koji za to imaju familijarnu sklonost. Glavni znaci su: poremeaj pamenja (naroito za skoru prolost), gubitak interesa za sve drugo to nije zadovoljavanje ula i nagona, tekoa shvatanja, labilnost raspoloenja, pojaana povodljivost. demineralizacija, osiromaenje organizma u neorganskim solima, naroito u kostima; d. zuba, gubljenje mineralnih sastojaka, dekalcifikacija anorganskih delova zuba ije se posledice na glei vide kao bele mrlje. To je ve poetak karijesa. denaturisanje, (1) radnja kojom se menjaju osobine neke supstancije tako da ona gubi osobine koje ima u prirodnom stanju, npr. denaturisanje belanevine. Niz raznih faktora utie na belanevine menjajui njihove fiziko-hemijske osobine. Pri tome belanevine gube sposobnost rastvaranja u vodi. Faktori koji izazivaju denaturisanje belanevina su: poviena temperatura, jake kiseline i baze, soli tekih metala i tzv. alkaioidni reagensi. Denaturisani globularni proteini postaju jae viskozni, a fibrilarni proteini postaju manje viskozni; (2) radnja kojom se neka supstancija ini neupotrebljivom za hranu ili pie dodatkom nekih drugih supstancija, koje ne smetaju da se prvobitna supstancija

dentritska zona neurona moe upotrebiti u odreene svrhe u industriji. Npr. denaturisanje alkohola se vri ako mu se dodaju neke supstancije koje su neugodnog mirisa i kodljive za organizam, pa se kao takav alkohol moe upotrebiti u tehnike svrhe, a ne moe se piti. dendritska zona neurona, receptorska membrana neurona. dendrituin, dendrit; dendriti, citoplazmatiki produeci ivanih elija koji se ravaju kao grane drveta i razliite su debljine; v. neurit, cilindraks. denervacijska preosetljivost, poveana osetljivost na acetil-holin skeletnog miia posle presecanja motornog ivca koji ga inervie; d.p. se konstatuje i u glatkim miiima, koji, za razliku od skeletnih, ne atrofiu posle denervacije, ali postaju reaktivniji na medijator koji ih normalno aktivie. denga, teko, prilepivo oboljenje tropskih zemalja, koje izazivaju arbovirusi B-grupe, a prenose komari iz roda Aedes. Karakteristian je brutalan 0poetak sa skokom temperature do 41 C, jezom, glavoboljom i mialgijom, koja je naroito izraena u lumbalnom predelu. esta je i ospa. Teko stanje traje 5-8 dana, pa nastane obilno preznojavanje, a zatim dugotrajna fizika i psihika iscrpenost. denitrifikacija, sposobnost bakterija da nitrate redukuju u nitrite, a neke meu njima mogu dalje da redukuju nitrite u NHs, NO, sve do . dens, zub, organ za vakanje, koji uestvuje i pri pravilnoj fonaciji. Deo usaen u jamicu zubnog nastavka vilice zove se koren zuba (radix dentis), na ijem se vrhu nalazi otvor kroz koji prolaze krvni sudovi i nervi u unutranjost korena i krunice zuba (foramen apicale dentis), slobodni deo zuba (corona dentis); centralna upljina - zubna duplja (cavum dentis) ispunjena je zubnom pulpom ili sri. Najvei deo zuba gradi dentin (substantia eburnea), zatim zubna gle (substantia adamantina), koja pokriva krunicu zuba, i zubni cement (substantia ossea), koja pokriva koren zuba; d. angularis, onjak. Sin. dens caninus; d. de-

dentes vitalisatus, devitalizovan zub, zub koji ne sadri vitalnu pulpu; d. evaginatus, izboina glei u vidu tuberkuluma na griznoj povrini koja se nalazi najee u predkutnjacima. Posledica spoljanjeg preklapanja epitela glenog organa. Sin. tuberculitm occlusale, v. dens invaginatus; d. in dente, v. dens invaginatus; d. invaginatus, zub u zubu, nastaje invaginacijom glerog organa u dentinski organ. Gle se nalazi centralno, a dentin periferno. Invaginacija glei moe biti minimalna (formen coecum), do nivoa cementno glene granice ili ak do apikalnog otvora. Sin. dens in dente. dentalis, dentalni, zubni, neto to se odnosi na zube. dentalna fluorosa, v. fluoroza zuba. dentes, zubi; d. accesoria, prekobrojni zubi koji se po morfolokim odlikama razlikuju od normalnih zuba. Prekobrojni zub izmeu centralnih sekutia naziva se meziodens, a iza umnjaka distomolar. V. dentes supernumeraria, hyperodontia; d. caduci, v. dentes decidui; d. concreti, konkrescencija zuba, korenovi dva ili vie zuba srasli su cementom. Javlja se u toku razvoja korenova - prva konkrescencija i posle potpuno izgraenih korenova - steena konkrescencija. Sin. concresentio deplium; d. connatales, v. dentes natales; d. decidui, privremeni, mleni zubi. Od 20 mlenih zuba 8 su sekutii, 4 onjaci i 8 kutnjaci. Poredani su u dva niza, skoro polukrunog oblika; u gornjoj vilici polukrug je vei. Njihovo stvaranje poinje u 4. mesecu prenatalno, a pojavljuju se u ustima od 6. do 30. meseca ivota. Resorpcija korenova poinje u 4. godini, a na njihovom mestu niu stalni zubi izmeu 7. i 12. godine. Sin. dentes caduci, dentes lactales. Negde ih u narodu nazivaju bacima ili vuiima; d. geminati, geminacija zuba, nepotpuna podela jedne zubne klice. Krunica ima bifidan izgled s jasno naznaenim usekom na vestibularnoj strani koji oznaava mesto podele zuba. Postoji zajednika pulpa. Broj zuba je normalan. Anomalija je ea u mlenoj donticiji. Sin. geminatio dentium, \. fusio
185

denticija

dentoavelarni sklop

roksiapatit), 30% organksih mateija (kodentis; d. lactales, v. denies decidui; d. lagen i mukopolisaharidi) i vode. Kroz natales, predmleni zubi prisutni prilidentin se zrakasto prostiru dentinski kom roenja, obino u prednjoj regiji kanalii koji sadre spoljanje produdonje vilice. Sin. denies connatales; d. etke odontoblasta (Tomesova vlakna). neonatales, predmleni zubi koji izbiMezodermnog je porekla; d. interglojaju za vreme neonatalnog perioda, do bularis, interglobularni dentin, nedoprvih 30 dana ivota, v. denies natales; d. voljno mineralizovana mesta u dentinu, supernumeraria, prekobrojni zubi ponastala za vreme dentinogeneze, kada tpuno slini normalnim zubima. Nalaze ne dolazi do spajanja neorganskih krisse ee u stalnoj nego u mlenoj dentitala, kalkosferitnih globula. V. denticiji. V. denies accesoria, hyperodontia. num, dentinogenesis; d. intertubularni, denticija; vetaka, vetaki zubi, fabrislabije kalcifikovan, smeten izmeu ki izraeni zubi od plastike ili porculadentinskih kanalia; d. kariozni, dentin na koji se upotrebljavaju kao zamena za zahvaen karioznim procesom; d. periprirodne zube. tubularni, jako kalcifikovan dentin koji denticulus, dentikulus, kalcifikovani magradi zid dentinskih kanalia; d. priterijal u zubnoj pulpi. Moe biti slobomarni, dentin formiran od poetka dan u pulpi, priljubljen uz dentin, ili ugstvaranja do zauzimanja funkcionog poraen u dentinu. Izgraen je od ireguloaja zuba, odnosno do uspostavljanja larnog dentina (pravi dentikul), ili od kontakta zuba sa svojim antagonistima; koncentrino deponovanih krenih soli d. sekundarni, dentin formiran od mooko nekrotikog jezgra (lani dentikul). menta funkcionalnog optereenja zuba. Sin. pulpni kamen, pulpni modulus, enStvara se itavog ivota; d. tercijarni dolit, pulpolit. (iregularni), dentin formiran pod uticadentin, materija koju stvaraju svojim vrjem egzogenih nadraaja (karijes, abrahovima odontoplasti i koja se slojevito zija, erozija, medikamenti); d. transpanaglavljuje na vrh zubne kapice kao rentni, sklerotian dentin, jae kalcifidentinska kapa ili naglavak. S vrha od on-, kovan dentin. Formira se od vrha zuba toblasta poinje citoplazmni produetak prema kruni. (Tomesovo vlakno) koji se uvlai u naroite kanalie izluenog g-dentina, dentitio, dentiija, skup svih pojava u toku razvitka zuba, od prve faze stvarastvaranog u njemu sve novim slaganjem nja zametka do zavretka razvoja koredentinske materije oko tog vlakna koje na; d. difficilis, oteano nicanje zuba, postaje sve due. Nagomilavanjem dennajee donjeg umnjaka, sin. pericorotina sve se vie suava osovinski meki nitis; d. praecox, prerano nicanje zuba deo, koji u odraslom zubu ostaje kao usled lokalnih faktora kao to je povrz.ubna pulpa. inska lokalizacija zubne klice u alveodentinogenesis, dentinogeneza, formiralarnoj kosti ili optih: hipersekrecija nje i razvoj dentina; d. imperfecta, nahormona rastenja i prerani pubertet. V. sledna strukturna anomalija zuba s podentitio tarda; d. tarda, zakasnelo nicaremeenim stvaranjem dentina; zahvanje zuba. Javlja se kod pojedinih zuba eni su svi zubi, mleni i stalni. Krunice usled lokalnih faktora, kada postoji nesu opalescentnog izgleda, sive do plavinormalno velika krunica, pomerenost asto mrke boje. Rano se javlja abrazija ili udaljenost zubne klice od povrine krunica, korenovi su skraeni i tupi, a alveolarnog nastavka i si. Moe se nai komore pulpe suene ili oblitcrisanc. i u bolestima nedovoljne ishrane, enSin. hereditarni opalescentni dentin. dokrinopatija i hromozomne anomalije. dentinum, dentin, zubna kost, kalcifikovano tkivo koje ini najvei deo zuba. Po- dentoalveolarni sklop, meusobno povezan vei broj kostiju gornjeg dela lica kriven je gleu u predelu krune zuba i koji se pri prelomu odvaja u jednom kocementom u korenskom dclu. Izgraen madu od ostalih kostiju lica. Sin. sastav. je od 70% neorganskih materija (hid186

r
denudatio Prema Rowe i Killeyju dentoalveolarni sklop obuhvata alveolarni nastavak i zube gornje vilice; nazoetmoidni s., nosne kosti, etmoidnu kost i deo sfenoidne kosti; nazomaksilarni s., nosni predeo s nosnim kostima, frontalni nastavak vilice i njen deo oko nosnog kanala; zigomatini s., istoimenu kost sa svim nastavcima, gornje delove maksile sa sinusom, delove eone kosti i dr. denudatio, denudacija, Ijutenje epitelnog pokrova s povrine, koje nastaje hirurkim putem, traumom, ili usled patolokog procesa. deoba bakterija, razmnoavanje bakterija. Bakterije se obino razmnoavaju prostom deobom njihovih elija. Prvo dolazi do rastenja bakterije, elija se izdui i istovremeno dolazi do deobe jedra i, najzad, do poprenog cepanja na dve bakterije. Iako u bakterija nema mitotikog vretena, transferzalna membrana se formira razdvajanjem dva hromosoma blizanca, nastala hromosomskom replikacijom. deoksiribofosfat, v. deoxyribophosphat. deoksiribonukleinska kiselina (DNK), genska supstancija svih elija. DNK je polimer deoksiribonukleotida koji obrazuju dva paralelna, spiralno uvijena lanca. Molekul DNK u svakoj eliji organizma sadri sve gene te jedinke od kojih su aktivni samo oni koji reguliu sintezu specifinih proizvoda (belanevina) te elije. Svi ostali geni su u trajnoj represiji. DNK se u neizmenjenom sastavu i sa svim naslednim porukama (sem u mutacijama) prenosi na sve elijske generacije. deoksiribonukleotid. v. deoxyribonucleotid. deoksiriboza, V. dxyribosa. deorsum vergens, okreui nadole, v. strabismus. deoksiribonukleozid, v. deoxyribonucleosid.

deplecija

deoxyribonucleasae, deoksiribonukleaze, v. nucleasae, deoxyribonucleosid, deoksiribonukleozid, deo molekula DNK sastavljen od jedne purinske ili pirimidinske baze i jednog molekula pentoze, 2-deoksiriboze.

deoxyribonucleotid, deoksiribonukleotid, deo molekula DNK koga sainjavaju jedna purinska ili pirimidinska baza, jedan molekul 2-deoksiriboze i fosfatna grupa. Postoji etiri vrste deoksiribonukleotida. Njihove meusobne razlike uslovljene su vrstom purinske odnosno pirimidinske baze koje ulaze u njihov sastav. Deoksiribonukleotid ini deo tripleta u kodonima i antikodonima i predstavlja monomer u polimeru DNK. deoxyribophosphat, deoksiribofosfat, spoj deoksiriboze i fosfatne grupe, deo molekula deoksiribonukleotida, odnosno DNK. deoxyribosa, deoksiriboza, eer sa 5 ugIjenikovih atoma (pentoza) koji ini deo molekula deoksiribonukleotida odnosno DNK. depedikulacija, unitavanje vaiju raznim metodama i sredstvima na telu, odelu, rublju i posteljini, fizikim postupcima i hemijskim sredstvima. Od fizikih postupaka upotrebljava se toplota u vidu suvog vrueg vazduha (zagrejanog na 85-9O0C) u toku 60 min., ili pare (u parnim dezinfektorima, vakuum-formaldehidskom aparatu i u improvizovanim parnim aparatima, kao to su srpsko bure i partizansko bure) u toku 30-40 min. Masovna d. vri se u stalnim ili improvizovanim dezinfekcionim stanicama. Od hemijskih insekticidnih sredstava danas se gotovo iskljuivo upotrebljava DDT-praak (10%-tna meavina DDT-a s talkom). Uspeno deluje impregniranje rublja 2,5-5%-tnom emulzijom DDT-a. depigmentatio, depigmentacija, iezavanje ili odstranjivanje pigmenta. depilatio, depilacija, odstranjivanje dlaka s povrine koe, bez korena (brijanje). V. epilatio. depilatorium, sredstvo za uklanjanje dlaka sa povrine koe. deplecija, oputanje, stanje koje nastaje odmah posle polnog odnosa i koje se sastoji od smirivanja krajnje napetosti. Ona moe biti telesna i duevna (deple,tio somatica i depletio psychica). Najupadljivija je pojava: prestanak erekcije, polni organi omlitave.

187

depo

dermatitis

depo, (fr. depot) (1) skladite, mesto u ne- depressor, depresor, koji neto sniava. kom organu ili tkivu na kome se neto Na primer, depresornim ivcima se nanagomilava, npr. glikogen u jetri, mast u zivaju ivci koji vode impulse od receppotkonom vezivnom tkivu i dr.; (2) natora koji se nalaze u krvnim sudovima gomilavanje materija na nekom mestu u ijim razdraivanjem nastaje inhibicija organizmu, npr. neki nerastvorljivi lek vazokonstriktornog centra i stimulacije koji je ubrizgan u miino tkivo ili krv parasimpatikog jedra n.vagusa u izdukoja je nagomilana u nekom organu; d. enoj modini, zbog ega nastaje irenje insulin, teko rastvorljivo jedinjenje krvnih sudova i smanjivanje broja udakristalnog insulina, npr. sa protaminom ra srca, odnosno pad krvnog pritiska. ili protaminom i cinkom, koje se sporije deratizacija, mere za suzbijanje glodara, resorbuje od obinog insulina; d. krvi, pasivne, aktivne i hemijske metode. organi (jetra, slezina, koa, plua) u koNajuspenija je primena hemijskih otjima se skuplja izvesna koliina krvi, rova: natrijum fluoroacetata, kumarinkoja u sluaju potrebe prelazi u veliki skih i drugih spojeva. krvotok. Dercumov sindrom, v. syndroma. depolarizacija, jedno od stanja u akcio- derivat, hemijsko jedinjenje izvedeno iz nom potencijalu (drugo je repolarizaciosnovnog jedinjenja zamenom jednog ja). U mirovanju elijska opna je spolja ili vie atoma ili atomskih grupa nekim naelektrisana pozitivno, a iznutra negadrugim atomima i grupama. Npr. tivno zbog postojanja natrijumske i ka je monohlorni derivat metana lijumske crpke, vee propustljivosti jer je nastao zamenom H-atoma iz opne za kalijum u mirovanju i zbog inmetana CH4 s jednim atomom hlora tracelularnog postojanja mnogih anjoitd. na. Promena propustljivosti za hfe (izaz- erma, koa, sin. cutis. vana pragovnim razdraenjem elijske dermatitis, dermatitis, zapaljenje koe. opne razliitim draima) prouzrokuje Sin. dermitis; Berloqueov d., trakasto brzu difuziju Ni u ekstraelijski prostor mrko obojenje koe na mestima koja su (zbog velikog elektrohemijskog gradipremazana eterinim uljima (kolonjska jenta), pa dovodi do obrnutog potencivoda), a zatim izloena dejstvu sunajala (s unutranje strane je pozitivna, a nog zraenja; d. exfoliativa neonatosa spoljanje negativna). Tom nizu dorum, oboljenje novoroenadi izazvano gaaja sledi proces repolarizacije kojim stafilokokima i streptokokima, koje obse ponovo postie mirovni membranski ino poinje crvenilom i otokom, a zapotencijal. Posledica depolarizacije i tim plikovima na licu, odakle se brzo njenog irenja je nastanak akcione struje iri po celoj koi, kpja se Ijuti u velikim (npr. u elektrokardiogramu P-talas listovima i postaje purpurnocrvena; obodgovara depolarizaciji pretkomora, a ino je temperatura poviena, a prognoQRS-kompleks odgovara depolarizaciji za ozbiljna; d. herpetiformis, nezarazkomora, i dr.)-. V. akcioni potencijal, reno oboljenje koe, koje se odlikuje mapolarizacija. lim plikovima, svrabom, arenjem ili depo-terapija, v. therapia. bolovima, estim recidivima do kraja idepresiona fraktura, v. impresiona frakvota i dobrim optim stanjem obolelog. tura. Uzrok nije poznat. Sin. Duhringova b.; depressio, depresija, (psih.) stanje povied. maculosquamosa, oboljenje koe nog afekta u smislu tuge, praeno uspokoje se odlikuje pojavom makula i Ijuspi renou miljenja i pokreta s neodree(skvama); sneni d., dermatitis koji nanim strahom, opadanjem volje i raznim staje delovanjem jakog odbleska od pohipohondrinim senzacijama, naroito vrine snega, a prouzrokovan je iskljuiizraenim ujutru. Moe biti endogena vo kratkim talasima; poinje kao eritem (melanholija) ili egzogena, kao reakcija praen svrabom i arenjem, a u izraena teke doivljaje. nijim sluajevima dolazi do krvavljenja, 188

dermatochalasis edema i plikova; posle nekoliko dana koa se deskvamira, a zatim pigmentuje. dermatochalasis, v. chaloderma. dermatoconiosis, dermatokonioza, svako kono oboljenje prouzrokovano prainom. dermatofibrosarcoma protuberans, maligna neoplazma veoma niskog stepena maligniteta s izuzetno retkim pojavama metastaza. Javlja se u vidu manjeg izrataja u potkonom masnom tkivu, mikroskopski slinog fibrosarkomu njskog stepena maligniteta. Ima sklonost fca recidivima posle hirurkog odstranjenja. dermatograf, pisaljka kojom se moe pisati po koi. Sin. dermograf. dermatolog, lekar specijalista za kone bolesti. V. venerolog. dermatologija, grana medicine koja se bavi prouavanjem bolesti koe. dermatolysis, dermatoliza, uroeno, prostrano, mlitavo boranje koe. dermatoma, (1) dermatom, oblast koe na trupu i ekstremitetima koju inervie jedan spinalni ivac. Izmeu susednih dermatoma ne postoji otra granica jer su inervisani i spinalnim nervima susednih segmenata kimene modine; (2) instrument za isecanje tankih listia koe, koji slue za kalemljenje; Brownov d., elektrini d. za isecanje debljih komada koe; on omoguuje hirurgu brzo dobivanje konih kalemova; Pagettov d., instrument kojim se isecaju tanji ili deblji kalemovi koe razliite veliine i razne debljine; Reeseov d., elektrini instrument kojim se dobivaju koni kalemovi od 0,004 do 0,016 cm debljine; Strykerov d., veoma slian Brownovom dermatomu. dermatomvasis, kono oboljenje izazvano larvama, v. larva migrans. dermatomycosis, dermatomikoza, opti naziv za oboljenja koe izazvana gljivicama, parazitima biljnog porekla. dermatomyositis, dermatomiozitis, retko oboljenje koe; ispoljava se sklerodermiformnim promenama, plavkastoljubiastim eritemom onih kapaka, laktova i dorzalnih strana aka. Postojei miozitis se ispoljava malaksalou i gubitkom motorne snage miia. ee se

desarticulatio istovremeno nalaze i maligni tumori utrobnih organa. dermatopathia photogenica, letnji prurigo, javlja se pod uticajem suneve svetlosti na nepokrivenim delovima koe u vidu primarnih osipa u obliku voria koji jako svrbe. dermatophytia, dermatofitija, parazitsko oboljenje koe (epiderma, dlaka, nokata) izazvano gljivicama dermatofitima. Sin. epidermomikoze. dermatoplastika, plastiko popravljanje ili popunjavanje defekata koe. dermatosis, dermatoza, opti naziv za svako oboljenje koe. dermitis, v. dermatitis. dermne kosti, opnaste kosti koje postaju neposredno od opnaste lubanje, bez hrskavinog stupnja: to su temene kosti, prvi deo potiljane kosti, deo slepoone kosti, eone kosti, deo sfenoidne kosti, nepana kost, ralo, prednje vilice. Opnaste kosti su u prvo vreme razdvojene opnastim prostorima: temenicima ili fontanelama. dermoepidermitis, v. dermatitis. dermograf, v. dermatograf. dermographismus, dermografizam, pojava jasno crvene, obino uzdignute pruge koja se javlja pri povlaenju preko koe nekim predmetom. Javlja se u osoba s labilnim vazomotornim aparatom (simpatikotoniari), u osoba obolelih od hipertireoze i u toku meningitisa. Katkada trag moe biti beo. dermoid, kongenitalni cistiki tumor iji zidovi imaju strukturu koe, a sadri tenost ili lojnu materiju. Ponekad se u dermoidu nalaze i dlake ili zubi. V. teratom. dermoidna cista, v. dermoid. dermopathia, v. dermatosis. dermotrop, specifino dejstvo na kou. desarticulatio, dezartikulacija, odstranjenje dela ili celog ekstremiteta amputacijom u zglobu. Sin. exarticulatio; d. art. temporomandibularis, rastavljanje donjovilinog zgloba; Chopartova d., stopala u Chopartovom zglobu, koje sainjavaju petna kost i skona kost, a s druge strane, kockasta i unasta kost. V. Chopartova egzartikulacija; d. dentis 189

Desaultov zavoj

desinsectio

(stomi.), dezartikulacija zuba, bruenje ko-oksid oleum kariofilorum paste, lokalnom anestezijom; d. ogolienih vragriznih povrina ili seivnih ivica zuba tova zuba, u progresivnim parodontosa ciljem da se oni iskljue iz kontakta s patijama postie se premazivanjem njihovim antagonistima. rastvorom natrijum-fluorida ili impDesaultov zavoj, v. zavoj. regnacijom solima srebra; d. pulpae, descemetitis, pseudozapaljenje Descemepostupak kojim se omoguava bezbolno tove membrane ronjae (lo termin). endodontsko leenje pulpe. V. devitalidescemetocoela, descemetokela, izboesatio. nje Descemetove membrane usled istanjenja ili nedostatka strome. Najee desinfectio, dezinfekcija, radnja koja ima za cilj da ubije ili ukloni zarazne klice usled duboke ulceracije ronjae (lo primenom baktericidnih sredstava (determin). zinficijencija), primenom izvesnih fizidescendens, descendentan, silazni niskih postupaka ili njihovom kombinacihodni (hpr. colon descendens, nishodjom; formal ins ka d., d. prostorija, kao no debelo crevo). to su bolesnike sobe, sobe u stanovidescensus testium, semenici se u mukog ma, uionice, transportna kola, elezzaetka razvijaju u trbunoj duplji u bliniki vagoni itd., gasom formaldehidom zini bubrega, ali se sputaju kroz narokoji se razvija zagrevanjem rastvora foriti kanal u preponama i smetaju u maldehida (formalina) u naroitim apamonice jo pre roenja. ratima ili zagrevanjem pastila parafordesensibilisatio, desenzibilizacija, specimaldehida. D. formaldehidom uglavfina imunoloka metoda koja ublaava nom je povrinska i njom se ne mogu reakciju antigen-antitelo do te mere da ubiti bakterije koje se nalaze u dubini i osoba koja je ve senzibilisana moe u unutranjosti poroznih predmeta; d. primiti serum bez pojave anafilaktikog ruku, uklanjanje patogenih klica praoka. Ova reakcija se moe oigledno njem vodom i dezinfekcionim sredstvipratiti pomou konog testa. Zato se ma. U svakodnevnom ivotu dovoljno je prvo ubrizga u krzno 0,1 ccm razblaepranje ruku toplom vodom i sapunom. nog seruma. Ako se pri tom pojavi crve-" Pri radu sa zaraznim materijalom, poni infiltrat preko 1,5 cm u preniku, znai red pranja, potrebno je ruke dezinfikoda je pacijent ve senzibilisan, te se vati 1-3%-mm rastvorom krezolne sazato na mestu uboda odigrala reakcija punice, 70%-nim etilnim alkoholom antigen-antitelo, pri emu se oslobodio (etanolom) 2-3 min. ili nekim drugim histamin. Prema tome, pozitivni koni dezinfekcionim sredstvom; zavrna d., test je dokaz da u pacijenta postoji latemeljna d. sobe, posteljine i nametaja tentna alergija, koja se ne moe otkriti koja se vri poto bolesnik napusti prokliniki. Zato se sukcesivno ubrizgava storiju. Ona se najee vri formaliserum u razblaenjima (1:1.000, 1:100, nom. 1:10, 1:2, 1:1). Tako se u pacijenta poste- desinficientia, dezinficijentna sredstva; peno neutraliu antitela te se spreava: ubijaju razne mikroorganizme i upotmasovna reakcija antigen-antitelo, osrebljavaju se za unitavanje klica prouzlobaanje velikih koliina histamina i rokovaa bolesti. pojava anafilaktikog oka; (stom.), de- desinsectio, dezinsekcija, unitavanje insenzibilizacija, metoda za smanjenje ili sekata; rezidualno prskanje, prskanje uklanjanje osetljivosti tkiva pri njihozidova zgrada za stanovanje, radionica, vom tretiranju u stomatologiji; d. dentistaja itd. nekim insekticidnim sredni, smanjenje osetljivosti dentina pri stvom, najee DDT-jem, i stvaranje preparaciji kaviteta. Postie se primetanke naslage upotrebljenog sredstva nom runih ili otrih rotacionih instruna zidu u cilju unitavanja insekata. Zimenata, radom bez pritiska i poveane dovi se obino prskaju 2,5-5%-nom temperature, radom u suvom polju, loemulzijom DDT-a. Pri upotrebi l g DDTkalnom aplikacijom anestetika, ili cin190

deskvamacija a na Im insekticidno dejstvo traje 4-6 sedmica, a ako se upotrebi 2 g na l m 2 ak do 3 meseca. Osoba koja prska prostorije mora se zatititi maskom, zatitnim odelom, kao i rukavicama, da se sprei moguno tetno dejstvo solvensa. deskvamacija, v. desquamatio. desmodont, v. periodoncijum. desmoid, v. fibroma durum. desmoplazija, stvaranje i bujanje vezivnog tkiva. desmurgia, desmurgija, nauka o zavojima. desni/ v. dexter. desni, v. gingiva. desodorantia, dezodorantna sredstva, sredstva pomou kojih se odstranjuje neprijatan miris. desoxycorticosteron-acetat (DOCA), dezoksikortikosteron-acetat, oblik dezoksikortikosterona (v. desoxycorticosteron) koji se koristi u leenju Adisonove bolesti (v. morbus Addisoni). desoxycorticosteronum, dezoksikortikosteron, jedna od supstancija s dejstvom hormona kore nadbubrenih lezda (spada u grupu mineralokortikoida). d'Espineov znak, v. znak. desquamatio, perutanje, odvajanje povrinskih slojeva epitela, u vidu praine, mekinja ili Ijuspica. Perutanje koe je najee posledica poremeaja keratinizacije (parakeratoze). desquamativus, deskvamativan, oznaka za patoloki proces pri kome se skida povrinski sloj epitela. V. desquamatio. destilacija, zagrevanjem tenost prelazi na taki kljuanja u paru koja se, u specijalnim hladnjacima, pretvara u tenost koja iz destilacionog aparata izlazi kao destilat; frakciona d., odvajaju se tene supstancije razliitim takama iz smee; jednostavna d., tenost se odvaja od vrstih sastojaka smee (iz svake vode iz prirode destilacijom se dobija destilovana voda); suva d., u odsustvu vazduha skupljaju se proizvodi razlaganja (iz kamenog uglja se dobiva gasoviti i teni deo, katran). destillatio, v. libidinozna uretreja.
2

determinacija pola detektori radioaktivnog zraenja, ureaji koji slue za otkrivanje zraenja. Rad ovih otkrivakih ureaja zasniva se na efektu koji zraenje proizvodi prolazei kroz sredinu koja se otkriva, troei energiju na jonizaciju i ekscitaciju atoma i molekula. V. brojai, jonizacijska komora, nuklearne emulzije. deterdenti, dezinfekciona sredstva koja oteuju bakterijsku membranu, njenu selektivnu propustljivost i njene druge funkcije. Meu ovim povrinskim aktivnim jedinjenjima mogu se izdvojiti dva glavna tipa: katjonski i anjonski deterdenti. determinacija pola, nastajanje pola moe padati u tri razlina vremena. (1) pre oploenja (progama determinacija); (2) za vreme oploenja (singama determinacija) i (3) posle oploenja (epigama determinacija); (1) progama d. pola, moguna je samo ako postoje dve vrste jaja (dvooblije jaja), za svaki pol po jedna vrsta. Primeri za progamo postajanje pola retki su; (2) singama d. pola, ona kojoj pripada i determinacija pola u oveka; postanak pola zavisi od hromosomne formule gametnih jedara odnosno naroitih seksualnih hromosoma (heterosoma ili gonosoma) koji imaju drukiju prirodu od obinih hromosoma (autosomd). Svaki gamet ima u svome jedru odreen broj hromosoma (hromosomna formula). Taj broj je za polovinu manji od broja hromosoma u telesnim elijama. Zato se prvi broj naziva haploidni, a drugi diploidni. Diploidni broj hromosoma u oveka je 46 (22 para autosoma i 2 para heterosoma). Ali dok u enskim (jajnim) elijama uvek ima 22 autosoma i l heterosom (formula 22+ x) i sve su oplodne elije istovetne (homogametija), dotle mukih oplodnih elija (semeglavaca) ima dve vrste (heterogametija): jedne imaju 22+ x, a druge 22+ y, (y-heterohromosom je neto manji od x-heterohromosoma). Jaja (22+ x) oploena semeglavcem s formulom 22+ x dae uvek plod enskog pola (44+ 2x), dok e ona oploena semeglavcem s formulom 22+ y uvek dati plod mukog pola (44+ x+y). Iz toga izla191

determinantna grupa antigena zi, slobodnije reeno, da postoje muki semeglavci (androspermije) i enski semeglavci (ginospermije). Znai, u oveka genotipski pol ploda zavisi od mukih oplodnih elija. determinantna grupa antigena, deo molekula antigena kojim se antigen vezuje za antitelo. Odreuje specifinost antigena. Broj determinatnih grupa moe biti razliit i oznaava valenciju antigena. Prirodni antigeni imaju determinatne grupe razliite specifinosti (v. antigen; hapteri). detrusor (musc.) urina, istiskiva mokrae, miini sloj zida mokrane beike koji svojom kontrakcijom omoguava pranjenje beike. detumescentna tenja, tenja (potreba) za ispranjavanjem onog to je nagomilano, prepunjeno, prenapeto semenom (semenika, pasemenika, semenih kesica, semenovodne ampule). Ta tenja uvek znai i poveanje polnog prohteva (erotski nagon). deturgescentna tenja, neodoljiva potreba za splanjavanjem nabreklosti erektilnih, genitalnih organa i miinog sistema u koje ih dovodi itav niz erektogenih inilaca. deuteranopia, deuteranopija, nemogunost raspoznavanja zelene boje usled nedostatka epia osetljivih na svetlost talasne duine koja odgovara zelenoj boji. Osoba s poremeajem ima sasvim normalnu irinu vidnog spektra, jer odsutni zeleni epii deluju u sredini spektra u kojoj deluju i crveni odnosno plavi epii. deuterium, deuterijum, D, izotop teki vodonik, ija je atomska teina 2. Ulazi u sastav teke vode (deuterijum-oksida). V. voda (teka). deutoplazma, hranljiva citoplazma jajne elije (lecitoplazma ili viteloplazmd) sastavljena od vitelinskih tela koja sadre belanaste i masne materije. Ima jaja koja sadre vrlo malo tih tela. Takva se jaja zovu oligolecitna. Drugu grupu ine jaja, bogata u vitelusu: polilecitna jaja. Jajna elija oveka pripada oligolecitnim jajima. U jajima s mnogo vitelusa, on se ne mesa s formativnom citoplaz192

devitalisatio pulpae mom (anizolecitna i amiktolecitna jaja). Raspored vitelusa u amiktolecitnim jajima moe biti sredini ili najednom kraju, u vidu kotura: klicina pljota. deviatio, devijacija, izvijenost, skretanje s puta ili pomeranje poloaja; d. conjugue, (fr.) spada u horizontalne paralize pogleda koje su simptom prekida frontalnog i mostovnog puta pogleda od centra za voljne pokrete oiju do iznad mesta u mostu gde se spajaju vlakna ovog puta s jezgrama onih miia. Ako se prekid nalazi iznad mesta ukrtanja puteva, onda su, ako ognjite lei desno, nemogui pokreti pogleda ulevo. Preovlauje antagonistika inervacija i 'oba oka skreu udesno. Ako lezija lei s desne strane, ali u mostu (znai ispod mesta ukrtanja puteva), onda ispada pogled udesno. Kako preovlauju antagonisti koji nisu prekinuti, to oba oka skreu ulevo. Pri d.c. bolesnik okree glavu prema strani prekinutog puta, prema mestu lezije. Ponekad je d.c. skopana s prinudnim okretanjem glave na istu stranu (d.c. des yeux et de Ia tete). DiC. ima velik znaaj za dijagnostiku lokalizacije akutnih intrakranijal-nih procesa (krvarenje, razmekanje); d. mandibulae, nenormalno skretanje donje vilice od sredine linije na stranu preloma; suprotno je od skretanja u subluksaciji, prednjoj luksaciji, tumoru kondila ovog zgloba itd.; d. pesnica, skretanje pesnice ka ulnarnoj ili radijalnoj ivici podlaktice kao znak poremeaja miine sinkinezije u larviranom encefalitisu. V. znak pesnice; d. septi nai, iskrivljenost nosne pregrade. Najei razlog za insuficijenciju nosnog disanja u odraslih osoba. Potrebno je hirurko leenje. devinjak, v. hymen. devirginizacija, v. dekoracija. devitalisatio pulpae, postupak umrtvljenja pulpe kojim se postie bezbolno endodontsko leenje. Vri se pod lokalnom (terminalnom ili sprovodnom) anestezijom (d. vitalna) ili posle prethodne nekrotizacije pulpe preparatima arsena ili para formaldehida (d. mortalna). V. pulpotomia, pulpectomia.

Dexamethasonum

dezmogeni organi

Dexamethasonum, deksametazon, sintetizvori zraenja zbog utvrene otpornosski glikokortikoid kore nadbubrenih ti bakterija prema gama-zraenju. lezda s najjaim protivzapaljenjskim, dezinfekciona stanica, ustanova koja hiperglikemizujuim (v. hyperglycaeslui za dezinfekciju raznovrsnog matemia) i ACTH- (v. tamo)-suzbijajuim rijala i za depedikulaciju. D. s. izgrauju efektom od svih hormona kore nadbubse u veim mestima i gradovima, velirenih lezda. kim bolnicama, kasarnama, logorima i dexter, desni, npr. manus dextra, desna valjivim predelima. Stanica se strogo aka, deli na dva dela, isti i neisti. Veza izdextrin, dekstrin, polisaharid koji nastaje meu jedne i druge strane moe biti jeu toku hidrolize kroba pod uticajem dino preko kupatila ili odeljenja s tueenzima. Obre ravan polarizovane svetvima. Na neistu stranu ulazi sav matelosti udesno, po emu je dobio ovo ime. rijal koji treba dezinfikovati i sterilizoV. achrodextrin, erythrodextrin. vati, kao i osobe koje treba depedikulidextro-, dekstro-, prefiks koji oznauje sati. Aparati koji slue za dezinfekciju i da neko jedinjenje skree ravan polaristerilizaciju ugrauju se u zid, tako da zovane svetlosti udesno, ili da se neki se jedna vrata dezinfekcionog aparata organ nalazi na desnoj strani, npr. dexotvaraju prema istoj, a druga prema trocardia, srce poloeno vie u desnoj neistoj strani. Inficirani ili insektima polovini grudnog koa. zagaeni predmeti stavljaju se na neistoj strani u parni dezinfektor ili vadextrocardia, dekstrokardija, uroena kuum-formaldehidski aparat, zavisno anomalija poloaja srca, koje se, umesto od vrste materijala. Posle zavrene steda lei vie ulevo, nalazi preteno u desrilizacije materijal se vadi iz aparata na noj grudnoj duplji; obino je u zajednici istoj strani. U sporednim prostorijama s optim poremeajem u poloaju organalaze se odeljenja za pranje, brzo suena grudne i trbune duplje. Ovaj naziv nje toplim vazduhom i za glaanje rubpogreno se upotrebljava i za oznaku lja i odela. poloaja srca koje je potisnuto udesno stranim sadrajem koji se nalazi u levoj dezinficijensi, hemijska jedinjenja koja se koriste za unitavanje vegetativnih grudnoj duplji ili je povueno udesno priraslicama. Sin. dextropositio cordis. oblika patogenih bakterija, ali ne i spora, u spoljnoj sredini (vodi, zemlji, vazdextrosis, v. glukoza. duhu, prostorijama i na mnogim preddezaminacija, odvajanje amino-grupe iz metima). Postoji veliki broj razliitih aminokiselina pri njihovoj razgradnji. hemijskih supstancija koje deluju bakMoe se odigravati na dva naina: preteriostatiki ili baktericidno, ali svako bacivanjem amino-grupe na neku drutakvo sredstvo ne mora biti dezinficigu supstanciju (transaminacija) ili oksijens. Delovanje dezinficijensa zavisi od dativnom dezaminacijom, pri emu naniza injenica vezanih za hemijski sastaje ketokiselina i amonijak. stav agensa, vrstu mikroorganizma i dezaminaze, dezamidaze, enzimi koji kafaktore spoljne sredine (temperatura i talizuju hidrolitika razlaganja aminoprisustvo organske materije). kiselina ili kiselinskih amida, pri emu se obino izdvaja amonijak (npr. dezinsekcija, v. desinsectio. R - CONH2 + H2O - R - COOH + NHs, dezmogeni organi, organi u ijem stvaranju uzima uee samo vezivno tkivo. ili CHaCHNH2 - COOH + H2O -> itav niz organa (sem onog soiva i staklena) delovi su epitelogene, delovi - CHOH-COOH ..+ NHa). dezmogene prirode. Mezoderm, dakle, dezinfekcija gama-zracima, fizika meuzima uee u stvaranju svih organa toda zasnovana na oteenju hemijske bilo kao osnovni, bilo kao sporedni deo. strukture elija. Korisno se primenjuje Kao osnovni sastojak on se nalazi u za dezinfekciju knjiga, namirnica i medicinskih instrumenata. Potrebni jaki
13 Medicinski leksikon

193

dezmokranijum stvaranju kosti, miia, limfnih lezda, slezine, srca i krvnih sudova. dezmokranijum, opnasti stupanj razvoja lubanje u vezi s promenama protovertebralnih ploa, koje u lubanjskom predelu nisu pravilno segmentovane nego predstavljaju glavene ploe koje svojom unutranjom stranom daju opnaste izdanke, omotavajui gornji kraj svitnjaka, a pozadi oblau povrinu modanih mehurova. Ovi izdanci odgovaraju sklerotomima praprljenova. Oni se u celosti ne pretvaraju u kosti. To ini samo njihov opnasti sloj. Najznaajnija zona ovog mezodermnog omotaa predstavlja mezencefalno jastue, zadebljanje mezoderma u pregibu srednjeg mozga. dezmolaze, grupa enzima koji, za razliku od grupe hidrolaza (koje razgrauju vee molekule na manje jednostavnom hidrolizom), raskidaju veze izmeu ugIjenikovih atoma organskog jedinjenja pri emu se vri dublja degradacija supstrata na koji dezmolaze deluju. Npr., uticajem specijalne karboksilaze iz siretnoilibarne kiseline, dobijaf se uz izdvajanje ugljen-dioksida, alfa-ketoglutarna kiselina. U dezmolaze spadaju dehidraze, karboksilaze, oksidaze, peroksidaze i katalaze. dezodorantna sredstva, v. desodorantia. dezoksikortikosteron, v. desoxycorticsteronum. dezoksiribonukleinska kiselina, DNK, visokomolekulsko jedinjenje u iji sastav ulaze purinske i pirimidinske baze, fosforna kiselina i dezoksiriboza. Zajedno sa specifinim proteinom ini gene koji posreduju u prenoenju naslednih osobina. V. nukleinska kiselina. D(-)-fruktoza, voni eer. Zove se i levuloza, jer skree ravan polarizovane svetlosti ulevo (to se u formuli oznaava sa -). D(-)-fruktoza CeHi2Oe je monosaharid i to ketoheksoza. Nalazi se u vou u slobodnom stanju, u disaharidu saharozi je sjedinjena s glukozom. Inulin je polisaharid sastavljen iskljuivo od molekula fruktoze. U organizmima fruktoza se javlja fosforilizovana.
194

diabetes diabetes, dijabetes, bolest koja se odlikuje izluivanjem velikih koliina mokrae. Ovaj naziv najee je upotrebljavan umesto d. mellitus; alimentarni d., dijabetes usled nedovoljnog metabolizma ugljenih hidrata unetih hranom; bronzani d., v. cirrhosis; florizinski d., d. izazvan davanjem florizina, koji prouzrokuje poremeaj funkcije bubrega, usled ega nastaje izluivanje eera; d. innocens, glikozurija bez oboljenja pankreasa; d. insipidus, ogromno luenje mokrae (do 15 lit.) u kojoj nema eera. Prouzrokovan je oboljenjem zadnjeg renja hipofize ili diencefalona. Simptomi su polidipsija i poliurija; jatrogeni d., vrlo esta pojava kao posledica velike upotrebe kortizona i njegovih derivata (kortizonski ili hormonski d.); d. mellitus, eerna bolest. Poremeaj metabolizma ugljenih hidrata, najee usled nedovoljnog luenja insulina zbog oboljenja endokrinog pankreasa (pankreasni d.) ili hiperfunkcije kore nadbubrenih lezda (nadbubreni d.). Simptomi su: hiperglikemija, glikozurija, poliurija, polidipsija i polifagija. U teim sluajevima postoje i poremeaj metabolizma masti, povienje nivoa holesterola u krvi, acidoza i dijabetesna koma; promene na drugim organima zavise od stepena poremeaja metabolizma, a javljaju se na bubrezima, sitnim krvnim sudovima, jetri, sranom miiu, nervnom sistemu i drugim organima i tkivima; neurogeni d., glikozurija nastala usled nekog oboljenja nervnog sistema; pankreasni d., v. d. mellitus; renalni d., glikozurija bez hiperglikemije usled poremeenog rada bubrega; d. spermaticus, itka i tena sperma. Sin. hidrospermija; (seksotropija), eerna bolest vai kao izrazito androtropna bolest. Pre 20. god. dijabetes napada polove bez obzira na stepen vangenitalne uoblienosti, verovatno pod uticajem genetikih faktora. Ali od tog uzrasta, jo vie od 30. god. a najvie posle 40. god., eerna bolest napada hiperandroidne mukarce i androidne ene.

diacetil-morfin diacetil-morfin, v. heroin. diacetna ili acetosiretna kiselina, v.

Acidum diaceticum. diaethylaether, v. Aether aethylicus. diagnosis, dijagnoza, utvrivanje vrste i karaktera nekog oboljenja. D. se obino utvruje na osnovu anamneze, sadanjeg stanja (status praesens) i pomonih klinikih i laboratorijskih ispitivanja, a rede tek na osnovu kasnijeg toka bolesti ili prema uspehu primenjenih lekova (d. ex juvantibus); diferencijalna d., odreivanje od koje bolesti neko boluje sistematskim uporeivanjem i suprotstavljanjem simptoma i znakova dveju ili vie bolesti koje imaju izvesne slinosti u pogledu simptoma i znakova; d. ex juvantibus, dijagnoza na osnovu dejstva leka ili metode leenja, npr. dijagnoza malarije koja se postavlja prema uspehu leenju kininom; laboratorijska d., pogrean naziv za podatke utvrene pomou laboratorijskih ispitivanja; patolokoanatomska d., raspoznavanje pri obdukciji lesa patolokih procesa i promena na organima i tkivima, koje se svrstavaju izvesnim redom i na osnovu njihovog znaaja za osnovno oboljenje; d. per exclusionem, d. koja se postavlja iskljuivanjem drugih oboljenja, vrsta diferencijalne dijagnoze; seroloka d., d. koja se postavlja dokazivanjem specifinih antitela u serumu ili drugim tenostima inficiranog oveka (pomou reakcije aglutinacije, fiksacije komplementa, precipitacije i dr.). diakinesis, dijakineza, zavrni stadijum profaze prve mejotske deobe u kojoj hromosomi postaju gui, tamnije obojeniji i uvijeniji. Dialister, u ovaj rod dolaze dve vrste bakterija: Dialister pneumosintes i Dialister granuliformis. One su toliko sline da ih veina smatra za varijetete iste vrste. Bakterije roda Dialister su vrlo sitni tapii, striktni anaerobi, nalaze se na! sluznici disajnog trakta u 75% zdravih ljudi. Veina smatra da su bakterije roda Dialister nepatogene, ali esto puta su izolovane iz gnoja pleuralnih empijema na vratu, meningitisa i bronhitisa.

cliaphanoscopia
diamini, jedinjenja koja sadre dve amino-grupe na dva razliita ugljenikova atoma. Tako, na primer, putrescin NH2-CH2CH2CH2CH2-NH2 ili tetrametilen-diamin nastaje dekarboksilacijom aminokiseline ornitina. Iz aminokiseline lizina nastaje kadaverin ili pentametilen-diamin NH2 - (CH2)s - NH2. diamin-oksidaza (DAO, histaminaza) katalizuje oksidaciju diamina, npr. histamina, dajui aminoaldehid, amonijak i vodonik-peroksid. diaminomonokarbonske kiseline, sadre jednu karboksilnu grupu i dve amino-grupe. Imaju bazan karakter. Vanije su: arginin (a-ammo-6-gvanidinovalerijska kiselina), citrulin (a-amino-6-karbamido-valerijanska kiselina) i lizin (d2-diaminokarbonska kiselina) ija je formula NH2CH2CH2CH2CH2CHNH2COOH. diameter, dijametar, prenik, prava koja spaja dve suprotne take; biparijetalni d., linija koja spaja obe parijetalne kvrge; bitemporalni d., linija koja spaja krajnje take koronarnog ava; frontookcipitalni d., spaja koren nosa s potiljanom kvrgom; kokcigeopubini d., spaja vrh trtine kosti s donjom ivicom simfize; kosi d., spaja sakroilijani zglob jedne strane s iliopektinalnim ispupenjem na suprotnoj strani; pravi d. spaja najispupeniju taku zadnje strane simfize sa sakrovertebralnim uglom. Sin. conjugata vera: V. conjugata; unutranji d., spaja promontorij s gornjom ivicom simfize. Sin. conjugata interna. dianizil-heksadijen, vetako estrogeno jedinjenje. dianizil-heksan, vetako estrogeno jedinjenje. diapedesis, dijapedeza, prolaz leukocita ili eritrocita kroz pore na zidu kapilara. diaphanoscopia, dijafanoskopija, prosvetljavanje upljih delova tela pomou naroito podeenog osvetljenja u cilju utvivanja njihove prozranosti. Slui u dijagnostici oboljenja vilinih i eonih sinusa nosa. Sin. transilluminatio; (oft.) slui za dijagnostiku intraokularnih stranih tela ili tumora, procenu stanja

195

diaphragma
duice i odreivanje hirurkog limbusa ronjae. diaphragma, dijafragma, preaga, irok pljosnat mii koji razdvaja grudnu od trbune duplje i slui kao glavni mii za disanje (inspirator); (rendg.) preaga ili zastor na oklopu rendgenske cevi kojim se po volji regulie irina snopa rendgenskih zrakova; d. oris, miino dno ili pod usne duplje na kome poiva jezik; d. pelvis, karlina preaga, zatvara donji otvor karlice inei njeno dno; d. urogenitale, predeo kojim protie uretra i koji se nalazi izmeu rukavaca penisnog kavernoznog sistema. diaphragmatocele, v. hernia diaphragma tica. diaphysis, dijaliza, srednji deo, trup il i telo duge kosti (corpus). diarrhoea, dijareja, proliv. Pojava estih, vie ili manje tenih stolica. Simptom raznih oboljenja: dizenterika d., sluzavo-krvava stolica; gastrogena d. proliv koji nastaje usled poremeaja u elucu, najee pri ahlorhidriji; kolerika d., d. u vidu seroznih stolica pri koleri; letnja d., d. koja nastaje u dece leti usled toksine hrane; lijenterika d., nevareni delovi hrane u tenoj stolici; mehanika d., d. koja nastaje usled prepreka u oticanju krvi u crevima (ciroza jetre); sterkoralna d., proliv praen kolikama koji nastaje posle opstipacije u trajanju dva do tri dana. diartroza, ako se u vezivnom tkivu izmeu zaetaka kostiju razviju upljine postaju diartroze. Ako se to tkivo zadri i posle stvaranja zgloba, nastaju sindesmoze. Ako se ono pretvori u hrskavicu, nastaju sinhondroze, a ako okota - sinostoze. diaschisis, dijashiza, prestanak funkcionisanja zdravih delova nervnog sistema zbog naglo nastalog prestanka pristizanja normalnih signala iz anatomski oteenih odgovarajuih delova nervnog sistema. diastema, razmak izmeu dva susedna zuba. Dijastema mlenih zuba: fizioloka d. izmeu mlenih sekutia poev od 4. god., usled razvitka vilica pred smenu zuba; dijastema stalnih zuba: d. media196

diathesis na, izmeu stalnih centralnih sekutia, multiple etiologije (uroena, nasleena, posledica: anodoncije bonih sekutia, fibroznog labijalnog frenuluma, impaktiranog prekobrojnog zuba, odontoma, ciste incizalnog kanala); d. predela sekutia, s protruzijom, posledica tetne navike sisanja prstiju, stranih predmeta ili jezika. Dijasteme u oba niza zuba javljaju se u relativnoj mikrodonciji i u nekim endokrinopatijama. Dijasteme u donjoj vilici javljaju se u pravoj progeniji i u akromegaliji; primatna d. gore ispred, a dole iza mlenog onjaka, smatra se atavizmom. diastola, dijastola, ritmiko oputanjc (posle skupljanja) i irenje nekog organa (npr., komore ili pretkomore srca). Dijastola i sistola su faze sranog ciklusa. diastosis, dijastoza (razmicanje u kome se razdvajaju dve kosti normalno spojene meusobno bez prisustva pravog zgloba, kao, npr. stidnjake simfize); d. recti abdominis, razmak izmeu pravog trbunog miia i trbune bele linije. diathermia, dijatermija, primena visokofrekventne struje u cilju dubinskog zagrevanja tela. Napon struje iznosi nekoliko stotina volti, jaina struje 500 do 3.000 mA, frekvencija oko 500.000 do 1,000.000 cikla (herca), talasne duine 600 do 300 m. Zato se zove jo i dugotalasna d. Primenjuje se u terapiji i u hirurkoj tehnici (kaustici). diathermocoagulatio, dijatermokoagulacija (oft.) primenjuje se u hirurkoj terapiji u cilju unitenja patolokog tkiva ili na skleri za izazivanje ogranienih, lokalizovanih zapaljenja (chorioretinitis). Tako nastali oiljci spajaju mrenjau i sudovnjau i time se omoguava zatvaranje ruptura mrenjae u ablaciji. Danas je vie u upotrebi kriokoagulacija. diathesis, dijateza, telesna konstitucija koja ini daje neka osoba naroito sklona odreenim bolestima; astenika d., smanjena opta vitalnost; bilijarna d., uslovljena poremeenim luenjem ui ili oboljenjima unih puteva; fibroplastna d., sklonost organizma da poveano stvara vezivno tkivo pri izleenju

diazini povreda; gihtika d., dijateza urika; hemoragijska d., sklonost za nenormalnu hemostazu, krvarenja; oksalna d., sklonost za poveano izluivanje oksalne kiseline mokraom; spazmofilna d., poveana razdraljivost perifernih ivaca, koja ima sklonost za obolevanje od tetanije i generalizovanih greva-, d. urica, sklonost za nagomilavanje mokrane kiseline i urata u tkivima, koje dovodi do gihta. diazini, estolani nezasieni heterociklusi s dva azota u ciklusu. Postoje tri medicinski vana diazina: piridazin 1,2diazin, pirimidin 1,3-diazin i pirazin 1,4diazin. diazo-jedinjenja, jedinjenja koja sadre diazo-grupu, a nastaju sjedinjavanjem primarnih amina s azotastom kiselinom. Diazo-grupa -N = N- sadri dva azota meusobno dvostruko vezana. Diazo-jedinjenja su manje ili vie postojana zavisno od prirode radikala. Diazo-jedinjenja s alkilima lako gube azot (npr. CH3-N = N-OH-^CH3OH+ N2T), a diazo-jedinjenja s arilima su postojanija pri nioj temperaturi; meutim, ukoliko se zagreju, gube azot dajui fenol (CeH5 - N = N - OH -> CeH5OH + N2T). diazo-reagens, v. reagens. diazo-reakcija, v. reakcija. diazo-test, v. van den Berghov test. diazoxid, dijazoksid, benzatijod-dijazinski derivat (tanije 3-metil-7 hloro-1,2,4benzotijoddijazin-1,1 dioksid), hemijski slian diuretiku hlorotijazidu, sintetizovan prilikom istraivanja novih antihipertenziva; izaziva stanje slino eernoj bolesti (v. tamo): hiperglikemiju (v. hyper glycaemia), glikogenolizu i glukoneogenezu (v. tamo). dichromasia, dihromazija, uroena anomalija u raspoznavanju boja: osoba od tri osnovne boje ne moe da raspozna jednu. Dihromati se dele u protanope, deuteranope i tritanope. Die kov test, v. test. Dicrocoelium lanceolatum s. dentriticum, v. Fasciola lanceolata. dicrotia, dikrotija, pojava oscilacije zida arterijskog suda izazvana zatvaranjem

dienestror aortne valvule, a nalazi se na nishodnom delu pulsnog talasa neposredno posle usekline (incizure) i ispoljava se u vidu (dikrotnog) zupca. Ova pojava je vidljiva samo na krivoj registrovanog pulsa, tj. ne moe se palpirati na arteriji, Dicumarolum, dikumarol, sredstvo koje smanjuje koagulacionu sposobnost krvi. Upotrebljava se za leenje i spreavanje nastajanja tromboza i embolijaDieffenbachova operacija, plastiko zatvaranje trougaonog defekta koe pomeranjem etvorouglog renja koe prema jednoj strani trougla. diencefalna lezda, skup hipotalamusnih neurona proizvoaa sopstvenih hormona. Sin. medumozdana lezda. diencefalno-retinalna degeneracija, adipozohipogenitalna distrofija kojoj se pridruuju jo i degenerativne pojave u mrenjai (retinitis pigmentosa), umna zaostalost i polidaktilija. Gonadotropinija je svedena na najmanju meru, a afrakcija 17-ketosteroida isto tako. Svemu se pridruuju i drugi znaci: unutranja hidrocefalija, deformiteti lubanje, unutranja eona hiperostoza, mikroglosija, atrezija mara, anomalije bubrega i genitalija. Sin. Laurence--Moon-Bardet-Biedl-Ricaldoni. diencephalon, diencefalon, meumozak, deo mozga u uem smislu reci (cerebrum). Nalazi se izmeu srednjeg i velikog mozga. Glavni delovi meumozga su: vidni breuljak (thalamus), vidno podbreje (hvpothalamus) i trea modana komora. Strukture diencefalona sadre centre vegetativnog sistema, utiu na regulaciju ishrane i metabolizma, na funkciju hipofize, na termoregulaciju, ponaanje, instinkte i emocione reakcije (hipotalamus), te predstavljaju mesto sinaptikih prekida najveeg broja dovodnih i odvodnih vlakana koja vezuju kaudalne delove (time i periferne delove organizma) s viim delovima centralnog nervnog sistema (thalamus i druge strukture), pa tako modifikuju i usklauju jedinstvenu funkciju celog nervnog sistema. dienestrol, vetako estrogeno jedinjenje. 197

dienmezencefalni luk dienmezencefalni luk, pozadi meumozga, odmah iza sisaste kvrge, oluk koji kasnije izezava. Pozadi rombencefalne prevlake leni zid rombencefalona zadebljava u malomodanu plou. Osim toga, rombencefalon se znatno pregiba i na njegovoj prednjoj strani se javlja jasno izraeno mosino koleno. diestrus, stanje mirovanja vaginalne sluznice glodara. diestrusne ivotinje, ivotinje s dva perioda parenja u toku godine. dietil-amid D-lizergne kiseline (DSD), sintetska psihotomimetska supstancija (halucinogen). dietil-barbiturna kiselina, v. barbitonum. dietil-etar, v. Aether aethylicus. dietil-stilbestrol, vetako estrogeno jedinjenje. difenil-hidantoin, v. Diphenvlhydantoinum. diferencijalna krvna slika, v. hemogram, leukocitna formula. diffusio, difuzija, kretanje estica rastvora ili gasa, zasnovano na kinetikoj energiji estica, koje dovodi do izjednaavanja koncentracija ukoliko one u dve sredine, koje imaju direktan kontakt, nisu jednake. Brzina difuzije je direktno srazmerna razlici koncentracija, povrini na kojoj se vri i temperaturi, a obrnuto srazmerna molekulskoj teini estica i udaljenosti sredine. U organizmu difuzija se odvija na nivou membrana (elijske, kapilarne, respiratorne i dr.), bilo kroz pore na membrani ili na ukupnoj povrini membrane (estice materija rastvorljivih u lipidima); netod., razlika u broju estica koje difuzijom prolaze opnu u jednom i drugom smeru. Osim propustljivosti opne netodifuziju odreuju razlika u koncentraciji, razlika u elektrinom potencijalu i razlike pritisaka na dve strane opne; olakana d., difuzija potpomognuta nosaima koji sa materijom koja se prenosi stvara kompleks rastvorljiv u lipidima membrane. difiodontija, postojanje dve loze zuba. Covek je istovremeno difiodont (s obzirom na dve loze sekutia, onjaka i pretkutnjaka) i dififiodont (s obzirom na
198

digestio jednu lozu kutnjaka). Izuzetno u oveka moe doi do 3, pa ak i 4 zubne smcne. Prekobrojnu denticiju treba razlikovati od retencije zuba (zakanjenja). difteriki antitoksini, imunizacijom i hiperimunizacijom ivotinja Ramonovim difterikim anatoksinom dobija se imuriski serum, koji sadri antitoksine, specifina antitela protiv difterikog toksina, difterija (seksotropija). Od interesa je konstatovati daje 1946. god. u epidemiji u Lajpcigu broj obolelih od difterije bio dva puta vei meu osobama enskog pola, a da je u periodu od 1938-39 bio vei broj meu mukim nego meu enskim osobama. difteroidi, saprofiti roda Corynebact?rium, koji prilikom postavljanja dijagnoze difterije mogu da ine tekoe zbog slinosti sa Corynebacterium diphtheriae. To su Corynebacterium Hoffmanni, najee se nalazi u nosu, Corynebacterium xerosis, na venjai, Corynebacterium cutis na koi. To su pseudodifteriki bacili koji se razlikuju od Corynebacterium diphtheriae po biohemijskim osobinama, po Gramu se boje intezivno pozitivno; grupiu se u obliku palisada i nisu patogeni. difuzija, v. diffusio. difuzija u gelu, metoda za imunohemijsku analizu antigena. Osniva se na reakciji precipitacije (reakcija antigena i antitela) u gelu, najee agaru. difuzijski kapacitet (respiratorne membrane), zapremina gasa u mililitrim-a koji proe kroz opnu u jednoj minuli pri razlici u pritisku od l mm Hg. U mladog odraslog mukarca pod uslovimn mirovanja d.k.r.m. za O2 proseno iznosi 21 ml, a za ugljen-dioksid pod istim uslovima je 20 puta vei. U toku mii nog rada poveava se za oko tri puta. DiGeorgeov sindrom, v. syndroma. digestio, digestija, proces varenja u kome hranljive materije prolaskom kroz digestivni trakt podleu nizu mehaniekilv fiziko-hemijskih i hemijskih promena u cilju prelaska u materije koje se mogu resorbovati u krvi i iskoristiti.

digitalis
digitalis, () koji ima oblik prsta, ili koji pripada prstima; (2) biljka pustikara ili naprstak (zbog oblika cveta). Sadri glikozide koji deluju kardiotonino, te se upotrebljava (u obliku lia, tinkture, infuza, praka ili tableta) za leenje dekompenzacije srca. Vrste su: D. purpura, koja raste u Srednjoj Evropi, oficinalna je prema naoj farmakopeji; D. Ianata, vunasta pustikara, raste na Balkanskom poluostrvu. V. Digitoxin(um), Gitoxin(um), Gitalin(um), Digoxin(um). digitalizam, trovanje digitalisom pri njegovoj prekomernoj terapijskoj upotrebi.

dijagnostikumi
dihloramini, stvaraju se pri dezinfekciji vode uz prisustvo organskih materija i kod pH ispod 7. Imaju najbolje dezinficijentno dejstvo od svih hloramina. dihromazija, v. dichromasia. dihydrostreptomycin, dihidrostreptomicin, nastaje redukcijom streptomicina; manje toksian za vestibularne reflekse od streptomicina, ali ee prouzrokuje oteenje sluha. Po dejstvu na mikroorganizme slian streptomicinu. Dihydrotachysterol, dihidrotahisterol (poznat i pod imenom - antitetanusni faktor 10), materija koja nastaje zraenjem ergosterola (v. tamo) i slui kao lek u leenju tetanije (v. tetania) s obzirom da poveava nivo kalcijuma u plazmi. Sintetsko jedinjenje, po hemijskoj strukturi slino vitaminu D. Povi ava nivo kalcijuma u krvi. Koristi se u leenju hipoparatireoidizma. Diiodothyronin, dijod-tironin, supstancija koja sadri jod, a nastaje konjugacijom dve molekule monojod-tirozina. V. 3-monoiodtyroz.in. 3,5-diiodtyrozin, 3,5-dijod-tirozin, meduproizvod u sintezi hormona tireoideje (v. tamo).

digitalni okret, v. versio.

digitaloidi, glikozidi koji deluju slino kao i glikozidi digitalisa (strofantini, zatim glikozidi iz morskog luka - Scilla maritima i dr.). Digitoxinum, digitoksin, jedan od glikozida koji se nalazi u biljkama Digitalis purpurea i Digitalis lanata. digitoxosum, digitoksoza, specifina pentoza koja se nalazi u molekulu glikozida digitalisa. digitus, prst, jedan od pet krajnjih delova ruku ili nogu. Prsti ruku slue, uglavnom, za pipanje i hvatanje, a prsti noge slue za odupiranje o tie. Kostur prsta sainjavaju tri lanka (falange). Samo palac ruke i veliki prst noge imaju po dva lanka. Nazivi prstiju ruke su: palac (pollex), kaiprst (index), srednji prst (digitus medius), domali prst (digitus anularis) i mali prst (digitus minimus). Prvi (veliki) prst noge naziva se palac (hallux). Ostali prsti nazivaju se prema rednim brojevima. digliceridi, v. gliceridi. digoxinum, digoksin, jedan od glikozida koji se nalazi u biljci Digitalis lanata. Di Guglielmova bolest (sindrom), v. erythroleucaemia. dihidrofolikulin, najjai prirodni estrogen (danas poznatiji pod imenom estradiol). dihidromorfinon, polisintetski derivat morfina, jai od morfina. dihidrooksistilben, vetako estrogeno jedinjenje.

dijabetesni ulkus, v. ulcus.

dijabetiar, osoba koja ima eernu bolest (v. tamo). dijafragmalno disanje, preano d., disanje koje se ostvaruje uglavnom kontrakcijom i oputanjem dijafragme (preage). dijagnostika, grana medicine koja se bavi postavljanjem dijagnoze bolesti; aglutinaciona d., postavljanje dijagnoze na osnovu prisustva specifinih aglutinina u serumu bolesnika; funkciona d., utvrivanje dijagnoze oboljenja pojedinih organa ispitivanjem njihovih funkcija naroitim metodama; rendgenska d., postavljanje dijagnoze pomou rendgenskih znakova, radioskopijom ili radiografijom. Sin. rendgen-dijagnostika. dijagnostikumi, antigeni koji se danas najee nabavljaju gotovi, mada se mogu pripremati u laboratoriji. Oni se spravljaju na taj nain to se odabrane vrste bakterija, u istoj kulturi, i S-obli-

199

dijakondilni prelom ku, razmnoe na podesnim hranljivim podlogama; kulture se spiraju fiz. rastvorom, ubijaju toplotom ili podesnim dezinfekcionim sredstvom. Dijagnostikumi sadre odreen broj bakterija. dijakondilni prelom, v. fractura. dijaliza, v. dyalisis. dijaliza t, v. dyalisatum. dijametri srca, dijametri srca se ucrtavaju na rendgenskoj projekciji srca u P-A poloaju ili u D-S poloaju. dijastaze, zbirni naziv za enzime koji razgrauju krob i glikogen preko dekstrina u maltozu. V. amilaza. dijastematska lezda, v. meuprostorna lezda. dijastematske elije, meuprostorne elije u semeniku koje imaju endokrinu prirodu. dijastolni krvni pritisak, v. pritisak. dijeta, specijalno odreena ishrana radi postizavanja odreenih terapijskih ili drugih ciljeva u neke osobe, u kojoj su iskljueni ili dodati odreeni sastojci hrane; apsolutna d., potpuni prekid uzimanja hrane; acidifikujua d., kojom se postie zakiseljavanje mokrae; adekvatna d., koja potpuno odgovarapotrebama jedne osobe, na osnovu njenog bazalnog metabolizma i veliine fizikog rada; alkaliniua d., koja poveava alkalnost telesnih tenosti. Sastoji se skoro iskljuivo od voa, povra i mleka; bazalna d., koja je dovoljna samo da zadovolji potrebe bazalnog metabolizma; bez glutena d., koja je siromana u belanevina itarica, glutenu; za obolele od celijane bolesti (glutenske enteropatije); bez soli d., koja sadri vrlo malo natrijum-hlorida; dijabetesna d., za razne oblike dijabetesa, ali uvek sa smanjenim unoenjem ugljenih hidrata; eliminacijska d., kojom se, postepenim uklanjanjem pojedinih sastojaka hrane, utvruje na ta je bolesnik preosetljiv.u alergijskim stanjima; gihtna d., za leenje gihta; Giordano-Giovannettijeva d., u kojoj su koliine belanevine vrlo male. Koristi se za obolele od hronine insuficijencije bubrega; Karellova d., kratkotrajna dijeta samo s 800 ml mleka, za nefritis i sranu de-

dilatator kompenzaciju; Kempnerova d., koja se sastoji samo iz voa, pirina i eera za hipertenziju i insuficijenciju bubrega; ketogena d., koja se sastoji skoro iskljuivo od masti; laka d., sastavljena od Iakosvarljivih sastojaka hrane, podesna za rekonvalescente; Meulengrachtova d., za ulkusnu bolest; Moro-Heislerova d., koja se sastoji samo od jabuka (struganih) za leenje dijareje u dece; s niskim brojem kalorija d., s manjim brojem kalorija nego to je potrebno za odravanje telesne teine (manje od 1.200 kalorija u odrasle osobe); s niskim sadrajem masti d., koja ima ogranienu koliinu masti; purinska osloboena d., koja ne sadri purinske baze; Schemmova d., dijeta bez soli i dijeta koja zakiseljava mokrau za dekompenzovane srane bolesnike; Sippyjeva d., za peptiku grizlicu koja sadri samo mleko, slatku pavlaku, a potom biskvite i jaja; Wilderova d., koja sadri vrlo malo kalijuma. Ranije se upotrebljavala u Addisonovoj bolesti. dijodopiridon, v. Jodopyracet. dijod-tirozin, jod-gorgonska kiselina. Organsko jedinjenje joda koje se nalazi u tireoideji i iz koga se stvara tiroksin. dikloksacilin, polusintetski penicilin, otporan i prema dejstvu kiseline i prema dejstvu penicilinaze. dikrotija, v. dicrotia. dikrotni talas, oscilacija zida arterijskog krvnog suda u dikrotiji. V. dicrotia. dilaceratio, dilaceracija, raskidanje, cepanje. dilatatio, dilatacija, (1) patoloka proirenost nekog organa, npr. eluca, srca itd.; (2) vetako proirivanje prirodnih otvora i kanala; akutna d. eluca, patoloko uveanje eluca, kome je najee uzrok njegova motorna manjkavost. dilatator, (I) raira, mii koji iri neki prirodni otvor; (2) instrument kojim se iri upljina jednog kanala; Arnnettov d., rastegljivi cilindar od zamaene svile koji slui za leenje uretralnih struktura; Baileyev d., specijalni instrument za proirivanje aortnih zalistaka u kardiohirurgiji; Einhornov d., metalni dilatator koji slui za proirivanje kardio-

200

diloksanid-furoat jednjake oblasti u kardiospazmu; Hegarov d., serija buija razne debljine, slui za irenje materinih usta; KoIImannov d., metalni uretralni dilatator, koji moe da se iri; Starckov d., rairIjivi dilatator od gume s metalnim skeletom, koji slui za dilataciju kardiojednjake oblasti. diloksanid-furoat, sintetsko sredstvo protiv amebijaze. dilucioni test, v. test. dilutus, razblaen. Dimercaprolum, dimerkaprol, dimerkaptopropanol (BAL), antidot u trovanju arsenom i nekim metalima (u prvom redu, ivom i zlatom); oficinalan je prema naoj farmakopeji. dimethylacetonum, v. aceton. dimetoksifenil-penicilin, meticilin, polusintetski penicilin, otporan prema dejstvu penicilinaze. dimorfizam, polni, v. polno dvooblije. dinamornetar, aparat za merenje miine snage. Najee se upotrebljava dinamometar kojim se meri snaga miia ake. diniti oceluloza, v. nitroceluloza. dinkrophenol, jedan od najpoznatijih haptena, diodrast, v. jodopymcet. dionin, v.Aethytmorphini cMoridum (oficinalan je prema naoj farmakopeji). dioptria, dioptrija, dptry jedinica mere koja oznaava mo prelamanja jednog soiva. Npr., l dptr. oznaqava mo prelamanja soiva ija je ina daljina l m. dipeptid. peptid, nastao iz dve aminokiseline meusobno vezane peptidnom grupom [opta formula peptidne grupe (veze) je -CO - NH-]/ diphallus, v. dvogubi penis. diphenylhydantoinum, difenilhidantoin, sredstvo koje deluje izrazito depresivno na motorne 20ne modane kore, a samo slabo hipnotiki. Upotrebljava se, uglavnom, samo za leenje napada velike i psihomotorne epilepsije. V. Phenobarbitonum, Trimethadionum, Hydantoinum. diphtheria, difterija, akutno zarazno oboljenje, izazvano bakterijom Corynebacterium diphtheriae. Bolest karakte-

diploid riu bele fibrinske naslage na jednoj od spoljnih sluznica i znaci opte intoksikacije organizma. Difterija poinje postepeno. Klinika slika i prognoza difterije zavise od ulaznih vrata bakterija; najee se javlja i najtoksinija je zbog velike resorpcije toksina. Zato je est akutni miokarditis, koji moe biti i smrtonosan. Difterike skrame na tonzilama su beliaste, glatke, sjajne i atherentne. est je otok podvilinih lezda. U teke i maligne difterije drela skrame su masivne, vrat vidno oteen, a znaci intoksikacije izraziti. Smrtnost je vrlo visoka; d. larinksa (croop)4krup, razvija se samo u dece do 5 godina. Larinks je pokriven difterikim skramama, te se javljaju znaci opstrukcije sledeim redom: promukao glas i kaalj; oteano disanje; asfiksija sa smrtnim ishodom; d. nosa, javlja se samo u male dece sa znacima rinitisa, a ponekad se obrazuju i skrame; d. oka, javlja se u odojadi. U poetku pauinasti eksudat, a kasnije nena membrana; d. usne, u odojadi s obrazovanjem beliaste skrame. U difteriji oka, nosa i usne nema znakova opte intoksikacije. Potvrda dijagnoze je bakterioloka; d. drela, najee se javlja i najtoksinija je zbog velike res.orpcije toksina. Zato je est akutni miokarditis, koji moe biti i smrtonosan. Difterike skrame na tonzilama su beliaste, glatke, sjajne i atherentne. est je otok podvilinih lezda. U teke i maligne difterije drela skrame su masivne, vrat vidno oteen, a znaci intoksikacije izraziti. Smrtnost je vrlo visoka. Diphyllobotrium, difilobotrijum, vrsta pantljiare od kojih d. latum, ili riblja pantljiara, moe, dolaskom u crevo oveka, izazvati megaloblastnu anemiju. diplegia spastica infantilis, v. Littleova bolest (pod bolest). diplocoria, diplokorija, udvostruena pupila u duici. diple, (gr.) diploe, dvojina, glivanj, dipoa, sunerasti sloj izmeu kotanih ploica u kostima krova lubanje. diploid, elija, odnosno jedinka s dve kompletne garniture hromosoma. U o201

diplopia
veka diploidni broj (2n) hromosoma iznosi 46, svrstanih u 23 para. Svi hromosomi u ovim parovima, sem polnih hromosoma u mukarca, homologni su. diplopia, diplopija, udvojeno vienje, opaanje dva lika jedne take; binokularna d., najee pri paralizi miia koji pokreu onu jabuicu. Obolelo oko nije u stanju da predmet koji posmatra fiksira centralnim delom mrenjae ve delom koji se nalazi van ute mrlje. Ovo mesto nadraene mrenjae ne poklapa se s nadraenim mestom mrenjae zdravog oka. Stoga se u mozgu dobijaju dve razliite slike posmatranog predmeta. Usled toga slike se vide meusobno razdvojene i bolesnik vidi posmatrani predmet kao dvostruk. Uzrok paralize miia moe biti periferna ili centralna lezija nerva; monokulama d., posmatrani predmet vidi se dvostruko pri gledanju samo jednim okom. Uzroci: zamueno soivo, poremeaj poloaja soiva, oboljenje makule i dr. diploten, stadijum u profazi prve mejotske deobe u kome se homologni hromosomi meusobno ukrtaju (prave hijazmu) i izmenjuju genski materijal (crossing-over). V. chiasma. diploteno jedro, uzduno podeljen hromatin u jedru jajne elije.

disajni putevi
no ritmiki odailju podsticaje kojiaktiviu inspiratorne miie i impulse koji spreavaju neurone za izdisanje. Sve dok impuls krui inspiracijskim oscilacijskim sklopom inspiracija se odrava i ekspiratorni neuroni se ne stavljaju u dejstvo. Kad doe do zamora ili inhibicije centra inspiracije, i. se zamenjuje ekspiracijom. Uloga apneustikog centra je u tome da toniki deluje na inspiracijski centar, a pneumotaksinog da pod dejstvom impulsa iz inspiracijskog centra spreava odailjanje iz apneustikog centra. Na apneustiki centar inhibitorno deluju impulsi koji dolaze putem vagusa iz receptora plua. S poveanjem aktivnosti inspiracijskih neurona pojaaju se uestalost i dubina disanja. Dubina se poveava stoga to se plua jae rastegnu pre nego to inhibicijsko dejstvo vagusa i pneumotaksinog centra nadvlada pojaano odailjanje iz inspiracijskih neurona, a frekvencija to se naknadno odailjanje u aferentnim vlaknima vagusa i onima iz pneumotaksinog centra brzo svlada. Poveanje koncentracije ugljen-dioksida ili jona vodonika i pad koncentracije kiseonika poveavaju aktivnost centra za disanje, a promene u suprotnom smislu ga u maloj meri koe. Disanje se menja i pod dejstvom stimulacijskih impulsa s hemoreceptora u krvnim sudovima, osetljivim na promene hemijskog sastava krvi. Veina faktora koji razdrauju vazomotorni centar i poviavaju krvni pritisak poveavaju i ventilaciju plua, verovatno iz razloga to su neuroni ova dva centra isprepleteni u retikularnoj supstanciji modanog stabla. disajni kapacitet, u ene iznosi proseno 4/5 kapaciteta u mukog. Znatne polne razlike postoje i u vrednostima totalnog i vitalnog kapaciteta, kao i rezidualnog vazduha. disajni putevi, skup cevastih organa pomou kojih se uspostavlja veza izmeu atmosfere i plunih alveola. DeIe se na gornje d.p. (nosna duplja, usna duplja i drelo) i donje d.p. (grkljan, dunik, dunice i njihove grane). Pored tran-

direktna perkusija, v. percussio. direktni vid, v. vis us.

disaharidi, oligosaharidi sastavljeni od dva molekula monosaharida meusobno vezana kiseonikom. Najvaniji disaharidi sastava CiaHaaOn su: maltoza, celobipza, saharoza i laktoza, v. ugljeni hidrati. disajni centar, skup neurona koji se nalaze bilateralno u retikularnoj supstanciji izduene modine i modanog mosta koja se u funkcionom pogledu moe podeliti u podruje za ritminost (u izduenoj modini), u apneustiko podruje koje obuhvata donje delove mosta i u pneumotaksino podruje u gornjim delovima mosta. Neuroni podruja za ritminost, iako isprepletani, po ulogama se mogu podeliti na neurone za inspiraciju i neurone za ekspiraciju. Inspiracijski neuroni su sposobni da sponta202

disajni tip

dislocatio

r
sporta vazduha uloga im je da vlae, zagreVaju i preiavaju udahnuti vazduh. disajni tip, v. disanje. disajni trakt, tractus respiratorius, sistem organa koji obezbeuju funkciju disanja. V. respiraiio. disanje, v. respiraiio. discoloratio, (stom.) menjanje boje zuba, koe lica, sluznice usta usled optih i lokalnih oboljenja, povrede mekih ili vrstih tkiva. V. coloratio. discus, kolut, kotur; d. articularis, zglobni kolut, vezivno-hrskavina ploa koja se nalazi u upljini zgloba i razdvaja zglobne povrine; d. intervettebralis, meuprljenski kolut od fibrozne hrskavice izmeu tela dva susedna prljena. diseminovana intravaskulna koagulacija, v. koagulacija. dish face, (engl.) tanjirasti izgled lica, karakteristina deformacija posle suprazigomatikih preloma kostiju lica ili preloma po obliku Le Fort III. dlshondroplazlja, v. dyschondroplasia, sin. enchondromatosis, disjunctio, disjunkcija, meusobno razdvajanje homolbgnih hromosoma u toku anafaze prve mejotske deobe, pri kojem eli hromosomi odlaze u elijekerke. Poto se ova pojava zbiva posle izmene genskog materijala izmeu homolognih hroffiosoma, disjunkcija predstavlja osnovu segregacije, v. segregatio. disjunkcija, v. disjunctio, disk-metoda, odreivanje osetljivosti, odnosno otpornosti utvrenog uzronika zarazne bolesti prema antibioticima i drugim hemiterpeuticima. Disk-metoda je difuziona metoda u kojoj bakterije dolaze u kontakt s antibiotikom difundiranim iz jadnog izvora (papirnog kotura ili pastile) koji sadri antibiotik. Disk se postavlja na povrinu podloge (Petrijeva kutija) asejane kulturom uzronika ija se osetljivost ispituje. Prema zoni inhibicije oko kotura odreuje se stepen osetljivosti ili rezistencije. diskoblastula, blastula koja nastaje brazdanjem telolecitnih jaja. diskontinuirana sterilizacija, v. tindalizacija. diskopatija, degeneracija fibroznog prstena i pulpozne jezgre meuprljenskog kotura koji, spadajui u kumeni kanal, vre pritisak na korenove modinskih ivaca i izazivaju neuralgije i motorne smetne u odgovarajuem delu noge, sline ishijasu. V. ispadanje meuprljenskog kotura i pulpozne jezgre. diskordantnost, postojanje razlike u pogledu odreenog obeleja izmeu lanova blizanakog para. Diskordantnost je mnogo ea u dvojajnih nego u jednojajnih blizanaca. Suprotno konkordantnost. diskriminacija, sluna, nesposobnost nekog lica s oslabljenim sluhom da pri ispitivanju sluha govornim testovima tano ponavlja reci, iako uje njihov zvuk. Pored slune komponente moe i cerebralna komponenta da igra ulogu (npr. u starakoj nagluvosti). diskrinija, polna, duboki poremeaji u radu svih lezda koje obezbeuju ravnoteu seksualne funkcije, ija patologija daleko premaa podruje gonadne patologije. diskus-hernija, hernija pulpoznog nukleusa. V. diskopatija. dislocatio, dislokacija, promena poloaja, pomerenost; (hir.) promena poloaja, pomerenost kostnih fragmenata pri prelomu ili zglobnih okrajaka pri iaenju; Bell-Dallyjeva d., netraumatska dislokacija atlasa; divergentna d., dislokacija u kojoj su bica i laktaa odvojeno pomerene; habitualna d., dislokacija koja se i posle repozicije ponavlja; d. horizontalis mandibulae, pomeranje patrljaka donje vilice u odnosu na horizontalnu liniju; d. verticalis m., dislokacija patrljaka prelomljene dislokacije vertikalis u odnosu na vertikalnu liniju. Uzrok je trauma i naknadna vua miia. V. linije preloma na donjoj vilici. Kienbckova d., izolovana dislokacija polumeseaste kosti; kompletna d., dislokacija u kojoj su zglobne povrine potpuno razdvojene; komplikovana d., dislokacija koja je udruena s drugim znaajnim povredama; kongenitalna d., dislokacija koja postoji od pre ili neposredno posle poroaja; Lisfrancova 203

dismetrija d., dislokacija donoja u tarzometatarznom zglobu; Momeggiaova d., dislokacija zgloba kuka u kojoj se glava butnjae nalazi u blizini prednjo-gornje bodlje karline kosti; Nlatonova d., dislokacija skonog zgloba, u kojoj je peta potisnuta navie, izmeu golenjae i bice; patoloka d., dislokacija kojoj je uzrok paraliza, sinovitis, infekcija ili drugo oboljenje; d. preloma, dislokacija fragmenata prelomljene kosti; d. soiva, (oft.) pomerenost onog soiva; traumatska d., dislokacija izazvana povredom ili naglim pokretom; zastarela d., ranije nastala dislokacija na koju su se nadovezale zapaljenjske ili fibrozne promene; zatvorena d., prosta dislokacija bez povrede okolnog tkiva. dismetrija, v. dysmetria. dismorfije, seksualne, obuhvatni naziv za sve poremeaje organizma usled razdruivanja genetskog pola i njegovog fenotipskog ispoljavanja udruene dismorfije germinalnog i gonadnog pola: dismorfije gonofornog pola. dispanzer, zdravstvena organizacija u sklopu Doma zdravlja ili samostalna, koja, koristei dispanzerski metod rada^ sprovodi niz mera zdravstvene zatite: unapreenje zdravlja/spreavanje i suzbijanje oboljenja, rana dijagnoza bolesti, leenje i rehabilitacija obolelih i povreenih. Brine se o zdravlju pojedinih kategorija stanovnitva (ene, deca, radnici) ili radi na suzbijanju pojedinih oboljenja (tuberkuloza, konovenerike bolesti, alkoholizam i maligna oboljenja). dispanzerski metod rada, metod u radu zdravstvenih radnih organizacija koji podrazumeva praenje i prouavanje zdravstvenog stanja i uslova ivota i rada odreenih grupa stanovnitva, praenje i prouavanje kretanja odreenih bolesti, istraivanje uzroka i arita oboljenja, preduzimanje mera i organ izovanj e zdravstveno-vaspitnog rada, posmatranje individue u okviru njegove prirodne, ivotne i radne sredine. dispareunija, nedovoljno i odsutno doivljavanje sladostraa u polnom odnosu. 204

dissector dispepsija, v. dyspepsia. disperzija, disperzni sistem, stanje u kome su estice jedne supstancije sitno raspodeljene u nekoj drugoj supstanciji. Supstancija u kojoj su estice druge supstancije sitno rasporeene zove se disperzno sredstvo ili disperzna sredina, a sitno rasporeene estice druge supstancije su disperzna jaza, npr. rastvor eera u vodi je disperzni sistem u kome je disperzno sredstvo voda, a disperzna faza molekuli eera koji su raspodeljeni u vodi. Ako je disperzna faza u rastvarau (disperzno sredstvo) isitnjena do molekula ili jona, takvi disperzni sistemi su pravi rastvori. Ako je disperzna faza isitnjena do vidljivih estica, radi se o grubim disperznim sistemima koji se nazivaju suspenzije ili emulzije. Ako su disperzni sistemi s esticama koje su po veliini izmeu estica pravih rastvora i suspenzija ili emulzija, takvi rastvori su koloidni rastvori. disperzna faza, v. disperzija, koloidni rastvori. disperzna r aplikacija, v. replicatio. disperzna sredina, v. disperzija, koloidni rastvori. disperzni sistem, v. disperzija. disperzni stepen, veliina koja se meri recipronom vrednou veliine estica disperzne faze; ukoliko su estice sitnije, utoliko je stepen disperzije vei i obrnuto. disperzno sredstvo, v. disperzija. disperzoidi, meavina vrstih estica i vazduha. Nastaju mehanikim raspadanjem vrstih tela, sagorevanjem fosilnih goriva u industrijskim procesima i sublimacijom. V. aerosoli. dissectio colli radicalis, radikalna disekcija na vratu. Kirurki zahvat koji se vri u odstranjenju karcinoma larinksa, kad postoje metastaze na vratu. Zajedno s metastazama i limfnim lezdama vrata odstranjuje se i lateralna muskulatura vrata kao i unutranja jugularna vena. dissector, disektor, (1) lice koje vri disekciju; (2) instrument kojim se vri disekcija; (3) prirunik koji slui za upuivanje u disekciju.

dissimulatio dissimulatio, disimulacija, prikrivanje neke bolesti ili njenih simptoma. V. 5/mulatio. dissociatio atrioventricularis, v. block. distalis, distalni, udaljen od sredita, poetka ili glave, suprotno proksimalnom, donji (npr. extremitas distalis, donji okrajak); (stom.) udaljeno od sredine linije, za razliku od mezijalnog. distichiasis, distihijaza, uroena anomalija trepavica. Trepavice su poredane u dva reda, pri emu drugi red moe biti okrenut unazad, tako da dovede do trihijaze. V. trichiasis.

diverticulum se vri Di-Te-vakcinom pre upisa u osnovnu kolu: do navrene osme godine. Dalja revakcinacija se vri samo s tetanusnim anatoksinom. Diterihsova udlaga, v. udlaga. ditiazanin, anthelmintiko sredstvo; zbog toksinosti, u nekim zemljama povuen iz upotrebe. diuretica (remedia), diuretici, diuretika sredstva, lekovi koji poveavaju koliinu izluene mokrae. divergencija, razilaenje, (oft.) skretanje one jabuice upolje. V. strabismus. divergens, divergentan, razlazni, koji ide ustranu, u raznim pravcima, npr. strabismus divergens. V. con verge ns. diverticulectomia, divertikulektomija, ekscizija pobonih pagova. diverticulitis, divertikulitis, zapaljenje nekog divertikuluma, naroito divertikuluma kolona, koji mogu da perforiu i da stvore perikolonske apscese. diverticulopexia, divertikulopeksija, fiksiranje pobonog paga hirurkim putem u novi poloaj, poto se oslobodi sraslina ili okolnih struktura. diverticulosis, divertikuloza, steeno sitno proirenje (tankog, debelog) creva. U zidu proirenja nema uvek miinog sloja zida creva na kome se promena pojavila. Na tankom crevu proirenja su obino lokalizovana na ivici pripoja mezenterijuma, dok se na debelom crevu javljaju na suprotnoj strani od mezokolona. ee dolazi do zapaljenja proirenja, kada govorimo o divertikulitisu. diverticulum, posebno pobono proirenje paga nekog od upljih organa. Ono moe biti pravo ili lano. Zid pravog divertikuluma sadri sve slojeve zida upIjeg organa na kome je nastao. Lani divertikulum sadri samo sluznicu i serozu organa. Nedostaje miini sloj; d. duodeni, v. ampula duodeni, Vaterov d.; Ganserovi d., mnogobrojni pulsioni divertikulumi u predelu sigmoidnog kolena kolona; Graserov d., lani divertikul sigmoidnog kolona; d. intestini; divertikulum creva, proirenje creva. Moe biti na tankom ili na oba istovremeno; laringealni d., divertikul sluznice grkljana; lani d., prodor sluznice creva

Distoma haematobium, v. Schistosoma haematobiwn; D. hepaticum, v. Fasciola hepatica. Distomidae, staro ime za Trematoda, klasa pljosnatih crva (Plathelminthes) bez segmentacije, uglavnom hermafroditi. distomolar, prekobrojni zub koji se nalazi iza umnjaka. distopija mukih gonada, svako razvijanje muke gonade na mestu na kome se ona inae ne razvija, praeno velikim poremeajima razvoja. Otuda, kriptorhidija nije samo distopija, nego i displazija gonada. distorsio, distorzija, uganue. !stezanje i kidanje ligamenata zgloba s izlivanjem krvi. Distorzija nastaje pri snanim i prekomernim pokretima (sagibanje i opruanje) u zglobovima ruke i noge. distractio, distrakcija, razmicanje iaenih zglobnih okrajaka ili fragmenata prelomljene kosti opruanjem i protivopruanjem, manuelno, zavojem ili distrakcionim aparatom da bi se opet uspostavio normalan poloaj zglobnih okrajaka ili fragmenata kostiju. distrofika gojaznost, gojaznost zdruena s nekim neurokonim i skleroznim oboljenjima. Di-Te-Per-vakcina, sadri difteriki anatoksin (Di), tetanusni anatoksin (Te) i ubijene uzronike pertusisa (Per). Ova vakcinacija u naoj zemlji je obavezna. Ona se vri s tri doze izmeu kojih ne srne biti razmak manji od jednog meseca ni vei od tri meseca. Prva vakcinacija se vri jednom dozom Di-Te-Per-vakcine, od l do 3 god. Druga revakcinacija

205

divinil-etar
kroz povreeni miini sloj; d Meckeli, ostatak proksimalnog dela omfalomezenternog voda. Nalazi se u 1-2% svih osoba, duina mu varira od l do 30 cm, sadri sve slojeve zida tankog creva. Obino se nalazi na 100 cm proksimalno od ileocekalnog zaliska. Najea promena na njemu je zapaljenje; d. Nuckl, Nuckov divertikul, nastaje u sluaju kad nije dolo do zatvaranja Nuckovog kanala, pri emu peritoneum oblae s unutranje strane kanal i semenik koji lei na njegovom dnu. V. hernia inguinaUs congenita; pravi d., divertikul koji nastaje izboenjem celog crevnog zida; pulsioni d., divertikul koji nastaje usled pritiska u upljini ili kanalu; Rokitanskyjev d., v. trakcioni divertikul; steeni d., divertikul nastao sekundarno, mehaniki ili usled bolesti; trakcioni d., divertikul jednjaka izazvan priraslicama, koje vre ogranieno povlaenje zida jednjaka upolje. Sin. Rokytanskyjev d.; Vaterov d., pag u zidu duodenuma "* gde se spajaju uovod i izvodno kanal pankreasa; Zenkerov d., v. pulsioni divertikul; drelno-jednjaki d., divertikul na mestu spajanja drela i jednjaka. divinil-etar (divinil-etar, etilen-oksid, divinil-oksid), isparljiva tenost, inhalaciono sredstvo za izazivanje opte anestezije (narkoze). divizijska (prihvatna) bolnica, statutom sanitetske slube NOV i POJ pri svakoj diviziji predviena pokretna bolnica u ijem sastavu je bilo hirurko, interno i zarazno odeljenje. divizijska sanitetska stanica (ranije divizijski medicinski.centar), ustanova koja se razvija na 10-15 km od borbene linije radi pruanja optemedicinske i specijalistike pomoi povreenim i obolelim; razvija se naelno pod atorima (ili u kakvom pogodnom objektu) i ima nekoliko odeljenja: prijemno-trijano (spojeno s evakuacionim), operacionoprevijalino, bolesniko, zatim izolator, odeljenje za dekontaminaciju i odeljenje za psihijatrijske sluajeve. V. sanitetska stanica. divizijski medicinski centar, v. divizijska sanitetska stanica. 206

dlakavost

divizijski sanitet, v. sanitetska sluba divizije.

divizijsko zavojite, v. zavojite. diza mara (m. levator ani), jedan od meinih miia. Njegovo grenje (kloniko u ejakulaciji mukarca) isturuje mar unapred. U enskog, bono stee vaginu na kraju obljube. dizalina ektopija semenika, dizanje (uspinjanje) semenika pod uticajem ovlanog draenja monike koe s unutranje strane buta. dizigotni blizanci, blizanci koji proistiu iz oplodnje dve odvojene jajne elije s dva semeglavca.

dlaka, v. barba, capillus, pilus.

dlakavost, sistem dlaka predstavlja jednu od najglavnijih polnih odlika. Dlake su rasporeene u pojedinim predelima tela i to na naroiti nain; d. glave (kosa) predstavlja izrazito polnu odliku. Kosa je u ene znatno dua (sve do pojasa, pa ak i nie). Granice njena rastenja na glavi su karakteristine: pozadi ona se u ene (i ginoidnog mukarca) prostire u vidu 3 jezika (jedan srednji i 2 bona), dok u mukarca (i androidne ene) ima samo dva bona jezika. eona granica vlasita je u poetku konkavna nadole. Od puberteta na njoj se u mukarca javljaju eono-temene goleti, dok se na kraju ne pretvore u elavost. Suva supstancija dlaka ene posle 10. godine sadre vie sumpora nego u mukog; d. grudi, normalno se nikada ne javlja u ene, dok se u mukih obilno razvija; d. leda, u ena ne postoji, dok se u mukih javlja i ispod lopatica (nekad tek u kasno doba); d. lica, odlikuje se nizom polnih karaktera. Trepavice i obrve su razvijene u oba pola, s malim razlikama. Trepavice su u ene due i obilnije nego u mukog, dok su u njega obrve punije, postajui jo due posle 50. godine. Brkovi i brada su izrazito muki polni karakter, jer u ene ne postoje, sem ako nisu androidnog tipa. U mukog, obrastanje obraza dlakama poinje oko 14. godine. Dlakavost lica u ene javlja se nekad u menopauzi. Dlake iz nozdrva, usnih otvora i na usnim koljkama ne postoje; d. pazuha, pojavljuje

dlan se u oba pola, ali je bujnija i grublja u mukarca; d. stidnjae, (bruce), ima sasvim poseban polni karakter: u ene zauzima trouglast prostor s osnovicom okrenutom nagore, ka pupku, po odsenoj vodoravnoj liniji, ne prelazei na unutranju stranu butina i ne zahvatajui marnu okolinu. Naprotiv, u mukarca stidnjana dlakavost se gornjom granicom klinasto prostire po prednjoj strani trbuha ka pupku, a s donje strane zahvata meicu i okolomarnu oblast, kao i unutranju stranu butina. Bruce su u mukog due nego u ene; dlakavost udova u ene, obino, ne postoji, dok je u mukog razvijena. dlan, v. palma manus, vola manus. DLM (dosis lethalis minima), najmanja koliina toksina koja, ubrizgana supkutano, ubija u roku od 4 dana zamore teko 250 g. DNK, v. deoksiribonukleinska kiselina. DNK-polimeraza I, enzim koji katalizuje stvaranje 3'-5' fosfodiestarskih veza u sintezi DNK; poseduje takoe sposobnost proveravanja tanosti redosleda prilikom 3'-5' povezivanja deoksinukleotida u toku formiranja lanca DNK; deluje i kao egzonukleaza koja prekida 5'-3' fosfodiestarske veze u dvolananoj DNK to slui za ispravljanje (engl. repair) moguih greaka nastalih prilikom replikacije DNK njena egzonukleazna uloga je verovatno najznaajnija; DNK-III, enzim koji katalizuje veoma brzo formiranje 3'-5' fosfodiestarske veze u sintezi DNK; deluje takoe i kao egzonukleaza koja, imajui sposobnost kontrole tanosti procesa replikacije DNK, eliminie pogreno ugraene deoksinukleotide iz lanca DNK prekidanjem 3'-5' fosfodiestarske veze; njena osnovna uloga je u replikaciji DNK. V. replikacija. DNK-RNK-hibrid, dvostruka spiralna struktura koja se sastoji od po jednog lanca DNK i RNK, ije su purinske i pirimidinske baze komplementarno sparene i meusobno povezane hidrogenskim vezama. dno, v. fundus. doazinolna kiselina (estratrijen 3-01-17-

Dderlleinovi bacili -karboksiacid), Doisy ju je dobio polazei od estrola. Njegov derivat disdedrodoazinolna kiselina (estropentan 3-0117-karboksiacid), polazei od ekvivalina, najjai je do danas otkriven estrogen. dobit od bolesti, primarna, po psihoanalitikom shvatanju olakanje koje nastupa postoje libidinozna energija skrenula, konvertovala se i izazvala pojavu simptoma (histerike, neurotike) bolesti, a nije se upotrebila za (zabranjeno) zadovoljavanje nagonske potrebe; sekundarna d., saaljenje okoline, oslobaanje od obaveza, naknada za bolovanje. dobo, kutija za zavojni materijal. Limene kutije s otvorima na zidovima koji se otvaraju i zatvaraju pokretljivim poklopcem ili irokim trakastim obruem. Za vreme sterilizacije otvori su slobodni da bi vodena para mogla da prodre u kutiju; posle sterilizacije oni se zatvaraju da bi sadraj kutije ostao sterilan. Dobrna, banja koja lei pod Pakim Kozjakom, u Dobrnskoj dolini, 18 km od Celja, na 395 m. n.v. Ima klimat koji deluje sedativno i tonino. Voda sa Termalnog Vrela topla je 360C, slabo je mineralisana (0,4394 g /oo), i ugljenokisela. Postoji i jedan izvor hladne gvoevite vode. Voda slui za pie, kupanje i ispiranje. Ima ureeno kupatilo sa kadama i basenima i odeljenja za ispiranje i fizikalnu terapiju. U ovoj banji lece se: oboljenja u kojima treba poveati diurezu (kardiorenalna skleroza, urika dijateza, posle hepatitisa, nefrolitijaza, katari mokranih puteva i razne intoksikacije), arterijska hipertenzija, neuroze, neuralgije, neurastenija, ginekoloki funkcioni poremeaji, premorenost, lake anemije. Banja je i oporavilite, odmaralite i leilite. Dderlleinovi bacili, laktobacili, grampozitivni, nepokretni. Nalaze se normalno u vaginalnoj flori pod ijim se uticajem glikogen iz vaginalnih elija pretvara u mlenu kiselinu; ona u vagini obezbeuje stalnu kiselu reakciju (pH oko 4,0) koja spreava razmnoavanje patogenih bakterija. 207

Dhleova bolest
Dhleova bolest, sifilisni aortitis. V. aortitib. Doizy-Curtisov test, v. test.

dorsalis
na, zavisno od toga da Ii se efekat dominantnog gena fenotipski ispoljava u svakoj jedinki koja ga sadri ili samo u jednom broju organizama. don, v. povrinska nedeljna doza (pod dosis). Donnanova ravnotea, ravnotea koja se javlja u dva rastvora nejednakog osmotskog i koloidnoosmotskog pritiska kada su razdvojeni opnom koja proputa samo obine jone, a ne proputa jone koloidno rastvorenih supstancija (belanevine). Prema Donnanu ravnotea jzmeu dva rastvora (jedan sadri+samo NaCl, a drugi elektrolitiki koloid Na R) uspostavlja se u momentu kada proizvod koncentracija difuzibilnih katjona i difuzibilnih anjona s jedne strane polupropustljive opne postane jednak proizvodu koncentracija difuzibilnih katjona i anjona s druge strane opne. Postojanje veih koliina belanevina u krvnoj plazmi (oko 73 g/lit.) nego u meuelijskoj tenosti (oko 18 g/lit.) s obzirom na to da se belanevine ponaaju kao nedifuzibiln^ahjoni, to e broj difuzibilnih katjona (Na) biti za oko 5% vei, a broj difuzibilnih anjona (Cl) za 5% manji u plazmi nego u meuelijskoj tenosti. Donovanijev korpuskulum, telaca u elijama zapaljenja u venerikom oboljenju zvanom granuloma venereum. Izgleda da su prouzrokovai toga oboljenja. donja vilica, v. mandibula. doping, unoenje farmakolokih sredstava u organ izam radi ve takog podizanja radne sposobnosti. Teko je povui tanu granicu izmeu fiziolokog i vetakog podizanja radne sposobnosti. Tri grupe sredstava: ona koja stimuliu kardiovaskularni i disajni sistem (kofein, kardiazol), ona koja, delujui preko CNS-a, uklanjaju zamor (pervitin, benzedrin) i ona koja se inae unose u organizam (vitamini, kiseonik), ali u mnogo veim koliinama. Naroito su opasna sredstva iz druge grupe, jer potiskuju prirodni odbrambeni mehanizam organizma, zamor. dorsalis, dorzalan, leni, zadnji.

dojka, v. mamma. doksapram, analeptik za stimulisanje disanja. doksiciklin, polusintetski antibiotik iz grupe tetraciklina. dolabra, zavoj koji po izgledu podsea na ocepak koji se uvre spiralno. Dolabra se stavlja na tri naina, obino na ekstremitete: (1) d. currens, u kojoj omoti jedan drugog ne pokrivaju; (2) d; reversa, u kojoj se svaki omot na odreenom mestu uvre za 180 da bi prilegap na ekstremitet s obzirom na razne debljine pojedinih segmenata ekstremiteta; (3) d. serpens, pojava u kojoj svaki kruni omot delimino prekriva prethodni, slino crepu na krovu. dolichocephalia, dolihocefalija, dugoglavost, frontookcipitalno izduen oblik glave. dolichocephalus, dolihocefalus, dugaka ili uzana glava ija je duina mnogo vea nego njena irina. dom zdravlja, zdravstvena organizacija koja, u okviru svoje delatnosti, obezbeuje sveobuhvatnu zdravstvenu zatitu stanovnitva koje ivi i radi na jednoj odreenoj teritoriji (obino optini). Dom zdravlja obezbeuje neposrednu i specijalizovanu zdravstvenu zatitu i to: optu medicinu, zdravstvenu zatitu ena i dece, kolskog deteta, radnika i starih osoba, zubozdravstvenu zatitu, higijensko-protivepidemijsku zatitu, hitnu medicinsku pomo i snabdevanje lekovima. domain, ivotinja ili biljka u kojima parazitski ivi neki drugi organizam. dominantan, alel ije fenotipsko dejstvo postoji i u heterozigota, odnosno i onda kada se on nalazi samo najednom lanu odgovarajueg para homolognih hromosoma. Izraz dominantan koristi se i za obeleavanje svojstva normalnog gena, ali mnogo ee se njime oznaava mutantni gen. dominantnost, stanje obezbeeno dejstvom dominantnog gena. Dominantnost moe da bude potpuna ili nepotpu-

208

orsoventralis orsoventralis, dorzoventralni, od nazad prema napred. dorsum, lea, zadnji deo trupa. doruje, v. metacarpus. dosage compensation, (engl.) v. X-hromosom. dosis, (radiol.) zrana doza, izlaganje rendgenskim zracima na vazduhu. Doza nita ne govori o uzajamnom dejstvu zrane energije i materije, budui da nije isto to i apsorpcija rendgenskih zrakova. Izraava se brojem rendgena (R). Stepen ekspozicije obino se iskazuje u R/min. (brojem rendgena u minutu); apsorbovana d., ona koliina energije, bilo koga jonizujueg zraenja, koju jonizujue estice predaju materiji po jedinici mase ozraenog materijala (na mestu koje nas interesuje). Izraava se jedinicom rad; epilaciona d., koliina rendgenskih zrakova koja dovodi do privremenog opadanja kose (dlaka) na ozraenoj povrini vlasita, bez pojave crvenila na koi; eritemna d. (E.D.), bioloka doza. Odjednom data koliina rendgenskih zrakova to na nedelju dana posle ozraenja izaziva crvenilo koe. Ovo u roku od 2 sedmice prelazi u mrku obojenost, a jo 3 sedmice kasnije u bronzanu. Izraena u fizikoj jedinici, ona varira od 270 do 1.450 rendgena, to zavisi od visine napona na rendgenskoj cevi (kVm). Sin. kona jedinica, unit skin dose (U.S.D.); d. tolerancije (TD), bolje dopustiva doza je celokupna koliina zrane energije koju oveje telo moe da prima neprekidno, bez ikakvog oteenja krvotvornih organa ili polnih lezda. Drugim recima organizam je u stanju da neutralise efekat zrane energije sve dok primljena doza ne pree podnoljivu vrednost. Ona se izraava povrinskom nedeljnom dozom. V. povrinska nedeljna doza. Douglasov abscessus, v. abscessus. Douglasov pag, materica je spolja obloena trbunom maramicom koja ini serozni sloj (perimetrium). Na prednjoj strani on dosee do istmusa, pa se prebacuje na dno mokrane beike inei beino-materinu duplju. Pozadi se sputa mnogo nie, zastirui nadusmin14 Medicinski leksikon

drainage ski deo grlia i dopirui do zadnjeg usminskog paga, pa se onda prebacuje na prednju stranu pravog creva, obrazujui mnogo dublju rektomaterinu duplju, ije dno ini Douglasov pag (cavum Douglasi). douna lezda, najvea parna pljuvana lezda smetena u jami iza donje vilice, a ispod usne koljke. V. glandula parotis. Doverov praak, v. Pulvis Ipecacuanhae opiatus. dovodni, v. afferens. doza, v. dosis. dozimetar, ureaj za merenje jaine jonizujuih zraenja. Meri dozu, jainu doze i pravac kretanja jonizujuih zraenja. Koristi se u ovozemaljskim uslovima, ali je naao primenu i u kosmikoj medicini, gde meri veliinu zraenja kojima je izloen kosmonaut u toku leta. Po svojoj nameni on moe biti lian, kao i za merenje doze zraenja u kabini broda i na njegovoj spoljanjoj strani. Zavisno od principa na kome dozimetar radi on moe biti jonizujui, scintilacioni, fotografski, luminiscentni i hemijski. U uslovima kosmikog leta dozimetrija obezbeuje merenje raspodele doznih polja, kao i celokupnu dozu u brodu i van njega. Oitani podaci ukazuju na postojanje radijacione opasnosti, to je od posebne vanosti za posadu. doziranje, odreivanje ili odmeravanje doze. Drgerov aparat, komplet sa kiseonikom i maskom za disanje odvojen i nezavisan od spoljnjeg vazduha. Koristi se za rad u zatrovanim prostorijama, pod vodom i u sluaju nesrea i poara. Dragstedtova operacija, v. operacija. drainage, drenaa, odvoenje sekreta iz rana ili patolokih tenih kolekcija, iz telesnih upljina pomou gumenih ili staklenih cevi s okcima sa strane; bazalna d., drenaa kimeno-modanih tenosti iz bazalnog subarahnoidnog prostora u cilju smanjivanja lubanjskog pritiska; dugmasta d., drenaa peritonealnog transudata pomou specijalnog dugmeta privrenog za sve slojeve trbunog zida; kapilarna d., drenaa snopom vlasi, ketguta, ili drugim materija-

209

drastica

Dubin-Johnsonov sindrom

lom malog dijametra koji vri kapilarno privlaenje; Monaldijeva d., vrsta drenae plunih kaverni pomou aspiracije; Perthesova d., vrsta stalne aspiracije pleuralne tenosti pomou gumenog creva u vezi sa staklenim sudom u kome je stvoren vakuum; poloajna d., terapijska drenaa u bronhiektazijama i plunog apscesa stavljanjem bolesnika u leei poloaj potrbuke, kako bi mu glava visila nanie, tako da se dunik nalazi nie nego obolele zone plua; v. Quinckeov poloaj; sukciona d., v. Wangensteenova drenaa; tidalna d., drenaa mokrane beike pomou aparata koji naizmenino puni beiku d bi se izazvalo njeno rastezanje, a zatim pranjenje pomou sifonskog dejstva i isticanje usled dejstva tee; zatvorena d., drenaa empijema pleure uz spreavanje ulaenja spoljanjeg vazduha u pleuralnu duplju; zatvorena pleuralna d., stalna aspiracija pleuralne duplje pomou interkostalno stavljenog drena koji vodi u hermetiki zatvoreni sud, pod dejstvom aspiracije; Wangensteenova d., stalna drenaa pomou usisavanja eludanom ili duodenalnom sondom u cilju leenja zaepljenja creva ili paralitikog ileusa. drastica, drastini lekovi. Naziv koji se danas skoro iskljuivo upotrebljava kao grupno ime za laksantne lekove vrlo jakog dejstva, npr., za krotonovo ulje (Oleum Crotonis), koji se ne upotrebljavaju u humanoj medicini.
drastini lekovi, v. drastica.

dra, u fiziologiji, uzrok koji izaziva funkcioni odgovor- nadraaj, impuls u tkivu odnosno organu. V. nadraaj, impuls. draica, v. clitoris. dreamy state, (eng.) v. halucinacije ukusa i mirisa. drenaa, v. drainage. Dresslerov sindrom, v. postinfarktni sindrom. drhtanje, v. tremor. drhtavica, nevoljna kontrakcija skeletnih miia kao reakcija na hladnou. Nastaje aktivisanjem primarnog motornog centra za drhtanje u zadnjem delu hipotalamusa pod dejstvom signala iz koe i
210

kimene modine. Impulsi iz zadnjeg hipotalamusa prenose se niz modano stablo i bonim stubovima kimene modine do motoneurona, to je praeno progresivnim poveanjem miinog tonusa, zbog ega se poveava metabolizam i proizvodnja toplote u miiima (za 5040) i pre nego to pone drhtanje. Oscilacije u mehanizmu povratne sprege refleksa na istezanje dovode do drhtanja i stvaranja toplote u telu. droga, sirovi ili sasueni delovi biljaka ili ivotinja koji slue za spravljanje lekova; d. u uem smislu, toksika supstancija koja izaziva prolaznu izmenu raspoloenja ili svesti s ciljem da se suzbije neprijatno stanje a eventualno postigne prijatno. dromotropan, koji ima osobinu da utie na brzinu provoenja impulsa u srcu. Moe biti negativan (ako se daje acetil-holin) i pozitivan (ako se daju kateholamini - adrenalin). drumstick, (eng.) maljiasto zadebljanje na jedru neutrofilnih polimorfonuklearnih leukocita kao oznaka enskog pola organizma. Sin. maljiasti nastavci. Drutvo crvenog krsta, meunarodna organizacija osnovana na inicijativu vajcarskog filantropa Henrija Dunanta. Prema enevskoj konvenciji (1864), stara se o neutralnosti i zatiti ratnih ranjenika i bolesnika, zdravstvenog osoblja i sanitetskih ustanova drava koje su potpisale konvenciju. U mirno doba organizuje pomo civilnom stanovnitvu pri elementarnim katastrofama i pomae unapreenje higijene, narodnog zdravlja i zbliavanje meu narodima. V. Crveni kr t.
drvenasta flegmona, v. phlegmona.

dra matrice, naprava za privrivanje matrice za zub, v. matrice. Duane-Huntova jednaina, slui za izraunavanje talasne duine najkraeg rendgenskog zraka u zavisnosti od napona na krajevima rendgenske cevi: Ao= 12,40S4cV u angstremima (A). Dubin-Johnsonov sindrom, porodini oblik nehemolizne utice, izazvan nesposobnou hepatocita da izlue vezani bilirubin u u. Poremeeno je izluiva-

dubliranje modela nje i nekih boja (BSP, npr.) i kontrastnih sredstava za rendgenski pregled une kesice i unih puteva. U hepatocitima postoji mrk pigment, karakteristian za ovaj sindrom. dubliranje modela, (stom.) izrada duplikata radnog modela od vatrostalnog materijala metodom otiska, u izradi skeletirane zubne proteze. Duboisov apsces, v. abscessus. duboka tamponada jodoformnom gazom, mehanika metoda lokalne hemostaze kojom se zaustavljaju kostna, periodontalna krvarenja, kao i ona iz veih krvnih sudova posle vaenja zuba. Dubreuilova tekalna lezda, unutranji sloj jajnog meska u kome se stvara enski polni hormon (folikulin ili estron). ductus, kanal, vod, cevast organ; ductus aberans, v. zastranjeni vod; d. arteriosus Botalli, Botalov kanal, spaja ravu plunog stabla i luk aorte u fetusu; d. choledochus, v. choledochus; d. cochlearis, opnasti puni kanal unutranjeg uva, v. auris; d. cysticus, izvodni kanal unog mehura; d. deferens, semenovod, neposredno se nastavlja na pasemeniki kanal u repu pasemenika. Dug je 5060 cm, smeten jednim delom u monicama, priljubljen uz telo pasemenika, a od gornjeg pola semenika ulazi u sastav spermatike vrpce. U maloj karlici se priljubljuje uz bok mokrane beike, proirujui se u ampulu i probijajui se kroz prostatu kao brinih. Oba briznika se otvaraju u mokranu cev na sisiastom uzvienju poznatom kao semena humica (colliculus seminalis, veru montanum); d. ejaculatorius, briznik; d. epididymidis, kanal pasemenika; d. hepaticus, jetreni kanal, desni i levi grade ductus hepaticus communis koji se spaja s kanalom unog mehura u uovod (d. choledochus); d. lymphaticus dexter, desni limfni kanal, uliva se u desni venski ugao; d. pancreaticus major, v. canalis Wirsungi; d. parotideus, Stenonov parotidni kanal, izvodni kanal doune pljuvane lezde; dd. semicirculares, polukruni opnasti kanali u unutranjem uvu, v. auris; d. sub-

Dupuytrenov fenomen lingualis, v. canalis Bartholini; d. submandibularis, v. canalis Whartoni; d. thoracicus, veliki grudni vod, najvei limfni sud, nastaje u trbunoj duplji i uliva se u levi venski ugao. dug kiseonika, naziv za kiseonik koji se po zavrenom tekom miinom radu utroi u oksidacionim procesima koji daju energiju za nadoknaivanje razgraenog adenozin-trifosfata i kreatin-fosfata i pretvaranje mlene kiseline u glikozu. Duhamelova operacija, v. operacija. Duhringova bolest, v. dermatitis herpeti-f onu is. dumping sindrom, (engl.) kompleksna pojava, najverovatnije izazvana brzim prolazom hrane iz eluca u jejunum preko anastomoze posle gastrojejunostomije. Ispoljava se mukom, slabou, znojenjem, lupanjem srca, sinkopom, a ponekad i dijarejom odmah po uzimanju hrane. duodenitis, zapaljenje duodenuma (dvanaestopalanog creva). duodenostomia, duodenostomija, operativno nainjena duodenalna fistula. V. fistula. duodenum, v. intestinum. duodenumska tubaa (sondaa), (1) ispitivanje sadraja duodenuma, dobijenog pomou duodenumske sonde. Slui i za ispitivanje ui iz une kesice (u B) i jetre (u C), kao i za ispitivanje funkcijskog stanja egzokrinog pankreasa; (2) terapijska mera za leenje oboljenja une kesice i infektivnog hepatitisa, naroito njegovog holestaznog oblika. dupla trisomija, v. polisomia. Duplayeova bolest, v. bolest. duplex, dupleks, struktura koja se sastoji od dva lanca DNK ili RNK, ili, pak, od po jednog lanca DNK i RNK. duplicatio, duplikacija, hromosomska nenormalnost koja se sastoji od udvajanja odreenog segmenta hromosoma sa svim njegovim !okusima, odnosno genima. Sup. dejicientio. duplikacija, v. duplicatio. duplja, v. cavitas, cavum. Dupuytrenov fenomen, simptom karakteristian za dijagnozu cista u donjoj i
211

Dupuytrenova fraktura gornjoj vilici. Sin. simptom ping-pong loptice. Dupuytrenova fraktura, v. fractura. dura mater, tvrda modanica, spoljanja opna centralnog nervnog sistema, priljubljena uz kotane zidove lubanjske duplje i kimenog kanala. dustaban, v. pes planus, pes planovalgus. duevna bolest, v. bolest, bolnica. duevna gluvoa, opta senzorika afazija, nesposobnost razumevanja znaenja reci koje slue izraavanju neke misli. Najee nastaje nakon oteenja ili razaranja ugaone vijuge ili zadnjeg dela gornje slepoone vijuge u dominantnoj hemisferi. Bolesnik ima ouvan sluh, ali ne moe da raspozna ta koji zvuk znai. V. i surditas. duevna higijena, v. higijena. duevni bolesnik, v. bolesnik. duevno slepilo, nemogunost razumevanja primljenih vidnih utisaka pri potpuno ouvanoj funkciji ula vida. Nastaje uglavnom pri oteenju konveksnog dela okcipitalne kore u dominantnoj hemisferi. duina kiselina, azotna kiselina, HNOa, v. Acidum nitricum. duik, v. azot. dunica, v. bronchus; karcinom dunice je najea maligna neoplazma grudnih organa koja nastaje bujanjem elija epitela dunike sluznice. Najei makroskopski oblici su hilusno pranjenje, periferno ili nodularno i difuzno. Mikroskopski tip je u 46-60 procenata epidermoidno-elijski s oroavanjem, anaplastiki s nediferentovanim elijama oko 30 procenata svih adenokarcinoma u 9-12 procenata i meoviti tipovi. Bronhiolni karcinom ini 3 procenta svih karcinoma plua i bronhija i smatra se da nastaje bujanjem epitela krajnjih bronhiola ili elija koje oblau alveole; opstrukcija d., zaepljenje zjapa dunice. Ono moe biti prouzrokovano udahnuem stranog tela, neoplazmom, pritiskom na dunicu usled zapaljenja ili njegovih posledica, astme. Potpuno zaepljenje dovodi do kolapsa plua, atelektaze; papilom d., benigna neop212

dvooblije, polno lazma nastala umnoavanjem epitela dunice. dunini, v. bronchialis. dunik, (embr.) trachea, segment disajnog kanala, koji produava grkljan, ima sueni zjap i obloen je vierednim cilindrinim epitelom. Krajem 1. meseca prednji vezivni zid zadebljava zbog pojave prehrskavinih zaetaka torakalnih prstenova, dok se u zadnjem javljaju zaeci miia. lezde se javljaju u 4. mesecu. Pretvaranje prethrskavinih zaetaka u hrskavine prstenove poinje krajem 2. meseca. V. trachea. duica, v. iris. dvanaestopalano crevo, (embr.) dok eludano proirenje jo nije izvrilo svo* je uvrtanje, crevna cev se od njega neposredno pravolinijski nastavlja. Zanosei se udesno, eludana kesa povlai za sobom crevo i ono pod elucem ini koleno: taj segment je dvanaestopalano crevo, od ijeg se zida uvraanjem stvaraju pupoljci za jetru i guterau. dvoglav, v. biceps (mii). dvogubi penis, v. penis. dvojajni blizanci, v. dizigotni blizanci. dvolisni ili mitralni zalistak srca, v. valva bicuspidalis s. mitralis. dvooblije, polno (dimorfizam, seksualni). ovek pripada grupi gonohorikih ivotinja, tj. onih u kojih su polovi razdvojeni, to samim tim dovodi do poInog dvooblija. Polna uoblienost oveka, pored sve svoje jasne ispoljenosti, pokazuje, u odnosu na uoblienost mnogih drugih gonohorikih ivotinja i tu osobinu to je nejednako ispoljena, ak i u jedinici istog pola. Te manje-vie individualne razlike meu jedinkama istog pola ine da u polovima oveka postoji itav niz tipova koji se, u manjoj ili veoj meri, udaljuju od osnovnog, pravog ili istog tipa, bilo da su vladajueg, osnovnog pola prekomerno ili nedovoljno izraene, to se ispoljava manjim ili veim nagomilavanjem karaktera istog pola ili, umesto njegovih izostalih odlika, pojavom karaktera suprotnog pola. Za seksualnu fiziologiju i patologiju oveka ta je injenica od osobito velike vanosti, jer esto poma-

dvopolni jon

dysbasia

e razumevanju normalnih i bolesnih dyalysis, dijaliza, postupak kojim se kopojava u toj oblasti ovekova ivota. loidno rastvorene supstancije (npr. be Uvek u granicama fizioloki doputelanevine, krob) odvajaju od supstannog, postoje u svakom polu, polazei od cija koje se u rastvoru nalaze u obliku istog pola (euandroidnog i euginoidjona ili molekula. Ovo odvajanje molenog) dve velike grupe individualno uobkula ili jona vri se kroz membrane ije lienih jedinki: jedna podrazumeva jepore proputaju samo molekule i jone, dinke s vikom izoseksualnih odlika, a a zadravaju koloidne estice. Molekuli druga, usled manjka izoseksualnih odlii joni prolaze kroz membranu u ist ka, otkriva supstituciju heteroseksualrastvara koji se nalazi s druge strane nim odlikama. Polno odreenje jedinke membrane; elektrodijaliza, odvajanje proizlazi iz odnosa muke i enske faze, elektrolita od koloidnih estica uticatanije: iz prevage jedne faze nad drujem jednosmislene struje; haemodyaligom. U mukih nagomilavanju izoseksis, hemodijaliza, otklanjanje azotnih sualnih odlika dovodi do stvaranja supstancija, poremeaja koncentracije hiperandroidnih tipova (suvie mukih elektrolita i jona vodonika u krvi bolesmukaraca), a u ena do stvaranja hipernika s bubrenom insuficijencijom, proginoidnih tipova (suvie enskih ena). voenjem krvi kroz poseban aparat Od granice istih polova do tavanice (vetaki bubreg); peritonealna d., ove grupe proteu se neizbrojivi podtiotklanjanje azotnih supstancija iz krvi u povi sa sve snanijim nagomilavanjem teoj manjkavosti bubrega dijalizom, izoseksualnih odlika, jer je potenciranje koja se postie stalnim ispiranjem perigenitalnih odlika manje izraeno. Preko toneuma izotoninim ili slabo hipertote granice ulazi se u oblast patologije. U ninim rastvorom kuhinjske soli. Kroz mukih izostajanja izoseksualnih odlika trokar, zaboden u desnu bedrenu jamu i supstitucija heteroseksualnim dovodi (fossa iliaca), ubrizgava se u toku 24 do formiranja ginoidnih mukaraca asa 20-25 litara ovog rastvora, dok se (enskih mukaraca), odmah pod granikroz trokar zaboden u Ievu bedrenu com euandroidnih mukaraca. U enjamu stalno isputa ova tenost. Sin. peskih, izostajanje izoseksualnih odlika i ritonealna irigacija. supstitucija heteroseksualnim dovodi dypsomania, dipsomanija, povremeni do stanja androidnjh ena (mukih neodoljiv nagon za uzimanjem alkoholena), sve vie muki uoblienih, ukolinih pia. Javlja se jednom u nekoliko ko se pribliavamo krovu ovog diferensedmica ili meseci, obino u epileptiacijacionog tipa. Obilje podtipova nastara i psihopata. Traje 2-7 dana, za koje lih mehanizmima vika i manjka, odnosvreme bolesnik pije obino velike kolino supstitucijom, toliko je veliko da se ine pia, posle ega pada u san, a po moe bez velikog ustezanja rei da buenju ostaje delimina amnezija. V. nema dva mukarca u svemu ista, niti epileptiki ekvivalenti. dve ene u svemu iste, naroito u vange- dysarthria, dizartrija, poremeaj govora s nitalnoj oblasti njihove seksualnosti, a oteanim izgovaranjem suglasnika u orta oblast od pola ini linost. ganskim i funkcionira poremeajima dvopolni jon, cviterjon, jon koji ima dva centralnog nervnog sistema. U progrepola s dva suprotna naelektrisanja. Npr. sivnoj paralizi prouzrokovano je kortiu aminokiselinama postoje dvopolni kalnim, ekstrapiramidnim, cerebelarjoni (aminosiretna kiselina CH2NHznim i psihikim uzrocima; d. spastica pOOH kao dvopolni jon izgleda ovako (d. sillabalris), mucanje. V. phoniatria. CH2NHsCOO). dysbasia, disbazija, oteano hodanje; d. dvorog, v. bicornis. arteriosclerotica, osoben hod sitnim dvostruk (udvojen), v. bigeminus. koracima u bolesnika od arterioskleroze mozga. V. demarche a petits pas. dvostruka ina, v. ferula duplex. 213

dysbetalipoproteinaemia dysbetalipoproteinaemia familialis, v.

hyperlipoproteinaemia.

dyskeratosis
malnih imunoglobulina. V. agammaglobulinaemia. dysgenesis gonadalis, gonadna dizgenezija, izraz koji se upotrebljava za grupu, najee, genetskih anomalija u razvoju gonada; uobiajeno je da se razlikuju dva oblika: oni u uem - npr. syndroma Turner (v. tamo), syndroma Klinefelter (v. tamo) - i irem smislu, npr. syndroma Stein-Leventhal (v. tamo). dysgenesis mesodermalis corneae et iridis, kongenitalna anomalija oka pri kojoj postoji kombinacija malformacije ronjae i duice. Na ronjai se javlja kao embrybtoxon corneae posterius, a na duici se vide trake, membrane koje premouju komorni ugao i spajaju Schwalbeovu liniju s periferijom duice. Udruena promena ronjae i duice ini Axenfeldov sindrom, koji pripada posebnom obliku glaukoma u dece. dysgerminoma, maligna neoplazma gonada za koju se veruje da se razvija iz nediferentovanih elija zaostalih iz perioda embrionalnog razvoja gonada. Javlja se u vidu izrastaj a sivkastocrvenkaste boje sa ahurom. Cesto se javlja na oba jajnika. dysgeusia, disgeuzija, poremeaj percepcije ukusa. dysglobulinaemia, disglobulinemija, svaki poremeaj globulina krvne plazme.
dysgnaihia, v. malocclusio.

dyschezia, diskezija, teko ili bolno pranjenje izmeta iz rektuma. dyschondroplasia, dishondroplazija, v. enchondromatosis. dyschromia, dishromija, poremeaj normalne pigmentacije koe. Moe biti hyper-, hypo- ili achromia. dyscrasia, diskrazija, izraz za svaku bolest, a naroito za bolesti u kojima postoji poremeaj elijskih sastojaka nekog tkiva; krvna d., svako nenormalno stanje krvi; limfna d., limfatizam; retko upotrebljen izraz za Hodgkinovu bolest. dysenteria, dizenterija, srdobolja, crevno oboljenje koje izazivaju igele i amebe. Izvor bolesti je samo ovek, a prenosi se fekalno-oralnim putem; amebna d., subakutno ili hronino recidiviue oboljenje debelog creva koje izaziva Entamoeba histolytica. Bolest poinje postepeno bolom u trbuhu, i 5-6 stolica dnevno. One su tene i sadre sluz, a ponekad i krv. Bol i proliv obino prou spontano posle 7-20 dana, pa nastane zatije do sledeeg povrata; bacilarna d., izazivaju je vie tipova igela, od kojih su najee S. sonne i S. flexner. Zapaljenjske promene su uglavnom na zavrnom delu kolona, te bolesnik ima 5-20 krvavosluzavih stolica dnevno, koje su praene tenezmima i lanim pozivima. Bacilarna dizenterija traje 7-10 dana. dysfibrmogenaemia congenitalis, nasledna disfibrmogenemija, u kojoj postoje normalne koliine fibrinogena u plazmi, koji ima nenormalnu grau i koji se ne koagulie u dovoljnoj koliini. dysfunctio, disfunkcija. Poremeaj normalne funkcije nekog organa. Moe se ispoljavati u smanjenoj (hipofunkcija) ili poveanoj funkciji (hiperfunkcija). dysgammaglobulinaemia, disgamaglobulinemija, poremeaj imuniteta s deficitom jednog ili vie, ali ne svih imunoglobulina, kao i smanjena otpornost prema mnogim infektivnim bolestima. Disgamglobulinemija je izazvana ili nemogunou sinteze ili sintezom nenor214

dyshaematopoiesis, dishematopoeza, poremeeno stvaranje krvnih elija. dysharmonia dentomax ill ari, nesklad u veliini zuba i vilica, genetski zavisan. V. macrodontio i microdontio. dvshepatia, dishepatija, promenjeno funkciono stanje jetre; lipogena d., poremeen rad jetre u dece koja uzimaju velike koliine masti hranom. dys(h)idrosis, dishidroza, oboljenje koe u vidu sitnih, vrstih vezikula, slinih sago-zrncima, lokalizovanih uglavnom na rukama (lateralnim stranama prstiju) i nogama. Oboljenje je praeno svrabom i arenjem. esto recidivie u prolee i jesen. dyskeratosis follicularis vegetans (Morbus Darier), retko dominantno nasledno kono oboljenje, koje se odlikuje fo-

dyslalia likularnim i perifolikularnim kupastim oroavanjem prljavomrke boje, lokalizovano na licu, vratu, leima i grudima. U intertriginoznim predelima moe se razviti papilomatozno bujanje. dyslalia, nepravilan govor, nepravilna artikulacija glasova. U dece s nepravilnostima vilica i zuba moe da doprinosi razvitku nepravilnosti i da otea ortodontsko leenje. dyslipidosis, dislipidoza, opte ime za sve lokalizovane i sistemske poremeaje metabolizma masti (lipida). dyslipoproteinaemia,dislipoproteinemija, zajedniko ime za sve poremeaje Iipoproteina u krvnoj plazmi. dysmenorrhoea, dismenoreja, menstruacije praene jakim bolovima. Primarne dismenoreje se javljaju u pubertetu s prvim menstruacijama ili u toku prve godine po pojavi menarhe, prouzrokovane najee hipoplazijom materice i cervikalnog kanala, kao i kongenitalnim anomalijama materice. Sekundarne dismenoreje su ee izazvane hroninim i subakutnim zapaljenjskim procesima genitalija, tumorima na materici (fibrom i polip) i tumorima jajnika (ciste). dysmetria, dismetrija, poremeaj u preciznosti voljnih pokreta, koji se sastoji u tome da bolesnik ne moe pravilno da odmeri obim jednog pokreta, pa ili podbaci ili prebaci cilj. Promaaj pokreta pobuuje korekcioni pokret koji prebacuje na drugu stranu. Sree se u oboljenjima malog mozga ili njegovih puteva. dysosmia, v. parosmia. dvsostosis, uroen ili nasleen poremeaj razvitka, s deformacijom kostiju Iutyanje, lica i udova; d. Aperti, nasledni poremeaj s hipoplazijom eonog dela lubanje, kraniostenozom, egzoftalmijom, rascepom nebaca i sraenjima ili def or mit e tima prstiju. Sin. acrocep halo syndactilia, craniostenosis; d. cleidocranialis, nasledni poremeaj razvitka kostiju membranoznog porekla, najee kljune kosti i kostiju lubanje. Kljunjae nedostaju ili su rudimentarne, lubanja je iroka, mleni zubi kasno niu i perzistiraju, stalni zubi impaktirani, esta hiperodoncija; d. craniofacialis

dysphagi Crouzon, nasledno oboljenje s poremeajem razvitka kraniofacijalne regije. elo ispupeno, hipoplazija gornje vilice s gotskim nepcem, laka progenija, egzoftalmija' divergentni strabizam; d. mandibularis, uroena hipoplazija donje vilice, s rascepom nepca, poremeajem postave zuba i patolokim razvojem organa sluha; d. mandibulofacialis, uroeni poremeaj razvitka usled hromosomne aberacije. Nepravilan razvitak svih delova koji se formiraju iz prvog krnog luka: antimongoloidne oi, sitno lice, makrostoma, ui nisko postavljene i esto deformisane ili rudimentarne usne koljke, donja vilica mala i u distalnom poloaju, esti rascepi lica ili nepca. Sin. syndroma Treacher-Collins, syndroma Franceschetti, trisomia 18. dyspepsia, dispepsija, poremeaj varenja izazvan raznim uzrocima; d. acida, oblik dispepsije izazvan poveanom kiselou eludanog soka; d. appendicularis, javlja se u bolesnika s hroninim zapaljenjem crvuljka; d. cholelithiacus, u bolesnika s oboljenjima une kesice; d. colonis, izazvana oboljenjem debelog creva; d. functionis, javlja se zbog atonije zida digestivnih organa^ ili nervnih poremeaja; d. intestinalis, zbog oboljenja tankog creva; d* truljenja i d. vrenja, nastaju usled nepravilne ishrane i poremeaja crevne bakterijske flore; d. ventrfculi, usled poremeaja u elucu. dysphagia, disfagija, smetnje pri gutanju. Javlja se kao simptom raznih oboljenja, u prvom redu suenja jednjaka usled maligne (karcinom) ili benigne stenoze (korozivne strikture). I drugi procesi na vratu (divertikuli) i u medijastinumu (limfogranulomatoza) mogu da budu uzrok disfagije. Razne vrste bulbusne paralize (myasthenia gravis) imaju disfagiju kao poetni simptom. Takozvane male disfagije su vrlo este i svode se na egzostoze na kimenom stubu vrata, na hronian ezofagitis i na sindrom refluksa hrane u jednjaku; d. lusoria, smetnje u gutanju prouzrokovane pritiskom na jednjak koji vri desna arteri215

dysphonia

dystrophia

ja supklavija, ako su joj poloaj i pravac dystokia, distokija, oteani ili nepravilni tok poroaja. nepravilni; sideropenijska d., poznata kao deo Plummer-Vinsonovog sindro- dystonia, distonija, poremeaj tonusa miia ili vegetativnih nerava; d. musculoma, javlja se najee u ena u klimakterum deformans, torziona distonija; d. rijumu i posle njega; d. valsalvae, oteneurocirculatoria, neurocirkulatorna ano gutanje ako je odlomljeni veliki distonija, funkcioni poremeaj koji se rog podjezine kosti pomeren pod sluzsastoji od pojava od strane srca, udruenicu drela. nih s neurovegetativnim poremeajima dysphonia, disfonija, poremeaj u emisiji i optom nervoznou u manjem ili veglasa koji dobiva grub i neprirodan kvaem stepenu; d. neurovegetativa, neulitet usled organskih promena u grkljarovegetativna distonija, funkcioni porenu, npr. tumora ili paralize glasnice (ormeaj koji se ispoljava poremeenim toganska d.) ili usled psihogenih poremenusom vegetativnog nervnog sistema aja (psihogena d.). (simpatikih i parasimpatikih nerava). dysplasia, displazija, nepravilan razvoj ili dystrophia, distrofija, poremeaj ishrane, stvaranje (tkiva ili organa); d. dentini, promene koje nastaju u elijama i u tki(stom.) retka strukturna anomalija denvima a stoje u vezi s poremeajem protina mlenih i stalnih zuba. Veliina i meta materija. Pri tome se u elijama i boja zuba su normalni. Zbog defektne u tkivima pojavljuju zrnca belanevina izgradnje korenova (koji su kratki, sue(amiloid, hijalin), kapljice masti, zrnca ni i esto nedostaju), rano dolazi do klaglikogena, zrnca raznih soli (kalcijuma, enja zuba. Umesto korenova nalaze se mokrane kiseline) i pigmenata (melapatoloke tvorevine sline cistama. Pulnina, lipofuscina, hemosiderina, hemopa zuba uopte ne postoji ve je ispunjemelanina itd.); d. adiposogenitalis, bona kalcificiranim tkivom. Sin. Zubi bez lest koja se obino via u deaka i dekorenova; d. dentis, (stom.) strukturna vojica a odlikuje se nagomilavanjem anomalija koja nastaje za vreme stvara- , masnog tkiva na butinama, u glutealnim nja zuba pod uticajem raznih negativpredelima, na grudima i licu. Polni ornih faktora: infekcije i traume, preleagani su potpuno nerazvijeni, kao i senih trofikih, bakterijskih i virusnih bokundarne polne odlike. Ovo je oboljenje lesti, endokrinopatija, naslednih faktoprouzrokovano smanjenom funkcijom ra, intoksikacije fluorom i lekovima i hipofize. Obino nastaje usled oteezraenjem. Moe se javiti na jednom nja hipofize ili meumozga odnosno njizubu, na grupi zuba ili u svih zuba hove veze, najee pritiskom od strane (mlenih i stalnih). Sin. hypoplasia dentumora - kraniofaringeoma; d. muscutis; d. fibrosa polyostotica, v. Albrighlorum progressive, progresivna miitov sindrom. na distrofija. Nastaje ili kao posledica dyspnoea, dispneja, oteano disanje; d. oteenja kimene modine i nerava, cardialis, izazvana bolestima srca; -d. tzv. neurogena p.m.d., ili kao primarna, exercionis, izazvana fizikim naporom; juvenilna p.m.d.; d.m.p. juvenilis seu priekspiratorna d., uslovljena oteanim maria, nasledna d. koja poinje u deekspirijumom; funkciona d., bez orjem uzrastu. Zahvata vie miia nogu, ganskih promena, izazvana strahom ili lea i lopatica. Usled toga to se u miidrugim uzbuenjima; inspiratorna d., ima zbog atrofije miinih vlakana na zbog oteanog udisaja; nona d., koja se njihovom mestu razvija obilno masno iskljuivo javlja nou; naroito zbog slatkivo, miii zadebljaju i dobijaju hibosti levog srca; ortostatska d., koja se pertrofian izgled; d. musculorum javlja pri uspravnom poloaju; parokpseudohypertrophica, v. d. musculosizmalna d., d. koja se javlja u vidu norum progressiva; d. myotonica, miotonih napada pri poputanju Ieve komore; nika distrofija, nenasledno miino renalna d., d. u vezi s azotemijom. oboljenje koje se javlja u treoj deceniji, 216

dystrophia_______________________________________________________ dysuria

neto ee u mukaraca. Pored oteane dekontrakcije, dovodi do oduzetosti i atrofije miia, elavosti, katarakte i atrofije testisa odnosno amenoreje.

dysuria, dizurija, bolno ili oteano mokrenje; psihika d., dizurija u prisestvu drugih lica; spastika d oteano mokrenje zbog spazme mokrane beike.


okoviev metod, v. repositio. urevak, v. Convallaria majalis.

DZ
dep, gingivalni, (stom.) prostor ogranien s jedne strane povrinom zuba, a s druge patoloki izmenjenim tkivom desnijntraalveoalarni d., (stom.), v. dep gingivalni; kiretaa g. d., metoda leenja gingivalnih depova. Iz njih se odstranjuju subgingivalni konkrementi, nekrotian cement korena zuba, patoloki promenjeno tkivo desni, epitelni pripoj, gnoj i ostaci hrane; Instrumenti za kiretau gingivalnog depa su: mali srpasti, grtala, turpije i kirete, a pri tome se koristi i brizgalica za ispiranje depa kao i gumice za poliranje povrine korena zuba. V. parodontitis progressiva, parodontopathia mixta, gingivitis hypertrophican inflamata et chronica; lani d., ograniava s jedne strane gle zuba a sa druge uveano (edematozno ili hiperplastiko) tkivo desni, Dno depa ini nepromenjeni epitelni pripoj koji se nalazi u svom fiziolokom poloaju. Lani depovi su znak kod gingivitisa; pravi infrakotani d., ograniava koren zuba i alveolarna kost, a dno depa je apikalnije od nivoa sauvane kosti. Mogu biti s l, 2 ili 3 kotana zida. Pravi depovi postoje u zapaljenskom i meovitom obliku progresivnih paradontopatija; pravi suprakotani d., ogranien je s jedna strane korenom zuba, a sa druge tkivom desni- Dno depa je na nivou ouvanog kotanog tkiva; serpiginozni d., pravi gingivalni dep, iji je otvor prema usnoj duplji na jednoj povrini zuba, a dep se prostire spiralno oko zuba tako da mu je dno na drugoj ili suprotnoj povrini zuba. V. dep, gingivalni; supraalveolarni ., v. gingivalni dep. dul po kelvinu, oznaka J/K, izvedena jedinica SI za entropiju; J/K predstavlja poveanje entropije sistema koji prima koliinu toplote od l dula pri stalnoj termodinamikoj temperaturi l kelvin, ako ne nastane bilo kakva nepovratna promena u sistemu; l J/K = IK dul po kilogram-kelvinu, oznaka J/(kg K), izvedena jedinica SI za masenu koliinu toplote (specifinu toplotu); J/(kg K) jeste koliina toplote homogenog tela ija je masa l kilogram i u kome dovod koliine toplote od l dula izaziva poveanje termodinamike temperature za l kelvin. U/(kgK) lkg IK. U

219

e, oznaka za prefiks eksa u Meunarodnom sistemu decimalnih jedinica; 18 l eksa oznaava veliinu koja je za IO odnosno za (l 000 000 000 000 000 000) puta vea od merne jedinice neke fizike veliine. E, (oft.) skraenica za emetropiju. e~, simbol elektrona do sada poznate najmanje estice negativne naelektrisanosti. Elektroni se nalaze po slojevima oko atomske jezgre. e"1", simbol za pozitron. Economova bolest, v. encephalitis lethar^ gica (epidemica). EDso, doza koja data ivotinjama iste vrste, u polovine tih ivotinja prouzrokuje izvestan odreen efekat, srednja efikasna doza. EEG, elektroencefalogram.
ejakulatorni kanali, v. briznicl EKG, v. elektrokardiogram.

extr., v. extractum.

Eberth-Gaffkyjev bacil, Eberthella typhi, v. Salmonella.

Ebnerova elija, v. elija.

empl., skraenica na receptu za emplastrum. emuls., skra. na receptu za emulsio. EOG, skraenica za elektrookulogram. EPF (EPS), exophthalmos-producing factor (e. p. substance), egzoftalmus produkujui faktor (e. p. supstancija), hemijski ne sasvim identifikovana materija hormonskog (v. hormon) karaktera prednjeg renja hipofize koja podstie nastajanje egzoftalmusa (v. exophthalmo).
Er, v. erbium.

ERG, skraenica za elektroretinogram. Eu, hemijski simbol za europijum koji spada u grupu lantanoida.

Ebnerove linije, inkrementne linije koje oznaavaju sukcesivni razvoj i uveanje debljine dentina. Stoje upravno na pravac dentinskih kanalia. V. dentinum. branlement, (fr.) uklanjanje polipa ili tumora uvrtanjem njihovih peteljki. eburnatio, eburnacija, preobraaj kosti u masu slinu slonovai. eburneus, od slonove kosti, kao slonova kost; substantia eburnea, v. dentinum. carteur, (fr.) ekarter, razmica, instrument koji slui za proirivanje prirodnih otvora ili razmicanje preseenih tkiva pri operacijama. eccema, v. eczema. ecchymosis, ekhimoza, mali krvni podliv, vei od petehija, po koi i sluznicama, koji je u ravni koe, nepravilnog oblika, crvene ili modre boje; e. conjunctivaHs, ekhimoza, modrica, supkonjunktivalna hemoragija koja se esto via. Uzroci: povreda, oboljenje krvnih sudova, hemoragike dijateze, sistemna oboljenja i dr. echinococcosis, ehinokokoza, oboljenje izazvano larvenim stanjem parazita taenia echinococcus, koji se razvija u prelaznih domaina (sisara), najee u jetri, a ponekad i u pluima, mozgu i drugim organima. Moe da dostigne veliinu glave fetusa. Njegovi sastavni delovi su: vrst i beo spoljni sloj (cuticula); membrana germinativa s. proligera,

220

Echinococcus koja pupljenjem daje vesiculae proligerae; skoleksi u vezikulama. Te vezikule plivaju u hidatinoj tenosti koja ispunjava cistu. Echinococcus, ehinokokus, vrsta parazita iz reda pantljiara. Odrastao oblik crva se nalazi u psa, a intermedijarni oblik larve se nalazi u ovaca, maaka, oveka i drugih sisara. Pas se zarazi kada jede meso crknutih ovaca i maaka u endemskim krajevima. Odrastao crv je mali: dug 3-5 mm. Glava se razlikuje i na njoj se nalaze 4 sisaljke u vidu kruia i venac kukica. TeIo ine tri segmenta - lanka. Jaja ovih crva preko nekuvanog povra ili voa zagaenog izmetom psa dospevaju u digestivne organe oveka. Kroz zid creva krvotokom dospevaju u jetru i druge organe, gde se smetaju i izazivaju stvaranje cistikih formacija u kojima se stvaraju nove glave novih parazita. Echinococcus granulosus, v. ec-hinococcus. echocardiographia, ehokardiografija, metoda grafikog predstavljanja poloaja i pokreta sranih zidova, kao i unutranjih delova srca pomou ehoa dobijenih zracima ultrazvunih talasa, upravljenih kroz zid grudnog koa. Sin. ultrazvuna kardiografija. ECHO-virusi (Enteric, Cytopathogenic Human Orphan), enterovirusi koji pripadaju grupi RNK. Poznat je veliki broj razliitih serolokih tipova ECHO-virusa, ali samo neki od njih izazivaju oboljenje ljudi. U najvanije bolesti ubrajaju se aseptiki meningitis, s egzantemom i febrilna oboljenja s ospom ili bez nje. Eckhardove erektilne kitice, poto su snabdele pregrade hranidbenim ograncima, arterije kavernoznih tela daju 6-8 ogranaka koji se nazivaju Eckhardove erektilne kitice. Eckova fistula, v. fistula. eclampsia, eklampsija, jedan od najteih i najopasnijih oblika toksikoze u trudnoi. Moe da se javi u toku trudnoe (e. gravidarum) najee pri kraju trudnoe i za vreme poroaja (e. parturien-tium), a rede prvih dana posle poroaja

ectopia
(e. puerperalis). Smrtnost za majku i decu je velika. Pojavi eklampsije obino prethodi period prodromnih simptoma (preeklampsija) koji prate subjektivni simptomi: glavobolja, zujanje u uima, opta slabost i objektivni nalazi: povien pritisak, belanevine u mokrai, smanjena koliina mokrae (neki put do anurije) i edemi, naroito u donjim ekstremitetima. Posle ovog prodromnog stadijuma, koji moe proi i nezapaen, iznenada dolazi do pojave eklamptikih napada u vidu klonikih i tonikih greva u miiima lica i naroito ekstremiteta, kao i do gubitka svesti. Napadi se posle kratkih pauza ponavljaju. eclampsismus, v. praeeclampsia.

Economova bolest, v. bolest

craseur, drobilica, instrument koji odstranjuje drobljenjem deo ili ceo organ, a najee patoloko tkivo. ectasia, ektazija, proirenje, izboenje zjapa upljih organa. ecthyma, ektima, streptostafilokokno oboljenje koe koje poinje kao impetigo, iju vezikopustulu brzo zamenjuje debela, slojevita krasta, ispod koje se nalazi jasno ograniena, gnojna ulceracija, koja se zavrava oiljkom. ectodermosis erosiva pluriorificialis, bolest se manifestuje erozivnim promenama na sluznici usta, nosa, oiju, genitalnih organa, dakle u okolini prirodnih otvora. Oboljenje je praeno optim simptomima, s povienom telesnom temperaturom, malaksalou, bolovima u zglobovima. Oblik erythema exsudativum multiformis. Sin. Fiessinger-Rendyjeva bolest. ectomia, ektomija, vaenje organa ili samo njegovog dela isecanjem, npr. apendektomija, holecistektomija, lobektomija itd. ectoperitonitis, ektoperitonitis, zapaljenje spoljanje ili abdominalne strane peritoneuma. ectopia, ektopija, prisustvo organa na mestu gde se inae normalno ne nalazi. Veinom je ova pojava uroena; e. dentis, ektopija zuba, razvitak zuba na atipinom mestu, bez obzira da Ii zub nikne ili ostane duboko u kosti; e. lentis, 221

ectrodactylia
nenormalan poloaj soiva oka (iaeno soivo). Hereditarna anomalija koja se javlja veinom kao sistemno oboljenje. Uzrok je defekt u zonulama Zinnii. Soivo menja ne samo poloaj ve i oblik. Marchesanijev sindrom. V. Marfanov sindrom; e. pupillae, nenormalan poloaj enice. Sin. corectopia, korektopija; e. renis, bubreg pomeren u pravcu karlice, karlini bubreg; e. testis, prisustvo semenika u preponskom kanalu (e.t. inguinalis), ispod koe buta (e.t. femoralis), ispod koe meice (e.t. perinealis). ectrodactylia, ektrodaktilija, uroeno odsustvo celog prsta ili samo njegovog dela (e. partialis). ectromelia, ektromelija, teka hipoplazija ili aplazija jedne ili vie kostiju jednog ili vie ekstremiteta. ectropium, (oft.) posuvraenost onih kapaka, ee donjeg. Kapci su izvrnuti upolje usled vuenja oiljka na koi lica, gubitka elastinosti koe kapaka, paralize ili gra miia koji zatvara kapke. eczema, egzem ili ekcem, jedno od najeih oboljenja koe, koje se javlja u vidu nejasno ogranienih zapaljenjskih eritematoznih povrina posutih sitnim mehuriima (e. vesiculosum) iz kojih dolazi do vlaenja (e. madidans), a zatim do inkrustacije (e. crustosum). U regresivnoj fazi razvoja, posle prestanka vlaenja, dolazi do perutanja (e. squamosum), a u sluaju hroniciteta javlja se lihenifikacija (e. chronicus lichenificatum). Bolest je redovno praena svrabom, i esto ima recidivantni karakter. Oboljenje je reakcija koe na veoma razliite insulte (mehanike, fizike, hemijske, mikrobske i dr. Etiolokopatogenetski se razlikuje vie vrsta egzema; alergijski e., posledica je specifine senzibilizacije na neki kontaktni uzrok. Najznaajniji su profesionalni egzemi (zidari, farbari, pekari i dr.) jer mogu da dovedu do invalidnosti; degenerativni e., nastaje posle dueg kontakta koe sa tetnim noksama, koje deluju toksino; e. herpeticatum sive varioliforme (pustulosis acuta varioliformis), superinfekcija egzeriia ili nekog drugog teeg konog
222

efflorescentia
oboljenja virusom herpesa simpleksa, kada se na ve postojeoj dermatozi razvijaju umbilikovane (varioliformne) pustule, praene optim simptomima (najee u dece s eczema infantum); e. marginatum (Hebrae), v. epidermophytia inguinale; e. seborrhoicum, eritemoskvamozna dermatoza s lokalizacijom u seboroikim predelima (vlasite, lice, mediotoraks, inguinumi). Sin. dermatitis seborrhoides; e. vaccinatum, auto- ili heteroinokulacija virusa vakcine u ve postojeeg ili neke druge otvorene dermatoze, s erupcijom varioliformnih pustula. V. postvakcinijalne komplikacije. eczematisatio, egzematizacija, sekundarno stvaranje egzema na ve postojeoj dermatozi izazvano eanjem ili nekim drugim mehanikim ili mikrobskim uticajem. eczematoid, egzematoid, kono oboljenje koje morfoloki lii na egzem u njegovoj eritemodeskvamativnoj fazi. Rani eksudativni egzematoid, v. crusta lactea; pozni eksudativni egzematoid, v. neurodermitis constitutionalist seboroiki egzematoid, v. eczema seborrhoicum. edem, v. oedema. Edipov kompleks, ljubomorni, pa ak i supraniki stav mukog deteta prema roditelju suprotnog pola. efedrin, v. Ephedrinum. efekat, radni uinak; odgovara proizvodu energije i vremena utroenog da se obavi neki rad, npr., l voltamper, l watt. efektor, organ koji na neki stimulus odgovara odreenom reakcijom; deo refleksnog luka koji odgovara na razdraenje primljeno putem receptora. eferentan, izlazni, ishodni, efferens. eferentni putevi, odvodni ishodni putevi ivca. efferens, eferentan, odvodni, npr. vas efferens, odvodni sud. efflorescentia, eflorescencija, osnovne promene koe u nekom konom oboljenju. Razlikuju se kako po svom izgledu i obliku, tako i po patolokom mehanizmu nastajanja i razvoja. Iz didaktikih razloga dele se na primarne (makula,

effluvium capillorum

Ehrlichovi reagensi

papula ltd.) i sekundarne (krusta, eks- egzocelom, spoljanji elom (coeloma externum). U prvo vreme u irokoj vezi s korijacija ltd). unutranjim (coeloma internum). effluvium capillorum, difuzno opadanje kose. egzocitoza, obrnuta pinocitoza, emejociegbolika sekrecija pankreasa, luenje toza, proces prilikom koga se membramalih koliina pankreasnog soka bogana oko neke vakuole ili sekrecijskog tog fermentima koje nastaje pod dejzrna stopi s elijskom opnom, a podruje stvom hormonske materije pankreozigde je dolo do stapanja razgrauje se pa mina koji proizvode elije sluznice duosadraj vakuole ili sekrecijskog zrna denuma pod dejstvom peptona. dospe izvan elije, dok elijska memegg-water, morska voda u kojoj su prebibrana ostane intaktna. vala jaja morskog jea podstie pokret- egzogeni erogeni faktori, v. erogeni faktoljivost semeglavaca, privlai ih i zgomiri, egzogeni. lava. egzoglosija, v. exoglossia. egipatska ona bolest, v. trachoma. egzotoksini, toksini proteinske prirode, egocentrinost, prekomerno bavljenje oslobaaju se preko ivih patogenih sopstvenom linou, procenjivanje bakterija, gram-pozitivnih, raspolau vistvari sa stanovita sopstvene linosti sokom toksinou; svaki produkt ima odnosno linih interesa, iz ega proistispecifino dejstvo. Termolabilni su, e nesposobnost za objektivno procelako prelaze u anatoksine (supstancije, njivanje stvari. antigenske prirode, atoksine). Egzoegzaltiranost, razdraganost, uzbudenost, toksini su veoma moni antigen i ^ izaziraspojasanost, stanje nedostatka tzv. vivaju formiranje antitela, antitoksina u ih psihikih konica. visokom titru. Primeri: Corynebacteegzem, v. eczema. rium diphtheriae i Plec. tetani. egzereza, v. exaeresis; e. frenikusa, v. ehinohrom A, supstancija (pigment) jajphrenicus exeresis, vaenje preanog nih elija morskog jea, koja obezbeuivca. je privlanost semeglavaca (u izvanredegzistencijalizam, filozofski pravac koji no razblaenom rastvoru 1:2,5 milijaristie razliku izmeu ovekove egzistende). Ehinohrom sadri 2 frakcije: jednu cije, neobaveznog postojanja u svetu i koja podstie pokretljivost semeglavaca egzistencije, tj. postojanja prirode i sve(ginogamon I), drugu koja ih zgomilava ta, koje je trajno. (ginogamon II). egzobiologija, grana biologije koja se ehinokokoza, v. echinococcosis. bavi pronalaenjem dokaza o postojanju Ehlers-Danlosov sindrom, v. syndroma. ivota na drugim planetarna naeg sunevog sistema i na nebeskim telima ehokardiogram, rezultat dobijen ehokarirom kosmosa, tj. o postojanju moguih diografskim ispitivanjem. oblika vanzemaljskih ivih organizama. Ehrlichova diazo-reakcija, v. reakcija. Osnovne metode rada egzobiologije su Ehrlichova teorija, v. teorija bonih lanaspektralne analize, analize meteori ta, ca. izuavanje prirodnih uslova na drugim Ehrlichovi reagensi, (1) Ehrlichov aldenebeskim telima i pojave ivota u eksthidni reagens je rastvor p-aminobenzalremnim uslovima na zemlji u odnosu na dehidazakieljen s HCl. Upotrebljava se temperaturu, vlanost, barometarski za dokazivanje urobilinogena u mokrapritisak vazduha i prisustvo kiseonika. i; (2) Ehrlichov diazo-reagens se naini Egzobiologija smatra da se vanzemaljski neposredno pre upotrebe meanjem u ivot zasniva na ugljeniku i vodi kao bioodreenom odnosu rastvora: a) koji salokom rastvarau ili na nekoj drugoj dri natrijum-nitrit i rastvora b) koji samaterijalnoj bazi, tj. na silicijumu i na dri sulfanilnu kiselinu i HCl. Diazo-reaamonijaku odnosno vodonik-sulfidu, gens slui za izvoenje diazo-reakcije u hddrofluoridu kao rastvarau. Sin. astmokrai. robiologija. 223

Einthovenov trougao Einthovenov trougao, osovine prva tri standardna odvoda (Di , D2 i Da), koji se koriste u registrovanju elektrinih osobina srca (EKG) i ine jednakostranini trougao. Einthovenov zakon, zakon po kome se iz potencijala bilo koja dva standardna odvoda moe matematiki odrediti veli ina potencijala u treem odvodu. Nor malno, voltaa u drugom standardnom odvodu jednaka je zbiru voltae prvog i treeg standardnog odvoda ejakulacija, izbacivanje semene tenosti kroz muki ud, najee za vreme poInog odnosa, iako je ona, izuzetno, moguna i van toga akta: za vreme sna (polucija) ili u toku onanije. Ona predstavlja ritmino isturivanje sperme, najee u vaginu ene, zahvaljujui snanom i postojanom gru bulbokavernoznog i ishiokavernoznog miia u toku zavrnog sladostraa (orgazma). Centri ejakulacije se nalaze u kimenoj modini. Ima ih dva: gornji, slabinski, nalazi se u gornjem i srednjem delu slabinske modine, ispod erekcionog centra, dok se donji nalazi u gornjem delu sakralnog segmenta, iznad sakralnog erekcionog centra. Ejakulacija na kraju normalnog polnog odnosa (obljuhna e.), masturbacije (vanobljubna e.) ili u snu (poluija). Ejakulacija ini vaan, zavrni deo seksualne fiziologije mukarca. Ono to se na kraju orgazma (svravanja) deava u ene ne moe se smatrati ekvivalentnom pojavom s ejakulacijom u mukarca. Ejakulacija moe biti prerana (pred enskim polnim organima; ante portas), prevremena (odmah po uvlaenju mukog uda: intra portas), astenina (nedovoljno snana, kap po kap), pozna itd. ejakulacioni centri, v. centar. ejakulacioni kanali, v. canalis. ejakulat, semeni, gusta tenost izbaena iz muke mokrane cevi pri kraju ejakulacije. Sadri muke oplodne elije, semeglavce ili spermatozoide, ali, sem njih, i proizvode luenja semenih kesica, prostate i drugih lezda du semenog izvodnog puta (Cowperove i Lit224

ekologija treove lezde). Semeni ejakulat je sloena tenost, koja, sem tenog dela (99%), sadri i vrste (uobliene) sastojke (1%). Prosena koliina semene tenosti u jednom ejakulatu iznosi 2-5 cm3 (normospermija). Izbacivanje preobilne sperme ini polispermiju, dok izbacivanje nedovoljnih koliina predstavlja oligospermiju. Koliina sperme i broj semeglavaca mogu da idu uraskorak: u polispermiji moe da postoji oligospermatozoidija, kao to u oligospermiji moe da bude izraena polispermatozoidija. Postoji i mogunost azoospermije u jednoj polispermiji. Broj semeglavaca u l cm3 iznosi 60-90 miliona. Oligospermatozoidija predstavlja smanjeni broj semeglavaca (ispod 30 miliona u l cm3). Broj semeglavaca se smanjuje ukoliko se polni odnos ponavlja u kratkom razmaku. Od posebnog znaaja je prisustvo fruktoze u ejakulatu. Stanje fruktoze je glavni pokazatelj androgene aktivnosti semenika (fruktozni test). Vrednost fruktoze od 135 mg/1OO ml znai androgeni deficit. Donja granica fruktoze (fruktoliza) je 60 mg/100 ml. Enzimno razlaganje fruktoze (fruktoliza) dovodi do stvaranja mlene kiseline, sniavajui vrednosti pH. Vremenski tok fruktolize u jednom ejakulatu izraava se fruktoliznom krivuljom, dok je fruktolizni indeks utroak fruktoze (u mg) od strane l biliona (10 g) semeglavaca u toku l asa na 37 C. Vana je i koliina limunske kiseline u ejakulatu. Ona se kree izmeu 400-1.400 mg/1OO ml. Njeno odreivanje ima znaaja za proenu gonadotfopinske funkcije organizma. Od posebnog praktikog znaaja je prisustvo hijaluronidaze u ejakulatu. Njena koliin? zavisi od prisustva i broja semeglavaca. ekarter, v. carteur. ekhimoza, v. ecchymosis. eklampsija, v. eclampsia. ekologija (u kabini vasionskog broda), stvaranje takvih mikroklimatskih uslova u ogranienom i izolovanom od spoljne sredine prostoru, koji omoguava potpunu psihofiziku radnu sposob-

ekran

ekstenzor

nost astronauta. Pri obezbeenju optise najee sree u umobolnih osoba, malnih ekolokih uslova mora se voditi idiota, epileptiara, paranoiara, tekih rauna o metabolizmu posade, potroneurastenika i alkoholiara, ali naroito nji kiseonika, produkciji CO2, potrebi za u starijih osoba koje vie nisu sposobne vodom i hranom, o atmosferskom priza normalno polno zadovoljavanje. tisku u kabini, o temperaturi i vlanosti. Krafft-Ebing svrstava ekshibicioniste u Sistem za odravanje i obezbeenje iove grupe: 1) one ija je mana posledica vota ima podsisteme za regulisanje atsteene slaboumnosti usled modanih mosfere, vode, otpadaka i temperature. oboljenja; 2) ekshibicionisti epileptiari Za krae kosmike letove vodu, hranu i s poremeenom sveu; 3) ekshibiciokiseonik posada nosi sa zemlje, dok pri nisti sa slinim naslednim poremeajiduim putovanjima to e se obezbediti ma i 4) periodini ekshibicionisti s tepreko poluzatvorenog i zatvorenog siskim naslednim poremeajima. tema kruenja materije koristei hemo- ekspanzivan, koji se iri, nadima, potiskui bioregenerativni sistem. Sunce e sluje sve oko sebe; npr. ekspanzivno rasteiti kao izvor energije. nje tumora. ekran, v. fluorescentni zaklon; e. za ren- ekspekloracija, v. expectoratio. gdenoskopiju, v. fluorescentni zaklon. eksplantacija, kultura tkiva. ekrine lezde, v. glandula. eksplorativna laparotomija, v. laparotoeksartikulacija, v. desarticulatio. mia. ekscitaciona energija, sin. kritini poten- eksplorativna operacija, v. operacija. cijal. Energija potrebna da atom ili mo- eksplozivna dekompresija, fenomen lekul prede sa jednog energetskog nikoji nastaje usled naglog gubitka pritisvoa na neki vii nivo energije. Ona je upka vazduha u hermetikoj kabini varavo jednaka razlici energija izmeu tih sionskog broda ili vasionskog odela nivoa i obino predstavlja razliku u zbog razhermetizacije. U toku razherenergijama izmeu osnovnog i specifimetizacije dolazi do naglog irenja gasonog ekscitiranog stanja atoma ili moleva u organizmu u skladu s fizikim zakokula. nom, a to moe dovesti do mehanikog ekscitirano stanje, stanje sistema, kao to oteenja tkiva. Ukoliko je diferencijalje atom ili molekul, koji se nalazi na vini pritisak vei izmeu pritiska u kabiem energetskom nivou nego to je njeni, odnosno u odelu, i pritiska okoline, govo stacionarno stanje. utoliko su opasnosti po organizam vee. ekshaustor (usisiva), sprava sa irokim Potencionalna opasnost od dekompreventilacionim cevima koje se otvaraju sije uvek postoji u toku kosmikog leta neposredno iznad mesta na kome se zbog probijanja zida kabine velikim mestvaraju opasne i otrovne praine, pare teoritom ili kvara u strukturi zida kabii gasovi, kojom se usisavaju pomenuti ne. Kao posledica nagle dekompresije tetni proizvodi i odstranjuju naroitim moe doi i do akutne hipoksije i vrenja nepropustljivim cevima, ili se unitavakrvi. Na visinama preko 12.000 m deju, ili iskoriavaju. Istovremeno se drukompresija dovodi do gubitka svesti u gim sistemom cevi dovodi u radne protoku 10 do 15 sekundi. storije sve i kvalitetno dobar vazduh. ekspresivnost u genetici, varijacija u steekshibicionizam, bolesna nagonska popenu ispoljenosti dejstva odreenog treba da se pred seksualno privlanim gena. osobama drugog pola ogoliuju polni ekstenzija, v. extensio. organi u cilju polnog uivanja i zadovoljavanja. Obino je u pitanju mukarac ekstenzija, preventivna, (stom.) princip preparacije kaviteta po Blacku po kome koji svoje polne organe ogoliuje pred sve ivice kaviteta moraju biti dovedene devojicama. Samo se po sebi razume na karijes imune povrine. da je za vrenje takve radnje potrebna etika utrnulost, odsustvo svakog obzira, te ekstenzor, v. extensor.
15 Medicinski leksikon

225

ekstraduralna anestezija ekstraduralna anestezija, epiduralna a; periduralna a., v. anaesthesia. ekstrafuzalna vlakna, kontraktilne jedinice miia (miina vlakna), za razliku od intrafuzalnih vlakana, koji grade miina vretena i koja, za razliku od ekstrafuzalnih, u svom srednjem delu, nemaju poprenu ispruganost niti sposobnost kontrakcije. V. miino vreteno. ekstragenitalna oblast seksualnosti, v. vangenitalna oblast. ekstrahromosomsko nasleivanje, v. citoplazmatsko nasleivanje. ekstrakcija mlenih zuba, vaenje mlenih zuba. Najee se koristi povrinska anestezija sluznice. Odstranjuju se mleni zubi s resorbovanim korenovima, ili s veim razaranjem krunice, zaostalo korenje, zubi s obolelom pulpom i parodoncijumom ukoliko se ne mogu leiti. Ekstrakcija se obavlja kletima, polugama i ponekada specijalnom pincetom. ekstrakorporalni krvotok, vantelesni krvotok, nain kojim krvotok u telu obezbeuje, umesto srca, naroiti konstruisani aparat iz dva dela: pumpe koja zamenjuje srce i eksigenatora, koji zame-x njuje plua, snabdevajui vensku krv izvedenu iz tela kiseonikom. Izvoenje ekstrakorporalnog krvotoka: iz obe uplje vene izvodi se krv naroitim kateterima u aparat, gde se ona oksigenuje, a zatim upumpava preko katetera u bedrenu arteriju. U toku procedure spreava se naroitim medikamentnim merama zgruavanje krvi i promene acidob:.zne ravnotee u njoj. Ekstrakorporalni krvotok omoguuje reparatorne operacije na suvom srcu; u Fallotovoj tetradi, defektu u pregradi pretkomore ili komore, stenozi plune arterije, mitralnj stenozi itd. ekstrakt, v. extractum. ekstramedularna hematopoeza, proizvodnja eritrocita u slezini i jetri. Sree se u fetusa i odraslih ljudi u bolestima praenim razaranjem ili fibroziranjem kotane sri.

ektopija gonada ekstrapiramidni sistem, skup sivih modanih masa, jezgri i puteva koji nisu ukljueni u piramidne puteve. U ekstrapiramidni sistem spadaju: corpus striaturn (nucleus caudatus i nucleus lentiformis), nucl. hypothalamicus, nucl. niger, nucl. ruber, kao i svi putevi koji polaze od tih jezgri i idu u talamus, srednji mozak, vestibularna jedra, mali mozak i u hipotalamus. Ovi* putevi ne polaze iz kore velikog mozga, ve iz supkortikalnih sivih masa modanog stabla i upravljaju svim automatskim pokretima tela. ekstrapleuralni pneumotoraks, v. pneu1 no thorax. ekstrasistola, prevremena srana kontrakcija. Ima ih vie tipova: pretkomorne (atrijalne), pretkomorno-komorne (atrioventrikularne) i komorne (ventrikularne). Komorne e. su obino praene produenom dijastolom, tzv. kompezatornom pauzom, jer sledea normalna kontrakcija izostaje. Izuzetak ine e. koje se javljaju pri jako izraenim bradikardijama (interpolirane); e. nastaju bilo usled razliitih humoralnih ili nervnih poremeaja ili usled organskih promena na sranom miiu. ekstremitet, v. extremitas. eksudaciona kupa, oplodna kupa, sisoliki produetak na mestu prodiranja semeglavca, koji treba razlikovati od privlane (atrakcione) kupe. Oplodna kupa je kratkog veka. ektima, v. ecthyma. ektoderm, spoljanji blastodermni list. ektopian, koji se nalazi van svog standardnog mesta (poloaja); ektopian predvodnik rada srca, ako impulsi za kontrakciju srca nastaju ma na kojem delu srca izvan sinoatrijumskog vora. ektopija gonada, prisustvo gonada van mesta na kojem se one normalno nalaze; (1) e. mukih gonada, posledica je poremeaja u njihovom sputanju s poloaja, gde se u embrionalno doba nalaze, u monice. Na tom svome putu mogu da se zadre u trbunoj duplji, u preponskom kanalu, na ulazu u preponski prsten. Izuzetne su ektopije u korenu buta ili u meici. Sve ove vrste ektopija imaju za posledicu odsustvo gonada u mo-

ekstramukozna kardiomiotomija, v. cardiomyotomia, Hellerova operacija. ekstrapiramidni sindromi, v. syndroma.

226

ektoplacentna duplja
nicama (kriptorhizam), jednostrano ili obostrano. Seksualno uobliavanje u kriptorhizmu nikada nije normalno. Operativno sputanje ne daje rezultate koji se oekuju. Opasnost od raka (12-14%) ostaje. Endokrino leenje daje povoljnije rezultate, ali ga ne treba koristiti pre 11-12. godine; (2) e. enskih gonada, najefroblik je preponska ektopija jajnika i jajovoda. ektoplacentna duplja, poseban nain blastogenetskog procesa (glodari) to se embriocist ne otvara u spoljanjost, nego se neposredno preobraa u amnionsku duplju od koje se nabiranjem ektoblastnog lista odvaja jo jedna duplja: ektoplacentna duplja. ektoplazma, spoljanji sloj citoplaze s viim stepenom viskoznosti nego to ga ima endoplazma, od koje se razlikuje i time to ne sadri granule; naroito opisan u protozoa (ameba, razne cilijate); postoji i u jajnim elijama raznih ivotinja (ktenofore i dr.). Sin. egzoplazme. ektropijum, v. ektropion. ektropion, (oft.) posuvraenost onih kapaka, najee donjih, usled oiljaka, pareze ili tonikog gra palpebralnog dela krunog miia oka ili olabavljenosti tkiva. ekvilein, prirodni estrogen otkriven, pored ekvilina, u mokrai gravidne kobile. ekvilin, prirodni estrogen otkriven u mokrai kobile% Ekvivalentna teina baze Ekvivalentna teina kiseline Ekvivalentna teina soli Ekvivalentna teina oksidacionog sredstva

elektrooculographia
molekulska teina kiselost molekulska teina bazinost molekulska teina broj pozitivnih ili negativnih valencija molekulska teina broj primljenih elektrona

El Tor vibrio, v. vibrio. elastoma intrapapillare perforans verruciforme (keratosis follicularis serpiginosa) anularno ili serpiginozno rasporeene verukozne papule na vratu i potiljku. elastomer, (stom.) mekan materijal slian gumi. Spada u grupu sintetikih guma. ekvivalent, (1) predmet koji ima istu vrednost, istovrednstan; (2) (hem.) ekvivalent ili ekvivalentna teina, broj teinskih delova hemijskog elementa koji se sjedinjuju sa l teinskim delom vddonika ili 8 teinskih delova kiseonika, ili broj teinskih delova jedinjenja koji u odgovarajuim reakcijama odgovaraju l teinskom delu vodonika ili 8 teinskih delova kiseonika.

Ekvivalentna molekulska teina teina reduk- = cionog sredstva broj otputenih elektrona (3) (med.) simptom koji se javlja umesto nekog drugog, tipinog simptoma; epileptiki e., v. epileptiki; izodinamski e., odnos izmeu masti i ugljenih hidrata, u energetskom pogledu. Izodinamski ekvivalent iznosi 9,3:4,1 ili 2,3:1, tj. l deo masti ekvivalentan je 2,3 dela eera ili kroba; psihiki e., iznenadan psihiki poremeaj bez gubitka svesti i bez konvulzija koji se javlja u epileptiara umesto epileptikog napada, obino praen automatskim pokretima. Zbog izrazitih halucinacija i jakog straha ponekad navodi u dela ivota i imovine okoline. V. delirium, epilepsia. elastoidosis cutanea nodularis, komeoni i ukaste ciste grupisani u preorbitalnom slepoonom predelu (Favre-Racouchot).

elektrocardiographia, v. cardiographia. electrocutio, elektrokucija, udar elektrine struje. Elektrokucija moe izazvati povrede raznog stepena, pa i smrt. electrooculographia, elektrookulografija, slui za analizu aktivnosti onih miia. Poiva na razlici elektrinog napona izmeu prednjeg i zadnjeg pola one jabuice. Pokreti one jabuice izazivaju promenu napona to se moe utvrditi iz okoline one jabuice pomou elektroda postavljenih na kou, tako da je iz-

227

electrophoresis begnuta krvava metoda. Registruje i veoma male pokrete oiju. Upotrebljava se i za ispitivanje funkcije mrenjae. electrophoresis, elektroforeza, metoda leenja u kojoj se razliiti lekovi unose u obolela tkiva pomou jednosmerne struje. Sin. iontophoresis. V. ionophoresis, aparat za elektroforezu. electroretinographia, elektroretinografija, metoda koja slui za ispitivanje funkcije mrenjae. Zasniva se na principu daje prednji pol one jabuice elektrino pozitivan u odnosu na zadnji. Draenjem oka svetlou ti postojani potencijali se menjaju na tipian nain. Tako nastao akcibni potencijal se naziva elektroretinogram. Od koristi je za dijagnozu i diferencijalnu dijagnozu niza onih oboljenja. electuarium, elektuarijum madun, pekmez, oblik leka namenjen samo za unutranju upotrebu, a spravlja se od tenih, itkih ili vrstih materija, u obliku homogene kae ili testa. Obino se za spravljanje ovoga oblika leka upotrebljava Sirupus simplex. elefantijaza, v. elephantiasis; e. mesnica, hiperplastiko zadebljanje koe i potkonog tkiva monica s poremeajima limfotoka i krvotoka. Retko oboljenje koje predstavlja prepreku za normalan polni ivot; e. penisa, zahvatanje monike elefantijaze i penisa, to pogorava mogunost polnih odnosa. Elekov test, v. test. elektrina sinapsa, v. synapsis. elektrini gradijent, razlika u elektrinom potencijalu dva podruja. U ovim uslovima pozitivni joni difunduju prema podruju koje ima negativni naboj, a negativni u suprotnom smeru. elektrino kupanje, v. kupanje. Elektrin kompleks, ljubomorni, pa ak i suparniki stav enskog deteta prema roditelju suprotnog pola. elektroda, (1) svaki zavretak elektrinog izvora; (2) metalni ili ugljeni provodnik kroz koji struja ulazi u tenost, gas ili ivo tkivo, dakle provodnike druge vrste, ili izlazi iz njih; aktivna e., od dve elektrode ona manja i zato aktivna e.,

elektroencefalografija to je na njoj gustina struje velika. Npr., e. za galvanizaciju, faradizaciju, arsonvalizaciju, elektrokoagulaciju, itd.; indiferentna e., vea i zato indiferentna e., neaktivna, zato to je na njoj gustina struje mala; staklena e., (1) staklena cevica donekle ispunjena tenou u kojoj je potopljena platinska elektroda. Upotrebljava se za odreivanje koncentracije jona vodonika u tkivima ili u manjoj koliini tenosti; (2) vrsta elektrode koja se upotrebljava za kratkotalasnu terapiju. elektrodermatom, elektrini dermatom za isecanje ravnih komada koe sa irokih povrina koji slue kao kalemovi koe. V. dermatom. elektrodesikacija, v. fulguracija. elektroencefalografija, (fiziol.) registrovanje bioelektrine aktivnosti modane kore u celini ili izolovanih modanih struktura. Intenzitet i oblik ove elektrine aktivnosti zavise u velikoj meri od celokupne ekscitacije mozga, posledice procesa u retikularnom aktivacijskom sistemu. Promene registrovanih elektrinih potencijala nazivaju se modani talasi, a celokupni snimak elektroencefalogram. Jaina modanih talasa registovanih na povrini glave (mogu se registrovati i uvlaenjem odgovarajuih elektroda direktno u pojedine modane strukture) kree se od O do 300 mikrovolti, a frekvencija u rasponu od jednog talasa svakih nekoliko sekundi do 50 i vie talasa u sekundi. Izgled ovih talasa u mnogom zavisi od stepena aktivnosti modane kore. Talasi se izrazito menjaju u stanjima budnosti i spavanja. Najvei deo vremena modani talasi su nepravilni pa se u EEG-u ne moe razabrati neka opta pravilnost. S vremena na vreme javljaju se karakteristini oblici. Neki od njih su karakteristini i za razliite modane nenormalnosti, kao stoje epilepsija. Drugi se javljaju i u normalih osoba, a mogu se klasifikovati u alfa-, beta-, teta- i delta-talase; (neurol.) EEG, dijagnostika metoda za dopunu dijagnoze epilepsije i lokalizacije tumora ili drugih lokalnih lezija u mozgu, kao

228

elektroforeza

elektrokardiogram

i za otkrivanje nenormalnosti u funkcionisanju mozga u psihopata. Elektroencefalografija poiva na injenici da se s povrine lubanje normalno mogu registrovati talasaste promene u elektrinom potencijalu. Ti tzv. alfa-talasi (813/sek.) javljaju se naroito u potiIjanoj oblasti pri potpunom telesnom i psihikom mirovanju sa zatvorenim oima. Otvaranje oiju i psihiki rad spreavaju nastajanje alfa-talasa. Patoloki procesi utiu na normalno stvaranje elektrinih potencijala pa prema tome i na elektroencefalogram, i to kako na specifian nain (kao kod petit mala i tzv. centrencefalne e.) tako i na nespecifian nain (u svim ostalim sluajevima). Umesto alfa- javlja se beta-ritam, talasi, 14-30 c/s, teta-ritam, talasi, 4-7c/s i patoloki talasi trpljenja, delta-ritam, talasi 0,5-3 c/s i sporiji; iIjak-talas kompleks, specifian par talasa, znak tzv. centrencefalne epilepsije i petit mala. elektroforeza, kretanje koloidnih estica u vodenom rastvoru pod uticajem elektrinog polja. Pozitivno naelektrisane koloidne estice kreu se ka katodi (kataforeza), a negativno naelektrisane koloidne estice ka anodi (anaforeza). Brzina putovanja neke koloidne estice u elektrinom polju srazmerno je gradijentu potencijala polja, zbiru naelektrisanja estice i dielektrinoj konstanti rastvaraa, a obrnuto proporcionalna veliini estice i viskozitetu rastvora. Sem toga, brzina zavisi od oblika koloidne estice, pH-rastvora i prisutnih elektrolita. Kada je rastvor sastavljen od vie komponenata, koje se makar i malo razlikuju po elektrinom naboju, obliku i veliini estica, svaka e se komponenta pomerati razliitom brzinom, pa se stoga elektroforeza moe koristiti za razdvajanje pojedinih komponenata smee koloidnih estica. Elektroforeza je znaajna u klinikoj praksi i za analizu belanevinskih frakcija seruma ili plazme. Elektroforeza se primenjuje u preparativne svrhe, za dobivanje pojedinih frakcija, zatim za odre-

ivanje izoelektrine take proteina i za utvrivanje homogenosti jednog proteina. Prema tehnici izvoenja razlikuju se: slobodna i znska elektroforeza. U slobodnoj elektroforezi estice proteina slobodno putuju kroz rastvor, a u zonskoj elektroforezi se upotrebljava vrst materijal kroz koji se kreu koloidne estice (kao materijali slue filtar-papir, krobni gel, poliakrilamidni gel i dr.). elektrogastroenterostomija, gastroenterostomija uinjena elektrohirurSkim nainom.
elektrohirurgija, v. kirurgija.

elektrokardiograma, u toku srane aktivnosti u srcu se javljaju akcione struje, tj. osobene promene elektrinog potencijala koje se pogodnim aparatom mogu uhvatiti i registrovati na povrini tela, pa se i hvatanje i registrovanje ovih potencijala srca zove elektrokardiograma; e. (polne osobenosti), elektrokardiogram pokazuje ove polne karaktere: Rzubac je u enskog iljastiji nego u mukog, PQ-talas je iste vrednosti u oba pola QRS-vreme: srednja vrednost u mukog je vea (0,098 sek.: 0,092), STtalas je u zdravih ena manji nego u zdravih mukaraca, T-zubac je u ena nii, QT-vreme za mnoge autore je u ena dui. V. electrocardiographia. elektrokardiogram, EKG, kriva dobijena registrovanjem akcionih potencijala pomou aparata elektrokardiografa. Normalni elektrokardiogram sastoji se od P-talasa, QRS-kompleksa i T-talasa. P-talas predstavlja depolarizaciju pretkomora, QRS-kompleks depolarizaciju komora i T-talas repolarizaciju komora. Registruje se na razne naine, i to: standardnim odvodima s ekstremiteta (Di, D2 i Da); pojaanim unipolarnim odvodima s ekstremiteta (aVR, aVL, i aVF) i prekordijalnim odvodima, kojih obino ima est (Vi, Va, .. .). Kod raznih sranih oboljenja nastaju promene u EKG-u. Na osnovu promena u EKG-u mogu se doneti razliiti prognostiki i dijagnostiki zakljui.
229

elektrokauter
elektrokauter, instrument za ispaljivanje (kauterizovanje) tkiva od platinske ice u jednom drau. Proputanjem elektrine struje kroz ovu icu ona se moe dovesti do crvenog ili belog usijanja i ovako proizvedenom toplotom sagoreva neko tkivo. elektrokimo grafija, registrovanje pulsacija pojedinih taaka sranog ili aortnog ruba (eventualno i malog krvotoka) pomou rendgenskih zrakova koji kroz vertikalnu pukotinu osvetljavaju pojaalo ekranskog sjaja ili fotoeliju. Promene u intezitetu osvetljenja registruju se preko fotoelije i fotomultiplikatora u vidu krive. Radi boljeg prouavanja istovremeno se registruje i EKG. Sin. radioelektrokimo graft ja, fluorokardio grafija; cinedenzigraftja (kada se registruju pulsacije plune arterije i njenih ogranaka). elektrokoagulacija, izazivanje koagulacione nekroze u obolelim tkivima pomou visokouestale struje. elektrokortikogram, naziv koji se nekad upotrebljava za elektroencefalograme registrovane pomou elektroda smetenih na povrinu modane kore. elektrokucija, v. elektrocutio. elektrolit, elektrovalentno (jonsko) jedinjenje koje u vodenom rastvoru razdruuje na katjone i anjone. U elektrolite spadaju: kiseline, baze, amfoterni elektroliti i soli. elektrolitiko taloenje metala, (stom.) taloenje bakra ili srebra putem elektrolize na povrine otiska da bi se dobili radni modeli ili radni patrljci s metalnim povrinama. elektroliza, proces prolaza elektrine struje kroz rastvor elektrolita ili kroz istopljen elektrolit i hemijske promene koje prate ovaj prolaz struje. Hemijske promene pri elektrolizi su, u stvari, oksido-redukcije. elektromiografija (EMG), (1) registrovanje bioelektrinih potencijala (akcionih potencijala) stvorenih pri miinim kontrakcijama; (2) (stom.) metoda za registraciju bioelektrinih pojava koje su izraz miine aktivnosti. U stomatologiji se koristi za procenu neuromiine ak230

elektronski nuklearni instrumenti

tivnosti orofacijalnog sistema u normalnom i patolokom stanju i za procenu uspeha oralne rehabilitacije. elektromiogram, kriva dobijena registrovanjem elektrine aktivnosti (akcionih struja) miia. Slui za izuavanje i utvrivanje stanja miia. Pomou specijalnih aparata mogu se registrovati i najmanje promene elektrinih potencijala koji se javljaju u miiima, bilo pri hotiminim ili spontanim kontrakcijama motornih jedinica. Postavljanjem specijalnih igala (elektroda) u mii registruje se sinhronizacija akcionih potencijala onih miinih vlakana koja ine motornu jedinicu. Ako je mii zdrav i oputen, onda u njemu nema elektrine aktivnosti. Pri najmanjoj voljnoj kontrakciji nastaje pranjenje akcionih potencijala, tako da se pri potpunoj kontrakciji akcioni potencijali iz svih vlakana motorne jedinice sumiraju u jedinstveni potencijal amplitude do 3 mV i trajanja od 2 do 10 msec. Oblik krivih varira, jer zavisi od mesta na koi gde se nalaze elektrode ili od mesta gde se nalazi vrh igle u miiu, tako da je obino u vidu bifaznih ili trifaznih iljatih talasa. elektron, sastavni deo atoma, koji po orbiti krui oko svake atomske jezgre. Ime dolazi otud to ima negativnu naelektrizovanost, kao i ilibar (gr. elektron) kad se protrlja. Elektron je do sada poznata najmanja estica negativne naelektrizovanosti (e =1,6021 X IO-19 C). Periferni elektroni uestvuju u graenju hemijske veze. Svaki atom ima isti broj elektrona i protona. Protok elektrona kroz metalne provodnike je elektrina struja. Katodni ili elektronski zraci dobijaju se s usijane katode. elektronistagmografija, registracija nistagmusnih kretnji onih jabuica pomou aparata elektronistagmografa. On belei svaku kretnju one jabuice, jer je ona, po svojoj prirodi, elektriki polarizovana. Elektronistagmografija omoguuje taniju analizu nistagmusa negoli samo vizuelno posmatranje. . elektronski nuklearni instrumenti, ureaji koji slue za ostvarivanje potrebnih uslova za rad detektora zraenja (v. de-

elektron-volt
tektori zraenja), obradu podataka i automatizaciju merenja. Primenjuju se u nuklearnoj medincini. elektron-volt, oznaka eV, vansistemska jedinica za energiju ija je upotreba dozvoljena u nuklearnoj fizici, radiologiji, nuklearnoj medicini i elektrohemiji. Elektron-volt je kinetika energija koju dobija elektron prelazei potencijalsku razliku od l volta u vakuumu.leV=l,602xlO-19 J (dula). elektropireksija, podizanje telesne temperature ili zagrevanje pojedinih delova tela pomou dijatermije ili kratkih talasa. Sin. pyrothermia. elektropoliranje, (stom.) uklanjanje tankog sloja metala s metalnog skeleta parcijalne proteze putem elektrolize da bi se dobila glatka ispolirana povrina.

elleptocytosis
ljeno da postoje 104 hemijska elementa. Svi se elementi dele na metale kojih ima oko 2/3 od svih elemenata, nemetale kojih ima oko l /3 i metaloide koji'se nalaze izmeu metala i nemetala u MendeIjevljevom periodnom sistemu. Elementi koji se nalaze u ivim organizmima nazivaju se biogeni elementi.

elektroresectio prostate, v. forage. elektrosan, elektrina anestezija, besvesno stanje koje nastaje u ljudi na iju se glavu primenjuju male koliine struje u vidu pulsova uestalosti od 20 do 40 herca. elektrook, niz telesnih i psihikih pojava, izazvanih kratkotrajnim provoenjem elektrine struje kroz lubanju, koje umnogom podseaju na veliki epileptiki napad. Primenjuju se kao sredstvo za leenje nekih duevnih bolesti kao to su melanholija, katatonija i manija. elektrotalonik, veoma efikasan ureaj za uklanjanje estica iz izlazeih dimova i gasova zasnovani na uticaju visokonaponskog 150.000 do 200.000 V elektrostatinog polja u kome se estice naelektriu jednom, a zatim budu privuene drugom vrstom elektrinog polja i istaloene. Uklanja i estice minimalnih dimenzija. Mogua efikasnost 99,9%. Sin. elektroprecipitator, elektrofiltar. eiektrotomija, seenje tkiva elektrinom strujom pomou elektroda oblika noa, ome, igle itd. element, (1) osnovni sastavni deo neke celine; (2) hemijski element je sastavljen samo od jedne vrste atoma koji se hemijskim nainima ne mogu deliti u prostije supstancije. Element je skup atoma s istim rednim brojem. Dosada je objav-

elementarna telaa, v. Mycoplasma i L-oblici bakterija. elephantiasis, elefantijaza, trajno uveanje nekog uda ili dela tela usled stvaranja vrstog i hroninog edema tkiva. Simptom nekih oboljenja, v. pachydermia; e. cutis, v. pachydermia; e. chirurgica, hirurka elefantijaza, veliki edem ruke posle mastektomije; e. filariensis, prava elefantijaza izazvana filarijazom, infekcijom limfnih sudova nematodom Wuchereria bancrofti, koja izaziva zapaIjenje i zaepljenje limfnih sudova s hipertrofijom koe i potkonog tkiva, prvenstveno nogu i monica. Oboljenje se javlja u tropskim predelima; e. graecorum, v. lepra; kongenitalna e., uroeni limfedem nogu usled hronine opstrukcije limfnih sudova; e. leishmaniana, edem i hipertrofija tkiva prouzrokovana Leshmania donovani, v. leishmaniosis; e. lymphangiectatica, elefantijaza dela tela na kome se nalazi limfangiektazija; e. nostras, elefantijaza izazvana hroninim povratnim streptokoknim erizipelom ili hroninim recidivirajuim celulitisom; e. scroti, elefantijaza monice, ogromno zadebljanje koe i potkonog tkiva monica, koje moe da bude prepreka za polni ivot naroito kad je praena velikim edemom. elevator, (hir.) instrument za izdizanje tkiva, naroito kostnih fragmenata po-principu poluge ili za odizanje, odlubljjvanje pokosnice. elixir, eliksir, ranije su ovim nazivom obeleavane naroito dragocene tinkture i miksture. Danas se ovaj izraz malo upotrebljava. elliptocytosis (hereitaria), eliptocitoza (nasledna), nasledni poremeaj u kojeg vei broj eritrocita ima eliptiki oblik i u kojeg postoji manje ili vie izraena hemolizna anemija.
231

Ellis-Damoiseauova linija

embryotoxon

Ellis-Damoiseauova linija, parabolna li- embrionalna interseksualnost, zaetak nija s ispupenjem okrenutim nagore, gonada je do kraja 2. meseca intrauterikoja ini granicu perkutorne tuposti u nog ivota polno neodreen. Genetska pleuralnom eksudatu. odreenost presuuje koga e pola biti elongatio dentis elongacija zuba, v. extruzaetak. Ako se ne stvara androgeni sio dentis. hormon, uobliavanje uzima pravac Elschnigove bule, Elnigove bule, okrugenske polarizacije (Turnerov sinlaste ili ovalne tvorevine od epitelijaldrom). Ako je izluivanje tog hormona nih elija ostataka ahure kristalnog sozakasnelo ili nedovoljno, nastaju u emiva, zaostale iza ekstrakapsularne ekstbrionu interseksualne pojave; e. polje, rakcije, ili povrede. zadebljanje blastoderma, dok Rauberov emanacija, v. emmanatio. sloj, jo nije zamenjen providi se kao emaskulacija, odstranjivanje ne samo gotamna okrugla mrlja: embrionalno polje. nada (kastracija) s proksimalnim delom Ono meri oko 650 u preniku. Na plogametonosnih puteva, nego i snoajnog du od 150 asova ono se izduuje i ima organa (penisa) s monicama. krukoliki oblik duine l mm, dok u Embden-Meyerhofov put, nain razgrad160. asu dostie 1,5 mm. U poetku 7. nje glikoze kojim se glikoza cepajui se dana na repnom kraju embrionog polja na trioze razgrauje do pirogoane kijavlja se, po srednjoj liniji, tamna putaseline. nja: primitivna traka, koja na glavenom embolectomia, embolektomija, uklanjakraju zadebljava (Hensenov vor), dok nje epa usirene krvi (embolusa) operase na zadnjem kraju vidi zadebljanje: zativnim putem. dnji vor. Pojava primitivne trake u priembolije plua, ispitivanja su potvrdila snoj je vezi sa stvaranjem treeg lista da se embolije plua sreu ee u ena blastoderma; e. pupoljak, embriogeni (72%). elementi (embrioblast) skupljeni u goembolijska pneumonija, v. pneumonia. milicu, pribijeni uz trofoblast. Deo trofoblasta koji pokriva embrioblast nosi embolismus, zaepljenje krvnog suda' naziv Rauberovog pokrovnog sloja. prouzrokovano stranim telom dospelim krvnom strujom do mesta gde je izazvao embriotrof, hrana embriona, dospela iz materinske krvi (hemotrof) ili iz matezaepljenje. rinskog tkiva (histiotrof). embolus, naziv za strana tela koja su dospela krvnom strujom na mesto gde su embryotomia, embriotomija, zajedniki pojam za sve akuerske operacije komaizazvala njegovo potpuno ili delimino danja i smanjivanja tela ploda u cilju zazaepljenje. Embolus moe biti deo vravanja poroaja. Operacija se vri u trombusa, elije neoplazme, mast, vazinteresu majke kod mrtvog ploda, a duh, mase bakterija, paraziti. Mesto gde samo izuzetno na ivom plodu. U te akue se zaustaviti embolus zavisi od njegoerske operacije se ubrajaju: buenje i ve veliine, zjapa krvnog suda i krvne smanjivanje glave ploda (perforatio castruje koja ga nosi. pitis), odvajanje glave ploda od tela (deembrioblast, embrionalna gomila elija. capitatio), ispranjavanje sadraja grudembriologija, nauka o razviu ivih bia. nog koa i trbune duplje (evisceratio), Prva embrionalna elija, zigot, u sebi sapresecanje kljune kosti (cleidotomia), dri sve morfoloke odlike i sve funkcije presecanje kimenog stuba (spondylobudueg organizma. Kojim mehaniztomia) i pravo komadanje ploda (dissecmom i pod 'kakvim okolnostima se iz tio fetus). Poboljanjem antenatalne zatako elementarne strukture razvijaju tite i operativne tehnike u reavanju sloeni i najsloeniji oblici i funkcije, zanemarenih poroaja sve te akuerske prouava uzrona (kauzalna) embriologioperacije se danas vrlo retko vre. ja. embryotoxon, v. arcus juvenilis; e. corembrion, naziv za plod do 2. meseca. neae posterius, kongenitalna malfor232

emejocitoza macija u razvitku periferije ronjae. Zahvata Schwalbeovu liniju i ini formaciju koja prominira u prednju komoru. Embriotksin korneje posterius udruen s kongenitalnom anomalijom periferije duice ini Axenfeldov sindrom. V. dysgenesis mesodermalis corneae et iridis. emejocitoza, v. egzocitoza. ernesis gravidarum, trudniko povraanje. Prema intenzitetu povraanja se razlikuju: obino, umereno povraanje (emesis gravidarum) i uporno teko povraanje (hyperemesis gravidarum). Trudnice vrlo esto umereno povraaju u prvim mesecima trudnoe, a to stanje obino prestaje posle treeg meseca trudnoe. Skoro polovina trudnih ena povraa, u poetku trudnoe, ujutro nate, prilikom obroka ili odmah po uzimanju obroka, povraanje je bez napora i bez tekoa. Uporno tee povraanje (hyperemesis gravidarum) moe se javiti od samog poetka trudnoe, poinje kao umereno koje se sve vie pogorava. Pored upornog povraanja dolazi do pogoranja opteg stanja: dezhidratacije, oligurije, gubitka apetita, mravljenja i subikterusa. U zavrnom stadijumu vidi se slika potpune inanicije i anurije. Ako se hiperemeza ne leci, moe imati fatalan ishod. emetica, emetici, sredstva za izazivanje povraanja. Danas se retko upotrebljavaju, i to uglavnom samo bakar-sulfat (u dece) i Apomorphini chloridum. Sin. vomitiva. emetin, alkaloid iz biljke Dragoga Ipecacuanha, koji, unesen per os, izaziva povraanje (otuda ime). U obliku injekcija slui za leenje amebne dizenterije. emetropija, v. emmetropia. eminentia, eminencija, ispupenje, uzviica (npr. eminentia arcuata na piramidi siepoone kosti). emisija, istiskivanje sperme u uretru koje nastaje pri kontrakciji glatkih miia semenovoda i semenih kesica pod uticajem impulsa koji, putem hipogastrinih ivaca, pristie iz gornjih slabinskih segmenata kimene modine.

emphysema emmenagoga, emenagogi, sredstva koja izazivaju menstruaciju ili reguliu njeno nastupanje. Emmetova operacija, v. operacija. emmetropia, emetropija, stanje refrakcije normalnog oka. Paralelni svetlosni zraci, koji padaju na ronjau, sjedinjuju se na mrenjai u jednu otru sliku, tj. pri pogledu u daljinu dobija se otar lik predmeta koji se posmatra bez upotrebe akomodacije. emocija, v. emotio. emollientia, emolijencija, sredstva za razmekavanje povrinskog dela koe, npr., sapuni, masti, glicerol itd. emotio, emocija, snano oseanje praeno telesnim manifestacijama, kao to su promene izraza lica, bledilo, crvenilo, znojenje, pojaan rad creva, ubrzanje frekvencije sranih otkucaja itd. V. afekt. emotivan, koji se odnosi na emociju. emphysema, emfizem, promena plunog tkiva praena poveanom koliinom vazduha u njemu. Emfizematozno plue je uveano u celosti ili delimino, zavisno od rasprostranjenosti emfizema; e. bronchiolare, odlikuje se velikom proirenou bronhiola. Postoji izraena hipertrofija miia u njima, plune alveole su smanjene - esto nalazimo delove plunog tkiva s oiljcima; e. cutaneum, vazduh ili gas u rastresitom veznom tkivu, pod koom; e. gangrenoum, maligni emfizem u gasnoj gangreni, izazvan anaerobnim klicama; e. intestinale, stanje nagomilavanja gasa pod serozom creva; e. mediastinale, nastaje prodorom vazduha u masno tkivo sredogrua meiijastinuma; e. obstructionis, poveani sadraj vazduha u pluima prouzrokovan deliminim zaepljenjem bronhiola. Plua su uveana, bleda, suva, bez elasticiteta. Emfizem dovodi do hipertrofije desne komore srca zbog poveanog otpora u plunom krvotoku; e. pulmonum, emfizem plua. V. emfizem; e. senile, emfizem plua vezan za ukoenost na grudnom delu kimenog stuba vezanog za degenerativnu promenu na meuprljenskim koturima; e. subcutaneum, pri233

emplastra sustvo vazduha u potkonom masnom tkivu, najee posledica povreda grudnih organa, plua; e. subcutaneum faciei, potkoni emfizem lica, prisustvo vazduha ispod koe lica posle povrede nosne ili sinusne upljine, ispiranja rana pod pritiskom i hirurkih intervencija na vilicama. emplastra, melemi, lekoviti preparati za spoljanju upotrebu. Osnovni sastojci su im olovne soli masnih i ovima srodnih kiselina, vosak, masti, ulja itd. Pri obinoj temperaturi, melemi su vrsti, a na telesnoj temperaturi omekaju, postaju plastini i lepljivi, a daljim zagrevanjem se tope. Daju im se ipkasti, ploasti ili slini oblici, ili se prevlae na tkaninu. Osim E. adhaesivum (lepljiv melem), danas su ovi oblici lekova naputeni. empyema, empijem nakupljanje gnoja u upljini oveijeg tela (pleura, perikard, una kesica i si.). emulgendum, v. emulsio. emulgens, v. emulsio. emulsio, emulzija, disperzni sistem u kome su estice disperzne faze kapljice neke tenosti ija je dimenzija vea od.x 199 mikrona; e. bakterija, esto upotrebljavan, nepravilan je izraz za suspenziju bakterija. emulsiones, emulzije, mlene, teni oblici lekova, mlena izgleda, koji sadravaju ulja, masti, vorvanj, vosak, smole, balzam ili druge, u vodi nerastvorljive materije, emulgovane u propisanoj tenosti. Za spravljanje emulzija potrebna su tri sastojka: emulgendum (materija koju treba amulgovati), emulgens (materija koja vri emulgovanje) i vehiculum (konstituens) odnosno sredina u kojoj se vri emulgovanje. enamelum (od stare francuske reci amel, caklina, gle), v. adamantinum, substantia adamantina. enantat testosterone, jedinjenje testosterona koje se koristi zbog produenog terapijskog dejstva (depo-terapija). enanthema, enantem, ospa na sluznicama. Odgovara egzantemu na koi. encefaliacija, proces koji dovodi do poveanja uloge kore velikog mozga u

encephalitis kontroli razliitih funkcija. Encelalizacija potiskuje mnoge funkcije niih centara, a te funkcije preuzimaju vii centri i obavljaju ih obino na sloeniji nain. Zbog toga su i efekti uklanjanja kore u primata, kao najsavrenijih ivih bia, uopte uzev mnogo tei, a ponekad i sasvim drugojaiji nego u pasa, ^rnaaka i drugih ivotinja. encefaloarteriografija, rendgensko snimanje modanih arterija posle ubrizgavanja jodnog kontrastnog sredstva u jednu od unutranjih karotidnih arterija. Encefaloarteriografija je metoda \ omoguuje dijagnozu raznih intrakranijalnih7 procesa: tumora itd. encefalografija, pneumoencefalografija, rendgensko snimanje subarahnoidnog prostora lubanje i modanih komora, posle intralumbalnog (ili subokcipitalnog) ubrizgavanja sterilnog vazduha (rede kiseonika). encefalogram, rendgenski snimak izvren poto je komorni i subarahnoidni prostor uinjen vidljivim. V. encefalografija. encephalitis, encefalitis, zapaljenje mozga; e. epidemica, epidemiki encefalitis, akutno zapaljenje mozga prouzrokovano nepoznatim filtrantnim virusom. Epidemija je besnela u svetu, a naroito u srednjoj Evropi od 1917. do 1924. Odonda se javlja sporadino ili u vidu lokalnih malih epidemija, pri emu nije sigurno da Ii su raniji klasini i savremeni sluajevi epidemikog encefalitisa identini. Akutni epidemiki encefalitis moe imati vie klinikih oblika: (1) somnolentno-oftalmoplegiki, (2) algomiokonusni (horeatini), (3) hipertonusno-hipokinetiki (parkinsonoidni) i (4) pseudoneurasteniki. Posle akutnog stadijuma koji se moe zavriti smru u komi, dolazi do izleenja bez posledica. U izvesnom broju sluajeva na akutni stadijum se naporedno ili posle kraeg ili dueg intervala nadovezuje hronini stadijum (v. parkin son i smus). Sin. e. Iethargica, e. typus A Economova bolest; e. larvata (Vuji), prikriveno zapaljenje mozga, oblik u kome se encefalitis danas vrlo esto javlja. Eneefalitis larva-

234

encephalitis ta obino ima bqgatu subjektivnu simptomatologiju, koja se moe uvrstiti bilo u neurasteniju (pseudoneuroze), psihoneuroze ili u vegetativne neuroze odnosno-distonije. Objektivno, taJtvi bolesnici pokazuju karakteristine znake oteenja ekstrapiramidnog sistema, esto vrlo suptefee-po izraenosti t tefce za otkrivanje !interpretacije: znak rimae suava^^nj^^n^pttkotrne, pri pogledu u stranu;-zttttk obrve, podizanje obrve pri pogledu u stranu i nanie; znak devijacije pesnice u polje IH unutra. Osim tog3 vide se promene u krvi i likvoru koje govore za organsko poreklo navedenih oboljenja. Priroda organskih osteeja kod encefalitisa larvate nije uvek poznata; mogue je da su lezije vaskularne, traumatske ili uroene; e* letharglca, letargiki encefalitis, v. e. epidemica; e, netn purulenta (na koji se obino misfi pri .upotrebi termina encefalitisa), moe se podeliti u 3 grupe: I) primarni encefalitis, e, lethargica (tip A), japanski encefalitis (tip B), e. Samt-Louis, proleno-letnji encefalitis (krpel|ski encefalitis); II) sekundarni^., encefalitis koji se javljaju u toku akutnih infektivnih bolesti: (1) eruptivnih (e. vccinalis, e. varicellosa, e. morbillosa, e. rubeolica, e. scarlatinosa), i (2) neeruptivnih (encefalitis u toku trbunog tifusa), erizipela, difterije gripa, zauki (parotitis epidemica); III) encefalitis neodreenog oblika: encephalomyelitis disseminata acuta, e. rheumatica (chorea minor), leucoencephalitis subacuta scleroticans, e. psychotica azotaemica acuta itd.; e. purulenta (abscessus cerebri), gnojavi encefalitis; specifini e. (e. luetica, e. tuberculosa). encephalitis et encephalomyelitis, teka, akutna virusna oboljenja mozga, i modine. U klinikoj slici su izraeni simptomi i znaci akutne neuroinfekcije s temperaturom, poremeajem svesti, meningealnim sindromom i neurolokim ispadima. U likvoru je povean broj elija i nivo albumina. Bolest traje vie sedmica i rneseci. Smrtnost * iznosi 1030o. Ceste su sekvele: primarni e.,

encephalopathia izaziva ih veliki broj neurotropnih virusa; sekundarni e., nastaju kao komplikacija posle preleanih osipnih groznica i pertusisa, ili posle vakcinacije protiv velikih boginja i besnila. encephalomalacia, encefalomalacija, razmekanje mozga. Nastaje usled izumiranja dela mozga ija je arterija zaepljena (trombozom, embolijom, zapaIjenjem itd.). Nekrotiko tkivo se razmekava usled autolize, a docnije se produkti autolize resorbuju i na mestu neJuroze stvarae upljina, tzv. encefalomalacina cista. Encefalomalacija je najee uzrok modane kapi (apoplexia cerebri). Posledica encefalomalacije je oduzimanje polovine tela na suprotnoj strani koje obino ne nastupa naglo i nije praeno duim gubitkom svesti. U poetku su smetnje znatno vee nego kad proe otok okolnog zdravog tkiva. V. cerebri. encephalomeningocele intranasalis, unutranja nosna encefalomeningokela nastaje usled greke u embrionskom razvoju lubanje. U takvom sluaju ostaje izmeu etmoidne i ncsne kosti defekt u osifikaciji kroz koji se u nos izbouje izdanak dure (meningokela) ili vreica koja sadri i modano tkivo (encefalomeningokela). Rinoskopski Vialaz podsea na nosni polip, ali prisustvo u malog deteta i polazite s krova nosa upuuju na pravu dijagnozu. Nekad se unutranja nosna encefalomeningokela izbouje pod koom nosa ispod donjeg ruba nosne kosti. encephalomyelitis, encefalomijelitis, zapaljenje mozga i kimene modine, obino u vidu veeg broja rasutih arita. Kliniki predstavlja tzv. akutnu multipIu sklerozu. encephalon, (gr.) encefalon, mozak u irem smislu, deo centralnog nervnog sistema smeten u lubanjskoj duplji. Sastoji se od rombastog mozga (rhombencephalon) i mozga u uem smislu (cerebrum). encephalopathia, encefalopatija, svako degenerativno oboljenje mozga.

235

enclave enclave, (fr.) supstancija odvojena iz svoje normalne sredine i mesta i uglavljena u neki drugi organ ili tkivo. endangitis, zapaljenje endagijuma. endarterectomia, endarterektomija, ekscizija zadebljane ateromatozne intime arterije; gasna e., endarterektomija proizvedena primenom ugljen-dioksida pod velikim pritiskom, koji odlubljuje ploaste naslage iz venanih arterija srca, kao nain leenja ateroskleroze. endarteritis, zapaljenje intime, unutranjeg sloja arteije; e. deformans, deformirajui endarteritis, hronini enteritis koji se odlikuje masnom degeneracijom tkiva arterije i taloenjem krenih soli; e. obliterans, zapaljenje intime manjih arterija, zbog ega nastaje zaepljenje zjapa arterije. V. thrombangiitis obliterans: e. proliferans obliterans (Heubneri), luetiko produktivno zapaljenje intime koje dovodi do suenja zjapa arterije. V. thrombangiitis obliterans. endemska guavost, v. guavost. endemska hematurija, v. haematuria. endemski sifilis, v. syphilis. endo-agar, diferencijalna, vrsta hranljiva podloga (obino se razliva u Petrijevusolju) na kojoj se kolonije jedne bakterijske vrste razlikuju po obojenosti od kolonija druge bakterijske vrste, to je omogueno prisustvom ugljenih hidrata (laktoza), indikatora i raznih soli. endoaneurysmorrhaphia, endoaneurizmorafija, operacija u leenju u aneurizme. Sastoji se od otvaranja aneurizmne kese i zatvaranja njenog lumena unutranjim, nabirajuim avovima. Sin. Matasova operacija. V. operatio. endocarditis, endokarditis, zapaljenje opne koja iznutra oblae zidove sranih upljina - endokardijuma; e. acuta, akutno zapaljenje sranih zalistaka, koje moe biti prouzrokovano hemolitikim streptokokom i drugim vrstama streptokoka, gonokokom, a rede drugim vrstama bakterija. Najee su zahvaeni mitralni i aortni zalisci, dok gonokok napada ee zaliske desnog srca. Javljaju se vegetacije na ivicama zahvaenih zalistaka s ulceracijama. Na povrini promena je fibrin ispod koga
236

endocarditis se nalazi masa bakterija. U dubljim zonama se nalaze leukociti i fibrozno vezivo; e. atypica verrucosa, javlja se u vidu bradavica na zaliscima i endokardu. Promene nisu niti po tipu onih koje nalazimo u bakterijskog, niti reumatskog endokarditisa. Opisan je u bolesnika s lupus eritematodesom. Glavna promena je u hijalinom bubrenju subendotelnog kolagena, praen infiltratima plazmocita, proliferacijom kapilara, kasnije pojavom oiljaka; e. foetalis, zadebljanje endokarda i subendokarda nastalo usled proliferacije elemenata kolagenog i elastinog tkiva. Javlja se u obe polovine srca, ali preteno u levom, a ponekad zahvata i zaliske. Najee se javlja u dece. Srce je znatno uveano, javljaju se i simptomi slabosti srca. Etiologija je nejasna. Sluajevi u dejem uzrastu su kongenitalnog porekla, verovatno usled poremeaja razvoja; e. gonococcica, destruktivni endokarditis s veoma rasprostranjenim tronim vegetacijama na zaliscima. Nastaje hematogenom diseminacijom u toku infekcije gonokokima. Lokalizacija endokarditisa na zaliscima desnog srca ea je nego u drugim endokarditisima; e. lenta, subakutni bakterijski endokarditis prouzrokovan sojem streptokokus viridans u 95% sluajeva. Ostatak od nekoliko procenata prouzrokovan je bacilom influence. Obino nisu jasna ulazna vrata prouzrokovaa - fokus iz koga bakterije dospevaju do srca. Veruje se da bakteriemija nastaje iz ognjita kao to su zubi i tonzile. Meutim, potrebni su i drugi inioci za lokalizaciju procesa na endokardu. Ranija oteenja zalistaka, izvesne kongenitalne nenormalnosti, kao i prisustvo trombocitnih tromba na zaliscima, znaajni su predisponirajui inioci. Subakutni bakterijski endokarditis veoma esto se razvija na ranije oteenim zaliscima reumatinim procesima. Mitralni, aortni su najee zahvaeni, dok trikuspidni i pulmonalm mnogo rede. Vegetacije koje se stvaraju na zaliscima trone su, te se delii s njih lako otkidaju ulazei u krvotok. Isto tako vegetacije se ire na strume papi-

endocardium larnih miia kao i na endokard zida komora. Zaleenje nastaje prodorom fibroblasta i kapilara iz baze zaliska u vegetacije na povrini. Dugo vreme se mogu zadrati bakterije u sredini zaleenih zalistaka. Embolusi s vegetacija, dospeli u krvotok, izazivaju infarkte u bubrezima, slezini i mnogim drugim organima i tkivima kao to su retina, koa, mozak, pa i u samim krvnim sudovima, izazivajui mikotiku aneurizmu. Niska viru^lencija mikroorganizama ne izaziva gnojnu reakciju na mestu embolije; e. Libman-Sacks, to je atipini verukozni endokarditis koji se odlikuje vegatacijama na zaliscima i zidu komore. Njegova glavna odlika je hijalino bubrenje subendokardnog kolagena kome sledi zapaljenjska reakcija u kojoj postoji veliki broj makrofaga, plazmocita, proliferacija kapilara, a u poznijem stadijumu fibroza; e. rheumatica, odlikuje se zahvaenou mitralnih zalistaka u svim sluajevima. Aortni su u 50% sluajeva zahvaeni, dok su trikuspidni u jednoj treini. U poetku postoji degeneracija subendokardnog sloja veziva s proliferacijom. Zapaljenje se iri kroz tkivo celog zaliska uz pojavu edema, mikrofaga, plazmocita, limfocita i mladih kapilara. Endotel je razoren, a vegetacije se stvaraju na liniji dodira ivica zalistaka. Vegetacije su multiple, vrste, sitne, glatke, a sastoje se uglavnom od krvnih ploica i fibrina. Zaleenje se zavrava stvaranjem debelih, skvrenih, delom razorenih nedovoljnih zalistaka. Stenoza mitralnih zalistaka praktino je najea posledica; e. staphylococcica, oblik akutnog endokarditisa prouzrokovanog stafilokokima. V. e. acuta; e. streptoeoccica, oblik akutnog endokarditisa prouzrokovanog streptokokima. V. e. subacuta; e. subacuta bacterialis, v. e. lenta; e. ulcerosa, v. endocarditis acuta. endocardium, endokard, tanka unutranja opna koja iznutra oblae zidove sranih upljina, a na otvorima gradi zaliske. endocitoza, opti naziv za pinocitozu i fagocitozu.

endokrina pluriglandularna edenomatoza endocrinium, endokrinijum, naziv za skup svih endokrinih lezda u organizmu kao jedan pojmovni sistem s obzirom na vrlo prisnu meusobnu korelaciju lezda. endoderm, unutranji list blastoderma. V. blastodermni listovi (prospektivni znaaj). endodontia, (stom.) stomatoloka disciplina koja se bavi prouavanjem patologije i terapije zubnih tkiva. endogamija, sklapanje braka izmeu pripadnika ogranienih, malobrojnih, grupa stanovnitva, tako da je oplodnja izmeu osoba slinog genotipa ea nego u optoj populaciji, pa, prema tome, i rizik pojave homozigota za odreene mutantne recesivne gene. endogeni erogeni faktori, v. erogeni faktori, endogeni. endogenus, endogeni, koji potie iz samog organizma, prouzrokovan unutranjim faktorima, suprotno od egzogen. endognathio, uskost vilice; e. bimaxillaris, uskost obeju vilica, uroena nepravilnost. U sluajevima e. maxillaris ili e. mandibularis postoji gnatino ili dentoalveolarno ukrten zagrizaj. <V. malocclusio; e. mandibularis, uskost donje vilice, posledica nepravilne funkcije jezika; e. maxillaris, uskost gornje vilice, posledica nepravilnog disanja ili nepravilne funkcije orofacijalnih miia. endokard, v. endocardium. endokarditis, v. endocarditis. endokardni jastuii, sljubljeni endokard i miokard, na prelazu pretkomornog u komorni odeljak zadebljavaju u endokardne jastuie, koji doprinose omeivanju pretkomorno-komornih otvora i stvaranju zalistaka. endokohlearni potencijal, razlika u potencijalu izmeu endolimfe u srednjem spratu i perilimfe u tremnom i bubanjskom spratu pua. U mirovanju iznosi oko 80 mV; endolimfa je pozitivna u odnosu na perilimfu. endokrina oftalmopatija, v. ophthalmopathia endocrina. endokrina pluriglandularna adenomatoza, patoloka pojava nepoznatog uz237

endokrine hipertenzije roka koju karakteriu adenomi, histoloki zloudnog ili dobroudnog karaktera, u dve ili vie endokrine lezde, a lue hormone (v. tamo) svojstvene tim lezdama. endokrine hipertenzije, povienja arterijskog pritiska prouzrokovana patolokim stanjem nekih endokrinih lezda, npr. u toku syndroma Gushing (v. tamo), feohromocitoma (v. phaeochromacytoma) itd. endokrine, lezde, sistem lezda s unutranjim luenjem koje svoje proizvode, tj. hormone ubacuju u krv, limfu ili u nervni sistem, jer nemaju izvodne kanale. U endokrini sistem spadaju: titasta lezda (glandula thyreoidea), paratireoidne lezde (gll. parathyreoideae), grudna lezda (thymus), nadbubrena lezda (gl. suprarenalis), paraganglia, epifiza (epiphysis), hipofiza (hypophysis), guteraa (pancreas) i polne lezde, semenik (testis) i jajnik (ovarium). endokrini sistem, skup lezda koje svoje proizvode (hormone) izluuju direktno u krv ili nervni sistem. endokrinolog, lekar vian ispitivanju i Ieenju bolesti endokrinih lezda (v.' tamo) ili strunjak koji radi na problematici iz oblasti endokrinologije (v. tamo). endokrinologija, nauka o unutranjem luenju, grana medicine ljudske delatnosti koja prouava endokrine lezde (v. tamo) pod normalnim i patolokim uslovima. endokrinopatije, (slom.) hiperpituitarizam, pre zavretka raenja skeleta: proporcionalni gigantizam, ukljuujui i kraniofacijaini skelet. Zubi normalne veliine, ali stalni zubi niu pre vremena, sa dijastemama; na zubima u starijim godinama dolazi do hipercementoze. . Hiperpituitarizam posle zavretka rastenja. akromegalija, s uveanjem perifernih defova kostiju i odgovarajuih mekih tkiva, naroito izraenim na donjoj vilici, hipergonadizam, prerano nicanje stalnih zuba s kratkim korenovima; hipogonadizam, s. evnuhoidni gigantizam: vilice su masivne, ali je gra-

endometriosis na donje vilice kratka, stalni zubi niu rano; hipertireoidizam u detinjstvu, dovodi do ranog nicanja stalnih zuba kratkih korenova; hipoparatireoidizam u vreme razvitka zuba, hipoplazija glei i dentina, impakcija zuba; hipotireoidizam pri roenju ili u ranom detinjstvu, dovodi do kretenizma, nicanje mlenih i stalnih zuba kasni, usled makroglosije svi su zubi potisnuti vestibularno, usled spastikog tonusa miia este su abrazije zuba velikog stepena; hipopituitarizam u detinjstvu progresivno usporenje i rani prestanak opteg rastenja, proporcionalni hipofizarni nanizam. Zubi su normalne veliine, ali usled bimaksilarne mikrognatije niu zbijeno, hipofizama teskoba. Nicanje stalnih zuba kasni i usporen je razvitak korena zuba. endolimfa, tenost koja ispunjava opnasti labirint uha. endolimfni kanal, v. endolimfni vod. endometrijalna ipka, mikroskopske promene materine sluznice u zeice sparene s mujakom kome su podvezani semenovodi: do oploenja ne dolazi, ali se izaziva bujanje sluznice koja na mikroskopu pokazuje vijugave i isprepletane lezdane cevice u vidu ipke (endometrijalna ipka). endometriosis, pojava endometrijuma na ektopikim mestima kao to je miini sloj materice. Ova pojava se naziva i adenorniozom ili unutranjom endometriozom. Endometrijum se moe dalje nai u tkivu jajnika, jajovodima, na peritoneumu ili ma kom drugom mestu u karlici. Ponekad zahvata oujak poslije laparatomije u predelu pupka. Endometrioza se javlja samo u ena za vreme ovarijalne aktivnosti* a njen je nastanak nejasan, mada dve teorije daju objanjenje o tome. Po jednoj delovi endometrijuma u vreme menstruacije prolaze kroz jajovod i implantiraju se na serozne povrine (peritoneuma). Druga teorija objanjava endometriozu kao posledicu heteroplazije celomske duplje. elije seroznih povrina peritoneuma, sluznice materice, tuba i vagine imaju zajedniko poreklo. Izvesni hormonaini

238

endometritis inioci mogu stimulisati metaplaziju u vanmaterinim regijama. Vanmaterine endometrijalne mase se javljaju u vidu malih cista, nekoliko milimetara u preniku, a sadre gustu okoladnu masu s hemoragickom ivicom. Tipino je i nezamenjivo za dijagnostiku endometrioze prisustvo strome endometrijuma oko ektopikih lezda. Ovarijalni hormonalni stimulansi izazivaju krvarenja u ovim promenama, to izaziva stvaranje proirenih cista ispunjenih gustom, okoladi slinom, hemoragickom sadraju. endometritis, zapaljenje sluznice trupa materice. Sluznica materice nalee neposredno na miini sloj tako da dublje zapaljenjske promene ne mogu postojati, a da pri tome nije zahvaeno i miino tkivo (metritis), tako ,da je zapaljenje sluznice materice istovremeno i zapaljenje materinog tela. Iz tog razloga ova dva oboljenja ine jednu celinu (endometritis et metritis); a. enometritis (e. acuta), koji uvek prati jai ili slabiji metritis nastaje usled infekcije bakterijama: ushodnim putem iz grlia materice bakterija vaginalne flore, ili infekcijom materice posle poroaja i pobaaja (puerperalna infekcija), endometritis puerperalis septika; e. glandularis, nastaje hiperplazijom sluznice materice kao posledica ovarijalne disfunkcije a ne kao zapaljenjski proces; hronini e., razvija se iz akutnog endometritisa; e. puerperalis, akutno gnojno zapaljenje endometrijuma. Moe biti prouzrokovano Clostridiumom Welchii i srodnim prouzrokovaima koji se mnoe u nekrotikom materijalu zaostalom u zidu materice posle poroaja. Infekcija anaerobima izaziva zbog stvaranja gasa u zidu uterusa njegov sunerasti izgled. irenje infekcije po itavom telu veoma je olakano prodorom infekcije u mii materice; e. syncytialis, benigna invazija sincicijalnih elija placentnih resica (spoljni sloj trofoblastnih elija) u miometrijum (Syncytioma). endometrium, sluznica materice. endonucleasa, endonukleaza, enzim koji razara fosfodiesterske veze izmeu dva

engorgement susedna nukleotida u sredini lanca DNK. Na slobodnim krajevima prekinutog polinukleotidnog lanca posle toga moe da deluje i enzim egzonukleaza, v. egzonukleaza. endoparazit, parazit koji ivi u telu nekog domaina. endophlebitis, v. phlebitis. endophthalmitis, endoftalmitis, akutno zapaljenje sadrajne one jabuice. Nastaje kao metastaza, usled komplikacija posle operacija ili posle perforativnih povreda. endoplazmni retikulum, v. citoplaima. endoproteinaza, v. cathepsin. endoreduplicatia, endoreduplikacija, replikacija hromosoma posle koje ne dolazi do deobe elije. endoskop, sprava za pregled telesnih upljina oblika cevi; snabdevena je na svom proksimalnom ili distalnom kraju elektrinim osvetljenjem; esto se na proksimalnom kraju nalazi ogledalo, a na distalnom okular. endoskopija, vizualni pregled neke telesne upljine pomou endoskopa; peroralne e., pregled organa pomou endoskopa koji se moe uvui kroz usta; transkolonska e., posmatranje unutranjosti kolona pomou endoskopa. endotoksini, toksini kompleksnog sastava (glicido-lipido-polisaharidi; glicido-lipido-proteini). Nalaze se u zidovima najvie patogenih, gram-negativnih bakterija kao i apatogenih. Izazivaju svi iste simptome ako se ekstrahuju iz tela bakterija spontanom ili izazvanom plazmolizom. Termostabilni su, ne prelaze u anatoksine. Slabi su antigeni. Primer: Enterobacteriae. endotrahealan, (l)-.u ili kroz traheju; (2) izvrene prelaenjem kroz traheju. endovenski, v. intravenski. energetike vode, v. vode. enervatio, enervacija, (1) slabost ili odsustvo nervne energije; (2) uklanjanje ivca ili njegovo presecanje. V. neurectomia. engorgement, (fr.) zastoj, zaguenost, hiperemija, lokalna kongestija; prepunjenost organa, krvnog suda ili tkiva nagomilanom tenou, naroito krvlju.
239

engrami engrami motornih pokreta, otisci, seanja doivljenih motornih radnji u senzorikim asoQijacijskim poljima modane kore na osnovu kojih se vre svrsishodne voljne radnje. enlargement, (fr.) poveanje organa ili njegovog dela. V. hyperplasia, hypertrophia. enlissement, (fr.) umotavanje peniformnog uda. enophthalmia, v. enophthalmus. enophthalmus, enoftalmus, uvuenost one jabuice. Ona jabuica je uvuena u onu duplju. Uzroci: Homerov sindrom, trauma orbite, atrofija tkiva orbite i dr. enostosis mandibulae et maxillae, stvaranje gue, homogenije kosti nepravilnog oblika u spongiozi donje ili gornje vilice. Entamoeba, rod ameba ije su neke vrste paraziti oveka: E. coli, E. gingivalis, E. hystolitica, E. nana, Jodamoeba buetschilii. V. dysenteria; E. hystolitica, prouzrokova amebne dizenterije. Javlja se u tri oblika: histolitika, ivi u sluznici debelog creva i u amebnim apscesima, hrani se eritrocitima; minuta, ivi na povrini debelog creva, hrani se bakterijama, gljivama i si.; cista, okrugla, s 4 jedra, nepokretna, ne hrani se i ne deli se, predstavlja otporni oblik. ovek se inficira samo preko ciste. Ovi oblici prelaze jedan u drugi. enterectomia, enterektomija, ekscizija dela creva, resekcija creva. enteritis, zapaljenje creva, naroito tankog; e. anaphylactica, hemoragijsko zapaljenje i tankog i debelog creva posle druge injekcije anafilaktogena osetIjivim ivotinjama; e. cystica, chronica, enteritis s cistikim proirenjem crevnih lezda; difterijski e., enteritis sa stvaranjem pseudomembrana i ulceracija u sluznici; e. gravis, esto fatalna bolest s akutno nastalim bolovima, mukom, povraanjem, krvavim prolivima i nekrozom crevnog zida, naroito u zavrnom jejunumu i poetnom ileumu; e. membranacea, mukozni kolitis; e. necroticans, izazvan Clostridium perfringensom u kojeg postoje nekroze zida

Entorococcus creva; e. nodularis, enteritis s poveanjem limfnih vorova; e. phlegmonosa, enteritis sa znacima peritonitisa, zbog flegmone zida creva. est u strangulacijskom ileusu; e. polyposa, enteritis u kojeg postoje mnogobrojni polipi sluznice zbog bujanja vezivnog tkiva u zidu creva; protozoalni e., izazvan raznim protozoama; e. pseudomembranacea, enteritis s pseudomembranama; regionalni e., enteritis ogranien na jedan deo tankog creva; tuberkulozni e., e. koji se javlja u poodmakloj tuberkulozi plua, najverovatnije zbog gutanja bacila ispljuvkom. enteroanastomosis, enteroanastomoza, (1) spajanje dva kraja creva posle resek cije; (2) spajanje dve vijuge creva u cilju da se iskljui prolaz kroz jedan deo creva. Enterobacteriacae, porodica enterobakterija ili crevnih bakterija vrlo je velika. Grupe gram-negativnih asporogenih tapia, pokretnih i nepokretnih. Neke od njih stvaraju vidljive kapsule, druge su bez nje. Neke vrste crevnih bakterija deo su normalne flore debelog creva, npr. Escherichia coli. Druge su uvek patogene za oveka: Salmonella i Shigella, a neke vrste su uslovno patogene: Klebsiella, Proteus i druge vrste, koje se, povremeno ili stalno, nalaze u debelom crevu, a u promenjenim uslovima mogu da izazovu poremeaje i oboljenja. Enterohius vermicularis, mali beli konasti parazit (Nematoda). enka je duga oko l cm, mujak oko 0,5 cm. ive u gornjem delu debelog creva. enke polau jaja u okolomarnom predelu, gde izazivaju svrab. Sin. Oxyuris vermicularis. enterocele, (1) kila u kojoj se nalazi crevo; (2) zadnja vaginalna kila. enterocentesis, enterocenteza, hirurka punkcija creva. enterochirurgia, enterohirurgija, hirurgija creva. enterocit, elija crevnog epitela, koja vri apsorpciju hranljivih sastojaka. Enterococcus, Streptococcus grupe D, gram-pozitivan ovalan diplokok; lii na lancetu ili na plamen od svece, esto u kraim lancima. Veoma otporan prema

240

entorocolitis visokoj temperaturi. Sve vrste su patogene, odnosno uslovno patogene za oveka. Izazivaju peritonitis, endokarditis idr. enterocolitis, enterokolitis, istovremeno zapaljenje tankog creva i kolona; hemoragijski e., nastaje hemoragijskom nekrozom zida creva; e. necroticans, pseudomembranski enterokolitis; e. pseudomembranacea, akutna povrinska nekroza sluznice tankog i debelog creva s izraenim okom i dehidracijom i prisustvom u stolici pseudomukusa s krvlju, kao i odliva zida creva; regionalni e., v. ileitis. enterocystocele, enterocistokela, hernija u kojoj se nalazi mokrana beika i crevo. enterocystoma, enterocistom, uroena cista iji je unutranji zid obloen sluznicom slinom crevnoj. Nalazi se u pupku, trbunoj duplji ili vezivnom tkivu karlice. Enterocistom potie od ostataka omfaloeriterikog kanala. enterodynia, enterodinija, bol u crevu. enteroenterostomia, hirurka anastomoza izmeu dva segmenta creva. V. enteroanastomosis. enteroepiplocele, enteroepiplokela, kila koja sadri tanko crevo i omentum. enterogastron, hormon koji se oslobaa u sluznici dvanaestopalanog creva i jejunuma kada se u himusu nalazi mast ili masne kiseline: prenet putem krvi do eluca, koi pokrete eluca, tako da se brzina, kojom se eludac prazni, smanjuje na polovinu odnosno treinu prethodne. enterogastriki refleks, refleks za kontrolu pranjenja eluca. Nastaje pri prevelikom pritisku i kiselosti himusa, u prisustvu belanevina ili materija koje razdrauju sluznicu u poetnom delu duodenuma, a efekat mu je koenje eludane peristaltike. Postie se impulsima koji se do muskulature eluca prenose mienterikim spletom, dovodnim vlaknima vagusa do izduene modine da bi se koila odvodna vlakna vagusa i, moda, putem cilijakog gangliona a zatim simpatikim ivcima na eludac. Zadatak mu je zatita tankog creva od pre16 Medicinski leksikon

enterovirosis optereenja usled prebrzog pranjenja eluca. enterokinaza, proenzim ili zimogen iz crevnog soka koji aktivie tripsinogen u tripsin. enterokrinin, materi i ; hormonske prirode koju stvara sluznica tankog creva pod dejstvom himusa a uloga joj je to podstie sekreciju crevnog soka. enterolithiasis, enterolitijaza, prisustvo crevnih kamenaca. enterolithus, enterolit, crevni kamenac. Svaki konkrement naen u crevu. enteron, (gr.) enteron, crevo, utroba, v. intestinum. enteropathia, enteropatija, zajedniko ime za sve bolesti tankog creva. enteropexia, enteropeksija, hirurko fik siranje creva za prednji ili zadnji trbu ni zid, ponekada jednog za drugi seg ment creva. ; enteroptosis, enteroptoza, sputenost creva u trbunoj upljini. enterorrhagia, enteroragija, krvarenje iz creva. enterorrhexis, enteroreksis, perforacija creva. enterorrhoea, enteroreja, v. diarrhoea. enterospasmus, enterospazam, gr tankog creva. enterostomia, enterostomija, hirurko stvaranje stalnog otvora na crevu izvedenog kroz trbuni zid; dvocevna e., enterostomija, u kojoj su otvori dva segmenta preseenog creva izvedeni kroz trbuni zid podseaju na dvocevnu puku. V. colostomia, fistula. enterotoksini, produkti izvesnih bakterijskih vrsta, odgovorni za gastrointestinalne poremeaje u ljudi. Enterotoksini stafilokoka su termostabilni, mogu se dokazati pomou ogleda na mladim makama, tzv. kitten-testa. enterovirosis, enteroviroza, enterovirusna oboljenja sainjavaju grupu veoma razliitih klinikih oblika bolesti koju izazivaju virusi poliomijelitisa, Coxsackie i ECHO. Najee obolevaj deca. Enterovirusi su uglavnom fekalno-oralne infekcije i javljaju se uglavnom leti i to u manjim epidemijama.

241

if
enterovirusi enterovirusi, podgrupa Picorna-virusa. enterovirusna oboljenja, v. enterovirosis. entropium, entropijum, uvrnutost ivice kapka prema onoj jabuici; oiljasti e., entropijum usled oiljastog skvravanja venjae ili tarzusa; spastiki e., entropijum usled gra palpebralnog dela krunog miia oka. enucleatio, enukleacija, uklanjanje organa, tumora ili nekog drugog tela u njihovoj celosti i oienost slino orahu iz njegove ljuske; e. bulbi, operativno vaenje one jabuice iz one duplje poto se oslobodi svojih miia i presee oni ivac. V. exenteratio. enuresis, enureza, nevoljno mokrenje u dece, obino nou (e. nocturna), rede danju (e. diurna). enzymologia, enzimologia, nauka o enzimima. eosinophilia, eozinofilija, veliki broj eozinofilnih granulocita u perifernoj krvi; Lfflerova e., Lfflerov sindrom; pulmonalna e., infiltracija plunog parenhima eozinofilnim granulocitima; tropska e., vrlo esta bolest u Indiji s anoreksijom, optom slabou, kaljem, leukocitozom i apsolutnim poveanjem eozinofilriih granulocita u krvi. Sin. Bartonova bolest, eozinofilno plue. eozin, crvena boja, tetrabromni derivat fluoresceina (dobija se iz resorcina i anhidrida ftalne kiseline). Eozin se upotrebljava u histolokoj i mikrobiolokoj tehnici, za bojenje nekih namirnica i u druge svrhe. eozinofilni granulom, v. granuloma. eozinofilni pluni infiltrat, v infiltrat. ependidimni vod, dok se stvara svitnjak, medularni oluk na ektoblastu se zatvara slubljivanjem njegovih rubova: medularna cev je otvorena. Njena duplja predstavlja ependidimni vod, na glavenom kraju otvoren prednjim neuporom. ependymoma, ependimoma je neoplazma nervnog sistema, koja nastaje proli feracijom elija koje obla/u ventrikularni sistem u centralnom nervnom sistemu. ine oko 6% od svih neoplazmi centralnog nervnog sistema. Lokalizuje se najee u IV modanoj komori, kao i u centralnom kanalu i filum terminale. 242 epicanthus Neoplazma je obino jasno ograniena od ostalog tkiva centralnog nervnog sistema. Delimo ih prema grai na papilarne, zatim na miksopapilarne ependimome, epitelijalne ependimome i celularne ependimome. Ependimoblastom je maligna neoplazma ove grupe po svojim citomorfolokim odlikama. Ephedrinum, efednn, alkaloid koji je najpre bio dobiven iz biljke Ephedra vulgaris. Po dejstvu je unekoliko slian adrenalinu (kontrahuje krvne sudove, poviava krvni pritisak, ubrzava rad srca, iri venane krvne sudove, oputa glatke miie bronhija i creva, iri enice). Dejstvo mu sporije nastupa, slabije je, a due traje. Dosta jako stimulie centralni nervni sistem. Dejstvuje i kad se d per os. U obliku efedrin-hlorida (Ephedrini chloridum) oficinalan je prema naoj farmakopeji. ephelides, letnje pege, nevoidne formacije, veliine soiva, svetlomrke boje, vidljive leti, lokalizovane na nepokrivenim delovima tela (lice, gornji ekstremiteti). Ephestia kiiehniella, moljac brana, jedna od najopasnijih tetoina u mlinovima i pekarama gde izaziva velike gubitke u branu. ivi i na drugim ivotnim namirnicama, kao to su biskvit, suvo voe, okolada i dr. Dugaak je 10-14 mm, a raspon njegovih krila iznosi 22-25 mm. Krilca imaju nene rese. enka polae jaja iz kojih se izlegu larve. Larva je dugaka 17 mm, slabo je obrasla i ima tamnoutu glavu i 4 reda tamnih takica. Larva stvara fino svilenasto predivo koje zagauje maine pa smeta pogonu. Ciklus razvitka traje 30-45 dana. Godinje daje obini 4 generacije. epiblepharon, epiblefaron, poremeaj u razvitku kapka, koji se javlja u vidu horizontalnih nabora koe du kapaka; e. inferior, kada se nae na donjem kapku; e. superior, kada se nae na gornjem kapku. epicanthus, epikantus, mongolski nabor, uroena anomalija kapka, koja se sastoji u obostranom naboru koe u vidu polumeseca. Polazi od gornjeg kapka i pokriva unutranji ugao oba oka.

epicarditis
epicarditis, zapaljenjsko oboljenje spoIjanje srane opne. epicondylalgia, epikondilalgija, bol u miiima ili tetivama koje se pripajajt! za epikondil ramenjae. V. lakat. epicondylitis, epikondilitis, zapaljenje epikondila ili tkiva oko epikondila ramenjae. V. lakat. epicondylus, epikondil, nadzglobna kvrga (na kondilu duge kosti). epicrisis, epikriza, kritiko razmatranje, diskusija nekog sluaja bolesti posle njenog zavretka. epicystotomia, epicistotomija, suprapubini operativni pristup i otvaranje mokrane beike radi vaenja kamena iz nje.

epididymovasectomia
plex) ili s oiljastom atrofijom i unakaenjem (e. b. dystrophica). epidermomikoze, v. dermatophytia. epidermophytia, epidermofitija, oboljenje koe izazvano gljivicama (epidermophyton) koje se ispoljava ogranienim eritemoljuspastim promenama. epidermophyton inguinale, gljivica koja napada epiderm ali ne dlaku i nokte, naroito na velikim prevojima: epidermophytia inguinale (eczema marginatum Hebra), epidermophytia palmaris et plantaris (eczema mycoticum). epididymectomia, epididimektomija, hirurko odstranjenje pasemenika. epididymis, pasemenik, organ nasaen na gornjoj strani semenika u vidu okruglastog tela, na kome se razlikuje glava, telo i rep. TeIo se sve vie suava ka repu. Glavu pasemenika ine 12-15 odvodnih kanalia iz Hallerove mree. Telo i rep pasemenika ine pasemeniki kanal, dug 3-4 m, koji se u repu nastavlja u semenovod. Pasemeniki kanal je obloen cilindrinim epitelom koji pokazuje lezdanu aktivnost. Ta aktivnost je u prisnom odnosu sa semeglavcima pri njihovu prolazu kroz kanal. Sekretna aktivnost je u vezi s periodinom seksualnom aktivnou. epididymitis, epididimitis, zapaljenje pasemenika. Najee je prouzrokovano gonokokima dospelim iz semenih kesica. Po svom toku moe biti akutno, subakutno i hronino; e. erotica, zapaIjenjske pojave u pasemeniku, s vrlo bolnim oticanjem venskog spleta zbog stalne navale krvi usled nadraenja bez punog zadovoljenja. esto je praeno i zapaljenjem semenika (orchitis erotica); negonoroiki e., redi oblik e., prouzrokovan stafilokokima; e. tuberculosa, tuberkulozno zapaljenje epididimisa, obino izolovano ili uz pojavu tuberkuloze na drugim delovima urogenitalnog trakta. epididymodeferentectomia, ekscizija pasemenika i semevoda. epididymoorchitis, epididimoorhitis, zapaljenje semenika i pasemenika. epididymovasectomia, epididimovazektomija, operacija kojom se odstranjuje 243

epidemijski hepatitis, v. hepatitis.

epidermis, epiderm, pokoica, epitelna komponenta koe sastavljena od ploasto slojevitog, na povrini oroalog epitela. Najdublji matini sloj (stratum cylindricum-germinativum) lei iznad krzna, povrh njih je sloj poligonalnih elija s produecima (str. spinosum), a potom sloj elija koja sadre keratohijalinska zrnca (str. granulosum), a ispod povrinskog roastog sloja (str. corneum) nalazi se svetli sloj (str. lucidum). Uloga epiderma je viestruka (zatitna, lezdana i dr.). epidermodysplasia verruciformis, rasprostranjena diseminacija bradaviastih papula na lenim stranama aka, na rukama, licu i trupu. Sin. Lewandowsky -Lutzova bolest. epidermoides, epidermoidni, slian epidermu. epidermolysis, epidermoliza, lako odvajanje slojeva epiderma, samo od sebe, ili ak i posle lake traume (pritisak); e. acuta toxica (Lyell) prostrano bulozno odvajanje epiderma (nalik na izgoretinu), najee kao posledica toksoalergijske reakcije na lekove. Teka klinika slika kao maksimalna varijanta medikamentnog raznolikog eksudativnog eritema; e. bullosa hereditaria, nasledna sklonost u dece da se i na najblau traumu na nogama i rukama jave plikovi koji se zaleuju bez oiljka (e. b. sim-

epidijaskop

epilepsia

pasemenik i veliki deo semevoda. Sin. epididymodeferentectomia. epidijaskop, projekcioni aparat kako za neprovidne predmete (npr. slike), tako i za dijapozitive (slajdove).
epiduralni prostor, v. cavum epidurale.

epifarinks, v. epipharynx. epifiza, mala endokrina lezda postaje od izvrata zadnjeg dela tavanice meumozga. Zaetak epifize se zapaa u embrionima dugim 8 mm kao leni meumodani iz vrat nazvan pinealni pag. Prosena teina epifizne lezde u mukarca iznosi 0,154 g, a u ene 0,150 g. U mukog se teina postepeno poveava do 6. decenije, a u ene nastaje u 5. deceniji da bi se u 6. deceniji opet javilo poveanje. Dejstvo epifize na seksualnu funkciju i morfogenezu danas se od nekih autora odrie. Po nekim autorima rezultati vaenja epifize imaju za posledicu prerano i prekomerno razvie polnih organa. Usaivanje epifize mladim pacovima izaziva kasnije sputanje semenika i njihov zastoj u razviu. Po dosadanjem shvatanju, ako epifiza izluuje mnogo inkreta, nastupa patuljasti rast. Epifiza bi bila svojom inkretogenom funkcijom konica preranog i prekomernog somatskog razvia. Njena funkcija se prostire na detinjstvo i pubertet, a docnije spreava prerano i prekomerno izluivanje gonadotropnih hormona hipofize, a, moda, i drugih paraseksualnih lezda. Ako se inkret epifize ne stvara u dovoljnoj meri, konica je olabavljena, te nastupa prevremeni polni razvoj. epifizektomija, operativno odstranjenje epifizne lezde.
epifizna linija, v. fuga. epigama determinacija pola, v. determinacija pola.

epigastrium, epigastrijum, podrebarje, gornji sprat trbuha, deli se na tri predela: hipohondrijski (regio hypochondriaca dextra et sinistra) i epigastriki predeo (regio epigas ;rica). epigenitalis, metanefrozne cevice Wolffog tela atrofiu pri kraju 2. meseca i najveim delom iezavaju, sem naspram budue gonade, gde ine sistem cevica poznat kao epigenitalis. S tim 244

cevicama zaetak muke gonade uspostavlja vezu i od njih postaju pravi kanalii semenika. epiglotis, v. epiglottis. epiglottis, grkljanski poklopac, sastoji se od kapane hrskavice grkljana zastrvene sluznicom. Nalazi se iza korena jezika, a iznad otvora grkljana. Pri gutanju sputa se unazad i zatvara grkljanski otvor (aditus laryngis). Hrskavica epiglotisa poinje da se stvara tek krajem 5. meseca od neparne jezgre u osnovici epiglotisa. epikondil, v. epicondylus. epikriza, v. epicrisis. epilatio, epilacija, potpuno odstranjivanje dlaka na vlasitu mehaniki (epilacionom pincetom), zraenjem (Rntgen) ili hemijskim sredstvima (talium-acetat). epilepsia, epilepsija, padavica, hronino oboljenje koje se sastoji od povremenih napada promene ili gubitka svesti, vegetativnih poremeaja i konvulzija. Uzrok epilepsije nije uvek mogue otkriti. Epilepsija vremenom moe dovesti do promene karaktera i demencije. Epilepsija moe biti generalizovana ili parcijalna; generalizovana e., sin. centrencefalna e., ide s gubitkom svesti i zahvata elo telo; parcijalna e., moe biti: kortikalna (Jackson) i psihomotorna e.; Jacksonova e., Deksonova epilepsija, klonini grevi muskulature ekstremiteta i lica koji se ire po redu koji odgovara kortikalnom pretstavnitvu u precentralnoj vijuzi. Protiu bez gubitka svesti. Izuzetno Deksonova epilepsija moe da se generalizuje, pri emu dolazi do gubitka . svesti. Deksonova epilepsija nastaje usled nadraenja kore velikog mozga (oiIjak, tumor, projektil i si.). Sin. kortikalna e., fokalna e.; psihomotorna e., moe biti: temporalna, hipokampusna i diencefalna, sin. vegetativna; diencejalna e., s poremeajima svesti i automatizmima; epilepsija po etiologiji moe biti: genuina, sin. esencijalna, idiopatska i simptomatska; hipokampusna e., u vidu tzv. uncinatusnih napada (uncinate fits): nastupa halucinacija neprijatnog mirisa i ukusa, oralnih automatizama, deja vu i si.; temporalna e., sa nastupima akus-

epileptiki tikih ili optikih aura, afazije i straha; simptomatska e., epilepsija prouzrokovana nekim poznatim uzrokom (trauma, tumor, encefalitis), vaskulni poremeaji i si.; sudsko medicinski znaaj e., sem u kortikalne, u epilepsiji uvek dolazi do prekida kontinuiteta svesti, do sumranog stanja ili kome. Naglo nastajanje kome moe da postane opasnost po sopstveni ili tui ivot ili imovinu. U sumranom stanju, pre ili posle velikog napada, oboleli previa svoju okolinu i brani se od napadaa ili nemani, pri emu moe da izvri teke krivine radnje. Neki epileptiari, umesto napada (v. e. ekvivalent) pale imovinu (v. pyromania) ili ine drugu kakvu tetu; e. tarda, epilepsija koja se javi posle 20. godine ivota, po pravilu je simptomatska; e. vegetativa, vegetativna epilepsija, nastupi vegetativnih manifestacija kraeg trajanja koje neki ubrajaju u epilepsije. Sin. diencefalna epilepsija (seks.) Pogaa u vidu grevitih nastupa cerebralnog porekla vie mukarce nego ene (62,7% : 37,3%). Epilepsija se javlja ranije u ena nego u mukaraca. Sin. padavica. epileptiki, koji se odnosi na epilepsiju; e. ekvivalenti, senzitivni (migrena, neuralgija), motorni (drhtanje, mucanje), senzoriki (ambliopija, oseanje naroitog ukusa i mirisa itd.), vazomotorni (oseanje toplote, hladnoe), sekretorni (znojenje, luenje pljuvake i suza), visceralni (inkontinencija sfinktera) i psi: hiki (prisilne misli, halucinacije, smeh, sumrana stanja), koji se javljaju umesto velikog epileptikog napada, bilo iskljuivo, bilo naizmenino s njim; e. napad, (1) mali epileptiki napad petit mala, kratkotrajni gubitak svesti, prekid misli, rada, govora, ukoen pogled. Javlja se vie puta u toku dana. Ne moe se kontrolisati klasinim epileptikim lekovima iako spada u grupu epilepsije. Elektroencefalografski obeleen je karakteristinim promenama, tzv. iljaktalas kompleksa, 3 puta u sekundi. Sin. petit mal, abscence; (2) veliki epileptiki napad, poinje aurom posle koje dolazi poetni krik, pa tonusna i najzad klo-

epispadias nusna faza napada s penom na ustima; bolesnik ujeda svoj jezik, umokri se, postaje zbunjen i najzad zaspi. Sin. grand mal, ictus epilepticus; e. status, pojava uestalih epileptikih napada izmeu kojih bolesnik ne dolazi svesti. V. status epilepticus. epiloia, v. sclerosis tuberosa. epinephrin, epinefrin, v. adrenalin. epipharynx, epifarinks (pars naali pharyngis s. nasopharynx), gornji deo upljine drela, nalazi se iza nosne duplje s kojom je u vezi preko dva otvora (hoana). Na bonim zidovima se nalaze otvori Eustachijevih tuba. epiphora, epifora, spontano preterano luenje suza, koje nastaje usled poveanog stvaranja suza ili poremeaja u njihovom odvoenju. epiphysis, epifiza, (I) okrajak duge kosti koji je spojen s dijafizom prvobitno hskavicom docnije kotanim tkivom; (2) e. cerebri, modana epifiza, iarica, lezda s unutranjim luenjem, koja pripada epitalamusu i nalazi se iznad srednjeg mozga. Sin. corpus pineale. episcleritis, zapaljenje povrinskog tkiva beonjae. episkop, (fiz.) aparat za projiciranje neprovidnih predmeta (fotografija, skica teksta i dr.). episomi, epizomi, genske stukture uglavnom u mikroorganizmima, koje se nalaze uz hromosome jedra ili u slobodnom obliku u citoplazmi. Epizomi se ne stvaraju u samoj eliji, ve se u nju unose spolja. Njima se genski materijal jedne jedinke prenosi u drugu jedinku, kako u istoj vrsti, tako i izmeu raznih vrsta. epispadias, epispadija, uroena malformacija u razvoju uretre koja se otvara na glaviu mukog uda, na njegovoj lenoj strani ili kao oluk du ele lene strane penisa. U teim sluajevima, ko pulaciona i oplodna mo su veoma poremeene; e. corpusa penisa, e. u kojoj se ureter nalazi na prostoru izmeu ovesnog ligamenta i iza leba glavia; e. glandis, e. u kojoj se otvor nalazi na gornjoj sirani glavia; penopubiki e , u kome se otvor nalazi na penopubikom spoju; e. u ene, e. u kojoj se otvor
245

epistasis
nalazi u vidu fisure na gornjem zidu uretre. epistasis, epistaza, maskiranje fenotipskog efekta jednog ili oba gena u alelskom paru, dejstvom gena s drugog lokusa. epistaxis, epistaksis, krvarenje iz nosa, najee iz Kiselbahove oblasti nosne pregrade (v. locus Kiesselbachi), koja je izloena fiziolokim traumama pri disanju (teleangiektazije). Moe da bude obilno i ozbiljno posle trauma glave, preloma nosnih i lubanjskih kostiju (frakture baze lubanje). Nastaje kao znak angiektazija u toku sistemskih bolesti kao to je Rendu-Oslerova bolest. Moe da se pojavi u obliku tekih arterijskih krvarenja u starijih arteriosklerotikih bolesnika. Zaustavlja se kauterizacijom krvnog suda, prednjom ili zadnjom tamponadom nosa, ili obema istovremeno. Retko je potrebna ligatura krvnog suda (art. carotis ext.). Sin. rhinorrhagia. epistaza, v. epistasis. epitelni pripoj, v. pripoj epitelni. epithalamus, epitalamus, podbreje, deo meumozga, smeten na oba talamusa. Njegov najvaniji deo je modana epifiza. epithelioma, epiteliom, benigni ili maligni epitelijalni tumori, u koje spadaju papilomi, polipi, adenomi i karcinomi; e. adenoides cysticum (Brooke) naroito u nazolabijalnim naborima simetrino rasporeeni hemisferni tumori do veliene graka; e. basocellulare, v. basalioma; e. b. exulcerans, v. ulcus rodens; e. b. pigmentosum, melanotian bazaliom koji morfoloki podsea na melanom; e. b. cicatricans, bazaliom koji se periferno iri, a u sredini sam od sebe zarauje; e. b. terebrans, lokalno destruktivni oblik epitelioma; e. spinocellulare, v. spinaliom. epithelium, epitel, tkivo sastavljeno od istorodnih elija, nosilaca uloge koja moe biti razliita pa se prema tome razvrstavaju kao: apsorpcioni e., prekriva unutranjost creva i vri apsorpciju svarenih hranljivih sastojaka, a u plunim mehuriima (alveolama) zastire u vidu tankih listolikih elija zid me246

Epsteinove perle
huria i prekriva mreu kapilara, apsorbujui gasove (respiracioni e.); klicin e., e. polnih lezda, jajnika i semenika sloenim procesom razvitka praelija (ovogeneza i spermatogeneza) obrazuje polne elije ili gamete -jaja i spermatozoide; senzitivni ili ulni e. izgrauje ula, u kojima su naroito diferentovani vrhovi ulnih elija za prijem razliitih nadraaja, dok su elije osnovicom u vezi s nervnim vlaknima ili vlaknastim produetkom (neuroepitel) ivanih elija, kojima odailju nadraaje u mozak; sulkusni e., oblae povrinu slobodnih desni okrenuto prema zubu. Istovremeno ini spoljni zid gingivalnog sulkusa. Prostire se od ivice desni do povrine zuba. Ploasto-slojevitog je tipa. Ne oroava. Sin. epitel unutranji. V. sulcus gingivalis; zatitni ili pokrovni e., e. koji zatiuje i pokriva povrinu tela, duplje i kanale. Prema obliku i rasporedu elija, e. je Ijuspast, ploast, prizmatian i prelazan vieslojan; elije lezdanog e. oblau lezdane mekove, proizvode i izluuju specifinu materiju - sekret. epithelisatio, epitelizacija, proces stvaranja epitela, odnosno popunjavanje defekta u epitelu koe ili sluznice umnoavanjem epitelnih elija.
epitrihijum, v. pokozica.

pluchage, (fr.), epliaa, ienje, uklanjanje kontuzovanog i inficiranog tkiva iz rane. V. dbridement (embr.). Onihogeni proces je intradermni: iznad nokatne ploe protee se eponijum, a ispod hiponihijum. U toku 7. meseca nokatna ploa probija napred kroz eponihijum, a u 8. mesecu stie svoju prednju ivicu. eponychium, eponihijum, epitelna pokozica koja prekriva nokatnu ploicu pri korenu. epoophoron, ostatak prabubrega. V. Rozenmllerov organ. epruveta, probna cevica, staklena cevica (razne veliine), koja je na jednom kraju zatvorena i slui za kuvanje, meanje ili izvoenje raznih proba ili reakcija u laboratoriji, kao i za kultivisanje mikroorganizama. Epsteinove perle, v. Bohnove nodule.

epulis epulis, benigna neoplazma vilica. Postoje dva oblika: epulis s dinovskim elijama i fibromatozni oblik u kome preovlauje vezivno tkivo. Prvi oblik s dinovskim elijama istovetan je s benignom neoplazmom sa dinovskim elijama ma koje druge lokalizacije. Mrke je boje na preseku, do nekoliko mm u preniku. Obino se javlja na ivici desni; e. congenita, redak uroeni benigni tumor histocitarnog porekla. Najee se nalazi u predelu sekutia gornje vilice. vrste je konzistencije, veliine zrna graka do veliine oraha; e. fissuratum, fibrozno uveanje sluznice desni, vestibuluma ili obraza. Sin. protetska hiperplazija sluznice usta. equator (aequator), polutar; e. lentis, polutar soica. eradikacija fisura, odstranjenje retentivnih mesta, dubokih fisura na griznim povrinama zuba u cilju profilakse karijesa. Fisure se bruse dijamantskim kameniima, glaaju i impregniu solima fluora. Ovako proirene fisure zuba pogodne su za samoienje i nesmetano odravanje higijene zuba. V. odontotomija, profilaktika. Erb-Goldflamova bolest, v. myasthenia gr avis. erbium, Er, hem. element, metal, pripada grupi lantonoida. Erbov znak, v. znak. Erbova bolest, v. dystrophia muscularum progressiva. Erbova uzetost, v. paralysis. erectio, erekcija, nabreknue, povremeno fizioloko stanje, prva posledica seksualnog nadraivanja mukarca ili ene. Takvo stanje u mukarca dovodi do nabreknua polnog uda, to omoguuje izvravanje polnog akta. Erekciju prouzrokuju parasimpatiki impulsi koji potiu iz sakralnog dela kimene modine, pa preko nn. erigentes dolaze do krvnih sudova polnog uda, izazivajui irenje arterija, a skupljanje vena, to ini da arterijska krv tee pod velikim pritiskom u erektilno tkivo penisa i tu se zadrava. Erektilno tkivo se sastoji od velikih sinusoida koji su obino gotovo prazni, ali kad u njih utie arterijska krv

eretismus pod pritiskom, mogu se mnogo proiriti, jer je oticanje krvi preko vena skoro onemogueno. Kavernozna tela su uz to okruena vrstom fibroznom opnom, zbog ega veliki pritisak u sinusima ini da se kavernozno tkivo proiri sve dok se penis ne ukruti i ne produi. Erektilno tkivo u ena, koje je gotovo jednako kao erektilno tkivo penisa, nalazi se oko ua vagine i protee se u draicu. Ovo erektilno tkivo, kao i ono u penisu, pod kontrolom je parasimpatikih ivaca, koji, putem nn.erigentes, potiu iz sakralnog spleta do vagine. U ranim fazama seksualnog nadraivanja parasimpatikus proiruje arterije, a suava vene koje ulaze u erektilno tkivo; jtrv zato naglo ulazi u erektilno tkivo, pa se ue vagine stegne oko penisa. Erekcija moe nastati usled refleksnih lokalnih nadraaja kao i usled udaljenih perifernih nadraaja (erogene zone); usled psihikih stimulusa, u mukarca zbog prepunjenosti semenih kesica, usled toksikog ili traumatskog dejstva, i organskorefleksnih nadraaja (prepunjenosti , mokrane beike). erektogeni faktori, faktori koji izazivaju i odravaju nabreknue erektilnog tkiva. U mukog to je naroito snoajni organ (penis). U ene se stanje nabreklosti protee i na unutranje polne organe (materica, jajnik i parametrijum). Erekcija draice, iako homologan organ s penisom, znatno je slabija. erepsin, smea razliitih enzima iz crevne sluznicie koji hidrolizuju niskomolekulske polipeptide. Ranije se smatralo da je erepsin enzim koji katalizuje razne polipeptide. Danas se smatra daje u pitanju smea enzima karboksipeptidaze, aminopeptidaze, prolinaze i dipeptidaze. ereptaza, v. peptidaza. ereticus, eretiki, razdraljiv, preterano nadraljiv, prenadraljiv, koji lako i snano reaguje na nadraaje. eretismus, eretizam, uzbudljivost, prenadraljivost i osetljivost na nadraaje; e. srca, preterana nadraljivost srca ispoljena ubrzanim, nekad nepravilnim radom srca, lupanjem srca itd.
247

ergastoplazma

erogene zone

postaju crvena krvna zrnca ili hemacije. argastoplazma, naziv koji se koristi za zreritrociti, broj eritrocita je vei u mukanasti endoplazmatski retikulum. raca, ali ne onoliko koliko se ranije veergograf, aparat za registrovanje miirovalo. Danas se smatra da je prosean nog rada. broj eritrocita u oba pola pribliniji ergogram, grafika krivulja dobivena re4,530.000 u mukaraca, a 4,260.000 u gistracijom miinog rada. V. ergograf. ena. ergometar, aparat za merenje miinog eritrogeni toksin (Dickov toksin), arlahrada. ni toksin. Eritrogeni toksin stvaraju izergometrin, jedan od alkaloida iz razne vesni sojevi hemolitikih streptokoka glavnice (Secale cornutum). Izaziva vagrupe A. Ovaj toksin ima najizrazitije zokonstrikciju i kontrakcije materice. dejstvo u skarlatini izazivajui u oboleNema simpatolitiko dejstvo kao ergolog egzantem. tamin. -U obliku ergometrin-maleata (Ergometrini maleas) oficinalan je pre- eritromicin, antibiotik koga stvara jedan soj aktinomiceta vrste Streptomyces erma naoj farmakopeji. Upotrebljava se ythreus. Po antibakterijskom spektru i za zaustavljanje atonikih krvarenja iz aktivnosti eritromicin najvie lii na pematerice posle poroaja. Manje je toksinicilin, tj. naroito je efikasan protiv an od ergotamina. gram-pozitivnih klica, osobito koka, ergosterin, v. ergosterol. dok su gram-negativne klice, naroito ergosterol, provitamin vitamina D2, matecrevne, otporne prema njemu. Eritrorija sterolnog karaktera koja se nalazi u micin deluje i na stafilokoke otporne biljnom i ivotinjskom tkivu, a koja ozprema penicilinu, kao god i na neke kliraena ultraljubiastim zracima, prelazi ce koje su postale otporne prema strepu antitetanike materije: (v. tomicinu. Oficinalan je prema naoj fartamo), vitamin D (v. tamo). Sin. makopeji (Erythromycinum), a oficinaergosterin. V. calciferol, lan je i Propionylerythromycini laurylis dehidroholesterol. sulfas (propionil-eritromicin-lausulfat, ergotamin, jedan od alkaloida iz razne eritromicin-estolat). glavnice (Secale cornutum). Izaziva va^ zokontrikciju i kontrakcije materice, eritropoetin, faktor koji podstie eritrocitopoezu, glikoprotein ija je molekulska ima i simpatolitiko dejstvo. U obliku teina izmeu 39.000 i 70.000, a nastaje u ergotamin-tartarata (Ergotamini tarttkivima, specijalno u bubrezima, kao ras) oficinalan je prema naoj farmakoreakcija na hipoksiju. Deluje na kostnu peji. Upotrebljava se, uglavnom, za zasr i pojaava proizvodnju eritrocita. ustavljanje atonikih krvarenja iz mateEritropoetin uglavnom deluje na prerice posle poroaja, i u nekim sluajevitvaranje retikulumske elije u hemocima migrene. toblaste, ali ubrzava i ostale faze razvoja ergotismus, ergotizam, trovanje (obino eritrocita. U uslovima kada je koliina hronino) raznom glavnicom (Secale eritropoetina mala ili ga uopte nema cornutum). Ovo trovanje moe da se stvara se vrlo malo eritrocita. Naprotiv, javi u dva oblika: e. gangraenosus, poako se organizmu stvaraju velike kolijava gangrena, naroito na prstima ruku ine eritropoetina; proizvodnja eritrocii nogu; e. convulsivus,koji se ispoljava ta moe biti 8 do 10 puta vea nego norgrevima. malno. eritemna doza, v. dosis. Erlenmeyerova boca, boca konusnog oberitremijska mijeloza, v: myelosis. lika s ravnim dnom, koja slui za kuvaeritroblasti, prva generacija matinih enje i za volumetrijske analize. U baktelija hemoglobinske loze (primarni eritriologiji slue za hranljive podloge, razroblasti). Uzastopnom deobom od ove liite rastvore, hemokulture i dr. prve generacije nastaju sitnije elije, boerogene zone, akciono prostranstvo koe, gatije u hemoglobinu (sekundarni erittangoreceptivnog ula, veoma je veliko roblasti). Oni se vie ne dele. Poznati su jo i kao eritrociti. Izgubivi jedro oni 248

erogeni faktori

erysiphakia

i obuhvata celokupnu povrinu koe, erotizacija, stanje senzibilizacije prema erogenim dejstvima. Za postanak pomada su izvesni njeni predeli, naroito lnog nagona erotizacija nervnog sisteu ene, posebno osetljivi i predstavljaju ma je od prvorazrednog znaaja. Ona je erogene zone, ije draenje igra veliku prouzrokovana erotizujuim supstanciulogu u prekopulacionom periodu. Takjama humoralnog porekla i to, uglavvi su predeli: grudi (naroito bradavinom, hormonske prirode. U normalno ce), usnice, potiljak, okolina polnih oruoblienom, polno zrelom organizmu gana, unutranja strana butina i podlakte supstancije se stalno nalaze u odreetice, slabine i sedalni predeo, jagodica noj koliini. U ivotinja s periodinom usne koljke itd. seksualnom aktivnou njihova koliierogeni faktori, egzogeni, znaaj ulnih na je minimalna u periodima polnog miopaaja u buenju i ispoljavanju polnog rovanja, a neobino velika u periodima nagona je vanredno velik. Bez njihove polne pomame, ili uspaljenosti (estruobavetajne akcije polni nagon se ne bi sa). U odraslog oveka erotizacija se odmogao javiti, uveavati, niti odravati (u rava, uglavnom, na istom nivou za sve nekim sluajevima i umanjiti). U tome vreme seksualne aktivnosti i predstavpogledu, ulo vida, sluha i mirisa predlja njegov erotreakcioni potencijal. stavljaju ula s distantnim mehanizmom, dok ula kone osetljivosti i uku- erotoreakcioni potencijal, v. erotizacija. erotski napon, v. detumescentna tenja. sa imaju kontaktni mehanizam. V. ula. erosio, erozija, ogranieni povrinski erozije, klinaste, v. erosio cuneiformis. (epitelni) defekt koe ili sluznice, koji erupciona cista, v. cystis. epitelizuje bez oiljka; e. corneae, ero- eruptio, erupcija, izbijanje ospi u vidu pega, mehuria, plikova i dr. zija ronjae, defekt epitela ronjae usled povrede. Dokazivanje erozije olak- erysipelas, erizipel, crveni vetar, akutno ano je fluoresceinskom probom, pri streptokokne lokalno zapaljenje koe s emu se erozija oboji zeleno. Postoji pojavom crvenog i bolnog otoka koji se opasnost od prodiranja infekcije u tkivo brzo iri. Otok je lokalizovan na licu ronjae i stvaranja ulkusa; e. cuneifor(nos i obraz) u 80% sluajeva, ali je domis, klinasta erozija, defekt tvrdih zubsta est i na potkolenici zbog hroninih nih supstancija u predelu vrata zuba s ekcematoznih promena i varikoziteta. vestibularne strane. Javljaju se samo Obolela mesta su crvena i sjajna, ograniako je vrat zuba ogolien, u parodontoena od okoline uzdignutim rubom. Bozi. Poloeni su horizontalno i klinastog lest poinje burno, s jezom, temperatusu oblika. Povrina im je glatka i sjajna. rom, glavoboljom i promenom opteg Zubi na kojima se javljaju osetljivi su na stanja. Erizipel ne ostavlja imunitet, ve razne nadraaje. Ako su duboke, mogu naprotiv, sklonost ka ponovnom navrada dovedu do preloma zuba; e. denanju oboljenja. tium, (stom.) rede upotrebljavan naziv erysipeloid, erizipeloid, infekcija koe za povrni defekt u glei; e. haemor(najee prstiju ruku) koju izaziva Eryrhagica, nastaje usled krvavljenja u sipelothrix rhusiopathiae (Bacillus erysluznici, posle ega povrinski epitel izsipelatos suis), koji saprofitira na mnoumire i otpada; e. portionis vaginalis gim ivotinjama, naroito svinji. Maniuteri, erozija materinog grlia. Ona je festuje se jasno ogranienim lako uzdigprava erozija jedino kada postoji defekt nutim crvenoljubiastim ploicama. sluznice grlia. esto se pod erozijom erysiphak, erizifak, hirurki instrument materinog grlia smatra i lana erozija za izvoenje erizifakije. (pseudoerozija), koja ne predstavlja defekt sluznice, ve usled bujanja sluznice erysiphakia, erizifakija, uklanjanje katarakte pomou specijalnog hirurkog inendocerviksa dolazi do zamenjivanja strumenta iji gumeni deo prianja uz ploasto naslaganog epitela cerviksa ciprednju povrinu soiva putem sukcije. lindrinim epitelom.
249

erythema erythema, eritem, opti naziv za razne vrste crvenila koe. Moe biti ogranien (spoljni uzroci) ili difuzan (unutranji uzroci), aktivan (arterijski) ili pasivan (venski); e. anulare centrifugum (Darier), prstenasta ili policiklina polja sa svetlocrvenim rubom koji se periferno iri; e. autumnal e, v. trombidiosis; e. contusiforme, v. e. nodosum; e. elevatum et diutinum, lividno crvene, manje i vee ploice lokalizovane preteno na lenim stranama aka, d. d. granuloma anulare; e. exsudativum multiforme, okruglaste, lako eksudativno infiltrovane, crvenkaste ploice, esto s malim plikom u sredini, lokalizovane najee na akama i podlakticama. Javlja se naroito u prolee i jesen, a erupcija je obino praena optim simptomima, povienom telesnom temperaturom, tonzilitisom, reumatikim tegobama; e. fixum, fiksni eritem, patoloke promene na koi ili sluznici koje su posledica alergijske reakcije. Javljaju se uvek na istom mestu (npr. jeziku), bez obzira na koji je nain alergogena materija uneta u organizam. Sin. fiksna erupcija; e. induratum (Bazin), plaviastocrveni, subkutani vorovi, koji se ponekad razjedu, lokalizovani preteno na zadnjoj strani potkolenica u ena. Oblik tuberkuloze koe pri hiperergijskom imunobiolokom stanju, hronino recidivantnog toka; e. migrans, v. lingua geographica; e. nodosum, pojava bolnih vorova na poetku svetio crvene boje, zatim plaviaste, ukastozelenkaste (e. contusiforme), lokalizovanih na prednjim stranama potkolenica, uz povienu temperaturu i obino s bolovima u zglobovima. Polietioloko oboljenje, a u izvesnom procentu tuberkulozne prirode (Lfgrenov sindrom); e. palmare et plantare (Lane), svetlocrveni eritem dlanova*i tabana u oboljenjima jetre i u graviditetu. erythematodes, v. lupus erythematodes. erythraemia, v. polycythaemia vera. erythrasma, eritrazma, gljivino oboljenje (Microsporon minutissimurn) koe preponskomonikih, rede pazunih
250

erythrocytosis predela, u vidu jasno ogranienih svetlomrkih (boje bele kafe) polja. erythroblastaemia, eritroblastemija, prisustvo eritroblasta u perifernoj krvi. Sin. erythroblastosis. erythroblastopenia, eritroblastopenija, smanjenje broja eritroblasta kostnoj sri. erythroblastosis, eritroblastoza, prisustvo eritroblasta u perifernoj krvi (erythroblastaemia); e. foetalis, e. neonatorum, hemolizna anemija fetusa ili novoroeneta izazvana transplacentnim prelaenjem antitela stvorenih u majke protiv antigena eritrocita fetusa obino u neslaganju Rh-grupe, a rede zbog neslaganja ABO-krvne grupe izmeu majke i deteta. Prisustvo eritroblasta u krvi deteta, hiperbilirubinemije i ekstramedularne eritrocitopoeze. Sin. morbus haemolyticus neonatorum. erythrocyanosis, eritrocijanoza, plavkastocrvene kone promene, razne veliine na donjim ekstremitetima i gluteusnim predelima u mladih devojaka, a rede u starijih ena i gojaznih prepubertetskih deaka, koje se poveavaju u hladno vreme; e. crurum puelarum, plavkasti pasivni eritem u donjoj treini potkolenica u mladih devojaka. Poseban oblik akrocijanoze. erythrocytolysis, eritrocitoliza, razgradnja eritrocita s oslobaanjem hemoglobina. Jedan od naina nastanka hemolize u organizmu. erythrocytophagocytosis, eritrocitofagocitoza, fagocitovanje eritrocita drugim elijama, npr., retikuloendotelskim elijama. Najei nain razgradnje ostarelih eritrocita. erythrocytorrhexis, eritrocitoreksa, rasparavanje eritrocita. Jedan od naina razgradnje eritrocita pri hemolizi, naroito intravaskulnoj. erythrocytoschisis, eritrocitoshiza, morfoloka promena eritrocita u koje eritrociti postaju mali i imaju oblik trombocita (shizociti). Via se u toku mehaniki uslovljenih hemoliznih anemija. erythrocytosis, eritrocitoza, poveanje broja eritrocita u perifernoj krvi, zbog sistemskih nehematopoeznih bolesti,

erythrocytus najee zbog poveanog stvaranja eritropoetina (sekundarna policitemija); stress e., prividna policitemija u osoba sklonih strahu od dunosti, u koje postoji relativna policitemija zbog smanjenja zapremine plazme. Blai oblik eritrocitoze se javlja kao kompenzacija na stanja praena smanjenom oksigenacijom (izvesni oblici kongenitalnih sranih mana, skleroza arterije pulmonalis, boravak na velikim nadmorskim visinama itd.). erythrocytus, eritrocit, crveno krvno zrnce, bezjedarna najbrojnija elija krvi u oveka (oko 5 miliona u l mm 3 krvi), kruno bikonkavnog oblika, najveeg prenika oko 7 mikrona. Protoplazma eritrocita sadri disajni ferment hemoglobin; prstenasti oblici e., oblici eritrocita kod kojih se boji samo periferija elije. Nalaze se u tekim hipohromnim anemijama. erythrodermia, eritrodermija, opti naziv za uoptene i dugotrajne dermatoze koje se odlikuju crvenilom i deskvamacijom; e. desquamativa Leiher, crvenilo i deskvamacija ele koe u odojadi, praeno povraanjem i prolivima; e. ichthyosiformis congenitalis, ve od roenja eritem i deskvamacija ele koe, nekad i plikovi (bulozni oblik). erythrodextrin, eritrodekstrin, degradacioni proizvod kroba, dekstrina koji se u prisustvu joda boji crveno, a koji razni amilolitiki enzimi hidrolitiki razlazu u maltozu. erythrokeratodermia figurata variabiHs (Mendes da Costa), delimino kruno ograniena eritemoskvamozna polja, koja dosta brzo menjaju oblik. erythroleukaemia, eritroleukemija, maligna bolest krvi, koja spada u mijeloproliferativne bolesti, s malignim bujanjem elija eritrocitne i granulocitne loze: prisustvo u perifernoj krvi patolokih eritroblasta i mijeloblasta. Postoje akutni i hronini oblik bolesti. Sin. di Guglielmova bolest, myelosis erythraemica. erythromelalgia, eritromelalgija, bolest ograniena uglavnom na stopala i ake. Ispoljava se bolom, arenjem, crveni-

Esmarch-Heibergov postupak lom i otokom koe s lokalno povienom temperaturom. Bolest je, verovatno, posledica vaomotorne neuroze. Sin. Weir-Mitchellova bolest. erythromelia, v. aerodermatitis chronica atrophicans. erythrophtisis, eritroftiza, znatno smanjenje eritrocitopoeznog tkiva u kostnoj sri, zbog infiltracije sri malignim tkivom, ili unitenjem eritrocitopoeznog tkiva autoimunim procesima, jonizujuim zraenjem, ili hemijskim jedinjenjima. V. anaemia. erythroplasia, eritroplazija, crvene, jasno ograniene infiltracije na usnama, vulvi i na penisu. U pitanju je intraepidermno prekancerozno bujanje epidermnog epitelioma. erythropoietin, eritropoetin, ime dato supstanciji koja regulie eritrocitopoezu. U bubregu se, pod dejstvom hipoksije bubrenog tkiva, stvara ili sam eritropoetin, ili jedinjenje koje u plazmi stvara aktivni eritropoetin iz njegovog neaktivnog prethodnika. erythropsia, eritropsija, poremeaj u percepciji boja. Moe nastati posle zasenjavanja. Osobama u kojih postoji ovaj poremeaj, svi predmeti izgledaju crveno obojeni. erythrosis, eritroza, () crvenilo koe i vidljivih sluznica u pravoj policitermji; (2) hiperplazija hematopoeznog tkiva. Esbachov test, v. test. Escherichia coli, veinom pokretni tapii, koji se normalno nalaze u digestivnom traktu ljudi i ivotinja. Prvenstveno borave u debelom crevu. U spoljnoj sredini su veoma otporni, nalaze se u povrinskim vodama, zemlji i na raznim biljkama. Escherichia coli je korisna za domaina, jer deluje antagonistiki na patogene i razne proteolitike bakterije. U crevima uestvuje u sintezi vitamina B i K. esencijalna hipertenzija, v. hypertensio. eseVinum, v. physostigminum. Esmarch-Heibergov postupak, izvlaenje donje vilice unapred, to se postie manuelnim potiskivanjem vertikalnih krakova donje vilice. Ovaj postupak se vri da bi se pri narkozi spreilo da je251

Esmarchova ishemija

etapno leenje

zik, pomerajui se unazad, ne zatisne otestrogen, (1) opti naziv za jedinjenja koja vor grkljana. izazivaju pojavu estrusnih promena, v. Esmarchova ishemija, namotavanje estradiol; (2) koji prouzrokuje estrus. elastine trakaste poveske na ekstremiestrogene supstancije, supstancije koje tet, poev od njegove periferije pa do izkod ovariektomisanih pacova i mieva izazivaju estrus. Estrogene supstancije nad mesta operacije da bi se izazvala se, uglavnom, lue u jajnicima (folikubeskrvnost. Zatim se iznad poslednjeg larni hormon), ali, osim toga i u placenti navoja poveske ekstremitet vrsto podi u kori nadbubrenih lezda, nalaze se vee gumenim crevom, a poveska skine. i u krvi, mokrai i amnionskoj tenosti Esmarchova kleta za jezik, v. kleta, gravidnih ena i kobila. Po hemijskom esophagus (oesophagus), jednjak, cevast sastavu ove estrogene supstancije imaju organ duine oko 25 cm; nastavlja dresterolsku strukturu. Neka sintetska jelo, prolazi kroz grudni ko i preagu, a dinjenja, razliite strukture (derivati zavrava se na elucu. stilbena), takoe su estrogene supstanesophoria, ezoforija, latentni konvergentcije. V. stilbestrol. ni strabizam; vrsta heteroforije. estrus, polna pomama. U mnogih ivotinja esotropia, ezotropija, vrsta manifestne ona se javlja u odreenim rokovima. U razrokosti. Ona jabuica okrenuta je nekih polna aktivnost se javlja samo jeprema unutra. V. strabismus convergens. danput u godini (monoestrusne ivotiessentia, esencija. Prvobitno su ovako nanje), u drugih dva put godinje (diestruszivani ekstrakti iz droga koji su sadrane ivotinje), a ima ih u kojih postoje vali glavne sastojke ovih droga. Docnije vei broj takvih perioda (poliestrusne isu ovako obeleavani koncentrovani votinje). ovek ini posebnu grupu, jer etanolni ekstrakti i destilati aromatije polni nagon uvek spreman da dovede nih materija, rastvori i meavine etardo polnog ina. Otuda je on semperestskih ulja. Danas se ovaj izraz u medicini rusno bie. Polni ar se u slona javlja jeretko upotrebljava. danput u 2 godine (bianualni estrus). essentialis, esencijalan, bitan, samostalan, x karakteristian, ono to ini bitni deo eeloni zdravstvene slube, snage i sredstva, odnosno ustanove, osposobljene neke stvari i to joj daje specijalne za ostvarivanje odgovarajueg nivoa. V. osobine, npr. esencijalan simptom; ono medicinske pomoi u ratu. to nema oiglednog uzroka za svoje naetamivan, derivat vanilne kiseline; anastojanje, npr. esencijalna trombocitopeleptik za stimulisanje disanja. nija. Sin. idiopatski, genuinus. etapa evakuacije, mesto gde su za vreme esteraze, enzimi koji katalizuju razlaganje borbenih dejstava razvijene snage i estara uticajem vode na alkohol i kiselisredstva sanitetske slube jedinice radi nu. pruanja odgovarajueg oblika. V. mediesthsiologia (aesthesiologia), esteziolocinske pomoi. Etapa evakuacije ima slegija, uenje, nauka o ulima. dee osnovne delove: prijemno-trijano Estlanderova operacija, v. operacija. sa evakuacionim odeljenjem i odeljenje estradiol, najjai prirodni estrogen, naziza pruanje pomoi; dalje se predvia van jo i dihidrofolikulin. Prema naoj razvijanje izolatora, odeljenja za dekonfarmakopeji, oficinalan je u obliku esttaminaciju itd. U naelu se na svakoj sleradiol-benzoata (Oestradioli benzoas) i deoj etapi (bataljonska, pukovska, diestradiol-dipropionata (Oestradioli dipvizijska sanitetska stanica itd.) prua ropionas). vii oblik medicinske pomoi i bolja estri, jedinjenja koja nastaju iz alkohola i nega. kiselina istupanjem vode. estriol, estrogen, prirodno estrogeno jedi- etapno leenje, sistem zbrinjavanja povreenih i obolelih ' 'akuacija, trijaa i njenje koje se nalazi u posteljici i u mokmedicinska pomo) za vreme borbe odrai trudnica, u pogledu bioloke aktivlikuje se time to se leenje ne moe nosti mnogo slabiji od estradiola. Sin. Marrianovo telo.

252

etar obavljati najednom mestu nego se ralanjuje vremenski i prostorno na odgovarajue oblike mediciske pomoi (v. tamo) koja im se prua na sanitetskim etapama (v. tamo) u toku evakuacije od borbene linije, odnosno od mesta ranjavanja do sanitetskih ili zdravstvenih usv tanova s tim to se na svakoj sledeoj etapi prua vii oblik odnosno nivo (v. tamo) medicinske pomoi. Doslednost u leenju na raznim etapama se obezbeuje: (1) jedinstvenim shvatanjem svih sanitetskih osoba o terapeutskim postupcima (v. Ratna sanitetska doktrina) i preciznom dokumentacijom na sanitetskim etapama. V. Ranjenika karta. etar, v. Aether. etarska ulja, v. aetherolea. ethmoidalis, etmoidan, sitast, npr. os ethmoidale, sitasta kost. etil-alkohol, v. Alcohol, Spiritus, etanol. etilenimini, citotoksika sredstva iz grupe alkilirajuih agensa. etilen-oksid, bezbojni gas prelazi u tenost na +110C, eksplozivan u smei s vazduhom. Zbog toga se mesa s inertnim gasovima. Sin. steroksid, etoks, kartoks, deluje dezinficijentno reagujui s reaktivnim delovima elije. Radna t 5O0C, rel. vlanost 20 do 30%. Efikasan u koncentraciji preko 450 mg/lit, vazduha. Koristi se za hladnu sterilizaciju medicinskih instrumenata i opreme. etil-hlorid, v. Aether chloratus. etil-morfin, v. Aethylmorphini chloridum. etil-paraben, alifatiki estar parahidroksibenzojeve kiseline, slui kao konzervans za neke farmaceutske preparate. etil-stibamin, organsko jedinjenje petovalentnog antimona, slui za leenje lejmanioza i frambezije. etinamat, estar karbaminske kiseline, hipnotiko sredstvo. etinil-androstendiol, vetako progestogeno jedinjenje. etinil-estradiol, polusintetski estrgeni preparat. etinil-testosteron (etisteron, anhidrohidroksiprogesteron, pregneninolon), sintetsko sredstvo s progesteronskim dejstvom.

Eustachijeva truba etioholanolin, proizvod razlaganja androstendiola i dihidro-izoandrosterona u mokrai. Ima samo anesteziko dejstvo. etioholanolonska groznica, periodina pojava groznice prouzrokovana, najverovatnije genetski uslovljenim poremeajima u Razgradnji etioholanolona (razgradnog produkta androgena). V. androgenisaskromnim androgenim efektom. etionamid, antituberkulozno sredstvo. etmoidan, v. ethmoidalis. etoheptazin, analgetiko sredstvo, jedna od sintetskih zamena za morfin. etoksinaftil-penicilin (nafcilin), polusintetski penicilin, otporan prema dejstvu penicilinaze. etopropazin, fenotiazinski derivat, slui za leenje hiperkinetikih stanja. etosuksimid, derivat sukcinimida, sredstvo za leenje male epilepsije. euchromatin, euhromatin, deo hromatinske supstancije koji predstavlja funkciono aktivni deo hromosoma. Zbog male zbijenosti spiralnih zavoja DNK u ovom delu hromosoma, transkripcija DNK u RNK u euhromatinu je veoma aktivna. Euhromatin" se boji homogeno. V. heterochromatin. eukarionti, jedinke ije elije u citoplazmi sadre organizovano jedro. V. prokarionti. eupateskop, aparat za merenje infracrvenog zraenja, zasniva se na automatskom registrovanju toplotne energije pomou osetljivih elija. eupepsia, eupepsija, dobro varenje, prisustvo dovoljnih koliina enzima pepsina u eludanom soku. euphoria, euforija, nenormalno ili prekomerno dobro raspoloenje, veselost, naroito izraena u maniji. V. mania. euploid, elija, odnosno jedinka iji broj hromosoma predstavlja taan umnoak njenog haploidnog (jednostrukog) broja hromosoma. U oveka je, npr. haploidni broj hromosoma 23, a njegov umnoak s dva ini diploidiju (46 hromosoma) koja je svojstvo svih normalnih telesnih elija. Umnoak haploidnog broja sa tri je triploidija itd. Eustachijeva truba, v. tuba auditiva, auris; (embr.) bubanjska duplja i Eustahi253

evacuatio jeva truba razvijaju se od 1. krnog useka i 1. i 2. krnog luka. evacuatio, evakuacija, spontano ili izazvano ispranjavanje upljih organa (npr. creva ili mokrane beike) ili telesnih duplji (pleuralne) pomou punkcije (aspiracijom) ili prosecanjem, a vrlo retko spontano. evakuacija, sanitetska, otpremanje povreenih i obolelih (p/o) pripadnika oruanih snaga iz reona borbenih dejstava ili ugroenih podruja u relativno bezbednije zone gde su bolje mogunosti leenja. Evakuacija je izvlaenje i iznoenje p/o od mesta povreivanja ili razbolevanja do zaklona, zatim prenoenje i na kraju prevoenje do sanitetskih ili zdravstvenih ustanova. Evakuacija mora biti brza (vodei pri tome rauna 0 stepenu hitnosti, v. medicinska trljala), udobna da bi transportovanje to manje negativno uticalo na povredu ili oboljenje i uopte na stanje p/o. Za izvoenje evakuacije koriste se svi mogui naini 1 sredstva, poev od prirunih sredstava, koritenja tovarnih grla i nosila pa do upotrebe svih vrsta nazemnih, vodenih i vazdunih transportnih sredstava(aviona i helikoptera). Pri transportovanju se moraju posebno prevoziti p/o koji su opasni za okolinu (zarazni i psihijatrijski bolesnici, kontaminirani p/o). Sistem evakuacije u uslovima optenarodnog oslobodilakog rata ima svoje specifinosti, posebno u malim zemljama. Evakuacija e se izvoditi uglavnom na kraa odstojanja, za transportovanje p/o e se u masovnom obimu upotrebljavati mesna i priruna transportna sredstva, a p/o e se esto sklanjati u teko prohodne reone, guste predele uma, peine, zatim kod stanovnitva, u podzemnim sklonitima i bazama. evakuacijska bolnica, sanitetska ustanova veeg kapaciteta obino u sastavu sanitetske slube armije; njen je zadatak: prijem i trijaa povreenih i obolelih koji stiu iz sanitetskih stanica i poljskih pokretnih bolnica, a po potrebi prua i hirurku pomo, naroito hitnu pre evakuacije povreenih i obolelih u usta254

evolucija nove zdravstvene slube. Moe da prua i specijalistiku pomo kad joj se dodeIe ekipe iz odreda lekara specijalista. evakuator, instrument za uklanjanje tenosti ili sitnih komadia iz telesnih duplji; ranije primenjivan za pranjenje mokrane beike i creva. eventratio, eventracija, ispadanje trbunih organa iz trbune duplje, npr., ispadanje eluca i creva kroz uroeni ili zadobijeni defekt u preagi iz trbune duplje u grudnu duplju, ispadanje trbunih organa u kesu pupane kile itd. videment, (fr.) operacija pranjenja duplje ili obolelih delova organa. evisceratio, evisceracija, vaenje sadraja iz duplje; e. bulbi, uklanjanje celokupnog sadraja one jabuice. Syn. exenteratio bulbi., evnuh, ukopljenik, mukarac kome su odstranjeni semenici ili spoljni polni organi. V. castratio. evnuhizam, stanje zaostalog razvoja i poremeenih funkcija, nastalo posle kastracije (jalovljenja). Za nozoloku sliku evnuhizma od najveeg je znaaja vreme kada je kastracija izvrena, pre ili posle puberteta. V. kastracija. evnuhoidizam, promene u izgledu mukarca koje podseaju na promene izazvane ranom kastracijom, ali koje u ovom sluaju nisu posledica operativnog odstranjenja gonada, nego razliitih hipoplastikih oboljenja semenika. evocirani potencijali, elektroencefalografski registrovane promene krivulje kao odgovor na draenje pojedinih receptora, somatosenzorni evocirani potencijali, na draenje senzitivnih ivaca, akustiki evocirani potencijali, na draenje slunih receptora; vizuelni ili optiki evocirani potencijali na draenje mrenjae. evolucija, postanak i postupni razvitak ivog sveta u prostoru i vremenu putem transformisanja prostijih u sloenije organizacije ivih bia, to se po decendentnoj teoriji, koja organizme shvata kao istorijske tvorevine, odigralo uglavnom u ranijim geolokim epohama, u kojima su izumrli daleki preci dananjih (recentnih) organskih oblika. Na-

evulsio nervi optici

jvie izlagane i kritikovane, klasine teorije e., Lamarkova teorija, Darwinova teorija, Weismannova teorija, teorija ortogeneze i mutaciona teorija, koje su prvi sistemi biolokog evolucionizma, sadre prva reenja uzroka transformisanja organizma. Moderni evolucionisti razlikuju evoluciju, kao istorijski razvitak ivog sveta nepristupaan eksperimentu, i specijalnu, aktuelno postajanje vrsta i prilagoavanje, koji se stalno vri i iji se mehanizam moe otkriti u eksperimentu. Novo reenje problema postanka vrsta oekuje se od sinteze koja se ve vri iz pojava koje ispituju genetika, fiziologija razvia, ekologija i biogeografija i iz analize najniih taksonomnih jedinica. evulsio nervi optici, evulzio nervi optici, traumatsko otkidanje vidnog ivca od one jabuice.

exonucleasa
Macrogoli (makrogolna podloga za lekovite masti). excisio, ekscizija, isecanje; e. probativa, probna ekscizija, uzimanje iseka iz organa ili tkiva radi histoloko-patolokog ispitivanja u svrhu dijagnostikovanja patolokog procesa. excitantia, v. stimulantia. excochleatio, ekskohleacija, izgrebavanje neke upljine otrom kaikom ili kiretom. excoriatio, ekskorijacija, oguljotina, povrni defekt u koi ili sluznici; neurotska e., samopovreivanje koe noktima ili nekim fizikim nainom. exenteratio, egzenteracija, hirurko uklanjanje unutranjih organa. Obino oznaava radikalno odstranjenje sadraja telesne duplje, npr karline duplje; e. orbitae, hirurko odstranjenje celokupnog sadraj^ Qne duplje, Sin. evisceratio orbitae; e. pelvis, uklanjanje organa i okolnog tkiva iz karlice; e. pelvis anterior, uklanjanje u celini mokrane beike s donjim delom uretera, vagine, pripojaka, pelvikih limfnih lezda i pelvikog peritoneuma; e. pelvis posterior, uklanjanje u jednom mahu pelvikog kolona, materice, vagine i pripojaka sa uklanjanjem ili bez njega limfnih lezda, dok mokrani organi ostaju neodstranjeni; e. pelvis totalis, uklanjanje u jednom mahu mokrane beike, donjih delova uretera, materice, usmine i pripojaka donjeg dela sigmoidnog kolona, svih limfnih lezda, karlice i celog peritoneuma karlice. exfoliatio, eksfolijacija, listasto odvajanje povrinskih slojeva epiderma. exoglossia, egzoglosija, dranje uveanog jezika izvan usne duplje. exognathia, preiroka vilica; e. bimaxillaris, preiroke obe vilice, posledica hipotireoidizma; e. monomaxillaris, preiroka vilica, obino usled nepravilne funkcije jezika. U sluaju e. monomaxillaris postoji gnatino ili dentoalveolarno ukrste n zagrizaj. V. malocclusio. exonucleasa, egzonukleaza, enzim koji hidrolitiki razgrauje DNK na njene sastojke nukleotide. Egzonukleaza za255

Ewingov tumor, v. tumor.

exaeresis, egzereza, isecanje, vaenje, otklanjanje. V. phrenicoexaeresis. exanthema, egzantem, ospa. Rasejana erupcija mahom makuloznih promena na koi, hematogenog, limfogenog ili neurogenog porekla. exarticulatio, v. desarticulatio. excavatio, udubljenje, pag (npr. e. rectouterina Douglasi, Douglasov pag izmeu materice i marnog creva); e. papillae nervi optici, ekskavacija papile vidnog ivca, udubljenje u papili vidnog ivca koje moe biti fizioloko ili patoloko, npr. u glaukomu. excavator, v. ekskarator. excipiens, podloga /a lekovite masti; prema naoj farmakopeji, oficinalne su sledee podloge za lekovite masti: excipiens ad oculenta (podloga za masti za oi), excipiens ad unguenta (podloga za lekovite masti), excipiens ad unguenta antibiotica (podloga za lekovite masti s antibioticima), excipiens emulsificans (emulgirajua podloga za lekovite masti), excipiens emulsifican aquosm (emulgirajua podloga s vodom za lekovite masti), excipiens Lanacoli (lanakolna podloga za lekovite masti), excipiens lanacoli aquosum (lanakolna podloga s vodom za lekovite masti), excipiens

exophoria poinje svoje dejstvo na slobodnom kraju polinukleotida. exophoria, egzoforija, latentni divergentni strabizam; vrsta heteroforije. exophthalmometar, egzoftalmometar, aparat za tano merenje stepena egzoftalmusa. exophthalmos, egzoftalmos, iskolaenost oiju, buljavost, pomeranje one jabuice unapred usled toga stoje zapremina one duplje smanjena ili je njena sadrina uveana. Uzroci: poremeaji u razviu kotanog zida orbite, krvarenje u orbiti, zapaljenja, tumori, endokrina oftalmopatija, prodiranje procesa iz sinusa, lubanjske jame. Syn. protrusio bulbi, proptosis; e. malignus, maligni egzoftalmus, veomaizraena, jednostrana ili obostrana, izbuljenost onih jabuica pri emu drugi znaci svojstveni Bazedovljevoj bolesti (v. morbus Basedowi) ne postoje ili su izraeni u nesrazmerno manjoj meri. exostosis, egzostozis, benigni kotani ili hrskavini izrastaj. Najee se javlja u blizini okrajka dugih kostiju. Mikroskopski pokazuju gradu normalne kosti,x a povrina je obloena hrskavicom na koju nalee tanak sloj veziva; egzostoza na epifiznom delu kosti i sastoji se od kotanog i hrskaviavog tkiva, a prekrivena burzom; e. cartilaginea, egzostoza koja se sastoji od hrskavice pod pokosnicom; e. eburnea, koji se sastoji od sabijenog kotanog tkiva; e. mandibulae et maxillae, uveanje kosti na alveolarnom grebenu ili na bilo kom delu donje ili gornje vilice; e. multiplex cartilaginea, uroeni poremeaj karakteristian po egzostozi u blizini okrajaka dijafiza dugih kostiju, a sastoje se od hrskaviavog ili hrskavino-kotanog tkiva. Autosomno dominantne, obeleene su maligne degeneracije. exotoxinum, egzotoksin, pravi toksini, otrovne izluevine bakterija, belanevinaste p-rirode, koje se mogu odvojiti od tela bakterija filtrovanjem kroz bakterioloka cedila (koja zadravaju klice, a proputaju toksine). Kombinovani s formalinom, daju neotrovne produkte
256

extensio koji zadravaju svu specifinu antigenost toksina i zovu se anatoksini ili toksoidi. S odgovarajuim antitelima (antitoksinima) spajaju se i neutraliu. E. imaju jaku antigenu mo, vrlo su otrovni i osetljivi na temperaturu i svetlost, i imaju specifian afinitet prema pojedinim vrstama tkiva. exotropia, egzotropija, vrsta ispoljene razrokosti. Ona jabuica je okrenuta ka spolja. Y. strabismus divergens. expectorans, v. expectorantia. expectorantia, sredstva koja olakavaju izbacivanje sekreta iz bronhija. expectoratio, ekspektoracija, iskaljavanje sadraja iz plua, bronha i dunika. expiratio, ekspiracija, faza u disajnom pokretu pri kojoj se vazduh iz plua istiskuje u spoljnu sredinu. explantatio, eksplantacija, kultura tkiva. Nauni metod koji se upotrebljava za prouavanje elija i tkiva van organizma. elije i tkiva prenose se iz ivog organizma na podesne hranljive podloge, na kojima se elije razmnoavaju. E. se primenjuje u kancerologiji, histologiji itd. Ovakve elije i tkiva slue u virusologiji, kao hranljiva podloga za viruse. exploratio, eksploracija, istraivanje, ispitivanje, pregled bolesnika, specijalno dijagnostiko istraivanje telesnih upljina, funkcija pojedinih organa itd. expressio, ekspresija, istiskivanje; (1) izgled lica pod uplivom fizikog ili emocionog stanja; (2) in kojim se neto istiskuje. exsiccantia, sredstva koja sue tako to u sebe upijaju tenost. exsiccator, eksikator; osuivaki sud koji se hermetiki zatvara, tako da se u njemu supstancije mogu osuiti i bez zagrevanja, a pod uticajem higroskopnih supstancija. extensio, ekstenzija, istezanje, opruanje; (1) pokret kojim se razmiu dva kraja koja se zglobljavaju meu sobom ili su inila jednu celinu; (2) pokret koji dovodi ekstremitet u oprueni poloaj. Bardenheuerova e., ekstenzija u prelomu uda, s uzdunim, poprenim i krunim vuenjem sa ciljem da se izvede ekstenzija u svim pravcima, u koje vre miii

extensor
dislokaciju; Buckova e., ekstenzija preloma uda tegovima i s izdignutim krajem postelje tako da telo svojom teinom vri kontraekstenziju; Codivillaova e., ekstenzija prelomljenog uda pomou klina ili igle kojom je proboden donji deo prelomljene kosti; e. extraoralis, izvlaenje ukletenih preloma kostiju lica pomou Kingove gipsane ili sline kape; Kirschnerova iana e., provlai se ica kroz prethodno uinjen kanal i fiksira se za metalnu uzengiju, pomou koje se vri ekstenzija tegovima; e. per contiguitatem, (patol.) irenje morbidnog procesa iz jednog tkiva ili njegovog dela u njima susedno tkivo; e. intermaxillaris, (stom.) meuvilina vua za privremeno ili trajno izvlaenje i pribliavanje prelomljenih vilica do normalne okluzije zuba ili do normalnog odnosa bezubih vilica; e. i. elastica, elastina meuvilina vua pomou gumica; e. i. non elastica s. metallica, vrsta ili iana meuvilina vua; e. Kazanjianova, izvlaenje zigomatike kosti i gornjeg dela lica: slobodni krajevi icane osteosinteze predela donje one ivice povezani su gumicama za inu iz kape na glavi; e. Waldronova, izvlaenje sredinjeg kotanog masiva lica pomou Steinmannovog klina s lozom. extensor, ekstenzor, oprua, koji oprua, mii oprua. extirpatio, potpiino odstranjivanje obolelog organa ili dela organa. extrabulbaris, ekstrabulbaris, neto to se nalazi spolja, izvan one jabuice. Sin. extraocularis. extracapsularis, ekstrakapsularan, ono to se nalazi ili se odigrava na spoljanjoj strani ahure. extracranialis, ekstrakranijalan, ono to je van lubanje. extractio dentis, vaenje zuba iz vilice, odnosno alveole, polugom ili kletima. extraction, ekstrakt, iscrpak, iscrpina, delimino ili do kraja isparene iscrpine droga ili biljnih sokova. Ekstrakti se dele na tene (E. fluida), itke ( E. tenuia), guste (E. spissa) i suve (E. sicca); E. Alos siccum, ekstrakt od aloja, slu17 Medicinski leksikon

extrasystola
i kao laksantno sredstvo. Sin. E. Alos; E. Belladonnae siccum, ekstrakt od velebilja deluje slino atropinu, upotrebljava se kao spazmolitino sredstvo i sredstvo za suzbijanje poveane eludane sekrecije. Sin. E. Belladonnae. V. Atropinum; E. Faecis siccum, suvi ekstrakt od kvasca, slui kao konstituens za izradu nekih vrsta pilula; E. Fellis bovini siccum, suvi ekstrakt od govee ui, slui kao holeretiko sredstvo. V. choleretica; E. Filicis mari, v. E. Filicis tenue; E. Filicis tenue, ekstrakt od prave paprati, nekada slui kao sredstvo protiv pantljiara (danas naputen). Sin. E. Filicis mari. V. Filicis Rhizoma; E. Frangulae siccum, ekstrakt od krkovine, upotrebljava se kao laksantno sredstvo, V. Frangulae cortex; E. Gentianae siccum, ekstrakt od lincure (vladisavke), slui za izradu pilula; E. he pati liquidum, teni ekstrakt od jetre (danas naputen); E. Mydrastidis fluidum, teni ekstrakt od kanadske utike, danas naputen; E. Opii siccum, ekstrakt od opijuma, sadri 20% morfma. Sin. E. Opii, v. Morphinum; E. Rhei siccum, ekstrakt od raveda (rabarbare), slui kao stomahik i laksans, v. Rhei rhizoma; E. Secalis cornuti dilutum, razblaeni ekstrakt od glavnice, danas naputen. V. Secale cornutum; E. Strychni siccum, ekstrakt od strihnosa, danas naputen. Sin. E. Strychnini; E. Nucis vomicae, v. Strychnini nitras; E. Tormentillae siccum, ekstrakt od trave od srdobolje (srenjaka), upotrebljava se protiv proliva. V. Tormentillae rhizoma. extraocularis, ekstraokularis, v. extrabulbaris. exstrasystola, ekstrasistola, preuranjena kontrakcija srca, nezavisna od normalnog sranog ritma, koja je posledica stvorenog impulsa za kontrakciju van sinusnog vora; atrijska e., ija se dra stvara u zidu pretkomora, ali van sinusnog vora; aurikulska e., atrijska ekstrasistola; atrioventrikulska e., u Jkoje se dra stvara u atrioventrikulskom voru. Sin. nodalna ekstrasistola; infra nodusna e., ventrikulska ekstrasistola; interpolovana e., koja se javlja izmeu

257

extremitas

exulceratio

u okluzalnom pravcu usled traume, ili dve normalne kontrakcije; komorska zbog gubitka zuba kada antagonisti ize., ventrikulska ekstrasistola; pretkorastaju preko okluzalne ravni i u ortomorska e., atrij ska ekstrasistola; retdontskom pomeranju zuba. V. intrusio rogradna e., pretkomorska ekstrasistodentis. Sin. elongatio dentis. la koja nastaje prenoenjem drai od komorske ekstrasistole na pretkomore; exudatio, izliv nastao izlaskom tenosti i elija iz kapilara i sitnih vena kao i poventrikulska e,, nastaje u zidu komora. java vee koliine sluzi na povrinama extremitas, kraj, okrajak duge kosti ili nesluznice. kog organa, ekstremitet (ruka, noga); e. inferior, donji ud ili ekstremitet (noga), exsudatum, eksudat, proizvod eksudacije u toku zapaljenja. Po kakvoi se razlikuv. membrum inferius; e. superior, gornji ju: serozni, fibrinozni, gnojni, putridni ud ili ekstremitet (ruka), v. membrum (truleni), hemoragijski i meoviti eksusuperius. extremus, (super!.), ekstremni, krajnji, dat. Moe se nalaziti u upljinama tela npr. capsula extrema, krajnja spoljna ili na njegovim povrinama ili u meuelijskim prostorima; serpozni e., sadrmodana ahura. i pored vode i soli i veu koliinu beextrinsic factor (engl.), spoljanji inilac, lanevina (uglavnom albumina) i vrlo izraz koji je bio upotrebljavan za sastomali broj polimorfonuklearnih leukocijak hrane na koji bi delovao unutranji inilac (intrinsic f.) eludanog soka da ta. exsufflatio, eksuflacija, in isisavanja vazbi se stvorio aktivni antianemijski priduha iz duplje vetakim ili mehanincip. Danas se zna da je u stvari vitamin kim nainom; eksuflacija se naroito B12 ekstrinsik faktor. primenjuje na pluima pomou isisivaextrophia, ekstrofija, izvrtanje, izvraea (eksuflatora). nost; e. mokrane beike, kongenitalna mana, u kojoj zbog nerazvijenosti tr- exsufflator, eksuflator, isisiva, aparat koji proizvodi negativni pritisak; eksufbunog zida i mokrane beike ova izlator primenjen na bronhijalno stablo i gleda izvrnuta upolje, tako da se njenzadnji zid vidi kroz otvor njenog prednjegove grane moe da izazove prirodan ali jak kaalj. njeg zida. extrusio dentis, ekstruzija zuba, delimi- exulceratio, egzulceracija, proces stvaranja grizlica na koi ili na sluznici. no pomeranje zuba iz alveolarne aice

258

F, hemijski simbol za nemetal fluor, koji spada u grupu halogena. f18, radioaktivni izotop fluora, primenjuje se za sciiitigrafiju kostiju. f, oznaka za prefiks femto u Meunarodnom sistemu decimalnih jedinica; \ femto oznaava veliinu koja je za IO-15 odnosno za (0,000 000 000 000 001) puta manja od merne jedinice neke fizike veliine. Npr. fm (femtometar), fmol (femtomol). Fc, fragment imunoglobulina, deo molekula imunoglobulina koji nastaje posle delovanja papaina. Sastoji se od C-terminalne polovine tekih lanaca. Za Fc-fragment su vezane bioloke osobine imunoglobulina: prolaz kroz epitelne membrane (placenta, krvni sudovi i si.), vezivanje za elije (citofilnost) i aktivacija komplementa. V. citofilno antitelo; komplement. F.D.I., skra. od Federation dentaire Internationale, Meunarodno udruenje stomatologa. Osnovano 1900. god. u Parizu. Fe, hemijski simbol za ferrum - gvoe, v. ferrum. Fe59, radioaktivni izotop gvozda, primenjuje se u obliku trovalentnog citrata za ispitivanje prometa i apsorpcije gvozda. Fl., skra. za flores (cvee) ili flos (cvet), ili, pak, od fluidus, fluida, fluidum (tean). f.l.a., skra. za fiat (ili fiant) lege artis: neka bude ili neka budu izraeni po propisu. fr., skra. z fructus (plod).
17*

FSH (folliculin stimulating hormone) (folikulin stimuliui hormon, Prolan A) hormon (v. tamo) prednjeg renja hipofize koji podstie, prvenstveno, stvaranje f o Ii kula jajnika, normalno odvijanje mesenog ciklusa polno zrelih ena i sazrevanje spermatozoida (v. tamo) polno zrelih mukaraca (v. i hormoni adenohipofize).

F-faktor, v. faktor plodnosti.

F2-generacija, proizvod meusobnog ukrtanja hibrida iz Fi-generacije. Sledee generacije oznaavaju se kao Fa, F4 itd. F-otrovi, organofosforni bojni otrovi nervno-paralitikog dejstva, molekul F se vee za molekul fermenta holinesteraze (koja uestvuje u procesu prenoenja nervnih nadraaja) i ta veza se ne moe raskinuti nijednim poznatim antidotom reaktivatora holinesteraze. F-otrovi su vrlo toksini, dejstvo im je brzo (u organizam ulaze kroz organe za disanje i kou); gas-maska je dobro zatitno sredstvo, a i dekontaminacija (v. tamo) efikasna je ako se ove mere preduzmu na vreme. Fab-fragment imunoglobulina, deo molekula imunoglobulina koji nastaje posle delovanja papama, sastoji se od varijabilnih delova tekih i lakih lanaca, konstantnih delova lakih lanaca i jednog dela konstantnog dela tekog lanca. U ovom fragmentu se nalazi aktivno mesto s kojim antitelo reaguje s antigenom. V. hipervarijabilni deo imunoglobulina.

259

Fabricijusova burza (kesa) Fabricijusova burza (kesa), limfoepitelni organ prisutan samo u ptica i nekih gmizavaca. Okruglog je oblika i srnetena retrokloakalno. Tkivo burze je obavijeno vezivnom ahurom i vezivnim pregradama je izdeljelio u plike (16-18) oiviene epitelom. Plike su ispunjene limfnim folikulima slojevite grae. Korteks se nalazi na periferiji i ispunjen je gusto zbijenim limfocitima, dok su u centralnom delu (meduli) limfociti manje brojni. Burza postaje limfoidna ve u toku embriogeneze. Posle izleganja rastenje se nastavlja sve do 8-12. sedmice (period puberteta), a ubrzo posle toga nas taje ^fizioloka involucija. U pilia starih^ 12 meseci burza je skoro u potpunosti zamenjena vezivnim tkivom. Bur'a ima znaajnu ulogu u razvoju hu^moralnog imunog sistema. V. primarni limfoidni organi. Mikrosredina burze obezbeuje sve faktore potrebne za diferencijaciju matine elije u B-limfocit. V. B-limfociti. Rana burzektomija (embrionalna i neonatalna) ima vidnog uticaja na razvoj humoralne imunosti. faccette, v. faseta. facia!is, facijalan, koji pripada licu (npr. nervus facialis, ivac lica). facies, facijes, (1) lice, (2) izraz lica; povrina, strana; f. abdominalis, izraz lica pri oboljenjima trbunih organa: utonuIe one jabuice, zailjen nos, stravian pogled; f. adenoides, glupav izraz lica, s otvorenim ustima, u dece s adenoidnim vegetacijama; f. articularis, zglobna povrina neke kosti, pokrivena hijalinom hrskavicom; f. hippocratica, izgled lica u bolesnika neposredno pred smrt, bledilo, zailjen nos i brada, i upale slepooriice; f. leontina, v. leontiasis; f. leprosa, v. leontiasis; Parkinsonov f., tup izgled lica pri Parkinsonovoj bolesti; f. scrophulosa, izgled lica u skrofuloznih osoba: hronini rinitis, oteenost gornje usne, konjunktivitis sa mirenjem i blefaritis. facilitacija, produeno preivljavanje kalema tkiva (tumora) usled delovanja antitela (facilitirajua antitela) ija je aktivnost uperena protiv kalema. Na iz-

fagocit gled paradoksna reakcija. U anglosaksonskoj literaturi ovaj fenomen se naziva enhancement; f.centralna, olakanje, pojava koja nastaje na opni postsinaptikog neurona kada na njega deluju drai koje ne mogu da izazovu okidanje akcionog potencijala, a i smanjuju vrednost mirovnog potencijala i time poveavaju njegovu nadraljivost. Svaki put kada neki signal proe kroz sinapse, one postaju sve vie sposobne da drugi put prenesu jednak signal (facilitacija). Poto je signal vie puta proao kroz sinapse, one se mogu toliko facilitirati da signali iz kontrolnih centara mozga mogu takoe prouzrokovati prenos impulsa kroz te sinapse. Ovo stvara u oveka oseaj da doivljava senzaciju koja je izazvala olakanje, iako je to samo pamenje te senzacije. factores coagulationis 1-XIII, inioci koagulacije I do XIII, v. coagulatio. faeces, feces, stolica, izmet, proizvod funkcije creva koji se(4zbacuje pri defekaciji; aholina s., stolica koja je neobojena usled nedostatka ui u crevu (opstrukcione utice); bilijarna s., ute i mrke stolice koje se javljaju pri dijareji; njihova boja uslovljena je prisustvom neredukovanog bilirubina; crna s., v. melaena; s. izgleda orbe od graka.s pri trbunom tifusu; s. izgleda orbe od pir in a, s. pri koleri; lijenterina s., s. u kojoj se nalazi mnogo delia potpuno nesvarene hrane; masna s., s. koja sadri mnogo masti (insuficijencija pankreasa); sapunska s., suva stolica, koja ne prlja pelenu, ali se razmazuje jer je masna usled bogatstva u nerastvorljivom sapunu. Sree se u prolivu dece nastalom usled oteenja creva kravljim mlekom; s. u vidu trake, s. pri spazmu ili strikturi kolona. Faex, kvasac, smeeukasta ili smea masa koja se sastoji od gljivica Saccharomyces cerevisiae, slui kao pilulama masa; F. inactivata, osueni kvasac; F. medicinalis, medicinski kvasac.
fag, v. bacteriophag.

fagocit, elija koja uvlai strane estice, raspadne produkte tkiva, bakterije, elije krvi itd. u svoju protoplazmu i unita-

260

fagocitoza va ih svarivanjem, ime igra vanu ulogu u odbrani organizma, Razlikuju se: makrofagi, elije vezivnog i epitelnog tkiva koji fagocituju krupnije elije i mikrofagi, leukociti koji unitavaju sitnije elije, npr., bakterije. fagocitoza, osobina izvesnih elija (fagocita) da u svoju citoplazmu uvuku strane estice i unite ih svarivanjem. Proces fagocitoza moe se podeliti u tri stadijuma; u prvom stadijumu fagociti su privueni na mesto prodora mikroorganizama; u drugom prodrli mikroorganizmi su uvueni u unutranjost fagocita; u treem stadijumu fagocitovani mikroorganizmi su razgraeni. Smatra se da intracelularni enzimi fagocita dovode do razgraivanja. fagotipizacija, metoda za bakterioloka i epidemioloka ispitivanja. Princip fagotipizacije zasniva se na velikoj specifinosti odreenih bakteriofaga. Zbog toga se fagotipizacija uspeno upotrebljava u tipizaciji mnogih bakterija: Staphylococcus, Salmonella i dr. f ago zo m, vezikula s esticom i enzimima nastala u citoplazmi fagocitozom. Fahraeus-Lindqvistov efekat, smanjenje uticaja viskoznosti na proticanje krvi kroz sudove iji je promer manji od 1,5 mm; nastaje tako to se u ovim sudovima eritrociti, koji se inae kreu bez reda, postavljaju u nizove i kreu kao jedinstven ep. Fahraeusov test, v. test. fakirizam, vid pasivnog flagelantizma, koji se sastoji od uivanja bolesnika da mu se u meso ubadaju usijane igle, klinci ili da mu se mesta na telu tipaju kletima. faktor antispecifinosti, engl. anti-specificity factor, protein koji spreava da specifini faktor RNK polimeraze (v. RNK-polimeraza) prepozna mesto inicijacije, tj. mesto otpoinjanja sinteze RNK. faktor elongacije G (FE-G), protein, po1 znat i kao translokaza, koji omoguuje premetanje kompleksa tRNK-aminokiselina u toku sinteze polipeptidnog lanca, s pozicije A na poziciju P na ribosomu. Pri tome se oslobaa mesto

faktori inicijacije na poziciji A za vezivanje sledee tRNK sa svojm aminokiselinom i nastavljanje procesa sinteze polipeptidnog lanca. Sin. translocasa; f. elongacije T (FE-T), protein pomou kojeg se obavlja smetaj novoprispelog kompleksa tRNK-aminokiselina na upranjeno mesto A ribosoma i peptidno spajanje aminokiseline iz tog kompleksa s aminokiselinom na susednoj, P poziciji toga ribosoma; f. plodnosti, epizom koji se oznaava sa F+ i koji uslovljava pol bakterija. Njegovo prisustvo u eliji oznaava muki (F-I-), a njegovo odsustvo enski pol (F-). Sin. F-faktor. V. episomi. faktori inicijacije (engl. initiation factors), faktori zapoinjanja, grupa od najmanje tri razliita proteina (IFl, IF2, IF3) neophodnih za inicijaciju (zapoinjanje) sinteze proteina, a koji ne ulaze u sastav ribosoma; proces zapoinjanja se verovatno odigrava tako to se IF3 vezuje za slobodnu 3OS podjedinicu ribosoma, a IF2 za GTP i f-met-tRNK; ova dva agregata stvaraju kompleks koji se zatim vezuje za iRNK uz uee IFl; proces zapoinjanja se zavrava vezivanjem slobodne 5OS podjedinice ribosoma, uz hidrolizu GTP-a i otputanje sva tri faktora inicijacije; f. kosmikog leta, obuhvataju celokupnost fizikih ulova spoljne sredine u kojoj se odvija kosmiki let, pojave izazvane dinamikom leta kao i ekoloke faktore; vezane za ivot i rad kosmonauta u kabini vasionskog broda. Faktori pri lansiranju su: ubrzanja, vibracije i buka. U toku leta su: odravanje mikroklime u kabini broda, besteinsko stanje, jonizujua zraenja, konfinacija i obavezan poloaj tela, izmena fiziolokih ritama, ishrana i fizioloke potrebe, efekti meteorita i sredstva za spaavanje. Faktori pri povratku su: prelaz od nula gravitacije na hipergravitaciju i normogravitaciju, deceleracija, termoregulacija, prizemljenje i proces readaptacije. Prema vremenu delovanja faktori kosmikog leta mogu biti kratkotrajni i dugotrajni; f. nespecifine otpornosti, faktori koji na razne naine formiraju nespecifinu
261

fakultativno anaerobne bakterije otpornost mogu se podeliti na spoljne (povrinske) i na unutranje (humoralne). Ta podela nije odsena, jer postoje mnogi unutranji faktori otpornosti koji utiu i na spoljne. Meu spoljne faktore dolaze: koa, venjaa, sluznica disajnog trakta, usta, eluca i creva kao i urogenitalnog trakta. Unutranji faktori nespecifine otpornosti su: temperatura, koliina kiseonika, poperdinski sistem, iftterferon, fagocitoza, retikuloendotelni sistem itd; f. otputanja (engl. release factors), specifini proteini koji obezbeuju itanje genetskog signala kojim se zaustavlja elongacija, tj. dalje ukljuivanje aminokiselina u rastui polipeptidni lanac i time dovode do njegovog otputanja; f. prodornosti. (spreading-factor), v. hijaluronidaza; f. rastenja, esencijalni metaboliti, neophodni su u metabolizmu bakterija. To su esto vitamini (obino grupe B-kompleksa), pa se nazivaju bakterijski vitamini U poetku je definicija obuhvatala norganske elemente i vitamine kao i aminokiseline. Kasnije je taj pojam proiren i na druga organska jedinjenja, koja bakterije nisu u stanju da sintetizuju, te im moraju biti data gotova u hranIjivoj podlozi, ako se eli omoguenje njihovog rastenja; f. specifinosti, (engl. specificity factors), proteini koji vezujui se preobratljivo za jezgro ('a2d>) subjedinice, engl. core) RNK polimeraze odreuju za koji e se promotor RNK-polimeraza vezati. V. promotor. fakultativno anaerobne bakterije, bakterijske vrste, koje mogu iveti i razmnoavati se u prisustvu i odsustvu molekulnog kiseonika, anaerobno i aerobno; bakterije koje rastu u svim zonama hranljive podloge. faloidin, toksin gljive Amanita phalloides. Fallopijeva truba, v. tuba uterina. falsetni glas, falset, neprirodni glas pevaa, s tankom emisijom tona u visokim registrima, kojom prilikom vibriraju samo slobodne ivice glasnica. falusna kvrga, u embriona od 10 mm spoIja, pod jazvenom kvrgom, nastaje poprena genitalna kvrga, iznad nje se raz262

farmaceutska sluba vija urogenitalni oluk s blagim genitalnim naborima. S jedne i s druge strane nalaze se deblja valjkasta uzvienja: genitalni jastuii. Za to vreme genitalna kvrga postaje falusna kvrga. falx, srp, tvorevina u obliku srpa; f. cerebri, srpasta pregrada, tvorevina tvrde modanice u pukotini izmeu hemisfera velikog mozga. famid 80 WP, novi insekticid na bazi kai bamata deluje na veliki broj insekata. Deluje brzo, zadravajui aktivnost u toku dugog vremena. Primenjuje se 2%-tna koncentracija. familijarno obeleje, svojstvo koje se ee javlja u bliskih roaka njegovog nosioca nego u optoj populaciji. Sin. porodino obeleje. Fanconijev sindrom, v. syndroma. fango, lekovito blato, mineralni mulj vulkanskog porekla u podruju slanog izvora u Batalji (Batalgia), kraj Padove (Italija). Tim imenom esto se oznaavaju i druga mineralna blata. Fango se upotrebljava ne samo na licu mesta ve se i izvozi u osuenom stanju. V. peloidi. fantazam, psihiki uslovljen poremeaj u kome je za nastajanje erekcije potreban odreen obrazac ene, bez obzira to se odnos vri sa enom drukijeg tipa. fantom, model tela ili nekog njegovog dela na kome se vre vebe; (gin.) model poroajnog puta izraen u gipsu ili drvetu od koe i gume zajedno sa gumenom lutkom slui za izvoenje akuerskih operacija u nastavne svrhe. fantomski bol, v. bol faradizacija, primena Faradijeve struje u terapiji i u dijagnostici. faradotherapia, v. faradizacija. faringealni lukovi, v. drelni lukovi. faringealna opna, v. zdrelna opna. faringoezofagusni divertikulum, v. diverticulum. farmaceutska sluba u oruanim snagama, grana sanitetske slube koja organizuje snabdevanje jedinica i ustanova sanitetskim materijalnim sredstvima, njihovu izradu, preradu i proizvodnju; stara se o regeneraciji, razvoju, tipizaciji i standardizaciji ratne sanitetske opreme; uestvuje u kontroli vode i namirni-

farmakodinamija a, u izradi odgovarajuih strunih pravila i propisa itd. U nekim armijama farmaceutska sluba bi obavljala u ratu i preventivnomedicinske zadatke i uestvovala u zbrinjavanju povreenih i obolelihi (evakuacija, trijaa, reanimacija, pruanje pomoi itd.). farmakodinamija, deo farmakologije u kome se prouava dejstvo lekova na ivi organizam, odnosno na ivu materiju. farmakogenetika, deo genetike koja se bavi ispitivanjem genski uslovljenih varijacija u metabolizmu lekova. farmakognozija, deskriptivna nauka koja prouava fizike osobine sirovih droga, njihov hemijski sastav i naune metode gajenja i suenja lekovitog bilja. farmakografija, (1) opisivanje lekova; (2) receptura, uenje o propisivanju recepata. farmakologija, nauka u kojoj se prouavaju poreklo, fizike i hemijske osobine, sastav i dejstvo lekova, njihova resorpcija, sudbina u organizmu i eliminacija i, najzad, njihova terapijska upotreba i njihova toksika dejstva. farmakopeja, v. pharmacopoeia. farmakoterapija, v. therapia. fascia, fascija, (1) tanka vezivna opna koja obavija ili pokriva organe; f. bulbi, v. capsula; f. cremasterica, omota kremasterikog miia i semene vrpce; f. lata, iroka fascija, spoljni zadebljani deo btne fascije; f. transversalis, transverzalna fascija, tanka vezivna opna koja iznutra oblae trbunu duplju, a ovu fasciju oblae zidni list trbune maramice (peritoneum parietale); (2) zavoj; prema naoj farmakopeji, oficinalni su sledei zavoji: fascia calicutensis cruda (sirovi kaliko zavoj), fascia calicutensis depurata (preien kaliko-zavoj), fascia calicutensis depurata sterilis (sterilan proien kaliko-zavoj, fascia cellulosi (mul-zavoj iz viskoznih cel-vlakana), fascia cellulosi sterilis (sterilan mul-zavoj iz viskoznih cel-vlakana), fascia gossypii (pamuni mul-zavoj), fascia gossypii sterilis (sterilni pamuni mulzavoj), fascia gossypii sterilis ad tamponationem (sterilan pamuni mul-zavoj za tamponadu).

faseta fasciculus, sveanj, snop, snopi; f. atrioventricularis, pretkomorno-komorni neuromiini snop (Hisov snop) predstavlja jedinu sponu izmeu muskulature pretkomora i komora i provodi podsticaje za kontrakcije sranog miia. Sastoji se od Aschoff-Tawarainog vora i stabla koje se deli na desni i levi krak. Omoguuje koordinaciju u ritmikim kontrakcijama pretkomora i komora; f. cuneatus (Burdach) i f. gracilis (Goli), snopovi senzitivnih vlakana u zadnjem delu kimene modine, koji provode duboki senzibilitet trupa i udova. fasciektomija, fasciektomija, isecanje fascije. fascija, v. fascia. fascikulacija, (embr.) usnopljavanje spermatida uz Sertolijeve elije u toku ve odmaklog preobraaja u semeglavce; (fiziol.) f. miia, usnopljavanje, kontrakcije miia u vidu poigravanja koja se zapaaju na povrini koe iznad miia, a nastaju pod dejstvom nenormalnih podsticaja koji nastaju u motornom nervnom vlaknu usled razaranja motoneurona u prednjim rogovima kimene modine ili traumatskog prekida ivca. Fasciola hepatica, metilj, koji parazitira u preivarima, a njime se moe zaraziti ovek i ottoleti od fasciolijaze.' Parazit esto izaziva nekroze jetrinog tkiva. Kao prelazni domaini slue neki raii. Sin. Distoma hepaticum. Fasciola lanceolata, vrsta trematoda, parazit jetre ovaca, goveda, svinja i drugih ivotinja, a retko i oveka. Prelazni domain je su voze mn i pui koji zagauje travu larvama koje su se u njemu razvile. Stoka se zarazi pasui zaraenu travu. Sin. Dicrocoelium lanceolatum s. dendriticum. fascioplastica, fascioplastika, plastika operacija izvrena na fasciji. fasciorrhaphia, fasciorafija, hirurka obnova razderane fascije. fasciotomia, fasciotomija, zasecanje ili presecanje fascije. faseta, (fr. facette) povrinski gubitak supstancije ronjae koji jo nije ispunjen tkivom, ali je pokriven epitelom. 263

fasete

Fechnerov zakon

Vidi se kao malo, sjajno udubljenje u fazno-kontrastni mikroskop, slui za raspoznavanje unutranje strukture ronjai. ive elije. Mikroskopski preparat pofasete na zubima, uglaane, zaravnjene staje vidljiv ako njegovi pojedini delovi povrine na konveksnim stranama pokazuju optike kontraste. Strukture zuba, nastale kao posledica traumatske postaju vidljive ne usled apsorpcije okluzije, preranog kontakta zuba ili svetlosti ve zbog promene brzine svetbruksizma. Dijagnostiki znak traumatlosti koja prolazi kroz guu ili redu sreske okluzije. dinu. Za uoavanje promene brzine fasetiran lan, (stom.) vetaki zub u svetlosti postoje specijalni ureaji u komostu kojim se nadoknauje u funkciojima se stvara slika faznog kontrasta obnom i estetskom pogledu izgubljeni prijekta. rodni zub. Sastoji se od metalnog dela, koji se ne vidi i vidljivog estetskog dela febris, groznica, slabije ili izraenije povienje telesne temperature; f. continua, od akrilatnog ili keramikog materijala. stalna poviena telesna temperatura, s fastigium, sleme; vrh, vrhunac, vrh krova malim razlikama u toku dana, od 0,50C etvrte modane komore. do I0C; f. ephemera, poviena temperafatigatio, fatigacija, umor i zamor, stanje tura koja traje dan-dva; f. intermittens, koje ne nastaje samo usled napornog i poviena telesna temperatura, koja se dugog psihikog i fizikog rada ve i povremeno normalizuje; f. pappataci, zbog nekomfornih uslova ivota i rada. papataijeva groznica, transmisivno obZamor se manifestuje smanjenjem radoljenje endemsko-epidemijskog karakne sposobnosti (slabiji uinak), a umor tera, koje izazivaju dva soja virusa slini je subjektivno specifino doivljavanje ARB O-virusima, a prenose flebotomi. zamora. Umor i zamor ne moraju da se Bolest poinje brutalno jezom, jakom poklapaju; od motivacije zavisi da Ii e glavoboljom i mialgijom. Temperatura se umor pojaviti pre ili posle zamora. naglo skae preko 4O0C i traje 3 dana Umor moe biti akutni ili hronini, lo(trodnevna groznica). Zatim sledi obkalni i opti. Umor i zamor prolaze ako ilno preznojavanje i izrazita malaksalost se racionalno koristi odmor, pa se rad bolesnika, koja traje vie dana; f. recursledeeg dana otpoinje bez njihovih rens, povratni tifus, teko oboljenje s znakova i posledica. Ako to nije sluaj, vie febrilnih napada, koje izazivaju dedolazi do premora (superfatigatio), koji setine borelija. Za klasini povratni tioslabljuje organizam i favorizuje oboljefus izvor bolesti je bolesnik, dok su prenja, trovanja i povreivanja. Prevencija nosioci ljudske vai, a za krpeljni pose postie racionalizacijom rada i pravratni tifus - glodari i divlje ivotinje, a vilnim koritenjem odmora za vreme i prenosioci krpelji. Povratni tifus se doposle rada (v. odmor). kazuje nalazom borelija u obojenom faux lupinum, vuje nepce, v. cheilognato razmazu bolesnikove krvi. Prognoza ozpalatoschisis. biljna; f. remittens, poviena telesna temperatura s dnevnim razlikama vie favizam, akutna hemolizna anemija izazod I0C; f. rheumatica, reumatska grozvana uzimanjem boba ili kontaktom sa nica, akutno zapaljenje zglobova; f. sepcvetnim prahom biljke Vicia fava. tica, septika groznica, pojava izrazito favus, zarazno gljivino oboljenje (achopoviene telesne temperature usled rion Schnleini) kose, koe i noktiju. Na prodiranja bakterija u krv bolesnika; f. vlasitu se peripilarno stvaraju ukaste undulans, talasasta groznica, oblik ploice (scutula) veliine soiva. Dlake temperaturne krivulje u kojoj se smegube boju, postaju sive, kuinaste i njuju periodi normalne sa periodima definitivno ispadaju, poto proces dopoviene telesne temperature. vodi do atrofije koe. Redi je oblik pitirijaziformni favus bez skutula, morfo- Fechnerov zakon, psihofiziki zakon (uoptavanje Weberovog zakona), po loki identian s trihofitijom.
264

Federspielov metod kome jaina oseanja ne raste s apsolutnom veliinom nadraaja ve s njenim logaritmom. Federspielov metod, v. immobilisatio. feed-back -mehanizam, mehanizam povratne sprege, pojava koja ini sutinu zbivanja u endokrinologiji: poveanjem (ili smanjenjem) u krvi koncentracije hormona (v. tamo) smanjuje se (ili se poveava) koncentracija hormona druge s tom endokrinom lezdom povezane endokrine lezde; partner hormonima mogu da budu i druge materije, npr. insulinu (v. tamo) glikemija; kratki feed-back-mehanizam postoji izmeu hipotalamusnih hormona i hormona prednjeg renja hipofize. V. i endokrinologija i endokrine lezde. Feerova bolest, v. acrodynia. Fehlingov rastvor, v. rastvor. Fehlingova reakcija, v. reakcija. fel, u, v. chole. felleus, uni, npr. vesica fellea, uni mehur. Feltyjev sindrom, v. syndroma. feminizacija, pojava interseksualnosti kada muke jedinke dobivaju enske oblike. femoralis, femoralan, butni (npr. a. femoralis, butna arterija). femur, butna kost, butnjaa; deo noge izmeu kuka i kolena. fenacemid (fenacetil-ureja, fenuron), sredstvo protiv psihomotorne epilepsije, zbog svoje toksinosti, danas se retko upotrebljava. fenacetin, v. Phenacetinum. fenazocin, derivat benzomorfana, sintetska zamena za morfin. fenestra, prozor, otvor u vidu prozora; /. cochleae, otvor pua, mali trouglasti otvor izmeu bubanjske duplje i kotanog pua; /. vestibuli, otvor trema, ovalni kotani otvor izmeu bubanjske duplje i trema unutranjeg uva. feneticilin, fenoksietil penicilin, polusintetski penicilin otporan u kiseloj sredini. fenformin (1-fenetil-biguanid), zamena za insulin, za oralno leenje dijabetiara. fenil-alanin,a-amino-6-fenil-propionska kiselina.

fenolski koeficijent fenil-butazon/antipiretik, analgetik i antiflogistik. Upotrebljava se za leenje oboljenja miia i zglobova praenih bolovima. fenil-dimetil-pirazolon, v. Antipyrinum. fenil-etil-barbiturna kiselina, v. Phenobarbitpnum. fenil-eti! bigvanid, fenformin, antidijabetik (v. tamo), u nas registrovan pod imenom Dipar. V. i bigvanidl fenil-hinolin-karbonska kiselina, v. Aci~ dum phenylchinolincarbonicum. fenobarbiton-natrijum, Phenobarbitalum solubile, Phenobarbiton natrium. Beo praak bez mirisa, gorkog i slabo alkalnog ukusa. Vrlo se lako rastvara u vodi. Spada u grupu barbiturata. Oficinalan je prema Jugoslovenskoj farmakopeji. fenokopija, karakteristika koja je izazvana spoljnim iniocem ili iniocima, ali je slina odreenom genski uslovljenom poremeaju. V. genokopija. fenoksietil-penicilin, v. feneticilin. fenoksimetil-penicilin (penicilin V), penicilin dobijen iz gljivice Penicillium chrysogenum, ukoliko je, u sredini u kojoj su se nalazile ove gljivice, bila prisutna fenoksisiretna kiselina. V. feneticilin. fenol, aromatini alkohol, klasino dezinficijentno sredstvo, deluje baktericidno, fungicidno, bakteriostatino i fungistaticno u veim razblaenjima. Za grubu dezinfekciju koristi se 5%-tni rastvor. Primenjuje se i za inaktivaciju bakterija i virusa u vakcinama. fenol-ksidaza, oksidaza koja kat ali zuje razlaganje fenola. fenolski koeficijent, metodi za standardizaciju dezinficijentnih sredstava. Zasnivaju se na tome da se dezinficijentno dejstvo supstancije koja se ispituje uporeuje sa dezinficijentnim dejstvom fenola. Prvo se odredi minimalna koncentracija fenola koja, za odreeno vreme i pod odreenim uslovima, ubija neki mikroorganizam. Zatim se odreuje koncentracija dezinficijentnog sredstva koja se ispituje a koja, pod istim uslovima, ubija isti mikroorganizam za isto vreme. Ako se tako odreena koncentracija fenola podeli sa odgovarajuom
265

fenomen
koncentracijom sredstva koje se ispituje, dobija se broj koji se zove fenolski koeficijent sredstva koje je bilo ispitivano. fenomen, (1) znaajna pojava, (2) znak ili objektivni simptom. V. znak; f. bubrenja kapsule, Neufeldov fenomen bubrenja kapsule zasniva se na reakciji mikroprecipitacije, tj. polisaharid kapsule (hapten) reaguje s precipitinima u specifinom imunolokom serumu. Ova reakcija, ukoliko je pozitivna, dovodi do bubrenja - uveanja kapsule, tj. prozranost kapsule je izmenjena i na predmetnom staklu se vidi pod mikroskopom voluminozna kapsula u odnosu na druge neizmenjene kapsule u kontroli (Pneumococcus); f. nakaljavanja, v. Kreuz-Fuchov fenomen (pod znak); f. platysmae, v. znak platysmae. Sinkinetika kontrakcija obe platizme pri naglom i irokom otvaranju usta. fenotip, skup svih osobina jedinke koje su jasno ispoljene (fizike, fizioloke) ili se mogu utvrditi odreenim postupcima (biohemijske) a rezultat su uzajamnog delovanja genotipa i spoljne sredine. fenotipske varijacije, nazivaju se modifikacije. Razliiti uticaji sredine mogu modifikovati fenotip, takve modifikacije po pravilu su prolazne. One traju koliko traje i uticaj sredine: im nestane ono to je izazvalo modifikacije, nestaje i tih promena. Fennov efekat, pojava da mii koji vri rad troi znatno vie kiseonika i drugih materija nego mii koji pri kontrakciji ne vri rad. Smatra se da je razlog za veu potronju kiseonika to to je za savlaivanje tereta neophodna aktivacija veeg broja reaktivnih mesta u miinim vlaknima. feredoksin, izolovan iz roda klostridia (Clostridium pasteurianum) i striktnih anaeroba. Deluje kao prenosilac elektrona sistema oksidoreduktaza niskog potencijala do hidrogenaza. Kada ih vee s protonima, oslobaa ih kao molekulski vodonik. feriprivna anemija, v. Anaemia hypochromica hyposideremica u Anaemia.
266

Ferri chloridum
feritin, jedinjenje izmeu apoferitina koji je belanevinaste prirode i gvozda. Feritin je oblik jedinjenja u kome se gvoe deponuje u svim elijama, a specijalno u elijama jetre. ferment, enzim, organski katalizator, tj. belanevinasta supstancija koju stvaraju biljne ili ivotinjske elije, koja, kao i neorganski katalizator, ubrzava hemijske reakcije i daje im pravac, pri emu se sama ne menja i ne troi. Sastoji se od apofermenta koji je belanevinaste prirode, i kofermenta, koji je prostije grae. Sjedinjavanjem apofermenta i kofermenta nastaje holoferment, koji tek u takvom stanju moe da deluje; glikolitiki f., ferment koji katalizuje oksidaciju eera; hidrolitiki f., ferment koji omoguuje hidrolize. V. hidrolaze; laktoflavinski f., uti ferment disanja, fosforilisani i za belanevinu vezani vitamin 62; lipolitiki f., ferment koji razlae masti; odbrambeni f., fermenti koji se u organizmu stvaraju kad belanevine tue tom organizmu dospevaju u njegovu krv. Ovi fermenti imaju sposobnost da razlazu unete belanevine; proteolitiki f., fermenti koji ubrzavaju hidrolizu proteina i raznih proizvoda njihova razlaganja do peptona ili aminokiselina; Warburgov f., ferment disanja, dezmolaza, omoguuje ksidacione procese u vezi s elijskim disanjem pretvaranjem dvovalentnog gvozda u trovalentno. fermentacija, vrenje, enzimima izazvani procesi razlaganja sloenih organskih jedinjenja, npr. alkoholna fermentacija, razlaganje glukoze na alkohol i ugljendioksid pod uticajem gljivinih enzima ili razlaganje laktoze u mleku dejstvom enzima izvesnih bakterija, npr. Lactobacilus lactis. ferokinetika, v. kinetika radioaktivnog gvozda. Ferri chloridum, feri-hlorid4 FeCb, narandasti kristali, rastvorljivi u vodi. Upotrebljava se kao adstringentno i kaustino sredstvo i kao sredstvo za zaustavljanje krvarenja iz nosa i posle ekstrakcije zuba (jer, taloei belanevine, stvara krastu).

Ferri citras ammoniata

Ferri citras ammoniata, feriamonijumcitrat, nekada se upotrebljavao u leenju hipohromnih anemija. ferritin, feritin, kompleks izmeu gvozda i apoferitina, jedne belanevine, koja se nalazi u elijama eludano-crevne sluznice i u retikuloendotelskim elijama jetre, slezine, kostne sri i nekih drugih organa. Najei oblik u kojem se gvoe nagomilava u organizmu. Ferrosi lactas, ferolaktat, so gvozda s mlenom kiselinom, zelenkasti kristali; ranije korien u leenju hipohromnih anemija. Ferrosi sulfas, ferosulfat, kristali zelene boje (zelena galica). Slui u leenju hipohromnih anemija. Oficinalan je prema naoj farmakopeji. Ferrum, Fe, gvoe, elemenat, jedan od najrasprostranjenijih metala. Nalazi se u nekim mineralima, u skoro svim vrstama zemlje i u nekim mineralnim vodama. Gvoe se nalazi u krvi sisara, naroito u hemoglobinu, i u nekim disajnim fermentima tkiva. Jedinjenja dvovalentnog gvozda (fero-jedinjenja) mogu se resorbovati iz digestivnog trakta i slue u leenju hipohromnih anemija. Jedinjenja trovalentnog gvozda (ferijedinjenja) taloe belanevine, te slue kao adstringentna sredstva; F. reducturn, gvoe dobijeno iz njegovog oksida redukcijom pomou vodonika. Sitan prah koji sadri najmanje 96,5% istog gvozda. Slui u leenju hipohromnih anemija. fertilitas, plodnost, sposobnost da se zatrudni, odnosno dovede do zaea. fertilizin, supstancija koju lui jaje i koja privlai i zgomilava semeglavce. OstareIa jaja ne mogu biti oploena zbog nedostatka fertilizina. ferula accessoria intraoralis, pomona intraoralna ina za privlaenje fiksacione ine, popravljanje okluzije zuba i odravanje patrljaka prelomljene vilice do normalnog odnosa prema zdravoj vilici meuvilinom vuom; f. duplex, (stom.) dvostruka metalna ina s prstenovima za imobilizaciju preloma donje vilice. Sastoji se od lingvalne i bukolabijalne ine; f. fixativa, fiksaciona ina za

fibrae dranje reponovanih patrljaka vilice u ispravnom poloaju. V. immobilisatio, ine; f. metallica intraoralis, metalna intraoralna ina za !mobilizaciju preloma vilica koja se privruje za prisutne zube; f. non metallica intraoralis, nemetalna intraoralna ina: Gunningov splint, akrilatni splint za imobilizaciju preloma bezubih ili krezubih vilica; splintovi su meusobno povezani stubiima; Schrudeova ina, nemetalna palavitska ina (akrilatni autopolimerizat) jednodelna i dvodelna. V. akrilati, immobilisatio metallica. fetiizam, polno zadovoljavanje na pojedinim delovima tela ili odela suprotnog pola, pa ak i pri samoj pomisli na njih (idejni fetiizam), bez prisustva ene. Fetiizam je uglavnom muka perverzija, a izuzetno se javlja u ena. Fetiizam se ispoljava prema: delovima i osobinama ivog organizma ene, prema delovima enske odee, prema ivotinjama, prema stvarima koje je ena nosila ili upotrebljavala. fetoplacentno razdruivanje (disocijacija), ako se kastracija izvri odmah po ugneivanju ploda, embrioni brzo uginu, ali njihove posteljice produuju razvijanje. Fettschwunddeme, v. lipofilna distrofija Orthner. fetus, naziv za plod od 3. meseca, u koga se ve razaznaje telesni oblik; f. papyraceus, izumrli, sasueni i mumirikovani plod u blizanakoj trudnoi u kojoj je drugi plod normalan. fetusna eritroblastoza, v. etythroblastosis. Feulgenova boja, Feulgenova boja je specifina za DNK; nuklearna reakcija po Feulgenu istie u bakterija mase uobliene, obojene DNK koje ine imraplazmalini nuklearni aparat, jasno razlian od jedra protista eukariota. fibrae, vlakna, opti naziv za razliita vlakna. U nervnom sistemu postoje vlakna koja spajaju pojedine modane delove, kao npr. f. arcuatae, f. ansatae itd. Fibrae su i vlakna u vezivnim i potpornim tkivima, i to: (1) vezivna ili kolagena, razne debljine, sastavljena od kolagenih

267

fibrilla fibrila koja kuvanjem daju lepak (colla, lepak, otuda naziv); (2) elastina vlakna sastavljena od elastina i (3) argirofilna ili retikulinska vlakna koja su prekolagene prirode, a nazvana tako zbog prijemivosti za soli srebra; f. lentis, izduene, izmenjene elije koje predstavljaju vlakna soiva; f. medullares, (oft.), nervna vlakna retine koja nisu izgubila mijelinski omota, oftalmoskopom se vide kao beliasta podruja u vidu plamena svece koja se pruaju radijalno oko papile vidnog ivca. Ponekad se nau i na periferiji onog dna; f. zonulares, vrlo tanka vlakna koja su privrena za polutar onog soiva i trepljasto telo. Pod dejstvom cilijarnog miia vlakna se olabavljuju i tako se omoguuje akomodacija soiva. fibrilla, fibrili, diferentovani delovi citoplazme u obliku tananih konia koji imaju razliite uloge. U miinim elijama i vlaknima su miofibrili kontraktilne prirode, u ivanim elijama i njenim produecima su neurofibrili ili neurotubuli, u vezivnim vlaknima su kolageni fibrili itd. fibrillatio, fibrilacija, treperenje; f. atriorum, treperenje pretkomora, specijalni tip neprekidne arterije (apsolutna aritmija), izazvan brzim nepravilnim kontrakcijama miia pretkomora, koje dovode do potpuno nepravilnih i skoro uvek brzih kontrakcija komora. Glavna karakteristika: nedostatak zupca P u EKG; aurikulska f., treperenje pretkomora; f. ventriculorum, treperenje komora, vrlo ozbiljna pojava, jer je uzrok trenutne smrti. fibrin/ denaturisana belanevina nastala iz fibrinogena pod uticajem trombina. Da bi se stvorio trombin, potrebno je prisustvo do sada otkrivenih 13 inilaca koagulacije (I do XIII). U prvoj fazi koagulacije stvara se protrombinaza (aktivni tromboplastin) pod ijim uticajem protrombin (glikoprotein) prelazi u enzim trombin. Trombin oslobaa iz fibrinogena fibrinopeptide A i B koji ne uestvuju u stvaranju fibrina i fibrinske monomere koji stvaraju fibrin.
268

fibroadenoma fibrinogen, belanevina krvne plazme ija je molekulska teina 340.000, a jedan je od neophodnih inilaca koagulacije krvi. Koncentracija fibrinogena u plazmi iznosi 100 do 700 mg/o i stvara se skoro kao u jetri. fibrinolitiki sistem, skup faktora koji se suprotstavljaju zgruavanju krvi u sudovima i omoguavaju razgradnju ugruaka ukoliko su se eventualno stvorili. Aktivna komponenta ovog sistema je plazmin ili fibrinolizin, koji nastaje iz plazminogena pod dejstvom aktivatora, nekih materija iz tkiva, aktiviranog faktora XII i trombina. Plazmin otapa fibrin i napada faktor V, faktor VIII i fibrinogen, pri emu se iz fibrinogena oslobaaju materije koje koi trombin. fibrinolvsis, fibrinoliza, proces koji dovodi do rastvaranja fibrina bilo u toku koagulacije krvi ili pre nego stoje do nje i dolo (fibrinolitiki sistem). Aktivna komponenta ovog sistema je plazmin ili fibrinolizin. Ovaj enzim rastvara fibrin napadajui ujedno i V i VII faktor koagulacije krvi i fibrinogen. Plazmin se stvara iz neaktivnog oblika plazminogena delovanjem aktivatora. Moe nastati akutno tokom izvesnih akuerskih komplikacija, posle operacije na pluima i prostati, dok se hronian oblik sree u bolesnika s insuficijencijom jetre. Normalno prisustvo fibrinolizina je jedan od razloga to nema zgruavanja krvi u menstrualnom krvarenju; patoloka f., razgradnja fibrinogena u cirkulaciji posle aktivisanja fibrinolizina (plazmina), koja vodi tekom hemoragijskom sindromu. fibrinozna pneumonija, v. pneumonia. fibrinska pena, sredstvo za hemostazu posle vaenja zuba u bolesnika s hemoragikim sindromom. Sastoji se od fibrina i trombina humane krvi. fibroadenoma, fibroadenom, benigni tumor koji je sastavljen od vezivnog tkiva i lezdanih tvorevina; f. intracanaliculare, intrakanalikularni f. s prolif e racijom vezivnog tkiva koje se u vidu polipskih izraslina utiskuje u lumene lezda; f. pericanaliculare, perikanalikularni f., manifestuje se masivnom proliferaci-

fibroblast jom vezivnog tkiva u vidu irokih traka oko lezda. fibroblast, matina vezivna elija s vrlo nenim produecima i bledim jedrom, sposobna za deobu i stvaranje novih istovetnih elija. Sastavni je element vezivnih tkiva. fibrocartilago, vezivna hrskavica. fibrocistika bolest pankreasa, v. fibrosis cystica pancreatis. fibroma, fibrom, benigni tumor koji se sastoji od vezivnog tkiva i krvnih sudova; f. cavernosum, kavernozni fibrom, pored vezivnog tkiva sadri i proirene krvne ili limfne sudove; f. durum, sadri preteno vezivna vlakna, usled ega je tvrd; f. molle, sastoji se od vezivnih elija usled ega je mek; f. mucosae, fibrom, benigni tumor sastavljen iz vezivnih elemenata sluznice usne upljine na desnima, jeziku ili sluznici obraza; f. pendulum, fibrom koji visi na peteljci; f. juvenile, naroiti tumor nazofarinksa koji se javlja samo u osoba mukog pola u pubertetu ili, jo ee, u toku zadocnelog puberteta. Ovaj tumor je benigne grae (angiofibrom), ali je njegovo odstranjenje teko zbog oteanog pristupa i jakog krvarenja. fibromatosis, fibromatoza, pojava mnogih fibroma u jednom organu, sistemu organa ili orgnizmu; f. palmaris, fibromatozis je pojava fibroznog veziva u palmarnoj fasciji s posledinim skraivanjem iste, izazivajui grenje prstiju. Dupuytrenova kontraktura; f. plantaris, slina je palmarnoj fibromatozi i javlja se u stopalnoj fasciji izazivajui njeno skraenje. Poreklo nije u potpunosti razjanjeno, mada se pretpostavlja da se radi o reaktivnoj fibroznoj hiperplaziji kao posledici traumom prouzrokovane degeneracije stupalne fascije. fibromyoma, fibromiom, benigni tumor sastavljen od vezivnih i miinih vlakana. fibroplasia retrolentalis, javlja se u prevremeno roene dece, ispod 1.800 g, koja udiu kiseonik u inkubatoru. U prvim mesecima ivota na onom dnu se razvijaju novostvoreni krvni sudovi, kr-

Fickova metoda vavljenja, edem i ablacija retine. Najzad dolazi do glioze i fibroze staklastog tela i slepila. Davanjem kiseonika ispod 40% i postepenim prekidom, oboljenje je postalo rede. fibrosarcoma, fibrosarkom, maligna neoplazma nastala umnoavanjem elija vezivnog tkiva. Javlja se u svim uzrastima, ali najee u petoj i estoj deceniji ivota, na donjim delovima donjih ekstremiteta, ali svugde gde postoji vezivno tkivo moe da se javi. Okruglasta masa renjevita, vrsta, beliastosivkasta s eventualnim zonama krvarenja i nekroze, pa i pojava pseudocistikih upljina makroskopska je karakteristika ove neoplazme. fibrosis cystica pancreatis, cistika fibroza pankreasa, sistemska nasledna bolest odojeta, dece i mladih osoba, koja se nasleuje recesivnim autosomnim genom i u koje postoje teki poremeaji egzokrinih lezda; znaci hronine plune bolesti, deficita egzokrinog pankreasa, visoke vrednosti elektrolita u znoju i ponekad bilijarna ciroza jetre. Zaepljenje pankreasnih kanala eozinofilnim amorfnim masama, steatoreja i kreatoreja. Sin. mucoviscidosis, fibrocistika bolest pankreasa. fibrositis, fibrozitis, zapaljenjska hiperplazija fibroznog tkiva, naroito u pripojima miia, ispoljava se bolovima i ukoenou zahvaenih delova lokomotornog aparata. fibroskop, savitljivi endoskop koji ima specijalan optiki dodatak. fibula, (1) spona, kopa; (2) linjaa, tanka 1 duga kost koja se nalazi spolja i pozadi golenjae u potkolenici. Njen gornji kraj, glava, zglobljava se sa golenjaom, a donji kraj (spoljanji gleanj) zgloblja va se sa skonom kosti (talus). fibularis, linjani, v. peroneus. Fickova metoda, odreivanje minutnog volumena srca. Zasniva se na odreivanju zapremine O2 koju organizam potroi za odreeno vreme i koncentracije 02 u arterijskoj i venskoj krvi. Poto je arterijska krv u elom telu ista, koncen tracija O2 se moe odrediti u krvi bilo koje arterije, a uzorak venske krvi uz269

Fiessinger-Rendyjeva bolest
ima se iz plune arterije pomou katetera. Fiessinger-Rendyjeva bolest, v. ectodermosis pluriorificialis erosiva. fiksacija komplementa (reakcija vezivanja komplementa - RVK), seroloka reakcija zasnovana na istom principu kao reakcija lie, jer je za ovu reakciju neophodno, pored antigena i antitela, prisustvo nespecifine termolabilne supstancije - komplementa. Poto se veina litikih reakcija ne moe uoiti, njihova vidljivost se omoguava uvoenjem u reakciju tzv. biolokog indikatora - hemolitikog sistema. V. Wassermannova reakcija; fiksacija modela u artikulator, postavljanje modela gornje i donje vilice u artikulator pomou gipsa. Pri tome se koristi zagrizaj u vosku ili obrazni luk. fiksacioni apsces, v. abscessus. fiksir, natrijum-tiosulfat (NazSCh); koristi se u fotografiji, najee kao 25%-tni vodeni rastvor kojim se iz fotoemulzije odstranjuju neosvetljena zrnca srebrobromida, posle razvijanja latentne slike. fiksna erupcija, v. erythema fixum, stomatitis allergica. fila olfactoria, mirisna vlakna, aksoni receptora za miris, koji prolaze kroz reetkastu strukturu sitaste kosti i zavravaju se u mirisnoj regiji velikog mozga (bulbus olphactorius). Filaria, red nematoda, endoparazita, s jako uzanim dugim telom. Glavne vrste su: F. bankrofti, ojdrasli paraziti ive u limfnim sudovima, a larve se nalaze u perifernoj krvi, obino nou. Sklupani paraziti u limfnim sudovima ometaju cirkulaciju limfe, te dolazi do limfangoitisa i elefantijaze. Prenosi je Culex i drugi komari. Nalazi se u tropskim predelima. Sin. Wuchereria; F. loa, ivi u potkonom tkivu, naroito ispod onih kapaka ili venjae, gde izaziva svrab, otok i suenje. Infekciju prenose obadi svojim ubodom. Ima je u Africi. Sin. Loa-loa; F. medinensis, ivi u potkonom tkivu oveka i domaih ivotinja, u tropskim delovima Afrike i June Amerike. Larve prave otvor na koi i izlaze u vodu gde ih proguta jedna vrsta raie.

filtar prokapnik
Sin. Dracunculus medinensis; F. perstans, odrasli paraziti ive u vezivnom tkivu mezenterijuma, iza peritoneuma i u kapsuli bubrega, a larve u perifernoj krvi. Nije poznato da izaziva neke simptome. Sin. Acanthochelionema perstans. filariasis, parazitarno oboljenje izazvano Wucherezia bancrofti, vrstom okruglastih crva koji ive u limfnim putevima oveka, naroito karlinog regiona i u mukim genitalnim organima izazivajui granulomatozni limfangitis sa konsekutivnom elefantijazom monica i noge. filariosis, v. filariasis.

Filatovljev valjkasti transplantat, v.

transplantacija, transplantat. Filicis rhizoma, podanak prave paprati, Dryopteris Filix mas (Aspidium Filix mas). Glavni aktivni sastojci su estri floroglucina i buterne odnosno izobuterne kiseline (filicin, filmaron, albaspidin itd.). Ranije korien, u obliku Extractum Filicis tenue, kao sredstvo protiv pantljiare; danas naputen zbog toksinosti. filogeneza, istorijski razvitak najviih kategorija, tipovi biljaka i ivotinja (kola, filumi); otud i termin tipogeneza za f. Pored ovog prvobitnog pojma naziv filogeneza obuhvata i razvitak ostalih, niih sistematskih kategorija (npr. f. vrste ovek). filtar, u radiologiji ploe od aluminijuma, bakra ili cinka koje apsorbuju iz elektromagnetskog spektra due rendgenske ili radijumske zrake i na taj nain donekle vre homogenizaciju zranog snopa. Umesto u koi, dugi zraci se apsorbuju u filtru. filtar prokapnik, ureaj za preiavanje splavina. Betonski bazen krunog oblika ispunjen kamenom prenika 6 do 8 cm, preko koga se puta otpadna voda iz cevi s krunim kretanjem. Obezbeuje se aerobno raspadanje organskih materija pod uticajem spontano stvorenih mikroorganizama. Moe da proisti 1000 do 4000 lit. otpadnih voda m2/dan. Postavljaju se na veoj udaljenosti od naselja.

270

filtracija filtracija, filtrovanje, ceenje, odvajanje estica vrstog tela od tenosti u kojoj se vrsta supstancija ne rastvara. Ovim postupkom estice tenosti prolaze kroz pore filtra (cedila), a estice vrste supstancije koje su veih dimenzija od pora filtra pa se stoga zadravaju na filtru. Kao filtri se upotrebljavaju: sita, razna platna, filtarska hartija, staklena vuna, pesak, ugalj, ivotinjski ugalj, azbest. V. filtri, M/fra/t/far. Filtracija omoguava sterilizaciju tenosti koja prolazi kroz porozne filtre, ije su pore dovoljno male da zaustave mikroorganizme. Prema tome, filtracijom se ne unitavaju mikroorganizmi, ve se uklanjaju iz tenosti i tako se postie sterilnost. Filtracija se koristi kada se ele sterilne tenosti, koje se ne mogu sterilisati kuvanjem ili u autoklavu. To su tenosti koje sadre proteine (krvni serum, ascites), zatim razne hemikalije. Filtracija se koristi i za odvajanje bakterijskih elija od proizvoda njihovih metabolikih tvorevina, kao to su: egzotoksini, egzoenzimi, antibiotici i dr. nastali razmnoavanjem mikroorganizama u tenim hranljivim podlogama. filtracijski pritisak, sila koja dovodi do filtracije; f.p., koji izaziva filtraciju plazme u bubrezima, odreen je razlikom pritiska krvi u glomerulima i zbira koloidno-osmotskog pritiska krvne plazme i pritiska u Bowmanovoj kapsuli (intrabubrenog pritiska). Prosena vrednost mu je 24 mm Hg. filtrat, procedak, proceeni deo tenosti, tj. teni deo koji je proao kroz filtar. filtri, cedila od poroznog materijala koja ne proputaju mikroorganizme, a koja se upotrebljavaju za sterilizaciju izvesnih tenosti. Filtracija je jedan fiziko-hemijski proces, filtri ne dejstvuju samo kao mehaniko sito, ve uspenost filtracije zavisi i od drugih faktora, kao to je elektrini naboj filtra, vrsta mikroorganizma i priroda tenosti koja se filtrira. Filtracija se obino ubrzava primenom negativnog pritiska na bocu na koju je filtar uvren, upotrebom vakuuma ili vodene pare. Bakterioloki

fimoza filtri imaju veliinu pora koje ne proputaju bakterije; izgraeni su od razliitog materijala (porculana, azbesta, infuzorijske zemlje), a dobili su imena prema autorima koji su ih izgradili; Berkefeldovi filtri, izgraeni su od infuzorijske zemlje ili dijatomejske zemlje. Po stepenu propustljivosti ima ih: vie vrsta; Chamberlanovi filtri, izgraeni od porculana bez glei, na jednom kraju otvoreni, a na drugom zatvoreni cilindri, oblika uplje svece. Ovi filtri se izgrauju od pora razliitih veliina. Ima ih vie vrsta, prema stepenu propustljivosti, oznaavaju se sa Li, La, Ls itd. to je vei broj uz L, pore su manje; f. od tkanina, najee se koristi vunena tkanina u obliku vrea na ijoj se gornjoj strani dovodi dim. Kroz bone zidove izlaze frakcije manje od l mikrona, a ostale ostaju u vreama. Prilino efikasni nedostaci u potrebnom rashlaiva-nju suvie toplih dimova; Seitzovi filtri, izgraeni su od azbesta koji se pre-suje u vidu kolura. Oni se stavljaju u specijalne metalne aparate, iznad metalne mree. Seitzovi filtri su najbolje poznati filtri i oni se najvie koriste u svakodnevnom radu u bakteriolokim laboratorijama. filum, konac, vlakno; fila olfactoria (nervi olfactorii), mirisna vlakna, produeci ulnih mirisnih elija, koja prolaze kroz rupice reetaste ploice sitaste kosti i zavravaju se u mirisnoj glavici (bulbus olfactorius). Mirisna vlakna ine prvi par modanih ivaca: f. terminale, konasti zavretak kimene modine. fimbrije, rojte, makrornolekuli proteina sintetizovani od strane bakterija. Izvesne bakterije imaju periferne dodatke veoma fine, kratke i krute, vidljive samo na elektronskom mikroskopu, jasno se razlikuju od cilija i nazvane su od razliitih autora: vlakna, pili ili fimbrije. Rojte omoguuju pripijanje bakterija za razne vrste povrine. Rojte su naene u sledeih bakterija: Aerobacter, Klebsiella, Salmonella, Shigella i Pseudomonas; fimbriae ovaricae, jajnike rojte. fimoza, v. phimosis. 271

fissura
fissura, (anat.) pukotina, npr. f. orbitalis, ona pukotina, uzduni otvor na zadnjem kraju one duplje; (2) esto bolna naprslin na suvoj, neelastinoj ili oboleloj koi (ekcem), usne, mara, prstiju, bradavice dojke itd. Sin. ragada; f. ani, bolna ulceraeija u obliku naprsline na radijalnim naborima sluznice mara, koja je praena spazmom sfinktera mara i uretre, a u ene i vaginizmom; f. ossium, vrsta preloma kosti u obliku pukotine ili naprsline bez pomeranja fragmenata. fistula, neprirodan, uzan kanal koji vezuje neko patoloko arite ili organ s povrinom koe ili sluznice, ili dva ili vie organa meu sobom, kroz koji se lui sekret ili ekskret. Po organu od koga polazi razlikuje se: eludana, crevna, una fistula itd. Po vrsti ekskreta: pljuvana, mlena, sterkoralna, likvornaitd. Po nainu nastajanja fistule se dele na: patoloke koje nastaju na bazi ulcerskog procesa (apscesa), povrede itd.; vetake ili operativne koje imaju za cilj odvoenje sekreta (sectio alta, anus praeternaturalis, cholecystostomia itd.); i najzad kongenitalne koje predstavljaju defekat u razvoju (fistula urachi, fistula celli congenita itd.); f. abdominalis, fistula koja se prua od jednog od upljih organa abdomena do povrine abdominalnog zida; f. ani, fistula mara, potpuna je kada spaja debelo crevo sa spoljnim prostorom i ima otvor na sluznici debelog creva i otvor u koi meice, a nepotpuna kad ima otvor u koi meice i kanal se slepo zavrava u tkivu meice ili u okolini debelog creva; f. arteriovenosa, arteriovenska fistula, nenormalna komunikacija arterije s venom; ona moe da bude posledica traume, a izvanredno retko je uroena; f. biliaris, una fistula, neprirodni kanal koji potie od unih puteva i posledica je traume ili povrede u toku operacije, znatno rede je patolokog porekla; f. bronha, u toku sekundarnih manifestacija tuberkuloze u dece dolazi do prodora specifinog granulacionog tkiva iz limfnog vora u bronh i do pranjenja kolikviranog sadraja u bronhusno
272

fistula
stablo. Leci se bronhoaspiracijom u redovnim razmacima vremena; f. colli congenita, uroena fistula vrata, ostatak krnih lukova, u koje fistulozni kanal vezuje kou i grlo, drelo ili dunik ili se slepo zavrava; f. completa, potpuna fistula, fistula s dva otvora, tj. na svakom kraju kanala po jedan; f. dentis, patoloki kanal koji se prostire od hroninog apikalnog apscesa do povrine sluznice ili koe; Eckova f., vetaki spoj portne i donje uplje vene, uinjena u cilju da se jetra ogledno iskljui iz portnog krvotoka; f. incompleta, nepotpuna fistula s jednim otvorom, tj. samo na jednom njenom kraju: naziva se lepom fistulom; f. intestinalis, crevna fistula, neprirodni kanal koji vezuje zjap creva s trbunim zidom; cesto se stvara operativno, rede nastaje usled traume ili zapaljenjskog procesa na crevima; f. oronasalis, usnonosna fistula, spajanje usne duplje s nosnom ili vilinom dupljom usled defekta izazvanog nekim patolokim procesom. Najee su u pitanju defekti posle ekstrakcije zuba s velikim granulomom ili defekt izazvan zloudnim izratajem; f. stercoralis, fistula koja spaja zjap kolona i povrinu trbunog zida i kroz nju se prazne fekalije. esto se stvara operativno, rede je posledica traume ili patolokog procesa na debelom crevu; Thiryjeva f., crevna fistula, kad se izdvoji jedan deo creva, pa mu se jedan kraj zaije, a ivice otvora gornjeg kraja creva priiju na kou trbunog zida, tako da izdvojeni deo creva lii na prst od rukavice: f. thoracalis, torakalna fistula, nenormalan fistulozni kanal koji vezuje grudnu duplju s koom; f. tvrde modane opne, nastaje kao posledica traume glave usled prekida kontinuiteta na krovu etmoidnog labirinta. Nekad je u pitanju dosta laka trauma (amar). Oituje se izluivanjem cerebrospinalne tenosti kroz nos (nosna likvoreja). Postoji opasnost uzlazne infekcije modanica; urinarna f., nenormalni kanal koji komunicira s mokranim putevima; f. vesicoumbilicalis, vezikoumbilikalna fistula, nastaje kao posledica nezatvaranja

fistulectomia
urahusa; f. vesicouterina, kanal koji spaja upljinu materice sa upljinom mokrane beike; f. vesicovaginalis, vezikovaginalna fistula, kanal izmeu mokrane beike i usmine (stvara se u gangrenskim procesima, u tekom poroaju ili u karcinomu grlia materice); f. zuba, kanal u tkivu nastao kao posledica drenae tenosti (najee gnoja) iz patolokog procesa (npr. dentoalveolarnog apscesa). Fistula se otvara na koi ili na sluznici usta. Sin. /. dentalna. fistulectomia, fistulektomija, isecanje fistulnog kanala. fistulisatio, fistulizacija, proces stvaranja fistule, samoniklo ili operativno. fitaza, enzim koji katalizuje hidrolitiko razlaganje soli fitinske kiseline (fitinska kiselina je estar ciklinog alkohola inozitola i fosforne kiseline) na inozitol i fosfornu kiselinu. fitness, (engl.) v. adaptivna vrednost. fitohemaglutinin, biljni lektin koji stimulie in vitro deobu T-limfocita. Koristi se u testu blastike transformacije. V. mitogeni; lektinl fixatio, (hir.) fiksacija, (1) privrivanje o neto ili za neto. V. ventrofixatio uteri, omento fixatio, omentopexia; nain imobilisanja prelomljene kosti. V. immobilisatio, zavoj; (2) lice drano u fiksiranom, nepominom poloaju; f. craniomandibularis, (stom.) imobilizacija prelomljene donje vilice tako da ima oslonac za vuu preko kape na glavi; intaktnom mandibulom se podiu prelomljene kosti gornjeg dela lica; f. craniomaxillaris, intraoralna ina prelomljene gornje vilice ima oslonac za vuu preko kape na kranijumu. V. immobillisatio; (fot.) podvrgavanje izazvanog negativa dejstva fiksira; f. intermaxillaris elastica et non elastica, v. extensio intermaxillaris; interna f., unutranja fiksacija, zadravanje okrajaka prelomljene kosti u reponovanom i fiksiranom poloaju pomou ice, ploe, zavrtanja ili klinova, koji se stavljaju neposredno na prelomljenu kost; intraosalna f., v. interna fiksacija; spoljaanja fiksacija avlima, nain stabilizacije prelomljene kosti uvrtanjem avlova u kostne fragmente
18 Medicinski leksikon

f lagele
prolaskom kroz kou, dok su oni pridravani spoljnom ipkom; skeletna L, imobilizacija krajeva prelomljene kosti pomou ice, ploe koje se stavljaju direktno na kost, v. spoljanja fiksacija, interna fiksacija. fizika kultura, svi oblici kretanja u okviru fizikog vaspitanja, sporta i rekreacije, kao i kompleksi objekata i sprava za njihovo izvoenje. Njeni su uticaji bioloko zdravstveni, vaspitni i psiholoki. U svakom od pomenutih vidova fizike kulture jai naglasak imaju jedni uticaji u odnosu na druge. fiziko vaspitanje, planska i sistematska aktivnost iji je cilj da putem fizikog vebanja deluje na razvoj i poveanje funkcionih mogunosti raznih organa; deluje vaspitno u smislu razvoja ovekove linosti i deluje na poveanje i usavravanje raznih motornih sposobnosti (brzine, snage, izdrljivosti i dr.). fizijatar, lekar koji se bavi fizijatrijom. V. physiatria. fizijatrija, leenje fizikim (prirodnim i vetakim) sredstvima. fizikalna medicina, v. therapia. fiziologija, v. physiologia. fizioloka interseksualnost, v. interseksualnost, fizioloka. fizioloko stanje mirovanja, (stom.) osnovni poloaj od koga poinju kretnje donje vilice. U direktnoj je zavisnosti od poloaja tela. Orofacijalna muskulatura se nalazi u ravnotei. fizioterapija, v. therapia. fizostigmin, v. Physostigminum. flaccidus, flakcidan, mlitav, oputen. flagelantizam, pribavljanje seksualnog uivanja putem bievanja partnera (aktivni f.) ili trpljenjem bievanja (pasivni f.); f. pasivni, uivanje do orgazma u podnoenju ibanja, obino po sedalu (flagellatio ad nates: sluaj ..Rusoa). Taj se perverzni mehanizam vrlo esto koristi u javnim kuama, a nekad u kolama (kanjavanje uenika) ak i do ubistva uenika (sluaj Dippold). flagele, treplje lokomotorni organi pokretnih bakterija snabdevenim flagela-ma. To su filamentozni organi, fleksibilni, talasasti, privreni za citoplazmu

273

flagelin

flores

vaju poloaj u koji se stave. V. katalepsia. jednim bazalnim telacem 100-200 m.. Cilija prelazi zid i kapsulu i postaje ek- flexio, fleksija, pregibanje; pregib; pregibanje u nekom zglobu; pregib organa stracelularna. Flagele su jedna od ge(npr. anteflexio uteri, pregib materice netskih osobina bakterija, njihov broj i unapred). V. anteflexio i retroflexio uteri, raspored varira od vrste do vrste. anteversio i retroversio uteri (pod uteflagelin, supstancija flagele je proteinske rus); plantarna f., savijanje prstiju ka prirode, koja je dobila naziv flagelin. tabanu (planta pedis). Njena karakteristika je u tome to nedostaju dve aminokiseline: triptofan i Flexnerov bacil, v. Shigella dysenteriae. flexor, fleksor, pregiba, mii koji vri prolin u molekulu proteina. pregibanje u nekom zglobu. Flagellata, biari, praivotinje odreenog oblika koje se pokreu pomou jednog flexura, pregib, krivina, ugao; f. coli dextra, desni ugao kolona, na prelazu usili vie bieva, specijalnih organa za hodnog u popreni kolon; f. coli sinistkretanje. Izvesne vrste biara izazivaju ra, levi ugao kolona, na prelazu popreteka oboljenja (razne tripanosomijanog u nishodni kolon; f. duodenojejuze). nalis, krivina koju grade dvanaestopaflasteri, v. emplastra. lano i tato crevo. f later, v. flutter. flatulentia, flatulencija, nadimanje, raste- fliktena, v. phlyctaena. zanje eluca ili creva vazduhom ili gaso- Flintov znak, v. um. vima, usled ega nastupa esta pojava flocculi iridis, kongenitalne, pigmentovavetrova. ne ciste koje se javljaju na pupilarnoj flatus, gas ili vazduh u elucu ili crevima; ivici duice. gas izbaen kroz mar (vetar). flogistometrija, odreivanje osetljivosti flavin-enzim, ut disajni enzim. V. riboflakoe na dejstvo ultraljubiastih zrakovin. va. flavini, sastojci nekih enzima. Jedan od f lavina je i riboflavin (vitamin Ba, laktof-^ flokulacioni test, v. test flora, biljni svet neke oblasti; u bakt., pod lavin). f. se podrazumeva skup svih bakterija flebograf, instrument za registraciju venkoje se nalaze na nekom mestu. Tako skog pulsa. govorimo o f. creva, vagine, usta itd. Ta flebografija, rendgenografija vena u koje bakterijska f. raznih organa moe biti se ubrizgava pozitivno kontrastno srednormalna ili patoloki promenjena; f. stvo, to omoguava utvrivanje njihointestinalis, intestinalna ili crevna flovog zdravstvenog stanja. Sin. venografira, koju sainjavaju bakterije koje se naja. laze u crevnom kanalu. U zdravih ljudi fleboscintigrafija, v. scintigrafija. ona se menja zavisno od uzrasta i vrste flegmona, v. phlegmona. ishrane. U izvesnim oboljenjima promeflegmonski enteritis, v. enteritis. ne u crevnoj flori mogu biti veoma veliflegmonski gastritis, v. gastritis. ke; f. vaginalis, vaginama flora, tj. skup fleksija, v. flexio. svih mikroorganizama koji se nalaze u fleksor, v. flexor. vagini. Fleming, Aleksandar Fleming, kotlananin, lekar bolnice St. Marys Hospital Florenceovi kristali, sitne igliaste tvorevine koje lie na kristale hemina. Pojavu Londonu, 1929. godine je otkrio peniljuju se dodatkom jod-jod-kalijuma cilin, prvi antibiotik koji se koristio u Iespermi. Samo negativni rezultat pregleenju ljudi. Flemingova otkria bila su da ima znaaja: ako se ovi kristali ne baza za dalja izuavanja antibiotika, stvaraju, dokaz je da ispitivana tenost koja su kasnije izvrila revoluciju u teranije sperma. piji zaraznih bolesti. flexibilitas cerea, votana savitljivost, ka- flores, cvetovi, (hem. i farm.) oznaka za neke supstancije dobijene sublimacitaleptiko stanje u kome udovi zadra274

floridus jom, npr., Flores Sulfuris, sumporni cvet; F. Sulfuris, v. Sulfur sublimatum. floridus, floridan, koji cveta, koji je jako izraen, koji je u punom jeku. flos, cvet; F. caryophylli, cvet karanfilia. F. Chamomillae, cvet titrice, kamilice; F. Cinae, cvet citvara; Lavandulae, cvet lavande; F. M a Iva e, cvet crnog sleza; F. Pyrethri, cvet buhaa; F. Rhoeados, cvet turinka (divljeg maka); F. Sambuci, cvet zove; F. Tiliae, cvet lipe; F. Verbasci, cvet divizme. fluctuatio, fluktuacija, pokretanje tenosti u upljini mekih zidova. Pritisak prstom na jedno mesto kolekcije izaziva pomeranje tenosti, to se utvruje drugim prstom poloenim na drugo mesto, koje se izdie. V. pseudofluktuacija. fluktuacija, v. fluctuatio. flumetiazid, diuretiko sredstvo iz grupe derivata benzotiadiazina. fluoksimesteron, sintetski androgeni preparat, aktivan posle oralnog davanja. fluor, gas, halogeni element, ne nalazi se slobodan u prirodi. U jedinjenjima est, sedamnaesti element u zemljinoj kori. Javlja se u mineralima: topazu, apatitu, turmalinu, biotitu itd. Krenjaki tereni su siromani u fluoru. Sadraj fluora u zemlji od 10 do 70 mg/kg. U vodi ga ima od 0,1 do 30 mg/lit. Uestvuje u radu fermenata i daje vrstinu kostima i zubima. Koristi se za predohranu od karijesa. fluor albus, belo pranje, pojaano luenje iz enskih polnih organa sluzavog (beliastog ili ukastog) ili isto gnojnog sekreta. Uzroci njegovog nastajanja su raznovrsni: zapaljenje polnih organa (najee usled trihomonadne, gonoroike i streptokokne infekcije), opta oboljenja (anemija, prelazno doba, hormonski poremeaji, opta kaheksija i dr.) ili draenje vagine stranim telima (pesari, kapice) i hemijskim sredstvima za spreavanje zaea, ili prekome'rnim ispiranjem dezinfekcionim sredstvima. fluor-apatit, 3 (P4)2 Cap2. Hidroksil-na grupa u hidroksil-apatitu zamenjena je jonima fluora. Prilikom unoenja fluora, oko l mg dnevno za vreme mineis*

fluorescentni mikroskop
ralizacije zuba dolazi do stvaranja fluor-apatita glei, te je ona otpornija naroito na kiseline. Fluor-apatit se koristi u profilaksi karijesa. V. hydroxylapat. fluorescein, resorcin-ftalein, fluorescein-natrijum spada u tzv. metilen-hinonske ili trifenil-metanove boje, javlja se u vidu utocrvenih kristala. U vodenom rastvoru pokazuje zelenu fluorescenciju. Razblaeni rastvori ove boje se upotrebljavaju u okulistici za otkrivanje ozleda ronjae, koje se boje zeleno. Upotrebljava se u fluoromikroskopiji. fluoreseein-natrijum. 2%-tni rastvor, upotrebljava se za dokazivanje defekta epitela ronjae. Mesto s defektom epitela se pri tome oboji zeleno. fluoresceinska angiografija, novija metoda ispitivanja stanja krvotoka sudovnjae i mrenjae. Od koristi je u dijagnostici niza promena na onom dnu. Od manjeg je znaaja u ispitivanju patologije prednjeg segmenta oka. fluorescencija, svetljenje nekih supstancija (npr. fluspat, uranijumove soli) dok na njih deluju radijacije kratkih talasnih duina, npr. snop elektrona. fluorescentna antitela, pomou fluorescentnih antitela mogu se raspoznati bakterije u razmazima klinikog materijala, virusi u elijama i specifini antigeni u tkivu. fluorescentna folija, karton ili plastika premazani sa jedne strane suspenzijom soli tekog metala koja fluorescira pod uticajem rendgenskih zrakova. U rendgenografiji se upotrebljavaju dve folije (najee od kalcijum-volframata), izmeu kojih se u kasetu stavlja rendgen-film kao u korice; ona svetli ljubiasto pa osvetljava rendgen-film. Mihajlo Pupin je prvi primenio fluorescentnu foliju u rendgenografiji. Folija za rendgenoskopiju nainjena je najee od cink-kadmijum-sulfida jer fluorescira zelenoutom svetlou, na koju je ovekovo oko najosetljivije. fluorescentna scintigrafija, v. scintigrafija titaste ilezde. fluorescentni mikroskop, fluorescentna mikroskopija se zasniva na sposobnosti nekih supstancija (fluorohromi) da ap-

275

fluorescentni zaklon sorbuju svetlost kratkih talasa, a da reflektuju vidljive svetlosne zrake. Za ovaj nain mikroskopiranja, pored svetlosnog mikroskopa boljeg kvaliteta, jo su potrebni i specijalni filtri. Ova tehnika mikroskopije se mnogo koristi u direktnoj ili indirektnoj tehnici s obeleenim antitelima. U poslednje vreme koristi se za brzu bakterioloku dijagnozu ili za ispitivanje finih struktura bakterija. fluorescentni zaklon (ekran), zaklon nainjen od kartona premazanog rastvorom soli tekih metala (cinka, volframa, platine i dr.) koje fluoresciraju zelenoutom svetlou. Radi zatite osoblja folija se nalazi ispod olovnog stakla koje ne proputa rendgenske zrake, ve samo fluorescentnu svetlost sa folije. Time je ekranu obezbeena uloga i zaklona. Sin. ekran za rendgenoskopiju. fluorisanje pijace vode, metoda zatite zuba od karijesa. Pijaim vodama dodaju se soli fluora u koncentraciji od l mg na litar vode. Za fluorisanje vode koriste se kalcijum-fluorid, natrijum-fluorid, magnezijum-silikofluorid i dr. U SR Srbiji od 1971. god. postoji zakon o fluorisanju pijaih voda u gradovima preko 20.000 stanovnika. V. fluorisanje zuba lokalno. fluorisanje (fluorizacija) vode, pijaoj vodi dodaju se fluoridi u minimalnim koliinama radi spreavanja karijesa (optimalna koncentracija fluora u vodi je 0,5-1,0/litar); f. zuba, lokalno, aplikacija razliitih sredstava sa sadrajem fluora na zube u cilju njihove zatite od karijesa. Najee se koriste vodeni rastvori, 2% natrijum-fluorid, 8% fluorid-kalaja, heksafluorid-kalaja, kiseli fosfatni fluorid i dr. Koriste se i paste, lakovi i gelovi sa sadrajem fluora kojima se premazuju povrine zuba. V. fluorisanje pijace vode. fluorismus, fluorizam, profesionalno trovanje izazvano fluorom i nekim njegovim jedinjenjima, prvenstveno fluorovodonikom (v. fluorovodonik). Fluorovodonik se koristi u industriji za aranje stakla, kao konzervans za ienje metala, za izradu visokooktanskog benzina, pri izradi superfosfata i dr. Osobe zapo276

fluorovodonik, slene na tim poslovima mogu se trovati. Fluorovodonik u manjim koncentracijama deluje kao iritans na sluznicu nosa, grkljana i dunika, odnosno venjaa a u veim izaziva oteenje plunog parenhima i dovodi do plunog edema. Pri hroninom trovanju javljaju se katari sluznica nosa, praeni krvarenjima koja mogu dovesti do anemije i astenije organizma. Na kostima (preteno kratkim, kimenim prljenovima) dolazi do poremeaja metabolizma kalcijuma i fosfora, do egzostoza slinih trnovima koje mogu davati kliniku sliku radikulitisa, lumbaga, ishialgije i si. Ako se fluor nalazi u vodi u veim koncentracijama od l mg na l litar vode, u dece do 9 godina moe izazvati oteenje zubne cakline (areni zubi). fluorograf, rendgenski aparat kombinovan sa fotografskim aparatom za snimanje na filmskoj traci plua u velikog broja osoba. Pri dobroj organizaciji mogu se praviti 3 snimka plua na minut. fluorograf ija, v. radio fotografija. Huorogram, rendgenski snimak na filmskoj traci dobiven pomou fluorografa. fluorouracil, fluorodeoksiuridin; citostatika sredstva iz grupe antagonista (analoga) pirimidina. fluorovodonik, H2p2, tenost koja kljua na 190C. Rastvara se u vodi i daje fluorovodoninu kiselinu, koja se pui na vazduhu i daje vrlo otrovne pare prodornog mirisa koji estoko nadrauje. Soli fluorovodonine kiseline zovu se fluoridi. Fluoridi dodati izvaenoj krvi spreavaju zgruavanje krvi i glikolizu. Pare fluorovodonika izazivaju akutno i hronino trovanje, tzv. fluorizam. Akutno trovanje ispoljava se bolovima u eludano-crevnom traktu jakom ei, optom slabou, poremeajima disanja i funkcije srca. U teim sluajevima razvijaju se hemoragiki gastroenteritis i toksiki nefritis, koji obino zavravaju letalno. Fluorizam se odlikuje oteenjem kostiju celog skeleta s razgraivanjem kostiju, osteoporozom, osteosklerozom, okotavanjem hrskavice kime, poremeajem metabolizma ugljenih

fluoroza zuba hidrata i promenama u jetri, cirkulatornom aparatu, crevnom traktu i organima za disanje. fluoroza zuba, (engl. mottled enamel) areni zubi, anomalija strukture zuba, endemka pojava, nastaje kao posledica toksikog delovanja fluora u koncentraciji preko 1,5 mg/lit, pijace vode na zube u razvoju. Javlja se simetrino i ee na stalnim zubima. Na krunicama zuba nalaze se beliaste mrlje, gle je prebojena uto ili mrko. U teim sluajevima javlja se hipoplazija i hipokalcifikacija zuba. Sin. dentalna fluorosa. fluroksen, isparljiva tenost, inhalaciono sredstvo za izazivanje opte anestezije. flutter, (engl.) flater, lepranje; atrijski f., lepranje pretkomora, brze kontrakcije (200 do 320 u minutu) miia pretkomora, koje su pravilne i koje prati parcijalni atrioventrikulski blok. Ranije je bio poznat kao aurikulski ventrikulski f.; mogui prelazni stadijum izmeu ventrikulske tahikardije i treperenja komora. focus, ia, arite; taka iz koje polazi zrana energija; povrina anode rendgenske cevi koju bombarduju elektroni proizvodei u njoj rendgenske zrake; ogranieno mesto nekog infektivnog procesa iz koga infekcija moe da se rasejava po elom organizmu (npr. krajnici, zubi, sinusi). Foeniculi fructus, plod biljke Foeniculum vulgare, mora, komora, sadri etarsko ulje i upotrebljava se kao karminativno sredstvo. Ulazi u sastav Species laxantes (oficinalan je prema naoj farmakopeji). Foeniculum capillaceum (vulgare), v. Foeniculi fructus. foetor, fetor, neprijatan zadah (miris), f. ex ore, zadah iz usta, nastaje pri izdisanju vazduha. Moe da bude posledica loe higijene usta, karioznih ili gangrenoznih zuba, loih protetskih radova, nekih oboljenja sluznice usta i dr. U ekstraoralne uzroke ubrajaju se npr.: oboljenja organa za varenje (dilatacija eluca, divertikulumi jednjaka), organa za disanje, gnojni oblici sinuzitisa i tonzilitisa, bronhiektazije, karcinomi plua) i

folikulin razna druga oboljenja (dijabetes, uremija, arlah i dr.) Sin. halitosis; f. hepaticus, specijalni zadah, koji podsea na miris trulog lia, u hepatikoj komi, izazvan stvaranjem odreenih sumpornih jedinjenja iz aminokiselina u tankom crevu; f. uraemicus, amonijakalni zadah u toku uremije. fokomelija, nakaza s nedostatkom jednog dela udova, to izaziva njihovo skraenje. fokusno osvetljenje, v. osvetljenje. folia, folija, (bot.) lie; npr., F. Althaeae, lie belog sleza; F. Belladonnae, lie velebilja; F. Gocae, lie koke; F. Digitalis, lie pustikare; F. fluorescentna, karton premazan s jedne strane suspenzijom soli tekog metala, koja fluorescira pod uticajem rendgenskih zrakova. U radiografiji se upotrebljavaju dve folije od kalcijum-volframata, izmeu kojih se stavlja rendgen-film, kao u korice; ona svetli ljubiasto, pa osvetljava fotoemulziju. Folija za radioskopiju nainjena je od cink-kadmijum-sulfida jer fluorescira zelenoutom svetlou, na koju je oveje oko najosetljivije; F. Hyoscyami, lie bunike; F. Malvae, lie crnog sleza; F. Melissae, lie matinjaka; F. Menthae piperitae, lie pitome nane; F. Menyanthidis, lie gorke deteline. Sin. F. Trifolii fibrini; F. Rosmarini, lie rumarina; F. Rutae, lie rutvice; F. Salviae, lie kadulje; F. Sennae, lie sene; F. Stramonii, lie kunjaka (tatule); F. Theae, lie aja; F. Thymi, lie timijana; F. Trifolii fibrini, lie gorke deteline; F. Uvae Ursi, lie medvetke (planike). folie a deux, (fr.) V. inductio. folie musculaire, (fr.) teka motorna uznemirenost u horeji. V. .chorea minor. folija, v. fluorescentna folija. folikulin, enski polni hormon s veoma velikim stimulomorfonskim dejstvom na enski organizam, ne samo na gonade, nego i na vangonadne genitalne organe (matericu, jajovod i vaginu) i na mlecne lezde, zatim na druge vangenitalne organe i sisteme (kostur, miino tkivo, koa, krv, nervni sistem), a naroito na endokrini sistem (na hipofizu, ti277

folikulostimulin

foramen pus luteum), koji lue sekret luteohormon ili progestin. folna kiselina, v. Acidum folicum. fonacija, proces stvaranja glasa u grkljanu na osnovu usklaene funkcije glasnica i respiracijskih organa. fonendoskop, v. stetoskop. fonokardiograf, aparat koji slui za registrovanje sranih tonova. fonokardiografija, v. phono car dio graphia. fontanele, temenci, opnasti prostori, koji kasnije iezavaju, izmeu lubanjskih kostiju. Dve su neparne, a 4 parne i bone. Veliki temenac ili bregmatiki nalazi se izmeu temenih kostiju i eone. On nastaje na poslednjem mestu. Mali temenac ili lambdni izmeu potiljane kosti i temenih kostiju. Boni temenci su: pterionski (izmeu eone, temene, slepoone i sfenoidne kosti) i asterionski (stecite temenih, slepoonih i potiljane kosti). fonticulus, temenac, mek opnasti deo na lobanji novoroeneta, koji kasnije okota. Sin. fontanella. forage, (fr.) foraa, buenje, vrenje, hirurko stvaranje uzdunog rova u vidu slova V u prostati elektrinom strujom da bi se otklonila opstrukcija koju ona stvara svojom hipertrofijom. Foraa je termin za slino isecanje ina drugim delovima tela. Sin. electroresectio prostatae. foramen, otvor, rupa; f. epiploicum Winslowi, otvor ispod repatog renja jetre, uspostavlja vezu izmeu opornjake kese (bursa omentalis) i opte peritonealne duplje (cavum peritonei); f. hymenaeum, otvor devinjaka koji vodi u usminu. Taj otvor je propustljiv za mali prst i moe da bude razliitog oblika: okruglastog, polumeseastog, srpastog. Pri prvoj obljubi himen se lako rascepa (defloracija); f. infraorbitale, podoni otvor na gornjoj vilici; f. infrapiriforme, donji deo velikog sedalnog otvora; ff. intervertebralia, meuprljenski otvori; f. ischiadicum majus, veliki sedalni otvor; f. jugulare, jugularni otvor na bazi lubanje; f. magnum, veliki potiIjani otvor; f. nutricium, otvor na kosti

reoideju, nadbubrene lezde, timus i slezinu). Raniji naziv za estron. V. estron. folikulostimulin, jedan od gonadotropnih hormona prednjeg renja hipofize (FSH). U mukarca utie na spermatogenezu, a u ene potreban je za prvu fazu rastenja folikula; (embr.) Meu glikoproteidima oveka on zauzima posebno mesto zbog velike koliine vezanog eera, kao i zbog toga to ne sadri galaktozu. Pacovska koliina folikulostimulina je najmanja koliina preparata koja, davana svakodnevno u toku 3 uzastopna dana, izaziva u jajniku ponovno javljanje normalnih mehurastih mekova bez tragova luteinizacije. folium, list, (bot.) list biljke. follicularis, folikularan, ono to se odnosi na folikule, npr., angina follicularis, gnojenje u folikulima krajnika. folliculi ovarici, v. jajonosni mekovi. folliculitis, folikulitis, opti izraz za svako zapaljenje folikula dlake. Odlikuje se folikularnim gnojenjem (pustulama), izazvanim stafilokokima; f. decalvans (acne decalvans), folikulitis vlasita koji dovodi do oiljaste atrofije; f. et perifolliculitis suffodiens et abscedens, poseban oblik akne konglobata na kapilicijumu u vidu brojnih torpidnih apscesa; f. scleroticans nuchae, v. acnekeloid; f. staphylogenes superficialis (ostiofoiliculitis), v. impetigo Bockhardt; f. staphylogenes barbae, v. sycosis staphylogenes barbae. folliculus, folikul, meak u jajniku u obliku kesastog proirenja, u kome je smetena jajna elija. Zid meska se sastoji spolja od troslojnog vezivnog omotaa, od kojih srednji sadri naroite elije i mnogo krvnih sudova. S unutranje strane meak oblau elije koje ine tzv. granuloznu opnu. U unutranjosti mekova se nalazi tenost (liquor folliculi) koja sadri aktivni inkret, folikulin ili estron. Na jednoj strani meska se nalazi nezrela jajna elija, ovocit. Kad meak sazri, on prska i s tenou se izbacuje ovocit u toku sazrevanja. Na mestu rasprsnutog meska se stvara uto telo (cor278

Forbesova bolest

fosfati

koja spaja polutke velikog mozga; f. vaza prolaz krvnih sudova; f. obturatum, ginae, svod usmine uz grli materice; f. zaporni otvor na karlinoj kosti; f. ventriculi, svod eluca koji se nalazi quadrilaterum, etvorouglasti otvor na pod preagom, iznad korpusa i u kome zadnjem zidu pazune jame; ff. sacralia skoro uvek postoji vazduni mehur anteriora, prednji otvori na krsnoj kos(vidi se na rendgenu). ti; ff. sacralia posteriora, zadnji otvori Forsmannov antigen, ugljenohidratni na krsnoj kosti; f. suprapiriforme, gorantigen veoma rasprostranjen u prirodi nji deo velikog sedalnog otvora; f. trila(ivotinje i biljke). Najpoznatiji meu terum, trouglasti otvor na zadnjem zidu heterofilnim antigenima. Zajedniki je pazune jame; f. vertebrale, otvor na za veoma razliite vrste. Ovaj antigen je prljenu kroz koji prolazi kimena mouzrok mnogih ukrtenih reakcija izmedina. u antigena i antitela razliitog porekla Forbesova bolest, v. bolest. (v. ukrtene reakcije). forceps, kleta, (gin.) poroajna kleta, instrument kojim se hvata detinja glava Fortnerova ploa, bioloka metoda anaerobnog kultivisanja, korienjem baktekad postoji potreba da se ubrza poroaj rija koje su izraziti potroai kiseonika: u interesu majke ili deteta. Zamenjuje Serratia marcescens, Candida ili B.subprirodne poroajne snage drugog porotilis. Ove bakterije se zaseju na jednu ajnog doba i zavrava ono to te snage polovinu Fortnerove ploe, a na drugu nisu u stanju da uine. Postoji preko 200 polovinu materijal u kome se trae tipova kleta ali su najvanija tri, to su anaerobne bakterije. Ovakva Petrijeva francuska (Levretova), engleska (Smelkutija se zaparafinie u ostavi na 370C. lieova) i nemaka (Ngeleova), ostali tiKada aerobne bakterije istroe kiseopovi su uglavnom modifikacija ova tri nik, u tako nastalim anaerobnim uslovitipa. ma zapoinje rastenje anaerobnih bakFordyceova bolest, v. bolest. terija. formaldehydum, formaldehid. Nastaje pri oksidaciji metil-alkohola. Gas otrog fosfataze, veoma rasprostranjeni enzimi koji katalizuju hidrolizu sloenih estara mirisa koji se rastvara u vodi, 20%-tni sastavljenih od alkohola i fosforne kisevodeni rastvor formaldehida naziva se line. Npr. fruktozodifosfataza katalizuje formalin. Deluje dezinficijentno i antiocepljenje fosforne kiseline iz fruktozoseptiki i slui za dezinfekciju prostoridifosforne kiseline, nukleotidaze ocepja, nametaja i odee; oficinalan je preIjuju fosfornu kiselinu iz nukleotida. Rima naoj farmakopeji; F. solutio, v. sobonukleaza i dezoksiribonukleaza su lutio; F. solutio saponata, v. solution. fosfataze koje katalizuju hidrolizu poliformalin, v. formaldehydum. nukleotida, a nazivaju se i nuklein-aciformatio, formacija, tvorba, uobliavanje, daze. Nespecifine fosfataze se dele na tvorevina; f. reticularis, retikularna ili kisele koje dejstvuju pri pH 4,5-5 i bazmreasta siva masa u modanom stablu. ne pri pH 8,5-9. formol-gel-reakcija, v. reakcija. formula, hemijsk formula je kombinacija fosfatazni ogled, fosfataza - enzim nalazi se u mnogim bakterijama, dokazuje se hemijskih simbola da se izrazi hemij-ski na taj nain to se podesnim vrstim sastav neke supstancije. Hemijska hranljivim podlogama dodaje fenoftaformula je skraena predstava kvalitalein-fosfat. Ako je bakterija sposobna da tivnog i kvantitativnog sastava supstanrazloi fosforni spoj, fenoftalein, koji se cija. Molekulska formula pokazuje iz oslobaa, moe lako da bude dokazan koliko se atoma sastoji molekul jedne izlaganjem kulture amonijaku, te u slusupstancije, a strukturna hemijska foraju pozitivnosti kultura dobija boju od mula pokazuje pored broja i raspored crvene do ljubiaste. atoma i atomskih grupa u molekulu. fornix, svod, luk; f. cerebri, modani fosfati, soli fosforne kiseline, 4. Mogu biti primarni, kada je jedan vodosvod, parna tvorevina lunog oblika, 279

fosfatidi
nikov atom zamenjen metalom, npr. primarni kalijum-fosfat, KHaPCU; sekundarni, kada su dva vodonikova atoma zamenjena metalom, npr. sekundarni natrijum-fosfat, i tercijarni, kada su sva tri vodonikova atoma zamenjena metalom, npr. tercijarni natrijum-fosfat, Na3PO4. fosfatidi, fosfolipidi, sloeni lipidi sastavljeni od viih masnih kiselina, jednog baznog organskog azotnog jedinjenja, fosforne kiseline i alkohola gliceroIa ili sfingozina. Oni se dele na glicerofosfatide, sastavljene od fosfatidne kiseline i aminoalkohola (holin, etanolamin, serin) i sfmgolipide (sfingomijeline) koji sadre dvohidroksilni nezasieni aminoalkohol, sfingozin u ijem je molekulu preko amino-grupe amidski vezan ostatak vie masne kiseline (obino lignocerinska kiselina koja sadri 24 C-atoma), a za primarnu alkoholnu grupu estarski je vezan fosforil-holin. fosfatidna kiselina, sastavljena od glicerola u kome su dve alkoholne grupe esterifikovane viim masnim kiselinama, a jedna alkoholna grupa esterifikovana fosfornom kiselinom. Ako je fosforna^ kiselina esterifikovala primarnu alkoholnu grupu glicerola, naziva se d-fosfatidna kiselina, a ako je esterifikovana sekundarna alkoholna grupa glicerola, nastaje -fosfatidna kiselina. fosfatni puferski sistem, primarni i sekundarni natrijum-fosfat (NaHaPO4 i Na2HPO4). U krvnoj plazmi, zbog male koncentracije njegovih sastojaka, puferska mo mu je est puta manja od puferske moi bikarbonatnog pufera; znaajan je u regulaciji pH intracelularne tenosti, kao i u regulaciji pH tubularne tenosti bubrega. fosfoglukonatni put razlaganja glikoze, specijalni nain razgradnje glikoze, neovisan od fermenata iz ciklusa trikarbonskih kiselina, zbog ega predstavlja alternativan' put za dobivanje energije u elijama gde su ovi fermenti poremeeni ili nedostaju. Ovim nainom se normalno razgrauje oko 30% glikoze u jetri, a jo vie u elijama masnog tkiva. Pri razgradnji jednog molekula glikoze

fosforna kiselina ovim nainom dobiva se 6 molekula ugIjen-dioksida i 24 atoma vodonika, a utroi 6 molekula vode. Vodonik koji se oslobaa u toku fosfoglukonatnog ciklusa ne spaja se s difosfopiridin-nukleotidom (DPN) kao u glikolizi, ve s trifosfopiridin-nukleotidom (TPN), to je od izuzetnog znaaja jer se za sintezu masti iz ugljenih hidrata moe upotrebiti samo jedinjenje vodonika s TPN u obliku TPNH. Kada se zbog elijske neaktivnosti uspori glikoliza, ostaje jo aktivan fosfoglukonatni put (u jetri), koji razgrauje glikozu, pa nastaje mnogo TPNH koji pomae da acetilni radikali preu u masne kiseline dugih lanaca. fosfokreatin, v. kreatin-fosfat. fosfoproteidi, proteidi koji sadre fosfornu kiselinu kao prostetinu grupu, a imaju izrazito kiseli karakter. Za razliku od nukleoproteida (koji takoe sadre fosfornu kiselinu), razlikuju se od njih po tome to ih lako razgrauju razblaene alkalije, pri emu se oslobaa fosforna kiselina. Vaniji fosfoproteidi su: vitelin umanca jajeta i kazein mleka. fosfor, hemijski element koji se mnogo koristi u ratne svrhe i to kao beli fosfor, koji je lako zapaljiv i otrovan; sastavni je deo najjaih dosada poznatih bojnih otrova: trilona (tabun, sarin, soman) i armina; (seks.) u miiima ena ima ga neto vie nego u mukaraca (naroito od 20. do 60. god.). fosforescencija, sposobnost nekih supstancija da kada na njih deluju svetlosni zraci isputaju sopstvenu svetlost. fosforilacija, proces vezivanja fosforne kiseline za neki organski molekul, npr. glukoze u crevnom zidu, koja omoguuje njenu resorpciju. Utvrena je veza izmeu procesa oksidacije u procesa vezivanja fosforne kiseline za organski molekul, tj. fosforilacije. fosforilaza, enzim koji katalizuje fosforilaciju. Fosforilaza kroba i glikogena je dobijena u kristalnom stanju. Po svojoj hemijskoj prirodi fosforilaza je fosfop rote id. fosforna kiselina, v. Acidum phosphoricum.

280

fossa
fossa, jama; f. axiJlaris, pazuna jama; f. carotica karotidna jama; f. cubiti, Iakatna jama, na prednjoj strani lakta:, f. iliaca, bedrena jama; f. infratemporaHs, potslepoona jama, nalazi se ispod baze lubanje neto unutra od donje vilice; f. ischiorectalis, jama u donjem delu karline duplje; f. ovarica, nalazi se na bonom zidu male karlice u nerotkinja, kao Krauseova jajnika jamica, a u vierotkinja neto nie, izmeu uretera i krsne kosti kao Klaudiusova jamica; f. poplitea, zakolenska jama na zadnjoj strani kolena; f. pterygopalatina, jama unutra od slepoone jame.

Fox-Fordyceova bolest fotopsin, belanevina koja, pored retinena, ulazi u sastav na svetlost osetljive materije u epiima mrenjae. fotopski vid, vid pomou epia od kojih zavisi vienje pri jakom svetlu i vienje za boje. fotoreceptori, receptori ula vida - epii i tapii, smeteni u unutranjem sloju mrenjae, ispod pigmentnog sloja. U oku oveka ima oko 6 miliona epia i 120 miliona tapia. Neravnomerno su rasporeeni po mrenjai. epii su uglavnom postavljeni centralno i igraju ulogu u dnevnom vidu i vienju boja (fotopski vid), a tapii, koji zauzimaju periferiju redne, slue za vienje u sumraku (skotopski vid). fotosenzibilan, osetljiv na svetlost (vidljivu i nevidljivu - ultraljubiastu). fotosintetike bakterije, neke autotrofne vrste bakterija koje mogu koristiti svetlost kao izvor energije, sluei se pigmentom kao transformatorom svetlosne energije u hemijsku. Zbog toga su dobile naziv fotosintetike, za razliku od hemosintetikih bakterija, koje dobijaju energiju iz hemijskih procesa. fotosinteza, reakcija koja se vri pod dejstvom svetlosti. Fotosinteza je jedna vrsta fotohemijske reakcije. Sumarno se moe zamisliti da iz ugljen-dioksida i vode nastaju heksoza i kiseonik:
6 CO2 + 6H2O - 2< + 6O2.

fossula, jamica.
f o todetekcij a, otkrivanje nuklearnog zraenja pomou fotoemulzije. Zasniva se na zacrnjenju koje zraenje proizvodi na fotografskoj ploi slino svetlosti. Jaina zacrnjenja na filmu zavisi od apsorbovane doze. V. nuklearne emulzije. fotoemulzija, fotosuspenzija mikroskopski sitnih kristala srebro-halogenida u elatinu. Nanosi se na podlogu od hartije (za fotografije) ili od acetoceluloze odnosno poliestera (za filmove). Fotoemulzija rendgenskih filmova sadri srebro-bromid i nalivena je na obema stranama podloge. fotokoagulator, aparat za izvoenje fotokoagulacije. Postoji vie tipova aparata (ksenon, rubin, argon, kripton). V. photocoagulatio.

fotoluminiscencija, v. luminiscencija.
fotometar, sprava za merenje intenziteta svetlosti ili svetlosnog izvora; f. s plamenom, instrument za kvantitativno odreivanje kalijuma, natrijuma i kaii juma u telesnim tenostima i mokrai merenjem intenziteta boje (ljubiaste za K, ute za Na) koja nastaje kad fina struja smee vazduha i rastvora nekog od ispitivanih jedinjenja sagoreva u plamenu nekog gasa. fotooftalmija, teko zapaljenje oka ili konjunktiva izazvano jakom elektrinom svetlou, zracima svetlosti pri zavarivanju ili refleksijom sunanih zrakova povrine snega^ naroito u planinama (ophtalmia nivialis).V. conjunctivitis actinica.

Meutim, ova reakcija nije prosta ve veoma sloena. U principu se pri fotosintezi svetlosna energija pretvara u hemijsku energiju nagomilanu u sloenim organskim jedinjenjima (krob).

Fournierova bolest, v. bolest.

fovea, jamica okruglog oblika; f. centralis retinae, sredina jamica mrenjae, malo udubljenje na utoj mrlji mrenjae (macula lutea): f. radialis, bina jamica, anatomska burmutica, kono udubljenje na spoljanjoj strani korena ake. foveola, (oft.) malo udubljenje, jamica u sreditu sredine jamice mrenjae. V. f ovea. Fowlerov rastvor, kalium arsenicosum solutum. V. solutio.

Fox-Fordyceova bolest, v. bolest. 281

fozgen

fractura

fozgen, karbonil-hlorid, bojni otrov kratkotrajnog dejstva, ali velike otrovnosti (upotrebljavan je u prvom svetskom ratu). Tipian je zaguljivac (Y. tamo), teko ozleuje plua, a u jaoj koncentraciji dovodi do smrti; pod obinim uslovima para je bez boje, a njegovo prisustvo se osea po jakom mirisu na pokoeno seno; gas-maska potpuno titi od fozgena. V. phosgen. fozgenoksim, dihlorformoksim, bojni otrov s viestrukim toksikim dejstvom (dejstvuje kao plikavae, zaguljivac i nadraljivac); jako je otrovan i smrtonosan. Dekontaminira se IaKo rastvorima alkalija i amonijakom, a za zatitu je dovoljna gas-maska i zatitno odelo (v. tamo). fractura, fraktura, prelom kosti, kostolom; f. agenetska, -spontana fraktura zbog esteogenesis imperfecta; f. atrofijska, spontana fraktura zbog atrofije kosti; f. baseos cranii, prelom baze lubanje. Pored optih pojava povrede mozga (komocije, kontuzije, kompresije mozga i intrakranijumskog krvarenja), prelom baze praen je krvarenjem, isticanjem cerobrospinalnog likvora i ispadanjem komadia modanog tkiva kroz nos, drelo i ui; f. Beimettova, odlamanje dlanskog dela proksimalnog okrajka prve metakarpne kosti; f. bokserska, prelom vrata metakarpne kosti s dlanskom dislokacijom; f. Collesova, prelom donjeg okrajka bice, u kome se donji fragment pomera unazad;f. colli mandibulae, prelom vrata donje vilice, izraziti poremeaj funkcije zgloba; f. complicate, komplikovani ili otvoreni prelom kosti. Nazvan tako jer je praen povredom koe i ostalih mekih tkiva, to omoguuje trcanje fragmenata kosti i infekciju. Sin. otvoren prelom; depresiona f., v. impresiona fraktura; dijakondilarna f., prelom u kome linija preloma lei u visini epifizne linije; direktna f-., prelom kosti na mestu dejstva spoljanje sile; Dupuytrenova f., prelom fibule 5-6 cm iznad maleola, praene obino frakturom unutranjeg maleola; fracture en bois vert, (fr.), prelom kosti kao zelene granice u 282

kome omota od pokosnice ostaje neprekinut, slino kori kod preloma vrbe. Sree se najee u dece i adolescenata; impresiona f., vrsta preloma najee na pljosnatim kostima (svod lubanje, lopatica ili kosti karlice). Odlikuje se udubljenjem na kosti, koje stvaraju ulegli fragmenti. Sin. depresiona fraktura; indirektna f., prelom kosti koji nastaje udaljen od mesta dejstva sile; kominutivna f., prelom s veim brojem sitnih fragmenata; komplikovana f., sin. fractura complicata; kompresiona f., prelom koji nastaje usled kompresije, npr. prelom prljena; luksaciona f., iaenje udrueno s prelomom onog dela kosti koji ulazi u sastav odgovarajueg zgloba; maleolarna f., prelom glenjeva (maleola); Malgaineova f., dvostruki vertikalni prelom karlice, u kojoj su prelomljene: bedrena, sedalna kost i stidnjaa; f. mandibulae; f. anguIi mandibulae, prelom ugla donje vilice, predilekciono mesto traumatskih preloma mandibule; /. capitis mandibulae, prelom glave donje vilice jednostran ili obostran; /. corporis mandibulae aperta s. complicata, komplikovan ili otvoren prelom tela donje vilice, primarno je inficiran, jer je u komunikaciji sa ranom na koi ili sluznici; /. m. bilateraUs, obostrani prelom donje vilice, tela, oba kondila, angulusa itd.; /. mandibulae comminutiva, zdrobljen prelom donje vilice; preteno ratna povreda. Ako doe do gubitka bradnog dela, usled stvorenog defekta (f. m. cum defectu) formira se tzv. ptiiji lik, oblik kljuna ptice, usled dislokacije patrljaka. V. fractura symphyseos mandibulae comminutiva; f. m. ipsilateralis, prelom kondila i tela iste strane donje vilice, tela i ramusa itd., /. m. pathologica s. spontanea, patoloki ili spontani prelom donje vilice: posle infekcije (osteomijelitis), optih i lokalnih oboljenja (osteitis fibrosa cystica), endokrinih poremeaja, tumora, dentalnih cista itd.; /. partis alveolaris mandibulae traumatica, traumatski prelom alveolarnog dela donje vilice; prelom je u visini vrhova korenova zuba ili ispod njih; /. processus condylaris mandi-

fractura bulae, prelom kondilarnog dela donje vilice s dislokacijom ili bez nje; uvek je praen disfunkcijom donjovilinog zgloba; /. p. coronoideus m., prelom koronoidnog nastavka donje vilice je u vidu odlomka, te integritet mandibule nije oteen; /. rami mandibulae horizontalis, horizontalan prelom grane donje vilice sa dislokacijom patrljaka po horizontalnoj liniji. V. linije preloma na donio] vilici] f. subcondylaris m., supkondilarni prelom donjoviline grane protee se od incizure koso nanie preko zadnje ivice ramusa; iako je prelom ramusa, prema klinikoj slici pripada prelomu kondila; /. symphyseos mandibulae, prelom simfize donje vilice; fractura maxillae, f. corporis maxillae sagitalis, sagitalan prelom tela gornje vilice bilo na kom njenom delu; /. m. bilateralis, obostrani prelom gornjih vilica; /. m. se Le Fort I s. Gurin, niski subzigomatiki prelom maksile: odvaljen je dentoalveolarni sklop od tela gornje vilice; /. m. sec. Le Fort II, visoki subzigomatiki ili piramidalni prelom gornje vilice: ukljueni su dentoalveolarni i nazomaksilarni sklop; /. m. sec. Le Fort III, suprazigomatian prelom: kosti lica su odvojene od baze lobanje; najtei oblik preloma kostiju gornjeg dela lica; zahvata i kosti lubanje. Likvoreja kroz nos je siguran znak povrede baze lubanje i sadraja endokranijuma, v. dentoalveolarni sklop; f. m. unilateralis, jednostrani prelom tela gornje vilice leve ili desne; f. processus alveolaris maxillae, prelom u visini vika zuba ili iznad njih, ali uvek u grebenu gornje vilice; f. baseos orbitae comminutiva s., f. parietis inferioris o.c., zdrobljeni prelom poda orbite: delimino propadanje ili hernijacija sadraja orbite u gornjovilini sinus. Najtea komplikacija je lezija optikog nerva; nekomplikovana f., fraktura simplex; patoloka f., v. f. spontanea; f. penisa, raskidanje kavernoznih tela penisa nastalo u toku erekcije zbog neobazrivih pokuaja uvlaenja uda, rede van obljube. Pri tome moe da bude ozleena i uretra; f. simplex, prosta faktura, prelom kosti u kome nisu u isto

frakcija vreme povreena meka tkiva. Sin. nekomplikovana fraktura; f. spiralna, prelom u kome linija preloma ima spiralni tok; f. spontanea, spontana fraktura, prelom kosti koji nastaje bez traume, ve samo usled dejstva miia u bolestima koje razaraju, kotanu supstanciju (tumori, dekalcifikacija). Sin. patoloka fraktura; supkapitalna f., fraktura neposredno pored glave kosti; subperiostalna f., fraktura kosti bez promena njene osovine i kontura i bez lezije pokostice; suprakondilarna f., prelom u kome linija preloma lei iznad glenjaka kosti; transverzalna f., prelom druge kosti ekstremiteta s popreno poloenom linijom preloma u odnosu na uzdunu osovinu kosti; zatvorena f., v. fractura simplex; f. ossis zygomatici depressiva, depresivan prelom jagodine kosti praen ulegnuem na licu i prelomom maksile. Sin. impressio. Fraenkel-VVeichselbaumov diplokok, v. Diplococcus (pod Streptococcus) pneumoniae. fragilitas, fragilnost, krtost; f. ossium, nasledno familijarno oboljenje u kome dominira pojava tanke kore kostiju sa razreenim kotanim gredicama. Laka lomljivost s kasnijim deformacijama. Kalus je obino na mestima preloma velik, ali veoma siromaan u osifikaciji. Dentin je u slinom smislu, kao i kosti, poremeen. Postoji i gluvoa zbog otoskleroze s. osteogenosis imperfecta. fragmentatio, fragmentacija, raspadanje tkiva ili delova organa u manje delie, npr. f. myocardii, fragmentacija sranog miia, pri emu dolazi do poprenog prekidanja i raspadanja sranih miinih vlakana. Ova promena nastaje u agoniji ili posle smrti; f. menisci mandibulae, rasparavanje meniskusa donje vilice uzrokovano traumom. fragmentum, fragment, deli, odlomak nekog tkiva. frakcija, (1) deo neke celine; (2) u herniji frakcija je jedna ili vie slinih supstancija koje se nalaze u smei i iz nje se mogu izdvojiti. Npr. frakcionom destilacijom se odvajaju teni sastojci na osnovu razliite take kljuanja i ti teni sa283

frakciona destilacija stojci su frakcije, ili u plazmi se nalaze razne vrste belanevina koje se mogu odvojiti elektroforezom i tako odvojene belanevine se nazivaju belanevinske ili proteinske frakcije. frakciona destilacija, v. destilacija. frakcionisan, koji se deava u ponovljenim deobama, prekidan, npr. frakciona destilacija, odvajanje tenih supstancija iz neke smee na osnovu toga to imaju razliite take kljuanja. Npr. iz nafte se dobijaju razliite frakcije ugljovodonika. frakcionisana intermitirajua sterilizacija, v. tindalizacija. framboesia tropica, tropsko oboljenje slino sifilisu. Izaziva treponema pertenue. Franck-Starlingov zakon, Starlingov zakon srca, zakon po kome je snaga kontrakcije sranog miia proporcionalna poetnoj duini miinih vlakama, to znai da, ukoliko se srce u toku dijastole vie napuni krvlju, to e se vea koliina krvi prilikom sistole ubaciti u arterijske sudove. Fredet-Ramstedtova operacija, v. operacija. free-martin, (eng.) enski plod u blizana-x kom gravitetu krave, u kome je drugi plod mukog pola. Muki pol je normalan, dok je enski maskulinizovan, zbog ranog uspostavljanja spojnica izmeu pupanih arterija plodova, to dovodi do meanja krvi oba ploda: hormoni mukog ploda dejstvuju na jajnik enskog ploda. freezing-drying technique, v. cryostat. Freijov test, v. test. Frejkina jastuna udlaga, v. udlaga. frekvencija, oznaka, broj periodinih pojava u jedinici vremena. Jedinica SI za frekvenciju je herc, oznaka Hz, l Hz je frekvencija periodine pojave ija perioda traje jednu sekundu, . Is frmissement, (fr.) fremisman, oseaj treperenja pri palpaciji nekog predela; f. eataire, (fr.), kater, treperenje kao predenje make koje se osea u predelu vrha srca u mitralnoj stenozi.

Freundov adjuvans fremitus, treperenje koje se otkriva palpacijom; bronhni f., fremitus koji izaziva prolazak vazduha kroz iroke bronhe ispunjene sluzi; f. pectoralis, izazvan govorom koji se otkriva palpacijom grudnog koa; perikardni f., koji postoji u suvom perikarditisu; pleuralni f., koji se palpira u suvom pleuritisu. frenectomia, v. frenulektomija. frenikotomija, v. phrenicotomia. frenotomia, presecanje uzice ili vezice, npr. uzice u leenju fiksiranog jezika. frenulectomia, frenulektomija, odstranjenje uzice gornje ili donje usne hirurkim putem. Sin. frenectomia. V. frenuIum, visok pripoj. frenulum, uzdica; f. labii sup. s. inf. fibrosum, uljebljuje se u alveolarnu kost, spreava sastavljanje centralnih sekutia leve i desne strane i prouzrokuje medijalnu dijastemu; f. linguae breve, v. ankyloglossia; f. linguae, presecanje, podjezina uzdica katkad usled uroene greke tako kratka da pri vakanju hrane i pri govoru zapinje meu prostorima izmeu donjih zuba. U takvim sluajevima vri se presecanje uzdice. To ne utie na sposobnost govora; f. praeputii, vezica ili ularac na donjoj strani mukog uda, pripet pozadi mokranog otvora; frenulum, (stom.) visok pripoj, uzdica gornje ili donje usne ili lateralne plike u predelu pretkutnjaka ili kutnjaka mogu biti visoko pripojene na pripo-jnoj gingivi ili ak na slobodnoj gingivi. Tada, prilikom vakanja hrane, govora, mimike ili pranja zuba, dolazi do vue koja se prenosi na desni i dovodi do odvajanja ivice desni od zuba, to favorizuje stvaranje gingivalnih depova ili ogoliavanje vratova zuba. frequens, frekventan, est, uestan, ubrzan; primer: pulsus frequens, uestan, ubrzan puls, v. pulsus. frequentio, frekvencija, uestalost. Freundov adjuvans, v. adjuvansi. Adjuvans koji omoguava imuni odgovor najee se koristi u oglednoj imunologiji. Kompletan Freundov adjuvans: mineralno ulje, emulgator i ubijeni M. tuberculosis. Nekompletan Freundov adjuvans ne sadri bacile tuberkuloze.

284

Freyerova operacija Freyerova operacija, v. operacija. frictio, frikcija, trljanje, jedan od naina masae. Ona se izvodi jagodicama prstiju. Trljanjem se mehaniki olakava resorpcija proizvoda bolesnih organa i ublaavaju se patoloke promene u koi, miiima i vezivnom tkivu. Najvie se upotrebljava u posledicama povreda koe i svih potkonih mekih delova. Ona je suva ako se koa trlja rukom, etkom, vunenim ili flanelskim frotirom, a vlana ako se upotrebljavaju neki liniment, ungvent, alkoholni rastvor itd. Friedlanderov bacil, v. Klebsiella pneumoniae. Friedlnderova bolest, v. endarteritis obliterans. frigidnost, nesposobnost ene da u toku polnog odnosa u potpunosti postigne zavrno sladostrae (orgazam) koje dovodi do zadovoljenja i rastereenja polnog uzbuenja. Frigidnost je mnogo ea nego to se to obino misli. Prema Griffithu, od 200 udatih ena 41% ispitivanih ena pri polnom odnosu ne osea nikakvo zadovoljstvo, a 52% sasvim povrno, dok su samo 3 ene izjavile da se potpuno zadovoljavaju. U nas (Stambolovi), meu 1.450 ispitanih ena naeno je da normalnu polnu osetljivost ima svega 23,8%, dok je polufrigidnih ena bilo 55,4%, a frigidnih 20,8%. frigotherapia, v. therapia. frikcija, v. frictio. Frischov bacil, v. Klebsiella rhinoscleromatis. frons, elo. frontalis, frontalan, eoni, npr. os frontaIe, eona kost. frontalna ravan, vertikalna ravan paralelna s elom, u smeru levo-desno, stoji pod pravim uglom na sagitalnu ravan. frottis vaginal, (fr.) razmaz vaginalnog sekreta radi utvrivanja stepena istoe vagine, pregleda na malignitet i citohormonsku analizu. Danas se rutinski uzima pri svakom ginekolokom pregledu. fructosuria, fruktozurija, izluivanje fruktoze, vonog eera mokraom. fructus, fruktus, plod; F. Anisi, v. Anis; F. Capsici plod paprike; F. Cardamomi,

fuga plod kardamoma; F. Carvi, plod kima, v. Cavum, Carvi; F. Coriandri, plod biljke korijandra; F. Foeniculi, plod moraa; F. Juniperi, plod venje, kleke; F. Myrtilli, osueni plod borovnice; F. Piperis nigri, plod crnog bibera; F. Rubi idaei recens, sve plod maline. fruktoliza, enzimsko razlaganje fruktoze ejakulata i stvaranje mlene kiseline pod anaerobnim okolnostima, to povoljno utie na pokretljivost semeglavaca. fruktoza, levogirna ketoheksoza, voni eer. Nalazi se u vou i medu, a nastaje i razlaganjem saharoze pri varenju. Upotrebljava se umesto glikoze u leenju oboljenja jetre i za hranljive infuzije pre i posle operacije, pri poremeajima ishrane i dr. Sin. levuloza; (seks.) glavni proizvod luenja semenih kesica i glavni snabdeva energijom za semeglavce. Stanje fruktoze je glavni pokazatelj aktivnosti semenika (androgene aktivnosti). fruktozni test, od posebnog je praktikog znaaja prisustvo fruktoze u ejakulatu mukarca. Ona je glavni proizvod semenih kesica i glavni snabdeva energije za semeglavce. Tim putem se moemo obavestiti da Ii postoji nedostatak androgena ili ne. Vrednost fruktoze od 135 mg/100 ml znai androgeni deficit. Donja granica fruktoze je 60 mg/1OO ml, a vrednost ispod 20 mg/1OO ml znai nedostatak luenja semenih kesica. fruktozurija, v. fructosuria. frustrana kontrakcija srca, v.contractio. ftiziki habitus, v. habitus phthisicus. fuchsin, fuksin, bazna crvena boja iz grupe fenil-metana (1-metil-triamidotrifenil-karbinol) koja se upotrebljava u mikroskopiji. Ulazi u sastav Ziehlove smee koja je karbolni rastvor fuksina, a upotrebljavan je za istraivanje bacila tuberkuloze. Sin. bazni rubin, magenta, solferino; fuchsin S, kiseli fuksin, upotrebljava se u istraivanju kolagenog tkiva. Sin. kiseli rubin. fuga, u rendgenologiji slika spojne hrskavice izmeu epifize i metafize. Sin. epifizna linija.

285

fulguratio fulguratio, fulguracija, elektrokoagulacija tumora visokofrekventnom strujom; (stom.) monopolarna primena yisokofrekventne struje. Koristi se u stomatologiji za odstranjivanje hiperplastikih delova tkiva (npr. desni). U tkivo se ubacuje varnica koja elijama oduzima vodu. To dovodi do nekroze i odvajanja dela tkiva na koje se delovalo. Vri se bez anestezije. Tretirano podruje nije potrebno prekriti zavojem. Posle fulguracije javlja se reaktivno zapaljenje. Jednom primenom se moe odstraniti mali deo tkiva, zbog ega se fulguracija vri nekoliko puta. Sin. elektrodesikacija. functio, funkcija, odreeni rad, aktivnost, delatnost izvesne elije, tkiva ili organa; ispitivanje f., ispitivanje radne sposobnosti izvesnog organa u raznim pravcima njegove delatnosti; f. laesa, poremeena funkcija. Jedan od pet klasinih znakova zapaljenja; poremeaj f., poremeaj odreene delatnosti izvesnog organa. funda, praka, zavoj u obliku prake; f. mandibulae, praka za bradu; f.nasi, praka za nos. fundoplicatio, fundoplikacija, mobilizacija donjeg dela i nabiranje dna eluca' oko njega u cilju refluksnog ezofagitisa. fundus, dno; f. oculi, ono dno; oftalmoskopom se vide papila vidnog ivca, makuIa, krvni sudovi, sudovnjaa; pri irokoj enici moe se videti sve do eljaste mee; f. uteri, dno materice, gornja proirena ivica materice; f. ventriculi, dno eluca, gornji zasvoeni deo eluca. V. fornix ventriculi. fungi, gljive, nii biljni organizmi, koji se dele u dve klase: Phycomycetes, proste gljive, parazitske i saprofitske gljive (budi); Eumycetes, sloene gljive (retko u redukovanom, jednoelijskom obliku kvasca), s plodonosnim telom u kome se stvaraju spore i razgranatim micelijumom, kao to su budi vrste Penicillium. Gljive su rede paraziti, najee su aprofiti. Najsloenija plodonosna tela imaju oblik klobuka. fungicida, fungiidi, sredstva za unitavanje gljivica. 286

funkciono testiranje fungus, (I) gljiva, gljivica (fungi imperfecti); (2) izrastaj u vidu sunera, spuve. Naziv fungus obino se upotrebljava za oznaku kotano-zglobne tuberkuloze, npr. fungus pedis, manus, cubiti, digiti itd., ili u tuberkulozi semenika (f.testis benignus). Sem toga, i izvesni izrataji nose naziv fungus, kao, npr., f. durae matris (sarkom tvrde modanice koji razara lubanjsku kost); f. testis malignus (karcinom semenika koji prelazi na monice) itd. funiculus, spermaticus, vrpca, uzica; f. spermaticus, spermatika vrpca, obuhvata: semenovod s arterijom i venom, spermatiku arteriju, prameniti splet (plexus pampiniformis), mii uspinja semenika (m. cremaster) s odgovarajuim krvnim sudovima, glatke miine elije, limfne sudove, genitalni ogranak genitobutnog ivca i spermatiki splet (plexus spermaticus); f. umbilicalis, pupana vrpca, kojom je zaetak spojen za posteljicu. Spolja je obavljena epitelom amniona, a u sluznom vezivnom tkivu, ispod njega, nalaze se dve arterije, kojima se krv iz embriona dovodi u posteljicu, kao i vena kojom se krv odvodi u embrion. Pored toga, nalazi se ostatak alantoisa i umancetnog kanala. funkcijska scintigrafija, v. scintigrafija. funkcijske srane mane, v. vitium. funkcijski srani umovi, v. um. funkcionalizam, psiholoka kola (Titchener) primenjuje prouavanje svesnih sadraja pri prilagoavanju na okolinu. funkcione grupe, u organskoj herniji se pod funkcionom grupom podrazumevaju atomi ili atomske grupe koje uvek daju izvesne svojstvene reakcije, bez obzira za kakav su ostatak vezane. Neke jednostavne funkcione grupe sadre samo C i H, a veina funkcionih grupa sadre i druge elemente, naroito kiseonik i azot. Vanije funkcione grupe su: hidroksilna OH, amino-grupa NFh, karboksilna -COOH itd. funkciono testiranje, merenje funkcionog stanja nekog organa, organskih sistema ili celog tela. Rezultat merenja baza za ocenu funkcione spremnosti. U

furazolidon sportskoj medicini testiranje, preteno, funkcionih sposobnosti kardiovaskularnog i respiratornog sistema. Neki testovi ocenjuju samo stepen prilagoenosti vegetativnog nervnog sistema. Uslovi testiranja moraju biti standardni. Od aparata za testiranje najee se koriste: pokretni tepih (tredmil), bicikl-ergometar i klupica ili stepenice odreenih dimenzija. V. pokretni tepih, biciklergometar. furazolidon, derivat furana, sredstvo za leenje nekih infekcija u gastrointestinalnom traktu (giardiasis). furibundus, furibundan, besan, manijakalan. furor, bes, nastup besa, pomama. furosemidum (furosemid), diuretiko sredstvo. furunculosis, furunkuloza, istovremena ili povremena pojava furunkula. furunculus, ir, gnojno stafilokokno zapaIjenje folikula dlake lojnih lezda, sa stvaranjem lokalizovanog, veoma bolnog apscesa koji se u daljoj evoluciji moe isprazniti prema povrini. fuscin, tamnomrk pigment koji, u velikoj koliini, sadre elije pigmentnog epiteIa mrenjae.

fuzija fusiformis, vretenast, npr. Cellulae fusiformes; vretenaste elije. fusio dentium, fuzija zuba, srastanje glei i dentina dva ili vie zametaka zuba; komore pulpe ostaju odvojene; parcijalna f., zubi srasli samo u predelu krunice, korenovi su razdvojeni; totalna f., zubi srasli elom duinom; Sin. synodontio. Fusobacterium fusiforme, gram-negativan bacil, u obliku vretena ili cigare i esto ima centralno polje koje se slabije boji. Veoma polimorfan, anaeroban i mikroaerofilan baciL Kultivie se na podlogama obogaenim sveim serumom. Normalan stanovnik usne duplje. Za oveka je patogen samo u zajednici s Borrelijom vincenti. Izaziva Plant-Vincetovu anginu i druge nekrotike i zapaIjenjske procese kao to su gingivitis i stomatitis. Sin. Bacillus fusiformis. fuzija, stvaranje, slivanje likova obeju mrenjaa u kori mozga da bi se predmet posmatran s oba oka video kao jedan. Prilikom fiksacije nekog predmeta one jabuice prave takav pokret da se likovi posmatranog predmeta odraavaju na identian naifi na korespondirajuim mestima mrenjae. Ovaj voljni napor, koji je donekle i automatizovan, oznaava se kao napor fuzije i ima za cilj da se predmet posmatran s oba oka vidi kao jedan.

287

G, oznaka za prefiks giga u Meunarodnom sistemu decimalnih jedinica, l giga oznaava veliinu koja je za IO9 odnosno za milijardu (1.000.000.000) puta vea od merne jedinice neke fizike veliine, npr. GBq (giga-bekerel), GW (giga-vat), GeV (giga-elektronvolt). g, (1) skraenica za gram; (2) oznaka za ubrzanje zbog dejstva tee. Ga67, radioaktivni izotop galijuma, primenjuje se u obliku citrata za scintigrafsku lokalizaciju tumora. V. scintigrafija. GABA, gama-amino-buterna kiselina, H2N-CH2CH2CH2-COOH2, koja nastaje dekarboksilacijom glutaminske kiseline. Ubraja se u inhibicijske posrednike nervnog sistema. U mozgu joj se poveava koncentracija kada EEG oveka pokazuje sporotalasnu fazu spavanja. Antagonist ove kiseline je pikrotoksin. gran., skraeno od granula (zrnca). gtt., skra. od reci gutta ili guttae (kap ili kapi). Y (gama), v. mikrogram. Gaffkya tetragena, gram-pozitivne bakterije, rasporeene u grupama od po 4 koka. Ta vrsta je jedina u rodu Gaffkya koja ima izvestan medicinski znaaj. Za nju se ne moe sa siguinou rei da je patogena za oveka, ve samo za bele mieve i zamorie. galactagoga (remedia), galaktagogna sredstva, koja podstiu luenje mleka, Sin. lactagoga. galactorrhoea, galaktoreja, spontano oticanje mleka iz dojke. U vreme dojenja spontano otie mleko iz dojke koju dete 288

sie, a po dojenju curi mleko iz dojke koju je dete sisalo. Ova pojava je fizioloka. U nekih gravidnih ena dolazi, posle prestanka trudnoe, do galaktoreje i sekundarne amenoreje - Chiari-Formmelov sindrom. Ovaj sindrom je obele-en produenom laktacijom i izostankom normalne menstruacije, to je po-sledica poremeenog odnosa prolakti-na i gonadotropina. Prolaktin inhibie stvaranje gonadotropina to dovodi do amenoreje, atrofije genitalija i galaktoreje. Galaktoreja se via i u ena koje nisu bile gravidne. Veina njih su amenoroine, ali u nekih postoji i normalan ciklus. U mokrai ovih ena koncentracija gonadotropina je mala ili je uopte nema. Galaktoreja se moe pojaviti i pri upotrebi oralnih kontrakonceptivnih sredstava. galactosaemia, galaktozemija, nasledni poremeaj metabolizma galaktoze koji se odlikuje hepatomegalijom, kataraktama, duevnom zaostalou, s povraanjem, prolivima, uticom, slabim razvojem u ranom detinjstvu. Prenosi se autosomnim recesivnim genom. galaktoz, aldoheksoza, CeHi2Oe, ulazi u sastav mlenog eera (laktoze). Dobija je iz mlenog eera dejstvom nekog fermenta ili neke neorganske kiseline. Bela kristalna supstancija koja po veini svojih osobina lii na glikozu, ali je od ove manje slatka i manje rastvorljiva. galea, (gr.) lasica, maka, kapa od lasije ili maje koe, kapa, naglavak; g. aponeurotica (capitis), tanka iroka ilava opna koja se nalazi izmeu vlasita i

galenica

gama-globulini

spoljanje strane krova lubanje, za koju je labavo privrena. Slui za pripoj nekim miiima glave. galenica, galenski preparati, lekovi koje apotekar moe spraviti u apoteci od droga i hemikalija meanjem, rastvaranjem i ekstrahovanjem.
galenski preparati, v. galenica.

galvanokaustika, razdruivanje i razaranje tkiva pomou galvanokautera. V. galvanokauter. galvanokauter, instrument za galvanokaustiku, iji se vrh zagreva do usijanja galvanskom strujom. V. galvano-kaustika.
galvanoterapija, v. therapia.

galica, (plava), v. Cupri sulfas; galica (zelena), v. Ferrosi sulfas. Gallamini iodidum, (galamin-jodid), relaksantno sredstvo, sintetska zamna za d-tubokurarin; oficinalan je prema naoj farmakopeji.
Galli-Maininijeva reakcija, v. reakcija.

gallium, gallijum, Ga, hemijski element, metal. galopni ritam, auskultatorni nalaz na srcu u vidu ritma u tri vremena, kada se, umesto dva, uju tri tona, obino na vrhu srca. Znak je najee insuficijencije miokarda. galvanizacija, upotreba jednosmerne (galvanske) struje niskog napona za Ieenje ili dijagnostiku; g., katodna, (stom.) terapijski postupak kojim se u obolelim desnima smanjuje proces zapaljenja dejstvom galvanske struje s katode. Ovo se postie smanjivanjem kiselosti u obolelom tkivu i baktericidnim dejstvom primenjene struje; g. u ustima, pri upotrebi legura s razliitim sastavom, u pljuvaki, kao kiseloj sredini, koja slui kao elektrolit, javlja se galvanizacija. Iz nehomogene legure u ustima (uglavnom bakar) izdvajaju se iz kristala joni bakra, pomou elektrohemijske reakcije, kao metala nieg potencijala u odnosu na onaj s viim potencijalom i, taloei se na metalu vieg potencijala, stvaraju tamnu naslagu. Tada se osea neprijatan ukus u ustima. galvanofaradizacija, istovremena upotreba galvanske i faradske struje u cilju leenja. galvanohirurgija, primena galvanske struje u hirurgiji. V. kirurgija (elektrohirurgija).
galvanojonoterapija, v. iontophoresis.
19 Medicinski leksikon

gama-eferentni sistem, sistem koji kontrolie tonus i kontrakciju skeletnih miia. ine ga mali gama-motoneuroni ije se telo nalazi pored velikih alfa-motoneurona u prednjim rogovima sive mase kimene modine a aksoni, gama-eferentna vlakna, inerviu krajeve intrafuzalnih vlakana miinih vretena. Gama-motoneuroni razdrauju se uglavnom impulsima iz retikularnog facilitacijskog podruja modanog stabla i sekundarno impulsima koji u to podruje stiu iz malog mozga, bazalnih ganglija, pa i iz modane kore. Mehanizam kojim gama-eferentni sistem utie na tonus miia sastoji se u tome to kontrakcija krajeva miinih vretena, izazvana impulsima koji pristiu putem gama-eferentnih vlakana, poveava broj impulsa koji odilaze s receptora miinih vretena, a koji olakavaju alfa-motoneurone, tako da se broj impulsa, koji ovi odailju u skeletni mii poveava i tonus miia raste. Znaaj gama-eferentnog sistema u kontroli miine kontrakcije sastoji se u tome to, za razliku od kontrakcija izazvanih impulsima s alfa-motoneurona, momentalnih, brzih i bez ogranienosti u skraivanju, gamaeferentni sistem ini da se mii kontrahuje do predodreene duine. gama-globulini, globulini plazme najveom molekulskom teinom (150.000 900.000). Veina antitela su gama-globulini i nazivaju se imunoglobulini. Sastoje se od lakih i tekih lanaca polipeptida, a veina je kombinacija dva laka i dva teka lanca. Krajevi i jednog i drugog lanca su promenljivi, dok je ostatak svakog lanca konstantan. Konstantni deo odreuje opta fizika i hemijska svojstva od kojih zavisi ponaanje antitela, kao to je pokretljivost u tkivima, spajanje sa specifinim strukturama u

289

gama-kamera

ganglioneuroma

telu i dr. Svako telo je specifino za od- gampsodactylia, gampsodaktilija, deformitet prstiju na nozi, koji se sastoji od reeni antigen, a tu specifinost mu odpreteranog opruanja prve falange i reuje razliiti raspored aminokiselina pregiba druge dve falange. na promenljivim delovima lakih i tekih lanaca. DeIe se u pet glavnih klasa: IgM, ganglion, proirenje u obliku vora: (1) IgG, IgA, IgD, i IgE. IgG ine oko 75% (anat.), nervni vor. Razlikuju se cerebantitela normalne osobe. IgE, kojih ima rospinalni i simpatiki ganglioni; (2) najmanje, imaju posebnu ulogu u aler(hir.), oblik cistikog tumora koji se javgijskim manifestacijama organizma. lja na aponeurozama, tetivama, v. hygroG.g. mogu se davati u profilaksi i terapiji ma gangloides; g. caeliacum, (dextrum razliitih oboljenja. et sinistrum), autonomni ganglion u sagama-kamera, sin. scintilacijska gama-kastavu celijakog ivanog spleta (plexus mera, Angerova kamera; vrsta statikog coeliacus); g. cervicalia (uteri) Frandetektora za scintigrafiju i dinamika iskenhuseri, ganglioni u karlici na bopitivanja pomou radioaktivnih izotonim stranama vrata materice; g. cervipa. V. scintigrafija. Ima tri osnovna sacale (superius, medius, inferius), vratni stavna dela: veliki kristal natrijum-jodiganglion (gornji, srednji, donji): g. cerda aktivisan talijumom, 19 ili vie fotovicothoracicum (stellatum), zvez^ast multiplikatora i analogni raunar. Reganglion, nastaje spajanjem donjeg gistrovanje raspodele intenziteta zraevratnog i prvog grudnog gangliona simnja vri se s katodnog osciloskopa. Ako patikog stabla; g. ciliare, trepavini se kamera povee s odgovarajuim raganglion, pridodat oftalmikom ivcu, unarskim ureajem, moguna su, podaje vlakna za m. sphincter pupillae i m. red scintigrafskih i brza dinamika ispiciliaris; g. oticum, otiki ganglion, pritivanja pojedinih organa. dodat donjovilinom ivcu (n. mandibugameksan, heksahlorocikloheksan, inseklaris); gg. pelvina, karlini ganglioni u ticidni praak, nerastvorljiv u vodi, vrlo sastavu karlinog autonomnog spleta; jakog mirisa na plesan. Deluje na insekg. pterygopalatimim, pterigonepani te slino kao i DDT, ali dejstvo nastupa ganglion, pridodat gornjovilinom ivbre. Opisana su i trovanja gameksacu (n. maxillaris); g. submandibulare, nom. podvilini ganglion; g. trigeminale (segarneti, polne, oplodne elije: jajace i semilunare), Gasserov ganglion polumemeglavac. seastog oblika od koga polaze sve tri gametogeneza, proces stvaranja oplodgrane kao posebni ivci trogranog ivca nih elija (gameta); mukih (spermato(n. trigeminus). geneza) i enskih (ovogeneza). U tom ganglioneuroblastoma, benigna neoplazprocesu najvaniji in je sazrevanje i koma koja se najee javlja u meduli nadnano uobliavanje gameta. Sazrevanje bubrega, a inoe se javiti u svim delovise za oba gameta sastoji od svoenja ma simpatikog nervnog sistema. Izazihromatinske materije jedra (hromosova simptome samo veliinom i fizikim ma) na polovinu (u oveka na 23), to prisustvom. Graen je od nediferentoini haploidni broj hromosoma. Uoblivanih elija iz sastava gangliona simpaavanje mukog gameta (semeglavca ili tikusa s prisustvom reih ganglijskih spermatozoida) mnogo je sloenije elija. nego uobliavanje enskog i sastoji se u postupnom preobraanju nepokretnih i ganglioneuroma, benigna neoplazma sastavljena od nediferentovanih velikih okruglih elija (spermatida) u izduene ganglijskih elija simpatikusa s manje i pokretljive elije. nervnih vlakana. Javlja se i u dece i u gammexan, v. gameksan. odraslih, najee u sri nadbubrene gamoni, supstancije koje deluju na kopulezde, ali i na drugim mestima gde ima laciju gameta (mukih: androgamoni ili simpatikih nervnih struktura. enskih: ginogamoni). 290

ganglionska blokada ganglionska blokada blokiranje prenoenja impulsa kroz simpatikusne i parasimpatikusne ganglije medikamentima. ganglioplegici, materije koje blokiraju prenoenje impulsa s preganglijskih na postganglijske neurone. Koriste se kao antihipertenzivna sredstva. gangraena, gangrena, anemika nekroza tkiva ili organa na koji se esto nadovezuje autoliza ili dejstvo trulenih bakterija; g. angiosclerotica, posledica skleroze arterija, v. g. sicca, suva gangrena; g. diabetica, dijabetska gangrena u poetku suva, a zatim vlana, razvija se na prstima noge i stopalu kao posledica ateroskleroze arterija stopala, pa se brzo proiruje ushodno na gnjat, pa i butinu; g. emphysematodes, emfizematozna gangrena, v. gasna gangrena; g. gaseosa, gasna gangrena, veoma teko posttraumatsko oboljenje izazvano bakterijama iz roda klostridija. Uglavnom ratno oboljenje kod velikih povreda zaprljanih zemljom. Gasnu gangrenu karakterie pojava velikog otoka, koji se brzo iri i krepitira, kao i masivna nekroza miia oko rane, iz koje se cedi putridan sukrviav sekret. Ove lokalne promene su praene znacima teke - opte infekcije i intoksikacije. Smrtnost je vrlo visoka; g. humida, (sphacelus), vlana gangrena nastaje u delovima tela koji su u neposrednoj ili posrednoj vezi sa spoljanou (ekstremiteti, plua, materica itd.) usled dejstva trulenih bakterija na nekrotino tkivo, koje postaje meko, sivozelenkaste ili mrke boje i raspada se; sin. vlana gangrena; g. juvenilis, mladalaka gangrena nastaje usled poremeaja krvotoka u arterijama noge zbog zapaljenjskih promena na arterijama (morbus Biirgeri); (stom.) g. pulpae, raspadanje tkiva pulpe, nastalo postepeno (nekrobioza), ili naglo (nekroza). Izazvano je hemijskim, toksikim, bakterijskim, termikim ili trofikim uzronicima. Nekrotiki proces moe zahvatiti deo pulpe (g. partialis), ili pulpu u celini (g. totalis). Zavisno od naina raspadanja tkiva gangrena moe biti suva (g. sicca) i vlana (g. humida). Proces raspadanja tkiva pulpe moe se og19*

gargouillement raniiti samo na ovom tkivu (g. simplex), ili zahvatiti i tkiva apikalnog ozublja (g. complicata). Zub je promenjene boje i ne reaguje na mehanike, termike i elektrine testove. Na rendgenogramu se vidi rasvetljenje u predelu vrha korena zuba. terapija: temeljna mehanikomedikamentozna obrada kanala korena i punjenje istog vrstim neresorbujuim materijalom. Sin. parodontitis apicaUs chronica; g. Raynaudi, simetrina suva gangrena prstiju usled poremeaja krvotoka izazvanog poremeenim oivavanjem krvnih sudova; g. senilis, staraka gangrena, razvija se usled ateroskleroze arterija nogu; g. sicca, suva gangrena, mumifikacija (mumificatio), nastaje usled sasuivanja nekrotinog tkiva koje se smanjuje, ovrsne i dobiva crn izgled, mumifikuje se. Pojavljuje se na gornjim i donjim ekstremitetima, uhu, nosu, pupanoj vrpci novoroeneta itd., a nastaje usled poremeaja krvotoka u tim delovima tela (arterioskleroza, embolija, tromboza arterija itd.), v. suva gangrena; suva g., v. g. sicca; traumatska g., gangrena koja nastaje posle traume kao posledica povrede krvnih sudova; g. trophica, trofika gangrena, nastaje usled povrede trofikog nerva dela tela; venska g.g., javlja se usled dugotrajne staze u venama dela tela (obino nogu); vlana g., sin. gangraena humida. gangrenozni apendicitis, v. appendicitis. gangrenozno zapaljenje, v. inflammatio. ganoblastus, v. amelo bias tu. Ganserov divertikul, v. diverticulum. Ganserova psihoza, v. psychosis. Ganserovi divrtikulumi, v. diverticulum. Ganserovo sumrano stanje, v. zatvorska psihoza. Gardner-Diamondov sindrom, v. syndroma. Gardnerov sindrom, v. syndroma. gargouillement, (fr.) klokotanje koje se uje pri palpaciji nekih delova trbuha zbog rastezanja i hipotonije pojedinih delova creva (cekum, sigmoidni kolon) u kojima se nalazi tean ili kaast sadr-

291

Garlandov trougao aj, koji se pri palpaciji pomera u tim delovima creva. Garlandov trougao, trougao perkutorno pojaane sonornosti, u bazi plua pozadi uz kimeni stub, na strani pleuralnog izliva. garnitura hromosoma, specifina je za svaku vrstu. Sazreli gameti sadre u svojirn jedrima haploidni broj hromosoma (n), dok zigot (oploeno jaje) ima diploidni (2n). Taj broj je potreban za uspostavljanje pune ivotne sposobnosti i snage ploda. Embrioni s haploidnim brojem hromosoma uvek su zakrljali, neotporni, nedovoljno razvijeni.
Gartnerov kanal, v. canalis.

gaster -monoksid. Pri miniranju pored ovih stvaraju se jo i vrlo otrovni nitrozni ga^ sovi. gasna flegmona, v. phlegmona. gasna gangrena, v. gangraena. gasni edem, v. gangraena. gasni hlorinator, ureaj za primenu hlora, gasa za dezinfekciju vode za pie i rekreaciju. Sadri bocu sa komprimisanim hlorom, reduktor pritiska, mera protoka i komoru za meanje hlora s vodom. gasovi, supstancije sline vazduhu u kojima su molekuli odvojeni jedan od drugog i zbog toga se slobodno kreu; indiferentni g., gasovi koji nisu direktno kodljivi, ali ijim se udisanjem ivi organizam ne bi mogao odrati zbog nedostatka kiseonika (npr. azot); nitrozni g., smea azotnih oksida iz kojih, u prisustvu vlage, nastaju azotasta i azotna kiselina. Nitrozni gasovi spadaju meu najotrovnije gasove. Podnoljiva granica iznosi oko 0,1 mg na litar vazduha. Stvaraju se pri proizvodnji azotne kiseline, nitroceluloze i nitroglicerina, pri sagorevanju celuloida, u industriji plemenitih metala, pri sagorevanju dinamita i pri eksplozijama. Pri udisanju letalnih i subletalnih doza dolazi do intenzivnog nadraaja organa za disanje. Posle kratkog vremena nastupi latentni stadijum bez simptoma, koji traje 6-8 asova, a zatim se razvija teki akutni edem plua, sa svim svojim posledicama; plemeniti g., inertni gasovi, gasoviti elementi koji se odlikuju time to su u hemijskom pogledu indiferentni. To su helijum, neon, argon, kripton, ksenon i niton (radon). Gasserov ganglion, v. ganglion trigeminaIe. Gasserov sindrom, v. hemolizno-uremijski sindrom. gaster, eludac, proireni deo kanala za varenje, na kome se razlikuju: prednja i zadnja strana, desna ivica (mala krivina, curvatura minor), leva ivica (velika krivina, c. major), gornji ili ulazni otvor (ostium cardiacum) i donji otvor (ostium pyloricum). eludac ima uspravni i horizontalni deo. Na uspravnom delu

gas-maska, pribor za oslobaanje udisanog vazduha od otrovnih sastojaka, i to mehanikim zadravanjem ili vezivanjem kodljivih materijala za hemijski aktivne supstancije (aktivni ugalj itd.). U ratu se upotrebljava za zatitu vojnih lica i stanovnitva od hemijskih, biolokih i radiolokih agenasa, a u miru se primenjuje u industriji za zatitu pri radu. Sastoji se od dva osnovna dela: obrazina koja je obino od gume, a na njojx su nosa cedila, ventila udisanja i izdisanja, naoari od providne plastine mase ili tripleks stakla itd., a namenjena je da potpuno izoluje organe za disanje, oi i lice od neposrednog dodira s otrovima u vazduhu (plikavcima, nadraljivcima, nervnim BOt-ima koji deluju kroz kou itd.); cedilo, spojeno s obrazinom, neposredno ili preko gumenog creva (i tada se nosi u torbi), zadrava, odnosno filtrira gasove i pare otrovnih materija adsorpcijom, hemijskim i katalitikim razlaganjem, a aerosole mehanikim putem (i to od aerosola BOt i od estica radioaktivne praine i biolokih agenasa). Gas-maska je univerzalnog karaktera, tj. obezbeuje kompletnu zatitu od svih toksikih dejstava koja se mogu u ratu pojaviti kao posledica primene nuklearnog, hemijskog i biolokog oruja. gas, rudniki, smea gasova koja se stvara u rudnicima pri eksplozijama metana ili praine, a sadri ugljen-dioksid i ugljen292

gastralgia nalazi se, gore, svod, a ispod njega telo eluca. Horizontalni deo sastoji se od pilorusnog trema i pilorusnog kanala. Zid eluca izgrauju: trbuna maramica, glatke miine elije i sluznica s mnogobrojnim lezdama koje lue eludani sok; (embr.) proirenje na primitivnom crevu, jasno izraeno na embrionu od 4 mm duine. Ono se ubrzo uvija oko svoje osovine. Na embrionima od 15 mm vide se svi delovi odraslog eluca; hipotonian ., rendgenski izgled eluca koji je zbog smanjenog tonusa u sredini korpusa ui nego u predelu trema i antruma, zbog ega lii na uspravno postavljenu pikotu. gastralgia, gastralgija, bol izazvan eludanom kolikom. gastralgokenosis, gastralgokenoza, bol izazvan grevima praznog eluca, koji nestaje im se uzme hrana. gastratrophia, gastratrofija, atrofini gastritis, v. gastritis. gastrectasia, gastrektazija, proirenje eluca. gastrectomia, gastrektomija, odstranjivanje celog eluca (totalna g.) ili samo jednog dela (suptotalna gastrektomija, resekcija eluca). gastric ka kriza, v. crisis. gastrika tubaa, v. tubaia. gastriksin, proteolitiki ferment koji se lui u elucu; aktivnost mu je oko 4 puta manja od aktivnosti pepsina, a optimalno dejstvo pri pH 3, za razliku od pepsina, koji optimalno deluje pri pH 2. Gastriksin se naziva i pepsin I, za razliku od pepsina, koji se oznaava kao pepsin IL gastrin, hormon (v. tamo) odreenih elija organa za varenje, prvenstveno eluca, s nizom, jo uvek nedovoljno prouenih, vanih funkcija (npr. podsticanje luenja sone kiseline u elucu). Sin. gastrosekretin. gastritis, zapaljenje eluca, moe biti prouzrokovano hranom, alkoholnim piima i otrovima. Mnogokrvnost sluznice s manjim i veim erozijama glavna je promena u akutnom gastritisu; antrumski g., koje zahvata antrum eluca; g. atrophica, hronini gastritis atrofijom sluznice; g. catarrhalis, zapaljenje sluznice

gastrocelicus eluca s hipertrofijom sluznice i luenjem poveane koliine sluzi i obino hipoaciditetom; g. chronica, hronino zapaljenje sluznice eluca koja ide u dva oblika s hipertrofijom i atrofijom. U sluajevima hipertrofinog hroninog gastritisa javlja se zadebljanje sluznice i podsluznice eluca. Povrina je grubo naborana, epitel hiperplastian, a u podsluznici postoji umnoavanje veziva i prisustvo elija zapaljenja. U sluajevima hroninog atrofikog gastritisa postoji izraena zaravnjenost povrine, istanjenost sluznice, ali i poveani broj limfocita i leukocita. U dubljim slojevima sluznice mogu se pojaviti sitne ciste. Vezivo izmeu lezda i miinog lista sluznice je zadebljano. U pernicioznoj anemiji atrofija eludane sluznice dostie veoma izraeni stepen; g. corrosiva, hemijski gastritis; eozinofilni g., u kojem postoji infiltracija zida antruma eluca eozinofilnim granulocitima; g. erosiva, u kojeg postoje lokalne ili difuzne erozije, epitela sluznice eluca; g. exfoliativa, gastritis erosiva; hemijski g., izazvan hemijskim jedinjenjima. Sin. g. corrosiva; hemoragijski g., erozivni gastritis s krvarenjima; hipertrofiki dinovski g., s vrlo izraenom hipertrofijom eludane sluznice, koje izaziva difuzno zadebljanje eludanog zida. Sin. Menetrierova bolest; hronini cistiki g., u kojeg su gastrike i pilorusne lezde proirene i pokrivene spljotenim epitelom; g. phlegmonosa, s prisustvom apscesa u eludanom zidu; g. polyposa, hipertrofiki gastritis s pojavom polipskih izvrata sluznice; g. pseudomembranacea, u kojeg postoje pseudomembranske naslage na sluznici; radijacijski g., zbog povrede zraenjem; g. toxica, izazvan toksinima, ili korozivnim sredstvima. gastroanastomosis, gastroanastomoza, spajanje i stvaranje ire komunikacije izmeu dva dela eluca koji dobiva oblik peanog sata. gastroatonia, atonija zida eluca. gastrocelicus, eludano-kolini, npr. Iigamentum gastrocolicum, eludanokolina veza, koja spaja veliku krivinu
293

gastroduodenitis

gastrotomia

eluca s poprenim delom debelog cre- gastrojejunostomia, gastrojejunostomija, vrsta enterostomije kojom se operava, ili komunikacija lumena eluca s lutivno stvara komunikacija izmeu elumenom poprenog debelog creva, npr. ca i jejunuma. V. gastroenteroanastomofistula gastrokolica, gastrokolina fistusis. la. gastroduodenitis, zapaljenje eluca i duo- gastrokardijalni sindrom, v. sindrom. gastrokoliki refleks, v. refleks. denuma. gastroduodenostomija, gastroduodenos- gastromalacia, gastromalacija, nenormalno mek zid eluca. tomija, stvaranje komunikacije izmeu eluca i dvanaestopalanog creva ope- gastrooesophagitis, zapaljenje eluca i jednjaka. rativnim putem. V. Finneyeva operacija, gastropathia, zajedniko ime za sve bolesti pyloroplastica. eluca. gastroenteritis /zapaljenje eluca i creva; akutni infektivni g., akutni gastroente- gastropexia, gastropeksija, priivanje male krivine eluca za trbuni zid ili reritis izazvan bakterijama ili virusima; g. barni luk u cilju leenja spada eluca paratyphosa B, izazvan Salmonellom gastroptoze. paratyphi; B. g. typhosa, oblik gastroenteritisa izazvan tifoznom salmone- gastroplicatio, gastroplikacija, hirurka intervencija kojom se nabira eludac u lom. cilju smanjivanja njegove dilatacije. gastroenteroanastomosis, operativno stvaranje komunikacije izmeu eluca i gastroptosis, gastroptoza, sputenost eluca, tj. stanje pri kome njegova donja tankog creva, mahom jejunuma, odnosgranica dopire nie nego to je normalno stvaranje gastrojejunalne vetake no. Simptomi su: bol u predelu eluca, fistule u cilju da se izbegne normalno naroito posle jela, koji se gubi kada boprolaenje eludanog sadraja kroz pilesnik zauzme horizontalan poloaj, i lorus u ulkusu duodenuma i organskoj brza zasienost. Posledica je naglog mrstenozi pilorusa; vri se i kao deo resekavljenja i obino je praena ptozom i cije eluca. drugih trbunih organa (visceroptosis). gastroenterocolitis, gastroenterokolitis, gastropylorectomia, gastropilorektomiistovremeno zapaljenje eluca, tankog i ja, resekcija pilorusnog dela eluca. debelog creva. gastroenterohormoni, grupa polipeptid- gastroskop, endoskop za pregled unutranjosti eluca; fibrooptiki g., fibrosnih, jo nedovoljno prouenih materija kop za pregled eluca. hormonskog (v. hormon) karaktera koje se lue u elucu i tankom crevu (a vero- gastroskopija, pregled unutranjosti eluca gastroskopom. vatno, jo i u drugim lezdanim delovima organa za varenje) i utiu, prvenst- gastrostenosis, gastrostenoza, stenoza gastera, organsko ili funkcijsko suenje veno (prema do sada poznatim podacieluca. ma) na motoriku i sekreciju u gastrointestinalnom traktu, kao i na funkciju gastrostomia, gastrostomija, hirurko stvaranje otvora na elucu, koji je na Langerhansovih ostrvaca beta-elija tom mestu priiven za prednji trbuni guterae. zid. Moe da ima zadatak trajne gastrosgastroenteropathia, gastroenteropatija, tomije ako se bolesnik ne moe hraniti svaka bolest eluca i tankog creva. na normalan nain (npr. u sluaju raka gastroenteroptosis, gastroenteroptoza, ili suenja jednjaka) ili, pak, ima privresputenost, spad eluca i creva. meno znaenje, dok se ne izlei osnovno gastrogastrostmia, v. gastroanastomooboljenje (rak ili striktura jednjaka). sis. Slui i za retrogradno buiranje jednjagastrojejunokolini, ono to se odnosi na ka. komunikaciju izmeu eluca, jejunuma i poprenog dela kolona, npr. gastroje- gastrotomia, gastrotomija, otvaranje eluca operativnim putem radi eksplorajunokolina. fistula. 294

gastrula ije njegovog unutranjeg zida, uzimanje iseka iz njegovog zida, radi histopatolokog pregleda i vaenja stranog tela (kaike, klinova itd.). gastrula, preobraanje jednolisnog oblika klice (blastule) u dvolisni, s otvorom spolja, dovodi do stvaranja gastrule. Gaucherova bolest, v. bolest. Gay-Lussacov (Charlesov) zakon, zakon po kome se, ako je pritisak odreene zapremine gasa konstantan ali se temperatura menja, zapremina gasa poveava upravo srazmerno temperaturi. gaza, prema naoj farmakopeji, oficinalne su sledee gaze: tela Cellulosi (gaza iz viskoznih cel-vlakana), tela Cellulosi sterile (sterilna gaza iz viskoznih cel-vlakana), tela Gossypii [pamuna (hidrofilna) gaza] i tela Gossypii sterile [sterilna pamuna (hidrofilna) gazaJ. gazometrija, v. Van Slykeova i Cullenova gazometrijska metoda. gazometrijska analiza, v. analiza. Geiger-Mllerov broja, gasni detektor nuklearnog zraenja. Za detekciju se koristi stvaranje jonskih parova pri prolasku zraenja kroz elektriki neutralan gas i nastajanje elektrinog polja izmeu elektroda brojake cevi. Koliina elektrinog optereenja na izlazu brojaa ne zavisi od energije zraenja (neproporcionalni broja). Stvoreni signal prenosi se u elektronski deo aparature, koja ga obrauje i registruje. Efikasnost Geiger-Miillerovog brojaa je 100% za alfa- i beta-zrake, a samo oko 2% za gama-zrake. Primenjuju se prvenstveno za kontrolu kontaminacije osoblja i radnih povrina u nuklearno-medicinskim odeljenjima kao monitori zraenja. gelatina, elatin, preieno ivotinjske tutkalo. Kolageni se pri kuvanju delimino razlazu i prelaze u rastvorljive glutine ili tutkalo; G. Zinci oxydi (G. Zinci), elatin sa cink-oksidom. Spravlja se od cink-oksida, elatina, glicerola i destilovane vode, a upotrebljava se spolja u nekim oboljenjima koe. gelatinae medicinales (lekovite galerte), lekoviti preparati namenjeni spoIjanjoj upotrebi; osnovna masa im je, na obinoj temperaturi, poluvrsta i

generacijsko vreme elastina a blagim zagrevanjem se rastapa. gelatinska kapsula, v. capsula. gelatinski suneri, lokalna hemostatska (koagulantna) sredstva. gemellus, dvostruk, blizanac, blizanaki, (npr. m. gemellus, mii blizanac, blizanaki mii). gemini, blizanci, dva ploda koji se razvijaju u toku iste trudnoe i raaju u kratkom razmaku jedan za drugim. Razlikuju se istojajni i raznojajni blizanci. Istojajni moraju da imaju isti pol i izrazitu telesnu slinost. Raznojajni, koji su 67puta ei od istojajnih, ne moraju imati veliku telesnu slinost ni biti istog pola. Viestruka trudnoa u ljudi se smatra kao atavizam i vrlo esto je nasledna. gen, deo molekula DNK (ili RNK u nekih virusa) koji predstavlja naslednu supstanciju i ifru po kojoj se, posredsvom RNK, vri sinteza polipeptidnog lanca u citoplazmi, kao i ifru za sintezu molekula RNK. Broj nukleotida u svakom genu je tri puta vei od broja kodona koji ga sainjavaju; dominantan g., v. dominantan; letalni g., gen ije fenotipsko dejstvo izaziva smrt jedinke, najee pre reproduktivnog doba. Letalni geni mogu biti dominantni, nepotpuno dominantni i recesivni; g. operator, gen odakle poinje itanje genske ifre. Operator kontrolie aktivnost strukturnog gena, odnosno strukturnih gena, s kojim je spojen u genski kompleks. Zajedno s genom regulatorom spada u kontrolne gene; operon, genska jedinica koju sainjavaju gen operator i strukturni geni; recesivni g., v. recesivan; g. regulator, gen pod ijom kontrolom se vri sinteza represorne supstancije koja spreava aktivnost odgovarajueg gena operatora, ijim se posredstvom regulie sinteza RNK na strukturnom genu. generacijsko vreme, vreme koje protekne od formiranja jedne bakterijske elije do njene deobe, nazivamo vreme jedne generacije. U najpovoljnijim uslovima ono traje 15 minuta. Njegova duina zavisi kako od genetskih osobina bakterija, tako i od mnogih drugih faktora.
295

generatori
generatori, ureaji za dobijanje vetakih radioaktivnih izotopa kratkog vremena poluraspada, srednje ili niske gamaenergije. Osnovni deo generatora je najee cilindrina hromatografska kolona u kojoj je na jonskom izmenjivau adsorbovan radioaktivni izotop s duim vremenom poluraspada. Radioaktivni izotop s kraim vremenom poluraspada dobija se proputanjem kroz kolonu fiziolokog sonog ili drugog pogodnog rastvora (elucija). U nuklearnoj medicini najvie se primenjuju generatori radioaktivnog tehnicijuma Tc"m, indiju-ma In113m i joda J132; g. impulsa, elektronski instrumenti koji slue za ispitivanje, podeavanje i proveru ispravnog rada instrumenata ili mernih kompleta, odnosno nalaenje i uklanjanje neispravnosti. Primenjuju se i u nuklearnomedicinskoj elektronici; g. sporopromenljivih napona, elektronski instrumenti koji na svom izlazu daju linearne promenljive napone u toku duih vremenskih intervala. U nuklearnim merenjima najee se koriste pri automatskom snimanju amplitudskih spektara. Primenjuju se i u nuklearnoj medicin-., skoj elektronici. generatorski potencijal, v. receptorski potencijal. genetika, nauka o nasleu. genetska informacija, informacija sadrana u redosledu nukleotida u molekulu DNK ili RNK. genetska rekombinacija u bakterija, izuavanje reprodukcije u bakterija pokazalo je da u mikroorganizmima postoje etiri procesa prenoenjai genetskog materijala ili rekombinacije gena: transformacija, konjugacija, transdukcija i episomsko prenoenje. geni, jedinice DNK s hereditarnim svojstvima, sposobne za varijaciju. Nosioci su specifinosti proteina, pa prema _J:ome i enzima. One su obdarene genetikim kontinuitetom preko koga osiguravaju prenoenje specifinih poruka. U sluaju s mnogo funkcija dovodi do utvrivanja njihovih jedinica i podjedinica. Znaaj oploenja za naslee lei u prenoenju naslednih osobina oba rodi296

genska smrt
telja na plod, bez obzira da Ii je to prenoenje osigurano genima sadranim u hromosomima mukog i enskog gameta ili celokupnom materijom gameta. Embrion koji se razvija partenogenetskim putem (samo iz jaja) lien je oevih gena; g. histokompatibilnosti, geni koji reguliu sintezu specifinih antigena u tkivnim i krvnim elijama. Stepen histokompatibilnosti izmeu dva organizma proistie iz stepena podudarnosti njihovih tkivnih antigena. geni Ir, v. Ir-geni. genin, v. glikozidi. genini, kardiotoniki glikozidi, v. glikozidi. genitalia, genitalija, v. polni organi (organa genitalia). genitalis, genitalan, plodan, oploujui, koji je u vezi sa polnim organima ili s polnom funkcijom.

genitalni jastuii, v. falusna kvrga.

genodermatoze, nasledna kona oboljenja. genokopija, pojava da slian ili identian fenotip moe da bude uslovljen razliitim genotipom. V. fenokopija. genom, skup svih gena smetenih u haploidnoj garnituri hromosoma, koja se nasleuje od jednog roditelja. U diploidnim elijama oveka nalaze se dve garniture hromosoma, odnosno dva genoma. genosomi, hromosomi pola. U ene su oba genosoma identina (XX), a u mukarca razliita (XY). V. autosoml genotip, genska konstitucija jedinke, odnosno skup svih njenih gena. genska heterogenost, nastanak istog fenotipa delovanjem vie od jednog genotipa; genska mapa, linearni raspored lokusa sa mutacionim genima na hromosomu, koji se obino utvruje eksperimentima usitnjavanja hromosoma i genske rekombinacije. genska optereenost, ukupan iznos genski uslovljenih poremeaja i smrtnosti u odreenoj populaciji; genska ravnotea, nepromenljivost uestalosti odreenog gena u uzastopnim generacijama. genska smrt, nemogunost mutiranog gena da pree na sledeu generaciju

genska ifra zbog reproduktivne nesposobnosti jedinke izazvanom tetnim dejstvom toga gena. V. gen. genska ifra (zapis), odreeni raspored tripleta nukleotida u lancu DNK koji sadri genske poruke. One se replikacijama prenose na novoformirane molekule DNK, a time i na sve sledee elijske generacije i transkripcijom na mRNK, a njenom translacijom dalje do aminokiselina u citoplazmi. Sin. genski kod. genska usmerenost, (engl.) sluajna varijacija u pogledu uestalosti odreenih gena u sukcesivnim generacijama. Ukoliko je populacija manja, utoliko je sluajna varijacija gena vea. Na ovu pojavu utie gubitak odreenog gena ili njegova fiksacija. Sin. sluajna varijacija gena. genski belezi, oznake pomou kojih se utvruje prisustvo gena koji te oznake izazivaju. Krvne grupe i serumski proteini, npr., predstavljaju markere odgovarajuih gena. Za otkrivanje odreenog gena i utvrivanje njegove funkcije koriste se poremeaji izazvani mutacijom toga gena, bilo spontanom, bilo eksperimentalno izazvanom. V. genski markeri. genski kod, v. genska ifra. gensko obilje, prisustvo u eliji vie kopija jednog gena. Multiple kopije mogu biti uroene ili su posledica selektivne genske duplikacije u toku razvitka. I za regulisanje sinteze rRNK moe da postoji vei broj kopija odgovarajueg gena. gensko pretakanje, prenoenje gena iz jedne populacije u drugu putem migracije stanovnitva i preko meusobnog stupanja u brak pripadnika raznih grupacija. Gentiana lutea, lincura, v. Radix Gentianae, koren lincure; Gentiana violet, v. Methylrosanilini chloridum; (stom.), zbog svog antiseptikog dejstva primenjuje se u stomatologiji kao 1-5%-tni rastvor u leenju manjih, povrinskih oteenja sluznice usta. Zbog fungicidnog dejstva prema Candidi albicans, moe se koristiti u leenju monilijaze usta.

gestosis genu, koleno, deo noge izmeu buta i potkolenice; zglob koji stvara donji, zglobni kraj butne kosti, i gornji kraj, zaravan (plato) golenjae; g. impressum, spljotenost i uvaljenost zgloba kolena na jednu stranu to ima za posledicu pomerenost aice na tu stranu:, g. recurvatum, koleno u poloaju prekomerne opruenosti stvara u^ao otvoren napred; g. valgum, koleno ugnuto unutra tako da pri ispruenim nogama obrazuje oblik slova X s drugim kolenom (raljaste noge); g. varum, koleno ugnuto upolje, pri ispruenim nogama gradi oblik slova O (raskolen, levaste noge). geomedicina, v. medicina. geopatologija, prouava svojstvenost bolesti u odnosu na topografiju, klimu, nain ishrane itd. u raznim krajevima na zemlji. Gerhardtova bolest, v. erythromelalgia. gerijatrija, grana medicine koja se bavi prouavanjem i leenjem bolesti starakog doba. germanium, germanijum, Ge, hem. element, metal. geroderma, staraki atrofina prevremeno mlitava koa. gerontofilija, ispoljavanje polnog prohteva prema starim i ostarelim osobama suprotnog pola. gerontofilna homoseksualnost, v. homoseksualnost. gerontologija, grana medicine koja se bavi prouavanjem promena u vezi sa starenjem i starou. gerontoxon, v. arcus senilis. gerostomatologija, grana stomatologije koja izuava anatomsko-fizioloke promene orofacijalnog sistema kod starih pacijenata i u toku starenja, kao i probleme vezane za stomatoloko zbrinjavanje ovih pacijenata. Gersonova dijeta, sin. Gerson-Herrmannsdorferova dijeta. gestalt, getalt, (nem.) oblik, sklop, psiholoki pojam, celina je vea od zbira sastavnih delova koji jedni na druge utiu. gestosis, gestoza, bolest izazvana trudnoom. Pod optim nazivom gestoze svrstavaju se patoloki sindromi koji su vezani iskljuivo za trudnou i nestaju po

297

Ghonov kompleks njenom prestanku. Prema vremenu kada se pojave razlikuju se rane i pozne gestoze; rane gestoze su: prekomerno luenje pljuvake (ptyalismus), povraanje (vomitus) i goruica; pozne gestoze pripadaju teem obliku gestoza i one su: hipoproteinemija, edemi, proteinourija, hipertenzija, nefropatija, preeklampsija i eklampsija. Ghonov kompleks, v. kompleks. gigant is m us, gigantizam, dinovski rast [kao patoloka pojava nastaje prekomernim luenjem somtotropnog hormona (v. HGH) u osoba u kojih rast jo nije zavren]. gigantosomia pituitaria, v. dinovski rast. Giglijeva operacija, v. operacija. Giglijeva testera, iana testera koja je sluila prvobitno samo za pubiotomiju, a sada i za seenje i drugih kostiju, esto i za trepanaciju.
giht, v. diathesis urica.

gingiva ruuje radi odravanja zdravlja ili radi leenja raznih oboljenja. Primer: gimnastika disanja u dece koja nedovoljno diii, sistematska gimnastika pokreta u atrofiji miia i u deformaciji kimenog stuba itd. Sin. kinesitherapia. ginekofilna homoseksualnost, v. homoseksualnost ginekolog, specijalista za enske bolesti. Prema dananjem nainu specijalizacije on je istovremeno i akuer (specijalista za ginekologiju i akuerstvo). ginekologija, nauna grana medicine koja se bavi izuavanjem ene, njene normalne i patoloke anatomske grae i normalne i patoloke fiziologije, ginekologija je konzervativna ili operativna; konzervativna g., obrauje anatomiju genitalnih organa i njihov odnos sa susednim organima, poremeaje u razvitku genitalnih organa, fiziologiju ene, oboljenja genitalnih organa i njihovu terapiju konzervativnim metodama; operativna g., reava sva komplikovana stanja koja se ne mogu konzervativno resiti. ginekoloki sto, sto za pregled bolesnica s izvesnim dodacima (nogare, lavor i irigator) osposobljen za ginekoloke preglede, manje ginekoloke intervencije i manje operacije. ginekomastija, interseksualne promene dojki u mukog. gingiva, desni, deo sluznice usta koji pokriva alveolarne grebene i u vidu okovratnika obuhvata zube; marginalna g., ivina, slobodna gingiva koja nije pripojena za zub i koja ga obuhvata u vidu okovratnika. ini spoljanji (meki) zid gingivalnog sulkusa. Granicu slobodne i pripojne gingive ini zamiljena linija koja prolazi kroz krunini kraj epitelnog pripoja; pripojna g., deo gingive vrsto pripojen za podlogu. On se koronarno nastavlja u slobodnu gingivu, a apikalno se prostire do mukogingivalne linije. Ova linija odvaja pripojnu gingivu od alveolarne sluznice. Pripojna gingiva je vrsto pripojena za podlogu (cement i kost). Njena povrina oroava, sitnozrnaste je grae.

Gilbertova bolest, v. bolest. Gilliesov metod, v. operatio. gimnastika grba, posledica jednostranih optereenja, naroito u vebama s upiranjem, pogotovo u fazi razvoja. Miii grudnog koa i trbuha skraeni. Lokalizacija- gornji deo grudnog segmenta kimenog stuba. gimnastika, telesne vebe po utvrenom planu i sistemu, uz upotrebu raznovrsnih sprava i tehnikih pomonih sredstava (ali i bez njih) u cilju boljeg razvijanja pojedinih delova tela ili opte fizike snage organizma. Ove vebe obavljaju se obino na istom sveem vazduhu, a ponekad, naroito za nevremena, i u gimnastikim dvoranama, koje treba da budu ureene prema higijenskim zahtevima. Pravilno obavljanje gimnastikih vebi od velike je vanosti za normalan razvitak kolske dece. Celishodne gimnastike vebe i plansko pokretanje pojedinih delova tela upotrebljavaju se i u terapijske svrhe; vedska g., gimnastika kojom se uvebavaju pokreti tela i postepeno i skladno pojaavaju svi miii oveka; terapijska g., gimnastika specijalno prilagoena radi leenja ili ispravljanja nekih telesnih nedostataka. Ova gimnastika se prepo298

gingivalis gingivalis, gingivalan, koji pripada desnima ili se na njih odnosi. gingivectomia, gingivektomija, hirurka metoda za odstranjivanje gingivalnih depova u progresivnim parodontopatijama i za odstranjivanje uveanih delova desni u gingivitisu praenim hiperplazijom desni. V. dep gingivalni. gingivitis, zapaljenje desni, samostalno oboljenje ili posledica nekog opteg poremeaja ili oboljenja; g. catarrhalis, kataralni gingivitis, najlaki oblik zapaIjenja desni koji zahvata ivinu gingivu i meuzubne papile, najee oko prednjih zuba. Posledica je prisustva lokalnih iritirajuih faktora na zubima u blizini desni (meke naslage, plak, zubni kamenac i dr.). ei je u mladih osoba; g. desquamativa chronica, kliniki se manifestuje u tri oblika: 1) najblai (manji ili vei deo gingive je u zapaljenju); 2) tei (pored zapaljenja mestimino se vide zone sljutenog ili nekrotinog epitela, to je praeno krvarenjem iz desni i oseajem peenja); 3) najtei (ele desni su sivkaste boje s erozijama i krpicama epitela, a mestimino se vide i mehurii). Oboljenje je ee u ena. Sin. gingivosis; g. hypertrophicans chronica, hronian produktivni zapaljenjski proces na desnima praen uveanjem tkiva. Nastaje kao posledica dejstva lokalnih nadraajnih faktora ili nekih optih faktora.. Desni su hiperplastine, a uveanja su nepravilnog oblika i tvrde konzistencije. Boja je ili nepromenjena ili bleda. Desni ne krvare. Gingivektomija je metoda izbora leenja, a primenjuje se i fulguracija; g. hypertrophicans inflammata, produktivno zapaljenje desni s hiperplazijom tkiva; nastaje usled lokalnih nadraajnih faktora ili nekih optih oboljenja. Uveane su naroito interdentalne papile. One su loptastog oblika, crvene boje i meke konzistencije. Pri pranju zuba desni krvare. Uveano tkivo desni odstranjuje se gingivektomijom ili fulguracijom. V. gingivitis hypertrophicans chronica; g. in graviditate, zapaljenje desni u trudnoi, posledica lokalnih nadraajnih faktora i poremeaja u endokrinom sistemu.

ginogeni Desni su zapaljene oko veine zuba, uveane su, pa se stvaraju lani gingivalni depovi. Na provokaciji krvare. Najlaki oblik je gingivitis gravidarum simplex. Tei oblik, s uveanjem papila je g. g. hyperplastica. Pojedine papile mogu da se toliko uveaju da podseaju na tumore (tumori trudnoe), g. g.^ pseudotumoralis. Sin. gingivitis gravidarum, hormonski gingivitis, granuloma gravidarum; g.necroticans ulcerosa, ulceronekrotiki gingivitis, zapaljenje alterativnog tipa na desnima prouzrokovano simbiozom (Bacillus fusiformis i Borrelia Vincenti), ali samo ako je teren ve pripremljen nekim predisponirajuim faktorom. Oboljenje nije zarazno. Oboleli se ale na bolove i krvarenje iz desni, pojaano luenje pljuvake i zadah iz usta, a u teim sluajevima postoji i otok regionalnih lezda i poviena telesna temperatura. Desni su intenzivno crveni, a na vrhovima meuzubnih papila i ivinoj gingivi pojavljuju se ulceracije obino prekrivene pseudomembranama prljavoukastozelenkaste boje. Leenje: antibiotici (najbolje penicilin putem elektroforeze); blaga dezinficijentna sredstva a zatim odstranjenje predisponirajuih faktora (prvenstveno naslaga sa zuba) i uspostavljanje dobre higijene usne duplje. V. elektroforeza lekova; g. neoplastica, neoplastiki gingivitis, jako uveanje desni nepoznate etiologije. Desni mogu da prekriju ele krunice zuba, ometaju govor i ishranu. Povrina desni jako oroava. Ova uveanja odstranjuju se hirurkim putem ili se lece rendgenskim zraenjem; g. scorbutica, v. scorbutus. gingivosis, v. gingivitis desqvamativa. gingivostomatitis herpetica acuta, v. stomatitis herpetica. ginogeni, enski polni hormoni, podrazumevaju dve velike grupe: estrogene i progestogene. I u jednoj i u drugoj grupi mogu biti prirodnog ili veslakog porekla. (1) Od prirodnih ginogena da pomenemo: dihidrofolikulin (estradiol), folikulin (estron), estriol (Marrijanovo telo), ekvilin, ekvilein, hipulin, testosteron i progesteron. (2) Od sintetikih 299

ginoglotija (vetakih): pregneninolon, dietil-stilbestrol, ciklosteron, hidrooksifenil-etanol, hidroksinaftil-dimetil-propionska kiselina, hidrodoozinalna kiselina, alenolati dizoksikoronkosterona. Prirodni estrogeni (folikuloidi - Selye) otkriveni su 1923. god. u folikularnoj tenosti zrelih jajonosnih mekova. Izazivaju pojavu tzv. estrusnih promena (stanja polne pomame). Kasnije je zapaeno da ti hormoni imaju mnogo snanije morfogenetsko dejstvo koje, u obuavanju enskog organizma, daleko premauje genitalnu sferu. Vano je zapaziti da su izvorita dva najvanija estrogena jajnik, dihidrofolikulina i folikulina, Graafovi mekovi, tekalna lezda, ali i semenik (Sertolijev sincieijum) i kora nadbubrene lezde. Izvorite estriola se nalazi u posteljici. Ti se inkreti nalaze u mokrai oba pola, u ena naroito u toku menstruacije, a jo vie za vreme trudnoe. Vetaki estrogeni su izuzetno jakog estrogenog dejstva: hidrodoozinolna kiselina je najjaa estrogena supstancija. Od prirodnih progestogena glavni su jajnik (uto telo), posteljica i kora nadbubrenih lezda. Nalaze se u tim organima i u mokrai (kao pregnan-" diol). Od vetakih progestogena valja pomenuti pregneninolon i etinil-androstendiol. Kao i androgeni, i ginogeni (estrogeni i progestogeni) imaju u seksomorfogenezi jedinke dalekoseno dejstvo, naroito na vangonadne genitalne organe (na muke i enske organizme, na mlene lezde), a onda na kostur, na miino tkivo, na kou i njene tvorevine, na krv, na nervni sistem, na endokrine lezde (hipofizu, titastu lezdu, nadbubrene lezde i na timus). ginoglotija, enski oblik grkljana u ginoidnog mukarca. ginoidni mukarac, tip mukarca koji se nalazi izmeu istog, androidnog mukarca koji se vangenitalno, zbog manjka mukosti, uobliava u pravcu enske konstitucije. ginosfizija, enski oblik karlice u ginoidnog mukarca. ginospermije, v. determinacija pola.
300

Giraldsov organ ginotrihija, nedovoljno izraena dlakavost u ginoidnog mukarca. giriotropne bolesti, bolesti koje ee napadaju ensku konstituciju. Giovanettijeva dijeta, v. dijeta. gips, kalcijum-sulfat, koji kristalie s dva molekula vode CaSo4 ' 2HzO. Njegovim zagrevanjem nastaje peeni ili graevinarski gips (CaSO4)2 ' HzO. Kada se on pomea s treinom vode, nastaje kaa koja ovrsne. Pri tome u vodi rastvorljiv peeni gips ili hemihidrat prelazi u gips ili hidrat koji je u vodi nerastvorljiv. Na ovoj osobini poiva upotreba peenog gipsa u vajarstvu, stomatologiji i u medicini za gipsane zavoje; (stom.), poluhidratni kalcijum-sulfat, koji se dobija razliitim postupcima kalcinacije prirodnog dihidratnog gipsa. Pojedine vrste gipsa razlikuju se po veliini, obliku i poroznosti estica. Najtvri gips dobija se kalcinacijom dihidratnog gipsa kuvanjem u 30%-tnom rastvoru kalcijumhlorida. U stomatologiji gips slui za uzimanje otisaka, pravljenje zubnih modela, za izradu zubnih proteza itd. gipsana longeta, v. longuette; gipsana poveska, dobija se posipanjem poveske gipsom. V. gips; gipsani aparat, v. zavoj; gipsani korset, gipsani steznik. Gipsani zavoj koji omotava trup slino korsetu. Svojim gornjim delom oslanja se na pazuho, a donjim na kukove. Primenjuje se poglavito u tuberkuloznom spondilitisu u cilju imobilizacije lenog i slabinskog dela kimenog stuba; gipsano korito, gipsana postelja, leite od gipsanih zavoja, koje se prostire od glave i zahvata ceo trup. Gipsano korito se spravlja umotavanjem celog trupa u gipsane poveske. Pre ovrenja gipsa iseca se nepotrebni prednji deo ovog omotaa; reklinaciono g. k., gipsano korito u kome se ispravlja kifoza i imobilie kimeni stub u tuberkulozi prljenova. Giraldsov organ, u mukaraca paragenitalni deo ini paradidim, a u ena paraooforon. U paradidimnoj tvorevini od dela mezonefrogenih kanalia s Malpighijevim telima i sekretornim cevicama postaje Giraldesov organ, dok od sa-

Girardova operacija birnih cevica postaje zastranjeni sud u vezi sa semeglavcima. Girardova operacija, v. operacija. gitalin, jedan od glikozida koji se nalazi u biljci Digitalis purpurea. gitonin, neutralni saponin koji se nalazi u semenu digitalisa. gitoxigenin, gitoksigenin, genin koji nastaje iz glikozida gitoksina. gitoxin, gitoksin, jedan od glikozida koji se nalazi u biljkama Digitalis purpurea i Digitalis lanata. glabella, glabela, povije, ispupenje na eonoj kosti, iznad korena nosa. glad, snana elja za hranom, praena jakim ritminim kontrakcijama eluca koje izazivaju oseaj napetosti, a esto i bola u predelu eluca. gladovanje, neunoenje dovoljnih koliina hrane, hranljivih materija. glandula, lezda, organizovane lezdane elije u organ koje organelama izrauju specifine materije i izluuju ih iz elije. Nain luenja ekrini, kad elija lui tean proizvod, moe i neprekidno, bez oteenja (znojne l.), apokrini, kad se u vrhu elije prikupljene kapljice ili granule odvoje s vrnim delom elije koja za izvesno vreme miruje dok ne regenerie oteeni deo (mlena l.). Apokrine l. mogu da lue i po ekrinom nainu (mlena l.). Oba vida luenja ranije su bila oznaena kao merokrini vid. Trei nainje holokrini, kad se ela elija s nagomilanim granulama u citoplazmi otiskuje i raspada u sekret, a njeno mesto zauzima druga mlada elija (lojna l.). Prema ulozi l. i namene proizvoda, lezde lue u unutranju sredinu hormone ili inkrete u krvotok ili limfotok, u hemokrine . ili u ivani sistem, neurokrine /., te se nazivaju l. sa unutranjim luenjem. Ostale l. izluuju u spoIjanju sredinu, l. sa spoljanjim luenjem ili egzokrine l. iji proizvod moe biti odreene namene, sekret (pljuvane, eludane, crevne l. i dr.), ili se proizvod izbacuje iz tela kao nepotreban ekskret (znoj, mokraa i dr.). Po izgledu l. mogu biti cevaste ili tubulozne, kesaste ili alveolarne ili u vidu proirene cevi s odlikama jednih i drugih. Postoje

glandula i jednoelijske l., peharaste elije, koje lue sluz; gl. bronchiales, bronhijalne lezde, sluzne lezde u dunicama; ggl. buccales, obrazne pljuvane lezde; ggl. bulbourethralis Cowperi, parna lezda koja se otvara u bulbarno proirenje mukog mokraovoda (uretre) i svoj sekret pri ejakulaciji dodaje sekretu prostate. Odgovara Bartholinijevoj lezdi u ene; ggl. ceruminosae, lezde u koi spoljanjeg slunog kanala, iji sekret stvara usnu mast (cerumen); ggl. cervicales uteri, lezde vrata materice; gl. ciliares Molli, Mollove trepavine lezde u slobodnoj ivici onog kapka; gl. diastematica, v. meuprostorna lezda; ggl. duodenales Brunneri, lezde dvanaestopalanog creva; ggl. gastricae, eludane lezde otvaraju se u poljima (areae gastricae) i lue eludani sok; ggl. intestinales Lieberkuhni, lezde u sluznici creva, lue crevni sok; gl. lacrimalis, suzna lezda, smetena u onoj duplji, spolja i iznad one jabuice, lui suze; ggl. parathyroideae, paratiroidne lezde (najee dva para) nalaze se u vratu iza titaste lezde. Svojim hormonom reguliu promet kaii juma i fosfora; ggl. paraurethrales Littrei, Littrove parauretralne lezde u sluznici mokrane cevi; gl. parotis, parotidna ili douna pijuvana lezda, v. douna lezda; gl. pinealis, v. epiphvsis; ggl. saiivales, pljuvane lezde; ggl. sebceae, lojne lezde u koi; gl. sublingualis, podjezina pijuvana lezda; gl. submandibularis, podvilina pijuvana lezda; ggl. sudoriferae, znojne lezde; gl. suprarenalis, nadbubrena lezda, parna endokrina lezda koja lei na gornjem polu bubrega. Sastoji se od unutranjeg dela, sri i spoljanjeg dela, kore; ggl. tarsales Meibomi, tarzalne lezde, nalaze se u tkivu tarzusa gornjeg i donjeg onog kapka; gl. tartaricae, v. Serresove perle; gl. thyreoidea, tireoidna ili titasta lezda, endokrina lezda nalazi se u prednjem delu vrata uz bone zidove grkljana i poetnog dela dunika; ggl. uterinae, lezde u sluznici materice, koje obnavljaju sluznicu posle menstruacije i poroaja:, gl. vestibula301

glandularis
ris major Bartholini, parna lezda, v. Bartholinijeva lezda. glandularis, glandularan, lezdan. glans, ir, glavi, npr. glans penis, glavi mukog polnog uda.

glicidi
glena pulpa, v. adamantoblasti; gledne lamele, mesta slabije mineralizacije u glei. Pruaju se od povrine glei prema dentinu i katkada se prostiru i u dentin. Smatraju se lokalnim predisponirajuim faktorom za nastanak karijesa. gleno zvono, gledni (adamantinogeni) organ. Svojom izdubenom stranom ono obuhvata mlado vezivno tkivo, koje na tome mestu buja u vidu zubne papile. Ali se i mezodermno oko spoljne strane zvona sabija u vidu epitela koji se protee sve do peteljke kojom je zvono jo vezano za zubnu gredicu. Taj omota je poznat pod imenom zubna kesica (peridentalne opne) koja u 4. mesecu dovodi do potpunog prekidanja peteljke. Zvono je odvojeno od zubne gredice. SpoIjanja strana je obloena elijama (spoIjanji gledni epitel), dok elije s unutranje strane predstavljaju nove elemente (adamantoblasti ili ameloblasti). Prostor izmeu spoljanjeg i unutranjeg epitela zove se glena pulpa. Na povrini stvorene glei ostaje, za izvesno vreme, tanka jednoobrazna koica: Nasmythova opna. V. organon adamantinus. Glenardova bolest, v. planchnoptoptosis. glenoidalis, glenoidalan; (1) koji se odnosi na glatko udubljenje; (2) koji pripada zglobnoj aici, npr. cavitas glenoidalis, zglobna aica na lopatici, prevuena hrskavicom koja se sjaji. gleanj, v. malleolus. glibenklamid, hemijsko jedinjenje s hipoglikemijskim (v. hypoglycaemid) svojstvom iz grupe sulfanil-urejskih derivata (v. tamo), zbog ega se koristi kao antidijabetik (v. tamo); terapijska doza mu je najnia od svih antidijabetika (v. oralni antidijabetici) (u nas registrovan pod nazivima Daonil i Euglucon). gliceridi, estri glicerola, obino s viim masnim kiselinama. Prema broju esterifikovanih hidroksilnih grupa gliceridi se dele na monogliceride, digliceride i trigliceride. glicerol, v. glycerolum. glicidi, ugljeni hidrati, saharidi. Po hemijskoj prirodi su aldehidi ili ketoni vie-

Glanzmannova bolest, v. bolest. glasne ice, v. plicae vocales.

Glauberova so, v. Natru ulja. glaucoma, glaukom, zelena mrena, naziv za oboljenje oka ije je glavno obeleje povienje pritiska u onoj jabuici. Povieni pritisak dovodi do morfolokih i funkcionih oteenja one jabuice, koja mogu ii do slepila; g. absolutum, krajnji ishod svih oblika glaukoma. SIepilo i bolovi; g. acutum inflammatorium (congestivum), glaukom u vidu akutnog napada s jakim bolovima i naglim padom otrine vida; primarni g., glaukom iji uzrok nije poznat. Oblici: g. congenitum, kongenitalni, deji glaukom. Javlja se do etvrte godine ivota. Ako se javi kasnije, naziva se g. infantile, g.juvenile. Nastaje usled kongenitalnih malformacija u odvodnom sistemu oka. Dovodi do uveanja one jabuice i oteenja funkcija oka; g. secundarium, uzrok je neko ono oboljenje (iridociklitis, katarakta, povreda, tumori, ablacija retine i dr.); g. simplex chronicum, podmuklo oboljenje koje protie bez bolova i zapaljenja. Dovodi do oteenja vida i vidnog polja. U krajnjem stadijumu slepilo. glaukarubin, kristalni glikozid iz biljke Simarouba glauca (Centralna i Juna Amerika), intestinalni amebicid. glava, v. caput. glaveni, koji pripada glavi, v. cephalicus. glaveni obru, v. obru, glaveni.

glaveni produetak, v. Hensenova opna.

glavica, mala glava, v. capitulum. glaviast, v. capitatus. glavnica, Clavlceps purpurea, biljni parazit, najee se susree u rai, rede u penici i jemu. Promenu zrna izaziva gljivica Claviceps purpurea (Secale cornutum). Sadri veoma otrovne alkaloide: ergotamin, ergotoxin, ergometrin. Izaziva bolest ergotizam u vidu oteenja perifernog krvotoka, s tremorom, Ijutenjem koe, oteenjem noktiju i si.

302

glikemija

glikostati

hidroksilnih alkohola ili njihovi kon- glikokol, glicin, amino-siretna kiselina, H2N-CH2-COOH. Glikol je vrsta krisdenzacioni proizvodi. Dele se u tri vrste: talna supstancija. Nalazi se skoro u svim monosaharidi, oligosaharidi i polisahaproteinima sem u albuminima i kazeiridi. Monosaharidi se ne mogu hidrolinu. U organizmu glikokol vezuje one orzovati. Oligosaharidi se sastoje od 2 do ganske kiseline koje ne moe da degra10 molekula monosaharida. Disaharidi dira (benzojeva kiselina + glikokol = hisu najjednostavniji oligosaharidi. Oni purna kiselina). nastaju iz dva molekula istih ili razliitih monosaharida, poto se izdvoji mo- glikokortikoidi, grupa hormona kore nadbubrenih lezda koji reguliu melekul vode i ostaci monosaharida veu tabolizam ugljenih hidrata i to specijalpreko kiseonika. Polisaharidi nastaju iz no stimulisanjem glikoneogeneze. Navelikog broja molekula monosaharida, jvaniji hormon ove grupe je kortizol poto se izdvaja voda, a ostaci monosa(hidrokortizon). harida se meusobno veu preko kiseonika. Monosaharidi i disaharidi su rast- glikol, dvohidroksilni alkohol. Najjednostavniji glikol je etilen-glikol CH2OH-vorijivi u vodi i slatkog su ukusa, a poCH2OH, koji se esto naziva prosto glilisaharidi su u vodi nerastvorljivi i nekolom. maju sladak ukus. Disaharidi i polisaharidi se zovu jo i ozidi jer hidrolizom glikolitiki enzim, v. enzim. daju monosaharide (oze). Heterozidi su glikoliza, najvaniji proces pomou kojeg se molekul glikoze epa, uz oslobaanje saharidi sastavljeni od molekula ugljeenergije, u dva molekula pirogroane nih hidrata i supstancija koje nisu ugljekiseline. Taj se proces odvija u deset uzni hidrati. Komponenta heterozida koja astopnih hemijskih reakcija. Pri raznije ugljeni hidrat naziva se aglukon. gradnji jednog molekula glikoze do piVaniji monosaharidi su: glikoza (grorogroane kiseline oslobaa se energiani eer), fruktoza (voni eer), gaja za resintezu dva molekula ADP i ATP. laktoza. Vaniji disaharidi su: saharoza, maltoza, laktoza i celobioza. Vaniji po- glikoneogeneza, sinteza glikoze iz belanlisaharidi su: krob, glikogen, celuloza i evina ili iz glicerolskog dela masti. Oko inulin. 60% aminokiselina koje ulaze u sastav glikemija, koncentracija glukoze u krvi. U tela mogu da se pretvore u glikozu kad oveka glikemija normalno iznosi od 80 organizmu nedostaju ugljeni hidrati i do 120 mg/1OO ml ili u SI-jedinicama od masti. 4,4 do 6,6 mmol/1 litar. glikoproteidi, sloeni proteini koji pored glikogen, polisaharid sastavljen od veliproste belanevine sadre i neki ugljeni kog broja molekula glukoze meusobhidrat. U glikoproteine spadaju mucini no povezanih a-glukozidnom vezom; ne i orozomukoidi. redukuje. Nalazi se skoro u svim elijaglikostati, elije ili organi odgovorni za ma, a naroito u jetri i miiima. odravanje nivoa glikoze. Glikostatika glikogeneza, pretvaranje glikoze u glikohipoteza o regulaciji apetita sastoji se u gen. Iz glikoze prvo nastaje glikoza-6tome to se smatra da je aktivnost cenfosfat, koji prelazi u glikoza-1-fosfat, a tra za sitost u hipotalamusu zavisna od ovaj prelazi u uridin-difosfat-glikozu, iz stepena korienja glikoze u elijama koje se stvara glikogen. koje ga ine tzv. glikostatima. Kada je glikogenoliza, hidrolitika razgradnja glikorienje glikoze u tim elijama slabo, kogena i nastajanje glikoze i intermedipa stoga ne postoji znaajna arteriovenjernih proizvoda. ska razlika u koncentraciji glikoze, aktivnost ovih elija opada, zbog ega akglikoholna kiselina, nastaje vezivanjem tivnost centra za hranjenje ostaje neinholne kiseline peptidnom vezom s amihibisana, i osea se glad. Kada je korinosiretnom kiselinom (glikokolom). enje glikoze poveano, aktivnost gliglikokaliks, v. glycocalix.
303

glikoza kostata raste, aktivnost centra za hranjenje je inhibisana, pa se ovek osea sitim. Jetra deluje kao jedna vrsta glikostata, jer kada je nivo glikoze u krvi visok, elije jetre deponuju glikogen. Ako je nivo snien, glikoza izlazi iz jetre. glikoza, groani eer, d-, dekstroza, aldoheksoza, kristalno telo, slatkog ukusa, nalazi se u grou i drugom slatkom vou. Tzv. krompireer je takoe groani eer dobijen kuvanjem kroba s razblaenom hlorovodoninom ili sumpornom kiselinom. glikoza l-fosforna kiselina, jedan od heksozofosfata koji igraju ulogu u metabolizmu koji se obavlja u miiima. Sin. Corijev estar. glikoza-6-fosforna kiselina, jedan od heksozofosfata koji igraju ulogu u metabolizmu u miiima. Sin. Robinsonov estar. glikozamin, aminojedinjenje glikoze koje se dobija hidrolizom mucina i hitina. glikozidaze, enzimi koji katalizuju razgraivanje glikozida. glikozidi, jedinjenja u kojima je neki ostatak organskog molekula, aglikon, vezanx za eer glikozidnom vezom. Glikozidna veza slina je estarskoj, a razlikuje se od ove po tome to se lako prekida, uz primanje vode kad se glikozidi kuvaju s razblaenom kiselinom. Glikozidi se takoe vrlo lako razlazu pod dejstvom enzima glikozidaza. Prema razblaenim bazama glikozidi su postojaniji. Glikozidi se nalaze u biljkama; kardiotoniki g., supstancije koje se nalaze u raznim biljkama (Digitalis purpurea, D. lanata, Strophantus gratus, S. Komb i dr.), npr. digitoksin, digoksin, strofantin. Kardiotoniki glikozidi imaju kardiotoniko dejstvo, tj. pojaavaju, usporavaju i reguliu rad dekompenzovanog srca; sapo-glikozidi, v. saponini. glikozokinaza, enzim koji omoguava reakciju izmeu glikoze i fosforne kiseline pri emu nastaje glikoza-6-fosfat. Pri tome se ATP pretvara u ADP uz oslobaanje energije. Glikoza u obliku glikoza-6-fosfata moe ui u veoj koliini u elije.
304

globin-cink-insulin glikuronska kiselina, v. glikuronska kiselina. glioblasti, meu matinim elijama modane cevi (neuroblasti), od 5. sedmice uobliavaju se glijalne matine elije (glioblasti). glioblastoma multiforme, maligni modani tumor sastavljen od nevroglijskih elija raznog oblika i stepena diferentovanosti, zbog ega ima aroliki histoloki izgled. Obino se pojavljuje u hemisferama velikog mozga u osoba iznad 40 godina starosti. Usled toga to ima vei broj nepravilno graenih krvnih sudova, lako dolazi do krvarenja, to ponekad daje sliku apopleksije mozga (glioma apoplecticum). glioma, gliom, tumor koji potie iz nevroglije. Razvija se u mozgu, kimenoj modini i oku. Vrste glioma su: medulloblastoma, spongioblastoma, glioblastoma (multiforme), astrocytoma itd.; g. apoplecticum, v. glioblastoma multiforme; g. retinae, v. retinoblastoma. Glissonova ahura, v. capsula fibrosa hepatis (capsula fibrosa perivascularis). Glissonova oma, oma slina ularu, koja obuhvata glavu tako da se o nju oslanja brada i potiljak. Glissonova oma slui za ekstenziju i !mobilizaciju kimenog stuba u sluaju preloma ili iaenja pr-ljenova na taj nain to se oma zakai za izdignuto zaglavlje postelje. Bolesnik leei koso na postelji, istee svojom teinom kimeni stub i vraa na mesto prelomljeni prljen. glista, ivotinja, beskimenjak, iz kola glista ili crva (Vermes). V. Vermes, Helminthes. glivanj, diploe, sunerasti sloj izmeu spoljanje i unutranje ploe lubanjskih kostiju. globin, belanevinska komponenta sloenih ugljenih hidrata hemoglobina i mioglobina. Veza izmeu hema i globina ostvaruje se pomou imidazolovog jezgra histidina koji ulazi u sastav globina. V. hemoglobin. globin-cink-insulin, jedna od modifikacija insulina, ije dejstvo sporije nastupa od dejstva obinog insulina, ali due traje.

globulinska reakcija globulinska reakcija, v. Nonne-Apeltova reakcija. globus hystericus, oseaj da se neko kuglasto strano telo nalazi u drelu, bez objektivnog patolokog nalaza. globus pallidus, bledi medijalni deo soivaste jezgre (nucleus lentiformis). globus-termometar, aparat za merenje srednje temperature zraenja. Sastoji se od crne bakarne kugle prenika 15 cm u ije se sredite postavlja rezervoar suvog termometra. Aparat se izloi zraenju u toku 20 min., ita temperatura i temperatura obinog termometra. Pomou formule ili nomograma odreuje srednja temperatura zraenja. glomerularna filtraeija, ukupna zapremina glomerularnog filtrata koja se svakog minuta stvara u svim nefronima oba bubrega. U zdravih ljudi prosena zapremina g.f. je 125 ml/min., ali moe varirati od nekoliko do 200 ml/min. U toku dana stvara se proseno 180 litara glomerularnog filtrata. glomerularna membrana, opna kroz koju se vri filtraeija pri prolasku krvi kroz kapilare glomerula. Sastoji se od endotelnog sloja kapilara, bazalne membrane i sloja epitelnih elija koje oblau povrinu Bowmanove ahure. Normalno proputa materije ija je molekulska teina manja od 70.000. glomerularni filtrat, tenost koja se profiltrira kroz opnu glomerula. Od krvne plazme se razlikuje po tome to sadri samo 0,03% belanevina, to ima za oko 5% vie negativnih i isto toliko manje pozitivnih jona. Koncentracija nejonizovanih kristaloida (ureja, kreatinin i glikoza) manja je za 4% nego u plazmi. glomerularni pritisak, pritisak krvi u kapilarima glomerula; iznosi oko 70 mm Hg, to je znatno vea vrednost od pritiska krvi u kapilarima drugih oblasti tela. Glavni razlog za visok glomerularni pritisak je to su arteriole (vas afferens) od kojih nastaju glomerularni kapilari krai i iri od arteriola drugih oblasti, pa je i gubitak energije pri prolazu krvi kroz njih manji. glomerulonephritis, vrsta nefritisa, zapaIjenja bubrega u kojem postoji zapalje20 Medicinski leksikon

glomerulosclerosis nje kapilarnih petlji glomerula. Javlja se u akutnom, subakutnom i hroninom obliku i vrlo je esto posledica infekcije s hemolitikim streptokokom i autoi-munih i imunih mehanizama koji prate ovu infekciju; akutni g., nastaje posle tonzilitisa i faringitisa. Glavni znaci: proteinurija, edem, hematurija, hipertenzija i bubrena insuficijencija; g. focalis, u kojem su samo pojedini glomeruli oboleli; hronini g., napreduje i vodi nepreobratljivoj bubrenoj insuficijenciji. Moe biti primarna bolest ili posledica neizleivog akutnog glomerulonefritisa, a ponekad je i komplikacija sistemskih bolesti; g. maligna, akutni glomerulonefritis u kojem brzo dolazi do fatalnog zavretka i koji se odlikuje brzom proliferacijom epitela u Bowma-novoj kapsuli. Anurija, mikrohematuri-ja i anemija s izraenorrrazotemijom su glavni znaci ovog glomerulonefritisa; membranski g., u kojem dolazi do taloenja belanevinskih materija na baznim opnama kapilara glomerula i u kojem postoje znaci hroninog glomerulonefritisa s prolaznim znacima nefroz-nog sindroma; segmentski g., fokalni glomerulonefritis u kojem su oteeni samo segmenti obolelih glomerula; subakutni g., s dugim trajanjem akutnih pojava, s povremenim remisijama i koji moe naglo uzeti maligni tok. glomerulosclerosis, fibroza i smeuravanje glomerula, koje najee prati dijabetes melitus a odlikuje se hijalinom sklerozom kapilarnih petlji glomerula u vidu sitnih voria koji, kada je prome-na rasprostranjena, zahvataju ceo glo-merul; g. diabetica, g. intercapillaris, dijabetska glomeruloskleroza, skleroz-ne promene glomerulskih arteoriola u sklopu degenerativnih komplikacija eerne bolesti (v. tamo) koje se kliniki manifestuju u vidu proteinurije, nefrotskog sindroma, povienog arterijskog pritiska, retinopatije, eventualno i bubrene insuficijencije; histoloke promene mogu da budu difuzne ili nodusne. V. i syndroma Kimmelstiel-Wilson; g. intercapillaris, degenerativna komplikacija dijabetesa s proteinurijom, edemi305

glomerulotropin ma, hipertehzijom, bubrenom insuficijencijom i retinopatijom. glomerulotropin, hormon za koji se pretpostavlja da nastaje u hipotalamusu i da ima ulogu u stimulisanju glomerulone zone kore nadbubrene lezde radi pojaanja sekrecij aldosterona. glomemlus, glornerul, klube, klupe; g. renis, klupe, klube bubrega, poetni deo nefrona. Predstavljen je mreom od pedesetak paralelnih kapilara obloenih Bowmanovom ahurom. U nivou glomerula vri se filtracija plazme i stvaranje primarne mokrae. glomus, klube, klupe, paraganglija ili hromafini organ pridodat simpatikom nervnom sistemu od koga je postao. Ima ih vie i neki pripadaju endokrinim lezdama; g. caroticum, mali organ, veliine zrna penice, na ravi karotidne arterije. Sadri hromafine elije i hemijske receptore koji reaguju na hemijske promene u sastavu krvi; g.jugulare, grleni glomus, oko 15 mm dugaki vori sastavljen od ahromafinih elija parasimpatikog sistema, koji se nalazi na temenu gornjeg bulbusa unutranje jugularne vene. Tumori jugularnog glomusa urastaju u foramen jugulare i u foramen lacerum. Njihovo operativno odstranjenje postavlja najtee hirurke zadatke, pogotovu ako je tumor urastao i u krvne sinuse tvrde modanice. I sr nadbubrene lezde, koja nosi i naziv paraganglion suprarenale, sline je grae i uloge, te ini deo tzv. hromafinog sistema. glossa, (gr.) jezik, v. lingua. glossectomia, glosektomija, hirurko otklanjanje jezika, njegovog dela ili neke Iezije na njemu. Glossina, rod muva familije Muscidae (red dvokrilaca, klasa insekata) s dugom, vrstom i tankom sisaljkom. Veliki broj vrsta (preko 18). Poznate su pod imenom muva ee. Najvanije su u tropskim predelima G. palpali i G. morsitans, kao prenosioci Tripanosoma gambiense i Tripanosoma rhidensis, prouzrokovaa bolesti spavanja; G. morsitans, v. tze-tze muica; G. palpali, v. tze-tze muica.
306

glottis glossitis, zapaljenjski proces jezika; g. areata exfoliativa, v. lingua geographica; g. areata superficialis, v. lingua geographica; Hunterov g., promene na jeziku u pernicioznoj anemiji. Konaste i peurkaste papile atrofiu, pa je jezik gladak, zapaljen, a katkad se na njemu javljaju i mehurii, erozije i ulceracije. Izraeni su i peenje i bol u jeziku. V. anemia perniciosa; g. migrans, v. lingua geographica; g. Moelera, erozije na jeziku i oseaj peenja jezika kao posledica anemije, nedostatka vitamina iz grupe B, alergije i drugih faktora. Sin. morbus Moeler; g. rhombica mediana, romboidni glositis, anomalija razvoja. Na lenoj povrini jezika, neposredno ispred opanenih papila, u sredinoj liniji vidi se polje tamnocrvene boje, veliine nekoliko milimetara u preniku, obino romboidnog oblika, na kome ne postoje papile jezika. Nastaje kada se tuberculum impar interponuje izmeu lateralnih pupoljaka jezika pri njihovom srastanju; g. sclerosa, sklerozni glositis, jedna od usnih manifestacija tercijarnog luesa. Jezik je uvean, sivobele boje, vornovatog izgleda i otvrdnut, s nepravilno rasporeenim dubokim brazdama. Skleroza je posledica bujanja fibroznog tkiva na mestu raspadnutih guma; g. venenata, v. kontaktna alergija, cheilitis venenata. glossodynia, glosodinija, bol u jeziku. V. glossopyrosis. glossoptosis, glosoptoza, hipotonija normalno razvijenog jezika u uroenoj hipotrofiji donje vilice i poda usne duplje. Jezik lako zapada u drelo i oteava disanje. Glosoptozis s rascepom sekundarnog nepca. Sin. Pierre Robin. glossopyrosis, glosopiroza, oseaj peenja na jeziku sled lokalnih faktora (npr.: prekomerno puenje) ili optih faktora (npr.: anemija, dijabetes, endokrinopatije). Na jeziku se mogu javiti patoloke promene, a nekada ih uopte nema. Sin. pekui jezik. V. glossodynia. glottis, (gr. glottis, mali jezik, glasnica) glotis, glasnica u grkljanu, organ za stvaranje glasa, koji grade dve prave glasne ice (plicae vocales). Izmeu njih se na-

glukagon

glycogenoses

lai otvor u obliku pukotine (rima glottidis). glukagon, hormon koji lue alfa-elije Langerhansovih ostrvaca guterae. Primarno dejstvo mu je to izaziva razlaganje glikogena jetre, verovatno aktiviranjem enzima fosforilaze. Ne deluje na razlaganje glikogena u ekstrahepatikim tkivima i u tome je bitna razlika izmeu njega i adrenalina. glukuronska kiselina, nastaje kad se u molekulu glukoze, uz sauvanu aldehidnu grupu, primarna alkoholna grupa oksidie u karboksilnu grupu. Soli glukuronske kiseline se nazivaju giukuronati, a estri glukuronidi. Posle uzimanja nekih lekova (fenoli, kamfor, hlor-alhidrat i dr.) ova kiselina se u jetri vezuje s ovim supstancijama i kao takva pojavljuje u mokrai. Ovakva mokraa ima redukcionu sposobnost (Benedictova reakcija je pozitivna). glutamin, monoamid glutaminske kiseline. Javlja se u slobodnom stanju u biljnim i ivotinjskim organizmima. Ulazi u sastav biljnih belanevina. glutation, Y-L-glutamil-L-cisteinil-glicin, tripeptid sastavljen od glutaminske kiseline, cisteina i glikokola (glicina). Javlja se u dva oblika: G-SH (redukovani glutation) i G-S-S-G (oksidisani glutation) koji stoje meusobno u ravnotei. On vrlo lako gubi dva vodonika i prelazi u oksidovani GSSS. Stoga glutation u organizmu igra ulogu redoks-sistema. Glutation igra ulogu aktivatora niza enzimskih reakcija. Nalazi se skoro u svim ivotinjskim tkivima, u mikroorganizmima (E. coli), kvascu, biljkama i ivotinjama. glutelini, grupa prostih belanevina biljnog porekla. Nalazi se u itnim zrnima. Odlika glutelina je to se rastvaraju samo u rastvorima baza. Glutelini imaju punu bioloku vrednost. gluten, biljni lepak, protein u zrnu penice koji ini testo elastinim.
glutenska enteropatija, v. celijana bolest.

glutin, (1) lepak od glutena iz peninog zrna; (2) tutkalo spravljeno od kostiju i vezivnog tkiva. gluvoa, v. surditas. gluvonemost, v. surdomutitas. glvcaemia, glikemija, koncentracija glikoze u krvi. glycerol, glicerol, glicerin, v. Glycerolum. glycerol - aldehid, glicerin - aldehid, CH2OHCHOH-CHO, postaje od gliceroIa kad se oksidie jedna primarna alkoholna grupa u aldehidnu. Glycerolum, glicerol, glicerin, trovak-ntni alifatiki alkohol. Gusta zejtinjava tenost slatkog ukusa, rastvorljiva u vodi i u etanolu. Jako je higroskopan. Oficinalan je prema naoj farmakopeji. Upotrebljava se kao korigens za neke tene lekove, kao laksans (direktno aplikovan na sluznicu rektuma) i kao vehikulum za nek,e lekove. glycin, v. glikokol. glycocalyx, sloj (0,1-0,5 ) filamenata mukopolisaharida na povrini mikroresica enterocita, sadri alkamu fosfatazu i enzime koji zavravaju varenje ugljenih hidrata i belanevina; ima znatnu ulogu u varenju i apsorpciji.
Glycocollum, v. glikokol. glycocollylurea, v. hidantoin.

gluteus (glutaeus), sednjani, sedalni, npr. m. gluteus maximus, veliki sednjani ili sedalni mii.

glycocorticoid, glikokortikoid, kortikoid (v. corticoid) koji, prvenstveno poveava glukoneogenezu (v. tamo), poviava koncentraciju glikoze u krvi (v. glycaemia) i poveava jetreni glikogen. glycogenolysis, v. glikogenoliza. glycogenoses, glikogenoze, nasledne bolesti poremeaja metabolizma glikogena, koje se mogu ispoljiti u vie bolesnih tipova; tip I (poznat i kao v. Gierkeova bolest), deficit glikoza-6-fosfataze, praen hipoglikemijom, hepatosplenomegalijom, hiperurikemijom i gihtom; tip II (Pompeova bolest) postoji opte nagomilavanje glikogena s kardiomegalijom; tip III praenje hepatomegalijom, acidozom i hipoglikemijom. Poznat je i kao Forbesova bolest; tip IV (Andersenova bolest), praen hepatomegalijom i brzom evolucijom insuficijencije jetre; tip V (McArdleova bolest), poremeaj metabolizma glikogena samo u skelet307

glyconeogenesis nim miiima. Difuzni grevi u miiima pri najmanjem radu; tip VI (Hersova bolest), blai oblik tipa I. glyconeogenesis, v. glikoneogeneza. Glycosum, v. glikoza. glycosuria, glikozurija, prisustvo eera u mokrai; alimentarna g., g. posle unoenja eera hranom; emocionalna g., g. posle jakog uzbuenja; hiperglikemijska g., g. zbog hiperglikemije; hipofizna g., g. usled hiperfunkcije prednjeg renja hipofize; nervna g., g. posle punkcije' etvrte komore ili nadraaja simpatikusa; renalna g., g. usled nesposobnosti bubrega da zadri glikozu bez poveanja koliine eera u krvi. glycuronuria, glikuronurija, prisustvo glikuronske kiseline u mokrai. Gmelinova rakcija, v. reakcija. gnatodinamometar, (stom.) instrument za merenje vrednosti sile koja se razvija pri kontaktu vilica. Sila deluje na zube i prenosi se na potporna tkiva i vilinu kost. gnatologija, nauka o mastikatornom organu. Obuhvata fiziologiju, funkcione poremeaje i metode leenja. gnojnica, pustula. gnjat, v. crus. gnjeenje, jedan od klasinih naina masae od koga se oekuje uglavnom dejstvo na miie. Izvodi se obema rukama kojima se hvata neka miina masa; naizmeninim pritiskom ruku vre se pokreti valjanja i uvrtanja. Masaa gnjeenjem izvodi se nad celim obolelim delom, ali je najpogodnije da se vri u centripetalnom delu. gnjide, jaja ili ljuske jaja oveje vai. gnjuraka bolest, v. bolest, kesonska. gojaznost, v. adipositas, ona je patoloka pojava koju karakterie nepotrebno poveanje telesne teine pri emu se, praktino, poveava samo masno tkivo; nastaje kao posledica prekomernog unoenja ivotnih namirnica bogatih kalorijama; (seks.), sree se dvaput ee u ene nego u mukarca (stenikog i pletorikog tipa), dok je ona u ene astenikog i anemikog tipa. To je dovelo do razlikovanja adipozo-hipogenitalnog sindroma (Babinski-Frhlich) od adipo308

gonadostimulini zo-hipergenitalnog sindroma (Lereboullet); g. ginoidna, nagomilavanju masnog tkiva u ene pridruuje se i proimanje vodom, to izaziva mehaniki zastoj u limfotoku i venama. Sve to dovodi do bolnog celulitisa i grizlica gnjata, koji, u krajnjem sluaju, ostvaruju sliku Dercumovog sindroma. Ovako ugojena osoba ne pokazuje veliku jenost. Umorljivost je izraena. Dijabetes je izuzetan. Njena je najupadljivija odlika to je nagomilavanje masti lokalizovano u donjem delu tela. Kad dosegne krajnje granice svoga izraaja, ona se ispoljava u vidu Barraquer-Simonsovog sindroma, koji se odlikuje kontrastom izmeu relativne mravosti gornjeg dela tela i udovinih naslaga masti u donjim delovima. goldsol-reakcija, v. reakcija. Golgijev tetivni organ, tip receptora koji lei u tetivi neposredno uz mesto pripajanja na miina vlakna. Za svaki je vezano 10 do 15 miinih vlakana. Razdrauju se pri snanoj kontrakciji miia koja dovodi do zatezanja tetive. U poetku je broj impulsa koji potiu od receptora veliki, ali ve posle delia sekunde odailjanje se smanjuje na vrednost upravo proporcionalnu napetosti. Impulsi se prenose brzo i s obzirom na to da u sastavu refleksnog luka ulazi ijedan inhibitorni neuron, broj impulsa za mii se smanjuje, dok kontrakcija miia poputa. Jedan deo impulsa odlazi u mali mozak, to je znaajno za uee malog mozga u regulaciji pokreta. Gollov put, v. fasciculus gracilis. gonadno polje, prostor obuhvaen mitotikom aktivnou na lenom zidu telesne duplje u embrionima od 5 mm duine. U to polje se vrlo rano doseljavaju pragametske elije. U embrionima od 11 mm duine, na tome mestu se pojavljuju g. used i g. nabor. gonadon, onaj deo prvobitne polne lezde od kojeg postaje muka ili enska gonada (muki i enski gonadon); g., muki, kortikalna zona gonade embriona od 13 mm; g., enski, modularna zona gonade embriona od 13 mm. gonadostimulini, v. hormon.

gonadotropin gonadotropin, v. hormon. gonadotropini, peptidni-glikopeptidni ili polipeptidni - hormoni (v. tamo) koji stimuliu polne lezde; poznati su FSH (folikulin stimuliui hormon, Prolan A) (v. tamo), LH(ICSH) (luteinizujui hormon, interstitial cell stimulating hormone, Prolan B) (v. tamo), LTH (LMTH) (luteotrophic hormone, luteomammotrophic hormone, prolaktin) (v. tamo), HCG (human chorionic gonadotropin iz placente) (v. tamo), PMS (pregnant mare serum, iz mokrae drebnih kobila). gonadtropni hormon, v. hormon. gonarthritis, gonartritis, zapaljenje kolena ili kolenog zgloba. Sin. gonitis. gonarthrosis, gonartroza, promene u kolenom zglobu, zbog degenerativnih promena u zglobnoj hrskavici, vrlo esto posle traume. gonioscopia, gonioskopija, metoda objektivnog pregleda oka, koja omoguava da se pomou specijalnog kontaktnog stakla vidi ugao prednje komore. goniotomia, goniotomija, hirurka metoda u leenju kongenitalnog glaukoma. Preko kontaktnog stakla se tankim noiem vri rasecanje mezodermnog tkiva u uglu prednje komore oka i time omoguuje dopiranje komorne tenosti do trabekularnog odvodnog sistema oka. gonitis, v. gonarthritis. gonoblennorrhoea, gonoblenoreja, v. conjunctivitis. Gonococcus, gonokok, v. Neisseria gonorrhoeae. gonohorizam, stanje razdvojenih polova, postojanje raznopolnih jedinki, nosilaca oblika samo jednog pola: u njega su polovi razdvojeni na dve vrste. gonokokcija, infekcija izazvana gonokokima. gononefrotom, srednja ploa embrionalnog mezoderma koja uestvuje u stvaranju urogenitalnog pribora. gonorrhoea, gonoreja, v. gonokokcija. Goodpastureov sindrom, v. syndroma. Gopalanov sindrom, v. syndroma. gorka so, v. Magnesii ulja. gorki lekovi, v. amara.

Gramicidin gornja vilica, v. maxilla. go roc vet, v. Adonis vernalis. goruica, (1) v. pyrosis, (2) (bot.) v. Sinapis nigra. Gossipium, pamuk,(l) biljka koja daje pamuk; (2) vata, tj. dlaice pamukovog semena; G. depuratum, preiena vata, bez masti, kiselina i alkalija. Gougerot-Blumova bolest, v. bolest. govea pantljiara, v. Taenia saginata. govei tip bacila tuberkuloze, v. Mycobacterium tuberkulosis. govorenje, nain govorenja predstavlja polnu odliku. U ene je govorna fraza melodina, talasasta, s mnogim prizvucima, sa sputanjem i dizanjem reenikog naglaska, dok je u mukog ona jednostavnija, monotonija. ena govori puno otvorenim ustima, dok mukarac vie stisnutih usnica. U ene je nain izgovora samoglasniki (vokalni), dok je u mukog suglasniki (konsonantni). govorni uzrast deteta, dete je u uzrastu od 2 do 5 godina najvie sposobno da naui ljudski govor. Posle sedme godine ivota ova sposobnost naglo opada, ali se pamenje nauenog jezikog blaga tek tada uvruje. Te injenice su vane za rehabilitaciju nagluve dece. Graafov meak, v. meak, Graafov. gracilis, gracilan, tanak, vitak, npr. m. gracilis, vitki mii. Gradenigov sindrom, v. syndroma. Graefeov znak, v. mak. grahorica, Vicia sativa, urodica manje toksinosti, zrno crno, oblik spljotenih kuglica, moe da sadri glikozid s cijanovodoninom kiselinom. Gramicidin, antibiotik izolovan iz meavine koja je nazvana tirotricin, a dobivena je iz kultura jednog sporogenog bacila iz zemlje, B. brevis. Po hemijskom sastavu je polipeptid. Deluje efikasno na gram-pozitivne i gram-negativne bakterije. Gramicidin se upotrebljava samo spolja, jer posle ubrizgavanja prouzrokuje hemolizu; G.S., antibiotik dobiven iz kultura Bacillus brevis, koji potie iz Sovjetskog Saveza. Razlikuje se, unekoliko, po svojim hemijskim i biolokim osobinama od gramicidina.

309

Gramova metoda, bojenja Gramova metoda bojenja, v. bojenje bakterija. granica, mukogingivalna, v. linija, mukogingivalna. granulisani endoplazmni retikulum, v. citoplazma. granulocitna leukemija, v. leucaemia. granulocytopenia, granulocitopenija, smanjenje apsolutnog broja granulocita u perifernoj krvi. V. agranulocytosis. granulocytopoiesis, granulocitopoeza, stvaranje granulocita; normalno iskljuivo u kostnoj sri. granuloma, granulom, granulaciono tkivo (zamlad) koje, gledano golim okom, ima izgled tumora; g. anulare, kono oboljenje hronine evolucije koje se ispoljava voriima normalne boje koe, do veliine graka, rasporeenih u nizu, kruno ili polukruno, lokalizovano na lenim stranama aka; g. eosinophilicum faciei, mrkocrvena kruna ili policiklina, neto prominentna, otro ograniena arita, lokalizovana mahom na licu. Postoji fibrinoidna nekroza oiviena slojem epiteloidnih elija, ponekad dinovskih elija, limfocitima i neutrofilnim ili eozinofilnim leukocitima. Granulom je veoma slian i reumatoidnom ili reumatinom voru, izuzev to se nalazi u potkonom tkivu; g. fungo ide s, v. mycosis fun go ides; g. gangraenescen (nai), serozno sangvinolentna kijavica koja vodi nekrozi i destrukciji koe, hrskavice i kostiju sa smrtnim ishodom posle 1-3 godine; g. inguinale, granuloma ingvinale je hronina granulomatozna infekcija koja zahvata kou i potkono tkivo spoljnjih genitalija i preponskog predela. Prenosi se najverovatnije putem snoaja. U elijama granuloma nalazimo sitne strukture koje su nazvane Donovanova telaca, koja se smatraju prouzrokovaem. Patognomonini sastavni deo lezije su velike mononuklearne svetle elije prenika 25 do 90 mikrona, u ijoj protoplazmi nalazimo tamno bojena Donovanova telaca; g. malignum, v. lymphogranulomatosis; g. pyogenicum, piogeni granulom, vaskularni tumor veliine lenika, na usnama, jeziku ili desnima.

graphospasmus Izrazito je crvene boje, neravan i vrsto vezan za podlogu. V. botriomycoma; g. tropicum, tropski granulom, pojavljuje se endemski u tropskim predelima i lokalizuje se na polnim organima. Sin. g. venereum; g. venereum, granuloma venereum. V. granuloma inguinale. granulomatosis, granulomatoza, prisustvo tkiva nekog granuloma u nekim organima tela; g. allergica, rasprostranjen nekrotiui angiitis u oslabelih astmatiara; g. disciformis chronica et progressiva, diskoidni infiltrati ukastocrvenkaste boje, lokalizovani na ekstenzornim stranama potkolenica. Verovatno necrobiosis lipoidica. Sin. Miescher-Lederova bolest; lipofagna crevna g., crevna lipodistrofija; maligna g., Hodgkinova bolest; Wegenerova g., sistemska bolest vezivnog tkiva, u kojoj postoje granulomske promene u organima za disanje, fokusni nekrotiui arteriolitis, i na kraju zapaljenjske promene u skoro svim organima, naroito u bubrezima. granulosis rubra nai, oboljenje vrha nosa s eritemom i mehuriima (hiper* hidroza). Javlja se u adolescenciji i posle trajanja od nekoliko godina spontano prolazi. graofilna homoseksualnost, v. homoseksualnost. graphospasmus, grafospazam, profesionalno oboljenje tipa diskinezija (koordinacionih neuroza). Prvo je zapaen u profesionalnih pisara, pa je nazvan grem pisara. Danas se sline tegobe viaju u mnogim profesijama, a naroito u onih osoba koje obavljaju stereotipne kretnje pri radu i imaju neurotike crte. Najee je pogodna grupa miia kojom se izvodi jedna karakteristina profesionalna kretnja-obino na rukama, ali i na nogama (valje, radnici koji rade na tocilima i si.). Nije uvek u pitanju gr miia, ve moe doi do prolazne pareze, tremora, bola ili do kombinacije tih smetnji, koje se javljaju u procesu rada, a ne pri drugim, neprofesionalnim operacijama. Valja ih razlikovati od neuralgija, neuritisa, mialgija, miozitisa, multiple skleroze i drugih organskih otee-

310

gravida nja nervnog sistema. Imaju lou prognozu ako se blagovremeno ne preduzme leenje. Tada zahtevaju promenu radnog mesta i profesionalnu prekvalifikaciju. gravida, trudnica, oznaka za enu u razdoblju od oploenja do poroaja. graviditas, trudnoa, stanje enskog organizma u kome se razvija plod od oploenja do poroaja ili pobaaja. U oveka traje 280 dana posle poslednje menstruacije. Postoji pravilna trudnoa, kada se oploeno jaje razvija u materici, i vanmaterina trudnoa, kada se oploeno jaje razvija izvan materice, najee u jajovodu; g. abdominalis, abdominalna trudnoa, peritonealna trudnoa, vanmaterina trudnoa pri kojoj se jaje implantuje i dalje razvija ma gde u peritonealnoj duplji, najee u okolini Douglasovog paga; g. extrauterina, vanmaterina trudnoa. Oploeno jaje ne dospeva iz bilo kog uzroka u materinu duplju, ve se ugnezdi u jajovodu (najee), jajniku ili u samoj trbunoj duplji; g. fimbrica, g. na fimbrijama Fallopiusove tube; g. ovarica, g. na ovarijumu; g. tubaria, g. u tubi. gravimetrija, merenje teine, vrsta kvantitativne analize. Najpre se supstancija, iju koliinu treba odrediti, prevede u drugu supstanciju koja je jako nerastvorljiva. Nastala supstancija se procedi, osui do stalne teine i odmeri na vagi. Iz naene teine izraunava se teina supstancije koju ispitujemo. V. volumetrija. gra vime tri j ska analiza, v. gravimetrija. Grawitzov tumor, v. hypernephroma. grba, v. gibbus. greben, v. crista. green-stick fracture, prelom donje vilice kao kod zelenog tapa, karakteristian kod dece u predelu vrata kondila mandibule. Sin. fracture en bois vert. grej, oznaka Gy (gray), izvedena jedinica SI za apsorbovanu dozu jonizujueg zraenja. Grej je apsorbovana doza u telu ija je masa l kilogram, a kome je, jonizujuim zraenjem stalne gustine

grudna kost energetskog f luksa, unesena energija od l dula, Ikg Grej-Turnerov znak, v. znak. grinja brana, Tyroglyphus farinae; itni tetni insekt veliine 0,4 x 0,7 mm s bezbojnim telom i tamnim noicama. Uvlai se u zrno penice na kom se u blizini klice zapaa mali otvor. Griseofulvinum, grizeofulvin, antibiotik dobiven iz Penicillium griseofulvuma i Penicillium janczewskii, ima fungistatiko dejstvo; oficinalan je prema naoj farmakopeji. grkljan, v. larynx. grkljanska duplja, v. cavum laryngis. grkljanski, v. laryngeus. grkljanski poklopac, v. epiglottis. Grucco-Rauchfussov trougao, trougao tmulost) pri perbusiji, koji se nalazi na suprotnoj strani od pleuralnog eksudata, uz kimeni stub. Sin. paravertebfalni trougao perkusijske tmulosti. V. GroccoRauchfussov trougao. Grollmannova androgena zona, najdublji pojas retikularne zone nadbubrenih lezda. Sin. Howard-Mllerova zona. Gross-Crafoordova operacija, v. operacija. Grossichova metoda, premazivanje okoline rane i operacionog polja jednom tinkturom. Grossova operacija, v. operacija. grozdasta mola, v. molla hydatidosa. groani eer, v. glikoza. Gruber-Widalova reakcija, v. reakcija aglutinacije. grudi, v. pectus. grudna aorta, v. aorta. grudna dlakavost, normalnome nikada ne javlja u ene, dok je obilno razvijena u mukaraca, oko bradavica dojki i grudne kosti. grudna duplja, v. cavum pectoris. grudna kost, v. sternum. grudna kost, (emb.) taka okotavanja trupa grudnjae stvara se od 7. fetalnog meseca do 10. meseca po roenju; taka okotavanja drka od 7 do 6; dok se ta311

grudna lezda ka okotavanja maolikog nastavka javlja izmeu 3-20. godina. grudna lezda, v. thymus. grudni, v. pectoralis. grudni ko, v. thorax. grudni limfni vod, (embr.), grudni kanal postaje spajanjem pupoljaka koji alju jedna drugoj leva jugularna limfna kesa i hilusna cisterna. grudnjaa, v. grudna kost. gruevina, v. colostrum. Guanethidini sulfas (gvanetidin-sulfat), antiadrenergiko sredstvo, slui za leenje hipertenzije; oficinalan prema naoj farmakopeji. guanin, 2-amino-6-oksipurin, uestvuje u izgradnji nukleinskih kiselina. Dezaminacijom adenina i guanina nastaju hipoksantin, ksantin i mokrana kiselina. Guarnierijeva telaca, v. inkluziona telaca. guba, (seks.) uestalost obolevanja od gube pokazuje da muki obolevaju ee nego ene (75,5% u periodu od 10 do 20 godina). Pre puberteta ene od gube obolevaju vte nego mukarci. U ene se ee sree tuberkuloidni (benigni) oblik, dok je u mukog ei lepromatozni (maligni) oblik. Guber banja, banja pored Srebrenice, na 561 m. n. v. Ima klimat koji deluje tonino. Postoje vie izvora arsenske (0,0046 g %o arsena) i gvoevite vode, temperature 12 i 14,5 C. Jedna je od retkih arsenskih voda u svetu. Koristi se samo za pie. U ovoj banji se lece: anemije, Hmfatika konstitucija, iscrpenost posle infektivnih bolesti, neke kone bolesti i mravost. gubernaculum testis Hunteri, semenika vodica. gubici (u ljudstvu) u ratu, v. opti gubici gubitak svesti, prekid kontinuiteta svesti, prestanka davanja rauna samom sebi o onome to se zbiva u sopstvenoj linosti i u njenoj okolini. Gubitak svesti moe biti nepotpun i tada je re o raznim stupnjevima pomuenja svesti (v. somnolencija, sopor). Pojam ne treba meati sa tzv. promenjenom svesti, kada oboleIi raspolae pogrenim podacima o zbi312

gua vanjima u sebi i oko sebe. Sin. coma. V. delirium, sumrano stanje, amentio. Gurinov zalistak, (plica fossae navicularis), v. unasto proirenje uretre. Guistov znak, v. znak. 'gumma, guma, redi oblik sifilisne lezije III stadijuma koja se odlikuje velikim razaranjem tkiva uz prisustvo malog broja prouzrokovaa (spiroheta). Guma se moe javiti u svim organima i tkivima obino u vidu usamljenog vora nekro-tinog tkiva prenika od nekoliko desetina mikrona do nekoliko santimetara. Nekrotino tkivo je zamuenog izgleda, konzistencije gume. Mikroskopski nalazimo koagulacionu nekrozu donekle slinu infarktu. Oko nekroze se nalazi pojas limfocita i mononuklearnih leu-kocita, dok su dinovske mnogojedarne elije retke. Proliferacijom vezivnotkiv-nih elija nastaje inkapsulacija prome-ne. Guma na povrinama dovodi do stvaranja ulceracija nepravilnih oblika, ali otrih ivica prema zdravom tkivu. Guma se isceljuje i na njenom mestu se stvori gusto fibrozno oiljno tkivo. Gummi arabicum, arapska guma, osueni sok raznih vrsta akacija, naroito Acacia Senegal; oficinalan je prema naoj farmakopeji. Upotrebljava se u medicini kao sluzavo sredstvo, na primer, za spravljanje emulzija. Gummi Tragacantha, v. Tragacantha. gummosus, gumozan, koji se odlikuje sifilisnim gumama. Guimov znak, v. znak. Gniherova bolest, uroena eritropoezna porfirija. V. porphyria. gustativni put, skup nervnih vlakana koja polaze iz gustativnih kvrica na jeziku, prolaze kroz belu masu mozga i zavravaju se u gustativnom centru u temenom renju velikog mozga. Prenosi nadraaje za ukus s jezika u veliki mozak. gustolakrimalni refleks, v. refleks. gustometrija, ispitivanje ula ukusa upotrebom odreene skupine testova. gustoreceptivne elije, v. elija. gustus, ukus, npr. organum gustus, ulo ukusa. gua (struma), delimino (nodusno) ili u celini (difuzrio) uveanje titaste lezde;

guavost moe (ali ne mora!) da bude praeno promenom funkcije ove endokrine lezde. V. endokrine lezde. guavost, pojava gue (v. tamo) koja moe biti endemska (u krajevima s deficitom joda u vodi) ili sporadina (u sluajevima kada je guavost prouzrokovana drugim, tzv. strumogenim - obino nepoznatim ili nedovoljno poznatim - iniocima); g. (seksotropija), ea je u ena nego u mukaraca. Guthrijev mii, duboki popreni mii meice pojaan u urogenitalnoj preazi vlaknima Guthrijevog miia. guteraa, v. pancreas. gutanje, v. akt gutanja. Guttapercha, gutaperka, koagulisani sok tropskog drvea Palaquium i Payena. Ima osobine sline gumi. Na obinoj temperaturi je u vrstom stanju a na 6O0C je plastina i koristi se kao sredstvo za privremeno zatvaranje kaviteta u stomatologiji, a u obliku koia kao dopuna pri definitivnom punjenju kanala korena zuba. U vlanoj sredini bubri, pa se koristi za sporu separaciju zuba i za potiskivanje hipertrofine gingive. Guyonov znak, v. ballotement bubrega. gvoevita voda, v. voda. gvoevito-arsenska voda, v. voda. gynaecologia, v. ginekologija. gynaecomasthia, ginekomastija, razvoj mlenih lezda u mukaraca (koje mogu da produkuju i mleko), pojava enskih grudi u mukaraca. gynandroblastoma, ginandroblastom, hormonski aktivna neoplazma jajnika koja izaziva maskulinizaciju, kao i znake

gyrus hiperestrinizma. Sekundarne seksualne odlike uzimaju vid mukih odlika, meutim, menstruacioni ciklus i krvavlje-nja ostaju i dalje. U histolokoj slici ovih neoplazmi nalazimo delove arenoblastoma i granuloza elijskih struktura. Pretpostavlja se da ova maligna neoplazma ima teratomsku prirodu. gyrus, vijuga; vijugavi nabor kore velikog mozga izmeu dva leba; g. angularis, modana vijuga koja se nalazi na .,zadnjem gornjem delu laterajbe fisi^re, gde se sastaju slepooni, ternerii i pti-Ijani reanj. Predstavlja s temporalnim renjem glavni integrativni centar, odgovoran za interpretaciju raznih doivljenih oseaja. Pri oteenju ovog dela oboleli moe dobro uti, prepoznati pojedine reci, ali ne moe i da ih povee u odreenu misao. Smatra se da se kompleksni sklopovi pamenja uvaju u ovom delu, i to, pre svega, u dominantnoj hemisferi. Imaju ulogu u tumaenju kompleksnog znaaja raznih doivljenih oseaja. Levi temporalni reanj i ugaona vijuga leve hemisfere dominantni su u 90% osoba, a u ostalih 10% postoji dvostruka dominantnost. Desna hemisfera je vrlo retko dominantna. I pored toga to su ova podruja razvijena u jednoj hemisferi, one su u stanju da primaju poruke iz obeju hemisfera, kontroliui motornu aktivnost obeju hemisfera. Ako se razore ove oblasti, o-vek postaje nesposoban da interpretira znaaj doivljenih oseaja; g. cerebri, modane vijuge; g. hypocampus, deo limbike kore. V. limbiki sistem.

313

H
H, hemijski simbol za hydrogenium, vodonik. h , s im b ol za P lan e k ov u k on s tan tu 6.626 x 10 Js-34 (ranije 6.626 x IO-27 erga u sekundi). H3, radioaktivni izotop vodonika - tricijum, primenjuje se u obliku tricijumske vode za odreivanje zapremine vode u organizmu. Organska jedinjenja obeleena tricijumom primenjuju se u oglednoj medicini i biologiji. HCG (human chorionic gonadotropin), humani horionski gonadotropin), hormon (v. tamo) placentnog porekla s funkcijom koja odgovara dejstvu LH (v. tamo). HCT, v. hematokrit. He, hemijski simbol za element helijum. HED, Hauteinheitsdosis, (nem.) v. dosis (eritemna doza). Hg, hemijski simbol za hydrargyrum, ivu. Hg197, radioaktivni izotop ive, primenjuje se u obliku brommerkurihidroksipropana (BMHP) za scintigrafiju slezine, a u obliku hlormerodrina za scintigrafiju bubrega i mozga. Hg203, radioaktivni izotop ive, primenjuje se za scintigrafiju bubrega u obliku hlormerodrina. Ovaj radioaktivni izotop ive primenjuje se rede od Hg207, koji ima povoljnije fizike karakteristike. HGH (human growth hormone, somatotropin, STH), hormon (v. tamo) rastenja oveka, hormon prednjeg renja hipofize polipeptidnog karaktera koji omoguava normalan rast, uz jo mno314

ge druge, delom nedovoljno poznate, funkcije. HMG (human menopausal gonadotropin), (humani menopauzni gonadotropin), dobija se iz mokrae ena u menopauzi, s funkcijom koja preteno odgovara dejstvu FSH (v. tamo). V. i gonadotropini. HSG, v. hysterosalpingographia. HVL,v. polovina debljina. HWS, v. polovina debljina. H-antigen, antigeni u flagelama nazivaju se flagelarni ili H-antigeni, Oni se razlikuju od somatskih ili O-antigena u citoplazmi bakterijske elije. Flagelarni antigeni daju flagelarnim bakterijama imunoloku tipsku specifinost. habena, uzda, remen. habenula, uzdica, traica; parna vrpca u epitalamusu. habituacija, navikavanje, senzoriki nadraaj koji je, pri prethodnom delovanju izazvao difuzno razdraenje modane kore i niz reakcija u niim delovima mozga tako da se ovek ili ivotinja dovede u stanje napregnutosti i panje. habitualis, habitualan, uobiajen, ustaljen, koji se ponavlja, npr. h. pobaaj, pobaaj koji se spontano ponavlja. habitus, spoljni izgled neke osobe, zdrave ili bolesne; h. adenoideus, v. fades adenoides; h. apoplecticus, pletorian izgled s prepunjenou vidljivih krvnih sudova, crvenilom lica i sklonou gojaznosti; h. astenicus, opta astenija; h. enteroptoticus, telesni sklop koji se nalazi pri enteroptozi, s izduenim i uzanim abdomenom; h. phtisicus, telesni

Hackerova operacija sklop pogodan za razvie plune tuberkuloze; h. picnicus, kratak i zdepast telesni sklop. Hackerova operacija, v. operacija. Haedova zona, osetljiva ili bolna mesta na koi pri oboljenju razliitih unutranjih organa koji se nalaze neposredno ispod tog mesta na koi ili na nekom udaljenom mestu tela. haem-, haema-, haemo-, haemat-, haemato-, hem, hema, hemo-, hemat-, hemato-, rece koje oznaavaju da neto pripada krvi. haem, (hem.) prostetika grupa hemoglobina, od koje potie crvena boja hemoglobina. Graa hema je sastavljena od porfina u kome se nalaze 4 pirolova ostatka meusobno vezana metinovim mostovima. Vezujui bone nizove (metil-, vinil- i propionsku kiselinu), porfin prelazi u protoporfirin. Porfirin vezuje u sredini molekula dvovalentno gvoe pa nastaje hem. Hem pokazuje sposobnost vezivanja gasova kiseonika, ugljen-dioksida i dr. haemangiectasia osteohypertrophicans, prostran ravni hemangiom i hipertrofija mekih delova i kostiju, mahom jednog od donjih ekstremiteta. Sin. Klippel-Trnaunayjova bolest. haemangioendothelioma, neoplazma nastala umnoavanjem elija endotela krvnih sudova. Neoplazma je lokalno invazivna i sklona povratu. haemangioma, hemangiom, benigni izrastaj krvnih sudova. Razlikuju se: angioma arteriale racemosum (mozak, modanice, lice) predstavlja tumorski vor sastavljen od arterijskih krvnih sudova; (2) h. capillare (simplex) (koa i sluznice) tumorski je vor sastavljen od proirenih kapilara (naziva se jo i telangiektazija); (3) h. cavernosum, predstavlja tumorski vor sastavljen od krvnih sudova proirenih u vidu upljina, koje meusobno komuniciraju i koje su ispunjene venskom krvlju. Nalazi se u jetri, slezini, koi, jeziku itd. haemangiopericytoma, hemangiopericitom je neoplazma poreklom iz krvnih sudova nastala umnoavanjem elija oko istih, a koje se nazivaju pericitima.

haematocoele Po Zimmermanu, to su elije oko kapilara koje imaju sposobnost da se steu i na taj nain menjaju njihov zjap. Najee su to benigne neoplazme, mada su opisani i maligni oblici. haemarthros, hemartroza, izliv krvi u zglobnu upljinu. Sin. haemarthrosis. haemarthrosis art. temporomandibularis posttraumatica, prisustvo krvi u donjovilinom zglobu posle traume ili preloma donje vilice. V. meniscitis traumatica art. temporomandibularis. haematemesis, hematemeza, povraanje krvi; Goldsteinova h., hematemeza zbog telangiektazija u elucu. haemathidrosis, hemathidroza, luenje krvavog znoja. Sin. haemhidrosis, haemidrosis. haematin, hematin, pigment koji nastaje dejstvom kiselina ili baza na hemoglobin. Meutim, on nije normalni raspadni produkt, niti prethodnik hemosiderina i pigmenta ui. Postoji mogunost njegovog stvaranja u intravaskularnoj hemolizi ili hemoglobinemiji. Tada se brzo spaja s belanevinama krvi, stvarajui methemalbumin. Javlja se u tkivu. Ima smeu boju slinu hemosiderinu. Ne daje pozitivnu reakciju na gvoe, jer je ono vrsto vezano. Pri obimnim hemoglobinurijama, npr., posle transfuzije, pigment hematina se moe, pod uticajem mokrane kiseline, stvoriti u kanaliima bubrega. Pigment malarije nastao raspadom eritrocita pod uticajem parazita malarije veoma je slian hematinu i deponuje se u retikuloendotelnim elijama jetre i slezine. haematinaemia, hematinemija, prisustvo hematina (hema) u krvi. haematinuria, hematinurija, prisustvo hematina (hema) u mokrai. haematobilia, hematobilija, krvarenja u unim putevima. Sin. haemobilia. haematochyluria, hematohilurija, izluivanje krvi i hilusa mokraom. Via se u infekciji s Wuchereria bancrofti. haematocoele, hematokela, (1) uahureni izliv krvi u peritonealnoj duplji u okolini materice: ee u zadnjem Douglasovom pagu (h. retrouterina), rede u prednjem (h. anteuterina) ili na bo-

315

haematocolpos noj strani materice (h. parauterina). Ovakve hematokele su najee posledica rupture jajovoda; (2) izliv krvi u ovojnice semenika (h. testis) i spermatike vrpce (h. funiculi). Najee je posledica traume ili zapaljenja (periorchitis ili perifuniculitis haemorrhagica); h. funiculi, izliv krvi oko semevoda najee kao posledica traume; haematocoele h. scroti, sin. haematocele funiculi; h. testis, uahureni izliv krvi oko semenika, najee posledica traume. haematocolpos, hematokolpos, nagomilavanje krvi u vagini usled njenog zaepljenja. haematogenes, hematogen, izazvan krvlju, koji potie od krvi; prenesen krvnom strujom. haematoidin, hematoidin, pigment slian ili identian bilirubinu koji se stvara u tkivu od hemoglobina. Kao i hemosiderin, stvara se u elijama i potrebno je nekoliko dana da se on stvori. haematologia, hematologija, grana medicine koja se bavi izuavanjem krvi i krvnih bolesti. haematoma, hematom, krvni podliv. Nastaje pri krvavljenju u tkiva i stvarax otok. U koi je u poetku modrikaste, a docnije ukaste i zelenkaste boje; h. durae matris, hematom tvrde modane opne, nastaje obino povredom srednje modanine arterije (a. meningea s. meningica media) i lokalizuje se ispod tvrde modane opne (subduralni hematom) ili iznad nje (epiduralni hematom); h. faciei, krvni izliv, prisustvo krvi u tkivu, kao posledica traume ili oteenja krvnih sudova u predelu lica; h. neonatorum, h. odojadi. haematonosis, hcmatonoza, v. haemopathia. haematophobia, hematofobija, bolesni strah od vienja krvi. Sin. haemophohia. haematopneumothorax, hematopneumotoraks, prisustvo krvi i vazduha u pleurskoj upljini, najee usled povrede. Sin. haeinopneumothorax. haematopoesis, hematopoeza, tvorba elijskih elemenata krvi. Organi u kojima se stvaraju elije krvi zovu se hematopoezni organi.
316

haemin haematopoietin, v. erythropoietin. haematoporphiria, hematoporfirija, konstituciono oboljenje u kome postoji veliko izluivanje uroporfirina mokraom. Simptomi su izraena osetljivost koe prema svetlosti, kolike i povraanje. Sin. porphyria. haematoporphyrinum, hematoporfirin, jedinjenje nastalo iz hema gubitkom gvozda. Nastaje u organizmu prilikom pojaanog raspadanja hemoglobina. haematorrhoea, hematoreja, obilno krvarenje. hae ma to sinus maxillaris posttraumatica, (stom.) prisustvo krvi u gornjovilinom sinusu posle preloma gornje vilice, alveolarnog nastavka i zigomatine kosti. haematotympanon, hematotimpan, vaan dijagnostiki znak pri povredi glave. Govori za prisutnost preloma u slepoonoj kosti. haematuria, hematurija, prisustvo krvi u mokrai; endemina h., hematurija usled prisustva parazita u mokranoj beici (bilharzioza); esencijalna h., hematurija kojoj se ne moe nai uzrok; inicijalna h., pojava krvi u mokrai u poetku mokrenja usled oboljenja zadnjeg dela mokranog kanala i prostate; lana h., crvena obojenost mokrae usled unoenja izvesne hrane ili lekova; mikroskopska hi, u kojoj se prisustvo krvi moe otkriti jedino mikroskopom. Sin. microhaematuria; renalna h., u kojoj krv potie iz bubrega; terminalna h., pojava krvi u mokrai pri kraju mokrenja usled oboljenja vrata mokrane beike, prostate i zadnjeg dela mokranog kanala; totalna h., krvava mokraa u toku celog trajanja mokrenja usled oboljenja bubrega; uretralna h., u kojoj krv potie iz uretre; vezikalna h., hematurija u kojoj krv potie iz mokrane beike. haem (h)idrosis, hemhidro/.a, krvavo znojenje; izluivanje krvi kro/. kou ili tenosti pomcane s krvlju. Sin. haenmtidrosis. haemin, hcmin. Hemoglobin se dejstvom siretne kiseline i natrijum-hlorida raspada u globin, koji se denaturie, a hem

haemochromatosis se oksidie i pretvara u kristalno jedinjenje poznato pod imenom hemin (Teichmannovi kristali). Gvoe je u heminu trovalentno. haemochromatosis, hemohromatoza, poremeaj metabolizma gvozda, koji se odlikuje velikim nagomilavanjem tog metala u tkivima, naroito u jetri i pankreasu, bronzanom bojom koe, cirozom jetre, dijabetesom, kardiomiopatijorn; idiopatska h., nasledni oblik; h. sekundarna (egzogena) h., koja nastaje posle mnogobrojnih transfuzija ili posle dugotrajnog davanja gvozda. Sin. pigmentska ciroza, bronzani dijabetes. V. haemosiderosis. haemochromogen, hemohromogen. Hem i redukovani hem pokazuju sposobnost da veu azotna jedinjenja sem globina (npr. proteine, amonijak, cijanide, nikotin). Takva jedinjenja se nazivaju hemohromogeni. haemoclasia, hemoklazija, pojava leukocitopenije posle unoenja veih koliina belanevina. haemoconcentratio, hemokoncentracija, smanjenje tenog dela krvi (plazme), koje dovodi do poveane koncentracije krvi i relativne policitemije. haemocyanin, hemocijanin, hromoprotein koji sadri oko 7% bakra. Nalazi se u krvi mekuaca i zglavkara. haemoglobinum, hemoglobin, crveni pigment u krvi kimenjaka. To je belanevina molekulske teine 64.450. Molekul h. je globularan i sastoji se od etiri podjedinice. Svaka podjedinica sadri hem koji je vezan za polipeptid globin. U svakom molekulu hemoglobina postoje dva para polipeptida; dve podjedinice sadre jednu vrstu polipeptida, a dve podjedinice drugu vrstu polipeptida. Normalno u odraslog oveka (hemoglobin A) te dve vrste polipeptida se zovu alfa-lanci i beta-lanci (svaki sadri po 146 aminokiselinskih ostataka). Krv ljudskog fetusa normalno sadri fetalni hemoglobin (hemoglobin F). Po strukturi slian hemoglobinu A, s tom razlikom to su beta-lanci zamenjeni gamalancima. I ovi lanci sadre 146 aminokiselinskih ostataka, ali se 37 ostataka u

haemolysin gama-lancu razlikuju od odgovarajuih u beta-lancu. Fetalni hemoglobin normalno se zamenjuje odraslim ubrzo posle roenja. Hemoglobin vezuje O2 i stvara oksihe^noglobin. Pri tome se O? vezuje za Fe u hemu koordinativnim vezama (molekulski oblik Ch). Na afinitet hemoglobina za 0)2 utiu pH, tempe ratura i koncentracija 2,3-difosfoglice rata. haemoglobinaemia, hemoglobinemija prisustvo hemoglobina u krvnoj plazmi haemoglobinopathia, hemoglobinopati ja, bolest krvi izazvana naslednim pore meajem sinteze globinskog dela hemoglobina, koja vodi stvaranju patolokih hemoglobina. Hemoglobinopatija ima svojstvenu kliniku sliku i specijalne bioloke reakcije, a praena je vrlo esto anemijom. Poremeaji globinskog dela hemoglobina nastaju zbog zamene jedne ili vie aminokiselina u nekom od polipeptidnih lanaca globina ili drugim aminokiselinama. V. drepanocytosis. haemoglobinuria, hemoglobinurija, prisustvo hemoglobina u mokrai; intermitentna h., paroksizmalna nona hemoglobinurija, paroksizmalna hemoglobinurija na hladnou; h. zbog mara, redak oblik hemoglobinurije koji nastaje posle dueg napornog mara; paroksizmalna hemoglobinurija na hladnou, hemoglobinurija koja nastaje naglo posle lokalnog ili opteg izlaganja hladnoi; paroksizmalna nona h., hemoglobinurija koja se obino deava nou, u kojoj postoje u mokrai velike koliine hemosiderina i koja je skoro uvek praena leukopenijom i trombocitopenijom. Pozitivan Hamov test. Sin. Marchijafava-Michelijev sindrom; toksika h., koja je izazvana toksinim hemijskim jedinjenjima. haemogram, hemogram, krvna slika, koja se izraava brojevima pojedinih krvnih elija u odreenoj zapremini krvi, kao i leukocitnom formulom. haemolysin, hemolizin, supstancija koja izaziva hemolizu, tj. oteenje elijske opne eritrocita i usled toga oslobaanje hemoglobina. Postoje i hemolizini raznog porekla i razne prirode, npr. biljni, 317

haemolysis bakterijski, zmijski h. i imunohemolizni. Imunizovanjem ivotinje pomou stranih eritrocita izaziva se razvijanje imunskih heterolizina u krvi imunizovane ivotinje. Imunolizini su, u stvari, hemaglutinini (ili amboceptori) koji tek u prisustvu komplementa izazivaju hemolizu; autohemolizini, nastaju u organizmu protiv sopstvenih eritrocita u toku izvesnih hemolitikih anemija; heterohemolizini, hemolizini koji se stvaraju injekcijom krvi neke druge ivotinjske vrste; izohemolizini, hemolizini koji se stvaraju injekcijom krvi iste ivotinjske vrste. haemolysis, hemoliza, oslobaanje hemoglobina iz eritrocita i njegovo prisustvo u plazmi. Ako hemoglobin naputa eritrocit po zavretku njegovog ivotnog veka, to je fizioloka h., i ona nije praena poremeajima i vidljivim znacima; patoloka h. moe nastati u prisustvu u plazmi razliitih inilaca hemolize (hemolizina) ili usled poremeaja opne eritrocita (korpuskularna i ekstrakorpuskularna). I jedna i druga p. h. moe biti uroena i steena. Zmijski otrovi, otrovi gljiva, hemijski otrovi (olo-x vo), unoenje u cirkulacijski sistem hipotoninih rastvora, naglo smrzavanje ili zagrevanje mogu izazvati h. H. nastaje i kao pratea pojava meanja dveju krvi pri transfuziji. P. h. su praene groznicom, povienom temperaturom, hemoglobinurijom, uticom, anemijom, a ponekad anurijom i uremijom. haemolyticus, hemolizni, koji pripada hemolizi, ili koji izaziva hemolizu. haemopathia, hemopatija, zajedniko ime za bolesti krvi. Sin. haematonosis. haemopericardium, izliv i prisustvo krvi u osru najee usled rupture srca pri infarktu ili rupture zida dela aorte u perikard. Akutni izliv krvi nosi naziv tamponada srca. haemophilia, hemofilija, nasledni hemoragijski sindrom izazvan nedostatkom antihemofilnog globulina (VIII inioca koagulacije, antihemofilnog globulina A). Nasleuje se recesivnim genom na X-hromosomu. Zbog toga od hemofilije boluju skoro iskljuivo mukarci. Krva318

haemorrhagia renja posle najmanjih povreda u koi, miiima, usnoj i nosnoj duplji, iz bubrega i u zglobovima; haemophilia A, haemophilia. Sin. klasina hemofilija; haemophilia B, nasledna bolest, slina klasinoj hemofiliji, izazvana deficitom IX inioca koagulacije. Sin. Christmasova bolest; vaskulna h., angiohaemophilia. Haemophilus, bakterije ovog roda ne mogu se razmnoavati na vetakim hranljivim podlogama bez faktora X i V ili bez jednog od njih. Faktor X sadri hemin, a faktor V je kodehidrogenaza. Neophodni su za oksidoredukcione procese, disanje bakterija; h. bronchisepticus, v. Bordetella; H. conjunctivitidis, Koch-Weeksov bacil; H. ducreyi, bacil poznat pod nazivom Streptobacillus ulceris mollis, izaziva ulcus molle (meki ankr); H. influenzae, u dece moe da izazove piogene infekcije, dok u epidemijama influence hemofilus je samo sekundarni pratilac virusne infekcije. Sin. Pfeiferov bacil; H. pertussis, v. Bordetella. haemophobia, hemofobija, sin. haematophobia, v. neurosis, phobia. haemophthalmus, hemoftalmus, izlivena krv koja ispunjava staklasto telo. Najee posle povreda. haemopto, hemoptoja, iskaljavanje veih koliina krvi, najee usled tuberkuloze plua, plunog infarkta i neoplazme plua. haemoptysis, hemoptiza, iskaljavanje manjih koliina krvi, koja potie iz disajnih puteva. haemorrhagia, hemoragija, izliv krvi iz krvnih sudova u tkiva, telesne duplje ili spoljanju sredinu; h. cerebri, izliv krvi u mozak, masivno krvavljenje u modanoj masi; uzrok klinikoj slici apopleksije mozga (v. apoplexia) u neto vie od 1/4 sluajeva; endokranijumska h., nastaje spontano usled rupture krvnog suda (arterioskleroza, aneurizma) ili usled prekida kontinuiteta krvnog suda prilikom preloma lubanje. Subduralni hematom raste postepeno. Nesvesno stanje nastupa tek posle intervala neporemeene svesti. Ako se evakuie opera-

haernorrhoidalis

halogenski derivati ugljovodonika

tivno, moe da izazove smrt; h. epidura- haemothorax, hemotoraks, izliv krvi u pleuralnu upljinu. Obino je posledica lis, krvarenje izmeu dure i kalvarije, traume grudnog koa. najee kao posledica prskanja srednje modanike arterije prouzrokovano Hagemanov faktor, Hagemanov inilac, XII inilac koagulacije krvi. traumom. Ponekad krvavljenje nastaje usled prskanja vena koje ulaze u sinuse Hailey-Haileyjeva bolest, v. bolest. hajduka trava, v. Achillea Millefolium. tvrde modanice. Izliv krvi izaziva pritisak na mozak, a ponekad i smrt; h. gin- halaze, (embr.) nekoliko puta uvrnute vrpce (ptijeg jajeta) koje potiu od vlakgivalis, krvavljenje desni posle povrenastog sloja belanceta poznatog pod de, cepanja ili nagnjeenja desni. Uporimenom membrana halazifera. Halaze no je, ali slabog intenziteta; h. meninne doseu ni na jednom kraju Ijuskinu gealis, izliv krvi obino u subarakoicu, te nisu u stanju da dre uhnoidalne prostore iz subarahnoidalmance uvek u istom poloaju. One imaju nih arterija ili subarahnoidalnih vena. uloge u neku vrstu pridraa i odbojTrauma, ruptura, aneurizme, diskrazija nika, koji smanjuje dejstvo potresa na krvi ili povrni angiomi mogu biti uzrok jajnu eliju. krvavljenja; h. periodontalis, periodontalno krvavljenje, intenzivno je zbog halbwertschicht, v. polovina debljina. bogate mree krvnih sudova u ozublju; half value layer, (eng.) v. polovina debljina. h. postextractionem dentium, izlivanje krvi iz krvnih sudova alveolarne a- halitosis, v. foetor ex ore. ice posle vaenja zuba; h. subduralis, Hallerova semenika mrea, mrea spojenih semenikih kanalia u Highmokrvarenje izmeu unutranje povrine reovom telu. tvrde modanice i spoljanje strane Hallopeauova bolest, v. acrodermatitis pauinaste modanice. continua suppurativa. haemorrhoidalis, hemoroidni, (1) naziv za krvne sudove u oblasti rektuma i hallux, palac noge; h. dolorosa, bolni palac noge, obino u dustabanu pes planumara, (2) to se odnosi na hemoroide, su; h. flexus, sin. h. rigidus; h. malleus, npr., nodulus h., ulj, hemoroidni vori ekiast palac noge, u vidu ekia; h. rimara. gidus, ukruen palac noge u njegovom haemorrhoides, varikozna proirenost metatarzofalangealnom zglobu. U povena oko mara prouzrokovana zastoetku je ogranien dorzalni pregib paljem krvi. Zavisno od poloaja prema mica, a kasnije njegova krutost u fleksioiu mara razlikujemo spoljanje i nom poloaju, sin. h. flexus; h. valgus, unutranje hemoroide. Sin. moduli haeiskrivljenost palca upolje tako da zglob morrhoidales. ovog prsta strci na unutranjoj strani haemosiderin, hemosiderin; pri produestopala; h. varus, iskrivljenost palca nom unoenju gvozda u organizam, a unutra udaljavajui se medijalno od osposle zasienja feritinom, viak gvozda talih prstiju noge. se deponuje u jetri u koloidnom stanju haloformi, derivati organskih materija u obliku gvoe-oksida koji je poznat nastali u vodi pri delovanju hlora upotpod imenom hemosiderin. Hemosiderebljenog za dezinfekciju vode za pie rin razara elije jetre. ili splavina. Najizrazitiji predstavnik haemosiderosis, hemosideroza, fokalno hloroform. Smatra se da mogu imati ili difuzno nagomilavanje gvozda u orkancerogeno delovanje. ganizmu bez oteenja odgovarajuih halogeni elementi, elementi koji s metalitkiva; jetrina h., nagomilavanje gvozda ma grade soli. U halogene elemente spau jetri (preteno u Kupfferovim elijadaju fluor (F), hlor (Cl), brom (Br) i jod ma), koje ne dovodi do ciroze jetre; (J). pluna h., taloenje gvozda, u vidu he- halogenski derivati ugljovodonika namosiderina, u parenhimu plua. staju zamenom jednog ili vie vodoniko319

haloni vih atoma iz ugljovodonika atomima halgena. Upotrebljavaju se vrlo esto u industriji i tehnici, kao organski rastvarai smola, voska i lakova, za hemijsko ienje itd. Izazivaju akutna i hronina profesionalna trovanja. haloni, supstancije koje se stvaraju u raznim tkivima a koje preobratljivo inhibiu elijske mitoze. halos, halo, kolut, krug, (oft.) (I) obojen krug u.vidu duginih boja koji bolesnik s kongestivnim glaukomom vidi oko svetlosnog izvora; (2) prsten oko papile vidnog ivca usled atrofije sudpvnjae, koji moe nastati a) u senijumu, b) h. glaucomatosus, pri odmaklom glaukomu. Halsteov av, v. sutura. Halstedova operacija, v. operacija. halucinacija, bolesno opaanje bez predmeta u sferi odgovarajueg ula. Znak duevne bolesti, sem ako se ne javlja samo pri uspavljivanju, v. hipnagogna halucinacija, ili posle jakog zamaranja vida (pseudohalucinacija); antagonistika h., bolesnik na jedno uvo uje lepe, a na drugo rune zvuke; funkcionalna h., koja se javlja u toku funkcionisanja nekog ula, npr., opaanje boje uz opaanje zvuka; hipnagogna h., koja se javlja pri uspavljivanju i u zdravih osoba; imperativna h., koja neto bezuslovno nareuje; h. mirisa, opaaj mirisa bez objekta. Obino neprijatne kao miris na izgorelu vunu, gumu, petroleum i leinu. Halucinacije ukusa dolaze u nastupima u tumorima medijalne strane temporalnog renja; h. ukusa, opaaji ukusa bez predmeta. Obino su neprijatne i idu zajedno sa sumanutim idejama trovanja. Halucinacije ukusa s halucinacijama mirisa i nastupima sanjivosti predstavljaju tzv. uncinatne napade u oteenju (tumor) gyrusa uncinatusa. Sin. dreamy state; h. vida, vidni opaaji koji se ne osnivaju na objektivnoj stvarnosti. Sin. utvare, privianja. halucinogeni, v. psihotomimetske supstancije. halucinoza, akutna duevna bolest praena obiljem halucinacija; halucinoza po nekim autorima znai halucinaciju za koju onaj koji je doivljava veruje da je 320

hapten bolesna pojava da nije realan opaaj; alkoholiarska h., akutna duevna bolest u alkoholiara. Obilje akustikih halucinacija pogrdnog karaktera, esto ritmiki ponavljanih u taktu kucanja srca ili slino. Bolest traje 2-6 godina. hamam, amam, kupatilo (obino parno) u istonih naroda. Moe biti kuno ili javno. Amami su postojali i u gradovima nae zemlje koji su bili pod turskom vlau. hamartoma, hamartom, malformacije sline tumorima, koje su graene od normalnog tkiva ali u nenormalnoj meavini tkiva i organa, pri tome se poremeaj odnosi na koliinu, raspored, vrstu i stepen zrelosti tkiva. Nastala proliferacija je, meutim, ogranienih potencijala u razmnoavanju za razliku od pravih neoplazmi. hamicin, antibiotik dobiven iz Streptomyces pimprina, upotrebljava se kao sredstvo protiv nekih gljivinih oboljenja. Hamman-Richov sindrom, v. syndroma. Hand-Schller-Christianova bolest, v. bolest. Hangerova reakcija, v. test. Hanotova ciroza, v. cirrhosis. Hansonova jedinica, jedinica za izraavanje koliine paratireoidnog hormona u pojedinim preparatima, jednaka jednoj petini jedne Gollipove jedinice (v. tamo). haploid, elija koja u svom jedru sadri samo jednu garnituru hromosoma. U haploidnom stanju svaki hromosom je u eliji zastupljen samo jedanput. Haploidan broj hromosoma u oveka iznosi 23. Sin. monoploid. Sup. diploid. Sin. monoploid. haploidan, oznaka za eliju s polovinom broja hromosoma karakteristinog za vrstu. Ovo je sluaj zrelih polnih elija, gameta, u kojih je posle hromatinske redukcije diploidan broj hromosoma (2n) sveden na polovinu (n). haploidija, stanje koje oznaava prisustvo polovinog broja hromosoma. Sin. mo-noploidija. hapten (poluantigen), mali molekul koji je neimunogen, tj. ne moe da izazove imuni odgovor, ali moe da se vee za

Harada-oboljenje ve stvoreno antitelo ili senzibilisane limfocite. Hapten postaje antigen kada se vee za nosa koji je obino neki protein. Hapten ima samo jednu valenciju. Tipini hapteni su DNP (2,4-dinitrophenol) i NIP (^hydroxy-S-iodo-S-nitrophenolethyl). Lekovi takoe mogu delovati kao hapteni (aspirin i dr.). Harada-oboljenje, akutno oboljenje sa znacima meningoencefalitisa, poremeajem unutranjeg uva i poliozom. Na oima se javlja teak obostrani uveitis s eksudativnom ablacijom mrenjae. Hardy-Weinbergov princip, matematiki utvrena injenica da genotipovi u populaciji ostaju konstantni iz jedne generacije u drugu, pod uslovom da se ova ravnotea ne remeti migracijama, prirodnom selekcijom i mutacijama. harlekin-fetus, v. ichthyosis congenita. hartija, artikulaciona, v. papir artikulacioni. Hartnupova bolest, v. bolest. Harvard step-test, metoda za ispitivanje fizike kondicije. Meri se broj sranih otkucaja posle 150 penjanja na visinu od 50,8 cm i sputanja u toku 5 min. PuIs se broji pola minuta, posle l, 2 i 4 minuta. Indeks se dobija podelom 300 s dvostrukim zbirom broja svih izmerenih otkucaja. Ispod 55 slab, preko 80 dobar. Hassalova telaca, (embr.) stvaranje Hassalovih telaaca deava se u embrionima od 50 mm hipertrofijom pojedinih grupa elija retikuluma. hai, v. cannabis indica. Haudeckova nia, v. nia. haustra coli, mehurasta proirenja zida debelog creva. haustracije, vreaste kese, ispupene upolje, nastale u nenadraenim delovima debelog creva pri istovremenoj kontrakciji prstenastog i uzdunog miinog sloja. Karakteristine su za debelo crevo u kojem je uzduni miini sloj, za razliku od tankog creva, rasporeen u vidu tri trake (taeniae coli). Ovaj tip pokreta, koji odgovara segmentacionim pokretima u tankom crevu, dostie vrhunac posle 30 sec. od svog poetka, da bi za narednih 60 sec. nestalo. Deluju

helioaeroterapija
kao pokreti meanja sadraja debelog creva i kao slabi pokreti potiskivanja. hebephrenia, hebefrenija, vrsta mladalakog ludila, shizofrenije. Detinjasto blesavljenje s ranim raspadom misli i oseanja. Poinje postepeno izmeu 15. i 21. godine sa znacima koji podseaju na obina mladalaka preterivanja u pubertetu i sa hipohondrikim albama. Postoji sklonost ka mistici i filozofiranju, halucinacije, depresivne ideje, ideje veliine, povremeno uznemirenost, impulsivni postupci, opasnost za okolinu. Docnije rasejanost, ravnodunost, prazan osmejak. Remisije su retke. Prognoza je loa. V. schizophrenia. Heberdenov reumatizam, v. rheumatismus. hebosteotomija, v. pelviotomia. hebotomia, v. pubiotomia. Hebra-bolest, v. impetigo herpetijormis, prurigo. Hegarov znak trudnoe, razmekanje izmeu tela materie i grlia koje se javlja u prva dva meseca trudnoe. Slui kao verovatan znak za dijagnozu trudnoe. heilitis, v. cheilitis. beilognatopalatoshiza, v. cheilognathopalatoschisis. heiloplastika, v. cheiloplastica. heiloshiza, v. cheiloschisis. Heineke-Mikuliczova operacija, v. operacija. heksametonijum, ganglioplegiko sredstvo. heksil-rezorcinol, antiseptiko, dezinficijentno i anthelmintiko sredstvo. heksoze, ugljeni hidrati koji u svom molekulu sadre 6 kiseonikovih, odnosno ugIjenikovih atoma. Molekulska formula im je 2.Prema tome, zavisno od toga da Ii sadre aldehidnu ili ketonsku grupu, dele se na aldoheksoze i keto-heksoze. Od aldoza najvanije su gliko-za (groani eer), manoza i galaktoza, a od ketoza fruktoza (voni eer). heksozo-monofosfatni ant, direktni oksidacioni put, v. fosfo-gtukonatniput razlaganja glikoze. helioaeroterapija, leenje izlaganjem sunanim zracima i sveem vazduhu.

21 Medicinski leksikon

321

heliodermatitis
heliodermatitis, zapaljenje koe izazvano delovanjem sunevih zrakova. Intenzitet zapaljenja (crvenilo, mehuri itd.) zavisi od jaine i duine trajanja insolacije, kao i od osetljivosti koe pojedinaca. Sin. dermatitis Solaris. helion, v. alfa-estica. helioprophylaxis, helioprofilaksa, sunanje u svrhu profilakse, npr., sunanje gradske dece (u polju, planini ili na moru) ,moe da sprei pojavu bolesti ili da smanji naklonost za obolevanje. U tome je dobrim delom i smisao i znaaj letnjeg odmora.

hematogonija
hemadsorpcija, virusi koji poseduju hemaglutinine prilikom razmnoavanja u kulturi elija, sposobni su da dovedu do adsorpcije eritrocita na povrini elije u kojoj se razmnoavaju. Ova pojava se naziva hemadsorpcija i moe posluiti kao indikator razmnoavanja ovih virusa u elijama i pre pojave citopatogenog efekta virusa. hemaglutinacija, aglutinacija eritrocita prirodnim antitelima, koja postoje u serumu svakog oveka, zahvaljujui odgovarajuim aglutinogenima koji se nalaze u eritrocitima; pasivna hemaglutinacija (indirektna) aglutinacija eritrocita obloenih nekim antigenom i tako senzibilisanih, pa ih aglutiniu serumi s homolognim antitelima; virusna hemaglutinacija, virusi koji poseduju hemaglutinine i sposobnost da se veu za mukoproteinske receptore eritrocita oveka, kokoi ili drugih ivotinja i da dovedu do njihove aglutinacije. Najpoznatiji virusi koji dovode do hemaglutinacije jesu virus influence i drugi miksovirusi, poks-virusi, neki arbor-virusi i dr. Mehanizam hemaglutinacije u svih ovih virusa nije isti. Virus influence poseduje jedan enzim (neuraminidazu) kojim unitava receptore eritrocita i kasnije se odvaja od njih. hemaglutinini, supstancije koje aglutiniu crvena krvna zrna. hematoencefalijumska barijera (brana), koja se nalazi izmeu krvi i intersticijumske tenosti mozga. Ta barijera postoji u elom modanom tkivu osim podruja hipotalamusa. Verovatno da doprinosi odravanju stalnosti sastava okoline neurona, veoma osetljivih na promene jonskog sastava u svojoj okolini. Da bi se mogla uspeno l.eiti razliita oboljenja nervnog sistema, mora se znati propustljivost ove brane. Penicilin ulazi u mozak u veoma malim koliinama, za razliku od eritromicina, koji lako prolazi ovu barijeru. Alkohol i svi anestetici veoma lako prolaze krvno-modanu barijeru. hematogonija, matine crvene krvne elije.

heliotherapia, v. therapia.
helium, helijum, He, hemijski element, plemeniti gas. Jezgra atoma helijuma s atomskom teinom 4 naziva se u nuklearnoj fizici alfa-estica. U jezgri helijuma nalaze se dva protona i dva neutrona (alfa-zraci su sastavljeni iz alfa-estica odnosno heliona). Helijuma ima mnogo na Suncu i zvezdama, vrlo malo u atmosferi. U smei s 20% kiseonika helijum se upotrebljava za udisanje u leenju astme, kesonske bolesti, laringitisa i traheitisa. helix, heliks, zavojak na usnoj koljki, gra^ di njenu slobodnu ivicu.

Hellerova operacija, v. operacija. Hellerova reakcija, v. reakcija. Hellmanov kiomer, v. kiomer.

Helmholtzova teorija sluha, objanjava mehanizam primanja akustikih nadraaja putem treperenja odreenih vlakanaca razline duine u bazalnoj membrani pua. Stvoreno nadraenje prenosi se na Cortijev organ, koji lei na bazalnoj membrani, a preko njega na modane centre. Helminthes, helminti, parazitni crvi koji obuhvataju pljosnate (Plathelminthes) i valjkaste (Nemathelminthes) crve. helminthiasis, helmintijaza, oboljenje prouzrokovano prisustvom parazitnih crva u organizmu. Najea je crevna h. koju prouzrokuju tenije, askaris, botriocefalus itd. Reda je visceralna h., koja nastaje usled prisustva ehinokokusa i trihine u raznim organima. hem, v. haem. hemacija, naziv za crveno krvno zrno. 322

hematokrit hematokrit, volumenski procenat uoblienih elemenata krvi. Normalne vrednosti su 42 5 u mukarca i 38 5 u ene. 99% hematokritske vrednosti odreuju eritrociti; celokupni telesni h., deo celokupne zapremine krvi koji ine eritrociti, izraen u procentima u odnosu na zapreminu krvi; venski h., deo krvi, dobijene punkcijom neke vene, koji ine eritrociti. Slui za odreivanje stepena anemije. Sin. HCT. Normalno hematokrit u mukarca iznosi 42-50 ml /100 ml, a u ena 37-47 ml/100 ml. hematom poput naoara, nastupa u lubanjskoj bazi u oblasti prednje jame. Potkoni izliv krvi javlja se u obe orbite, a spaja ih izliv koji se prostire preko nosnog korena. hematospermatoreja, prisustvo krvi u izlivenoj spermi. Vano je utvrditi odakle krv dospeva u spermu. hematotoraks, v. haemothorax. hemeraiopia, hemeralopija, slepilo u mraku, poremeaj prilagoavanja na mrak. Javlja se u pigmentnoj degeneraciji mrenjae, raznim oblicima horioretinitisa, visokoj kratkovidosti i nedostatku vitamina A. hemianopsia, hemianopsija, nestajanje jedne polovine vidnog polja, koje se javlja u lezijama podruja hijazme i optikog traktusa. Moe se javiti kao binazalna h., kada je unutranja polovina vidnog polja ispala; bitemporalna h., kada je spoljna polovina vidnog polja ispala; h. horizontalis inf., mogua je pri ranjavanju oba potiljana renja prolaskom projektila u frontaloj ravni; h. horizontalis sup., posledica je zaepljenja obe a. cerebri post.; kvadrantna h., ispad u jednoj etvrtini vidnog polja. hemiasinergia, hemiasinergija, asinergija jedne polovine tela, tj. ruke i noge s iste strane tela. hemiatrophia facialis, v. Rombergova bolest (pod bolest). hemibalizam, iznenadna pojava opsenih i estokih pokreta zamahivanja koje se javlja na jednoj strani tela pri krvarenjima u suptalamusnim jedrima suprotne hemisfere, v. balizam.
21*

hemijske nokse hemignathia, hemignatija, delimino ili potpuno odsustvo razvoja jedne polovine donje vilice. hemihypertrophia faciei, uveanje polovine lica, uroena nepravilnost, posledica hromosomne aberacije. Pogorava se s godinama. Najee su uveani delovi koji se razvijaju iz prvog krnog luka, a rede i telo i udovi iste strane. Sin. unilateralna hiperplazija, parcijalni gigantizam lica. hernija, nauka o hemijskim elementima i jedinjenjima. Ona se bavi ne samo opisivanjem i posmatranjem hemijskih pojava, nego je njen glavni zadatak objanjavanje tih pojava. Pomou hernije se izuavaju bioloki oblici kretanja. Hemiia se deli na razne grane: neorganska hernija, organska hernija, analitika hernija, fizika hernija, koloidna hernija, medicinska hernija i dr. Medicinska hernija se bavi prouavanjem onih supstancija i hemijskih procesa ije je poznavanje neophodno za razumevanje medicinskih nauka. hemijska borbena sredstva, sin. kemijsko oruje. Hemijska sredstva koja se upotrebljavaju u ratu za trovanje ljudi i stoke kao i za kontaminaciju zemljita, namirnica, vode, raznih sredstava itd. V. bojni otrovi. hemijska dekontaminacija, ranije degazacija, postupak uklanjanja bojnih otrova s koe, sluznica, odee, opreme, namirnica itd. razlaganjem na neotrovne ili manje otrovne materije. Za linu he-mijsku dekontaminaciju koristi se lini dekontaminacioni pribor (v. tamo). hemijske jedinice, specijalne formacije odreene za hemijsko izvianje i dekontaminaciju; osnovni zadaci vezani su im preteno za protivhemijsku zatitu, a pojavom nuklearnog oruja i, zbog sve vee aktuelnosti biolokog oruja, one prerastaju u jedinice ABH-odbrane. hemijske nokse, hernijske supstancije koje prodiru u organizam respiratornim i digestivnim putem, kroz kou i sluznicu (naroito kad su ove povree-ne) i izazivaju razna oteenja. U savre-menoj humanoj patologiji igraju vidnu ulogu; ratne hemijske n., hemijska

323

hemijski ekvivalent borbena sredstva (bojni otrovi, dimne i zapaljive supstancije), tehnike hemikalije (pogonsko gorivo i mazivo, organski rastvarai, antikorozivi i tehnike kiseline) i otrovi pri sagorevanju i eksploziji (ugljen-monoksid, barutni i nitrozni gasovi). Mnoge od ovih dolaze do izraaja i u mirno doba. hemijski ekvivalent, v. ekvivalent. hemijski rat, oruani sukob u kom se, pored vatrenog i drugog oruja, upotrebljavaju i hemijska borbena sredstva (v. tamo). U uem smislu pod hemijskim ratom podrazumeva se uglavnom primena bojnih otrova (v. tamo).

hemisphaerium hemiparaplegia, hemiparaplegija, oduzetost jedne noge, v. monoplegia. hemiplegia, hemiplegija, oduzetost jedne polovine tela. Nastaje najee usled oteenja mozga (cerebralna h.) u oblasti unutranje ahure (kapsulama h.) usled razmekanja ili hemoragije. Razvija se na strani tela suprotnoj oteenoj modanoj hemisferi (kontralateralna h.); h. alterna seu alternans, oduzetost izvesnih lobanjskih ivaca na jednoj strani i istovremena oduzetost suprotne noge i ruke usled lezije u modanom stablu (v. ukrteni sindromi modanog stabla - pod syndroma); h. alterna oculomotoria, sin. Weberova oduzetost; h. cruciata, ukrtena hemiplegija, oduzetost jedne ruke i suprotne noge usled oteenja predela ukrtanja piramida; facijalna h., oduzetost jedne polovine lica (v. paralysis n. facialis); faciobrahijalna h., oduzetost koja zahvata jednu polovinu lica i istostranu ruku. Nastaje usled oteenja predela prednje centralne vijuge na suprotnoj strani; infantilna h., oduzetost jedne strane tela nastala usled poroajne traume ili rano preleanog oboljenja mozga (encefalitis); h. spastica infantilis, spastika deija hemiplegija. Oduzetost jedne polovine tela u novoroene ili male dece. Moe nastati: (1) kongenitalno, usled intrakranijalnog krvarenja u sluaju tekog poroaja ili usled uroene porencefalije, aplazije modane hemisfere i dr.; (2) kao posledica encefalitisa nepoznate etiologije; (3) kao komplikacija mnogih akutnih infektivnih bolesti i kao posledica procesa koji se lagano razvijaju, kao to su tumori, tuberkulomi, difuzna skleroza itd. Kongenitalna hemiplegija spastika infantilis rano se poznaje po nepokretnosti oduzetih udova ili po njihovoj ukoenosti. Infantilna hemiplegija spastika druge geneze obino nastaje naglo, nekoliko dana posle izbijanja infektivne bolesti ili u rekonvalescenciji; spinalna h., oduzetost ruke i noge s iste strane, ne zahvata glavu. hemisphaerium, hemisfera, polulopta, polutka, polutina, npr. h. telencephali,

hemijsko oruje, v. hemijska borbena sredstva. hemilaryngectomia, hemilaringeklomija, operativni zahvat za leenje odreenih sluajeva raka grkljanja, koji se mogu savladati odstranjenjem jedne polovine grkljana. Funkcija disanja i govora vri se posle operacije na prirodan nain korienjem preostale polovine larinksa. hemin-proteidi, labilne sloene belanevine sastavljene od hemina i belanevb na. Sin. parahematini. hemiopsia, v. hemianopsia. hemioreceptori, (mikrobiol.) hipotetina mesta ili atomske grupe u protoplazmi koje imaju naroitu, specifinu mo da se vezuju s izvesnim hemijskim supstancijama ili grupama (receptor za toksin, za arsenske grupe i dr.); (fiziol.) ulni organi ili zavreci senzornih nerava koji su adaptirani na hemijske nadraaje (npr. receptori mirisa i ukusa). hemioterapijska sredstva, pod tim imenom u irem smislu podra/Aimeva se svako hemijsko jedinjenje koje se koristi za leenje bolesti, bez obzira da Ii je to sintetsko sredstvo ili bioloki proizvod. Hemioterapijska sredstva u uem smislu mogla bi da se podele na hemijska sredstva dobijena sintetskim putem i ona koja su proizvodi metabolizma razliitih mikroorganizama, te, prema tome, antiobiotici bi inili zasebnu grupu supstancija s antibakterijskim svojstvima.
324

hemizam velikomodane polutke; h. dominantna, sposobnost slepoonog renja i ugaone vijuge da analizira znaaj razliitih oseaja, obino je razvijena u ljudi samo u jednoj hemisferi mozga koja se stoga naziva dominatnom. U 90 od 100 osoba dominantna je leva hemisfera, a u ostalih 10 obe hemisfere imaju identinu sposobnost interpretacije oseaja ili je, to je vrlo retko, dominantna desna hemisfera. hemizam, zbivanje u toku neke hemijske reakcije. hemizigot, diploidna elija u kojoj su pojedini geni zastupljeni samo jedanput. Mukarac je, npr., hemizigot u pogledu gena smetenih na X-hromosomu. hemodinamika, fiziki principi cirkulacije, specijalno odnosi izmeu pritiska krvi, veliine protoka krvi i otpora kretanju krvi. hemofibrin, bioloki lokalni hemostatik, suneraste konzistencije, spravljen iz goveeg fibrina. Primenjuje su u bolesnika s hemoragikim sindromom, kod krvarenja iz ozublja, kotanih krvarenja, krvarenja ex vacuo i dr. hemoglobin, haemoglobinum, crvenkasti pigment eritrocita koji ima osobinu da s kiseonikom gradi labilno jedinjenje i slui pri disanju kao prenosilac kiseonika od plua do tkiva. Hemijski se sastoji od belanevine globina i prostetike grupe hema u kojoj se nalazi protoporfirin III (9) gvoe. Labavim vezivanjem s kiseonikom gradi oksihemoglobin. Smanjenje koliine hemoglobina u eritrocitima uzrok je hipohromnih anemija. hemoglobinometar, aparat za odreivanje koncentracije hemoglobina u krvi; Sahlyjev h., jedan od aparata u kome se koncentracija hemoglobina odreuje na osnovu uporeivanja boja u standardnoj cevici s bojom u cevici u kojoj se pomou hlorovodonine kiseline hemoglobin odreene koliine krvi pretvara u hematin-hlorhidrat. hemoglobinski indeks, /. ranije upotrebljavana metoda, kojom se uporeivanjem broja eritrocita i koncentracijom hemoglobina priblino odreivala

hemolizin koncentracija hemoglobina u pojedinom eritrocitu. /. ravan jedinici oznaavao je normohromiju, /. vei od jedinice hiperhromiju, a /. manji od jedinice hipohromiju eritrocita. Danas se koncentracija hemoglobina u eritrocitu (MCH) odreuje mnogo tanijim metodama. hemogram, krvna slika, rezultat pregleda krvi u dijagnostike i prognostike svrhe, koji se sastoji od odreivanja broja eritrocita, leukocita i trombocita, kao i od odreivanja koliine hemoglobina i leukocitne formule. U hemogram se moe ubrojati i odreivanje vremena koagulacije i vremena krvarenja. hemohromatoza, v. haemochromatosis. hemokultura, ispitivanje krvi u pogledu prisustva bakterija i mogunosti odgajivanja eventualno prisutnih bakterija iz krvi bolesnika pomou specijalne tehnike. Za izolaciju mikroorganizama iz krvi koriste se specijalne hranljive podloge; Schottmullerova ploa (duboki agar u epruveti, otopljen i rashlaen na 45-5O0C s potrebnom koliinom krvi uzetom iz lakalne vene, izlije se u Petrijevu kutiju). Tene podloge (hranljivi bujon) za hemokulture se pune u boce (Erlenmeyjerove boce u znatno veim koliinama - 25 ccm); h. gingivaina, (stom.) postupak kojim se, punkcijom iz desni, dobija materijal iz koga se na podlogama uzgajaju mikroorganizmi, a zatim izrauje autovakcina, koja se daje obolelima od progresivnih parodontopatija u cilju desenzibilizacije. hemokoncentracija, pojava u kojoj se, zbog gubljenja plazme, poveava hematokrit krvi. Sree se pri opekotinama gde se s povreenih povrina tela gubi plazma u obliku eksudata. hemolitiki sistem, v. sysiema. hemoliza, v. haemolysis. hemolizan, v. haemolyiicus. hemolizin, supstancija koja izaziva hemolizu, tj. oteenje elijske opne eritrocita i usled toga oslobaanje hemoglobina. Postoje hemolizini raznog porekla i razne prirode: biljni/bakterijski, zmijski, imunohemolizini. Imunizovanjem ivotinje pomou stranih eritrocita izaziva se stvaranje imunih heterolizina u 325

hemoHzna ostrvca krvi imunizovane ivotinje; to su amboceptori koji u prisustvu komplementa izazivaju hemolizu. Autohemolizini, nastaju u organizmu protiv sopstvenih eritrocita u toku izvesnih hemolitikih anemija; heterohemolizini, hemolizini koji se stvaraju injekcijom krvi neke druge ivotinjske vrste; izohemolizini, hemolizini koji se stvaraju injekcijom krvi iste ivotinjske vrste. Mnoge patogene bakterije (kao i apatogene) proizvode supstancije koje liziraju eritrocite i koje se nazivaju bakterijskim hemolizinima; treba ih razlikovati od gore navedenih, imunskih hemolizina. hemolizna ostrvca, v. elije koje stvaraju hemoHzna ostrvca. Na engleskom plaque-forming cells; metoda in vitro za ocenjivanje stvaranja antitela (hemolizina) od strane jednog limfocita. elije se izmeaju u agaru sa eritrocitima i ako elije stvaraju hemolizine, onda oko njih hemoliziraju eritrociti, pa se javljaju ostrvca (plake) bez eritrocita. hemolizna utica, v. icterus. hemolizne anemije, v. anemia, icterus. hemolizne bolesti, v. morbus haemok'tiCUS.

Henserova opna hemosintetske bakterije, bakterije koje dobijaju energiju iz hemijskih procesa. hemotaksa, sposobnost pokretljivih elija (leukocita, semeglavaca, bakterija i dr.) da svoje kretanje upravljaju prema izvoru hemijskog nadraaja (pozitivna h.) ili se odbijaju od tog izvora (negativna h.). hemotoraks, v. haemothorax. hemoza, v. chemosis. Henderson-Hasselbachova jednaina, daje mogunost izraunavanja pH nekog puferskog rastvora. Za bikarbonatni_puter ^ pH =TT 1 1 Ako je koncentracija bikarbonata jednaka koncentraciji rastvorenog ugljendioksida, pH rastvora e biti 6,1 odnosno odgovarae negativnom logaritmu konstante disocijacije ugljene kiseline. Poraste Ii koncentracija bikarbonatnih jona, poveae se i pH, odnosno acidobazna ravnotea e se pomai ka alkalnoj strani. Pri porastu koncentracije rastvorenog ugljen-dioksida pH e se, naprotiv, smanjiti. pH telesnih tenosti je 7,4, poto u telesnim tenostima ima 20 puta vie rastvorenih jona bikarbonata nego ugljen-dioksida. Odnosno izmeu jednog i drugog sastojka bikarbonatnog puferskog sistema u organizmu normalno su uvek isti jer se koncentracija ugljen-dioksida stalno regulie disanjem, a bikarbonatnih jona bubrezima. Henoch-Schonleinova purpura, v. purpura.

hemolizno-uremijski sindrom, v. syndroma. hemopoetin, v. eritropoetin. hemoptiza, v. haemoptysis. hemoptoja. v. haemopto.

hemoragijska dijateza, v. syndroma haemorrhagicum. hemoragijski infarkt, v. infarctus. fiemoragijski sindrom, v. syndroma haemorrhagicum hemoragijski ok, ok koji nastaje kao posledica smanjenja koliine krvi usled krvarenja. V. hipovolemijski ok. hemoreceptori, receptori koji se nadrauju raznim hemijskim materijama. hemorenalni indeks, Ambardov, v. konstanta (Ambardova). hemosiderosis bulbi, depoziti soli gvozda, iz hemoglobina krvi, u tkiva unutranjosti oka posle teih i duih krvarenja. V. haemophthalmus. Dovodi do tekih oteenja nervnih elija mrenjae kao i sekundarnog glaukoma.
326

Henochova bolest, v. purpura abdominaHs. Henrijev zakon, v. Gay-Lissacov zakon. Henserova opna, dno vitelinske kese, sastavljeno od reda visokih prizmatinih elija, koje se na krejevima blastodermnog tita naglo nastavljaju na pljoti epitel zida amnionske kese. Kada te tvorevine legnu jedna na drugu na veem prostranstvu, onda se ispod te ektodermne ploe nalazi red pljotih endodermnih elija koje se na krajevima embrionalnog tita neprimetno nastavljaju na pljote elije vitelinske kese (Heuserova opna). Primitivna traka se

hepar vidi na embrionima od 1/2 do l mm. Na prednjem kraju ona se zavrava Hensenovim vorom, iz koga izrasta glaveni produetak. U njemu se izdubljuje hordalni Lieberkuhnov kanal, u oveka jasno izgraen. Primitivna traka i glaveni produetak su ishodita embrionalnog mezoderma koji se bono iri i potiskuje van embrionalni mezodermni list. hepar, jetra, najvea lezda tela. Nalazi se u gornjem delu trbune duplje, preteno desno. Ima oblik koso preseenog ovoida i dve strane, gornju i donju. Gornja strana je ispupena, odgovara pre-azi i podeljena je na dva renja, desni (lobus dexter) i levi (lobus sinister). Donja strana je podeljena na etiri renja, i to: desni (lobus dexter), etvorouglasti (lobus quadratus), repati (lobus cauda-tus) i levi reanj (lobus sinister). Popreni leb predstavlja vrata jetre u kojima se nalaze sudovi, ivci i uni kanali. Osnovna funkciona jedinica jetre je jetrin renji obino cilindrinog oblika, duine nekoliko milimetara i promera oko 0,8 do,2 mm. Jetra oveka sadri 50.000 do 100.000 pojedinanih renjia. Renji je smeten oko centralne vene, iz koje krv odlazi putem jetrine vene u donju uplju venu. Sam lobul se sastoji od mnotva traka jetrinih elija, koje se ire centrifugalno od centralne vene poput paoka na toku. Svaka traka jetrinih elija obino se sastoji od dva reda elija. Izmeu susednih elija nalaze se mali uni kanalii, koji se ulivaju u zavrne une kanale u pregradama izmeu susednih jetrinih renjia. U pregradama se nalaze i male portne venule koje dobijaju krv iz portne vene. Odavde krv otie u prostrane jetrine sinuse, a odatle u centralnu venu. Zajedno s po-rtnim venulama u meulobarnim pregradama nalaze se jetrine arteriole. One snabdevaju tkivo jetre arterijskom krvlju. Venski sinusi su obloeni dvovr-snim elijama: tipinim endotelnim elijama i velikim Kupfferovim elijama, koje pripadaju retikuloendotelnom sistemu organizma, i sposobne su da vre fagocitozu. Endotel ovih sinusa je veoma propustljiv. Ispod endotela, i to iz-

hepatectomia meu endotelnih elija i jetrinih elija, nalaze se veliki prostori (Disseov prostor). Zbog velikih pora na endotelu u ovaj prostor slobodno ulazi krvna plazma sa svim svojim sastojcima. Disseovi prostori su spojeni limfnim sudovima pa se viak tenosti iz ovih prostora odstranjuje putem limfe. Osnovne funkcije jetre mogu se podeliti na: 1) vaskular-ne funkcije za deponovanje i filtraciju krvi; 2) sekrecijsku funkciju za luenje ui u digestivni trakt i 3) metabolike funkcije znaajne za ceo organizam. Donja strana jetre ima otiske organa s kojima je u odnosu, a to su: debelo crevo, desni bubreg i nadbubrena lezda, dvanaestopalano crevo, eludac i jednjak. uni mehur je privren za donju stranu jetre najveim svojim delom; h. lobatum, renjevita jetra u tercijarnom sifilisu (hepatitis gummosa). heparin, vezani polisaharid sa snanim antikoagulantnim dejstvom. U ljudskom telu ga stvaraju mnoge elije, ali najvie bazofilni mastociti, smeteni u vezivnom tkivu oko kapilara. Mastociti stalno izluuju male koliine heparina koji odlazi u krvotok. Mastociti su naroito mnogobrojni u perikapilarnom sistemu plua i jetre. Normalna koncentracija heparina u krvi iznosi 0,01 mg/100 ml krvi, to je 10-100 puta manje od terapijskih doza. H. spreava koagulaciju krvi delujui u tom procesu na razne naine: spreava stvaranje protrombinskog aktivatora u unutranjem mehanizmu; zajedno s albumins-, kim kofaktorom spreava delovanje trombina na fibrinogen; poveava brzinu kojom trombin i antitrombin deluju jedan na drugoga i poveava adsorpciju trombina na fibrin; (farm.) oficinalan je prema naoj farmakopeji (Meparinum). Daje se intravenski, najee za spreavanje i leenje tromboza. hepatalgia, hepatalgija, bol u jetri. hepatectomia, hepatektomija, odstranjenje jednog dela jetre resekcijom; pravilna h., hepatektomija u kojoj se odstranjuje jedan od renjeva jetre, a da pri tome budu nepovreeni svi anatomski elementi renja koji se ne odstranju327

hepatergia je. Ova hipatektomija se zasniva na injenici da oba renja imaju svaki svoj krvotok i une kanalie. hepatergia, hepatergija, izraz za autointoksikaciju organizma zbog terminalne insuficijencije jetre. Sin. koma jetre; v. coma. hepaticoduodenostomia, hepatikoduodenostomija, hirurko stvaranje komunikacije izmeu jetrenog voda i duodenuma. hepaticoenterostomia, hepatikoenterostomija, hirurko stvaranje anastomoze izmeu jetrenog voda i jejunuma. Hepatikoenterostomija se primenjuje najee u reparatornoj operaciji u sluaju povrede vanjetrenih puteva i po izvrenoj resekciji glavnog unog kanala, zajedno s rakom pankreasne glave. hepaticojejunostomia, hepatikojejunostomija, v. hepaticoenterostomia. hepaticostomia, hepatikostomija, stvaranje vetake fistule jetrenog voda, koja se izliva na trbunom zidu. hepaticotomia, hepatikotomija, zasecanje jetrenog voda. hepaticus, jetreni (npr. a. hepatica, jetrena arterija). hepatian, koji pripada jetri. hepatika koma, jetrina koma, v. coma. hepatika porfirija, v. porphyria. hepatitis, zapaljenje jetre; amebni h., izazvan Entamoebom histolyticom; vodi apscesu jetre; anikterni h., u kojeg ne postoji utica; obino u dece; h. cholangioiitica, virusni hepatitis u kojeg dolazi do intrahepatike holestaze zbog zapaljenja holangiola. Ima produen tok; epidemijski h., hepatitis, zapaljenje jetre koje je prouzrokovano virusima. Javlja se sporadino u obliku epidemije, a i inokulacijom infektivnog agensa putem parenteralno datog seruma ili ljudske krvi. Oboljenje se odlikuje degeneracijom i destrukcijom elija jetre s pojavom reakcije inflamacije. U ekstenzivnim nekrozama tkiva jetra je smanjena, purpurno-crvenkasta, na preseku s graom koja se ne raspoznaje. utica koja prati oboljenje nije u korelaciji sa rasprostranjenou i stepenom oteenja tkiva jetre. U veini sluajeva dolazi do 328

hepatitis restitucije promena na jetri bez posledica, mada i ciroza moe da bude posledica prebolelog epidemickog hepatitisa; h. fulminans, akutni fulminantni oblik virusnog hepatitisa u kojeg dolazi do difuzne nekroze hepatocita (akutna uta atrofija jetre). Bolest se zavrava jetrinom komom; holestazni., h., h. cholangiolitica; homolognog seruma h., serumski hepatitis; hronini aktivni h., hronini perzistentni hepatitis; hronini agresivni h., teak hronini oblik hepatitisa; na autoimunoj osnovi, s progresivnom nekrozom hepatocita, limfoplazmocitnim infiltratima i makronodulskom cirozom na kraju. Pozitivnost mnogih testova koji govore za autoagresiju; hronini perzistentni h., blag oblik hroninog hepatitisa u kojeg postoje elijski infiltrati u portnim prostorima i vrlo slaba nekroza hepatocita; h. infectiosa, infektivni hepatitis, vrlo rasprostranjena virusna bolest jetre koja se prenosi fekalno-oralnim putem (virus A) ili parenteralnim, a verovatno i oralnim putem (virus B); inokulacijski h., nosi jo naziv serumski hepatitis, a nastaje parenteralnim unoenjem proizvoda ljudske krvi latentno inficiranih osoba. Inkubacija je dua (oko 100 dana) za razliku od infektivnog hepatitisa (10 do 40 dana). Anatomski postoje proirene nekroze elija jetre s infiltracijom elija zapaljenja, prouzrokovana promenama na tkivu jetre kao u utoj atrofiji; lupoidni h., hronini agresivni hepatitis uglavnom u mladih ena u kojeg postoje LE-elije u perifernoj krvi; h. neonatorum, hepatitis nepoznate etiologije koji se javlja brzo posle roenja, hroninog toka koji se relativno esto zavrava fatalno. Jetrene elije se pre1 /araju u dinovske elije s vie jedara, koje prati dugotrajna utica, koja se zavrava cirozom jetre; posttransfuzijski h., serumski hepatitis, serumski h., izazvan virusom B. Ranije se smatralo da se iskljuivo prenosi parenteralno putem zaraene krvi ili njenih proizvoda, nesterilnim iglama i drugim instrumentima. Danas se smatra da se moe preneti i oralnim putem. Inkubacija ovog

hepatobilijarni hepatitisa mnogo je dua od infektivnog (epidemijskog) hepatitisa. U serumu ovih bolesnika u prodromalnoj fazi i u poetku ikterusnog stadijuma moe se otkriti australijski antigen (AuAg); h. suppurativa, hepatitis praen apscesima u jetri; h. toxica, hepatitis izazvan direktnim dejstvom toksina na jetru; transfuzijski h., serumski hepatitis; trofopatski h., izazvan deficitom nekog nutritivnog inioca; h. virosa, akutni virusni hepatitis (AVH), kontagiozno oboljenje s pojavom utice, oteenjem jetre i poremeajem metabolizma. AVH izazivaju dva srodna virusa. Virus A izaziva hepatitis A (VHA) odnosno epidemiki hepatitis, koji se iri fekalno-oralnim putem, te su este epidemije. Virus B izaziva hepatitis B (VHB), koji se prenosi preko seruma ili krvi bolesnika, odnosno virusonoe, te zato ima i sledee nazive: inokulacioni, posttransfuzioni, serumski hepatitis. Klasini AVH ima ciklian tok bolesti i prolazi kroz sledee stadijume: preikteriki, ikteriki i stadijum rekonvalescencije. U poetku je bolesnik umereno febrilan i malaksao, ima digestivne poremeaje, a posle 3-8 dana primeuje sve tamniju boju mokrae i sve svetliju boju stolice. Zatim nastaje ikteriki stadijum koji traje 1-5 sedmica. Pojavljuje se ikterus, koji se pojaava do 10-15. dana, pri emu se nivo bilirubina u krvi obino kree od 8 do 20 mg %. Na kraju nastaje dugotrajna rekonvalescencija. Potpuno kliniko izleenje nastaje posle 8-10 sedmica. AVH najee prolazi kao lako oboljenje, tj. kao anikteriki oblik. Meutim, sreu se svi stepeni u teini klinike slike ukljuujui i smrtonosnu utu atrofiju jetre, koja je, sreom, retka. hepatobilijarni, koji je u vezi s jetrom i ui ili sa unim putevima. hepatoblastoma, hepatoblastom primarna maligna neoplazma jetre u dece. Neoplazma je graena od elija slinih jetrinim s.pojavom velikog broja elija embrionalnog oblika. hepatocarcinoma, hepatokarcinom, primarna maligna neoplazma koja se obi-

hepatoptosis no javlja u cirozi jetre. Nastaje umnoavanjem elija jetre ili unih kanalia. Jetra je uveana, s vorovima koji su meusobno odvojeni ili stopljeni, rasuti po tkivu tog organa. hepatocellularis, hepatoelijski, to pripada jetrinim elijama, ili to ih oteuje. hepatocholangiitis, hepatoholangiitis, zapaljenje jetre i njenih kanala. hepatodvnia, hepatodinija, bol u jetri. hepatodystrophia, hepatodistrofija, atrophia flava hepatis. hepatogen, stvoren u jetri, ili poreklom od jetre. hepatogram, uobiajen, iako nepogodan izraz za skup kliniko-hemijskih analiza za funkciono ispitivanje jetre. U hepatogram spadaju: duodenalna tubaa; odreivanje unih boja u stolici i u mokrai; diluciona proba; odreivanje albumina i globulina i njihovog odnosa u serumu; cefaloholesterolska proba; timolska proba zamuenja i pahuljianja (flokulacije); proba optereenja glukozom; odreivanje alkalne fosfataze u serumu, odreivanje raznih enzima u serumu i pojedinih inilaca koagulacije u plazmi. U hepatogram se ubraja rendgenogram jetre, kao i registrovanje pulsacije jetre pomou sfingografa.
hepatolentikulska degeneracija, v. WiIsonova bolest, pseudoscelerosis.

hepatolithiasis, hepatolitijaza, prisustvo kamenaca u intrahepatikim unim kanalima. hepatologija, deo medicine koji se bavi izuavanjem jetre. hepatomegalia, hepatomegalija, uveanje jetre; h. glycogenica, glikogenoza. hepatonephritis, hepatonefritis, oblik, teke utice, u kojoj postoji istovremeno zapaljenje jetre i bubrega izazvanih istim uzronikom, sin. hepatorenalni sindrom. hepatopathia, hepatopatija, zajedniko ime za sve bolesti jetre. hepatophlebitis, hepatoflebitis, zapaljenje vena jetre. hepatoptosis, hepatoptoza, sputenost, spad jetre.
329

hepatorenalni sindrom hepatorenalni sindrom, v. hepatonephritis. hepatorrhagia, hepatoragija, krvarenje iz jetre. hepatosis, hepatoza, svaki funkcijski poremeaj jetre. hepatosplenomegalia, hepatosplenomegalija, istovremeno poveanje jetre i slezine. hepatotoksian, koji deluje toksino na jetrine elije. herba, osuena stabljika s liem i cvetovima; Absinthii h., osueni vrni delovi i lie od pelena, Artemisia Absinthium. Upotrebljava se u obliku aja kao gorko sredstvo za podsticanje apetita i luenje digestivnih sokova; Centauri minoris h., osueni nadzemni delovi kiice, Centaurium nonbellatum (Erythrea Centaurium). Sadri gorke glikozide te se upotrebljava obino u obliku odvara za podsticanje eludane sekrecije; M. Merniariae. nadzemni deo kilavice ili sitnice (M. glabra ili M. hirsuta). Sadri saponine i upotrebljava se, u narodnoj medicini, kao diuretiko sredstvo; MiIlefolii h., delovi biljke Achillea millefolium, hajduke trave. Sadri gorke sups> tancije zbog ega se upotrebljava za podsticanje eludane sekrecije. hereditaran, koji je nastao dobijanjem mutantnog gena od roditelja. Sin. nasledan. hereditarna displazija glei, v. amelogenesis imperfecta. hereditarne bolesti, poremeaji izazvani mutacijom gena u germinativnim elijama, koji se prenose s jedne generacije na drugu. Sin. nasledne bolesti. hereditarni opalescentni dentin, v. dentinogenesis imperfecta; hereditarni sifilis, pogreno, staro shvatanje o naslednosti sifilisa. Bolest moe biti uroena - syphilis congenita ili connata. hereditarnost, proporcija fenotipske varijacije odreenog obeleja izazvanog samo genskim iniocem, u odnosu na udeo spoljanjih inilaca u nastanku tog obeleja. hermaphroditismus, prisustvo genitalnih organa oba pola u istoj jedinici. U
330

hernia prirodi je on u niih ivotinja esta pojava, bilo da se u jednom organizmu oba pola nalaze istovremeno (istovremeni h.), bilo uzastopno (uzastopni h. ili proterogonija). U poslednjem sluaju takva jedinka jedan deo ivota doivljava kao jedan pol, a drugi kao suprotni pol: ona je prvo mujak, pa enka (proterandri-ja) ili prvo enka pa mujak (proterogi-nija). Nasuprot hermafroditizmu stoji gonohorizam, stanje razdvojenih polova, tj. postojanje raznopolnih jedinki, nosilaca samo jednog pola. ovek je go-nohorino bie jer su u njega polovi razdvojeni na dve vrste jedinki. Meutim, danas je jasno da razlikovanje hermaf-roditizma na pravi (verus) i lani (spu-rius s. falsus) nema vie opravdanja. Svaki hermafroditizam je pravi i stvarni u svojoj vrsti, ma gde se on javio. Prema tome, to se on javlja, umesto na gona-dama, na vangonadnim genitalnim organima, nije razlog da se oglasi za laan ili prividan, jer to, zaista, nije. U cilju razlikovanja od onog koji se javlja na go-nadama treba mu dodati pridev koji se odnosi na organe zahvaene anomali'-jom. Izgleda nam daje pre svega neophodno obuhvatiti hermafroditizam pojmom patoloke inter seksualnosti koja se ne sastoji samo od hermafroditizma (kao genitalne interseksualnosti), nego i od pojave vangenitalne, iroko obuhvat-ne somatske interseksualnosti. Ue shvaen, hermafroditizam bi bio genitalna interseksualnost i kao takav moe se odnositi na gonade ili na vangonadne genitalne organe. Nazvati hermafroditismus verus samo gonadnim, bilo bi nedovoljno. Zato je precizniji pridev ambiogonadni, kao to za pseudohermafroditismus treba usvojiti naziv vangonadni hermafroditizam koji moe zahvatiti gametoforne puteve u svim njihovim segmentima (unutranji i spolja-nji vangonadni hermafroditizam). hernia, hernija, kila, ukvara. U irem smislu, promene anatomskog poloaja unutranjih organa, kada dospeju pod povrinu tela ili u susedne telesne upljine. U uem smislu, pored ovih karakteristika, dislokovani organi potiskuju pred

hernia
sobom trbunu maramicu (peritoneum itd.) koja ih omotava stvarajui kilnu kesu. Ovo je obeleje prave kile za razliku od prolapsa ili lane kile. Najee su kile trbunih organa koje prodiru pod povrinu tela kroz trbuni zid. Sastavni delovi kile su: kilni prsten, otvor u trbunom zidu kroz koji izlazi hernija; kilna kesar, zidovni peritoneum, koji omotava ispale trbune organe. Po svojoj etiologiji su uroene (kongenitalne) ili steene (akvirirane). Opta karakteristika kila je da su reponibilne, ako se mogu vratiti (reponovati) kroz kilni otvor, ireponibilne, ako se ne mogu vratiti i ukletene (h. incarcerata), koje se javljaju kao veoma opasna komplikacija svih vrsta kila: h. abdominalis, ispadanje abdominalnih organa kroz trbuni zid; h. acquisita, hernija koja nastaje usled naprezanja ili nekog zadesa; Belardova h., hernija femoralis koja se probija kroz safenski otvor; h. cerebri, v. encephalocele; h. congenitalis, uroena kila koja postoji ve pri poroaju u monici ili pupku; h. diaphragmatica, preana kila. Nastaje prodiranjem trbunih organa u grudnu upljinu kroz otvore u preazi; h. d. spuria, lana preana kila koja je redovno traumatskog porekla i nema kilnu kesu; h. d. vera, prava kila, jer ima kilnu kesu; h. diskusa, v. diskopatija, hernija meuprljenskog kotura, hernija pulpozne jezgre; h. diskusa intervertebralisa, v. diskopatija, hernija pulpozne jezgre, hernija diskusa; h. duodenojejunalis, v. h. Treitzi; h. femoralis, kila na prednjoj strani korena buta iji se kilni kanal nalazi u sudovnim rojtama. Sin. h. cruralis interna. Retka varijanta je h. femoralis (cruralis ili Hesselbachova kila), koja se pojavljuje na korenu buta i koja koristi za svoj kanal lacuna musculorum; h. gangliodes, cista stvorena na miinim tkivima i koja sadri sluzni sadraj. Naziva se i ganglionom; Grynfeltova h., kongenitalna hernija koja prolazi kroz gornji slabinski prostor; Hesselbachova h., sin. h. femoralis (cruralis) externa; hiatusna hernia, protruzija nekih abdominalnih organa kroz jednjaki procep

hernia
preage, ali je to obino klizajua ili paraezofagusna dijafragmatska hernija; h. inguinalis, preponska kila; h. i. externa, to je spoljanja, bona, indirektna ili kosa preponska kila koja ispada prodirui kroz preponski kanal (u mukih uz spermatiku vrpcu, a ena uz okruglu materinu vezu u ovom kanalu). Sin. h. indirecta, h. lateralis, h. obliqua; h. i. interna, unutranja ili direktna preponska kila koja se ispupuje kroz manje otporni trbuni zid medijalno od epigastrikih krvnih sudova. Sin. h. directa, h. medialis; h. i. interna parietalis, preponska kila u kojoj se kilna kesa nalazi delimino ili potpuno izmeu miia trbunog zida; h. i. interstitialis, u kojoj se kilna kesa nalazi izmeu poprene fascije i aponevroze kosog miia; h. i. properitonealis, hernija u kojoj se kilna kesa nalazi izmeu poprene fascije i zidovnog peritoneuma; h. intersigmoidea, hernija u kojoj su organi prodrli u intersigmoidnu jamu; h. irreductibilis, hernija koja potiskivanjem rukom, taxisom, ne moe da se namesti; h. ischiadica, nalazi se u sedalnom predelu; njen kanal prolazi kroz foramen suprapiriforme; Littrova h., kila u kojoj se kroz kilni prsten ispupuje samo do crevnog zida ili se u kilnoj kesi nalazi kao sadrina samo Meckelov divertikul; Morgagnijeva preana h., kila iji se otvor u preazi nalazi u fibroznom grudnorebarnom trouglu (Morgagni); h. pulpoznog nukleusa, v. diskopatija, diskus-hernija, kila meuprljenskog kotura; h. oburatoria, zaporna kila, nalazi se na unutranjoj strani korena buta, koristei za svoj kanal zatisni otvor; oiljana h., trbuna kila koja moe nastati posle operacije ili povrede trbunog zida. Ona je posledica oiljka koji je zamenio normalne sastojke trbunog zida, a na prvom mestu miino tkivo; okolojednjaka preana h., kila u koju, pored normalno poloenog jednjaka i kardije, ulazi dno eluca kroz jednjaki procep, dok tanko i popreno debelo crevo nekad ulaze u grudnu duplju; h. perinealis, meina kila, koristi za svoje formiranje pukotinu u pre331

Herniariae herba azi karlice. Sin. h. ischiorectalis. Oblici ove hernije su: (a) h. pudendalis, koja se javlja u predelu zadnjeg dela velike usmine; (b) h. rectalis, koja nastaje uvaljivanjem kile, kroz miini sloj rektuma u sam rektum. Isti naziv nosi i ispupavanje rektuma na meici u spadu usmine. Sin. proctocele, rectocele; (c) h. vaginalis, pojavljuje se u usmini ispupavajui njen prednji ili zadnji zid: sklizna (sliding) dijafragmatska h.r kila koja nastaje pomeranjem kard i jalnog dela eluca u torakalnu duplju; monika skrotalna h., preponska kila koja se spustila u monicu; Treitzova h., retroperitonealna hernija, koja prolazi kroz gornji dvanaestopalani pag. Naziva se i h. duodenojejunalis; h. umbilicalis, pupana kila (koja je, u stvari, ektopija) nastaje zbog izostalog zatvaranja trbune upljine u predelu pupka; h. ventralis, trbuna kila, koje ima nekoliko vrsta: (a) h. lineae albae, kila na beloj liniji. Ako se ova nalazi iznad pupka, naziva se h. epigastrica, a pored pupka h. paraumbilicalis; (b) h. postopera-tiva, hernija koja nastaje posle operacije na trbunom zidu; (c) h. traumatica, hernija koja nastaje posle povrede; (d) h. ventralis, bona trbuna kila; von Bergnannova h., oblik male intermitentne hijatusne hernije. Herniariae herba, v. herba. heroin, diacetil-morfin, alkaloid koji ima jae analgetiko dejstvo od morfina, ali i jae deluje depresivno na centar za disanje. Deluje jako euforino, tako da prilikom njegove upotrebe postoji velika opasnost od nastajanja toksikomani-je (heroinomanija). Ne upotrebljava se kao lek. herpes, akutno virusno oboljenje iz grupe eksudativnih stomatitisa s pojavom mehuria na sluznici usta; h. akcesorni, propratni herpes u toku nekih optih oboljenja (gripa, bakterijske pneumonije, paratifusa B i dr.). V. herpes simplex; h. cornea, oboljenje ronjae koje se ispoljava u vidu menuria i ulceracija; h. povratni, v. herpes simplex; h. propratni, v. herpes akcesorni; h. simpex, virusno oboljenje s pojavom mehuria na

herpes koi, rumenom delu usana ili sluznici usta. Prouzrokuje ga virus herpes simplex, koji se nalazi intracelularno i koji izaziva patoloke promene kad god je dolo do smanjenja odbrambenih snaga organizma. Bolest poinje peckanjem i crvenilom, a zatim se na obolelom mestu javlja vei broj malih mehuria koji brzo prskaju i pretvaraju se u kruste. U oralnom herpesu na mestu mehuria stvaraju se erozije i ulceracije. Prema lokalizaciji postoji npr.: h. mentalis, h. facialis, h. labialis itd. Leenje je simptomatsko i vakcinacijom. Sin. povratni herpes; herpesni virusi, pripadaju grupi DNK-virusa. U ovoj grupi ima vie virusa, najvaniji je virus h. simplex, koji u oveka na koi i sluznici izaziva herpes labiaiis (groznica, jaglina, jari, pljugavica). Rauna se da 70-90 % osoba ima ovaj virus i ko jednom doe u dodir s njim, nosie ga celog ivota, jer ovaj virus ivi u ravnotei s domainom; h. zoster ili samo zoster, virusno oboljenje modanih ili kimenih ganglija koje se ispoljava grupisanim mehuriima na eritematoznoj osnovi, obino jednostrano du inervacionog podruja odgovarajueg nerva (z. intercostalis, z. facialis, z. ophtalmicus itd.). Veoma se retko javlja obostrano (z. duplex) ili generalisano (z. generalisatus s. varicellosus). Katkad je sadraj vezikula hemoragian (z. haemorrhagicus) ili ak dolazi do gangrene (z. gangraenosus). Oboljenje traje dve do tri sedmice, praeno esto jakim, neuralgikim bolovima, a zatim se povlai ostavljajui za sobom trajan imunitet. Sin zona; h. zoster ophthalmicus, herpetiko oboljenje u podruju prve grane trigeminusa. Izaziva je virus. Pored promena na koi, na oku se, kao komplikacija, javljaju mehurii na venjai i ronjai, koji prskaju i stvaraju ulceracije. Moe doi do keratitisa, iritisa, u redim sluajevima i do neuritisa vidnog ivca; h. zoster oticus, usni herpes zoster, kone manifestacije herpesa zauzimaju usnu koljku i njenu okolinu. Oboljenje je praeno bolovima (otalgia) i afekcijom ivaca, oteenjem sluha po perceptivnom tipu (a. coc-

332

Herter-Heubnerova bolest

heterotrofan

ostaje zgusnut tokom interfaze. V. hrohleae), vrtoglavicom (n. vestibuli), ee matin. i perifernom paralizom facijalisa. Poreheterohromatinizacija, v. lajonizacija, X-meaji su prolazne prirode. inaktivacija. Herter-Heubnerova bolest, v. coeliakia. Herxheimerova bolest, v. acrodermatitis heterologo, oznaava antigenske razlike izmeu raznih ivotinjskih vrsta. chronica atrophicans. heterometrijska autoregulacija srca, Herxheimerova reakcija, v. reakcija. sposobnost srca da se jae kontrahuje Hesselbachova hernia, v. hernia. kada je srani mii istegnut u fiziolohetacilin, polusintetski penicilin sa irokim granicama. Ova osobina je svojstvo kim antibakterijskim spektrom (iz njesvih poprenoprugastih miia i objaga se, razgraivanjem, oslobaa ampicinjava se povoljnijim odnosom aktinskih lin). i miozinskih niti u miinim vlaknima. heterochromatin, heterohromatin, deo Pri istezanju zida desne pretkomore pohromosomske supstancije s gustim spiveava se i srana frekvencija za 10 do ralnim zavojima DNK koja je, zbog toga, 15 /o. Poveanje snage kontrakcije srca neaktivna u transkripciji u podruju heoko 30 sec. posle prethodnog istezanja terohromatina. Heterohromatin ima (kada se duina miinih vlakana usled kompaktan izgled i intenzivno se boji. snanije kontrakcije vratila na poetnu) V. euchromatin. naziva se homeometrijskom autoreguheterochromia iridis, razliita jaina piglacijom i objanjava se poveanjem mementovanosti duice jednog i drugog tabolikih procesa u miiu koji je bio oka. Javlja se uroeno, ee steeno. istegnut. heterociklian, naziv za organska cikliheteroosteoplastika, presaivanje kosti na jedinjenja koja u svom prstenu (cikuzete s individue druge vrste. lusu), pored ugljenikovih atoma, sadre i atome drugih elemenata, npr. pirol, pi- heterophoria, heteroforija, latentni strabizam koji u odreenim okolnostima ridin i dr. postaje manifestan. Heteroforiju mogu heterocikline aminokiseline, v. aminoizazvati svi uticaji koji dovode do porekiseline. meaja ili prestanka fuzije. Fuziju oteaheteroduplex, heterodupleks, dvolanavaju telesna naprezanja, dugo itanje ili na DNK u kojoj izmeu dva lanca ne poalkohol. Sin. strabismus latens. stoji potpuna komplementarnost redos- heteroplastica, heteroplastika, transleda baza; moe nastati kao rezultat muplantacija kalema s jedinke tacije, rekombinacije, ili se moe dobiti heteroseksualni aloerotizam,druge vrste. v. autoeroin vitro kaljenjem jednolananih DNJC. tizam. V. hibridizacija nukleinskih kiselina. heterosis, heteroza, superiornost hibrida heterofilna aglutinacija, v. Paul-Bunnelu prvoj generaciji u odnosu na neposlova reakcija. redne pretke u pogledu mnogih bioloheterofilni antigen, v. Forssmanov antikih vrednosti: duine ivota, plodnosti, gen. fizike snage i dr. heterogametija, v. androspermijum. heterosugestija, v. sugestija. heterogametski pol, jedinka koja stvara heterotransplantacija, presaivanje u gamete ili s dva razliita hromosoma kome se uzima presad (transplantat) s pola (XY na primer) ili samo s jednim jedinke druge vrste. V. heteroplastica. hromosomom pola i bez njega (XO). U heterotrofan, sposoban da organska jediljudi mukarac pripada heterogametnjenja, specifina za njega, sintetizuje skom polu jer proizvodi dve vrste sperjedino od drugih organskih supstancija matozoida (X i Y ). (odnosi se na sve ivotinje, saprofitske i heterogeno, v. ksenogeno, heterologo. parazitske bakterije i gljive, ali i na neke heterohromatin, zgusnuti hromatin, meu najviim biljkama koje ne sadre neaktivan u procesu transkripcije RNK; hlorofil). V. autotrojan, saprojit.
333

heterotrofne bakterije

hi d roge!

heterotrofne bakterije, bakterije koje za svoju ishranu koriste organske materije. heterovakcina, vakcina spravljena od heterolognih bakterija, tj. od druge vrste, nego to su one koje su izazvale oboljenje, protiv kojeg se ona primenjuje. Heterovakcina se upotrebljava za nespecifinu terapiju. heterozygot, heterozigot, jedinka u ijim elijama se nalaze razliiti alelski geni na jednom ili vie lokusa homolognog para hromosoma. Hexamethylentetraminum, heksametil-entetramin, sredstvo za dezinfekciju mokranih puteva, jer se u kiseloj sredini iz njega oslobaa formaldehid. U alkalnoj sredini je bez dejstva. Hexobarbitonum (heksobarbiton), barbiturat s kratkotrajnim dejstvom; oficinalan je prema naoj farmakopeji. hidrazid izonikotinske kiseline, v. izoniazid. hiatus, zjap, zev, otvor nepravilnog oblika, obino u vidu pukotine, npr., h. oesophageus (seu foramen oesophagicum), zjap na preazi kroz koji ulazi jednjak^u trbunu duplju. Ovaj ulazak moe da bude praen sranim tegobama ili znacima neurocirkulatorne distonije; h. hernia, prolazak jednog dela eluca kroz hiatus oesophagi na preazi iz trbune u grudnu duplju. Moe biti praena sranim tegobama ili neurocirkulatornom distonijom. hibernacija, stanje uspavanosti u kome izvesne ivotinjske vrste provedu zimu, zimski san nekih ivotinja; vetaka h., sniavanje bazalnog metabolizma, oputanje miia, san koji lii na narkozu, pomou farmakodinamskih sredstava koji utiu depresivno l inhibitorno na simpatikusni nervni sistem i redukuju nivo homeostatske reakcije organiz^ ma. U tom stanju, koje se moe odravati nekoliko asova, krvni pritisak se kree oko 100 mm Hg, a telesna temperatura izmeu 33 i 350C. U stanju vetake hibernacije organizam moe da savlada teke agresije: traumatske, hirurke, infektivne, toksike. Vetaka hibernacija 334

se u sutini razlikuje od zimskog sna nekih sisara. hibrid, jedinka nastala ukrtanjem pripadnika razliitih vrsta. hibridizacija nukleinskih kiselina, postupak kojim se, putem stvaranja vetakih hibrida dva lanca nukleinskih kiselina, ispituje postojanje komplementarnih regiona u njima; u postupku se primenjuje grejanje i hlaenje, tzv. kaljenje jednolananih nukleinskih kiselina; stvaranje dvolananih regiona ukazuje na komplementarnost redosleda nukleotida. hidatide, mali mehuri, mehuri-keri ehinokokusa. V. echinococcosis. hidatidna cista, v. cystis. hidatidno zujanje, zujanje koje se ponekad moe uti auskultacijom kada se udari akom u predelu mehura koji stvara pasja glista. V. Taenia echinococcus. hidr-, v. hydr-. hidradenitis, v. hidrosadenitis. hidradenoma, hidradenom, papule veliine iodine glave, boje koe, lokalizovane na doljim onim kapcima. U eruptivnom obliku (h. eruptivum) promene mogu biti rasute po vratu i trupu. hidralazin, dihidralazin, antihipertenzivna sredstva; direktno oputaju glatke miie krvnih sudova. hidratacija, reakcija u kojoj jedinjenje vezuje vodu [npr. hloral CCbCHO vezuje vodu i daje hlor-alhidrat CChCH(OH)2]. hidroa aestivalia, v. porphyria cutanea tarda; h. vacciniformia, porphyria erythropoetica. hidrobenzotiazid, diuretiko sredstvo iz grupe derivata benzotiadiazina. hidrodinamika, deo mehanike koji prouava kretanje tenosti. hidrofilan, onaj koji privlai vodu. Ovaj pridev upotrebljava se za tela koja upijaju vodu, npr. hidrofilna gaza, a u koloidnoj herniji za one koloidne estice ija stabilnost potie od hidratacije koloidnih estica. hidroflumetiazid, diuretiko sredstvo iz grupe derivata benzotiadiazina. hidrogel, gel koji je postao od hidrosola.

hidrogenacija hidrogenacija, uvoenje vodonika u nezasiena jedinjenja X (jedinjenja s dvostrukom ili trostrukom ). Npr. ovravanje ulja. hidrokortizon, jedan od hormona kore nadbubrenih lezda iz grupe glikokortikoida, ima dejstva slina dejstvima kbrtizona. hidroksiamfetamin, simpatomimetik. hidroksiapatit, (4)2 '-Ca(OH)Z, kristalna so koja je najvanija neorganska supstancija kostiju. hidroksid, jedinjenje koje, pored bilo kog katjona, sadri hidroksilni jon (OH), a ne sadri nikakav drugi anjon [npr. NaOH, CA(OH)2 itd.]. hidroksil-apatit, ()2()2, kristali koji grade neorganski deo glei, dentina i cementa zuba. V. fluorapatit. hidroksilna grupa, jednovalentna atomska grupa. hidroksiprolinemija, v. hydroxyprolinaernia. hidroksiureja, sredstvo za leenje nekih oblika neoplastikih oboljenja. hidrolaze, enzimi koji katalizuju hidrolitiko razlaganje odreenih organskih jedinjenja (npr. saharaza je hidrolaza koja omoguuje hidrolitiko razlaganje molekula saharoze u molekul glikoze i molekul fruktoze). hidrolitiki enzim, v. enzim. hidroliza, razlaganje jedinjenja pod uticajem vode, pri emu ona stupa u reakciju s jedinjenjem koje se razlae. U organizmu se tako razlazu sloena organska jedinjenja pod uticajem vode, a u prisustvu enzima, na prostija jedinjenja, npr. masti i ulja se razlazu na glicerin i vie masne kiseline, sloeni ugljeni hidrati (polisaharidi) se razlazu na oligosaharide i monosaharide, belanevine se razlazu u aminokiseline itd. hidrops labirinta, gomilanje endolimfe u unutranjosti opnastog labirinta unutranjeg uva. Nastaje usled nesklada izmeu luenja i upijanja endolimfe. Oituje se progresivnom nagluvou i napadima vrtoglavice (Mniereova bolest). V. bolest. hidrosadenitis, hidrozadenitis, zapaljenje znojnih lezda, obino apokrinog

higijena tipa: h. axillae, gnojavi hidrosadenitis podpazune jame; h. suppurativa, oboljenje apokrinih znojnih lezda odlikuje se pojavom jednog ili vie voria slinih sami u koi, koji se postupno poveavaju do zrna graka, zatim razmekavaju i zagnojavaju. V. hidradenitis. hidrosis, hidroza, znojenje. hidrosol, koloidni rastvor u kome je voda disperziono sredstvo. hidrostatski pritisak, pritisak koji je posledica teine vode; za svakih 13,6 mm stuba vode ispod njene povrine poveava se za l mm Hg. Hidrostatski pritisak utie i na pritisak krvi u krvnim sudovima. Kada ovek mirno stoji, pritisak u desnoj pretkomori je O mm Hg, a u venama stopala 90 mm Hg; na mestima tela venski pritisci su od O do 90 mm Hg. Hidrostatski pritisak utie i na pritiske u arterijama i kapilarima. Pri srednjem arterijskom pritisku u sudovima na nivou srca, od 100 mm Hg pri stajanju, pritisak u arterijama stopala je oko 190 mm Hg. hidroterapija, v. therapia. hidrotica, hidrotici, sredstva koja podstiu luenje znoja, npr., pilokarpin, topao aj. Highmorovo telo, u sredini medijalne strane embrionalnog semenika zadebljano vezivno tkivo (mediastinum testis) u koje se smeta Hallerova semenika mrea (rete testis Halleri). Highoumenakisov znak, egzostoza sternalnog dela kljunjae u kongenitalnom sifilisu. hidrotica, hidrotici, sredstva koja podstiu luenje znoja, npr., pilokarpin, topao aj. Highoumenakisov znak, egzostoza sternalnog dela kljunjae u kongenitalnom sifilisu. higijena, grana medicine koja ispituje sve tetne uticaje u ovekovoj okolini i ustanovljava kako oni deluju ne samo na organizam pojedinca nego i na pojedine grupe ljudi, vee zajednice i elo drutvo, i prouava sve potrebne mere u cilju zatite ljudskog zdravlja i stvaranja optimalnih uslova za ivot; duevna h., grana medicine koja se bavi prouava-

335

higijena njem i primenjivanjem mera potrebnih za uvanje duevnog zdravlja. Sin. psihohigijena; h. graevinska, deo opte higijene koji ispituje, prouava i obezbeuje higijensku izgradnju i higijensko ureenje prostorija, stambenih i javnih zgrada, radionica, fabrika itd., jednom reju, svih graevina uopte; industrijska h., deo higijene rada kojim se naroito bavi higijena rada u raznim industrijama; industrijska higijena, grana medicine koja ispituje ne samo tetne uticaje koji se javljaju na radnim mestima ve i one koji deluju van uslova rada, a mogu se odraziti na ponaanje radnika za vreme rada, na njegovo zdravlje i radnu sposobnost. Ona izuava, pored ovih, i sve druge faktore koji mogu pozitivno delovati na zdravlje radnika, favorizovati bolju motivaciju i veu produktivnost rada bez negativnih posledica po zdravlje radnika. Higijena rada ukljuuje vie medicinskih disciplina a u prvom redu: kliniku profesionalnih oboljenja (otkrivanje raznih znakova profesionalnih oboljenja i trovanja), toksikologiju, industrijsku psihologiju, zatitnu tehniku i zdravstveno prosvei^ vanje. Na tom poslu ona pored medicinskih lica okuplja i psihologe, socijalne radnike i inenjersko-tehiki personal. Njena delatnost se sprovodi kroz biroe za higijensko-tehniku zatitu i kroz ambulantno-polikliniki odnosno dispanzerski rad lekara privrednih organizacija. Ovaj radi na planu integralne preventivne i kurativne medicine, ali glavnu panju obraa na preventivne mere; mentalna h. grana medicine koja se bavi razvitkom mentalnog zdravlja i emotivnim reakcijama i navikama; h. naselja, deo higijene koji prouava probleme higijenskog ureenja naselja i stara se da se pri njihovoj izgradnji u celosti vodi rauna o zahtevima higijene u cilju obezbeenja i unapreivanja zdravlja i radne sposobnosti stanovnika nekog naseljenog mesta, grada ili industrijskog centra. Sin. higijena naselja, komunalna higijena; h. rada, deo higijene koji ispituje dejstvo rada na zdravlje radnika i prouava raznovrsne meha336

higijena nike, hemijske i fizike uticaje koji mogu tetno dejstvovati na organizam radnika, na radnu sposobnost i na efekt proizvodnje. H. r. je preteno preventivna medicinska disciplina. Njen je zadatak da izuava optimalne uslove rada, mere, higijenske i tehnike, za otklanjanje tetnih uticaja iz radne sredine i spreavanje pojave i razvijanja profesionalnih oboljenja, kao i nesrenih sluajeva pri radu. Sin. profesionalna higijena; sanacija radnih prostorija, briljivo odstranjivanje industrijske praine, otrovnih gasova i para s radnih mesta da bi se spreilo da radnici udiu ove tetne produkte proizvodnog procesa. To se postie raznim metodima: ovlaenjem predmeta ili zgodnim dodavanjem ulja koja veu prainu; zamenom runog rada mainskim; upotrebom naroitih aparata za mlevenje materijala; dovoenjem i odvoenjem materijala mehanikim putem ili pneumatikim transportom u zatvorenim i nepropustljivim cevima i mehanizovanim pakovanjem; odvajanjem aparature i mainerije koja zagauje vazduh od ostalih radnih prostorija; racionalizacijom rada i promenom postupka proizvodnje; mehanizacijom i hermetizacijom proizvodnog procesa uz istovremeno odstranjivanje stvorenih tetnih proizvoda usisivaima (ekshaustorima); vetakom ventilacijom i klimatizacijom radnih prostorija; seksualna h., deo higijene koji se bavi seksualnim vaspitanjem, unapreivanjem seksualnog zdravlja, individualnom polnom higijenom i poInim odnosima kad su ovi u vezi s individualnim zdravljem i zdravljem zajednice; h. sporta, oblast higijene koja se odnosi na linu higijenu i higijenu ishrane sportista, higijenu sportskih objekata, sprava i higijenu sportske odee i obue. Za sva ta podruja vae principi opte higijene, jedino higijena ishrane sportista ima svoje specifinosti; h. stana, deo higijene koji ispituje uticaj stanovanja na oveje zdravlje i mere koje obezbeuju izgraivanje zdravih, prostranih, svetlih, suvih i estetskih stanova, sanitaciju nezdravih i nehigijenskih

higijeniar

Hiltonov postupak

stanova i potpuno i najbre odstranjiva- higroskopija, grubo procenjivanje vlanje svih moguih zagaenja i tetnih nosti vazduha; h. tkanina, osobina tkadejstava iz stanova i njihove okoline; h. nina da vezuju izvsnu koliinu vlage iz usta, niz mera koje se sprovode radi odvazduha, a da se pri tom primetno ne ravanja stanja zdravlja zuba i usne ovlae. Veina materijala koji se upotduplje u celini. Predstavlja sastavni i rebljavaju za izradu odela higroskopne neophodni deo leenja oboljenja usne su, ali u razliitoj meri, to zavisi od kvaduplje. Sprovodi se pravilnom i dovoljliteta same tkanine. Pri relativnoj vlazi no estom primenom etkice za zube i vazduha 100%, tj. kad je vazduh zasien interdentalnih stimulatora, ispiranjem vodenom parom, 100 g vune vezuje 28 g usta i dr. Sin. higijena oralna. vodene pare, 100 g platna 25 g, 100 g svihigijeniar, industrijski, (1) higijeniar le 17 g i 100 g pamuka 12 do 23 g. koji se specijalno bavi pitanjima zatite hijaloidna duplja, sve se vie suava prizdravlja u industriji i rudarstvu; (2) nii bliavanjem unutranjeg lista one aizdravstveni radnik, obino iz redova ce spoljanjem. Duplja koja, na kraju, radnika neke fabrike, koji je kursom ospotpuno iezava, dok unutranji list, u posobljen da vodi brigu o osnovnim hizamenu za to, ograniava novu, hijaloidgijenskim merama (lina istoa, ventinu duplju. U prvo vreme plitka, ispunjelacija, individualna zatita, dopunska na je onim soivom. ishrana i si.) u svom preduzeu. hijaluronidaza (spreading-factor ili fakhigijensko-epidemioloka sluba, grana tor prodornosti), enzimi koje produkusanitetske slube oruanih snaga iji je ju izvesne patogene bakterije, a naene zadatak: ouvanje zdravlja i spreavanje su skori u svih ivotinjskih tkiva. Tkivo pojava oboljenja i povreda (higijenskonajbogatije ovim enzimom je semenik, profilaktike mere), suzbijanje postojenaroito u sisara. Hijaluronidaze hidroih oboljenja i njihova irenja (protivelizuju hijaluronsku kiselinu i na taj napidemijske mere) i mere medicinske rain smanjuju viskozitet mukopolisahadioloke, bioloke i hemijske zatite. rida. Pretpostavlja se da promene, koje nastaju pod dejstvom ovih enzima, dohigijensko-epidemioloki odred, sprecivode do oteenja vezivnog tkiva i irejalizovana sanitetska jedinica za prenja infekcija. ventivno-medicinsko zbrinjavanje pripadnika oruanih snaga, stanovnitva i hijaluronska kiselina, kiseli mukopolisaharid. Sastavljen od ekvimolekulskih teritorije na kojoj se vodi borba ili uopkoliina glukozamina, glukuronske i sirte gde se nalaze jedinice. V. higijensko-etne kiseline. Nalazi se u staklastom epidemioloka sluba. telu oka, u sinovijalnoj tenosti i dr. higijensko-profilaktike mere, v. higiRastvorena u vodi ostvaruje visok stejensko-epidennoloka sluba. pen viskoznosti (gel). U organizmu igra higrometar, sprava za merenje vlage u vanu ulogu, jer titi elije spreavajui vazduhu koja se osniva na tome to se mikrobe da u njih ulaze i dr. ivotinjske dlake s kojih je odstranjena mast skupljaju u suvom, a rasteu u hijazma, v. chiasma. estice lipoproteina hilomikroni, najvee vlanom vazduhu. Za svenji dlaka vekoje slue za prenoenje u organizam zana je skazaljka koja na skali pokazuje unetih masti, preteno triglicerida (v. relativnu vlagu u procentima. Higrometamo), iz creva u druge organe, naroito tar daje priblino tane rezultate. u jetru. Veliina im je 0,5-1,5 mikrona. higroskop, sprava za odreivanje koliine hilotoraks, v. chylothorax. vlanosti u vazduhu. Hiltonov postupak, otvaranje i drenaa higroskopan, koji privlai i upija vlagu iz sporednih upljina apscesa mekog tkiva vazduha, npr. kalcijum-hlorid, koncenuvedenim peanom koji se, posle uvoetrovana sumporna kiselina, fosfor-pennja u apscesnu upljinu, otvara u vie toksid i dr. unakrsnih pravaca.
22 Medicinski leksikon

337

hilurija hilurija, v. chyluria. hilus, vrata, udubljenje na nekom organu kroz koje prolaze njegovi krvni sudovi, ivci i kanali; h. pulmonis, pluni hilus, pluna vrata, udubljenje na unutranjoj strani plua kroz koje prolaze glavna dunica, krvni i limfni sudovi i ivci plua. Svi ovi organi sainjavaju koren plua (radix pulmonis). hilusna igra, pojaane pulsacije hilusa (grana plunih arterija) pri rendgenoskopiji u sluaju defekta meupretkomorske pregrade; rede otvorenog ductus Botalli. hilusna ara, normalna ara na fluorescentnom zaklonu (ili na redgen-snimku plua) s obe strane srane siluete u vidu leptirovih krila. Ona potie od grana plune arterije. U izleenom limfadenitisu hilusa ova ara je izraenija od normalne. hilusne limfne lezde (plua), v. nodilymphatici bronchopulmonales. himera, v. chimera. himotripsin, proteolitiki ferment koji pod dejstvom tripsina nastaje u tankom crevu iz neaktivnog himotripsinogena koji lui pankreas. Izluuje se u neaktiv-^ nom obliku kao himotripsinogen, a aktivie se pod dejstvom tripsina. Ne koagulie krv, ali pretvara kazein u parakazein, te sasiruje mleko, nasuprot tripsinu, koji koagulie krv, ali ne moe da usiri mleko. himozin, lab-terment, enzim sirita. Dobija se iz sluznice eluca, obino teladi. On izaziva zgruavanje mleka. Himozin pretvara u vodi (mleku) rastvorljivi kazeinogen u nerastvorljivi kazein. Pri dejstvu himozina iz kalcijumove soli kazeinogena rastvorljive u vodi nastaje kalcijumova so kazeina, nerastvorljiva u vodi. Zgruavanje mleka himozinom i pepsinom ima veliku primenu u proizvodnji sira. hinidin, v. chinidinum. hinin, v. chininum. hioidni luk, drugi krni (branhijalni) luk. On izgrauje vrat s 3. i 4. lukom. Sem toga, od njega se stvara uzengija (stapes) i ovesno vezivo hioidne kosti, kome prethodi hrskavina traka poznata pod
338

hiperandroidni mukarac imenom Reichertove hrskavice. U daljoj evoluciji srednji deo ove hrskavice iezava, ostavljajui za sobom fibriodnu vrpcu: stilohiodnu vezu. U prednjeg dela postaju mali rogovi hioidne kosti, dok zadnji stvara stiloidni nastavak. Svojim unutranjim rubom zadnjeg dela ovaj luk stvara prednje lukove mekih nebaca. hioscin, v. Scopolaminum. hiotireoidna traka, prethrskavina traka, koja predstavlja vezu s jezinom kosti. hiotireoidni luk, 3. krni luk iz koga se grade meki delovi vrata. Osim toga, od toga luka se stvaraju veliki rogovi jezine (hioidne) kosti. hipadenija, \.mlecne lezde. hiperandrogenija, postojanje prekomerne koliine mukog hormona u mukog (muka hiperandrogenija) ili u enskog (enska hiperandrogenija); h. ena, stvaranje prekomerne koliine mukog hormona (androgena) u ene, posledica je prekomernog luenja tog hormona u jajnicima (Bergerove elije) u tekalnim elijama jajonosnih mekova, kao i u kori nadbubrenih lezda. hiperandroidan, kae se za mukarca suvie muki uoblienog. hiperandroidni mukarac, preterano muki uoblien mukarac koji ispoljava ove osobine: prevagu masnih naslaga u gornjim delovima tela, snanu muskulaturu, poveanu vrednost rameno-karlinih odnosa, razvijenu dlakavost, intenzivan metabolizam, tenju ka gojaznosti. Ove ga opasnosti vrebaju: arteriopatija i eerna bolest. Elementarna poIna aktivnost je obino iznad prosene vrednosti. Mukarac ovog tipa obino eli decu, mada je esto lo otac. Oinstvo je optereeno eljom za posedom, z., dokazivanjem svojih sposobnosti. To onemoguuje njegovo uspeno vaspitanje dece, naroito kad ona ispoljavaju individualne sklonosti. Hiperandroidni mukarac eli da se sve deava onako kako on shvata. Njegovo ponaanje u drutvu moe da bude pozitivno, jer je vrlo energian, preduzimljiv i istrajan. Ali, pored nespretnosti, on ispoljava

hiperbarika oksigenacija
neprilagodljivost, netrpeljivost, sklonost za naturanjem svoje volje. hiperbarika oksigenacija, izlaganje oveka povienim pritiscima kiseonika u cilju poveavanja koliine rastvorenog kiseonika u krvi. Koristi se u hirurgiji pri operacijama na srcu, u leenju gasne gangrene, u trovanja ugljen-monoksidom i cijanidom. Zbog toksinosti kiseonika vreme izlaganja ne srne da pree 5 asova, a pritisak kiseonika 3 atmosfere. hiperbariki kiseonik, kiseonik pod povienim pritiskom, veim od atmosferskog. hiperfenil-alaninemija, v. hyperphenylalaninaemia. hiperginogenija, postojanje prekomerne koliine enskog hormona u ene (enska hiperginogenija) ili u mukog (muka hiperginogenija); h. mukaraca, prekomerno izluivanje folikuloida u mukaraca dolazi od poremeenog stanja Sertolijevih i Leydigovih elija semenika; hiperginoidna ena, osnovna odlika ovoga tipa, nastalog vikom enskih osobina, jeste poveana prevaga u nagomilavanju masti u donjim delovima tela, s velikom vrednou adipomuskularnog odnosa. ak i kad je gojazna, njena je muskulatura slaba. Lako se zamara i ne podnosi naporan rad. Krvni kapilari lako prskaju i modrice se lako stvaraju. Krvni pritisak je ispod prosenosti, digestivni kapacitet ogranien. Hiperplazija limfoidnog tkiva esta. Zbog preterane istegljivosti zglobnih veza lako dolazi do deformacije kostiju i dustabana. Polni ivot je normalan, ali preterano pasivnog karaktera i bez topline: polne odnose pre podnosi nego to ih trai i u njima uiva. Njena ljubav prema deci je lepa, to umanjuje njenu stvarnu materinsku vrednost, ona stvara krajnje razmaenu decu ijim eljama, esto bez granice i smisla, bez rezerve izlazi u susret, nemona da odoli njihovom navaljivanju, naroito ako su androidne konstitucije. Njeno ponaanje, zbog preterane pasivnosti, trai zatitu i obezbeenje. Hiperginoidnoj eni je potreban oslonac i rukovoenje: bez njih
22*

hipertonian
se osea izgubljenom. Ostavljena sama sebi, ona kopni u samoi. Ako se nameri na pravog mukarca, njen ivot dobiva smisao i lepotu. Ona na takvog mukarca prenosi svu bezgraninu lepu ljubav. hipergonadotropinija, poveano izluivanje gonadotropina hipofize. hiperhistidinemija, v. hyperhistidinaemia. hiperhromna anemija, v. a. megaloblastica. hiperksifoidija, preterano razvijen ksifoidni nastavak grudne kosti. hipermastija, v. mlene lezde. hipermetropan, dalekovid, v. hypermetropia. hipernefroid, tumor nastao od zalutalih suprarenalnih elija, benigne je prirode i proizvodi maskulinizaciju. hiperoksalurija, v. hyperoxaluria. hiperorhidija, stanje preterane seksualne funkcije u mukog. hiperosmolalnost, poveana osmolalnost, hiperosmolalnost tubularne tenosti u dijabetiara u kojih je tubularno optereenje glikozom iznad kapaciteta tubulusa za reapsorpciju glikoze. Razlog su za poveano izluivanje mokrae (osmotska diureza), to dovodi do pojave ei i poveanog unoenja tenosti (polidipsija). V. osmolalnost. hiperparatireoidizam, hipefunkcija paratireoidnih lezda. hiperpneja, v. hyperpnoea. hiperprolinemija, v. hyperprolinaemia. hipersekrecija, v. hypersecretio. hipertelija, v. mlene lezde, hipertenzije, endokrine, v. endokrine hipertenzije. hipertiofilija, poveane koliine sumpora u tkivima enskog organizma. ena, npr., ima u svom mozgu veu koliinu sumpora nego to ga mukarac ima u svome.

hipertireozna kriza, v. crisis.

hipertonian, (1) koji pokazuje nenormalno veliki napon, npr. h. mii; (2) koji pokazuje vei osmotski pritisak, npr. hipertonian rastvor, rastvor veeg osmotskog pritiska nego neki rastvor koji slui za poreenje (po pravilu se poredi

339

hipertonija pri^sak s onim koji postoji u normalnim elijama). V. hipotonian, izotonian, hypertensio. hipertonija, v. hypertonia. hipertrihoza, v. hypertrichosis. hipertrofika ciroza, v. cirrhosis hepatis.

hipostazna pneumonija hipogonadotropinska amenoreja s galaktorejom, (seks.) postojanje ovog poremeaja, bez znakova megaloakrije, u ena s izolovanom poveanom proizvodnjom prolaktina od strane eozinofilnih elija prednjeg renja hipofize, a na raun proizvodnje gonadotropina. hipogonadotropinski hipogonadizam odraslih, hipogonadotropinija nepoznatog uzroka. U mukarca se ispoljava gaenjem polne moi s poremeajem tipa muke dlakavosti. hipohlorinator, ureaj za dezinfekciju vode manjih vodovoda, podeen za korienje preparata hlora. Obino se koriste 0,5 do 2%-tni rastvori. Postoje razliiti tipovi od jednostavnih do automatskih. hipohondrijani predeo, v. regio. hipohromna anemija, v. anaemia. hipoksantin, purinska baza, 6-oksipurin, nalazi se u mnogim biljnim i ivotinjskim tkivima i u mokrai. Pod uticajem enzima hipoksantin-oksidaze oksidie se u ksantin, a ovaj se moe dalje oksidisati u mokranu kiselinu. hipoksemian, koji sadri manju koliinu kiseonika. hipoerekcija, umanjena erekcija mukog polnog uda. Moe da nastane posle prethodne snane erekcije (odmah po uvlaenju uda ili u toku odnosa). Ona poputa, nikad do te mere daje dalji odnos onemoguen. Poputanje i iezavanje erekcije je posledica neke duevne inhibicije. hipofizektomija, hirurki postupak kojim se odstranjuje hipofiza (u sluajevima bolesti te lezde). hipoksemija, v. hypoxaemia. hipoksija, v. hypoxia. hiponatriemija, v. hyponatriaemia. hiponihijum, v. nokti. hipofiza, v. hypophysis. hipoparatireoidizam, hipofunkcija paratireoidnih lezda, tetanija. hipopion, v. hypopyon.

hipertrofija, v. enlargement, hypertrophia. hipervarijabilni deo imunoglubulina, mesto na varijabilnom delu polipeptidnih lanaca (H i L), koje je raznovrsnijeg sastava nego ostali delovi varijabilnog regiona. Uestvuje u formiranju aktivnog mesta na molekulu antitela s kojim se antitelo vezuje za antigen. hiperventilacijski sindrom, v. syndroma. hipervitaminoza, v. hypervitaminosis. hipo-, v. hypo-. hipoandroizam, evnuhoidna pojava omanjeg stepena. hipochondria, hipohondrija, strah i bolesna briga za stanje linog zdravlja i rad sopstvenih organa. Javlja se u psi honeurozi, melanholiji ili poetnoj shizofreniji. hipofizna drka (peteljka), v. neurohypophysis. hipof izni portni sistem, v. neurohypophysis. hipogenitalizam, stanje nedovoljno razvijenih genitalnih odlika organizma. hipoginogenija, nedovoljno luenje enskog seksualnog hormona. hipoglikemija, v. hypoglycaemia. hipoglikemik, v. antidijabetik. hipogonadizam, sindrom nedovoljnog razvoja oblika i funkcija polnih lezda (gonada); h. usled oboljenja vanselarne hipofize, tumori vanselarnog dela hipofize esto proizvode poremeaje u gonadnoj aktivnosti, ali se ne moe iskljuiti i mogunost da od toga tpi i intraselarni deo hipofize; h. usled organskih oboljenja hipotalamusa, u ovu grupu oboljenja pripadaju tumori vegetativnog hipotalamusa (nadselarni kraniofaringeom), lipoidni granulomi, letargiki encefalitis, pritisak mozga u hidrocefaliji, staraka atrofija hipotalamusa i duevni potresi. hipogonadotropinija, nedovoljno luenje gonadotropina prednjeg renja hipofize.
340

hipoplastika anemija, v. aplastika anemija u anaemia. hipospadija, v. hypospadia. hipostazna pneumonija, v. pneumonia.

hipotalamohipofizni trakt hipotalamohipofizni trakt, v. neurihypophysis. hipotalamusna jedra, v. neurohypophysis.

hirurg manja od koncentracije izotoninog rastvora. V. izotonian, hipertonian. hipotrofne bakterije, bakterije koje su potpuno ili sasvim izgubile sposobnost biosinteze. One imaju vrlo slabo razvijen ili slaboaktivan enzimski sistem. Takvi mikroorganizmi moraju energiju, ili sve to im je potrebno, dobivati gotovo od ivog bia (domaina) na kome parazitiu. hipovitaminoza, v. hypovitaminosis. Hippell-Lindauova bolest, v. bolest. hippocampus (cornu Ammonis), hipokampus, srpasto ispupenje na zidu donjeg roga bone modane komore (ventriculus lateralis), pripada limbikom sistemu. hippuria, hipurija, izluivanje veih koliina hipurne kiseline mokraom. hippus, vee ritmike promene irine enice. Uzrok i znaaj hipusa je nepoznat. Moe se javiti pri multiploj sklerozi, pri cerebrospinalnom sifilisu i meningitisu. hipurna kiselina, v. Acidum hippuncum. hiroteka, v. chirotheca. Hirschprungova bolest, v. megacolon. Hirstov fenomen, mogunost da virusi mogu izazvati aglutinaciju eritrocita, zapazio je Hirst (1941), pa je ta pojava nazvana Hirstov fenomen. To je zapaeno u virusu influence koji je aglutinisao eritrocite petla. Taj je fenomen najvie prouen upravo kod tog virusa, iako je kasnije utvren i kod drugih virusa. V. reakcija hemaglutinacije. hirsutismus, hirzutizam, izuzetno obilata dlakavost u ena kao posledica prekomerne tvorbe steroidnih hormona u kori nadbubrenih lezda (moe n da bude znak vrlo ozbiljnih bolesti). hirudin, antikoagulantna supstancija u usnim lezdama pijavice i ima karakter albumoze. Spreava koagulaciju delujui kao antitrombin. Upotrebljava se za spreavanje koagulacije in vitro. Hirudo medicinalis, medicinska pijavica, ranije esto upotrebljavana u terapijske svrhe. hirurg, lekar specijalista za hirurke bolesti koji je kvalifikovan za vrenje hirurkih intervencija. V. kirurgija.
341

hipotalamusni infantilizam, v. adipozogenitalna distrofija. hipotalamusni oluk, iz zadebljanja zidova 2. modanog mehura, diencefalona, stvaraju se talamusi koji, u prvo vreme, iroku duplju mehura svode na III modanu komoru. Sredinom medularne strane talamusa protee se hipotalamusni oluk, ispod koga se nalazi hipotalamus (podbreje). hipotalamusno-hipofizni trakt, skup nervnih vlakana koji iz supraoptikih i paraventrikularnih jedara hipotalamusa vode impulse u zadnji reanj hipofize. Znaajan je u regulaciji izluivanja hormona neurohipofize. hipotermija, stanje temperature tela ispod normalne vrednosti. Moe nastati izlaganjem tela hladnoi ili pod dejstvom medikamenata, kao to su analgetici i antipiretici. Osoba koja u ledenoj vodi provodi 20 do 30 min. umire usled poremeaja u radu srca ukoliko se ne preduzmu odreene mere zagrevanja. Pri tome se unutranja temperatura tela snizi na 250C, a pri padu temperature ispod 290C centar za termoregulaciju u hipotalamusu potpuno gubi sposobnost regulacije temperature, dok je pri temperaturi od 340C ta sposobnost izrazito oslabljena. Vetaki izazvana hipotermija do 320C primenjuje se u hirurgiji pri operacijama na srcu; pri ovoj temperaturi, telo se moe odravati vie dana, a da ne doe do teih fiziolokih promena. Hipotermija inhibie razmnoavanje bakterija, te se primenjuje u tekim infekcijama; h. kontrolisana, niska temperatura tela izazvana u cilju smanjenja metabolizma tkiva, a time i potrebe za kiseonikom; koristi se u razliitim hirurkim intervencijama na srcu ili organima koji se pripremaju za transplantaciju. hipotonian, (1) koji se odlikuje nenormalno niskim naponom; (2) koji je manji od izotoninog, npr. hipotonian rastvor, rastvor ija je koncentracija

hirurgija hirurgija, chirurgia, grana medicine koja se od ostalih medicinskih disciplina razlikuje po terapiji, koja se sastoji od manualnih ili operativnih postupaka. Iz hirurgije su se izdvojili ogranci kao ue specijalnosti i naini shvatanja u hirurgiji: abdominalna h., h. iji je predmet terapije oboljenja i povrede abdominalnih organa; antiseptika hirurgija, Mrurke radnje koje primenjuju antiseptike naine leenja; aseptika hirurgija, hirurgija koja se sporovodi po svim kautelama asepse, u sredini i instrumentima bez mikroorganizama, tako da se izbegava bilo kakva infekcija, a na prvom mestu gnojna; eljusna h., v. maksilofacijalna hirurgija; deja h., specijalna grana hirurgije koja se bavi hirurkim i ortopedskim leenjem bolesti dejeg doba; elektrohirurgija, elektrokaustika, naziv koji se odnosi na hirurke intervencije u kojima se primenjuje struja visoke frekvencije. V. diathermia, elektrokoagulacija, elektrodesikacija, elektromija; fizioloka h., indirektno Ieenje nekih poremeaja menjanjem normalnih ili nenormalnih fiziolokih funkcija hirurkim putem; kardiohirurgija, savremena grana hirurgije se bavi operativnim leenjem uroenih i steenih mana srca i velikih krvnih sudova; klinika h., hirurgija koja prouava hirurke bolesti po njihovim simptomima, ispitivanjima i posmatranjem; konzervativna h., hirurgija kojoj je cilj da sauva oboleli organ, tkivo ili ekstremitet uz mali rizik; maksilofacijalna h., nain leenja hirurkim i pomonim metodima oboljenja, povrede i defekta na licu i eljustima; mala h., hirurgija koja zbrinjava mala hirurka oboljenja i male povrede; neurohirurgija, grana hirurgije koja obrauje hirurka oboljenja nervnog sistema. Izdvojila se iz opte hirurgije zbog svoje specijalne dijagnostike, razloga za intervencije, operativne tehnike i postoperativnog leenja; operativna h., naziv koji ukazuje na operativno-tehniki aspekt hirurgije i njene manualne i manipulativne postupke ili metode u leenju hirurkih bolesti ili povreda; opta h., bavi 342

Hisov snop se svim problemima hirurgije; ortopedska h., grana koja se bavi leenjem ortopedskih deformiteta; plastika h., deo hirurgije koji se bavi uspostavljanjem normalnih oblika i funkcija operacijom u deformacijama, defektima i vrenju pokreta. Njen ogranak je kozmetika hirurgija, koja slui u estetske svrhe, v. transplantacija; radikalna h., hirurgija kojoj je cilj da ukloni sve zone lokalne ekstenzivne bolesti i sve okoline i, po mogustvu, sve regionalne limfne lezde: rekonstruktivna h., v. plastika hirurgija; velika h., hirurgija koja obavlja vane, teke i hazardne intervencije; veterinarska h., hirurgija iji je predmet leenje domaih ivotinja; visceralna h., grana hirurgije, koja se bavi hirurkim leenjem organa smetenih u telesnim dupljama, obloenim seroznim opnama. hirurka ekipa, grupa lekara specijalista i drugog osoblja s odgovarajuim sanitetskim materijalnim sredstvima i opremom, stalna ili privremeno organizovana za pruanje hirurke pomoi u ustanovama oruanih snaga. Hirurka ekipa moe biti opta (za optehirurku pomo) ili specijalistika (za specijalistiku pomo po uim granama hirurgije). U NOR-u su hirurke ekipe osnovane aprila 1942. god. pod nazivom mobilne hirurke ekipe u I i II proleterskoj brigadi, a kasnije je svaka divizija obavezno formirala hirurke ekipe koje bi radile u divizijskoj bolnici ili se upuivale u brigadu (u kojoj bi bili najvei gubici za vreme borbe). hirurka intervencija, v. intervencija. hirurka poljska bolnica, pokretna sanitetska ustanova ija je namena pruanje hirurke pomoi i priprema (teih) povreenih i obolelih (p/o) za evakuaciju; zadrava p/o koji e se izleiti za krae vreme, odnosno dok se ne osposobe za evakuaciju; pored opte u njoj se prua i ua specijalistika pomo ako joj se dodele ekipe iz odreda lekara specijalista (v, tamo). hirurke pincete, v. pincete. Hisov snop, v. fasciculus atrioventricula-ris.

histamin

hitna pomo

histamin, amin koji nastaje dekarboksila- histiocytom, tvrd, ukast ili mrk, hemicijom aminokiseline histidina. Direktno sferan koni tumori (fibrom) do velistimulie glatke miie materice, bronine graka, benigne prirode. hiola, arteriola i creva, prouzrokuje histohydria, histohidrija, prisustvo poveproirenje kapilara (pad krvnog pritisanih koliina vode u telesnim tkivima. ka) i poveanje propustljivosti endotela Sin. oedema kapilara (izlazak plazme iz kapilara i histohypoxia, histohipoksija, nenormalstvaranje lokalnog edema). Oslobaano smanjenje kiseonika u tkivima. Sin. njem veih koliina histamina objanjahypoxia. va se i nastajanje anafilaktikog oka. histokompatibilni sistem, genski regioni Upotrebljava se kao dijagnostiko sredkoji imaju najvei uticaj na preivljavastvo za ispitivanje funkcije eluca (jako nje (odbacivanje) kalema tkiva su H-2podstie luenje eludane hlorovodosistem u mia i sistem HLA-sistem u ljunine kiseline) i za leenje hroninog di. H2- sistem ini kompleks blisko poreumatizma miia (jontoforezom). vezanih gena koji su odgovorni za brzo odbacivanje kalema, za reakciju kahistaminaza, enzim koji razgrauje histalem-protiv- domaina i jo neke imune min. Histaminaza je diaminooksidaza pojave. U mia, pored H2-gena postoji koja se nalazi u mnogim tkivima, ali nabar jo 26 gena koji su ukljueni u hisroito u bubrezima, crevima i jetri. tokompatibilni sistem. Glavni histohistaminska glavobolja, v. Hortonova kompatibilni kompleks H2 se sastoji iz glavobolja cluster headeache. vie regiona (K, D, I, Ss i TLA). HL Ahisteriki napadi, v. hysteria. geni u ljudi se nalaze na estom hromohisterija, v. hysteria. sornu. HL A-sistem je veoma polimorhistidin, heterociklina aminokiselina, izfan. Njegova tri glavna regiona su SDl, vadak alanina u kome je jedan vodonik SD2 i SD3. zamenjen imidazolovim ostatkom. Prehistokompatibilnost, podnoljivost tkiva ma histidinu je a-amino--imidazolilu transplantaciji. propionska kiselina. Nalazi se u mnogim belanevinama (protamini, histoni, histoni, proteini bogati baznim aminokiselinama; naeni su u hromosomima globini). Dekarboksilacijom histidina svih ispitivanih elija eukariota izuzev nastaje histamin, biogeni amin koji ima semeglavca riba. svojstva hormona. Histidin je bitna aminokiselina, a njen hemijski simbol je histotoksina hipoksija, h. u kojoj je koliina kiseonika dopremljena u tkiva His. dovoljna, ali se zbog nekog toksikog histiocitoblast, nediferentovana, rezervagensa u elijama koji deluju na ferna elija velikih razvojnih sposobnosti mentne sisteme elija dopremljeni ki(potencija), koja moe da se diferentuje seonik ne moe koristiti. u ostale elije organizma. One su izvorhitin, beo, u vodi nerastvorljiv polisahane elije u obrazovanju blastema i grarid. Glavni je sastojak ljutura rakova i nulacionog tkiva u regenerativnom proopni insekata, a nalazi se i u nekim gljicesu i zaraivanju rana. vicama. Otporan je prema baznoj hidrohistiocytomatosis, histiocitomatoza, zalizi, a u prisustvu jakih kiselina se razlajedniko ime za svako sistemsko oboljee u glukozamin i siretnu kiselinu. Monje retikuloendotelskog tkiva. lekul hitina je sastavljen od ostataka N-histiocytosis, histiocitoza, bolesti u kojih acetil-D-glukozamina meusobno popostoje nenormalni histiociti u organivezanih 1,4-glikozidnom vezom. ma, koji mogu prei i u krv; lipidna h., hitna intervencija, v. intervencija. Niemann-Pickova bolest; h.X, zajedni- hitna pomo, pomo koja se ukazuje licu ko ime za trojstvo: eozinofilni granupovreenom ili naglo obolelom, te mu lom, Lettere-Sivveova bolest i Hand-Scpreti opasnost po ivot. Ona se ukazuje huller-Christijanova bolest. u povredama (mehanikim, termikim,
343

HLA i oboljenja

hod

elektrikim i hemijskim), krvarenjima, hlor-guanid, antimalarijsko sredstvo; deluje na aseksualne eritrocitne oblike i zaguenju, akutnim intoksikacijama itd. na primarne egzoeritrocitne oblike agaV. prva pomo. metociza M. tropicae ali ih ini neinfekHLA i oboljenja, v. oboljenja HL A-sistetivnim za komarce. ma. Veruje se da geni vezani za HL A-sistem odreuju osetljivost prema nekom hlor-heksidin, sin. hibitan, visokoaktivno antiseptiko sredstvo, deluje na sve vroboljenju (npr. Hodgkinova bolest, ste bakterija, hemijski je 1,6 N-p-hlor-feakutna limfocitna leukemija, ankilozni nil-digvanido-heksan, stabilna bezbojna spondilitis, psorijaza, mijastenija gravis, kristalasta supstancija. Mala toksinost hronini aktivni hepatitis, sistemski eriza laboratorijske ivotinje i oveka. temski lupus, multipla skleroza, paraliUpotrebljava se u koncentraciji 0,01 do tiki poliomijelitis i dr.). Mehanizam po0,5. vezanosti HLA-tipova i oboljenja nije hlorinator, aparat za proiavanje i depoznat. zinfekciju vode za pie hlornim gasom. hladna aglutinacija, v. aglutinacija. To su obino pokretni aparati koji funkhladni apsces, v. abscessus frigidus. cioniu na principu brze filtracije kroz HLA-sistem, v. systema. filtre od finog peska sa sekundarnom hloazma, v. chloasma. hlorinizacijom. Vodi se dodaje oko l mg H2-locus, v. histokompatibilni sistem. hlora Ch na jedan litar bilo u obliku hlor, v. chlorum. hlor, gas, halogen element, atomske tei- gasa hlora ili hipohlorita. hlorni kre, v. ne 35,46, specifine teine 2,45. Jedan Ii- Calsii hypochloridum erudum. tar hlora tei 3,208 g. Na kritinoj temperaturi 144 prelazi u teno stanje pod hlorofii, v. chlorophyllum. hloroform, v. 0 pritiskom od 4 atmosfere na O C, a od 6 chloroformium. hlorotiazid, diuretiko na 2O0C. Otrovan 1:1.000, izaziva kaalj sredstvo iz grupe derivata benzotiadiazina. 3-5 zapreminskih delova na 1.000. Upotrebljava se za dezinfekciju vode za pie^ hlorovodonina kiselina, v. Acidum hydrochloricum. otpadnih voda i vode bazena za kupanje hlor-pikrin, trihlor-nitrometan, bezbojna i rehabilitaciju. tenost, nerastvorljiva u vodi, a rastvara hlor-acetofenon, otrovni dim, jedan od se dobro u organskim rastvaraima. Ne najjaih suzavaca (v. tamo); drai i sluzgori i nije eksplozivan. Tenost je isparnicu disajnih puteva, a u jaim koncenIjiva, a njene pare intenzivno nadrauju tracijama izaziva crvenilo i svrab koe. sluznice, naroito oka i organa za disaDekontaminira se alkoholnim rastvorinje. Podnoljiva koncentracija u vazduma alkalija, a za zatitu je dovoljna gashu je oko 60 mg na l m 3 vazduha. Hlor-maska. pikrin ne oteuje odela i krzna, ne razhloral-hidrat, v. Chloralhydratum. ara boje i ne oteuje metale, te se stoga Mor-amin, v. chloraminum. uspeno upotrebljava za suzbijanje i hlor-cijan, jedan od najjaih kratkotrajunitavanje raznih biljnih tetoina. U nih krvnih bojnih otrova, koji ima i nadprvom svetskom ratu upotrebljavao se i raujue dejstvo; bezbojna je tenost, a kao bojni otrov. para mu ima otar miris. Zatrovane prostorije se dekontaminiraju parom, amo- hlor-propamid, derivat sulfonil-ureje, nijakom ili provetravanjem. Za zatitu sredstvo za oralno leenje dijabetiara. hoana, v. choana. je dovoljna gas-maska. Hocheneggova operacija, v. operacija. hlor-cikliziri, antihistaminsko sredstvo. hlor-dinil-dihlor-arsin (Lewisite), bojni hod, niz ravnomernih i naizmeninih koordinovanih pokreta udova i trupa s otrov. ciljem premetanja s jednog mesta na hloretil, v. Aether chloratus. hlor-fenoksamin, sredstvo za leenje par- drugo u pravcu kretanja. etvorononi hod: niz pokreta koji se vre na sva ekinsonizma.
344

Hodgkinova bolest
tiri ekstremiteta oslonjena na podlogu. Uspravni hod: karakteristian za oveka i neke vie ivotinje. Hodom upravljaju vii ivani centri u malom i velikom mozgu. Njihovo oteenje dovodi do karakteristinih poremeaja hoda; hemiplegiki h., hod u kojem usled kontrakture u ekstenziji noge hemiplegiara (Wernicke-Mannov predilekcioni tip kontrakture) noga postaje dua (pesequinus), te je bolesnik, poto ne moe daje savije u kolenu, pri hodu baca ustranu i unapred (v. circumJuctio); petlovski h., hod bolesnika s oduzetim peronealnim miiima. Usled nemogunosti podizanja vrha stopala, ono bi pri hodu zapinjalo o pod, da bolesnik ne podie nogu vie nego obino. Pri tom oboleli trzajem odbacuje oduzeto stopalo uvis. Pri sputanju noge oduzeto stopalo udara o pod. Sin. stepovanje,

homeopathia
dui da u molekuli sadre 6 jodnih atoma, zbog ega u daje vrlo jaku senku i obojadie une vodove. holecistokinin, hormon sluznice gornjih delova tankog creva koji se lui u prisustvu hrane u ovim delovima creva. To je polipeptid od 33 aminokiseline. DeIuje na gusto luenje pankreasa i na isticanje ui iz unog mehura u dvanaestopalano crevo. V. holecistokinin-pankreozimin. holecistokinin-pankreozimin (CCKPZ), hormon koji proizvode elije sluznice gornjih delova tankog creva pod dejstvom proizvoda nastalih razgradnjom masti i belanevina; ima ulogu u poveanju luenja pankreasnog soka i stimulaciji kontrakcija une beike, odnosno isticanje ui u crevo. Ranije se smatralo da su ovo dva hormona. holedohoskop, instrument za direktan pregled unutranjosti glavnog unog voda.

Hodgkinova bolest, v. bolest. Hoffa-Lorenzova operacija, v. operacija.

Hoffmannove kapljice, v. Spiritus aetheris. holandriki geni, geni smeteni samo na Y-hromosomu u ljudi koje otac prenosi na sve svoje sinove, ali ih ne predaje ni jednoj svojoj kerci. holangiografija, rendgensko snimanje velikih unih vodova na 15 min. do 45 min. posle ubrizgavanja u venu (Biligrafina 50% ili Jodipamida 50% ili si.); peroperativna h., rendgensko snimanje unih vodova posle neposrednog ubrizgavanja kontrasta u iste za vreme operacije. holangioholecistografija, rendgensko snimanje velikih unih vodova i une kesice, na 25 min., 45 min. i 2 h posle ubrizgavanja kontrasta u venu (Biligrafin 50% ili Jodipamid 50% i si.). holecista, v. cholecystis. holecistografija, rendgensko snimanje une kesice posle peroralnog davanja kontrastnih sredstava to se izluuju sa ui, kao npr. Biliselectan, Jodobil i si. Sem toga postoje i trojodni molekuli (Cistobil, Jopan odnosno Holevid). Ako peroralna primena ne uspe, u venu se daje rastvor Biligrafina, Jodipamida i si. koji omoguavaju i holangiografiju bu-

holekalciferol, vitamin Da
holesteatom, v. cholesteatoma. holestiramin, sredstvo protiv hiperholesterolemije. holinergika nervna vlakna, v. autonomni nervni sistem. holinesteraza, enzim koji katalizuje hidrolizu acetil-holina u siretnu kiselinu i holin.

holoblastna jaja, v. brazdanje.

holoferment, apoferment + koferment.

holokrine lezde, v. glandula.

Holzknechtov prostor, v. retrokardijalni prostor. Holzknechtova jedinica, nekadanja mera rendgenskog zraenja; obeleavaIa se sa H. Iznosi otprilike 1/5 kone jedinice ili oko 100 R. homatropini bromidum, bromid sintetskog alkaloida homatropina, koji ima slino dejstvo kao i atropin, samo deluje slabije i kratkotrajnije. Oficinalan je prema naoj farmakopeji.

homeometrijska autoregulacija srca, v. heterometrifska autoregulacija.

homeopathia, homeopatija, sistem leenja u kome je osnovno uenje bilo da se dejstva lekova pojaavaju razblaenjem.
345

homeoplastica homeoplastica, homeoplastika, (1) operativno nadoknaivanje izgubljenog tkiva slinim tkivom od druge individue iste vrste. V. homoplastika. homocitinurija, v. homocystinuria. homocystinuria, homocistinurija, nasledni poremeaj metabolizma aminokiseline metionina; bolest se nasleuje autosomnim recesivnim genom, ispoljava se izluivanjem velikih koliina metabolita homocistima mokraom, promenama u kostima, psihikim poremeajima, uestalim arterijskim i venskim trombozama. homogametija, v. ginospermijum. homogametski pol, jedinka koja stvara samo jednu vrstu gameta. U ljudi odnosno ena je homogametski pol jer proizvodi gamete samo sa X-hromosomom. Sup. heterogametski pol homogenizacija, procedura koja se koristi u dijagnozi Myc. tuberculosis. U matetijalu koji se ispituje, bacili tuberkuloze se moraju koncentrovati da bi se mogli nai pod mikroskopom, taj postupak naziva se homogenizacija. Ona se sastoji u delovanju NaOH ili H2SO4 na materijal koji se ispituje da bi se bacili tuberkuloze . oslobodili sluzavih materija, propratne flore, lake obojili. Meutim, ovako pripremljeni bacili slue za kultivisanje i inokulaciju. homogenize v ano mleko, standardizovano sa odreenom koliinom masti, obino s 3,2% u obliku stabilne emulzije, prijatnog ukusa. homogentizinska kiselina, v. kiselina. homologija, (1) morfoloka istovetnost odgovarajuih delova; (2) slinost u strukturi organa postalih od istog embrionalnog tkiva, to je znak blieg ili daljeg srodstva organizma; (3) istovetnost hromosoma jednakih po vrsti gena koje sadre; hereitarna displazija glei, v. amelogenesis imperfecta. Niz organskih jedinjenja u kome se svako jedinjenje razlikuje od preanjeg ili sledeeg za grupu =CH2, naziva se homologni niz; pojedini lanovi homolognog niza nazivaju se homolozi; injenica postojanja homolognog niza naziva se homologija.
346

hondriom Homolozi imaju sline osobine koje se dosta pravilno menjaju u nizu. homologni hromosomi, hromosomi koji se sparuju u toku mejoze, a identini su u pogledu veliine, oblika i genske funkcije. U svakom paru homolognih hromosoma jedan njegov lan potie od oca a drugi od majke. homologo, oznaava razlike izmeu ivotinja iste vrste, ali razliitog genskog sastava. V. alogeno. homoplastika, v. homoeoplastica. homopolimeri, polimeri koji su sastavljeni od identinih monomera. homoseksualnost, uroena seksualna anomalija muke ili enske osobe iji je polni nagon upravljen ka osobi sopstvenog pola. Po tome, homoseksualnost pripada grupi perverzija u izboru erotskog objekta (perversio in objectu) i predstavlja seksualnu inverziju. Nalazei se pod vlau tako invertovanog poInog nagona, homoseksualna osoba osea istodobno i odvratnost prema suprotnom polu (horror feminae s. viri). Za muke homoseksualne osobe predloen je naziv uranizam: za mukarca UYning, a za enu urninda. Za ensku homoseksualnost se upotrebljava i naziv sapfizam i tribadizam. Nomenklatura u vezi s homoseksualnom inverzijom obogauje se i nazivima koji se odnose na uzrast erotskog objekta. U mukoj homoseksualnosti razlikuju se: pedofilna h., iji su objekti nezrela muka deca, androfilna h., koja ima za cilj odraslog mukarca (do 50 godina); gerontofilna h., prema starcima. U enskoj homoseksualnosti se razlikuju: korofilna h., upravljena prema nedozrelim devojicama; partenofilna h., koja ima za cilj dozrele, nevine devojke; ginekofilna h., prema zrelim enama; graofilna h., prema starim enama. homotransplantacija, presaivanje komada tkiva ili celog organa s jedne na drugu jedinku iste vrste. homozygot, homozigot, jedinka koja ima dva identina alela na odgovarajuem lokusu homolognih hromosoma. Sup. heterozygot. hondriom, zbir hondriosoma u eliji.

horda
horda, v. chorda. hordalni kanali, v. canalis. hordeolum, miak, jemiak; akutno, gnojno zapaljenje lezde ivice kapaka. horioiditis, v. chorioiditis. horioidni splet, v. Reilovo ostrvo. horionske resice, uveanje povrine horiona postie se njegovim nabiranjem u vidu izvrata, koje ine horionske resice. U osovini tih tvorevina nalaze se krvni sudovi. U jajonosnih sisara horion ne pokazuje upav izgled nego ostaje gladak: glatki horion (chorion laeve). U ostalih sisara horion se pokriva resicama: chorion villosum s. frondosum. horiostimulini, jedan naziv za gonadotropine. horizontalis (od gr. horizon, ogranieno, vidik), horizontalan, vodoravan, npr. lamina horizontalis, vodoravni list. hormon, inkret, proizvod luenja posebnih lezda koji se ne izluuje odvodnim kanalom ve prelazi u krv ili u limfu, a ima specifino fizioloko dejsto. V. secretum; adrenokortikotropni h., h. prednjeg renja hipofize koji podstie luenje hormona nadbubrenih lezda. Sin. ASTH; gonadotropni h., hormoni koji podstiu polne lezde (gonade). Hipofiza lui dva gonadotropna hormona: jedan koji stimulie razvijanje folikula u jajniku i spermatogenezu, a drugi koji izaziva ovulaciju i luteinizaciju zrelih folikula i stimulaciju intersticijumskih elija u jajniku i u semeniku. Osim iz hipofize, dobijeni su preparati s gonadotropnim dejstvom i iz drugih izvora, od kojih su praktiki najvaniji mokraa trudnih ena i serum gravidnih kobila; seksualni h., hormoni koji lue seksualne lezde (gonade). Muka seksualna lezda (semenik) lui jedan hormon (testosteron), dok enska seksualna lezda (jajnik) lui dva hormona: folukularni (estradiol) i h. utog tela (progesteron); somatotropni h., krescin, hormon koji utie na rastenje organizma; tireotropni h., h. prednjeg renja hipofize koji podstie luenje tireoidne lezde; tkivni h., supstancija koja se stvara u tkivima i iz njih prelazi u krvotok. Za razliku od h. u uem smislu, tj. od proizvoda en-

Houstonovi miii
dokrinih lezda, tkivni hormoni nemaju specifino dejstvo (hormonoidi). V. prolaktin, insulin, adrenalin, noradrenalin (levarterenol), kortizon, hidrokortizon, dezoksikortikosteron, aldosteron; X-hormon, pretpostavlja se da se stvara u semenicima pored testosterona i da delu je inhibitorno na sekreciju folikulosti rnulantnog hormona adenohipofize. hormonski prag, minimalni prag uspenog dejstva, koji na osnovu zakona sve ili nita pokazuje da punu seksualnu funkciju moe da obezbedi i sasvim mala koliina gonade (ogledno je dokazano da svega 4 cg semenika mogu biti dovoljni da odre punu polnu funkciju). hormon-senzitivna lipaza, lipaza koja u elijama masnog tkiva pod dejstvom adenil-ciklaze, stimulisane adrenalinom i noradrenalinom, dovodi do hidrolize triglicerida, usled ega raste koncentracija masnih kiselina u krvi koja protie.

Horner-Claude Bernardov sindrom, v. syndroma. Homerov mii, v. musculus Horneri. Homerov sindrom, v. syndroma.
horofilna homoseksualnost, v. homoseksualnost. Hortenova bolest, v. arteritis temporalis. Hortonova glavobolja, v. cluster headeache, histaminska glavobolja. Nastupi glavobolje koji se javljaju u duim razmacima, ali u skupovima [otuda cluster, (e.) skup, hrpa] s crvenilom lica i jednog oka, suzenjem i curenjem iz nosa. Okrivljuje se lokalna preosetljivost na histamin. hospitalizacija, boravak bolesnika u bolnici. hospitalizam, morbidni uslovi, kojima je uzrok skupina bolesnika u bolnici. hotentotske kecelje, posledica veslakog istezanja malih usana stidnice, van stidnikog procepa (makronimfija), postajui mrke boje i oroane. Sin. stidniki zastor. Houstonovi miii, vlakna ishiokavernoznog miia meice koji se stiu na lenoj strani mukog uda.
347

Howard-Mllerova zona
Howard-Mllerova zona, najdublji pojas retikularne zone nadbubrenih lezda, lui muke polne hormone. Howardov nain veslakog disanja, ritmiko pritiskivanje grudnog koa bolesnika, koji lei na leima. Howell-Jollyjeva telaca, mala okruglasta telaca, crvene boje, u eritrocitima nekih anemija i leukemija, kao i posle splenektomije. Najverovatnije predstavljaju ostatke jedra. Howshipsove lakune, vea udubljenja na korenovima mlenih zuba nastala delovanjem odontoklasta za vreme resorpcije ovih zuba. V. resorpcija mlenih zuba. hramanje, v. claudicatio. hranljive podloge, vetaka hranilita, meavina raznih supstancija na kojima se bakterije mogu razmnoavati u vetakim uslovima. One mogu biti prirodne (krv, krvni serum i dr.) i vetake, od sintetikih jedinjenja i preraevina prirodnih proizvoda. Po svojoj konstituciji mogu biti tene (bujon), poluvrste i vrste (agar). Jednostavne podloge sadre samo jednu supstanciju. One se esto nazivaju i osnovne ili bazne podloge,, jer slue kao osnova za spravljanje raznih sloenih podloga koje mogu biti diferencijalne i selektivne. Da bi se mogle uoiti razne, naroito biohemijske osobine mikroorganizama, mnogim podlogama dodaju se indikatori i druge supstancije koje omoguavaju da se te osobine to jasnije manifestuju; diferencijalne podloge, pored osnovnih podloga sadre i razne supstancije: endo-agar i druge koje omoguavaju da se kolonije jedne vrste bakterija razlikuju od drugih; selektivne podloge, podloge kojima se dodaju supstancije koje podstiu razmnoavanje jedne vrste i spreavaju razmnoavanje druge vrste bakterija: SS-agar, Wilson-Blair, Lwenstein-Jensonova podloga, Claubergova i dr. Virusi, rikecije i neke bakterije kao i protozoe mogu iveti i razmnoavati se samo u ivim elijama, oni se kultiviu u kulturi tkiva, u embrionisanim kokoijim jajima. hrapav, v. asper.
348

hromatska aberacija
H2-region, v. histokompatibilni sistem. Genski predeo u mia vezan za histokompatibilnost. H-pruga, svetla pruga koja se ultramikroskopski vidi u anizotropnoj zoni (tamnoj pruzi) skeletnog miia. Odgovara onim delovima u kojima izmeu miozinskih niti nema aktinskih niti. Pri kontrakciji miia uvlaenje aktinskih niti izmeu miozina dovodi do iezavanja H-pruge. Hr-faktori, tip aglutinogena u krvi izvesnih ljudi za koje ne postoje u krvi odgovarajui aglutinini ve se oni stvaraju posle kontakta organizma sa Hr-f., kao to je to sluaj i u Rh-faktoru. Pretpostavlja se da Hr-aglutinogeni stoje u recipronom odnosu s Rh aglutininima, tj. krv jedne osobe sadri jedan ili drugi tip aglutinogena. Hr-faktori (hr, hr', hr") rede prouzrokuju transfuzijske reakcije od Rh-faktora.

hrisoterapija, v. terapija.
hrizofanska kiselina, antrahinonski derivat, jedan od aktivnih sastojaka antrahinonskih droga (Senna, Prangula, Cascara sagrada, Rheum, Aloe). hrom, v. chromum. hromatin, sloena materija u fizioloki ak tivnom jedru (u miru, pre deobe) i u hromosomima, sastavljena uglavnom od nukleinskih kiselina, dezoksiribonukleinske (DNK) i ribonukleinske (RNK); euhromatin sadri timonukleinsku kiselinu, u hromomerama, u kojima su geni, i koje su u obliku voria i koturia uzduno rasporeene u hromonemi; otuda pri uzdunoj deobi gena oba ova hromosoma, postala od jednog, sadre iste gene; heterohromatin je vie kondenzovan i jae se boji, sadri obe nukleinske kiseline, i nalazi se i u delovima hromosoma. V. gen, mejoza, mitoza, kromosomi; h. pola, v. Barrovo telace. hromatska aberacija, pojava da soivo oka oveka razliito prelama svetlosne talase razliite talasne duine, tj. talase koji odgovaraju razliitim bojama, zbog ega se svetlosni talasi za razne boje sabiraju na raznim udaljenostima iza soiva.

hromatinsko telace hromatinsko telace, v. Barrovo telace.

hromatinsko telace leukocita, sitni privesak uz jedro polimorfonuklearnih leukocita vidljiv je samo u malom procentu ovih elija u ene, a predstavlja polni hromatin ekvivalentan Barrovom telacu u drugim elijama. Sin. drumstick (engL). hromna kiselina, Acidum chromicum. hromogena funkcija (pigment), mnoge bakterije sintetiu obojene materije koje su smetene u citoplazmi ili dospevaju u sredinu u kojoj bakterije ive. Pigment igra znaajnu ulogu u oksidoredukcionim i drugim procesima metabolizma bakterija. Znaajan je i za odreivanje bakterijskih vrsta. hromoproteini (hromoproteidi), vrsta sloenih belanevina ija je prostetina grupa neka boja. Nalazi se u crvenim krvnim zrncima (hemoglobin) i u nekim enzimima. hromopsija, v. chromopsia. hrornosomi, stalni elijski organi koji se u izmenjenom obliku nalaze u jedru i van deobe elije (u fizioloki aktivnom jedru, u interfazi), u iji sastav ulaze posle telofaze, zadravi samo hromonemu, vrlo tanku, spiralnu traku, jedini deo koji odrava kontinuitet hromosoma kroz elijske generacije, i koji sadri gene, linearno rasporeene po uzdunoj osnovi. U toku mitoze oko hromoneme razvija se kalima, osnovni broj, najmanji (bazalni) broj h. sadran u gametu pretpostavljenog zajednikog pretka jedne grupe organizama (roda, porodice, reda, klase), odnosno u gametu diploidnog pretka jednog polipoida. Obeleava se sa b ili ee, sa x. Na primer, u placentarnih sisara x - 23, a diploidan broj - 46, odran je u oveka i drugih vrsta. Kad se istie daje, u ovom sluaju, 23 osnovni broj hromosoma, onda se i diploidni broj oznaava sa x, tj. sa 2x, kao to se x upotrebljava za o. b. h. kod poliploida. V. diploid, poliploid, haploid; hromosomi, polni, hrornosomi koji su oznaka polnih odlika. U ljudi i drugih sisara hromosom za enski pol oznaava se sa X, a za muki pol sa Y.

Huntingtonova bolest
hronotropan, koji je u vezi s vremenom. Moe biti pozitivan, ako ubrzava, i negativan, ako usporava. Pozitivan hronotropan efekat na srce imaju faktori koji poveavaju frekvenciju srca, a negativan koji je usporavaju. hrptenica, v. columna vertebralis. hrskavica, v. cartilago. hrskavice dunika, v. cartilagines tracheales.

hrskavice nosa, v. cartilagines nai. ' Hugginsova operacija, v. operacija. Hullihenov splint i Hayesova modifikacija, v. ine, livene.
humanus, (1) oveji, ljudski; corpus humanum, oveije telo, v. corpus (humanum); (2) plemenit, ovekoljubiv. humica, jajonosna, naroita gomilica elija u mesku jajnika u kojoj se nalazi jajna elija. hum e rus, ramenica, ramenjaa, miina kost, kost nadlaktice. humor, tenost, voda; h. aqueus, ona vodica, intraokularna tenost, koja ispunjava prednju i zadnju komoru oka. Stvara se sekrecijom koju vre nastavci trepaviastog tela (corpus ciliare), odakle ona kroz enicu prelazi u prednju onu komoru, sliva se u ugao izmeu ronjae i duice i preko otvora na tra-bekulama ulazi u Schlemmov kanal, koji je vena koja zbog toga to u nju utie velika koliina h. aq. ne sadri krv. Proseno se za jedan min. stvara 2-5 ml h.aq., a ravnotea sekrecije i oticanja odreuje njenu zapreminu i pritisak u oku, koji je normalno 10-30 m ml Hg. humoralis, humoralan, koji pripada sokovima tela. humoralna antitela, antitela koja slobodno cirkuliu u krvi i drugim tkivnim tenostima organizma. humoralna imunost, imuni procesi veza ni za stvaranje antitela. elije koje stvaraju antitela su B-limfociti (v. B-limfoci-ti) koji nastaju nezavisno od timusa, a u perifernim limfoidnim organima se nalaze u timus-nezavisnim zonama. V. limfno tkivo, centralni lirnfocitni organi i periferni limfocitni organi. Hunterov glositis, v. glossitis. Huntingtonova bolest, v. chorea.

hromosomski satelit, v. satelit.

349

Huntingtonova horeja Huntingtonpva horeja, v. chorea. Huschkeova hrskavica, v. Jakobsonov organ.

Hydrastis canadensis

ivotinja. U pitanju je mrko masno tkivo koje se javlja kao tkivo neoplazme. hydantoinum, hidantoin, jezgra nekih antiepileptikih sredstava. V. DiphenylhyHutchinsonovi zubi, anomalija strukture dantoinum. zuba, jedna od odlika Hutchinsonovog hydatidostomia, hidatidostomija, prosetrojstva u kongenitalnom sifilisu. Stalni canje i drenaa hidatidne ciste. centralni sekutii su ui u predelu seivnih ivica i s polumeseastim urezom. hydradenoma, hidradenom, mali ukast ili beliasti vori, koji se razvija iz eliZatisne povrine prvih stalnih molara ja izvodnih kanala znojnih lezda, a saimaju dudinjast izgled jer su umesto kvstoji se od sitnih cista i epitelnih elija. rica stvoreni slabo razvijeni vorii Sin. syringoadenoma, syringocystadenoglei. Krunica zuba je suena u zatisma. nom delu. V. Hutchinsonovo trojstvo. hydraemia, hidremija, poveane koliine Hutschinsonovo trojstvo, patognomovode u krvi. nino trojstvo simptoma kasnog uroenog sifilisa: bavasti razreeni sekutii, Hydrargyri aminochloridi unguentum, mast sa merkuriaminohloridom, sadri parenhimni keratitis, (profunda), surdi10% merkuriaminohlorida; antiseptitas. ko, odnosno dezinficijentno sredstvo; Hurthleov tumor, v. tumor. oficinalna je prema naoj farmakopeji. hyalinosis cutis et mucosae (lipoidoHydrargyri chloridum, ivin hlorid, bezproteinosis) nasledno taloenje hijalibojni providni kristali ili kristalna masa na u vidu voria na licu, vratu, potiljku, ili beo teak praak, bez mirisa. Zagreusnoj sluznici i drelu (promuklost od vanjem se topi i oplemenjuje. Dosta se detinjstva). teko rastvara u vodi i u etru, a lako u hyalinum, hijalin, naziv za prozranu hovreloj vodi i u etanolu. Ima mono demogenu bestrukturnu materiju koja se zinficijentno dejstvo ali mu je upotreba u histolokim preparatima boji eoziu medicini ograniena. Upotrebljava se, nom. Iako postoji vie vrsta hijalina, $vi uglavnom, za dezinfekciju ruku (u oblisu oni belanevinaste prirode i javljaju ku vodenih rastvora 1:1.000-1:4.000). se u vezivnom tkivu oiljka, vezivu naSin. Hydrargyri chloridum corrosivum, stalom posle hroninih zapaljenja, u zimerkuri-hlorid, sublimat. dovima arteriosklerotikih krvnih suHydrargyri oxydi flavi oculentum, mast dova i u drugim promenama. Hijalini ciza oi utog ivinog oksida, sadri 2% lindri u kanaliima bubrega belaneviutog merkuri-oksida, antiseptiko, odnaste su prirode i dokaz poveane pronosno dezinficijentno sredstvo; oficipustljivosti glomerula za belanevine. nalna je prema naoj farmakopeji. hyalitis, hijalitis, zapaljenje staklastog tela. Sekundarne promene usled obolje- Hydrargyri oxydi flavi trituratio, triturat utog ivinog oksida, sadri 20% unja okolnih struktura oka koje dovode tog merkurioksida, antiseptiko, odnosdo proimanja u staklasto telo. no dezinficijentno sredstvo; oficinalan hyaluronidasa, enzim koji depolimerizuje prema naoj farmakopeji. je i hidrolizuje hijaluronsku kiselinu, to dovodi do poveane propustljivosti Hydrargyri oxydum fiavum, uti merkuri-oksid, antiseptiko i dezinficijentno za velike molekule. Naziva se jo i faksredstvo; oficinalan je prema naoj fartorom irenja i Duran-Reyjalsov fakmakopeji. tor irenja. Ovu vrstu faktora stvaraju pneumokoki Clostridium Welchii bak- hydrarthrosis, hidrartroza, nagomilavanje tenosti u upljini zgloba; h. interterije, a nalaze se i u tkivu malignih mittens, povremeni teni izliv u zglobu. neoplazmi i semenika. hybernoma, hibernom, redak oblik be- Hydrastis canadensis, severnoamerika biljka iji rizom sadri nekoliko alkaloinigne neoplazme koja potie od strukda, od kojih je najvaniji hidrastin. Ranitura homologih tzv. hibernalnim lezda
350

hydriatria je upotrebljavan u obliku Extractum Hydrastis fluidum. hydriatria, v. hydrotherapia (pod therapia). hydroa, stari naziv za sve pojave na koi praene mehuriima; h. aestivalia, v. porphyria cutanea tarda; h. bullosa, sin. dermatitis herpetiformis Duhring; h. febrilis, herpes; h. gravidarum, sin. herpes gestationis; h. vacciniformia, izbijanje vezikopustuloznih promena na koi izloenoj svetlosti (lice, gornji ekstremiteti) iza kojih ostaju varioliformni oiljci. hydrocele, hidrokela, vodena kila, skupljanje serozne tenosti u seroznoj opni. Najei varijeteti hidrokela su: h. bilocularis, dvokomorna hidrokela, koja se sastoji od dve kese koje saobraaju meu sobom; h. communicans, hidrokela koja je u vezi s peritoneamom dupljom preko paga trbune maramice (processus vaginalis peritonei) koji je ostao otvoren; h. testis, odnosno funiculi, skupljanje tenosti izmeu oba lista seroznog omotaa semenika i semene vrpce. hydrocelectomia, hidrokelektomija, isecanje opne hidrokele. hydrocephalus, hidrocefalus, nagomilavanje cerebrospinalnog likvora u modanim komorama (h. internus) ili nagomilavanje tenosti u subarahnoidnim prostorima mekih modanica (h. externus) u raznim poremeajima u luenju, proticanj i resorpciji likvora; h. ex vacuo, propratna pojava atrofije mozga u arteriosklerozi, epilepsiji i paralizi; normotenzivni h., sindrom demencije i poremeaja hoda uz znatno proirenje modanih komora i normalni pritisak likvora u presenilnom i senilnom uzrastu. Posle uspelog odvoenja likvora u sranu pretkomoru (v. Pudenzova operacija) demencija se znatno popravlja. hydrochinon, hidrohinon, p-l,4-dioksibenzen, spada u dvohidroksilne fenole. Hidrohinon je snano reduktivno sredstvo mnogo upotrebljavano u fotografiji kao razvija, pretvarajui latentnu sliku u fotoemulziji u vidljivu. Hydrochlorothiazidum, hidrohlorotiazid, diuretiko sredstvo iz grupe deriva-

hydroperitoneum ta benzotiadiazina. Oficinalan je prema naoj farmakopeji. hydrogenium, H, hidrogen, vodonik, hemijski element. Bezbojan, vrlo lak gas, bez ukusa i bez mirisa, zapaljiv. U prirodi se nalazi u slobodnom stanju samo izuzetno i to u malim koliinama. Ulazi u sastav ogromnog broja jedinjenja (naroito organskih); h. peroxydatum concentratum, v. Solutio hydro genii peroxydi concentrata; H. peroxydatum dilutum, v. Solutio hydrogeni peroxydi diluta. hydrohepatosis, hidrohepatoza, cistiko proirenje unih puteva nastalo zbog zaepljenosti, nastaje naroito u sluajevima kada je zaepljenje povremeno i nepotpuno, ali sporog nastanka. Jetra je na preseku posuta mnogobrojnim okruglastim upljinicama prenika od l do 10 mm, glatkih povrina ispunjenih bistrim svetloukastim sadrajem. hydrologia, hidrologija; medicinska h., grana medicine koja ima za zadatak da prouava i ispituje poreklo, sastav, dejstvo i terapijsku upotrebu lekovitih mineralnih i termalnih voda (do sada uobiajeni naziv balneologija ne oznaava potpuno ovu granu medicine). hydronephros, v. hydronephrosis. hydronephrosis, hidronefroza, rastegnutost bubrene karlice i njenih aica usled prepunjenosti mokraom, kao posledicom zaepljenosti uretera, to je praeno atrofijom parenhima bubrega. Prepreku, odnosno zaepljenje stvaraju: zapuenje uretera kamenom, oiljna striktura uretera, tumori mokrane beike itd.; otvorena h., intermitentno stanje, kao posledica povremene i nepotpune opstrukcije uretera; zatvorena h., stalno stanje izazvano potpunom opstrukcijom uretera. hydropenia, hidropenija, manjak vode u organizmu. hydropericardium, hidroperikardijum je prisustvo vie od 100 mililitara tenosti u perikardu. Koliina tenosti moe da dostigne i 1.000-2.000 mililitara. Obino se javlja u nefritisu ili u slabosti srca. hydroperitoneum, v. ascites.

351

hydrophthalmus

hymen

hydrophthalmus, hidroftalmus, deji 17-hydroxycorticosteroidi, 17-hidroksikortikosteroidi, metaboliti kortizola (v. glaukom. Zastoj tenosti s nenormalcortisol) koji se mogu odrediti u plazmi nim poveanjem oka usled neke smetili mokrai (kao tzv. Porter-Silverovi nje u odvoenju one vodice; h. congehromogeni). nitus, javlja se ve pri roenju ili u prvoj godini ivota usled anomalije od- hydroxyprolinaemia, hidroksiprolinemivodnih kanalia. Sin. glaucoma infantile, ja, nasledni poremeaj metabolizma g. congenitum. aminokiseline prolina. Nasleuje se auhydropneumothorax, hidropneumototosomno-recesivno, ispoljava se povearaks, nakupljanje tenosti i gasova u njem metabolita hidroksiprolina u krvi pleuralnoj upljini. i njegovim izluivanjem mokraom, zaostajanjem u fizikom i psihikom razhydrops, hidrops, vodena bolest, nagovoju. milavanje tenosti u telesnim upljinaHydroxyzini chloridum (hidroksizinma, nekim upljim organima i tkivima; hlorid), sredstvo za umirenje. h. abdominalis, trbuni h., nagomilavanje tenosti u trbunoj duplji pri op- hygroma, higrom, otok tetivnih kesica i tem poremeaju krvotoka usled oboljeovojaka i sluznih (sinovijalnih) kesa nja srca, u cirozi jetre i trombozi portne zgloba usled skupljanja serozne tenosti vene. Sin. ascites; h. articularis, zglobni u hroninom zapaljenju. V. ganglio-ma, hidrops, nakupljanje tenosti u zglobsynovitis. Specijalne lokalizacije i vidovi nom prostoru (posledica traume ili zahigroma: h. colli, serozni tumor na paljenja); h. ex vacuo, nagomilavanje vratu; h. cysticum, cistiki limfangiom; tenosti na onim mestima gde je tkivo Fleischmannov h., poveana burza na uniteno ili gde ono nedostaje; h. gravipodu usne duplje, na spoljanjoj strani ciarum, hidrops trudnica usled porem. genioglosusa; h. praepatellare, higmeaja funkcije obolelog bubrega; h. rom ispred aice kolena, najee u pericardii, hidroperikard, prisustvo osoba koje klee (parketari, monasi i tenosti u sranoj kesi usled staze u sr^ monahinje, asfalteri itd.); h. subdurale, anim oboljenjima. Sin. hydrothorax; h. skupljena tenost u subduralnom prorenalis, bubreni hidrops, h. organizma storu kao posledica likvefakcije hemakoji je nastao usled poremeaja funkcije toma. V. haematoma. bubrega; h. vesice felleae, hidrops hymen, himen, devojaki zalistak ili deviune beike, posledica hroninog zanjak, zadnji deo vaginalnog trema, pre paljenja une beike ili zapuenja izdefloracije zatvoren prema vagmalnom vodnih unih puteva. uu, ograniava otvor koji vodi u vagihydropyonephrosis, hidropionefroza, nu. Taj otvor je propustljiv za mali prst nagomilavanje mokrae i gnoja u bubi moe da bude razlinog oblika: okrugrenoj kartici kao posledica gnojnog zalastog (h. anularis), polumeseastog (h. paljenja hidronefroznog bubrega. semilunaris), srpastog (h. falciformis) i nepravilnih rubova (h. rojtast, h. fimhydrothorax, hidrotoraks, sakupljanje briatus), renjevit (h. hobatus), dvoedemske tenosti ili transudata u pleuspratni i dr. Katkad otvor moe da bude ralnoj duplji. Najee se javlja zbog srod prirode irok (propustljiv za dva prane slabosti, nefritisa, rede zbog lokalsta), a katkad odsutan (h. imperporanih promena kao to su neoplazma ili tus). Pri prvoj obljubi himen se po praaneurizma. Specifina teina tenosti vilu lako rascepa (defloratio) uz manje koja se sakuplja u pleuralnoj duplji je isili vee krvarenje. Himen izuzetno moe pod 1.015. Ona je bistra, svetloukasta da bude debeo i da daje otpora svakom i sadri malu koliinu belanevina. U naporu (h. carnosus). U mnogih zapadretkim sluajevima je mlenog izgleda nih naroda znaaj himena se mnogo zbog sadraja masti i tada se naziva hiceni kao dokaz nevinosti, iako u poslcd lozni hidrotoraks.
352

hymenalis

hyperchylomikronaemia

nje vreme taj telesni detalj gubi od svoje vrednosti u korist duevne nevinosti. hymenalis, himenalan, himenski, koji pripada himenu; carunculae h., himenske bradavice, ostaci rasprslog himena. hyoideus, hioidan (kao slovo Y); os hyoideum, hioidna ili podjezina kost. hyoscyamin, hiosciamin, alkaloid u nekim biljkama iz porodice Solanaceae (Atropa Belladonna, Hyoscyamus niger, Datura Stramonium). Ima slina dejstva kao i njegov stereoizomer atropin. Hyoscyamus niger, bunika, biljka iz porodice Solanaceae. Sadri alkaloide hiosciamin i skopolamin. Optiki izomer hiosciamina je atropin. hypaciditas, v. hypoaciditas ventriculi. hypaesthesia, hipestezija, sniena osetljivost, npr. taktilna h., sniena osetljivost za dodir. hypalgesia, hipalgezija, sniena osteljivost za bol. hyperaciditas (ventriculi), hiperaciditet (eluca), poveano luenje sone kiseline u eludani sok. Sin. hyperchlorhydria, hyperadrenocorticismus, hiperadrenokorticizam, patoloko stanje nastalo usled nenormalno pojaane aktivnosti kore nadbubrenih lezda, npr. syndroma Conn (v. tamo), syndroma Gushing (v. tamo), syndroma adrenogenitale (v. tamo). hyperaemia, hiperemija, prisustvo vee koliine krvi u ogranienom delu tela. Aktivna hiperemija ili arterijska nastaje usled poveanog priliva arterijske krvi. Pasivna hiperemija nastaje usled oteanog oticanja i zbog toga se naziva i venska hiperemija. V. stasis, hyperaesthesia, hiperestezija, pojaana percepcija raznih kvaliteta povrne osetljivosti (dodir, bol, itd.), npr. taktilna h., preosetljivost za dodir; h. sexuaHs, v. satyriasis, nymphomania. hyperalbuminaemia, hiperalbuminemiJa1 poveanje albumina u plazmi. hyperaldosteronismus, hiperaldosteronizam. V. aldosteronismus. hyperalgesia, hiperalgezija, pojaana osetljivost za bol.
2? Medicinski leksikon

hyperaminoacidaemia, hiperaminoacidemija, poveana koliina aminokiselina u krvi. hyperaminoaciduria, hiperaminoacidurija, poveane koliine aminokiselina u mokrai. hyperammoniaemia, hiperamoniemija, poveane koliine amonijaka u krvi. hyperamylasaemia, hiperamil-azemija, poveanje amilaze (dijastaze) u krvi. hyperbetalipoproteinaemia, hiperbetalipoproteinemija, poveanje betalipoproteina u plazmi. V. hyperlipoproleinaemia. hyperbilirubinaemia, hiperbilirubinemija, poveanje bilirubina u krvi; h. congenitalis, Crigler-Najjarov sindrom; h. constitutionalis, Gilbertova bolest. hypercalciuria, hiperkalciurija, poveane koliine kalcijuma u mokrai. hypercapnia, hiperkapnija, poveanje koliine ugljen-dioksida u krvi i ostalim telesnim tenostima. hypercarotinaemia, hiperkarotinemija, poveane koliine karotina u krvi. hypercementosis, hipercementoza, uveanje cementa korena jednog ili vie zuba. Najee je posledica infekcije. Javlja se na donjim premolarima, ali i na korenovima bilo kog zuba ili grupe zuba. Koren zuba moe da zadeblja u celini ili samo na vrhu, u vidu maljice. hyperchloraemia, hiperhloremija, poveane koliine hlorida u krvi. hyperchlorhydria, hiperhlorhidrija, v. hyperaciditas (ventriculi). hyperchloruria, hiperhlorurija, poveane koliine hlorida u mokrai. hypercholesterolaemia, hiperholesterolemija, poveanje holesterola u krvi. Sin. hypercholesterinaemia. V. cholesterolaemia. hypercholia, hiperholija, poveano luenje ui u dvanaestopalano crevo. hyperchylia, hiperhilija, poveano luenje eludanog soka. hyperchylomikronaemia, hiperhilomikronemija, (1) poveane koliine hilomikrona u krvi posle uzimanja obroka vrlo bogatih u mastima; (2) tip hiperlipoproteinemije (tip I) u kojeg se hilomikroni nalaze u krvi neprekidno, ako

353

hypercoagulabilitas se u hrani nalaze masti, zbog deficita enzima lipoproteinske lipaze. V. hyperlipoproteinaemia. hypercoagulabilitas, hiperkoagulabilnost, poveana sklonost krvi za zgruavanje (koagulaciju). hypercreatinaemia, hiperkreatinemija, poveanje kreatina u krvi zbog njegovog poremeenog metabolizma u miiima, kao to je sluaj u hipertireozi. hypercuprinaemia, hiperkuprinemija, poveanje bakra krvi. hyperdactylia, hiperdaktilija, prisustvo vie prstiju nego normalno na aci i stopalu. hyperdiuresis, hiperdiureza, poveano luenje mokrae. hyperemia pulpae, poetna faza zapaljenja pulpe zuba, preobratljivog toka. Odlikuje se kratkotrajnim bolovima na termike, osmotske i mehanike nadraaJe-hyperextensio, v. superextensio. hyperfibrinogenaemia, hiperfibrinogenemija, poveanje fibrinogena u krvi. hyperflexio, hiperfleksija, preterano pregib anje. hypergammaglobulinaemia, hiperga-" maglobulinemija, poveanje gamaglobulina u krvi. Via se naroito esto u hroninim infektivnim bolestima. hypergeusia, hipergeuzija, poveana osetljivost ula ukusa na razliite kvalitete ukusa. Sin. hypergeusaesthesia. hypergeusaesthesia, hipergeuzestezija, v. hypergeusia. hyperglobulia, hiperglobulija, v. polycythaemia. hyperglobulinaemia, hiperglobulinemija, poveanje globulina u krvi. hyperglycaemia, hiperglikemija, patoloko stanje visoke koncentracije glikoze u krvi, npr. u toku eerne bolesti (v. tamo). Sin. hyperglukaemia. hyperglyceridaemia (hypeihriglyceridaemia), hipergliceridemija (hipertrigliceridemija), poveanje glicerida, skoro uvek triglicerida u krvi. V. hyperlipoproteinaemia. hyperglycorrhachia, hiperglikorahija, vee koliine glikoze nego to je normalno u cerebrospinalnoj tenosti.
354

hyperlipoproteinaemia hyperhidrosis, hiperhidroza, pojaano znojenje, ee ogranieno na pojedina podruja (ake, stopala, pazuho). hyperhistidinaemia, hiperhistidinemija, nasledni poremeaj metabolizma aminokiseline histidina, nasleuje se autosomnim dominantnim genom, ispoljava se izluivanjem velikih koliina histidina i metabolita mokraom, poremeajima centralnog nervnog sistema i slepi-lom. hyperhydratatio, hiperhidratacija, poveane koliine vode u organizmu. hyperinsulinaemia, hiperinsulinemija, poveane koliine insulina u krvi. hyperinsulinismus, hiperinsulinizam, patoloko stanje u vidu visokih vred-nosti insulina (v. tamo) u krvi bilo usled preteranog luenja u beta-elijama Langerhansovih ostrvaca pankreasa, bilo usled neprikladnog ubrizgavanja insulina u cilju leenja. hyperkaliaemia, hiperkaliemija, poveanje kalijuma u krvi, najee zbog smanjenog izluivanja kalijuma bubrezima. Karakteristine promene u EKG-u, a u teem stepenu hiperkaliemija mlitave miine paralize. hyperkeratosis, hiperkeratoza, hiperplazija roastog sloja. hyperlactacidaemia, hiperlaktacidemija, poveanje mlene kiseline u krvi. hyperleukocytosis, hiperleukocitoza, naroito izraeno poveanje broja leukocita u perifernoj krvi. hyperlipaemia, hiperlipemija, poveanje lipida, naroito triglicerida, u krvi. Sin. hype rlipida em ia. hyperlipidaemia, hiperlipidemija, poveanje lipida u krvi; mastima izazvana h., hiperlipoproteinemija tipa I; ugljenim hidratima izazvana h., hiperlipoproteinemija tipa IV. hyperlipoproteinaemia, hiperlipoproteinemija, poveanje lipoproteina u krvi. Moe biti nasledna (porodina), ili steena u toku odreenih bolesti. Postoje 5 tipova hiperlipoproteinemija ; h., tip I, hyperchylomicromicronaemia, postoji stalno prisustvo hilomikrona u krvi zbog deficita enzima lipoproteinske lipaze, koja razgrauje hilomikrone; h.,

hypermagnesiaemia tip II, hiperholesterolaemia, postoji vrlo velika sklonost za aterosklerozu i za stvaranje tetivnih ksantoma; h., tip III, s poveanjem i holesterola i triglicerida u krvi zbog loe razgradnje lipoproteina vrlo niske gustine; h., tip IV, ugljenim hidratima izazvana hipertrigliceridemija (endogena hipetrigliceridemija), u koje postoji velika sklonost za dobijanje eerne bolesti i ateroskleroze; h., tip V, u kojem postoje i hiperhilomikronemija i endogena hipertrigliceridemiJa. hypermagnesiaemia, hipermagneziemija, poveanje magnezijuma u krvi. hypermetropia, hipermetropija, dalekovidost, refrakciona anomalija pri kojoj se, bez uea akomodacije, paralelni zraci seku u taki koja se nalazi iza mrenjae. Duina oka suvie je mala u odnosu na njegovu prelomnu mo. U mlaih osoba mogua je samokorekcija. Koriguje se konveksnim sfernim staklima. hypernatriaemia, hipernatriemija, poveanje natrijuma u krvi. hypernephroma, hipernefrom (Grawitztumor), adenokarcinom bubrega odraslih osoba. Dobio je taj naziv jer se pretpostavljalo da potie od ostataka .nadbubrenih elija u kori bubrega. Neoplazma se javlja u kori bubrega i moe da dostigne velike srazmere deformiui bubreg. Na preseku je obino ute boje', renjevit, s mnogobrojnim ognjitima krvavljenja. Daje metastaze u plua, jetru, kosti i ostale organe kao i neposredno u donju uplju venu. hyperodontio, hiperodonticija, povean broj zuba; prava h., usled hiperprodukcije zubne gredice izgradi se vei broj zametaka, prekobrojni zubi, tipinog ili atipinog oblika. V. mesiodens; prividna h., stanje kada pre ispadanja mlenog zuba nikne njegov stalni zamenik. V. denies accessoria, denies supernumeraria. Sin. polyodontia. hyperopia, v. hypermetropia. hyperorchidismus, hiperorhidizam, nenormalno poveana funkciona aktivnost semenika.
23*

hyperplasminaemia hyperostosis, hiperostoza, hipertrofija kosti; h. cranii, hiperostoza koja se javlja na kostima lubanje; h. frontalis interna, neoformacija kotanog tkiva koja se ispupava na unutranjoj strani kosti u eonom predelu. V. Morgagni-Henschenov sindrom (pod sindrom); h. infantilis corticalis, bolest dece koja se ispoljuje otokom mekog tkiva iznad o.bolele kosti. Bolest je praena temperaturom i razdraljivou, povratima i pogoranjima. hyperoxaluria, hiperoksalurija, nasledni poremeaj metabolizma aminokiseline glicina, bolest se nasleuje autosomnim recesivnim genom. Ispoljava se izluivanjem velikih koliina oksalata mokraom, kalkulozom mokranih puteva. hyperparathyreosis, hiperparatireoizam, patoloko stanje s klinikom slikom nastalom kao posledica visokih vrednosti parathormona (v. tamo) u krvi usled ekscesivnog luenja ovog hormona iz paratireoidnih lezda. hyperpepsia, hiperpepsija, poremeaji varenja zbog hiperaciditeta. hyperperistaltismus, hiperperistaltika, suvie izraena peristaltika creva. hyperphagia, hiperfagija, unoenje vee koliine hrane nego to je potrebno. hyperphenylalaninaemia, hiperfenil-alaninemija, nasledni poremeaj metabolizma aminokiselina fenil-alanina ispoIjava se poveanjem koncentracije te aminokiseline u plazmi bolesnika. hyperphoria, hiperforija, vrsta heteroforije. Ona jabuica je latentno pomerena nagore. hyperphosphataemia, hiperfosfatemija, poveanje koliine fosfata u krvi. hyperphosphatasaemia, hiperfosfatazemija, poveanje fosfataza u krvi. hyperphosphaturia, hiperfosfaturija, poveano izluivanje fosfata mokraom. hyperpigmentatio, hiperpigmentacija, v. pigmentano. hyperplasia, hiperplazija, razvijanje jednog tkiva ili organa preko normalnih granica zbog poveanja broja elija. hyperplasminaemia, hiperplazminemija, poveanje plazmina (fibrinolizina) u krvi. 355

hyperpnoea

hyperthyreosis

hyperpnoea, hiperpnoja, poveana pluna ventilacija. Nastaje pod uslovima dubokog i ubrzanog disanja. Moe dovesti do stanja alkaloze i do kolapsa. hiperpolarizacija, poveanje negativnosti potencijala elijske membrane. V. mirovni membranski potencijal. hyperpotassaemia, hiperpotasemija, poveanje kalijuma u krvi. Sin. hyperkaliaemia. hvperprebetalipoproteinaemia, hiperpreb'etalipoproteinemija, poveanje prebetalipoproteina u plazmi. V. hyperlipoproteinaemia. hvperprolinaemia, hiperprolinemija, nasledni poremeaj metabolizma aminokiseline prolina, nasleuje se autosomnim recesivnim genom. Ispoljava se poveanjem koncentracije te aminokiseline u krvi, poveanim izluivanjem mokraom, poremeajima nervnog sistema i bubrenom insuficijencijom. hyperproteinaemia, hiperproteinemija, poveanje belanevina u krvi. hyperpyrexia, hiperpireksija, povienje telesne temperature; h. maligna, sindrom koji se deava u nekih osoba za vreme anestezije s naglim povienjerrt telesne temperature, znacima poveanja miinog metabolizma, kao to su tahikardija, tahipneja, znojenje i obino rigidnost miia. hypersalivatio, hipersalivacija, v. ptyalismus; h. posttraumatica, prekomerno luenje pljuvake usled oteanih pokreta prelomljene vilice, oteanog gutanja, bolova, razvoja infekcije itd. Sin. ptyalismus, sialorrhoea, ptyalorrhoea. hypersegmentatio, hipersegmentacija, poveana segmentacija jedra u granulocita periferne krvi. Moe biti uroena ili steena, kao u oteenju kostne sri. hypersecretio, hipersekrecija, pojaano luenje, npr., eludanog soka, pankreasnog soka i dr. hypersiderosis, hipersideroza, poveanje koliine gvozda u krvi. hyperspermia, hiperspermija, patoloko poveanje koliine semene tenosti (iznad 6 ml). hypersplenia, v. hypersplenismus, 356

hypersplenismus, hipersplenizam, povean rad slezine u vidu poveane inhibicije stvaranja, ili poveane razgradnje krvnih elija, praenih smanjenjem elija svih krvnih loza u perifernoj krvi (pancitopenija), ili samo dveju loza (bicitopenija), hipercelularnou kostne sri i, ne uvek, splenomegalijom. hypersthenuria, hiperstenurija, povean^ osmolalnost mokrae s visokom specifinom teinom mokrae. hypertensio, hipertenzija, stalno povienje arterijskog krvnog pritiska. Moe biti nepoznatog porekla: h. essentialis ili idiopathica, ili posledica neke primarne bolesti: h. secundaria; h. adrenalis, izazvana tumorima nadbubrenih lezda koji lue aldosteron; h. benigna, hronina hipertenzija blagog toka, koja se moe razviti u malignu hipertenziju; h. essentialis, iji uzrok nije otkriven; h. idiopathica, h. essentialis; h. intracranialis, sindrom poveanja intrakranijskog pritiska i edema papile, a bez fokusnih neurolokih znakova; h. maligna, teka hipertenzija, koja se brzo razvija i koja ima lou prognozu; njene karakteristike: edem papile, s vaskulnim i edemskim promenama fundusa oka, zadebljanje medije malih arterija i arteriola, proirenje leve komore srca; h. portalis, poveanje pritiska u portnom venskom sistemu; esta komplikacija ciroze jetre; h. primaria, h. essentialis; h. pulmonalis, pluna hipertenzija, povean pritisak u plunom krvotoku; h. renalis, bubrena hipertenzija, uslovljena ili praena promenama parenhima bubrega; h. renovascularis, izazvana okluzivnim promenama u bubrenih arterija; h. rubra, crvena hipertenzija, h. benigna; h. secundaria, izazvana nekom primarnom boleu (bubrega, endokrinih lezda i dr.); h. splenoportalis, hipertenzija portnog sistema zbog opstrukcije vene slezine; h. vascularis, arterijska hipertenzija. hyperthyreosis, hipertireoidizam, patoloko stanje nastalo kao posledica visokih koliina hormona tireoideje (v. tamo) u krvi usled prekomernog luenja ovih hormona iz titaste lezde; na-

hypertonia

hypocholesterinaemia

jee hipertireoze su Bazedovljeva bolest (v. morbus Basedowi), toksiki adenom (v. adenoma toxicum glandulae thyreoideae) i, najverovdtnije, atipini oblici hipertireoidizma. hypertonia, hipertonija, povien tonus; miina h., povien tonus miia, najee usled lezije piramidnog sistema; h. ophthalmica, pojaana napetost oka, npr. u glaukomu; h. polycythaemica, povean krvni pritisak u policitemiji; vegetativna h., povien tonus vegetativnog nervnog sistema (ee simpatikusa). hypertrichosis, hipertrihoza, prekomerna dlakavost. Sin. trihauxis, hirsutismus, virilismus pilaris. hypertriglyceridaemia, hipertrigliceridemija, patoloko stanje koje karakterie visoka koncentracija triglicerida (v. tamo) u krvi (v. i hyperlipidaemia). hypertrophia, hipertrofija, poveanje organa ili elije. Hipertrofija nastaje kao posledica razliitih fiziolokih i patolokih uzroka. Primer fizioloke hipertrofije je uveanje materice za vreme trudnoe. Kompenzatorna hipertrofija je izraena naroito u parnih organa kada jedan bude izbaen iz funkcije. hyperventilatio, hiperventilacija, (1) stanje u kojem postoji poveano ulaenje vazduha u plune alveole i koje dovodi do smanjenja deliminog pritiska ugIjen-dioksida u krvi i do alkaloze; (2) nenormalno produeno, ubrzano i duboko disanje. V. polypnoea. hypervitaminosis, hipervitaminoza, nepravilna ishrana uslovljena unoenjem prekomernih, suvinih koliina vitamina rastvorljivih u mastima. hypervolaemia, hipervolemija, poveanje cirkuliue krvi, najee zbog poveanja zapremine plazme. hyphaema, hifema, prisustvo krvi u prednjoj komori oka. hypnagoga, hipnagogi, sredstva za izazivanje sna. hypnosis, hipnoza, sugestija, izazvano stanje suene svesti slino spavanju, od koga se razlikuje vezom koju hipnotisani ima s hipnotizerom (rapport), a preko njega s ostalim svetom.

hypnotica, hipnotici, sredstva za izazivanje sna. hypo-, prefiks koji u sloenicama oznaava da je neto ispod, dole, manje, nedovoljno. Npr. hipovitaminoza, oboljenje usled nedovoljnog uzimanja nekog vitamina hranom. U herniji oznaava da se element u nekom jedinjenju jedini svojom najniom valencijom. hypoaccelerinaemia, hipoakcelerinemija, smanjenje V inioca koagulacije (akcelerina) u krvi. Moe biti uroeno ili steeno. hypoaciditas (ventriculi), smanjeno luenje sone kiseline eludanog soka. Sin. hypaciditas, hypochlorhydria. hypoadrenocorticismus, hipoadrenokorticizam, patoloko stanje nastalo usled nenormalno sniene aktivnosti kore nadbubrenih lezda, npr. u Adisonovoj bolesti (v. morbus Addisoni). hypoalbuminaemia, hipoalbuminemija, smanjenje albumina u krvi. hypoaldosteronismus, hipoaldosteronizam, patoloko stanje nastalo usled nenormalno niske koncentracije aldosterona (v. tamo) u krvi. . hypoalfalipoproteinaemia, v. hypolipoproteinaemia. hypoaminoacidaemia, hipoaminoacidemija, smanjenje aminokiselina u krvi. hypobetalipoproteinaemia, hipbbetalipoproteinemija, v. hypolipoproteinaemia. hypocalcaemia, hipokalcicmija, patoloko stanje koje karakterie niska koncentracija kalcijuma u krvi, npr, u toku tetanije. V. tetania. hypocalciurija, hipokalciurija, smanjeno izluivanje kalcijuma mokraom. hypocapnia, hipokapnija, deficit ugljendioksida u krvi, zbog hiperventilacije, koji vodi alkalozi. hvpocjiloraemia, hipohloremija, smanjenje hlorida u krvi. V. chloraemia. hypochlorhydria, hipohlorhidrija, smanjenje sone kiseline u eludanom soku. V. hypoaciditas (ventriculi). hypochloruria, hipohlorurija, smanjeno izluivanje hlorida mokraom. hypocholesterinaemia, v. hypocholesterolaemia.
357

hypocholesterolaemia
hypocholesterolaemia, hipoholesterolemija, smanjenje holesterola u krvi. Sin. hiperholeterinaemia. hypochondria mercurialis, psihika depresija koja se javlja kao jedan od simptoma prilikom hroninog trovanja ivom. hypochromia, hipohromija, smanjena koliina hemoglobina u krvi. hypocoagulabilitas sanguinis, hipokoagulabilnst krvi, smanjena sposobnost krvi za zgruavanje, zbog smanjenog stvaranja pojedinih inilaca koagulacije, ili zbog prisustva antikoagulacijskih inilaca u krvi. hypoconvertinaemia, hipokonvertinemija, smanjenje VII inioca koagulacije (konvertina) u krvi. Moe biti uroeno ili steeno. hypocupraemia, hipokupremija, smanjenje bakra u krvi. hypocythaemia, hipocitemija, v. hypocytosis. hypocytosis, hipocitoza, smanjenje broja eritrocita u krvi. Sin. hypocythaemia. hvpodontio, hipodoncija, manji broj zuba. Uroena ili nasleena nepravilnost; prava h., posledica je defektne funkcije zubne gredice. Sin. anodontio; prividna h., neki zub u nizu zuba nedostaje, ali se rendgenskim snimkom otkrije da je ukleten. hvpoeosinophilia, hipoeozinofilija, smanjenje eozinofilnih granulocita u krvi. Sin. eosinopenia. hypofibrinogenaemia, hipofibrinogenemija, smanjenje fibrinogena u krvi zbog: (1) smanjene sinteze u jetri; (2) poveane potronje u toku rasejane intravaskulne koagulacije i (3) poveane fibrinolize. V. DIK, fibrinolysis. hypofolikulinurija, koliina ginogena ispod 200 ml u mokrai ene. hypogalactia, hipogalaktija, umanjeno luenje mleka u dojilje, koje moe biti primarno usled nedovoljne razvijenosti mlenih lezda ili usled njihove nedovoljne funkcije u sluajevima oteanog pranjenja dojki, nepravilnih bradavica, ragada, bolova pri dojenju koji spreavaju laktaciju. U primarnoj hipogalaktiji vanu ulogu imaju psihiki i socijalni
358

hypoglycorrhachia
faktori. Sekundarna se smatra fiziolokom i prolaznom. hypogammaglobulinaemia, hipogamaglobulinemija, smanjenje gama-globulina u krvi, deficit imuniteta u kojeg najee postoji smanjenje svih vrsta (klasa) imunoglobulina (gama-globulina); h. acquisita, steena hipogamaglobulinemija izazvana nekom primarnom boleu, naroito malignim hemopatijama; h. congenitalis, nasledna hipogamaglobulinemija nastala zbog poremeaja u -limfocitima; h. physiologica, prolazna hipogamaglobulinemija u novoroeneta i odojeta; h. transitoria, h. physiologica. hypogastrium, hipogastrijum, podrebarje, mali trbuh, donji sprat trbuha, sastoji se od tri predela: preponskog (regio inguinalis dextra et sinistra) i stidnjanog (regio pubica). hypogenitalan, kae se za nedovoljno izraenu genitalnu odliku. hypogenitalismus, hipogenitalizam, nedovoljna razvijenost polnih organa i ostalih polnih odlika. hypogeusaesthesia, hipogeuzestezija, v. hypogeusia. hypogeusia, hipogeuzija, smanjena sposobnost percepcije ukusa. Sin. hypogeusaesthesia. hypoglobulia, hipoglobulija, smanjenje broja eritrocita u krvi. V. anaemia. hypoglycaemia, hipoglikemija, smanjenje glikoze u krvi, koje moe izazvati hipoglikemijski ok; leucinom izazvana h., porodina hipoglikemija, u detinjstvu izazvana unoenjem leucina hranom, koje izaziva pojaano luenje insulina; h. natinu, javlja se kada se ne uzima hrana u insulinomu, gladovanju, sindromu loe apsorpcije, glikogenozama, hipopituitarizmu i insuficijenciji kore nadbubrenih lezda; reaktivna h., hipoglikemija posle unoenja ugljenih hidrata, koja dovodi do poveanog luenja insulina. Sin. hypoglykaemia. hypoglycaemosis, hipoglikemoza, smanjenje glikoze u krvi i tkivima. hypoglycorrhachia, hipoglikorahija, smanjenje glikoze u cerebrospinalnoj

hypogonadismus

hypophysis

tenosti; obino je znak meningitisa, na- hyponatriaemia, hiponatriemija, smanjenje natrijuma u krvi zbog: (l) gubljenja roito tuberkulozne prirode. natrijuma iz organa za varenje (povrahypogonadismus* hipogonadizam, patoanje, prolivi), znojem i bubrezima (Adloko stanje koje karakterie nenormaldisonova b., diuretici, nefritis s gubljeno smanjenje aktivnosti polnih lezda njem soli). Znaci: trovanje vodom, hipo(gonada) sa, manje-vie, izraenim zanatriemijska (vanbubrena azotemija). stojem u seksualnom razvoju. hypogranulocytosis, hipogranulocitoza, hyponatriuria, hiponatriurija, smanjeno izluivanje natrijuma mokraom. smanjenje broja granulocita u periferhyponychium, hiponihijum, tanak sloj noj krvi. V. agranulocytosis. pokoice ispod nokatnog polja u IV fehvpohaemia, hipohemija, anemija. V. talnom mesecu. Od njegovog prednjeg anaemia. dela docnije postaje leite nokta (lectuhypohepatia, hipohepatija, smanjenje lus unguis), a od njegovog zadnjeg dela uloga jetre. matini deo nokta ili matrica (matrix hypohydratio, hipohidracija, smanjenje unguis). vode i obino elektrolita u organizmu. hypoparathyreosis, hipoparatireoidiSin. dehydratio. zam, klinika slika nastala kao posledihv pokaliaemia, hipokaliemija, smanjenje ca niskih vrednosti parathormona (v. kalijuma u krvi, zbog: (1) poveanog iztamo) u krvi usled smanjene aktivnosti luivanja bubrezima; (2) gubljenja iz organa za varenje (povraanje, prolivi) i paratireoidnih lezda. hipoperistaltika, (3) poveanog prelaenja u elije. Neu- hvpoperistaltismus, smanjeni peristaltiki pokreti creva. romiini poremeaji koji mogu ii do paralize, paralizni ileus, bubreni dija- hypopharynx, hipofarinks (pars laryngea betes insipidus i karakteristine promepharyngis s. laryngopharynx), donji ne EKG-a glavni su znaci hipokaliemije. sprat drela na ijem se prednjem zidu Sin. hypopotassaemia. nalazi otvor grkljana. hypophoria, hipoforija, vrsta heteroforihypoleukocytosis, hipoleukocitoza, smaje. Ona jabuica je latentno pomerena njenje leukocita u perifernoj krvi. nadole. hypolipoproteinaemia, hipolipoprotei- hypophosphataemia, hipofosfatemija, nemija, smanjenje lipoproteina u krvi. smanjenje fosfata u krvi, u toku hiperMoe biti posledica naslednih poremeparatireoidizma, rahitisa, osteomalacije aja (h. familialis), ili steena u drugim i u nekih bolesti bubrega; h. familialis, bolestima, kao to su pothranjivanje, cinasledna bolest, esto udruena s rahiroza jetre i dr. hypoalfalipoproteinaetisom otpornim na D-vitamin. mia, veliko smanjenje alfalipoproteina hvpophosphatasia, hipofosfatazija, nau krvi, zbog naslednog deficita u sintezi sledna bolest u vidu manjka fosfataze u A-apoproteina. Sin. Tangierska bolest; serumu, zbog smanjenja alkalne fosfatahypobetalipoproteinaemia, veliko ze u elijama, koje dovodi do poremeasmanjenje beta-lipoproteina u krvi usja stvaranja i mineralizacije kostiju. led naslednog poremeaja u stvaranju hypophosphaturia, hipofosfaturija, smaB-apolipoproteina, ili zbog pothranjinjeno izluivanje fosfata mokraom. vanja, ili sindroma loe apsorpcije. hypophysis, hipofiza, lezda sa viestrukom endokrinom ulogom, nalazi se u hypomagnesiaemia, hipomagneziemija, udubljenju kotanog dela u osnovi lubasmanjenje magnezijuma u krvi; nastaje nje u tzv. turskom sedlu (sella turcica), u toku sindroma loe apsorpcije, dehida obavijena je vezivnim omotaem, izracije, u alkoholizmu i bolestima bubredankom tvrde modanice. Na* njoj se ga. Znaci: neuromiiria prerazdraljirazlikuju 4 dela: prednji reanj (pars anvost. terior), srednji reanj (p. intermedia), tuhypomochlion, hipomoklion, taka osberalni reanj (p. tuberalis) i zadnji relonca, uporite, taka obrtanja.

359

hypopinealismus anj (p. posterior ili p. neurosa) koji je peteljkom ili infundibulumom pripet za hipotalamus. Prva tri postaju od epitela drela embriona (adenohypophysis) i rasporeeni su oko zadnjeg renja, koji je nervnog porekla (neurohypophysis); (embr.). Obavijena je vezivnim omotaem, izdankom tvrde opne. Sastoji se od 3 renja: prednjeg (pars anterior), srednjeg (p. intermedia) i zadnjeg (p. posterior ili neurohipofiza). Prednji se sastoji od elija grupisanih oko proirenih kapilara. Od ovih elija neke se boje kiselim bojama (acetofilne .) a neke slabo primaju boje (hromofobne .). Luenje inkreta vre uglavnom acidofilne i bazofilne elije. Tim inkretima hipofiza utie na rastenje, na insularni aparat pankreasa, na timus, na mlene lezde, na polne lezde (gonadotropni hormoni), na tireoideju (tireotropni hormon), na paratireoideju, na koru i sr nadbubrenih lezda. Srednji reanj se sastoji uglavnom od slabo bazofilnih elija. One lue intermedin koji deluje na irenje hromatofora. Zadnji reanj, iako nervnog porekla, nema nervnih elija ve ependimskih i neuroglijskih elija i tzf. pituicita. Lui inkrete koji dospevaju u nervni sistem (neurokrina lezda) ili u krv (hemokrina lezda), a koji deluje na grenje miia materice (oksitocin) i na promet soli i vode (adiuretin); h. elije trudnoe; (seks.) pojava u hipofizi trudnih ena elija koje lie na eozinofilne, ali loe pritvrduju fuhsin ili gvoeviti hematoksilin. Procenat tih elija je velik, naroito u vierotkinja i u posled-njim mesecima trudnoe. Neki misle da su elije trudnoe eozinofilne elije u hipersekreciji. hypopinealismus, hipopinealizam, bolesno stanje usled umanjene funkcije epifize. hvpopituitarismus, hipopituitarizam, patoloko stanje organizma nastalo zbog smanjenog rada hipofize izazvanog najee tumorima bazofilnih elija prednjeg renja hipofize. Simptomi su preterana gojaznost i zadravanje infantilnih odlika. hypoplasia dentis, v. dysplasia dentis. 360

hyposplenismus hypoproteinaemia, hipoproteinemija, smanjenje belanevina u plazmi, koje moe dovesti do edema, kada je hipoproteinemija uglavnom posledica hipoalbuminemije; hepatika h., zbog smanjenog stvaranja belanevina u jetri; prehepatika h., zbog deficita belanevina u ishrani; renalna h., zbog gubljenja belanevina mokraom. hypoprothrombinaemia, hipoprotrombinemija, smanjenje protrombina (II inioca koagulacije) u krvi. Moe biti uroeno ili steeno, naroito u bolestima jetre, ili pri davanju antikoagulacionih sredstava. hypopyon, hipopion, prisustvo gnoja u prednjoj komori oka. hyposalivatio, hiposalivacija, smanjeno luenje pljuvake, privremeno ili trajno; najizraenije je posle zapaljenja, povrede ili tumora parotidne pljuvane lezde. Glavni je znak suvoa usta (xerostomia). Javlja se i posle menopauze u starih osoba, Mikuliczeve bolesti i Sjogrenovog sindroma. V. aptyalismus, oligosialia. hyposideraemia, (gr.) hiposideremija, smanjenje gvozda u plazmi. hypospadia, hipospadija, uroena mana mokranog kanala, iji se spoljanji otvor nalazi na donjoj strani penisa ili ceo donji zid ovog kanala ne postoji. A u ena je uroeni nedostatak mokrane cevi, tako da se mokraa iz beike uliva direktno u vaginu; h. balanicum, najei vid hipospadije gde se uretra otvara na glaviu blizu udne uzdice, v. h. glandis; h. femininum, hipospadija u kojoj se uretra otvara u vagini; h. glandis, v. h. balanicum; h. penis, hipospadija gde se uretra otvara na prostoru izmeu lezba glavica i granice izmeu penisa i monica; h. penoscrotale, hipospadija u kojoj se uretra otvara na spoju penisa s monicom; h. perineale, hipospadija praena anomalijom poInih organa, zakrljalim penisom, obuhvaenim i pokrivenim dvostrukom monicom. hyposplenismus, hiposplenizam, smanjeno funkcionisanje slezine, naroito u

hyposthenuria toku tuberkuloze slezine, u kome postoji leukemoidna krvna slika. hyposthenuria, hipostenurija, nesposobnost da se stvori hiperosmolska mokraa s visokom specifinom teinom; h. tubularis, posledica oteenja epitela bubrenih kanalia. hypotensio, hipotenzija, snienje krvnog pritiska; h. arterialis, arterijska hipotenzija, smanjenje krvnog pritiska; h., kontrolisana, kontrolisano doziranje medikamenata (ganglioblokatora ili anestetika), kojima se u toku hirurke intervencije sniava sistemski krvni pritisak i time smanjuje ukupna koliina izgubljene krvi; koristi se u toku neurohirurkih ili drugih hirurkih intervencija praenih obilnim krvarenjem. Na kraju hirurke intervencije krvni pritisak se vraa na normalu; h. orthostatica, ortostatska hipotenzija, koja nastaje samo u uspravnom pploaju tela; h. posturalis, h. orthostatica; h. vascularis, teka hipotenzija zbog proirenja arteriola i kapilara. hypothalamotomia, hipotalamotomija, zasecanje zadnje-bonog dela hipotalamusa u cilju leenja nekih psihikih poremeaja. hypothalamus, hipotalamus, podbreje, oblast diencefalona (meumozga), koja lei pod talamusom (ventralno od hipotalamusnog leba). Ova se oblast smatra vanom regulatornom vegetativnom oblau, izmeu ostalog, i za seksualnu funkciju (Spatzov seksualni centar). U njoj se nalaze supraoptika i paraventrikularna jezgra neurokrine prirode (diencefalna lezda), u prisnoj vezi s hipofizom. V. hipotalamus. hypothenar, hipotenar, uzvienje dlana prema malom prstu. hypothyreosis, hipotireoza, patoloko stanje nastalo kao posledica niskih vrednosti hormona tireoideje (v. tamo) u krvi usled njihovog prestanka stvaranja ili smanjenog luenja; najea hipotireoza je, verovatno, miksedem (v. myxoedema) i hipotireoza nastala usled operativnog odstranjenja ili oteenja usled terapijske primene radioaktivnog

hypsarrhythmia joda radi njihovog leenja. V. hyperthyreosis. hypotonia, hipotonija, snienje pritiska krvi ili smanjenje tonusa normalnog napona miia ili drugih organa (eluca itd.); h. bulbi, snien pritisak u oku. Uzroci: miopija, ablacija retine, povrede one jabuice, dugotrajna zapaljenja cilijarnog tela i dijabetika koma. hypotrichosis, hipotrihoza, delimino ili potpuno odsustvo dlaka usled poremeaja u njihovom razvitku. hypoventilatio, hipoventilacija, smanjen protok vazduha u plune alveole. hypovitaminosis, hipovitaminoza, bolest nepravilne ishrane usled nedovoljnog unoenja vitamina. Sin. avitaminosis. hypoxaemia, hipoksemija, smanjena oksigenacija krvi. hypoxia, hipoksija, stanje kada elije i tkiva ne dobijaju potrebnu koliinu kiseonika, to ima za posledicu poremeaje u funkciji organa i sistema. Hipoksija nastupa usled smanjenog pritiska kiseonika u udahnutom vazduhu (hipoksina hipoksija), usled nesposobnosti krvi da prenosi kiseonik od plua do elija, usled usporene cirkulacije krvi i zato elije ne mogu da koriste raspoloivi kiseonik. Za vazduhoplovnu i kosmiku medicinu od interesa je pre svega hipoksina hipoksija. Ova nastaje kada se pritisak kiseonika u udisaju spusti ispod 100 mm Hg, to dovodi do psiholokih i fiziolokih poremeaja, od blage glavobolje do nesvestice i smrti. Ukoliko je visina vea, hipoksija je brutalnija jer je delimian pritisak kiseonika u udisaju manji; anemijska h., hipoksija izazvana nedovoljnim prenoenjem kiseonika iz plua u tkiva, zbog smanjenja ili kvalitativne izmenjenosti hemoglobina u krvi; tkivna h., smanjenje kiseonika u tkivima. hypsarrhythmia, hipsaritmija, sin. propulzivni petit mol. Westov sindrom, munjeviti napadi, napadi klanjanja, selam-grevi, vrsta epilepsije u odojadi i male dece koja ide s visokom (hipsos, gr. visok), velike amplitude aritmijom u EEG-u.
361

hysteria hysteria, histerija, vrsta psihoneuroze, reakcija organizma na tzv. psihiki konflikt, tj. potiskivanje instinktivnih tenji u nesvesno. Ta se reakcija sastoji od niza poremeaja funkcija motornog, senzitivnog, vegetativnog i psihikog aparata. Potisnute elje i tenje svoju energiju, kojom bi se inae ostvarile, pretvaraju u histerike simptome (konverzija)..Ovaj tzv. psihogeni mehanizam nastajanja histerije, kako izgleda, sam po sebi nije dovoljan da dovede do oboljenja; pbtrebno je istovremeno i neko organsko oteenje izvesnih delova mozga (diencefalon); napadi h., jedan od naina manifestacije histerije. Mogu biti razliitog oblika i tokom istorije pretrpeli su karakteristine izmene. U srednjem veku javljaju se u vidu itavih psihikih epidemija uvezi s religijskim praznovericama. Krajem XIX veka u parikoj bolnici Salpetrijer, pod uticajem nesvesne lekarske sugestije, dostigli su nevienu komplikovanost u vidu tzv. velikih napada histerije: na dan-dva ranije promena raspoloenja, preosetljivost, povraanje, grevi, hipersalivacija, kaalj, tucanje, lupanje srca, opta slabost. Posle minimalnog povoda tonusna faza s opistotonusom, kongestijom, grimasiranjem, prevrtanjem oiju. Bolesnik kida sa sebe odelo, najzad zauzima poloaj duge (are de cercle) s oslanjanjem na potiljku i petama. Sledeeg trenutka poinje klonusna faza s divljim bacanjem i otimanjem od onih koji pokuavaju da ga zadre. Pri tome bolesnik jei, odaje razne glasove ili izgovara reci ili itave reenice. Pokreti trupa ponekad imaju slinosti s pokretima pri koitusu. Naizmenino s poloajem tela u obliku duge, ovi vrlo aroliki, tzv. klovnovski pokreti, isprekidani pauzama potpunog mira, mogu trajati po vie desetina minuta. Namesto tako dugake serije burnih pokreta mogu doi tzv. strasne poze, dolazi do ekstaze ili delirijuma. Posle svega ponekad dolazi do sna. Napad histerije nije praen gubitkom svesti, koja je u najteem sluaju samo vrlo suena. Bolesnik obino zna ta se oko njega de362

hystoplasma capsulaturn avalo, ali ne zna ta je sam radio, ne sea se staje u napadu govorio itd. Ceo napad histerije ima jasno izraenu teatralnu crtu i po pravilu se ne dogaa ako bolesnik ne rauna s gledaocima, odnosno sluaocima. On traje znatno due od najteeg epileptikog napada i nikada ne pokazuje one vegetativne promene koje se vide u ovoga (promena ritina sr a i disanja, bledilo, cijanoza, isputanje izmeta i mokrae). Ne dolazi, po pravilu, do povreivanja i pored sve neobuzdanosti klovnovskih pokreta. Nema ujeda za jezik. Mali histeriki napadi su po intenzitetu i ekstenzitetu slabiji. Histeriki napad se moe izazvati ili, pak, presei ako je ve izbio, pritiskom na tzv. histerogene, odnosno histerofrene take (zone). V. chorea major. hysterosalpingographia, histerosalpingografija, rendgensko snimanje materine duplje i jajovoda, posle unoenja jodnog kontrastnog sredstva u materinu duplju. hystiocit, histiocit, velika elija sa izraenom sposobnou za fagocitozu. Ima veoma razliite nazive kao to su: poliblast, endotelne elije, klazmatociti, monociti, velika mononuklearna elija. Stvaraju se od monocita, a moda i od limfocita koji su iz krvotoka preli u tkivo. Veina, meutim, nastaje iz rtikuloendotelnih elija na mestu gde se odigrava proces reakcije. Makrofagi su krupni, ovalni ili okruglasti s ovalnim, nazubljenim jedrom, gustom citoplazmom koja ne sadri granule. Makrofage igraju veoma znaajnu ulogu u akutnim i hroninim procesima inflamacije, pokretne su i sadre fermente nukleazu, proteinazu, lipazu i karbohidrazu. U tu-, berkuloznom procesu se pretvaraju u epiteloidne elije. hystoplasma capsulatum, mikoza koja se nalazi u velikom broju u elijama retikuloendotelnog sistema obolelih. Ulazno mesto prodora u oveiji organizam nije poznato. Kliniki, oboljenje moe da se manifestuje primarnom diskrazijom krvi, kao dizenterija ili infekcija disajnih puteva. Oboljenje prati teka

hystoplasma capsulatum anemija i leukopenija s relativnom limfocitozom, kao i uveana slezina, jetra i limfne lezde. Nalaz histoplazme u protoplazmi mononuklearnih elija razmaza krvi pouzdana je metoda za dokaziva-

hystrix nje bolesti. Najee su zahvaeni jetra, slezina, limfne lezde, plua i sr kostiJu, kao i sluznica usta, creva i nadbubrezi. hystrix, v. ichthyosis hystrix.

I, simbol za intenzitet zrane energije; sim- Ichthyol, ihtiol, v. Ammonii sulfogyrodalas. bol za intenzitet elektrine struje. Ia-antigeni, produkti I regiona (I-A, I-B i I- ichthyosis, ihtioza, dominantno nasledno oboljenje koe koje se ispoljava suvo-C) u mia, u sastavu H-2 regiona. Naeom i perutanjem sa smanjenom sekreni su na B-i T-limfocitima, kao i drugim elijama (makrofazi, epidermne elije, cijom loja i znoja. Oblici: i. congenita, spermatozoidi). Nisu prisutni na eritro(hyperkeratosis ichthyosiformis), rececitima. sivno nasledno ihtioziformno stanje ICSH (interstitial cell stimulating horkoe s pretenom lokalizacijom na premone), v. LH, adenohypophysis. vojima, licu i akama, dakle inverzno od Id, simbol za oslabljeni, dakle preostali ini. vulgaris; i. hystrix, stvaranje roastih tenzitet upadnog zraenja poto je ono bodlji naroito u prevojima; i. nigriprolo kroz upija ija debljina iznosi d cans, tamne, skoro crne skvame; i. niticm. da, neto vee svetlucave skvame; i. saIJ, skra. (na naem jeziku) za oznaku in-x uriasis, jako izraena hiperkeratoza ternacionalne jedinice. U ovakvim jedikoe, koja morfoloki podsea na kronicama esto se izraava koliina nekih kodilsku; i. serpentina, deskvamacija hormona ili vitamina u pojedinim prekoja podsea na zmijsku kou; i. simparatima. plex, suvoa koe i jedva primetno pei.m., skra. za intramuskularno, u mii. rutanje (xeroderma). In113m, radioaktivni izotop indijuma, do- icterus, ikterus, utica; i. catarrhalis, kabija se iz generatora. Primenjuje se, vetaralna utica, raniji izraz za infektivni zan za EDTA (etilen-diaminotetracetat), hepatitis; i. ex obstructione, opstruktivza ispitivanje bubrega i placente, u obna utica, usled intrahepatikih i ekstliku koloidnih estica za scintigrafiju rahepatikih prepreka u oticanju ui; jetre, a u obliku mikrosfera za scintigrai. gravis, akutna uta atrofija jetre; i. fiju plua. U jonskom obliku - vezan za gravis neonatorum, teka utica novotransferin - In113m primenjuje se za anroeneta zbog Rh-izoimunizacije; i. gioscintigrafiju, scintigrafiju placente i haemolyticus, hemolizna utica, zbog odreivanje zapremine krvi. poveane razgradnje eritrocita; i. hepainf., (farm.) skra. za infunde i infusum; tocellularis, utica zbog hepatitisa; (anat.) skra. za inferior, donji. hronini porodini i., nasledna sferolo, simbol za intenzitet upadnog zraenja, citoza; i. infectiosus, izazvan leptospitj. za intenzitet zraenja na povrini rama; i. intermittens juvenilis, Gilberkoe. tova bolest; i. melas, stari izraz za vrlo i.v., skra. za intravenski, u venu. izraenu uticu u toku opstrukcije uianthinopsia, jantinopsija, poremeaj u nih puteva, naroito u karcinomu panpercepciji boja. Takve osobe vide predkreasne glave; i. neonatorum, koji se mete ljubiasto obojene. 364

ictus

IgA

javlja ponekad odmah po roenju; i. enje telesne temperature, poremeaji nuclearis, najtei oblik icterusa gravisa krvotoka). Moe biti uroena, ali je u veneonatoruma s psihikim i nervnim poine osoba steena. remeajima. Sin. kernicterus; i. simplex idiotia, idiotija, najtei oblik uroene mainfektivni hepatitis; i. spirochetosus, loumnosti. Idioti nikad ne naue govor, izazvan leptospirama; i. typhoides, neisti su (incontinentia urinae et alvi). akutna uta atrofija jetre. Vre razne automatske pokrete. Jedni ictus, iktus, udar, iznenadan napad; i. su stalno u pokretu (eretiki idioti), apoplecticus, apoplektiki iktus, udar, drugi potpuno mirni, tupi (torpidni modana kap, vie ili manje nagao preidioti), poneki podloni afektu i nagonistanak funkcije mozga ili delova mozga ma, opasni po okolinu zbog sklonosti ka usled poremeaja krvotoka. V. apopleseksualnim deliktima, impulsivnim radxia; i. cordis, udar sranog vrha za vrenjama, paljevinama itd.; drugi su mirni me sistole komore o prednji zid grudi posluni i mogu nauiti da obavljaju nog koa. I. c. se moe opipati ili (u asprimitivne poslove upornim i strunim teninih osoba i ljudi s hipertrofijom kolovanjem; i. amaurotica (Tay-Saleve komore) videti. Normalno se nalazi cks), nasledno slepilo s idiotijom i opu V levom meurebarnom prostoru, l tom uzetou; posledica je degeneracije cm unutra od mesta gde ga preseca meganglijskih elija mrenjae i mozga. dioklavikularna.linija; i. epilepticus, v. idiotip, antigenski obeleiva za reagujui epileptiki napad; L Solaris, sunanica, deo molekula antitela. Antitela razliite v. insolacio. specifinosti imaju razliite idiotipove. idejni masohizam, v. masochismus. V. idiotipska specifinost imunoglobuliidejni sadizam, v. sadizam. na. identini blizanci, v. monozigotni blizanci idiotipska specifinost imunoglobuliidentifikacija, (1) utvrivanje linosti; (2) na, individualne antigenske razlike duevna radnja podsvesti kojom nae imunoglobulina. Idiotipska specifija prisvaja ili prenosi na sebe osobine nost antitela je prouzrokovana struktuili svojstva neke druge linosti ili predralnim razlikama na mestu kojim se anmeta, ili prenosi na neku osobu predtitelo vezuje za antigen. Antitela specistavu koju ima o nekoj drugoj osobi. fina za idiotipski obeleiva mogu se identifikacija bakterija, vri se na osnodobiti imunizacijom ivotinja anti-genvu mnogobrojnih i raznovrsnih metoda, antitelo kompleksima pod uslo-vom koje otkrivaju najvanije osobine bakteda su ivotinja koja se imunizuje i rija, koje omoguavaju njihovo odreiivotinja ije se antitelo koristi za imuvanje i razlikovanje. Time se omoguuje nizaciju iste alotipske specifinosti. V. i etioloka dijagnoza zaraznih bolesti. alotipska specifinost imunoglobulina. ideokinetian, onaj koji se odnosi na plan idoksuridin, antivirusno sredstvo (prouzza izvoenje neke nauene, uvebane, rokovai oboljenja herpesa simplexa i tzv. praktine radnje. vaccinia). ideokinetika apraksija, v. apraxia. IgA, imunoglobulini A, ine 20% svih imuideomotoran, isto to i psihomotoran. V. noglobulina oveka. To su sekretorni apraxia. imunoglobulini. Nalaze se u serumu i ideomotorna apraksija, v. apraxia. svim tenostima organizma: kolostruidiogram, dijagramsko prikazivanje hromu, pljuvaki, bronhijalnom sekretu, mosomskog sadraja elije. sluzi creva itd. Molekulska teina je oko idiohromosomi, v. kromosomi pola. 150.000 a sedimentaciona konstanta 7 S idiosyncrasia, idiosinkrazija, osobina da (Swedbergove jedinice). Sekretorni IgA osoba, posle uzimanja izvesnog leka, je vezan za tzv. sekretornu komporeaguje izvesnim alergijskim pojavama nentu i J-lanac. Sekretorna komponen(koprivnjaa, razne ospe na koi, povita je beta-globulin i ima ulogu prenosaa a J-lanac je protein male molekulske
365

IgG teine koji stabilizuje dimerni oblik; IgD, imunoglobulini D, po svojim fizikohemijskim osobinama se ne razlikuje od IgG (v. IgG). Nije jo sa sigurnou utvreno da Ii IgD ima osobine aktivnih antitela; IgE, imunoglobulini E, ine mali deo imunoglobulina oveka. Molekulska teina je 180.000 a sedimentacijska konstanta oko 8 S (Swedbergove jedinice). IgE-antitela su citofilna antitela (reagini) izazivai anafilaktikih reakcija (v. anafilaksa). U organizmu IgE-antitela se vezuju za povrinu mastocita i bazofilnih granulocita i tako senzibiliu organizam. Antitela vezana za elije reaguju s antigenom pri emu dolazi do oslobaanja bioloki aktivnih amina (histamin, spororeagujua supstancija i dr.) koji izazivaju manifestacije alergije anafilaktikog tipa (v. anafilaksa^ Antitela slina reaginima (IgE) nalaze se i u nekih ivotinjskih vrsta (v. homocitotropna antitela). IgG, imunoglobulini G, ini 75% humanih imunoglobulina u serumu. Molekulska teina je oko 150.000, a sedimentaciona konstanta 7 S (Swedbergove jedinice). U serumu i tkivnim tenostima javljaju se u obliku dimera. Najvie se stvaraju u toku sekundarnog imunog odgovora (v. imunoloka memorija). Prolazi kroz epitelne membrane (placenta, krvni sudovi i dr.) vie od drugih imunoglobulina. Postoje etiri potklase: IgGi do IgG4. Antitela IgG neutraliu bakterije, viruse, bakterijske toksine i enzime, pomau fagocitozu stranih estica (bakterija), aktiviu komplement (v. komplement). IgM, imunoglobulini M, ine 5% svih imunoglobulina oveka. Molekulska teina je 900,000, a sedimentaciona konstanta 19 S (Swedbergove jedinice). U serumu se nalaze u obliku molekula koje su pentameri, pa im je valenca 5 ili 10. Ne prolaze kroz epitelne opne, ali su vrlo efikasni u aktivisanju komplementa (v. komplement). Veina prirodnih antitela su IgM. IgM antitela se prva pojavljuju u toku imunog odgovora, a Biogenetski i ontogenetski prethode pojavi IgG. Igalo banja, jedina banja u Crnoj Gori, nalazi se u severozapadnom delu Herceg366

iglodra -Novog u mestu Igalo, na obali mora. Du obale Igala nalaze se taloi plastinog blata, zagasite boje koji pokriva dno mora. To morsko blato je vrlo lekovito. Ono se iskoriava, prethodno zagrejano, u ureenim prostorijama za primenu blata. Blato se primenjuje za leenje hroninih reumatikih oboljenja zglobova i miia, neuralgija i bolesti enskih polnih organa. Sem blata u banji postoji hladan izvor slabo slane i radioaktivne vode (2 milimikrokirija). Pijenjem ove vode lece se: hipoacidni gastritis, opstipacija, limfatika konstitucija i premorenost. igla, esto primenjivan instrument za ivenje raznih tkiva i punkcije; Abramova i. igla za biopsiju, koja ima osobinu da spreava prodor vazduha u tkiva, npr. pri pleuralnoj punkciji; aspiraciona i., duga uplja igla koja slui za pranjenje tenosti iz neke duplje; Babcockova i., ira hipodermna igla snabdevena stiletom i slui za subduralnu punkciju; Deschampsova i., igla s uicom na dugoj draljci koja slui za obuhvatanje dubokih krvnih sudova radi njihovog podvezivanja i za duboke avove; Franckeova i., specijalan instrument koji slui za ubadanje jagodice prsta ili uva u cilju dobivanja krvi, obino za odreivanje broja eritrocita, leukocita, trombocita itd.; Hagedornova i., hirurka igla spljotena, koja ima otricu blizu vrha i iroku uicu; hipodermna i., kratka, vitka, uplja igla koja slui za potkonu injekciju; i. za kataraktu, igla koja slui za vaenje katarakte; luna i., slui za irenje creva, koe i nekih mekih tkiva; prava i., istovetna je s domaom iglom za udevanje ili s patentnom uskom; Reverdinova i., hirurka igla s uskom koja moe da se otvara i zatvara pomou klizne pomicaljke; stop-i., igla koja ima na sebi prepreku za spreavanje neogranienog prodiranja: Vim-Silvermanova i., igla koja se koristi za biopsiju jetre. iglodra (Langenbeckov), kleta podeena za vrsto dranje krivih igala pri ivenju.

ignipunctura ignipunctura, ignipunktura, zabadanje usijane igle u ognjite oboljenja da bi se postiglo skleroziranje ili atrofija. ignipunkcija, (stom.) terapijska metoda u kojoj se vri povrinsko paljenje desni termokauterom u cilju smanjivanja dubine ili odstranjenja gingivalnih depova. ihtioza, v. ichthyosis. iktus, v. ictus. ileitis, zapaljenje ileuma; distalni i., ileitis regionalis; i. regionalis (terminalis), hronina granulomska bolest nepoznate, najverovatnije autoimune etiologije, koja najee pogaa terminalni ileum, stvarajui oiljke i zadebljanje sa stenozom zida ileuma. Komplikacije: stenoze, fistule i apscesi u tom predelu ileuma. Sin. enteritis regionalis, Crohnova bolest. ileo-, odrednica u sloenicama koja oznauje da neto pripada usukanom crevu (ileum). ileocecalis (ileocaecalis), ileocekalni, koji pripada ileumu i cekumu (npr. valva ileocaecalis, ileocekalni zalistak). ileocekalna valvula, zalistak koji se nalazi na prelazu tankog u debelo crevo, iji su nabori okrenuti ka debelom crevu; uloga joj je da sprei vraanje fekalnog sadraja iz debelog u tanko crevo; moe izdrati pritisak u suprotnom smeru od 50 do 60 cm stuba vode. ileocolitis, ileokolitis, zapaljenje ileuma i kolona; i. tuberculosa, tuberkulozni ileokolitis; i. ulcerosa chronica, hronini oblik ileokolitisa u kojeg postoje visoka temperatura, anemija, dijareja i bolovi u ileocekalnom predelu. ileocolostomia, ileokolostomija, hirurki napravljen otvor izmeu ileuma i kolona. ileoileostomia, ileoileostomija, uspostavljanje komunikacije izmeu dva segmenta ileuma hirurkim putem. ileojejunitis, zapaljenje ileuma i jejunuma. ileoproctostomia, ileoproktostomija, v. ileorectostomia. ileorectostomia, ileorektostomija, stvaranje kominikacije izmeu ileuma i rektuma hirurkim putem, najee posle totalne kolektomije. V. ileoproctostomia.

ilia ileosigmoidestomia, ileosigmoidestomija, stvaranje komunikacije izmeu ileuma i sigmoidnog (srpastog) creva operativnim putem. ileostomia, ileostomija, hirurki uinjen otvor na ileumu koji se fiksira uz otvor na trbunom zidu. ileotransversostomia, ileotransverzostomija, hirurki stvoren otvor izmeu ileuma i poprenog dela kolona. ileum, v. intestinum. ileus, neprolaznost creva. Crevni sadraj zbog nemogunosti prolaza kroz lumen creva nagomilava se ispred prepreke, raspada se, stvaraju se gasovi koji naduju creva. Dolazi do povraanja crevnog sadraja (miserere) i kolapsa; arterio-mezenterijalni i., prepreka u pranjenju eluca i dvanaestopalanog creva prouzrokovana pritiskom korena mezenterijuma, a naroito mezenternih krvnih sudova, na zavrni deo dvanaestopalanog creva; bilijarni i., zapuenje zjapa creva unim kamenom veih razmera, koji dospeva u crevo provaljivanjem une kese u eludac, dvanaestopalano ili tanko crevo; dinamiki i., koji nastaje usled poremeaja pokretljivosti creva: (a) paralitiki l, koji je posledica paralize creva u peritonitisu, u emboliji i trombozi krvnih sudova mezenterijuma itd; (b) spastiki f., koji nastaje u spazmu creva (u dorzalnom tabesu, trovanju olovnim solima); mehaniki i., koji nastaje usled mehanikog zapuenja creva; (a) inkarceracija, ukletenje creva u otvore unutranjih ili spoljanjih kila (hernija); (b) invaginacija, uvlaenje jednog dela creva u drugi; (c) opturacioni \\iokluzioni i., koji nastaje usled sue nj a lumena creva u raznim zapaljenjima creya, tumora creva, zatim u zapuenjima unim kamenom, stranim telom itd.; (d) strangulacioni f., koji nastaje usled ukletenja, pritiska na crevo i obino ide sa zapuenjem krvnih sudova (pritisak tumora spolja na creva, uvlaenje creva izmeu sraslina koje ih steu); (e) volvulus, uvrtanje creva, zapletaj creva. ilia, (plur.) slabine, utroba, eludac, creva; os ilium, crevna ili bedrena kost, bed367

iliacus renjaa, gornji deo karline kosti (os coxae), sastoji se od krilastog dela s grebenom i etiri bodlje i od tela koje srauje s telima sednjae (os ischii) i stidnjae (os pubis), gradei zglobnu aicu kuka (acetabulum). iliacus, ilijani, koji pripada bedrenjai (npr. a. iliaca communis, zajednika bedrena arterija). Ilida kod Sarajeva, (ilida na turskom znai topla banja) banja koja zauzima prostor ispod Igman-planine prema reci eleznici na 12 km od Sarajeva, na 499 m nadmorske visine. Ima klimat koji deluje tonino. Voda ove banje je topla (57,6*0), sumporna, zemnoalkalna, sulfatna i murijatina (ukupno sadri: 3,1745 g %). Voda se koristi za pie i kupanje. Postoji kupatilo s kadama, bazenima i odeljenjima za primenu blata. Sem ove vode postoje jo dva izvora zemnoalkalne ugljenokisele vode, temperature 29 i 340C. U ovoj banji se lece: hronina reumatika oboljenja zglobova i miia, hronina oboljenja enskih polnih organa, neke kone bolesti, oboljenja eluca, creva, ui i jetre, arterijska hipertenzija, premorenost i iscrpe-x nost posle bolesti. Banja je i klimatsko mesto. -, odrednica u sloenicama koja odreuje pripadnost bedrenjai (npr. n. ilioinguinalis, bedrenopreponski ivac). iliofemoroplastica, iliofemoroplastika, operativna fuzija tuberkuloznog zgloba kuka nastala odvajanjem velikog trohantera od butnjae, a u nastali rascep se umee kotani reanj uzet iz bone strane bedrene kosti. illusio, iluzija, poremeaj opaanja pri kome elementi opaanja bivaju izoblieni te daju pogrenu sliku predmeta bilo usled nepanje ili usled dejstva afekta (straha) ili'iz nepoznatih razloga. imaginaran, neto to postoji samo u uobrazilji. imaginatio, imaginacija, v. fantazija. imbecilan, koji pati od maloumnosti. V. oligophrenia. imbecilitas, imbecilnost, uroena ili u najranijem detinjstvu steena duevna zaostalost u koje inteligencija odgovara 368

immobilisatio detetu izmeu este i petnaeste godine. V. oligophrenia. imerzija, potapanje, (1) davljenje, utopijenje; (2) zagnjurivanje frontalnog soiva objektiva u kapljicu kedrovog ulja, vode i dr. koja se nalazi na pokrovnoj Ijuspi mikroskopskog preparata; uljana i., i. u kapljicu kedrovog ulja, ime se postie posmatranje kroz optiki homogenu sredinu. Imhoffov tank, sin. Emerov bunar, dvospratna talonica u obliku obrnute zarubljenje kupe, podeena da otpadna voda od ulaska do izlaska provede 2 asa za koje se vreme istaloe suspendovane materije. Konstrukcioni oblik iskljuuje ometanje taloenja od strane stvorenih gasova iz istaloenih organskih materija. imidazolski derivati, antitireoidne materije (v. tamo) koje deluju spreavajui jodizaciju (v. tamo), potiu od tiourejeSC (NH2)2. U nas je poznat l-metil-6merkapto-imidazol, pod fabrikim nazivom Favistan. imido-grupa, dvovalentna grupa =NH. Sin. tmino-grupa. immigratio, imigracija, aktivno kretanje i prodiranje neke elije u izvestan prostor, npr. leukocita u krvne sudove. immobilisatio, !mobilizacija, uvriva nje, dovoenje u nepokretno stanje po mou zavoja, udlaga ili ina, zglobova, pojedinih delova i celog ekstremiteta i trupa; i. circumferencialis sec. Black, (stom.) lackova kruna !mobilizacija preloma bezubih i krezubih vilica: nemetalna udlaga se pritvruje icanim pod vezama oko kosti. Sin. i. circumossealis, i t circummandibularis; i. sa cirkumzigomatinom poveskom, (stom.) postupak u !mobilizaciji podzigomatikih preloma po obliku Le Fort I, Le Fort II, jednostranih ili obostranih i prilikom produbljivanja gornjeg paga posle tirovanja; i. extraoralis, ekstraoralna ili spoljna imobilizacija preloma vilica, kada ne postoji dovoljan broj zuba za usnu imobilizaciju. V. immobilisatio sceletalis sec. Roger Anderson; i. Federspielovim metodom, (stom.) nain leenja svih Le Fortovih oblika preloma

immobilisatio tela gornje vilice, zigomatine kosti; jedna od kraniomaksilarnih i kraniomandibularnih imobilizacija; i. intraoralis, intraoralna imobilizacija sredstvima individualne ili serijske izrade: nemetalna sredstva: akrilati, autopolimerizati; metalna sredstva: ice, ine sa prstenovima i livene udlage (splintovi). V. udlage imobilizacijske, immobilisatio sec. Sauer; i. intra-extraorails sec. Fry, ina za ekstenziju i imobilizaciju bezubog patrljka prelomljene donje vilice: intraoralna udlaga spojena s jo jednom inom izvedenom preko ugla usta i spojena gumicom za ianu podvezu izvedenu iz ugla s povreene strane; i. metallica, (stom.) iana imobilizacija, privremena ili stalna, slui i za istezanje: Gilmero-va i., meuzubne ligature s vie parova zuba u obe vilice zavravaju se u ustima te se uspostavlja vrsta imobilizacija; Ivyjeva L, slina je prethodnoj, ali ligature izmeu dva zuba imaju petlje koje se meusobno vezuju icom spojnicom; Risdonova L, obuhvaen je vei broj zuba u neprekidnom zidu: obostrano udvostruene ice uvru se ispred prednjih zuba i pirivruju se dodatnim dentalnim ligaturama; Stoutova L, povezivanje veeg broja zuba odjednom radi ravnomernijeg optereenja prisutnih zuba. iana ligatura ima vei broj alkica koje se optereuju gumenim prstenovima - elastina meuvilina vua. V. Kgatura dentis metallica, ligatura interdentalis metallica; i. preloma gornje vilice: Adamsova i,, suspenzija preloma tela gornje vilice, zigomatine kosti i preloma kostiju gornjeg dela lica. V. inaKingsleyjev splint; i. sceletalis sec. Roger Anderson, ekstraoralna imobilizacija preloma kostiju lica, sastoji se od posebne vrste klinova s navojem, spojnica, ekstraoralne ine i veeg broja univerzalnih zglobova. V. zglob, univerzalni; i. sec. Kazanjian, v. ina s prstenovima, metalna; i. Kingovom gipsa* nom kapom i njoj slinim napravama za kraniomaksilarnu i kraniomandibularnu fiksaciju preloma s osloncem preko temena glave. Svonm donjim rubom obuhvata okcipitaj ^, mastoidni i fron24 Medicinski leksikon

impetigo talni predeo; i. sec. Sauer, luna ina, fiksira se za zube pojedinanim icanim ligaturama; Jelenkova je serijske izrade sa bodljama; sline su Vinterova ina, Hauptmajerov luk itd. immobilis, imobilan, nepokretljiv, nepokretan. immunis, imun, kae se za organizam koji je zatien, otporan (potpuno ili delimino) protiv jednog zaraznog oboljenja ili vie njih. V. imunitet immunochirurgia, imunohirurgija, primena specifine imunoterapije u hirurgijiimobilizacijske ine, v. ine, imobilizacijske. !mobilizing specifina antitreponemna antitela, koja imobiliu pokretljivost treponema. V. Nelsonov test. impactio dentis, neiznikli ili delimino nikli zubi. Oni su ili potpuno prekriveni kotanim i mekim tkivom (potpuna impakcija) ili delimino komuniciraju s usnom upljinom (poluimpakcija); horizontalna i., odigrava se pod dejstvom muskulature jezika, usana i obraza; i. hrane, (stom.) zabijanje i utiskivanje hrane u tkiva okolozublja, pod uticajem pritiska vakanja (vertikalna i.). Najee je meuzubna, ako ne postoji dobar kontakt izmeu susednih zuba. Dovodi do oteenja i zapaljenja okolozublja. impalpabilis, impalpabilan, neopipljiv ono to se ne moe utvrditi palpacijom. impaludacija, veslako zaraavanje malarijom u cilju leenja progresivne paralize. impetiginisatio, impetiginizacija, razvijanje impetiga na mestima zahvaenim nekim drugim konim oboljenjem; sekundarna infekcija. impetiginosus, impetiginozan, impetiginoznog izgleda, koji je u vezi sa impetigom ili je slian njemu.

impetigo, gnojni ekcem, oboljenje koe izazvano piogenim mikrobima: streptokokima (i. Tilbury-Fox), stafilokokima (i. Bockhart), strepto- i stafilkokima (i% vulgaris s. contagiosa). Manifestuje se pustulama i purulentnim bulama koje se brzo sasue i stvaraju karakteristi

369

implantati

imuni kompleksi

ne, mednoute kruste (narodni naziv improvizacije u sanitetskoj slubi, umeno izvravanje nekih radnji pri medene kraste); i. herpetiformis, v. pruanju pomoi povreenom, zaustavpsoriasis pustulosa. ljanju krvarenja, imobilizaciji, transporimplantati, (stom.) konstrukcije razliitog tovanju itd. kad nema uslova i moguoblika i veliine od metala (titan, tannosti za plansku i sistematsku pripre* tal), metalnih legura (hrom-kobalt) ili mu. Kao improvizovana sredstva koriskeramikog materijala. Usauju se u vite se pre svega predmeti koji se nau linu kost radi prihvatanja stomatolokod povreenog ili u njegovoj blizini: kih nadoknada. Mogu biti suberiostni, oruje, atorsko krilo, opasa, no, dasdentoosealni i endoosealni. ke itd. Improvizacije ima i u preventivimpotencija, seksualna, seksualna nenomedicinskoj zatiti, a posebno u mo, koja moe biti nemo za pravilno snabdevanju sanitetskim materijalnim izvrenje polnog ina (i. coundi) i nesredstvima (izrada zavoja, gaze, operamo za oploenje, odn. zaee (i. genecionog rublja, instrumenata itd. Vredrandi). Kopulaciona nemo mukarca nost improvizacije pokazala se u naem moe da se odnosi na poremeaje poNOR-u. lnog prohteva (i. concupiscientiae), impuls, podsticaj, fiziko-hemijska proerekcije (i. erectionis), ejakulacije (L mena koja nastaje usled nadraaja na ejaculationis), sladostraa i orgazma membrani, a normalno se provodi du (i. satisfactionis). Nemo se moe odmiia ili aksona do njegovih zavretanositi na sve komponente pri svakom ka. Provoenje je aktivan proces, a imodnosu (obligatorna i.) ili pokatkad puls, koji se rasprostire, ima odreenu (fakultativna i.). Nemo moe biti poamplitudu i brzinu. V. akcioni potencitpuna (apsolutna i.) ili samo umanjena ji (relativna L)- Impotencija u pogledu impulsivna radnja, (psih.) radnja koja se patogeneze moe se podeliti na: 1) L us- obavlja bez ikakvog koenja ili kontrole. led nedostatka podsticanja (organs- Predstavlja isti poremeaj volje bez kog ili psihikog porekla); 2) i. usled uea miljenja. Javlja se u mladih popsihike inhibicije; 3) i. usled otee- stencefalitiara, u raznim psihozama, a i u nja nervnih centara; 4) i. usled mal- psihopata. V. poriomania, kleptomania, formacija i mehanikih uzroka. Ge- pyromania, encephalitis. imuni neraciona nemo mukarca obuhvata kompleksi, rastvorljivi anti-gen-antitelo sve okolnosti koje onemoguavaju oplo- kompleksi koji cirkuliu. Posle enje. Kopulaeiona nemo ene je rela- deponovanja u zidovima krvnih sudova tivan pojam: ena moe uestvovati u vezuju komplement i tako dovode do polnom odnosu i bez polnog prohteva, zapaljenjske reakcije (v. komplement). ak i uz oseanje odvratnosti. Zato fri- Najee oteuju organe bogate u krvnim gidnost predstavlja najvaniji problem sudovima. Rastvorljivi kompleksi njenih kopulacionih poremeaja, pored antigen-antitelo stvaraju se u organizmu mehanikih (somatogenih) smetnji. Ge- kada antigena ili antitela ima u suviku. V. neraciona nemo ene obuhvata: 1) nes- Arthusova reakcija; L odgovor, reakcija posobnost zaea (L concipiendi); 2) organizma, odnosno imunog aparata, na nesposobnost noenja ploda (i. gestan- imunogen (antigen), npr. stvaranje di) i 3) nesposobnost donoenja ploda antitela. Odgovor se odvija u tri faze: (a) na svet (i. gignendi s. parturiendi). inicijalna faza: kontakt antigena sa impregnatio, impregnacija, (embr.) pro- specifinim receptorom na membrani limfocita. Uestvuju i makro-fazi koji diranje semeglavca u jajnu eliju. impressio, impresija, utisak, otisak (npr. limfocitu prezentiraju antigen; (b) impressio cardiaca, otisak srca na unut- centralna faza: kompleksna je i ukljuuje antigen, T- i B-limfocite, mak-rofage, ranjoj strani levog plua). specifine rastvorljive faktore i
370

imuni odgovor

imunodeficitni sindrom

ako u organizam dospe uzronik koji ga dr., pri emu dolazi do proliferacije limnadrai na aktivnu proizvodnju antitefocita i pojave elija memorije i efekla. On moe biti prirodno steen, aktivan tornih elija; (c) efektorna faza: obuhimunitet koji se ostvaruje posle prirodvata diferencijaciju T-limfocita u smislu nih infekcija i veslaki steen aktivan stvaranja bioloki aktivnih supstancija imunitet, koji nastaje posle vetakog (limfokini) neophodnih za ispoljavanje unoenja antigena (vakcine); infektivni imunog odgovora; i. serumi ili antisei., ili preimunicija, vrsta imuniteta prerumi, serumi koji sadre antitela prema ma superinfekciji, koji traje dok se uznekom odreenom antigenu. Kako ti seronici nalaze u organizmu (tuberkulorumi slue za imunoterapiju, odnosno za i sifilis); pasivni i., moe biti prirodseroterapiju, esto se nazivaju i terapijno steen, koji se stie za vreme intrauski serumi. terinog ivota (fetus preko majine krvi imuni odgovor, potencijacija, pojaanje dobija i antitela), i vetaki steen, koji se imunskog odgovora, humoralnog, celustie posle vetakog unoenja imunlarnog, ili i jednog i drugog. Moe da skih seruma (gotovih antitela). bude specifina (na odreen antigen) i nespecifina (stimulacija funkcije imunizacija, unoenje antigena u organiimunskog aparata uopte). Nespecifizam u cilju izazivanja imunog odgovora na imunopotencijacija se postie raz(v. imuni odgovor). U zavisnosti da Ii se nim sredstvima biljnog i ivotinjskog eli stimulacija humoralnog ili celularporekla ili sintetskim proizvodima koji nog imunog sistema, primenjuju se razse obino daju zajedno s antigenom (v. ni naini imunizacije. adjuvansi). Primenjuje se u profilaksi infektivnih oboljenja i u terapiji. V. imu- imunoadsorbens, koristi se za preiavanje antiseruma putem adsorpcije noterapija, imunoterapija tumora. kako bi se ovaj uinio to specifinijim. imunitet, sposobnost organizma da se Antigen koji se koristi za adsorpciju brani od drugih organizama (mikroormoe se uiniti nerastvorljivim (pomoganizama) ili od njihovih toksina. Postoje u glutar-aldehida, etilhloroformata i dva tipa imuniteta: tip nastao kao podr.) ime se olakava imunoadsorpcija. sledica nespecifinih procesa (uroeni) i tip koji potie od posebnog imunog imunoadsorpcija, v. imunoadsorbens. sistema koji stvara antitela i senzibilisa- imunobiologija, oblast biologije koja se ne limfocite koji zatim napadaju i razbavi izuavanjem onih supstancija i araju organizme ili njihove toksine za reakcija koje igraju ulogu u stvaranju koje su specifini (steeni i.). U telu imuniteta. mogu nastati dve vrste steenog imuni- imunodeficitni sindrom, poremeaji za teta. U jednoj telo stvara cirkuliua ankoje se zna da nastaju usled imunolotitela (globulini) koja napadaju za njih kih oteenja su: opta hematopoezna specifine antigene; druga vrsta steedeficijencija (retikularna disgeneza), nog imuniteta postie se stvaranjem vehronino granulomatozno oboljenje, likog broja limfocita koji su specifino Chediak-Higashijevo oboljenje, deficisenzibilisani na strani agens. Ovi limfojencija mijeloperoksidaze polimorfociti imaju sposobnost da se veu za stranuklearnih leukocita i monoita (kod ni agens i da ga unite - tip steenog sistemske kandidijaze), nasledne neutimuniteta koji se zove tkivni ili celularni ropenije, kombinovana deficijencija T- i ili limfocitni imunitet. U organizmu B-limfocita (sklonost ka gljivinim intkivni i humoralni imunitet ine jednu fekcijama), Brutonovo oboljenje, Dijedinstvenu celinu, jer se i antitela i limGeorgeov sindrom (poremeaj u razvofoiti stvaraju u limfnim vorovima, odju timusa), Nezelofov sindrom, ataksija nosno limfociti (koji se dele na B i T) telangiektazija, nedostatak limfokina svojom sposobnou recirkulacije obez(poremeaj u sazrevanju T-limfocita) i beuju ovo jedinstvo; aktivni i., nastaje dr.
24*

371

imunodeficitno stanje

imunosupresija

imunodeficitno stanje, imunodeficitva imunitet i bioloke pojave u vezi s nost. Deficit imunosti koji dovodi do njim. Metode klasine imunologije su vee osetljivosti prema infekcijama eksperimentalnobioloke, seroloke, nego to je to normalno za odreenu ihemijske i dr. V. imunitet, imunohemija. votinjsku vrstu. Moe biti nasledna i imunoloka memorija, raspoznavanje steena. Najee se javlja po roenju. antigena s kojim je imunski sistem raniimunodeficitnost, v. imunodeficitno staje dolazio u dodir. Ispoljava se kao senje. kundarni imunski odgovor ili anamnesimunodijagnostika, dijagnostike metotiki odgovor koji se kvantitativno i kvade koje koriste razne imunoreakcije u litativno razlikuje od primarnog imusvrhu postavljanja dijagnoze oboljenja nog odgovora. (veinom zaraznih). Imunodijagnostika se slui reakcijama in vivo (npr. kone imunoloka podnoljivost (tolerancija), stanje specifine nesposobnosti reakcije u tuberkulozi, u raznim alergijimunskog aparata da reaguje na antiskim oboljenjima i dr.) i reakcijama in gen. Nastaje usled toga to u organizmu vitro (Widalova, Wassermannova, Weilnema limfocita koji su u stanju da odgo-Felixova i dr.). vore na antigensku stimulaciju, ili su imunoelektroforeza, kombinacija eiekiimfociti prethodno specifino inaktivitroforeze i imunodifuzije (v. imunodifusani, ili deluju tzv. supresorne elije (v. zija). Doprinosi razlikovanju proteina supresorne elije) koje spreavaju ispokoji imaju istu elektroforeznu pokretljiIjavanje imunoloke aktivnosti drugih vost, a razliite antigenske osobine. elija. U stvari, mehanizam imunoloke imunofluorescencija, metoda koja slui podnoljivosti je jo nepoznat. Imunoza otkrivanje specifinih antigen-antiloka podnoljivost ima veliki znaaj za tela i iroko se primenjuje u svim dometransplantaciju tkiva. Moe se izazvati riima imunologije. Osniva se na moguraznim postupcima i postoje razni faknostima da se globulinska antitela tori, elijske ili humoralne prirode, koji markiraju fluor-hromima zadravajyutiu na stepen ove imunoloke nereaki svoja imunogena svojstva. tivnosti. imunogen, sposoban da izazove imunitet, npr., za antigene i vakcine koji, kada se imunoloki nadzor, miljenje da u orgaprimene pravilno, stvaraju imunitet nizmu imunski sistem spreava elije kae se da su imunogeni. da maligno proliferiu, tj. da postanu imunoglobulini (Ig), antitela koja se dele neoplazine. u pet glavnih vrsta: IgM, IgG, IgA, IgD i IgE. Najznaajniji su IgG koji ine 75% imunoneurologija, oblast koja prouava imunoloke procese u neurologiji. antitela normalne osobe, i IgE, iji je postotak mali ali imaju posebnu ulogu u irnunoopsonini, v. bakteriotropini. alergiji. irnunohematologija, oblast koja obuhva- imunoprofilaksa, vetako stvaranje pasivnog ili aktivnog imuniteta u cilju zata imunoloke procese u hematologiji. tite od zaraznih bolesti. imunohemija, nauka koja, pomou moderne biohemije, izuava pojave i pro- imunosupresija, obustava imunskog odgovora. Moe da bude specifina, samo bleme imuniteta, npr. hemijske osnove za jedan odreen antigen (v. imunoloka seroloke specifinosti, kvantitativne tolerancija), ili nespecifino to se postiodnose reakcije antigen-antitelo itd. e raznim sredstvima koja smanjuju imunohemolizini, v. hemolizini. broj limfocita (antilimfocitni serum, Xiiriunokonglutinini, antitela za kompoozraivanje, citostatici, vaenje limfoidnente komplementa (javljaju se najenih organa i si). Primenjuje se u presae kao autoantitela). ivanju tkiva i organa i u leenju oboljeimunologija, nauka o anatomohistolonja izazvanih imunskim procesima. koj grai imunskog aparata, koja izua372

imuno terapija imunoterapija, primena imunolokih metoda i proizvoda u terapijske svrhe. V. imunosupresija, imuni odgovor, potencijacija); i. tumora, imunoloki postupci za spreavanje rastenja tumora. Moe biti pasivna (unoenje antitela ili senzibilisanih limfocita), ili aktivna (ubrizgavanje antigena tumora, nespecifinih proizvoda bakterija ili samih bakterija kao to su BCG i Corynebacterium parvum i izazivanje zapaljenjske reakcije kojom se aktiviu makrofazi). U imunoterapiji tumora koriste se i supstancije dobijene iz gljiva. in-, predmetak koji oznaava (1) daje neto u neemu ili neto ulazi u neto; (2) negacija, nepostojanost ili nedostatak. in extremis, (lat.) u krajnosti, pri kraju, u poslednjim asovima pred smrt. in situ, na mestu, tj. u normalnom poloaju u organizmu. in substantia, v. substantia. in suspenso, u neizvesnosti, neodluan. in vitro, v. vitrum. in vivo, u ivom organizmu. inaktivan, neaktivan, koji nedejstvuje, nedejstven. inaktivisani serum, v. serum. inaktivitetna atrofija, v. atrophia. inanicija, v. inanitio. inanitio, inanicija, bolesno stanje, izraeno u vidu slabosti, izrazitog smanjenja telesne teine, smanjenja metabolizma u organizmu, uslovljeno dugotrajnim pothranjivanjem. inapetentia, inapetencija,nejeljivost, nedostatak elje za unoenjem hrane, gubitak oseaja gladi i apetita. Sin. anorexia. incarceratio, inkarceracija, ukletenje. V. hernia incarcerata. incest, rodoskvrnue, urod, polno optenje meu krvnim srodnicima, srodnika brana zajednica. Najue, znai samo polni odnos meu najbliim krvnim srodnicima (otac i kerka, majka i sin, brat i sestra), voljno ili nevoljno (zavoenjem ili silovanjem), za krae ili due vreme. S obzirom na posledice, pojam se proirio na razmnoavanje, srodniki brak, prema odredbama postojeih zakona. U svojoj istinskoj evoluciji incest

incisio i u oveka predstavlja praiskonski oblik njegove polne zajednice. I meu dananjim kulturnim narodima postoje oni koji doputaju srodniku branu vezu. U primitivnih naroda sadanjice jo postoji, kao faktika ustanova ili u vidu tragova, obiaj da otac deflorie kerku pred njenu udadbu. Kako se prema krivino-pravnoj terminologiji sutina incesta sastoji od izvrene obljube meu krvnim srodnicima, to se javlja potreba za uvoenjem i pojma incestoidnog, kojim se obuhvataju i sve tenje i postupci samo manje-vie ispoljenog, preteno vangenitalnog karaktera prema linosti krvnog srodnika, bez obzira to nisu kanjivi. Incestoidne radnje ne moraju da dovedu do ostvarenja incesta, ali u seksopsihologiji one igraju veu ulogu nego to to izgleda, incestoidne pojave su mnogo ee nego incestne. Potisnute u podsvest, one odatle mnogostruko utiu na ponaanje jedinke u toku celog ivota. Incestoidni trag odnosa moe se otkriti i u brakovima vrlo mladih devojaka sa starim mukarcima. V. rodoskvrnue. incestoidan, naziv kojim se obuhvataju tenje i postupci manje-vie ispoljenog karaktera prema linosti krvnog srodnika, bez privoenja u delo same obIjubne radnje. incisio, incizija, rez, zarez, otvaranje rezom; i. apscesa ekstraoralnim pristupom, (stom.) prosecanje koe u akutnim i hroninim apscesima dentogenog porekla radi uspostavljanja drenae; i. apscesa intraoralnim pristupom, prosecanje sluznice u akutnim dentoalveolarnim apscesima radi uspostavljanja drenae; Auvreyova i., rez za splenektomiju, koji se prua du bone ivice Ievog pravog miia trbuha navie do rebarnih hrskavica, zatim se prua navie i unazad preko donjih rebarnih hrskavica do visine osmog meurebarnog prostora; Battle- Jalaguier-Kammererova i., sastoji se od upravnog trbunog reza, otvaranja prednjeg lista usmine trbunog miia, povlaenja ovog miia lateralno i otvaranja trbune duplje kroz rez zadnje usmine istog miia; Ber373

incisio
gmannova i., incizija za otkrivanje bubrega. Rez se prua poev od spoljanje ivice miia uzdizaa na visini dvanaestog rebra do spoljanje i srednje treine Poupartovog ligamenta; coeliotomia, celiotomija, incizija kojom se otvara peritonealna duplja; Fergussonova i., incizija kojom se odstranjuje gornja vilica. On se prua od spoja nosa s licem, zatim oko nosnog krila prema medijalnoj liniji, a sputa se nanie preko gornje usne; Kehrova i., abdominalna incizija, koja poinje od maolikog nastavka, prua se nanie, okruuje pupak i nastavlja se nanie do pubisa, otkrivajui iroko abdominalnu duplju; Kocherova i., rez dug 10 cm i prua se paralelno i 4 cm udaljeno od rebarnog luka: slui za pristup unoj beici; Langenbeckova i., abdominalni rez, koji se prua du leve polumeseaste linije, paralelno s vlaknima pravog trbunog miia, primenjuje se za splenektomiju, resekciju repa pankreasa i, ponekad, za nefrektomiju; Mc Burneyova i., abdominalni rez, koji se prua koso u pravcu vlakana fascije spoljanjeg kosog trbunog miia preko take koja spaja spoljanju sa sred^ njom treinom linije, koja spaja pupak s gornjom prednjom bedrenom bodljom. Posle prosecanja te fascije vlakna unutranjeg kosog miia trbuha i poprenog miia trbuha razdvajaju se, peritoneum se proseca i pristupa se crvuljku radi njegovog odstranjivanja; medijalna i., incizija koja se prua po sredini ma kog dela tela; Nagamatsuova i., retroperitonealni i retropleuralni pristup bubregu, kojim se stvara osteoplastiki reanj donjeg dela toraksa; i. po Partschu, polukruna incizija na gornjoj i donjoj vilici s vestibularne strane u resekciji korena zuba; i. po Peteru, rez po epitelnim insercijama zuba u obliku trapeza kod resekcije korena zuba gornje i donje vilice; Perthesova i., incizija koja se prua od maolikog nastavka do pupka i odatle skree prema desnom rebarnom luku: slui za pristup unoj beici; Pfannenstielova i., luni rez s konkavitetom okrenutim navie i lei iznad pubisa. Kroz dublje slojeve se prolazi pu374

incontinentio
tem medijalne linije razdvajanjem piramidalnih miia i pravog miia trbuha, zatim se otvara peritonealna duplja. Pfannenstielova incizija se koristi najee za operacije intraabdominalnih enskih genitalnih organa; i. po Reinmileni, rez pod uglom za resekciju korena centralnih gornjih sekutia; i. po Wassmundu, rez sa nepane strane koji ima razliite namene (resekcija korena zuba, vaenje uglavljenih zuba i dr.). incisivus, u vezi sa seenjem, rezanjem; dentes incisivi, zubi sekutii. incisura, usek, urez; i. na krivoj registrovanog pritiska u arterijama odgovara trenutku zatvaranja aortnih zalistaka. Na osnovu njene veliine, odnosno poloaja na krivoj pritiska moe se procenjivati funkciono stanje aortnih zalistaka (insuficijencija), inclinatio dentis, naginjanje zuba oko horizontalne osovine; labijalna i. sekutia, naziva se protruzija; oralna i. sekutia, naziva se retruzija. incoherentia, inkoherencija, nepovezanost, inkoherentno miljenje, u organskim duevnim oboljenjima, u amenciji i shizofreniji. Tok misli je raspadnut na pojedine delove koji svaki za sebe mogu imati smisla, ali u celini ne pripadaju jedan drugome. V. poremeaj miljenja. incompatibilia (inkompatibilna sredstva),dva ili vie lekova propisanih u istom receptu, a koji se, uzajamno, ne podnose; inkompatibilnost moe biti fizika, hemijska, farmakoloka i farmaceutska. incontinentio, inkontinencija, nemogunost da se zadri stolica ili mokraa; i. alvi ili faecalis, nevoljna defekacija, kojoj je najee uzrok pareza sfinktera, izvesna nervna ili psihika oboljenja; i. pigmenti (Bloch-Sulzberger), retko kono oboljenje, koje se javlja ubrzo posle roenja u vidu zapaljenjskih promena, naroito mehurova, grupisanih ili u linearnom rasporedu. Nekoliko meseci kasnije razvija se prostrana sivomrka retikularna pigmentacija; i. urinae, nevoljno mokrenje. Pri aktivnoj inkontinenciji urina evakuacija je refleksna poto se do izvesnog stepena beika napu-

incoordinatio ni i u mlazu prazni. Pri pasivnoj ili stalnoj inkontinenciji urina pranjenje beike je stalno, u obliku kapanja, poto su sfinkter i izgonilac oduzeti. incoordinatio, inkoordinacija, nesklad u pokretima skeletnih miia ili u funkciji pojedinih organa. V. ataxia. incubatio, inkubacija, vremenski period od momenta ulaska patogenog agensa u organizam pa do pojave prvih simptoma bolesti. Inkubacija je klinika odlika iskljuivo infektivnih oboljenja. Inkubacioni period je ustaljen za svaku bolest, pa je vaan za kliniku dijagnozu: za sve crevne bolesti do 5 dana sem trbunog tifusa; za sve disajne bolesti do 5 dana, sem pertusisa; za sve osipne groznice 10-18 dana, sem arlaha; za sva generalizovana oboljenja preko 10 dana, sem denge; za sva protozoalna oboljenja vie sedmica. incus, nakovani; jedna od tri slune koice (ossicula auditus) u bubanjskoj duplji.

indican lariki L; i. fizikog razvitka dece. Za ocenjivanje stanja razvitka dece pokualo se da se postave norme u obliku i. koji pokazuju fiziki razvitak dece. Ovi i. pokazuju formulom razne odnose, npr. izmeu teine tela i visine tela ili obima grudnog koa. Prema ovim i. zakljuuje se kakvi su stanje zdravlja i stepen ishranjenosti dece. Poto se i. ne menjaju paralelno s godinama starosti, treba ih tumaiti oprezno i samo u sklopu s ostalim rezultatima lekarskog pregleda. Pravilnije je da se fiziki razvitak ocenjuje uporeivanjem podataka dobivenih pri pregledu pojedinog deteta s prosenim i za tu grupu dece. Pri tom je merodavan i celokupan utisak koji lekar stie pri pregledu; malarijski i., broj koji pokazuje koliko je osoba od celokupnog stanovnitva nekoga kraja zaraeno malarijom. Odreuje se sistematskim pregledom krvi celokupnog stanovnitva tog kraja, i to pregledom guste kapi i razmaza krvi. Poto je to teko sprovesti, kao merilo zaraenosti uzima se pregled krvi kolske dece; i. obojenosti eritrocita, relativna koliina hemoglobina u eritrocitu. Dobiva se deobom procenta hemoglobina udvojenom vrednou prve dve cifre u broju eritrocita u l cmm. Normalno, i. iznosi 1. Vrednosti ispod l odgovaraju hipohromnim, a iznad l hiperhromnim anemijama. Sin. hernoglobinski L; spleniki i., broj koji pokazuje procent osoba s poveanom slezinom u stanovnitva zaraenog malarijom, a utvruje se palpacijom slezine u leeem stavu. Za simbole poveanja slezine upotrebljavaju se ove internacionalne oznake: P- opipljiva, ali ne dopire do rebarnog luka ili se pipa samo pri udisanju; I pipa se ispod rebarnog luka do polovine linije koja spaja rebarni luk s pupkom; II pipa se u visini pupka; III pipa se ispod pupka i IV pipa se u predelu simfize. V. malariki indikan. indican, indikan, (1) glikozid koji se nalazi u biljci Indigafera tinctoria. Pod dejstvom enzima indemulsina indikan se razlae na glikozu i indoksil, koji se u alkalnom rastvoru na vazduhu oksiduje u
375

indeks slobodnog tiroksina, (eng.) free thyroxine index, FTI, indeks koji se dobija mnoenjem koncentracije ukupnog tiroksina u serumu i kapaciteta vezivanja trijodotironina in vitro, ili direktnim odreivanjem tzv. normalizovanog tiroksina u serumu (N!4). Ovaj analitiki pristup se primenjuje za dijagnostiku poremeaja funkcije titaste lezde. indeksi u parodontopatiji, (stom.) metode iz sistema evidentiranja i bodovanja stanja okolozublja kao i teine patolokih promena u njemu. Izraeni su s ciljem da se primenom jedinstvenih meriIa omogui sagledavanje rasprostranjenosti ovih oboljenja, uporeivanje dobivenih rezultata u razliitim istraivanjima i procena vrednosti primene razliitih preventivnih i terapijskih mera. Najee se primenjuju: PMA-index (Schour i Massler), periodontalni indeks (Russell) i indeks parodontalnih oboljenja (Ramfjord). index, indeks, (1) (anat.) kaiprst ili drugi prst ake; (2) studentska knjiica; endemski i., broj koji pokazuje procent zaraenosti nekoga kraja nekom endeminom boleu, npr. malarijom. V. ma-

indicanaemia indigo; (2) kalium-indoxyl-sulfat, koji se stvara raspadanjem triptofana u crevima i nalazi se u mokrai. V. indicanuria. indicanaemia, indikanemija, prisustvo indikana u krvi. indicanuria, indikanurija prisustvo u mokrai poveanih koliina indikana. indicatio, indikacija, potreba primene odreenog naina leenja; i. causalis, uzrona indikacija, potreba primene leenja koje otklanja uzrok bolesti; i. curativa, i. morbi, potreba primene odreenog naina leenja uslovljenog prirodnim tokom bolesti; i. symptomatica, primena leenja, koje otklanja simptome i znakove bolesti; i. vitalis, vitalna indikacija, ivotna indikacija, potreba primene odreenog naina leenja u cilju spreavanja smrti bolesnika. indigestio, indigestija, poremeaj varenja, oteano varenje. Izraz koji se upotrebljava za neodreene tegobe u organima za varenje odmah posle uzimanja hrane; i. acida, hiperhlorhidrija; i. nervosa, nervozna indigestija; ugljenohidratska i., tegobe, praene dijarejom zbog vrenja, posle uzimanja ugljenih hidrata. Sin. dyspepsia. indigo-plavo, oksidacioni proizvod indoksila, plava boja. Nekad se dobijala iskljuivo iz indikana, koji se nalazi u biljci Indigofera tinctoria, a danas se iskljuivo dobija sintetskim putem. indijanski duvan, naziv za biljku Lobelia inflata koja sadri, kao glavni sastojak, alkaloid lobelin. indikacija, v. indicatio. indikatori, obeleivai, supstancije koje se koriste za dokazivanje raznih supstancija. Slue u volumetrijskoj analizi da pokau kraj reakcije, tj. kad je postignuta taka ekvivalencije, odnosno kada je reakcija kvantitativno zavrena. Najee se upotrebljavaju alkaliacidimetrijski indikatori. Oni imaju razliitu boju pri razliitim koncentracijama hidronijumovih (vodonikovih) jona i primenjuju se za odreivanje pH rastvora i za dokazivanje take ekvivalencije reakcije u acidoalkalimetrijskim volumetrijskim analizama. krob je indikator u jodometriji, jer krob s molekul-

inductio skim jodom daje plavoljubiastu boju, a s anjonom jodom je bezbojan. Kalijum-hromat u precipitacijama hlorida sreb ro-nitratom itd. indirektna fraktura, v. fractura. individualna kaika, (stom.) kaika uraena od brzovezujueg akrilata na anatomskom modelu krezube ili bezube vilice. Slui za uzimanje funkcionog otiska; adaptacija i. k., doterivanje rubova prema neutralnoj zoni sluznice u usnom predvorju, pripojima miia, mekom nepcu i jeziku, pre formiranja ventilnog ruba proteze. indoksil, oksidacioni proizvod indola, moe se smatrati da je indoksil -oksiindol. Indoksil oksidacijom na vazduhu prelazi u plavu boju indigotin. U estarskom obliku, vezan za sumpornu i glikuronsku kiselinu, nalazi se u mokrai. indol, heterociklino jedinjenje u kome je kondenzovano benzenovo i pirolovo jezgro. Nastaje pri razlaganju belanevina, npr. u crevima. Delimino doprinosi svojstvenom mirisu fekalija. Nagomilava se u crevima i prelazi u mokrau u sluajevima okluzije creva. indolaceturia, indolaceturija, prisustvo u mokrai indol-siretne kiseline, metabolita serotonina, kad u organizmu postoji karcinoidni tumor. indometacin, indolski derivat, slui za Ieenje reumatoidnih i nekih drugih zapaljenjskih oboljenja inducibilni enzim, enzim ija se brzina sinteze, a shodno tome i koliina, moe poveati prisustvom induktora u eliji. V. induktor. inductio, indukcija, (1) izvoenje optih zakona iz pojedinih empirijskih utvrenih injenica; (2) uticanje, akt ili proces indukovanja, pruzrokovanje neke pojave; (3) (fiz.) stvaranje elektrine (indukovane) struje u nekom provodniku usled uticaja neke druge susedne struje ili magneta; (4) (psih.) izazivanje, prouzrokovanje duevnog poremeaja u zdravih osoba ivljenjem ili druenjem s duevnim bolesnicima. Taj duevni bolesnik (induktor) obino je intelektualno razvijeniji. Novooboleli (indukovani) pokazuje iste poremeaje kao i induk-

376

induktor tor, koji brzo prolaze kad se odvoji od njega. Sin. folie a deux; (5) u genetici i teoriji evolucije, uticanje spoljanjih inilaca: a) somatska L, bez uticaja na poIne elije; b) somatska L, s uticajem na polne elije preko some (kako se zamilja mehanizam naslea osobina steenih u individualnom ivotu); c) germinalna L, indukcija koja utie neposredno na polne elije; d) paralelna L, indukcija jednovremeno somatska i germinalna; (6) u fiziologiji ili mehanici razvia, uticanje jednog dela embrionalnog tela ili grupe elija (induktor) na drugi deo, odnosno drugu grupu elija (npr. oni pehar na ektoderm, od koga postaje ono soivo). Induktor je akcioni sistem, deo na koji induktor utie je reakcioni sistem, oba ine indukcioni sistem. V. genetika, evolucija, soma, razvie. induktor, molekul koji izaziva (indukuje) styaranje vee koliine enzima ukljuenog u njegov metabolizam, od koliine istog enzima koja se stvara u odsustvu induktora. induratio, induracija, ovrsnue izvesnog tkiva ili organa usled prorastanja vezivnim tkivom; i. plastica penis, plastiko otvrdnue penisa (mukog uda), posledino zakreavanju arterija toga uda, ak i u mladih osoba. Uvrenje se pipa pod koom na lenoj strani organa kao vrsta traka. Pri erekciji dolazi zbog toga do iskrivljenja uda na jednu stranu; i. syphilitica, sifilisni primarni afekt - ulcus durum. industrijska higijena, v. higijena. industrijska medicina, v. medicina. industrijske ozlede, zavise od itavog niza faktora koji mogu delovati za vreme rada ili poticati iz uslova ivota uopte. Faktori koji najee deluju u toku rada mogu se grupisati na sledeci nain: a) oni koji potiu od organizatora posla; b) koji proizlaze iz psihikih i fizikih osobina linosti koja se povreuje (inteligencija, motivacija, stanje ula, neurotike i psihopatske crte, epilepsija, sinkopalna stanja i dr.); c) mikroklimatski faktori (temperatura, vlaga, strujanje vazduha i si.); d) buka, potresanje,

infantilismus praina, toksini gasovi, isparenja i si.; e) neslaganje u samoj zadnjoj grupi (timu u kome se radi bilo zbog insuficijencije pojedinih radnika ili neposrednih rukovodilaca); f) umor i premor su esti uzroci povreivanja, ali ovi mogu poticati ne samo zbog uslova rada u preduzeu ve i zbog faktora koji deluju van ov0ga. U ovu drugu grupu faktora spadaju: a) nepovoljni uslovi stanovanja; b) insuficijentna ishrana, bilo da utie na umor i premor, bilo da favorizuje oboljenja koja oslabljuju organizam i potpomau povreivanje; c) nepovoljni meusobni odnosi u porodici i drutvu uopte; d) prekovremeni rad (rad u poljoprivredi, kod privatnika, premaranje pri putovanju i si.); e) zloupotreba vremena odreenog za odmor (alkoholizam i dr.). Najee je u pitanju kombinacija nekoliko naznaenih faktora koji nisu vidni na prvi pogled i koje treba strpljivo istraivati. Prevencija traumatizma zasniva se prvenstveno u suzbijanju tih faktora, na zdravstvenom prosveivanju, u obuavanju neposrednih rukovodilaca i saradnji fabrikih Iekara s radnicima, poslovoama, inenjerima i tehniarima, porodicama radnika i drutvenim organizacijama u preduzeu i van ovoga. industrijski higijeniar, v. higijeniar. industrijski traumatizam, v. traumatiinercioni separator, ureaj za uklanjanje estica i/ dimova i gasova. Promenom pravca kretanja dima ostvaruje se njihovo sudaranje i aglomerisanje. Poveane estice se pod sopstvenom teinom taloe. Efikasnost 45 do 50o. Jednostavna konstrukcija, laka za odravanje temperature dima, ne utie na ureaj. Nedovoljno efikasan prema esticama ispod 5 mikrona. inervacija, (1) oivavanje, snabdevenost nekog dela tela perifernim ivcima; (2) prenos impulsa iz centralnog nervnog sistema putem nerava na pojedine organe. intantilismus, infant ilizarn, patoloko stanje koje se odlikuje perzistiranjem odlika detinjstva i tokom kasnijeg ivota

377

infarctus (obino praeno mentalnom zaostalou, nedovoljnim razvojem polnih organa uz, dosta esto, nizak, pa ak i patuljast rast); i. alimentarni, v. alimentarni infantilizam. int'arctus, infarkt, ognjite koagulacijske nekroze nekog tkiva zbog lokalne ishemije izazvane prekidom cirkulacije krvi, uglavnom zbog tromboze ili embolije odgovarajue arterije; anemijski i., nekroza izazvana naglim prekidom cirkulacije u nekoj arteriji; embolijski i., izazvan embolijom u nekoj arteriji; hemoragijski i., u kojem dolazi do izlaska eritrocita u nekrozno tkivo; intestinalni i., crevni infarkt koji nastaje usled zaepljenja neke arterije u zidu creva; i. myocardii, infarkt miokarda, ognjina nekroza sranog miia zbog prekida cirkulacije u tom delu miokarda izazvan najee zbog koronarne tromboze; i. pulmonum, pluni infarkt, lokalizovana nekroza plunog tkiva nastala najee zbog embolije u nekoj od grana plune arterije, ei je u ena nego u mukaraca (od 200 sluajeva: 119 u ena, a 81 u mukaraca); septiki i., u kojeg je dolo do infekcije u nekroznom tkivu; trombozni i., nastao zbog tromboze u nekoj arteriji. Infaustan, v. infaustus. infaustus, infaustan, nepovoljan ishod, primer: prognosis infausta, predvianje da e bolest imati nepovoljan tok i ishod. infekcija, infectio, prodiranje patogenih klica u tkivo organizma, usled ega nastaje oteenje tkiva, obino praeno reaktivnim pojavama; aerogene i., i. nastale usled prodiranja klica udisanjem; ascendentna i., ushodna infekcija, nastaje u cevastim i kanalikularnim organima kad prouzrokova prodire suprotnim pravcem od pravca proticanja sekreta; basenska i., nastaje prenoenjem vodom u basenima prouzrokovaa raznovrsnih infektivnih oboljenja, kao to su trbuni tifus, paratifus, Weilova bolest, muljna groznica, polne bolesti i inkluzioni konjunktivitis, a verovatno i nekih drugih infektivnih bolesti; dentalna i., opte oboljenje, pri kome je do378

infekcija kazano ili se s izvesnom sigurnou pretpostavlja da uzrok lei u infektivnim ognjitima zubnog sistema, kao to su, npr., apikalni granulomi, paradentozni apscesi itd.; descendentna i., nishodna infekcija, nastaje prenosom prouzrokovaa u pravcu kretanja sekreta kroz kanale i cevaste organe; direktna i., infekcija nastala usled neposrednog dodira s obolelom osobom; egzogena i., infekcija dobijena iz okoline; endogena i., infekcija koja se razvija usled dejstva bakterija koje se nalaze u samom organizmu kad ove postanu patogene; fokusna i., postojanje infektivnog arita u raznim tkivima i organima. Infekcija nastaje usled prisustva mikroorganizama u njima ili biva izazvana toksinom koji ti mikroorganizmi lue. F. i. esto nastaje od obolelog zuba, tj. iz dentogenog arita (granulomi, paradentoze). Kao posledica f. i. mogu nastati oboljenja oka, srca, pribora za varenje, bubrega, nerava itd.; indirektna i., i. preneta vodom, hranom ili drugim ivotnim namirnicama; kapljina i., infekcija zaraenim kapljicama izbaenim u vazduh za vreme govora, kaljanja ili kijanja, koje ostaju neko vreme suspendovane u vazduhu; kontaktna i., zaraavanje nastalo direktnim dodirom s nekim izvorom bolesti odnosno izazivaima bolesti; kriptogena i., i. pri kojoj nije mogue, ustanoviti ulazna vrata; laboratorijska i., i. osoblja u laboratorijama pri radu s patogenim mikroorganizmima i inficiranim oglednim ivotinjama. Do infekcije dolazi putem vazduha, per os ili dodirom. L. i. najee izazivaju brucele, bacil tuberkuloze, bacil tularemije, salmonele, streptokoki, bacili dizenterije, bacil antraksa, virus infektivnog hepatitisa, virus psitakoze, prouzrokova Qgroznice, prouzrokova pegavca i Entamoeba hystolitica; latentna i., stanje pri kome se bakterije, iako se vie ne razmnoavaju, nalaze skrivene u organizmu; lokalne i., i. pri kojima uzronik posle ulaska ostaje u organizmu domaina lokalizovan na jednom mestu; masovna i., i. prouzrokovana prodiranjem velikog broja bakterija u organizam;

infektivna bolest meovita i., i. koju prouzrokuju dve vrste mikroorganizama ili vie njih, stvarajui jedna drugoj povoljne uslove za razvoj, npr. bacil tuberkuloze i streptokoka u hladnom apscesu; i. prainom, infekcija mikroorganizmima koji su vezani za estice praine; sekundarna i., i. koja nastaje dejstvom nekog mikroba u toku infekcije koju je izazvao neki drugi mikrob. V. superinfectio, infestatio, reinfectio; transplacentna i., infekcija fetusa kroz placentu; unakrsna i., cross infection, i. koja se prenosi meu bolesnicima inficiranim raznim patogenim mikroorganizmima. U cilju suzbijanja unakrsne infekcije upotrebljava se raspravanje dezinficijentnih aerosola i sredstava za fiksiranje praine i mikroorganizama, koji se zatim povremeno odstranjuju. infektivna bolest, morbidno stanje, uvek izazvano prodorom odreenog patogenog agensa, pri emu se javljaju odgovarajue klinike, patolokofizioloke i patolokoanatomske promene. Infektivna bolest je kompleksan i dinamian bioloki fenomen, koji se moe prouavati sa gledita mikrobiologije, imunologije, klinike, patoloke fiziologije, anatomopatologije i epidemiologije; (seks.) utvreno je da postoje polne razlike u obolevanju od infektivnih bolesti. Od lepre odrasli muki obolevaju ee nego ene, dok pre puberteta ee obolevaju ene. U ena se ee sree tubekulozni (maligni) oblik. Od poliomijelitisa vie obolevaju muki nego ene (1:1,3). infektivna mononukleoza, v. mononucleosis infectiva. infektivna multipla rezistencija, utvrena je prvo u Shigella (1955), a kasnije i u drugih enterobakterija. U toku konjugacije dveju bakterija iz jedne se bakterije moe preneti tzv. R-factor (kasnije utvren kao episom) u drugu i ona tada postaje multiplo-rezistentna, npr., prema sulfonamidima, streptomicinu, hloramfenikolu i tetraciklinima. infektivni hepatitis, v. hepatitis.

inflammatio infektivni proces, obuhvata sve zatitne reakcije i patolokofizioloke promene, koje nastaju u makroorganizmu kao odgovor na prodor i dejstvo patogenog agensa. Ovaj proces je veoma dinamian, ali se kliniki ne manifestuje. To je tip neispoljene infekcije, koja je prola neprimetno, ali se napadnuti organizam aktivno branio, to dokazuje prisustvo stvorenih antitela. inferior, donji, npr. margo inferior, donja ivica. inferiornost, manja vrednost, npr. oseanje inferiornosti, oseanje koje neko ima da sam manje vredi. infestatio, infestacija, zaraavanje ivotinjskim parazitima, naroito mikroparazitima. infiltraciona anestezija, v. anaesthesia. infiltratio, infiltracija, proimanje, smetanje i nagomilavanje stranih elija, tkiva ili uopte stranih materija u normalna tkiva i elije organizma, npr. serozna, gnojna, karcinomatozna itd,; i. adiposa, masna i., nagomilavanje neutralne masti i drugih lipida, obino u epitelnim elijama, pri emu elije nisu bitno oteene. Najee se i. a. pojavljuje u jetri, nadbubrenim lezdama i bubregu. Uzroci i. a.: uzimanje vee koliine masti hranom, nedovoljno oksidisanje masti u alkoholiara, u tuberkuloznih osoba, pri poremeajima krvotoka u organima itd.; i. glikogenom, taloenje glikogena u elijama i drugim elementima tkiva u vidu zrnaca i grudvica. I. glikogenom nalazi se u elijama malignih tumora, u leukocitima i vezivnim elijama pri zapaljenju, u elijama tuberkuloznog granuloma, u epitelnim elijama bubrenih kanalia pri dijabetesu itd.; i. urinae, proimanje tkiva u okolinu mokranih puteva mokraom. Nastaje pri oteenju zida mokranih puteva, naroito uretre. inflammatio, inflamacija, zapaljenje. Lokalna, reaktivna, promena u tkivu nastala pod uticajem nadraaja ili povrede. Agensi koji izazivaju zapaljenje mogu biti bakterijske, fizike, hemijske ili traumatske prirode. Agensi izazivaju direktno oteenje elija, a materije na379

inflammatio

iiiHuenza

stale usled poremeenog metabolizma elija izazivaju poetak procesa zapaIjenja. Inflamacija je osnovni i najei patoloki proces pri kome se lokalno javljaju promene na krvnim sudovima, poremeaji u razmeni tenosti i izlazak belih krvnih elija iz krvi. elije tkiva u kome se odigrava proces inflamacije pokazuju promene od lakih degenerativnih do izumiranja. Ove promene su bitne za poetak vaskularnih, eksudativnih i reparativnih procesa koji slede. Podela inflamacija moe da se izvri na osnovu: (1) trajanja i intenziteta - na akutne, subakutne i hronine; (2) vrste eksudata koji dominira na: serozne, fibrinozne, hemoragike, gnojne i kataralne i (3) uzronika na: tuberkulozne, sifilisne, stafilokokne, reakcija na strano telo i alergijskfe. Ova klasifikacija veoma esto moe da se ukrta; i. fibrinosa, zapaljenje u kome, pored svih promena koje odlikuju akutno zapaljenje, dominira pojava fibrina u procesu. Pojava velike koliine fibrina u eksudatu esto se via pri zapaljenju seroznih opni plua - pleure i trbune duplje (peritoneuma). Fibrinozno zapaljenje se javlja kao reakcija na bacil difterije - kada naslage fibrina na zapaljenim tonzilama stvaraju tzv. pseudomembrane; i. granulomatosa, zapaljenje prouzrokovano izvesnim infektivnim agensima pri kome se stvara reakcija s prevagom retikuloendotelijalnih elija mononuklearnog tipa, granulacionog i fibroznog tkiva, kao i s mnogojedarnim dinovskim elijama. Ovakvo granulomatozno zapaljenje karakteristino je za tuberkulozu, lepru, sifilis, razne gljivine infekcije i infekcije izazvane protozoama kao i reakcije na strano telo; i. heamorrhagica, zapaljenje u kome pored svih elemenata zapaIjenja dominira pojava velikog broja eritrocita zbog kojih nastaje izraena crvena boja ove vrste zapaljenja. Obino su ova zapaljenja prouzrokovana veoma virulentnim bakterijama koje svojim toksinima izazivaju znatna oteenja zidova krvnih sudova. Antraks, meningokok i hemolitiki streptokok esti su prouzrokovai ove vrste zapaljenja; i.
380

phlegmonosa, zapaljenje koje se odlikuje rasprostiranjem kroz tkivne prostore. Zbog ovakvog irenja zahvaeno tkivo je tvrdo i rigidno. Ako je flegmo-nozno zapaljenje prouzrokovano bakterijama visokog stepena toksinosti, ne dolazi do likvefakcije i stvaranja gnoja. Veina akutnih zapaljenja, s prevagom polimorfonuklearnih leukocita u eksudatu gnojna su; i. pseudomembrano-sa, zapaljenje povrina obloenih sluznicom prouzrokovano bakterijama iji toksini imaju veliku toksinu mo i de-luju nekrozom tkiva. Tako, bacil difterije i neki gasovi iz grupe sa nadraajnim dejstvom odlikuju se stvaranjem lanih membrana ( pseudomembrane) na povrinama sluznica. U sastav lanih membrana ulazi epitel, koagulisana plazma i fibrin; i. purulenta, zapaljenje sa stvaranjem gnoja, koji sadri nekrotiki materijal (elije gnoja), polimorfonuklear-ne leukocite ouvane i razorene. Gnojna inflamacija je obino prouzrokovana bakterijama, ali i drugim supstancijama kao to je terpentinsko ulje. Najee bakterije koje prouzrokuju gnojnu inflamaciju su stafilokoki, streptokoki, gonokoki i bacil piocianeus. Purulentna inflamacija moe biti na povrinama u tkivu kada govorimo o apscesu, a difuz-no u tkivu, kada je u pitanju celulitis ili flegmona; i. serosa, zapaljenje s pojavom seroznog eksudata u vidu velike koliine tenosti. Ovaj oblik zapaljenja je najei na seroznim povrinama grudne i trbune duplje. Serozni eksu-dat sadri veu koliinu belanevina zbog ega ima i veu specifinu teinu od transudata. Osim toga sadri i vei broj elijskih elemenata; i. subacuta, zapaljenje koje predstavlja prelaznu fazu od akutnog ka hroninom. Postoje sve odlike akutnog zapaljenja, ali su ve poele i promene proliferacije. influenza, influenca, grip, akutno zarazno oboljenje, prouzrokovano virusima gripa. Znaci su: visoka temperatura, zapaljenje disajnih organa ili organa za varenje, nervni poremeaji (glavobolje, nesanica itd.). Ponekad dolazi i do promena na srcu. Javlja se u vidu epidemija,

informacija koje mogu biti i vrlo teke. Izmeu epidemija javlja se u vidu endemij-a, obino u prolee i ujesen; i. intestinalis, crevni grip, izraava se naroito crevnim simptomima koji lie na trbuni tifus. Virus pripada grupi Myxovirusa, sadri RNK. U antigenom pogledu nije homogen, javlja se u vidu tipova A, B i C. informacija, poruka, opti pojam za sve stvari znaajne za ovekov organizam ili njegovu najbliu okolinu, npr. ubod iglom, savijanje zgloba, delovanje svetlosti, njen intenzitet, kao i u mozgu zadrano pamenje. Funkcija nervnog sistema je da prenosi poruku s jednog mesta na drugo i da je obradi tako da bi se korisno mogla upotrebiti ili da njeno znaenje postane jasno. Prenos poruke vri se u obliku nervnih signala, tj. obrazaca impulsa koji se prenose veim brojem uporednih nervnih vlakana; modana kora na osnovu karakteristika obrasca koji je primila stvara zakljuke, formira misli. Specifina podruja mozga mogu apstraktne misli, s druge strane, pretvarati u nervne impulse i signale koji se prenose na neko drugo podruje u mozgu ili, pak, do efektora tela, koji daju karakteristine odgovore.* informativna RNK (mRNK), ribonukleinska kiselina koja predstavlja prepis odreenog segmenta DNK (gena), s koga ona prenosi gensku poruku za sintezu polipeptidnog lanca na ribosomirna, a sama slui kao kalup u toj sintezi. Sin. messenger RNK (eng.). informosom, mRNK koja se u spoju sa proteinom, koji spreava njenu razgradnju, nalazi u citoplazmi jedarnih elija. Ona se, pre translacije, moe zadrati u citoplazmi danima i sedmicama. infra-, odrednica koja u sloenicama oznaava daje neto ispod, npr. fossa infraspinata, podgrebena jama na lopatici. infracrveni zraci, v. zraci. infractio, infrakcija, nepotpun prelom kosti, nalom, v. fissura. infraspinatus, podgrebeni, npr. fossa infraspinata, podgrebena jama na zadnjoj strani lopatice. infundibilia (rastvori za infuzije), rastvori za infuzije su bistri, sterilni, apirogeni i

inhalationes izotoniki vodeni rastvori jedne ili vie supstancija, najee sadre elektrolite koji su sastavni deo krvne plazme, zatim ugljene hidrate i njihove polimere; prema naoj farmakopeji oficinalni su: GIucosi infundibile 5% (izotoniki rastvor glukoze), Kalii chloridi infundibile cum glucoso (izotoniki rastvor kalijum-hlorida sa glukozom), Kalii et Natru chloridi infundibile (izotonian rastvor kalijum- i natrijum-hlorida), Natru chloridi infundibile (izotonian rastvor natrijum-hlorida), Natru chloridi infundibile compositum (sloeni izotoniki rastvor natrijum-hlorida), Natru chloridi infundibile cum Glucoso (izotonian rastvor natrijum-hlorida sa glukozom), Natru hydrogen carbonatis infundibile (izotonian rastvor natrijum-hidrogen-karbonata). infundibuloma, infundibulom, naziv za retku neoplazmu koja, izgleda, potie od neurohipofize i ima grau veoma slinu infundibulumu hipofize, elije su sline pituitocitima. infundibulum, levak, levkasto udubljenje ili proirenje (npr. infundibulum tubae uterinae, levkasto proirenje jajovoda). infusodecoctum, infuzodekokt, teni oblik leka, spravljen u apoteci ekstrahovanjem droga, najpre prelivanjem ovih kljualom vodom, a zatim njihovim kuvanjem. infusum, infuz, oparak, vodeni ekstrakt droge, koji se spravlja na taj nain to se isitnjena droga rastrlja s malo vode, pa se zatim, sa prokljualom vodom, stavi pet minuta na vodenu paru i potom ostavi da stoji pola asa, posle ega se tenost procedi i dopuni vodom do propisane koliine. infuzija, v. infusum. infuzorijska zemlja, v. Terra silicea. inguen, slabine, prepone izmeu trbuha i noge. inguinalis, ingvinalan, preponski (npr. canalis inguinalis, preponski kanal). ingvinalni predeo, v. regio. inhalacijska anestezija, v. anaesthesia. inhalationes (inhalacije), preparati koji se u obliku pare, ili vrlo sitnih kapljica odnosno estica, na podesan nain unose
381

inhibic ija u disajne puteve. To su lako isparljive tenosti, rastvori lekovitih supstancija u vodi ili u nekom drugom podesnom rastvarau, odnosno lekovite supstancije u obliku vrlo finog praka. Izdaju se sa podesnim rasprivaem. inhibicija, spreavanje, zaustavljanje, koenje neke radnje, pojave, refleksa ili procesa razdraenja u nervnom sistemu; direktna i. smanjena razdralji-vost postsinaptikog neurona u toku postsinaptikog inhibicijskog potencijala izazvanog dejstvom inhibicijskog prenosioca izluenog na sinaptikim vorovima aksona presinaptikog neurona. Smanjena razdraljivost, kao posledica prethodnih pranjenja u samom postsinaptikom neuronu, naziva se indirektnom inhibicijom. Npr. refraktarni period, ili vreme naknadne hiperpolarizacije; I. u nervnom sistemu koja nastaje usled delovanja specifinih inhibicijs-kih posrednika (medijatora) koji se oslobaaju na zavrecima inhibicijskih in-terneurona i dovode u postsinaptikim neuronima do hiperpolarizacije, usled ega se smanjuje razdraljivost ovih neurona, naziva se direktnom; a ona koja je posledica efekta prethodnih razdraenja neurona koja dovodi do njegove refraktarnosti ili smanjenja koliine medijatora koji se oslobaa na njegovim zavrecima naziva se indirektna i.; izvesni neuroni koji se zavravaju na zavrecima ekscitacijskog presinaptikog neurona mogu smanjivanjem veliine akcionog potencijala na tim zavrecima smanjiti koliinu osloboenog ekscitacijskog posrednika, zbog ega izostaje prenoenje impulsa na postsinaptiki neuron (okidanja impulsa u postsinaptikom neuronu je tzv. presinaptika inhibicija). Postoje i drugi tipovi inhibicije. U psihijatriji inhibicija oznauje pojavu usporenosti govora, miljenja i radnji koji se sreu u melanholiji. Treba je razlikovati od tzv. zatvaranja u shizofreniji u kojem govor i radnje ne teku sporo, nego za izvesno vreme uopte prestaju, sve dok se bolesnik opet za kratko vreme ne otvori; i. hemaglutinacije, vi-rusni hemaglutinini u organizmu dovo382

inhibitor! enzima de do stvaranja specifinih antitela koja se mogu dokazati reakcijom spreavanja, inhibicije hemaglutinacije. Reakcijom inhibicije hemaglutinacije moe se odrediti titar antitela u serumu bolesnika i na taj nain postaviti dijagnoza oboljenja. Fenomen virusne hemaglutinacije ne srne se zameniti s drugim tipovima hemaglutinacije, kao to su imunska hemaglutinacija, pasivna hemaglutinacija i neke druge; lateralna i., aferentna inhibicija, vrsta inhibicije pri kojoj aktivaciju neke nervne jedinice prati inhibicija aktivnosti u okolnim jedinicama. Opta je pojava u ulnim organima sisara i pomae da se izotre rubovi delovanja nadraaja i pojaa diskriminacija. inhibin, hormonska materija koja se lui u semenicima, a utie na smanjenje luenja hormona adenohipofize. inhibitori enzima, pojedina hemijska jedinjenja koja usporavaju ili potpuno spreavaju katalizu enzima. Aktivatori su jedinjenja koja mogu da ubrzavaju katalitiko dejstvo enzima. Aktivatori i inhibitori enzima nazivaju se efektori. Poznata su tri tipa inhibicije enzima: kompetitivna, nekompetitivna i akompetitivna inhibicija; i. holinesteraze (antiholinesterazna sredstva), mogu da preobratljivo koe holinesterazu (fizostigmin, neostigmin i dr.) ili da koe nepreobratljivo (diizopropil-fluorofosfat i njegovi homologi), svi spadaju u grupu lekova koji stimuliu organe (efektore) inervisane postganglijskim holinergikim nervima (holinergiki lekovi, parasimpatomimetika sredstva); i. monoaminooksidaze, sredstva koja inhibiraju enzim monoaminooksidazu, koji katalizuje oksidisanje nekih amina u organizmu (5-hidroksitriptamin, dopamin, noradrenalin) u neaktivna jedinjenja; upotrebljavaju se u leenju depresivnih stanja kod oveka (nialamid, fenelzin, tranil cipromin, pargilin i dr.); i. transporta, organskih jedinjenja kroz bubrene kanalie, sredstva koja se izluuju bubrenim kanaliima i, tom prilikom, blokiraju izluivanje neke druge supstancije koja se izluuje istim putem; npr., probenecid blokira tubularnu sek-

inhibomorfoni
reciju (transport) penicilina, sulfinpirazon inhibira reapsorpciju mokrane kiseline u bubrenim kanaliima; i. ugljene anhidraze, sredstva koja inhibiraju ugljenu anhidrazu, enzim koji katalizuje hidratisanje ugljen-dioksida i dehidratisanje ugljene kiseline; slue kao diuretika sredstva, npr., acetazolamid. inhibomorfoni, seksomorfoni s posrednim koeim dejstvom (regulatori uobliavanja). injectiones (rastvori za injekcije), sterilni vodeni rastvori lekova koji se ubrizgavaju. injekcija, cilijarna i., zapaljenjska hiperemija prednjih cilijarnih krvnih sudova oko limbusa ronjae u vidu difuznog prstena ljubiaste boje, iji intenzitet opada idui prema pagu. U njoj se pojedinani krvni sudovi ne raspoznaju niti se pomeraju s venjaom. Javlja se u zapaljenju ronjae, duice i cilijarnog tela. Otuda se naziva i duboka injekcija. Zbog lokalizacije se naziva i perikornealna injekcija; konjunktivalna i., zapaljenjska hiperemija krvnih sudova venjae. Boja je otvorenocrvena a pojedinani krvni sudovi se raspoznaju i pomeraju s venjaom. Najjae je izraena na venjai tarzusa, opada idui ka venjai bulbusa. Javlja se u zapaljenju venjae i konjunktivitisu. Naziva se i povrna injekcija.; meovita i., kombinacija konjunktivalne i cilijarne injekcije. V. injekcija; perikornealna i., v. injekcija, cilijarna; supkonjunktivalna i., ubrizgavanje pod venjau. inkludiran zub, v. impactio dentis. inkluzije (inkluziona telaca), morfoloki elementi koji se nalaze u unutranjosti elija u kojima se razmnoio virus. Vidljive su obinim mikroskopom i predstavljaju kolonije virusnih estica praene reakcijom elije. Inkluziona telaca mogu biti smetena u citoplazmi - citoplazmatske inkluzije (u variole i besnila) i nuklearne inkluzije (u herpesu i utoj groznici). Inkluzije se u nekih virusnih bolesti nazivaju prema autoru koji ih je opisao, kao to su: Negrijeva telaca (besnilo) i Guarnijerijeva telaca (u velikim boginjama). Inkluzije se

inkubacija
dokazuju posebnim metodama bojenja. Njihovo prisustvo moe biti od znatne dijagnostike pomoi.

inkluziona blenoreja, v. blenorrhoea.

inkluziona telaca, specifine tvorevine u elijama zaraenim izvesnim virusima. I. t. su vidljiva obinim mikroskopom i predstavljaju ili kolonije virusnih estica protoplazme, ili jezgri zaraenih elija, ili reakcione produkte elije zaraene virusom, ili kolonije virusa opkoljene reakcionim produktima zaraene elije. I. t. zbog specifinog izgleda mogu da poslue u diferencijalnoj dijagnostici virusnih oboljenja (npr. Negrijeva telaca pri besnilu, Guarnierijeva telaca pri varioli, Prowazek-Halberstdterova telaca pri trahomu itd.); Guarnierijeva i. t., inkluziona telaca specifinog izgleda koja se nalaze u citoplazmi virusom inficiranih elija (veinom koe i sluznica) u velikim boginjama (variola) i u kravljim boginjama ( vaccinia). Patognomonina su za ova oboljenja i predstavljaju verovatno kolonije elementarnih telaaca ovih virusa u protoplazmi obolele elije; Negrijeva i. t., ovalne ili okrugle inkluzije, koje se vide u nervnim elijama i njihovim izdancima u ivotinja uginulih od besnila. Njihov nalaz smatra se kao pozitivan dokaz besnila; trahomna i. t., inkluziona tela, karakteristina izgleda, koja se javljaju pri trahomu u protoplazmi oteenih elija. Predstavljaju intracelularne kolonije elementarnih telaaca, tj. rikecija koje izazivaju trahom. Sin. Prowazek-Halberstdterova telaca. inkompatibilan, koji se ne podnosi, nepodnoljiv. U recepturi, lek koji se ne podnosi s nekim drugim lekom ili nekim drugim lekovima. Lekovi koji su meusobno inkompatibilni ne smeju se propisivati zajedno (u istom receptu). inkompletna dominantnost, v. nepotpuna dominantnost. inkubacija, a) period koji protekne od trenutka prodiranja patogenih klica u organizam do pojave klinikih znakova odgovarajueg oboljenja; b) dranje bakterijskih kultura u inkubatoru (ter383

inlay mostatu) da bi se bakterije razmnoile. V. incubatio. inlay, (eng.) inlej, (stom.) liveni ispun od zlata, paladora ili peenog porculana. Fiksira se na zub fosfatnim cementom; bukalni i., (eng.) buccal inlay, (stom.) umetak za odravanje normalnog prostora mekog tkiva obraza; uvanje forniksa u ustima posle kominutivnih preloma vilica ili operacije produbljivanja forniksa tirovanjem. innervatio, inervacija; (1) snabdevenost nekog dela tela perifernim ivcima; (2) prenos impulsa iz centralnog ivanog sistema preko ivaca u pojedine organe. inoculum, inokulum, skup mikroorganizama koji se stavlja na hranljivu podlogu za obradu. inokulacija, unoenje mikroorganizama, seruma i drugih supstancija u tkiva ljudi, ivotinja ili u hranljive podloge. Vetaki inficirane ivotinje mogu biti inokulisane pomou: perkutane, intrakutane, supkutane, intramuskularne, intraperitoneame, intravenske, intrakardijalne i druge inokulacije. inokulacijski hepatitis, v. hepatitis. inotropan, koji se odnosi na snagu kontrakcije. Razliite materije, naroito na srce, mogu delovati pozitivno ili negativno inotropno. inozit, v. inozitol. inozitol, jedinjenje heksaoksicikloheksan, (), jedinjenje iz ciklohek-sana kada se 6 vodonikovih atoma za-mene hidroksilnim grupama. U prirodi se nalazi estarski vezan za fosfornu kiselinu. Nalazi se u miiima i biljkama. Nestaica inozitola u ivotinja usporava rastenje, izaziva gubljenje dlaka i dovodi do razvitka masne jetre. Ovo je privuklo panju kliniara. Upotrebljava se za leenje masne jetre, iako nije dokazano da je to efikasna mera. insanitas, nezdravost, bolest; retko upotrebljavan izraz koji oznauje duevno oboljenje u najirem smislu reci. inscriptio, inskripcija, prvi deo lekarskog recepta, u kome su naznaeni ime i prezime lekara odnosno naziv ustanove, adresa (eventulano i broj telefona),
384

inspectio mesto i datum. Recepti socijalnog osiguranja sadre i neke druge podatke. insekticidi, insekticidna sredstva, sredstva koja ubijaju insekte, npr. DDT, Pyrethrum. insem i nacija, vetaka, v. osemenjavanje, veslako. insertio, insercija, (1) umetanje, stavljanje u neto, privrivanje, pripajanje, zavrni ili donji pripoj miia; (2) mogui nain nastajanja mutacija ugraivanjem jedne ili vie azotnih baza u ranije postojei lanac nukleinske kiseline. insolatio, insolacija, sunanica, (1) poremeaj praen visokom temperaturom zbog suvinog izlaganja sunevim zracima. Nastaje u slobodnoj prirodi neposrednim delovanjem sunanih zrakova na glavu i potiljak, naroito za vreme vrelih letnjih dana. Insolacija lake nastupa kad je vazduh miran, bez vetra, pri visokoj relativnoj vlazi, visokoj temperaturi vazduha i pri tekom fizikom naporu. U naim krajevima ona e najvie pojavljuje u kamenitim predelima Hercegovine, Crne Gore i Boke Kotorske. Insolacija se obino pojavljuje iznenada, i to svom jainom. Ona nastaje pod dejstvom toplotnih zrakova, naroito infracrvenih. Sunanica je uvek ozbiljno oboljenje. Prognoza je u lakim sluajevima sumnjiva, usled moguih komplikacija; (2) leenje izlaganjem sunevim zracima, sunanje. insomnia, insomnija, besanica, nesanica, stanje nemogunosti spavanja iz razloga nastalih u samom organizmu. Pod insomnijom se podrazumeva pored potpunog odsustva spavanja i stanje sporog i tekog uspavljivanja ili vrlo ranog buenja. Ponekad bolesnici kao insomniju smatraju i vrlo povrno spavanje praeno ivim snovima o dnevnom zanimanju ili uopte snovima neprijatne sadrine. Insomniju prati premorenost, a moe biti znak organskih oboljenja mozga ili neke duevne bolesti. Sin. agrypnia. inspekcija, v. inspectio. inspectio, inspekcija, posmatranje, nain, metoda fizikog pregleda bolesnika; nadzor, kontrola.

inspiracijski rezervni vazduh

instrumentarka

inspiracijski rezervni vazduh, v. pluni mer: Institut za tuberkulozu SR Srbije); volumeni vazuhoplovnomedicinski i., v. vazinspiratiof inspiracija, udisanje, udisaj, duhoplovnomedicinski institut; i. vojnoulaenje vaduha iz spoljanje atmosfepomorske medicine, specijalizovana re u plua. Nastaje kada pritisak vadusanitetska ustanova ratne mornarice ha u pluima, usled irenja grudnog (RM) ija je namena: medicinski preglekoa i plua, postane nii od atmosferdi pripadnika RM, psihika i medicinskog. irenje grudnog koa nastaje usska selekcija pri izboru zvanja za delatled kontrakcije inspiracijskih miia: nosti u RM, nauno istraivanje problepreage i spoljanjih medurebarnih mimatike podvodne medicine, briga o hiia pri mirnom udisanju, a i miia koji gijensko-zatitnim merama u RM, protipodiu grudnu kost i rameni pojas pri vepidemijske mere itd.; i. za tehnikonapregnutom udisanju. medicinsku zatitu, nauna ustanova instillator, kapljomer, slui za odbrojavakoja prouava tehnika i medicinska nje kapi lekova koji se primenjuju u tesredstva i metode za zatitu ljudstva nom obliku. oruanih snaga kao i tehnike drugih instinkt, nagon, podrazumeva, obino, sredstava sa tetnim dejstvom radiolobioloki obrazac ponaanja, ivotinje ili kih, hemijskih i biolokih inilaca; i. za oveka, vitalnog karaktera s odreenim vojnomedicinsku dokumentaciju, saciljem, korisnim za dotini organizam. nitetska ustanova ija je namena: klasiIzgleda da se pojam instinkta ne moe fikacija i obrada strane medicinske (i odeliti od pojma nagona s tim to se naposebno vojnomedicinske) literature i gonima pridaje vrednost instinkta praraznih dokumenata radi olakanja praenog i moda nesvesno vodenog afektenja naunih dostignua u medicini u nim procesom. Izgleda da nagon u svosvetu i izdavanje publikacija (Vojnosajoj fiziolokoj osnovi nosi kombinaciju nitetski pregled, Informativni i Referalneuslovljenih refleksa lananog karakni bilten itd.). tera gde afektivna komponenta treba da instrument, u medicini, sprava koja slui se objasni uslovljenim refleksima. Poreu dijagnostike svrhe (stetoskop, endosmeaji nagonskog ivota se ispoljavaju kop, oftalmoskop, itd.) ili terapijske svu kvantitativnom pojaanju ili slabljerhe (skalpel, pinceta, buija itd.); operanju nagona koji, dostiui odreen stecioni i., instrumenti koji slue za vrepen, doivljavaju i kvalitativnu izmenu. nje hirurkih intervencija. Pored opera-. Takvi poremeaji nagona za ishranu su: cionih instrumenata koji se upotrebljabolesna prodrljivost, koprofagija, antvaju pri svakoj operaciji (no, ma kae, ropofagija i nekrofagija, a polnog nagorazmica itd.), postoje i specijalni instna: masturbacija, ekshibicionizam, fetirumenti namenjeni odreenoj vrsti izam, pedofilija, narcisizam, sadizam, operacija (trepan, testera, Graefeov no mazohizam, sodomija, homoseksualiitd.). zam i sapfizam. instrumentalna perkusija, v. percussio. institut, specijalizovana zdravstena orga- instrumentarka, medicinska sestra na hinizacija koja obavlja delatnost iz jedne rurkom odeljenju, ije su osnovne duili vie grana medicine, odnosno oblasti nosti: (1) da se stara o najstrooj asepsi zdravstvene zatite. Sistematsko praeu operacionom bloku; (2) da sprema i nje stanja iz oblasti zdravstvene zatite sterilise zavojni materijal, rublje i instza koju je osnovan, ispitivanje, primenjirumente za operacije; da budno pazi na vanje i usavravanje dijagnostike, leeispravnost aparata za sterilizaciju (aunja i rehabilitacije, predlaganje i sprotoklav, kazani za kuvanje instrumenata voenje mera zdravstvene zatite u ovoj itd.) kao i ostalih instalacija i aparata u oblasti, stunometodoloka pomo, naoperacionom bloku; da se stara da opeunoistraivaki i edukativni rad - osraciona sala uvek bude spremna za vrnovni su zadaci ovakve ustanove (prienje operacije; da instrumenira, tj.
25 Medicinski leksikon 385

instrumenti

insulin

ralis, i. mitralnih zalistaka srca; i. myoda usluuje hirurga i njegove asistente cardii, i. cordis; i. pulmonalis, i. zalisinstrumentima i drugim materijalom u taka plune arterije; i. renalis, bubretoku operacije. na i.; i. thyreoideae, hipotireodizam; i. instrumenti za finiranje i poliranje istricuspidalis, insuficijencija trikuspidpuna, garnitura svrdala i traka za finiranih zalistaka; i. valvularis, insuficijennje i poliranje ispuna (karborund kamecija sranih zalistaka i zalistaka aorte i nii raznog oblika i veliine, finireri, plune arterije. V. vitium cordis. polireri, gumice, metalne i platnene abinsufflatio, insuflacija, metoda uduvavarazivne trake i papirni kolutovi; i. za nja vazduha, tenosti, nekog gasa u teobradu gingivalnog stepenika, razliite lesnu upljinu; i. cranialis, kranijalna vrste dleta od nerajueg elika, za insuflacija, ubrizgavanje vazduha u proobradu stepenika kod preparacija sa stor ispod tvrde modanice ili u modademarkacijom u vidu stepenika prema ne komore u cilju utvrivanja bolesti; i. nebruenim povrinama zuoa; i* za obendotrachealis, insuflacija vazduha, radu i punjenje kanala korena zuba, gasa u dunik, najee pri hirurkim garnitura igala za runu i mainsku obintervencijama; i. perirenalis, perireradu kanala korena zuba. Runi: nerv nalna insuflacija, ubrizgavanje vazduha ekstraktor, Mller-igla, bipolarna sonda u okolinu bubrega, u cilju radiografije za odreivanje duine kanala korena. nadbubrenih lezda; pluna i., uduvaIgle za runo irenje kanala korena u vanje vazduha u plua u toku primene obliku turpije (Kerr-igla, Hoendstram vetakog disanja; i. presacralis, presaproiriva i misiji rep). Mainski: Beukralna insuflacija, ubrizgavanje gasa, telrock i Giromatic. Lentulo spirale za najee ugljendioksida u predeo bubpunjenje kanala korena zuba; i. za obrega pomou igle koja je uvuena u radu kariozne lezije i kaviteta, garnipredeo iza mara, sa ciljem da se ratura runih i mainskih instrumenata diografski utvrde poloaj i veliina bubza uklanjanje karijesa i karioznih tkiva rega i nadbubrenih lezda; i. tubalis, zuba i za obradu kaviteta. Runi: ekskaubrizgavanje gasa, najee ugljen-diokvator, kosi strugai po Blacku. Mainski: sida kroz uterus u jajovode, u cilju utvrdijamantska svrdla, karborund kamenivanja njihove prolaznosti. Sin. Rubiii, elina svrdla razliitog oblika i venov test. liine (okrugla, fisurna, konina i obrnuto konina); i. za pripremu, unoe- insuflacija, v. insufflatio. nje i obradu plastinih materijala u insula, ostrvo, ostrvce (npr. Reilovo ostrvce hemisfere velikog mozga). kavitet zuba, garnitura se sastoji od patule, plastikog instrumenta, no- insulin, hormon pankreasa, polipeptid koji se sastoji od tri monomere. Molesaa i nabijaa amalgama; i. za stomakulska teina jedne monomere iznosi toloki pregled, garnitura instrumenata oko 6000. Jedna monomera sastoji se od za pregled zubaci usta. Sastoji se od 51 aminokiseline (odnosno od njihovih ravnog, ili konkavnog ogledalca sa drostataka). Osnovna uloga insulina u orkom, prave i aproksimalne sonde, pinganizmu jeste regulisanje metabolizma cete i brizgalice za vodu i duvaljke za ugljenih hidrata. Pod dejstvom insulina vazduh. Po potrebi se koristi i aparat za stvara se iz glikoze glikogen u jetri i u ispitivanje vitaliteta pulpe, v. vitalitet miiima i regulie se sagorevanje glikopulpae. ze u tkivima. Insulin pojaava pretvarainsufficientia, insuficijencija, nesposobnje glikoze u mast, odnosno u masne kinost da se obavlja odreena radnja ili seline i glicerol. U normalnom organizuloga; i. adrenalis, insuficijencija kore mu ubrizgani insulin prouzrokuje hinadbubrenih lezda; i. aorta e, i. zalispoglikemiju. Slui za leenje srednje taka aorte; i. capsularis, i. adrenalis, i. tekih oblika dijabetesa. Nedostatak cordis, i. sranog miia. Sin. l myocarovog hormona prouzrokuje oboljenje dii; i. hepatica (he pati), i. jetre; i. mit-

386

insulinaza diabetes millitus (eerna bolest); zamene za i., preparati koji imaju dejstvo slino dejstvu insulina a efikasni su i kada se daju oralno. U grupu ovih preparata spadaju tolbutamid, hlor-propamid, fenformin i dr. Slue za leenje lakih oblika dijabetesa. insulinaza, izraz koji se koristio za sve enzime koji su inaktivirali insulin. insulin-cink suspenzije, preparati insulina ije dejstvo sporije nastupa, ali due traje od dejstva obinog insulina. insulinom, patoloko stanje izazvano tumorom, najee adenomske prirode, beta-elija Langerhansovih ostrvaca pankreasa, koje lue preterane koliine insulina (v. tamo). insulinski ok, stanje koje nastaje kada, zbog velikih koliina insulina u krvi, koncentracija glikoze u krvi padne ispod 70-50 mg/o. U ovim uslovima javljaju se razni oblici halucinacija. Osoba je nervozna i drhti. Ako nivo glikoze padne ispod 50 mg/o javljaju se klonini grevi i dolazi do gubitka svesti. Ispod 20 mg/o glikoze, grevi prestaju i nastaje koma sa svojstvenim brzim i dubokim disanjem. insult, napad, telesna ili psihika povreda, ili ozleda, npr. i. apoplektiki, apoplektiki napad. integracija zdravstva, odreeni oblici organizacije i povezivanja zdravstvene i sanitetske slube i sanitetskih elemenata drugih drutvenih struktura (civilne zatite, Crvenog krsta) u sprovoenju zdravstvene zatite u ratu; radi boljeg funkcionisanja slubi formira se koordinacione telo koje regulie njihove meusobne odnose i obaveze u toku obavljanja njihovih zadataka. integumentum, pokriva, prekriva, zastor; integumentum commune, koni omota tela, koa. inteligencija, sposobnost stvaranja pojmova, shvatanja odnosa, rasuivanja, reavanja novih problema i prilagoavanja situaciji. Psiholozi izraavaju stepen i. kolinikom IK. intercostalis, interkostalan, meurebarni (npr. spatium intercostale, meurebarni prostor).
25*

interlokusno rastojanje intercurrens, interkurentan, koji se ukljuuje u tok neke bolesti i menja njen tok i ishod. interdentalis, meuzubni, nalazi se izmeu zuba. interferencija virusa, prisutnost jednog virusa ometa ili onemoguuje razvoj drugog virusa. Ova inhibicija nije specifina. Virus koji ometa razvoj drugog virusa naziva se interferirajui, a onaj drugi, u koga je razvoj potisnut, blokirani virus; vrlo raznoliki parovi virusa daju fenomen interferencije. interferon, nedavno otkrivena materija koja se stvara u elijama napadnutim virusima i ima osobinu da specifino inaktivie virus koji je izazvao njeno stvaranje. Interferon iz elija napadnutih virusom prenosi se putem cirkulacije i ulazi u elije koje nisu napadnute i onemoguava delovanje virusa. JoS nije utvreno da stvaranje i. predstavlja mehanizam steenog imuniteta, ali se u preienom stanju upotrebljava u zatiti ivotinja od izvesnih virusnih oboljenja. Otkriem interferona (Isaacs i sar.t 1957.) naeno je objanjenje za fenomen virusne interferencije. Aktivnost interferona nije specifina (i ako ih indukuje jedan virus, mogu da deluju na itav niz srodnih i drugih virusa); osim virusa, interferoni mogu da inhibiraju i plazmodije, toksoplazme i hlamidije. intergenska supresija, suzbijanje ekspresije neke mutacije nastale u jednom genu kao posledice nove mutacije u drugom genu; nova mutacija dovodi do uspostavljanja izgubljene funkcije; sin. supresijska mutacija. interkardinalna spojnica, izmeu prednjih kardinalnih vena u 2. mesecu se uspostavlja kosa spojnica: prednja interkardinalna spojnica, koja se ubrzo proiruje u levu bezimenu venu. interkurentan, v. intercurrens. interkuspidacija, odnos kvrica i fisura gonjih i donjih bonih zuba u mirovanju vilica. interlokusno rastojanje, u genetici, razmak izmeu dva lokusa na istom hromosomu koji se utvruje pomou pro387

intermaxillaris centa, odnosno uestalosti, rekombinacija (crossing-over) izmeu njih. Ukoliko su dva gena na istom hromosomu meusobno blii, utoliko je uestalost crossing-overa manja i obrnuto. Sin. map unit (eng.) intermaxillaris, meuvilian. intermedius, intermedijalan, srednji, izmeu spoljanjeg i unutranjeg. intermitentna akutna porfirija, v. porphyria. intermitentna temperatura, v. febris. interna medicina, praktina medicinska disciplina, koja prouava bolesti unutranjih organa. interna poljska bolnica, specijalizovana sanitetska ustanova ija je namena: dijagnoza, trijaa i leenje bolesnika od unutranjih bolesti i za to ima prijemno-trijano, bolniko i evakuaciono odeljenje, rendgenoloki kabinet itd.; lake bolesnike vraa u jedinice ili upuuje u bolnicu za lake ranjenike (v. tamo), a tee u ustanove zdravstvene slube; zadravanje bolesnika u internoj poljskoj bolnici traje obino 15-20 dana. V. poljske bolnice. internacionalna jedinica, odreena vrednost nekog leka dobivena biolokim standardizovanjem, uporeivanjem dejstva ispitivanog leka s dejstvom meunarodnog (internacionalnog) standarda. internacionalni standard, preparat nekog leka odreene i stalne vrednosti, prema kome se odreuju vrednosti istorodnih preparata ija je vrednost nepoznata. interneuroni, meuneuroni, mali, kratki, esto samopodraljivi neuroni, koji u kimenoj modini posreduju izmeu aksona senzitivnog i dendrita i tela motoneurona ili izmeu zavretka nervnih vlakana nishodnih puteva kimene modine i motoneurona. interokluzijski prostor, rastojanje izmeu griznih povrina zuba donje i gornje vilice kada se donja vilica nalazi u poloaju fiziolokog mirovanja. Izraunava se iznalaenjem razlike vertikalnog rastojanja vilica u poloaju fiziolokog
388

interseksualnost mirovanja i njihovog rastojanja u centralnoj okluziji. interprizmatina supstancija, sloj izmeu glenih prizama od kojih je slabije mineralizovan, irine oko l mikron. interradicularis, interradikularan, koji se nalazi izmeu korenova zuba. interrenalna tela, u kolousta i riba dva zaetka nadbubrenih lezda potpuno odvojena i, kao takva, uobliavaju se konano u interrenalna i suprarenalna tela. interseksualnost, fizioloka, prisustvo u osobi odreenog, genitalno i gonadno ostvarenog pola, heteroseksualnih osobina koje ne prelaze granicu seksobiotipolokih varijacija. Ona se moe odnositi na telesne osobine (somatska interseksualnost) koje su praene funkcionira i duevnim (psihika interseksualnost). U somatskoj interseksualnosti treba razlikovati genitalne i vangenitalne osobine. Fizioloka genitalna interseksualnost se otkriva u gonadama i vangonadnim genitalnim organima. U mukim gonadama se ispoljava proizvodnjom estrogenih supstancija (u Sertolijevim elijama semenotvornih cevica i u dijastematskoj lezdi). U enskim gonadama Bergerove elije u hilusu jajnika stvaraju androgene supstancije, kao i tekalne elije jajpnosnih mehuria. U vangonadnim organima fizioloka interseksualnost se ispoljava obiljem interseksualnih odlika suprotne polarizacije (kostura, miia, masnog tkiva., grkljana, dlakavosti itd.); patoloka i., postoji opasnost da se za patoloku interseksualnost oglase samo promene genitalnih organa koji dovode do hermafroditizma. Meutim, patoloka interseksualnost nije sva u hermafroditizmu. Ima itav niz poremeaja u vangenitalnoj sferi seksualnosti koje predstavljaju znake patoloke interseksualnosti. Hermafroditizam je prisustvo genitalnih organa oba pola u istoj jedinici. U prirodi je hermafroditizam u niih organizama dosta esta pojava, bilo da-se u jednom organizmu istovremeno nalaze organi oba pola (istovremeni), bilo uzastopno (proterogonija), takva jedin-

intersex ka jedan deo svoga ivota doivljaje kao jedan pol, a drugi deo kao suprotan pol: prvo je mujak, pa enka (proteroandrija) ili prvo enka pa mujak (proteroginija). Nasuprot hermafroditizmu stoji gonohorizam; stanje razdvojenih polova, postojanje raznopolnih jedinki, nosilaca odlika samo jednog pola. ovek je gonohoriko bie: polovi su razdvojeni na mukarca i enu. U njega je hermafroditizam naroito pravi. Nigde se nomenklatura nije toliko kolebala koliko u nazivanju stanja koja pripadaju ovom, najviem stupnju interseksualnosti. Dosadanji nazivi su neprikladni. Danas je svakome jasno da razlikovanje hermafroditizma na pravi (verus) i lani (spurius s. falsus) nema vie opravdanja: svaki hermafroditizam je pravi i stvarni u svojoj vrsti. to se javlja, umesto na gonadama, na vangonadnim genitalnim organima nije nikakav razlog da se nazove laan ili prividan (pseudohermafroditizam). Pre svega, patoloka interseksualnost se ne sastoji samo od hermafroditizma (kao genitalne interseksualnosti) nego i od pojave vangenitalne, iroko obuhvatne somatske interseksualnosti. Ue shvaen hermafroditizam bi bio genitalna inter seksualnost i kao takav, moe se odnositi na gonade ili na vangonadne genitalne organe (kao gametoforne puteve). Nazvati hermahroditismus verus samo gonadnim hermafroditizmom nedovoljno je; zato, predlaemo taniji pridev ambigonadni, kao to za pseudohermafroditizam predlaemo vangonadni hermafroditizam koji moe zahvatiti gametoforne puteve u svim njihovim segmentima (unutranji i spoljanji vangonadni hermafroditizam). Vangenitalna somatska interseksualnost (muka: androginoidi i enska: ginandroidi) zahvata kostur, miie, masno tkivo, grkljan, dlakavost i dojke. intersex, interseks, jedinke sa sekundarnim seksualnim odlikama oba pola ili njihovim intermedijarnim svojstvima. interspinalis, interspinalan, izmeu rtnih nastavaka dva susedna prljena. interspinalna linija, v. linea.

intestinum intersticijumska pneumonija, v. pneumonia. intersticijumska tenost, v. meuelijska tenost. interstitial cell stimulating hormone (ICSH), naziv za hormon iz prednjeg renja hipofize koji podstie intersticijalne elije u jajniku i u semeniku i izaziva ovulaciju i luteinizaciju u jajniku. interstitialis, intersticijalan, meuprostorni. interstitium, intersticijum, meuprostor, razmak, interval. intertrigo, zapaljenje konih povrina koje se dodiruju i taru (intertriginozni predeli: preponski, podsisni, okolomarni i pazuni), u jo veoj meri znojenjem i neistoom. intervalla lucida, svetli trenuci, slobodni periodi u toku nekog duevnog oboljenja za vreme kojih bolesnik ne pokazuje znake svog oboljenja. S poboljanjem dijagnostike, sve je manji broj lucidnih intervala, jer se znaci bolesti bolje otkrivaju. V. remissio. intervencija (med.) poduhvat, zahvat u cilju leenja, najee tiirurkog; hirur^ka i., leenje pomou hirurkih postupaka operacija, repozicija i dr. V. operacija; hitna i., intervencija koja se preduzima u cilju leenja stanja; povreda i oboljenja koji ugroavaju ivot bolesnika, ili spreavanja evolucije i komplikacija akutnih oboljenja ili povreda. intestinalis, intestinalni, crevni, npr. tractus i., crevni trakt (tanko i debelo crevo). intestinalni divertikul, v. diverticulum. intestinum (creva, utroba), crevo, cevasti organ za varenje, prua se od eluca do mara. Zid creva, idui od povrine, ima pet slojeva, a to su: serozni omota od trbune maramice (tunica serosa), supserozan sloj (tela subserosa), miini sloj (tunica muscularis) sastavljen od glatkih miinih elija rasporeenih uzduno i popreno, podsluzniki sloj (tela submucosa) u kome se nalaze usamljeni ili udrueni limfni vorii i sluznica (tunica mucosa). Sluznica tankog creva je nabrana u poprene kru389

intoksikacija ne nabore s mnogobrojnim resiastim nastavcima, tzv. crevnim resicama (villi intestinales) koje poveavaju resorptivnu povrinu sluznice. Sluznica je obloena epitelom i sadri mnogobrojne lezde. Crevo se deli na tanko i debelo crevo; i. crassum, debelo crevo, prua se od usukanog creva (ileum) do mara (anus) i dugo je 1,5-2 metra. Razlikuje se od tankog creva u tome to sluznica nema poprene nabore i resice. Delovi debelog creva su: caecum, colon i rectum. Slepo crevo (caecum) smeteno je u desnoj bedrenoj jami, i o njemu visi crvuljak (appendix vermiformis): kolon se prua od slepog do marnog creva (colon ascendens, c. transversum, c. descendens, c. sigmoideum), marno crevo (rectum) nastavlja sigmoidni kolon i zavrava se otvorom (anus); i. diverticulosis, intestinum divertikulozis su mnogobrojna kongenitalna depasta proirenja creva na mestu pripoja za mezenterijum. Zid depova sadri samo sluznicu i serozni sloj; i. tenue, tanko crevo, prua se od eluca do slepog creva i dugo je oko est metara; delovi tankog creva su: duodenum, jejunum i ileum; ^ dvanaestopalano crevo (duodenum) potkoviastog je oblika i obuhvata guterau, a prua se od pilorusnog otvora eluca do krivine tatog creva. U nishodni deo duodenuma ulivaju se glavni uni kanal i izvodni kanal guterae; tato crevo (jejunum) nastavlja duodenum i obuhvata priblino polovinu slobodnog pokretnog dela tankog creva; usukano crevo (ileum) nastavlja tato crevo i uliva se u slepo crevo. Od ostalog dela tankog creva razlikuje se time to ima ispod sluznice udruene limfne vorie u tzv. Peyerove ploe. intoksikacija, v. trovanje. intoxicatio aiimentaris, alimentarna intoksikacija, esto, akutno trovanje hranom u kojoj se nalazio stafilokok koji lui enterotoksin. Bolest nastaje burno 1-3 asa posle obroka s bolom u trbuhu, povraanjem i velikim brojem stolica. esto nastaje brutalna dehidratacija i teko kolapsno stanje, pa su mogui smrtni ishodi, naroito u male dece i
390

intraduralan starih osoba. Zato je neophodna brza nadoknada izgubljene vode i minerala, te se alimentarna intoksikacija ubraja u urgentna stanja u medicini. Bolest traje 1-2 dana. intraarterijska injekcija, v. injekcija. intraarterijski, koji se nalazi u arteriji ili koji se daje u arteriju. intraartikularna injekcija, v. injekcija. intrabubreni pritisak, pritisak u tkivu bubrega koji tei da kolabira krvne sudove i tubule. Iznosi u proeku oko 12 mm Hg, dok je pritisak u meuelijskim prostorima u bubregu oko 6 mm Hg. intrabulbaran, v. intraokularan. intracelularna tenost, tenost koja se nalazi u elijama, a ini dve treine ukupne telesne tenosti, odnosno u osobe od 70 kg, zapremina joj je oko 25 lit. Predstavlja vodeni rastvor raznih organskih i neorganskih materija i ima odreene fizikohemijske odlike koje normalno variraju u odreenim granicama. Od ekstracelularne tenosti razlikuje se uglavnom po tome to sadri znatno vee koliine jona kalijuma i fosfata i neto vie magnezijuma i sulfata. Koliina belanevina je oko etiri puta vea nego u krvnoj plazmi. intracelularne membrane, opne koje se nalaze oko jedra i drugih organela u eliji; po grai odgovaraju uglavnom membrani koja ograniava eliju koja se naziva plazma-membranom i sastoji se od dva sloja lipida u sredini i dva sloja proteina s obe strane, to se naziva membranskom jedinicom. Membrana oko jedra sastoji se od dve membranske jedinice i znatno je propustljivija, tako da kroz nju prolaze i veliki molekuli ribonukleinskih kiselina; membrana oko mitohondrija ima dve membranske jedinice, od kojih je unutranja izuvijana i na njenim naborima se nalaze oksidativni fermenti. intracerebralan, koji se nalazi u velikom mozgu. intracranialis, koji se nalazi u lubanji. intraduktalan, ono to se nalazi ili se deava u kanalu (ductusu) lezde. intraduralan, koji se nalazi u tvrdoj modanici ili se deava u njoj.

intragenska supresija intragenska supresija, ponitavanje fenotipskog efekta mutacije na odreenom genu pojavom nove mutacije na istom genu, koja je dovela do ponovnog uspostavljanja normalne genske funkcije. Sin. reverzna mutacija. intrakranijalno krvavljenje, krvavljenje u mozgu novoroeneta usled prskanja kapilara, najee prilikom tekog poroaja. intramolekulski, ono to se nalazi u molekulu, to pripada njegovoj unutranjosti. intramuralis, intramuralan, koji se nalazi u zidu nekog organa, npr., intramuralni tromb, krvni ugruak koji se nalazi u sranom miiu. intramuscularis, intramuskularan, (1) koji se nalazi u miiu, (2) koji se daje u mii. intraokularan, koji se nalazi u oku. Sin. intrabulbaran. intraokularna tenost, v. ona vodica. intraokularni pritisak, v. pritisak. intraoperativan, koji se deava u toku hirurke intervencije. intraoralis, to se nalazi u usnoj duplji. intraoralni pristup, v. per vias intraoralis. intrapleuralna tenost, tenost koja se u tankom sloju nalazi izmeu parijetalnog i visceralnog lista pleure, od kojih je visceralni list srastao s povrinom plua, a parijetalni s unutranjom povrinom grudnog koa. Stvara se filtracijom kroz parijetalne kapilare, a neprekidno resorbuje u kapilare visceralne pleure, u kojima je pritisak svega 5 do 10 mm Hg. Kako je koloidno-osmotski pritisak krvne plazme 28 mm Hg, apsorpciona sila je oko 20 mm Hg. Pritisak i. p. tenosti je stoga uvek negativan i proseno iznosi -8 do -10 mm Hg. Poto je vei od elastine sile plua, koja tei da plua skupi, plua su uvek neto rastegnuta. Negativnost pritiska intrapleuralne tenosti, kao i adhezivn sile izmeu kapljica tenosti koja privlai dva lista pleure, ne dozvoljavaju da se one odlepe jedna od druge, to ini daje intrapleuralni prostor virtualna supHina i da plua prate pokrete grudrug koa.

intuicija intraradikularna fiksacija, (stom.) korienje kanala korena za trajno vezivanje zubne nadoknade. intravaskulna koagulacija, v. coagulatio intravascularis disseminata, DIC. intravenski narkotici (intravenski opti anestetici), vrste supstancije (uglavnom neki barbiturati) koje se, u obliku vodenih rastvora, daju intravenski u svrhu izazivanja opte anestezije. intrinsic faktor, (eng.) unutranji faktor, mukopolisaharid ili mukopolipeptid, molekulske teine oko 50.000, koji stvaraju oblone elije sluznice eluca. Vezivanjem za vitamin 2 i. f. omoguuje njegovu apsorpciju iz tankog creva. Ako njega nema, 2 se ne moe apsorbovati i nastaje tzv. perniciozna anemija, koja se odlikuje prisustvom u krvi velikih elija megaloblasta, ijom diferencijacijom nastaju eritrociti. introitus, ulaz, ue, opti naziv za ulaz u neku upljinu; i. oesophagi, ulaz u jednjak; i. pelvis (apertura pelvis superior), gornji ulaz karlice. introvertovan, naziv za tip linosti, osobu ije se interesovanje upravlja iz spoljnjeg sveta na sopstveno doivljavanje i koja je sklona matanju i sanjarenju. U patolokim sluajevima introvertovana osoba oboleva od shizofrenije i tada pokazuje simptome autizma, tj. bolesne povuenosti u sebe. V. autizam. intrusio dentis, intruzija zuba, delimino ili potpuno utiskivanje zuba u alveolarnu aicu usled traume. esto postoji i fraktura alveolarne kosti. V. extrusio dentis. intubatio, intubacija, uvlaenje vrste cevi u grkljan da bi se spreilo uguenje usled stenoze grkljana. Terapijska intubacija s duim ostavljanjem tubusa u grkljanu danas se vie ne vri. Zamenila ju je traheotomija. U hitnim i dramatinim sluajevima guenja usled stenoze grkljana moe se i danas uvui vrst tubus za endotrahejnu anesteziju ili bronhoskopski tubus, ali samo u cilju da se olaka izvoenje traheotomije. intuicija, naroita sposobnost neposrednog saznavanja bez uea iskustva i razuma, ili saznanje do kog se dolo i391

intumescentia vim razmiljanjem koje se odigralo na niem stupnju svesnosti u podsvesnom. V. sfera svesti intumescentia, intumescencija, (1) stanje prepunjenosti, nabreklosti (naroito u mukih) nekih polnih organa (semenik, semene kesice, semenovodna ampula), to zahteva njihovo pranjenje (v. detumescencija); (2) intumescencija, zadebljanje, npr. i. lumbalis, s labinsko zadebljanje kimene modine; i. cervicaHs, vratno zadebljanje kimene modine. intussusceptio, intususcepcija, prihvatanje, usvajanje neega; posebno: (1) prolaps jednog dela creva u neposredno susedni deo. etiri varijeteta intususcepcije postoje: agonalna i., intususcepcija koja se deeva za vreme smrtne agonije; enterika i., odnosi se na intususcepciju segmenta tankog u tanko crevo; ileocekalna i., u kojoj ileocekalna valvula ispada u cekum; ileokolina i., u kojoj ileum ispada kroz ileocekalnu valvulu u kolon; (2) u fiziologiji, primanje hrane od organizma i njeno pretvaranje u novu protoplazmu; kolonska i., u kojoj se uvlai susedni deo debelog creva; retrogradna i., intususcepcija distalnog u proksimalni deo creva. intussusceptum, deo creva koji se uvaljuje u drugi deo creva. intussuscipiens, deo creva u koji se uvaljuje drugi deo. inulin, polisaharid iji se molekuli sastoje od mnogo ostataka fruktoze. Inulin je rezervni ugljeni hidrat slian krobu; nalazi se u korenima i krtolama nekih biljaka (npr. Dahlia). U medicini slui za izvoenje tzv. clearence-testa u ispitivanju bubrene funkcije. V. clearence-test (pod test). inunkciona kura, v. kura. invaginatio, invaginacija, uvraaj, uvrat, V. itussus ceptum, ileus. invaginatum, invaginat, ono to (jedan) deo strukture obuhvati, omota i uvrati. inversio, inverzija, u genetici, hromosomska nenormalnost koja se sastoji od unitavanja odreenog segmenta hromosoma, njegovog okretanja za 180 i ponovnog ugraivanja na istom mestu;

iperit paracentrina i., inverzija u kojoj izvrnuti segment hromosoma ne sadri centromeru; pericentrina i., inverzija u kojoj je obuhvaena i centromera. inversus, invertni, okrenut, obrnut, suprotan normalnom; situs viscerum i., obrnut poloaj organa u organizmu. invertaza, enzim koji katalizuje razlaganje saharoze na glikozu i fruktozu. Nalazi se u kvascu, u elijama viih biljaka, u crevnom soku. inverzija, v. inversio. involucioni period, vreme u kojem dolazi do retrogradnih promena; (1) smanjenje uterusa posle poroaja; (2) klimakterijum. involutio, involucija, regresija, smanjenje, unazaivanje, kako u anatomskom tako i u funkcionom smislu, pojedinih organa ili celog organizma, npr. i. materice posle poroaja, i. timusa, i. tumora itd. involutivni oblici, u starim kulturama pojedinih bakterijskih vrsta esto se mogu nai razni oblici pojedinih bakterija, koji manje ili vie odstupaju od oblika karakteristinih za tu vrstu bakterija i od oblika koji se nalaze u mladim kulturama; takvi oblici se nazivaju involutivni ili degenerativni oblici. lodoformium, v. jodoform. ionophoresis, jonoforeza, metoda leenja u kojoj se terapijski efekat postie kretanjem jona iz tkivnih tenosti, pod dejstvom jednosmerne struje. V. electrophoresis. iontophoresis, jontoforeza, unoenje u organizam raznih lekova (anjona ili katjona) pomou galvanske struje. Zove se jo i galvano-jonoterapija. iperit, bojni otrov plikavac (v. tamo), postojan, ima miris slaice; dejstvo mu je dvostruko: lokalno, koje se ispoljava 4-6 ; asova (latentni period) posle kontakta s koom ili sluznicom i opte, koje nastaje apsorpcijom kroz kou i plua na kojima se gotovo uvek javljaju komplikacije. Dekontaminacija koe vri se rastvorom hloramina T ili vodom i sapunom itd., oiju, oblogama razreenog rastvora natrijum-bikarbonata; zatita: gasmaska, gumene rukavice i zatitno odeIo (v. tamo.).

392

ipsacija ipsacija, v. onanija. Ir-geni, (v. geni Ir). Geni koji kontroliu imunski odgovor na specifine antigene. Povezani su glavnim histokompatibilnim !okusom (npr. u mia sa H-2 lokusom). iradijacija, v. irradiatio. ireduktibilan, (hem.), koji se ne moe redukovati; (hir.) koji se ne moe vratiti na svoje mesto, reponovati. ireponibilan, koji se ne moe vratiti na svoje normalno mesto ili poloaj (npr. kila, ireponibilno iaenje ili prelom). ireverzibilni hidrokoloidi (stom.) nepreobratljive soli alginske kiseline (alginati). Hidrokoloid ije se fiziko stanje menja hemijskom reakcijom koja nije preobratljiva. Koriste se za uzimanje otisaka za delimine zubne proteze, modele za studije, ortodontske aparate i antagoniste; preobratljivi h., hidrokoloid ije se fiziko stanje menja temperaturom. Materijal postaje fluidan zagrevanjem, a po hlaenju prelazi u elastino - vrsto stanje. Koriste se za uzimanje otisaka za fiksne i pokretne zubne proteze. iridectomia, iridektomija, operativno isecanje dela duice u razliite svrhe; i. antiglaucomatosa, pri kongestivnom glaukomu radi sniavanja intraokularnog pritiska; i. basalis, isecanje dela duice na njenu korenu; i. optica, pri zamuenju ronjae i soiva vri se na mestu na kome postoje manja zamuenja da bi svetlosni zraci prodrli do onog dna; i. praeparatoria, prethodna operacija posle koje se nastavlja druga, npr. ekstrakcija katarakte; i. totalis, isecanje duice u celoj njenoj irini. iridencleisis, iridenkleiza, operativni zahvat koji se primenjuje u glaukomu u cilju snienja intraokularnog pritiska. Princip je stvaranje fistule izmeu prednje komore i episklere kroz koju se intraokularna tenost odvodi. Da se fistula ne bi zatvorila, u nju se ukleti duica. irideremia, irideremija, odvajanje korna duice u celini od njegovog pripoja za trepavino telo (kompletna iridodijaliza). Via se samo posle veoma tekih

iris povreda one jabuice. Sin. aniridia traumatica. iridium, Ir, hemijski element, platinski metal. iridochorioiditis, iridohorioiditis, istovremeno zapaljenje duice i sudovnjae. iridocyclitis, iridociklitis, zapaljenje duice (iritis) i cilijarnog tela (cyclitis). iridodialysis, iridodijaliza, odvajanje korena duice od njenog pripoja za trepavino telo. Najee nastaje u tupim povredama oka. iridodonesis, iridodeneza, podrhtavanje duice. Javlja se kada diica nema vrst oslonac: subluksacija soiva ili afakija. iridoplegia, iridoplegija, potpuna paraliza pupile, koja se nalazi u stanju paralitike midrijaze. Refleks zeninog stezaa je ugaen. Moe biti posledica lezije centra za enicu ili njegovog dovodnog puta; i. traumatica, posledica tupe povrede one jabuice. iridorhexis, iridoreksija, pukotine na zeninoj ivici duice nastale tupom povredom. iridoschisis, iridoshiza, pukotina u prednjem listu duice. Nastaje posle tee povrede. ee je posledica degenerativnih promena u duici u starosti ili u dugotrajnom glaukomu. iridotomia, iridotomija, zrakasto rasecanje duice u cilju stvaranja otvora na njoj. irigator, sprava za ispiranje (npr. vagine). Sastoji se od suda, iz koga istie tenost za ispiranje kroz gumeno crevo. Pritisak isticanja tenosti zavisi od visine na koju se sud podigne. irigoskopija, v. irrigoscopia. iris, duica, prednji deo sudovne opne u obliku krune ploe s otvorom na sredini, enicom (pupilla). U duici se nalaze dva glatka miia koji ire (m. dilatator pupillae) ili suavaju enicu (m. sphincter pupillae). Boja duice zavisi od koliine pigmenta u njoj; (embr.) nastaje kao krupni produetak horioidne opne koji se uvlai u onu komoru, prianjajui uz sudovnu ahuru soiva. Ovaj produetak povlaci za sobom i deo slepe mrenjae, od testeraste mee do ruba, zeninog otvora. V. iris.

393

iritabilni kolon iritabilni kolon, v. colon irritabile. iritabilnost, razdraljivost. iritis, zapaljenje duice, akutno ili hronino. esto je udruen sa zapaljenjem trepavinog tela. V. iridocyclitis.. Uzrok moe biti egzogen ili endogen. Prema vrsti eksudata u prednjoj komori postoje: i. serosa, i. fibrinosa, i. purulenta, i. haemorrhagica. irradiatio, iradijacija, zraenje, ozraenje: (1) leenje rendgenskim zracima ili drugim oblicima radioaktivnosti; (2) irenje nervnog podsticaja preko granice njegovog normalnog rasprostiranja; (3) primena ultraljubiastih zrakova na ergosterol i dehidroholesterol, pri emu od njih nastaje vitamin Da odnosno Dsirregularis, nepravilan; pulsus i., nepravilni puls, v. pulsus. irrigatio, irigacija, ispiranje vodom ili drugom tenou; neprekidna i., stalan tok vode preko zapaljene povrine; posredna i., proticanje hladne ili tople vode kroz savitljivu cev koja je omotana oko dela tela. irrigator, aparat za irigaciju. irrigoscopia, irigoskopija, rendgenski pregled debelog creva kada se kontrasfna suspenzija putem klizme unosi kroz rektum neposredno u debelo crevo. Sin. irigoskopija. irritantia, iritancije, sredstva za draenje koe. iscedak, v. extractum. ischaemia, ishemija, smanjena koliina krvi u jednom organu, koja moe biti posledica zapuenja arterija ili pritiska na arteriju putem koje krv pristie u tkivo. Usled due ishemije moe se razviti nekroza (infarkt) tog organa. ischiadicus, ishijadian, sednjani, sedalni, koji pripada sednjai (npr. n. ischiadicus, ishijadiki, sednjani ili sedalni ivac). ischialgia, ishialgija, v. ischias. ischias, ishijas, iijas, neuralgija, n. ischiadici. V. neuralgia. ischium, (gr. ischion) kuk, bok, bedro, karlina kost; os i., sedalna kost, sednjaa, zadnji donji deo karline kosti. Ima veliku kvrgu (tuber ischiadicum) i telo koje se spaja s telima bedrenjae 394

ishrana (os ilium) i stidnjae (os pubis) gradei zglobnu aicu kuka (acetabulum). Sa stidnjaom ograniava zaporni otvor (foramen obturatum). ischuria, ishurija, prekid mokrenja ili zadravanje mokrae, najee u oboljenju nervnog sistema (tabes i dr.); i. paradoxa, stanje u kome je mokrana beika ogromno rastegnuta, iako bolesnik mokri malu koliinu mokrae; i. spastia, nemokrenje usled gra sfinktera mokrane beike. iseiconia, izeikonija, podjednaka veliina i oblik slika koje se stvaraju na mrenjai oba oka. ishemijska bolest srca, v. angina pectoris, infarctus myocardii. ishemijska reakcija centralnog nervnog sistema, izrazito povienje krvnog pritiska koje nastaje pri smanjenju protoka krvi kroz mozak (ishemija) usled toga to nagomilani ugljen-dioksid, mlena kiselina i drugi metaboliti poveavaju u najveoj meri aktivnost vazomotornog centra, to dovodi do vazokonstrikcije, a u nekim oblastima tela i do potpunog zatvaranja sudova (bubreg). Ishiharine tablice, tablice za ispitivanje sposobnosti vienja boja. Sastoje se od raznobojnih taaka, od kojih izvesne stvaraju odreene brojeve. Prema grekama pacijenta pri posmatranju ovih tablica zakljuuje se kakav poremeaj za vienje boja je u pitanju. ishrana, sloen proces koji se stalno odigrava izmeu naeg tela i unesene hrane. Tok ovog procesa, pored dejstva mnogih egzogenih faktora, odreuje uglavnom sam organizam, koji prema potrebi iskoriava i asimiluje pojedine sastavne delove hrane. Ishrana odrava normalno funkcionisanje svih organa naega tela u potrebnoj optimalnoj meri i istovremeno obezbeuje organizmu potreban materijal za graenje tela koje raste, razvija se i troi. Stoga ishranjivanje treba da bude tako sastavljeno i regulisano da nae telo snabdeva potrebnom koliinom hrane, one potrebne koliine i kakvoe, na osnovu fizioloke potrebe organizma i po higijenskim pri-

ishrana

isthmus

miki stabilisana. Snabdevanje vodom ncipima. Pored toga, pravilna ishrana obavlja se preko posebnog pitolja iz treba da je i uravnoteena. To znai da koga se pod pritiskom voda utrcava u treba da postoji odreen odnos meu usta. Svaki kosmonaut jo pre leta obezpojedinim hranljivim energetskim i grabeuje svoj jelovnik prema elji i navidivnim supstancijama, meu pojedinim kama. zatitnim materijama i meu zatitnim i hranljivim supstancijama; dopunska i., isoandrosteron, izoandrosteron, androgen iz kore nadbubrenih lezda, koji s ishrana odojeta koje iz bilo kojih razlodehidroandrosteronom ini 10% (dga nema dovoljno majinog mleka (usfrakcija) 17-ketosteroida u mokrai. led uposlenosti majke ili usled hipogalaktije). Sastoji se u davanju neke druge isochromosom, izohromosom, strukturna nenormalnost hromosoma izazvana, hrane, kao to su meavine mleka s razumesto uzdunog, poprenim cepanim dodacima; drutvena i., zajedniko njem centromere, pri emu nastaju dva ishranjivanje veih skupina ljudi koji identina kraka hromosoma, s istim ive u podjednakim socijalnim prilikagenskim sadrajem u njima. ma i uslovima rada i zaposlenja. Kvalitet i kvantitet hrane podeava se prema isocoria, izokorija, jednakost enica. fiziolokim i higijenskim faktorima. isoloci, izolokusi, dva ili vie odvojenih lokusa s genima koji reguliu sintezu izoDnevna koliina hrane odreuje se na enzima, V. izoenzim. osnovu kalorine vrednosti hrane uz puno osiguranje potrebne koliine be- isometria, izometrija, ista duina. Izometrijska kontrakcija miia je kontrakcija lanevina i zatitnih supstancija, tj. vitapri kojoj se duina miia ne menja, a mina i mineralnih soli. D. i. jeste zajednapon u miiu se poveava. niko ishranjivanje u javnim kuhinjama, menzama, restoranima u fabrikama izometropia, izometropija, jednakost refrakcije oba oka. i preduzeima, u restoranima sa samousluivanjem, kolskim trpezama, u isoniazidum, izoniazid, antituberkulozno sredstvo; oficinalan je prema naoj farvojsci, bolnicama itd.; i. bakterija, bakmakopeji. terije zahtevaju mnogo veu koliinu hranljivih materija od one koja je po- isosthenuria, izostenurija, stanje pri kome izluena mokraa ima stalnu spetrebna viim biima. U odnosu na ovecifinu teinu, koja odgovara specifika koji utroi oko 1/100 od svoje teine noj teini krvne plazme osloboene behranljivih materija, jedna bakterija utlanevina. Nastaje zbog tekih poremeroi vrednost svoje sopstvene teine. aja bubrega, usled kojih oni izgube Ova injenica ie posledica veoma brzog sposobnost za koncentrisanje mokrae. razmnoavanju bakterija, koje se dele svakih 20-30 riiinuta (u veine bakterija ispiranje creva, (1) ispiranje debelog creva u svrhu otklanjanja zatvora i ispirapod optimalnim uslovima); i. kosmonja sluznice. Vri se u bolesnika koji nauta je, pored kiseonika, bitan faktor sedi u kadi, pomou dvokrake gumene u odravanju psihofizike kondicije cevi (enterocleaner). Ova je metoda kosmonauta u toku leta. Pri odreivaskoro potpuno naputena; Janetovo nju dnevnog obroka hrane vodi se raui.e. ispiranje ele uretre razblaenim na o mnogobrojnim faktorima kojima je antiseptikim sredstvom (kalijum-perizloen kosmonaut u toku kosmikog manganat) koje se iz irigatora ubrizgava leta. Kalorinost dnevnog obroka iznosi putem staklenog naglavka u uretru. oko 2.700 kalorija. Hrana je lako svarIjiva, ima prirodan ukus, miris i boju i ispljuvak, v. sputum. mora biti stabilna pri temperaturama isthmus, suenje, sueni deo organa, uina; i. aortae, suenje aorte; i. fauod -5 do 6O0C i pri pritisku od 1,4 atm. ciurn, drelno suenje na zadnjem zidu do vakuuma. Hrana se priprema kao deusne duplje, ogranieno mekim nephidrisana, koju kosmonaut hiclrira dodavanjem tople vode i vlane koja je tercem, korenom jezika i nepanim luci395

istmusna trudnoa
ma; i. uteri, uina materice, izmeu njenog tela i vrata; (stom.) suenje gde se spajaju dva kaviteta zuba. istmusna trudnoa, trudnoa u suenom delu jajovoda.

izofan-insulin
izmet, v. faeces. izo-, u sloenicama oznaava da je neto istovetno ili jednako, npr. isochoria, jednakost pupila; izotonian rastvor iji je osmotski pritisak ravan osmotskom pritisku u organizmu; u herniji izo- oznaava ravast niz (skraeno se pie i-, npr. i-butan). izoaglutinin, izoantitelo koji moe da aglutinie eritrocite drugih osoba iste vrste, sem sopstvene eritrocite. I. se mogu razviti prirodno (normizoaglutinini) ili putem vetake imunizacije (imunoizoaglutinini). Npr., krvni serum osoba koje pripadaju krvnoj grupi A sadri normizoaglutinin, koji aglutinie eritrocite osoba koje pripadaju krvnoj grupi B. izoantigeni, antigeni koji izazivaju stvaranje (izo-) antitela u ivotinji iste vrste, ali genetski razliitog sastava. izoantitela, antitela koja reaguju s antigenom druge jedinke iste ivotinjske vrste, ali ne sa sopstvenim antigenima. Tipini primer su antitela u sistemu ABO krvnih grupa u ljudi. izobare, linije koje na meteorolokim kartama spajaju mesta jednakog pritiska. V. izoterme. izobari, nuklidi (atomska jezgra) koji sadre isti maseni broj A, a razliite atomske brojeve (brojeve protona) Z. Izobari su razliite atomske vrste, razliiti hemijski elementi istih atomskih masa. Na primer: 1ZC i 1^N ili ?H i *He. izoelektrina taka pH rastvora u kome je koncentracija katjona i anjona, na koje moe da razdrui neko amfoterno jedinjenje, jednaka i pri kome nema kretanja jona. Rastvorljivost amfoternih elektrolita na izoelektrinoj taki je najmanja. Izoelektrina taka aminokiselina je ono pH pri kome su svi molekuli aminokiseline u formi dipolarnih jona. izoenzim, jedan od vie oblika odreenog enzima. Izoenzimi se meusobno razlikuju fiziki, hemijski i imunoloki, ali katalizuju istu reakciju. Sin. izozim. V. isolocl izofan-insulin, jedna od modifikacija insulina, ije dejstvo sporije nastupa od dejstva obinog insulina, ali due traje.

istojajni blizanci, pravilan izraz za pogrean naziv jednojajni blizanci.

istorija bolovanja, napisani podaci o bolesti nekog bolesnika; sadri podatke o sadanjoj bolesti, o preleanim bolestima, bolestima u uoj porodici, socijalno-ekonomskim prilikama, navikama, utvrenim znacima bolesti, rezultatima ispitivanja, o leenju i zakljuak o ishodu bolesti. iaaenje, v. luxatio. -itis, na kraju reci oznaava da je neto u vezi sa zapaljenjem ili izazvano zapaijenjem. Npr., retinitis, zapaljenje mrenjae. ivica, v. limbus, margo.

ivina gingiva, v. gingiva. Ivyjev test, v. test

Ixodidae, jedan od 9 podredova roda Acarina (pauci). Privremeni ili polustalni paraziti mno'gih kimenjaka ijom se krvlju hrane. U obinom ivotu poznati pod imenom krpelji ili krlja. v. Acarina. izbijanje zuba, (erribr.) izduivanjem korena zub se sve vie potiskuje nagore. Njegova krunica probija ostatak gleT nog organa, zubnu kesicu i desni, te, najzad, izbija iznad povrine vilikog ruba. Vreme izbijanja je podlono velikim individualnim razlikama i zavisno je od mnogih i raznovrsnih faktora. Prosena vremenska granica za izbijanje srednjih sekutua nalazi se izmeu 6. i 9. meseca, za bone sekutie izmeu 8. i l i . meseca, za onjake izmeu 16. i 20. meseca, prednje kutnjake 12. i 16, a za zadnje izmeu 20. i 26. meseca. Izbijanje zuba u donjoj vilici je neto ranije nego u gornjoj. izbijuvak, v. vomitus. izbor zuba, (stom.) odreivanje oblika, veliine i boje gotovih akrilatnlh ili porculanskih zuba za deliminu ili totalnu zubnu protezu prema fabrikom kljuu. izmena materija, promet materija u organizmu, V. metabolizam. izmena tvari, .v. metabolizam.

396

izogamija

izvori napajanja

izogamija, istovetnost oplodnih elija u izotonian, koji ima isti tonu ili napon, pritisak, npr. i. rastvori, rastvori koji nekih niih organizama (alge). imaju isti osmotski pritisak u odnosu na izogeno, v. singeno. normalni osmotski pritisak u krvi. Ako izogenski, elije odnosno jedinke identije osmotski pritisak rastvora vei nego nog genotipa, ili kad je re o transplanu krvi, takav je rastvor hipertonian, a taciji, kalemi davaoca s antigenima hisako je manji nego u krvi zdravog oveka tokompatibilnosti potpuno podudartakav rastvor je hipotonian. nim s antigenima u tkivu primaoca. izotonija, (1) normalni otpor delova ili izohromosom, v. isochromosom. elemenata prema nadraajima ili druizolati, ograniene populacione grupe gim uticajima; (2) jednakost osmotskog (geografski, socijalno, ekoloki) van kopritiska dvaju rastvora. jih njihovi pripadnici ne stupaju u braizotopi, atomi s istim rednim brojem i s isne veze. tim hemijskim osobinama, a s razliitim izolator, mesto na sanitetskoj etapi gde se atomskim teinama. Jezgre izotopa saizdvajaju povreeni i oboleli koji su dre isti broj protona, a razliit broj kontaminirani ili zarazni u svrhu zatite neutrona. Svi izotopi nekog elementa okoline i da bi se njima pruilo odgovanisu jednako stabilni. Poznati su rarajue zbrinjavanje ili dekontaminacija dioaktivni izotopi skoro svih elemenata. u odgovarajuem odeljenju. V. sanitetOni igraju vrlo vanu ulogu u naunim ska etapa. istraivanjima u medicini. Unosei u izologo, v. singeno. krv radioaktivni natrijum, moe se poizomerna jedinjenja, v. jedinjenja. mou brojaa pratiti kretanje natrijuma izoosmotski rastvor, izotonini rastvor, u organizmu. rastvor koji ima istu osmolalnost kao krvna plazma; izotonini rastvor natri- izotopska nefrografija, v. mdiorenografijum-hlorida (kuhinjske soli), (0,9 g %) iaesto se koristi u klinici na infuzije. izovalerijanska kiselina, v. Acidum valeizoproterenol (iopropilarterenol, izoprianicum. renalin), simpatomimetik koji direktno izraslina, v. tumor. deluje na beta-receptore. izrastaj, v. tumor. izostenurija, stanje pri kome je specifina izvianje sanitetske, v. sanitetsko izviateina mokrae fiksirana na vrednost nje. 1.010 do 1.012, tj. na specifinu teinu izvor, mesto izbijanja vode na povrinu ultrafiltrata plazme, jer tubularni deo zemlje. bubrega nije sposoban da vri koncen- izvori jonizujueg zraenja, aparati i traciju odnosno razreenje. Nastaje pri ureaji (rendgen-aparat, kobalt-bomtekim poremeajima funkcije bubrega, ba, razni akceleratori i si.) ili izvesne kada je u funkciji mali broj nefrona. supstancije (radioaktivni izotopi) koji izoterme, linije koje na meteorolokim emituju jonizujue zraenje. Ukoliko su kartama spajaju mesta iste temperature ovi izvori u vidu radioaktivnog materivazduha. V. izobare. jala (supstancije), oni se kratko nazivaju izotoni, nuklidi (atomska jezgra) koji saradioaktivnim izvorima. dre isti broj N-neutrona a razliiti izvori napajanja, elektronski instrumenti atomski broj Z (broj protona) i maseni koji se primenjuju u nuklearnoj medicibroj A (A=Z-HN). Izotoni su razliite ni, slue za dobijanje napona i struje poatomske vrste, odnosno razliiti hemijtrebne za rad detektora zraenja i druski elementi kao to su: 1ZC, 1?N i 1|O. gih elektronskih ureaja.

397

J, hemijski simbol za jod. 123 J, radioaktivni izotop joda, radioaktivni izotop joda vrlo povoljnih fizikih odlika, ciklotronski proizvod. Primenjuje se za ispitivanje funkcije titaste lezde i scintigradiju, kao i za obeleavanje proteina in vitro. 126 J, radioaktivni izotop joda, primenjuje se u obliku jodida, prvenstveno za obeleavanje proteina, rede za scintigrafiju titaste lezde i leenje hipertireoze. Albumin obeleen 125J primenjuje se za odreivanje zapremine krvi. 131 J, radioaktivni izotop joda. Primenjuje se u obliku jodida za ispitivanje funkcije titaste lezde, scintigrafiju i leenje njenih oboljenja. Koncentrisan rastvor natrijum-jodida 131J upotrebljava se za obeleavanje proteina in vitro (jodinacija). Vezan za albumine, ovaj izotop joda se upotrebljava za odreivanje zapremine krvne plazme i radiokardiografiju. Makroagregati albumina obeleeni 131J primenjuju se za scintigrafiju plua, jedinjenja bromftaleina i bengalskog crvenila s 131J za ispitivanje funkcije jetre i bilijarnog sistema, u obliku hipurana 131 J za radiorenografiju, polivinil-pirolidona za dijagnostiku enteropatija praenih gubitkom belanevina kroz eludano-crevni trakt, jotalamata za ispitivanje glotnerulske filtracije i jodoholesterola 131J za scintigrafiju nadbubrenih lezda. 132 J, radioaktivni izotop joda, koji se upotrebljava za ispitivanje funkcije titaste lezde. Dobija se elucijom iz generatora.

JNA, jenska anatomska nomenklatura usvojena u Jeni 1936. godine. ja, syn. ego, psihoanalitiki pojam koji oznauje jedan od tri sastavna dela psihe. V. id, ono i superego - nad-ja. Ja odgovara na sve drai iz spoljnjeg sveta i nagone iz organizma, prilagoava im se i zadovoljava ih na tzv. principu realnosti (ono i onoliko koliko se moe). Ja je preteno svesno. V. nesvesna psiha. jabuna kost, v. jagodina kost. Jacobaeusova operacija, v. operacija. Jacobsonov organ, cevasti izvrat epitela u okolni mezoderm olfaktivnih jamica. U veine sisara ovaj organ je opkoljen oluastom hrskavinom ploom poznatom kao Huschkeova hrskavica (paraseptalna hrskavica). jactatio, jaktacija, nemirni i bez svrhe pokreti bolesnika u krevetu u toku visoke temperature; j. capitis nocturna, ritmino klaenje glave u snu. jamen, v. hordeolum. jamiak, v. hordeolum. Jadassohnova bolest, v. granulosis rubra nai. jagodina ili jabuna kost, parna kost lica. V. 05 zygomaticum. jaja, amiktolecitna, v. anizolecitna jaja; j. anizolecitna, jaja, bogata u hranljivom vitelusu koji se ne mesa s njim. Sin. amiktolecitna jaja; j. egzolecitna, jaja u kojima je vitelus smeten u naroitim elijama (vitelinske elije); j. holoblastna, jaja koja se dele potpuno; j. meroblastna, jaja koja se dele delimino, podjednako (ekvalno) ili nejednako (inek-

398

jaje valno); j. mezolecitna, jaja s urnerenom koliinom vitelusa; j. miksolecitna, jaja u kojih je vitelus jednoobrazno razmeten; j. oligolecitna, jaja koja sadre malo hranljivog vitelusa; j. sinlecitna, zajedniki naziv za polilecitna i mezolecitna jaja; j. telolecitna, jaja s vitelusom samo na jednom kraju jaja. jaje, jajna elija, jajace, enska oplodna elija od koje po oploenju postaje plod. jajna elija, enska oplodna elija, gamet. Jo i jajace. Jajna elija sadri sve sastavne delove elija: telo (ooplazmu), jedro (germinativni mehur), jedarce (germinativnu mrlju), vitelinsko jedro, sferu i centrozom. Elektronomikrogram otkriva i mitohondrije. jajniki, v. ovarialis. jajnik, v. ovarium; (embr.), enska gonada, uobliavanje enske gonade poinje neto docnije od muke, tek krajem 2. meseca (embrion od 18 mm duine). Zato, ako u embrionu od preko 13 mm duine gonadni zaetak jo ne pokazuje epitelne vrpce, moe se sa sigurnou tvrditi da e postati enska gonada. Poetak uobliavanja obeleen je novom pojavom epitelne vrpce, koja se izdeljuje na krae segmente ovigene ili Pflgerove gredice u kojima se mogu razlikovati krupne, pragametske elije. Ostaci Wollfovih kanala (Mihalkovicev organ) atrofiu, ostavljajui traga u vidu epooforona ili Rosenmllerovog organa. U odraslijih embriona (preko 50 mm duine) buja vezivno tkivo koje razdvaja ovogene vrpce u segmente, koji se zaokrugljuju u jajne lopte u kojima se nalaze pragametske'elije (primordijalne ovule), s indiferentnim elijama oko njih (folikulne elije). Jajne lopte se izdeljuju na primordijalne mekove u kojima se smeta po jedna jajna elija. U drugoj polovini fetalnog ivota neki od primordijalnih mekova mogu da se razviju u Graafove mekove, ali veliki broj atrpfie u atretina telaca. U jajnicima enskog novoroeneta ima oko 400.000 primordijalnih mekova, mada veliki broj njih atrofie. V. ovarium.

jastuk, gumeni jajonosna humica, gomila granuloznih elija u razvijenom jajonosnom mesku, koja kao uzvienje nosi jajnu eliju. Sin. cumulus oophorus. jajovod, v. tuba uterina. Jaksch-Hayemova anemija, v. anaemia pseudoleucaemica infantum. jalovijenje, v. kastracija.
jama, v. fossa, fovea.

jama, (hig.) deo nunika; nunika j., pokrivena j., zapremine 2-5 m3, udaljena od zidova kue. Gradi se od materijala nepropustljivog za vodu. U nas se pokazao kao koristan domai tip n. Kao u sifonu prolazi svezi izmet polagano iz prednjeg u zadnji deo n. j. tek posle 2-3 nedelje. Za to vreme propada najvei deo patogenih mikroorganizama, koji se eventualno nalaze u uzmetu i u mokrai. N. j. treba da je udaljena od vodoopskrbnih objekata. Sadraj n. j. prazni se najvie 3 puta godinje, najbolje specijalnim kolima za automatsko usisavanje; perkolaciona j., nunika j. sa propustljivim dnom iz koje sadraj j. prodire u okolne porozne slojeve zemlje, u kojima dolazi do razgraivanja fekalija. Upotrebljavaju se. samo za pojedina usamljena domainstva, pri povoljnoj formaciji slojeva zemlje, kad je osigurano besprekorno snabdevarije vodom, tako da je iskljuena mogunost sekundarnog zagaivanja podzemne vode fekalijama; septika j., nunika jama koja se postavlja u neposrednoj blizini kue, oko 15-20 cm od zida zgfade. Zapremina je 3-5 m3, prema broju ukuana. Zidovi i poklopac moraju biti od materijala nepropustljivog za vodu i gasove. Unutarnji zidovi premazuju se slojem cementa i katrana. Na poklopcu se ugradi otvor, koji se hermetski zatvara, a slui za ienje i odstranjivanje sadraja. Ventilie se pomou cevi koja se otvara iznad krova zgrade, a prazni se 2-3 puta godinje. V. nunika /. jamski gas, v. metan. jastuk, gumeni, jastuk koji se moe naduvati, obino oblika koluta, rede etvrtast. Gumeni jastuk je namenjen tekim i mravim bolesnicima za udob399

jatronije leanje i za spreavanje pojave obleine (dekubitusa). jatro-, u sloenicama znai da je neto u vezi s lekarom ili medicinom. jatrofizika, medicinska kola XVII veka koja je teila da sve bioloke fenomene protumai fizikim zakonima. Najznaajniji predstavnik bio je Baglivi. jatrogena oteenja, oteenja koja nastaju u bolesnika kao rezultat lekarskih intervencija (propisanih lekova, hirurkih intervencija i dr.). jatrohemija, medicinska kola u XVI i XVII veku koja je smatrala da se sve pojave ivota i bolesti zasnivaju samo na hemijskim procesima. Najistaknutiji predstavnici jatrohemije bili su Paracelsus i van Helmont.

jedinjnje taminskih. Mogu biti ablje, pacovske, ^zeje, maje i dr., prema vrsti ivotinje na kojoj je vreno bioloko ispitivanje. Ako je prilikom ispitivanja za uporeenje bio upotrebljen internacionalni standard, onda se aktivnost ispitivanog preparata izraava internacionalnim jedinicama; maja j., bioloka jedinica za oznaavanje aktivnosti nekog preparata iz grupe digitalisa, dobivena eksperimentalnim ispitivanjem na makama; mija j., najmanja koliina enskog poInog hormona koja izaziva u kastrirane miice karakteristine promene vaginalnog epitela (estrus); oksfordska j., prvobitna jedinica mere za aktivnost penicilina. Priblino odgovara internacionalnoj jedinici (aktivnosti 0,6 mikrograma internacionalnog standarda penicilina); petlova j., bioloka jedinica za oznaavanje koliine mukog seksualnog hormona u nekom preparatu, dobivena eksperimentalnim ispitivanjem na petlovima; jedinica sanitetske pomoi civilne zatite, snage i sredstva za pruanje medicinske pomoi i dopremanje povreenih do odgovarajuih ustanova za leenje; one vode i borbu za spreavanje epidemija. jedinstvena vojnomedicinska doktrina, v. ratna sanitetska doktrina. jedinstvenost zdravstvene zatite, kvalitet u organizaciji zdravstvene zatite i zdravstvene slube koji podrazumeva da zdravstvene organizacije u praksi neposredno sprovode sve mere zdravstvene zatite. Najbolji primer takvih zdravstvenih organizacija je Dom zdravlja i njegovi dispanzeri. jedinjenje, (hem.) supstancija od dva ili vie sjedinjenih elemenata. V. element, sinteza; izomerna jedinjenja, jedinjenja koja imaju isti molekulski sastav, istu molekulsku teinu i isti broj atoma svake vrste u molekulu, a razliite fizike i hemijske osobine. Razlike u fizikim i hemijskim osobinama tumae se razliitim rasporedom i nainom vezivanja atoma u molekulu; lanasta (aciklina) j., ugljenikova jedinjenja u kojima su ugljenikovi atomi povezani tako da grade otvoreni niz, lanac:

Java!, v. ophthalmometer.
jazva, donje crevo se naspram kloakne opne proiruje u zatoku u koju se uliva alantoidni kanal. Iz tog proirenja se dospeva u repno crevo. To proirenje nosi naziv kloaka ili jazva. Ona se pregrauje vertikalno postepenim sputanjem nabora iz ugla koji odeljuje crevni od alantoidnog kanala (urorektalna pregrada,meina ostruga f r. autora). Ova pre-^ grada se sve vie sputa u jazvenu duplju, koja se deli na sve sekundarne duplje: zadnju, koja e izgraditi rektum i prednju (urogenitalni sinus) od koje se stvara mokrana beika i prostatni deo uretre. jazvena opna, osovinsko zadebljanje ektoderma i endoderma u vezi s donjim krajem primitivne trake. Ograniava jazvenu duplju. jazveni ep, zadebljanje jazvene opne stvara u sisara jazveni ep.

jemen, v. hordeolum.
jemiak, v. hordeolum. jedarca, prava jedarca ili plazmosomi su acidofilne reakcije, dok su druga, bazofilne reakcije, kariosomi. V. nucleolus. jedarev satelit, v. Barrovo telo. jedinica, koliina uzeta za poredenje u merenju broja, teine, duine, vremena, jaine dejstva itd.; bioloka j. (internacionalna jedinica) slui u medicini za izraavanje aktivnosti pojedinih preparata (lekova), najee hormonskih ili vi400

jednojajni blizanci
l i l t

jezgra je izveden njegov nain vakcinacije protiv velikih boginja. Jennerova vakcinacija, koja se vrila materijalom kravljih boginja, titila je s uspehom ljude protiv velikih boginja. Jennerova vakcina je rezultat praktikog Jskustva, a tek gotovo 100 godina kasnije poinje nauna imunologija s Pasteurovim radovima o zatiti protiv zaraznih bolesti. Danas se za vakcinaciju protiv velikih boginja koristi virus vakcinije (vaccinia). Virus vakcinije je blisko srodan varioli, kravljim boginjama, zeijim i miijim boginjama, koji sa vakcinijom ine jednu podgrupu medu poks-virusima. Jenska nomenklatura, v. JMA. jenost, v. apetit. jetra, v. hepar; (embr.) razvojni proces jetre je najue vezan za razvoj guterae (pankreasa). Ove lezde se razvijaju na prednjem zidu onog dela creva koji e se razviti u dvanaestopalano crevo (duodenum). Iznad vitelinskog kanala javlja se izvrat koji pokazuje zaetak jetre i jednog dela pankreasa. U poetku je to samo neto zadebljali prostor (jetreno polje), koje se ubrzo (u embriona od 2,5 mm) pretvara u izvrat, koji se, sve vie uvlai u mezodermno tkivo izmeu sranog zaetka i endoderma. To tkivo se naziva predjetreno jastue. S trbunog ruba jetrenog izvrata (na embrionima od 5 mm) pojavljuje se pupoljak trbunog zaetka pankreasa. Odmah zatim, jetreni izvrat pokazuje dva manja izvrata, gornji i donji, koji izrastaju u dva pupoljka: glaveni predstavlja jetreni pupoljak, a repni beini pupoljak. Jo od ranih stupnjeva svoga razvia jetra se vrlo brzo razvija i postaje ogroman organ za malo telo embriona. U embrionu od 11 mm jetra iznosti 5%, a u embrionu od 31 mm 10% od ukupne telesne teine fetusa. Jetra je u novoroeneta dva puta vea nego je u odraslog. V. hepar. jetreni, v. hepaticus. jetrin ekstrakt, v. extractum hepatis \iquidum. Jewettov klin, v. klin, uklinjavanje. jezgra, jezgro, grupa nervnih elija u centralnom ivanom sistemu, v. jedro; j.

-C-C-C-C.

I i I I
jednojajni blizanci, v. monozigotni blizanci. jednjak, V. oesophagus; (embr.) postaje od disajnog creva. Jednjak je u poetku vrlo kratak i prostire se od 4. do 6. praprljena. On se sve vie izduuje, ukoliko odmie stvaranje vrata i grudnih organa. Na embrionu od 10 mm dug je 2 mm i dopire do 10. grudnog prljena. U prvo vreme epitel jednjaka je sastavljen od l reda elija. Od 2. meseca redovi elija se umnoavaju, zaepljujui sredinu. Zatim se javlja zjap. Povrne elije postaju trepljaste. Ubrzo se trepljaste elije zamenjuju ploastim. jedra bakterija, bakterijska elija nema jasno ogranienog i definisanog jedra (jezgra). Nuklearna reakcija po Feuigenu otkriva u bakterija uobliene mase/ obojene DNK-om koje ine intracitoplazmatiki nuklearni aparat, koji se jasno razlikuje od jedra protista eukariota. jedro, v. nucleus; j. detobrokno, v. deutobrokno jedro; j. leptoteno, v. leptoter>o jedro; j. sinapteno, v. sinapteno jedro. jejunalis, jejunalan, koji se odnosi na jejunum. jejunitis, zapaljenje tankog creva ogranieno na jejunum. jejunostomia, jejunostomija, stvaranje komunikacije izmeu jejunuma i povrine trbunog zida. Kroz jejunostomiju se vri ishrana bolesnika u sluaju da hrana ne moe da se unosi prirodnim putem. jejunum, tato crevo, v. intestinum. jejunus, prazan, tat. Jelinekov znak, tamna pigmentisanost onih kapaka ili okoline oiju u toku Bazedovljeve bolesti (v. morbus Basedowf), v. znak. Jenner Edward, engleski lekar (1749 1823), koristio je za vakcinaciju materijal od kravljih boginja, a ljudi vakcinisani ovom vakcinom postali su otporni prema velikim boginjama. Jenner je svoja iskustva objavio 1789. god., a 1796.
26 Medicinski leksikon

401

jezini atoma, (hem.), sredini deo atoma, oko koga krue elektroni kao to planete krue oko Sunca. Sastavljena je od protona i neutrona. U njoj je koncentrisana sva atomska masa, od koje zavisi atomska teina. Broj protona u jezgri odgovara atomskom broju. Prenik atomskog jezgra kree se od 3xlO-13 cm do 3xlO-13 cm. S obzirom na to da sadri protone, ima pozitivan elektrini naboj i nosilac je pozitivnog elektriciteta u materiji; bazalne j. (bazalne ganglije), sive mase u hemisferi velikog mozga, u koje spadaju: nucleus caudatus, nucleus lentiformis, corpus amygdaloideum, claustrum. Ove jezgre zajedno sa jo nekim delovima mozga pripadaju tzv. ekstrapiramidnom sistemu. jezini, v. lingualis. jezik, v. glossa, lingua; j., atrofija pokrivaa, v. lingua glabra; j., crn, v. lingua mgra; j., fisurni, v. lingua plicata; j., gladak, v. lingua glabra. jod, v. jodum. jodacne, v. acne. Jod-Basedow, jod-Bazedov, retka pojava hipertireoidizma (v. hyperthyreosis) u toku neracionalne intenzivne prime-,, ne joda u terapijske ili dijagnostike svrhe. jodidi, soli jodovodonine kiseline. Od jodida su najvaniji kalijum-jodid, KJ, i natrijum-jodid, NaJ. V. jodum. jodinacija, proces oksidacije jodida u elementarni jod koji se obavlja u tireocitima. jodismus, jodizam, pojave trovanja jodom na koi i sluznicama, koje se javljaju, obino, posle due upotrebe preparata joda ili jodida. Znaci jodizma su otok, crvenilo i jako luenje nosne sluznice (jodna kijavica), edem onih kapaka i venjae, obilna sekrecija suza i sekrecija u frontalne sinuse (to je praeno estokim glavoboljama), edem grkljana i serozno-sluzava bronhijalna sekrecija i nadraaj na kaalj (jodni kaalj). Rede nastaju salivacija i otok tonzila. Najee promene na koi su papule i pustule, a retko vezikulozne i bulozne erupcije (jodni pemfigus), koje mogu biti praene groznicom.
402

jod-tinktura jodizacija, proces ugradnje elementarnog joda u aminokiselinu tirozin (mesta 3- i 5-) koji se nalazi u tireoglobulinu (v. thyreoglobulin) V. L jodtirozin. jod-kalijum, v. Kalii iodidum. jodna profilaksa, postupak kojim se spreava nastanak endemske guavosti (v. tamo) dodavanjem joda hrani ili, ee, vodi; u nas se vri, vrlo uspeno, jodiranjem kuhinjske soli (10 mg KJ/ l kg NaCl). jodne vode, v. voda. jododerma tuberosum, tamnocrvene, okruglaste, meke prominencije lokalizovana mahom na licu i potkolenicama, koje se javljaju u osoba koje su postale preosetljive na jod. Jodoformium, jodoform, trijod-metan, kristalan praak, ut kao limun, jaka karakteristina, neprijatna mirisa. Ne rastvara se u vodi, rastvara se slabo u etanolu, a lake u etru, teko se rastvara u masnim uljima, a jedva se rastvara u glicerolu. Ima blago antiseptiko dejstvo. Upotrebljava se u hirurgiji, danas samo u obliku jodoformne gaze. U obliku suspenzije ubrizgavan je u hladne apscese i u zglobove zahvaene tuberkulozom. jodohlor-hidroksihinolin, sredstvo s direktnim amebicidnim dejstvom; koristan samo u crevnim amebijazama. jodopsin, pigment koji je izolovan iz epia pilee mrenjae, a koji je hemijski slian rodopsinu. Smatra se da se materija slina jodopsinu nalazi i u epiima ovejeg oka. Jodopyracet, jodopiracet, dietanolaminska so 3,5-dijodo-4-piridon-N-siretne kiseline. U vodenom rastvoru se upotrebljava kao kontrastno sredstvo za snimanje bubrega i krvnih sudova. Sin. er-Abrodil, Diodrast, Umbradil, Joduron, Pyelectan. Krae se naziva jo i dijodo-piridon. jodotiouracil, 5-jodo-2-tiouracil, strumigena supstancija koja ima kombinovano dejstvo jodida (involucija hiperplazije titaste lezde i deponovanje koloida) i tiouracila (spreavanje stvaranja tireoidnog hormona). jod-tinktura, v. Tinctura Jodi.

jodum jodum, J, jod, halogeni element, metaloid, kristali sive boje. Neophodan organizmu za sintezu hormona titaste lezde (tiroksin). Ima lokalno antiseptiko i dezinficijentno dejstvo, a unesen u organizam (u obliku neke soli, npr. kalijum-jodida ili u elementarnom stanju) potpomae resorpciju patoloki promenjenih tkiva, pojaava razne sekrecije (u veim dozama smanjuje luenje mleka). U manjim dozama smanjuje luenje tireotropnog hormona iz prednjeg renja hipofize, zbog ega se upotrebljava u preoperativnoj pripremi obolelih od Basedowljeve bolesti. jogurt, mleni proizvod od kravljeg ili ovijeg mleka, nastaje delovanjem bakterija (Thermophylusa bulgaricum, Lactobacillusa bulgaricusa i Streptococcusa Thermophylusa). Mleko se kuvanjem upari na 2/3 ili 1/2 prvobitne zapremine i potkiseli odgovarajuom majom u koliini l do 10% mlenog volumena. Ima prijatan ukus i povoljno delovanje na crevnu bakterijsku floru. johimbin, seksualno nadraajno sredstvo (aphrodisiacum) koje snano deluje na vaskularni sistem. Pripisuje mu se i refleksno nadraenje sakralne modine i erekcionih centara. Lek se danas ne preporuuje. jon, (1) estica koja nastaje iz elektrino neutralnog atoma otputanjem ili primanjem jednog ili vie elektrona. Jon je naelektrisana estica jer elektronski omota nema isto punjenje kao pozitivno naelektrisana jezgra. Ako prema spoIjanjoj sredini pokazuje pozitivno naelektrisanje, u pitanju je katjon, ako je naelektrisanje negativno, postoji anjon (kree se prema anodi); (2) dvopolarni joni koji u molekulu imaju i pozitivno i negativno naelektrisanje su elektroneutralni i nalaze se u aminokiselina
r. 2 2 ).

jonizacioni potencijal jonimetrija, doziranje rendgenskih zrakova merenjem jonizacije koju oni izazivaju u komori dozimetra. Izraava se u jedinicama R. jonizacija, proces stvaranja jona, pretvaranje nenaelektrisanih estica, atoma ili molekula, u naelektrisane estice, jone. U atomima i molekulima nastaje pod dejstvom odreenog jonizacionog potencijala, odnosno energije potrebne da jedan (ili vie) elektrona budu trajno udaljeni iz sfere dejstva atomskog jezgra. U elektrolitima se javlja spontano kada su oni rastvoreni u odreenim rastvaraima. jonizacijska komora, gasni otkriva (detektor) nuklearnog zraenja. U jonizacijskoj komori se sakupljaju joni osloboeni dejstvom jonizujue estice. Sakupljanjem jona proizvodi se elektriki impuls, koji signalise prolaz estice. Signal se prenosi u elektronski deo aparature koja ga obrauje i registruje. Primenjuje se i u nuklearno-medicinskim ustanovama. jonizacioni potencijal, oznaka I, minimum energije potrebne da se jedan elektron izbaci (udalji) iz datog atoma ili molekula u beskonanost. To je najnia energija koja proizvodi jonizaciju: A -> A+ + e~, pri emu su nastali jon A* i elektron e~ dovoljno udaljeni da se njihova elektrostatika interakcija moe zanemariti. U ovom procesu izbacuje se elektron iz spoljne orbite, tj. elektron koji je najslabije vezan. Isto tako, mogue je razmotriti izbacivanje elektrona iz unutranjih orbita u kojima je njihova energija veze vea. Minimalna energija potrebna da se sekundarno izbaci najslabije vezan elektron iz neutralnog atoma naziva se njegovim sekundarnim jonizacionim potencijalom. Na dijagramu je prikazan proces jonizacije litijumovog atoma. Prvi jonizacioni potencijal Ii od koga zavisi stvaranje jednostruko pozitivnog jona iz osnovnog stanja atoma litijuma, a jonizacioni potencijal h stvaranje jona iz njegovog prethodno ekscitiranog stanja. Na slian nain moe se definisati trei, etvrti, peti itd. jonizacioni potencijal za atome ili mole403

joni, parazitarni, joni tekih metala ili drugi joni koji se unose u obolelo tkivo neeljeno, pored jona leka ije se unoenje vri putem elektroforeze. V. electrophoresis.
26*

jonizujue zraenje kule s velikim brojem elektrona. Ovi vii jonizacioni potencijali ne bi Osnovno stanje jona N e u t r alni atom Ekscitirano stanje jona Ionizacija litijumovog atoma trebalo da se meaju s potencijalima korienim u nekim oblastima hernije, gde, na primer, sekundarni jonizacioni potencijal oznaava energiju potrebnu za stvaranje dvostruko pozitivnog jona, tj. A > A2+ + 2e. Vrednosti jonizacionog potencijala se izraavaju u jedinicama energije koje ne pripadaju jedinicama SI, ali su te jedinice-elektron-volti - dopustive za upotrebu do daljeg. jonizujue zraenje, odreena grupa estica ili izvesno fotonsko zraenje, koje interreagujui s materijom kroz koju prolazi, vri jonizaciju ili ekscitaciju njenih atoma ili molekula. estino jonizujue zraenje ine naelektrisane estice kao to su elektroni, pozitroni, protoni, deuteroni, alfa-estice i drugi tei joni, a od neutralnih estica neutroni. U fotonsko zraenje spada X- i gama -zraenje, tj. elektromagnetsko zraenje ije su energije jednake ili vee od 100 eV. jonizujui zraci (X-zraci ili rendgenski zraci), vrsta zraene energije, elektromagnetski talasi koji su oko 10.000 puta krai od svetlpsnih talasa, zbog ega su veoma prodorni. Njihova talasna duina se kree izmeu 0,01 i 40. tetnost jonizujuih zrakova na mikroorganizme sastoji se u tome to u elijama pomou elektrona dovode do jonizacije. To dovodi do razliitih promena; do prekidanja sinteze enzima, kao i sinteze DNK, a posledica je oteenje i smrt bakterijske elije. jonosfera, sloj vazduha iznad stratosfere, deli se na vie slojeva (Di, Ei, 2, Fi, F2, i G). Slojevi imaju razliitu gustinu jona.
404

juvenilni reumatoidni artritis Od jonosfere odbijaju se radio-talasi i druge elektromagnetske radijacije. Joanika Banja, banja na severozapadnoj strani Kopaonika, desno od Ibra, na 550 m n. v. Klimat banje deluje toniki i sedativno. Ima 4 izvora tople vode (48,8, 62,2, 75,5, 78,50C), slabo minera-lisane, energetike (akratoterma); voda slui samo za kupanje (prethodno rashlaena). U ovoj banji lece se: hronina i reumatika oboljenja zglobova i miia, neuralgije i neuritisi i hronina oboljenja enskih polnih organa. jugo, topao i preteno suv vetar, koji duva na Jadranu, a dolazi iz Afrike preko Sredozemnog mora i Italije. Na tom putu se katkada toliko ovlai da izaziva naoblaenje, kiu i snienje vazdunog pritiska. Jugo duva u naim krajevima najee u kasnu jesen, zimi i u rano prolee, naroito uz obalu Jadranskog mora. Sin. iroko, scirocco. V. vetrovi. jugovina, period kad duva vetar s juga (kae se: duva jugovina). Ako je ovaj juni vetar s mora, onda je on topao i vlaan i donosi kiu; obino je neprijatan i u mnogih osoba izaziva depresiju. Ako duva s kopna (kao vardarac u dolini Vardara), suv je, topao i nesnosan (ukoliko je jai). jugularis, jugularan, grlen koji pripada prednjem delu vrata (npr. v. jugularis interna, unutranja vratna ili jugularna vena). jugulum, grkljan, vrat, kotlac. jugum, jaram, spone. junctura, spoj, zglob; j. ossium, zglob kostiju, v. articulatio. Juniperus communis (Coniferae), smreka, borovnica, kleka. Osueni zreli plodovi ove biljke (Fructus Juniperi) sadre etarsko ulje (Oleum Juniperi), jednu smolu i oko 30% glikoze. Danas se upotrebljava, uglavnom, samo u narodnoj medicini u obliku ajeva (kao diuretiko sredstvo). juvenilis, juvenilan, koji je u vezi s mladosti ili detinjstvom; mlad, nezreo. juvenilni reumatoidni artritis, v. arthritis.

K
K, hemijski simbol za element kalijum. vanog mleka uz dodatak 1,5 do 2 % kuk, oznaka za prefiks kilo u Meunarodhinjske soli. Obino se proizvodi od nom sistemu decimalnih jedinica SI; l kravljeg mleka. Ima specifini prijatni kilo oznaava veliinu koja je za IO3 ili ukus i miris. Poznati su proizvodi iz juza l 000 puta vea od merne jedinice gozapadne Srbije i Crne Gore. neke fizike veliine, na primer, km (ki- kala-azar, infektivna bolest izazvana paralometar), kg (kilogram), kW (kilovat). zitom Leishmania donovani, koga na oKEP, v. caries dentium. veka prenose izvesni flebotomi. Parazit kabinet za transfuziju krvi, najmanja jenapada naroito retikuloendotelske edinica u organizacionoj shemi ustanova lije slezine, jetre i kostne sri. Simptomi: za transfuziju krvi (zavod, stanica, kabivisoke nepravilne temperature, otok net). Ova jedinica obino posluje u saslezine i jetre i ponekad limfnih lezda. stavu bolnica ili pojedinih bolnikih U krvnoj slici: anemija, leukopenija s odeljenja u kojima postoje stalne potremonocitozom i trombocitopenija. Dijagbe za rezervama krvi. Snabdevanje krnoza se utvruje nalazom parazita u vlju vre Zavodi za transfuziju krvi. punktatima kostne sri, slezine i limfnih K-elije (limfociti), limfociti koji ubijalezda. ju druge elije na ijoj se povrini na- kalaj, v. stannum. laze IgG-antitela. Mehanizam dejstva kalcifikacija zuba, faza razvoja zuba u elija-ubica (engi. killer cells, pa otukojoj dolazi do mineralizacije organskih da K-elije) nije jasan. osnova glei, dentina i cementa. Sin. miKaderova operacija, v. operacija. neralizacija zuba. kafilerija, ustanova u kojoj se spaljuju le- kalcijum, v. calcium. evi ivotinja uginulih od zaraznih bo- kalcijum-dinatrijum-etilen-diaminolesti (sakagija, antraks i dr.). U njima se tetraacetat (Ca - Na2 - EDTA), vrlo efispaljuju i otpaci dobiveni pri klanju bokasno sredstvo za leenje i profilaksu lesnih ivotinja, kao i konfiskovano, introvanja olovom. ficirano i pokvareno meso domaih i- kalcijum-fluorid, najei oblik u kome votinja, divljai i riba. Pri spaljivanju se susree fluor u prirodi. Koristi se za stvara se dosta obilan mrk ostatak koji dobivanje drugih preparata fluora zbog se upotrebljava u tehnike svrhe. K. se njegove slabe rastvorljivosti u vodi. postavlja izvan ljudskih naselja. kalcinoza, v. calcinosis. Kahnova reakcija, v. reakcija. kalcitonin, hormon koji se stvara u parakaheksija, v. cachexia. folikularnim O-elijama tireoideje; kahektiki edem, v. oedema. polipeptid koji sniava nivo kalcijuma u Kahlerova bolest, v. myeloma. krvi. kajmak, mlena preraevina, dobivena skidanjem povrnog masnog sloja s ku- kalem, v. transplantat. 405

kalem kalem-protiv-domaina, reakcija, v. reakcija kalem-protiv-domaina. Reakcija koja nastaje kada su limfociti davaoca antigenski razliiti od istih elija primaoca. Posle ubrizgavanja elija davaoca u organizam primaoca (smanjene imunoloke reaktivnosti) dolazi do ispoljavanja imunoloke aktivnosti elija davaoca to najee dovodi do promena i uveanja slezine primaoca. Prema tome, elije davaoca (kalem) reaguju protiv elija primaoca (domain), pa je tako reakcija dobila svoje ime. Ona je suprotna reakciji odbacivanja kalema tkiva kada elije domaina reaguju protiv elija davaoca. Mehanizam obe reakcije je isti. kalemljenje, v. vakcinacija. kalidin, polipeptid, deluje vazodiltatorno, a poveava i propustljivost kapilara, dovodi do nastajanja edema, prouzrokuje bol (delujui na nervne zavretke) i kontrahuje ili oputa razne glatke miie. kaliemia, kaliemija, vrednosti kalijuma u krvi. V. hyper- i hypokaliemia. Kalu bromidum, kalijum-bromid, (1) sedativno sredstvo koje smanjuje razdraljivost centralnog nervnog sistema, naroito velikog mozga. Upotrebljava se u velikoj epilepsiji, horeji, psihikoj razdraljivosti itd. Sin. Kalium bromatum, (2) dodaje se razvijau kao usporiva da bi spreio delovanje reduktivnih supstancija razvijaa na neosvetljeni deo fotoemulzije (u propisanom vremenu razvijanja). V. razvijao. Kalu cyanidum, kalijum-cijanid, cijankalijum. Vrlo jak otrov (smrtna doza iznosi za odraslog oveka otprilike 150 miligrama). V. Aqua Amygdalae amarae, Acidum hydrocyanicum. Kalu dichromas, kalijum-bihromat, 22?, upotrebljava se u histolokoj tehnici kao fiksativ, a s koncentrova-nom sunipornom kiselinom za ienje staklenog posua. Sin. Kalium bichro-micum. Kalii hydroxydum, kalijum-hidroksid, KOH, v. Solutio Kalii hydroxydi. Sin. Kalium hydrooxydatum, Kalium hydricum, Kalium causticum.
406

kalium Kalii iodidum, kalijum-jodid, bezbojni kristali, bez mirisa, slanog, slabo gorkog ukusa, lako se rastvara u vodi. Upotrebljava se kao ekspektorans, zatim u leeriju sifilisnih guma i u profilaksi endemske guavosti. Sin. Kalium iodatum. V. Jodum. Kalii natru tartras, kalijum-natrijum-tartarat, laksantno sredstvo. Sin. Tartarus natronatus, Sal Seignetti, Seignettova so. Kalii nitras, kalijum-nitrat, salitra, , bela kristalna supstancija. Salitra se ranije upotrebljavala za dobijanje crnog baruta. Danas slui samo za spravljanje hartije (charta nitrata) koja, kad se zapali, tinja i razvija beo dim ije udisanje olakava napad od bronhijalne astme. Kalii permanganas, kalijum-permanganat, oksidativno sredstvo koje se u medicini upotrebljava u svrhe antisepse i dezinfekcije i kao dezodorans. Sin. Kalium permanganicum. Kalii stibylotartras, kalijum-antimonil-tartarat, organsko jedinjenje trovalentnog antimona. Ranije je upotrebljavan kao emetiko sredstvo, a docnije kao hemioterapijsko sredstvo u leenju lajmanioza (na primer, kala-azara i bilharcioza) ali je i u ovih indikacija danas zamenjen terapijski aktivnijim a manje toksinim drugim organskim jedinjenjima antimona. Sin. Tartarus emeticus, Tartarus stibiatus. Kalii trisulfidum, kalijum-trisulfid, smea razliitih kalijumovih sulfida. Upotrebljava se za spremanje vetakih sumpornih kupanja. Sin. Kalium sulfuratum, hepar sulfuris. ka liko, v. calicot. kalipenia, kalipenija, hipokaliemija, smanjenje kalijuma u krvi. kaliper, aparat za merenje debljine konog nabora. Obezbeduje konstantni pritisak od 10 g na l mm 2 . kalium, K, kalijum, hemijski element, alkalni metal, spada u najrasprostranjenije elemente, vaan bioelement, nalazi se u krvi i u svim biljnim i ivotinjskim elijama; K. aceticum solutum, v. Solutio Kalii acetatis; K. arsenicosum solutum, v. Solutio arsenicalis Fowleri; K.

kaliuresis bichromicum, v. Kalii dichromas; K. bromatum, v. Kalii bromidum; K. causticum, v. Kalii hydroxydum; K. Cyanatum, v. Kalii cyanidum; K. hydricum, v. Kalii hydroxydum; K. hydroxydatum, v. Kalii hydroxydum; K. hydrooxydatum solutum, v. Solutio Kalii hydroxydi; K. iodatum, v. Kalii iodidum; K. nitricum, v. Kalii nitras; K. permanganicum, v. Kalii permangan; K. sulfuratum, v. Kalii trisulfidum. kaliuresis, kaliureza, poveano izluivanje kalijuma mokraom. kalkuloza, v. calculosis. kalkulus, dentalni, v. kamenac, zubni. kallikrein, hipotenzivni enzim, izolovan iz pankreasa i mokrae sisara. Sniava krvni pritisak. Verovatno se stvara u pankreasu. kalomel, v. calomelas. kaloriki nistagmus, v. nystagmus. kalorifer, pe za zagrevanje vazduha pri centralnom grejanju toplim vazduhom. To je najee gvozdena pe potpuno nepropustljiva za dim i za gasove sagorevanja. Temperatura povrine pei ne srne da bude suvie visoka, da bi se izbeglo sagorevanje praine, a time i zagaivanje vazduha proizvodima tog sagorevanja. kalorija, oznaka cal, vansistemska jedinica za koliinu toplote, rad i energiju ija je upotreba zakonom zabranjena posle 1980. godine, l cal = 4,186 J. kalorimetar, aparat u kome se odreuje kalorina vrednost hranljivih materija prema koliini toplotne energije koju one stvaraju prilikom sagorevanja. Sin. Berthelotova bomba. kalorimetrija, (fiziol.) merenje koliine toplote koju odaje neko telo; direktna k., direktan nain merenja toplote koju odaje neki organizam u naroitoj komori. Toplota koju proizvodi ispitivani organizam zagreva vodu koja opkoljava komoru ili koja prolazi kroz naroitu cev u komori. Iz stupnja zagrejanosti vode i njene koliine izraunava se (u kalorijama) koliina toplote osloboene u toku odreenog vremena; indirektna k., izraunavanje veliine energetskog prometa ispitivane osobe mere-

kandasta aka njem koliine utroenog kiseonika, kao i proizvedenog ugljen-dioksida. kamen, v. concrementum, calculus. kamen besmrtnosti, naziv koji je Paracelsus dao za opijum. kamenac, v. calculus; k. zubni, vrste, kalcifikovane naslage bele ili ukastomrke boje, koje se taloe na zubima koronarno od desni. Predilekciona mesta za njihovo stvaranje su jezike povrine donjih sekutia i usne povrine gornjih molara. Nastaje tako to se u organski matriks, sastavljen od mukopolisaharida, sljutenih epitelnih elija, mikroorganizama, gljivica, leukocita i ostataka hrane, taloe iz pljuvake soli kalcijuma i magnezijuma u vidu karbonata i fosfata. Zubni kamenac ima strukturu kristalnog hidroksil-apatita. Sin. kalkulus, dentalni. V. konkrementi, subgingivalni. kamfor, v. Camphora. kamohin, v. amodijahin. kampimetar, aparat za ispitivanje vidnog polja. V. perimetar. kampimetrija, ispitivanje vidnog polja. V. perimetrija. kanal, v. canalis. kanali, v. canaliculus. kanalizacija, skup ureaja za odvoenje otpadnih materija, tenih i vrstih, sistemom podzemnih kanala najkraim putem iz podruja ljudskog stanovanja. Moderna k. se razvila kao posledica razvitka veih gradova i gomilanja masa ljudi na relativno malom prostoru. Kanali treba da budu uvek smeteni ispod vodovodnih cevi. kanamicin, antibiotik, dobiven iz gljivice Streptomyces kanamyceticus, deluje na razliite vrste mikroorganizama, pored ostalog i na M. tuberculosis. Kanavelova elevaciona udlaga, v. udlagakancerogeni, hemijski, fiziki i bioloki agensi. U kontaktu sa ivom elijom tkiva i organa menjaju program razmnoavanja elija, omoguujui pojavu raka. kandicidin, antibiotik, izolovan iz Streptomyces griseus. Upotrebljava se lokalno, u sluajevima vaginalne monilijaze. kandasta aka, deformacija ake koja nastaje usled povreda ulnarnog nerva u
407

kankroid
visini korena ake zbog ega su prsti u metakarpofalangealnim zglobovima u hiperekstenziji, a u intrafalangealnim u polufleksiji. Do ovakvog poloaja prstiju dolazi i u toku progresivne spinalne miine atrofije. Sin. majmunska aka, v. skeletna aka, amyotrophia spinalis progressiva. kankroid, v. cancroid. kantaridin, v. Cantharides. K-antigen ili kapsularni antigen, u kapsulama bakterija nalaze se kapsularni ili K-antigeni, koji predstavljaju znaajne seroloke elemente za identifikaciju loza bakterijskih vrsta. V. kapsula. kaolin, silikat aluminijuma koji sadri vode. Slui za dobivanje porculana. V. trovanje. kapacitet plua, suma, zapremina dva ili vie plunih volumena; inspiracijski k., zapremina vazduha koju ovek od mirne ekspiracije moe udahnuti napregnutim udisanjem. Jednaka je sumi respiracijskog i inspiracijskog rezervnog volumena. Prosena vrednost mu je 3500 ml; funkcioni rezidualni kapacitet je koliina vazduha koja ostaje u pluima posle normalne ekspiracije. Predstavlja sumu rezidualnog i ekspiratornog rezervnog volumena. Vrednost mu je oko 2300 ml; totalni k., maksimalna zapremina vazduha koja se nalazi u pluima posle maksimalne inspiracije; u sastav t.k. pored r.v., i. r.v. i e.r.v. ulazi i rezidualni volumen; prosena vrednost mu je 5800 ml. Sve vrednosti k.p. zavise od pola, uzrasta, poloaja tela u trenutku njihova odreivanja i od funkcionog stanja, kako respiratornog, tako i kardiovaskularnog sistema. Svi p.k. su u ene za 20-25% manji nego u mukarca. vitalni kapacitet, maksimalna zapremina vazduha koji se moe izdahnuti jednom maksimalnom ekspiracijom posle maksimalne inspiracije, predstavlja sumu respiracijskog, inspiracijskog rezervnog i ekspiracijskog rezervnog volumena: iznosi oko 4600 ml. kapacitivni sudovi, krvni sudovi koji mogu primiti veliku koliinu krvi, a da se pri tom u njima znaajno ne menja krvni pritisak. Ovu osobinu imaju vene.
408

kapljomer
kapana hrskavica (grkljana), v. cartilago epiglottica. kapani av, v. oni kapci. kapilar, v. vas capillare (vas haemocapillare). kapilaran, tanak kao dlaka. kapilarna dinamika, proces razmene tenosti izmeu plazme i meuelijskih prostora, kojeg odreuju kapilarni pritisak, pritisak meuelijske tenosti, koloidno-osmotski pritisak plazme i koloidno-osmotski pritisak meuelijske tenosti. Kapilarni pritisak, pritisak meuelijske tenosti i koloidno-osmotski pritisak te tenosti predstavljaju sile koje potiskuju tenost iz krvnih sudova, a koloidno-osmotski pritisak plazme silu koja vue tenost ka unutra. Na arterijskom delu kapilara rezultat delova-nja svih ovih sila je neto-sila od 8,5 mm Hg koja deluje na izlaenje tenosti, na venskom delu kapilara neto-sila koja deluje ka unutra je 7,5 mm Hg, dok su u srednjem delu kapilara sile koje deluju prema spolja u ravnotei sa silom koja deluje ka unutra. Razlike u vrednosti sile koja tera tenost iz kapilara na arte-x rijskom delu kapilara (dovodi do filtracije) i sile koja uvlai tenost u venski deo kapilara (dovodi do reapsorpcije) ini da u meuelijskim prostorima ostaje viak tenosti koja se u krvptok vraa preko limfnog sistema koji poinje limfnim kapilarima u meuelijskim prostorima. V. limfotok. kapilarna membrana, zid kapilara kroz koji se vri rezmena tenosti izmeu krvi i meuelijske tenosti. Sastoji se od jednog sloja endotela, sa spoljanje strane obavijenog bazalnom opnom. Debljina mu je oko 0,55 mm. Na opni se nalaze pore promera 80 do 90 A, ija ukupna povrina iznosi l/1000-ti deo ukupne povrine membrane. kapilarni puls, puisne oscilacije zidova kapilara. U normalnim uslovima se ne konstatuju. Pojavljuje se u osoba s aortnom insuficijencijom i u osoba koje imaju malu uestalost sranog rada, a veliki udarni volumen (sportiti). kapljasto srce, cor pendulum, v. cor. kapljomer, v. instillator.

kaporit

karboksiina grupa

kaporit, kalcijum-hipohlorit kompleksno vezan za visoki procenat aktivnog hlora, 70%. Koristan za dezinfekciju malih koliina vode. Kaposijeva bolest, v. sarcoma idiopathicum multiplex haemorrhagicum. kapreomicin, antibiotik, dobiven iz Streptomyces capreolus, sastoji se od etiri aktivne komponente: kapreomicin IA, IB, IIA i UB; efikasan protiv M. tuberculosis,. kaprilna kiselina i njene soli (na primer, cink-kaprilat) imaju fungistatiko dejstvo; koriste se u leenju nekih dermatomikoza. kapsid, v. capsid. kapsida, virusni omota. Kapsida je graena od najmanjih strukturnih jedinica zvanih kapsomere. Prema arhitekturi, kapsida moe pokazivati kubinu ili spiralnu (helinu) simetriju. Kod vibriona kubine simetrije (npr. v. polio, popova-virusa i dr.) obino je u pitanju ikozaedar; spiralna simetrija karakteristina je za miksoviruse (v. M. influenzae), virus morbila i za mnoge biljne viruse (v, mozaike bolesti duvana). kapsomera, strukturna jedinica virusnog omotaa. Kapsomere su proteini molekuske teine oko 20.000 do 50.000. Broj kapsomera po vibrionu varira od 12 do 532; adenovirusi imaju 252, virus herpesa 162 kapsomere. Kapsomere su sastavljene od jo manjih podjedinica. Zavisno od vrste virusa njegove kapsomere mogu imati tri, pet ili est strukturnih podjedinica. kapsula bakterija, ahura, sluzavi sloj koji okruuje zid i spoljnu povrinu svake bakterije. Razliite je debljine, ona se veoma lako vidi u mnogih (D. pneumoniae, B. anthracis, Klebsiella), a vrlo je teko vidljiva u drugih, gde je veoma tanka, to zavisi od genotipa, ali i od spoljnih faktora. Hemijski sastav ahure sadri tri grupe bitnih sastojaka: polisaharide, glutamil-polipepticl c i aminoeere. ahura ima sledee funkcije: zatitu protiv fagocitoze, faga i sue. Kapsula ini energetsku rezervu ugljenika. Postojanje kapsule moe biti jedan

od faktora patogenosti za dotinu bakteriju. karamif en, sredstvo za leenje hiperkinetikih stanja. karbamid, v. carbamid. karbaminohemoglobin, jedinjenje izmeu hemoglobina i ugljen-dioksida nastalo direktnim vezivanjem COa za amino-grupe hemoglobina. Jedan od oblika u kojima se ugljen-dioksid vezuje za krv. karbarson, v. Carbarsonum. karbenicilin, v. alfa-karboksibenzil-peniciUn. karbimazol, antitireoidna supstancija. karboanhidraza, enzim koji katalizuje reakciju izmeu ugljen-dioksida i vode, tj. nastajanje ugljene kiseline i razlaganje ugljene kiseline u vodu i ugljen--dioksid: COz + HzO ^ . Karboanhidraza se nalazi u crvenim krvnim zrncima, u elijama cevica bubrega i u sluzi eluca. Krvna plazma ga ne sadri. karbogen, meavina od 95% kiseonika i 5% ugljen-dioksida; slui za suzbijanje nekih vrsta anoksija (npr. pri trovanju ugljen-monoksidom). karbo hidra za, enzim koji katalizuje hidrolitiko razlaganje ugljenih hidrata. Karbphidraze koje dejstvuju na polisaharide (krob, glikogen, inulin i dr.) nazivaju se polisaharaze ili poliaze, a karbohidraze koje dejstvuju na oligosaharide nazivaju se oligaza. Karbohidraze, koje katalizuju razlaganje disaharida u monosaharide, nazivaju se disaharaze. karboksihemoglobin, relativno stabilno jedinjenje ugljen-monoksida i hemoglobina koje ne prima niti odaje kiseonik ili ugljen-dioksid prilikom optoka krvi te izaziva anoksiju i asfiksiju. V. ugljen-monoksid. karboksilaze, naziv za fermente koji omoguavaju odvajanje ugljen-dioksida iz karboksilne grupe iz ketokiselina i aminokiselina pretvarajui ih u nie aldehide ili odgovarajue amine. karboksiina grupa, jednovalentna funkciona grupa -COOH, karakteristina za organske (karbonske) kiseline. Karboksiina grupa je sloena funkciona grupa sastavljena od karbonilne grupe C = Oi
409

karboksipolipeptidaza hidroksilne grupe: -C = O. OH karboksipolipeptidaza, enzim pankreasnog soka koji katalizuje hidrolitiko razlaganje polipeptida u aminokiseline. Cepanje polipeptida i oslobaanje aminokiselina vri se s krajeva polipeptidnog niza. karbolna kiselina, v. Acidum carbolicum. karbonati, soli ugljene kiseline , npr. natrijum-karbonat, Na2COa. karbonijum joni, veoma reaktivni elektrofilni joni, lako stvaraju kovalentne veze s razliitim nukleofilnim supstancijama, kao i s bioloki vanim grupama; nastaju prilikom reagovanja alkilirajuih agensa. karborund, v. Carborundum. karbunkul, v. carbunculus. karbutamid, hemijsko jedinjenje s hipoglikemijskim svojstvom iz grupe derivata sulfanil-ureje (v. hypoglycaemia) zbog ega se koristi kao antidijabetik (v. tamo); zbog niza neeljenih efekata danas se retko gde koristi, a u naoj zemlji nije bio u regularnoj upotrebi. karcinoembrionski antigeni, spadaju u specifine antigene tumora (v. tumorspecifini transplantacijski antigeni). Normalno postoje u toku rane embriogeneze. Poto dolazi do njihovog potiskivanja pre razvoja imunog aparata ne stvara se tolerancija na ove antigene. karcinom, v. carcinoma. kardijak arest, (eng.) v. akutni zastoj srca. kardijalan, v. cardiacus. kardijalna ciroza, v. cirrhosis. kardijalna insuficijencija, v. insufficientio. kardijalna kriza, v. crisis. kardijaliii umovi, v. um. kardijazolski ok, v. therapia. kardiogena ploa, naspram endokardnih kesica splanhopleura zadebljava s obe strane i neto se izbouje u telesnu duplju. To je srana ili kardiogena ploa, nazvana jo i mioepikardni ovoj jer od njega, pored miokarda, postaje jo i epikard (visceralni list perikarda). Deo telesne duplje, u kojoj se razvija zaetak srca, ini pleuroperikardnu duplju. 410

karlini pojas kardiograf, aparat koji slui za dobivanje kardiograma. kardiografija, v. cardiographia. kardiogram, v. cardiogram. kardiolog, lekar osposobljen za dijagnostikovanje i leenje bolesti srca i krvnih sudova. kardiologija, v. cardiologia. kardioomentopeksija, v. cardioomentopexia. kardiopleuralni um, sin. pleuroperikardni um, v. um. kardiopneumopeksija, v. cardiopneumopexia. kardioptoza, v. cardioptosis. kardiopulmonalni um, v. um. kardiotonici, v. cardiotonica. kardiotoniki glikozidi, v. glikozidi. kardiovalvulni, sve to je u vezi sa sranim zaliscima. kardiovaskulni, v. cardiovascularis. karijes indeksi, v. caries dentium, c. indeksi. kariogamija, jedro zigota koje sadri diploidni broj hromosoma (2n). Sin. sinkarion. kariogen, onaj koji izaziva i utie na razvoj karijesa zuba. kariolysis, karioliza, oblik nekrobioze u kojoj jedro najpre otekne, a potom nastaje postepeno gubljenje hromatina. V. necrobiosis. kariopiknotiki indeks, pokazatelj u Papanikolauovom testu koji otkriva ciklusne promene u vaginalnoj sluznici pomou naroitog bojenja sekreta. kariorrhexis, karioreksa, prskanje jedra elije i rasparavanje hromatina u delie koji naputaju jedro. kariozna lezija, v. caries dentium, c. kliniki. kariozni defekt, v. caries dentium, c. kliniki. karlina duplja, v. cavum pelvis. karlina osovina, v. axis pelvis. karlini pojas, pojas koji ine kosti karlice. Njegove vrednosti predstavljaju: a) rastojanje izmeu spoljne ivice jednog bedrenog grebena i spoljne ivice drugog; b) rastojanje od spoljne ivice drugog; c) odreivanje bitrohanternog prenika irine kukova. Za tano dobijanje

karlsbadska so tih vrednosti vodi se rauna o koliini masnih naslaga i miinih masa. Kad god je u pitanju enski tip uobliavanja zapaa se nagomilavanje masti u kukovima, a u mukom tipu, nagomilavanje miinih masa u deltoidnom predelu. O tom pojasu se vodi rauna u rastenju deteta od 6 godina, u prepubertetu i pubertetu; (embr.) k.p. se sastoji od 3 kosti: bedrene i preponske kosti i sednjae. Hrskavini zaeci karlinog pojasa za bedrenu kost i preponjau javljaju se u zaetku od 11 mm duine, za sednjau u embrionima do 20 mm. Do 7. godine karline kosti su jo razdvojene jedna od druge. U 8. godini se spaja sednjaa s preponjaom. karlsbadska so, v. Sa/ carolinum artefactum. karmin, v. carmin. karnifikacija plua, v. carnificatio pulmonum. karotidna arterija, (embr.) nishodna aorta S1C produava u embriona od 2 mm kao primarna unutranja karotidna arterija, kao to se i ushodna aorta produava nagore kao primarna spoljanja karotidna arterija. S obe strane 3. arterijski luk predstavlja poetni deo unutranje karotidne arterije, zbog ega se taj luk naziva karotidnim lukom. karotidni, v. carotis. karotidnog sinusa refleks, refleks koji izaziva usporen rad srca, a koji nastaje pritiskom na ravu a. carotis communis, bilo da je pritisak van arterije ili u njoj. U stvari, pritisak se vri na sinus a. carotis internae. V. karotidnog sinusa sindrom. karotidnog sinusa sindrom, sinkopa ponekad praena grevima, zbog poveane aktivnosti refleksa karotidnog sinusa, kada se prstom izvri pritisak na je.dan ili oba karotidna sinusa. karotin, v. carotin. karotinaza, enzim jetre pod ijim se uticajem u jetri iz -karotina, cepanjem njegovog molekula, dobijaju dva jednaka i istovetna molekula vitamina A. karotinoidi, tetraterpeni, sastavljeni od 8 izoprenskih ostataka. Karotinoidi su

katadin-postupak obojeni. Karotin je najvanija vrsta karotinoida. V. lipochrom. karta povreenog i obolelog, v. ranjenika karta. Kartagenerov sindrom, v. sindrom. karyopyknosis, kariopiknoza, smeuravanje jedra elije s pretvaranjem hromatina u amorfnu, vrstu masu. Via se u normalnim eritroblastima pre njihovog pretvaranja u eritrocite. karyorrhexis, karioreksis, raspadanje jedra u eliji, pri emu se hromatin raspada u sitne delove koji se izbacuju iz elije. Ranije se mislilo da se na taj nain eritroblast oslobaa jedra da bi postao eritrocit. karyotyp, kariotip, hromosomski sadraj elijskog jedra odreene jedinke ili vrste, u pogledu broja, veliine i oblika hromosoma, koji se obino utvruju u metafazi mitotske deobe. Kasabach-Merrittov sindrom, v. sindrom. kastracija (kopljenje, jalovljenje), sluajno ili namerno (operativno) odstranjenje polnih lezda, posle ega u oba pola nastaje naroito stanje zaostalog razvoja i poremeenih funkcija (evnuhizam). kastracione elije, v. elija. kaalj, v. tussis. kaika, u medicini mera za tene lekove i (znatno rede) za prakove. Velika kaika sadri, priblino, 15 g, a mala kaika priblino 5 g tenosti; k. za otisak, zubarska alatka od metala, oblika vilice, sa drkom. Kaika slui i za to da nosi materijal za otisak i da se njome ravnomerno pritiska materijal za otisak; fabrike k. izrauju se obino u serijama razne veliine i oblika za gornju i donju vilicu; individualna k. pravi se ad hoc u tehnikoj laboratoriji i slui za uzimanje funkcionalnog otiska. katabolizam, v. dissimilatio. katadin-postupak, primena srebra u dezinfekciji. Zasnovan na delovanju tekih metala na belanevine. Efekat dobar na salmonele, slab prema cistama dizente-rike amebe, nedovoljno ispitan prema virusima. Baktericidni efekat raste s porastom temperature za svakih 1O0C za 1,6 i kisele reakcije za 1,55. Tvrdoa
411

kataforeza vode, hloridi, a naroito sulfidi usporavaju efekat. Sporo deluje, ima slabu primenu. kataforeza. v. elektroforeza. katakrotizam, v. catacrotismus. katakrotni, oznaka za izgled pulsa u katakrotizmu. katalaza, enzim koji katalizuje razlaganje vodonik-superoksida. Nalazi se skoro u svim ivim elijama izuzev u nekim anaerobnim bakterijama. katalepsija, katalepsija, pojava neobino dugog zadravanja ekstremiteta ili glave u neprirodnim poloajima u koje su pasivno dovedeni. Vidi se u katatoniji i u hipnozi. V. flexibilitas cerea. kataliza, pojava menjanja brzine reakcije u prisustvu katalizatora. Homogena kataliza je ako su sastojci hemijskog sistema i katalizatora istog agregatnog stanja (iste faze), a heterogena kataliza se vri na dodirnoj povrini razliitih faza (kontaktna kataliza). katalizatori, supstancije koje u minimalnim koliinama svojim prisustvom ubrzavaju neku hemijsku reakciju, a pri tome ostaju nepromenjeni; negativni k., supstancije koje usporavaju brzinu neke reakcije. katapleksija, v. cataplexia. katarakta, v. cataracta. kataralna angina, v. angina. kataralni gastritis, v. gastritis. katatermometar, instrument za merenje rashladne moi sredine. Sastoji se od rezervoara sa alkoholom 3,75 x 1,8 cm i skale sa gornjom oznakom na 380C i donjom na 35. Meri se vreme rashlaenja katatermometra od 380C na 350C i pomou nomograma ili formule se odreuje rashladna mo sredine. Slui i za odreivanje brzine strujanja vazduha ispod l m/sec.

kateter acutum dovodi naglo do smrti usled edema mozga. kateholamini, simpatomimetici (adrenalin, noradrenalin, izoproterenol) koji imaju hidroksilne grupe u benzenskom jezgru u poloaju 3 i 4 (s obzirom na to da ^e orto-dihidroksibenzen naziva i katehol). katepsin, v. cathepsin. kateter, cevast, savitljivi hirurki instrument, koji se uvlai u telesne upljine da bi se iz njih ispraznio tean sadraj ili ubrizgao neki antiseptiki rastvor u cilju leenja (na primer, kateterizacija mokrane beike, eustahijeve tube, i suznih kanala). Postoje kateteri raznog oblika i od razliitog materijala (vulkanisane gume, metala, stakla, svile prevuene lakom; prema tome, meki, polutvrdi i tvrdi kateteri); Bozeman-Fritschov k., uterusni kateter s dva toka; Chevassuov k., slui za ureteropijelografiju. Vrh Chevassuovog katetera ima oblik ira da bi zatvorio ureteralni otvor i spreio izlivanja kontrastnog sredstva retrogradno u mokranu beiku u toku ubrizgavanja; dugovremeni k., koji due vreme ostaje u beici radi evakuacije mokrae, naroito posle operacija na mokranoj beici, uretri i prostati, retencije mokrae i dr., v. trajni katetar, dvocevni k., koji ima dve cevi jednu za ubrizgavanje, a drugu za isticanje tenosti: dvolakatni k., koji je savitljiv i na kraju je savijen u dva lakta; filiformni k., kateter malog proeka, koji slui za dilataciju uretralne strikture da bi se provukao pored suenja koje stvara kalkulus ili pregib uretre; fleksibilni k., savitljiv kateter, v. Nlatonov kateter; Foleyev k., vrsta trajnog katetera koji se zadrava u mokranoj beici pomou balona koji se nalazi blizu njegovog vrha i naduvava se vazduhom ili puni tenou; meki k., v. Nlatonov kateter; Malecotov k., kateter s dva ili etiri krilca i slui za ensku mokranu beiku; Mercierov k., savitljivi kateter na svom kraju savijen u lakat. Mercierov kateter slui za kateterizaciju u hipertrofiji prostate; Nlatonov k., meki pravi kateter od vulkanizovanog kauuka,

katatimna sumanuta ideja, v. sumanute ideje. katatimno ludilo, v. sumanutost katatonia, katatonija, vrsta shizofrenije koja se odlikuje pojavom katatonusnog stupora ili katatonusne pomame. Akutna katatonija ima dobru prognozu. Akutna smrtna katatonija ili dilirium
412

kateterizacija v. meki katetar; Pezzerov k., trajni kateter od gume iji se raireni vrh oprua i ispravlja pomou provlaka. U takvom obliku Pezzerov kateter se uvlai kroz uretru u mokranu beiku. Poto se provlak ukloni, vrh se ponovo iri i prilee uz unutranji otvor mokrane beike, ime se spreava spontani izlazak katetera iz beike. Kateter slui i u dijagnostike svrhe: da se kroz njega ubrizga kontrastno sredstvo u uplje organe (mokrana beika, srce i dr.) i u patoloki nastale upljine, koje se zatim rendgenski snimaju; Robinsonov k., prav katetar s dva do est okaca koji omoguuju drenau, te je naroito koristan u sluaju postojanja ugruaka krvi, koji mogu da zapue neki od okaca; Tiemannov k., uretralni gumeni kateter savijenog vrha navie i glaviastim vrhom, pogodan za kateterizaciju mokrane beike u hipertrofiji prostate; trajni k., v. /c. a demeure; enski k., kratki kateter pogodan za prolaenje kroz ensku uretru. kateterizacija, uvlaenje katetera u razne uplje organe u cilju pregleda ili leenja; k. hepatike vene, uvlaenje kardijalnog katetara (sonde) kroz venu na ruci, u desnu pretkomoru, donju uplju venu, hepatiku venu do malih hepatikih venula radi odreivanja intrahepatikog venskog pritiska; k. mokrane beike, uvlaenje katetera kroz uretru u mokranu beiku radi isputanja mokrae ili ispiranje beike, v. katetar; c. posterior vesicae urinariae, zadnja ili retrogradna kateterizacija mokrane beike, uvlaenje katetera u uretru kroz otvorenu beiku u neprolaznim suenjima uretre, kada se ne moe izvriti obina kateterizacija; kateterizacija puteva za disanje, v. intubatio; k. srca, noviji riain ispitivanja srca. Sastoji se u uvlaenju katetera (sonde) kroz venu na lakatnom pregibu u desnu pretkomoru, desnu komoru i plunu arteriju. Pomou katetera srca odreuje se pritisak u desnom srcu, utvruje se sastav gasova u krvi u desnom srcu i mogu se utvrditi izvesne najee uroene srane mane; k. uretera, uvlaenje ureteral-

kauzalna embriologija nog katetera pomou specijalnog clstoskopa u ureter radi dobivanja mokrae iz odgovarajueg bubrega ili radi retrogradne pijelografije.
katjon, v. jon.

katoda, negativna elektroda, negativni pol jednosmerne struje. Katoda u rendgenskoj ili termoelektronskoj cevi izraena je u vidu spiralnog vlakna; zagreva se niskom voltaom od 3 do 18 V radi emitovanja elektrona. katodni osciloskop, elektronski instrument koji slui za posmatranje podsticaja iz detektora zraenja ili drugih elektronskih instrumenata. Slui za ispitivanje, merenje, proveravanje ispravnog rada i podeavanje instrumenata i mernih kompleta. katodni trzaj, kontrakcija miia koja se javlja pri monopolarnom nadraivanju ivca, kad je aktivna elektroda katoda. katrani (boroviin, brezov, bukov), guste, mrke ili crne tenosti, koje se dobivaju suvom destilacijom drveta od lisnatog i etinarskog drvea prema naoj farmakopeji, oficinalni su Pyroleum Fagi (bukov katran), Pyroleum Betulae (brezov katran), Pix luniperina (boroviin katran) i Lithanthracis pyroleum (katran kamenog uglja). Deluje lokalno i inhalacijom pare; pri inhalaciji dolazi do oamuenosti, vrtoglavice, nauzeje, proliva i nadraaja bubrega, pri lokalnom dejstvu na kou razvijaju se eritem, akne, bradavice, pa i karcinom. Katzenjammer. (nem.) simptomi glavobolje, munine, mogunog edema mozga i funkcionog neuritisa kao posledice napitog stanja. kaudalno crevo, v. repno crevo. kaustian, jedak, koji nagriza, razjeda, koji unitava ivo tkivo. kaustika, v. caustica. kautela, mera predostronosti, npr. kautela asepse, mere za postizanje aseptikih uslova u hirurgiji i dr.
kauter, v. cauter, galvanokauter, elektrokauter, paquelin.

kauterizacija, v. cauterisatio. kauzalgija, v. causalgia. kauzalna embriologija, prouava kojim se mehanizmom i pod kakvim okolnos413

kauzalna terapija tima tako elementarne strukture razvijaju u sloene i najsloenije oblike i funkcije. kauzalna terapija, v. therapia. kaverna, v. caverna. Kayser-Fleischerov prsten, sekundarna pigmentacija ronjae u Wilsonovom oboljenju (hepatolentikularna degeneracija). U stromi ronjae pored limbusa vidi se zelenkastoukasti prsten nastao taloenjem organskog bakra. Kazanjianva ina, v. ina s prste novima metalna. kazein, mlena belanevina poreklom iz mlene lezde sisara. Kravlje mleko je sadri od 2,5 do 3,2 %, a u ene O do 0,75 %. Ne zgruava se na toploti pri neutralnoj reakciji, zgruavanje mleka pri kuvanju dokaz je zagaenosti i higijenske neispravnosti mleka. Glavni je sastojak sira. V. casein. kazeinogen, najvanija belanevina mleka. Kazeinogen je fosfoproteid, u kome je fosforna kiselina estarski vezana za ostatak serina belanevinske komponente kazeinogena. Kazeinogen sadri oko 0,9 % fosforne kiseline. Kazeinogen ima izraene kisele osobine i u mleku je u obliku anjona i to kao kalcijum-kazeinat. Izoelektrina taka mu je pH 4,7. Ako se mleko zakiseli ili se uticajem bakterija stvori iz laktoze enzimskim putem mlena kiselina, mleko e se zgruati. Pri zgruavanju mleka kazeinogen, rastvorljiv u vodi, prelazi u kazein koji je u vodi ne rastvorljiv. Ovo se primenjuje za dobijanje sira iz mleka. Kazein se dodatkom alkalija ili vika kiselina ponovo rastvara. Sirite (eludac teleta) pretvara enzimskim putem kazeinogen u nerastvorljivu zgruanu masu - kazein. Kazeinogen snabdeva organizam proteinom, kalcijumom i fosforom. kazeozna pneumonija, v. pneumonia. Keenova repozicija, v. repositio sec. Keen. kefalometrija, merenje raznih prenika glave i svih anatomskih elemenata na glavi i licu, ukljuujui mekotkivni pokriva. Antropoloka metoda, iz oblasti somatometrije. kefir, mleni proizvod od kobiljeg ili kravljeg mleka. Proizvodi se dodatkom spe414

keratitis cijalne mesa vine bakterija i gljivica: (Torula kefir i Lactobacillus caucasicus). Prijatnog je ukusa, slian jogurtu. V. jogurt, kiselo mleko i kumi. Kehrkringovi nabori, kruni nabori creva koji se javljaju tek u 6. mesecu. Keith-Flackov vor, v. nodus sinoatrialis. kelektom, plan uzimanja komada tkiva iz tumora. keletomia, keietomija, hirurko razdvajanje kilnog prstena u sluaju ukletene kile. keloid, vrsto, ogranieno zadebljanje koe, nastaje, u predisponiranih osoba, prekomernim umnoavanjem vezivnog tkiva, u procesu zaraivanja rana (posle opekotina, kauterizacija itd.), ili nekih drugih zapaljenjskih procesa JLI koi. keramika, (stom.) iri pojam za vie vrsta stomatolokog porculana. Sastoji se od finih estica feldspata, kvarca i kaolina uz dodatak fluorescentnih materija i metalnih oksida kojima se postiu tran-sparentnost i prirodna boja zuba; alumina k., klasini porculan uz dodatak veeg procenta aluminijum-trioksida iste termalne ekspanzije. Dva puta je tvri od klasinog porculana i koristi se x za izradu porculanskih krunica i mostova do 3 lana u predelu fronta; ciklus peenja k., vremenski i temperaturni interval peenja keramikih nadoknada ili faseta. Peenje porculana obavlja se u tri faze, gde je zadnje peenje name-njeno glaziranju i izvodi se u prisustvu vazduha; glaziranje k., zavrno peenje keramike ili metalnokeramike nadoknade u prisustvu vazduha radi dobi-janja tankog staklastog sloja na njegovoj povrini; klasina k., po svom sastavu slian staklu i koristi se za izradu porculanskih krunica; metalna k., modifiko-vani klasini porculan u iji sastav ulaze oksidi neplemenitih metala neophodni za razvijanje metalnokeramikog me-uspoja u toku ciklusa peenja. Ova keramika ima termalnu ekspanziju veoma blisku termalnoj ekspanziji legure na kojoj se pee. keratinizacija, v. oroavanje. keratitis, zapaljenje ronjae. Moe nastati egzogeno ili endogeno. Protie bez gubitka tkiva i li s njegovim gubitkom; k.

keratobullosa, sekundarna degeneracija ronjae praena bulama epitela koje prskaju; k. dendritic a, v. keratitis herpetica; k. disciformis, v. keratitis herpetica; k. e lagophthalmo, nastaje u delu ronjae koji nije dovoljno pokriven kapcima; k. eczematosa, scrophulosa, phlyctaenularis (v. L conjunctivitis p.) praena skrofuloznim izgledom lica, ekcemima koe glave i lica, eksuc|ativnom dijatezom. Osnovna promena je fliktena ronjae (v. phlyctaend)\ k. filamentosa, oteeni epitel uvija se u vidu konia; k. herpetica, virusno oboljenje. Prema klinikoj slici javlja se: k. dendritica, povrinski defekti epitela u vidu granica, k. disciformis, zamuenje parenhima u vidu kotura; k. neuroparalytica, u toku paralize trigeminusa u podruju otvora kapaka javlja se okruglasti defekt epitela koji moe prei u ulkus; k. parenchymatosa e lue congenita, dubok keratitis koji zahvata oba oka. Praen je Hutchinsonovom trijadom. Ostavlja velika zamuenja; k. rosacea, prati acne rosaceae lica. kerato-, prefiks koji u sloenicama oznaava da je neto u vezi s ronatom materijom (npr. roasti sloj epiderma) ili s ronjaom oka. Npr. keratoconus, kupasto izboenje ronjae. keratoacanthoma, keratoakantom, benigni tumor u obliku cirkumskripte, hemisferine hiperplazije epiderma s centralnim oroavanjem, lokalizovan mahom na licu. Siri. molluscum sebaceum. keratoconjunctivitis, keratokonjunktivitis, istovremeno zapaljenje ronjae i venjae. keratoconus, keratokonus, kupasto izboenje centralnog dola ronjae s tstanjenjem parenhimax Obino se javlja na oba oka, mada ne uvek podjednako izraen. Najee se javlja posle puberteta. Oboljenje postepeno napreduje i dovodi do velikog astigmatizma, zamuenja ronjae i slabog vida. keratodermia, keratodermija, kongenitalna ili steena, regionalna (stopala, tabani) hiperkeratoza. keratoglobus, retka anomalija oblika i krivine ronjae. Ronjaa je ravnomer-

keratoskop po Placidu no istanjena, ima okruglastu krivinu. Za tano postavljanje dijagnoze dolazi u obzir megalokornea. keratohyalin, zrnasta supstancija (eleidinska zrnca) koja se nalazi u elijama zrnastog sloja iz koje nastaje keratin pri oroavanju elija roastog sloja epiderma. keratoiridocyclitis, keratoiridociklitis, istovremeno zapaljenje ronjae, duice i cilijarnog tela. keratolytica, keratolitici, sredstva koja svojim keratolitikim dejstvom odstranjuju hiperplazian roasti sloj (clavus, tyloma). Predstavnik je salicilna kiselina. keratomalacia, keratomalacija, stvaranje grizlice u ronjai koje moe dovesti do potpune nekroze ronjae. Nastaje slepilo usled panoftalmije ili ftize one jabuice. Javlja se u male dece usled tekih poremeaja u ishrani, naroito usled nedostatka vitamina A, kao i usled tekih crevnih poremeaja. V. xerosis. keratoma, cirkumskriptno, ogranieno oroavanje; k. palmare et plantare hereditarium, dominantno nasledna regionalna hiperkeratoza dlanova i tabana, koja u nekim sluajevima prelazi i na dorzalne strane (transgrediens) ili je mestimina (dissipatum); k. senile (keratosis senilis), mestimina, bradaviasta oroavanja, na licu ili akama u starijih osoba. Prekanceroza.
keratometar, v. ophthalmometer,

keratoplastica, keratoplastika, operacija, koja ima za cilj zamenu obolelog ili za-' muenog dela ronjae providnim materijalom koji se uzima s ronjae lesa. Izvodi se najee u cilju poboljanja otrine vida; k. lamellaris, zamenjuju se samo prednji slojevi ronjae; k. partialis, zemena jednog dela ronjae, uglavnom centralnog; k. perforativa, ronjaa se zamenjuje u celoj debljini; k. totalis, zamena celokupne ronjae. Vri se retko jer su rezultati nesigurni. keratosis, keratoza, pojaano oroavanje. Sin. hyperkeratosis. keratoskop po Placidu, okrugla ploa s koncentrinim crnim krugovima ija se slika reflektuje na ronjai. Slui za di415

kerion Celsi

ketoza

jagnozu ve izraenog astigmatizma ve- ketoni, jedinjenja koja sadre dvovalenteg stepena. nu karbonilnu grupu = C = O, vezanu za kerion Celsi, duboka trihofitija kose gladva jednaka ili razliita ugljovodonina ve ili brade u obliku ispupenih, gnojostatka (alkila ili arila), npr. propanon nih ploa ili vorova (duboki folikuli(aceton) - CO - . Ketoni tis), iza kojih ostaje trajna alopecija. nastaju oksidacijom sekundarnih kernicterus, utica modanih jezgara, alkohola. praena tekim neurolokim promena- ketonska grupa, keto-grupa, karbonilna rna u krvi: velike koliine slobodnog grupa = C = O, vezana direktno za dva C(nevezanog) bilirubina i intenzivna uta -atoma. Npr. CH obojenost modanih jezgara s tekim degenerativnim promenama u njima. -- Ova utica pripada grupi teke utice novoroenih /bog neslaganja krvnih propanon (aceton) sadri keto-grupu. grupa ABO, a ee podgrupe Rezus iz- ketonska tela, hemijska jedinjenja (promeu majke i deteta. V. icterus. panon, acetilsiretna, oksibuterna kisekesa, v. bursa; k.za led, kesa od gume ili lina) koja se i pod fiziolokim uslovima gumiranog platna koja se puni ledom i nalaze u organizmu a odlikuju se^ prislui u terapijske svrhe. sustvom karbonilne - CO - grupe; u pakesonska bolest, javlja se posle naglog iztolokim uslovima, npr. metaboliki delaska iz kesona. Nastaje usled dekomkompenzovana eerna bolest (v. presije i oslobaanja mehuria azota tamo), gladovanje itd., koliina ketonkoji zaepljuju kapilare i vee krvne suskih tela postaje znatno vea i tada se dove ugroavajui ivot. Postoji opasona u znatno veoj meri izluuju mokranost od zaepljenja krvnih sudova vitalom; najznaajnija ketonska tela su acenih centara. ton, acetosiretna kiselina i betahidrokkestenjaa, v. prostata. sibuterna kiselina. ketamin, narkotiko sredstvo za dijagnos- ketonuria, v. ketoaciduria. tike i kratke hirurke poduhvate, za uvoenje u narkozu i za dopunu dejstva Jcetosis, ketoza, poveano stvaranje i nagomilavanje ketonskih tela (acetona, drugih narkotikih sredstava; prouzroacetosiretne i hidroksibuterne kiselikuje disocijativnu anesteziju: pacijent ne) u organizmu u eernoj bolesti i glase za vreme uvoenja osea razdvojen dovanju. od svoje okoline, ak i od svojih sopst17-ketosteroidi, meovita grupa jedinjevenih ekstremiteta. nja androgenog (v. tamo) porekla i svi, u ketgut, v. catgut. razliitom stepenu, ispoljavaju anabolketoacidosis, ketoacidoza, nagomilavana (v. anabolismus) i androgena svojnje velikih koliina ketonskih tela (v. stva; mogu se, srazmerno, lako odrediti tamo) u telu osoba, npr. sa eernom u mokrai. boleu, nastaje usled nedostatka potrebne koliine bioloki aktivnog insuli- ketostix, ketostiks, trake impregnisane natrijumnitroprusidom, aminosiretna (v. tamo). nom kiselinom i dinatrijum-fosfatom, a ketoaciduria, ketoacidurija, izluivanje slue za odreivanje ketonskih tela (v. ketonskih tela mokraom. tamo) u mokrai; dejstveni princip reaketogen, koji stvara ketonska tela. Ketoguje preteno s acetosiretnom kiseligene supstancije su masti i izvesne benom (manje s acetonom i betahidroksilanevine. V. ketoni. buternom kiselinom) u mokrai. ketogenesis, ketogeneza, stvaranje ketonskih tela u organizmu. ketosuria, ketozurija, prisustvo ketoze u ketokiseline, v. kiselina. mokrai. ketonaemia, ketonemija, poveanje ke- ketoza, monosaharid koji sadri keto-grutonskih tela u krvi, kao u gladovanju i pu. Najvanija ketoza je fruktoza (ketoeernoj bolesti. heksoza).
416

kima kima (turski), kimeni stub, rtenjaa, rtenica, hrptenjaa. V. columna vertebralis, kimeni stub. kimena, lena vrpca, v. chorda dorsalis. kimeni stub ili kima, v. columna vertebralis; (embr.) razvoj kimenog stuba pokazuje 3 stupnja: opnasti, hrskavini i kotani. Opnasti kimeni stub se stvara od sklerotoma (odnosno somita) koji oko svitnjaka, kao oko lene osovine, slau mezodermne elemente. Kienbckov fenomen, paradoksna kontrakcija preage; he mi dijafragma na jednoj strani podie se pri udisaju, a sputa pri izdisaju. Kienbckova bolest, v. bolest. Kienbckovo iaaenje, izolovana dislokacija polumeseaste kosti ruja. kifoton, aparat za redukciju, ispravljanje Pottove bolesti. V. Pottova bolest. kijavci, nadraujui kratkotrajni bojni otrovi koji drae gornje disajne puteve i izazivaju kaalj i dugotrajno kijanje, luenje sluzi, pljuvake i si., a u jaoj koncentraciji i bol u grudima. Nadraaji se ublauju udisanjem para alkohola, hloroforma, amonijaka iz ampula linog dekontaminacionog pribora (v. tamo), a u tekim sluajevima rastvorom 1-2 /o-tnog kokaina u glicerinu. Najvaniji su difenil-hlor-arsin i difenil-cijan-arsin (Klark I i Klark II, v. tamo). kijavica, coryza, akutno zapaljenje sluznice nosa. Sin. rhinitis catarrhalis acuta. Veinom je u pitanju virusna infekcija epidemijskog karaktera, tj. obina prehlada. I mnoge druge virusne infekcije vazdunih puteva poinju korizom kao grip, morbili. Velik broj koriza spada u grupu alergijskih rinitisa, nekad nazvanih c. spasmodica, vasomotoria, nervosa itd.; alergijska k., neinfektivno zapaljenje nosne sluznice kao i sluznice u paranazalnim upljinama. Nastaje prilikom dodira i resorpcije specifinog alergena i nosne sluznice u sensibilisanih osoba. Moe da bude sezonska (polen), trajna (kuna praina) ili profesijska (brano); polenska k., posebna vrsta sezonske alergijske bolesti; coryza syphilitica, gnojna kijavica novoroe27 Medicinski leksikon

kiseli fuksin nog deteta. Javlja se u kongenitalnom sifilisu s enantemom u nosu. kila, v. hernia; k.u oiljku, v. hernia ventralis. kilopondmetar, oznaka kpm, vansistemska jedinica za rad i energiju ija je upotreba zakonom zabranjena posle 1980. godine, l kpm = 9,806 J. Kimmelstiel-Wilsonov sindrom, v. sindrom. kimograf, v. rcndgen-kimograf. kinaza, (1) specifian aktivator nekog profermenta, npr. enterokinaza koja aktivie tripsinogen; (2) kinaze su enzimi fosfoferaze koje katalizuju reakcije prenosa fosfatnih ostataka na monosaharide (glukozokinaza, fruktozokinaza i dr.). kineplastika, plastika amputacija u kojoj se patrljak tako formira da odgovara motornim zahtevima. kinesitherapia, v. therapia. kinetika, nauka o kretanju (deo mehanike); k. u herniji, bavi se ispitivanjem brzina reakcije i hemijskih ravnotea; k. radioaktivnog gvozda, sin. ferokinetika, metod za kvalitativno i kvantitativno ispitivanje eritropoeze. Posle intravenskog ubrizgavanja dijagnostike doze radioaktivnog gvozda Fe59, prati se njegov klirens iz krvi, brzina vezivanja za eritrocite i stepen vezivanja za pojedine organe (jetra, slezina). kinetochora, kinetohora, v. centromera. kmetski, pokretan, u kretanju. kinezalgija, bol izazvan naprezanjem miia. kineziterapija, leenje bolesti pokretima i vebama. Sin. kinezioterapija. Kingova gipsana kapa, v. immobilisatio. Kingsleyjev splint, v. ina. kinidin, v. Chinidinum. kinin, v. Chininum. kiretaa, v. curettage. Kirmissonnova operacija, v..operacija. Kirschnerova iana ekstenzija, v. extensio. kisela fosfataza, hemijska seksualna odlika. Njena prosena koliina u ejakulatu iznosi izmeu 20-40. godine, 14000 E/ml. kisela voda, v. voda. kiseli fuksin, v. fuchsin.
417

kiseli rubin kiseli rubin, v. fuchsin S. kiselina, v. acidum; homogentizinska kiselina je 2-5-dioksifenil-siretna kiselina nazvana i alkapton. Nastaje iz p-oksifenil-pirogroane kiseline oksidacijom. Pri izluivanju alkaptona s mokraom (alkaptonurija) ona na vazduhu postepeno potamni i pocrni i pokazuje jaku reduktivnu sposobnost; ketonske k., ketokiseline su organske kiseline koje pored karboksilne grupe sadre i keto-grupu, npr. pirogroana kiselina, CHs - CO - COOH; masne kiseline, zasiene monokarbonske kiseline, oleinska kiselina, (2>7 - CH - CH(CHz)? -COOH nezasiena via masna kiselina. Sastojak je naroito ulja; organske kiseline, organska jedinjenja koja sadre jednovalentnu karboksilnu grupu (- COOH). Po svom hemijskom ponaanju organske kiseline su sline neorganskim kiselinama. kiselo mleko, mleni proizvod, dobijen pod uticajem bakterija: acidi lactici i bacillus bulgarics, koji razlazu laktozu u mlenu kiselinu. U kiseloj sredini kazein se zgruava. Kad mlena kiselina dostigne nivo od l /o zaustavlja se dalji razvoj bakterija. Delje povoljno na floru digestivnog sistema, suzbija preterani razvoj E. coli. kiseljak, kisela voda, koja sadri uglavnom ugljenu kiselinu, odnosno ugljen-dioksid. V. voda (kisela). Kiseljak kod Sarajeva, banja pokraj reice Lepenice, u najlepem mestu sarajevske okoline, na 476 m n.v. Ima klimat koji deluje sedativno. Postoje vie izvora (temperature 12 i 130C) istog sastava. Voda s ovih izvora je alkalna, zemnoalkalna (hidrokarbonatna), slabo sulfatna i murijatika, ugljenokiseia (ukupno sadri 6,2595 g %). Voda se koristi za pie, za kupanje (prethodno zagrejana) i za izvoz u bocama. U ovoj banji lece se: poremeaji i oboljenja eluca, creva, jetre i unih puteva, eerna bolest, uriki artritis (giht), oksalatna dijateza i gojaznost. kiseoniki dug, koliina kiseonika koja se, po zavrenom radu, naknadno, unosi i troi kao viak u odnosu na koliinu 418

klauden koja bi se unela da rada nije bilo. Otplata kiseonikog duga moe potrajati i itav sat. Utoliko je vei ukoliko je prethodni napor bio veeg intenziteta i dueg trajanja. Funkcija otplate kiseonikog duga je ukloniti nagomilane raspadne produkte (mlenu kiselinu) i obnoviti rezerve energetskog materijala neophodnog pri naporima velikog ili maksimalnog intenziteta. Najvee vrednosti do 10 lit. u netreniranih, a preko 20 lit. u treniranih. kiseonik, v. oxygenium. kiomer, aparat kojim se meri koliina vodenog taloga. Kiomer je sud odreene povrine, u kom se visina sloja vodenog taloga meri u milimetrima; HeIImanov k., ima povrinu dna 500 cm2, ispod kog se nalazi boca za skupljanje i merenje taloga (5 cm2 skupljene kinice odgovara visini kie od 0,1 mm). Kiomer se postavlja tako da je zatien od vetra i udaljen od zidova i drvea. Sneg, grad i inje moraju se pre merenja otopiti. kivetisanje, (stom.) ulaganje proteze izmodelisane u vosku i s postavljenim ^ vetakim zubima u kivetu s gipsom radi oblikovanja akrilatnog materijala u eljeni oblik proteze. Kjeldahlov metod, metod za odreivanje celokupnog nebelanevinskog azota u telesnim tenostima. klaenje (sredogrua), v. mediastinal flutter, pneumothorax, traumatopnoea. klamerica, metalna naprava za fiksiranje koferdama na zub. V. koferdam. Klark I (Clark 1), naziv za difenil-hlor-arsin, kratkotrajni BOT iz grupe kijavaca (v. tamo). Primenjuje se u obliku aerosola kao i Klark I (v. tamo). Klark U (Clark 2), naziv za difenil-cijan-arsin, kratkotrajni BOT iz grupe kijavaca; primenjuje se u obliku aerosola. Od svih nadraljivaca iz grupe arsenskih BOT ima najjae toksiko dejstvo na oveka. Gas-maska titi ako ima ugraen protivdimni filtar. V. kijavci, Klark II. klauden, ekstrakt ivotinjskih plua koji se u vidu praha ili solucije upotrebljava za zaustavljanje krvarenja posle vaenja zuba.

Klebs-Lfflerov bacil Klebs-Lfflerov bacil/ v. Corynebacterium diphtherias. Klebsiella, vrsta gram-negativnih asporogenih, nepokretnih bacila s ahurom. Rasprostranjeni su u prirodi, u ljudi se mogu nai u digestivnom traktu, mada pokazuju vei afinitet za sluznice disajnog trakta. Ova grupa obuhvata tri vrste: K. ozaene, izaziva hronini rinitis; K. pneumoniae (Friedlnderov bacil), izaziva oboljenja disajnog trakta; K. rhinoscleromatis, prouzrokovao rinoskleroma. Sin.: Bacterium rhinoscleromatis, Frichov bacil. kleptoman, osoba obolela od kleptomaniJe. kleptomania, kleptomanija, bolesna sklonost ka krai kojoj se ne moe odoleti. Kleptoman krade bilo ta, bez obzira na vrednost i korist. kleta, instrument s dva ukrtena kraka. V. forceps; arterijska k., kleta za hvatanje i stezanje arterije; Ashova k., za repoziciju nosne pregrade; bajonet-kleta, kleta kojima se vade zaostali korenovi zuba u gornoj vilici; bulldog k., opruna kleta za hvatanje arterije u cilju hemostaze. Obino su obloena gumom da ne bi otetila zid krvnog suda; DaMgrenova k., naroito konstruisana kleta za seenje kosti lubanje pri trepanaciji; k. za dranje igle, v. iglodria; Esmarchova k. za jezik, kleta za izvlaenje jezika kad ovaj u toku narkoze zapadne u drelo i zbog toga moe izazvati asfiksiju. Ova kleta su neophodan deo pribora za narkozu; k. za klips, kleta za stavljanje klipsova, koji se najee primenjuju u neurohirurgiji; Kocherova k., jaka kleta za dranje tkiva u toku operacije i za stezanje tkiva koja krvave; k. za kost, kleta za dranje kosti za vreme operativnog rada na istoj; litotomska k., kleta za vaenje kamena iz mokrane beike pri litotomiji; moskito-k., mala kleta za hvatanje krvnih sudova pri hemostazi; Panova k., kriva ili prava kleta za hvatanje krvnih sudovci radi hemostaze; Walshamova k., za repoziciju pomerenih nosnih kostiju. klica, mikroorganizam, naziv uglavnom za spore i vegetativne oblike bakterija, kao
27*

klimat i za sve jednoelijske organizme. V. mikroorganizam. klicina pljota, (embr.) tvorbena citoplazma koja se u sauropsida pretvara u germinativni kotur. klima, v. klimat. klimaks, v. climacterium. klimakterijum, v. climacterium. klimakterike tegobe, nastupaju u klimakterijumu zbog prestanka jajnike funkcije, to sekundarno prouzrokuje promene u funkciji hipofize. Zbog toga mogu nastati vazomotorni simptomi kao navala toplote u glavu, vrat i gornji deo toraksa, poveanje arterijskog krvnog pritiska, znojenje, esto profuzno, zatim noni strah, razdraljivost itd. klimat, skup geografskih i atmosferskih uslova u nekom mestu, nekom predelu ili itavoj pokrajini i njihov odnos prema ivotu nastanjenih ivih bia uopte, pa i ljudskih bia posebno. Sin. klima; alpski k., v. visinski k.; kontinentalno-nizinski k., klimat mesta na visini ispod 300 m, a najmanje na 50 km od morske obale. Odlikuje se visokim vazdunim pritiskom, prilino stalnom temperaturom, veom vlanou, umerenom svetlou i vetrovima itd. Na tim osobinama osniva se njihovo umirujue dejstvo. Takav je klimat, npr., Palica i nekih drugih banja:, nizinski k., klimat mesta u ravnici na 0-300 m nadmorske visine; ova mesta nalaze se u kontinentalnom delu ili na primorju. V. kontinentalni k. i primorski k.; planinski k., klimat planinskih mesta koja se dele na: slabovisinska (u podnoju planina), 300-600 m; srednjevisinska, 600-1.100 m; visinska, 1.100-2.000 m. V. visinski klimat, srednjovisinski klimat; primorski k., klimat ije su glavne osobine: ujednaenost meteorolokih uslova (relativno stalna temperatura vazduha, poveana atmosferska vlanost, postojanje naizmeninih vetrova s kopna i s mora, visok atmosferski pritisak). Morski vazduh'bogat je kiseonikom i ozonom. Svetlost na moru je jaka i obilna (posredna i neposredna). Meu ovim osobinama ima i nadraajnih, podsticajnih i umirujuih elemenata. Ukratko, primorski klimat

419

klimatizacija

klin

podstie organizam i jaa zdravlje; sedativni k., klimat koji deluje umirujue na organizam, v. kontinentalno-nizinski k.; srednjo-visinski k., klimat planinskih mesta na visini od 600 do 1.100 m koji ima osobine i efekte na organizam na sredini izmeu visinskog i slabo visinskog i nizinskog klimata. On odgovara veem broju bolesnika. Njegovo dejstvo je da vie snai, ali da ne nadrauje. On se i bolje podnosi nego visinski klimat. To je klimat mnogih sanatorijuma za plunu tuberkulozu. V. subalpski k.; stimulantni k., klimat koji deluje podsticajno na metabolizam i ima opte toniko dejstvo na organizam, tj. jaa telo. V. primorski k., visinski k.; subalpski k., v. srednjovisinski klimat; visinski k., klimat planinskih mesta na visini od 1.100 do 2.000 m koji se odlikuje time to je u njima atmosferski pritisak snien, vazduh razreen, stepen vlanosti manji, srednja temperatura vazduha nia, vazduh hemijski ist i to obiluju direktnim sunanim zracima. Planinska klimatska mesta obino su zaklonjena od nesnosnih vetrova. Ukratko, njihovo opte delovanje je sledee: podsticaj metabolizma i toniko dejstvo na organizam, ali ne i nadraajno. Sin. alpski klimat. klimatizacija, podeavanje (specijalnim ureajem) temperature i vlanosti vazduha neke prostorije (bolesnikove sobe, operacione sale i dr.) po elji i po potrebi, nezavisno od spoljnih atmosferskih uslova; k. prostorija, vetako regulisanje lokalnih klimatskih osobina u prostorijama i zgradama, prema higijenskim principima. Zadatak klimatizacije je popravljanje kvaliteta vazduha u pogledu njegovih fizikih, hemijskih i mehanikih osobina i stvaranje najpovoljnijih klimatskih uslova u radnim prostorijama i prostorijama uopte. Pri tom se centralno reguliu pojedini meteoroloki faktori u vazduhu u cilju njegovog optimalnog poboljanja. Prema potrebama, vazduh se filtruje, sui ili ovlai, zagreva ili rashlauje. Ovako kondicionisani vazduh razvodi se zatim sistemom kanala po celoj zgradi.
420

klimatizam, pojam koji obuhvata niz pitanja (privrednih, tehnikih, medicinskih) koja se odnose na klimatska mesta i njihov meusobni odnos. klimatologija, (medicinska za razliku od geografske, poljoprivredne), grana medicine koja prouava elemente i osobine pojedinih klimata, odreenih geografskih mesta i analizuje njihovo dejstvo na zdrav i bolestan organizam. klimatopatologija, deo medicinske klimatologije koji se bavi nepovoljnim (patogenim) dejstvima klime na ljudski organizam.
klimatoterapija, v. therapia. klimatske komore, v. komora. klimatski ok, v. ok. -

klimatsko mesto, naziv za mesto u dolini, na planini, obali jezera ili mora, s povoljnim i odreenim klimatom, koje je izgraeno i opremljeno za leenje i oporavak izvesnih bolesnika. Pravo klimatsko mesto je samo onda kada je u njemu ostvarena administrativno komunalno-urbanistika, higijensko-zdravstvena i socijalna organizacija. Postoje dve vrste klimatskih mesta: specifina (sanatori-jum), za leenje plune tuberkuloze (Ozren, Surdulica, Knez-selo, Golnik i dr.) i kostne tuberkyloze (Kraljevica, Rovinj i dr.), i nespecifina, za leenje ostalih hroninih bolesti, funkcionih poremeaja i patolokih naklonosti. klin, upotrebljava se obino u ortopedskoj hirurgiji; Jewettov k., klin za unutranju fiksaciju preloma trohantera. On se privruje za plou radi fiksiranja glave i vrata kosti o telo kosti; Kuntscherov k., veliki cevasti metalni klin za intramedulnu fiksaciju preloma; Neufeldov k., klin za fiksiranje intertrohanternog preloma butnjae s tim da se jedan krak klina zabija u vrat butnjae idui kroz trohanter, a drugi, iji je odnos prema prvom klinu savijen pod uglom od 130 % fiksiran je za butnjau ploom; Rushov k., klin za osteosintezu u prelomu kosti. Zasniva se na elastinom ukletenju klina s osloncem u tri take na kosti. Smith-Petersenov k., trouglasti klin za fiksiranje glave u prelomu vrata butnjae.

klinasta kost
klinasta kost, neparna kost lubanje, sastoji se od tela, krila, krilastih nastavaka i sadri upljinu (sinus sphenoidalis). V. os (sphenoidale). klindamicin, derivat antibiotika linkomicina.

kobaltna bomba
klo, jedinica za merenje izolacione moi odee predstavlja sposobnost materijala da u prostoriji gde je temperatura vazduha 2 kretanje vazduha ispod tri metra u sek. i relativne vlanosti 50% odri temperaturu koe od 33 0C. kloaka, v. jazva. klofibrat, inhibie sintezu kolesterola, slui za spreavanje i leenje ateroskleroze. kloksacilin, metil-hlor-fenil-izoksazolil-penicilin, polusintetski penicilin, otporan prema penicilinazi, relativno stabilan u kiseloj sredini. klomifen, v. antiestrogeni.

Klinfelterov sindrom, v. sindrom

kliniar, lekar koji se bavi praktinom medicinom. klinika imunologija, podruje medicine koje se bavi izuavanjem, dijagnozom i terapijom oboljenja imunskog aparata i svih onih oboljenja u ijoj su patogenezi ukljueni imunski procesi, kao i primenom imunolokih metoda i testova u klinikoj medicini, klinika slika, skup tipinih i karakteristinih subjektivnih tegoba (simptoma) i objektivnih znakova kojima se odlikuje neko oboljenje. kliniko ispitivanje, skup svih vrsta pregleda izvrenih na bolesniku, u toku njegova boravka na klinici, u cilju postavljanja tane dijagnoze.

klon, v. don.
klonus, pojava pravilnih ritmikih kontrakcija nekog miia podvrgnutog iznenadnom, trajnom istezanju. Nastaje pod uslovima ritmikog smenjivanja refleksa na istezanje i obrnutog refleksa na istezanje ili kao posledica sinhronizovanog pranjenja motorikih neurona. V. refleks na istezanje. klube, klupe, v. glomus, glomerulus. kljunjaa, v. clavicula. knochenalter, (nem.) starost kostiju, stepen njihovog postignutog razvoja u odreenom uzrastu organizma. Odreuje se utvrivanjem pojave jezgri okotavanja. Pojava sezamske kosti predstavlja znak poetka puberteta. koagulacija, intravaskulna rasejana, v. coagulatio. koagulantna sredstva, sredstva koja potpomau zgruavanje krvi. koagulaza-test, dokazivanje patogeniteta stafilokoka pomou koagulaze. Patogeni sojevi stafilokoka, koji produkuju enzim koagulazu, sposobni su da izvre koagulaciju oksalatne plazme pitomih zeeva i nazivaju se koagulaza-pozitivni. koagulen, tromboplastinski preparat iz ivotinjske krvi koji, kao lokalni hemostatik, poveava koagulabilnost krvi.

kliniko leenje, v. therapia.

kliniko posmatranje, ispitivanje i posmatranje bolesnika na klinici ili u bolnici, za odreeni 'period vremena potrebnog da se dobije to potpunija slika o vrsti i stanju njegove bolesti. klinika, bolnika ustanova u sklopu medicinskog fakulteta, koja slui ispitivanju i leenju bolesnika i praktinoj nastavi za studente medicine, lekare na usavravanju, pored toga to se na njoj obavlja i nauno-istraivaki rad. Klippel-Trnaunayov sindrom, v. haemangiectasia osteohypertrophicans. klirens, v. clearence; k. brom-sulftaleina (BSP) obeleenog radioaktivnim jodom, test za ispitivanje funkcije jetre; k. kreatinina, v. clearance; k. radioaktivnog gvozda, v. clearance; k. radioaktivnog koloidnog zlata Au198, test za ispitivanje poremeaja krvotoka u jetri. Posle i.v. ubrizgavanja dijagnostike doze, odreuje se brzina njegovog klirensa iz krvi; k. ureje, v. clearance. klistir, v. clysma. klistiranje, davanje klizme. V. clysma. klivus, v. clivus. klizma, v. clysma.

koagulopatija zbog potronje, v.diseminovana intravaskulna koagulacija. kobalt, v. cobalt. kobaltna bomba, aparat koji sadri radioaktivni kobalt, Co-60. Emituje vrlo prodorne gama-zrake, zbog ega se 421

Kocherov dilatacioni ulkus upotrebljava za leenje malignih tumora. V. . Kocherov ilatacioni ulkus, v. ulcus. Kocherov meto operacije kile, v. operacija. Kocherova kleta, v. kleta. Kochov bacil, v. Mycobacterium tuberculosis; K. fenomen, zasniva se na zapaanju da zamore, inficirano bacilima tuberkuloze, reaguje drugije na ponovnu inokulaciju nego zamore koje je prvi put inokulisano. Zamore u stanju preimunicije reaguje na ponovnu inokulaciju samo lokalnim promenama koje se javljaju na mestu inokulacije, dok zamore koje se prvi put inokulie bacilima tuberkuloze ugine za 8-9 sedmica sa slikom uoptene tuberkuloze; K. lonac, aparat slui za sterilizaciju strujeom parom (10O0C) u toku 60 do 90 minuta. To je cilindrian metalni aparat s dvostrukim dnom, od kojih je gornje reetkasto. Na reetkasto dno stavlja se materijal za sterilizaciju. Ispod njega se nalazi voda zagrevana do kljuanja. Stvorena para prolazi kroz reetku i oko predmeta koji se steriliu. Kochov lonac slui za sterilizaciju bakteriolokih hranljivih podloga i drugih supstancija koje sadre ugljenikove hidrate ili druge sastojke, koji ne podnose temperaturu iznad 10O0C; K. postulati, merila za utvrivanje etiologije zaraznih bolesti. Na osnovu Kochovih postulata se moe smatrati za uzronika zarazne bolesti samo onaj mikroorganizam, koji je izolovan iz bolesnika u istoj kulturi, koji je inokulisan eksperimentnim ivotinjama i u njih izazvao isto oboljenje kao u bolesnika, iz koga je izolovan i koji se iz tako zaraene ivotinje moe opet dobiti u istoj kulturi. kod, v. cod. kodehidraze I i II, kofermenti, aktivatori fermenata koji aktiviu vodonik. Prvi je difosfonikotil-amid-nukleotid, a drugi trifosfonikotil-amid-nukleotid. Prvi uestvuje u mlenokiselinskom i alkoholnom vrenju, drugi u direktnoj oksidaciji glikoze. Nalazi se u mnogim organima (jetra, bubrezi), a naroito ih mnogo ima u kvascu. U njihov sastav ulazi 422

kofohirurgija amid nikotinske kiseline, tzv. PP-faktor iz kompleksa vitamina B. V. koenzim. kodehidrogenaza, v. kodehidraze I i IL kodein, v. Codeinum. kodominantnost, v. codominantnost kodon, v. codon. koeficijenat iskoriavanja kiseonika, deo oksihemoglobina koji pri prolazu krvi kroz kapilare tkiva otputa kiseonik. Proseno to je 25% o.h., ali pri tekom, miinom radu moe ova vrednost porasti na 75%. koeficijenat naslea, verovatnoa da u odreene jedinke oba alelska gena u da-e tom lokusu potiu od roditelja koji su te gene nasledili od zajednikog pretka, ili proporcija lokusa u kojima se nalaze homologni geni; k. srodstva, stepen verovatnoe da su dve jedinke nasledile odreeni gen od istog, zajednikog, pretka, ili procenat svih njihovih gena koje su dobili od zajednikih predaka. Koenenovi tumori, fibromi koji se razvijaju pod noktima u okviru Pringleove bolesti (adenoma sebaceum). koenzim, termostabilni, u vodi rastvorljivi, nespecifini deo nekog fermenta. V, x kodehidraze; koenzim R, v. bio tin. kofein, purinski derivat (I1 3, 7-trimetilksantin), sastojak kafe i aja. Stimulie centralni nervni sistem i miokard, centralnim dejstvom suava krvne sudove, a perifernim dejstvom ih iri, pojaava diurezu. Upotrebljava se, uglavnom, za stimulisanje centralnog nervnog sistema (kore velikog mozga i produene modine) i srca. koferdam, tanka gumena traka irine 15 cm koja se koristi za izoliranje zuba od pljuvake i predstavlja najpogodnije sredstvo za postizanje suvog polja rada u stom., v. 5MVO polje rada. koferment, aktivna grupa fermenta. Ferment kao sloena belanevina se sastoji od belanevinske komponente nazvane apoferment i nebelanevinske komponente nazvane koferment. Za delovanje enzima moraju obe komponente postojati i u kontaktu (apoferment + koferment = holoferment). kofohirurgija, hirurgija gluvoe, obuhvata razne mikrohirurke operacije koje

kognicija

kolektivna zatita kokoije grudi, v. pectus carinatum, p. gallinaceum.

slue ouvanju ili poboljanju oteenog sluha (timpanoplastika, stapedektomija, implantacija elektroda u labirint itd.). kognicija, svest o senzaciji i o njenom uzroku. kohlearni mikrofonski potencijal Jedna od elektrinih reakcija kohleje na zvuk; promene potencijala koje se registruju izmeu elektrode koja je na kohleji ili u njenoj blizini, i druge, indiferentne elektrode. koilonychia, koilonihija, degenerativne promene na noktima prstiju u vidu kaikastog izgleda noktiju koje se viaju u anemiji usled deficita gvozda u organizmu (hiposiderbze). koincidentni i antikoincidentni ureaji, elektronski instrumenti koji se primenjuju u nuklearnoj medicini za odreivanje vremenske'zavisnosti pojava, rierenjem istovremenosti odnosno vremenskog zakanjenja u pojavljivanju dva impulsa.
kok, v. Coccus.

kokain, v. Cocainum.
kokainizam, v. kokainomanija, toksikomanija.

kokainomanija, bolesna navika, pouda za kokainom. Javlja se u psihopata eljnih neobinih uivanja i stimulacije, najee kao posledica zavoenja, rede posle medikamentne primene u cilju anestezije. Obino se kokain unosi umrkavanjem (v. perforatio), ili ubrizgavanjem pod kou. Dua upotreba dovodi do psihoze koja lii na delirium tremens s karakteristinim taktilnim halucinacijama (kao da gamiu neke bubice pod koom). V. kokainizam, toksikomanija. kokarboksilaza, koferment karboksilaze, koja uestvuje u dekarboksilaciji pirogroane kiseline. Estar je tiamina (vitamin Bi) i fosforne kiseline. kokcikodinija, v. coccicodynia. kokobacili (Coccobacillus), imaju odnos duine i debljine manji od 2: l, pa u prvi mah svojim izgledom podseaju na koke, naroito ako su u pitanju veoma mali bacili koji pripadaju familiji Parvobacteriaceae: Pasterella, Brucella, Hemophilus.

koksalgiki kuk, deformacija kuka usled kosoovalnog oblika karlice posledica je neravnomernog optereenja karlice pri jednostranim promenama na zglobu. koksalgija, v. coxalgia. koksitis, v. coxitis. kolabiranje, v. collapsus. kolabirati, v. collapsus. kolagen, belanevinasta supstancija koja se nalazi u vezivnim vlaknima, kosti, hrskavici itd. Kuvanjem daje lepak (elatin). kolagenaze, enzimi sposobni da razgrauju kolagen. Kolagenaze se nalaze u filtratu bujonskih kultura mnogih bakterija. Naroito mnogo ih proizvode bakterije roda Clostridium. Mlade kulture bakterija proizvodi najvie kolagenaze. One su u svome delovanju specifine. Razgrauju samo kolagen, dok na elatin i miino tkivo ne deluju. Antigenske su prirode i u organizmu stimuliu stvaranje antikolagenaza. Kolagenaze utiu na invazivnost bakterija time to razgrauju kolagen miia i tako otvaraju bakterijama puteve za njihovo dalje irenje po organizmu. kolagenoze, grupa oboljenja kao posledica difuznih promena u vezivnom (kolagenom) tkivu u organizmu, najverovatnije usled autoimunih zbivanja. U ovu grupu spadaju: nodozni poliarteriitis, sistemski eritematodes, sklerodermija, Wegenerova granulomatoza, dermatomyositis.
kolateralni krvotok, v. circulatio.

kolektivna zatita, sistem mera iji je cilj stvaranje maksimalno moguih higijenskih, zdravih uslova rada. Za razliku od individualne (line zatite) kojom se prvenstveno tite pojedinci (v. individualna zatita rada), kolektivna zatita obuhvata grupe radnika s provoenjem medicinskih i tehnikih zatitnih mera. Najee su sledeeg tipa: zdravstveno vaspitanje, vakcinacije, lekarski pregledi pre zaposlenja i sistematski periodini lekarski pregledi, profesionalna orijentacija i selekcija, istraivanje kodljivih materija ili ranih znakova profesio423

kolena modane cevi

kolonija bakterija

nalnih i dr. obpljenja i trovanja. To se postie automatizacijom, mehanizacijom, hermetizacijom i racionalizacijom procesa rada, na bazi osnovnih naela higijene rada, zatim zatitom od delova maina, transmisija i opasnog alata, provoenjem .ventilacije (lokalne i opte), spreavanjem stvaranja buke i vibracija, poboljanjem osvetljenja, stvaranjem povoljnih efektivnih temperatura i zone komfora i tome slino. Kolektivna zatita ukljuuje i obezbeenje pauza u radu, veih odmora i rekreacije, planiranje poboljanja ishrane, klime odnosa u grupnom radu i si. kolena modane cevi, v. potiljano koleno, mostno koleno, temeno koleno. koleno, v. genu.
kolenasti penis, v. verge coude.

kolenjak, (stom.) deo builice s kolenom podeen za rad na zubima donje vilice, i na zubima u gornjoj vilici nepristupani su za nasadnik. V. nasadnik. kolera, v. cholera.
kolinik, v. kvocijent; k. odmora, polna

.' razlika u sposobnosti za odmor. Odreuje se pomou Bhlauovog aparata. U ene kolinik odmora je u svim razdobljima nii nego u mukarca. U 8. deceniji starosti pribliava se vrednosti u mukog. koiimator, oklop od olova, koji se postavlja oko kristala scintilacijskog brojaa i gama-kamere. Slui za smanjivanje spontane radioaktivnosti, obezbeenje mehanike zatite i ograniavanje vidnog polja ovih ureaja. Zavisno od namene konstruiu se jednokanami i viekanalni kolimatori, s otvorom irokouglim ili paralelnim.. kolinearnost, odgovarajui odnos izmeu redosleda aminokiselina u polipeptidnom lancu i redosleda kodona u genu (DNK) koji regulie sintezu tog polipeptidnog lanca. koli-titar, v. titar koli-bacila. Kollmannov dilatator, metalni dilatator za uretru, koji moe da se poveava u svom promeru. Slui za irenje strikture uretre. kollodium-babies, tanka opnica koja omotava novoroene u ihtioziformnoj eritrodermiji.
424

kolobom, defekt u tkivu oka, koji moe biti uroen ili steen. Moe se javiti u podruju kapaka, duice, cilijarnog tela, sudovnjae, mrenjae, soiva i dr. V. coloboma. koloid, proizvod elija homogenog, prozranog izgleda, slian elatinu (npr. koloid titaste lezde sadri belanevinu globulin i jod-tireoglobulin, koloid se sree i u tumorima i dr.). koloidi, supstancije (belanevine, krob, glikogen, dekstrini, elatin i dr.) ije estice (micele, grupe molekula) iz disperzne faze ne prolaze kroz pore ultracedila (npr. kroz ivotinjske membrane). Kada su rastvorene, nalaze se u stanju sola. U vrstom stanju su kao gel. Prema tome koliko im estice privlae vodu dele se u emulioide ili hidrofilne koloidne rastvore s hidrofilnim micelama (npr. belanevine, elatin, krob) i suspenzoide ili hidrofobne koloidne rastvore s hidrofobnim koloidnim esticama (npr. koloidni gvoe (Ill)-hidroksid, arsen-trisulfid). Prema tome da Ii se staloene micele koloidnog rastvora mogu dodatkom vode ponovo koloidno rastvoriti ili se ne dele u preobratljive i nepreobratIjive staloene koloidne rastvore. Danas podela na koloide i kristaloide nije prihvaena, jer ima supstancija koje su u jednom rastvarau koloidno rastvorene, a u drugom kao pravi rastvor. koloidni milijuni, ukasti vorii na licu, vratu i rukama koji nastaju na bazi koloidne degeneracije vezivnog tkiva. Sin. elastoidosis cutanea nodularis.
koloidno-osmotski pritisak, v. onkotski pritisak. koloidno srebro, v. argentum.

kolonija bakterija, golim okom vidljiva formacija bakterija na vrstoj hranljivoj podlozi, nastaloj razmnoavanjem jedne jedine bakterijske elije. Takve kolonije sadre po nekoliko stotina ili hiljada miliona bakterijskih elija. Kolonije pojedinih vrsta se izmeu sebe razlikuju po mnogim osobinama: veliini, obliku, ivicama, povrini, konzistenciji, prozranosti, boji i dr.

kolonoskopija kolonoskopija, v. colonoscopia, endoscopia. kolorimetrija, odreivanje koncentracije neke supstancije u rastvoru uporeivanjem njene boje s bojom rastvora poznate koncentracije iste supstancije ili s bojom nekog odreenog sredstva iste boje radi uporeivanja. kololrimetrijska analiza, v. kolorimetrija. kolotur, v. trochlea. koloturni, v. trochlearis. kolumelizacija, operacijski postupak u toku vrenja timpanoplastike pri kojem se izgubljeni kontinuitet lanca slunih kotica uspostavlja transpozicijom preostalih oteenih delova lanca. kolut, v. discus. koma, v. coma. kombinovane povrede, dve ili vie povreda iste etiologije, ali na raznim organima ili delovima tela. V. politraumatizam. kombinovani praak, uobiajeni naziv za lek u obliku praka, sastoji se od vie Iekovitih sastojaka. Najee predstavlja meavinu raznih antipiretikih i analgetikih sredstava. komedon, v. acne vulgaris, comedo. komensali, mikroorganizmi koji ive u makroorganizmu, ali mu ne tete i ne koriste. Komensalizam je najei vid asocijacije izmeu ivih bia, pa izmeu razliitih vrsta bakterija; uesnici ive u uskoj trajnoj vezi, a nema dokaza da jedan drugome kodi ili koristi. (Primer: lanovi normalne mikrobijske flore). kominutivna fraktura v. fractura. komisurotomija, v. valvulotomia. komocija, v. commotio. komora, (1) ograniena upljina u nekom organu, npr. srana komora; (2) neka zatvorena prostorija; (3) ogranien prostor u kojem se vre neka merenja. V. ventriculus; klimatske k., naroito konstruisane prostorije u kojima se mogu menjati pojedini meteoroloki i atmosferski faktori. K.k. upotrebljavaju se u ispitivanju sposobnosti prilagoavanja pilota naglim atmosferskim promenama, naroito naglim promenama atmosferskog pritiska. K.k. se upotrebljavaju i u terapijske svrhe pri leenju nekih

kompleks alergikih oboljenja i velikog kalja; Schillingova k., komora koja slui za brojanje krvnih zrnaca; Thoma-Zeissova k., specijalna staklena ploa na kojoj se nalazi urezana naroita mrea. Slui za brojanje crvenih i belih krvnih zrnaca; Turkova k., specijalna staklena ploa ija je povrina podeljena u siune kvadrate. Slui za brojanje crvenih i belih krvnih zrnaca. komorni kompleks, deo elektrokardiograma predstavljen QRS-kompleksom koji odgovara depolarizaciji komora. Na osnovu duine trajanja celog kompleksa, dubine i irine Q-zupca, amplitude R-zupca i dubine S-zupca moe se suditi o stanju leve ili desne komore srca. komorska fibrilacija, v. fibrillatio. kompenzacija, v. compensatio. kompenzacijska pauza, produena pau za posle komorske ekstrasistole. kompeticija antigena, v. antigenska kompeticija. kompetltivna analiza (sin. saturacijska analiza), analitiki metod koji se zasniva na konkurentskoj reakciji radioaktivno obeleenog i neobeleenog supstrata manje molekulske teine s veim molekulom, najee belanevinama plazme. Obeleavanje supstrata vri se pomou radioaktivnih izotopa joda (125J, 131J), ugljenika (14C) ili tricijuma (3H). Ovaj metod se primenjuje za odreivanje hormona i drugih supstancija koje mogu da se specifino veu za odgovarajuu belanevinu plazme. kompleks, (1) zbir ili kombinacija raznih stvari, slinih ili razliitih, npr. kompleks simptoma, v. syndroma; (2) zbir emocionih predstava potisnutih u podsvest; (3) deo u elektrokardiogramu koji predstavlja sistolu pretkomora (PQ) ili komora (QRST); Edipov k., nenormalna privrenost deteta prema roditelju suprotnog pola i odgovarajui neprijateljski stav prema roditelju istog pola; Elektrin k., preterana, skoro iskljuiva ljubav devojice prema ocu, dok se prema majci nesvesno uspostavlja manje-vie suparniki odnos. 425

kompleksni jon kompleksni jon, ili kompleksno jedinjen je, sadri centralni metalni katjon na kome su vezani anjoni ili molekuli (nazvani Ugandi). komplement, enzimski sistem u normalnom serumu. Ima ulogu u odbrani organizma. Dovodi do oteenja elija i bakterija i uestvuje u zapaljenjskim reakcijama. Sastoji se od 11 proteina koji se obeleavaju sa Cl, C2, C3itd. sve do C9; Cl komponenta je sastavljena od CIq, CIr i CIs. Ove komponente su vezane posredstvom jona kalcijuma. Komplementni sistem se moe aktivisati antitelima (klasian put aktivacije) i nespecifinim faktorima (alternativni ili properdinski put aktivacije), (v. properdin). Aktivacija antitelima nastaje posle vezivanja antitela sa CIq. Preduslov za ovu reakciju je reakcija antitela i antigena. Ovaj fenomen ini osnovu reakcije fiksacije komplementa (v. reakcija fiksacije komplementa) koja ima veliku primenu u dijagnostici raznih oboljenja. Samo antitela IgM i IgG mogu se vezati za CIq. Aktivno mesto molekula Cl je na CIs i ono se aktivie posle vezivanja antitela sa CIq, posredstvom CIr. Aktivacija Cl predstavlja poetak aktivacije komponenata komplementnog sistema iji je rezultat oteenje elije s kojom je antitelo reagovalo (liza bakterija, eritrocita, limfocita i dr.). Pored ove funkcije, komplement uestvuje u zapaljenjskim reakcijama posredstvom bioloki aktivnih supstancija koje se stvaraju u toku procesa aktivacije pojedinih komponenata komplementnog sistema. To su medijatori zapaljenja: anafilatoksin (odgovoran za oslobaanje histamina i njemu srodnih supstancija), hemotaktiki faktor (izaziva migraciju leukocita na mesto zapaljenja) i faktor odgovoran za imunoadherenciju (pomae fagocitozu). Bioloki najvanije komponente komplementa su C3 i C5. Direktna aktivacija C3 je mogua ukoliko postoje odgovarajui nespecifini faktori kao to je properdin. To je alternativni ili properdinski put aktivacije koji ima znaaja u nespecifinoj odbrani organizma (v. properdin). Prisustvo antitela u rnaioj 426

kompoziti koliini moe aktivisati komplement preko properdinskog sistema. komplementarne azotne baze, purinske i pirimidinske baze u DNK I RNK koje se meusobno sparuju, hidrogenskim vezama, po strogo utvrenom redu: adenin (A) sa timinom (T) u DNK, odnosno adenin sa uracilom (U) u RNK i gvanin (G) sa citozinom (C) i u DNK i u RNK; k. geni, nealelski geni koji se svojim dejstvom meusobno dopunjavaju. U sluaju dominantne komplementarnosti, na primer, za ispoljavanje odreenog obeieja potrebna su dva ili vie gena; k. meudejstvo gena, specifini efekti dva gena sa uzajamnim dejstvom koji se razlikuju od efekata svakog od njih posebno. kompletna dominantnost, v. dominantnost. kompletni blok, v. block. komplikacija, complicatio, nova bolest ili patoloka promena koja se pojavi u toku nekog oboljenja i koja obino dovodi do njegovog pogoranja; otogena k., od irenja gnojnog zapaljenja srednjeg uva na organe u okolini mogu da x nastanu komplikacije na vitalnim organima. Prelaenjem infekcije na meke ovojnice mozga nastaje gnojni leptome-ningitis, a prelaenjem na mozak nastaju apscesi velikog, odnosno malog mozga. Gnojni labirintitis nastaje prelaenjem gnojne infekcije u unutranje uvo, a tromboflebitis sigmoidnog sinusa i ju-gularne vene nastaje irenjem na velike venske sudove. Periferna paraliza faci-jalnog ivca nastaje prodiranjem zapaljenja u Falopijev kanal. Aktivno pronalaenje i operacijsko leenje gnojenja u uvu potrebno je jo pre pojave komplikacija, a kad su one postale manifestne, operacijsko leenje je hitno potrebno. kompoziti, materijali za restauraciju zuba (preteno frontalnih). Sastoje se od 70 do 80% neorganskih materija u obliku iglica ili praha kvarca, borosilikata ili aluminijum-silikata, 20-30'o organskih materija u obliku vetakih smola i organsko-neorganske komponente (siler) koja omoguava hemijsko povezivanje prve dve materije. Pripremaju se mea-

kompresa njem paste i tenosti, dve paste, praka i tenosti ili injekcionim sistemom. Unose se u plastinom stanju i ispunjavaju zahteve estetike. kompresa, komad tkanine, obino vieslojne, koji slui za pokrivanje rana ili kao rublje za zatitu operacionog stola. kompresija, v. compressio. kompresivni zavoj, v. zavoj. kompulzivan, v. prisilan, opsesivan. konac, svileni, vlakna dobivena od ahure svilenih buba. konacija, potreba za preduzimanjem akcije posle odreene senzacije, kao i promene koje prate senzaciju, kao to su poveanje krvnog pritiska, ubrzanje rada srca i znojenje. koncentracijska proba, v. test. koncentraciona proba, proba za procenjivanje spobbnosti bubrega za koncentrisanjem mokrae. U obolelog koji uzima samo vrstu hranu u toku 12-24 asa prikuplja se mokraa i odreuje njena specifina teina. U osoba s normalnom funkcijom bubrega zapremina izluene mokrae je mala, a njena specifina teina 1050-1060. Sposobnost bubrega za koncentrisanjem mokrae je smanjena kada je smanjen broj nefrona koji su u funkciji. koncentrovan, v. concentratus. konenzoidi, meavina tenih estica i vazduha. Nastaju kondenzacijom para raznih metala i drugih elemenata, Kondenzovana vodena para daje maglu sa 300 do 500 estica u cm3. V. aerosoli, disperzidi. kondenzovano i evaporisano mleko, koncentrovano mleko dobijeno evaporacijom izvedenom pod snienim pritiskom i sauvanom vrednou prvobitno prisutnih hranljivih materija. kondicionisanje vazduha, popravljanje kvaliteta vazduha u pogledu njegovih fizikih, hemijskih i mehanikih osobina i stvaranje najpovoljnijih prilika lokalne klime u prostorijama uopte, naroito u radnim prostorijama. Kondicionisanjem vazduha menja se temperatura i vlaga vazduha, njegov hemijski i mehaniki sastav, brzina kretanja vazduha i uestalost izmene vazduha. Prema prili-

konjunktivitis kama i potrebama, vazduh se, dakle, mehaniki ili fiziki preiava, zagreva ili rashlauje, sui ili osveuje. V. klimatizacija. kondil, v. condylus. kondilom, v. condyloma. Kondoleonova operacija, v. operacija. konduktor, nosilac nasledne osobine, koja je u njega skrivena (npr. nasledna anomalija ili bolest), ali se javlja u potomstvu. konfabulacija, izmiljanje seanja, spontano ili kao odgovor na naroito sugestivna pitanja u bolesnika s tekim poremeajem upamivanja. V. Korsakovljev sindrom (pod syndroma). konfiguracija, (1) spoljanji oblik nekog tela; (2) u herniji prostorni raspored atoma ili atomskih grupa u molekulu. konfrontacija, uporeivanje klinike slike i dijagnoze sa patolokoanatomskim nalazom. kongenitalan, uroen, koji je prisutan prilikom roenja, a esto i pre njega, a moe biti genski ili negenski uslovljen. Sin. uroen. kongenitalna amputacija, v. amputatio. kongenitalna skolioza, v. scoliosis. kongeno, oznaava gensku razliku najednom lokusu izmeu singenih ivotinja4 konglomerat, masa sastavljena od meu-' sobno slepljenih posebnih delova ili supstancija. U optiki aktivnih supstancija konglomerat je smea optiki aktivnih antipoda. kongo-crveno, azo-boja (sadri azo-grupu - N N -). Upotrebljava se kao indikator u herniji, jer u prisustvu kiseline poplavi. kongo-hartija, hartija za ceenje, natopljena rastvorom kongo-crvenog. Konjetznyjeva operacija, v. operatio. konjugovana baza, prema Bronsted-Lovryjevoj definiciji kiselina, jeste supstancija koja odaje protone, a baza je supstancija koja prima protone. Reakcija izmeu kiseline i baze sastoji se u prelazu protona od kiseline ka bazi. konjugovana devijacija, v. deviation conjugue. konjunktiva, v. conjunctiva. konjunktivitis, v. conjunctivitis.
427

konjunktivna injekcija

kontrakonceptiviia sredstva

konjunktivna injekcija, v. injekcija. kontaktna inhibicija, prestanak pokreta konjunktivna kesica, v. saccus lacrimalis. slobodnih elija, izvesnih mnogoelijkonjunktivni refleks, v. refleks. skih organizama, pri njihovom meukonkavan, izduben, npr. konkavno soisobnom fizikom kontaktu u kulturi. vo. kontaktna taka, mesto ili povrina dodikonkavno-konveksno soivo, v. soivo. ra dva susedna zuba. konkordantnost, ispoljavanje odreenog kontaktno staklo, v. stakla. obeleja u oba lana blizanakog para. kontinentalno-nizinski klimat, v. klimat. Sup. diskordantnost. kontinua, v. continua, febris. konkrementi, subgingivalni, vrste, kal- kontinuitet zdravstvene zatite, kvalitet cifikovane naslage u vidu zrna, traka ili kojim se obezbeuje neprekidan nadploa, mrke ili crne boje, koje se taloe zor nad zdravljem pojedinca i grupa na korenu zuba u gingivalnim depovkroz sve razvojne faze tokom ivota, poima, apikalno od ivice desni. Tvri su od ev od roenja pa do duboke starosti. zubnog kamenca. Stvaraju se taloeOvo se postie sistemom organizovanih njem mineralnih soli iz tkivnog eksudameusobno povezanih slubi, koje pruta u organski matriks. Konkrementi aju odreeni kvantum zdravstvene zanadrauju tkivo mekog zida depa i tako tite u svakom datom periodu ivota, pogoravaju proces zapaljenja i ubrzakako zdravim, tako i obolelim pojedinvaju razaranje tkiva okolozublja. V. kacima i grupama. menac zubni. kontracepcija, v. kontrakoncepcija. konkvasacija, v. conquassatio. kontraincizija, v. contraincisio. konsangvinitet, sklapanje braka izmeu kontrakcioni prsten, prsten koji se stvara krvnih (genskih) srodnika, to ima, u za vreme poroaja izmeu tela materice prvom redu, za posledicu vei rizik poi njenog donjeg segmenta. U normaljave homozigota za odreene mutantne nom poroaju nalazi se na 2-3 poprerecesivne gene. na prsta iznad simfize. U sluaju neskonsolidacija, ovrenje, isceljenje, ^ razmere izmeu ploda i karlice majke npr., k. frakture. prsten dopire do visine pupka, to je konstitucija, constitutio, nasledne osobiznak da je pasivni deo maksimalno rasne u telesnom sastavu i u nainu reagotegnut i da preti ruptura materice vanja organizma na razne inioce (Hm(Bandlova brazda). fatika, eksudativna, neuropatska i dr.). kontrakoncepcija, spreavanje neeljene konstituciona bolest, v. bolest. trudnoe u planiranju porodice. Pogrekonstitucioni tipovi, oblici grae ljudi an termin kontracepcija. grupisani po fizikim i psihikim osobe- kontrakonceptivna sredstva, sredstva i nostima. Galenovi k.t., sangvinini, metode za spreavanje zaea. Poznat je melanholini, flegmatiki, koleriki; veliki broj naina i sredstava za reguliKretschmerovi k.t., pikniki, astenisanje zaea u planiranju porodice. Poki, displaziki, atletiki; Sheldonovi stoje mehanika, hemijska i bioloka k.t., endomorfni, ektomorfni, mezokontrakonceptivna sredstva. Sva se ona morfni, displaziki. upotrebljavaju pojedinano ili udruekonstituens, v. constituens. no, bilo da ih upotrebljavaju mukarci konsultacije, onkoloke. Za sprovoenje ili ene. Mehanika sredstva spreavaju terapije malignih tumora ne moe se pasemeglavce da dopru u vaginu i unutcijent predati samo jednom lekaru ili ranje polne organe ene, a hemijska jednoj medicinskoj specijalnosti ve je deluju spermatocidno. Bioloke metopotreban tim lekara koji u okviru rede utiu delovanjem seksualnih hormodovnih konsultacija odreuju i, po pona na bioloke funkcije ene. stvarajui trebi, modifikuju terapiju. Jezgro tima anovulatorne cikluse (oralna kontraine lekar specijalista dotine struke, konceptivna sredstva). U kontrakonradioterapeut i patolog. ceptivne svrhe koristi se i poznavanje
428

kontraktura
biolokih procesa menstrualnog ciklusa i pri tom se vodi rauna o plodnim i neplodnim danima. kontraktura, v. contractura. kontrast, suprotnost, protivnost, odudaranje, npr. belo-crno, svetlo-tamno, providno-neprovidno, slatko-gorko; (fiziol.) suprotno dejstvo dveju boja ili svetlosti koje istovremeno ili jedna za drugom dejstvuju na ista ili oblinja mesta mrenjae; (rendg.), C je razlika u gustini odn. u stepenu zacrnjenja (D) dve susedne povrine (Di i D2) na rendgenskom snimku ili na fluorescentnom zaklonu C = Di - D2. kontrastna kaa, suspenzija soli tekih metala nerastvorljivih u vodi. Danas se upotrebljava skoro iskljuivo barijum-sulfat (100-150 g na 300-450 ml vode ili mleka); zove se barijumsko mleko. Barijumskim mlekom se puni pribor za varenje radi rendgenskog pregleda; rede se njime pune fistule radi rendgenskog snimanja. kontrastno sredstvo, sredstvo uneseno u uplje organe, u krvne sudove ili u neku telesnu duplju radi rendgenskog pregleda ili snimanja pomenutih delova tela koji na taj nain postaju vidljivi. Pozitivan kontrast (senku) daju soli tekih metala (barijuma, bizmuta i joda). Negativan kontrast (svetlinu) daju: vazduh, gasovi u elucu, crevima i okolonosnim upljinama, ugljen-dioksid i drugi gasovi, kontratransfer, u psihoanalizi predstavlja stav terapeuta prema bolesniku uslovljen terapeutovim, a ne bolesnikovim potrebama za identifikacijom i koji moe nakoditi bolesniku. V. transfer. kontrektaciona tenja, neodoljiva tenja za telesnim pribliavanjem osobi suprotnog pola, ispoljavana telesnim motornim postupcima koje dovode do dodira i polnog ina. kontrolisana hipo tenzija, v. hipotenzija, kontrolisana.

konztrvansi
konvalescentan, v. rekonvalescentan. konvekcija, pojava kretanja gasa ili tenosti odreene temperature ka podruju u kome vlada druga temperatura; pomae sprovoenje toplote. konveksan, ispupen, npr. konveksno soivo.

konveksno-konkavno soivo, v. soivo.

konvencije, meunarodni ugovori koji se potpisuju u cilju meunarodne zatite zdravlja, postizanja boljih uslova ivota svih ljudi sveta, bez obzira na drutveno ureenje i klasnu pripadnost, u cilju obezbeenja ovejih odnosa meu narodima, potovanja prava oveka i obezbeenja pristupanosti medicinske nauke i njenih dostignua svim ljudima sveta. Prva meunarodna konvencija (1851, 1860, 1874, 1881, 1892, 1893, 1894. i 1897) potie iz doba prvih organizovanih napora na spreavanju irenja zaraznih bolesti (kolera, kuga, uta groznica). Ubrzo se javljaju i konvencije koje reguliu humanitarna prava, a posebno prava ranjenih i obolelih u ratu. konvergencija, zdrueni, simetrini, susticajni pokreti onih jabuica ka unutra koji nastaju prilikom posmatranja nekog predmeta koji se nalazi u blizini, tako da se zamiljene linije koje prolaze kroz prednji i zadnji pol onih jabuica seku na predmetu koji se fiksira. Nastaje kao rezultat istovremene kontrakcije oba unutranja prava miia; k. u sinaptikom provoenju; pojava da se uz jedan postsinaptiki neuron nalaze zavreci raznih presinaptikih neurona. konvulzija, v. convulsio. konvulzije, etarske, tonusno-klonusni grevi koji nastaju u toku opte anestezije etrom u febrilne, dehidrisane dece; hipoksija i akumulacija ugljen-dioksida doprinose pojavi konvulzija. V. convulsio. konvulzivan, v. convulsivus.

konvulzivna terapija, v. therapia.

konzervansi, odreena hemijska sredstva tetnog uticaja na mikroorganizme, ali bez drugih svojstava koja se zahtevaju od dezinficijensa ili hemoterapeutika. Koriste se ipak radi spreavanja razvoja i razmnoavanja mikroorganizama iz429

kontrolisana hipotermija, v. hipotermija.

kontrolni geni, gen-regulator i gen-operator, koji reguliu funkciju strukturnog gena u operonu. V. regulatorni gen, operate rm gen.

konzervativa van ivog organizma, tj. kao sredstva za konzervisanje odreenih proizvoda od kvarenja i propadanja. Konzervansi su u irokoj upotrebi u proizvodnji biolokih produkata (seruma, vakcina, plazme i dr.) i u prehrambenoj proizvodnji. konzervativa grana stomatologije koja se bavi nadograivanjem tvrdih delova zubnih tkiva oteenih karijesom ili povredom da bi se uspostavila normalna funkcija i, po mogunosti, prirodan izgled zuba. Ovo se postie uspostavljanjem preanje morfologije zuba, kontaktnom takom i okluzalnim kontaktom. konzervativna replikacija, v. replicatio. konzervisanje, podvrgavanje namirnica fizikim ili hemijskim sredstvima, radi spreavanja razvoja mikroorganizama, produujui time vek trajanja namirnica podlonih brzom raspadanju. Za ove svrhe koriste se: toplota, niska i visoka temperatura, hemijska sredstva i radioaktivno ozraavanje gama-zracima. V. aditivl konjski rep, v. cauda equina. konjunktiva, v. conjunctiva (tunica). koordinacija, usklaivanje, skladno zajedniko sudelovanje, npr., vie miia ili miinih grupa pri izvoenju sloenih pokreta; usklaenost. koordinaciona jedinjenja, v. kompleksni jon. kopa, tanka savijena metalna kopica, specijalne izrade i oblika, upotrebljava se za zatvaranje rana (traumatskih i hirurkih, operativnih) umesto ava od svile ili ketguta. Koplikove mrlje, beliaste mrlje okruene crvenim prstenom na sluznici obraza u predelu kutnjaka u prodromalnom stadijumu morbila. V. morbili. kopljaki lakat, oteenje pripoja pregibaa ispod medijalnog epikondila ramenjae, najee zbog pogrene tehnike bacanja. Najee zahvaen okruglo-dugi pronator zbog mikrotraumatskih oteenja - posledica zadebljanja periosta, pa ak i stvaranje kotanog tkiva. Leenje konzervativno i operativno. kopolimer, v. copolymer. koprivnjaa, v. urticaria. 430

korespondirajue take koprofagija, pijenje mokrae seksualnog partnera kao perverzija ula ukusa i donekle mirisa. Sin. koprolagnija. koprolit, v. coprolithus. kopulaciona nemo mukarca, u osnovi etiologije i patogeneze ovog nedostatka stoje poremeaji erekcije. Uzroci tako shvaene erekcione nemoi mukarca mogu biti telesnog ili duevnog porekla. Somatogeni uzroci, prema 'seditu, mogu biti: genitalni, paragenitalni i van-genitalni. U grupu genitalnih uzroka spadaju: odsustvo snoajnog organa (penisa), nerazvijenost tog organa, nenormalno veliki ud, dvogubi penis, hi-pospadija i epispadija, iskrivljenost uda (kolenasti penis), fimoza, parafimoza, prekratka vezica glavia, ozlede i povrede, strana tela, smrzotine penisa, herpes, udne navlake, zapaljenja kavernoz-nih tela, plastino otvrdnue, kotana pregrada, munjevita gangrena uda (Fournijerova bolest), elefantijaza penisa, iljasti condilomi, zapaljenjske pojave u uretri (prednje ili zadnje), zapalje-nje prostate, semenih kesica. Kao para-genitalni uzroci polne nemoi mukarca x- na prvom mestu mogu biti hernija me-inih miia koja mehaniki ometa po-Ini odnos. Kao paragenitalna smetnja mogu se smatrati i zapaljenjske prome-ne u ovom predelu. Vangenitalni uzroci kopulacione nemoi mukarca mogu biti: humoralni (diskrinije, intoksikacije), spinalni (oboljenja i traume kimene modine: tabes, multipla skleroza, tumori i cerebralne neoplazme modane baze). kora, v. cortex. kora velikog mozga, v. cortex cerebrL korectopia, korektopija, v. ectopia pupillae. koren, v. radix; k. stopala, v. tarsus; k. ake, ruje, v. carpus, aka, manus. korepresor, metabolit koji, vezujui se za represor, specifino koi sintezu enzima ukljuenog u njegov metabolizam. korespondirajue take mrenjae, take na jednoj i drugoj mrenjai na koje mora pasti slika predmeta da bi se pri gledanju s dva oka taj predmet video kao jedan. Ako vidne slike ne padaju na

Korffova vlakna k.t.m., onda se pojavljuje fenomen koji se zove diplopija (dvostruko vienje). Korespodentne take su centralne jamice i sve take mrenjaa koje se nalaze u istom smeru na istom rastojanju od centralne jamice. Korffova vlakna, retikulinska kolagena vlakna koja delom ine organsku osnovu dentina. Naroito su u velikom broju i velika za vreme dentinogeneze. Nalaze se i u pulpi formiranog zuba. korigens, v. corrigens. korienje zdravstvene zatite, korienje zdravstvene slube od strane pojedinca ili grupe ljudi. Najee se prikazuje kao niz brojanih podataka koji pokazuju: broj poseta pojedinaca pojedinim zdravstvenim organizacijama i to za razliite vidove zdravstvene zatite (tako se govori o korienju ambulantno-poliklinikih organizacija, bolnike slube, aktivne zdravstvene zatite i si.) Korienje se moe posmatrati u odnosu na pol, godine starosti, vid osiguranja, teritoriju i slino. kornealni refleks, refleksno zatvaranje onih kapaka pri dodiru ronjae. Aferentni neuron je n. trigeminus, eferentni neuron je n. facialis, a refleksni centar je u izduenoj modini. Koristi se u hirurgiji za odreivanje dubine anestezije. korneja, v. cornea. koro, egzotina psihoza na Malajskom arhipelagu i u junoj Kini. Nastaje akutno sa sumanutim strahom da e bolesniku penis da se povue i nestane u trbunoj duplji. U ena da e spoljne genitalije i dojke nestati. korofilna homoseksualnost, enska homoseksualnost upravljena na nedozrele devojice. koronarna embolija, v. embolia. koronarna skleroza, v. arteriosclerosis. koronarna tromboza. v. thrombosis. koronarni krvotok, protok krvi kroz venane (koronarne) sudove. Normalno iznosi oko 225 ml/min, ili 4 do 5% ukupnog minutnog volumena. Pri napornom radu moe se poveati za 4 do 5 puta. Protok krvi kroz kapilare leve komore pada za vreme sistole na malu vrednost,

kortikospinalni sistem jer se pri grenju komora pritiskuju venani sudovi. Fazne promene protoka krvi kroz desnu komoru su znatno manje, jer je kontrakcija desne komore znatno slabija. Korotkovljevi tonovi, tonovi koji se koriste pri odreivanju vrednosti maksimalnog i minimalnog arterijskog pritiska. uju se pri auskultaciji kubitalne arterije u periodu kada je pritisak u maneti, postavljenoj na brahijalnoj arteriji, izmeu vrednosti maksimalnog i minimalnog pritiska u arterijama. korozija, (stom.) obezvreivanje stomatolokih nadoknada usled stupanja u reakciju sa sredinom u kojoj se nalaze. U ustima se najee javlja mehanika, hemijska i elektrohemijska korozija. korozivni preparat, v. preparat. Korsakovljev sindrom, v. Korsakovljeva psihoza. Korsakovljeva psihoza, duevni poremeaj u vidu tekih smetnji u upamivanju i pamenju novijih doivljaja. Usled toga postoje loa orijentacija, sugestibilnost, lana priseanja i izmiljanja. Najee se javlja u alkoholizmu (tada obino zajedno s polineuritisom) (v. polineuritika psihoza), a rede kao posledica Wernickeovog polioencefalitisa, u arteriosklerozi mozga i u starakoj demenciji. Sin. Korsakovljev sindrom. kortikoid, v. corticoici kortikalan, v. corticalis. kortikalna epilepsija, v. epilepsia. kortikopontinocerebelarna vlakna, serija neurona koja preko modanog mosta povezuju motornu koru s malim mozgom. kortikospinalni sistem, piramidni sistem, nervna vlakna koja potiu iz precentralne vijuge eonog renja i iz srodnih podruja modane kore, a sputaju se kroz unutranju ahuru i kroz piramide, gde se 80% vlakana ukrta i grade lateralni kortikospinalni trakt, dok ostala (neukrtena vlakna) ine ventralni kortikospinalni trakt. Zavravaju se uz motoneurone ili, ee, uz meuneurone koji su u dodiru s motoneuronima, u raznim segmentima kimene modine. Impulsi, koji iz kore dolaze ovim vlakni431

kortikosteron ma, izazivaju voljne kontrakcije skeletnih miia, i to uvek na kontralateralnoj strani od hemisfere iz koje su potekli, jer vlakna koja se nisu ukrstila prelaze na suprotnu stranu u nivou segmenta kimene modine ije motoneurone aktiviraju. kortikosteron, v. corticosteron. kortikostrioretikularni sistem, vanpiramidni sistem, svi putevi izvan piramidnog kojima se sprovode motorni signali od kore do kimene modine. Vanpiramidni putevi prolaze kroz bazalne ganglije, crveno jedro i jedra mreaste tvorevine. Krajnji put za transmisiju vanpiramidnih signala su retikulospinalni putevi koji prolaze prednjim i lateralnim kolumnama, a u manjoj meri i rubrospinalni, tektospinalni i vestibulospinalni. kortikotrofin, v. adrenokortikotropni hormon. kortikotropan, kae se za ACTH, hormon prednjeg renja hipofize, koji podstie rastenje i luenje u kori nadbubrenih lezda. kortikotropin, v. adrenokortikotropni hormon. kortikortopni hormon, prokortin, stimulomorfm koji deluje na koru nadbubrenih lezda (adrenokortikotropin). kortin, v. Cortinum. kortizon, jedan od hormona kore nadbubrenih lezda iz grupe glikokortikoida. Igra ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata, proteina i masti a, u manjoj meri, i u metabolizmu elektrolita. Osim toga, ima i antialergijsko, antihistaminsko, antizapaljenjsko i antireumatsko dejstvo. kosa, dlakavost glave, vlasite, predstavlja vanu polnu odliku. U ene je kosa znatno dua (sve do pojasa, pa ak i nie), dok u mukarca nikad ne prelazi plea. Granice njena rastenja su karakteristine: pozadi ona se u ene i ginoidnog mukarca prostire u vidu 3 jezika (jedan srednji l dva bona), dok u mukarca i androidne ene ima samo 2 bona jezika. eona granica vlasita predstavlja jo izraeniju polnu odliku. U poetku je ta granica konkavna nadole. Od
432

kosmika biologija puberteta na njoj se u mukarca javljaju eono-temene bezdlane goleti koje se sve, vie proiruju, dok ponekad, ne dostignu potpunu elavost. Taj gubitak kose je delo androgena. Polna razlika muke dlakavosti stoji pod vlau suvika mukih androgena koje lue muke gonade, dok enska dlakavost zavisi od androgena koje u nje stvaraju jajnici i kora nadbubrenih lezda. V. capillitium. kosa (strma) ravan, v. planum inclinatum. kosmika biologija je grana biolokih nauka koja istrauje mogunosti opstanka ivih organizama u vanzemaljskim uslovima, bioloko dejstvo raznih faktora kosmikog prostora na ive organizme s nae planete i oblike ivota na drugim planetarna. Pojava i razvoj kosmike biologije tesno je povezana s razvojem savremene kosmike tehnike i tehnologije. Ispitivanja u okviru kosmike biologije razvijaju se u dva pravca. Prvi, predstavlja laboratorijske oglede na zemlji, koji razrauje metode i sredstva za obezbedenje ivotne aktivnosti ove-ka i ivotinja u hermetikoj kabini. Dm-x gi pravac obuhvata bioloka ispitivanja na samim vasionskim brodovima gde su organizmi izloeni stvarnim faktorima kosmikog leta. Podaci dobiveni u ovim istraivanjima su bitni za planiranje kosmikih letova; k. bolest, stanje praeno vrtoglavicom, bledilom, znoje-njem, tahikardijom, salivacijom, nauz-ejom i povraanjem, zapaeno u nekih kosmonauta u toku leta. Svi ovi simptomi su svojstveni morskoj i visinskoj bolesti. Smatra se daje osnovni uzrok kosmike bolesti poremeaj u funkciji ves-tibularnog aparata. Odsustvo fiziolokog podsticaja zemljine gravitacije na otolitni aparat i nastajanje Corriolis ubrzanja u uslovima besteinskog stanja faktori su koji izazivaju pojavu kosmike bolesti. Da Ii e doi do kosmike bolesti zavisi od individualne osetljivos-ti astronauta, od stepena fiziolokih poremeaja labirinta i od stepena prethodne adaptacije na neuobiajene us-love leta. Bolest se moe smatrati kao fenomen loeg pritagoavanja; k. far-

kosmika medicina makologija, grana opte farmakologije, koja izuava lekove koji mogu biti korieni u toku kosmikih letova od strane kosmonauta, bilo u profilaktike ili terapeutske svrhe. U dosadanjim letovima astronauti su lekove povremeno koristili. Lekovi koji e se koristiti u toku leta treba da budu u obliku tableta i injekcija. Priruna apoteka u kosmi-kom brodu sadri lekove protiv bolova, za smirenje, za uspavljivanje, protiv proliva, protiv kosmike bolesti, za-vojni materijal i antibiotike. Svi lekovi, koji se predviaju za prirunu apoteku, pre leta se daju astronautima da bi se na vreme iskljuila individualna nepod-noljivost pojedinih lekova. Dui boravak oveka u kosmosu uslovie i razvoj kosmike patologije, a to e uticati na razvoj kosmike farmakologije. kosmika medicina, grana medicine koja se bavi razvojem metoda za selekciju i trening astronauta, za medicinsku zatitu u letu, za osiguranje normalne aktivnosti, za visoku radnu sposobnost oveka u sloenim uslovima i specifinim okolnostima produenog boravka u kabini vasionskog broda i na drugim planetarna. Ona se razvila iz vazduhoplov-ne medicine, kao nezavisna nauna disciplina. U sastav kosmike medicine ulaze razne klinike discipline, kosmika fiziologija, higijena i psihologija. Teoretski kosmika medicina se zasniva na klasinom principu prirodnih nauka, a to je odravanje stabilnosti unutarnje sredine organizma u uslovima kosmikog leta putem adaptacije fiziolokih procesa za potrebe organizma u nefiziolokim uslovima kosmikog leta; k. mikrobiologija, grana kosmike biologije koja izuava aktivnost mikroorganizama u izloenim uslovima kosmikog prostora, genetike posledice uticaja faktora kosmikog prostora, problem prenoenja zemaljskih mikroorganizama na druge planete i otuda na zemlju. Za upoznavanje uticaja kosmikih faktora na bioloke strukture kosmika mikrobiologija koristi visoko osetljive kulture bakterija na kosmika zraenja, kao i vrlo otporne kulture. Za kosmike
2& Medicinski leksikon

kosmika medicina letove koji dugo traju koriste se spore mikroorganizama. Pomou biosatelita ispitan je uticaj faktora kosmikog prostora na kulture aerobnih i anaerobnih bakterija, kao i na bakteriofage. Kosmika mikrobiologija pomae da se izabere najbezopasnija orbitalna putanja za letove oveka i ivotinja; k. odelo, omoguava boravak i rad kosmonautu u slobodnom kosmikom prostoru. Ovo odelo ima sve sisteme neophodne za obezbedenje optimalne psihofizike aktivnosti kosmonauta u vasionskom prostoru ili na meseeu. Ono je lako i elastino i lako se oblai i svlai. Napravljeno je od sintetikih jakih vlakana, metala i plastike i vieslojno je. Na njemu se nalaze prikljuci za kiseonik, vodu i elektrine, vodove za bioinstrumente i radio-vezu. Mikrosfera u odelu iznosi 189 mm Hg odnosno 313 mm Hg. Suviak metabolike toplote uklanja se vodom koja cirkulie cevima ugraenim u odelu. Sistem za obezbeenje kiseonika i uklanjanje CO2 nalazi se na leima i teak je oko 60 kg; k. psihologija, grana psihologije koja se poela formirati s pojavom i razvojem kosmike ere. Ona se zasniva na dostignuima opte psihologije i fiziologije. Ona je tesno povezana s medicinom rada i vazduhoplovnom psihofiziologijom. Ona otkriva osobine linosti, koje su nepodobne za poziv astronauta i unapreuje metode za odabiranje najboljih i najprikladnijih kandidata. Osnovni problemi su procena situacionih faktora (izolacija, monotonija, ogranienost podraaja) na aktivnost astronauta i odreivanje psiholoke kompatibilnosti izmeu lanova posade (grupna psihologija). Ona ispituje takoe osobenosti sna i budnosti, kao i uticaj psihofarmaka; k. radiobiologija, grana biologije, koja izuava promene u organizmu oveka i drugih ivih bia u sluaju izlaganja akutnim ili hroninim kosmikim ozraenjima. Ona prouava bioloke efekte izazvane raznim vrstama kosmikih zraka, odreuje vrednosti doza zraenja, koje su bezopasne za oveka i razvija naine zatite posade kosmikih brodova od mnogih kosmi433

kosopasica kih zraenja. Ona izuava takoe udruene efekte kosmikih zraenja i drugih faktora kosmikog leta, kao to su besteinsko stanje, hipokinezija, hiperoksija i dr. na organizam oveka, ivotinja i ive materije uopte. Jaina jonizujuih ozraenja meri se sledeim jedinicama: rendgen, rem, rad i bar; k. zraenja, vanzemaljskog su porekla i meavina su jonizujuih i nejonizujuih estica. Jonizujua zraenja se sastoje od sunevih, galaktikih i vangalaktikih kosmikih zraka. Nejonizujua ine infracrveni i ultravioletni zraci Sunca i vidljiva svetlost. Primarni kosmiki zraci sastoje se od 85% protona i alfa-estica i imaju ogromnu energiju, koja iznosi i do IO20 elektrovolt. Ova zraenja su opasna po organizam oveka ukoliko nije zatien ili je nedovoljno zatien. Dosadanji orbitalni i translunarni Jetovi oveka pokazali su da je zatita koja se ostvaruje fizikim, hemijskim i biolokim zatitnim merama veoma efikasna. kosopasica, v. alopecia areata. kost, v. os; k. donoja, v. ossa metatarsalia; k. doruja, v. ossa metacarpalia; k. noJa, v. ossa tarsi; k. ruja, v. ossa carpi. kostalni tip disanja, v. disanje. kostotomija, v. costotomia. koava, istoni i jugoistoni hladan vetar koji duva u severoistonom delu Jugoslavije, najee zimi i u prolee, donosei vedro i hladno vreme. Koava nastaje kad iznad Ukrajine i Rumunije vlada visok pritisak a nad Jugoslavijom (naroito nad Jadranskim morem) nizak pritisak. Tada se vazdune mase velikom brzinom, 18 do 25 m u sekundi, a na mahove i do 30 m u sekundi sputaju, najveim delom dunavskim koritom, sve do Vukovara. V. vetrovl komar, v. cauchemar. kotan, v. osseus. kouljica, bela, v. amnion; k. krvava, v. horion. kotiledon, razgranate stablo svake posteIjine resice. Takvih kotiledona fetalne posteljice ima 15-20. Histoloka struktura potpuno izgraene resice pokazuje pokrovni sloj (citotrofoblast i sinciotro434

koa foblast) i osovinski deo od mladog vezivnog tkiva. kotiledoni, grupisanje horionskih resica u bunove, bradavice nazvane kotiledoni. kotur, v. discus. Koviljaa, Banja, banja koja lei u podnoju Gueva, na desnoj obali Drine, na 125 m n.v. Klimat banje deluje sedativno, ali i tonino. Banja ima 5 izvora sumporne vode, 3 gvoevita izvora i vrlo dobro lekovito sumporno blato. Voda slui za pie, za kupanje (zagrejana) i ispiranje, a blato za optu i lokalnu primenu. Postoje kupatila, sumporno i blatno (sa odeljenjima za primenu blata, masau, ispiranja i odmor). U ovoj banji lece se: hronina reumatika oboljenja zglobova i miia, neuralgije, neke kone bolesti, hronina oboljenja enskih polnih organa, nespecifina zapaljenja nosa, grla i bronhija, tegobe usled trovanja olovom, ivom, bizmutom i arsenom, lake anemije i iscrpenost posle bolesti. Banja je i klimatsko mesto. koa, v. cutis9 integumentum commune; (embr.) sastoji se od 2 blastodermna lista: ektodermnog (pokoica) i mezodermnog (krzno). Pokozica, prvi zaetak pokoice javlja se po stvaranju medularne ploe. U 1. mesecu ona se sastoji od jednog jedinog reda niskih elija. U poetku 2. meseca stvara se drugi red elija: kockaste, pa cilindrine. Duboki red se zove matini sloj. U 3. mesecu povrne elije (periderm, teloderm ili epitrihijum) pokazuju poetak oroavanja (keratinizacije). Povrina fetalne pokoice je obloena sirastim mazom (vernix caseosa). Krzno postaje od parijetalnog mezoderma, od tzv. konog lista praprljenova, a na trbunoj strani od somatopleure. Fibrili se javljaju u 3. mesecu. Papile se stvaraju kasnije. Pod krznom (potkoa) se smetaju jastuii masti (panniculus adiposus). Razvoj konih tvorevina. Prve dlake, malje nastaju u embriona od 24 mm. U 7. mesecu njime je obloena ela koa. Od 8. do 9. meseca malje se zamenjuju stalnim dlakama. Znojne lezde poinju da funkcioniu u 7. mesecu.

kona jedinica kona jedinica, (nem. Hauteinheitsdosis, HED; engl. skin-unit), bioloka doza; koliina tvrdih rendgenskih zrakova koja pri odstojanju ie od 23 cm od koe i na polju 6 x 8 cm izaziva bledo rumenilo oveje koe, to posle 8-10 dana prelazi u lako crvenilo da bi se u toku 4-6 sedmica pretvorilo u mrku pigmentaciju. Naziva se jo i eritemnom dozom. V. dosis (eritemna doza). kona tuberkuloza, v. tuberculosis cutis. koni, v. cutaneus. koni Sparazit, v. parazit. koni refleks, v. refleks. koni test, v. test Kbnerov fenomen, izomorfni nadraajni efekat, nastajanje novih istorodnih konih promena u ve postojeih dermatoza u njihovoj evolutivnoj fazi, na mestima mehanikih trauma koe (lichen ruber planus, psoriasis, pemphigus i dr.). Khlerova bolest, v. bolest. krajnik, v. amygdala, tonsilla; (embr.) drelni krajniki venac (jeziki krajnik, drelni krajnik i nepani krajnici) postaje proimanjem epitela i omotnog vezivnog tkiva mnogobrojnim limfocitima poreklom iz krvi. Jeziki krajnik postaje od 2. krnog luka, drelni od lenog zida drelnog creva, a nepani krajnici od 2. krnog useka. krak, v. brachium, crus. kranioencefalometar, instrumenat koji slui za odreivanje poloaja modanih vijuga u odnosu na povrinu lubanje. kraniometrija, merenje raznih promera lubanje u celini ili pojedinih kostiju lubanje i lica. Antropoloka metoda iz oblasti osteometrije. Kraskeova operacija, v. operacija. krasta, v. crusta. kratak, v. brevis. kratki talasi, deo elektromagnetskog spektra koji obuhvata talase od 60 m talasne duine ili manje. U terapiji se upotrebljavaju talasi od 3 do 12 m talasne duine. V. elektroterapija (pod therapia). kratkovidost, v. myopia. krauroza sudnice, v. craurosis vulvae.
28*

krescin krauroza vulve, prouzrokuje smeuravanje i skvravanje stidnice sa suenjem vaginalnog ua, to nekad onemoguava normalno polno optenje. Krauseova jamica, v. fossa ovarica. Krauseova operacija, v. operacija. Krauseova lezda, pomona suzna lezda koja poinje da se razvija oko 5. meseca. Krause-Wolfov kalem, v. transplantat, presad. kreatinski kolinik, koliina mokranog kreatina u mg na l kg teine tela u osoba koje se ishranjuju bez mesa. Krebsov ciklus, ciklus trikarbonskih kiselina, niz hemijskih reakcija u kojima se acetilni deo acetil-CoA nastalog iz pirogroane kiseline i CoA razgrauje u ugljen-dioksid i vodonik. Predstavlja jednu od faza razgradnje glikoze. kre, zajedniko ime nekih kalcijumovih jedinjenja, najee kalcijum-oksida, CaO, koji se, obino zove peeni (negaeni) kre, i kalcijumhidroksida, Ca(ON)2, koji se, obino, zove gaeni kre. Trovanja krenom prainom, v. trovanja. krena voda, v. aqua. kreno mleko, manje ili vie gusta suspenzija kalcijum-hidroksida u vodi koja se dobiva meanjem gaenog krea s vodom, kremacija, spaljivanje mrtvih, antikog je porekla, a vrilo se na dva naina: kompletno spaljivanje ili poluspaljivanje odn. karbonizacija. Danas se kremacija vri u samotnim peima u koje se uvodi vazduh zagrejan na 700-100O0C. Posle kremacije ostaje oko 2 kg beliastog pepela, koji se skuplja u urnu i sahranjuje u kolumbarijumu. I u starih Slovena bilo je uobiajeno spaljivanje mrtvaca. kremasterni refleks, koa monica je vrlo osetljiva i pri ovlanom trljanju unutranje strane butina monice se zgre i zajedno sa semenicima se dignu pod koren uda. krenoterapija, v. therapia. krepitacija, v. crepitatio, um. krescin, naziv za somatotropni hormon (hormon rastenja, somatotropin, soma435

kretenizam totrofin), koji lue eozinofilne elije prednjeg renja hipofize. kretenizam, v. kretenismus. Kreuzfuchsov fenomen, v. znak. krikoidna hrskavica, stvara se krajem 1. meseca u vidu prstenastog zbijenog predhrskavinog vezivnog tkiva. krilast, v. alatus, pterygoideus. kriiat, v. alatus. krilni, v. alaris. krilo, v. a/a. kriminalitet, ukupna krivina dela koja izvravaju lica razliitih starosti i pola, i to su, najue shvaeno, ona dela koja se u pozitivnom Krivinom zakonodavstvu mogu svrstati kao krivina. Kriminalitet je sloena drutvena pojava, izazvana nizom inilaca, a borba protiv njega zadatak je itave drutvene zajednice. krioskopija ili kriometrija, odreivanje sniene take mrnjenja rastvora. Primenjuje se za procenu koncentracije rastvora, tj. ukoliko je sniavanje vee, koncentracija je vea. U herniji krioskopija se primenjuje za odreivanje molekulskih teina ispitivanih supstancija. kriostat (cryostat), komora s ureajem za hlaenje i za stvaranje vakuuma. Koristi se za preparovanje na vrlo niskim temperaturama J(od - 30do 4O0C). Pri naglom smrnjavanju objekt se brzo i potpuno dehidratie, tj. osui zamrnjavanjem. Ovom tehnikom (freezing-drying technique) najee se ispituju enzimi u eliji, luenje lezdanih elija, bubrenog epitela i dr. krioterapija, v. therapia. kriptorhidektomija, hirurko uklanjanje semenika koji se nije spustio u monicu. kriptorhidija, ektopija mukih gonada koje se nalaze van mesta gde normalno treba da se nalaze. Ona je posledica poremeaja u njihovu sputanju s poloaja gde se u embrionskom periodu nalaze. Na tome putu one mogu da se zadre u trbunoj duplji (abdominalna ektopija), u preponskom kanalu (preponska e.), na ulazu u preponski prsten (kruromonika e.). Izuzetne su ektopije u korenu uda (kruralne e.) ili meici (perinealna e.). U nekim sluajevima gonade se nala436

krije ze u monicama kad je dete u mirovanju, a pod uticajem ovlanog draenja monike koe one se naglo penju ka preponskom kanalu (dizalina ektopija). kriptorhidopeksija, v. orchidopexia. kristalan, koji se javlja u obliku pravilnih geometrijskih telaaca. kristalizacija glei, v. maturacija glei. kristaloid, (1) supstancija koja se ne rastvara koloidno; (2) supstancija koja u rastvoru lako prolazi kroz ivotinjske opne, sniava taku mrnjenja rastvaraa koji je sadri i obino ima sposobnost da kristalie. Kristaloidi su, npr., neorganske soli i glikoza. Kristellerov ep, proizvod luenja cervikalnih lezda materice koji zaepljuje materina usta u vidu epa, koji se za vreme ejakulacije u ene isturuje zbog oputanja muskulature materinog grlia. kritini pritisak zatvaranja, pritisak pri kome prestaje proticanje krvi kroz sudove, jer se uski krvni sudovi, a naroito arterije, zatvaraju. Sutinski, to je vrednost pritiska koja nije u stanju da savlada vazomotorni tonus arteriola, koji ima tenju da sudove suzi. Pri normalnom tonusu simpatikusa kritiki pritisak zatvaranja je 20 mm Hg, pri maksimalnom tonusu simpatikusa on se moe poveati na 100 ili vie mm Hg a pri inhibiciji simpatikusa smanjiti na 5 mm Hg. krivina, v. curvatura, flexura. krkori, v. pluni umovi. krije, zglavkari roda Ornithodorus. Postoji vie vrsta krije koje igraju manju i veu ulogu u prenoenju nekih patogenih mikroorganizama, naroito spirohete povratnog tifusa, panskog i afrikog. Ne zna se da Ii krije uestvuju u prenoenju uzronika povratnog tifusa i u naim krajevima. Krije su naroito rasprostranjene u toplim krajevima, gde ive u ljudskim stanovima, kolibama i u drugim zgradama. Preko dana se krije skrivaju u tamnim i mranim uglovima i ispod poda, odakle nou prelaze na oveka i siu njegovu krv. enka polae u zemlju jaja iz kojih se izlegu larve.

Krompecherov karcinom One se veru po granama drvea, odakle padaju na oveka i ivotinje. Krije se odstranjuju s koe polivanjem benzinom ili petrolejom ili se koa premaze mau, tako da krlja spontano otpadne. Sin. krpelji Krompecherov karcinom, v. basaliom. Kronleinova operacija, v. operacija. krpelj, v. krlja. krpeljni meningitis, zapaljenje mekih modanica prouzrokovano virusom koga prenose krpelji svojim ujedom. Obino je propratna pojava tzv. krpeIjnog proletnje-letnjeg encefalitisa. V. encephalitis. krpeljni meningoencefalitis, v. meningoencephalitis. krsna kost, u ene je ira i izmeu karlinih kostiju nie smetena i vie izdubena s prednje strane. krug, v. circulus. Krukenbergova aka, viljukasti patrljak nainjen hirurki razdvajanjem distalnih krajeva bice i laktae pokrivenih koom posle amputacije na visini proksimalnog dela ruja. Krukenbergove vene, centralne vene jetre, vene koje se nalaze u sredini renjia jetre i odvode krv u hepatiku venu. kruna, venae, v. corona. kruna zuba, (stom.) deo zuba prekriven gleu od slobodnog ruba desni do okluzalne povrine ili incizalne ivice; anatomska k., deo zuba prekriven gleu od cementno-glene granice do okluzalne povrine ili seivne ivice; fasetirana k., vetaka kruna od legure metala s fasetom na vestibularnoj povrini od akrilatnog ili keramikog materijala koja imitira boju prirodnog zuba; delimina k., vetaka kruna od zlatne ili neplemenite legure. Moe biti 3/4 ili 4/5 kruna, to zavisi da Ii se stavlja na prednje ili bone zube. Tremna povrina zuba jedino nije prekrivena metalom i ini prirodnu fasetu; klinika k., deo zuba koronarno od alveole; livena k., fiksna zubna nadoknada od plemenite ili neplemenite legure dobijena postupkom Iivenja; metalno-keramika k., vetaka kruna koja ima nepeenu keramiku fasetu boje prirodnog zuba direktno na

krv metalnoj kouljici; porculanska k., fiksna nadoknada za prednje zube i premolare od keramikog materijala; privremena k., zatitna kruna od akrilatnog materijala koja titi zub i okolno tkivo do izrade, odnosno cementiranje stalne fiksne nadoknade; puna k., vetaka kruna koja nadoknauje ceo koronarni deo zuba i pomou metalnog koia se fiksira u kanal korena. krupozna pneumonija, v. pneumonia. kruan, v. circumflexus, orbicularis. krv, (lat. sanguis), telesna tenost koja protie kroz srce i krvne sudove. Sastoji se od tenog dela, krvne plazme, i elija: crvena krvna zrnca ili hemacije, bela krvna zrnca ili leukociti i krvne ploice ili trombociti. U 1.000 delova krvi nalazi se 600-700 delova plazme. U l ccm krvi ima oko 5,000.000 hemacija, 6.000-7.000 leukocita i 210.000-300.000 trombocita. Meu leukocitima razlikuju se: limfociti (25%), monociti (6-8%), neutrofilni granulociti (65-70%), eozinofilni granulociti (2-4%) i bazofilni granulociti (0,5%). Krv ima crvenu boju zbog hemoglobina koji se nalazi u crvenim krvnim zrncima, odreenu gustinu (1.055), temperaturu (36,60C na povrini tela a u unutranjosti neto vie). Koliina krvi u odraslog je 5-6 litara. Slana je zbog rastvora soli, otuno mirie na znoj, a normalna reakcija je alkalna. Kad se ispusti iz krvnih sudova zgruava se (koagulie). Dodavanjem izvesnih soli spreava se gruanje, te se krvna zrca taloe (sedimentacija). U dodiru sa stranom krvi krvni serum zgomilava crvena krvna zrnca (aglutinacija-v. krvne grupe). Uloga krvi je mnogostruka. Strujanjem kroz krvne sudove i kapilare prenosi hranljive materije i kiseonik do najudaljenijih delova tela. Iz tkiva i elija prima materije za izluivanje, koje se izbacuju organima za izluivanje (v. ekskrecija). Krvlju struje inkreti endokrinih lezda koji odravaju pojedine organe u korelaciji. Njome struje protivtela nastala pod uticajem raznih prouzrokovaa, koja s leukocitima brane organizam od patolokih klica. Uopte, krv vrlo ivo reaguje karakteristinim promenama svoga sa437

krvarenje stava u raznim oboljenjima, te se njenim ispitivanjem olakava odreivanje prirode i stepena oboljenja. Polne razlike krvi su dosta znaajne. Krv ene je u veoj meri vodena: voda u mukarca iznosi oko 78%, a u ene neto vie od 80%. Specifina teina enske krvi je neto manja nego u muke. Koliina hemoglobina je vea u mukarca. Broj leukocita je neto vei u enskoj krvi, dok je broj crvenih zrnaca priblino isti. Od posebnog su interesa istraivanja po kojima se peat pola nalazi u strukturi leukocita. U ene jedra polimorfononuklearnih leukocita imaju i jedan mali maljiasti segment (Drumstick) koga u mukih leukocita nema. U pogledu hemijskog sastava krvi u ene ima vie eera nego u mukog (88,3 : 94 mg), dok u krvi mukarca ima vie gvozda (166 : 148 y/100 cm 3). V. aglutinacija, anisocytosis, acidofilan, bazofilija, agranulocitoza, leucaemia, leucocytopenia; arterijska k., krv u arterijskom sistemu; sadri vie kiseonika od venske k.; citratisana k., krv kojoj je dodat neutralni natrijum-citrat u cilju spreavanja zgruavanja. V sedimentacija krvi, transfusia; periferna k., krv u kapilarima povrine tela; venska k., krv koja struji u venama (osim u pluima) i koja sadri vie ugljen-dioksida, a manje kiseonika nego arterijska krv. krvarenje, v. haemorrhagia. krvna ostrvca, u oveka se stvaraju vrlo rano (u toku 2. sedmice) i to prvo u zidu vitelinske kese (najpre u njenom trbunom predelu). Skoro istovremeno ostrvca se javljaju i u mezodermu pupane peteljke u blizini alantoisa. Tako, zid vitelinske kese i pupana peteljka predstavljaju u oveka krvotvorne organe. krvna plazma, teni deo krvi koji predstavlja vodeni rastvor raznih organskih i neorganskih materija i ima odreene fiziko-hemijske karakteristike. krvne belanevine, v. proteini. krvne grupe, grupe u koje su podcijeni ljudi prema osobinama svoje krvi, i to prema faktorima koji mogu da se aglutiniu (aglutinogeni) AiBu eritrocitima i prema aglutininima a (antbA) i (anti-B) u serumu. Po raznim kombinacijama
438

krvni pritisak aglutinogena odreene su 4 Landsteinerove grupe: A, B, AB, i O. Podnoljivost krvnih grupa odnosno eritrocita davaoca i seruma primaoca prikazuje sledea shema: ABo

\ Ba A a
AB-grupa, prema tome, moe da prima krv od svoje grupe i svih grupa i naziva se univerzalni primalac, dok O moe dati svojoj grupi i svim grupama i naziva se univerzalni davalac. Danas se, zbog prisustva krvnih podgrupa koje mogu biti povod za teke posttransfuzione reakcije, smatra da ne postoje ni univerzalni primaoci, ni univerzalni davaoci. A-gru-pa moe da primi krv od svoje i 0-grupe a moe dati samo svojoj i AB-grupi. B-grupa moe da primi od svoje i 0-grupe, a moe da d samo svojoj i AB-grupi. x Krvne grupe se u toku ivota ne menja-ju i nasleuju se po Mendelovom zakonu. Odreivanje k.g. vri se pomou testseruma ili poznatim eritrocitima A-ili Bgrupe. Odreivanje krvnih grupa slui u odabiranju davalaca krvi za transfuziju, u odreivanju roditeljstva i u kriminologiji. krvni bojni otrovi, otrovi opteg dejstva ili pravi BOT, hemijska jedinjenja koja preko krvi izazivaju opte trovanje organizma (spreavaju oksidacioni proces u elijama). U organizam ulaze preko organa za disanje, a najvaniji su: arsenovodonik (v. tamo), cijanovodonina kiselina, hlor-cijan (v. tamo), ugljen-monoksid (CO) itd. Gas-maska je dovoljna zatita, izuzev za CO i si. krvni depoi, delovi sistema za cirkulaciju u kojima se krv moe zadrati. Tu ubrajamo: slezinu, jetru, potkone venske spletove, kao i venske sudove i srce. krvni pritisak, polne razlike u arterijskom pritisku, posle izrazito veih vrednosti u devojica do 16 godina i posle

krvni serum
priblino istih vrednosti do 40. godine, postaju mnogo vee u postklimakterikom periodu ene. krvni serum, krvna plazma bez fibrinogena; dobiva se centrifugisanjem krvi posle taloenja fibrinogena, kao i pri retrakciji fibrinskih konaca zgruane krvi. krvotok, strujanje krvi u zatvorenom sistemu krvnih sudova. Sin. circulatio sanguinis; (embr.) sistem krvnih sudova u poetku se razvija u bilateralnoj simetriji. Ali u daljem razvoju nastaje asimetrija sudovnog sistema. Razvoj aorte: u mezodermu svake polovine embriona stvaraju se dva velika suda: leva i desna aorta koje se proteu sve do 1. krnog luka, gde se u mezodermu toga luka povijaju dorzalno, produavajui se pored lene vrpce. Deo od srane cevi do 1. krnog luka predstavlja ushodnu aortu, deo u 1. krnom luku predstavlja primarni aortni luk, dok deo koji se nalazi uz hordu ini nishodnu aortu iji se kraj u trbunoj peteljci embriona produava u pupanu arteriju. Kad je kraj uoblien, obe arterije se proteu u njega kao repne aorte. U toku 2. sedmice razvoja u svakom krnom luku se javlja po jedna spojna grana: te spojne grane se zovu arterijski lukovi. Nishodna aorta se produava (embrion od 2 mm) ka srednjem mozgu kao primarna unutranja karotida arterija. Isto tako i ushodna aorta kao primitivna spoljanja karotidna arterija; 4. arterijski luk se razvija na levoj strani mnogo jae nego na desnoj (aortin luk), dok s desne predstavlja poetak potkljune arterije; kolateralni k., boni krvotok, koji je omoguen anastomozama bonih grana dveju susednih arterija. Ako jedna od arterija bude zaepljena, njen distalni deo dobija krv preko anastomotinih granica iz okolnih arterija, tj. uspostavlja se kolateralni k.; mali k., cirkulacija krvi od desne komore preko plua do leve pretkomore. Krv struji od desne komore kroz plunu arteriju u plua, tamo se rasipa, pa se ponovo skuplja u plune vene, kojima dospeva u levu pretkomoru srca. Sin. pluni krvotok; placentni k., prelaz materije kroz placentu vri se difuzijom i filtraci-

ksifoidni nastavak
jom. Iz krvi majke prelaze hranljivi produkti, kao ugljeni hidrati, belanevine, lipidi, masti, soli, gvoe, mlena kiselina, a iz deteta u k. majke raspadni produkti metabolizma. Iz majinog k. prelaze u detinji adrenalin, tiroksin, hormon zadnjeg renja hipofize i vitamini. Od sporednih produkata i tetnih supstancija prelaze razne mineralne soli, alkaloidi i dr. Zapaeno je prelaenje spirohete, dok bakterije prelaze samo kada je razorena posteljica. Najzad, kroz posteljicu prolaze antitela; veliki k., cirkulacija krvi od leve komore do desne pretkomore. Krv izlazi iz leve komore u aortu, iz ove struji u sve sitnije arterije dok se ne raspe u kapilare, zatim preko venskog dela kapilara struji u sitnije pa u vee vene i kroz donju i gornju uplju venu dospeva u desnu pretkomoru srca; veslaki k., v. aparat plua-srce, vantelesni krvotok, ekstrakorporalni krvotok. kryptorchlsmus, kriptorhizam, zadravanje semenika u trbunoj duplji ili u preponskom kanalu usled poremeaja u njegovom sputanju monice. Semenici mogu da se zadre i u predelima gde ih normalno nema (prepone ili trbuh). V. descensus testis, kriptorhidija. ksantin, 2-6-dioksipurin, metaboliki proizvod gvanina (2-amino-6-oksipurin), koji je purinska baza nukleinske kiseline. ksantinurija, pojaano izluivanje ksantina (2-6-dioksipurina) s mokraom.

ksantoproteinska reakcija, v. reakcija.

ksantopsija, v. xanthopsia, achromatopsia. ksenogeno, oznaava genske razlike izmeu raznih ivotinjskih vrsta. V. heterogeno, he te ro Io go.

kseroftalmija, v. xerophthalmia.
ksifoidni nastavak, oblik ksifoidnog (maolikog) donjeg nastavka grudne kosti koji predstavlja izuzetno vanu polnu odliku. U mukarca vrlo razvijeni nar stavci ine 66%. U ene nerazvijeni ili odsutni nastavci ine 67%, dok u nje razvijeni ine svega 33%. Drugim reci* ma: aksifoidija i hipoksifoidija je pravilo u ene, a izuzetak u mukarca. S druge strane, vrlo razvijeni ksifoidni nastavak
439

ksilokain

kupanje

u ene skoro je uvek znak njene and- kumulacija, pojava da nova doza nekog roidne konstitucije, kao to aksifoidija u leka data bolesniku zatie u njegovom mukarca odaje njegovu ginoidnu konorganizmu nerazgraene, odnosno stituciju. neizluene delove prethodnih doza tog ksilokain, v. lidokain (Lidocaini chloriistog leka. dum). kupa, v. conus. ksiloza, drvni eer, pentoza koja se dobi- kupalite, mesto gde se moe kupati, bilo ja iz jute i dr., a ponekad se nalazi u u reci, jezeru,, moru ili nekoj banji. Tim mokrai. se imenom esto naziva i kupatilo. kuga, v. pestis. Upotrebljava se kao naziv za mesta s kuk, v. coxa. plaama na primorju. kukica, (stom.) element za privrivanje kupanje, (1) utapanje nekog tela u neku delimine proteze za preostale zube, a tenost; (2) pranje celog tela ili delova ako ima okluzalni naslon i za prenoetela tako da se oni nalaze u nekom sudu nje pritiska vakanja na zub. Moe biti napunjenom vodom; (3) leanje za izvesod ice ili livena. Lei na prirodnom no vreme u nekoj vodi koja ima lekovita zubu koji prihvata protezu i obuhvata fizika ili hemijska svojstva; (4) kretanje gau vodi (basen, reka, jezero, more) u cilju razonode ili sporta; obino kupanje u kukolj (Agrostemmogithago), urodica mlakoj ili toploj vodi vri se iz higijenita, s crnim i sivo crnim plodovima veskih razloga. Ali kupanja u obinoj vodi liine zrna penice. Sadri otrovni gliprimenjuju se esto i u terapiji. Ona dekozid-sapotoksin od 4,1 do 6,6%. Dozvoluju svojom temperaturom i mehaniki. ljena koliina glikozida u branu je Kupanja mogu biti: vrlo hladna (od l do 0,1%. l I0C), hladna (od 11 do 240C), sveza (od kuldoskopija, inspekcija endoskopom 24 do 320C), mlaka (od 32 do 350C), topla karlinog dela trbune duplje kroz ot(od 35 do 380C), vrlo topla (preko 380C). vor nainjen kuldoceliotomijom (no- Npr., dua kupanja u mlakoj vjdi obimen horribile). Sin. abdominoskopija. no umiruju nervozne osobe, a neki bolje kultivisanje bakterija, nain razmnoapodnose topla kupanja: vrela kupanja vanja bakterija in vitro, na vetakim se rede propisuju. Lekovita kupanja u hranljivim podlogama. Za kultivisanje mineralnim vodama, pored toga to debakterija od znaaja je izbor pogodne luju svojom temperaturom i mehaniki hranljive podloge i izolovanje bakterija (kao i kupanje u obinoj vodi), deluju u istoj kulturi. jo i specifino, hemijski (ugljenom kikulon (C), jedinica za koliinu elektriciteselinom, sumpor-vodonikom, solima i ta odn. elektrinog tovara. Ona koliina dr.); blatno k., kupanje u lekovitom blaelektriciteta koju prenosi u l sekundu tu koje se koristi bilo kao kupanje celog struja od l ampera. U jednom kulonu 18 tela (obino u drvenoj kadi), bilo samo nalazi se 6,23542 x IO elektrona. lokalnom primenom blata (oblog blata kultura bakterija, skup bakterija nastalih na oboleli zglob); crevna k., v. ispiranje razmnoavanjem in vitro; ista kultura creva; k. u etiri elije, kupanje, u isto je skup kolonija jedne bakterijske vrste vreme obe ruke i obe noge. u etiri na vrstoj hranljivoj podlozi. Meana male, specijalno za to udeene, kade nakultura je skup kolonija, dve ili vie bakpunjene vodenim rastvorom odreene terijskih vrsta. supstancije (u jonizovanom stanju) dokumi, mleni proizvod od kobiljeg mlevoljno zagrejanog, kroz koji se puta ka. Nastaje kiselim alkoholnim vrenjem elektrina struja. Slui za leenje hropod uticajem: Streptococcus lactis, Lacninog reumatizma i neuralgije; elektobacillusa casei i gljivica: Sacharomytrino k., kupanje pri kome se kroz ces lactis, Torula cumys. Pored mlene vodu sprovodi galvanska struja. Pri kiseline moe da sadri alkohola i do elektrinom kupanju ove elektrode se 3%.
440

kupatilo nalaze u vodi (bipolarno kupanje) ili se jedna elektroda nalazi u vodi, a druga u ruci osobe koja se kupa (monopolarno kupanje, koje moe biti anodno ili katodno kupanje). Elektrino kupanje deluje u isto vreme sedativno i tonino i slui u leenju neurastenije; parafinsko k., kupanje u mekom parafinu koji se topi na 36 do 4O0C. Parafinsko kupanje se obino preporuuje od nekih kao elo kupanje u gojaznih osoba, radi mravljenja; peano k., kupanje, odnosno zatrpavanje tela, ili delova tela u suncem zagrejan sitan pesak, obino leti na obali mora (npr. u Ulcinju). Povoljno utie na hronini reumatizam, neuralgije i posledice povreda. Ova kupanja deluju mehaniki i svojom temperaturom (oko 5O0C); k. u slanoj vodi, kupanje u zagrejanoj prirodnoj ili morskoj slanoj vodi. Ima stimulativno dejstvo na osobe sa limfatikom dijatezom, a pomae resorpciju hroninih otoka i eksudata (reumatikih i ginekolokih). V. voda (slane vode); svetlosno k., boravak bolesnika u specijalnom sanduku (s glavom napolju) u kome se nalaze upaljene elektrine sijalice; ove sijalice isputaju jaku svetlost koja sadri infracrvene toplotne zrake. Ovo kupanje prouzrokuje jako znojenje i deluje sedativno na nervni sistem; ugljeno-kiselo k., kupanje u prirodnoj ugljeno-kiseloj i termalnoj vodi. Ova kupanja izazivaju proirenje krvnih sudova u koi, usporenje pulsa (izraz umirujueg i tonikog dejstva na srce), poveanje diureze itd. Obavljaju se u banjama: Vrnjaka Banja, Aranelovac, Vruica, Rimske Toplice, Radenci i u drugim banjama; vazduno k., kretanje na istom vazduhu uz minimalnu odevenost. Slui jaanju otpornosti organizma. kupatilo, prostorija koja slui za kupanje, s kadom ili tuem. Obino slui za odravanje telesne istoe, a u banjama za lekovita kupanja; blatno k., zgrada ili deo zgrade u banji, u kojoj se iskljuivo sprovodi leenje blatom. V. kupanje (blatno). kura, leenje, niz ponovljenih istih ili meusobno povezanih terapijskih poduh-

Kuvierov vod vata (primena lekova, kupanje, odravanje neke dijete, izvoenje nekih vebi itd.) u toku odreenog vremena; inunkciona k., leenje utrljavanjem neke masti. Najee se, ranije, inunkciona kura sastojala u primeni ivinih masti u leenju sifilisa. kurare, v. curare. kuratiyan, koji leci. V. curabilis, preventivan. kurativna medicina, v. medicina, Kurumlijska Banja, banja koja lei ispod Samokova (ogranka Kopaonikog masiva), na 500 m n.v. Klimat banje deluje toniki. Ima vie od 8 izvora tople vode, iji je hemijski sastav uglavnom isti. Voda je alkalna, ugljenokisela i sumporovodonina. Lekovito blato je prirodno toplo (redak primer i jedini sluaj u naoj zemlji). Postoji kupatilo s kadama i dva basena. U ovoj banji se lece: hronina reumatika oboljenja zglobova i miia, neuralgije, hronine bolesti enskih polnih organa, kone reakcije i infekcije, eludane dispepsije, kamen u unoj kesici i u bubrezima, nespecifina zapaljenja nosa, grla i bronhija, hronina stanja usled trovanja olovom, bizmutom i arsenom. kuru, bolest koja je endemski vladala meu stanovnicima Nove Gvineje. Izaziva je spori virus a prenosila se kanibalskim obiajima. V. Creutzfeldt-Jakobova bolest. kusna osetljivost, ispitivana je osetljivost polova na pojedine gustativne faktore. Krivulja nadraajnog praga u enskog pola nalazi se mnogo nie nego u mukog. U trudnoi ena je osetljiva na gustativne nadraaje i to naroito na slano, zatim na kiselo, gorko, a najmanje na slatko. Opte je poznato da se u trudne ene javljaju i posebne elje. Kussmaul-Maierova bolest, periarteritis nodosa. Kussmaulova bolest, v.poliarteritis nodosa. Kussmaulovo disanje, v. respiratio. Kuvierov vod, postaje sticanjem prednjih i zadnjih kardijanih vena i otvara se u venski sinus. 441

ksilokain u ene skoro je uvek znak njene androidne konstitucije, kao to aksifoidija u mukarca odaje njegovu ginoidnu konstituciju. ksilokain, v. lidokain (Lidocaini chloridum). ksiloza, drvni eer, pentoza koja se dobija iz jute i dr., a ponekad se nalazi u mokrai. kuga, v. pestis. kuk, v. coxa. kukica, (stom.) element za privrivanje delimine proteze za preostale zube, a ako ima okluzalni naslon i za prenoenje pritiska vakanja na zub. Moe biti od ice ili livena. Lei na prirodnom zubu koji prihvata protezu i obuhvata ga. kukolj (Agrostemmogithago), urodica ita, s crnim i sivo crnim plodovima veliine zrna penice. Sadri otrovni glikozid-sapotoksin od 4,1 do 6,6%. Dozvoljena koliina glikozida u branu je 0,1%. kuldoskopija, inspekcija endoskopom karlinog dela trbune duplje kroz otvor nainjen kuldoceliotomijom (nomen horribile). Sin. abdominoskopija. kuki vis an je bakterija, nain razmnoavanja bakterija in vitro, na vetakim hranljivim podlogama. Za kultivisanje bakterija od znaaja je izbor pogodne hranljive podloge i izolovanje bakterija u istoj kulturi. kulon (C), jedinica za koliinu elektriciteta odn. elektrinog tovara. Ona koliina elektriciteta koju prenosi u l sekundu struja od l ampera. U jednom kulonu nalazi se 6,23542 x IO18 elektrona. kultura bakterija, skup bakterija nastalih razmnoavanjem in vitro; ista kultura je skup kolonija jedne bakterijske vrste na vrstoj hranljivoj podlozi. Meana kultura je skup kolonija, dve ili vie bakterijskih vrsta. kumi, mleni proizvod od kobiljeg mleka. Nastaje kiselim alkoholnim vrenjem pod uticajem: Streptococcus lactis, Lactobacillusa casei i gljivica: Sacharomyces lactis, Torula cumys. Pored mlene kiseline moe da sadri alkohola i do 3%.
440

kumulacija, pojava da nova doza nekog leka data bolesniku zatie u njegovom organizmu nerazgraene, kupanj odnosno neizluene delove prethodnih doza tog istog leka. kupa, v. conus. kupalite, mesto gde se moe kupati, bilo u reci, jezeru, moru ili nekoj banji. Tim se imenom esto naziva i kupatilo. Upotrebljava se kao naziv za mesta s plaama na primorju. kupanje, (1) utapanje nekog tela u neku tenost; (2) pranje celog tela ili delova tela tako da se oni nalaze u nekom sudu napunjenom vodom; (3) leanje za izvesno vreme u nekoj vodi koja ima lekovita fizika ili hemijska svojstva; (4) kretanje u vodi (basen, reka, jezero, more) u cilju razonode ili sporta; obino kupanje u mlakoj ili toploj vodi vri se iz higijenskih razloga. AH kupanja u obinoj vodi primenjuju se esto i u terapiji. Ona deluju svojom temperaturom i mehaniki. Kupanja mogu biti: vrlo hladna (od l do U0C), hladna (od 11 do 240C), sveza (od 24 do 320C), mlaka (od 32 do 350C), topla (od 35 do 380C), vrlo topla (preko 380C). s Npr., dua kupanja u mlakoj vjdi obino umiruju nervozne osobe, a neki bolje podnose topla kupanja: vrela kupanja se rede propisuju. Lekovita kupanja u mineralnim vodama, pored toga to deluju svojom temperaturom i mehaniki (kao i kupanje u obinoj vodi), deluju jo i specifino, hemijski (ugljenom kiselinom, sumpor-vodonikom, solima i dr.); blatno k., kupanje u lekovitom blatu koje se koristi bilo kao kupanje celog tela (obino u drvenoj kadi), bilo samo lokalnom primenom blata (oblog blata na oboleli zglob); crevna k., v. ispiranje creva; k. u etiri elije, kupanje, u isto vreme obe ruke i obe noge, u etiri male, specijalno za to udeene, kade napunjene vodenim rastvorom odreene supstancije (u jonizovanom stanju) dovoljno zagrejanog, kroz koji se puta elektrina struja. Slui za leenje hroninog reumatizma i neuralgije; elektrino k., kupanje pri kome se kroz vodu sprovodi galvanska struja. Pri elektrinom kupanju ove elektrode se

kupatilo
nalaze u vodi (bipolarno kupanje) ili se jedna elektroda nalazi u vodi, a druga u ruci osobe koja se kupa (monopolarno kupanje, koje moe biti anodno ili katodno kupanje). Elektrino kupanje deluje u isto vreme sedativno i tonino i slui u leenju neurastenije; parafinsko k., kupanje u mekom parafinu koji se topi na 36 do 4O0C. Parafinsko kupanje se obino preporuuje od nekih kao elo kupanje u gojaznih osoba, radi mravljenja; peano k., kupanje, odnosno zatrpavanje tela, ili delova tela u suncem zagrejan sitan pesak, obino leti na obali mora (npr. u Ulcinju). Povoljno utie na hronini reumatizam, neuralgije i posledice povreda. Ova kupanja deluju mehaniki i svojom temperaturom (oko 5O0C); k. u slanoj vodi, kupanje u zagrejanoj prirodnoj ili morskoj slanoj vodi. Ima stimulativno dejstvo na osobe sa limfatikom dijatezom, a pomae resorpciju hroninih otoka i eksudata (reumatikih i ginekolokih). V. voda (slane vode); svetlosno k., boravak bolesnika u specijalnom sanduku (s glavom napolju) u kome se nalaze upaljene elektrine sijalice; ove sijalice isputaju jaku svetlost koja sadri infracrvene toplotne zrake. Ovo kupanje prouzrokuje jako znojenje i deluje sedativno na nervni sistem; ugljeno-kiselo k., kupanje u prirodnoj ugljeno-kiseloj i termalnoj vodi. Ova kupanja izazivaju proirenje krvnih sudova u koi, usporenje pulsa (izraz umirujueg i tonikog dejstva na srce), poveanje diureze itd. Obavljaju se u banjama: Vrnjaka Banja, Aranelovac, Vruica, Rimske Toplice, Radenci i u drugim banjama; vazduno k., kretanje na istom vazduhu uz minimalnu odevenost. Slui jaanju otpornosti organizma. kupatilo, prostorija koja slui za kupanje, s kadom ili tuem. Obino slui za odravanje telesne istoe, a u banjama za lekovita kupanja; blatno k., zgrada ili deo zgrade u banji, u kojoj se iskljuivo sprovodi leenje blatom. V. kupanje (blatno). kura, leenje, niz ponovljenih istih ili meusobno povezanih terapijskih poduh-

Kuvierov vod
vata (primena lekova, kupanje, odravanje neke dijete, izvoenje nekih vebi itd.) u toku odreenog vremena; inunkciona k., leenje utrljavanjem neke masti. Najee se, ranije, inunkciona kura sastojala u primeni ivinih masti u leenju sifilisa. kurare, v. curare. kuratiyan, koji leci. V. curabilis, preventivan.

kurativna medicina, v. medicina,

Kurumlijska Banja, banja koja lei ispod Samokova (ogranka Kopaonikog masiva), na 500 m n.v. Klimat banje deluje toniki. Ima vie od 8 izvora tople vode, iji je hemijski sastav uglavnom isti. Voda je alkalna, ugljenokisela i sumporovodonina. Lekovito blato je prirodno toplo (redak primer i jedini sluaj u naoj zemlji). Postoji kupatilo s kadama i dva basena. U ovoj banji se lece: hronina reumatika oboljenja zglobova i miia, neuralgije, hronine bolesti enskih polnih organa, kone reakcije i infekcije, eludane dispepsije, kamen u unoj kesici i u bubrezima, nespecifina zapaljenja nosa, grla i bronhija, hronina stanja usled trovanja olovom, bizmutom i arsenom. kuru, bolest koja je endemski vladala meu stanovnicima Nove Gvineje. Izaziva je spori virus a prenosila se kanibalskim obiajima. V. Creutzfeldt-Jakobova bolest. kusna osetljivost, ispitivana je osetljivost polova na pojedine gustativne faktore. Krivulja nadraajnog praga u enskog pola nalazi se mnogo nie nego u mukog. U trudnoi ena je osetljiva na gustativne nadraaje i to naroito na slano, zatim na kiselo, gorko, a najmanje na slatko. Opte je poznato da se u trudne ene javljaju i posebne elje.

Kussmaul-Maierova bolest, periarteritis nodosa. Kussmaulova bolest, v.poliarteritis nodosa. Kussmaulovo disanje, v. respiratio. Kuvierov vod, postaje sticanjem prednjih i zadnjih kardijanih vena i otvara se u venski sinus.
441

Kmmelova bolest
Kmmelova bolest, v. Kmmel-Verneuilova bolest, spondylomalacia. Kntscherov klin, v. klin, uklinjavanje. kutnjak, molar, zub sa strane, ima ih tri sa svake strane u gornjoj i donjoj vilici. To su zubi s najveim krunicama. Na griznim povrinama imaju kvrice i fisure tako postavljene da se gornji i donji zubi meusobno usklauju pri vakanju hrane. Gornji kutnjaci imaju po tri korena, jedan postavljen palatinalno, dva bukalno. Donji imaju po dva korena, jedan postavljen mezijalno, a drugi distalno.

kyphosis
Vrlo mravi indeks 1,40 do 1,80, normalni 2,15-2,56, ugojeni preko 2,57. kvintal ili metrika centa, oznaka q, jedinica za masu koja se moe upotrebljavati samo do kraja 1980. godine, l q = 100 kg. kvocijent, kolinik, broj koji se dobiva deIjenjem; kalorijski k., kalorijski kolinik; odnos nekih supstancija u kalorijama; k. odmora, utroak kiseonika u toku odreenog rada i posle njega; respiratorni k., odnos izmeu zapremine proizvedenog ugljen-dioksida i utroenog kiseonika: -g-^- ; k. inteligencije (sin. IQ), odnos izmeu psihike i kalendarske starosti pomnoen sa 100. Psihika starost se odreuje pogodnim testovima. V. testovi, psiholoki; 0-20 idiot, 20-50 imbecil, 50-70 debil, 80-90 fizioloki glup, 90-110, prosene inteligencije, 110-140, vrlo visoke inteligencije, do genijalnosti! kvriavi pegavac, rickettsiosis marseliensis. V. rikettziosis. Kwashiorkor, kvaiorkor, sindrom izazvan tekim pothranjivanjem u belanevinama, najpre opisan u Africi/a potom u elom svetu, u kojeg postoje usporeno rastenje, promena u boji koe i kose (crvenkasta kosa), edem, masna infiltracija i ciroza jetre, anemija, dermatoze i dr.

kvalitativna analiza, v. analiza.

kvant, v. quantum; k. energije, v. quantum. kvantitativan, koliinski, po koliini, npr., kvantitativna analiza.

kvantitativna analiza, v. analiza.

kvasac, kvaeve gljivice, popularni naziv za gljivice roda Saccharomyces, koje se iskoriavaju pri meenju hleba i testa uopte, za alkoholna vrenja itd., a u izvesnoj meri i za leenje. Neke od ovih gljivica su patogene za oveka. V. blastomycosis, Faex. kvaternarni, (1) etvrti po redu; (2) et- " vorni, koji sadri etiri elementa. V. quartanus. kverulant, osoba koja ispoljava sumanutu ideju progonjenja i koja se protiv tog proganjanja bori svim moguim pravnim sredstvima piui tube i albe svim instancijama na svetu. Obino je posredi paranoja. V. paranoia. Kveteletov indeks, slui za procenu stanja uhranjenosti odraslih osoba, ija je telesna visina od 165 do 175cm, dobija se podelom telesne teine u grame s kvadratom telesne visine u santimetre.

Kweimov test, v. test.

kyphoscoliosis, kifoskolioza, izvijenost kime unazad i bono, npr. u prljenskom osteochondritisu (morbus Scheuermanni). V. kyphosis, osteochondritis. kyphosis, prekomerni konveksitet lenog dela kimenog stuba, obino posledica osteochondritisa ili rahitisa. V. osteochondritis.

442

L+ (limes=smrt), najmanja koliina toksina koja pomeana s jednom jedinicom antitoksina izaziva u roku "od 4 dana smrt zamoreta tekog 250 g posle po^ tkone date injekcije. l-, oznaka za levogirni oblik nekog optiki aktivnog jedinjenja; danas se levogiran oblik oznaava sa (-). La, hemijski simbol za element lanthan. 1. a., (lat.) skra. za lege artis, to znai po propisu. Upotrebljava se, ponekad, pri ,pisanju recepata. (lambda), (I) simbol za telesnu duinu; (2) simbol za konstantu radioaktivnog raspada. LATS (long acting thyroid stimulator), imunogamaglobulin, verovatno karaktera antitela, koji se stvara u limfnom tkivu i podstie, kao i TSH (v. tamo), tireoideju na aktivnost. LDso, doza nekog leka koja, ubrizgana grupi ivotinja iste vrste, ubija polovinu (50%) ivotinja te grupe. L. E., lupus erythematodes. Lf (limes floculationis), koliina toksina koja daje najbre izraenu flokulaciju s jednom jedinicom antitoksina u nizu razreenja koja sadravaju stalnu koliinu antitoksina, a razliite koliine toksina. LH (luteinizirajui hormon) (ICSH, interstitial cell stimulating hormone, hormon koji stimulie intersticijske elije, Prolan B), hormon (v. tamo) koji izaziva luteinizaciju u jajniku i deluje na funkciju Leydigoviha elija. V. adenohypophysis i hormoni adenohipofize. Li, hemijski simbol za element lithium.

Hn., nedoputeno skraivanje reci linimentum. liq., skra. za liquor. Lo (limes nula), najvea koliina toksina koja pomeana s jednom jedinicom antitoksina i ubrizgana potkono zamoretu tekom 250 g ne izaziva nikave reakcije. LSD, skra. za dietil-amid lizergike kiseline, psihohemijski BOT.
LTH, v. adeno hypophysis i prolactin. Labbov test (proba), v. test. Labbov trougao, v. trougao.

lab-ferment, enzim koji omoguuje zgruavanje mleka pretvarajui kazein u parakazein. labia, deo spoljnih polnih organa ene; 1. majora pudendi (velike usne), dva kona nabora bogata potkonim masnim tkivom. One se od stidnog breuljka sputaju paralelno prema maru i ine stidnu pukotinu. Unutranja povrina im je mekana, glatka i tanka, a spoIjanja grublja, deblja i pokrivena stidnim dlakama; 1. minora pudendi (male usne) nalaze se ispod velikih u vidu nabora, tj. duplikature sasvim nene i tanke koe, idu paralelno i prednjim delom ine praeputium. labialis, labijalan, usnini, koji pripada usni.
labirintni refleksi, v. refleks.

labium, usna ili usnica ili rub nekog organa koji lii na usnu, npr. /. superius oris, gornja usnica; /. majus pudendi, velika usna stidnice; /. leporinum, zeja usna, rascep gornje usne, nastao usled
443

laboratorija nepotpunog spajanja zaetaka usne u toku embrionalnog razvoja. laboratorija, radionica, prostorija u kojoj se vre neka struna ili nauna ispitivanja. Ponekad se naziv laboratorija uzima i za ustanove koje proizvode razne hemijske, farmaceutske i si. proizvode. laboratorijska dijagnoza, v. diagnosis. laboratorijski tehniar, v. tehniar. Labordeov metod, sin. Labordeovo vetako pisanje (v. pod disanje). Labordeova kleta, kleta za dranje jezika u primeni stimulisanog Lal^ordeovog vetakog disanja. V. Labordeov metod, Labordeovo veslako disanje (v. pod disanje). Labordeovo veslako disanje, v. disanje. labrum, usna, rub, kraj (npr. labrum glenoidale, aina usna u zglobu). labyrintbectomia, labirintektomija, hirurko otvaranje labirinta unutranjeg uha, ime se eliminie njegova funkcija. Vri se u sluaju gnojnog zapaljenja labirinta i u odmaklim sluajevima Menijerove bolesti. labyrinthitis, labirintitis, zapaljenje sastavnih delova opnastog labirinta unutranjeg uva. Obino se zavrava iskljuenjem labirinta iz funkcije, tj. trajnom gluvoom. To vredi za sva gnojna zapaljenja, koja obino nastaju u toku hroninog gnojnog otitisa, ali i za mnoga virusna zapaljenja, kao to su grip, parotitis, rubeola. Ogranieni labirintitis, 1. circumscripta, moe dugo da postoji bez teih znakova, pa da onda iznenada pree u difuzni gnojni labirintitis. Od gnojnog labirintitisa moe da nastane i gnojni leptomeningitis. labyrinthus (gr. labyrinthos, od staroegipat. lopero hunt), ogromna zgrada s mnogo soba i hodnika, labirint, unutranje uvo smeteno u piramidi slepoone kosti; 1. membranaceus, opnasti labirint, smeten u kotanom labirintu, sastoji se od meinice (utriculus) za koju su privrena tri polukruna kanala (ductus semicirculares) i od kesice (sacculus) od koje se unapred prua opnasti pu (ductus cochlearis). U meinici, kesici i polukrunim kanalima nalazi se prijemni aparat ula za odra444

lactatio vanje ravnotee i orijentaciju u prostoru. U opnastom puu nalazi se Cortijev organ, prijemni aparat ula sluha; 1. osseus, kotani labirint, sastoji se od centralne upljine trema (vestibulum), tri polukruna kanala (canales semicirculares) i kotanog pua (cochlea). V. awns. lac (lat.), v. mleko; 1. neonatorum, ili vetiino mleko, ili babinje mleko, javlja se u novoroenadi izmeu treeg i desetog dana po roenju: iz nateenih dojki istiskuje se pokoja kapljica mleka koje lii na kolostrum, a koja se javlja usled dejstva materinih hormona na mlenu lezdu deteta; 1. sulphuris, v. Sulfur praecipitatum, laceratio, laceracija; (1) akt razdiranja, cepanja; (2) razderina, ozleda tkiva usled kidanja, razdiranja. V. laceribilan, lacerisan. lacerisan, raskinut, poderan. lacertus, miii, naroito nadlaktice; 1. fibrosus, vezivna traka, pljosnati produetak tetive miia, izgraen od vrstog vezivnog tkiva. Sin. aponeurosis. lacrima, suza. lacrimalis, lakrimalan, suzni, npr. glanduIa lacrimalis, suzna lezda. lactacidaemia, laktacidemija, poveane koliine mlene kiseline u krvi, kao to se deava posle velikih fizikih napora. lactacidosis, laktacidoza, nenormalno poveanje mlene kiseline u krvi; najee se opisuje u toku neracionalnog leenja obolelih od eerne bolesti (v. tamo) bigvanidima (v. tamo), posebno fenil-etil bigvanidom (v. tamo). lactaciduria, laktacidurija, prisustvo mlene kiseline u mokrai. lactatio, laktacija, stvaranje mleka u dojci posle poroaja. Sekrecija mleka u razvijenim mlenim lezdama vri se pod dejstvom hormona prednjeg renja hipofize prolaktina (luteotropnog h.) dok oksitocin, hormon zadnjeg renja hipofize, stimulie kontrakciju mioepitelnih elija mlenih kanalia, izazivajui istiskivanje mleka kroz bradavice dojki. Sekreciju prolaktina stimuliu estrogeni, a koi progesteron.

Lactobacillis Lactobacillis, dugaki, tanki, asporogeni, nepokretni, gram-pozitivni tapii; mikroaerofili ili anaerobi. Fermentacijom ugljenih hidrata proizvode veliku koliinu mlene kiseline. Nisu patogeni, sastavni su deo normalne flore digestivnog trakta i vagine. Najvanije vrste su: L. bifidus, L. bulgaricus, L. acidofilus, L. Dderleini i L. Bois-Oppleri. lactoflavin, v. riboflavin. Lactosum, Saccharum lactis, lktoza, mleni eer. Beo, kristalan praak, bez mirisa, slatka ukusa. U vodi se rastvara lako ali sporo. Slui kao konstituens higroskopnih prakova za unutranju upotrebu. lactosuria, laktozurija, prisustvo laktoze u mokrai. esta pojava u dojilja. lacuna, jama, udubljenje, uloka, otvor nepravilnog oblika (npr. 1. vasorum, otvor krvnih sudova). lacunae urethrales, uretralne upljike, mnogobrojna udubljenja ili jamice u sluznici uretre, iji su otvori upravljeni u distalnom pravcu. Neke sadre otvore uretralnih lezda. Sin. uretralne upljike. lacus lacrimalis, suzno jezerce, prostor u unutranjem uglu oka gde se skupljaju suze poto ih je gornji kapak razlio preko ronice. Spolja je ogranien polumeseastim naborom venjae. laesio, lezija, ozleda, oteenje, povreda. V. laesus. laesus, lediran, oteen, povreen, npr. functio laesa, oteena funkcija. Lannecov infarkt, hemoragijski infarkt plua, V. infarctus haemorrhagicus. Lannecova bolest, v. cirrhosis hepatis. Lannekova ciroza, ciroza jetre sa stalnim znacima manjka androgena u oba pola, srazmerno teini oboljenja. Koliina 17-ketosteroida je smanjena. Raspodela naslaga masti u mukih je enskog tipa. U mukih bolesnika stidnjaka dlakavost je enskog tipa. Veina cirotiara s jasnim znacima hipoadrogenije pretrpela je pogoranje svoje muke polne uoblienosti, ali su znake tog nedostatka stvarno nosili u sebi i ranije. lagoftalmus, v. lagophthalmus. lagophthalmus, lagoftalmus, nepotpuno zatvaranje kapaka, tako da deo one ja-

laki lanci buice ostaje nepokriven; mehaniki L, nastaje usled oiljnih promena koe kapaka ili lica pri jako izraenom egzoftalmusu; paralitiki L, nastaje kao posledica paralize facijalnog ivca; spastiki L, javlja se usled spazma dizaa gornjeg kapka, Posledica: nepokrivena ronjaa se sui i dolazi do keratitis e Iagophthalmo. lagune, sin. stabilizaciona jezera, jednostavni bazeni za preiavanje splavina manjih ili delova naselja. Potrebna povrina 10 m2 po stanovniku, dubina 60 do 80 cm. Splavine se dovode na jednom, odvode na drugom kraju, za to vreme se otpadna voda prirodno preisti delovanjem algi, koje se spontano razvijaju. lajonizacija, genska inaktivacija jednog X-hromosoma u somatskim elijama normalne ene i svih sem jednog X-hromosoma u patolokim stanjima u kojima somatska elija ene sadri preko dva X-hromosoma. Kako se sasvim sluajno u jednim elijama inaktivie X-hromosom nasleen od majke a u drugim elijama X-hromosoma nasleen od oca, pojedina tkiva ene imaju mozaiku strukturu. Sin. heterohromatinizacija, X-inaktivacija. lakat, pregib ruke, zglob koji spaja nadlakticu s podlakticom. V. regio cubitit cubitus; bezbolski lakat, poremeaj u laktu igraa bezbola zbog otkidanja komada kosti ili hrskavice s glavice bice; 1. golfista, bol izazvan epikondilitisom, u stvari zbog lezije miia pregibaa koji se pripajaju na unutranjem epikondilu ramenjae; 1. negovateljica, subluksacija glavice bice pod distalni deo prstenastog ligamenta; rudarski L, poveanje burze (sluzne kese) nad vrhom lakta, koje nastaje oslanjanjem rudara na lakat pri radu; teniserski L, bolovi u spoljanjoj strani lakta nastali usled zapaljenja ili nadraivanja pripoja opruakih miia na spoljanjem kondilu ramenjae. V. cubitus rectus, cubitus valgus, cubitus var us. lakatni, v. cubitalis. laki lanci imunoglobulina (L-lanci), polipeptidni lanci sastavljeni od 214 ami445

lakmus
nokiselina, ulaze u sastav imunoglobulina. (V.imunoglobulini). Postoje dva tipa lakih lanaca: lambda i kapa. Odnos kapa- i lambda-lanaca u imunoglobulina oveka je 2:1. U jednom molekulu imunoglobulina laki lanci su uvek istog tipa. Molekuli imunoglobulina koji imaju lambda-lance su tipa L, a kapa-lance su tipa K. Bence-Jones proteini predstavljaju lake lance imunoglobulina. lakmus, plava boja koja se dobija od Roccella tinctoria i drugih liaja. Glavni sastojak lakmusa je azolitmin. Lakmus se upotrebljava kao alkalicidimetrijski indikator za pH izmeu 4,5 i 8,3. Na pH 4,5 lakmus je crven, a na pH 8,3 plav. lakmusova hartija, hartija za ceenje natopljena lakmusom; slui kao indikator. Plava lakmusova hartija u kiselinama pocrveni, a crvena u bazama poplavi. laksantna sredstva, sredstva koja prouzrokuju pranjenje creva izazivajui jau i bru peristaltiku. Deluju poveanjem sadrine crevnog sadraja (na primer, agar, laksantne soli kao to su magnezijum-sulfat ili gorka so) koji mehaniki drai nervne zavretke u sluznici creva, ili hemijskim draenjem nervnih zavretaka u ovoj sluznici (na primer, Oleum Ricini, Alo,.Folia Sennae i dr.). laktagog, sredstvo koje pojaava izluivanje mleka. laktalbumin, albumin koji se nalazi u mleku i koji lii na albumin seruma. laktaza, enzim koji katalizuje hidrolitiko razlaganje disaharida laktoze na glikozu i galaktozu. Nalazi se u crevnom soku. laktobutirometar, naprava za odreivanje masti u mleku. laktodensimetar, vrsta areometra kojim se odreuje specifina teina mleka. Skala ovog areometra, razdeljena u laktodensimetarske stepeae, pokazuje za koliko je grama jedan litar mleka tei od jednog litra vode. Kravlje mleko pokazuje samo neznatna kolebanja specifine teine. Normalne varijacije specifine teine mleka u naim krajevima kreu se izmeu 1,029 i 1,034 s prosenom vrednou 1,032. Grupno meano mieko sa specifinom teinom ispod 1,029
446

laminaria treba smatrati nenormalnim i neispravnim, Sin. laktometar. laktoflavin, v. nboflavin. laktoflavin-enzim, v. enzim, flavin-enzim. laktometar, v. laktodenzimetar. laktoskop, aparat pomou koga se odreuje koliina masti u mleku prema stepenu njegove propustljivosti za svetlosne zrake. laktoza, v. lactosum. lamarkizam, pravac biolokog evolucionizma koji se razvio iz originalne Lamarckove teorije, prvog sistematski izraenog evolucionistikog gledita. Po Lamarcku, iva bia su se menjala pod uticajem upotrebe i neupotrebe organa, to predstavlja reakciju organizma na dejstva spoljanje sredine. Osobine steene u individualnom ivotu nasledne su i na tom mehanizmu je zasnovana prilagoenost ivog sveta na uslove za ivot. Lamblia intestinalis, protozoa, flagelata, iz crevnog trakta oveka i nekih ivotinja. Sin. Giardia intestinalis. lamhliasis, femblijaza, oboljenje koje izaziva Lamblia intestinalis. U tekim in-x fekcijama javljaju se povremeno prolivi. Ako su prodrle i u une puteve, dolazi do znakova holecistitisa. lamina, ploa, ploica, list; 1. dura, tanka ploa kompaktne kosti (prava alveolarna kost) koja oblae spongiozu alveolarne aice, prema zubu. Od korena zuba deli je ozublje; 1. metallica sec. upar, uparova metalna ploica za osteosintezu preloma donje vilice: klinovi u obliku zavrtnja uvlae se kroz buotinu sa unutranje strane kosti, prolaze kroz spoljanju kompaktu i ploicu, a fiksiraju se navratkom; spreava se dislokacija, mimoilaenje i skraenje patrljaka. laminaran tok krvi, proticanje krvi po slojevima: najsporije se kreu slojevi koji su u direktnom kontaktu sa zidom suda, a najbre slojevi u centralnom delu suda. Uzrok laminarnog toka je to molekuli tetaosti ^i dodiru sa zidom suda skoro se ne pomiu zbog adhezije. laminaria, laminarija, dilatatori materinog ua izraeni od materijala koji

laminectomia bubri (koren gencijane, osuen fikus i dr.) i lagano ire cervikalni kanal. laminectomia, laminektomija, operativno odstranjivanje bodljastih nastavaka i lukova (arcus vertebrae) jednog ili vie prljenova u cilju da se kimena modina oslobodi pritiska pri prelomu ili da se izvri odstranjivanje tumora u kimenoj modini ili neka intervencija na strukturama u kimenom kanalu. lampbrush hromosom, (eng.) dinovski hromosom u jedru primarnih oocita nekih vrsta. Lanacolum (lanakol), smea sterina i alifatskih alkohola; ulazi kao sastojak u podloge za lekovite masti, oficinalan je prema naoj farmakopeji. lanatozii (A, B, C), genuini glikozidi izolovani iz lia biljke Digitalis lanata (vunasta pustikara), imaju kardiotoniko dejstvo; prema naoj farmakopeji oficinalan je Lanatosidum C(lanatozid C). lanasta jedin jenja, v. jedinjenja. Landrijeva paraliza, v. paralysis. Langdon-Downova bolest, v. mongolismus. Langenbeckov iglodra, v. iglo dra, Langenbeckov. Langenbeckov trougao, trougao iji je vrh na prednjoj gornjoj bedrenoj bodlji, osnovica du anatomskog vrata butnjae, a spoljanja strana du velikog trohantera. Langenbeckova amputacija, amputacija u kojoj se reanj kroji i see idui od spolja ka unutra. Langenbeckova incizija, v. incisio. Langerhansova ostrvca, endokrini deo pankreasa. Sastoji se od gomilica svetHh elija izmeu acinusa egzokrinog dela pankreasa proetih mreom kapilara. U njima se razlikuje nekoliko vidova elija, koje lue insulin i glikagon, inkrete koji deluju na promet eera. Langhansov sloj, u posteljinim resicama sloj koji lui gonadostimulin, dok sincijalni sloj resica lui folikulin i progesteron. Langhansove elije, v. elije. Langhansove dinovske elije, v. elija.

laparotoniie blanche Langhansove trake, u meuresinim prostorima, kako na horionskoj ploi, tako i izmeu pregrada materine posteljice, slau se, u drugoj polovini trudnoe, u fibrinoidne trake, poznate kao Langhansove trake. V. Nitabuchove trake. lantanoidi, grupa 15 hemijskih elemenata s atomskim brojevima 57 (lantan, La, 138, 91) do 71 (lutecijum, Lu, 174, 97). Metali su. Zbog sline atomske grae meusobno su vrlo slini i trovalentni. Tehniki su vani: cerijum se upotrebljava za kamenie, neodim se nalazi u tragovima u staklu za zatitne naoare (neofansko staklo) i u laserima, europijum slui za izradu luminifora blenda kolor-televizijskih prijemnika. U lantanoide spadaju: lantan (La), cerijum, (Ce), prazeodim (Pr), neodim (Nd), prometijum (Pm), samarijum (Sm), europijum (Eu), gadolinijum (Gd), terbijum (Tb), disprozijum (Dy), iterbijum (Yb) i lutecijum (Lu^. Oksidi ovih elemenata, kojima se zbog velike slinosti dodaju i oksidi skandijuma (Sc) i itrijuma (Y) nazivaju se retke zemlje. lanugo, malje, sitne i meke, slabo pigmentovane dlaice koje se nalaze skoro po celoj povrini koe (sem na dlanovima i tabanima). laparoscopia, laparoskopija, pregled trbune upljine instrumentom slinim cistoskopu, koji se kroz trbuni zid uvue u trbunu duplju. Sin. abdominoskopija, celioskopija, ventroskopija. laparotomia, laparotomija, otvaranje trbune duplje prosecanjem trbunog zida; eksplorativna laparotomija, otvaranje trbune duplje radi postavljanja dijagnoze koja se nije mogla utvrditi klinikim pregledom ili radi procene mogunosti neke operacije. Sin. probna laparotomija. laparotomie blanche, (fr.) lepa laparotomija, laporotomija kojom se nita ne otkriva u trbunoj duplji, ali se vri iz opreznosti da se ne bi previdelo neko hitno hirurko oboljenje ili povreda abdominalnih organa. Laparotomija blan nije skopana s bilo kakvom opasnosti i komplikacijom.
447

lapis lapis, (lat. kamen) danas se u medicini upotrebljavaju: L infernalis (Argenti nitras u obliku tapia) i L mitigatus (Argenti nitras cum Kalio nitrate u obliku tapia) kao kaustina sredstva. V. Argentum. Lardennoisovo dugme, metalno dugme, modifikacija Murphyjevog dugmeta: koristi se za crevnu anastomozu. V. Murphyjevo dugme. laringektomija, v. laryngectomia. larinksni divertikul, v. diverticulum. Larreyev trougao, trough otvor izmeu rebarnog i grudnjanog dela preage preko koga unutranji grudni krvni sudovi dospevaju u gornji podrebarni predeo. V. trigonum sternocostale. Larreyeva amputacija, nain dezartikulacije ramenjae rezom koji se prua od akromiona nanie, du nadlaktice oko 8 cm. Razdvaja se deltoidni mii, zatim se odatle opseca miica idui prema najvioj taki potpazune jame. larva, v. metamorfoza. larva migrans, oboljenje prouzrokovano larvama izvesnih vrsta muva (Gastrophilus hypoderma bovis, Gastrophilus equi itd.) koje bue kou ostavljajui trag u vidu isprepletane crvene linije, si- roke 2-3 mm i lako uzdignute. Sin. creeping disease, myiasis linearis cutis. larvatus, larviran, u med. bez tipinih znakova, maskiran, skriven, npr. encephalitis larvata, prikriveni encefalitis. larvirani encefalitis, v. encephalitis. laryngectomia totalis, totalna laringektomija, hirurko odstranjenje itavog grkljana, dela drela koji mu pripada i najgornjeg dela traheje. Posle operacije ostaje trajna traheostoma. Vri se u sluaju veeg karcinoma u larinksu. laryngeus, grkljanski. laryngismus, laringizam, kratkotrajan gr glasnica u aduciranom poloaju koji izaziva kratkotrajan napad guenja. laryngitis, laringitis, zapaljenje sluznice grkljana; 1. subglottica, akutno zapaljenje sluznice grkljana u subglotinom predelu. Javlja se najee u ranom deijem uzrastu i dovodi brzo do stridora, a katkad i do potrebe hitne traheotomi448

larynx je. Odatle njegova slinost s difterijskim krupom. Meutim, u laringitisu subglotisu nema pseudomembrana, ve samo oteklina sluznice suuje lumen grkljana u subglotinoj regiji. Od etiolokih faktora dolaze u obzir respiracijska infekcija, respiracijska alergija, meteoroloki faktor (prolazak ciklona) i neurovegetativna stigmatizacija. V. pseudocroup. laryngocele, laringokela, proirenje Morgagnijevog ventrikulusa u grkljanu koji pod pritiskom ekspiracijskog vazduha moe da se naduva toliko da svojim gornjim polom pree u okolinu grkljana. laryngologia, laringologija, nauka o grkljanu i o njegovim oboljenjima. laryngopharynx, laringofarinks, donji sprat upljine drela (pars laryngea pharyngis, hypopharynx). laryngoplegia, laringoplegija, potpuna ili delimina oduzetost unutranjih miia grkljana. Sin. paraliza larinksa. laryngoscopia, laringoskopija, unutranji pregled grkljana; L directa, vri se pomou osvetljenog spekulum u obliku kratke okrugle cevi, koja se kroz usta uvodi u predvorje larinksa. Za izvoenje direktne laringoskopije potrebna je anestezija, povrinska ili opta; 1. indirecta, vri se pomou larinksnog ogledala, koje se stavlja u usta, i eonog ogledala, kojim se baca reflektvana svetlost na larinksno ogledalo; mikroskopska L, upotreba operacijskog mikroskopa za direktoskopsko ispitivanje i za vrenje odreenih endoskopskih zahvata u njemu (npr. biopsije). laryngospasmus, laringospazam, napadi guenja u odojeta usled naglog gra unutranje muskulature larinksa. Moe da se javi kao samostalno oboljenje ili kao deo spazmofilije, tetanije. laryngotomia, laringotomija, operacijsko otvaranje grkljana u cilju uklanjanja patolokih stanja iz njegovog unutranjeg zida, obino pomou medijanog reza na vratu. ee su u upotrebi. Sin. tireotomija ili laringofisura. larynx, grkljan, organ za disanje i fonaciju, smeten u prednjem delu vrata. Nastavlja se dunikom. Sastoji se od hrskavica, spojenih u male zglobove u kojima se

Lasgueov znak
kreu pod dejstvom malih poprenoprugastih miia. Iznutra je grkljan obloen sluznicom s dva para poprenih nabora na bonim zidovima. To su lane i prave glasne ice. Gornje ili lane glasne ice nazivaju se plicae ventriculares. Donje ili prave glasne ice (plicae vocales) treperenjem proizvode glas. Lasegueov znak, v. Lazareviev znak (pod znak). Lassarova pasta, v. Pasta Zinci salicylata. latens, latentan, skriven, nemanifstan. latentna slika, nevidljiva slika koja nastaje osvetljenjem fotoemulzije aktininim zracima. Ona postaje vidljivom kada se izloi dejstvu razvijaa. V. razvijao, aktinini zraci.

Le Fortov prelom Lazareviev simptom, v. znak. lana hematurija, v. haematuria. lani divertikul, v. diver tic ulum.
LD-antigeni, histokompatibilni antigeni na limfocitima. Mogu se dokazati pomou meane kulture limfocita. V. meana limfocitna reakcija. Odgovorni su za proliferativnu fazu meane limfocitne reakcije. L. E. cells (eng.), LE-elije, elije eritemskog lupusa, neutrofilni granulocit koji je fagocitovao homogenu, intenzivno obojenu inkluziju, koja je u stvari ostatak jedra drugog granulocita napadnutog antinukleusnim antitelom. Fenomen je odlika sistemskog lupusa, ali se moe nai i u drugim sistemskim bolestima vezivnog tkiva. lecithinum, lecitin, fosfatidu-holin, jedna vrsta glicerofosfatida u iji sastav, pored glierola, ulaze fosforna kiselina, vie masne kiseline i kvaternarna amonijum baza holin. Lecitin se nalazi u nervnom tkivu, semenu, umancetu i drugim ivotinjskim i biljnim tkivima. lecitofor, trofoblast, postavljen listom vanembrionog mezoderma, pretvara se u spoljanji ovoj, horion, dok se vitelinski endoderm, lecitofor, obloen mezodermnom listom, pretvara u umbilikalnu kesu. leenje (terapia), jedna u nizu mera zdravstvene zatite koje poinju unapreenjem zdravlja, a zavravaju se rehabilitacijom. Ostvaruje se radom zdravstvenih radnika i zdravstvenih organizacija. Prema svojoj prirodi leenje moe biti opte (jaanje optih sposobnosti organizma) i specifino. Specifino se deli na simptomatsko (kada je usmereno samo na znake bolesti) i kauzalno (leenje uzroka oboljenja). Prema poreklu leenje se provodi biljem, lekovima (medikamentozno), fizikim agensima (toplotom, elektricitetom, vodom), hirurkim intervencijama, dijetom i radom; v. therapia. lenja, v. cura. lena vrpca, v. svitnjak. Le Fortov prelom, bilateralni horizontalni prelom gornje vilice. Postoje tri vrste Le Fortovog preloma. Le Fortov pre449

latentni stadijum, v. stadijum.

lateralis, lateralan, boni, poboni, koji se nalazi dalje od sredine ravni. Suprotno od medialis. lateroflexio, laterofleksija, pregibanje nerkog organa u stranu (npr. 1. uteri, boni nagib materice). lateropulzija, nemogunost zadravanja pravca kretanja posle udarca s boka. Via se u hroninih encefalitiara, a posledica je poremeaja u miinom tonusu. latus, (1) irok, npr. ligamentum latum uteri, iroka materina veza; (2) bok, strana, npr. latus dextrum, desna sl.rana. Laudanum, staro ime za opijum. Ovim imenom je opijum nazivao jo Paracelsus (od latinske reci laudare - hvaliti); L. liquidum, v. Tinctura Opii simplex; L. liquidum Sydenhami, Tinctura Opii crocata.

Laurence-Moon-Bardet-Biedl-Ricaldonijev sindrom, v. syndroma i diencejalno-retinalna degeneracija.

lavement, (fr.) lavman, ispiranje nekog organa (eluca, creva i dr.). laxans, laksans, sredstvo za ienje. Sin. laxativum. laxantia, laksancije, v. laksativna sredstva. laxativum, v. laxans. lazaret (ital. lazaretto), bolnica za obolele od kuge ili bolnica za infektivne bolesti. Karantinska stanica.
29 Medicinski leksikon

L-oblici bakterija
lom I, horizontalni prelom alveolarnih duplji vilice u kom se zubi nalaze u odvaljenom procesusu; Le Fortov prelom II, jednostran ili obostran prelom vilice u kome je njeno telo odvojeno od skele ta lica; prelom moe da se iri nanie na tvrdo nepce, kroz pod orbitalne duplje i kroz nosnu duplju; Le Fortov prelom III, u kome je ela maksila i jedna ili vie kosti lica odvaljeno od kraniofacijalnog skeleta. L-oblici bakterija, varijacije bakterija koje su, pod raznim uticajima, izgubile osobinu da stvaraju elijski zid. Odlikuju se polimorfizmom, za veinu je svojstven loptast oblik. Mogu da dostignu veliinu do 20 mikrona i nazivaju se krupna tela (large bodie), njima se stvara veliki broj siunih granula i kokoidnih telaca. Bez obzira od koje bakterije potiu, L-oblici su istog izgleda pa se zbog toga ne mogu razlikovati sve dok se ne vrate opet u bakterijski oblik. L-oblici (nazvane prema poetnom slovu Listerovog instituta).

lek

preseku vlaknaste grae i vrsta. U materici obino dostie velike dimenzije. leiomyosarcoma, maligna neoplazma nastala umnoavanjem elija glatkih miia. Javlja se na istim organima kao i benigni oblik ovih neoplazmi. V, leiomyoma. Leishmania, parazit iz grupe protozoa sloenog ivotnog ciklusa, a prenosi ga vrstai dvokrilaca phlebotomus (sandfly-muica peskara). Tri su vrste lajmanija poznate i morfoloki razline; L. donovanii, koja izaziva kala-azar (utrobna lajmanioza) najee se javlja u Indiji. Prouzrokovai se nalaze fagocitirani od strane elija retikuloendotelnog sistema. Druga vrsta je L. tropica, izaziva kone promene u vidu hroninih grizlica. Najee se javlja u zemljama oko Sredozemlja. Trea vrsta je L. brazilienzis, javlja se u vidu hroninih granulomatoznih grizlica s pretenom lokalizacijom na sluznici usta, nosa i dreIa. leishmaniosis, lajmaniozis, lajmanioza, kala-azar, hronino oboljenje retikuloendotelnog sistema izazvano parazitima roda Leismania. Bolest tropskih krajeva i zemalja oko Sredozemnog mora. Izvor bolesti su ivotinje (pas), a prenosioci - flebotomi; kona L, uglavnom benigno oboljenje s pojavom voria na koi i to na mestu uboda flebotoma. Izleenje je uglavnom spontano; visceralna L, generalizovano oboljenje sa slikom teke, hronine retikuloendotelioze. Poetak postepen, a bolest postaje upadljiva tek kada se ustali: febrilnost, bledilo, hepatosplenomegalija i limfadenopatija. Bolest traje 6-12 meseci i obino se zavrava letalno. lek, ototoksini L, kinin streptomicin, kanamicin i neomicin mogu da otete Cortijev organ. Pomenuti antibiotici mogu da dovedu i do obostranog i trajnog gubitka sluha velikog stepena, ak nekad posle primene samo malih koliina leka. Gubitak moe da dostigne i stepen potpune gluvoe. Pomenute antibiotike treba upotrebiti samo kad ne mogu da se zamene drugim lekovima (npr. strep-

Legalova reakcija, v. reakcija.

lege artis, po propisu vetine, po zakonu, prema propisima medicine. V. vitium^ artis. legure, smea metala s drugim metalom ili nmetalom, u sastav legura ulaze najmanje dva elementa (metal-metal ili metal-nemetal). Takve su legure, npr. mesing, amalgami i dr. Legure su u sutini jedinjenja nestehiometrijskog sastava. Neke legure, pak, imaju stalan odnos, npr., CaSm; (stom.) kombinacija dva ili vie metala uzajamno rastvorljiva i koji grade vrste rastvore. Legure zlata i platine primenjuju se za izradu fiksnih zubnih proteza, a legure hroma za izradu deliminih proteza. Leinerova bolest, v. erythrodermia desquamativa. leiomyoma, benigna neoplazma nastala umnoavanjem elija glatkih miia. Najee se javlja na materici, zatim mnogo rede na ostalim organima koji imaju u svojoj grai glatke miie, npr., digestivni trakt. Ma gde se pojavila, neoplazma je sporog rasta, jasno ograniena, okruglasta, sivobeliasta, na
450

lekar tomicin samo za tuberkulozna oboljenja). V. remedium, medicamentum. lekar, strunjak koji u praksi sprovodi nauku i umetnost medicine. Prema Svet-skoj zdravstvenoj organizaciji lekar je osoba koja je uspeno zavrila propisani program studija na medicinskom fakultetu i time stekla kvalifikaciju za obavljanje medicinske prakse, koristei pri tom nezavisnost u prosuivanju i odluivanju o unapreenju zajednikog (komunalnog) i individualnog zdravlja. Na osnovu sadraja rada lekar moe biti a) lekar opte prakse i b) lekar specijalista; domai L, (1) kuni, porodini lekar, obino 1. opte medicine, 1. koji stalno leci lanove neke porodice i koji vodi nadzor nad njihovim zdravljem; (2) uobiajeni naziv za knjigu, popularni prirunik sa savetima za odravanje zdravlja; kliniki L, lekar koji radi na klinici; 1. opte prakse, lekar koji ne ograniava svoju aktivnost na odreene bolesti, niti na odreene kategorije stanovnitva, nego preuzima odgovornost za obez-beenje sveobuhvatne zdravstvene zatite stanovnitva koje ivi na jednoj uoj teritoriji. Pri tome, lekar opte prakse intervenie kod obolelih i povre-enih u svim onim sluajevima u kojima priroda bolesti ili povrede ne zahte-va specijalistiko leenje, odnosno lee-nje na viem nivou strunosti; 1. specijalista, lekar koji posle zavrenog pripravnikog staa i poloenog struog ispita prolazi kroz poseban vid organizovanog strunog usavravanja - specijalizaciju, u cilju osposobljavanja za obavljanje strunog i naunog rada u odre* enim oblastima medicine. Specijalizacija obuhvata specijalistiki sta i specijalistiki ispit u razliitim oblastima medicinskih nauka kao to su: interna medicina, hirurgija, pedijatrija, akuerstvo i ginekologija, otorinolaringologija, oftalmologija, socijalna medicina, epidemiologija, sudska medicina itd.; kolski L, lekar koji se bavi zdravstvenom i socijalnom zatitom uenika. On treba dobro da poznaje osnove opte higijene, higijene kola, higijene kolske dece, deje infektivne bolesti, osnovne princi-

lemniscus pe pedagogije i naela savremenog vaspitanja kolske dece. Po prirodi svoga posla, on je istovremeno i socijalni radnik i treba da je dobro upoznat sa socijalnim problemima socijalne higijene. lekarska etika/skup pravila i propisa o profesionalnom moralu koji odreuju odnose lekara prema bolesniku i drutvu, prema svojim uiteljima, kolegama, uenicima itd. Postoje razni kodeksi 1. e., ali je najstariji i najpoznatiji onaj koji se i danas u mnogim zemljama primenjuje pod nazivom Hipokratove zakletve. Poto veina pravila lekarske etike vai i za druge zdravstvene radnike, bolje je upotrebljavati pojam medicinska etika. V. deontologija, enevska zakletva. lekarska tajna, profesionalna tajna, koja podrazumeva poznavanje odreenih injenica koje ne mogu biti saoptene drugim osobama ili javnosti, a da se pri tom ne povrede interesi pojedinca ili zajednice. Pitanje uvanja lekarske tajne vezano je za poetak medicinske profesije. Udruenje antikih lekara zabranjivalo je svojim lanovima odavanje tajni. Hipokratova zakletva sadri i deo posveen tajni. Danas je pitanje lekarske tajne nalo svoje mesto i u enevskoj modifikaciji Hipokratove zakletve, kodeksu etike zdravstvenih radnika SFRJ i Krivinom zakonu SFRJ. lekovita blata, v. peloidi, fango. lekovita voda, v. voda. lekovite klizme, v. clysma. lekovite masti, v. unguenta. lekovito bilje, v. bilje, lekovito. lektini, supstancije biljnog porekla koje specifino aglutiniu humane eritrocite (A, AB, H) ili in vitro ispoljavaju mitogena svojstva na limfocite. V. mitogeni. Najpoznatiji lektin je fitohemaglutinin. V. fitohemaglutinin. lemljenje, (stom.) spajanje delova veih metalnih konstrukcija u jednu celinu pomou legure (lema) s niom takom topljenja. Istopljena legura popunjava uzani prostor izmeu metalnih povrina. lemniscus, lemniskus ili traka, vrpca; 1. medialis, senzitivni put centralnog 451

29*

lens crystalline

leptospirosis

nervnog sistema, sprovodi duboki senzibilitet. lens crystallina, ono soivo, bikonveksnog oblika, potpuno providno. Slui za prelamanje svetlosnih zrakova. Nalazi se iza duice, a ispred staklastog tela. Privreno je tankim vlaknima (zonula ciliaris) za trepljasto telo. Pod dejstvom cilijarnog miia menja ispupenost svojih povrina i tako vri akomodaciju. V. accomodatio. lente-insulin, insulin-cink suspenzija, meavina krupno kristalne insulin-cink suspenzije (ultra lente) i amorfne insulin-cink suspenzije (semilente) u odnosu 7:3; preparat insulina s protrahovanim dejstvom. lenticonus, lentikonu, poremeaj oblika soiva. Izboenje u vidu kupe na prednjoj (1. anterior) ili zadnjoj (1. posterior) povrini soiva. lentiginosis profusa, diseminacija veeg broja lentiga po itavoj koi. lentigo, mrka do crna nevoidna formacija oblika i. veliine soiva. leontiasis (leoniasis), slivanjem vorastih granuloma kod lepre (leproma) na licu, ovo dobija lavlji izgled. Sin. fades leon (t)ina; L ossea, postepeno patolo-^ ko poveanje kostiju lica i lobanje, dovodi do deformacije lica. Naroito su uveane i zadebljane gornja i donja vilica. Poremeaj poinje u prvoj deceniji ivota. esto je zaepljenje maksilarnog sinusa, lakrimalnog kanala, impakcije zuba i usporeno nicanje stalnih zuba. leotropno vreteno, deobno vreteno blastomera uvek je koso postavljeno u odnosu na upravnu osu jajeta, bilo da je upravljeno u pravcu kretanja kazaljke na asovniku (deksiotropni tip) ili u suprotnom pravcu (leotropni tip vretena). lepra, lepra je najee oboljenje koe prouzrokovano Hansenovim bacilom koji je slian bacilu tuberkuloze. Zahvaenost koe daje nodularni oblik, a kada su i ivci zahvaeni javlja se anestetiki oblik. Promene se mogu nai u jetri, slezini, limfnim lezdama, semenicima i u drugim organima. Bolest traje dugo, i do 20 godina, a sekundarna amiloidoza bubrega je est uzrok smrti. U svim za452

hvaenim strukturama javlja se karakteristina granulomatozna reakcija s velikim fagocitima u ijim protoplazmama se nalazi obino masa pi ouzrokovaa-bacila lepre; (seksotropija), polne razlike se najbolje zapaaju u uestalosti i nozolokom tipu lepre, od koje muki obolevaju ee nego ene. Pre puberteta od lepre vie obolevaju ene. U ene se ee sree tuberkulozni (benigni) oblik, a u mukog je lepra maligni oblik; L lepromatosa, plaviastocrvene pege i nodozni, anestetiki infiltrati preteno lokalizovani na licu. Konfluencijom infiltrata nastaje fades leon(t)ina; 1. tuberkuloides (L nervosa), hipo- ili hiperpigmentovane, analgetike pege, nodozno zadebljanje nerava, naroito na ekstremitetima i cervikalnom predelu, parestezije, atrofije i mutilacije (L mutilans).

lepranje srca, v. flutter.

leptomeninx, meka modanica, zajedniki naziv za pauinastu i tanku modani-cu (arachnoidea i pia mater). leptonema, prvi stadijum profaze u prvoj mejotskoj deobi u kome se hromosomi javljaju kao fina pojedinana, nesparena vlakna. Leptospira, rod iz familije Spirochaetaceae. Organizmi pokretni, lieni osovinskog vlakna. Na elektronskom mikroskopu nije dokazano ni prisustvo flagela, ni unutranje strukture. Njihovi spiralni uvojci su mnogobrojni i veoma zgusnuti, a njihovi krajevi savijeni u obliku slova C ili S. Leptospire se nalaze u prirodi, naroito u ustajalim vodama. Neke kao, npr. L. biflexa, su saprofiti, druge patogene za oveka i ivotinje: L. icterohaemorhagiae (Weilova bolest), L. grippotyphosa, bataviae, seroe, canicoIa, hebdomalis, pomona. leptospirosis, leptospiroza, akutno uopteno oboljenje, koje izazivaju neki sojevi leptospira. Spada u zoonoze, a prenosi se mokraom obolelih glodara i stoke. Leptospirozis poinje febrilnim stanjem, a zatim se razvija jedan od klinikih oblika: meningealni, gripotifozni, ikterusni, osipni i dr. Najei je meningitis (v. meningitis). Najtei je ikterusni

leptoteno jedro

leucaemia

oblik, poznat kao Vajlova bolest. Poinje kao teko septiko oboljenje, a zatim se razvijaju: utica, oteenje bubrega, azotemija i hemoragije. Prognoza je ozbiljna. Dijagnoza se potvruje seroloki. leptoteno jedro, hromatin u jajnim elijama trpi itav niz promena u toku ovogeneze. On je u prvo vreme u vidu mree (deutobrokna jedra), zatim se stapa u tanku vrpcu (leptoteno jedro). Ono se u jednom trenutku smeta na jednom polu jedra (sinapteno jedro), pa se onda uzduno izdeljuje (diploteno jedro).
Lereboulletov sindrom, v. gojaznost. Lericheov sindrom, v. syndroma. Lernerov sindrom, v. sindrom.

les, v. cadaver; pregled L, pregledanje lesa da bi se zvanino utvrdilo daje nastupila smrt i eventualno ispitalo da Ii je bila prirodna ili nasilna. V. obductio, coroner. letalis, letalan, smrtan, koji izaziva smrt. letalna doza, v. dosis; (radiol.) odreena koliina zrane energije koja ubija neko bie ili elije.
letalni gen, v. gen.

letargiki encefalitis, u tom oboljenju zapaen je izvestan stepen poremeaja seksualne funkcije, a kao posledice se navode poremeaji u erekciji. lethargia, letargija, bolesno produeno spavanje. letnji prurigo (eng. summer prurigo), v. dermatopathia photogenica.
Letterer-Siweova bolest, v. bolest.

leucaemia, leukemija, maligna bolest hematopoeznih organa, koju odlikuje poremeeno razmnoavanje i sazrevanje krvnih elija, uglavnom leukocita i njihovih matinih elija, u kostnoj sri, limfnim organima, a esto i u drugim organima, a skoro uvek i povean broj leukocita u perifernoj krvi. Leukemija je najverovatnije i u oveka virusima, ije delovanje pomau nasledni (genski) i izvesni spoljanji inioci (joni-zujua zraenja, hemijska jedinjenja i dr.). Podljena je na osnovu trajanja bolesti na akutnu i hroninu leukemiju, a na osnovu tipa elija na granulocitnu, limfocitnu i monocitnu; 1. acuta, klini-

ki oblik leukemije koji naglo poinje i zavrava se obino smrtno za nekoliko sedmica ili meseci. U sasvim poetnom stadijumu moe biti aleukemiki oblik, ali uskoro broj belih krvnih zrnaca postaje veoma visok. Bele krvne elije u perifernoj krvi skoro su iskljuivo mladi oblici, mijeloblasti i limfoblasti, ije je razlikovanje veoma teko. Pri obdukciji sr kostiju je hiperplastina, preplavljena mladim elijama bele krvne loze. Limfne lezde, krajnici i slezina su u veine bolesnika umereno uveane; 1. lymphocytaria, leukemija nastala umnoavanjem limfocita. Obino je hroninog toka s uveanim limfnim lezdama u itavom organizmu, dok je slezina umereno poveana zbog hiperplazije limfnog tkiva u njoj. Uveane limfne lezde na preseku lie na riblje meso. Broj belih krvnih zrnaca u krvi je neto ispod 100.000 na l kubni milimetar. U zavrnom stadijumu bolesti nastaje teka anemija pored kaheksije, teka krvarenja u centralnom nervnom sistemu esto su neposredni uzrok smrti; 1. monocytaria, hiperplazija retikuloendotelnog sistema s uveanom slezinom, jetrom i limfnim lezdama, kao i pojavom velikog broja monocitarnih elija u krvi. Sr kostiju je u veini sluajeva zahvaena. Bolest je praena izraenom naklonou ka krvarenjima, pojavama ulceracija i nekroza u usnoj duplji. Oboljenje vodi smrtnom ishodu zbog krvarenja i infekcija usled znatno smanjene otpornosti organizma i anemije. Lezije na koi su ee nego u drugih oblika leukemije; 1. myelogenes, nastaje umnoavanjem granulisanih leukocita u perifernoj krvi i to nezrelih oblika mijelocita i mijeloblasta. Broj leukocita u krvi dostie visoke cifre i do 500.000, pa i vie. Broj trombocita je takoe povean, dok se broj crvenih krvnih zrnaca progresivno smanjuje. Glavne promene u ovom obliku leukemije se odigravaju u sri kostiju koja postaje sivomrka i vra. Slezina se enormno uveava, tamnocrvena je i vrsta. U grai slezine dominiraju mijelociti, dok je limfatiki aparat znatno ili potpuno potisnut; 1.
453

leucaemia

leucocytosis

mocytica, plazmocitna leukemija, u acuta myeloblastica, akutna granulokoje postoje preteno plazmociti u krvi; citna leukemija; L acuta promyelocytiredak evolutivni tok plazmocitoma; Scca, akutna promijelocitna leukemija, u hillingova L, 1. monocytica. kojoj prornijelociti ine najvei broj leukocita u kostnoj sri i perifernoj krvi; 1. leucaemia, leukemid, izraz za sve kone promene koje mogu postojati u leukealeukaemica, aleukemijska leukemija, miji. Mogu biti nespecifini (papule, u koje je broj leukocita u perifernoj krvi purpura), ili specifini leukemidi, koji normalan ili smanjen; 1. basophilica, predstavljaju prave leukemijske infiltbazofilna leukemija u koje je broj bazorate. filnih granulocita povean u krvi, blastna L; akutna leukemija u kojoj se uglav leucaemogenes, leukemogen, svaka supstancija koja moe da izazove pojav leunom javljaju nediferentovane, matine kemije. elije. 1. chronica granulocvtica, hronina granulocitna leukemija, leukemi leucaemogenesis, leukemogeneza, stvaranje i razvoj leukemije. ja u kojoj postoji izraena leukocitoza, hepatosplenomegalija, pozitivan leucaemoides, leukemoidni, izraz za klinike pojave ili hematoloke promene filadelfijski (PhO hromosom i progrekoje veoma lie na iste pojave i promesivna anemija; uslovljena je nenormalne u leukemiji, tako da ih je esto teko nim bujanjem elija granulocitne loze i odvojiti od leukemije. hematopoeznim organima; 1. chronica lymphocytica, hronina limfocitna leucin, a-aminoizokapronska kiselina leukemija, bolest starijih osoba u koje koja se oznaava simbolom Leu. Jedna postoji sistemsko poveanje limfnih je od aminokiselina koje su neophodno lezda, esto slezine, manje ili vie povepotrebne za ivot. Nalazi se, npr., u panan broj leukocita, smanjenje humorkreasu, a u mokrau prelazi u sluajeviskog imuniteta, autoimune bolesti i limma akutne ute atrofije jetre. focitna metaplazija kostne sri; 1. chro- leucinuria, leucinurija, prisustvo leucina nica myelogenes (myeloidea), v. /. u mokrai. chronica granulocytica; I. cutis, kona leucocoria, leukokorija, stanje oka kada ispoljavanja leukemije; 1. eosinophilije zadnji segment ispunjen organizovaca, eozinofilna leukemija, u koje najvei nim tkivom koje daje beliasti refleks broj leukocita ine eozinofilni granuloiza providnog soiva. Uzrok moe biti citi; moe imati akutni tok; 1. haemocyzapaljenje, organizovan izliv krvi, retrotoblastica, v. blastna leukemija; 1. hylentalna fibroplazija, postojanje hiperstiocytica, akutna monoblastna leukeplastikog staklastog tela, displazija mija; 1. leucopenica, v. /. aleukaemica; 1. mrenjae i dr. Raniji naziv je bio pseulymphoidea. v. /. lymphocytica chronidoglioma. ca; limfosarkomskih elija L 1 vrsta leucocythaemia, leukocitemija, sin. leulimfosarkoma u kojeg zbog infiltracije kaemia. kostne sri limfosarkomskim elijama leucocytopenia, leukocitopenija, smanjepostoji veliki broj tih elija u perifernoj nje broja leukocita u perifernoj krvi; 1. krvi; 1. mastocytica, u koje postoji velicongenitalis, uroena neutropenija; 1. ki broj tkivnih mastocita u krvi; 1. memaligna, agranulocytosis. gakaryocytica, megakariocitna leuke- leucocytosis, leukocitoza, prolazno povemija, v. thrombocythaemia haemorrhagianje broja leukocita u perifernoij krvi, ca; L micromyeloblastica, u koje, zbog koje mogu izazvati mnogi inioci (infeksvoje veliine, mijeloblasti lie na limfocije, zapaljenja, krvarenje i dr); 1. absocite; 1. monocytica, 1. acuta monoblasluta, apsolutna leukocitoza, poveanje tica. DeIi se na Naegelijev tip u kojeg su celokupnog broja leukocita; bazofilna elije sline mijeloblastima, i SchiliinL, poveanje bazofilnih granulocita u gov tip u kojeg elije lie na monocite; krvi; neutrofilna L, izazvana poveaNaegelijeva L, 1. monocytica; L plasnjem neutrofilnih granulocita; 1. phy454

leucodermia siologica, fizioloka leukocitoza koja nije izazvana patogenim iniocima, nego fiziolokim reakcijama (unoenje hrane i dr.); 1. relativa, relativna leukocitoza, prividno poveanje jedne od leukocitnih vrsta bez poveanja celokupnog broja leukocita. leucodermia, leukodermija, mestimino odsustvo normalnog pigmenta u koi ili njegovog smanjenja (hypochromia). Moe biti uroena ili sekundarna, posle ogleda. V. albinismus, vitiligo; 1. acquisition centrifugum Sutton, kruna, vitiliginozna ahromija oko mrkog nevusa. leucoencephalopathia, leukoencefalopatija, naziv za veliki broj heterogenih oboljenja bele supstancije centralnog nervnog sistema, koja se javljaju u mladih i starijih osoba, u akutnom ili postepenom obliku, a traju nekoliko meseci ili godina. Bela supstancija mozga je elatinozna ili moe biti sklerotina, a mozak je u celosti mek. Moe da postoji difuzna skleroza ili da je uopte nema. leucoerythroblastosis, leukoeritroblastoza, vrsta anemije u kojoj u kostnoj sri postoje infiltrati tkiva koja ne pripadaju hematopoeznom tkivu. Leukoeritroblastoza je praena nalazom mladih oblika elija eritrocitne i granulocitne loze u perifernoj krvi. Sin. anaemia myelophthisica. V. anaemia. leucokeratosis, v. leucoplakia; 1. nicotinica palati, nikotinska leukokeratoza nepca, pojavljuju se suhi listii oroaie sluznice na nepcu. Nekad se javlja samo beliasto zamuenje sluzninog epitela. Pri nastajanju te pojave puenje igra znatnu ulogu, a smatra se i kao prekancersko stanje. leucoma, leukom, veoma gusto zamuenje u ronjai, bele boje. Posledica je povrede ili zapaljenja; 1. corneae adhaerens, leucoma corneae + synechia anterior (zamuenje rpnjae bele boje + sraslina duice s ronjaom). Nastaje posle perforacija ronjae koje su praene ispadom duice. leucomelanodermia, leukomelanodermija, pojava pegastih depigmentacija pored hiperpigmenracija, npr., u xeroderma pigmentosrn ili u drugom stadi-

leucotomia jumu sifilisa (leucomelanodermia syphiliticum). leuconychia, leukonihija, takasto (1. punctata), trakasto (1. striata) ili potpuno obezbojenje (1. totalis) nokatne ploe, usled prodiranja vazduha u nju. leucopathia, v. albinismus, vitiligo. leucopenia, leukopenija, smanjen broj belih krvnih elija u perifernoj krvi. Leukopenija se javlja u izvesnim oboljenjima, kao to je trbuni tifus, influenca i veina virusnih infekcija. leucoplakia, leukoplakija, hiperkeratotine ploe bele boje na sluznici usta nastale npr. usled lokalnih iritacija, puenja, alergije i dr. Izrazito je hroninog toka, sporo ali neprekidno progredira. Ubraja se u prekancerozna stanja. Najea je na dorzalnoj povrini jezika, rumenom delu usana i bukalnoj sluznici. Prvo se javlja hiperemija, pa ta mesta dobijaju beliast ton, a na kraju se stvaraju bele, neravne promene u vidu ploa ili traka, iznad nivoa okolne sluznice, koje mogu da se parceliu. Subjektivne tegobe ne postoje. V. leucoplakia nicotina; 1. exfoliativa, v. /. nicotina; 1. nicotinica, beliaste hiperkeratotike promene na nepcu u hroninih puaa. Udruene su sa zapaljenjem malih pljuvanih lezda nepcu. Za razliku od prave leukoplakije, ako se prekine s puenjem, ove promene se Ijute i nestaju. Sin. /. exfoliativa, stomatitis nicotina, l. papulosa. V. leucoplakia. leucosarcoma, leukosarkom, ograniena neoplazma nastala umnoavanjem Hmfocitnih ili mijelogenih elija, praena krvnom slikom karakteristinom za leukemiju. leucosis, v. leucaemia. leucotaxin, supstancija koja se oslobaa iz oteenog tkiva i koja utie na propustljivost endotela zida kapilara, izazivajui migraciju polimorfonuklearnih leukocita u zonu oteenog tkiva. leucotomia, leukotomija, operacija koja se sastoji od presecanja bele modane mase ispred eonih rogova bonih komora u cilju izmene afektivnog stava prema zbivanjima. Indiferentnost koja se postie u sluajevima kada se smatra
455

leucotrichia da je operacija uspela korisna je u starih hronino uzbuenih duevnih bolesnika. Sin. lobotomia. leucotrichia, leukotrihija, uroena obezbojenost dlaka. leucotrichosis, leukotrihoza, seenje kose. leucovorin, leukovorin, folinska kiselina; slui kao antidot prilikom leenja antagonistima (analogima) pteroilglutaminske (folne) kiseline. leukaemia, v. leucaemia. leukemoidna reakcija, v. reactio leucaemoides. leukocitna formula, relativni odnos pojedinih elija bele krvne loze u perifernoj krvi, izraen u procentima. Mnogo korisnije se formula izraava apsolutnim brojem pojedinih elija leukocitne loze u kubnom milimetru (mikrolitru). Sin. diferencijalna krvna slika. leukotaksin, polipeptid koji nastaje na mestu ozlede, a ima ulogu u poveanju propustljivosti kapilara, privlaei bela krvna zrnca. leukotom, kanila kroz koju se provlai iana oma radi izvoenja leukotomije operativnim putem. V. leucotomia, lobotomia. levalorfan, antagonist opijata, po dejstv deset puta jai od nalorfina. levarterenol, v. noradrenalin. levi, v. sinister. levis, lagan. Suprotno: gravis. levodopa, levodihidroksifenil-alanin, aminokiselina koja slui kao sredstvo za leenje Parkinsonovog sindroma. levogiran, koji skree ravan polarizovane svetlosti ulevo (oznaava se sa -). Leydenovi kristali, v. Char cot-Ley denovi kristali. Leydigove elije, v. elije. lezbijska ljubav, enska homoseksualnost. Sin. tribadizam, tribadija, V. saphismus. lezbijka, enska osoba koja se seksualno zadovoljava s drugom enskom osobom. V. sapphismus. lezija, patoloki ili traumatski prekid kontinuiteta tkiva ili gubitak funkcije dela tela; centralna L, neka lezija centralnog nervnog sistema; Duretova L, izliv krvi
456

lichen u predelu etvrte modane komore kao rezultat manje traume; impakciona L, lezija prljenskog zgloba, u kojoj je nenormalno jako zadebljan meuprljenski diskus s meusobnim pribliavanjem kotanih delova; lokalna L, lezija centralnog nervnog sistema koja daje odreene lokalne simptome; molekularna L, lezija koja nije vidljiva slobodnim okom ve samo mikroskopom; organska L, strukturna lezija; parcijalna L, lezija dela organa ili dela dijametra sprovodne anatomske formacije; primarna L, ankr kao primarna manifestna lezija sifilisa; sistemska L, ograniena na jedan sistem ili organsku celinu sa zajednikom funkcijom; trofika L, manifestacija poremeaja ishrane jednog dela tela. LH-releasing faktor, supstancija u ekstraktu hipotalamusa, koja podstie adenohipofizu za izluivanje luteostimulina i koja obezbeuje kontrolu meumozga (diencefalona) nad luteostimulinskom funkcijom adenohipoifize. Li, hernijski znak za lithium. libidinozan, vezan za seksualno sladostrae. libidinozna kolporeja, v. libidinozna uretroreja. libidinozna uretroreja, izluivanje sluzi iz uretre pre polnog odnosa bez semeglavaca i drugih sastojaka sperme, pa se smatra da ta sluz ne moe da prouzrokuje oploenje. Sin. destillatio, urethrorhoea ex libidine (nepodesan termin, jer ne curi uretra, nego sekret iz nje). libido sexualis, seksualni libido ili prosto libido, polni prohtev. U psihoanalizi naziv za seksualni prohtev, energija kojom raspolau instinkti. Kako, po Freudu, postoje dva instinkta: erotiki i destruktivni, to postoje i odgovarajua dva oblika libida. Libman-Sacksov sindrom, v. syndroma. lice, v. fades. lichen, sitnopapulozni egzantem; 1. nitidus, ukastomrke, hemisferne papulice veliine iodine glave, mahom na penisu; 1. pilaris (keratosis follicularis), blago oroavanje folikula na opruzakim stranama ekstremiteta, u devojaka;

lichenificatio 1. ruber planus, dermatoza hronine evolucije, nepoznate etiologije, koja se javlja u vidu vrstih, suvih, pojedinanih ili grupisanih papula crvenkaste boje, poligonalnog oblika, glatke ili lako skvamozne povrine; 1. simplex chronicus Vidal, v. neurodermitis circumscripta. lichenificatio, lihenifikacija, ploasta infiltracija (akantoza) koe sa pojaanjem reljefa. lichenoides, lihenoidni, v. lichen lichenificatio. lini degazator, v. lini dekontaminacioni pribor. lini dekontaminacioni pribor (LDP), sredstva za linu dekontaminaciju, rastvara BOT-a, hemijske materije za dekontaminaciju i tampon za skidanje kapljica BOT-a; ove se mogu skinuti s koe, odela, obue i si. za nekoliko minuta, a delovanje je uspeno, tj. spreava se unutranja kontaminacija, ako se primeni za 3-5 minuta posle trovanja. Lini dekontaminacioni pribor se nosi u torbi za gas-masku. LDP je ranije imao naziv lini degazator, a zatim lini protivhemijski paket. linost, zbir svih fizikih, intelektualnih, socijalnih, emocionalnih (temperament), moralnih i karakternih osobina neke osobe. Lidocaini chloridum (lidokain-hlorid), lokalno anestezno sredstvo, oficinalan je prema naoj farmakopeji. Liebenova reakcija, v. reakcija. Lieberkuhnov kanal, u glavenom produetku primitivne trake se izdubljuje hordalni Liberkinov kanal Primitivna traka i njen glaveni produetak su ishodite embrionalnog mezoderma. lien, slezina, trbuni organ, smeten u gornjem spratu trbune duplje s leve strane. Svojom ispupenom stranom nalee na preagu, a unutranjom stranom je u odnosu sa elucem i levim bubregom. Nalazi se spram IX, X i XI rebra i normalno ne prelazi levi rebarni luk. Obavijena je vezivnom ahurom. Sastoji se od bele i crvene pulpe. Belu pulpu grade mnogobrojni limfni vorii, a crvenu pulpu predstavljaju proireni kapilari

ligatures vivantes tzv. sinusi koji slue kao rezervoar krvi; (embr.) nastaje pri kraju 1. meseca bujanjem mezodermnih elija u lenom opornjaku eluca u predelu velike eludane krivine. lienalis, slezinski (npr. a. lienalis, slezinska arterija). ligamentum, veza, traka od vrstog vezivnog tkiva koja pojaava spolja Zglobnu ahuru ili duplikaturu trbune maramice koja spaja organe (peritonealna veza); 1. cruciatum, ukrtene veze u zglobu kolena koje se ukrtaju i pripajaju na okrajcima butne kosti i golenjae; 1. inguinale, Pouparti, Poupartova veza, snana veza ispred prednje ivice karline kosti, a prua se od prednje gornje bedrene bodlje do preponske kvrice; 1. latum uteri, iroka materina veza, duplikatura peritoneuma koja obuhvata matericu i jajovode, a prua se s obe strane materice, od njenih bonih strana do bonih zidova karlice. ligatura, podvezivanje, podveza, u koju se svrhu koristi catgut, laneni ili svileni konac ili ica; cilj ligature Je da se primeni podvezivanje krvnih sudova ili nekog dela tela; 1. dentis metallica, (stom.) iana ligatura oko jednog zuba za imobilizaciju preloma vilice; 1. interdentalis metalica, iana ligatura oko dva susedna zuba. V. immobilisatio metallica; elastina L, sastoji se od gumene trake kojom se podvezuju hemoroidalni vorovi ili tumori na peteljci; kengurska L, niti spravljene od tetiva repa kengura; lateralna L, ligatura koja povezuje samo stranu krvnog suda, a ne ceo presek zjapa suda, tako da cirkulacija krvi nije potpuno prekinuta; provizorna L, privremena ligatura, koja se stavlja u poetku, a skida pri kraju operacije; solubilna L, rastvorljiva ligatura, ije su niti spravljene od ivotinjskih membrana. One se postupno apsorbuju u toku vremena to zavisi od naina preparisanja konca ivotinjskog porekla i njegove debljine; terminalna L, definitivna ligatura, ligatura koja se stavlja na preseen krvni sud. ligatures vivantes, (fr.) ive podveze, prstenasti raspored miinih elija oko kr457

ligaza polinukleotida vnih sudova miometrijuma koji potpomau prestanak krvarenja. ligaza polinukleotida, enzim koji katalizuje kovalentno spajanje dva segmenta prekinutog lanca u dupleksu DNK. lignum, proseeno drvo koje slui kao droga. limblki sistem, skup jezgri i vijuga smeteriih preteno u medi jalnom delu hemisfere velikog mozga, a sainjavaju ga: gyms cinguli, gyms parahippocampalis, gyrus fasciolaris, gyrus dentatus, hippocampus, corpus amygdaloideum, fornix, hypothalamus, septum pellucidum, thalamus (prednji deo). Limbiki sistem uestvuje u izvoenju sloenih biolokih reakcija (emocionalne, motivacione, polne, odbrambene i dr.). limbus, ivica, rub, npr. limbus corneae, ivica ronjae. limfa, v. lympha. limfna pumpa, mehanizam koji poveava protok limfe. Limfni sudovi u svom zjapu imaju zaliske koji se svaki put kada na spoljnf zid limfnog suda deluje neki pritisak otvaraju u smeru velikih vena, tako da se limfa kree samo u pravcu vena. Faktori koji pritiskuju limfne SAIdove su: kontrakcija miia, pasivni pokreti delova tela, pulsacija arterija, pritisak na tkiva koji deluje iz spoljanje sredine. limfna lezda ili limfni vor, v. nodus Iymphaticus. limfni krajniki prsten (Waldeyer), skup krajnika oko drelnog suenja koji slue za odbranu od infekcija kroz usta i nos. Limfni krajniki prsten grade: drelni, tubarni, nepani i jezini krajnici. limfni prsten drela (Waldeyer) ine pet krajnika i to dva nepana, jedan drelni i dva jezina krajnika. Njihova funkcija se uklapa u optu funkciju limfocitnog sistema. limfni sudovi, v. vaa lymphatica. limfoblast, matina elija limfocitne krvne loze, dva do tri puta vea od limfo ita. Limfoblasti se normalno nalaze samo u limfopoeznim organima (limfni vorii, slezina, limfni organi u crevima itd.). U perifernoj kryi nalaze se kod limfocitne leukemije.
458

limun limfocit, imunokompetentna elija, okruglog oblika, razliite veliine u zavisnosti od stepena zrelosti. Mali limfocit je zrela elija sa velikim jedrom, teko vidljivim jedarcem, sa mitohondrijama i slobodnim ribosomima u citoplazmi. Nastaje diferencijacijom matine elije u timusu (T-limfocit) i u limfnom tkivu nezavisnom od timusa (B-limfocit). Limfociti su heterogeni po svojoj ultrastrukturi, osobinama plazma membrane (antigeni, receptori, v. Hmfocitni markeri) i funkciji (v. T-limfocit i B-limfocit). limfocitna leukemija, v. leucaemia. limfocitna reakcija, v, reactio lymphoides. limfocitno tkivo, tkivo u kome su limfociti najbrojnije elije. Nalazi se u timusu, slezini, limfnim voriima, Fabricijusovoj burzi (u ptica) i gastrointestinalnom sistemu (tonzile, slepo crevo i Peyerove ploe). Na osnovu uloge koju ima deli se na primarno (centralno) i sekundarno (periferno) limfocitno tkivo. V. primarni Hmfocitni organi i sekundarni Hmfocitni organi limfogranulomatoza, v. lymphogranulomatosis. limfokini, bioloki aktivne supstancije (nisu antitela) koje stvaraju stimulisani limfociti. Limfokini su dobili svoje ime prema sistemu (testu) kojim su otkriveni: inhibitor! migracije makrofaga i leukocita, stimulatori makrofaga, hemotaktini faktor (za makrofage I iimfoite), mitogeni faktori, citostatski faktori (limfotoksin, inhibitori proliferacije i dr.), faktori koji stimuliu sazrevanje B-limfocita i stvaranje antitela, interferon, i dr. Najvei broj limfokina nije hemijski definisan. Iimf on, opti naziv za elije i njihovu okolinu (tzv. imuna mikrosredina). Limfon sainjava imuni sistem organizma. limforagija, v. lymphorrhagia. limforeja, v. lymphorrhagia. limfosarkom, v. lymphosarcoma. limfoscintigrafija, v. scintigrafija. limun, plod drveta Citrus medica. uti deo ovoga ploda (flavedo) sluio je za izradu tinkture od limuna (Tinctura Citri).

limunska kiselina limunska kiselina (u ejakulatu), potie iz prostate. Njeno luenje je zavisno od androgene stimulacije, to znai da se njeno odreivanje koristi za procenu androgene, odn. gonadotfopinske funkcije organizma (test limunske kiseline). V. Acidum citricum. Lindau ino r bus, naziv za hemangioendoteliom malog mozga i angiomatozu retine u istog bolesnika koji su ponekad praeni prisustvom cista u pankreasu i bubrezima. U 20 % sluajeva radi se o naslednom faktoru. linea, linija, prava crta, npr, 1. nigra, crna crta, 1. alba u trudnice, koja se tamno pigmentie; 1. alba, bela linija, beliasta traka koja se protee sredinom trbuha, od liice do preponog mosta (simfize), i koju ini spoj aponevroza trbunih miia s obe strane; 1. axillaris, pazuna linija, uzduna vertikalna linija koja polazi od vrha pazune jame (fossa axillaris); Ellis-Damoiseauova L, parabolina linija s konveksitetom okrenutim nagore koja ini gornju granicu tuposti u pleuralnom eksudatu; 1. interspinalis, interspinalna linija, topografska linija koja spaja obe prednje gornje bedrene bodlje; meri 24-25 cm; L mammillaris, mamilarna linija. V. /. medioclavicularis; L medioclavicularis vertikalna linija prednje strane grudnog koa koja prolazi kroz sredinu kljunice i sisne bradavice. Udaljena je 10 cm od prednje srednje linije. Sin. l mammillaris; parasternalna L, linija koja se nalazi na sredini izmeu mamilarne linije i ivice sternuma. Sin. kostoklavikularna L; 1. paravertebralis, paravertebralna linija, linija koja silazi od kimenog stuba na rastojanju 'od 5 cm od sredine lene linije (linea mediana posterior); Roser-Nlatonova L, linija koja spaja prednju bedrenu bodlju i trohanter. Normalno dodiruje vrh trohantera. U patolokim sluajevima prolazi iznad trohantera ili ispod njega (prelomi vrata, butne kosti, iaenja kuka itd.): 1. sca-pularis, skapularna linija, vertikalna linija na zadnjem zidu grudnog koa koja silazi od vrha donjeg ugla lopatice; Schoemakerova L, linija povuena od

lingua gornjeg okrajka velikog trohantera preko gornje prednje bedrene bodlje u svom produenju prolazi preko ili iznad pupka. Pri visokom poloaju trohantera (kongenitalne ili traumatske luksacije kuka, coxa vara, preloma vrata butne kosti itd.) linija prolazi ispod pupka; 1. sternalis, sternalna, grudna, linija koja silazi ivicom grudne kosti; L vertebralis, linija koja povezuje nastavke prljenova. lingua, jezik, miinosluzniki organ na kome se razlikuju koren, telo, vrh, gornja i donja strana. Sluznica na gornjoj strani gradi ispupenja u obliku bradavica ili papila. Jezik svojim pokretima uestvuje u govoru i vakanju, a gustativne papile predstavljaju ulo ukusa. Sin. glossa; L bifida, ravast jezik, anomalija razvoja, jezik je rascepljen na vrhu po sredinoj liniji, tako da podsea po izgledu na jezik reptila. Nastaje usled nepotpunog srastanja bonih pupoljaka jezika. Ometa funkcije jezika. V. lingua trifida; L cerebriformis, v. /. plicata; 1. geographica, geografski jezik. Sljutenje epitela na lenoj povrini jezika u vidu vie polja crvene boje s beliastim ivicama. Promene se postepeno ire i meusobno spajaju. Konaste papile atrofiu. Sve ove promene spontano nestaju i navraaju opet u razliitim vremenskim razmacima. Sin. erythema migrans, glossitis areala superficial, glossitis migrans, glossitis areata exfoliativa; I. glabra, gladak jezik, usled atrofije konastih i peurkastih papila u pernicioznoj i hipohromnoj anemiji, ariboflavinoze, pelagre, etilizma i dr. dorzalna povrina jezika je kao polirana; 1. nigra, crn jezik, uveane, oroale i tamno prebojene konaste papile na zadnjoj treini lene povrine jezika; 1. plicata, izbrazdan jezik, anomalija razvoja: brazde na dorzalnoj povrini jezika su jae izraene i ima ih vie nego obino. Ako raspored brazdi daje jeziku izgled koji podsea na monice, naziva se 1. scrotalis, a ako podsea na vijuge na mozgu, 1. cerebriformis. Sin. fisurni jezik; 1. plicata syphilitica, izbrazdan jezik, nastao kao posledica luesa. V. lingua plicata; 1.
459

lingualis scrotali, jezik ispresecan naborima da lii na skrotum. V. lingua plicata; 1. trifida, anomalija razvoja jezika. Na vrhu jezika postoje tri lobusa. Funkcije jezika su poremeene. V. lingua bijida; 1. villosa, dlakav jezik, hiperplazija i proliferacija konastih papila na dorzalnoj povrini jezika. Najee se odigrava u zadnjoj treini jezika, a papile mogu biti toliko izduene da podseaju na kosu. ukaste su boje ili su mrko prebojene usled puenja, hrane ili medikamenata. Izmeu papila se zadravaju mirkoorganizmi, gljivice i ostaci hrane, pa moe da se stvori debela obloga na jeziku. Sin. upav jezik. lingualis, jezian, pripada jeziku ili se odnosi na njega, npr. a. lingualis, jezina arterija. linguettae, lingvete, naroite tablete za perlingvalno ili sublingvalno unoenje lekova. Sin. lingualettae (lingvalete). lingula, jeziak, nastavak u obliku malog jezika; 1. pulmonis, pluni jeziak, mali nastavak prednje ivice levog plua. linija a, (stom.) vibraciona zona sluznice tvrdog i mekog nepca pri izgovoru glasa a. Slui za odreivanje distalne granice gornje totalne zubne proteze; bipupilarna L, zamiljena linija koja spaja centre enica oba oka. Koristi se pri odreivanju meuvilinih odnosa. Okluzalna povrina zagriajnih ablona treba da bude paralelna ovoj liniji u predelu fronta; Camperova L, spaja gornju granicu tragusa uva s donjom ivicom nosnog krilca. Okluzalna povrina zagriajnih ablona u bonim predelima treba da bude paralelna ovoj liniji; 1. mukogingivalna, ograniava desni od alveolarne sluznice. Sin. granica mukogingivalna. linije preloma na donjoj vilici, imaju vanu ulogu u poremeaju poloaja patrljaka pod dejstvom vue ivotnih miia: 1. horizontalis rami mandibulae, horizontalna linija prostiranja preloma grane donje vilice protee se od prednje preko zadnje ivice ramusa; 1. obliqua m., kosa linija preloma, prua se ispod koronoidnog nastavka ili ispod kondila. V. jractura subcondylaris mandibulae;
460

liofilizacija povoljna 1. preloma tela donje vilice, svojim pravcem spreava jau poremeenost patrljaka; nepovolja 1. preloma, dozvoljava naknadnu dislokaciju patrljaka; 1. verticali symphyseos mandibulae, spreava jau dislokaciju patrljaka, osim ako je linija preloma na spoIjanjoj kompakti medijalnija od one na unutranjem delu tela donje vilice. linimentum, liniment, mazilo, idak ili gust rastvor ili homogena meavina sapuna ili sapuna i masti, ulja, balzama, ili slinih materija rastvorenih u etanolu ili emulgovanih s vodenim tenostima, a namenjene iskljuivo za spoljnu upotrebu; L. calcis, sastoji se od podjednakih delova krene vode (Aqua calcis) i lanenog ulja (Oleum Lini), popularno sredstvo za leenje opekotina; Camphorae solutio etanolica (etanolni rastvor kamfora), oficinalan prema naoj farmakopeji; slui za trljanje i za obloge; L. Capsici compositum (Tinctura Capici composita); L. Opodeldoch (Linimentum saponato-camphoratum); L. Opodeldoch liquidum (Linimentum saponato-camphoratum liquidum). linitis plastica, oblik zle neoplazme eluca koja se iri u zidu eluca ne izazivajui stvaranje tumora ili upadljive ulceracije. Postoji veoma razvijena fibrozna stroma, tako da zahvaeni deo eluca biva skvren, debeo i vrst. Neoplazma se najee javlja u pilorusnom delu, zahvatajui elu cirkumferenciju i izazivajui ponekad opstrukciju, a ponekad moe zahvatiti i itav eludac. elije neoplazme su retke i pojedinane ili u manjim nizovima. Prognoza je loa jer su izleenja retka. linkage (eng.), fizika udruenost dva ili vie gena na istom hromosomu koji se pri mejoznoj deobi obino prenose skupa u istu, novostvorenu eliju. linkomicin, antibiotik dobiven iz aktinomicete Streptomyces lincolnensis. liofilizacija, proces kojim se u naroitim aparatima (liofilizatori) izoluje neka supstancija iz rastvora njegovim zamrzavanjem pod vakuumom. Npr. liofilizacijom krvne plazme dobija se liofilizova-

liofilizator na krvna plazma, koja rastvorena u vodi slui za infuziju. liofilizator, aparat za brzo suenje u visokom vakuumu zamrznutih biolokih materija. liofilus, liofilan, (1) koji ima afinitet za rastvaranje; (2) naziv koji se upotrebljava za koloidne sisteme u kojima postoji jak afinitet izmeu disperzne faze i disperznog sredstva. Ako je disperzno sredstvo voda, u pitanju su hidrofilni koloidni sistemi. lipaemia, lipemija, poveanje masti (naroito triglicerida) u krvi, koje krvnom serumu daju mlean (laktescentan) izgled; 1. alimentaris, lipemija koja se javlja posle unoenja hrane; 1. retinalis, lipemija mrenjae, mlean izglfed arterija i vena mrenjae zbog velikih koliina triglicerida u serumu u hiperlipoproteinemijama I, IV, V. V. hyperlipoproteinaemia. lipaza, enzim koji katalizuje hidrolitiko razlaganje masti. lipidaemia, lipidemija, poveanje masti u krvi. Sin. lipaemia, hyperlipidaemia. Neutralne masti (trigliceridi) u serumu mukaraca iznose 40-60 mg/100 ml, a u ena 35-135 mg/100 ml. lipidi, supstancije sline mastima koje se rastvaraju u organskim rastvaraima kao to su alkohol, etar, hloroform, benzol i dr., a nerastvorljive su u vodi. U Iipoide spadaju fosfatidi, cerebrozidi, karotinoidi i sterini (steroli); (seks.) koliina lipida u mozgu, kimenoj modini i ishijadikom ivcu pokazuje veliku poInu razliku: u mukim nervnim organima ima znatno vie lipida nego u enskim. Samo posle prestanka menstruacije u ishijadikom ivcu se odnos menja: koliina lipida postaje znatno vea u ene (64,9 %) nego u mukarca (63,2 %). lipidna histiocitoza, v. Niemann-Pickova bolest. lipidna nefroza, v. nephrosis. lipidogram, frakcije serumskih lipoproteina izdvojene elektroforezno na hartiji. V. elektroforeza na hartiji. lipidosis, lipidoza, naziv za vei broj razliitih oboljenja kojima dolazi do preko-

lipodystrophia mernog nagomilavanja masnih supstancija u retikularnim elijama ili histiocitima tkiva. Oboljenja su esto kongenitalna, a rezultat su poremeaja u metabolizmu masti. lipiduria, lipidurija, prisustvo masti (lipida) u mokrai. Lipik, slavonska banja, u dolini reke Pakre, na 4 km od Pakraca, na 154 m n. v. Njen klimat deluje sedativno i toniki. Termomineralna voda ove banje dobija se iz arterijskog bunara (temperature 58,20C); ona je natrijum-hidrokarbonatna, slabo murijatina i sulfatna (ukupno 3,105 g/oo); ona je i ugljenokisela, a sadri i joda (0,000239 g%o) i broma. U banji postoji i lekovito blato. Ima ureeno kupatilo s kadama i basenima (hidrotermija, masaa, fizikalna terapija). Voda slui i za pie. U ovoj banji se lece: hronina reumatika oboljenja zglobova, miia, neuralgije, hronine enske bolesti, limfatika stanja, oboljenja eluca, creva, ui i jetre, eerna bolest, uriki artritis (giht), umerena arterijska hipertenzija i netoksike strume. lipo-, u sloenicama oznaava da je neto u vezi s mastima. lipoatrophia, lipoatrofija, gubitak masnog tkiva na mestu u koje se, obino due vreme, ubrizgava insulin (v. tamo); koristi se i kao sinonim za lipodistrofiju. V. lipodystrophia. lipodistrofija, v. lipodystrophia. lipodystrophia, lipodistrofija nagomilavanje masnog tkiva u odreenim predelima; 1. inferior, nastaje nagomilavanjem masnog tkiva u donjim ekstremitetima: insulinska L, smanjenje potkonog masnog tkiva u predelima ponavljnog davanja insulina; 1. intestinalis, crevna lipodistrofija, oboljenje koje s ispoljava nagomilavanjem masti u limfnom tkivu creva, uestalim masnim stolicama, mravljenjem, progresivnom malaksalou. Sin. Wippleova bolest, Iipophagia granulomatosis; L progressive, progresivna distrofija, oboljenje koje se ispoljava progresivnim i simetrikim smanjenjem potkonog masnog tkiva iznad trbuha (karlice), uz povea461

lipofilna distrofija Orthner nje masnog tkiva u zadnjikim predelima i natkolenicama. lipofilna distrofija Orthner, stanje alimentarnog hipogonadizma u osoba naroite konstitucije (u ena ee nego u mukih) u kome se naslage masti, i pored gladovanja, ne smanjuju nego se to deava s tkivnim belanevinama. Na kraju, masne naslage su zamenjene tenou siromanom u belanevinama (Fettschwunddeme, Hungerdeme). lipofuscin, mrki pigment rastvoren u mastima. Nalazi se normalno u sranim miinim vlaknima, ganglijskim elijama, elijama pigmentnog sloja nadbubrenih lezda itd. U patolokim sluajevima nalazi se u mrkim atrofijama jetre, sranog miia, bubrega, u starakoj atrofiji mozga itd. V. lipohrom. lipoidoproteinosis, retko kono oboljenje koje se manifestuje beloukastim voriima na licu, rukama, laktovima, bukalnoj sluznici, grkljanu (promuklost), kao posledica taloenja lipida. esto familijarno. Sin. lipoidosis cutis et mucosae - Urbach-Wiethe. lipoidosis, lipoidoza, poremeaj metabolizma lipida praen nenormalnim nagomilavanjem lipida u elijama; L arteriaHs, atherosclerosis; cerebrozidna L, v. Gaucherova bolest; fosfatidna L, v. Niemann-Pickova bolest; holestrerolska L, v. Hand-Schller-Christianova bolest; renalna L, v. lipidna nefroza. lipohrom, jedna od liposolubilnih supstancija koja sadri pigment, nalazi* se u prirodnim mastima, npr. u maslacu, u umancetu i u utom kukuruzu. Sin. karotinoidi. lipokaik, supstancija ekstrahovana iz pankreasa za koju se smatra da spreava deponovanje masti u jetri ivotinja posle pankreatektomije i drugih ogleda. lipolitiki enzim, v. enzim. lipolysis, lipoliza, razgraivan]e, razlaganje masti. Uporna, benigna neoplazma nastala umnoavanjem elija masnog tkiva. Razvija se najee u vidu jasno ogranienog vora ispod koe; 1. arborescens, razgranati lipom, razvija se u zglobnoj ahuri, nastaje najee posle traume 462

liquorrhoea zgloba; I. fibrosum, fibrozni lipom, nastaje u sluaju kada tumorsku osnovu masnog tkiva prome vezivno tkivo; Madelungov L, difuzni simetrini lipom koji zahvata vrat i lea; myxolipoma, miksolipom, benigni tumor sastavljen od elija sluznog i masnog tkiva; L pendulum, lipom koji visi na peteljci sastavljenoj od krvnih sudova i vezivnog tkiva (u koi i sluznici creva). lipomatosis, lipomatoza, nakupljanje masnog tkiva u izvesnom predelu tela ili u organu; L cutis, nakupljanje vee koliine lipoida u koi. V. xanthelasma; 1. dolorosa Dercum (adipositas dolorosa), bolna lipomatoza u ena u klimakterijumu; 1. multiplex symetrica, simetrika pojava mnogih lipoma; 1. universalis, univerzalna lipomatoza, opte nakupljanje masnog tkiva u organizmu na mestima na kojima se ono nalazi i pod normalnim uslovima. liposarcoma, liposarkom, maligna neoplazma nastala umnoavanjem elija masnog tkiva. liquor, tenost, voda, vodica, rastvor; 1. amnii, plodova voda, mutna beliasto-s sive boje tenost koja se nalazi oko ploda. Krajem trudnoe ima je normalno od 1/2 do l litra. V. embryo; 1. cerebros-pinalis, modan oki mena tenost, bistra i bez boje, stvara se u horioidnim spletovima, ispunjava modane komore, a prolazei kroz otvore na krovu IV modane komore ispunjava i subarah-noidni prostor; resorbuje se preko me-ningealnih zrnaca Pacchioni. Normalno je ima oko 150 ccm. Sadri pokoji limfo-cit, 20-30 mg% belanevine, oko 50 mg/o glikoze i 720750 mg% hlorida. U leeem stavu pri slabinskoj punkciji pritisak od 200 mm vode. Likvor cereb-rospinalis titi, kao vodeno jastue, mozak i kimenu modinu od potresa.- V. punctio, Queckensteedtov ogled (pod znak). liquorrhoea, likvoreja, obilato slobodno oticanje neke organske tenosti; 1. erebrospinalis, slobodno, esto vrlo obilato oticanje cerebrospinalne tenosti kroz frakturne pukotine u lubanjskoj bazi. Ako su prelomi baze i ruptura

lirolika ekstenziona udlaga

modane opne u prednjoj lubanjskoj jami, likvoreja cerebrospinalis se javlja u nosu. Ako su, pak, u srednjoj lubanjskoj jami, likvoreja cerebrospinalis se javlja kroz uvo.

livedo
ta koja imaju oblik katetra s vrhom u vidu kleta. V. litotriptor. lithothriptoscopia, iitotriptoskopija, drobljenje kamena u mokranoj beici pomou direktnog vienja litotriptoskopom. lithotomia, litotomija, incizija na nekom kanalu ili organu (naroito mokranoj beici) radi uklanjanja kamena; 1. alta, v. sectio; L perinealia, meina litotomija., incizija za vaenje kamena perinealnim putem; L suprapubica, v. /. alta sectio suprapubica (pod sectio). litian, koji se odnosi na liu, npr. litian pad temperature. V. lysis. litiki koktel, meavina hlorpromazina (50-100 mg), promazina (50-100 mg) i petantjna (50-100 mg) ili slina, koja deluje neuroplegiki na centralni i vegetativni nervni sistem; litiki koktel se daje uz optu anesteziju pri emu se smanjuje potrebna koliina anestetika. litijaza, v. lithiasis. l it i j um, alkalni metal, deluje sedativno na centralni nervni sistem; u obliku litijum-karbonata, daje se u sluajevima manikih i hipomanikih stanja i u manijakodepresivnim psihozama. litonephria, litonefrija, svaka bolest izazvana prisustvom kamenaca u bubregu. litotriptor, instrument za drobljenje kamena u mokranoj beici. V. lithothripsia. litotriptoskop, instrument za izvoenje Iitotriptoskopije. V. lithothriptoscopia.

lirolika ekstenziona udlaga, v. udlaga.

Lisfrancov zglob, v. articulatio tarsometatarsea. lisofobija, strah od besnila kod ujedene osobe s izraenim psihikim i motornim nemirom, ali s puno teatralnosti. Listeria monocytogenes, u ljudi i ivotinja izaziva oboljenje listeriozu. Listeria monocytogenes je gram-pozitivan bacil, prav, dosta kratak i zaobljenih krajeva, pokretljiv, ako se inkubira na 22 i 26. Listeria monocytogenes je aerobna, mikroaerofilna i anaerobno fakultativna. Listonov no, no s dugakim seivom i slui za amputacije. Listonove makaze, vrsta jakih makaza za seenje kosti. linjaa, v. fibula. linjani, v. fibularis, peroneus. Lithanthracis pyroleum (katran kamenog uglja), dobiva se suvom destilacijom kamenog uglja; oficinlan je prema naoj farmakopeji. lithiasis, litijaza, prisustvo kamenaca, konkremenata; apendikularna L, prisustvo kamenia u zjapu crvuljka, koji mogu da izazivaju zaepljenje zjapa lumena; bubrena L, v. nephrolithiasis; konjunktivalna L, mali beli kalcijumski kamenii, koji se stvaraju u meavinama Mejbomijevih lezda u venjai; pankreasna 1., prisustvo kalcijumskih konkremenata u pankreasu obino praenih insuficijencijom egzokrinog i endokrinog dela ovog organa, to se manifestuje steatorejom, kolikama, mravou i, ponekad, eernom boleu. V. sialolithiasis, sialolithus; una L, v. cholelithiasis. lithopaedion, litopedion, skamenjeni plod. Kalcifikacija izumrlog ploda u telu majke (u materici ili trbunoj duplj i). . lithothripsia, litotripsija, drobljenje kamena u mokranoj beici pomou kle-

Littleova bolest, v. bolest.

littritis, Jitreitis, gonoroiko zapaljenje Littrovih lezda glandulae parauretrales (neispravan termin, jer znai zapaljenje samog Littrea).

Littreova hernija, v. hernia.

Littreove parauretralne lezde, lezde na lenoj strani muke uretre, u krznu njene sluznice, mucigene prirode. livedo, retikularna cijanoza crvenoljubiaste boje, kao posledica zastoja u venskom krvotoku koe; 1. racemosa, grozdolika cijanoza; 1. reticularis e calore, retikularni livedo usled trajnijeg i neposrednijeg dejstva toplote (grejalica) na izvesno podruje koe; 1. reticularis
463

livena nadgradnja

locus

e frigore (cutis marmorata), retikular- lobitis, zapaljenje jednog lobusa (renja) ni livedo usled naglog rashlaenja. plua. livena nadogradnja s koiem, (stom.) lobotomia, lobotomija, incizija na jednom nadoknada izgubljenog dela krunice renju; u psihohirurgiji, hirurka incizizuba. Koiem se fiksira u kanal korena ja svih vlakana modanog renja; froni slui da ojaa zub posle leenja kanala talna L, prefrontalna L, operacija u kokorena. Koronarni deo nadogradnje s joj se stvara na lubanji da bi se kroz njepreostalom zubnom supstancijom ima ga uvukao lobotom radi presecanja bele oblik sastruganog zuba za vetaku krusupstancije u frontalnom renju. V. leunu. cotomia. livene ine, v. ine livene. lobularis, lobularan, renjevit, koji pripada renjiu. livenje, (stom.) topljenje metala ili legure plamenom ili visokofrekventnom stru- lobulus, renji, sastavni deo renja nekog organa, obino obavijan tankom vejom i ulivanje tenog metala u kalupe zivnom opnom, npr. 1. pulmonis, pluni od vatrostalnog materijala oblika storenji. matolokih nadoknada. Ulivanje metala se obavlja pod dejstvom centrifugalne lobus, reanj, deo organa koji se moe u izvesnoj meri odvojiti od organa. sile ili vazdunog pritiska. lividus, lividan, modrikast. Lividan izgled localis, lokalan, mesni, ogranien na jedno mesto, ne opti. koe javlja se npr., u bolesnika s akutlocalisatio, lokalizacija, (1) odreivanje nim oboljenjem abdomena. mesta nekog patolokog procesa ili olivores mortis, mrtvake mrlje, modriteenja; (2) ograniavanje nekog patokaste pege u koi niih delova lesa koje lokog procesa na jednu odreenu obnastaju slivanjem krvi iz krvnih sudova last. V. generalisatus. gornjih delova lesa u kapilarnu mreu lochia, lohije, babinje pranje. Babinjara koe niih predela lesa pod uticajem za vreme celog perioda babinja ima izliv Zemljine tee. lizoform, v. Solutio Formaldehydi sapona- ^ iz vagine koji se naziva lohija ili babinje pranje. Lohiju ini krv i sekret, uglav ta. nom iz materice, a delom i iz vagine. lizosomi, organii elije (0,2-0,8 Mm) u Prva dva dana po poroaju lohije su krobliku vezikula s opnom i enzimskim vave (lochia cruenta). Treeg i etvrtog sadrajem (hidrolaze). Nastaju sintedana je krvava, crvena serozna tenost zom enzima na granulisanom endoplaz(lochia rubra), od petog do osmog dana mikom retikulumu uz uee Goldijpostaje gua i mrko obojena (lochia evog aparata. fucsa). Izmeu osmog i etrnaestog lobanja, v. cranium. dana lohije su ute i sline gnoju (lochia lobaris, !obaran, (1) koji ima renjastu flava seu purulenta). Posle etrnaestog gradu; (2) koji se odnosi na reanj, npr. dana imaju izgled sluzave serozne tebronchus lobaris, reanjska dunica, ili nosti (lochia alba seu serosa). U etvrtoj npr. pneumonia L, lpbarna pneumonija, sedmici dobivanju izgled istog sluzaszapaljenje plua koje zahvata jedan ceo tog sekreta koji u estoj sedmici potpureanj ili vie renjeva. no iezava. lobarna pneumonija, v. pneumonia. locus, lokus, mesto koje zauzima gen na lobectomia, lobektomija, ekstirpacija jedhromosomu; L Kiesselbachi, mala obnog renja plua, mozga, jetre, titaste last u prednjem donjem delu nosne prelezde. V. pneumectomia. grade, najvie izloena udaru sitnih eslobelia inflata, v. indijski duvan. tica koje s vazduhom ulaze u nos. Tu je epitel obino metaplastian, a krvni suIo beUn, alkaloid iz severnoamerike biljdovi su vrlo esto proireni (teleangiekke Lobelia inflata. U medicini slui kao tazije). To je mesto povredljivo, odatle sredstvo za nadraivanje disajnog cennajee dolazi do krvarenja iz nosa. Ektra.
464

logetron tatike ilice mogu se lako kauterizovati hromovom perlom; 1. minoris resitentiae, mesto manjeg otpora. logetron, aparat pomou koga se rendgenski film kopira; na hartiju. Film se stavlja izmeu Braunove (katodne) cevi i fotomultiplikatora koji tamnija mesta osvetljava due, a svetlija krae, pa se dobiva kopija ujednaenog kontrasta, vrlo bogata detaljima. logetronika (kovanica od log E i elektronika), elektronski postupak za kopiranje rendgen-filmov^ na hartiju. Log E znai logaritam jaine osvetljenja fotoemulzije. V. logetron. logopaedia, logopedija, prouavanje i Ieenje govornih mana. logorrhoea, logoreja, prekom'erna ili nenormalna govorljivost. Postoji, npr. u maniji. lobije, v. lochicL loj, v. sebum. Iojava pregaa, gastrokolonski nabor stvara veliku lojavu pregau (omentum majus). Duplja izmeu njenih zidova se naziva omentna kesa. Mala lojava pregaa (omentum minus) postaje od prednjeg mezogastrijuma. lokalna anestezija, gubitak bolnih senzacija u odreenom anatomskom podruju bez gubitka svesti. V. anaesthesia. lokalni anestetici, v. anaesthetica. lojne lezde, (embr.) na boku dlakine grede javlja se u epitelnoj kouljici pupoljak koji predstavlja zaetak lojne lezde. Slobodne lojne lezde (na usnicama, oko nozdrva, u prednjem onom kapku, u marnom predelu) postaju neposredno od epiderma; (seks.) sazrevaju pod dejstvom androgena, a znatno manje pod dejstvom progesterona, dok im folikuloidi koe luenje. U svakom sluaju one se smatraju kao muka odlika. Iokomocija, pokretanje s jednog mesta na drugo koje se vri koordinisanim kontrakcijama skeletne muskulature donjih udova pod dejstvom impulsa iz motorne zone modane kore i iz drugih tvorevina u raznim visinama centralnog nervnog sistema. longuette, (fr.) longeta. duga kompresa od gaze trakastog oblika, gipsana L, trake
30 Medicinski leksikon

lubanja od gaze posute gipsom, koje se stavljaju na deo ekstremiteta koji se eli da imobilie; zavoji od L, trake koje se ovlae i stavljaju na odreeni deo tela, a ponekad se omotavaju flanelskom poveskom. longus, dug, npr., musculus flexor pollicis longus, dugi pregiba palca. V. brevis. lopatica, (embr.) okotava se prvo u glenoidnoj taki (10-11. sedmice), onda u epifiznoj (14-20. sedmice), a u korakoidnoj taki 1. godina. lordozna proteinurija, v. proteinuria. Lorenzova operacija, v. operacija. Lothropova operacija, v. operatio Lothropova. louping-ill, (eng.) v. meningoencephalitis. Lfflerov bacil, v. Corynebacterium diphtheriae. Lfflerov endocarditis, endokarditis udruen sa eozinofilijom znatnim zadebljanjem endokarda, izraenim sranom insuficijencijom, otocima, izlivom u pleuralnoj upljini, ascitesom, uveanjem jetre i slezine. Sin. Lfflerov parijetalni fibroplastiki endokarditis. Lfflerov sindrom, v. sindrom. Lfflerova hranljiva podloga, elektivna, slui za kultivisanje bacila difterije. Iako postoje selektivne podloge (telurit-podloge) ona je jo uvek u upotrebi za dobijanje karakteristinih morfolokih oblika bacila difterije. Lfflerovo bojenje, v. bojenje. Lfgrenov sindrom, v. sindrom. Lwensteinova podloga, specijalna podloga za kultivisanje bacila tuberkuloze. Kompleksnog je sastava, zelene boje (malahit-grin). Naroito je podesna za kultivisanje bacila tuberkuloze iz kontaminisanog bolesnikog materijala. lubanja, (embr.) u izgradnji lubanjskih kostiju uestvuje mezodermni omota oko mozga, kao i mezoderm prva 2 krna luka. Kako se ovi lukovi zovu i visceralni to lubanjske kosti, postale iz njih, ine tzv. opnastu lubanju (splanhnokranijum), dok ostali ine neurokranijum. Kao kimeni stub, i lubanja prolazi kroz 3 stadijuma razvoja: opnasti (dezmokranijum), hrskavini (hondrok465

lucidni intervali

lupus

ranijum) i kotani (osteokranijum). V. cranium. lucidni intervali, v. intervalla lucida.

luni, v. arcuatus. ludilo veliine, v. megalomania. Ludloffova operacija, v. operacija. Luerova brizgalica, v. brizgalica.

lues (venerea), v, syphilis; 1. tarda, kasni, kongenitalni sifilis deteta koje je pri roenju izgledalo zdravo, Lugolov rastvor, rastvor joda u kalijevom jodidu; danas slui, preteno, samo za relativnu, brzu normalizaciju funkcije titaste lezde u toku hipertireoidizma (v. hyperthyreosis) pred operativno leenje. luk, v. arcus.
luk, v. bulbus.

luks, jedinica mere za osvetljenje. l luks je jaina osvetljenja koju daje l Hefnerova sveca na vertikalno poloenu ravan od l m2 udaljenu l m od svece, l luks = 0,90 candle meter = 0,08 candle foot i 0,09 carcel-meter. luksacija, v. luxatio.
luksaciona fraktura, v. fractura.

nova, dok se krsna kost sastoji samo od etiri segmenta. lumbricoides, lumbrikoidan, slian kinoj glisti. lumbus, bok, slabine, boni zadnji delovi tela izmeu rebara i karlice. lumen, (1) (anat.) zjap, upljina nekog evastog tela ili organa; (2) (fiz.) svetlost; jedinica za merenje svetlosnog mlaza. Koliina svetlosne energije koju u sekundu za svaki steradion odaje izvor jaine od l meunarodne svece. Jedan lumen odgovara, dakle, mlazu svetlosti iz l meunarodne svece na jedinicu krive povrine prostornog ugla, na rastojanju od jedne jedinice. luminiscencija, sposobnost odavanja svetlosti bez povienja temperature. Kada ovu pojavu pokazuju iva bia (ripr. bakterije ili insekti), govori se o bioluminiscenciji. Sin. fotoluminiscencija. V. fluorescencija. lumirodopsin, jedan od meuproizvoda razgradnje rodopsina. lunatus, meseast, polumeseast, npr. os lunatum, polumeseasta kost.

lupoidni hepatitis, v. hepatitis. luksirati, iaiti, izvaliti iz leita. luksmetar, aparat za merenje jaine os-.., lupom, osnovna eflorescencija u lupusu vulgarisu. vetljenja. Radi na principu fotoelije u kojoj zraci svetlosti prelaze u elektrinu lupus, proces razaranja koe i mekih delova lica; 1. erythematodes, oboljenje energiju. Jaina stvorene elektrine koe u vidu crvenih, manje-vie infiltroenergije registruje se miliamperom na vanih, jasno ogranienih ploica, ija su jednoj skali, koja je preraunata na lukbitna obeleja: crvenilo (periferna eksse, tako da se jaina osvetljenja na skali tenzivna zona), skvame (intermedijarna ita odmah u luksima. Osetljivost fotozona) i progresivna oiljasta atrofija elije prema zracima gotovo je ista kao i (centralna zona). Najee se javlja (od ona u naeg oka. 25. do 45. godine) na koi nosa i obraza. lumbago, mialgija u slabinskom predelu. Uzrok nije definitivno utvren; 1. vulgaNajee reumatikog porekla, rede seris, oboljenje koe izazvano bacilom tukundarna pojava u raznim oboljenjima berkuloze iz postojeeg tuberkuloznog (nefrolitijaza, oboljenja kimenog stuognjita ranije inficiranog organizma ili ba, ginekoloka oboljenja); ishemiki irfekcijom spolja, kada poinje tzv. tu1., bolovi u donjem delu leda i zadnjici berkuloznim ankrom. Oboljenje je usled vaskulne insuficijencije, npr. okhronine evolucije, iri se i razara koluzije terminalnog dela aorte. no tkivo. Lupus znai kurjak i ovo ime lumbalis, lumbalan, slabinski, npr. vernije dato zbog izgleda obolelog ve zbog tebra lumbalis, slabinski prljen. kurjake, zle udi oboljenja. Bitno oblumbalna anestezija, v. anaesthesia. eleje 1. v. je tuberkulozni vori, tzv. lupom. Umnoavanjem lupoma stvaraju lumbarizacija, stanje u kome se prvi segse lupozne ploe, u kojima su lupomi ment krsne kosti nije spojio s drugim, esto maskirani crvenilom koe i skvatako da postoji viak zglobljenih prlje466

lutajui bubreg mama. Lupomi se obino nalaze na periferiji ploe, gde se otkrivaju pomou vitropresije. lutajui bubreg, v. ren. lutein, v. uto telo. luteoliza, regresija utog tela (corpus Iuteum). luteostimulin, ima iste osobine rastvorljivosti koje ima i folikulostimulin, osim to je nerastvorljiv u poluzasienom rastvoru amonijak-sulfata. Nerastvorljiv je u 20 %-tnom rastvoru natrijumsulfata (na pH 4,4). I 'luteostimulini su glikoproteidi i sadre manozu i heksozamin. Lutembacherov sindrom, v. sindrom. luxatio, iuksacija, iaenje. Trajni prestanak kontakta okrajka kostiju koje ulaze u sastav zgloba. Nastaje poglavito usled traume, a rede zbog prekomernog pokreta u zglobu. Kao iaena smatra se ona kost koja je udaljenija od glave ili medijalne linije tela; 1. dentis, (stom.) luksacija zuba, potpuno ili delimino pomeranje zuba iz alveolarne aice; posledica traume ili nekog patolokog procesa. V. povrede zuba; 1. habitualis, habitualna luksacija, iaenje jednog zgloba, esto zbog slabosti zglobnih veza (ligamenata), npr. luksacija h. mandibulae, luksacija h. articulationis scapulohumeralis; L lentis, (oft.) iaenje, dislokacija onog soiva; Malgaigneova L, luksacija lakta; (stom.) 1. mandibulae traumatica, traumatsko iaenje donje vilice: /. m. anterior, najei oblik iaenja: kondil lei izvan zglobne jame, ukleten ispred i neto nie od zglobne kvrice; jednostrana L, donja vilica je isturena napred i prema zdravoj strani; obostrana /., donja vilica je isturenog bradnog dela tzv. lana progrenija; /. m. lateralis, gleanj je upolje u odnosu na zigomatiki luk; Lm. posterior, prodor glenja u spoljni sluni kanal, vilica je nepokretna, zglobna jama prazna; prilikom jednostranog iaenja brada je pomerena prema povredi; /. m. superior, gleanj ostaje ukleten u podu srednje lubanjske jame, vilica je nepokretna i prelomljena u vratu ili angulusu; 1. menisci art. temporomandibularis
30*

lymphadenitis traumatica, iaenje meniskusa donje vilice: /. m. art. temporomandibularis anterior, odvojeni zadnji deo meniskusa od kapsule veim delom se nalazi u prednjem delu zglobne jame; /. m. posterior, meniskus je osloboen od spoljanjeg krilastog miia i pomeren unazad; patoloka L, iaenje koje nastaje spontano, bez traume, kao posledica oboljenja zglobnog aparata. Luksacije se nekad nazivaju i dislokacije nekih organa; 1. penis, podvlaenje penisa pod kou trbuha ili monica, to potpuno onemoguuje polni odnos. luxurians, bujan, (1) koji buja, koji bujno raste; (2) bogat, preobilan, npr. callus L, prekomerno veliki kalus. luina, v. alkalije. Ly-antigeni, aloantigeni u limfocitima mia. LyI, Ly2, Ly3 i LyS nalaze se na T-limfocitima, a Ly4 na B-limfoitima. Pojedine suppopulacije T-limfocita imaju odreene Ly-antigene. Lybmann-Sacksov sindrom, v. sindrom. Lycopodium, Lycopodii spora, preica, crvotoina, spore razliitih vrsta biljaka iz familije Lycopodiaceae. ukast, vrlo fini praak. Pomean s talkom ili cink-oksidom slui kao praak za posipanje. Upotrebljava se i za posipanje pilula da se ove ne bi meusobno slepile. lycorexia, likoreksija, nezajaljiv, kurjaki apetit. Lyellov sindrom, v. Necrolysis epidermaUs toxica. Erythema exsudativum multiforme. lympha, limfa, tenost koja iz meuelijskih prostora ulazi u limfne sudove i preko njih dospeva u venski deo krvotoka. Po sastavu odgovara intersticijumskoj tenosti, sem to sadri i krvne elemente - limfocite i monocite koje proizvode elije limfnih vorova. lymphadenia, limfadenija, hipertrofija (uveanje) limfnih lezda. lymphadenitis, limfadenitis, zapaljenje limfnih lezda; 1. caseosa, kazeozni limfadenitis, oblik limfadenitisa u tuberkulozi s nekrozom tkiva lezde; 1. glandulae submandibularis, akutno ili hronino zapaljenje podvilinih limfnih lezda. Infekcija potie od inficiranih Ie467

lymphadenoma zija u ustima ili inficiranih zuba; 1. mesenterica, limfadenitis limfnih lezda mezenterijuma koji lii na akutni apendicitis; 1. regionalis, bolest zbog ogrebotine make; 1. tuberculosa, tuberkulozni limfadenitis, najee se javlja u lezdama vrata i medijastinuma. OboleIe lezde vrata mogu fistulizovatL lymphadenoma, v. lymphoma. iymphadenomatosis, limfadenomatoza, generalizovan maligni limfom. lymphadenopathia, limfadenopatija, opte ime za bolesti limfnih lezda. lymphadenosis, limfadenoza, hipertrofija i bujanje limfnog tkiva; 1. acuta, infektivna mdnonukleoza; 1. aleucaemica, uveanje limfnih lezda, slezine i jetre, bez nalaza leukemije; 1. benigna utis, benigna hiperplazija limfocitnog tkiva u koi, naroito na licu, u vidu plavkastomrkih voria; 1. leucaemica, hronina limfocitna leukemija. lymphaemia, limfemija, prisustvo veeg broja limfocita ili limfoblasta u krvi. lymphangiitis, v. lymphangitis. lymphangiectasia, limfangiektazija, proirenje limfnih sudova; 1. intestinalis, crevna limfangiektazija, proirenje limfnih kapilara u crevnim upicama, u koje postoje enteritis s gubljenjem belanevina, steatoreja i limfocitopenija. Moe biti nasledna ili steena. lymphangitis, limfangitis je zapaljenje limfnih puteva koje se moe javiti u toku infekcije iz nekog lokalnog arita. Zapaljenje se dalje moe preneti na limfne lezde. Ukoliko je zapaljenje povrno, moe se zapaziti crvenilo u vidu trake koja prati tok limfnog puta. Ova promena je bolna na pritisak kao i na eventualno regionalna, zapaljenjem zahvaena limfna lezda. lymphangioma, benigna neoplazma poreklom od limfnih sudova. Verovatno se razvija od embrionalnih ostataka mezodermalnog tkiva. Najee se javlja u dejem uzrastu na glavi i vratu, a rede na drugim mestima. Limfni prostori neoplazme su ispunjeni limfom. lymphatlcus, limfatian, (1) to pripada limfi i limfatikom sistemu; (2) oznaka
468

lymphogranuioma za osobu u koje postoji limfatika konstitucija. V. status lymphaticus. lymphatismus, limfatizam, (1) patoloko stanje nastalo patolokim bujanjem limfnog tkiva, koje dovodi do slabijeg i usporenog razvoja; (2) limfatiki temperament s usporenim nainom reagovanja. lymphocytopenia, limfocitopenija, smanjenje broja limfocita u perifernoj krvi. lymphocytopoiesis, limfocitopoeza, stvaranje i sazrevanje limfocita. lymphocytosis, limfocitoza, povean broj limfocita u perifernoj krvi; 1. acuta infectiosa, akutna benigna infektivna bolest dece s otokom limfnih lezda i apsolutnom limfocitozom. Sin. Carl-Smithova bolest lymphoedema, proirenje limfnih puteva na ekstremitetu prouzrokovano preprekom u putevima. Poremeaj izaziva stvaranje posebnog izgleda ekstremiteta tzv. elefantijazu. Limfedema ruke ponekad nastaje posle radikalnih hirurkih intervencija zbog raka dojke. Hronini nasledni limfedem ekstremiteta poznat je pod imenom Milroyjova box lest lymphoepithelioma, maligna neoplazma nastala umnoavanjem nediferentovanih i epitelijalnih elija u vezi s limfoidnim tkivom ili infiltrovana limfocitima. Mnogi smatraju da je to karcinom prelaznih elija, ili sarkom retikularnih elija. Neoplazma se najee javlja u orofarinksu. lymphoglandula, limfoglandula, limfni vor ili limfna lezda, organ sastavljen od vie limfnih mekova i vezivnog tkiva ukljuen u tok limfnih sudova i predaje bela krvna zrnca limfnim sudovima koji izlaze iz lezde. Ona je klicite limfocita i monocita. Sin. lymphonodus. lymphogranuioma, limfogranulom, prisustvo granulacionog tkiva u limfatikom aparatu; 1. benignum, Boeckov sarkoid, v. sarcoidosis; 1. inguinal e, IV veneriko oboljenje izazvano procedljivim virusom (Miyagawanella lymphogranulomatis) koje se manifestuje (esto nezapaenim) ankrom i inflamatornim uveanjem ingvinalnih limfnih lez-

lymphogranulomatosis da, koje gnoje i ftstulizuju. Sin. MorbusNicolas-Favre; paradenitis inguinalis; 1. venereum, v. granuloma venereum. lymphogranulomatosis, limfogranulomatoza. V. Hodgkinova bolest lymphographia, limfografija, radiografija limfnih sudova i lezda, posle ubrizgavanja kontrastnog sredstva u limfne sudove. lymphoma, limfom, opte ime za sve maligne bolesti limfnog tkiva; Burkittov L, afriki limfom, oblik nediferentovanog limfoma, ispoljen najee kao osteolizna promena vilice, ili kao masa u abdomenu (urkittov tumor); 1. gigantofolliculare, limfom dinovskih folikula, nodulski, dobro diferentovan limfocitni limfom, u kojeg postoje mnogobrojni proliferativni nodusi u vidu folikula, koji se vide i golim okom. Poznat i kao Brill-Symmersova bolest; 1. granulomatosum, v. Hodgkinova bolest; L lymphoblasticum, u kojeg limfoblasti ine najvei broj elija. Sin. lymphosarcoma lymphoblasticum; 1. lymphocyticum, u kojeg limfociti ine najvei broj elija. Sin. lymphosarcoma lymphocyticum; I. m ali gnu m, sin. za lymphoma; I. malignum histiocyticum, u kojem se preteno nalaze elije retikuluma sa izgledom histiocita. Sin. reticulosarcoma; L malignum mixtum, u kojeg se istovremeno nalaze i elije retikuluma i limfociti. lymphomatosis, limfomatoza, pojava limfoma u raznim telesnim predelima. V. lymphoma. lymphopenia, v. lymphocytopenia. lymphoreticulosis, limforetikuloza, poveano razmnoavanje elija retikuluma u limfnom tkivu; 1. benigna, virusno oboljenje koje se dobiva posle ogrebotina make ili zbog dodira s makom. Virus se najverovatnije nalazi u maki, ne izazivajui u nje znake bolesti. Bolest poinje s povienim temperaturama, malaksalou i otokom limfnih lezda, naroito epitrohlearnih, koje mogu da se zagnoje. Dijagnoza se postavlja pomou pozitivne kone probe, izazvane specifinim antigenom. Bolest ima benigni tok. Sin. maladie des griffes du chat, cat scratch disease.

lyssa lymphorrhagia, limforagija, obilato izlivanje limfe, najee usled povrede limfnih sudova. Sin. lymphorrhoea. lymphorrhoea, limforeja, v. lymphorrhagia. lymphosarcoma, maligna neoplazma koja moe da se javi ma od koga dela limfoidnog tkiva u svim uzrastima proiek starosti bolesnika je oko 45 godina. Odlikuje se uveanjem limfnih lezda, najee vrata i ostalih regija pa i gastrointestinalnog trakta. Neoplazma se najverovatnije razvija od nediferentovanih mezenhimnih praelija limfoidnog tkiva. Limfni folikuli su sastavljeni od dve vrste elija - sitnih limfocita rasporeenih po obodu folikula i bledih velikih retikularnih elija germinativnog centra. Limfosarkom, prema vrsti elija koje preovlauju delimo na: 1) limfocitarni tip limfosarkoma; 2) Hmfoblastni tip, graen od velikih slabo diferentovanih elija, 3) meoviti tip, graen od limfocitnih i retikularnih elija i 4) limfosarkom retikularnog tipa, graen preteno od retikularnih elija. Zahvaene limfne lezde, u tkivu u kome se javlja limfosarkom, uveane na mikroskopu imaju izgled ribljeg mesa. Osnovna karakteristika svih limfosarkoma je odsustvo grae limfnog tkiva. Lysholmovo sito, ureaj s finim, vrlo tankim lamelama za otklanjanje rasutih i sekundarnih rendgen-zrakova, v. Potter'Buckyjeva reetka. lysin, lizin, antitelo koje ima mo razaranja (liziranja) odgovarajuih elija. Prema vrsti elija na koje deluje, razlikuju se hemolizini, bakteriolizini, citolizini i dr. lysozym, lizozim, ovim imenom se oznaava naroiti ferment, ije je najvanije svojstvo da lizira bakterije. Lizozimi su naeni u mnogim tkivima. U oveka se nalaze u nazalnoj sluzi, u suzama i drugim ,ekstraktima ijkivima., , lisa, rabies, besnilo, akutno virusno oboljenje s psihomotornim nemirom i hidrofobijom, koje se uvek zavrava smrtno. Nastaje posle ujeda besnog psa, make, vuka i dr. Inkubacija je 1-12 meseci. Od samog poetka bolesti, boles469

lyssa__________ ^ _ _______________________________________________ lyssa nik je uznemiren. Ne moe da guta zbog pojave greva drela. Grevi se ponavljaju i pri svakoj pomisli i pogledu na vodu (hidrofobija). Posle 2-3 dana javljaju se paralize lubanjskih i kimenih ivaca, te bolesnik umire s pomuenjem svesti u produenoj insuficijenciji disanja i to 5-8. dana bolesti.

LJ
ljubav, polni nagon oveka je, pre ostvarenja krajnjih ciljeva, praen itavim nizom duevnih postupaka koji sainjavaju stanje pod imenom ljubav. Ljubav je iskljuivo ljudska pojava. Polni nagon je upravljen na pol, dok je ljubav upravljena na odreenu linost. Zato je prva akcija u uspostavljanju ljubavi izbor. Suprotnosti se privlae, utoliko vie, ukoliko su potpunije ostvarene. to je ena vie ena, utoliko postaje privlanija za normalnog mukarca. Pravilo neutralizacije suprotnosti dovodi i do toga da su ginoidni mukarci privlani za androidne ene i, obratno, androidna ena za ginoidne mukarce. U svakom sluaju ljubav je duevna kategorija, pa je nedoputeno da se poistoveuje s genitalnim aktom. ljulj, Lolium temulentum, najei korov penice. Semenke sline zobi. Toksinost potie od gljivice Stromantia temulenta, koja lui alkaloid temulin. Izaziva nesvesticu, glavobolju, zujanje u uima i poremeaj hoda. Ijuspiasti zubi, (engl. shell teeth) veoma retka strukturna anomalija koja ima iste geneoloke osnove kao dentinogenesis imperfecta. Boja i veliina zuba su normalni. Gle je normalna, dok je dentin veoma tanak i nepravilne grae. Pulpa zuba je ogromna, dok su korenovi kratki.

471

M
m., (anat.) skra. za mii, musculus. M, 'oznaka za prefiks mega u Meunarodnom sistemu decimalnih jedinica. Jedan mega oznaava veliinu koja je za IO6 ili za l 000 000 puta vea od merne jedinice neke fizike veliine, npr.: MW (megavat), MeV (megaelektron-volt). m, oznaka za prefiks mili u Meunarodnom sistemu decimalnih jedinica. Jedan mili oznaava veliinu koja je za 1O-3 odnosno za (0,001) puta manja od merne jedinice neke fizike veliine, npr.: mm (milimetar) mg (miligram). , oznaka za prefiks mikro u Meunarodnom sistemu decimalnih jedinica; l mikro oznaava veliinu koja je za IO-6 odnosno za milion (0,000 001) puta manja od merne jedinice neke fizike veliine. Na primer, (mikrometar), Mg (mikrogram). ma., skraeno od macera (maceriraj) ili od maceratio (maceriranje) ili od maceratum (macerat). m.d.s. (M.D.S.) skra. za Misce da Signa (pomeaj, izdaj, signiraj) ili od Misceatur, Detur, Signetur (neka se pomea, neka se izda, neka se signira). Skraenice koje se upotrebljavaju u receptima. m.f., skraeno od misce fiat (pomeaj neka bude) ili od misce fiant (pomeaj neka budu). Skraenica u receptima,. m.f .p., skra. za misce fiat pulvis (pomeaj neka bude praak). Mg, hemijski simbol za element magnezijum. MIF (melanocyte inhibiting factor melanocitni inhibiui faktor), mate472 rija iz grupe hipotalamusnih hormona (v. hormoni, hipotalamusni) koja spreava stvaranje, odnosno izluivanje MSH (v. tamo). mixt., skra. za latinsku re mikstura. Mm, skra. za mikrometar. mm., musculi, miii. Mn, hemijski simbol za element manganum, mangan. Mo, hemijski simbol za element molibdenum, molibden. MSH (melanocyte stimulating hormone - melanocite stimuliui hormon), adenohipofizni hormon (v. hormoni adenohipofize) koji podstie melanocite; po svom hemijskom sastavu (a moda i po drugim svojstvima) slian ACTH (v. tamo) i otuda u stanjima pojaanog luenja ACTH nastaju efekti koji odgovaraju i pojaanom luenju MSH, v. adenohypophysis. maceracija, v. maceratio. maceratio, maceracija, raskvaenje neke vrste materije ili tkiva kvaenjem; (1) patoloko raskvaenje tkiva pod uticajem tkivnih fermenata; (2) (farm.) potapanje neke droge u vodu na sobnoj temperaturi, pri emu se raskvaenjem te droge u toku vie asova dobiva njen ekstrakt, macerat. maceratum, macerat, tenost dobivena raskvaenjem neke droge. Macewenov znak, v. znak. Macewenova operacija, v. operacija. macroangiopathia diabetica, promene na veim arterijama koje nisu specifine za eernu bolest (v. tamo), ali se u bolesnika s ovom boleu javljaju rani-

macrocephalia
je, u jaem stepenu i veoj rasprostranjenosti nego u drugih osoba. macrocephalia, makroeefalija, prekomerno velika glava. macrocheilia, makrohejlija, nenormalno velike usne, npr. u sundromu Melkersson-Rosenthal. macrocrania, makrokranija, nenormalno povean svod lubanje u uporeenju s licem koje je nesrazmerno manje. macrocythaemia, makrocitemija, prisustvo u krvi eritrocita veih od normalnih eritrocita. V. megalocythaemia. macrodontia, makrodoncija, prekomerno veliki zubi. Manifestuje se obino u dva simetrina zuba, u grupi zuba - unilateralna hipertrofija lica, ili u svim zubima - gigantizam. V. microdontia. macroglobulinaemia, makroglobulinemija, poveanje makroglobulina krvi. Waldenstrmova m., progresivna maligna bolest imunog sistema, preteno u mukaraca preko 50. godine ivota s prisustvom monoklonskih Igm-paraproteina u krvi, limfadenopatije, krvarenja, anemije, ponekad hepatosplenomegalije i limfoplazmocita u kostnoj sri. Sin. Waldenstrmova bolest. macroglossia, makroglosija, veliki jezik, anomalija jezika usled preteranog razvoja miia jezika ili steeno stanje (posledica tumora jezika, akromegalije, kretenizma, apscesa jezika i dr.). Po ivicama jezika postoje otisci zuba. Uroena ili rano steena makroglosija utie na oblik alveolarnih lukova i poloaj zuba. macrognathia, makrognatija, uveanje jedne ili obeju vilica. Javlja se u hiperpituitarizmu, Pagetovoj bolesti i fibroznoj displazijL V. micrognathia. Macrogolum (makrogol), polietilenglikol, prema naoj farmakopeji oficinalni.su Macrogolum 400 (makrogol 400); Macrogolum 4000 (makrogol 4000) i Macrogolum 6000 (makrogol 6000); ulaze kao sastojci u podloge za lekovite masti. macrophages, makrofagi, velike elije s izraenom sposobnou fagocitoze. Imaju veliki broj naziva: monocit, histiocit, velike mononuklearne elije, poliblasti, endotelijalne elije, klazmatoci-

macula
ti i dr. Veina makrofaga nastaje lokalno od elija retikuloendotelnog sistema kako onih koje oblau vaskularne prostore sinusoida jetre, slezine, limfnih lezda, sri kostiju, tako i od onih koji se nalaze u svim tkivima prisno uz fibroblaste. Makrofagi su veoma vane elije u procesima zapaljenja zbog svoje aktivne pokretljivosti fagocitne moi koja se ogleda u fagocitozi bakterija, stranog materijala, degenerisanih leukocita i drugih elija u zoni zapaljenja. Svojim fermentima nukleazom, proteinazom, karbohidrazom i lipazom veoma aktivno uestvuju u stvaranju uslova za reparaciju u toku zapaljenja. macrophallia, makrofalija, prekomerna veliina mukog uda. U pripadnika bele rase muki ud u erekciji izuzetno je vei od 20 cm. macropsia, makropsija, subjektivno opaanje uveanog predmeta u paralizi akomodacije. macrorhinia, makrorinija, uroena greka oblika koja se oituje preterano velikim dimenzijama nosa u odnosu prema licu i glavi. Zavisna je od genskih faktora. macrotia, makrotija, uroena anomalija oblika usne koljke, koja je upadljivo uveana u svim dimenzijama ili samo u nekim. Moe da predstavlja upadljivu kosmetiku greku. macula, makula, pega; (1) (opth.) m. caeca, lepa taka, rnesto na mrenjai s kojeg polaze vlakna vidnog ivca; m. corneae, beona, poluprovidna pega ronjae. Oiljasta promena, posledica raznih zapaljenja ili povreda; m. flava, v. m. tutea; m. lutea, uta mrlja, mesto jasnog vida, okrugla pega na mrenjai oka u ijim elijama nedostaje vidni pigment (rodopsin), u ivih je kestenjaste boje, a na lesu je uta. Nalazi se lateralno od papile vidnog ivca. U njenoj sredini nalazi se centralna jamica (fovea centralis), koja se sastoji samo od vidnih ulnih elija s epiima, i koja predstavlja taku ije nadraenje daje najjasniji vid; (2) (derm.) primarna osipina (eflorescencija) izazvana izmenom boje koe na ogranienim mestima.
473

maculosus

makroblast

no), deluje depresivno na centralni i pemaculosus, pegav, npr. makulozni egzanriferni nervni sistem i tako dovodi do tem. stanja slinog narkozi (magnezijumska maja jedinica, v. jedinicu narkoza). Ovo dejstvo se koristi pri razmadarosis, madaroza, opadanje trepavinim stanjima praenim grevima (tetaca usled razaranja njihovog folikula u nus, eklampsija). Parenteralna upotreulceroznom blefaritisu; m. partialis, ba ovoga sredstva moe da bude opasdelimino nedostajanje trepavica; m. na, ali intravenskim davanjem kalcijum-totalis, potpuno nedostajanje trepavihlorida mogu trenutno da se suzbiju ca. depresivne pojave prouzrokovane paMadlenerova operacija, v. operacija. renteralnim davanjem ove soli. maduromycosis, maduromikoza, madurska noga (Madura - oblast u prednjoj Magnesii trisilicas, magnezijum-trisilikat, spoj magnezijum-oksida i silicijum-Indiji), oboljenje iz grupe dermatomidioksida s razliitim koliinama vode. koza; poinje pojavom tvrdog vora na Upotrebljava se kao antacidno sredstvo mestu infekcije (najee noga), koji zau hiperaciditetu. Oficinalan je prema gnojava i fistulizuje; progresivnim irenaoj farmakopeji. njem procesa biva zahvaena ela noga, magnezijumska narkoza, v. narcosis. koja postaje monstruozna, elefantijazina, proeta fistulama i gnojem. Kliniku magnus, veliki, npr. foramen magnum, vesliku m. mogu da prouzrokuju razne inliki otvor na potiljanoj kosti. fekcije, naroito tuberkuloza. Sin. myce- mahlomanija, . uivanje u podnoenju toma. bola u polnom odnosu. Sin. algolagnija, magma, retikularna, pihtijasti vid mezomazohizam. derma koji ispunjava prostor izmeu Maisonneuveov uretrotom, v. uretrotom. horiona i embrioblasta. majmunska aka, v. manus, kandzasta Magnesia usta, magnezijum-oksid, beo, aka. vrlo lak, u vodi nerastvorljiv, praak; major (comp. od magnus), vei, veliki, oficinalan je prema naoj farmakopeji. npr. musculus pectoralis major, veliki Upotrebljava se za suzbijanje hiperaci- grudni mii. diteta i kao antidot u trovanju kiselinamakaze, hirurki instrument za seenje, ma. Sin. Magnesii oxydum. koji ima dva medu sobom suprotna seMagnesii oxydum, magnezijum-oksid. iva: kanalikularske m., veoma fine Upotrebljava se kao antacidno sredstvo makaze u kojih je jedno soivo zailjeno u hiperaciditetu i kao antidot u trovai slui za rasecanje suznog kanala; kanju kiselinama. V. Magnesia usta. nalske m., makaze koje slue za proseMagnesii peroxydum, magnezijum-pecanje nekog kanala; kraniotomske m., roksid je, prema jugoslovenskoj farmajake makaze oblika f., koje slue za otvakopeji, smea magnezijum-peroksida ranje lubanje fetusa; Listonove m., ma(bar 14-16%) i magnezijum-oksida. kaze za seenje gipsanih (sadrenih) zaUpotrebljava se kao antacidno sredstvo. voja; Smelieve m., makaze s jakim seiMagnesii subcarbonas, magnezijum-supvima za kraniotomiju; de Weckerove karbonat, bazna so promenljivog sastam., male makaze za operacije na onoj va, oficinalan je prema naoj farmakojabuici, u kojih soiva stupaju u dejpeji. Upotrebljava se kao antacidno stvo pritiskivanjem na dve opruge, na sredstvo. kraju lie na kleta. Magnesii sulfas, magnezijum-sulfat, gorka so; oficinalan je prema naoj farma- makroautoradiografija, v. autoradiografija. kopeji. Upotrebljava se per os kao sredstvo za regulisanje stolice. Najbre delu- makroblast, veliki eritroblast, koji se nalazi u kostnoj sri pri dugotrajnoj brzoj je laksantno ako se daje u hipotoniobnovi eritrocita, kao to je sluaj, npr., nom rastvoru (s mnogo vode). Dat pau hemoliznim anemijama. renteralno (intravenski, intramuskular474

makrocit makrocit, veliki eritrocit, koji se nalazi u perifernoj krvi pri brzoj obnovi eritrocitne loze, kada se smanjuje broj mitoza eritroblasta. Veina makrocita pripada retikulocitima. makrofagi, elije koje unose i vare u svoju citoplazmu krupne estice, pa i ele elije, kao, npr., dotrajala crvena krvna zrnca ili njihove delove. M. su histiociti, Kupfferove elije, monociti itd. makromera, u nejednakom brazdanju vee elije se zovu makromere, a manje mikromere. makronodularna ciroza, v. cirrhosis. makroscelija, izrazito uveanje udova u toku rastenja. makroskopska auto radio grafija, v. autoradiografija. maksimalna doza, v. dosis. mal, (fr.) (1) zlo; (2) bolest. V. grand mal i petit mal (pod epilepsia); m. de Meleda, mljetska bolest, nasledno oboljenje koje se javlja iskljuivo na dalmatinskom ostrvu Mljetu, a ispoljava se oroavanjem koe dlanova i tabana, usled ega su pokreti oteani i bolni. Sin. keratodermia; m. perforant du pied, (fr.) grizlica u vidu kratera na tabanu, vrlo spore evolucije, nastaje najee usled trofikog poremeaja u tabesu, siringomijeliji, lepri itd. Sin. malum perforans pedis. mala, obraz, lice, meki delovi lica izmeu donjeg kapka, prednje ivice vatnog miia, donje ivice donje vilice i linije koja spaja bazu nosa i ugao usana. Sin. bua. mala kalorija, v. caloria. malabsorbtio, malapsorpcija, loa apsorpcija, sindrom loe apsorpcije pojedinih ili veine hranljivih sastojaka u crevu, zbog anatomskih ili funkcionih (enzimskih) poremeaja u organima za varenje. V. sindrom loe apsorpcije. malacia, malacija, razmekanje nekog tkiva usled patolokih promena u njemu. Npr., encephalomalacia, myomalacia, osteomalacia. maladie de Reclus, (fr.) v. mastopathia fibrosa cystica. maladie des griffes de chat, (fr.) oboljenje koje nastaje inokulacijom virusa iz grupe virusa limfogranulomato-

male boginje ze posle ogrebotine od make. Dolazi do otoka i eventualne kolikvacije regionalnih limfnih lezda, praeno umerenim povienjem telesne temperature. Sin. lymphoreticulosis benigna, gatamychia. malakotini zubi, meki zubi veoma podloni karijesu. malaria, malarija je infekcija prouzrokovana protozoa parazitom Plasmodium malariae, koji ima aseksualni ciklus razmnoavanja u oveku i seksualni u komarcu anofelesu. M. je generalizovano oboljenje. Karakteristina je ritmika pojava malarikih napada, koji prolaze kroz tri stadijuma: drhtavica, hipertermija i preznojavanje. Kod neleene malarije napadi se ponavljaju, te je sve izraenija anemija i otok slezine. Mogue spontano smirivanje bolesti, ali su esti recidivi. Klinika slika i prognoza malarije zavise od vrste plazmodijuma. Dijagnoza se potvruje nalazom plazmodijuma u gustoj kapi za vreme napada i recidiva. Zbog izazivanja raspadanja eritrocita u toku bolesti javlja se uveana slezina i prisustvo pigmenta porekla hemoglobina. Anemija je posledica raspadanja velikog broja eritrocita* Slezina je u hroninih bolesnika ogromna i sadri velike koliine pigmenta hematina. Jetra je obino umereno poveana, a pigment se nalazi u Kupferovim elijama. Ponekad nalazimo na preseku sitna ognjita nekroze. Sr kostiju je hiperplastina. U centralnom nervnom sistemu se sreu- sitna arita krvarenja i nekroze s razmekanjem. Pojedini sitni kapilari su zaepljeni nagomilanim eritrocitima u kojima se nalaze paraziti. Bubrezi ne pokazuju bitnije patoloke promene, izuzev u pojedinim sluajevima u kojih masivna hemoglobinurija daje mrkocrvenu boju. Ova komplikacija dovodi do teke degeneracije bubrega posebno kanalia koji u sebi sadre pigmentne cilindre. Promene na bubrezima su sline onima koje postoje u hemoglobinurikoj nefrozi. Ova komplikacija malarije je obino smrtnog ishoda. mal ari, malaran, obrazni, jagodini. male boginje, v. morbilli.
475

maleolarna fraktura

malocclusio

riavanjem hrane; m. maligna, v. maleolarna fraktura, v. fractura. Kwashiorkor. malformatio, malformacija, usled poremeaja u razvoju organizma nepravilno malokrvnost, v. anaemia. malocclusio, nepravilnosti oblika, polo(nakazno) razvijeno tkivo, organ ili deo aja i meusobnog odnosa vilica i zuba, tela. nasledne, uroene ili steene, kao uzMalgaigneova amputacija, subastragalrok, posledica ili pratei simptom porena (suptalusna) amputacija. meaja funkcija vakanja, gutanja, govoMalgaigneova fraktura, v. fractura. ra i disanja. Mnoge malokluzije dovode Malgaigneova luksacija, v. luxatio. do poremeaja estetske harmonije lica. mali krvotok, v. krvotok. Sin. dysgnathio. Mogu biti sagitalnog, mali mozak, v. cerebellum. transverzalnog ili vertikalnog pravca; maligna hipertenzija, v. hypertensia artedistocclusio, distalni zagrizaj, donja virialis. lica u sagitalnom pravcu* ili samo donji maligna nefroskleroza, v. nephroscleroalveolarni deo sa zubima, postavljeni sis. unazad u odnosu na gornju vilicu. Sin. maligni egzoftalmus, v. exophthalmus. retrognathio mandibularis; mesiocclumaligni limfom, v. lymphoma. sio, mezijalni zagrizaj, donja vilica u samalignitas, malignost, opakost, zloudgitalnom pravcu, ili samo donji alveonost, skup malignih osobina nekog palarni deo sa zubima, postavljeni unaptolokog procesa ili patoloke tvorevired u odnosu na gornju vilicu. Sin. prone. gnathio ' mandibularis, progenija, pravi malleable, (fr.) gibak, savitljiv, npr. ekarprogeni zagrizaj; ukrten zagrizaj, nepter napravljen od tanke ploe. ravilnost transverzalnog pravca, donji mallein, malein, filtrat bujonske kulture zubi vestibularno prekrivaju gornje. Malleomyces mallei. esto se upotrebGnatino ukrten zagrizaj, deviatio ljava u alergijskoj reakciji za dokazivamandibulae, nepravilan poloaj donje nje maleusa. vilice ija se sredina ne poklapa s anamalleolaris, maleolaran, gleanjski. V. tomskom sredinom tela. Dentoalveolarmalleolus. no ukrten zagrizaj v. endo- i exognathio; malleolus, maleolus, eki, gleanj, ispupocclusio aperta, otvoren zagrizaj, nepenje na donjem okrajku golenice i liravilnost vertikalnog pravca; dentoalnjae. veolarno o.z., posledica nedovoljnog Malleomyces mallei, v. Actinobacillus vertikalnog razvitka alveolarne kosti na mallei ogranienom prostoru, usled ega zubi malleus, maleus, eki; (1) eki, sluna tog predela ne mogu da se dovedu u koica u obliku ekia, ija je drka utkontakt, ee lokalizovan u predelu sekana u bubanjsku opnu, a glava se kutia; gnatino o.z., usled deformacije zglobljava s nakovnjem; (2) sakagija, tela vilinih kostiju kontakt postoji akutna ili hronina bolest iz grupe zoosamo na poslednjim zubima niza, usne noza, koju izaziva B. mallei. Maleus ima se s tekoom sastavljaju, vilini sprat sve klinike odlike sepse s mnogim melica nesrazmerno visok. Sin. rahitino tastazama na koi, sluznicama i unutotvoren zagrizaj; occlusio clausa, duranjim organima u vidu granuloma, bok zagrizaj, posledica nedovoljnog verpustula i apscesa. Bez terapije antibiotitikalnog razvitka bonih predela alveokom bolest se obino zavrava letalno. larnih kostiju: u centralnoj okluziji seU nas ove bolesti nema ve decenijama. kutii se prekrivaju vie od 3 mm. PraInae, maleus spada u grupu biolokih tei simptom distalnog zagriaja i svih oruja. sagitalnih nepravilnosti poloaja sekutimalnutritio, malnutricija, svaki poremea; supraocclusio, vertikalna nepravilaj ishrane, koji je izazvan neunoenjem nost pojedinih zuba ili grupe zuba koji hrane, loom apsorpcijom ili loim iskoprelaze nivo okluzalne ravni; infraoc476

malonil-ureja clusio, vertikalna nepravilnost pojedinih zuba ili grupe zuba koji ne dostiu nivo okluzalne ravni, malonil-ureja, y. barbiturati malonska kiselina, v. Acidum malonicum. Malpighijevo telaee, tvorevina svojstvena strukturi bubrega; vaskularno klube omotano naroitom ahurom (Bouwannova ahura). malpozicija zuba, v. malocclusio. maliaza, enzim koji katalizuje razlaganje molekula disaharida maltoze na dva molekula glikoze. Nalazi se u crevnom soku, a u malim koliinama i u pankrasnom soku i u pljuvaki. maltosuria, maltozurija, prisustvo maltoze u mokrai. maltoza, disaharid iji je molekul sastavljen od dva maltozno vezana molekula glikoze. Maltoza nastaje hidrolizom kroba. malum, (1) zlo; (2) bolest; m. coxae seniHs, osteoartritis kuka u starih ljudi; m. perforans pedis, v. mal perforant du pied; m. Potti, spondylitis tuberculosa, tuberkulozno zapaljenje kimenih prljenova koje veoma esto stvara grbu (gibbus). Sin. Pottova bolest. maljiasti nastavci (Drumsticks), u jedrima belih krvnih zrnaca predstavljaju izrazito seksualne oznake enskog organizma. maljiasti prsti, v. digiti hippocraticL mamilarna kvrga, sjsiasta kvrga na prednjem zidu meumozga.

manevar razvijena dojka, obino obostrano, simetrino, sree se u oba pola. mammalis/ sisni, koji pripada dojci. Syn. mammalius. mammaplastica, mamaplastika, plastika, operativna plastika rekonstrukcija dojke u smislu njenog poveanja ili smanjenja. Aries-Pintanguyjova m,, operacija kojom se smanjuje velika dojka; poveavajua m., plastika rekonstrukcija dojke s ciljem da se ona povea usaivanjem sopstveriQg tkiva ili protetskog materijala. mammectomia, v. mastectomia. mammilla, mamila, bradavica dojkinog koluta. V. mlene lezde. mammillaris, bradavini, npr., linea m., vertikalna linija koja prolazi preko sisne bradavice. mamografija, rendgensko snimanje dojke. V. mastpgrafija. mamostimulin, jedan od ranije korienih naziva za^ prolaktin. V. prolaktin. mamotropin, v. mamostimulin. Mancinijev test, v. test. mandibula, donja vilica, neparna kost lica, koja se sastoji od potkoviastog tela, zubnog nastavka i vilinih grana kojima se zglobljava sa slepoonom kosmandibularis, mandibularan, donjoviiini, npr. n. mandibularis, donjovilini Zi^ '.vac. .; .., ,, ... , . ."/.-''..-. .,;-:.?'!'?, manevar, vest postupak, obino manuelno izveden u hirurgijiJ alcuerstvu; Adsonov m., gornji ekstremitet koji se ispituje sputa se u visei poloaj, a glavae obre; istii stranu: neopipljivost ili slaba opipljiyost pulsaije bine arterije sugeriu da postoji sindrom skale-nus antikus; Haistea^pv m., dok lekar vue gprnji ekstremitet koji se ispituje nanie, pacijent obre glavu na suprotnu stranu; prekid pulsa zbine arterije ukazuje na sindrom scalenus anticus; Heiberg-Esmarchov in, povlaenje clonje vilice unapred, koje vrsi anesteziolog, spreava zapadanje jezika unazad; Hueterov m;, potiskivanje jezijca i unapred, koje vri lekar prstimsi leve ruke, omoguuje da se desnom rukpm uvede eludacna ^onda; Kappelerov
H . ; . . . . .. . , .....: ,
;

_ '

\'. 'i'

: "'. ;" 4 --

: ,

mamilarna linija, v. rnammilans, mammilaris.

mamma, dojka, sisa, parna grudna lezda ene, grozdaste grae.^ Njeni izvodni kanali otvaraju se^ na bradavici. Po zayi:set trudnoe luci mleko; m, aberr^ns, aberantn^^ dojka, prekobrojna dojka, sa slabo razvijenim lezdanmrtkivom, najee se nalazi bono od normalne m. u blizirii pazuha; m, ystiaV cistina dojka, pojava pojedinih ili mnogobrojnih cistavu dojki. jSlajcee je psredi oboljenje dojke, tzv. mastopathia fibrosa ystia (malade de Reclus), koje se razvija usied poremeaja runkcije oyarijurna; m. supranumeraria, ,:1;^;'

477

manganum m., povlaenje donje vilice unapred, koje vri anesteziolog; Ngelijev m., povlaenje glave pacijenta najvie obuhvatajui mu jednom akom potiljak, a drugom donju vilicu, da bi se zaustavila epistaksa; Phalenov m., manevar kome je cilj otkrivanje sindroma karpalnog tunela. Promer kanala se smanjuje kada se aka s rujem dri u fleksiji ili ekstenziji 30 do 60 sekundi V. syndroma; m. Valsalve, v. ogled. manganum, Mn, mangan, hemijski element, metal. mania, manija, duevno oboljenje koje se odlikuje preteranom veselou, motornim i psihikim uzbuenjem, preteranim samopouzdanjem, ubrzanim miljenjem, s nestabilnim sumanutim idejama veliine. Javlja se u nastupima ili naizmenino s melanholijom u toku cirkularne ili manijako-depresivne psihoze. V. cyclothymia, psychosis. manian, koji se odnosi na maniju. manijaki napadi, nastupi oboljenja od manije. manijako-depresivna psihoza, v. mania, psychosis. manijak, osoba obolela od duevne bolesti manije. V. mania. manipulacija, vest i uveban pokret rukom u cilju leenja u fizikalnoj terapiji. manirizam, besmisleno, smeno, iznenaujue ponaanje koje ponekad podsea na celihodno, ponavljano u beskraj. Jedan od znakova katatonike shizofrenije. Mann-Williamsonov ulkus, v. ulcus. manometar, sprava za merenje pritiska tenosti ili gasova u zatvorenom sudu ili sistemu. Moe biti od staklene cevi, u vidu slova U (npr. u aparatu za pneumotoraks) ili kao uspravna cev zagnjurena u sud sa ivom (aparat za merenje krvnog pritiska); najzad, u vidu aneroida od metala. Mantouxov test, v. test. manubrium, drak, ruica, npr. manubrium sterni, drak grudne kosti. manus, aka, distalni deo donjeg ekstremiteta. Ima dve ivice, spoljnu i unutranju, i dve strane, prednju (ili dlan, palma manus) i zadnju ili nadlanicu (do478

marginalni ulkus rsum manus). Na aci se razlikuju: koren ili ruje (carpus), doruje (metacarpus) i prsti (digiti manus). Nazivi prstiju su: I palac (pollex), II kaiprst (index), III srednji prst (digitus medius), IV domali (d. anularis) i V mali prst (d. minimus); akuerska ., poloaj ruke u toku napada tetanije koji podsea na prste skupljene za prodiranje u vaginu; fakirska ., aka sa zarivenim noktima u dlan (vrsto i trajno stisnuta pesnica) u parkinsonizmu; kandasta ., deformacija ake koja nastaje usled povrede ulnarnog nerva u visini korena ake zbog ega su prsti u metakarpofalangealnim zglobovima u hiperekstenziji a u interfalangealnim u polufleksiji. Do ovakvog poloaja prstiju dolazi i u toku progresivne spinalne miine atrofije. Sin. majmunska aka, v. skeletna aka, amyoirophia spinalis progressiva; v. visea aka, aka koja visi i ne moe da se opruzi. Posledica paralize binog ivca, najee usled njegove povrede. mapna jedinica, (engl. map unit) broj proporcionalan uestalosti rekombinacija izmeu dva gena; jedna mapna jedinica odgovara uestalosti rekombinacije od 1%. marantiki edem, v. oedema. marasmus, marazam, izraen oblik energetsko-proteinske pothranjenosti. U dece se najee javlja u prvoj godini i odlikuje se zaostajanjem fizikog i psihikog razvoja; m. senilis, staraka slabost, iscrpenost. Marchiafava-Michelijev sindrom, paroksizmalna nona hemoglobinurija. V. haemoglobinuria. Marfanov sindrom, v. sindrom. margarin, mast slina maslacu (buteru) dobijena hidrofenacijom od prirodnih biljnih ulja za jelo, uz pogodan katalizator. Vodonik se umee na mestu dvogubih veza nezasienih kiselina. Pri hidrogenaciji ulja unitavaju se vitamini pa se stoga hidrogenovana mast mora obogaivati vitaminima radi poboljanja kvaliteta. marginalis, marginalan, ivian, granian. marginalna gingiva, v. gingiva. marginalni ulkus, v. ulcus.

margo
margo, ivica, rub, npr. margo superior, gornja ivica. Marie-Bambergov sindrom, hipertrofina pluna artropatija. V. arthropathia.

maseteriki refleks

masaa, postupak kojim se pomou raznih manipulacija (glaenje, gnjeenje, trljanje) utie na spoljna tkiva bolesnog ili zdravog oveka. Njome se tei da se Marie-Bambergova bolest, v. osteoarthna tom delu tela izazove nadraenje u ropathia. vidu lokalne i opte povoljne fizioloke Marie-Strumpellov sindrom, v. sindrom. reakcije. Masaa se upotrebljava radi Iemarihuana, Cannabis sativa var. indica. enja (terapijska masaa) ili radi poboljUbrzo po uzimanju ovoga sredstva (obianja zdravlja (higijenska masaa); dino puenjem) ovek pada u polusvesrektna ili potpreana masaa srca, no stanje, u kome je mo rasuivanja izritmiko stezanje srca rukom kroz neotgubljena, a mata je osloboena konivorenu preagu ako se srana akcija zaca. Snovi su vrlo ivi i udovini. Ideje ustavi u toku laparotomije, ili se u cilju se brzo smenjuju, bez kontinuiteta, a izvoenja ove masae vri laparotomija; oseaji za prostor i za vreme nestaju. indirektna m., snani udarci dlanom o Mogu da se pojave i prave halucinacije. predeo srca; indirektna masaa se vri i Ne upotrebljava se kao lek. Zloupotrebritmikim pritiscima na srce akama, ljava se kao sredstvo za uivanje i dovokojima se vri presija na grudnu kost; di do zavisnosti (v. zavisnost od leka, odm. parom, leenje upljine u pluima nosno od otrova). Stalno unoenje mariparom koja sadri lek i utiskuje se rithuane moe da dovede do manije i do mikim pritiscima; m. srca, nadraivademencije. Aktivni princip marihuane nje srca ije su kontrakcije prestale u cije kanabinol. lju podsticanja na ponovni rad; vibratorna m., masaa brzom ponovljenom Mar jel i no v ulkus, v. ulcus. perkusijom vibracionim ekiem; m. marker, obeleiva, instrument slian desni, (stom.) terapijski postupak kopinceti, iji je jedan vrh savijen prema jim se postie bolja higijena u ustima, drugom pod pravim uglom. Slui za odbolji protok krvi u potpornom aparatu reivanje i obeleavanje dubine gingizuba, jae oroavanje epitela desni i valnih depova pre gingivektomije. V. smanjenje uveanja tkiva desni. Masaa gingivektomija. moe da doprinese i smanjenju gingivalmarkiranje, v. obeleavanje. nih depova. Istovremeno je vana i marksizam, filozofska, ekonomska i socipreventivna mera. Sprovodi se prstima, jalna doktrina osnovana na uenju K. etkicom za zube, interdentalnim stiMarxa o tzv. istorijskom materijalizmu mulatorima i tenostima ili kiseonikom koji zastupa gledite da je osnovna pod pritiskom. struktura razvoja drutva ekonomska masculinismus, maskulinizam, ginandribaza s kojom su dijalektiki povezane ja, prividni hermafroditizam u ene, ije sve ostale superstrukture. su odlike hipertrofija klitorisa i sraslost Marrijanovo telo, estrogena supstancija, velikih usana stidnice. javlja se u vidu bezbojnih kristala. Sin. masculinus, muki. Sin. virilis. estriol. maseni broj, (A), broj koji odgovara atommarseljska groznica, rickettsiosis marseskoj teini pojedinih elemenata, odnosliensis. V. rickettsiosis. no njihovih izotopa. On predstavlja broj marsupialisatio, marsupijalizacija, priinukleona u atomskoj jezgri, tj. zbir provanje ivica otvorene ciste (ehinokokustona (Z) i neutrona (N) atomske jezgre A ne, ovarijalne, lane pankreasne) za po= Z + N. Pie se desno iznad hemijskog vrne slojeve tela. Marsupijalizacija se simbola; npr., H1, H2 (deuterijum), O16. primenjuje u cistama koje se ne mogu maser, (I) osoba kvalifikovana za vrenje odstraniti operativnim putemV^ masae; (2) instrument kojim se vri masa (m ili M), sve to poseduje inerciju, masaa. to se opire svakoj promeni kretanja. maseteriki refleks, v. refleks.
479

masivan

mast

masivan, koji je vrst i po srazmerama ve lik. . ; v : - , - : ' . : : -^

maska, sredstvo za pokrivanje, zaticavanje; u zubarstvu za skrivanje metalnih delova neprozranim materijalom; u anesteziologiji kao pribor za sprovoenje anestezije; BLB-m. (po Boothbyju, Lovelaceu i Bulbuiijanu) koja slui za udisanje kiseonika na visinama, a u klinici za oksigenoterapiju, v. oksigenoterapija; Curschmannova m., ranije je sluila za inhalaciju terpentinske pare; Hutchinsonova m., oseaj u koi lica kao daje ovo pritisnuto maskom; est simptom dorzalnog tabesa; Kuhnova m., maska koja se stavlja na nos i usta da bi izazvala opstrukciju u disanju i time vetaku hiperemiju plua; ranije primenjivana za leenje tuberkuloze plua; mrtvaka m. gipsani otisak lica umrlog; Ombredanneova m., aparat za inhalacionu narkozu. Sastoji se od maske i uplje metalne kugle, koja je rezervoar za" etar, i ivotinjske meine, u koju prodire deo izdahnutog vazduha i etra i mesa se sa sveim vazduhom pre ponovnog udisanja. Preimustvo je u tome to tedi etar, to se udie zagrejani vazduh iz meine i to se nadrauje centar za disanje udisanjem vazduha iz meine s poveanom koncentracijom GO2; Schimmelbuschova m., icana maska za inhalacionu anesteziju. Lako se rasklapa za postavljanje gazom na koju se kaplje isparljivo sredstvo (etar, etil-hlorid, hloroform itd.); m. za oksigenoterapiju, gumena ili plastina maska za davanje kiseonika. maskirana perforacija, sin. prikrivena perforacija. V'. perforacija. maslac, mleni proizvod dobijen od krav* Ijeg mleka. Poglavito se sastoji od masti u 34%, 0,5 belanevina, mlene kiseline 0,65%, mineralnih materija 0,11 i 14% vode. Sin. buter. maslana, buterna kiselina, v. Acidum butyricum.

masne naslage, (seks.) sem koliinom, mast se odlikuje karakteristinim rasporedom u mukom i enskom polu. U stanju anabolike ravnotee sloj masti je u ene svugde deblji nego u mukar480

ca, sem iza 3 prva vratna prljena (naroito pozadi atlasa), gde je masni sloj u mukog deblji. Sem ove opte lokalizacije masnih naslaga postoje i njihove posebne: na sedalu, u predelu trbuha, butinama. Pored ovog topografskog rasporeda masne naslage su u ene znatnije u donjim delovima, a u mukog u gornjim delovimatela. masohizam, uivanje u podnoenju bola u toku polnog odnosa: masohist na odreene nadraaje, koji u normalnog izazivaju oseaj bola, ne reaguje bolom, nego uivanjem, zadovoljstvom. Masohista ima znatno vie meu mukarcima nego meu enama. Raspon zbivanja u masohizmu je vro velik. Idejni ili simbolini masohizam spada u oblast uobrazilje i konfabulacije. Pasivni flagelantizam se sastoji od uivanja do orgazma u podnoenju ibanja, obino po sedalu (.. Ruso). Telesno muenje u nekim sluajevima moe biti zamenjeno duevnim (pretnje, psovka i kinjenje). massa, masa, npr., massa intermedia u vratu spermatozoida; m. pilularum, masa koja se upotrebljava kao konstituens za spravljanje pilula. Postoje razx ne pilularne mase, npr.: Extractm Faecis i Faex medicinalis; PuIvis Radicis Liquiritiae i Sucus Liquiritiae; Extractum Gentianae i Pulvis Radicis Gentiariae. masseter, (gr. rnaeter, vaka) maseter; m. masseter, mii vaka. massetericus, maseterican, koji se odnosi na masseter. massotherapia, v. therapia. mast, smea triglicerida viih masnih kiselina/poglavito palmitinske, s tearinske i oleinske; JPrema poreklu masti se dele na biljne i ivotinjske. Teni gliceridi zovu se jo i ulja; rezervna m,> mast koja se nalazi u masnom tkivu pod koom, u trbunoj duplji, onoj duplji i dr. Ova mast predstavlja rezervu koju, u sluaju potrebe, organizam moe troiti, a da to ne izazove tee ppsledice po njega (npr. pri gladovanju). Ona se zove i labilna mast, nasuprot stabilnoj masti koja se nalazi vezana u elijama i u tkivima organizma. Ova poslednja je od ve-

mastectomia likog formativnog i funkcionog znaaja za elije i tkiva. Sin. neutralna mast. mastectomia, isecanje ele dojke; radikalna m., ekscizija dojke zajedno sa grudnim miiima i regionalnim (pazunim) limfnim lezdama. Sin. manimectoniia, Halstedova operacija (pod operacija). masticatio, vakanje, oralna faza pripreme hrane za varenje. Jedna od motornih funkcija usne duplje. Obavlja se usklaenom aktivnou miia pokretaa donje vilice (vakatriih miia), nadhioidnih miia i miia jezika; maseterini tip ., hrana se melje horizontalnim pokretima donje vilice; temporalni tip ,, hrana se drobi vertikalnim pokretima donje vilice. masticatorius, mastikatoran, vakai, koji se odnosi na vakanje. mastikalni tip sluznice usta, deo usne sluznice koji uestvuje u vakanju (desni i sluznica tvrdog nepca). Izloen je pritisku pri vakanju, pa oroava i vrsto je pripojen za podlogu. Sin. mastikatornitip sluznice usta. mastitis, apaljenje dojke. Obino je akutno oboljenje, a moe imati i hronian tok. Via se samo u izvesnom periodu ivota: u novoroenadi, u pubertetu i, najee, za vreme dojenja (puerperlni mastitis). Razlikuju s pravi mastitis, kada je apaljenje lokalizovano na lezdano tkivo, i paramastitis, kada se proces odigrava u vezivnom tkivu oko lezda. Mastitis esto prelazi u apsces dojke; hronini cistini m. v. Brodie-Reclusova bolest, mastopathia fibrosa cystica, Schimmelbuschova bolest, hmnini cistini mastitis; intersticijalni m., apaljenje potke mlene lezde; m. neonatorum, mastitis novoroeneta, nenormalno stanje dojke novoroeneta, koja je nabrekla, hipertrofina, s tragovima luenja ili je zapaljena sa ili bez gnojenja; m.phlegmonosa, apaljenje dojke koje se zavrava apscesom; puerperalni mastitis, mastitis koji se javlja u babinjama i koji se obino zavrava apscesom; retromamalni m., apaljenje pozadi dojke; stagnacioni m., zastoj mleka u jednom ili vie renjia dojke,
31 Medicinski leksikon

mastopathia fibrosa koji stvara bolan otok; obino se javlja z vreme dojenja; m. suppufativa, gnojni mastitis, koji nastaje prodorom gnojnih bakterija kroz izvodne kanale ili raseline (ragade) na kolutu ili bradavici dojke. mastix, mastiks, vrsta ute smole od drveta Pistacia lentiscus (Anacariace). Njen rastvor u benzenu se upotrebljava u maloj hirurgiji (Solutio Masticis). mastocytosis, mastocitoza, lokalno ili prostrano nagomilavanje mastocita u tkivima; kad je infiltracija u koi izraena, onda je mastocitoza poznata kao urtikarija pigmentoza; m. systemica, u kojoj mastociti infiltriu u limfne lezde,kostnu sr, krv, jetru i slezinu. Sin. leucaemia mastocytica. mastodynia, mastodinija, bolovi u dojkama. U nekih ena za vreme genitalne aktivnosti via se vrlo esto pojava jakih bolova koji traju krae ili due vreme. Bolovi su skoro stalni, a nekada vrlo jaki. Mogu da se pojave bilo u kom momentu, ali vrlo esto prethode menstruaciji. Kliniki se po dojkama ne vide neke naroite patolokoanatomske promene. Smatraju se kao posledica hiperfolikulinemije, mastografija, rendgensko snimanje dojke posle ubrizgavanja pozitivnog kontrasta u njene izvodne kanale. Sin. marnografija. mastoidectomia, mastoidektomija, hirurka evakuacija pneumatikih elija mastoidnog nastavka slepoone kosti. mastoieus, mastoidan, bradaviast, npr. processus mastoideus> bradavicasti ili mastoidni nastavak. matoiditis, gnojno apaljenje pneumatskih elija u mastoidnom nastavku slepoone kosti. One su preko najvee elije (antrum mastoideum) povezane sa srednjim uvpm. Gnojni proces zatvoren u slepoonoj kosti moe da probije u endokranijum, u labirint, u sigmoidni sinus ili u bulbus jugularne vene. U svakom sluaju potrebno je operacijsko Ieenje jo pre^ pojave komplikacija. mastopathia fibrosa cystica, distrofiko oboljenje mlene lezde s veim ili manjim cistama, nekada s adenoznom hi481

masturbacija

materini ciklus

otvore lezda u koje se uvlae horionpertrofijom epitela i fibrozom. Promeske resice. Takva labava veza izmeu ne proimaju elu lezdu ili se javljaju u horionske i materike strukture ini da nejasno ogranienim ognjitima. esto se na poroaju horion, bez ikakvog krse teko razlikuje od raka dojke. Sin. varenja, lako odvaja. Brodie-Reclusova bolest, Schimmelbuschova bolest, kronini cistini mastitis. V. materina duplja, v. cavum uteri. materini ciklus, svojstvene promene mastitis, materine sluznice koje odgovaraju cikmasturbacija, v. onanija. Mataruka lusnim promenama u jajniku. ReproBanja, banja u podnoju Stolova, na duktivan ivot ene karakteriu mesedesnoj obali Ibra, na 210 m n.v. Klimat ne ritmike promene u luenju polnih deluje sedativno i toniki. Banja ima 4 hormona i odgovarajue promene poizvora sumporne vode, temperature: 36, lnih organa. Ciklus traje proseno 28 38 i 4. Hemijski sastav vode ovih dana. U sasvim zdravih ena moe trajati izvora je slian i pored temperaturnih od 20 do 40 dana ali u sluajevima kad je razlika u bunarima. Njihova ukupna duina ciklusa promenjena esto pomineralizacija iznosi 1,066 g/oo. Njihov stoji smanjena plodnost (smanjena ferglavni sastojak je sumpor-vodonik tilnost). U doba menstruacije, osim naj(H2S): 16 mg/oo. Ove vode, pored toga to dubljih slojeva, svi slojevi endometrijusu sumpor-vodonine, i slabo su hidma otpadnu. Debljina endometrijuma rokarbonatne, alkalne i zemnoalkalne i se u vremenu od 5. do 14. dana seksualugljenokisele. Upotrebljavaju se za kunog ciklusa brzo poveava pod uticajem panja, ispiranja i za pie. Postoje dva kuestrogena koje lui meak u razvoju. patila, s kadama i basenima. U ovoj banji Duina lezda u materici takoe se pose lece: hronina reumatika oboljenja veava, ali jo nema nikakvog luenja. zglobova i miia; neuralgije i neuri-tisi; Ove promene endometrijuma nazivaju oboljenja koe; oboljenja enskih polnih se proliferacijom, a ovaj deo ciklusa organa, nespecifina zapaljenja nosa, grla i bronhija; hronine tegobe usled trovanja ^ proliferativnom ili estrogenskom fazom. Posle ovulacije endometrijum poolovom, ivom, bizmutom i arsenom. staje edematozan i lezde koje sad aktivMatasova operacija, v. endoaneurysmorno lue postaju, pod dejstvom estrogerhaphia. na i progesterona (hormona utog tela), Matasova traka, aluminijumska pantljika razvijene i naborane. Ovo je sekreciona za privremenu okluziju veih krvnih suili progesteronska faza seksualnog cikdova u cilju uspostavljanja pobonog lusa. S degeneracijom utog tela prestakrvotoka, je hormonski nadraaj endometrijuma. mater, omota, modanica, omota mozga Spiralne arterije se suze, pa deo endoi kimene modine (tri opne). V. meninmetrijuma koji one ishranjuju postaje ges. ishemian. Usled ishemije nastaje otemateria alba, meke naslage bele boje koje enje tkiva, uz oslobaanje jedne antise stvaraju na zubima u blizini desni, usled koagulantne materije. Zatim se u odreneadekvatne higijene usta i zuba. enom vremenu spiralne arterije proiSastavljene su od mikroorganizama, ruju pa njihovi izumrli zidovi prskaju, te deskvamiranih epitelnih elija i leukonastaje krvarenje i Ijuenje endometricita. Svojim produktima izazivaju zapajuma- menstruacija. Menstrualno krvaIjenje desni. Sin. naslage, meke. materica, renje je uglavnom arterijske i ena pri v. uterus. tom izgubi oko 30 ml krvi. U pogledu materina dugmad, u priljubljenom vidu funkcije endometrijuma proliferacijska materice (placentae appositae) na mafaza predstavlja fazu obnavljanja epitela terinoj sluznici se nalaze naroita dugposle prethodne menstruacije, a sekremasta uzvienja, pokrivena mnogobrojcijska je faza pripreme materice za ugnim sitnim kraterima koji predstavljaju neivanje oploene jajne elije. Ako ne
482

materini grli doe do oplodnje, endometrijum se odbacuje i tako zapoinje novi ciklus. materini grli, kanal, v. kanal materinog grlia. materini himen, krivudava linija po kojoj se cervikalne elije materine sluznice u toku menstruacije nastavljaju u slojevit ploast epitel. materini privesci, v. adnexa uteri. materija, sve to nas okruuje predstavlja razliite vidove materije, koji, dejstvujui neposredno ili posredno na naa ula, izazivaju oseaj. Materija je objektivna realnost i postoji nezavisno od naeg iskustva, naih ula i nae svesti; ekstrakti vne m., stariji naziv za sve organske supstancije, koje se mogu ekstrahovati vodom, alkoholom ili etrom iz delova biljaka i ivotinja. Mathylium salicylicum, metil-estar salicilne kiseline, bezbojna ili ukasta uljana tenost. Upotrebljava se spolja, za ublaavanje reumatikih bolova. matracni av, v. sutura. matrice, (stom.) trake od metala, celuloida ili celofana odgovarajueg oblika i veliine i bakarni prsten. Koriste se za oblikovanje ispuna koji se unose u plastinom stanju u preparisani kavitet zuba; m. individualna, gipsani otisak i celuloidna kruna. matrix, matica, osnovna supstancija; materica; m. unguis, matica (leite) nokta. maturacija glei, sazrevanje glei. Prvobitni sadraj mineralnih soli u glei od oko 30% poveava se na 96 do 98%. Maturacija poinje od okluzalnih i incizalnih delova krunice zuba. Sin. kristalizacija glei. Mauriacov sindrom, v. sindrom. maxilla, gornja vilica, parna kost koja se sastoji od upljeg tela i etiri nastavka (eoni, jagodini, zubni i nepani). upljina se naziva gornjovilini sinus (sinus maxillaris) i spada u paranazalne sinuse. V. sinus. maxillaris, maksilaran, gornjovilini, npr. n. maxillaris, gornjovilini ivac. maxillectomia, maksilektomija, hirurko odstranjenje gornje vilice. Maydlova operacija, v. operacija.

mediastinitis May ero vi talasi, talasi koji se zapaaju na krivulji registrovanja krvnog pritiska pored pulsnih talasa i talasa prouzrokovanih disajnim pokretima. Traju oko 25 sec., a nastaju kao posledica promena u nervnim centrima koji kontroliu zjap sudova, zbog ega se zovu i vazomotorikim talasima. May-Grnwald-Giemsino bojenje, v. bojenje. Mayoova operacija, v. operacija. McArdleova bolest, v. bolest. McBurneyeva taka, mesto bola u apendicitisu, koje se odreuje pritiskom na mesto udaljeno 5 cm od prednje gornje bodlje bedrene kosti (spina iliaca ant. sup.), a na liniji koja spaja ovu s pupkom. McClure-Aldrichov test, v. test. meatus, hod, hodnik, vod, kanal, npr. m. acusticus externus, spoljani usni kanal. Meckelov divertikul, u 2% sluajeva (ee u ena nego u mukaraca) vitelinski kanal se ne odvaja od crevne cevi nego ostaje kao dugi pag poznat pod imenom Meckelovog paga (diverticulum Meckeli). Meckelova hrskavica, hrskavica koja prethodi stvaranju kotane donje vilice i koja je smetena du vilinih lukova u poetku 2. meseca. Prednji krajevi te hrskavice odgovaraju simfizi brade, a zadnji buduoj bubanjskoj duplji. medialis, medijalan, unutranji, koji se nalazi blie srednjoj ravni organizma. medianus, sredini, koji se nalazi u sredini. mediastinal flutter, (engl.) sredogrudno treptanje, podrhtavanje sredogrua, nenormalna pomeranja sredogrua pri disanju u otvorenom pneumotoraksu, koje izaziva pritisak ulaznog i izlaznog vazduha u otvorenu pleuralnu upljinu prilikom disanja. V. pneumothorax, klaenje medijastinuma. mediastinalis, medijastinalan, koji pripada sredogruu (medijastinum). mediastinitis, zapaljenje medijastinuma sredogrua; m. fibrosa, medijastinum s velikim stvaranjem vrstog vezivnog tkiva, infektivnog, reumatskog, hemora483

mediastinoscopia gijskog, ili nepoznatog porekla, u kojeg esto postoji perikarditis. Moe dovesti do kompresije organa koji se nalaze u sredogruu; fibroni m., indurativni m., zapaljen jski,.. sklerozaritni proces reumatske, hemoragijke ili nepoznate prirode, esto udruen s fibroznim perikarditisom, praen opstrukcijom gornje uplje vene, a rede stenozom traheobronhijalnog stabla i jednjaka. mediastinoscopia, medijastinoskopija, pregled sredogrua pomou cevastog instrumenta, koji omoguuje direktno posmatranje tkiva u njemu i uzimanje iseaka za patolokohistoloki pregled. mediastinotomia, rriedijastinotomija, operativni pristup sredogruu; pristup spreda je prednja ili cervikalna medijastinotomija, a pristup ostraga zadnja ili lena medijastinotomija. mediastinum ili cavum mediastinale, medijastinum, to je u sredini, sredog-rue, srednji deo grudne duplje ogranien grudnom kosti, pluima, kimenim stubom i preagom. DeIi se na prednji i zadnji medijastinum. U sredogruu su smeteni: srce, veliki krvni sudovi, jednjak, dunik, ivci i limfne lezde. mediastinum testis, v. corpus Higkmri. mdicamentosus, medikamentoni/ koji Se odnosi na lek ili izazvan lekom, npr., thrapia ili acne medicamentosa. medicamentum, medikament, lek, lekovi-ta supstancija (Iekovito sredstvo, leko-vita materija, lekoviti preparat) koja, kada se upotrebi u odreenim koliinama, u odreenom obliku i na odreeni nain, slui za spreavanje, odstranjivanje, olakavanje, ublaavanje, leerij i ieljenje bolesti "ili simptoma bolesti i tetnih pojava overjem ili u ivotinj-koirn Organizmu. medicina, (1) nauka o normalnoj grai i funkcijama organizma oveka i ivotinja, patolokim promenama grae ili funkcija koje se ispoljavaju kao obolje-^> njihovim uzrocima i njihovom spreavanju i leenju; (2) nauka o leenju n bolesti; specijalno o leenju lekovima; aeromedicina, v. vazduhoplovria m.; berberskam., niz manipulacija (veneprikeij; stavljanje pijavica, aica itd.)

medicina koje su nekada, naroito pre razvoja moderne medicinev obavljali berberi, koji su katkada nosili i naziv hirurg; fiskulturna m., grana medicine koja se bavi fiziologijom i patologijom sporta. U f.m. spadaju, npr., sportska higijena, sportska traumatologija itd.; gomedicina, grana medicine koja se bavi uticajem klimatskih i drugih ulova okolne sredine na zdravlje; granine oblasti medicinske nauke ili oblasti nekih nauka koje obuhvataju m. ili su joj bliske, npr. biologija, antropologija, biohemija, uporedna anatomija, medicinska entomologija, psihopatologija, sanitarna tehnika itd.; humana m., bavi se uvanjem zdravlja i leenjem bolesti oveka; industrijska m*, grana medicine koja obuhvata, pored higijene rada; kliniku i terapiju profesionalnih oteenja, trovanja, oboljenja i traumatizama; interna m., (1) grana medicine koja se bavi bolestima koje se ne mogu leiti hirurki; (2) medicina, za razliku od hirurgije; kurativna m., skup svih onih grana medicine koje se bave leenjem obolelih; preventivna m., grana medicine koja se bavi teorijom i praksom spreavanja bolesti pronalaenjem i suzbijanjem izvora zaraze, unitavanjem prenosilaca, podizanjem otporne snage osoba ugroenih infekcijom, itd.; psihosomatska hi.; grana medicine koja se bavi prouavanjem nastajanja bolesti i psihikim, a ne samo somatskim putem. Psiha je proizvod materije, ali ne takav koji na materiju Vie ne utie (kao miris na c vet koji ga je proizveo). Kao to od stanja organa - materije - zavisi psiha, tako i ona utie na materiju iz koje je nastala. Tako psiha ne utie na organe u narkozi nikako, dok u strahu vrlo jakor organi utiu na psihu ponekad vrlo nezttatno, dok neobino jako, npr., u progresivnoj paralizi; m. rada, prouava odnos izmeu oVeka i njegovog zaposlenja, preduzima mere za odravanje i unapreivanje zdravlja i radne sposobnosti zaposlenih ljudi, otklanja prevremeno troenje snage, ispituje, predupreuje i leci profesionalna oboljenja i daje osnove za zatitu rada sluei se u punoj meri re-

484

medicinska bibliografija

medicinska sestra

zultatima higijene rada; socijalistika m./medicina u socijalistikom drutvu. Osnovna naela s.m.su staranje drutva i drave o zdravstvenoj zatiti i leenju graana, plansko provoenje mera u zdravstvenoj slubi, jednako pravo svih na medicinsku pomo, jedinstvo preventivne i kurativne medicine i isticanje znaaja preventivne medicine; socijalna m., grana medicine koja prouava veze izmeu ekonomskih i socijalnih prilika i bolesti koje po svojoj uestalosti ili drugom znaaju predstavljaju problem za drutvo. S.m. bavi se i prouavanjem i predlaganjern mera za borbu protiv tzv. socijalnih bolesti; spagirika m.y jatrohemijska struja u medicini, koju je osnovao Paracelsus; sudska m., grana medicine koja prouava sva pitanja medicine koja su u vezi s pravosuem. Sin. forehzika m.; vazduhoplovna m., grana medicine koja se bavi fiziologijom i patologrjoni letenja, vazduhoplovnom higijenom i epidemiologijom; veterinka m., bavi s uvanjem zdravlja i leenjem bolesti ivotinja. medicinska bibliografija, sistematski sreena zbirka bibliografskih podataka o medicinskim publikacijama (knjige, broure ili lanci u asopisima); M.b. je obino sreena prema pojedinim oblastima medicine. Moe da bude tekua ili retrospektivna za jedan xlui period. medicinska dokumentacija, zbir zabeleenih ppciataka o nekom bolesniku, istorija bolesti (anamneza, status i tok bolesti), rezultati laboratorijskih i drugih (specijalisticko-konsuitantskin) ispitivanja, rendgenski i drugi snimci, operacipni protokol, obdukcioni nalaz. Sem ovakve rn.d u uem smislu reci, koja se odnosi ria hospitaHzovane i ambulantno-poliklmiki leene bolesnike, m.d. u irem smislu obuhvata prikupljene podatke i o ispitivanju zdravstvenog stanja grupa stanovnitva, sistematskim pregledima ltd. Od kvaliteta m.d. zavisi mogunost njenog strunog i naunog koricenja. medicinska etapa, v. sanitetska etapa.

medicinska etika, skup propisa, normi i obrazaca ponaanja kojih se u jednoj zajednici moraju pridravati svi zdravstveni radnici kao pripadnici jedne profesionalne kategorije. Etika naela zdravstvenih radnika u nas se temelje na marksistikoj dijalektici i etici samoupravnog socijalistikog drutva, isto rijskim tekovinama medicinske etike i medicinske naune misli i na kodeksu zdravstvenih radnika SFRJ. medicinska hernija, v. hernija. medicinska hidrologija, v. hydrologia. medicinska klimatologija, v.klimatologi .' .'."' ' . , ' medicinska pomo, usluga koju lekar ili drugi zdravstveni radnik prua obpleloj ili povreenoj osobi. Postoji vie oblika medicinske pomoi: hitna m.p., pomo koju pruaju sve zdravstvene organizacije i svi zdravstveni radnici osobama kojima je ovaj oblik pomoi neophodan. Razlikuje se od prve pomoi koja je esto nemedicinska; opta m.p., pomo koja se poklapa sa delathou lekara opte prakse i kao takav je ori i prua; specijalistika m.p., pomo koja ukljuuje mere i postupke vieg stepena strunosti. Pruaju je lekari specijalisti pojedinih rnedicinskih disciplina; m.p. u ratu, skup medicinskih mera koje se ukazuju povreeriima i obolelinia na sanitetskim etapama (v. tamo) za vreme njihove evakuacije iz jedinica u sanitetske ili zdravstvene ustanove u kojima ostaju do ishoda leenja. V. etapno lecenje, sanitetska etapa. medicinska sestra, u srednjoj ili vioj koli obrazovana zdravstvena radnica, saradnica lekara na specijalnim dunostima oko nege bolesnika, asistencije pri raznim intervencijama, operacijama, (v. instrumentarka), socijalno-medicinskoj zatiti (v. patronana sestra), rukovoenja niim zdravstvenim osobljem itd. Sin. sestra-pomonica; glavna m.s., m.s. koja rukovodi radom m.s. nekog odeljenja ili neke ustanove. U nekim zemljama postoji i m.s. s visokom strunom spremom, tj. sa fakultetskim obrazovanjem. M.S. uestvuju i u nastavi srednjih i viih medicinskih kola.
485

medicinska statistika medicinska statistika, v. statistika. medicinska tri jaza, razvrstavanje povreenih i obolelih (p/o) u ratu u grupe (kategorije) prema raznim kriterijumima kao to su: vrsta povrede i oboljenja, vrsta i hitnost hiedicinske pomoi na dat oj sanitetskoj etapi ili nekoj drugoj ustanovi, trajanje leenja, nain i pravac evakuacije p/o itd.; shodno ovome trijaa moe biti dijagnostika, terapeutska, prognostika i evakuaciono-transportna. Kriterijum trijae se na etapi moe menjati,zavisno od sledeih uslova: broj p/o na etapi u odreenom vremenskom periodu, raspoloiva transportna sredstva, broj i strunost sanitetskog osoblja koje zbrinjava p/o, zatim hitnost evakuacije s obzirom na ugroenost sanitetske etape itd.: u povoljnim uslovima medicinska trijaa e se usmeriti da to vei broj p/o dobije na datoj etapi svu potrebnu medicinsku pomo i negu, u protivnom e se odrediti za evakuaciju svi oni kojima nije potrebna neodlona medicinska pomo. Danas se p/o razvrstavaju u tri reda hitnosti (prema proceni stanja organiza i prema hitnosti medicinske pomoi): u prvi red hitnosti se svrstavaju oni p/o kojima se mora pomo pruiti to je mogue bre (ovde spadaju, npr., velika krvarenja, asfiksija, prodprne povrede trbuha, perforacija ulkusa, akutno poputanje srca, pluni edem, tee zatrovani bojnim otrovima i si.); u drugi red hitnosti spadaju otvoreni i zatvoreni prelomi velikih kostiju i zglobova, iroke povrede mekih tkiva i opekotine sa 10-40% zahvaene povrine tela, otvorene i zatvorene kraniocerebralne povrede, povrede ake, kime, oka, uha, sinusa, drela, zatim teke angine, pneumonije, akutna oboljenja gastrointestinalnog trakta, veina zaraznih oboljenja, srednji i tei stepen ozraenja itd.; u trei stepen hitnosti se ubrajaju kontuzije, komocije, povrede malih kostiju i zglobova, povrne opekotine do 10% zahvaene povrine tela, gnojna oboljenja prstiju, akutni rinitis, faringitis, laringitis, laka oboljenja disajnog i probavnog trakta, laka ozrae486

medicinski centar nja itd. Unutar svake grupe p/o se diferenciraju po hitnosti, tako da oni koji imaju jako krvarenje ili povreeni sa asfiksijom (tj. oni kojima je ivot neposredno ugroen) imaju u pogledu hitnosti pruanja medicinske pomoi ili evakuacije prvenstvo pred svima ostalima, te se oni u nekim sistemima klasifikacije svrstavaju u posebnu grupu - kao vanredna hitnost. Na svakoj etapi se p/o takoe dele u grupe prema ishodu i trajanju leenja, tako se, npr., jedna grupa p/o (obino manji broj) odvoji za vraanje u stroj, jer vie nema potrebe da se dalje zadravaju na sanitetskoj etapi radi leenja, dok se jedan deo p/o zadrava na datoj etapi nekoliko dana radi leenja; najvei deo p/o se evakui-e iz trupnih sanitetskih etapa u vie etape, u poljske ili druge bolnice u armiji, odnosno u ustanove zdravstvene slube itd. Zbog posebnog karaktera povrede ili oboljenja, a prema tome i zbog posebnog postupka na sanitetskim etapama odvajaju se u posebne grupe: a) povreeni i oboleli koji su kontaminirani, b) psihijatrijski bolesnici i c) zarazni ,bolesnici (ovi se opet dele prema vrsti oboljenja, infekcije). medicinska trovanja, v. trovanje. medicinske kole, organizacije koje obrazuju zdravstvene radnike s razliitim stepenima obrazovanja. U tom smislu postoje kole koje obrazuju zdravstvene radnike sa srednjim, viim i visokim obrazovanjem za obavljanje odreenih poslova i zadataka u okviru zdravstvene zatite stanovnitva. medicinski centar, zdravstvenaorganizacija koja obezbeuje zdravstvenu zatitu stanovnitva putem objedinjene bolnike i vanbolnike delatnosti. Ideja za osnivanje ovakvih institucija poiva na postavci da je zdravstvena zatita jedinstvena i nedeljiva i da se u takvoj organizaciji, pored objedinjavanja slube, moe postii i ekonominost i racionalnost u korienju opreme, kadra i materijalnih sredstava. Ima najmanje sledee slube: za optu medicinu, za zatitu ena i dece, higijensko-epidemioloku, za unutranje bolesti, za hirurke i dru-

medicinski fakultet ge bolesti, za fizikalnu medicinu, polivalentnu patronau, antituberkuloznu, za medicinsko snabdevanje, za transfuziju, rendgen, socijalnu medicinu i statistiku isl. medicinski fakultet, nauna, vaspitna i obrazovna univerzitetska institucija (organizacija) koja formira lekara opte medicine i omoguava mu da tokom studija ovlada odreenim strunim znanjima, vetinama i stavovima, da razvije sposobnost samostalnog miljenja i zakljuivanja i d tu sposobnost, zajedno sa steenim znanjima i vetinama, efikasno primeni u unapreenju i uvanju zdravlja pojedinca i zajednice, kao i u Ieenju obolelih, usvajajui pri tome stav o jedinstvu, odnosno p sveobuhvatnoj zdravstvenoj zatiti pojedinca i grupacije. medicinski ugalj, v. carbo medicinalis. medicinsko snabdevanje u QNO, sistem mera kojima se obezbeduje sanitetski materijal i medicinska oprema za oruane snage i stanovnitvo. Sin. sanitetska snabdevanje. medi jalni, prema sredini, unutra. medijastinalhi flater, v. mediastinal flutter. medijastinalna duplja, medijastinum, sredogrue. V. cavum mediastinale. medijator, ekscitacijski, posrednik koji poveava propustljivost elijske opne za natrijum; ulaenje natrijuma u eliju dovodi do smanjivanja negativnosti potencijala opne i poveane razdraljivosti elije. Acetil-holin je ekscitacijski posrednik u svim sinapsama izmeu preganglijskih i postganglijskih vlakana vegetativnog nervnog sistema, u miino-nervnim spojevima, u organima inervisanim parasimpatikusom i u veini sinapsi u centralnom nervnom sistemu. medikohirurki, ono to pripada internoj medicini i hirurgiji. medikolegalno, to se istovremeno odnosi ili ima veze s medicinom i sa zakonom (pravosuem). medioklavikularna linija, v. mamillaris. medionecrosis aortae idiopathica cystica, promena vezana za pojavu ognjita

medulla nekroze i sluzne degeneracije u mediji aorte. Ove promene nisu praene reakcijom zapaljenja ve se sastoje u nekrozi i pojavi sitnih cistikih prostora izmeu elastinih vlakana zida aorte. Hipertenzija kao i hipertireoidizam u velikom procentu prate ovakve promene na aorti. mediteranska anemija, beta-talasemija. V. thalassaemia. medium, medijum, (1) sredina; (2) sredstvo; (3) posrednik, npr. supstancija koja prenosi nadraaje; (4) supstancija koja se upotrebljava za kultivisanje bakterija, hranljiva sredina, hranilite; (5) (psih.) osoba koja slui kao posrednik u izvoenju hipnoze ili spiritistikih ogleda. medius, srednji, u sredini. medularin, prevaga mukog gonadona u jo neodreenoj gonadi zaetka, posledica je luenja medularina. medularna cev, (embr.j rubovi medularnog oluka se u toku razvoja sve vie pribliavaju, ukoliko se oluk produbljuje, dok se ne sljube po srednjoj liniji, pretvarajui oluk u cev. Pri kraju 9. dana (embrion u 215. asu) zatvaranje je zavreno na celoj duini oluka, sem na njegova dva kraja gde za izvesno vreme ostaju otvori (prednji i zadnji neuropor). Medularna cev je od svog prvog poetka nejednakog kalibra. Jo pre njenog potpunog zatvaranja na njenom glavenom kraju se razlikuju tri proirenja (modani mehurovi). medulla, sr, srce, srika, modina; m. oblongata, izduena modina, deo centralnog ivanog sistema, oblika zarubIjene kupe i duine oko 2,5 cm. Nalazi se u lubanjskoj duplji i u kimenom kanalu, gde se nastavlja kimenom ,modinom. Ima izvanrednu bioloku vanost, jer, osim jedara modanih ivaca, sadri i vane refleksne centre, i to za: disanje, rad srca, kaalj, povraanje itd.; m. ossium flava et rubra, kostna sr uta i crvena, meko tkivo bogato krvnim sudovima koje ispunjava upljine kostiju. Delimino je uta, kao u dijafizama dugih kostiju, a delimino je crvena, kao u epifizama dugih kostiju, u glivnju kosti-

487

medullaris j lubanje i u rebrima. Slui za stvaranje krvnih zrnaca; m. spinalis, kimena modina, deo centralnog nervnog sistema, smeteha u kimenom kanalu. Prua se od prvog vratnog do drugog slabinskog prljena. Oblika je vrpce, duge skoro 50 cm i prenika oko l cm. U sredini je siva supstancija u obliku stubova, a bela masa je oko sive u vidu vrpci. Siva masa sadri nervne elije. U beloj masi nalaze se ne rvn vlakna, produeci elija, koji predstavljaju modane puteVe. Od kimene modine polazi 31 par kimenih ili spinalnih ivaca koji postaju spajanjem korenova, prednjih ili motornih i zadnjih ili senzitivnih korenova. Kimeni ivci su meoviti, jer sadre motorna i senzitivna nervna vlakna. Uloga kimene modine je refleksna i provodna. medullaris, medularan, modinski, srni. medullectomia, medulektomija> odstranjivanje sri nekog organa, ripr. sri nadbubrene lezde, sri kosti itd. medulloblastoma, meduloblastom, maligna neoplazma iz grupe glioma koja se javlja u predelu srednje linije maloga mozga najee u dece. Implantacijom ise iri u modane komore i meninge. Meka sivkastocrvenkasta masa neoplazme mikroskopski pokazuje mnogoelihst, a elije stvaraju grupe u vidu rozeta. Radiosenzitivan je, ali je dejstvo privrerrieno, te dolazi do recidiva. medulloepitheliorna, meduloe, retka veoma maligna neoplazma centralnog nervnog sistema. elije neoplame su sline elijama primitivne medularne evi iz koje s razvijaju delovi centralnog nervnog sistema. Javlja se najee u dece i brzo dovodi do smrtnog ishoda zbog visokog stepen maligniteta. meica/ perineum, mekani deo dna male karlice u ene, izmeu mara i ulaza u vaginu. Sastavljen je od koe, potkonog vezivnog i masnog tkiva i miia dna male karlice. Meica zatvara izlaz iz karlice i spreava sputanje i ispadanje organa male karlice. U poroaju predstavlja najnii deo mekanog poroajnog puta, te je pri prolazu ploda izloena rastezanju, pa i cepanju. Da bi se izbeglo
488

meuprostorna lezda prskanje meice vri se prosecanje (epiziotomija). Prsnutu ili proseenu meicu valja odmah po poroaju zaiti. U protivnom, predstoji kasnije sputanje i ispadanje prednjeg i zadnjeg zida vagine, beike, pravog ereva i materice^ Sm. nteaukroje. V. perineum. meina ostruga, v. jazva. meukroje, v. perineum meumozak, (embr) diencefalon, drugi modani mehur, Iz zidova ovog mozga stvaraju se talamusi koji suavaju /// modanu komoru. Sredinom medularne strane protee se hipotalamusnioluk ispod koga se nalazi podbrelje (hipotalamus). Na donjem kraju, sa svake strane, stvaraju se izvrati u koje se protee modana duplja. To su oni mehurovi. Na podu meumozga se nalazi sisiasto polje, dok je prednji deo hipotalamusni deo. U prednjem delu se nalazi levkasti hipofizni izvrat (levak) koji uestvuje u stvaranju hipofize. V. diencephalon. meumodana lezda, naziv za skup hipotalamusnih neurona kojima se pridaje sposobnost luenja hormona. V, diencefalna lezda. meunarodna klasifikacija bolesti, povreda i uzroka smrti, klasifikacija koja treba da omogui jednoobrazne definicije i sisteme klasifikacije bolesti, povreda i uzroka smrti radi praenja i mogunosti poreenja zdravstvenog stanja stanovnitva u jednoj zemlji i izmeu zemalja. Posle niza revizija od kojih je svaka donosila neto novo u postojeoj klasifikaciji danas je u upotrebi tz v. VIH revizija po redu. Meunarodni komitet za vojnu medicinu i farmaciju, ustanova koja u skladu sa enevskim konvencijama (v. tamo) uspostavlja meunarodnu profesionalnu saradnju u pruanju humanitarne i medicinske pomoi i nege povreenim i obolelim u miru i ratu. Organizuje kongrese vojne medicine i farmacije, objavljuje u svom biltenu podatke o vjnosanitetskoj problematici, doprinosi razradi humanitarnih prava itd. meuprostorna lezda, hormonogena lezda u semeniku izhieu semenotvornih evica, poznata i kao dijasiematska

meurebarni zlezda, pubertetna zlezda, Leydigove elije, interstieijalna zlezda. meurebarni, v. intercostalis. megacolon, megakolon, kongenitalno proirenje itavog kolona (debelog creva) s hipertrofijom miinog sloja u zidu. Tana etiologija je nepoznata, mada se smatra da je uzrok neodgovarajua inervacija kolona i sfinktera. Jako proireno debelo crevo izaziva pojavu velikog trbuha, a pranjenje fekalija se obavlja u veoma dugim vremenskim intervalima. Megakolon moe biti uroen ili steen; akutni m., toksini rnegakolon; m. congenitum, uroeni megakolon zbog nedostatka elija mijenterijskpg nervnog spleta u distalnpm kolonu, koji dovodi do ogromne dilatacije hipertrofikog tipa proksimalnog kolona. Izaziva odmah po roenju uporne opstipacije, esto povraana, a povod je za zastoj u rastenju. Sin. HirschprungO' vd bolest, pelvirektolna ahalazija; hi. idiopathicum, steeni megakolon, izazvan dugotrajnom opstipacijom; m. toxicum, akutno proirenje kolona u amebnom ili ulceroznom kolitisii. megaduodenum, nenormalno dugaak i proiren duodenum. Moe da bude kongenitalan ili steen, kao u crevnoj sklerodermiji, uvek praen poremeajem motorne funkcije, megaloakriki sindrom, posledica poveanog somatotropnog hormona (kresein). - ' , - ' - ; . ': ;- . ' : :; . i megaloakrija, poveano rastenje samo okrajnih delova organizma (ruku, nogu, lica, donje vilice, jezika i dr.) us led poveanog stvaranja hormona ratenja (krescina) izazvanog eozinofilnim adenomom hipofize. Netaan izraz akromegalija. megaloblast, veliki eritroblast u kostnoj sri, u anemijama koje su posledica manjka u kostnoj sri vitamina Bi2 ili folne kiseline, ili nereagovanja matinih elija eritrocitne loze na ove vitamine, kao to je sluaj u eritremrji. megaloblastna anemija, v. anaemia. megaloblastosis, megaloblastoza, prisustvo megaloblasta u kostnoj sri, a po-

mejoza nekad i u perifernoj krvi u megaloblastnim anemijama. megaiocit, veliki eritrocit, ovalnog oblika koji se nalazi u perifernoj krvi u toku megaloblastnih anemija, megalocornea, megalokorneja, uveana ronjaa. Moe se javiti izolovanp, kao uroena anomalija ronjae, ili u toku nekog oboljenja oka (glaucoma congenitum, myopia). megalogastria, megalogastrija, izrazito povean i proiren eludac. megalomelia, mgalomelrj, neprirodno dugaki udovi. megalooesophagus, v. ahalasia.
megalopenis, prekomerno dugaak pe nis,; ' '^ :. . ^ .;.,:-,

megalosplenia, megalosplenija, izrazito poveana slezina. V. splenomegalia. megalosyndactylia, megalosindaktilija, neprirodno dugaki prsti; koji su manje ili vie potpuno srasli meu sobom/V. syndactylia* megaoesophagus, megaezofagus, v. achalasia, cardiospasmus. megaphallus, megafalus, preterano veliki muki ud. megasfera, sporedni serneglavci koji su, zajedno s glavnim, prodrli u klicinu pljotu, bivaju potisnuti energijom glavnog semeglavca u hranljivi yitelus gde sainjavaju krupne lopte, megasfere. megaureter, ureter irokog kalibra. mehaniki ileus, v. ileus. mehanoreceptori, opti naziv za sve receptore koji reaguju na fizike drai. mehur, v. cystis, vesica. Meibomove lezde, (embr.) velike lojne lezde kapanih rubova. Javljaju se u embriona od 13 cm duine i poinju da lue oko 5 meseca. Okolo zaetka Meibomovih zlezda stvara se gusto zbijena vezivna ploay tarsus. Meigsov sindrom, v. sindrom. Meissnerova telaca, ulno-receptivne tvorevine jajastp-klup)astog oblika koje obezbeuju osetljivost genitalnih organa. mejoza (meiosis, meosis), dv mitotike deobe u gametogenezi, pri kojima se izvre dvedeobe citoplame, samo jed489

meki ankr na deoba hromosoma, i otuda etiri postale elije dobiju po n (gametski broj) hromosoma (kvantitativna redukcija hromosoma, od 2n na n). U jednoj od tih deoba na polove se raziu homologni hromosomi od dva roditelja, pa se alelomorfi rie mogu nai u jednom gametu (kvalitativna redukcija). meki ankr, v. ulcus molle. mekonijum, (embr.) u zjapu crevnog kanala fetusa postoji gust crnkast sadraj poznat pod imenom mekonijum (mutljeina). Njega sainjava: progutana amnionska tenost, izluevine jetre i guterae, sljutene elije crevnog zida. mel, med, proizvod preobraaja u poetnom delu eluca pele nektara sakupljenog sa cvetova. ut ili mrkout sirup koji uglavnom predstavlja rastvor dekstroze i levuloze, a sadri i male koliine etarskih ulja (iz razliitih cvetova). Pri stajanju esto se zamuti, jer se izdvaja dekstroza. melaena, melena, prisustvo krvi ili krvnog pigmenta u stolici; m. neonatorum, melena novoroeneta, javlja se zbog deficita protrombinskog komplek-x sa u novoroeneta; m. spuria, melena u dojeneta zbog krvi koja je dospela u mleko iz fisure bradavice dojke; m. vera, prava melena. melancholia, melanholija, duevno oboljenje koje se odlikuje poremeajem afekata u vidu teke tuge ili straha, a pri kome postoje motorna i psihika inhibicija, sumanute ideje propasti i sopstvene krivice, bezvoljnost i sklonost samoubistvu. Javlja se u nastupima ili naizmenino s manijom. V. cyclothimia, psychosis; m. agitata, melanholija u kojoj dolazi do motornog nemira i znakova jakog uzbuenja. Sin. depressio psychica. V. therapia; m. atonica, melanholija pri kojoj usled tekog poremeaja odluivanja dolazi do odsustva manifestacija volje (melanholika inhibicija), te bolesnik lei nepomino i uti; m. involutiva, melanholija koja se javlja u starijih osoba u involuciji i koja je do pojave elektrooka imala lou prognozu. Sin. depressio psychica. 490

melanoma melanin, mrk ili crnkast pigment u protoplazmi elija u obliku zrnaca. Enzim tirozinaza katalizuje oksidaciju tirozina, adrenalina i niza fenola dajui odgovarajue hinone koji daljom oksidacijom stvaraju tamno obojena jedinjenja- melanine. Melanin se normalno nalazi u elijama epiderma, neuroepitelnim elijama mrenjae, sudovnjae itd. Stvara se u veoj koliini u koi pod uticajem sunanih zrakova i u toku trudnoe. U patolokim stanjima nalazi se u melanomu i u poveanoj koliini u Addisonovoj bolesti. melanoderma, sekundarna hiperpigmentacija koe. melanodermia reticularis calorica, mreasta hiperpigmentacija koja nastaje usled trajnijeg dejstva toplote, npr. u loaa, kovaa i pri korienju elektrinih grejalica na maloj udaljenosti. melanodermitis toxica, crvenilo koe lica i ruku, keratoza i pigmentacija koji se javljaju usled dueg kontakta s neistim industrijskim uljima ili katranom. melanodontia, v. caries dentium, cirkularni karijes. melanoma, melanom, vrlo maligni tumor, koji se sastoji od elija koje stvaraju i sadre pigment melanin. Razvija se obino u koi iz pigmentnih mladea (nevusa), u oku, modanicama itd. Brzo metastazira i dovodi do kaheksije; razlikujemo benigne i maligne oblike. Beriigni oblici se nazivaju pigmentnim nevusima, a relativno retki maligni oblici su melanokarcinomi ili maligni melanomi. Melanomi se najee javljaju u koi, ali se mogu javiti i u sluznici usta, rektuma, u oku, meningama i mnogo rede na drugim organima ili tkivima; m. malignu m, maligna neoplazma nastala proliferacijom melanoblasta. Javlja se najee na koi lica, vrata i ekstremiteta osoba u uzrastu izmeu 30 i 60 godina. Pre puberteta je izuzetno retka. Veina malignih melanoma se javlja na ranijem benignom nevusu. Spada u red najmalignijih neoplazmi. iri se putem limfe u regionalne limfne lezde i putem krvotoka u udaljene organe. Pri-

melanosis coli marna neoplazma i metastaze su mrko prebojene u zavisnosti od koliine elija neoplazme koje stvaraju melanin. Porast ranije mirnog nevusa, ulceracija na povrini, stvaranje kruste i pojava manjih pigmentisanih nevusa oko primarnog nevusa znaci su maligniteta. melanosis coli, prebojavanje sluznice debelog creva pigmentom slinim melaninu koji se nalazi u velikim mononuklearnim elijama sluznice ponekad u submukozi i limfnim lezdama mezenterijuma. Pigment nije pravi melanin. melanuria, melanurija, izluivanje melanina mokraom, koja je odmah mrko obojena ili postaje mrka stajanjem. melasicterus, v. icterus. melatonin, specifini hormon epifize koja ga oslobaa pod dejstvom nervnih impulsa; verovatno u sisara ima odreenu ulogu na funkciju polnih lezda (u zavisnosti od svetlosnih impulsa). melem, v. emplastra. melemi od kauuka, v. collemplastra. melituria, meliturija, izluivanje bilo kog eera mokraom; najea meliturija je glikozurija (v. glycosuria). melitusni sindrom, v. sindrom. Melkersson-Rosenthalov sindrom, v. syndroma. membrana, opna, listast sloj tkiva koji pokriva neku povrinu ili razdvaja neki prostor ili organ; Bowmanova m., Baumanova membrana (membrana limitans externa) veoma debela membrana izmeu epitela i strome ronjae; Bruchova m., lamina vitrea s. basalis, deo sudovnjae koji se smatra kao bazalna membrana sloja pigmentnog epitela; elijska m. u ivotinja je zgusnuta protoplazma koja se nalazi po obodu elije; m. decidua reflexa, deo promenjene materine sluznice koji obavija ugneeno jaje i odvaja jajnu eliju od upljine materice. Sin. decidua capsularis; Descemetova m., bazalna membrana zadnjeg endotela ronjae. Sloj koji jako prelama svetlost, debeo oko 7 mm. Sastoji se od jednog reda ploastih elija vezivnog tkiva. V. lamina limitans interna, cornea, m.hyaloidea, tanka providna opna bez strukture, koja omotava

membranski potencijal staklasto telo oka i koja je svojom spoljnom povrinom priljubljena uz mrenjau; m. pupillaris, pupilarna membrana, fina membrana koja zatvara enicu za vreme embrionalnog ivota i nestaje u toku sedmog ili osmog meseca intrauterinog ivota. Njeni sudovi slue za ishranu soiva za vreme embrionalnog ivota. Po roenju ostaje izuzetno u rudimentarnom obliku ne smetajui vidu, ili retko kao deblja membrana koja delimino ili u jaoj meri zatvara predeo enice i na taj nain dovodi do znatnih smetnji u vidu (membrana pupillaris perseverans) m. pyogenica, piogena membrana, sloj granulacionog tkiva koji sainjava zid subakutnog ili hroninog apscesa. Ovo tkivo je bogato polimorfonuklearnim leukocitima i stalno stvara gnoj; Shrapnellova m., najgornji deo bubanjske opne, koji se nalazi iznad kratkog nastavka ekia. Ona je vrlo tanka, jer u njoj nema fibroznog sloja (pars flaccida membranae tympani). Perforacije SH. m. esto daju povod za stvaranje holesteatoma u pneumatinim prostorijama srednjeg uva; m. tympani, bubanjska opna, okruglasta i tanka poluprozrana opna, koja zatvara dno spoljnjeg usnog kanala i odvaja ga od bubanjske duplje srednjeg uva. Prima treperenja zvunih talasa slunih koica i prenosi ih na unutranje uvo; m.vitellina, opna umanceta, v. jaje (opne). membranaceus, membranozan, opnast, koji ima osobine opne npr. labyrinthus membranaceus, opnasti labirint. Sin. membranosus. membranosus, membranozan, opnast, bogat u opnama. membranski potencijal, membranski potencijal mirovanja, razlika potencijalu izmeu unutranje i spoljanje strane elijske membrane koji u proeku iznosi -85 milivolti s negativnou u unutranjosti elije. Veliina m.p. varira od tkiva do tkiva u rasponu od -10 do -100 mV. Razlozi koji uslovljavaju ovakvo elektriko stanje membrane su: razlike u koncentracijama jona natrijuma i kalijuma u intra- i ekstracelularnoj te491

membrum nosti koje su posledica delovanja specifinih transportnih sistema u membrani elija (pumpe za natrijum i pumpe za kalijum) koji izbacuju1 natrijum iz elije, a ubacuju kalijum+u eliju, zbog ega je koncentracija Na u vanelijskoj tenosti 142 mq a u intracelularnoj teposti 10 mEq tako da je koncentracija K+ intracelularnp 141 mEq, a u vanelijnoj tenosti 5 mq; razlike u propustljivosti membrane elije koja nije razdraena za Na+ i Kt... Membrana nerazclraene elije je nepropustljiva ili slabo propustljiva za Nat, a propustljiva za K+ (50 do IQO puta vie nego za natrijum), zbog ega u ovim uslovima Na+ ne ulazi u eliju, dok K+ izlazi iz CeHJe, zbog ega i povrina opne postaje elektropozitivna, jer negativni joni belanevina zbog svoje veliine ne prate difriziju kalijuma. S poveanjem propustljivosti opne za Na+ smanjuje se vrednost m.p. i stvaraju us lovi za spontano i ritmiko izbijanje akcijskog potencijala, odnosno osobinu elije koja se naziva samorazdraljivpst (automatizam). V. akcijski potencijal membrum, ud; m. inferius, donji ud ili ektremitet, noga, paran deo oveijeg tela, privren za donji deo trupa. Delovi su: kuk (coxa), but, bedro, stegno (femur), koleno (genu), potkolenica (crus) i stopalo (pes). Sin, extremitas inferipr; m. superius, gornji ud, ekstremitet, ruka, paran deo oveijeg tela, privren za grudni ko. Delovi su: rame s pazuhom (axilla), nadlaktica (brachium), lakat (cubitus), podlaktica (antebrachium) i aka (manus). Sin. extremitas superior; m, virile, muki udr v. penis. memorija, v. pamenje. mena, v. climacterium. menahinoni, grupa od osam jedinjenja sa dejstvpm vitamina K. menarche, menarha, pojava prve menstruacije, nastaje u devojica izmeu 12 i 14 godina, Vreme pojave prve menstru^cije, koja moe biti i pre 12. godine zavisi o<j rase, klimatskih prilika i razvijenosti deyqjcie Menetrierova bolest, v. bolest. menformon, jedan naziv fplikulin.
492

meningitis Mnireova bolest, v. bolest. Mnireov sindrom, \. syndroma. meningealni znaci, pdbrambeni refleksi koji ukazuju da je povean tonus vratne i lene muskulature zbog poveanog intrakranijalnpg pritiska u toku meningitisa, krvarenja i tumora. Glavni meningealni znaci su: ukoen vrat, znak Kerniga, znaci Bruinskog, znak Vujia i dr. meninges (pl.) modanice, modane opne, tri opne koje obavijaju mozak i kimenu modinu. Spolja je tvrda opna (dura mater), u sredini je pauinasta opna (arachnoidea), a unutra je meka opna (pia mater) koja nalee na mozak i na kimenu modinu. Tvrda opna sastoji se od dva lista izmeu kojih je epidurab ni prostor (cavum epidurale). Pauinasta je opna mreastog izgleda, a izmeu nje i tvrde opne nalazi se subduralni prostor. Meka opna je nena, nalee na spoljanju povrinu mozga i kimene modine, a sadri krvne sudove. Izmeu ove i pauinaste opne nalazi se subara-noidni prostor (cavum subarachnoida-Ie), ispunjen modanokicmenom te-nou (liquor cerebrospinalis). V. lepto-^ meninx, pachymeninx. meningioma, meningiom, tumpr modanih opni sporog rastenja, vaskulne prirode, du krvnih sudova modanica, a naroito du gornjeg uzdunog sinusa. Iako ogranien, zahvata tvrdu modaniu i lubanju koju esto proima i probi;. Ja' .-: - - . - , - : . . , . . : - . : / , -.;- .:

meningismus, rneningizam, hiperemija mekih modanica s poveanom sekrecijpm likvora i slabo izraenim znacima poveanog intrakranijalnog pritiska. Bolesnik ima glavobolju, povraanje, ogranienu pokretljivost vrata, ali bez promena u likvoru. V. meningitis. meningitis, zapaljenje modanih opni. Zapaljenje moe zahvatiti meke opne; leptpmeningitis; tvrde opne: pachymeningitis. Ajeningitis moe biti lokalicpvan na kpnveksitetu (mf convexitatis) ili na bazi (m. basilaris); m. cerebrospinalis, cerebrospinalni meningitis, akutna infelftiyna bolest nastala dejstvom meningokpka na meke nipdane opne. Javlja se sporadino ili u epidemijama, naroi-

meningizam to meu osobama zdruenim u vee zajednice (kole, vojska). Bolest prenose kliconoe i sejai klica. Posle 3-7 dana inkubacije bolest protie u tri faze: lokalna ili nazofaringealna, invaziona ili septika i meningealna. U ovoj poslednjoj glavni su tzv. meningealni znaci: Vujiev, Kernigov i Bruinskijev znak. Likvor je mutan, gnojan; m. lymphocytaria; limfocitni meningitis, oboljenje mekih opni prouzrokovano virusima, od kojih su samo neki poznati (zauke, Armstrongov virus). Bolest blagog toka i dobre prognoze (benigni Lm.); m. otogenes, zapaljenje mekih modanica koje nastaje od oboljenja srednjeg uva, prelaenjem infekcije kroz tegmen tympani, kroz pneumatske elije mastoida, sinus sigmoideus, labirint ili kroz neku frakturalnu pukotinu u slepoonoj kosti; m. tuberculosa, tuberkulozni meningitis, zapaljenje modanice izazvano tuberkuloznom klicom i lokalizovano preteno na bazi mozga. Uz meningealne znake postoji oduzetost pojedinih kranijalnih ivaca. Likvor je bistar, s mnogo limfocita i malo eera. meningizam, v. meningismus. meningocele, meningokela, uroena anomalija, u vidu kile modanih opni na mestu defekta na lubanji nastale u toku njenog razvoja. Najee se nalazi na mestima avova embrionalnih delova lubanje. Isto tako m. moe da bude iste prirode i istog sastava i du kimenog stuba (meningocele spinalis). V. meningokela. Meningococcus, Diplococcus intracellularis meningitidis, Neisseria intracellularis, Neisseria meningitidis, gram-negativni diplokoki koji izazivaju epidemiko koenje vrata (meningitis cerebrospinalis epidemica). meningoencephalitis, meningoencefalitis, zapaljenje mozga i modanih opni; krpeljni m., zapaljenje mozga i modanica prouzrokovano filtrantnim virusom koji se prenosi ujedom krpelja. Ima ga vie vrsta. Jedna je opisana i u naoj zemlji (Slovenija). Sin. proletnje-letnji encefalitis, ruski encefalitis, Louping-ill; m. postvaccinalis, postvakcinalni me-

menorrhagia ningoencefalitis, zapaljenje mozga i modanica koje se javlja retko (u l na 4.000 do 150.000 vakcinacija protivu variole), ee posle prve, a znatno rede posle druge vakcinacije. Smrtnost je ponekad vrlo visoka, a u priblino 10% bolesnika ostaju trajne posledice. meningoencephalocele, nieningoencefalokela, kila modanih opni na mestu defekta na lubanji, u kojoj se kao sadraj nalazi modano tkivo. meningokela, v. menongocele. meningomyelocele, meningomijelokela, ispupavanje kimene modine i kesasto proirenih modinskih opni van kimenog kanala. V. spina bifida. Sin. myelomeningocele. meninx, meninks, modanica, opnasti omota centralnog nervnog sistema. Postoje tri: spoljna tvrda modanica (dura mater), srednja, pauinasta (archnoidea) i spoljna, meka modanica (pia mater). meniscectomia, meniscektomija, hirurko odstranjivanje zglobnog koluta (meniskusa), npr. kolena. meniscifis, zapaljenje meniskusa u kolenu; m. traumatica artic. temporomandibularis, traumatsku zapaljenje koluta donjovilinog zgloba: edem meniskusa stvara otvoreni zagrizaj u predelu molara. meniscus, menisk, mali mesec, polumesec, fibrozna hrskavina ploa polumeseastog ili srpastog oblika. Nalazi se u zglobu kolena, i to po dva u svakom zglobu (unutranji, vei, meniskus medijalis i spoljanji, manji, meniskus lateralis). Oni omoguuju bolji kontakt i adaptaciju zglobnih povrina butne kosti i golenjae. Prilikom pokreta u zglobu klize napred i nazad. menopauza, uspostavljanje mirovanja poIne funkcije u ene. V. climacterium. menorrhagia, krvarenje iz materice u vezi s menstruacijom. Ono povremeno odgovara normalnom ciklusu, ali se od normalne menstruacije razlikuje po obilnosti i dugotrajnosti. Uzrok moe da bude u samoj materici (tumori, zapaIjenjski procesi promene poloaja i dr.) ili u funkciji jajnika.
493

menorrhoea menorrhoea, menoreja, ciklusno meseno krvarenje iz materice. men, um, razum, duh. menses, v, menstruatio. menstruatio, menstruacija, meseno pranje, mesenica. Fizioloko krvarenje iz sluznice materice, u direktnoj je vezi sa sazrevanjem jajne elije. Javlja se periodino svakih 28 dana u vreme polne zrelosti ene, od puberteta do klimaksa. Sam ciklus odvija se pod uticajem hormona jajnika (estrogena i progesterona) koji deluju ili istovremeno ili naizmenino i njihovim dejstvom dolazi do pripreme materice da primi oploeno jaje, to se ogleda u boljem protoku krvi materice. Ukoliko do oploenja ne doe ovako krvlju proeta i nabubrela sluznica se raspada u vidu krvarenja - menstruacije. Pojava krvarenja je znak da do oploenja jajeta nije dolo. Sin. menses; anovularna m., pseudomenstruacija, krvarenje iz materice bez pojave ovulacije. Dozreli folikul ne prsne i jajna elija se u njemu zadri i degenerie. uto telo se ne stvara niti se razvija sekreciona faza. Usled uginua jajeta dolazi do naglog pada estrogena, to dovodi do Ijutenja proliferisane sluznice materice i pojave krvarenja slinog menstruaciji. Prema tome, krvarenje potie od sluznice materice koja je u stanju proliferacije. Anovularni ciklusi najee se javljaju u mladih devojaka u pubertetu, kada jajnici nisu potpuno razvijeni; proliferaciona faza, prva faza menstrualnog ciklusa. Posle zavrene menstruacije pod uticajem folikulina vri se regeneracija sluznice materice. Nastaje umnoavanje elija i lezda. lezdane cevi su u poetku faze prave, kasnije duge, vijugave i uklupane. Ove promene ine deo pripreme sluznice materice za primanje oploenog jajeta; sekreciona faza, druga faza menstrualnog ciklusa. Nadovezuje se na proliferacionu fazu. Pod uticajem progesterona lezde materine sluznice se i proiruju i poinju da lue sluzav sekret. Ove promene omoguuju nidaciju oploenog jajeta. mentalis, (1) mentalan, duhovni, npr. debilitas mentalis, duhovna slabost, zaos494

Mentholum talost; (2) bradni, npr. m. mentalis, bradni mii. mentalitet, nain miljenja i reagovanja neke osobe. mentalna higijena, nauna disciplina i medicinska grana koja obuhvata skup mera za unapreenje mentalnog zdravlja i spreavanje mentalnih oboljenja i poremeaja. Istorijski ovaj termin se u XIX veku odnosio na pokret za poboljanje stanja u duevnim bolnicama i odnosa prema obolelima nakon izlaska iz njih, a od 1909. godine kada je formiran Nacionalni komitet za mentalnu higijenu u SAD, pokret se prenosi u Evropu i postepeno stie nove sadraje, koji se odnose na primarnu, sekundarnu i tercijarnu prevenciju mentalnih oboljenja; m.h. u ratu, prouava uticaj ratnih uslova na psihiko stanje ljudstva, oruanih snaga i stanovnitva radi sprovoenja mera za suzbijanje pojava psihikih poremeaja i maladaptacije uopte, a posebno za suzbijanje straha i panike. mentalno zdravlje, stanje u kome jedinka ima odgovarajui kapacitet za rad, za relacije s drugima, u kome je sposobna da voli nekog drugog vie nego sebe, u kome je osloboena odreenih simptoma kao to su ozbiljan psihiki pritisak, strah, depresija i fobija ili, pak, psihiki konflikti. To je i sposobnost da se savladavaju svakodnevni zahtevi i situacije, ukljuujui i nae sopstvene emocione probleme, bez posebnog stresa koji e se pri tom izazvati. Mentalno zdrava osoba radi regularno, misli normalno, vlada svojim emocijama, uiva u ivotu i odrava razumno dobre odnose sa svojom okolinom. Mentha piperita, pitoma nana, paprena metvica, lie ove biljke (Folia Menthae piperitae) sadri etarsko ulje (Oleum Menthae piperitae), u kome ima mentola. Prema naoj farmakopeji oficinalan je list od pitome nane (Menthae piperitae folium). Ima karminativno dejstvo, a slui i kao korigens ukusa. Mentholum, mentol, menta-kamfor, koji se nalazi u etarskom ulju dobivenom iz biljke Mentha piperita (pitoma nana, paprena metvica).

mentum

meso

mentum, brada, obradak, predeo lica. mesenica, v. rnenstruatio. mesencephalon, mezencefalon, srednji meperidin, v. petidin. mozak, nalazi se izmeu modanog Meprobamatum, meprobamat, slui kao mosta i meumozga. Sastoji se od etvoumirujue sredstvo u anksioznim starogube ploe, modanih krakova i valjnjima, psihike prenapregnutosti i spakaste kapice. Kroz mezencefalon prolazama miia, oficinalan je prema naoj zi Sylvijusov kanal koji spaja treu s etfarmakopeji. vrtom modanom komorom. merai srednje brzine brojanja, (engl. ratemeter) elektronski ureaji koji se pri- mesenterectomia, mezenterektomija, resekcija manjeg ili veeg dela opornjaka menjuju u nuklearnoj medicini za mere(mezenterijuma). nje srednjeg broja impulsa u jedinici vremena. Skretanje kazaljke pokazuje mesenterialis, mezenterni, opornjaki, koji pripada opornjaku tankog creva. broj primljenih impulsa. Sin. mesentericus, mesaraicus, mezaraimerai vremena, elektronski ureaji koji an. se koriste u nuklearnoj medicini. Koriste se uz skalere (v. skaleri) u cilju posti- mesentericus, mezenteran, v. mesenterialis. zanja vee tanosti pri merenjima, kao i za automatizovanje rada sloenijih mer- mesenteriolum, mezenteriol, opornjaki list crvuljka. nih kompleta. Mogu da se koriste za rad s predodreenim vremenom ili predod- mesenteriorrhaphia, mezenteriorafija, sutura ili rekonstrukcija rascepljenog reenim brojem impulsa. opornjaka. meralgia, meralgija, bol u butini, paraesthetica, bol, utrnulost i oseaj struje, mesenteriplicatio, mezenteriplikacija, skraivanje mezenterijuma nabirajumrava u predelu spoljne strane butiim avovima. ne usled zapaljenja bonog spoljnog povrinskog nerva butine ili miinog mesenteritis, zapaljenje opornjaka; m. retractile, retraktilni mezenteritis, zaomotaa kroz koji se ovaj probija pre paljenje mezenterijuma koje izaziva nego to se zavri u koi. esto je alkoskvravanje, sklerozu, a time svoje skraholizam uzrok meralgije. enje. Mercaptopurinum, merkaptopurin, antineoplastiko sredstvo, antagonist (ana- mesenterium, mezenterijum, opornjak tankog creva, duplikatura peritoneuma: log) purina, oficinalan je prema naoj koja se prua od zadnjeg trbunog zida farmakopeji. napred i obavija jejunum i ileum i omomercurialismus, v. trovanje. guuje pokretljivost njihovih vijuga. Izmere-poule, (fr.) lepa ljubav majke premeu dva lista opornjaka nalaze se nerma deci. vi, limfne lezde, krvni i limfni sudovi meroblastna jaja, v. brazdanje. creva. merociti, jedra koja u riba postaju od glamesialis, (stom.) mezijalni, blii sredini, va prekobrojnih semeglavaca. srednji. merokrine lezde, v. glandula. mesiodens, najei prekobrojni zub atiMerseburki trijas, v. trijas. pinog oblika, postavljen u medijanoj mesaortitis luetica (svphilitiea), zaparavni gornje vilice. Prouzrokuje nepraIjenje srednjeg sloja (medije) aorte tervilan poloaj jednog ili oba centralna secijarno sifilisne (gumozne) prirode. kutia. V. hyperodontio. mesaraicus, v. mesenterialis, mezaraian. mesarteritis, mezarteritis, zapaljenje meskalin, alkaloid izolovan iz biljke Lophophora williamsii (docnije dobiven i srednjeg sloja arterijskog zida (medije), sintetski); halucinogen, ne slui kao lek. najee izazvan bakterijskom infekcijom; m. ortae, najee izazvan lueti- meso, m. zauzima jedno od prvih mesta meu animalnim namirnicama za ivot. kom infekcijom, s. mesaortitis luetica Bioloka vrednost proteina mesa goto(syphilitica). vo je potpuno ista kao i proteina mleka mesear, v. somnambul.
495

meso i jaja. M., naroito unutranji organi, kao to su jetra, bubrezi, mozak, srce i testis sadri osetne koliine vitamina, A, Bi, B2> E i K, i malo vitamina C, a u jetri i dosta vitamina D. Organizam dobro iskoriava sve sastavne delove mesa. M. domaih ivotinja ne samo da je hrana koja se lako kvari nego moe ponekad prenositi prouzrokovae raznih oboljenja. M. se moe inficirati primarno (intravitalno) i sekundarno (postmortalno). U prvom sluaju posredi je meso bolesnih ili iz nude zaklanih ivotinja, a u drugom sluaju kvalitativno besprekorno m. inficira se tek naknadno ili sekundarno usled neispravnog rukovanja. Iz tih razloga klanje stoke i celokupni promet mesom treba da stoji pod stalnom higijenskom kontrolom koju vre orgni sanitarne inspekcije; bobiavo m., m. koje sadri bobice, tj. ahurice parazitnih glisti pantljiara (Cestodes). V. Taenia solium, T. saginata; trovanje mesom, akutno trovanje usled unoenja hranom mesa zagaenog bakterijama (najee Salmonella enteritidis ili Gaertnerov bacil) ili produktima bakterija. Ispoljava se tekim gastroen-^ teritisom s neto povienom temperaturom, povraanjem, prolivom i kolapsom; divlje m., v. granuloma. meso, meuzubno, (stom.) v. papilla interdentalis. mesoappendicitis, mezoapendicitis, zapaljenje opornjaka crvuljka. mesocardium, prisustvo srca u grudnoj duplji, ispred jednjaka i eluca, deli mezodermno tkivo u dve zone: retrokardijalna predstavlja zadnji mezokardijum, dok se u prekardijalnom prostoru ne nalazi nikakva spojna mezodermna ploa (prednji mezokardijum). mesocepbalus, mezocefalus, ovalni oblik glave, srazmerne duine i irine. mesocolon, mezokolon, opornjak debelog creva, npr. mesocolon transversum, opornjak poprenog dela debelog creva. mesogastrium, mezogastrijum, (1) opornjak eluca; (2) srednji sprat na prednjem trbunom zidu, sastoji se od tri
496

metabolika alkaloza predela: regio lateralis dextra et sinistra i regio umbilicalis. mesonephroma ovarii, retka maligna neoplazma jajnika koja izgleda da potie od ostatka mezonefroma (primitivni bubreg). Neoplazma je graena od tubula koje oblau niske kockaste elije okruglastih jedara i svetle protoplazme. Karcinom ovarijuma sa svetlim elijama (metanefroma) pripada ovoj grupi neoplazmi. Sline neoplazme mezonefrikog porekla mogu se pojaviti u cerviksu, vagini, parametrijumu, telu uterusa ili irokim ligamentima. mesopharynx (pars oralis pharyngis ili buccopharynx), srednji sprat drelne duplje koji je napred u vezi s usnom dupljom preko drelnog suenja (isthmus faucium). mesosygmoidopexia, mezosigmoidopeksija, suspenzija, okaivanje i privrivanje mezosigmoida u leenju prolapsa gunjaka. mesothelioma, neoplazma nastala umnoavanjem pokrovnih elija seroznih upljina kao to su pleura, perikard i peritoneum. To su benigne neoplazme u vidu ogranienog vora ili maligne kada u vidu plata obuhvataju itavu upljinu. Oba oblika, a posebno maligni, praeni su serohemoragikim izlivom u upljini zahvaenoj neoplazmom. Eksudat obino sadri elije neoplazme. mesovarium, mezovarijum, opornjak jajnika (deo iroke materine veze). meak, v. folliculus. meana limfocitna reakcija, imunoloka in vitro metoda za izuavanje elijske imunosti putem odreivanja stepena proliferacije populacije limfocita stimulisane antigenom. meoviti ankr, v. ulcus mixtum. meta-, u sloenicama oznaava daje neto iza ili blizu neega ili oznaava razmenu. Npr. metakarpna kost, metabolizam. U herniji oznaava poloaj 1:3 u derivatima benzena. metabolian, koji se odnosi na metabolizam, tj. na promet materija. metabolika acidoza, v. acidosis. metabolika alkaloza, v. alkalosis.

metabolit metabolit, proizvod metabolizma, tj. prometa materija u organizmu. metabolizam, promet materija, hemijski procesi koji se vre u organizmu, bilo asimilacijom (anabolizam), bilo dezasimilacijom (katabolizam). Asimilacijom su obuhvaeni procesi raspadanja, a dezasimilacijom procesi izgradnje organizmu potrebnih supstancija. Odgovarajui sastav organizma u dinamikoj ravnotei je karakteristika svih ivih organizama; m. bakterija, u osnovi metabolizam u mikroorganizmima (kao i u viim organizmima) ima mnogo zajednikog, ali ima i svoje specifinosti. U mikroorganizmima se nalaze svi prelazi od gotovo potpunog nedostatka sopstvenog metabolizma (virusi) pa do veoma slabog metabolizma rikecija, zatim metabolizma u patogenih bakterija, koje ne mogu obavljati svoje metabolike procese, bez prisustva organske materije i, najzad, bakterija koje mogu iveti u sredini gde postoje samo neorganske supstancije; bazalni m., osnovni promet materija, minimalna potronja kiseonika, odnosno najmanje stvaranje toplote nekog organizma u stanju potpunog mirovanja, najmanje 12 asova posle uzimanja hrane. Bazalni metabolizam predstavlja energiju koju organizam troi za odravanje svojih osnovnih funkcija, kao to su disanje, rad srca, organa za varenje, odravanje telesne temperature itd. Bazalni matabolizam se meri aparatima koji na osnovu potronje udisanog kiseonika omoguavaju izraunavanje kalorija na as i kvadratni metar telesne povrine. U zdravog oveka vrednosti bazamog metabolizma se kreu od -15% do +15% u odnosu na vrednosti koju bi trebalo da neka osoba ima s obzirom na svoj pol, starost i povrinu tela. V. hyperthyreosis, hypothyreosis; elijski m., v. intermedijarni m.; m. energije, utroak energije potreban za odravanje ivota (osnovni energetski promet ili bazalni metabolizam) i vrenje rada pod raznim uslovima ivota; intermedijarni m., promene koje hranIjivi sastojci pretrpe u organizmu od njihove resorpcije do njihovog izluivanja
32 Medicinski leksikon

metalne ine u obliku krajnjih proizvoda metabolizma. Sin. elijski metabolizam; m. lipida, (seks.) u ginoidnih konstitucija (u mukog i enskog) ispoljava se anabolizam neutralnih masti. Vrednost adipomiinog odnosa utoliko je manja ukoliko se polna konstitucija vie orijentie u mukom pravcu; m. materija, razlaganje materija u organizmu sve do konanog proizvoda; mineralni m., promet neorganskih (mineralnih) supstancija u organizmu; m. protida, (seks.) u androidnih konstitucija (normalnih i hiperandroidnih mukaraca i androidnih ena) ispoljava se u intenzivnom anabolizmu. Androgeni fiksiraju miini i lezdani kreatin. To to kreatinurija iezava posle puberteta i u devojice, objanjenje treba traiti u dejstvu enskih androgena (iz jajnika i iz kore nadbubrenih lezda); m. purina, promet purinskih jedinjenja sve do njihovih konanih proizvoda. U sisara je konani proizvod m. purina mokrana kiselina; m. vode i elektrolita, odlikuje se u mukom polu veim vaskularnim tropizmom vode i natrijum-hlorida u androidnih konstitucija nego to je lakunarni tropizam. Mukarci rede od ena ispoljavaju tenju ka alkalozi. metacarpus, metakarpus, doruje, deo ake izmeu ruja, korena ake i prstiju. Sastoji se od pet izduenih kostiju koje se jednim krajem zglobljavaju s kostima ruja, a drugim krajem s prvim lancima (falangama) prstiju. metacentrian, hromosom sa centromerom smetenom u njegovoj sredini. metaciklin, derivat antibiotika oksitetraciklina. metahromatika zrna, v. Babes-Ernstove granule. metahromazija, razliito bojenje elija i drugih elemenata tkiva u prelazima osnovne boje rastvora. Zasniva se na adsorpciji izmeu boje i tkivnog elementa, pri emu nastaje materija koja drukije boji ili nastaje taloenje te materije, te talog ima drukiju boju nego rastvor. metakarpalne kosti, v. ossa metacarpalia. metalne ine, v. ine, metalne, ferula metallica.
497

metamorphopsia metamorphopsia; metamorfopsija, vienje predmeta kao da su iskrivljeni. Javlja se pri oboljenju centralnih delova sudovnjae i mrenjae, kao i pri ablaciji retine koja je zahvatila makulu. metamorfoza, preobraaj koji se sastoji od razliitih faza kroz koje ivotinje iz izvesnih grupa (crvi, mekuci, zglavkari, kimenjaci) prolaze u toku individualnog razvia. Embrionalna faza zavrava se u opni koja zatiuje jaje (jajnu eliju). Larvena faza nastaje kad organizam napusti zatitnu opnu, sposoban da ivi izvan nje kao larva (npr. gusenica, punoglavac). M. je nepotpuna (hemimetabolija) kad izmeu larve i odrasle, polno zrele jedinke, imago, postoje postupni prelazi: m. je potpuna (holometabolija) kad izmeu larve i odrasle jedinke postoji, npr., faza lutke (u komaraca, pela itd.). U zavrnoj fazi gube se izvesni organi, a stvaraju novi. metan, movarni, barski, rudniki, praskavi gas. Najjednostavniji ugljovodonik iz homologog reda alkana. Metan je bezbojan gas, zapaljiv. Nalazi se u prirodi u zemnim gasovima i u ugljenokopima, gde se stvara pri spontanom raspadanju^ ugljena. Pored toga, nalazi se u gasu za osvetljenje, u kanalskim gasovima i prilikom vrenja celuloze. Naroito je opasan u rudnicima, jer u koncentraciji od 5 do 14% u vazduhu stvara snanoeksplozivnu smeu. Eksplozijama metana u rudnicima pridruuju se redovno eksplozije ugljene praine. metanefrogeno tkivo, kaudalni kraj nefrogene vrpce. metanefros, definitivni bubreg. metanol, alcohol methylicus, metil-alkohol, . V. Methanolum. metantelin-bromid, sintetsko kvaternarno amonijum-jedinjenje, ima parasimpatolitiko dejstvo. metaphysis, metafiza, deo cevaste kosti koji se nalazi izmeu epifize i dijafize, a rastavlja ih spojna hrskavica. Sastoji se od suneraste kosti. metaplasia, metaplazija, proces promene elija iz jednog tipa u drugi. Moe da nastane usled hroninog zapaljenja ili du498

metathalamus gotrajnih nadraaja, smetnji u ishrani i smetnji u funkciji. Promena troslojnog respiratornog epitela u ploasti vieslojni est je primer metaplazije; m. myeloides, mijeloidna metaplazija, prisustvo tkiva kostne sri u drugim organima, naroito u slezini (m. m. lienis), zbog skleroze (fibroze) kostne sri. Sindrom u kojeg postoje izraena splenomegalija, anemija, prisustvo eritroblasta i mladih elija granulocitne loze u perifernoj krvi i ekstramedulska hematopoeza u slezini i jetri. Postoji primarni oblik, poznat kao agnogena mijeloidna metaplazija, mijelofibrozis, mijelosklerozis i sekundarni u toku policitemije, ili tuberkuloze ili metastaza u kostnoj sri. metaplazma ili metaplazmne strukture, organii odreene uloge u pojedinim elijama na povrini (bievi, treplje, mikroresice, kutikule i dr.) ili u unutranjosti (miofibrili, neurofibrili, tonofibriIi i dr.). metarodopsin, jedan od meuproizvoda koji se dobija pri razlaganju rodopsina. V. rodopsin. metastasis, promena nastala rasejavanjem elija, supstancija, vazduha, ulja ili drugih supstancija krvnim i limfnim putem ili putevima koji postoje kao normalni (bronhije, creva i si.) Termin se najee upotrebljava za tzv. sekundarne vorove malignih neoplazmi koji su se rasejali. metasyphilis, metasifilis, ranije upotreIjavan pojam za pozni sifilis, tabes dorsalis i paralysis progressiva. Sin. metalues. metatarsalgia, metatarzalgija, bol u predelu donoja usled nenormalnosti stopala ili osteohondroze zglobnih glavica dononih kostiju. V. Mortonova bolest. metatarsus, metatarzus, donoje, deo stopala izmeu noja, korena stopala i prstiju. Sastoji se od pet izduenih kostiju koje se zglobljvaju s kostima noja i prvim lancima (falangama) prstiju. metatarzalne kosti, v. ossa metatarsalia. metathalamus, metatalamus, zajedniki naziv za dve kvrice (kolenasta tela)

metatropizam smetene iza i ispod talamusa (corpus geniculatum mediale et laterale). metatropizam, obuhvata inverziju potreba i ponaanja polova: u normalnom stanju to odgovara aktivnosti i agresivnosti ene, a pasivnosti i podatljivosti mukarca. U patolokom sluaju to dosee do masohizma mukarca i sadizma ene. metencefalon, na primarnom zadnjem mozgu mogu se razlikovati dva dela: prednji, metencefalon i zadnji, mijencefalon. meteorismus, meteorizam, nadutost trbuha usled nagomilavanja gasova u digestivnom traktu, posledica dispepsije i usporenog portnog krvotoka u bolesnika s cirozom jetre, zbog paralize creva (ileus). meteorizam, v. meteorismus. metformin, dimetil-bigvanid, antidijabetik (v. tamo), u nas nije registrovan (v. i bigvanidi}. Methadoni chloridum (metadon-hlorid), analgetik (sintetska zamena za morfin); oficinalan je prema naoj farmakopeji. methaemoglobinaemia, methemoglobinemija, prisustvo methemoglobina u krvi, koje je uzrok cijanoze. Moe biti izazvana lekovima, manjkom enzima methemoglobin-reduktaze (nasleuje se autosomno recesivno), ili prisustvom hemoglobina JVI u eritrocitima (nasleuje se autosomno dominantno). methaemoglobinuria, methemoglobinurija, prisustvo methemoglobina u mokrai. Methanolum, metanol, metil-alkohol, alkohol dobiven suvom destilacijom drveta. Ne upotrebljava se u medicini, dok se esto upotrebljava u zanatstvu. Otrovan je i esto, ako se udiu njegove pare ili se pije umesto obinog alkohola, prouzrokuje slepilo. methemoglohin, derivat oksihemoglobina u kome je kiseonik vrsto spojen. Gvode je u hemu methemoglobina trovalentno, za razliku od oksihemoglobina, u kome je ono dvovalentno. M. je boje mrke kao okolada. Stvara se u organizmu pri izvesnim trovanjima, npr. acet-anilidom, kalijum-hloratom, nitro-

metilensko plavilo benzolom i dr. Prisustvo m. u krvi uzrok je nekih cijanoza. Kiseonik m. ne moe da se koristi u tkivima. methionin, jedna od aminokiselina koje sadre sumpor. U novije vreme upotrebljava se u leenju oboljenja jetre, naroito ciroze. Methyldopum, Metildopa (L-alfa-metildopa), sredstvo za leenje hipertenzije i karcinoida; oficinalan je prema naoj farmakopeji. methylene blue, metilensko plavilo, (stom.) primenjuje se kao 2-4%-tni vodeni rastvor u leenju manjih, povrinskih oteenja sluzokoe usta, zbog antiseptikog dejstva. Methylenum, metilen, dvovalentni radikal (-CH2-) koji se nalazi u mnogim jedinjenjima, ali nikad slobodan; M. coeruleum, metilensko plavilo, blago antiseptiko sredstvo. U medicini slui i kao boja, npr. u mikroskopkoj tehnici. Sin. Tetramethylthioninum chloratum, Tetrarnethylthionini chloridum. Methylis hydroxybenzoas (metilhidroksibenzoat, metilparaben), alifatiki estar parahidroksibenzojeve kiseline, konzervans za farmaceutske preparate; oficinalan je prema naoj farmakopeji. Methylium phenylchinolincarbonicum, metil-estar fenil-hinolin-karbonske kiseline. Poveava izluivanje mokrane kiseline putem bubrega. Methylrosanilini chloridum, metil-rozanilijum-hlorid (metil-violet, gentiana-violet), slui kao sredstvo protiv parazita Strongyloides stercoralis i Oxyuris vermicularis. Danas je upotreba ove boje znatno smanjena. Meticilin (dimetoksifenil-penicilin), polusintetski penicilin, otporan prema dejstvu penicilinaze. metil, jednovalentni radikal - izveden iz metana . metil-alkohol, v. Methanolum. metil-bromid, , upotrebljava se u hemijskoj industriji za gaenje poara i za unitavanje tetoina. Posle udisanja pare dolazi do edema plua, manjkavosti krvotoka i nervnih poremeaja. metilensko plavilo, v. Methylenum coeruleum. .Test metilenskim plavilom, v. test.
499

32*

metil-holantren
metil-holantren, policiklini ugljovodonik kancerogenih svojstava, hemijski slian jedinjenjima koja se i normalno nalaze u organizmu (une kiseline, holesterol, hormoni polnih lezda). metil-oran, natrijumova so monosulfokiseline p-dimetil-amino-azobenzen. U herniji slui kao alkaliacidimetrijski indikator. U alkalnom rastvoru je bledout, a u kiselom crvenkast. metil-paraben, v. Methylis hydroxybenzoas. metil-prednizolon, sintetski derivat glikokortikoida. metil-testosteron, androgeni preparat, oficinalan je prema naoj farmakopeji (Methyltestosteronum); upotrebljava se u obliku lingvaleta. metil-tiouracil, 6-metil-2-tiouracil. Antitireoidna supstancija (spreava sintezu tireoidnog hormona i sniava bazalni metabolizam). Upotrebljava se za leenje hipertireoidizma. V. propiltiouracil. metil-zeleno, boja, derivat trifenil-metana. Slui u mikroskopskoj tehnici za bojenje jedara. metimazol, v. Thiamazolum. metirapon, sintetske sredstvo, smanjuje endogeno stvaranje hidrokortizona; slui za ispitivanje funkcije sistema hipotalamus-hipofiza i nadbubrenih lezda. metod, nain naunog istraivanja kojim se odreuju polazne osnove i granice istraivanja. Osnov svakog istraivanja je dijalektiko-materijalistiki metod koji polazi od principa teorije i prakse i koristi analitiko-sintetski pristup. U medicini se koriste statistiki, epidemioloki i socijalno-medicinski metod. metoksalen, sredstvo za pigmentovanje; senzibilie kou prema ultravioletnoj svetlosti. metoksifluran, isparljiva tenost, inhalacioni opti anestetik. metol, derivat benzola (para-metilaminofenol sulfat) (HO-CeH 4 - NHCHa) 2 - HaSOA. Reduktivna supstancija u razvijau, pretvara latentnu sliku fotoemulzije u vidljivu, delujui na osvetljena zrnca srebrobromida.
500

mezenhim
Metopiron (hem.: 2-metil-l,2-dipiridil (3')-1-okso-propan), supstancija koja blokirajui 11-beta-hidroksilazu u kori nadbubrenih lezda spreava sintezu kortizola (v. cortisol), a i drugih hormona (v. tamo) kore, to se koristi u izvoenju metopironskog testa (v. test metopironski).. metotreksat (ametopterin), antimetabolit (antagonist pteroilglutaminske kiseline), slui za leenje nekih malignih oboljenja. metreurinter, gumeni balon ili ivotinjski mehur, kojim se vri vetako, nekrvavo irenje kanala materinog grlia (metreuriza). Postoje razliiti oblici metreurintera a najpoznatiji je Champetier de Ribesov. metritis, zapaljenje materice. Obino se javlja na grliu materice (cervicitis), ali neretko zapaljenjski proces obuhvata i samo telo materice (pravi metritis). Moe imati akutan i hronian tok. metro-, predmetak koji kazuje da se odnosi na prisustvo ili funkciju materice, kao i na sve pojave koje su u vezi s njom, npr. metrorrhagia - krvavljenje iz mate-^ rie. Metronidazolum (metronidazol), trihomonacidno i amebicidno sredstvo; oficinalan je prema naoj farmakopeji. metropathia, metropatija je ravnomerna hipertrofija materice u celini (trupa i grlia). U preklimakterino doba nastaje usled pojaanog dejstva estrogena, koje izaziva uestalost i produenje proliferativne faze. Drugi uzroci metropatije mogu biti: dugotrajni hronini zapaljenjski procesi, slaba involucija posle poroaja i pobaaja, esti poroaji i statike promene poloaja materice (retrofleksija, prolaps). Mikroskopski pregled pokazuje hiperplaziju muskulature i veziva kao i sluznice, dok istovremeno postoji i skleroza krvnih sudova.

Meyer-Betzova bolest, v. bolest.

mezaraian, koji pripada mezenterijumu. mezenhim, mezoderm koji stvara vezivne elije, potporno i postavno tkivo izmeu drugih blastodermnih listova, sve vrste vezivnog tkiva, hrskavicu i kosti, zubnu kost, srce, krvne elije, sudove,

mezenhimna jezgra slezinu, miie (izuzev duice), zglobove i njihove zidove. mezenhimna jezgra, mesto bujanja mezenhimnog tkiva pod gonadnim poljem. mezenhimula, v. celomacija. mezenterijum, crevni opornjak. mezoblast, primarni mezoderm. mezobranhijalno polje, trougaono polje koje na embrionu od 2,5 mm duine, ograniavaju prednji krajevi krnih lukova na zadnjoj strani prednjeg zida dreIa, s osnovicom okrenutom nadole. mezoderm, srednji blastodermni list. mezofilne bakterije/ bakterije ija optimalna temperatura iznosi 35 do 370C, minimalna 5-250C, a maksimalna 40450C. mezogastrijum, eludani opornjak. mezomerija, mezomerija ili elektronska izomerija je vrsta izomerije gde su u pitanju jedinjenja koja se sastoje od jednako graenih molekula s jednako poredanim atomima i atomskim grupama, a mogu se prikazati formulama koje se medu sobom razlikuju samo drugijim rasporedom elektrona. U mezomernim jedinjenjima postoje dva granina stanja izmeu kojih se stavlja znak, npr. u benzena se moe zamisliti mezomerija:

microcytaemia micetizam, trovanje gljivama, uglavnom Amanita muscaria (brzi tip trovanja, Mycetismus nervosus) i Amanita phalloides (produeni tip trovanja, Mycetismus choleriformis). Michalkovitzev organ, epitelni deo WoIffovog kanala. Mickuliczev sindrom, v. sindrom. microangiopathia, mikroangiopatija, bolest sitnih krvnih sudova; m. diabetica, prisustvo zadebljanja osnovne membrane u sitnim krvnim sudovima u skoro svim organima u dijabetesu, koje je povod za mnogobrojne komplikacije (gangrene, retinopatiju, bubrene promene i dr.); m. thrombotica, stvaranje tromba u arteriolama i kapilarima. V. trombozna tromocitopenijska purpura, pod purpura. microb, v. microorganismus. microblepharia, mikroblefarija, nedovoljna razvijenost kapaka, postojanje suvie malih onih kapaka. microbodies, v. peroksisomi. microcephalia, mikrocefalija, nakaznost koja se odlikuje neobino malim mozgom i malom lubanjom. Mikrocefalija je obino praena raznim stupnjevima maloumnosti. V. oligophrenia. micrococcacae, bakterije ove familije odlikuju se svojim oblikom; imaju sferoidan ili ovalan oblik. Zajednika im je osobina da izazivaju patoloke promene gnojne prirode, kao i septikemije s embolijama. U ovu grupu spadaju: Staphylococcus, Streptococcus, Diplococcus pneumoniae, N. meningitidis i N. gonorrhoeae. microcornea, suvie mala ronjaa. Uroena anomalija, koja moe biti izolovana ili u sklopu mikroftalmusa. Javlja se i pri hipermetropiji. microcrania, nenormalno mala lubanja s malom lubanjskom dupljom, dok je lice u uporeenju s njom nesrazmerno veliko. microcurie, mikrokiri, milioniti eo kirija
(MCi).

j mezonefrogeno tkivo, poznato jo i kao Wolffovo telo (mezonefros). mezonefros, v. Wolffovo telo. mezosomi (mikrosomi), strukture formirane invaginacijom citoplazmatske membrane. One se mogu lako videti elektronskim mikroskopom na tankim presecima (B. subtilis). Njihov broj i njihova lokalizacija su varijabilni, ali se oni nalaze esto blizu septuma deljenja i u neposrednoj blizini nuklearnog aparata. Smatra se da mezosomi uestvuju u odvajanju dva srodna nukleolusa. Mibellijeva bolest, v. porokeratisis. micele, submikroskopske estice .otkrivene pomou ultramikroskopa, polarizacionog mikroskopa i rendgenografije u gel-stanju, a i u sol-stanju koloidnih rastvora.

microcytaemia, mikrocitemija, nalaz u perifernoj krvi eritrocita manjih nego normalni eritrociti. Vrlo est nalaz u hipohromnoj hiposideremijskoj anemiji.
501

microdontia microdontia, mali zubi; apsolutna m., zubi su malih dimenzija. Sin. prava mikrodoncija; relativna m., zubi su prosene veliine ali previe sitni u odnosu na veliinu kostiju vilica. V. dysharmonio dentomaxillaris, macrodontio. microglia, mikroglija, elije za koje se veruje da su mezodermni elijski elementi nastali iz perivaskulnog tkiva, a nalaze se u centralnom nervnom sistemu. elije su sa sitnim jedrima, gustog hromatina, protoplazma je veoma oskudna kao i njeni neni produeci, pa zahtevaju posebne metode bojenja. microglossia, mikroglosija, preterano mali jezik. Uroena nepravilnost, veoma retka i nikad nije usamljena. Svi zubi su nagnuti oralno, mada su kosti vilica normalno razvijene. micrognathia, mikrognatija, nedovoljno razvijena vilica; m. mandibularis, donja vilica nedovoljno razvijena. Njen poloaj je uvek distalan. Moe biti uroena (v. Syndroma Pierre Robin), steena kao posledica ankiloze temporomandibularnog zgloba i kao simptom koji se javlja u svim poremeajima razvitka prvog krnog luka, v. macrognathia; m. -" maxillaris, nedovoljno razvijena gornja vilica; m.m. totalis, gornja vilica u celini zaostala u razvoju, u gornjem nizu zuba postoje ili anodoncije pojedinih zuba ili izrazita teskoba zuba; m. prema-xillaris, postoji samo obrnut preklop sekutia. Sin. pseudoprogenija, prividna pro geni ja. microhaematuria, mikrohematurija, hematurija koja se moe otkriti samo mikroskopskim pregledom sedimenta mokrae u kojem se nalaze eritrociti. V. haematuria. micromastia, mikromastija, nenormalno male dojke. micromelia, mikromelija, kratkoa udova u osoba inae pravilno razvijene glave i trupa. Mikromelija se nalazi u nesrazmernih patuljaka, odnosno u osoba s poremeenim luenjem lezda s unutranjim luenjem (u smanjenoj funkciji ili u odsustvu funkcije tireoidne lezde, u hipergenitalizmu i u poremeaju rasta

mictio kosti - hondrodistrofiji). V. chondrodystrophia foetalis. microorganismus, mikroorganizam, jednoelijsko, golim okom nevidljivo ivo bie. U mikroorganizme spadaju: bakterije, gljive, rikecije, virusi i protozoe. Sin. microb. microphakia, mikrofakija, pojava suvie malog soiva oka. microphthalmus, mikroftalmus, nenormalno malo oko. U pitanju je spreavanje razvitka one jabuice u celini, iji uzrok nije poznat. micropsia, mikropsija, subjektivno opaanje pri spazmu akomodacije da predmeti izgledaju suvie mali. microsporia, mikrosporija, mikotiko oboljenje dlake glave i brade, gole koe i nokata, prouzrokovano gljivicama roda microsporon. U mikrosporiji je dlaka krta, slomljena, kratka i nagnuta u istom smeru. Promena je mahom u obliku veih krunih polja. Microsporon, mikrosporon, parazit biljnog porekla (sitne spore oko dlake u obliku mozaika). Postoje 2 vrste: (1) M. Aoudouini i M. felineus, koji prouzrokuju povrinsku i duboku mikrosporiju (mikoze), i (2) M. furfur, prouzrokova oboljenja pityriasis versicolor, i M. minutissimum, prouzrokova eritrazme (epidermofitije). microthrombosis, mikrotromboza, mali ugruci u kapilarima i malim krvnim sudovima raznih organa. microtia, mikrotija, uroena anomalija oblika usne koljke koja je znatno smanjena ili je ak svedena samo na mali koni nabor u kojem ima neto hrskavice. Obino je mikrotija deo ire anomalije oblika koja zahvata i srednje uvo. V. atrezija uva. mictio, mikcija, mokrenje, akt kojim se napunjeni mokrani mehur ispranjuje. Pranjenje mokrane beike u toku mokrenja zavisi uglavnom od kontrakcije miia detruzora i relaksacija unutranjeg i spoljanjeg sfinktera. Mokrenje je refleksna radnja koju olakavaju i koe vii modani centri. Mokraa iz bubrega stalno pritie u mokranu be-

502

Middeldorpfova udlaga iku, ne poveavajui znatnije pritisak u njoj sve dok se ne napuni do odreene zapremine (cistometrogram). Prva potreba za mokrenjem se javlja kad se u mokranoj beici sakupi oko 150 ml mokrae, a neodlona potreba kad u njoj ima oko 400 ml mokrae. U toku mokrenja unutranji sfinkter, spoljanji sfinkter i miii meice se oputaju, a detruzor se kontrahuje. Izvesna podruja centralnog nervnog sistema (snani olakavajui i zapreni centri u modanom stablu; neki centri u kori velikog mozga koji deluju uglavnom zapreno) mogu potisnuti ili olakati in mokrenja. Middeldorpfova udlaga, v. udlaga. midrijaza, v. mydriasis. Miescher-Lederova bolest, v. bolest migrena, (fr. migraine) glavobolja, kao oboljenje za sebe, poinje u pubertetu, a prestaje u klimaksu ili starosti. Javlja se u napadima, obino posle spavanja, s jakim bolom u jednoj polovini glave i povraanjem na vrhuncu bola, zatim snom, posle koga bol prestaje. Traje nekoliko asova, a rede nekoliko dana (status hemicranius). Sin. hemicrania; m. abdominalis, nastupi greva u trbuhu u dece; m. complicata, glavobolja sa parestezijama i prolaznim oduzetostima u suprotnoj polovini tela; m. ophthalmica, migrena u kojoj pre nastupa glavobolje postoje hemianopsija ili skotomi (scotoma scintillans); m. ophthalmoplegica, glavobolja praena prolaznom oduzetou III, IV ili VI modanog ivca. Mihalkoviczev organ, preostali kanalii mezonefrosa spojeni sa semenim cevicama. Stvaraju odvodne kanalie glave pasemenika. mijelencefalon, v. metencefalon. mijelin, meavina raznih lipida, glavni sastojak kouljice ivaca. mijeloblastna leukemija, v. leukaemia. mijelocistokela, v. myelocystocele. mijelocistomeningokela, v. myelocystomeningocoele. mijelocit, elija granulocitne loze u kojoj se ve javljaju zrnca karakteristina za ovu krvnu lozu. Prema vrsti zrnaca, po-

mikrobiologija stoje neutrofilni, eozinofilni i bazofilni mijelociti. Normalno se m. nalaze u kostnoj sri. U perifernoj krvi nalaze se u granulocitnoj (mijeloidnoj) leukemiji i u toku izraenih leukocitoza. mijeloftizna anemija, v. anaemia. mijelografija, rendgensko snimanje subduralnog prostora kiemnog kanala poto se u ovaj prethodno ubrizga neko pozitivno ili negativno kontrastno sredstvo. Slui za utvrivanje odnosa kimene modine ili njenih korenova prema kimenom stubu, u sluajevima njihova oboljenja. Sin. myelographia. mijeloidna leukemija, v. leukaemia. mijeloidna metaplazija, v. metaplasio myeloides. mijeloproliferativni sindrom, v. bolest. mijeloscintigrafija, v. scintigrafija. mikocidi, fizika i hemijska sredstva koja unitavaju gljivice. mikroaerofili, bakterije koje se razmnoavaju u aerobnim uslovima, ali najbolje kada je koncentracija kiseonika u vazduhu neto manja od normale, a koncentracija ugljen-dioksida vea; bakterije rastu neto malo ispod povrine hranljive podloge. mikroangiopatije, dijabetske, promene, preteno na malim arterijskim krvnim sudovima, koje su specifine za eernu bolest (v. tamo), a javljaju se najee na mrenjai i bubrenim glomerulima. mikroangiopatska hemolizna anemija, v. anaemia. mikroautoradiografija, v. auto radio grafija. mikrobar, oznaka , vansisteniska jedinica pritiska koja se moe i dalje koristiti, 1/ = 0,1 Pa. mikrobiologija, nauka koja prouava mikroorganizme, moe se prema predmetu prouavanja ralaniti na: bakteriologiju, mikologiju i virusologiju. Meutim, s obzirom na praktinu primenu mikrobiologije, treba razlikovati medicinsku, poljoprivrednu, tehniku i veterinarsku mikrobiologiju. One su meusobno toliko razliite da su predmet posebnih oblika studija. Ipak ima niz osnovnih saznanja koji su zajedniki, bilo kojoj mikrobiologiji, zbog toga sve pri503

mikrodisekcija padaju u okvir discipline - opte mikrobiologije. mikrodisekcija, disekcija tkiva ili elija pod mikroskopom. mikrohirurgija, disekcija sitnih struktura koja se izvodi kontrolisanjem operativnog rada mikroskopom, npr. u otorinolaringologiji i oftalmologiji. V. mikrodisekcija; m. uva, niz operacijskih zahvata, koji se vre uz upotrebu operacijskog mikroskopa. Veini je cilj da ouvaju ili po mogustvu poboljaju funkciju sprovodnog aparata srednjeg uva. Ovamo spadaju: timpanoplastika, hirurgija stapesa, fenestracija labirinta i operacija atrezije bubanjske duplje. mikroklimat, stanje meteorolokih faktora u malim vazdunim prostorima, u kojima se klimatoloka merenja vre naroitim aparatima. U mikroklime se, npr., ubrajaju klimat u vazdunim prostorima izmeu tela i odela, klimat izmeu pojedinih slojeva odela, klimat u cipelama, klimat na povrini naih sluznica i si. Ovaj je mikroklimat od naroitog znaaja za dobro, tj. ugodno oseanje. mikroklizma, vrsta medikamentozne klizme koja se izvodi unoenjem u rektum dvadeset grama tenosti u kojoj je rastvoren neki lek; ovaj rastvor se unosi u rektum brizgalicom na koju se, umesto igle, natakne poseban nastavak. mikrolitijaza, v. nephrolithiasis. mikromere, male elije nastale u nejednakoj deobi (brazdanju). mikrometar (Mm) mera za duinu, hiljaditi deo milimetra (l mm-); ranije se nazivao mikron. U mikroskopskom priboru mikrometar se naziva i ploica s mikrometarskim podeocima koja slui za mikroskopska merenja. mikrometoda, metoda hemijske analize u kojoj se upotrebljavaju minimalne koliine supstancije. mikron, , jedinica mere za duinu. Mikron je 1/1000 deo milimetra, ili 10-4cm. Novi Meunarodni sistem mernih jedinica (SI) ne preporuuje upotrebu mikrona kao jedinice. V. mikrometar. mikronodulska ciroza jetre, v. cirrhosis. mikropil, otvor kroz koji u nekih ivotinja semeglavac prodire u jaje.
504

mikroskop mikroskop, optika sprava koja omoguava da se mali predmeti gledaju pod veim vidnim uglom te se vide uveliano. Sastoji se od sistema soiva, objektiva i okulara i pribora za osvetljavanje. Objektivi imaju razdvojnu mo i njima se otkrivaju pojedinosti strukture objekta, a daju izvrnut realan lik koji se okijlarom naknadno uvelia. Zbog toga su objektivi naroito izgraeni i korigovani da se, to je mogue vie, uklone nedostaci sferne i hromatine aberacije, a postigne to vea mo razdvajanja. Mo razdvajanja objektiva zavisi od talasne duine upotrebljene svetlosti i osobina objektiva te je i posmatranje mikroskopom obinom svetlou ogranieno do razdvajanja od 0,2 minuta, tj. praktino do uvelianja oko 2.000 puta. Savremeni mikroskopi pored precizne izrade i maksimalnog iskorienja optikih svojstava objektiva i okulara imaju ureaje i dopune za vrlo raznovrsna posmatranja (u polarizovanoj svetlosti, luminiscentnoj svetlosti, odbijenoj i proputenoj svetlosti, na svetlom i tamnom polju, s ureajem za fazni kontrast i dr.); binokularni m., mikroskop za 2 okulara kojim se predmet posmatra sa oba oka, ime je omogueno stereoskopsko vienje; elektronski m., mikroskop u kome se umesto svetlosnih zrakova za stvaranje lika upotrebljava snop brzih elektrona koji proizvode talase 100.000 puta krae od svetlosnih (0,05 A). Zbog toga je razdvojna mo el. daleko vea nego u obinog mikroskopa. El. m. ima kondenzor, objektiv i projektiv, ali ovi nisu od stakla, nego ih zamenjuju 3 kalema koji stvaraju elektromagnetno polje (elektromagnetski tip); ili sistem dijafragmi (elektrostatiki tip m.). Snaga uveliavanja el. m. kree se od 2.000 do 30.000 puta. Slika uvelianog predmeta se posmatra na fluorescentnom zaklonu ili na fotografskoj ploi. Uvelianjem fotografije postie se uvelianje slike preko 500.000 puta. Zato je el. m. u biologiji i omoguio temeljnije izuavanje elija, bakterija, virusa, pa ak i nekih molekula; polarizacioni m., mikroskop za posmatranje

mikrotelaca
sitnih predmeta koji su osvetljeni polarizovanom svetlou, pomou dve polarizacione prizme: jedna je polarizator, a druga analizator; ultramikroskop, mikroskop za pregled vrlo sitnih estica koje u preniku imaju manje od 0,5 A. Svetlost dolazi iskosa. Oblik estica raspoznaje se po svetlucanju na tamnom polju.

mineralokortikoidi
trakcijama ire ili suavaju ove otvore i na koi lica stvaraju karakteristian reljef, to daje izraz fizionomiji u vezi s odgovarajuim duevnim stanjem. Sve ove miie inervie ivac lica (n. facialis). mimika, igra miia lica koja prati razna stanja raspoloenja i govor (kao u glumi), polne razlike u izrazu lica (fizionomija), iji je dinamiki izraaj mimika, dolaze od grupe miia koji pri tome stupaju u dejstvo, to ne iskljuuje i mogunost da istorodni miii u polovima budu razlino razvijeni. Izraz mukog lica je razlian od izraza enskog, kako u stanju mirovanja, tako, i jo vie, u stanju reakcije na izvesna raspoloenja, oseanja, opaaje, a naroito na emociju i afekte. Pri istovetnom oseanju ne stavljaju se u pokret svi miii u oba pola. Za izvesne miie nije u pitanju potpuno iskljuenje nego samo stepen njihova udeIa. Smatra se da je enska mimika uglavnom zavisna od akcije ovih miia: sekutinog, eonog, dizaa gornjeg kapka, obraznog, velikog jarmolikog i krstastog dela nosnog. U mukoj mimici uzimaju udela miii: onjaki mii smeha, nabira obrve, trough mii, kruni mii usta, depresor nosne pregrade. Od akcije obraznog miia zavisi pojava okruglastog ulegnua na obrazima, u blizini usta, sa svake strane, . poznatih u naem narodu kao smehuljci, koje enskom licu daju posebnu dra. Na enskom licu se drukije odraavaju ista stanja nego na mukom. Tako, bol se na enskom licu izraava crtama trpljenja i podnoenja, dok je to isto oseanje u mukog praeno izrazom revolta, otpora, odbrane. Muke crte na licu ene odbijaju normalno uoblienog mukarca. Isto tako, normalna ena se ne moe odueviti enskim crtama na licu mukarca. mineralizacija zuba, v. kalcifikacija zuba.

mikrotelaca (microbodies), v. peroksiso mi. Mikuliczev papiri, trake od filter-papira prevuene krobom i Lugolovim rastvorom 3%. Plava boja se gubi na t 115 do 1180C. Koriste se za kontrolu uspenosti dezinfekcije. Mikuliczeva bolest, v. bolest. Mikuliczeva mast, crna mast, ranije upotrebljavana za leenje rana. Sastoji se od srebronitrata, vazelina i peruanskog balzama. Mikuliczeva operacija, v. operacija. Mikuliczeva tamponada, v. tamponada. Mikuliczeve elije, v. elije. Milesova operacija, v. operacija. miliamper-minuti, proizvod iz primenjene jaine struje, izraene u miliamperima, i trajanja unoenja leka, izraenog u minutima, a pri elektroforezi lekova. V. electrophoresi. miliaria, v. sudamina. milibar, oznaka mbar, vansistemska jedinica pritiska koja se moe i dalje koristiti, l mbar = 100 Pa. miliekvivalent, v. ekvivalent. milimetar vodenog stuba, oznaka mm H2, vansistemska jedinica za pritisak ija je upotreba zakonom zabranjena posle 1980. godine, Imm H2<3 = 9,806 Pa. Milin-Readova operacija, v. operacija. milium, milijum, lojne cistice, ukaste boje, veliine iodine glave, mahom na licu. milk-alkali syndrome, v. sindrom. Millefolii herba, v. herba. Millerova bolest, v. osteomalacia. Millonova reakcija, v. reakcija. mitnika muskulatura, skup malih i kratkih poprenoprugastih miia koji se nalaze u predelu lica ispod koe. Rasporeeni su kruno ili zrakasto oko prirodnih otvora na licu. Oni svojim kon-

mineralna voda, v. voda. mineralne banje, v. banje. mineralni izvor, prirodni izvor mineralne vode. V. voda. mineralokortikoidi, grupa hormona kore nadbubrenih lezda, ija je bitna uloga to poveavaju resorpciju natriju505

minijum ma, a smanjuju resorpciju kalijuma u bubrenim kanaliima. Najvaniji od njih je aldosteron. minijum, v. trovanje. minimum separabile, mera za izraavanje otrine vida, a to je najmanja udaljenost izmeu dve crte pri kojoj ih jo moemo videti kao dve (razdvojene). minimus (super!., od parvus), najmanji, npr. digitus minimus, najmanji prst. V. prst. Minkowski-Chauffardova bolest, spherocytosis hereditaria. V. spherocytosis, anaemia. minor, manji, komparativ od parvus. V. major. minus-dekompenzaija, v. decompensatio. minutni volumen disanja, celokupna zapremina atmosferskog vazduha koja svakog minuta ude u disajne puteve. Jednaka je proizvodu respiracijskog volumena i uestalosti disanja. M.v.d. proseno je oko 6 lit. minutni volumen srca u ,. . potroeni 2 (ml/min.) ml/min. = ----------------- : ------A-V razlika u Q 2 u ml na .100 ml krvi mioblasti, matine miine elije. mioepikardni ovoj, v. kardio gene ploe. miofragme, miomeri su odvojeni jedan od drugog pregradama nazvanim miofragmama. miogena kontraktura, v. kontraktura. miokardoza, v. myocardosis. mioklonika reakcija, nastajanje kratkotrajnih, ritmikih greva miia pri faradizaciji. V. clonus, miotonika reakcija. mioklonus, v. clonus. miopatski, koji je u vezi s miopatijom. miosis, mioza, suenost enica; m. paralytica, postoji u paralizi n. simpatikusa, koji oivava mii raira enice; m. spastica, nastaje pri gru sfmktera duice (inervisanog od n. parasimpatikusa, n. oculomotoriusa). miositis, miozitis, zapaljenje voljnih miia; m. acuta disseminata, akutni rasejani miozitis, u stvari je primarni multipli miozitis; m. fibrosa, fibrozni mio506

misce zitis, koji se odlikuje proimanjem miia vezivnim tkivom; m. a frigore, reumatiko zapaljenje miia izazvano hladnoom i smrzavanjem; m. ossificans, miozitis u kome nastupa okotavanje miia; m. ossificans circumscripta, stvaranje ogranienog osteoma u miiu, npr. u jahaa; m. ossificans progressiva, bolest koja poinje u mladosti pa vremenom zahvata miie pretvarajui ih u kotano tkivo; m. ossificans traumatica, koji se razvija u miiima koji su bili traumatizovani; m. purulenta, miozitis sa stvaranjem apscesa u miinom tkivu; m. trichinosa, miozitis prouzrokovan prisustvom trihina u miiima. V. myositis. miotica, miotici, sredstva koja prouzrokuju suenje enice (npr. pilokarpin i fizostigmin). V. miosis. miotonian, koji izaziva miozu. V. miosis. miotonika distrofija, v. dystrophia. miotonika reakcija, usporeno oputanje miia posle njihove kontrakcije, npr. u kongenitalnoj miotoniji. V. myotonia congenita. miotonija, v. myotonia. mioza, v. miosis. miringotomija, v. paracenthesis. miris, oseaj koji nastaje pri dejstvu miriIjavih materija na receptore ula mirisa, u specijalnom podruju sluznice nosa. mirisne materije, supstancije sposobne da izazovu oseaj mirisa. V. miris. mirisni put, v. olfaktivni put. mirisni ivac (mirisna vlakna), v. fila olfactoria, nervi olfactorii. mirnodopska vojna bolnica, stacionarna sanitetska ustanova namenjena leenju pripadnika oruanih snaga i njihovih porodica kao i drugih osoba, a u domen njihovog rada spadaju i komisijski pregledi vojnih lica, naunoistraivaka delatnost itd. V. Vojna bolnica. misao, celokupni psihiki doivljaj u jednom momentu, npr. shvatanje vidnog prizora, projekcija matematike jednaine u naem umu itd. misce, latinska re koja znai pomeaj. Upotrebljava se pri pisanju recepata koji sadre vie od jednog lekovitog sa-

missense mutacija stojka. Pie se, obino, u skraenom obliku, M. ili m. missense mutacija, v. mutatio. miica,v. brachium. mii, v. musculus. miii crveni, vrsta skeletnih miia ija vlakna sadre vie mioglobina, dok im je poprena ispruganost manje izraena; reaguju sporije i imaju dui latentni period od belih vlakana. Prilagoeni su za dugotrajne, spore kontrakcije koje odravaju stav tela. miina hipertonija, v. hypertonia. miina masa, od ukupne telesne teine na miie dolazi u mukog 41,8%, a u ene 35,8%. Izaunavanje miine mase koristi se kreatinski kolinik (koliina mokranog kreatina u mg na l kg teine tela) u osoba koje se ishranjuju hranom bez mesa. U muskuloznih mukaraca taj se kolinik kree oko 20, a u gojaznih ena oko 10. miino vreteno, v. ulna telaca. mija jedinica, v. jedinica. miji (murini) tifus, rickettsiosis murina. V. rikettziosis. Mitchellova bolest, v. erythromelalgia. mitella, mitela, podvezni zavoj koji nosi povreenom ruku, privren oko vrata. Kao materijal za ovaj zavoj slui trougla ili etvorougla marama ili poveska, te se prema tome i naziva: n. triangularis, m. quadrangularis ili m. parva. mitigatus, ublaen, blag. mitis, blag, slab. mitogeni, supstancije koje podstiu deobu elija, lektini biljnog porekla (v. lektini) koji izazivaju deobu limfocita (npr. fitohemaglutinin) i neki bakterijski Iipopolisaharidi (npr. iz E. coli) koji dovode do mitoze i diferencijacije limfocita. Stimuliu sintezu DNK i stvaranje limfokina (v. limfokini). mitotan, citotoksino sredstvo sa selektivnim dejstvom na elije kore nadbubrenih lezda. mitotska rekombinacija, reciprona izmena gena izmeu homolognih hromosoma kao posledica crossing-overa u toku mitoze.

Mladenovaka Banja mitoza, posredna deoba elije- tipina deoba elije, pri kojoj se obrazuje vreteno (ahromatska tvorevina), a od hromatina postaju hromosomi, koji se uzduno podele (kariokineza); ovaj proces prate promene u citoplazmi (citokineza). Prema kariokinetikim pojavama mitoze se dele na etiri faze (profaza, metafaza, anafaza, telofaza). mitra Hippocratis, Hipokratova mitra, zavoj za glavu u obliku kape koji se pravi dvogubom poveskom. mitralis, mitralan, slian mitri; valva mitralis (bicuspidalis), mitralni ili bikuspidalni zalistak u srcu. mitralna insuficijencija, v. insufficientia valvulae mitralis. mitralna mana, v. vitium mitrale. mitralna pseudostenosa, sin. Flintov znak, v. um. mitralna stenosa, v. stenosis ostii venosi sinistri. mitralno srce, v. cor mitrale. miksedem, v. myxoedema. mixtura, mikstura, meavina (farm.), oblik leka u kome se nalaze pomeana dva leka ili vie lekova. U uem smislu, tean oblik leka u kome su u vodi ili u nekoj drugoj tenosti supstancije rastvorene (sin. solutio) ili suspendovane (m. agitanda). Miyagawanela-lymphogranulomatosis, virus prouzrokova lymphogranuloma inguinale (etvrte venerike bolesti). mladalako ludilo, zastareli naziv za shizofreniju. V. schizophrenia. Mladenovaka Banja, banja kraj Mladenovca, ima nizinski klimat koji deluje sedativno. Mineralna voda temperature oko 360C izbija jakim mlazom iz artekog bunara, dubokog 269 m. Po hemijskom sastavu ova voda je alkalna i murijatika odnosno hidrokarbonatna (oko 5 g%o), natrijum-hloridna (2,53 g%o) i ugljenokisela; ona je i slabo gvoevita, bromidna i jodidna. Ukupno sadri oko 8 g mineralnih soli na litar vode; ona je donekle i izotonina (u odnosu na krvni serum). Radi leenja, voda se upotrebljava za kupanje i za pie> ali isto tako treba da se koristi i za udisanje. U ovoj banji lece se: nespeci507

mlade fina kataralna oboljenja nosa, grla i bronhija; hipoacidni gastritis; atonija eluca; atonika opstipacija i insuficijencija jetre, holecistatonija. mlade, v. naevus. mlatei zglob, donje vilice, pokreti zaostalog dela ramusa posle kondilektomije koji podseaju na mlaenje, lupanje bata, malja. mleac, v. soor. mlena kiselina, v. Acidum lacticum. mlene lezde, dojke, parni organi, po pravilu, na grudima ene u vidu oblih uzvienja sastavljenih od grozdastih mekova ije elije lue mleko. U sasvim male dece enskog pola one su sasvim male, nerazvijene. U doba puberteta dojke postepeno rastu, dok ne dosegnu odreenu veliinu, predstavljajui jednu od najupadljivijih odlika enskog pola. Ponekad one privremeno narastu i u novoroenadi oba pola, luei mlenu tenost, poznatu pod imenom vetiino mleko; (embr.) u embriona od 6 do 7 mm duine zadebljava ektoderm, na bokovima trupa krnih lukova sve do spoljnjeg kraja u tzv. mlenu gredu koja se u embriona od 9 mm izdie iznad povrine, naroito u predelu buduih grudi. U oveka se normalno javljaju u grudnom predelu nekoliko zaetaka, od kojih normalno ostaje samo jedan par, dok drugi poetkom 3. meseca nestaju. Sem na normalnim mestima zaeci mlenih lezda se mogu razviti i na drugim mestima kao potpuno izgraene lezde (hipermastija) ili kao bradavice bez lezdanog tkiva (hipertelija) ili kao lezde bez bradavica (hiperadenija). Do sada je zabeleeno oko 40 mesta gde se izuzetno mogu razviti prekobrojne mlene lezde. Zaeci mlenih lezda postaju razmnoavanjem matinog sloja na odreenom mestu mlene grede, inei lezdano polje. Od nje se odvajaju u toku 5. meseca pune celularne gredice (do 25), zadebljale na donjem kraju. One se ubrzo razgranjavaju u mezenhimnom tkivu i od njih postaju lezdani renjii. U sredini lezdanog tkiva zbog bujanja vezivnog tkiva, to se mesto izdie i postaje bradavica.
508

mleko mleni eer, v. Lactosum, Saccharum lactis, laktoza. mlenjaci (dentes decidui), v. zubi. mleko, sekret mlenih lezda sisara. Hemijski ono predstavlja trajnu emulziju masti u koloidnom rastvoru belanevina i pravom rastvoru eera i soli. Mleko je tenost bele ili ukaste boje, koja dolazi od mnogobrojnih masnih kapljica i koloidnih micela belanevina koje odbijaju svetlosne zrakove. Mleko nema naroitog mirisa. pH sveeg mleka preivara je 6,3 do 6,6. enino mleko je slabo bazno. Reakcija mleka zavisi od prisustva primarnih i sekundarnih fosfata. Zbog znaajnih koliina kazeina u mleku, mleko preivara se ne zgruava prilikom kuvanja, dok mleko nekih sisara sadri vie albumina i globulina pa se prilikom kuvanja zgruava. Glavni sastojak mleka je voda (83-87%), koja dolazi iz krvi. Mleko sadri sve sastojke koji su potrebni za odravanje, razvoj i porast novoroeneta. Izvestan deo organskih i neorganskih materija prelazi iz krvi, dok se druge sintetiu u elijama mlene lezde (laktoza, kazein, deo globulina i jedan deo masti). Od organskih sastojaka na prvom mestu se nalaze belanevine, kazein, laktoalbumin i laktoglobulin. Kvantitativni odnos pojedinih beianevina u mleku odreuje brzinu rastenja mladuneta i prilagoen je potrebama ivotinjske vrste koja stvara mleko. Od ugljenih hidrata mleko sadri disaharid laktozu. Ona se stvara u mlenoj lezdi i njena koncentracija u kravljem mleku iznosi 4-6%. Masti se u mleku nalaze u obliku stabilne emulzije. Oko svake kapljice masti nalazi se opna od belanevina, koja poveava stabilnost emulzije masti. Koliina masti u mleku iznosi od 3 do 3,5%. Masti mleka sastoje se od glicerinskih estara itavog niza masnih kiselina (najvie oleinske i palmitinske). Od ostalih sastojaka mleko sadri i ureju, hipurnu kiselinu, kreatin, kreatinin, aminokiseline i limunsku kiselinu. Mleko sadri i vei broj razliitih fermenata. Koliina mineralnih materija kree se u dosta irokim granicama u raznim ivotinjskim vrstama. MIe-

mlinar

mokrani organi

ko je hranljiva materija veoma siromana gvoem. Prvih nekoliko dana posle poroaja mlena lezda izluuje naroiti sekret koji se naziva kolostrum. On ima visoku specifinu teinu i sadri znatnu koliinu pravih belanevina. Ukus kolostruma je bljutav i neprijatan. Mikroskopski sadri mnogo leukocita. U toku nekoliko dana postepeno prelazi u mleko. mlinar, Tenebrio molior; najznaajnija tetoina u mlinarstvu, dimenzije 13 do 17 mm, crnosmee boje. mlitava koa (cutis laxa), jedna od promena u Turnerovom sindromu (v. tamo).
mljetska bolest, v. mal de Meleda.

mobilitas abnormalis, (stom.) nenormalna pokretljivost patrljaka prelomljene donje vilice ili kostiju lica usled dejstva mehanike sile, patolokih procesa itd: aktivna, prilikom spontanih pokreta bolesnika; pasivna, otkriva je lekar pregledom. (Oppositus) v. immobilitas. mobilizacija, postupci kojima je cilj da uine nepokretni ili ankilozovani deo pokretnim.
mobilna hirurka ekipa u NOR-u, v. kirurka ekipa.

mo razdvajanja mikroskopa (mo razluivanja ili rezolucija), najmanje rastojanje izmeu taaka A i B koje se jo mogu videti razdvojeno pomou datog objektiva. Ova veliina zavisi od talasne duine A-svetlosti kojom se preparat osvetljava i tzv. numerike aperture NA objektiva i data je obrascem AB = l /MR =A/NA, pri emu je NA=n sin 6/2, n predstavlja indeks prelamanja svetlosti izmeu preparata i objektiva a je ugaona apertura. modeli za studije, (stom.) modeli gornje i donje vilice od gipsa za analizu odnosa gornje i donje vilice u artikulatoru i planiranje protetske terapije. modifikacije, v. fenotipske varijacije. modra galica, v. Cupri sulfas.
Moebiusov znak, v. znak.

i fragmentacija miinih vlakana srednjeg dela zida arterije i taloenje krenih soli. U arterijama manjeg prenika opisani proces prati i pojava masne degeneracije u intimi. Lumen zahvaenih arterija je u veini sluajeva dobro prolazan za krv pa nema smetnji u krvotoku izuzev kada je intima promenjena. mokraa, bistra ukasta tenost koja nastaje u bubrezima procesima filtracije, reapsorpcije i sekrecije. Za 24 asa izlui se oko 1,5 lit. mokrae. Mokraa ima specifian miris, slano-gorak ukus; specifina teina oveije mokrae kree se izmeu 1,015 i 1,025. pH mokrae je 5-7 i zavisi od ishrane. Mokraa sadri neorganske i organske sastojke. Od neorganskih sastojaka najvanije su soli natrijuma, kalijuma, kalcijuma i fosfata. Od organskih sastojaka najvaniji su ureja, kreatinin, mokrana kiselina, purinske baze, indoksil i hipurna kiselina. Centrifugiranjem mokrae, ak i u zdrave osobe, moe se dobiti talog (sediment), koji sadri kristale ili amorfan talog raznih organskih i neorganskih soli. Prisustvo belanevina, eritrocita i veeg broja leukocita u mokrai znak je oboljenja bubrega, odnosno izvodnih puteva. mokraevina, v. carbamid,kreja. mokrana beika, vesica urinaria; (embr.) njen postanak je vezan za stvaranje alantoisa. Od njegovog intraembrionalnog dela postaje urahus, a od proksimalnog mokrana beika. Urahus se zaepljuje u drugoj polovini fetalnog ivota u svom distalnom delu, a pretvara se u fibroznu srednju vezu beike. Proksimalni deo uraha ostaje prohodan i uliva se na gornjem kraju beike. Tokom 2. meseca beika se sputa u karlicu. Epitel je prvo jednoredan, a prelazan postaje tek u embriona od 60 mm.
mokrana cev, v. urethra.

mokrana flegmona, v. infiltratio urinae.

mokrana kiselina, v. Acidum uricum.

Moeackeberg sclerosis, Menkebergova skleroza je oblik arterioskleroze miinih arterija srednjeg kalibra koji se odlikuje taloenjem krea u srednjem delu zida arterije. Postoji degeneracija, otok

mokrane boje, obojene supstancije od kojih potie boja mokrae (urobilin, urohrom, uroeritrin, urosein i dr.). mokrani kanali, v. tubulus renalis.
mokrani konkrement, concrementum.

mokrani organi (organa uropotica), izluuju iz krvi kodljive sastojke u obliku

509

mokraovod mokrae i odstranjuju ih iz tela. DeIe se na parne i neparne. Parni organi su: bubreg(ren), bubrene aice (calices renales), bubrena karlica (pelvis renalis) i mokraovod (ureter). Neparni organi su mokrani mehur (vesica urinaria) i mokrana izvodna cev (urethra). mokraovod, v. ureter. mola hydatidosa, grozdasta mola. Cisti-ka degeneracija resica horiona. Najee u prvim mesecima trudnoe resice horiona gube svoj rojtast izgled i pretvaraju se u okruglaste cistice razliite veliine koje se peteljkom meusobno povezuju, tako da imaju oblik grozda. Cis-tika degeneracija zahvata samo stro-mu resica dok oba epitela ostaju nepro-menjena. Ta grozdasta masa ima vrlo veliku proliferativnu mo i vrlo brzo raste i tako ispunjava materinu duplju. Plod najee ugine. Neki put proces zahvata i placentne resice i usled citoliti-kog dejstva dolazi do razaranja miia materice (mola destruens); m. sangvi-nolenta, krvava mola predstavlja izumrli ovulum koji je proet krvlju. molaris, molaran, kutnjaki, v. dens. molekul (mala masa, od moles - masa),> najsitnija estica neke supstancije (elementa ili jedinjenja) koja moe slobodno postojati, a da pri tome zadrava sva svojstva dotine supstancije. Molekul je sagraen od atoma; kad su atomi u molekulu jednorodni u pitanju je prosto telo, elemenat. V. atom, jedinjenja. molibdenum, Mo, molibden, hemijski element, metal. molimina climacterica, tegobe neurovegetativne prirode u vreme prestanka rada jajnika i pojave menstruacije. V. climacterium. molluscum contagiosum, virusno oboljenje u vidu pojedinanih, poluloptastih umbilikovanih promena, bele ili ruiaste boje, veliine iodine glave do graka. moljac, ambarski, v. Tinea granella. moljac brana, Ephestia khniella; ima izgled manjeg leptira plavosive boje s dva para pruga na spoljnim krilima. ivi u grupi stvarajui lepljive grumeni. Monaldijeva drenaa, v. drenaa.

monocyt monarthritis, monartritis, zapaljenje samo jednog zgloba; m. deformans, deformantni artritis samo jednog zgloba. Monckenbergova skleroza, ateromatoza s kalcifikacijom srednjeg sloja miinih arterija. mongolismus, mongoloidizam, vrsta umne zaostalosti. Izgled lica s kosim oima podsea na Mongole. Uvean jezik strci iz usta. Javlja se u dva oblika: 1) sa znacima hipofunkcije titaste lezde i 2) sa znacima hipogonadizma. Dolazi od prekobrojnog broja hromosoma: dete ima 47 umesto 46 hromosoma. Okrivljuju se starost roditelja i krvno srodstvo. Sin. Langdon-Downova bolest. V. oligophrenia. mongoloidizam, v. mongolismus. mongolske pege, doivotne svetlomrke, manje ili vee pege, lokalizovane preteno u slabinsko-krsnom predelu. monilethrix, nasledno distrofiko oboljenje dlaka u vidu prstenastih suenja i lomljivosti. moniliasis ili candidiasis, kandidijazu ljudi najee izazivaju sledee vrste: Candida albicans, C. tropicalis, C. pseudotropicalis i dr. Sin. soor; m. grkljana, gljivica Monilium album (soor), moe da se naseli u sluznici grkljana, gde izaziva zapaljenje koje, ako je unilokularno, moe da lii na tumor (karcinom); m. oris, oralna monilijaza. V. soor. mono-, u sloenicama oznaava da je neto jedno, daje ogranieno na jedan deo. Npr. mononuklearni, koji ima jedno jedro. U herniji oznaava da je neto spojeno s jednim atomom ili atomskom grupom. Npr. monoaminomonokarbonske kiseline sadre u svom molekulu po jednu amino-grupu i jednu karboksilnu grupu (alanin CHsCHNHzCOOH). monocitna angina, v. Mononucleosis infectiosa. monocularis, monokularan, koji ima jedno oko, koji se odnosi na jedno oko. monoculus, monokul, zavoj poveskom, kojim se prekriva jedno oko. monocyt, ima prenik 15-20 mikrona, bela krvna elija, s jedrom koje je na jednom delu neto ugnuto, protoplazma je obilna i sadri azurofilna zrnca u

510

monocytopenia vidu praine. U normalnoj perifernoj krvi ima oko 6% monocita. V. macrophages. monocytopenia, monocitopenija, smanjenje monocita u perifernoj krvi. monocytosis, monocitoza, povean broj monocita u perifernoj krvi. monoestrusne ivotinje, ivotinje u kojih se nagon za parenjem javlja jedanput godinje. monofaktorski, nasledno obeleje koje regulie samo jedan par gena. Sin. unifaktorskl Sup. multifaktorski. monogenski, v. unifaktorski. monohloramini, stvaraju se pri hlorisanju vode prisutnim organskim materijama i pri pH preko 7. Imaju slabije dezinfekciono dejstvo. monohromatski vid, v. achromatopsia. monokularna diplopija, v. diplopia. monolagnija, v. onanija. monomorfizam, v. monomorphismus. monomorphismus, monomorfizam, u genetici, genska uniformnost stanovnitva u pogledu odreenog obeleja; u bakteriologiji, gledite prema kome svaka bakterija ima nepromenljiv oblik i funkciju. mononucleosis infectiva, infektivna mononukleoza, akutno, febrilno, virusno oboljenje s anginom, otokom vratnih ili svih limfnih lezda i splenomegalijom. Najverovatnije je izazvana Epstein-Barrovim virusom. Glavni simptomi su: poviena temperatura, angina, otok limfnih lezda, hepatosplenomegalija, atipini limfociti u krvi, uz specifinu seroloku reakciju (Paul-Bunnel-Davidsohnov test). Sin. febriglandularis, lymphoblastosis benigna acuta. Karakteristini su: izrazita leukocitoza, limfomonocitoza od 50-80%, atipini monociti (virociti) i heterofilna antitela, koja se koriste za seroloku dijagnostiku bolesti. Lm. je kapljina infekcija uglavnom mladih osoba. Bolest poinje postepeno kao membranozna angina. Nalaz na tonzilama esto lii na difterike skrame, ali je opte stanje bolesnika dobro, jer nije intoksiciran. Posle tree sedmice bolesti je mogue oteenje jetre. Lm. traje vie sedmica a prognoza je dobra.

monozigotni blizanci mononukleusni fagociti (imunoloki), elije koje uestvuju u elijskom (celularnom) imunom odgovoru. Stvaraju se u kostnoj sri, a sazrevaju u kostnoj sri i drugim organima. Prisutni su u jetri, slezini, limfnim voriima, pluima i peritoneumu. Stvaraju lizozomske (hidrolizne) enzime, lizozim, komponente komplementa i interferon. Osnovne funkcije: pruanje antigena limfocitima, ingestija i digestija patogenih i normalnih elija, akumulacija na mestu zapaIjenjske reakcije. Podklase: monociti, Kupfferove elije, histiociti, peritonealni makrofazi, alveolarni makrofazi, sinusoidne elije, osteoklasti i mikroglijame elije. monoplegia, monoplegija, oduzetost jednog ekstremiteta ili jedne polovine lica; m. corticalis, oduzetost usled oteenja motorne kore; m. facialis, v. paralysis n. facialis; m. spinalis, oduzetost usled oteenja odgovarajueg dela kimene modine. monoploid, v. haploid. monoploidija, v. haploidija. monorchidia, jednostrano odsustvo muke gonade, uz striktnu kontrolu da se druga gonada ne nalazi u trbunjoj duplji, predstavlja retko patoloko stanje. monosaharidi, prosti ugljeni hidrati, aldehidi ili ketoni polihidroksilnih alkohola, najee su heksoze (sastavljene iz est C-atoma), npr. glikoza (groani eer, ili dektroza) i fruktoza (voni eer, ili levuloza). monosinaptiki refleks, refleks iji refleksni luk grade samo dva neurona. V. refleks na istezanje. monosomia, monosomija, nedostatak jednog hromosoma u odreenom hromosomskom paru diploidnih elija (2N-1, gde N oznaava haploidnu garnituru hromosoma). Primer ovakvog poremeaja u ljudi je Turnerov sindrom (v. tamo). monothricha, bakterije koje imaju jednu polarnu ciliju ili flagelu (Pseudomonas, Vib. cholerae). monozigotni blizanci, genski identini blizanci, koji potiu iz jedne oploene 511

Monro-Kellijeva doktrina

morphinum faza odgovara izbijanju ospe, koja se prvo javlja po vratu i licu, pa se sputa niz trup sve do stopala. Ospa je makulopapulozna, ruiasta. Ona traje 3-7 dana, a ela bolest oko 15 dana. Bronhopneumonije i otitis su este komplikacije, a encefalitis je redak i teak. morbus, v. bolest. morbus haemolyticus neonatorum, v. erythroblastosis.

jjne elije. Sin. identini blizanci, istojajni blizanci

Monro-Kellijeva doktrina, princip po kome zbog nestiljivosti mozga i cerebrospinalne tenosti u lubanji zapremine krvi, cerebrospinlne tenosti i mozga moraju biti relativno konstantne. mons pubis (mons Veneris), preponski breuljak, bruik, trouglasto ispupenje iznad spoljnih polnih organa ene prouzrokovano masnim tkivom. Obrastao je brucama, polnim dlakama. Sin. Venerin breuljak. Monteggina povreda, v. povreda. Montgomerijeve kvrice, v. mlene lezde.

morfin, v. Morphinum.
morfinizam, v. morphinismus. mornarika bolnica, ustanova za leenje pripadnika ratne mornarice, ali i drugih bolesnika; postoji na kopnu ili na brodu, v. sanitetski brod. U veim ustanovama pored leenja i obuke posebna panja se posveuje izuavanjima iz oblasti pomorske medicine. V. vojna bolnica.

Moorenov ulkus, v. ulcus rodens corneae.

moral insanity, (engl.), moralno ludilo, pojava vie ili manje potpunog odsustva moralnih oseanja u psihopata ili duevnih bolesnika. Oboleli pri tom ne mora da pokazuje oteenje inteligencije nego se moral inseniti manifestuje samo kao surovost, egoizam, potpuno odsustvo drutvenog nagona ili njegova izvitoperenost. moralna anestezija, v. moral insanity. Moraxella, rod u koji se ubrajaju: M. lacunata, M. liquefaciens, M. Iwoffi i dr. Uzronici su konjunktivitisa u ljudi. Prva moe izazvati i gnojni meningitis i bronhopneumoniju, naroito u dece. morbiditet, statistiki pojam, broj koji oznaava odnos stanovnika neke teritorijalne jedinice (grad, drava) i broja obolelih u odreenom periodu vremena. Za razliku od ovog opteg m., specijalni m. pokazuje uestalost pojavljivanja od neke odreene bolesti. M. se izraunava obino na 10.000 stanovnika. V. Ietalitet, mortalitet. morbilli, male boginje, akutna virusna bolest dece iz grupe osipnih groznica. Odlikuje se izraenim kataralnim znacima i makulo-papuloznom ospom. Kapljina, veoma kontagiozna infekcija. Bolest ima ciklini tok s dvofaznim tipom temperature. Prva faza oznaava poetak bolesti s temperaturom i kataralnim promenama svih sluznica. Dete kalje slini, bali, a lice je sono, zajapureno kao uplakano (plana maska). Druga

morphea, v. sclerodermia circumscripta.

morphinismus, morfinizam, toksikomanija prema morfmu (zavisnost od morfina), koja, postepeno, dovodi do upotrebe sve veih koliina toga alkaloida. U poetku, unoenje morfina izaziva prijatnost (euforiju, tzv. medeni mesec morfinista), ubrzo, potom, nova koliina morfina postaje potrebna da otkloni neprijatne (apstinencijalne) simptome kao to su drhtanje, znojenje, muka, povraanje, dijareja, kijanje, razdraljivost i dr. Ponekad, kardiovaskularni kolaps moe da ugrozi i sam ivot morfinomana. Do ovih pojava dolazi zbog toga to morfin u morfinomana ulazi kao neophodan sastavni deo u hemijske procese metabolizma. Odvikavanje od morfina je teko i nesigurno, Neleen morfinoman propada moralno, jer ne bira sredstva da pribavi morfin; materijalno, jer je tajno nabavljeni morfin vrlo skup. morphinum, morfin, najvaniji alkaloid opijuma. U oveka deluje depresivno na centralni nervni sistem, prouzrokuje zatvor i smanjuje sekrecije, izuzev znojnu, koju pojaava. Upotrebljava se, uglavnom, kao analgetiko sredstvo (samo u izvesnim akutnim bolovima i u neizleivih hroninih bolesti), i zatim kao priprema za narkozu i lokalnu anesteziju. Prilikom uestale upotrebe, lako dolazi

512

mors
do toksikomanije (morfinomanija, morfinizam). V. Opium. mors, smrt, nepovratni prestanak svih funkcija ivota. S. moe nastupiti na prirodan nain - prirodna smrt, ili nasilno - nasilna smrt, usled nekog nasilnog akta (trauma, ubistvo, samoubistvo); m. in tabula, smrt na ploi, tj. na hirurkom stolu, u toku operacije; prirodna s. moe biti: prirodna fizioloka s., koja nastupa u dubokoj starosti usled istroenosti organizma i postepenog slabljenja njegovih funkcija; prirodna patoloka s., koja je posledica izvesnog patolokog procesa u organizmu. Prirodna patoloka smrt je postepena kada se funkcije u organizmu u toku dueg vremena postepeno gase, a naprasna (m. subita) kada s. nastupa neoekivano u osobe na izgled dobrog stanja zdravlja ili u toku nekog lakeg oboljenja koje se obino ne zavrava smru; prividna s., stanje kada neka osoba pokazuje jedva primetne znakove smrti. P. s. moe da nastupi u raznim trovanjima, npr. pri trovanju morfinom, ugljen-monoksidom, etrom, hloroformom i alkoholom, zatim pri insolaciji, smrzavanju i udaru elektrine struje. U sluaju p.s. vri se vetako disanje, koje treba produiti i nekoliko asova, daje se kiseonik sa 5% CCh ,pojaava se rad srca i nadrauje centar za disanje. U cilju da se suzbije i izbegne strah od prividne smrti zakonom je odreeno i regulisano utvrivanje smrti obligatnim pregledom mrtvaca, koji vre lekari ili i naroito obueno osoblje, koji na osnovu tipinih i karakteristinih simptoma utvruju smrt neke osobe; m. thymica, timusna smrt, u osoba u kojih postoji status thymicolymphaticus. morska milja, v. jedinica duine van SI koja se moe upotrebljavati samo za izraavanje razdaljina u pomorskom i vazdunom saobraaju, l m. milja 1852 m. morsum, ujedni, koji je u vezi s ujedom, npr. vulnus m., rana usled ujeda. mortalitet, umiranje, jedan od prvih pokazatelja koji je korien za procenjivanje zdravstvenog stanja stanovnitva
33 Medicinski leksikon

most
odreene teritorije. Moe se posmatrati kao opti mortalitet (ukupan broj umrlih) ili kao specifini mortalitet (prema uzroku smrti, polu, starosti, zanimanju). Poseban znaaj za sredine u razvoju ima praenje smrtnosti pojedinih kategorija stanovnitva (ena u toku trudnoe, poroaja i est meseci nakon poroaja maternalni mortalitet) i odojadi (mortalitet odojadi). Mortonova bolest, v. metatarsalgia. morula, kupinasta gomila blastomera, v. brazdanje. mosaic, mozaik, u genetici, jedinka u koje se pojedina tkiva sastoje od elija razliitog genskog, odnosno hromosomskog sastava, ali koje vode poreklo od jednog zigota. Mozaik je posledica somatskih mutacija ili transplantacije elija s jedne jedinke na drugu, kao to se, npr. deava u raznojajnih blizanaca u toku njihovog intrauterinog razvitka. mosaicismus, mozaicizam, stanje kada u jedne jedinke postoje tkiva s elijama razliitog genotipa, porekla od jednog zigota. Moschcowitzova operacija, v. operacija. Moschkowitzova bolest, v. bolest. Mosetig-Moorhofov vosak za kosti, punjenje kostnih upljina sterilnom smesom jednakih delova spermaceta i sezamovog ulja. Na 60 delova ove smese dodaje se 40 delova jodoforma. most, (stom.) nadoknada jednog ili vie izgubljenih zuba u cilju rekonstrukcije odnosa i rehabilitacije funkcija oteenog mastikatornog organa. Preko kotvi (vetake krune) fiksiran je za zube nosae, preko kojih se optereenje prenose iskljuivo na potporni aparat zuba; fasetiran m., nadoknada za izgubljene zube od metalnog dela i vidljivog estetskog dela od akrilatnog ili keramikog materijala boje prirodnog zuba; higijenski m., nadoknada za donje bone zube. TeIo mosta ne dodiruje sluznicu alveolarnog grebena. Na poprenom preseku ima oblik srca. Izrauje se ceo od metala, a prednja kotva moe biti fasetirana; metalno-keramiki m., nadoknada izgubljenih zuba gde je keramiki materijal boje prirodnog zuba, di513

mostno koleno

motorna ploa

rektno napeen na metalni skelet; no- motorika, polne razlike u motorici isposa m., sastrugan prirodni zub na koji Ijavaju se u pokretima, hodu, izrazu lica, se fiksira most preko kotvi cementnim glasu; izgovoru i u govoru. ena, uopte, materijalom. Sin. stubni zub; porculanmanje koristi pokrete ruke od mukarski m., fiksna nadoknada od porculana ca, naroito ako, uz to, postoji siromatkada nedostaje jedan prednji zub; privo reci i izraza. Tom prilikom mukarac vremen m., nadoknada za izgubljene rado isturuje rairene ruke unapred, izzube od brzovezujueg akrilata, ili skidvaja kaiprst, stee pesnice ili iri prnut stari most. titi zbruene zube i ste, a hoe katkad i da lupa pesnicom o meka tkiva do izrade, odnosno cementisto. Pri hodu mukarac manje ili vie ranja stalnog mosta. mlatara rukama. Pokreti ene su odmemostno koleno, snani pregib rombencereni, graciozni, meki, skoro lebdei, nafalona na njegovoj prednjoj strani, sin. suprot razmetljivom i energinom hodu pontno koleno. mukarca. Normalno uobliena ena u monice, scrotum, okruglaste kone kese, svaki svoj pokret unosi graciju, ritam. mrke boje, popreno nabrane. U stanju Ona ne zna za usamljene i izdvojene pomirovanja su oputene izmeu nogu i krete. Redak je u nje pokret ruke koji ne kroz njih se mogu opipati semenici. prati diskretan pokret vrata, glave i truKoa monica je vrlo osetljiva i pri ovpa. Pokreti ruke mukarca su lieni lanom trljanju lako se zgri. Za vreme toga. Polne razlike u pokretima postaju polnog nadraaja one se zgre i dignu naroito upadljive kad se jave na suppod koren uda (kremasterski refleks); rotnom polu. Postojanje enskih po(embr.) genitalni jastuii, u mukog se kreta u mukog (transgesticizam) razvijaju u mnogo veoj meri i na kraju odaje enski uoblienog mukarca. (fetusi od 4 do 5 cm) spajaju se medu soMukog homoseksualca najvie odaju bom u koastu kesicu (scrotum). Linija enski pokreti. Jo vie bodu oi muki spoja se raspoznaje kao neto uzdignuti pokreti u androidnih ena, poznatih u rub po sredini monica (raphe scroti). Ux narodu kao mukarae (mukobanaste jedinstvenu moniku kesu jastuii se ene). Umesto gracioznih pokreta vrata, preobraaju tek 8-9. fetalnog meseca, glave i trupa, one pokazuju odsenost, kada u monice prodre izdanak peritoplaho vi tost, mlataranje, isturanje ruku, nealne opne. upiranje kaiprsta, stisnute pesnice. Pomoniki jastuii, u mukog embriona lne odlike hoda dolaze od drugaijeg genitalna kvrga znatno raste u duinu, a razvoja kostura (naroito karlinog kosgenitalni jastuii se razvijaju u mnogo tura). Gibanje bedara i naizmenino isveoj meri nego u enskih i spajaju se turanje ramena u ena neminovno je meu sobom u monice. Prema spajaposledica posebne fiziologije njenog nju se nazivaju moniki jastuii Linija tela. Njen korak je sitan, vie prstima, spoja se raspoznaje kao neto uzdignuti dok je u mukog on krupan, energian, rub po sredini monica, produujui se petama. Svesna privlanosti svoga u meini (perinealni) rub. hoda, ena koristi svoj hod: ona postaje motilitet, pokretljivost. izvijua ili uzvijojla. Muki hod u motivacija, psiholoki pojam, oznauje dananje ene ne moe da deluje erotsilu koja navodi linost da dela da bi zaski. Kao izraz suprotne polarizacije on dovoljila neku potrebu. U oblasti afekta se javlja u androidnih ena. U enskom motivacija utie na opaanje olakavahodu mukarca (sitan korak, uzvijanje) jui ga ili ne. otkrivaju se znaci enske polarizacije motoran (1) pokretan, pokretljiv; (2) koji (ginoidni mukarci). V. mimika. se odnosi na pokrete i pokretljivost. Sin. motorna afazija, v. aphasia. motorian. V. mobilis, lokomocija. motorika jedinica, motoriki neuron sa motorna ploa, tvorevina na miinom vlaknu, veliine 40-50 mikrona, zrnaste svim miinim vlaknima koje inervie.
514

mouches volantes grae, u kojoj se grana i zavrava pupoljiima motorno-nervno vlakno. mouches volantes, (fr.) fina zamuenja u zadnjim partijama staklastog tela koja se entoptiki vide kao pokretni kruii ili vlakna. esto se javljaju pri miopnoj degeneraciji staklastog tela. mozaik, v. mosaic. mozak, encefalon, cerebrum, smeten je u lubanjskoj duplji, omotan sistemom opni poznatim pod imenom moidanica (modanih opni). Mukarac ima lubanju vee zapremine nego to je zapremina enske lubanje. AH apsolutna teina mozga u ene nikako ne dokazuje njenu duevnu inferiornost, jer teina mozga nije merilo za stepen inteligencije. Ima uvenih, genijalnih ljudi s velikim mozgom, kao i onih s malim mozgom. Ispitivanja relativne teine su pokazala da ena ima relativno vei mozak nego mukarac. Ali u izraunavanjima samo numerikih vrednosti zaboravlja se na injenicu da inteligencija ne mora da bude zavisna samo od kvantiteta modane mase, nego i od kvaliteta strukture, pa ak i od hemijskog sastava. Tako, npr., u mozgu ene postoji vea koliina sumpora (fizioloka hipertiofilija). V. cerebrum, encephalon. modana kap, v. apoplexia cerebrl modana opna, v. meninx. modana vijuga, v. gurus. modane komore, v. ventriculi cerebrl modani centri, v. cerebrum, centar. modani srp, v. falx cerebrl modani ivci, v. nervus. modanica, v. meninx. modanice, v. memnges. modano stablo, v. truncus encephali (cerebri). modano-kimena tenost,v. liquor cerebrospinalis. modano-modinski pritisak, v. pritisak. modina, v. medulla. modinski, srni, v. medullaris. Mobiusov znak, v. znak. Mnckebergova skleroza, poseban vid arterioskleroznih promena s kalcifikacijama, preteno medije, arterijskih sudova, a to je dosta esta pojava u toku eerne bolesti (v. tamo).
33*

mucilaginosa morfinomanija, v. morphinismus. morfogeneza, uobliavanje. MorgagniAdams-Stokesov sindrom, v. AdamS'Stokesov sindrom. Morgagnijev privezak, na gornjem polu semenika, bogat u krvnim sudovima, predstavlja embrionalni zaostatak koji odgovara trbunom otvoru jajovoda. Morgagnijeve hidatide, tragovi epigenitalisnog dela prabubrega u vidu peteljk as ti h meia, ispunjenih vodnjikavom sadrinom, u mukom pasemeniku. Morgagni-Henschenov sindrom, v. sindrom. Morgagnijeve komore, komore u grkljanu. M-pfotein, znaajan faktor patogenosti beta-hemolitikih streptokoka, ija je otpornost na fagocitozu poznata. Virulencija je vezana za prisustvo, u zidu ovih bakterija, M-proteina, koji, raspolae antigenskim svojstvima, izaziva stvaranje antitela s opsoninskom moi. mrazovac, v. Colchicum'autumnale. mrena, v. cataracta. mrenjaa, (embr.) zadnji zid one aice je od poetka sastavljen od nekoliko slojeva visokih elija koje postaju nie ukoliko se bliimo zeninom rubu tako da se na unutranjem zidu one aice mogu razlikovati dve zone: prednja, s niim elijma (slepi deo mreinjae) i zadnja, s viim elijama (vidni deo mreinjae), podcijene testerastom meom (ora serrata). Uobliavanje pojedinih slojeva mrenjae poinje od unutranjosti, pa se protee u pravcu crnog zastiraa (tapelum niger). Stubii i tapii se poinju uobliavati u 3. mesecu. Posle 3. meseca u mrenjai se mogu otkriti svi slojevi. mravost, smanjenje telesne teine ispod odgovarajue za vie od 10%. mucanje, v. dysarthria, haesitatio. mucilaginosa, mucilaginoza, sluzava sredstva, lekovi biljnog ili ivotinjskog porekla koji sadre dosta sluzi (Gelatina animalis, Radix Althaeae, Gummi arabicum, Tubera Salep itd.). Stavljena na sluznice, mucilaginoze ih tite od nadraaja i tako smanjuju zapaljenje, odnos-

515

mucilago no deluju antiflogistiki. Upotrebljavaju se u kataralnim stanjima u digestivnom traktu i u drelu, zatim kao korigensi za ukus, i za leenje trovanja kaustinim otrovima. Ova sredstva .daju se per os ili per rectum (u obliku klizme) s onim Iekovima koji lokalno drae. mucilago, sluzavo sredstvo; m. Gummi arabici, sluz od arapske gume, slui kao korigens za lekove otra ukusa i za lekove koji lokalno drae, kada se daju u obliku klizme. mucini, glikoproteidi, supstancije pljuvake, ui, sluzi, koje tenostima daju sluzastu konzistenciju, a siretna kiselina ih taloi. mucocela, mukozna cista, proirenje pljuvane lezde ili njenog izvodnog kanala, ispunjeno mukoznom ili mukoidnom tenou, koje se povremeno prazni. mucosa, mukoza, sluznica, meka, vlana unutranja obloga svih upljina pojedinih pribora organa koje su u vezi sa spo ljanjom sredinom (usna, drelna i nosna duplja, jednjak, eludac, crevo, mokraovod, semevod, mokrani izvodnik, dusnik, bronhi)e i dr.). Sastoji se po pravilu od epitelnog lista (lamina epithelial Hs) i krzna (L propria mucosae), a u nekih jo i od tankog miinog lista (1. muscularis mucosae), ili elastinog lista (1. elastica mucosae). Neke su sa ploastoslojevitim epitelom i krznom koje se u epitel utiskuje u vidu papila. Obino nemaju lezda, te su stoga oznaene kao kutane ili dermopapilarne sluznice (sluznice usne, usne duplje, drela, jednjaka! dr.); druge su s jednoslojnim prizmatinim epitelom i sadre lezde te se nazivaju lezdanim (sluznica creva, dunika i dr.). mucoviscidosis, mukoviscidoza, cistika fibroza pankreasa. V. fibrosis cystica. mucus, mukus, sluz, sadri mucin glikoproteid, koji je slabo rastvorljiv, prozraan je, istee se u konce i lako bubri. M. lue sluzne lezde, a nalazi se i kao osnovna supstancija piktijastog vezivnog tkiva pupane vrpce, sinovijalnih tenosti i nekih patolokih tvorevina. mukodermni av, v. sutura muccodermalis.

mulj mukoidi, glikoproteidi, supstancije sline mucinima koje se ne taloe siretnom kiselinom. mukomembranski kolitis, v. colitis. mukope rio stalni reanj, reanj koji se sastoji od sluznice i pokosnice za razliite operacije u ustima. muliebris, enski. multicikloni, ureaji za otkljanjanje praine sa esticama prenika manjih od 5 mikrona. Poveana efikasnost se ostvaruje poveanjem brzine spiralnog kretanja dima i serijom ciklona. multifaktorski, u genetici, koji proistie iz udruenog dejstva vie gena, a esto i negenskih inilaca. V. poligenskl multipara, ena koja je imala vie poroaja. Odlikuje se osobitim anatomskim odnosima. Trbuni zid joj je mekan, sa puno rasteza. Usta materice su poprena izgleda, esto oiljasta, vagina je proirena, meica u oiljcima, a sudnica zjapi. multipla skleroza, ne otkriva neki naroiti afinitet prema polovima. Seksualni kolinik se kree oko 0,63. Postoje neke razlike u vremenu pojave bolesti: u 70% sluajeva u ena se javlja izmeu 16. i 35. godine ivota, dok se u 45,5% mukih javlja od 36. do 45. godina. V. sclerosis multiplex. multipli aleli, stanje kada u populaciji na odreenom lokusu postoji vie od dva ale Ia. mulj, (hig.) talog koji nastaje u ogromnim koliinama pri preiavanju otpadnih voda metodom sedimentacije; dispozicija m., mulj se odvodi i puta u sloju debelom oko 15 cm na zasebna polja od peskovitog poroznog materijala, koja su u dubini od l do 1,5 m drenirana zbog odvoenja profiltrovane vode iz mulja. Sasueni mulj upotrebljava se u ekonomske svrhe; elutrijacija m., mulj se prvo razreuje s dvostrukom do trostrukom koliinom vode a zatim mu se dodaje koagulant, najee stipsa, koja stvaranjem alummijurn-hidroksida odstranjuje sedimentacijom najvei deo suspendovanih estica iz ovako razraenog mulja. Ovako preiena voda slui za razreivanje novih koliina mu-

516

mumificatio lja, a polutekui mulj se vodi na vakuum-filtre na kojima se voda u mulju smanjuje na oko 40%. Ovaj mulj se zatim upotrebljava za ubrenje ili za kompostiranje ili za nasipanje. mumificatio, mumifikacija, (1) pretvaranje sasuenjem izumrlih delova organa, organa ili tela u vrsto stanje slino mumiji (npr. fetusa, m. feti); (2) nekroza koja se odlikuje sasuenjem tkiva usled gubitka tenosti; najee na prstima udova usled oboljenja krvnih sudova, npr. usled arterioskleroze. Munroovi apscesi, limfocitarni infiltrati epiderma u psorijazi. muramina kiselina, uestvuje u formiranju mukopeptida (mukokompleksa). Muramika kiselina se nalazi u zidovima svih bakterija i ne postoji u drugih organizama. Uloga muramike kiseline je u fizikim svojstvima zida bakterija, naroito rigiditeta. muriaticus, stari naziv za hudrochloricus, npr., Acidum muriaticum, Acidum hydrochloricum, hlorovodonina kiselina. murijatine vode, v. vode. Murphy je vo dugine, dugme kojim se spajaju dva kraja preseenog creva. Sastoji se od dva metalna cilindra raznih prenika s nekom vrstom okovratnika koji se priivaju za krajeve creva; zatim se ui cilindar uvlai u iri. Musca, rod muva familije Muscidae (red dvokrilaca, klasa insekata) obino crne boje, esto sa jasnim arama. Sisaljka je meka, savitljiva i slui za srkanje. Postoji vei broj vrsta. Higijenski znaaj imaju uglavnom M. domestica i Stomoxys calcitrans; M. calcitrans, muva ubadaa, stajska muva. Nalazi se najee u stajama, ali i u stanovima pored staje. Hrani se krvlju goveda i ptica, a ponekad i ovejom krvlju. ivi oko 70 dana i sie krv oko 20 puta. Muva ubadaa ima takoe znatnu vanost za higijenu, jer je nesumnjivo da i ona moe bilo ubodom, bilo mehanikim putem, da uestvuje u prenoenju nekih patogenih mikroorganizama. Sin. Stomoxys calcitrans; M. domestica, domaa muva. Najei kuni insekat, koga nalazimo naroito u zaputenim i prljavim

musculus stanovima. Pod povoljnim uslovima jedna muva moe tokom leta da proizvede potomstvo od nekoliko miliona muva. ivi 30 do 40 dana. Muve imaju veliki znaaj za higijenu jer mogu mehaniki preneti itav niz raznovrsnih patogenih mikroorganizama, naroito s izmeta i otpadaka na razne namirnice za ivot, osobito na mleko i hranu meke konzistencije. Muve uestvuju pri prenoenju ovih mikroorganizama; E. typhi; grupe salmonela; S. dysenteriae; Vibrio cholerae; B. faecalis alcaligenes; Streptococcus haemolyticus (a- i -streptococcus), Staphylococcus albus, S. aureus; B. proteus vulgaris, M. tuberculosis i nekih drugih. muscularis, muskularan, miian, npr, tunica muscularis, miini omota. musculosus, muskulozan, miiav, koji ima veoma razvijene miie. musculus, mii, organ sposoban da svojom kontrakcijom uini pokret i izvri rad, to ga ini aktivnim organom za kretanje. U grai miia preovladava miino tkivo (poprenoprugasto, glatko i srano), koje je nosilac kontrakcije. Poprenoprugasti ili skeletni miii vre pokrete pod uticajem volje, a glatki miii, zastupljeni u zidovima cevastih organa, pri kontrakciji ne podleu uticaju volje. Srani mii (miokard) je poprenoprugast mii mreaste grae, koji kao i glatki mii, nije pod uticajem volje. Svaki vretenast mii ima glavu (caput), trbuh (venter) i rep (cauda). Po obliku i prema broju glava mii moe biti: vretenast (m. fusiformis), pljosnat (m. planus), perast (pennatus), kruan (m. sphincter - steza), dvoglav (m. biceps), troglav (m. triceps) i etvoroglav (m. quadriceps). Prema pokretu koji uini mii moe biti: pregiba (m. flexor), oprua (m. extensor), odmica (m. abductor), primica (m. adductor), obrta (m. rotator), uvrta (m. pronator), izvrta (m. supinator) i dr. Prema topografskom poloaju na telu miii su rasporeeni na: miie glave (mm. capitis), miie vrata (mm. colli), miie lea (mm. dorsi), miie grudnog koa (mm. thoracis), miie trbuha (mm. abdomi517

muskarin nis), miie gornjeg uda (mm. membri superioris) i miie donjeg uda (mm. membri in^erioris); (embr.) miii glave i trupa postaju od embrionalnog vezivnog tkiva. Zaeci one jabuice se nalaze s medijalne strane one aice i razvijaju se u embriona od 7 mm duine. Iz prvog krnog luka javljaju se miii vakanja, zateza bubanjske opne, zate-za nepanog vela. Iz II krnog luka: miii mimike, diza nepanog vela, mii resice; III krni luk daje (embrion od 9 mm): steza drela, resinodrelna i nepanojezina. Miii grkljana postaju iz IV krnog luka. Svi ti miii se nazivaju krznim. Miici meice se poinju razvijati u 2. mesecu iz miine mase poznate kao jazvena masa. Miii gornjih udova postaju jedni iz miine mase po-tiljanog i cervikalnog predela, drugi iz mezoderma samih zaetaka udova. U embrionima od 20 mm ve su svi miii gornjeg uda izgraeni. Miii donjih udova poinju da se razvijaju u embriona od 11 mm duine iz mase u osovini zaetka donjih udova. muskarin, alkaloid iz otrovne gljive Ama-nita muscaria, kvaternarna amonijum-^ -baza, parasimpatolitik. muskelfiber (od nemakog Muskelfieber), bol u miiu nekoliko asova posle napora, naroito ako se posle due pauze zapone intenzivno vebanje. Bol nestaje spontano ili posle zagrevanja miia. Leenje je nepotrebno, korisni su masaa i primena toplote (smanjuju spazam arteriola i miinih vlakana). muskulatura, skupni naziv za sve miie oveijeg tela i to obino poprenoprugaste grae. Rede se ovaj naziv upotrebljava za miie pojedinih delova tela. muskulna skleroza, v. scoliosis. muki polni organi (organa genitalia masculina), unutranji i spoljanji. Unutranje organe sainjavaju: semenici (testis), pasemenici (epididymis), semevodi (ductus deferens), briznici (ductus ejaculatorius), semene kesice (vesicula seminalis), prostata (prostata) i Cowperove lezde (glandulae bulbourethrales). Spoljanje organe sainjava-

mutatio ju: polni ud (penis), mokrana cev (urethra masculina) i monice (scrotum). muki polni ud, v. penis. mutabilna mesta, mesta du hromosoma na kojima se moe odigrati mutacija. mutacija, v. mutatio. mutacije bakterija, v. genotipske varijacije bakterija. mutaciona uestalost, broj mutacija na odreenom genu jednog gameta u toku jedne generacije. mutaciono mesto, svako mesto na hromosomu gde moe da se odigra mutacija. mutagene supstancije, supstancije koje mogu da prouzrokuju mutacije (npr., citostatika sredstva). mutageni, fiziki i hemijski faktori (zraenje, toplota, alkilizujui i deaminiui agensi) koji znaajno poveavaju uestalost mutacija iznad nivoa spontane uestalosti. mutant, gen izmenjen mutacijom, odnosno jedinka koja poseduje takav gen. mutatio, mutacija, promena strukture jednog ili vie gena, koja proistie iz gubitka, primanja ili izmene genskog materijala. Mutacija u gametima se prenosi na sledee generacije, dok se mutacija u somatskim elijama ne naslauje: letalna m., mutacija koja direktno unitava organizam ili spreava reprodukciju njenog nosioca (izazivanjem steriliteta u viih organizama, npr.). V. letalni gen; missense m., (engl.), mutacija kodona, delecijom, insercijom ili supstitucijom njegovih nukleotida, to dovodi do ugraivanja drugaije aminokiseline u polipeptidni lanac i stvaranja najee funkciono neaktivnih proteina, ali ova mutacija moe da bude i nema; negativna m., mutacija u genu regulatoru, koji postaje nefunkcionalan, te izostaje njegovo uguivanje operatora, te se odgovarajui protein stvara u viku; nema m., mutacija koja ne dovodi do ispoljenih promena, jer i novonastali kodon regulie sintezu iste ili srodne aminokiseline, te funkcija stvorenog proteina ostaje ouvana. Sin. neutralna m. nonsense m. (engl.) mutacija koja dovodi do takve promene kodona da on vie ne

518

mutein
predstavlja ifru ni za jednu aminokiselinu. Takav kodon obino izaziva prerani zavretak sinteze polipeptidnog lanca. V. amber kodon; nutricijska m. (biohemijska mutacija), mutacija koja dovodi do gubitka sposobnosti organizma da stvara supstancije za njegovo rastenje aminokiseline, eere i dr. ; prirodna m., mutacija koja se zbiva bez uticaja nekog vidljivog spoljneg inioca. Sin. spontana m., somatska m., mutacija u somatskim elijama, koja izaziva mozaiku strukturu odgovarajuih tkiva; reverzna m., v. intragenska supresija; suprecijska m., v. intergenska supresija; uslovna m., mutacija koja se deava samo kad je organizam izloen odreenom reimu, npr., delovanju odreene temperature; vidljiva m., mutacija koja obino izaziva morfoloke promene. mutein, protein nastao kao posledica mutacije. mutilatio, mutilacija, (1) unakaenje, osakaenje; (2) unakaenost tela otpadanjem izvesnih njegovih delova usled dejstva nekih patolokih faktora, npr. u lepri usled anestezije i trofikih promena. mutiranje glasa, menjanje boje glasa koje se javlja u mukaraca u pubertetu kao posledica naglog rastenja i razvia grkljana. mutismus, mutizam, nenormalna udljivost, inhibicija govora u duevnih bolesnika. Sin. mutacizam. mutitas, mutavost, nesposobnost za govor. muton, najmanja jedinica DNK koja moe da pretrpi mutaciju. Muton moe da se sastoji samo od jednog nukleotida. Sin. recon. muva, v. Musca. Miillerova bradavica, (embr.) u mukog pola ceo repni kraj Wollfovog kanala ostaje i od njega postaje pasemenika hidatida, pasemeniki kanal, semevod s brinikom koji istie na Mllerovoj bradavici (docnije semeni breulji). Na repnom kraju semevoda stvara se semena kisica. Mllerovi kanali, (embr.) gonadni izvodni put koji u mukog pola sasvim ieza-

myasthenia gravis
va, dok u enskog uzima vrlo velikog udela u izgradnji vangonadnih unutranjih genitalnih puteva. Njihov zaetak se zapaa u embriona od 8,5 do 10 mm u visini 3. grudnog segmenta, kao zadebljanje epitela urogenitalnog nabora. Gornji, otvoreni kraj Miillerovog kanala pretvara se u levak, trbuni otvor jajovoda. Probijanje zjapa kroz Miillerov kanal. Sjedinjavanje tih kanala deava se u embriona dugih 22-28 mm. U enskom polu uobliavanje Miillerovog kanala dalje napreduje, dok u mukom nazaduje. Jo i vie, u enske jedinke dalje uobliavanje se ne odnosi samo na epitelnu postavu, nego i na vezivni omota. Ako sudbinu Wolffovog kanala pribliimo sudbini Miillerovog kanala, lako zapaamo injenicu da Wolffov kanal ostaje u mukom, a nestaje u enskom polu, dok Miillerov kanal nestaje u mukom, a ostaje u enskom.

Miinchansenov sindrom, v. sindrom.

myalgia, mialgija, bol u jednom ili vie miia. myasis linearis cutis, v. larva migrans. myastasia, miastazija, zastareo izraz koji oznaava modano' oboljenje praeno usporenou pokreta i ukoenou govora. myasthenia gravis, miastenija gravis, oboljenje mesta na kome se motorni ivac zavrava u miiu, karakterizovano pojaanom zamorljivou do potpune prolazne oduzetosti miia. Miii, naroito oni inervisani bulbarnim ivcima, izjutra su jo normalno pokretljivi da bi, kako dan odmie, bivali sve slabiji, a poneki od njih, oni koji se najee upotrebljavaju (pokretai onih jabuica, podizai onih kapaka, mekog nepca, govorni miii) i potpuno oduzeti. Patolokofizioloki: misli se da nenormalan viak holinesteraze isuvie brzo razara acetil-holin stvoren u zavrnoj ploici. Nije objanjeno kakvu ulogu kod miastenije gravis igra uvean ili perzistentan timus, koji se obino nalazi u ovih bolesnika. ene dvaput ee obolevaju od mukaraca. Sin. m.g. pseudoparalytica, Erb-Goldflamova bolest.

519

myatonia myatonia, miatonija, stanje veoma snienog miinog tonusa koje nije prouzrokovano oteenjem perifernog motornog neurona. Naziv se upotrebljava skoro iskljuivo da oznai endogenu, kongenitalnu miatoniju; m. congenita, uroena teka mlitavost muskulature koja se vremenom popravlja i moe potpuno nestati. V. Oppenheimova bolest. mycetismus choleriformis, trovanje gljivom Amanita phalloides. V. micetizam. mycetismus nervosus, trovanje gljivom Amanita muscaria (v. micetiwm). mycetoma pedis (Madura foot), hronina infekcija stopala prouzrokovana organizmima slinim gljivicama koja se kultivisanjem na vetakim podlogama mogu razlikovati. Mycobacterium, mikobakterije su acido-alkoholo-rezistentni bacili, gram-pozitivni, ako se boje na poseban nain. Bakterije ovog roda su asporogeni, nepokretni, nekad razgranati i filamentozni tapii. Lagano se razmnoavaju na vetakim hranljivim podlogama. Iskljuivo su aerobi. U humanoj medicini od znaaja su Myc. tuberculosis i Myc. leprae hominis; M. tuberculosis, po-^ stoji vie tipova bacila tuberkuloze: Myc. tuberculosis typus humanus (Kochov bacil), izaziva tuberkulozu oveka, najee tuberkulozu plua; Myc. tuberculosis i typus bovinus, primarno je uzronik goveda i drugih sisara, ali u oko 10% sluajeva u ljudi izaziva tuberkulozu (vratnih lezda, kostiju i creva); Myc. tuberculosis typus gallinaceus, uzronik je tuberkuloze ptica; Myc. tuberculosis typus murinus prouzrokuje oboljenje pacova i mieva; Myc. tuberculosis typus poicilothermorum, izaziva tuberkuloze hladnokrvnih ivotinja; Myc. leprae (Hansenov bacil), u ljudi izaziva lepru. mycosis, mikoze, parazitarne dermatoze izazvane gljivicama. Gljivice koje se razvijaju u roastom sloju pokoice gole koe, a ne napadaju dlaku i nokte, izazivaju oboljenja koja se nazivaju epidermofitije (pityriasis versicolor, erythrasma). Gljive koje se razvijaju u roastom sloju epiderma i koje izuzetno mogu
520

myelocysta prodreti i u dublje slojeve, u derm i jo dublje (duboki oblici), a napadaju dlake i nokte, izazivaju oboljenja koja se nazivaju epidermomikoze (favus, microsporia, trichophytia). Gljive koje se razvijaju u krznu i dubljem tkivu ili ih sekundarno napadaju jesu gljive vieg reda i izazivaju duboka oboljenja, koja se zovu dermatomikoze (actinomycosis sporotrichosis, blastomycosis); m. fungoides, hronino, retko neoplastiko oboljenje retikuloendotelnog sistema s pretenim zahvatanjem koe. Poinje intenzivnim svrabom i nekarakteristinim ekcematoidnim promenama na koi (premikotiki stadijum), da bi se zatim razvili peurkasti infiltrati (tumorozni stadijum) koji egzulceriu. Prognoza je dubiozna. Sin. granuloma fungoides. mydriatica, midrijatici, sredstva koja prouzrokuju irenje enice, npr. atropin i homatropin. V. mydriasis. myectomia, miektomija, operativni poduhvat koji se sastoji od isecanja jednog dela na jednom od spoljnih onih miia, najee u cilju korekcije razrokosti. myelitis, mijelitis, zapaljenje kimene modine. Moe zahvatiti elu kimenu modinu u jednom nivou (m. transversa) ili istovremeno u vie arita (m. disseminata), ili zahvata modinu postepeno od najniih delova navie (m. ascendens). V. poliomyelitis ant. acuta ; m. funicularis, myelosis funicularis. myeloblastaemia, mijeloblastemija, prisustvo mijeloblasta u perifernoj krvi. myeloblastoma, mijeloblastom, fokalni maligni tumor, sastavljen od mijeloblasta, koji se via u raznim organima, naroito u mozgu, u toku akutne granulocitne leukemije. mveloblastosis, mijeloblastoza, prisustvo velikog broja mijeloblasta u perifernoj krvi. myelocele, mijelokela, ispadanje (prolaps) kimene modine iz kimenog kanala kroz uroen defekat prljana. V. spina bifida. myelocysta, mijelocista, cista nastala proirenjem kanala kimene modine.

myelacystocele

myocardiopathia

myelocystocele, mijelocistokela, spina trombotskim procesom. Klinika slika: nagao poetak, kao udar elektrine bifida praena cistikim proirenjem kanala kimene modine. struje ili jak udarac po leima, posle myelocystomeningocele, mijelocistomekoga nastaju znaci oteenja motornih i senzitivnih puteva kimene modine, ningokela, spina bifida praena cistikoji se vremenom do izvesne mere pokim proirenjem kanala kimene mopravljaju. dine i modinskih opni. myelocytosis, mijelocitoza, prisustvo ve- myelomatosis, mijelomatoza, sin. myelolikog broja mijelocita u perifernoj krvi. ma multiplex. myelofibrosis, mijelofibroza, zamenjiva- myelophtisis, mijeloftiza, insuficijencija nje tkiva kostne sri vezivnim tkivom, kostne sri s pancitopenijom, zbog pokoje se javlja u mijeloproliferativnim tiskivanja elija sri drugim tkivom bolestima, ili posle nekog tetnog dej(granulomskim ili metastazama maligstva na kostnu sr (tuberkuloza, npr.). nih tumora). V. anaemia. Sin. myelosclerosis. V. metaplasia myeloi- myelopoiesis, mijelopoeza, stvaranje hedes. matopoeznih elija u kostnoj sri; m. myelogram, mijelogram, 1) rendgenski ectopica, extramedullaris, stvaranje snimak kimene modine; 2) grafiki hematopoeznog tkiva van kostne sri. predstavljen odnos krvnih elija u kost- myelosclerosis, v. metaplasio myeloides. noj sri. myelosis, mijeloza, bujanje tkiva kostne myelographia, mijelografija, rendgenski sri u toku hronine granulocitne leupregled kimenog kanala, poto se konkemije; m. aleucaemica, idiopatska mitrastno sredstvo (Jodipin, Lipijodol itd.) jeloidna metaplazija; m. erythraemica, ubrizgava putem lumbalne punkcije u maligna bolest krvi u grupi mijeloprolisubduralni prostor,ai kome se sakuplja ferativnih bolesti, u koje postoji anemina najniem moguern mestu, tj. dopire ja, megaloblastoidna eritrocitopoezna do prepreke (tumor kimene modine, loza, hepatosplenomegalija, trombociarahnoiditis itd.). topenija, mijeloblastoza i krvarenja. myelolipoma, mijelolippm, vor u vidu izSin. Di Guglielmoova bolest; neleukerataja koji se moe nai kao nuzgredna mijska m., idiopatska mijeloidna mepromena u nadbubrezima odraslih. Sataplazija. stavljen je od masnog i hematopoeznog myelotomia, mijelotomija, operativno ottkiva i lii na sr kostiju. varanje upljina u kimenoj modini u myeloma, mijelom, tumor od elija koje siringomijeliji. se normalno nalaze u kostnoj sri; m. mylolysis, miloliza, tanjirasta oteenja endotheliale, Ewingov tumor; in. extglei i dentina u cervikalnoj i srednjoj ramedullare, plazmocitom koji se nalazi treini vestibularnih povrina zuba. van kostne sri i m. multiplex, maligni Mylroujeva bolest, v. bolest. tumor sri sastavljen od plazmocita, s myoblastoma, mijeloblastom, neoplazma destrukcijom kostiju, patolokim frakza koju se misli daje nastala umnoavaturama, bolovima u kostima, s prisustnjem primitivnih mioblasta. Najee se vom u plazmi monoklonskih patolokih javlja na jeziku, ali i u skeletnim miiiimunoglobulina (paraproteina), anemima. Spore je evolucije, ali moe da mejom i prisustvom Bence-Jonesovih betastazira u plua, mozak, ili druga meslanevina u mokrai, koji su povod za ta. progresivnu insuficijenciju bubrega. myocardiopathia, miokardiopatija, svaSin. plasmocytoma v. myeloma, Kaherova ko nezapaljenjsko oboljenje sranog mibolest; m. plasmocellulare, m. multipia; m. alcoholica, miokardiopatija lex. koja nastaje posle dugotrajne upotrebe veih koliina alkohola; m. arteriosclemyelomalacia, mijelomalacija, razmekarotica, izazvana ateroskleroznim pronje kimene modine usled zaepljenja menama u venanim arterijama. njenih krvnih sudova embolusom ili

521

myocarditis myocarditis, miokarditis, zapaljenje miokarda (sranog miia); m. bacterialis acuta, akutni miokarditis izazvan bakterijama; m. chronica, hronini oblik miokarditisa; m. diphtherica, difterijski miokarditis; m. fibrosus, fibrozni miokarditis, promene su u vezivnom tkivu mikarda, Sin. m. interstitialis; Fiedlerov m., akutni intersticijalni miokarditis, nepoznate etiologije, ima nagao poetak, nije praen endokarditisom i perikarditisom, esto se fatalno zavrava. Sin. m. idiopathica; m. rheumatica, miokarditis prouzrokovan reumatskom groznicom; m. toxica, toksiki miokarditis, prouzrokovan hemijskim ili bakterijskim toksinima; m. tuberculosa, tuberkuloza miokarda; (seksotropija), enski pol uzima veeg udela u oboljenjima miokarda (polni kolinik - 1,29). Pektoralna angina je znatno ea u mukarca. Mortalitet od miokardnog infarkta je u enskog pola vei nego u mukog. myocardium, miokard, srani mii, miini sloj zida srca, sastavljen od poprenoprugastih miinih vlakana posebne strukture, spojenih u vidu mree. Sra^ ni mii raspolae velikom energijom i kontrahuje se automatski i ritmiki. myocardosis, miokardoza, zajedniki naziv za poremeaje sranog miia, koji nisu zapaljenjske prirode, najee izazvani arterijskom hipertenzijom, koronarnom sklerozom, hipertireozom. myoclonia, v. paramyoclonus multiplex. myoclonus, v. clonus. myodegeneratio, miodegeneracija (klin. pojam), izvestan, blie neoznaen degenerativan proces u sranom miiu. myodesopsia, miodezopsija, opaanje, primeivanje svetlaca. V. mouches volantes, myiodesopsia. myogelosis, miogeloza, pojava tvrdina u miiima, naroito u glutealnim. Nepoznatog je uzroka. myoglobimiria, mioglobinurija, prisustvo mioglobina u mokrai posle velikih povreda miia, posle velikih napora u osetljivih osoba i u deficitu enzima fosforilaze u miinom tkivu; m. idiopathica, v. Meyer-Betzova bolest.

myotonia myologia, miologija, uenje o miiima, grana anatomije koja izuava oblik, grau, pripoj, inervaciju i dejstvo miia. myoma, miom, benigna neoplazma nastala umnoavanjem miinih elija; f ibroleiomyoma, tumor koji je sastavljen od glatkih miinih vlakana i vezivnog tkiva; leiomyom% lejomiom, benigni tumor koji potie od glatkih miia i raste ekspanzivno u obliku okruglastog vora. Pojavljuje se u zidu materice, jednjaka, eluca i creva (u kojima moe biti intramuralan, supserozan ili submukozan), zatim u ovarijumu itd.; rhabdomyoma, rabdomiom, benigni tumor sagraen od poprenoprugastih miinih vlakana. To je redak tumor i nalazi se u srcu, bubrezima, mokranoj beici itd. myometrium, miometrijum, miini sloj u zidu materice. V. uterus. myopathia, miopatija, svako oboljenje miia. myopia, miopija, kratkovidost, refrakciona anomalija oka u kojoj se paralelni zraci seku u taki koja se nalazi ispred mrenjae, odnosno u staklastom telu. Usled toga se na mrenjai stvaraju rasipni krugovi i predmet se vidi nejasno. Najee nastaje usled toga to je duina one jabuice vea od njene prelomne moi. Rede je posledica pojaane prelomne moi ronjae ili soiva. Ako u toku ivota napreduje, dovodi do niza komplikacija, od kojih je najtea ablacija retine; kolska m., miopija koja ne prelazi 6 dioptrija i ne napreduje tokom ivota. Uzrok nastanka miopije nije poznat. Miopija se koriguje rasipnim konkavnim staklima. Potrebno je stalno noenje naoara. myotomia, miotomija, presecanje miia u cilju popravljanja poloaja organa ili nekog dela tela, kao npr. krivoija (torticollis) ili u razrokosti (strabismus). myotonia, miotonija, toniki spazam miia, prekomerno duga kontrakcija poprenoprugastog miia; m. congenita, nasledno oboljenje koje se javlja preteno u mukaraca. Sastoji se u oteanom oputanju jednog hotimino kontrahovanog miia. Posle nekoliko hotiminih kontrakcija i oputanja dekontrak-

522

myxoedema

myxovirusi
myxoliposarcoma, miksoliposarkom, maligna neoplazma porekla masnog tkiva. Sadri elije sposobne da stvaraju sluz, kao i embrionalne elije masnog tkiva. Najee se javljaju u vidu izrataja u predelu zadnjice, u donjim ekstremitetima i u retroperitonealnom prostoru. myxoma, miksom, benigna neoplazma nastala umnoavanjem elija mezenhima s prisustvom velike koliine sluzi u meuelijskim prostorima. myxosarcoma, miksosarkom, retka maligna neoplazma mezenhimnog tkiva. myxovirusi, grupa miksovirusa, lanovi ove grupe su virusi srednje veliine, koji sadre RNK i bitne lipide, a pokazuju spiralnu simetriju. Podgrupa I: Myxovirus influenze A, B, C; podgrupa II: virus mupsa, Newcastle-bolesti, virusi parainfluence, virus Sendai i dr.

ije bivaju sve lake. Zbog toga su miii neobino izrazito razvijeni i bolesnik ima atletski izgled. Sin. Thomsenova bolest. V. dystrophia myotonica. myxoedema, miksedem, bolest prouzrokovana hipofunkcijom titaste lezde, koja se odlikuje neelastinim otokom lica i ruku, smanjenjem titaste lezde, snienjem bazalnog metabolizma, smanjenim vezivanjem radioaktivnog joda za titastu lezdu, suvoom koe, opadanjem kose i dlaka i smanjenjem fizike i duhovne aktivnosti (hypothyreoidis-mus); infantilni m., miksedem koji se javlja u detinjstvu; kongenitalni m., kretenizam; postoperativni m., miksedem posle uklanjanja titaste lezde; (seksotropija) ene obolevaju znatno ee nego mukarci: odnos enskih prema mukim obolelim iznosi 20:6 (seksualni kolinik 3,3).

N, (1) simbol za azot; (2) oznaka za broj atoma u l ccm; (3) simbol za Avogadrov broj; (4) broj neutrona u atomskoj jezgri. Odreuje se kad se od masenog broja (A) oduzme broj protona u atomskoj jezgri (Z). N = A-Z. V. nuklid. n, oznaka za prefiks nano u Meunarodnom sistemu decimalnih jedinica. Jedan nano oznaava veliinu koja je za IO-9 odnosno za (0,000 000 001) puta manja od merne jedinice neke fizike veliine. Na primer, nm (nanometar), ns (nanosekunda). n. skra. za nervus, nerv, ivac. Na, hemijski simbol za element natrijum. Na24, radioaktivni izotip natrijuma, primenjuje se za ispitivanje prometa natrijuma u organizmu. Ne, hemijski simbol za element neon. NHB-rat, sukob u kom se upotrebljavaju nova borbena sredstva: radioloka i hemijska borbena sredstva i bioloki agensi. nm, skra. za nanometar. NP, skra, za nukleoplazmiki odnos. NSILA (nonsupressible insulin like activity), nesupresibilna aktivnost slina insulinu, naziv za materije belanevinastog karaktera koje deluju slino insulinu (v. tamo), ali se ne mogu suprimovati antitelima prema insulinu. V (mi), frekvencija oscilacije, vibracije ili treperenja. Broj oscilacija u sekundi. nabor, v. plia. nadbubrena lezda, v. glandula suprarenalis. nad-ja, (sin. superego) psihoanalitiki pojam koji oznauje trei sastavni deo psi-

hike linosti. Nad-ja se formira u toku vaspitavanja i predstavlja usvojene moralne standarde drutva i razvija se putem identifikacije sa roditeljima, preteno je nesvesno, nagrauje ali i kanjava grizom savesti. nadlaktica, v. brachium. nadlaktini, v. brachialis. nadraaj, svaka promena spoljanjih ili unutranjih ivotnih uslova koja remeti postojeu ravnoteu u zbivanjima ive supstancije (elije, tkivo i organ). Pod uticajem nadraaja u ivoj supstanciji remete se postojei fiziki i hemijski odnosi, a s njima i tok zbivanja V. razdraenje, stimulus; centralni n., razdraenje, tj. impuls, koji dolazi iz odreenog centra. nadraajna terapija, v. therapia. nadraljivci, bojni otrovi koji drae oi (v. SUZdVCi)1 disajne organe (v. kijavci), kou itd., a u visokim koncentracijama izazivaju i tea oteenja organizma pa i smrt. Cilj njihove upotrebe (u niim koncentracijama) jeste neutralisanje ive sile. Zatita: gas-maska, dekontaminacija, provetravanje i pranje, uz upotrebu alkalnih i hloraktivnih rastvora. naevus, nevus, mlade, ograniena, trajna promena na koi, embrionalnog porekla, u vidu pega ili prominencija, razliite veliine, oblika, izgleda i boje, koja se javlja ili od roenja, u pubertetu ili u starosti; n. albus, sin. achromicus, depigmentosus, obino bele pege usled nedostatka pigmenta; n. anaemicus, okruglaste, bele pege nastale usled hipoplazije krvnih sudova; n. araneus, sin.

524

nafcilin
angioma stellatum, spider naevus, zveszdasto razgranate teleangiektazije oko malog angioma; n. atrophicus, mlade u vidu male atrofine pege; n. coeruleus, crnkastoplaviasti vorovi u dubljim partijama koe; n. cerebriformis capiliitii, nevusne promene u vidu modanih vijuga, koje mogu da zahvate itavo vlasite; n. comedonicus, grupisane ili linearno rasporeene oroane cistice u vidu sujedaca; n. flameus, sin. hmangioma planum, manji ili vei uroeni ravni hemangiom, svetio ili tamnocrvene boje; n. naevocellularis, histolokopatoloka identifikacija nevusa u vidu tumora razne veliine, svetio ili tamnomrke boje, koji se sastoje od nevusnih elija; n. pigmentosus, tamnomrki pigmentni nevus; n. pilosus, pigmentni nevus obrastao dlakom; n. sebaceus, nevus uslovljen hiperplazijom lojnih lezda, koji se najee lokalizuje na vlasitu i vratu u vidu ploica neravne povrine; n. spilus, epitelne hiperpigmentacije, bez nevusnih elija; n. Sutton, sin. leucoderma acquisition centrifugum; n. systematicus s. linearis, figurovan ili linearno sistematizovan (esto unilateralno) nevus; n. tardus, nevus koji se javlja tek u senijumu; n. varicosus osteohypertrophicus, sin. Klippel-Trenaunayjov sindrom; n. vasculosus, sin. hmangioma cavernosum; n. verrucosus, nevus s bradaviastom povrinom. nafcilin, etoksinaftil penicilin, polusintetski penicilin, otporan prema dejstvu penicilinaze.
Naffzigerova operacija, v. operacija.

nanosomia
nakaze, pod anomalijom se podrazumeva lokalizovana reda varijacija, sposobna da u manjem ili veem stepenu poremeti funkciju. Tee anomalije, koje zahvataju elo telo i koje onemoguuju ivot, predstavljaju nakaznost ili nakaze. udovite oznauje krajnji stepen anomalije. Nauka koja prouava nakaznosti zove se teratologija. Najinteresantnije su dvojne ili dvogube nakaze (monstra duplicia). U oveka je na 100.000 poroaja naeno 454 prostih anomalija, 61 jednoguba nakaza i svega 2 dvogube nakaze. Nakaznosti su ee u enskom, nego u mukom polu. naknadno odailjanje, naknadno pranjenje, pojava dugotrajnog i ponovljenog stvaranja impulsa u motorikim neuronima koje nastaje zbog toga to s receptora do motoneurona pristiu sukcesivno impulsi komplikovanim i razgranatim (polisinaptikim putevima. nakovanj, (incus), razvija se iz 1. krnog luka. V. incus, ossicula auditus. nalidiksinska kiselina (Negram), sredstvo koje deluje na gram-negativne bakterije, naroito one koji su najei uzronici mokranih infekcija, u prvom redu Escherichia coli.
N-alil-normorfin, v. nalorfin.

nafta, upotrebljava se kao gorivo, u fabrikaciji gume, boja i kao solvens. nagluvost, v. subsurditas. nagomilavanje gena, prisustvo vie kopija jednog gena u eliji. Ova pojava moe da bude posledica selektivnog udvajanja ovog gena u toku razvitka jedinke ili se kao takva nasleuje. nagon, tenja koja nagoni neku ivotinju ili-oveka da bez uea razuma vri radnje koje su normalno veinom korisne.

nalokson, antagonist opijata, znatno jai od nalorfina. nalom, ili prelom u vidu zelene grane je nepotpun subperiostni prelom. Ouvani periost ne dozvoljava dislokaciju ad latus, ve samo ad axin. Nalorfin (N-alil-normorfin), antagonist opijata, ali ima i neka morfinska dejstva. namirnice, falsifikovanje n., dodavanje pojedinim namirnicama manje hranljivih, a ponekad i tetnih sastojaka. Stoga nije dozvoljeno stavljanje u promet takvih namirnica. nana, v. Mentha piperita. nanismus, nanizam, v. patuljast rast. nanometar (nm), mera za duinu, hiljaditi deo mikrometra (l = 1000 nm). nanosomia, patuljast rast usled poveanog izluivanja epifiznog hormona. Ako epifiza poinje prekomerno da lui pre roenja, dete se raa nerazvijeno. Ako se inkret epifize ne stvara u dovoljnoj

525

napadi

narkomanije

meri, konica je olabavila, te nastupa narcosis, narkoza, preobratljiva depresija prerani polni razvoj (praecocitas psautonomne aktivnosti elija; reverzibilychosomogenitalis). V. patuljast rast, no stanje koje se karakterie stuporom adenohypophysis; n. chondrodystropi neosetljivou (ugljen-dioksidska nahica, distrofiki p. r., n. koja nastaje usrkoza); ranije je ovaj naslov koristio kao led poremeaja u rastenju kosti u duisinonim za optu anesteziju; magnezinu zbog odsustva proliferacije hrskavijumska n., intravensko davanje magnenog tkiva. Ekstremiteti su kratki, slabo zijum-sulfata koje dovodi do depresije razvijeni u duinu, a trup i glava su norcentralnog i perifernog nervnog sistemalno razvijeni; n. hypophysaria je poma i miia, pa se koristi pri razliitim sledica smanjenog luenja krescina sokonvulzivnim stanjima (tetanus, eklammatotropnog hormona prednjeg renja psija) kao antikonvulzivno sredstvo. hipofize u detinjstvu, to dovodi do narcotica, (remedia), narkotici, narkotisrazmerno smanjenog rasta i zaostalosti ka sredstva, (1) sredstva koja izazivaju u razvoju polnih organa i sekundarnih preobratljivu paralizu centralnog nervpolnih odlika; n. infantilis, infantilni p. nog sistema sledeim redom: kora velir., nastaje usled nepoznatih uzroka i kog mozga, kimena modina, produemanifestuje se prestankom ili jakim na modina. Jedno od prvih narkotikih smanjenjem razvitka tela, pri emu ososredstava je etar (dietil-etar). Narkotici ba zaostaje i u psihikom razvoju, tako slue u hirurgiji za izazivanje opte da zadrava detinji izgled; n. lymphatianestezije (narkoze) u svrhu vrenja ca (Paltaufova n.), n. praena limfatizoperacija; (2) sredstva koja izazivaju san mom; rahitika n., razvija se pri tei u isto vreme umiruju bolove. V. anaestkom obliku rahitisa, pri kome dolazi do hetic a. poremeaja rastenja kostiju u duinu i nares, nozdrve, prednji otvori nosne dupnjihovog savijanja. Cevaste kosti zaostalje. V. nasus. ju u rastenju u duinu, zbog ega ,su narkoanaliza, metoda teenja neuroza u srazmerno kratke u poreenju s drugim^ kojoj se pomou sredstava za spavanje kostima (kimeni stub, glava); n. renadatih u povoljnim koliinama otklone lis, renalni infantilizam; n. senilis, v. psihike konice i bolesnik ispolji svoja progeria; n. thyreogenes, tireogeni p. r., potisnuta oseanja, seti se zaboravljeusled prestanka ili poremeene funkcije nih dogaaja. Zbog toga to pomrauje tireoidne lezde zbog ega je smanjeno svest i otupljuje psihike funkcije naili prekinuto rastenje kostiju u duinu, rkoanaliza nije pogodna za mnoge sluto dovodi do nesrazmernog p. r. Pored ajeve. Bolja je metoda slobodnih asociovoga postoji u ovih osoba i kretenizam. jacija. Narkoanaliza ponekad zamenjuje napadi, v. crisis, paroxismus. hipnozu (v. narkohipnoza). Pomou naNaphtholum, naftol, fenol izveden iz narkoanalize ne mogu se otkriti suvie duftalina. Postoje alfa-naftol i beta-naftol. boko uvreene injenice koje ispitivana Alfa-naftol slui u mikrosopskoj tehnici osoba hoe da sakrije. za dokazivanje peroksidaze. U medicini se upotrebljava beta-naftol, uglavnom u narkohipnoza, hipnoza pri kojoj se upotrebljava neko narkotiko sredstvo za dermatologiji. uvoenje u hipnotiki san. napred, v. ante. narkomanije, stanje periodine ili hroNarathova operacija, v. operacija. nine intoksikacije (trovanje) tetne po narcizam, v. narcissismus. linost i drutvo, prouzrokovane ponarcissismus, narcisisam, perverzija seknovljenim unoenjem droge. Karaktesualnog nagona u kojoj je obolela osoba ristike narkomana: neodoljiva potreba zaljubljena u samu sebe. Sin. narcismus. da se nastavi s upotrebom droge i da se narcolepsia, narkolepsija, nastupi neodoona nabavi po svaku cenu, tendencija ljivog sna vie puta u toku dana. esto da se koliina droge povea, i konano praeni katapleksijom. V. cataplexia. zavisnost od droge. Prema svetskoj 526

nasadnik zdravstvenoj organizaciji narkomanije se dele u dve grupe: (1) teke ili velike opiomanija, kokainomanija i alkoholizam i (2) lake - tabletomanija. nasadnik, (stom.) deo builice opremljen sa privrivaem za svrdla koja se koriste u stomatologiji. Vri rotacione, a rede i vibracione pokrete. Pokree ga motor preko elastine vrpce ili ugraena turbina. V. builica. naali, nazalan, nosni, npr. os naale, nosna kost. naslage, bakterijske, (stom.) v. plakamucinozna. naslage meke, v. malena alba. nale dan, v. hereditaran. nasledne bolesti, v. hereditarne bolesti. nastene sklonosti, (1) genotipska, potencijalna reaktivnost na dejstva spoljnih faktora; (2) izraena (fenotipska) reaktivnost, zavisna od biohemijske strukture organizma, zbog koje je on podloan bolestima, naroito infektivnim (npr. tuberkulozi), to je takoe zasnovano na genotipskim osobinama. V. genotip, naslee, reakciona norma, fenotip. Nasmytova membrana, bestrukturna, tanka (l mikron), vrlo otporna membrana koja pokriva krunicu zuba. Sin. primarna kutikula, cuticula dentis. nasopharynx, nazofarinks (pars naali pharyngis), gornji sprat drelne duplje. V. epipharynx. nastavak, v. apophysis, processus. nasus, nos, u anatomskom smislu sastoji se od spoljanjeg nosa (nasus externus) i nosne duplje (cavum nai). Spoljanji nos je ispupenje na licu u obliku trostrane piramide, na kome se razlikuju koren, greben, dve bone strane, donja strana i zadnja strana ili baza koja je srasla s licem. Nosna duplja je podeljena pregradom (septum nai) na dve polovine, desnu i levu. Prednji otvori dupnje su dve nozdrve (nares) na donjoj strani spoljanjeg nosa. Zadnji otvori nosne duplje (choanae) nalaze se istovremeno na prednjem zidu gornjeg sprata drela i omoguuju vezu izmeu nosne duplje i tog dela drelne duplje. Kotani zidovi nosne duplje obloeni su iz-

Natru chloridum nutra sluznicom koja je funkciono podeljena na dve oblasti. Gornja, manja oblast je mirisnog tipa. Sadri neuroepiteine elije, tzv. mirisne (olfaktivne) elije koje primaju utiske mirisa. Donja, vea oblast sluznice je disajnog (respiratornog) tipa. Sadri sluzne lezde i venske spletove koji omoguuju vazduhu da se zagreje i oslobodi estica praine pri prolazu kroz nosnu duplju; sedlast nos, jako ulegnue kotanog dela nosa; nastaje usled sifilisnog ili traumatskog razaranja nosnih kostiju. natalitet, raanje u stanovnitvu. Najee se pri tom misli samo na ivoroene. Radi mogunosti uporeenja prikazuje se u obliku stope nataliteta koja je definisana kao broj ivoroene dece u odreenoj kalendarskoj godini, na broj stanovnika odreene teritorije. Ovaj kolinik mnoi se konstantom (najee 1000). Visina stope nataliteta zavisna je od niza faktora meu kojima su najznaajniji ekonomski socijalno-kulturni. Visok natalitet karakteristian je za nerazvijene sredine. nates, stranjica, sedalo. Sin. dunes. nativni preparati, u bakteriologiji se koriste preteno za utvrivanje pokretljivosti bakterija i pri posmatranju spiroheta u tamnom polju, ali su najvanija metoda za ispitivanje morfologije gljiva. Preimustvo nativnih preparata nad obojenim je }i brzini i jednostavnosti pripreme, a mikroorganizmi se vide u njihovoj prirodnoj, neizmenjenoj morfologijinatkardinalne vene, ulivaju se u zadnje kardinalne vene. natriaemia, natriemija, vrednosti natrijuma u krvi. Natrii benzoas, natrijum-benzoat, nekada je sluio kao ekspektorantno sredstvo. Natrii bromidum, natrijum-bromid, spada u grupu sedativa; oficinalan je prema naoj farmakopeji. Dejstvo i upotreba isti kao i kalijum-bromida. Sin. Natrium bromatum. V. Kalu bromidum. Natrii chloridum, natrijum-hlorid, kuhinjska so. U organizmu igra vanu ulogu u odravanju normalne osmotske 527

Natru citras koncentracije, a osim toga, jon natrijuma predstavlja vaan inilac u sposobnosti tkiva da vezuju vodu; oficinalan je prema naoj farmakopeji. Sin. Natrium chloratum. Natru citras, natrijum-citrat. Slui, uglavnom, kao sredstvo za spreavanje krvi prilikom konzervisanja (citratna krv). Sin. Natrium citricum neutrale. Natru hydrocarbonas, natrijum-hidrokarbonat, natrijum-bikarbonat, soda bikarbona. Upotrebljava se kao antacidno sredstvo kod hiperaciditeta. Daje se zajedno sa nekim lekovima (npr., sulfonamidima) da bi mokraa postala alkalna. Sin. Natrium hydrocarbonicum. Prema naoj farmakopeji oficinalan je pod nazivom Natru hydrogencarbonas (natrijumhidrogen-karbonat). Natru nit r is, natrijum-nitrit, vrsta supstancija rastvorljiva u vodi. Parali se sve glatke miie, pre svega miie krvnih sudova i time izaziva vazodilataciju. Danas slui, uglavnom, u trovanju cijanidima. Natru phenylaethylbarbituras, natrijumfenil-etil-barbiturat, rastvorljiv u vodi. Slui kao hipnotiko i antikonvulzivno sredstvo. -Sin. Natrium pheny' laethylbarbituricum. V. Acidum phenylaethylbarbituricum. Natru salicylas. natrijum-salicilat, oficinalan je prema naoj farmakopeji; antipiretiko, analgetiko i antireumatsko sredstvo. Sin. Natrium salicylicum. Natru sulfas, natrijum-suifat, Glauberova so, oficinalan je prema naoj farmakopeji. Upotrebljava se kao laksantno sredstvo. Sin. Natrium sulfuricum. Natru tetraboras, natrijum-tetraborat, boraks, oficinalan je prema naoj farmakopeji. Upotrebljava se u vodenom ili glicerolskom rastvoru za ispiranje odnosno mazanje usta u stomatitisu, mleici (soor, muguet), afta i za ispiranje, odnosno premazivanje kod tonzilitisa. Natru thiosulfas, natrijum-tiosulfat. Upotrebljava se u leenju trovanja cijanidima i trovanja trovalentnim organskim preparatima arsena. U fotografiji slui za fiksiranje. Sin. Natrium thiosulfuricum.
528

natriuresis natrijum-dioktil-sulfosukcinat, sredstvo za razmekavanje stolice. natrijum-fluorid; so fluorovodonine kiseline, beo prah bez mirisa, sadri 45 /o fluora, molekularna teina 42. Rastvara se u vodi 41,7 g/lit. Upotrebljava se za fluorisanje vode. natrijum-hlorid, kuhinjska so, koristi se za popravljanje ukusa jelima i za konzervisanje hrane. Zakonom osmoze smanjuje se koliina vode u namirnicama i pogodnost za razvoj bakterija. Slani rastvori u kojima se dre namirnice sadre 8 % natrijum-hiofida, V. salamura. natrijum-nitrat, vetako ubrivo i aditiv za stvaranje prijatne crvene boje mesnih preraevina (1:1000). U veim koliinama moe da dovede do akutnih trovanja. V. methaemoglobinaemia. natrijum-silikofluorid, so sffikofluorovodonine kiseline, upotrebljava se za fluorisanje vode za pie. Sadri 60% fluora, rastvara se 7,3 g/lit, vode na 20 C. Beli nehigroskopni praak bez mirisa. Za fluorisanje vode koristi se 3 do 4 %-tni rastvor. Upotrebljava se i u industriji stakla. natrijumsko-kalijumska pumpa, sistem u opni elije koji dovodi do aktivnog izbacivanja jona natrijuma iz elije, a ubacivanja kalijuma u eliju na principu jedan za jedan. natrium, Na, natrijum, element, alkalni metal. V. Natrii benzoas, N. bromidum itd.; N. benzoicum, jedinjenje koje se uspeno upotrebljava za konzervisanje ivotnih namirnica. Dozvoljena koncentracija 0,9 pro mille; N. hydroxydum, natrijum-hidroksid, kamena soda. Nekada je upotrebljavan u medicini kao kaustiko sredstvo; Natrium-monofluoroacetat, tenost 1080, sredstvo za unitavanje pacova, letalna doza za pacove 10 mg na kg teine; otrovan je za ljude i ivotinje, zbog ega je potrebna velika opreznost pri radu; N. nitroprusid, supstancija koja slui kao reaktiv za kvalitativno dokazivanje acetona.,V. Legalova reakcija (pod reakcija). natriuresis, natriureza, poveano izluivanje natrijuma mokraom. Obino se

naupathia
javlja posle davanja natriureznih diuretika. naupathia, naupatija, morska bolest, muka i povraanje izazvani kretanjem i ljuljanjem na brodu po moru. Sin. nausea navali, nausea marina. V. kinetosis. nausea, nauzeja, gaenje, zgaivanje, oseaj muke koji obino prethodi povraanju. Simptom mnogih oboljenja; n. epidemica, epidemijska bolest, najverovatnije izazvana virusom (virusni gastroenteritis), u koje postoji muka, povraanje, vrtoglavica i prolovi; n. gravidarum, muka koja se obino javlja u jutarnjim asovima u trudnica; n. navali (n. marina), morska bolest, v. naupathia; n. zbog mesa, neprirodna odvratnost prema mesu (karcinom eluca). navika, raniji naziv za stalno unoenje nekog leka, zbog povoljnog dejstva na organizam, ali bez stvaranja fizike zavisnosti. naviranje mleka, posledica kombinovanog nervno-hormonskog refleksa, pod ijim uticajem oko 30 sek. poto dete pone da sisa mleko pone da istie iz dojki. Senzitivni impulsi nastali draenjem bradavice dojke prenose se somatskim ivcima do kimene modine, a zatim u hipotalamus, koji regulie sekreciju oksitocina u neurohipofizi. Oksitocin putem krvi dolazi do dojke i izaziva kontrakciju mioepitlnih elija koje okruuju alveole mlenih lezda, zbog ega se mleko istiskuje u kanalie. nazalni govor, v. rhinolalia. nazofaringealni fibrom, benigna neoplazma koja se najee javlja u deaka u uzrastu oko puberteta i u 25 % sluajeva ima tendenciju za povlaenjem. vrsta masa neoplazme graena je od gustog, ali dobro obezbeenog veziva krvnim sudovima. U sutini neoplazma je benigna, ali zbog anatomske grae i krvarenja do kojih dolazi moe da ugroava ivot. nazolakrimalni oluk, nosnosuzni oluk koji odvaja gornji vilini pupoljak od eonog breuljka. neborbeni gubici (u ratu), gubici koji nastaju nezavisno od borbenih dejstava, tj. od bolesti, udesa, elementarnih nepogoda, kvarova maina itd. V. opti gubici.
34 Medicinski leksikon

nedisjunctio
Necator americanus, parazit iz grupe nematoda koji izaziva isto oboljenje kao i rudarska glista (Ankylostoma duodenaIe). Po obliku potpuno lii na ankilostomu, s tom razlikom to u ustima ima 2 ravne ploaste usnice umesto 6 kukastih zuba, koliko ih ima ankilostoma. V. Ankylostoma duodenale. necrectomia, nekrektomija, v. sequestrectomia. necrobiosis, nekrobioza, teka degenerativna promena koja se na kraju zavrava smru elija; n. lipoidica (diabeticorum), ukastomrke, sklerodermiformne ploe, koje se postepeno uveavaju i mogu da ulceriu (degeneracija elastinog vezivnog tkiva) i lokalizovane su na prednjoj strani potkolenica. Javljaju se najee u dijabetiara; n. pulpae, nekrobioza pulpe, postepeno odumiranje pulpe, esto bez simptoma. V. necrosis pulpae. necromania, seksualno zadovoljavanje u ubijanju erotskog objekta, komadanju lesa i jedenju komada njegovog mesa (seksualni vampirizam). necrophilia, seksualna perverzija koja se sastoji u tome to obolelu osobu polno privlae mrtvaci. Takvi bolesnici ne prezaju ak ni od otkopavanja lesa i od vrenja polnog ina na njima. necrosin, faktor koji je Menkin otkrio u eksudatu zapaljenjskog procesa u oglednih ivotinja koji utie na poetak oteenja tkiva i poetak procesa zapaIjenja. necrosis, nekroza, smrt elije ili tkiva u ivom organizmu; n. pulpae, brzo odumiranje pulpe izazvano hemijskim, fizikim i mikrobiolokim uzronicima, praeno je bolovima. V. gangraena pulpae. necrospermia, nekrospermija, prisustvo nepokretnih i mrtvih semeglavaca u semenoj tenosti. necrotomia, nekrotomija; (1) disekcija lesa; (2) ekscizija sekvestra. V. necretomia, sequestrectomia; n. osteoplastica, osteoplastika nekroza, odstranjenje sekvestra iz kosti poto se sa ove podigne reanj kosti a zatim se vraa na svoje mesto. nedisjunctio, nedisjunkcija, nerazdvojivost, meusobno nerazdvajanje para

529

nefrogen homolognih hromosoma u anafazi prve mejozne deobe, ili nerazdvajanje dve hromatide odreenog hromosoma u toku mitoze ili druge mejozne deobe. U ovakvom poremeaju odgovarajui hromosom, odnosno hromatida, bie zastupljen u jednoj eliji-kerci dva puta, a u drugoj nijedanput. nefrogen, koji je poreklom od bubrega, ili koji se stvara u bubregu; (embr.) od nje se stvaraju kanalii prebubrega i konanog bubrega. Vidi se segmentovana u precfelu prednjih praprljenova (u oveka se na visini 3. slabinskog praprljena prekida). Iz lubanjskog dela razvija se prebubreg, a iz repnog uropoezni e. Iementi konanog bubrega. ne f r on, (embr.) osnovna jedinica konanog bubrega (metanefrosa). Razvija se iz metanefrogenog tkiva, a sabirni i izvodni putevi iz Wolffovog kanala. nefrostom, .(embr.) otvor pronefrosa kojim se on otvara u celomnu duplju. nefrotski (nefrozni) sindrom, v. syndroma nephroticum. nefroza, donjeg nefrona, v. nephrosis. negativismus, negativizam, poremeaj voljne delatnosti pri kome bolesnik ne^ izvrava naloge (pasivan n.) ili radi sup^ rotno od onoga to mu se nalae (aktivan n.). Negativizam je jedan od simptoma katatonije. V. catatonia, schizophrenia. negativna kontrola, spreavanje sinteze mRNK zbog vezivanja specifinih represora na odreenim mestima DNK; n. k. operona, spreavanje aktivnosti operona dejstvom specifinog molekula; npr., kontrola transkripcije koja se vri vezivanjem specifinog represora za specifina mesta du lanca DNK, to dovodi do spreavanja inicijacije i RNK, odnosno do onemoguavanja ekspresije gena. negativna mutacija, v. mutatio. negativni naknadni potencijal, v. akcioni potencijal. Negrijeva telaca, nalaze se u mozgu ivotinja obolelih ili uginulih od besniia. Smatraju se kao siguran dokaz infekcije izazvane virusom besniia. neidentine take mrenjae, stanje kada se likovi predmeta koji se posmat530

Neisseria ra ne ocrtavaju na identinim takama mrenjae (nepodesna, nekorespondirajua mesta mrenjae). Usled toga u centralnom nervnom sistemu nije mogue spajanje tih likova (fuzija), tako da se posmatrani predmet vidi udvojen (diplopija). V. indentine take mrenjae. nekompletno antitelo, antitelo protiv celularnih antigena, koje posle vezivanja za antigen ne dovodi do aglutinacije elija. Naziva se jo i jednovalentno antitelo (stari naziv koji je pogrean). Dokazuje se antiimunoglobulinskim testom. neispoljeni alel, pojava da se sinteza lakih i tekih polipeptidnih lanaca, za imunoglobulinske molekule, u klonima plazmocita obavlja pod dejstvom samo jednog gena iz alelskog para, dok drugi gen ostaje iskljuen. Sin. alelsko iskljuenje. Neisserovo bojenje, v. bojenje po Nisseru. Neisseria, obuhvata veliku grupu gram-negativnih diplokoka; pojedinane koke imaju bubreast oblik, a priljubljene su jedna uz drugu ravnom ili konkavnom stranom. Neke vrste najserija su deo normalne flore gornjih disajnih puteva i usne duplje ljudi kao: N. flava, N. perflava, N. subflava, N. flavenscens; druge vrste su uslovno patogene kao N. catarrhalis; a neke vrste su patogene za ljude; N. gonorrhoae i N. meningitidis. Za razliku od apatogenih, patogene najserije za svoje rastenje zahtevaju podloge obogaene faktorima rastenja, temperaturu oko 370C kao i prisustvo 5-10 % CO2; N. gonorrhoae (Gonococcus), uzronik je kapavca. To je obligatni parazit, koji moe izazvati bolest samo ljudi. Pokazuje sve morfoloke i uzgojne osobine patogenih najserija; N. meningitidis (Meningococcus), meningokoki, u prirodnim uslovima patogeni su samo za ljude. Izazivaju meningitis cerebrospinalis epidemica, rede druge infekcije. Pored morfolokih i uzgojnih osobina, karakteristinih za sve najserije. Meningokoki iz kulture pokazuju veoma izraeno vieoblije i polihromazuju. Naro-

nekrotika nefroza ito su uoljive razlike u veliini koka tzv. dinova i kepeca. nekrotika nefroza, v. nephrosis. Nelsonov test ili test !mobilizacije treponema (TIT), v. test. nema mutacija, v. mutatio. Nematodes (valjkasti crvi), prema lokalizaciji u oveka, dele se u dve grupe: 1) u crevne nematode - Ascaris lumbricoides, Enterobius vermicularis, Trichuris trichiura, Ancylostoma duodenale, Necator americanus, Strongyloides stercoralis i Trichinella spiralis, i 2) u tkivne nematode, Wuchereria bancrofti, W. malayi i dr. nematospermijum, repati (konasti) tip semeglavaca. nemo, polna, v. impotentia. Neoarsphenamin, v. Novarsenobenzenum. neoarthrosis, neoartroza, novostvoreni zglob; (1) novostvoreni zglob izmeu dva kostna fragmenta posle preloma, resekcije kosti ili iaenja zgloba ako se nije izvrila repozicija luksacije. Sin. pseudoartroza; (2) kirurki stvoren zglob u telu neke kosti. neodabrano sjedinjavanje, izbor branog para -nezavisno od njegovog genotipa. Sin. sluajno sjedinjavanje. Sup. odabrano sjedinjavanje. neoglycogenesis, v. glikoneogeneza. Neomycini sulfas (neomicin-sulfat), antibiotik izolovan iz aktinomicete Streptomyces fradiae; antibiotik irokog dejstva, oficinalan je prema naoj farmakopeji. neon, Ne, hemijski element, pripada grupi plemenitih (inertnih) gasova. neonatalna linija, (stom.) jasno izraena mrka linija koja predstavlja granicu izmeu prenatalne i postnatalne izgraene glei mlenih zuba. Sin. linija roenja, neonatal ni prsten. neorganske kiseline, neorganska jedinjenja koja sadre vodonik sposoban da se zameni jonom metala. Pri elektrolitikom razdruivanju daju katjon-vodonik, odnosno hidronijum-jon. Kiselog su ukusa i boje plavu lakmusovu hartiju crveno (kisela reakcija). Po Brnstedu kiseline su davaoci protona.
34*

nephrectomia neorganski, anorganski, (1) koji nije u vezi s neim ivim, npr. neorganski svet, mrtva priroda; (2) koji se odnosi na jedinjenja svih metala i nematala s izuzetkom ugljenikovih jedinjenja koja se nazivaju organska jedinjenja. Sva jedinjenja metala i nemetala bez ugljenikovih jedinjenja nazivaju se neorganska ili mineralna jedinjenja (neorganska hernija). neorganski srani umovi, v. um. Neostigmin, neostigmin, parasimpatomimetiko (holinergiko) sredstvo, koje ima slino dejstvo kao fizostigmin (v. Physostigmini salicylas); oficinalan je prema naoj farmakopeji kao neostigmin-bromid (Neostigmini bromidum) i kao neostigmin-sulfat (Neostigmini methylsulfas). neostomia, neostomija, stvaranje vetakog otvora hirurkim putem na nekom organu ili izmeu dva organa. neparna vena, v. azygos. nepci, (embr.) nastaju spajanjem gornjeg vilinog i unutranjeg nosnog pupoljka. Na embrionima od 15 mm duine usno-nosna opna iezava i dovodi u vezu nosne kanale s usnom dupljom primitivnim hoanama. V. palatum. nepana kost, parna kost lica, sastoji se od uspravne i vodoravne ploice s nastavcima-V. 05 (palatinum). nepane ploe, (embr.) ploe gornjeg vilinog pupoljka koje se pribliavaju i spajaju po sredini. Sputanjem upravne pregrade s tavanice nosni sprat se deli u 2 nosne duplje. U predelu sitaste kosti, srednjeg dela koljke i odgovarajueg dela njene pregrade epitel se preobraa u olfaktivnu mrlju. nepani luci, v. arcus palatini. nephrectasia, nefrektazija, poveani, odnosno proireni bubreg, kesasti bubreg. nephrectomia, nefrektomija, operacija kojom se uklanja bubreg, obino zbog tuberkuloze ili malignog tumora. V. nephrotomia. Po anatomskom pristupu za nefrektomiju postoje: n. abdominaHs, n. anterior, nefrektomija incizijom abdominalnog zida; n. lumbalis, pristup bubregu kroz lumbalnu regiju; n. paraperitonealis, uklanjanje bubrega rezom u visini lanog rebra.

531

nephritis
nephritis, nefritis, zapaljenje bubrega, arini ili difuzni proces proliferacije ili razaranja brenog tkiva, koji moe zahvatiti glomerule, bubrene kanalie ili intersticijalno tkivo bubrega. Sin. glomerulo nephritis; n. acuta, akutni oblik nefritisa s hipertenzijom, edemima i hematurijom; arteriosklerozni n., nefritis u starosti, ili nefritis u toku hiperten-zije zbog degenerativnih promena u dovodnim arterijama glomerula; azotemijski n., nefritis u kojeg postoji azotemija; bakterijski n., nefritis izazvan mikroorganizmima; balkanski n., internacionalno ime za endemski nefritis nepoznatog uzroka koji je est u nekim krajevima nae zemlje, u Bugarskoj i u Rumuniji; degenerativni n., nephrosis; n. dolorosa, bolno zadebljanje ahure bubrega u nekim oblicima perinefritisa; fibrozni n., n. interstitialis; glomerulski n., glomerulonephritis; n. gravidarum, nefritis ili druge glomerulopatije u trudnoi; n. haemorrhagica, nefritis u kojeg postoji vrlo izraena hematurija; hidremijski n. nefrozni sindrom; hloroazotemijski n., azotemijski i acidozni oblik nefritisa bez otoka; n. interstitialis, zapaljenje bubrenog vezivnog tkiva je posledica oboljenja bubrenih arterija, glomerula ili tubula, koje dovodi do razaranja pojedinih nefrona i njihovog zamenjivanja vezivnim tkivom, ili dejstva toksina ili sistemskih bolesti na intersticijumu; n. interstitialis acuta, sekundarna komplikacija neke sistemske infekcije, naroito beta-hemoliznim streptokokom; n, s gubljenjem kalijuma, u bubrenoj tubulskoj acidozi; kazeozni n., hronini oblik nefritisa s gnojenjem i kazeozom bubrenog tkiva tuberkulozne etiologije; kongenitalni n., nefritis koji postoji pri roenju, u uroenom sifilisu, npr. n. s. gubljenjem natrijuma, nefritis s gubljenjem soli; produktivni n., nefritis sa umnoavanjem veziva u meuprostorima; ratni n., akutni nefritis koji se javlja u vojnika u ratnim uslovima; n. s gubitkom soli, javlja se u hroninom pijelitisu, policistikim bubrezima i drugim bolestima. Bolesnik gubi vee koliine 532

nephrolithiasis
kuhinjske soli nego to je uzima hranom; n. saturnina, nefropatija u toku hroninog trovanja olovom; subakutni n., parenhimsko oteenje bubrega subakutnog toka, poznato i kao veliki beli bubrezi ovaj naziv moe da izazove i jednu pometnju: na narod belim bubrezima naziva i semenikel n. suppurtiva, nefritis s postojanjem mnogobrojnih apscesa u bubrezima, najee u toku septikih infekcija; transfuzijski n., nefritis posle transfuzije inkompatibilne krvi; tuberkulozni n., izazvan Kochovim bacilom; n. tubularis, nefritis koji obuhvata uglavnom bubrene kanalie; vaskulni ri., nephrosclerosis. nephroangiosclerosis, nefroangioskleroza, hipertenzija s promenama u bubrezima nastala zbog promena na bubrenim arterijama. nephrocalcinosis, nefrokalcinoza, taloenje kalcijum-fosfata u bubrenim kanaliima s progresivnom bubrenom insuficijencijom. nephrocapsectomia, nefrokapsektomija, hirurko Ijutenje ahure bubrega. V. decapsulatio. nephrocirrhosis, nefrociroza, hronini intersticijski nefritis. V. nephritis. nephrocolopexia, nefrokolopeksija, suspenzija kolona i bubrega priivanjem o nefrokoliki ligament. V. nephropexia. nephrocoloptosis, nefrokoloptoza, sputen poloaj bubrega i kolona. nephrolithiasis, nefrolitijaza, nastajanje kamenia u bubrenoj karlici. Kamenii se stvaraju patolokim procesima na sluznici karlice, u zastoju mokrae (suenje uretera, hipertrofija prostate, tabes dorsalis, povreda kimene modine, dugotrajna imobilizacija itd.), pri emu verovatno glavnu ulogu igra poremeaj normalnog stanja tzv. zatitnih koloida, zbog ega se rastvorene soli taloe u mokranoj tenosti. Kamenii su razne veliine i oblika, kao i raznog hemijskog sastava, npr. od urata oksalata, kalcijum-fosfata, istina itd. Nefrolitijaza prouzrokuje akutne napade (usled grenja glatkih miia u mokranim putevima) s bolovima u slabini koji zra-

nephrolithotomia e u butinu i u predeo mokrane beike. estim nagonom za mokrenje i dr. Posledice: pijelonefritis, hidronefroza i anurija s uremijom. nephrolithotomia, nefrolitotomija, uklanjanje konkremenata iz bubrega hirurkim putem, tj. operacijom koja se sastoji od prosecanja zida bubrene karlice i vaenja konkremenata iz nje. V. nephrectomia. nephroma, nefrom, tumor bubrega; n. embryonalis, Wilmsov tumor. nephropathia, nefropatija, zajedniko ime za bolesti bubrega; n. analgesica, nefropatija izazvana dugotrajnim uzimanjem fenacetina; gihtika n., koja je izazvana poveanim stvaranjem i izluivanjem mokrane kiseline; hipoazoturijska n., bolest bubrega u koje postoji zadravanje azotnih jedinjenja u organizmu; hipohlorurijska n., u koje postoji zadravanje soli u organizmu. nephropexia, nefropeksija, privrivanje lutajueg bubrega u njegovom normalnom poloaju putem operacije. V. ren mobilis. nephrophtisis, nefroftiza, tuberkuloza bubrega. nephroptosis, nefroptoza, spad bubrega, sputen bubreg, bubreg koji je poloen nie od svog normalnog leita. V. nephropexia. nephropyeloiithotomia, nefropijelolitotomija, hirurka intervencija kojom se odstranjuje kamen iz bubrene karlice ulaskom u nju prosecanjem bubrenog parenhima. nephropyeloplastica, nefropijeloplastika, plastika operacija na bubrenoj karlici. nephropyosis, nefropioza, gnojenje u bubregu. nephrorrhagia, nefroragija, krvarenje iz bubrega. nephrorrhaphia, nefrorafija, zaivanje traumatske ili operativne rane na bubregu. nephrosclerosis, nefroskleroza, skleroza bubrenih tkiva, najee renovaskulnih bolesti; arteriolska n., nefroskleroza u koje su preteno pogoene arterioIe, s arterijskom hipertenzijom, cilin-

nephrosis drurijom, edemima, degeneracijom bubrenih kanalia, fibroznim zadebljanjem glomerula, a kasnije s dekompenzacijom srca i modanim krvarenjima; henigna n., arteriolska nefroskleroza u starijih osoba, preko 60. godine, u koje esto postoji benigna hipertenzija i hijalina arterioloskleroza. U mlaih osoba ova nefroskleroza moe postojati u dija-betisu melitusu; maligna n., redak oblik nefroskleroze u koje postoji oteenje arterija u elom organizmu, naroito malih arterija i arteriola; udruena je s malignom hipertenzijom. Ponekad primarna bolest, a esto posle perioda benigne nefroskleroze, ili posledica glomerulonefritisa, ili dugotrajnije hipertenzije; senilna n., nefroskleroza koja je deo sindroma starake arterioskleroze. nephrosis, nefroza, svaka bolest bubrega u koje postoje preteno degenerativne promene u bubrenim kanaliima i u koje postoje proteinurija, edem i smanjenje albumina u plazmi; n., amyloi-des, hronina nefroza sa amiloidnom degeneracijom medije arterija i kapila-ra glomerula; n. cholaemica, holemij-ska nefroza, u koje postoji istovremeno neka bolest jetre ili unih puteva, naroito opstruktivna utica; donjeg nefro-na n., specijalni oblik bubrene insufi-cijencije, koja vodi azotemiji, zbog nekroze epitelskih elija donjeg nefrona, koje blokiraju lumen tih kanalia; Eps-teinova n., hronina tubulska nefroza koja je posledica sistemskih bolesti metabolizma, obino u mladih osoba, a u koje obino postoje znaci hipotireoidiz-ma; lipoidna n., lipidna n., u koje postoje edem, albuminurija i promene u belanevinama i lipidima plazme, kao i holesterolskih estara u epitelu bubrenih kanalia; osmozna n., vakuolska nefroza; n. toxica, izazvana otrovima, naroito sublimatom; vakuolska n., bubrena bolest u koje postoji vakuoli-zacija elija proksimalnih kanalia a ponekad i Henleove petlje. Via se u raznim poremeajima; davanje hipertonij-skih rastvora, dehidracija, hipokaliemi-ja. Sin. hipokaliemijska nefroza, osmozna nefroza.

533

nephrosonephritis

nervni sistem

nephrosonephritis, nefrozonefritis, bubEfekti dejstva su periferni (slini dejstvu rena bolest u koje postoji i zapaljenska muskarina itd.) i centralni, kada se us(nefritis) i degenerativna (nephrosis) led dejstva acetil-holina na centralni komponenta; n. haemorrhagica, epinervni sistem javljaju simptomi vrtoglademijska hemoragijska groznica. Sin. vice, straha, oteane koncentracije, dekorejski hemoragijski nefrozonefritis. zorijentacije s halucinacijama itd. Prva nephrostomia, nefrostomija, stvaranje pomo se sastoji u stavljanju gas-maske, fistule bubrega operativnim putem radi davanju atropina, dekontaminaciji omoguenja oticanja mokrae iz bubkoe, ispiranju eluca, oiju itd. Najvarene karlice. niji su: G-otrovi (tabun, sarin, soman, v. nephrotomia, nefrotomija, zasecanje tamo) i V-, odnosno X- otrovi (ifra). bubrega radi odstranjenja kamena iz nervni centar, v. centar. bubrenog parenhima ili iz bubrene nervni ili ivani sistem (systema nervokarlice, ukoliko se kamen zbog svoje vesum), sastavljen od nervnih elija i njiliine ne moe odstraniti pijelotomijom; hovih produetaka, upravlja radom svih n. abdominal is, prilaenje bubregu organa, uspostavlja vezu sa spoljnom kroz abdomen radi nefrotomije; n. lumsredinom i sprovodi obavetenja o stabalis, prilaenje bubregu kroz slabinu nju samog organizma. Razlikuju se dva radi nefrotomije. dela, centralni (systema nervosum cennephrotuherculosis, nefrotuberkuloza, trale) i periferni (systema nervosum petuberkuloza bubrega, oboljenje bubreriphericum); autonomni, visceralni ili ga izazvano uzronikom Mycobactevegetativni n. s., deluje uglavnom bez rium tuberculosis. uticaja volje, omoguuje rad unutranephroureterectomia, odstranjivanje njih organa, to je neophodno za odrabubrega i dela ili celog uretera, obino vanje ivota i vrste. Sastoji se od dva u tumoru bubrega. funkciono antagonistika dela, simpatineplodnost, nesposobnost za stvaranje kusa i parasimpatikusa. V. parasimpatipotomstva bez obzira na uzrok. ^ kus, simpatikus; nervni sistem funkcioneposredna zatitna zona, fizika zatita nie kao celina, iako svaki njegov deo izvorita i postrojenja za snabdevanje ima odreenu funkciju. Ova podela vodom za pie, protiv namernog ili zlonervnog sistema je vetaka, a uinjena namernog zagaenja vode. je radi lakeg upoznavanja oblika pojenepotpuna dominatnost, delimina ispodinih delova i razumevanja njihovih Ijenost fenotipskog efekta i recesivnog funkcija; centralni n. s., sastoji se od gena u heterozigota, iako je obino efemozga i kimene modine, a periferni kat dominantnog gena u tom alelskom n. s., sastoji se od modanih (nn. craniaparu nadmoan. V. codominantnost. les) i kimenih ivaca (nn. spinales). V. Sin. inkopletna dominantnost. cerebrum, cerebellum, encephalon, menepotpuna penetracija, v. penetratio. dulla oblongata, medulla spinalis, nervus neproimanje, nepenetracija, odsustvo (nervi); somatski ili animalni n. s., prifenotipskog efekta mutantnih gena, doma nadraaje iz spoljne sredine i daje minantnog u heterozigota, a recesivnih impulse poprenoprugastim miiima u homozigota. za izvoenje voljnih pokreta, tj. pod nervina, lekovi koji deluju na nervni siskontrolom kore velikog mozga. Svojim tem. . centralnim delom nervni sistem omonervna elija, v. neuron. guuje izraavanje volje, oseanja i obanervna vlakna, v. nervus. vljanje najviih intelektualnih funkcija; nervni blok, v. block. (seks.) seksualnost oveka se u najveoj nervni bojni otrovi, vrsta bojnih otrova meri ispoljava njegovim psihizmom: po(v. tamo) koji u organizam prodiru velinaanjem, postupcima, oseanjem i kom brzinom, dovode do tekih trovareakcijama ne samo u seksualnoj, nego nja, nervnih poremeaja, pa i do smrti. i u aseksualnoj sferi. V. teina mozga, he534

nervosus mijski sastav. U aseksualnoj sferi postoje velike razlike u ponaanju ene i mukarca i u udelu ene i mukarca u knjievnosti, nauci i umetnosti. U seksualnoj sferi dolaze do izraaja razlike u elementarnom seksualnom ponaanju, u manifestacijama ljubavi, u ispoljavanju roditeljskog oseanja, u sublimaciji, najzad, u ulnoj osetljivosti (kona osetljivost, kusna i mirisna osetljivost, slusna i vidna osetljivost). nervosus, (1) nervni, ivani; (2) nervozan. nervoza, popularan naziv za pojaanu radraljivost i laku uzbudljivost. Najee se podudara s neurastenijom. Sin. nervoznost nervozan, popularan termin koji oznauje oveka koji ispoljava znake nervoze. nervoznost, v. nervoza. nervus, nerv, ivac; nervi (plur.), nervi, ivci, tvorevine u obliku vrpci koje provode razdraenja (impulse) od nervnih centara u mozgu i kimenoj modini u sve delove tela, a pripadaju perifernom ivanom sistemu. Sastoje se od mnotva vlakana, produetaka nervnih elija, a obavijena su mijelinskom kouljicom (bela vlakna) ili su bez tog omotaa (siva vlakna). Prema pravcu provoenja impulsa nervna vlakna se dele na odvodna (eferentna) i dovod na (aferentna). Eferentna ili centrifugalna nervna vlakna provode impulse od nervnih centara ka periferiji (motorna, sekretorna). Aferentna ili centripetalna nervna vlakna provode impulse od periferije ka nervnim centrima (senzitivna, senzorijalna). Prema vrsti vlakana, koja sadre, ivci mogu biti: motorni, sekretorni, senzitivni, senzorijalni i meoviti. Prema poreklu ivci se dele na modane (nn. craniales ili nn. cerebrales) i na kimene ili rru dinske (nn. spinales). Modani ivci polaze od modanog stabla. Ima ih 12 pari, i to: nn. olfactorii (I), n. opticus (II), n. oculomotorius (III), n. trochlearis (IV), n. trigeminus (V), n. abducens (VI), n. facialis (VII), n. vestibulocochlearis ili n. statoacusticus (VIII), n. glossopharyngeus (IX), n. vagus (X), n. accessorius (XI) i n. hypoglossus

nervus (XII). Kimeni ivci polaze od kimene modine. Ima ih 31 par, i to: 8 vratnih (nn. cervicales), 12 grudnih ili lenih (nn. thoracici), 5 slabinskih (nn. lumbales), 5 krsnih (nn. sacrales) i l trtini (n. coccygeus). Prednje grane ivaca se spajaju gradei spletove (plexus) od kojih polaze zavrne grane, tj. ivci za poprenoprugaste miie i kou. Nazivi spletova su: vratni (plexus cervicalis), rameni (plexus brachialis), slabinski (plexus lumbalis) i trtini splet (plexus coccygeus); n. abducens (VI), ivac odvodilac, oivava spoljni pravi mii one jabuice; n. accessorius, (XI) pomoni ivac, oivava dva vratna miia (m. sternocleidomastoideus i m. trapezius); n. axillaris, pazuni ivac, oivava dva miia ramena (m. deltoideus i m. teres minor) i kou deltastog predela; n. facialis (VII), ivac lica, oivava miine miie lica, peurkaste kvrice jezika, suznu, podvilinu i podjezinu pljuvanu lezdu; n. femoralis, butni ivac, oivava miie prednje grupe buta i kou prednje strane buta i unutranje strane potkolenice; n. glossopharyngeus (IX), jezinodrelni ivac, oivava miie drela i nepca, opanene kvrice jezika i dounu pljuvanu lezdu; n. hypoglossus (XII), podjezini ivac, oivava uglavnom miie jezika; n. ischiadicus, ishijadikus, veliki sedalni ivac, oivava miie zadnje grupe buta, a svojim zavrnim granama (n. peroneus communis i n. tibialis) inervie miie potkolenice i stopala; n. mandibularis (), donjovilini ivac, trea grana trogranog ivca (n. trigeminus, V), oivava miie vakae i kou u predelu donje vilice; n. maxillaris (V2), druga grana trogranog ivca (n. trigeminus), oivava kou donjeg kapka, nosa, gornje usne, gornje zube, nepce, nosnu duplju; n. medianus, sredini ivac, oivava veliki broj miia prednje grupe podlaktice, neke miie ake i deo koe dlana; n. musculocutaneus, miinokoni ivac, oivava miie prednje grupe nadlaktice i deo koe podlaktice; n. oculomotorius (III), ivac miia pokretaa oka, oivava spoljne mii535

nesanica e one jabuice i dva mala miia u njoj (m. ciliaris i m. sphincter pupillae); n. opticus (II), vidni ivac, pripada optikom putu, a prua se od one jabuice do optike raskrsnice (chiasma); n. ophthalmicus (Vi), oftalmiki, oni ivac, prva grana trogranog ivca (n. trigeminus), oivava kou ela, gornjeg kapka, venjau i suznu lezdu; n. phrenicus, preani ivac, oivava dijafragmu, pleuru, perikard i deo peritoneuma; n. radialis, bini ivac, inervie m. triceps brachii, miie spoljanje i zadnje grupe podlaktice, kou zadnje strane nadlaktice, podlaktice i dela ake; n. trigeminus(V), trograni, trokraki ivac, sastoji se od Gasserovog gangliona i tri kraka od kojih svaki predstavlja poseban ivac. Oivava miie vakae, kou ela i lica, sluznicu oka, nosne i usne duplje; v. n. ophthalmicus, n. maxillaris i n. mandibularis; n. trochlearis (IV), trohlearni, koloturni ivac, oivava gornji kosi mii one jabuice; n. ulnaris, lakatni ivac, inervie manji broj miia u prednjoj grupi podlaktice, neke miie ake i kou dela dlana; n. vagus (X), ivac lutalac, pneumogastriki ili plunoeludani ivac, oivava miie drela, grkljana i mekog nepca, zatim organe u grudnoj i trbunoj duplji; n. vestibulocochlearis (n. statoacusticus, VIII), vestibulokohlearni, tremnopuni ivac, sastoji se od dva ivca: pars cochlearis (n. coclearis ili n. acusticus) i pars vestibularis (n. vestibularis ili n. staticus). ivac pua, akustiki ivac, prenosi nadraaje za sluh. Tremni, statiki ivac, prenosi utiske poloaja i ravnotee tela. nesanica, v. insomnia. neslana dijeta, v. dijeta. nesocijalno, v. asocijalno. nespecifina nadraajna terapija, parenteralno unoenje u organizam proteina, koloida, metala, sumpora itd.), u svrhu izazivanja opte, lokalne i fokalne reakcije i aktivisanja odbrambenih snaga organizma. Nesslerov reagens, v. reagens. nesvesna psiha, v. psiha. netropski spru, v. morbus coeliacus.
536

neurectomia Neufeldov fenomen, fenomen bubrenja kapsule koji slui za svrstavanje pneumokoka.

Neufeldov klin, v. klin, uklinjavanje.

neuralgia, neuralgija, bol u oblasti oivenoj nekim perifernim ivcem ili njegovim granama, koji se javlja u napadima. Uzorok neuralgije nije uvek poznat. Za razliku od neuritisa, pri neuralgiji funkcija obolelog ivca nije oteena; atipina n. trigeminusa, bol u predelu lica koji ne prati distribuciju bilo koje od grana trogranog ivca; n. n. ischiadici, ischias, ishijas, povremeni vrlo jaki bolovi u oblasti inervisanoj ishijadinim ivcem. Velik procenat ovih neuralgija prouzrokovan je pritiskom prolabirane pulpozne jezgre (nucleus pulposus) intervertebralnog diskusa na pojedine spinalne korenove n. ischiadicusa. V. hernia disci, discus-hernia. Toksika ili infektivna etiologija ovih neuralgija nije iskljuena. neuralis, neuralan, nervni, koji se odnosi na nerve. neurasthenia, neurastenija, opta ivana slabost. Stanje tzv. prenadraljive slabosti s nizom tegoba, kao to su glavobolja, nesanica, gubitak apetita, nesposobnost za rad. Razlikuju se tzv. konstituciona n., ije poreklo treba traiti u uroenoj slabosti vegetativnog ivanog sistema (tzv. Beardova bolest) i steena n. ili pseudoneurastenija, koja se javlja kao propratna pojava uz neko osnovno organsko oboljenje. Organsku podlogu neurastenija odnosno pseudoneurastenija esto ini tzv. larvirano, prikriveno zapaljenje mozga. V. larvirani encefalitis. Osim zapaljenja u pravom smislu reci, prouzrokovanog najverovatnije virusima, organsku podlogu neurastenije mogu da ine i oteenja diencefalona drugog porekla (vaskularna, traumatska); seksualna n., sindrom poremeene razdraljivosti i slabosti u oblasti seksualnog ivota. neurectomia, neurektomija, resekcija ivca. Isecanje jednog dela senzitivnog nerva u cilju leenja neuralgije, npr. resekcija trogranog ivca u bazi lubanje. V. enervatio.

neurenterni kanal neurenterni kanal, kanal izmeu ventralnog kanala medularne cevi i duplje primitivnog creva. neurexaeresis, neureksereza, operacija kojom se iupava komad nerva da bi se prekinula njegova funkcija (senzitivna u neuralgijama, a motorna kad je potrebno paralizovanje preage u kolapsoterapiji tuberkuloze plua). V. phrenicoexaeresis. neurilema, v. Schwannova opna. neurilemoma, neurilemoma, v. neurinoma. neurinoma, neurinom, benigna neoplazma od elija nervnih ovojnica modanih i perifernih nerava. Neoplazme su okruglastog oblika jasno ograniene, esto sa ahurom. Od modanih ivaca najee je zahvaen VIII akustikus. Sin. neurofibroma, neurilemoma Schwannoma. neurit, v. neuritum, neurocytus, neuronum. neuritis intraocularis, v. papillitis. neuritis nervi optici, zapaljenje vidnog ivca. Moe da zahvati deo ivca u samoj onoj jabuici (v. papillitis) ili deo iza one jabuice (v. neuritis retrobulbaris). Dolazi do pada otrine vida i ispada u vidnom polju. Posledica moe biti trajno oteenje otrine vida usled atrofije vidnog ivca. Etiologija: oboljenje centralnog nervnog sistema, infektivna oboljenja, fokaloze, lokalni cirkulatorni poremeaji, zapaljenja tkiva orbite, intraokularna zapaljenja i dr. neuritis retrobulbaris, zapaljenje vidnog ivca van one jabuice. Dijagnoza se postavlja na osnovu samo subjektivnih ispitivanja (vid, vidno polje). Kasnije se razvija atrofija papile vidnog ivca kao posledica zapaljenja. Uzroci kao kod n. nervi optici. neuritum, neurit, produetak nervne elije, sastoji se od neuroplazme i neurofibrila u njegovom centralnom delu. Periferni deo, koji ne sadri neurofibrile, naziva se Mautherovom kouljicom. Svojim zavrnim krajem neurit stupa u odnos s odgovarajuim efektorom. Sin. axon, cylindraxis. neuroblastoma, maligna neoplazma nastala proliferacijom neuroblasta. Javlja

neuroendokrinologija se u meduli nadbubrene lezde odojadi i dece, dajui veoma brzo lokalne i udaljene metastaze. Neoplazme sline grae nalazimo u meumozgu i retini. Neoplazma desne nadbubrene lezde daje metastaze u retroperitonealnim limfnim lezdama i jetri, izazivajui Pepperov sindrom koji se sastoji od prisustva metastaza iskljuivo u jetri koja zbog toga moe da ima velike srazmere. Metastaze u kosti, posebno lubanje i oko orbite daju meduloblastom leve nadbubrene lezde i Hutchinsonov sindrom. neurocit. v. neurocytus. neurocranium, neurokranijum, primordijalna lubanja, nervni deo kostura glave u kome je smeten mozak. Postaje iz dorzalnog skeletnog mezenhima koji se nalazi oko prednjeg kraja prvobitne nervne cevi. neurocrinia, neurokrinija, izluivanje proizvoda nekih endokrinih lezda, npr. hipofize u ivani sistem; stvaranje i izlazak izvesnih hemijskih supstancija iz nervnog tkiva u druga tkiva, npr. acetil-holina na zavrecima holinergikih ivaca. neurocytoma, neoplazma sporog rastenja, odlikuje se prisustvom zrelih nervnih elija. Spada u red neoplazmi centralnog nervnog sistema. neurocytus, neurocit, nervna elija, v. neuronum. neurodermitis, hronino kono oboljenje u kome se, kao osnovni simptom, javlja svrab, a zatim se razvijaju osobene, male, otro ograniene, poligonalne, vrste papule, ravne i sjajne povrine, na poetku imaju boju koe, zatim sivkaste ili mrkocrvenkaste (lichenifikacija). Uzroci nisu jasni i smatra se da su najee nervni ili psihiki, a moda i alergijski; javlja su uglavnom u dva oblika: n. chronica cirumscripta (sin. lichen ircumscriptus chronicus Widat) s lokalizacijom na vratu, unutranjim stranama butina i dr. i n. disseminata, koji zahvata vee povrine koe. neuroendokrinologija, zbog vrlo prisne povezanosti funkcije endokrinih lezda (v. tamo) s nervnim sistemom, endokri537

neuroepitel nologija (v. tamo), esto nosi naziv neuroendokrinologija. neuroepitel, ulni ili senzitivni epitel, epitel koji prima nadraaje a predaje ih nervnim elijama. ulne elije imaju obino na vrhu naroito diferentovane biaste ili trepljaste organie kojima dolaze u dodir s dejstvujuom drai. Bazalni kraj im je obino izduen u vlakno i u vezi je s nervnom elijom. neuroepithelioma gliomatosum, gliomatozni neuroepiteliom, tumor sastavljen od nediferentovanih elija nervnog tkiva koje imaju karakteristian raspored u vidu rozeta. To su nediferentovane elije embrionalnog tipa koje se mogu razviti u neuralgijske elije. Javlja se u centralnom ili perifernom nervnom sistemu. neurofibrili, specijalne tvorevine citoplazme nervne elije u vidu vrlo tankih i neprekidnih konia koji se zapaaju u telu same nervne elije i u svim njenim nervnim produecima. Pripisuje im se funkcija izazivanja nadraaja. neurofibroma, neurofibrom, benigni tumor sastavljen od vezivnih elija i vlakana. Potie iz nervnih omotaa i nalazi se ili kao pojedinani tumor ili u vidu mnogobrojnih manjih ili veih vorova na koi i u unutranjosti tela. V. Recklinghausenova bolest. neurofibromatosis, neurofibromatoza, pojava multiplih neurofibromatoznih vorova u koi grudnog koa, kao i na bronhijalnom i lumbalnom pleksusu i ekstremitetima. Ponekad su zahvaeni i nervi u kimenom kanalu. Prisustvo pigmentacije koe u vidu pega boje bele kafe redovna je pojava. Sve neoplazme koje se javljaju du nerava ne razaraju isti, uahureni su i u veoma retkim sluajevima mogu postati maligne prirode. Oboljenje se naziva i Von Recklinghausenova bolest. neurofizini, polipeptidi za koje su vezani oksitocin i antidiurezni hormon u elijama neurohipofize. neuroglioma ganglionare, tumor sastavljen od neuroglije ganglijskih elija i nervnih vlakana. Potie iz mozga, kimene modine i perifernog dela vegeta538

neurohypophysis
tivnog nervnog sistema. Sin. neuroganglioma. V. ganglioneuroma.

neurohirurg, lekar specijalist koji se bavi hirurkim leenjem oboljenja nervnog sistema. neurohirugija, v. kirurgija. neurohumoralne korelacije, korelacije koje postoje u svakoj emociji, naroito u manifestacijama polnog nagona, pri emu se razlikuju 3 perioda: 1) percepcija nadraaja, 2) vegetativne promene registrovane u svesti i 3) somatski izraaj. neurohumoralni, onaj koji se ostvaruje ueem nervnog sistema i hemijskih materija krvi. Prilagoavanje organizma na razne promene u spoljanjoj sredini ili u samom organizmu vrlo je esto i ostvaruje se putem neurohumoralnih mehanizama. V. naviranje mleka. C^ neurogena kontraktura, v. contracturdi neurohypophysis, neurohipofizu izgrauju: sredino ispupenje (eminentia mediana) tuber cinereuma, hipoftzna drka (infundibulum) i zadnji reanj (lobus neurosus). Iako je zadnji reahj nervnog porekla, s malim izuzetkom ne sadri ivane elije ve samo preobraene neuroglijske elije razliitog izgleda, nazvane pit uiti s produecima koji ine mreu zavretaka neuritisa neurosekretnih elija hipotalamusnih jedara (nucleus praeopticus i n. paraventricularis) i krvnih sudova s perivaskularnim prostorima. Vlakna neurosekretnih elija prolaze hipofiznu drku, a njihovi ogranci zavravaju se u zadnjem renju; obrazuju hipotalamohipofizni trakt du koga sekretne kapljice, odnosno hormoni iz neurosekretnih elija, dospevaju u zadnji reanj. Hormoni: oksitocin deluje na kontrakciju miia materice i na mioepitelne elije mekova mlene lezde i vazopresin koji izaziva kontrakciju miia malih krvnih sudova, poveava krvni pritisak i deluje na apsorpciju vode u bubregu (antidiuretsko dejstvo). Eminentia mediana je deo hipotalamusa naroite grae i uloge. U njoj se zavravaju vlakna neurosekretnih elija ventralnog dela hipotalamusa, koja ine tuberohipofizni trakt. Naroiti raspored

neurolept-anestezija krvnih sudova s perivaskularnim prostorima, splet gustih kapilara koji se ulivaju u prave prenosne ili portne vene, a teku du hipofizne drke, prenose u sinusne kapilare prednjeg renja hipofize posredujue hemijske supstancije - portohemijsko posredstvo - koje stimuliu luenje i reguliu rad hipofizotropnih hormona: Ove stimuliue supstancije nazvane su otkoujui ili rilizing faktori (releasing factors, RF). Neki od ovih inilaca imaju koee ili inhibiciono dejstvo, kao PIF za prolaktin, MIF melanoinhibicioni faktor i dr.; (embr.) zadnji reanj hipofize izrasta iz poda meumozga, dok se u gornjem delu suava u hipofiznu peteljku, kojom je neurohipofiza vezana za pod III komore. neurolept-anestezija, NLA, oblik intravenske anestezije; postie se ubrizgavanjem jednog neuroleptika - dehidrobenzperidola i jednog analgetika - fentanila. neurologija, grana medicine koja se bavi prouavanjem centralnog i perifernog nervnog sistema; klinika n., grana medicine koja se bavi ispitivanjem i leenjem nervnih bolesti. neurolues, v. neurosyphilis. neuroma, neurom, benigni tumor sastavljen od nervnih elija i vlakana. Potie najee od paraganglija. V. chromaffinoma; amputacioni n., zadebljanje zavretka nervnih vlakana, koja se sklupavaju u oiljnom vezivnom tkivu. neuromuskularna veza, nervno-miina veza, v. motorna ploa. neuronitis vestibularis, zapaljenje vestibulnog ivca, virusno zapaljenje labirinta unutranjeg uha, ogranieno samo na vestibulni sindrom. Javlja se epidemijski u gradovima, ima dobru prognozu. neuronum, neuron, nervna elija sa svojim produeci ma (dendritima i aksonom ili neuritom). neurooftalmologija, grana oftalmologije koja se posebno bavi izuavanjem odnosa izmeu oka i centralnog nervnog sistema. neuropat, osoba obolela od nekog funkcionog nervnog oboljenja. Sin. neurotiar.

neurosis neuropathia, neuropatija, oboljenje nervnog sistema uopte ili oboljenje vegetativnog nervnog sistema uopte. neuropatolog, specijalista patoloke anatomije koji nauno i struno dela u oblasti patologije nervog sistema. neuropatologija, (1) patologija perifernog i centralnog nervnog sistema; (2) deo patoloke anatomije u kome se prouava patologija nervnog sistema. neuroplastika, plastika, nadoknaivanje defekta nerva stvaranjem nervnog renja na peteljci s centralnog i perifernog patrljka nerva koji se spajaju avom, sa slobodnim autotransplantatom, heterotransplantatom koji se specijalno priprema. neuropori (prednji i zadnji). Prednji neuropor se stvara prvi, u ovejem embrionu od 17 do 20 prljenova, a za izvesno vreme ostaje jo u vezi s ektodermom neuropornom peteljkom. neuropsychiatria, neuropsihijatrija, grana medicine koja se bavi prouavanjem i leenjem nervnih i duevnih bolesti. V. neurologia, psychiatria. neuroretinitis, zapaljenje papile vidnog ivca i okolne mrenjae. neurorrhaphia, neurorafija, spajanje preseenog ivca avovima. neurosekrecija, sposobnost luenja nekih ivanih elija, koje svoje inkrete izluuju aksonom u ivano tkivo (neurokrinija) ili u krvotok (hemokrinija).Takav je sluaj s jedrima hipotalamusa: nn. praeopticus, paraventricularis, supraopticus i dr. V. neurohypophysis. neurosis, neuroza, funkciono oboljenje nervnog sistema koje se manifestuje nervnim i psihikim simptomima. Od psihoza (v. psychosis) razlikuje se injenicom da oboleli svoj odnos prema okolini ne menja kvalitativno; po tome je laki poremeaj od nje. Mnoga modana oboljenja nekada su usled nesavrenosti dijagnostike ili patologije smatrana za neuroze. V. psychoneurosis; n. organa, neurotiki poremeaj funkcije unutranjih organa (srca, eluca, beike itd.); prisilna n., prisilna pojava ideja ili prisilne radnje iju besmilsenost oboleli uvia ali trajno ne moe da ih se oslobo539

neurosyphilis

niacin

zbog visokog stepena njegove imunodi; rentna n., funckioni poremeaj teloke specifinosti. Koristi se za identilesnog ili psihikog zdravlja bez odgovafikaciju izolovanog virusa ili za odreirajue organske podloge koji se odrava vanje titra neutraliuih antitela u serui pogorava time to je oboleli osiguran mu. i to i nehotino tei da dobije to je mogue veu materijalnu naknadu u neutralna mast, v. mast. vidu rente. Iako prolazi tek kada se neutralna mutacija, v. mulatto. rentni proces definitivno zavri, ne tre- neutrocytopenia, v. neutropenia. ba rentnu neurozu smatrati kao obinu neutrocvtophilia, v. neutrophilia. simulaciju, jer je psiholoki mehanizam neutrocytosis, v. neutrophilia. postanka ovog poremeaja mnogo kom- neutron, elektrino neutralna subatomska estica. Sastavni deo svake atomske plikovaniji; n. straha, n. obeleena esjezgre, osim jezgre obinog vodonikoto paninim strahom; traumatska n., vog atoma, koja sadri samo jedan proneuroza koja nastaje usled neke telesne ton (1). povrede. neurosyphilis/sifilis nervnog sistema. V. neutropenia, neutropenija, smanjenje broja neutrofilnih granulocita u krvi; n. tabes dorsalis, paralysis progressiva, tachronica hypoplastica, u koje postoje boparalysis. hipoplazija granulocita u kostnoj sri i neurotizacija, (1) regeneracija preseesklonost za infekcije koe i usne duplje; nog nerva: (2) usaivanje nerva u odun. congenitali, u male dece u koje zeti mii. nema neutrofilnih granulocita u krvi; n. neurotmesis, neurotmeza, povreda nerva cyclica, n. periodica; hipersplenika, u kome su prekinuti njegovi sutinski primarna splenika neutropenija; n. elementi, dok ivac na izgled ne pokazuidiopathica, bez otkrivenog etiolokog je anatomski prekid svog kontinuiteta. inioca; n. maligna, agranulocitoza; n. neurotomia, neurotomija, presecanje neonatalis, kratkotrajna neutropenija nerva hirurkim putem, V. radicotomia, posle roena koja je posledica izoimurhizotomia. nizacije majke; n. periodica, periodineurotubuli, tubuli prenika 200-300 A,u ka neutropenija, hronini oblik neutroneuroplazmi ivanih elija i njenih penije, koju odlikuju pravilni periodi produetaka, dendrita i neurita. Ranije neutropenije s povienom temperatusu opisani kao nerifibrili. Smatra se da rom, stomatitisom, raznim infekcijama i sadre i sprovode enzime i supstancije optim loim stanjem; periferna n., potrebne za obrazovanje sinapsnih vezismanjenje neutrofilnih granulocjta u kula na ivanim zavrecima. perifernoj krvi; primarna splenika n., neutralan, koji ne reaguje ni kiselo ni bazsindrom kojeg odlikuju splenomegalija, no ili koji sadri isti broj hidronijumoizraena leukopenija s neutropenijom, vih (vodonikovih) i hidroksilnih jona sklonost ka infekcijama, ponekad i ane(CE=I(T7 ilipH = 7). mija i trombocitopenija, kao i hiperceneutraliua antitela, antitela koja neutlularna kostna sr. raliu patogeno delovanje virusa mogu neutrophilia, neutrofilija, poveanje brose, sem na mievima, dokazivati i druja neutrofilnih granulocita u perifernoj gim metodama. Za rutinski rad se najvikrvi. Ona je najei uzrok leukocitoze e preporuuje metoda neutralizacije u toku infekcija, intoksikacija, krvarecitopatogenog efekta (CPE) virusa na nja i u malignim tumorima koji brzo naelije u kulturi tkiva. preduju. neutralizacija, sjedinjavanje vodonikovih ili hidronijum-jona i hidroksilnih jona u n- heptil-penicilin (penicilin IV, penicilin K), jedan od etiri glavna prirodna penivodu ili nastajanje vode i soli iz kiseline cilina. i soli. neutralizacioni test, ovaj test je najvaniji niacin, nikotinska kiselina, jedan od sastojaka kompleksa vitamina B. U orgaseroloki postupak za ispitivanje virusa
540

niacin-amid
nizmu je sastojak u kompleksnom sistemu enzima koji uestvuju u prenoenju vodonika. Nedostatak ovoga vitamina je jedan od uzroka nastajanja pelagre. Sin. PP-faktor, antipelagra vitamin. niacin-amid, amid nikotinske kiseline. V. niacin. nialamid, derivat hidrazina, inhibitor monoaminooksidaze; antidepresivno sredstvo. nicanje zuba, pojavljivanje zuba na slobodnom rubu vilinpg grebena, jedna faza u razvitku zuba. V. dentitio. Niclosamidum, niklozamid, anthelmintikoQs^edstvo; oficinalan je prema naoj farmakopeji. Nicolas-tavreova bolest, v. lymphogranulomatosis inguinalis, IV venerika bolest. nicotinismus, nikotinizam, trovanje duvanom ili istim nikotinom. Nicotylamidum, amid nikotinske kiseline, hidrosolubilan, termostabilan. U organizam ulazi u sastav kodehidrogenaze I i kodehidrogenaze II. Nalazi se u veim koliinama u jetri, nadbubrenim lezdama, bubregu, penici, pirinu, kikirikima, mesu, a naroito u kvascu. Oficinalan je prema naoj farmakopeji pod nazivom nikotinamid (Nicotinamidum). nictatio, v. nicmtio. nictitatio, niktitacija, mirkanje, klonusni gr celokupnog krunog miia, u vidu uestalog i veoma snanog zatvaranja kapaka. Obino se javlja u starijih osoba i dece. Uzroci: konjunktivitis, poremeaji refrakcije i neuropatska konstitucija. nidatio, ugneivanje oploenog jajeta. U ene jaje prodire, posle destrukcije epitela, u sam zid materice i tako se dalje razvija.

nia
kaethylamidum). Upotrebljava se za draenje vitalnih centara (respiratornog i vazomotornog) u produenoj modini. Daje se oralno i parenteralno (intravenski, intramuskularno i potkono). Nikolaierov bacil, v. Clostridium tetani. Nikolskijev fenomen, mehaniko odvajanje slojeva epiderma pritiskom ili trljanjem (u pemfigusu). Histopatoloki supstrat epidermolize. nikotin, alkaloid koji se nalazi u Uu i korenu duvana vezan za jabunu i limunsku kiselinu. Nikotin je bezbojna tenost koja mirie na duvan. Vrlo je otrovan. Nikotin se sastoji od piridinskog i hidrisanog N-metilpirolovog jezgra. Oksidacijom nikotina dobija se nikotinska kiselina iz koje se dobijaju mnogi lekovi (nikotinamid i dr.). Posle kratkotrajnog nadraajnog dejstva, paralie ganglije vegetativnog nervnog sistema* a slino (najpre nadraajno, a zatim paralitiki) deluje i na centralni nervni sistem. Trovanje nikotinom nastaje pri preteranom puenju (hronino trovanje) ili pri upotrebi nikotina ili duvanskih ekstrakata za unitavanje biljnih tetoina (akutno trovanje). nikotinizam, v. nicotinismus.

nikotinska kiselina, v. niacin.

nikturija, v. nyctutia. nimfomanija, v. nymphomania. nishodan, v. descendens. nistagrnus, v. nystagmus. nisus, nagon; n. formativus, po staroj embriolokoj teoriji formativan nagon, pod ijim se uticajem roditeljski sokovi razvijaju u odreen oblik; n. sexuaHs, polni nagon. nia, (fr. niche) rendgenski viak senke udubljenja ili depa u zidu eluca, jednjaka ili creva. Ispunjena je barijumskim mlekom; nastaje obino us led grizlice koja je razorila deo zida digestivne cevi; Haudeckova n., nia koja je prodrla kroz sve slojeve eludanog zida, u pankreas ili u jetru. U njoj se vide 3 sloja: gore vazduni mehur, zatim intermedijarni sloj sekreta i na dnu barijumsko mleko, ako se snima ili pregleda u stojeem stavu bolesnika. 541

Niemann-Pickova bolest, v. bolest.

nifuroksim, derivat furana, sredstvo protiv vaginalnih infekcija sa Candidom albicans.

nigrities linguae, v. lingua nigra.

niketil-amid, niketamid, dietil-amid piridin-betakarbonske kiseline (nikotinske kiseline). Deluje nadraajno na centralni nervni sistem; oficinalan je prema naoj farmakopeji (Nicethamidum, Ni-

niador niador, v. Ammonii chloridum. nian-organ, (target^organe) oznaava organ na ije elije deluje odreeni hormon jer te elije poseduju odgovarajui receptor. Na druge elije taj hormon ne deluje specifino. Tako je, npr., tireoidna lezda nian-organ za tireotropni hormon (TSH) prednjeg renja hipofize, za koru nadbubrene lezde je ACTH, za gonade su gonadotropini itd. Niska Banja, banja u blizini Nia, na oko 250 m n. v. Njen klimat deluje sedativno. Postoje tri izvora (19, 34 i 380C). Voda je radioaktivna (8,25, 3,35 i 19,25 MMC na litar) i termalna. Slabo je mineralisana (0,4236 g/oo), odnosno slabo zemnoalkalna; sadri i slobodnu radioaktivnu emanaciju i plemenite gasove; u manjim koliinama sadri olova, bakra i tragove urana. Po dejstvu je sedativna, diuretika i antiurikemika. Voda slui za kupanje, pie i inhalisanje. Banja ima moderno kupatilo i emanatorijum. U ovoj banji se lece: uriki artritis (giht); neki oblici hroninog reumatizma, dijabetes melitus, gojaznost; astma, neuritisi, neuralgije, dispepsije, spastiki kolitisi, arterijska hipertenzija; nadraajne dermatoze, klimakterike tegobe i tireotoksikoze (lakeg stepena). Nitabuchove trake, u zidovima interviloznih prostora, kako na horionskoj ploi (izmeu resica), tako i izmeu pregrada materine posteljice, slau se, u drugoj polovini trudnoe, fibrinoidne trake: one u horionskoj ploi su poznate kao Langhansove trake, na dnu interviloznih prostora kao Rohrove trake, i one dublje smetene u bazalnoj decidualnoj sluznici kao Nitabuchove trake. niton, v. radon. nitrati, soli azotne kiseline. nitrifIkacija, deo u procesu kruenja azota u spoljnoj prirodi. Sastoji se u tome to amonijak, nastao razgraivanjem azotnih jedinjenja, dejstvom nekih mikroorganizama prelazi prvo u nitrite, (NOz), a zatim u nitrate (NOs). Stvaranje nitrita izazivaju B. nitrosomonas i nitrosococcus nitrosus, a stvaranje nitrata gupa B. nitrobacter. Na ovaj proces nadovezuje se proces denitrifikacije, tj.

nivo zdravstvene zatite novostvoreni nitriti i nitrati, ukoliko ih ne upotrebe biljke, razlazu se pod utica-jem nekih mikroorganizama u oksidul--azot i slobodni azot. Ovaj proces izvravaju B. denitrificans, B. pyocyaneus, E. coli, B. fluorescens, B. mesentericus i dr. Sin. mineralizacija (hig.). .jiitrifikujue bakterije, v. nitrifikacija. nitriti, soli aotaste kiseline. V. Natrii nitras, vazodilatatorna sredstva. nitritoirfna kriza, v. crisis. nitrobenzen, uljana, svetlouta tenost, slui za izradu anilina. Zato to ima miris gorkih badema, upotrebljavan je umesto ulja od gorkih badema u izradi jeftinih mirisa i sapuna. Vrlo je otrovan. Simptomi su slini kao u trovanju anilinom (cijanoza usled methemoglobinemije, grevi, koma i smrt). nitrofurantoinum (nitrofurantoin), derivat furana, dezinficijentno sredstvo za mokrane puteve; oficinalan je prema naoj farmakopeji. nitrofurazon, derivat furana, lokalno antibakterijsko sredstvo za leenje meovitih infekcija povrnih rana i oboljenja koe. nitrogenium, v. azot; n. oxydulatum, azot-oksidul, azot-suboksid, N20, bezbojan gas koji pri udisaju prouzrokuje narkozu. V. narcosis, anaesthesia. nitroglycerolum, nitroglicerol, estar azotne kiseline i glicerola, oficinalan je prema naoj farmakopeji. Upotrebljava se kao vazodilatatorno sredstvo. nitro-grupa, jednovalentna funkciona grupa -NO2nitro-jedinjenja, derivati alifatinih i aromatinih ugljovodonika koji sadre jednovalentnu grupu -NO2nitrozni gasovi, v. gasovi. nivo zdravstvene zatite, obim i stepen medicinskih mera u okviru odreenog stepena strunosti; razlikujemo: n. zdravstvene samozatite, (v. tamo); n. optemedicinski, mere u delokrugu Iekara opte medicine; n. optespecijalistiki, mere u delokrugu optih specijalista - hiruga, internista i epidemiologa i n. visokospecijalistiki, mere u delokrugu uih mera - neurohirurzi, kardiolozi, virusolozi, specijalisti aviohigi-

542

nizinska klima jene, pomorske higijene, toksikolozi itd.). V. oblik pomoi. nizinska klima, v. klima. Nocardia, aerobna vrsta roda Actinomyces. Patogene vrste izazivaju nokardiozu plua i koe, koja se teko razlikuje od aktinomikoze. nocturia, v. nycturia. nona paroksizmalna hemoglobinurija, v. haemoglobinuria. nodi lymphatici, (sing, nodus lymphaticus) limfni vorovi ili lezde. Sin. Iymphonodi, lymphoglandulae. Organi veliine zrna prosa do zrna lenika. Obino se udruuju u grupe, ukljuene u tok limfnih sudova. Imaju dovodne i odvodne limfne sudove. Limfni vor se sastoji od velikog broja limfnih voria ili mekova (folliculi lymphatici) i od elija koje imaju fagocitnu mo, u emu se ogleda odbrambena uloga; n. L axillares, pazuni vorovi (lezde), smeteni u pazunoj jami; n. 1. bronchopulmonales, duninopluni vorovi, hilusne limfne lezde, uz pluni hilus; n. 1. capitis, grade ogrlicu na granici izmeu glave i vrata; n. 1. cervicales, vratni vorovi u dubokom i povrinskom sloju; n. 1. colici, kolini vorovi du grana crevnih arterija; n. 1. cubitales, lakatni vorovi, na prednjoj strani lakta; n. 1. gastrici, vorovi du krivina eluca; n. 1. hepatici, jetreni vorovi; n. 1. iliaci, vorovi du ilijanih krvnih sudova; n. 1. inguinales, preponski vorovi, povrinski i duboki; n. 1. lumbales, slabinski vorovi oko aorte; n. 1. mediastinales, vorovi u sredogruu; n. 1. mesenterici, vorovi u opornjaku tankog creva; n. 1. pancreaticolienales, vorovi du slezinske arterije; n. 1. parasternales, vorovi pored grudne kosti; n. 1. sacrales, vorovi ispred krsne kosti; n. 1. tracheobronchiales, vorovi izmeu dunika i dunica. nodosus, nodozni, vorast, npr. erythema nodosum. noduli, s. folliculi lymphatici aggregati, v. Peyerove ploe. noduli haemorrhoidales, hemoroidi, uIjevi, varikozna proirenja vena donjeg

nomotopni dela rektuma iznad ili ispod stezaa mara (n. h. externi, n. h. interni). nodulus, vori; nodulus lymphaticus, limfni vori ili folliculus lymphaticus, limfni meak, sastavni deo limfnog vora ili lezde. nodus, vor; n. atrioventricularis (Aschoff-Tawarae), pretkomornokomorni vor ili Aschoff-Tawarain vor, nalazi se na podu desne pretkomore srca, iznad desnog fibroznog trougla i nastavlja se Hisovim snopom; n. sinoatrialis, sinoatrijalni vor, grupa atipinih vlakana sranog miia u desnoj pretkomori na mestu uliva gornje uplje vene u desnu pretkomoru. Normalni srani ritam regulisan je ovim vorom. Sin. Keith-Flackov vor. noeud vital, (fr.) ivotni vor; mesto u izduenoj modini gde se nalazi centar za disanje. nokat, v. unguis. nokaut (knock out), stanje boksera posle udarca u neko od osetljivih mesta (glava, vrat, podruje srca, gornji deo trbuha) u kome je, obino, izgubljena svest zbog teeg ili lakeg potresa mozga. Nokautirani bokser pada i zbog prolaznog prekida u radu srca, prekida disanja ili gubitka svesti i tonusa, zbog jakog bola. noma, v. stomatitis gangrenosa. nomen aegroti, ime pacijenta u lekarskom receptu. nomen medici (ime lekara), potpis i peat lekara u receptu. nomenclatura, nomenklatura, zbirka strunih izraza, skup uobiajenih imena i naziva u nekoj naunoj oblasti, s latinskim ili latinizovanim recima. V. nomina anatomica. nomina anatomica, anatomska nomenklatura, anatomski nazivi usvojeni na meunarodnim kongresima anatoma (Bazel 1895, Jena 1936, Pariz 1955, Njujork 1960). V. Bazelska nomenklatura, (B.N.A.), Jenska n. (J.N.A.), parika n. (P.N.A.). nomotopni, koji je u vezi s nekim normalnim mestom ili se odnosi na neko normalno mesto; koji nastaje normalno,
543

Nonne-Apeltova reakcija npr. n. impuls, impuls koji potie iz sinusnog vora srca itd. Nonne-Apeltova reakcija; v. reakcija. Nonne-Meige-Milroyev sindrom, v. trophoedema. nonsense mutacija, (engl.) v. mutatio. noradrenalin, jedinjenje koje se od adrenalina razlikuje hemijski po tome to ne sadri metilnu grupu vezanu za azot, a bioloki po tome to poviava krvni pritisak, uglavnom izazivajui optu vazokonstrikciju. N. lui, pored adrenalina, sr nadbubrenih lezda. Sin. levarterenol norepinephrin, norepinefrin, v. noradrenalin. normacidan, koji sadri normalnu koliinu hlorovodonine kiseline u eludanom soku (slobodne kiseline bez stimulacije u eludanom soku iznose O do 40 mmol/litar, a slobodne kiseline posle stimulacije histalogom kreu se od 10 do 130 mmol/litar). normalitet, broj gram-ekvivalenata jedne supstancije u jednom litru rastvora. Normalan rastvor je onaj iji je normalitet l, a skraeno se oznaava sa N/1 ili n/1 (npr. N/1 HCl u jednom litru sadri l mol odnosno l gram-ekvivalent HCl ili 36, 5 g HCl). normalna kapaljka, normalna pipeta za odbrojavanje kapi, iji otvor ima tri milimetra u preniku. normalna mikroflora oveijeg tela, koa i sluznice su naseljene mnogobrojnim vrstama mikroorganizama: 1) stalna flora obino se sastoji od vie-manje odreenih vrsta komensalskih bakterija; 2) prolazna flora je sastavljena od apatogenih i uslovno patogenih mikroorganizama. Prisutnost mikroorganizama stalne flore nije od presudne vanosti za oveiji ivot, ali fizioloka flora nekih delova tela ima odreenu ulogu. Pojedine vrste bakterija (one u crevima) sintetizuju vitamine i pokazuju antagonizam prema nekim patogenim Bakterijama. normiran rendgenski snimak, rendgenski snimak nainjen po propisima koji sadre kako treba da se odnose: film, poloaj ovejeg tela i centralni zrak. 544

nosila Ako snimak nije nainjen pod normiranim uslovima, nije upotrebljiv. V. centralni zrak, rendgenska slika. normoblasti, sekundarni eritroblasti, normalne matine elije crvenih krvnih zrnaca. normoblastosis, normoblastoza, suvino stvaranje normoblasta (eritroblasta) u kostnoj sri. normochromia, normohromija, normalna obojenost eritrocita. normoglycaemia, normoglikemija, normalna vrednost glikoze u krvi. normohromna normocitna anemija, v. anaemia. normospermatozoidija, stanje sperme u kojoj se nalazi normalni broj semeglavapa. normotonian eludac, eludac iji tonus je normalan; rendgenski lii na slovo J. normovolaemia, normo vole mij a, normalna zapremina krvi. nos, v. nasus; strana tela n., razni predmeti koje mala deca, u elji da bolje upoznaju njihovu prirodu, stavljaju u nos (kotice, perle, travke itd.). Ekstrakcija se vri obino uz pomo povrinske anestezije. Ako je strano telo bilo uprljano zemljom, treba da se misli na mogunost tetanusa. nosaki transport, vid vojnog transporta u kojem se koriste ljudi za prenoenje povreenih i obolelih, opreme itd. Ovaj vid transporta je odigrao vanu ulogu u NOR-u na teko prohodnom zemljitu, naroito zimi kad sneni nanosi nisu dozvoljavali upotrebu drugog vida transporta; veliku pomo je prualo stanovnitvo u prenoenju ranjenika i bolesnika u nosakim kolonama, posebno u toku 4. neprijateljske ofanzive. Noscapini chloridum (noskapin-hlorid), alkaloid iz opijuma, srodan papaverinu (derivat benzilizohinolina), upotrebljava se za suzbijanje kalja; oficinalan je prema naoj farmakopeji. nosila, sanitetska, sredstvo za prenoenje nepokretnih povreenih i obolelih; nose se runo ili na raznim transportnim sredstvima; mogu biti standardna i improvizovana od prirunog materijala

nosna kost

nucleolus

v. Njen klimat deluje sedativno. Postoje (motki, ebadi, atorskih krila itd.), to dva izvora istovetne minerale vode (iz 2 se naroito primenjuje u ratnim usloviarteka bunara, duboka oko 200 m), ma. V. improvizacije u sanitetskoj slubi. temperature 240C. Voda je alkama i Za evakuaciju na brodu postoje spi^cizemnoalkalna (hidrokarbonati natrijujalna nosila, a za planinske predelejse ma, kaiijuma i magnezijuma), slabo adaptiraju nosila za tovarna grla. murijatina, jodna (0,0019 g KJ/oo)., nosna kost, parna kost lica. V. os (naale). ukupno sadri 1,3961 g mineralnih sanosna pregrada, v. septum nai (nasus). stojaka u l litru, slui za kupanje (prenosna koljka, v. concha naali. thodno zagrejana i s dodakom CCh) i za nosni greben, v. agger nai. pie. Ima kupatilo i ureaje za fizikalnu nosni oluk, (embr.) eoni breuljak embterapiju i za primenu blata. U ovoj banji riona je na bokovima ogranien olulece se: limfatika stanja dece i odraslih; kom, koji se odeljuje od prvog krnog hronina kataralna stanja nosa, grla i luka, na ijem se kraju nalazi oni mebronhija; arterioskleroza i arterijska hihur. U toku 3. sedmice na prednjem, slopertenzija; guavost, hipotireoidizam; bodnom rubu eonog breuljka pojavhronina reumatika oboljenja zgloboljuje se srednji ugib koji ga deli na dva va i miia, neuralgije i klimakterike nosna pupoljka. Pri kraju 3. sedmice tegobe. (embrion od 4 mm) svaki pupoljak se nosnim olukom deli na dva sekundarna. jiozdrve, (embr.) epitel nozdrvnih otvora buja u toku 2. meseca i potpuno zaepnosni pupoljci, v. nosni oluk. Ijuje nozdrve. Tek u toku 5. i 6. meseca nosni spekulum, v. speculum za nos. nastaje postepena resorpcija toga epa i nosno-nepani kanal, (embr.) trag spoja probijanje konanog otvora. V. nares. nepane ploe s unutranjim nosnim pupoljkom i s nosnom pregradom sai- nozogeografija, grana medicine koja pronjava nosno nepani kanal ili Stensonov uava rairenost bolesti u raznim delokanal. vima sveta. nostalgija, enja za zaviajem, koja se nozologija, grana medicine koja se bavi klasifikacijom bolesti. via u ljudi manje ili vie naglo izdvojenih za due vreme iz uobiajene sredine nozokomijalan, koji pripada bolnici ili (regruti, aci, moreplovci). Katkad je i potie iz nje, npr. bolest. sadrina nekih depresivnih sumanutih nozologija, polna, deo medicinske seksologije koji prouava uestalost i ponaaideja. nje bolesti u mukog i enskog. notohorda, v. svitnjak. Novarsenobenzenum, novarsenobenzen nozoloko dvooblije, nain na koji jedinka odreenog tipa, shodno svome (3,3' - diamino - 4,4' - dihidroksiarsenosastavu, reaguje prema oboljenju. U benzen - metilen - sulfoksilat - natritome pogledu presudna je vangenitalna jum), jedan od organskih preparata tropolna konstitucija, a ne genitalan pol. valentnog arsena. Koristio se za leenje Androidna ena, npr,, ponaa se kao sifilisa, a jo uvek moe da poslui za lemuka konstitucija i sve vie, ukoliko je enje povratne groznice, frambezije, laju nje izraena ta konstitucija, bez obzira manioze i nekih drugih bolesti. Sin. na njen genitalni pol. U nje e lake doi Novarsenobenzol. i do pojave androtropnog, a ne ginotNovarsenobenzol, v. Novarsenobenzeropnog oboljenja. num. novobiocin, antibiotik dobiven iz Strep- noje, v. tarsus. tomyces spheroides i iz Streptomyces nubecula, nubekula, oblai, veoma nean oujak ronjae. niveus, deluje bakteriostatiki i bakterinucha (od arap. nugrah), nuha, zavratak, cidno. zadnja strana vrata. Novophenarsan, v. Novarsenobenzenum. Novosadska Banja, banja koja se nalazi u nucleolus, nukleol, jedarce, okruglasto telace u jedru elije, izmeu konaca Iizapadnom delu Novog Sada, na 78 m n.
545

nukleaze
ninske mree, protoplazmike reakcije (pravo jedarce), ili vrsto pripijenih uz tu mreu hromatinskih svojstava (lano jedarce). nucleosid, nukleozid, v. deoxynbonudeotid. nucleotid, nukleotid, v. tid. nucleus, jezgra, jezgro, jedro; (1) u fizici atomska jezgra. Sastoji se od protona i neutrona. Broj protona u jezgri odgovara atomskom broju (Z). Prenik atomske jezgre iznosi od IO"13 cm do IO"12 cm; (2) jedro elije; (3) jezgra u centralnom ivanom sistemu sastavljena od vee ili manje grupe nervnih elija, npr. nucleus caudatus, repata jezgra u velikom mozgu. nucleus paraventricularis, v. neurohypophysis. nucleus praeopticus, v. neurohypophysis. nuklearna medicina, grana medicine koja prouava primenu radioaktivnih izotopa u dijagnostici, leenju i klinikim istraivanjima. nukleaze, enzimi koji razgrauju nukleinske kiseline kidanjem fosfodiesterskiji veza izmeu nukleotida. Jedni su specifini za DNK - deoksiribonukleaze, a drugi za RNK - ribonukleaze. nuklearne emulzije, detektori nuklearnog zraenja koji koriste fotoemulziju (suspenzija kristala srebrobromida u elatinu) za merenje pojedinanih tragova radioaktivnih estica ili kao integralni detektor za merenje intenziteta zraenja na osnovu stepena zacrnjenja fotografske ploe. Primenjuju se za tzv. filmdozimetriju (znaka-film). nuklearni izomeri, ekscitirana stanja nuklida iste vrste koji se nalaze u razliitim energetskim stanjima. Ove eksci-tacije vrlo kratko traju, oko IO11 sekunde, posle ega se izomer raspada Hi u nie ili u osnovno energetsko stanje uz emisiju elekromagnetskog zraenja. Ovakvi izomeri se oznaavaju zvezdi-com, desno iznad simbola nuklida (elementa). Izuzetno ekscitirana stanja nuklida mogu da traju i znatno due, kada se nazivaju metastabilnim. To su, npr.,

nuklid
99mTc i 113mln, koji se esto koriste u nuklearnoj medicini. nuklearno oruje, v. atomsko oruje. nukleinska kiselina, organska jedinjenja koja u svom molekulu sadre fosfornu kiselinu, purinske ili pirimidinske baze i ugljene hidrate ribozu (pentoza) i dezoksiribozu (tetroza). Nukleinske kiseline koje sadre ribozu nazivaju se ribonukleinske ili, skraeno, RNK, a ako sadri dezoksiribozu, nazivaju se dezoksiribonukleinske kiseline ili, skraeno, DNK. V. DNK i RNK. nukleoplazmiki odnos, odreeni zapreminski odnos izmeu jedra i citoplazme, a izraava se nukleoplazmikim kolinikom NP ______ volumen jedra volumen elije - vol. jedra Taj kolinik je vrlo razliit u raznih elija, npr. jedra jetrenih elija iznose 18 % mase elije, a jedra tireocita iste ivotinje su 60 % zapremine elije. nukleoproteid, sloena belanevina sastavljena od proste belanevine protamina i histona i prostetike grupe nukleinske kiseline. Nukleoproteidi se nalaze u jedrima elija, u mitohondrijama i ribosomima. Nukleoproteidi su u vezi s deljenjem elija, s nasleem, a uestvuju u biosintezi belanevina. Mnogi su virusi sastavljeni od nukleoproteida. U nukleoproteide spadaju i uti ferment i kodehidraza I i II. nukleotidi, jedinjenja koja nastaju iz nukleozida kada se u njima hidroksilna grupa na petom C-atomu pentoze esterifikuje fosfornom kiselinom. Nukleinske kiseline su polinukleotidi. Dejstvom enzima nukleotidaze nukleotidi se razlazu na nukleozid i fosfornu kiselinu. nukleozidi, jedinjenja sastavljena od neke purinske ili pirimidinske baze i ostatka riboze, koja se pod dejstvom enzima nukleozidaze razlazu na ove sastojke. Od purinskih baza u sastav nukleozida ulaze adenin i guanin, a od pirimidinskih u^acil, timin i citozin. nukleusni satelit, v. satelit. nuklid, odreeni nukleus (atomsko jezgro). Obeleava se hemijskim simbolom E svog atoma (elementa), a okarakteri-

546

nulisomia san je atomskim brojem Z (ukupnim brojem protona), brojem N (brojem neutrona) i masenim brojem A, A = Z-I-N; tako da je uobiajena notacija svakog nuklidaf E<N). U zavisnosti od veliina A, Z i N-nuklidi se dele na izotope, izobare i izotone. U nuklearnih izomera treba oznaiti i energetska stanja nuklida. nulisomia, nulisomija, nedostatak oba hromosoma u odreenom hromosomskom paru (2N - 2). Poremeaj je obino inkompatibilan sa ivotom. nullipara, ena koja nije raala. Na njenom telu, a naroito na polnim organima potpuno su odrani normalni anatomski odnosi. Na koi trbuha ne postoje rastezi. Na meici nema oiljaka, devinjak je samo rascepljen, ali odrava svoj oblik. Ulaz materice je okruglast ili takast. numerika apertura objektiva, karakteristina veliina koja uslovljava mo razdvajanja mikroskopa. Izraava se preko jednakosti. NA = n sin /2, n je indeks prelamanja svetlosti u sredini izmeu preparata i objektiva, ugaona apertura objektiva. nutricija, v. nutritio. nutriciona mutacija, v. mutatio, nutritio, nutricija, ishrana, zbir procesa uzimanja, varenja i iskoriavanja hranIjivih materija; adekvatna i., odgovarajua ishrana; hipokalorijska i., ishrana sa smanjenom energetskom vrednou; hiperkalorijska i., ishrana ija je energetska vrednost iznad normalne; optimalna i., ishrana koja po koliini i kvalitetu potpuno odgovara zdravoj ili bolesnoj osobi. nutritivan, hranljiv. Niickov pag, izdanak peritonealne maramice, koji prati jajnike i koji poinje da zakrljava u 3. mesecu iezavajui potpuno. Sin. diverticulum Nucki. nunik, uglavnom se razlikuju tri tipa: engleski klozet, uavac i sanduar. Prva se dva spiraju vodom. Nunika olja izrauje se od porculana ili emajlovane gline ili emajlovanog gvozda, a sedite i poklopac od tvrdog poliranog drveta. Najbolje je ispiranje vodom iz rezervoa-

nystagmus ra. Pri upotrebi engleskog klozeta treba paziti da bude sifon na olji dovoljno dubok i da se spiranje vri preko rezervoara za vodu; uavac je n. koji se upotrebljava na istoku i jugu Evrope. Kad je . dobro izveden, on je nesumnjivo dobar tip higijenskog n. I kod ovog n. spiranje se vri preko rezervoara za vodu. Nezgodna mu je strana to je stalno vlaan; n. sanduar, moe biti takoe dobar tip higijenskog n., naroito kad se odrava stroga istoa, kad postoji izdana ventilacija nunike jame kroz cev koja se otvara iznad krova kue i kad se posle defekacije izmet zasipa suvom sitnom zemljom ili suvim pepelom ili suvim isitnjenim tresetom; prostorije n. U svim sistemima odstranjivanja izmeta i mokrae p. n. treba da su svetle i direktno pristupane vazduhu. Povrina klozeta s jednom oljom ne moe biti manja od l1 /2 m 2. Zidovi p. n. se redovno do 1,5 m iznad poda oblau ploicama ili premazuju masnom svetlom bojom, a ostali se deo zida okrei. Prozor se tako postavlja da se otvara slobodno i direktno napolje. Indirektna prirodna ventilacija preko nekih drugih prostorija veinom je higijenski loa, ukoliko ne postoji istovremeno vetaka ventilacija aspiracionog tipa. U p. n. potrebno je da postoji mali umivaonik s tekuom vodom za pranje ruku. nyctalopia, niktalopija, dnevno slepilo, smanjenje otrine vida danju dok se u sumrak poboljava. Npr. u sluajevima centralnog zamuenja soiva pri jakom osvetljenju enica se skupi, vid pada. Pri slabijem osvetljenju enica se iri i bolesnik vidi bolje. nycturia, nikturija, poveano mokrenje u toku noi. Nylanderova reakcija, v. reakcija. nymphomania, nifomanija, bolesna seksualna prenadraenost u ene. V. satyriasis. nystagmographia, nistagmografija, v. e lek tro n istagmografija. nystagmus, nistagmus, nevoljni pokreti onih jabuica u vidu klonusnih, ritminih greva. Ispoljava se uglavnom na oba oka. Vrste nistagmusa: n. atacti547

nystagmus cus, primarna faza je spora, a sekundarna, povratna, brza; n. diagonalis, pokreti su kosi; fizioloki n., pri maksimalnom pogledu u stranu. Nistagmus moe da bude uroen ili steen. Uzrok moe biti oboljenje u centralnom nervnom sistemu ili postoji lokalni uzrok u onoj jabuici (okularni nistagmus); n. horizontalis, pokreti onih jabuica vre se u poprenom smeru; kalorijski n., javlja se prilikom ispiranja slunog kanala toplom ili hladnom vodom; n. m ino r um, rudarski nistagmus, veoma brzi pokreti oiju u rudara koji rade pri slabom osvetljenju u oknu. prestankom rada u oknu, prestaje i nistagmus; optokinetiki n., jeste normalna reakcija prilikom fiksacije predmeta koji se jednakomerno kreu pred oima. Ispiranjem slunog hodnika toplom ili hladnom vodom izaziva se preko nadraaja labirinta normalni kalorijski nistagmus; n. otogeni, izazvan oboljenjem labirinta ili njegovih viih centara. Prema ravni kretanja onih jabuica razlikuje

Nystatinum se n. horisontalis, n. verticalis i n. rotatorius, kao i meoviti oblici. Ako se nistagmus javlja samo prilikom promene poloaja glave, radi se o policijskom n.; on moe da bude centralnog i perifernog tipa; n. positionalis, pozicijski nistagmus. Javlja se samo prilikom promene poloaja glave u prostoru. Ako se posle nekoliko uzastopnih prornena poloaja izgubi efekat nadraaja, to govori za lokalizaciju patolokog procesa u labirintu (periferni p. n.), a ako ostaje konstantan, patoloki proces treba da se trai u centralnom nervnom sistemu (centralni p. n.); n. rotatorius, pokreti se odvijaju oko uzdune osovine one jabuice. Prema fazama pokreta imamo: n. oscillatorius, primarna i sekundarna faza su iste brzine i ravnomerne kao klatno na asovniku; n. verticalis, pokreti se vre u uspravnom pravcu. Nystatinum (nistatin), antibiotik izolovan iz Streptomyces noursei, deluje vie fungistatino nego fungicidno; oficina-lan je prema naoj farmakopeji.

548

O
O, hemijski simbol za element kiseonik (oxygenium). o-, oznaka u imenima benzenovih disupstitucionih derivata kojom se oznaava da se supstituenti nalaze u orto-poloaju, tj. u poloaju 1,2. O,-p'-DDD (2,2-[4-chlorpheny l, l ,2chlorphenyl] 1,1-dichloraethan), adrenostatik koji, uprkos izvesnih toksikih efekata, moe da bude od koristi u leenju inoperabilnog karcinoma kore nadbubrenih lezda (preparat je hemijski srodan DDT-ju). ORCA, skraenica za "European Organization for Caries Research", Evropska radna zajednica za istraivanje zubnog kvara, Osnovana je u Nemakoj (Konstanz, 1953). Os, hemijski simbol za element osmium, koji spada u platinske metale. obao, obal, v. teres. obavezni aerobi, striktno aerobne bakterije, vrste bakterija koje se mogu razmnoavati samo u prisustvu vazduha, odnosno molekulnog kiseonika. Bakterije koje rastu na povrini hranljive podloge. obavezni anaerobi, striktno anaerobne bakterije, jesu bakterije koje se mogu razmnoavati kada je molekulni kiseonik iskljuen; bakterije koje rastu u dubokim zonama hranljive podloge. obducent, strunjak koji vri obdukciju. obduction, obdukcija, otvaranje lesa radi iznalaenja patolokoanatomskih promena i uzroka smrti. Sin. autopsija, necropsia, sectio. obdukcija, v. obductio. obdukcijski protokol, zapisnik koji se vodi prilikom obdukovanja lesa. U o. p. opisuju se sve patoloke promene koje su naene u tkivima i organima lesa a zavrava se patolokoanatomskom dijagnozom odn. sudskomedicinskim zakljukom o uzroku smrti. obdukovati, vriti obdukciju. V. obductio; (farm.) prevui, npr. pilulae cum saccharo obductae (prevuene eerom). obeleavanje, zamena stabilnog atoma u molekulu odreene supstancije radioaktivnim atomom, metodom hemijske sinteze, radioizotopske izmene ili biosinteze. Sin. oznaavanje, markiranje. obeleivai limfocita, antigenske determinante na povrini limfocita pomou kojih je mogue razlikovati T- i B-limfocite, kao i subpopulacije limfocita. Najpoznatiji su TL, Ly, teta i dr. Obeleivai imaju dijagnostiki znaaj: hronina limfatika leukemija ima najvie B-limfocita, dok neki oblici akutne limfoblastne leukemije imaju uglavnom Tlimfoite; o., radio izotopski, radioaktivni element ili jedinjenje u tragu, sadri malu koliinu radioaktivnog izotopa koja moe da se registruje i izmef i in vitro ili in vivo (u ispitivanom organu ili elom organizmu). Obeleivai, koji su praktiki teinski nemerljivi ne utiu na fiziologiju sistema koji se prouava. Sin. indikator tracer (engl.). Obermeyerova reakcija, v. reakcija. obesitas, gojaznost, suvino nagomilavanje masnog tkiva u organizmu, izazvano raznim uzrocima (suvino unoenje 549

objektivni znaci

oboljenje

hrane, endokrini i psihiki poremeaji). oblongatus, izduen, npr. medulla oblonSin. adipositas. gata, izduena modina. objektivni znaci, promene u bolesnika, obloen jezik, jae izraena obloga jezika koje se mogu utvrditi metodama objekkao posledica loe higijene usta, smativnog pregleda: inspekcijom, palpacinjenog luenja pljuvake, disanja na jom, perkusijom, auskultacijom i labousta, oboljenja praenih visokom temratorijskim metodama. peraturom, dehidratacije organizma i dr. V. pokriva jezika, lingua glabra. oblanda, v. apsula amylacea. obljuba (coitus), predstavlja u oveka in obleaj, v. obljuba. spajanja polova polnim (genitalnim) oroblik pomoi, stepen strunosti medicinganima, poto su oba pola dovoljno priske pomoi na etapama evakuacije za premljena telesno i duevno za taj in, vreme borbenih dejstava. Oblik pomoi na nain u svemu zavisan od morfologije na etapi se moe menjati zavisno od i fiziologije tih organa. Osnovna osoborbenih i drugih uslova kao i strunosti benost pojedinanih uloga polova u osoblja; naelno, odmah posle ranjatom inu je odreena anatomskim disvanja se prua prva pomo (prvenstveno pozitivom njihovih genitalnih organa: u vidu samopomoi i uzajamne pomomuki pol ima snoajni organ (penis) isi), koja obuhvata zaustavljanje spoljturen i erekcijom osposobljen da pronjeg krvarenja (privremeno), privremedre u uduben, uvraen (intravertovan) nu transportnu !mobilizaciju, davanje cevast enski organ (vagina). Takvo spaspecifinih antidota, primarnu dekonjanje genitalnih organa je praeno potaminaciju i zatitu od infekcije i nasebnom motornom aktivnou oba knadnih povreda; opata medicinska uesnika, naroito mukog, u vidu popomo, prua se na svim sanitetskim kreta uz izazivanje snanih, sladostrasetapama poev od bataljonske sanitetnih oseaja, koji, na kraju, u vrhunskom ske stanice. Pruaju je lekar i za to obsladostrau (orgazmu), dovodi do izbauene osobe, a obuhvata: reanimaciju, civanja semene tenosti (ejakulacija), davanje krvne plazme i elektrolita, antinormalno u dubini enskog snoajnog biotika i analgetika, privremeno zausorgana. tavljanje krvarenja (tamponada), punkoboljenje, (1) poetak neke bolesti; (2) bociju toraksa, gastriku sukciju itd.; spelest uopte, za razliku od bolesti kao nocijalistika pomo (hirurka, interniszoloke jedinice; funkciono o., o. u kotika, neuropsihijatrijska itd.), poinje jem postoji poremeaj funkcije nekog da se prua od divizijske sanitetske staorgana, a bez vidljivih morfolokih pronice (neodlona hirurka pomo), a spemena, npr. diskinezija une kesice. cijalistika se prua u onim ustanovama Suprotno: organsko o. hereditarno o., koje imaju odgovarajueg specijalistu nasledno oboljenje, patoloki proces ili ili im se dodeli neka ekipa iz odreda Iestanje u organizmu koje se prenosi nakara specijalista (v. tamo). sleem, npr. hereditarna cerebelarna obliquus, kos, ukoen, npr. musculus obataksija, spinalna hereditarna ataksija liquus inferior bulbi (oculi), donji kosi itd.; kongenitalno o., uroeno oboljemii oka. nje, o. koje nastaje za vreme intrauterinog ivota, npr. kongenitalni sifilis. V. obliteratio, obliteracija, zapuenje, zaephereditarno o.; neonatalno o., o. deteta ljenje, npr. nekog telesnog prostora ili koje nastaje u toku poroaja. Npr. gonolumena nekog cevastog organa, najeroiki konjunktivitis novoroeneta use stvaranjem vezivnog tkiva (sraslinaled neizleene gonoreje majke; organs.ma); o. pericardii, obliteracija perikarko o., o. pri kome postoji patolokoanadne kese, nestanak perikardne upljine tomski supstrat, tj. vidne promene u kad oba lista perikarda elom svojom grai, obliku ili sastavu nekog tkiva, orpovrinom meusobno srastu (usled gana ili organskog sistema. Suprotno: stvaranja vezivnog tkiva).
550

obratna mutacija funkciono o.; specifino o., oboljenje izazvano specifinim prouzrokovaima (sifilis, tuberkuloza i dr.). obratna mutacija, v. intragenska supresija. obratna transkriptaza, enzim koji katalizuje sintezu jednostruke DNK na kalupu RNK. Sin. reverzna transkriptaza. obraz, v. bucca, mala. obrazni, v. buccalis. obrazni luk, (stom.) mehanika naprava za registrovanje odnosa vilica prema slepoonovilinom zglobu i za postavljanje modela gornje i donje vilice u istom odnosu prema zglobnoj osovini artikulatora; kinematografski o. L, sadri kondilne koie koji se mogu podeavati u cilju tane lokacije osovine rotacije kondila donje vilice pri njenom kretanju gore-dole u najdistalnijem poloaju. obrazni mii, v. buccinator. obrisak, sadraj koji se dobija brisanjem sluznice radi bakteriolokog pregleda (obrisak gue, nosa i dr.). Obrisak se dobiva tapiem od drveta ili ice na ijem je jednom kraju namotana vata ili gaza, taj tapi se stavlja u epruvetu i sterilisan je. obrtanje polarizovane ravni, v. svetlost. obrva, v. supercilium. obsessio, opsesija, prisilna pojava, misao, radnja. V. prisilna neuroza. obstetricius (medicus), akuer, opstetriki lekar, koji je stekao vee iskustvo i znanje za ukazivanje pomoi u trudnoi i za vreme poroaja. obstipatio, opstipacija, retko i oteano pranjenje creva; o. atonica, atonika opstipacija, nastala zbog crevne atonije; o. proctogenes, proktogena opstipacija je posledica gubljenja refleksa defekacije koji normalno izaziva prisustvo izmeta u rektumu; o. spastica, izazvana spazmom u veem delu creva u neurasteniji, ili, npr. trovanju olovom. Sin. constipatio. obstruct!o, opstrukcija, (1) proces koji dovodi do zatvaranja nekog cevastog organa; (2) stanje potpune zaepljenosti nekog cevastog organa.

occlusio obstruens, (1) koji vri zaepljivanje, opturaciju; (2) predmet ili in koji stvara opstrukciju. obturatio, opturacija, zapuenje, zaepljenje nekog kanala ili cevastog organa (npr. o. dueti choledoci, zaepljenje uovoda). obturatorius, zaporni, zaptivni, npr. m. obturatorius internus, unutranji zaporni mii. obturatus, zaepljen, zaptiven, zaporni, npr. foramen obturatum, zaptivni otvor. obua, veslaki pokriva koji titi stopalo od mehanikih ozleda, od vlage i od hladnoe, u vidu pletiva (arape) ili koe (cipele). Ona regulie odavanje toplote, odnosno mikroklimu stopala. Ona mora biti laka i udobna, prilagoena klimatskim prilikama i uslovima rada i mora da odgovara prirodnom obliku stopala. Tesna o. omoguuje stvaranje uljeva, naboja, uraivanje nokta na velikom prstu stopala i razne-deformacije. Zimi usled poremeaja cirkulacije, tesna o. stvara podesne uslove za razvijanje smrzotina. Pored toga moe da izazove ponekad i zapaljenje pokosnice s raznim komplikacijama; Charlierova o., obua koja omoguuje da taban dodiruje pod kao to dodiruje u bosom stanju; ortopedska o., specijalno izraena obua koja koriguje uroene i steene mane nogu, a naroito stopala (kraa noga, dustaban, iskrivljen palac upolje i dr.); Scarpina o., metalni remen koji ne dozvoljava tabansk opruenost ispod 90. occipitalis, okcipitalan, potiljani, npr. os occipitale, potiljana kost. occipitalisatio, okcipitalizacija, sraslost potiljane kosti s prljenom glavonoom (atlasom). occiput, potiljak, zatiljak. occlusio, (1) okluzija, zatvaranje, zapuenje, zaepljenje odn. zatvaranje cevastih organa, kanala i otvora stranim telima, patolokim procesima itd.; o. dueti choledoci, okluzija holedohusa, zaepljenje holedohusa koje spreava izlivanje ui u dvanaestopalano crevo. Na taj nain dolazi do okluzione, mehani551

occlusivus ke utice. Uzroci: uni kamen, hronini pankreatitis, hronino ili akutno zapaIjenje holedohusa, suenje holedohusa (najee uroeno), spazam Oddijevog sfinktera. occlusivus; okluzivan, koji izaziva potpuno zatvaranje, npr. okluzivni zavoj, zavoj koji potpuno pokriva, zatvara neku ranu. V. occlusio. occultus, okultan, skriven, tajni, npr. okultno krvarenje, hemoragija koja se ne vidi prostim okom ili se ne vidi odmah (neznatna crevna krvarenja i si.). ochronosis, ohronoza, specijalna obojenost nekih tkiva u organizmu, zbog taloenja alkaptonskih tela u toku poremeaja metabolizma; o. exogenes, egzogeria ohronoza, usled dejstva nekih tetnih inilaca (fenola ili benzenskih derivata); o. ocularis, prisustvo mrkog pigmenta na sklerama, a ponekad i na onim kapcima. oculoguttae (kapljice za oi), kapljice za ukapavanje u konjunktivalni pag. oculomotorius, okulomotoran, koji pokree oko; n. oculomotorius, motorni ivac koji oivava skoro sve miie pokretae one jabuice; v. nervus. oculusf oko, loptasti, meki organ smeten u onoj duplji, glavni organ ula vida. Oko (oculus) se sastoji od one jabuice ( bulbus oculi) i vidnog ivca ( n. opticus). Ona jabuica je sastavljena od tri opne, a to su: spoljanja ili vezivna (tunica fib rosa), srednja ili sudovna opna (tunica vasculosa) i unutranja ili nervna opna (tunica interna). Prednju estinu vezivne opne zauzima ronjaa (cornea) koja je providna, a zadnji najvei deo predstavlja neprovidna beonjaa (sclera). Srednja opna ima tri dela: prednji, srednji i zadnji. Prednji deo je duica (iris) s krunim otvorom u sredini, enicom (pupilla). Srednji deo je zadebljan u obliku prstena s trepljastim nastavcima na zadnjoj strani i naziva se trepljasto telo (corpus ciliare). Za trepIjasto telo privreno je vlakancima dvogubo ispupeno soivo (lens). Zadnji deo, sudovnjaa (chorioidea) bogata je u krvnim sudovima. Unutranja (nervna) opna ima spoljanji pigmentni 552

odabrano sjedinjavanje sloj i unutranji sloj nazvan mrenjaa (retina) u kojoj se nalaze ulne i nervne elije od kojih polaze vlakna vidnog ivca. U prostoru iza soiva i trepljastog tela smeteno je staklasto telo (corpus vitreum). Izmeu ronjae i duice nalazi se prednja ona komora (camera anterior bulbi). Zadnju onu komoru grade duica, soivo, trepljasto i staklasto telo (camera posterior bulbi). Obe komore ispunjava ona vodica ( humor aquosus). Onu jabuicu pokreu etiri prva miia (gornji, donji, spoljhi i unutranji ) i dva kosa miia (donji i gornji). ona aica, (embr.) uvraanjem zida onog mehura pretvara ga u dvolisnu onu aicu, ija peteljka postaje njen koren. aica pokazuje dva lista: spoljanji je tanji, dok je unutranji deblji. Od spoljanjeg lista postaje pigmentni sloj mrenjae, dok se od unutranjeg izgrauje ostali deo mrenjae. Pribliavanjem ova dva lista suava se duplja onog mehura. ona peteljka, u prvo vreme je uplja. Njome je oni mehur vezan za meumozak. ona vodica, v. humor aquosus, oculus. oni kapak, v. palpebra; (embr.), pojavljuju se oko 6. sedmice, kao dva nabora koji u prvo vreme ograniavaju okrugli otvor. Izgraivanjem uglova ovaj otvor se preobraa u popreno izdueni prorez, ogranien gornjim i donjim konim naborom. Ovi se nabori sve vie pribliuju dok se potpuno ne sljube (5. mesec), stvarajui kapaki av. Sredinom 5. meseca meu elijama ovog ava nastaje broavanje i postepeno nestajanje: kapci se razmiu i postaju slobodni (od 7. do 8. meseca). ono dno, v. fundus oculi. ono soivo, v. lens cristalina. onjaka jama, v. caninus, fossa canina. onjaki, v. caninus. onjak, v. caninus, dens caninus. odabrano sjedinjavanje, izbor branog partnera na osnovu njegovih pozitivnih genskih obeleja, odnosno izbegavanje braka s osobama koje imaju negativna genska svojstva. Sup. neodabrano sjedinjavanje, sluajno sjedinjavanje.

odaja
odaja, v. camera. odbrambeni ferment, v. ferment.

odoje pored onog poluasovnog koji se odreuje zakonskim propisima, najee usled osmoasovnog rada, i za to vreme se obino i obeduje. Astenizovane osobe, radniki podmladak i ene, posebno kad su ove u periodima specifinim za njihov pol, treba da imaju ee i due odmore i u toku rada i posle zavrenog posla. Odmor u toku rada treba da se obavlja u prostorijama ili na nekom drugom mestu s dobrim higijenskim uslovima. Vreme odmora sprovodi se u aktivnom odmoru, uz neku laku drutvenu igru, ve prema potrebama i vrsti rada, uz muziku ili pesmu, ili u pasivnom odmoru, sedei ili ak i leei. Higijenski je opravdano da se za puni odmor ne rezervie samo neelja nego i subota po podne ili ela subota, ili koji drugi dan u sedmici, zavodei tako petodnevnu radnu nedelju, odnosno 40asovnu. Za puno odmaranje i osveenje celog organizma od velikog je znaaja godinji odmor. Duinu odmora reguliu: vrsta rada, pol i starost; odmor ne moe biti krai od 10 do 14 dana, a za starije radnike i slubenike od 3 sedmice do mesec dana. odnos polova, (sex-ratio, eng.) relativan, brojni odnos pripadnika mukog i enskog pola u odreenoj populaciji. Odnos polova nije polni odnos. Odnos polova obuhvata sve postupke, celokupno ponaanje jednog pola prema drugom, nezavisno od genitalnog ina. Odnos polova oveka podrazumeva vrlo sloene duevne mehanizme i radnje koje s polnim inom esto nemaju neposredne veze. Ba ti mehanizmi i te radnje predstavljaju u njega izvorite mnogih i najteih problema: odnosa polova kao jedinki, linosti. U svakom sluaju odnos polova je u oveka trajnijeg karaktera i obuhvata mnogo iru oblast doivljavanja nego polni odnos, koji je epizoda, dok u sastav odnosa polova ulaze mnogobrojni i vrlo razlini vangenitalni odnosi. odoje, period u razvoju oveka koji poinje roenjem i zavrava se krajem prve godine ivota. Moe se podeliti u dva dela: period novoroeneta do navre553

odditis, oditis, zapaljenje Oddijevog sfinktera. odelo, veslaki pokriva tela skrojen od raznih tkanina, koe i dr. U naoj klimi slui za potpomaganje prirodne regulacije toplote u organizmu. Odelo treba da je pre svega lo toplonoa, tako da titi zimi od prevelikog odavanja toplote, a leti od jake ege i suvinog primanja toplote. Ono treba da je takvog kvaliteta da stvara i odrava izmeu povrine tela i unutranjih slojeva odela ugodnu temperaturu, koja normalno treba da se kree izmeu 30 i 330C sa relativnom vlagom od 40% do 35%. Zadatak odela je, dakle, stvaranje ugodne line mikroklime. Pored toga, ono titi telo i od delovanja praine i raznih drugih neistoa i tetnih uticaja; radno o., odelo koje svaki radnik treba da ima pri radu kao svoje, bez obzira na vrstu zaposlenja. Radno odelo treba da titi radnika od svih moguih spoljnih zagaenja i oteenja povrine koe. Radno odelo (kombinezon) treba da bude izraeno od solidnog materijala, da odgovara proporcijama tela, d se lako pere, da se dobro priljubljuje uz telo, daje propustljivo za vazduh i da deluje estetski. U izvanrednim sluajevima, radno odelo, prema vrsti posla, treba da titi telo i od prekomerne toplote, hladnoe, vlage, praine i masnih materija i da je postojano prema kiselinama. Radnice, pored radnog odela, treba redovno da nose kapice od dobrog materijala koje im potpuno pokrivaju kosu da bi ih zatitile od nesrenih sluajeva i od zagaivanja kose proizvodima koji nastaju pri radu. odloeni primarni av rane, v. sutura. odmicanje/v. abductio. odmor, niz mera za vraanje radne sposobnosti izgubljene radom. Moe biti pasivni (uzdravanje od svake aktivnosti) i aktivni (bavljenje drugim radom, rekreacija i si.). To, kao i duina odmora, zavisi od karaktera rada, stanja organizma, ishrane i si. Rad u prisilnom poloaju tela , kao i jako intenzivni i naporni rad trai ee odmore u toku rada,

odontalgia

oedema

ne 4 sedmice ivota i period odojeta od spreavanja razvoja karijesa. Odbrue5. sedmice do navrenih gpdinu dana. na mesta se impregniu fluorom i zaliodontalgia, odontalgija, bol zuba. Sin. zuvaju cementom ili amalgamom. Danas bobolja. se posebnom tehnikom primenjuje metoda zalivanja fisura kompozitnim maodontoblastus, visoko prizmatina elija terijalom. V. eradikacija fisura. spoljanjeg sloja zubne papile mezodermnog porekla. U razvojnoj fazi zuba odred lekara specijalista, sanitetska jedinica koja u svom sastavu ima ekipe: odontoblasti su rasporeeni u jednom neurohirurku (za povrede glave i kisloju. U formiranom zubu imaju vieslome), za povrede grudnog koa, trbuha, jan poloaj i smeteni su na periferiji ekstremiteta, za opekotine, za plastine zubne pulpe. Spoljanji produeci operacije i dr.; imaju osoblje i opremu odontoblasta (Tomasova vlakna) smeza samostalan rad i transportna sredteni su u dentinskim kanaliima. Uloga stva za prebacivanje u neku sanitetsku im je u biosintezi prekolagena, kolagena ustanovu na ijoj bazi rade (ekipe nei mukopolisaharida dentinskog matrikmaju opremu za razvijanje ustanove) i sa; (embr.) pri kraju 5. meseca poinje kojoj daju odgovarajui specijalistiki tvorba tvrdih delova zuba po gornjem profil. delu zubne papile. Vezivne elije u tom predelu se, uz unutranji gleni epitel, odreivanje meuvilinih odnosa, iznalaenje vertikalnog, sagitalnog i tranpretvaraju u visoke cilindrine elije, sverzalnog odnosa donje vilice prema odontoblaste, poredane u jednom redu gornjoj pomou zagriajnih ablona. (membrana eboris). Svojim vrhovima odontoblasti stvaraju dentin (substantia odreivanje pola, oploenje, ija je sutina prodiranje semeglavca u enski gaeburnea), koji se u slojevima naglavljuje met, ostvaruje potrebne uslove za odrena vrh zubne papile, kao dentinska kapa ivanje pola ploda. Materijalna podloga ili nastavak. S vrha odontoblasta potie za to lei u prisustvu heterohromozoma citoplazmatiki nastavak tzv. Tomesovo u semeglavcima. Jajne elije su jedne vrvlakno koje se uvlai u kanalie izlueste i indiferentne. Faktor za plod budunog dentina. e jedinke nosi samo semeglavac. odontoclasia, v. caries dentium, cirkularni odreivanje resorpcije, obeleenog triokarijes. leina i oleinske kiseline, test za ispitivaodontodysplasia, strukturna anomalija nje poremeaja resorpcije. Posle davakoja zahvata mlene i stalne zube najnja dijagnostike doze trioleina ili oleinee u jednoj oblasti. Najea je u ske kiseline obeleenih radioaktivnim prednjem delu gornje vilice. Izostaje izizotopima joda ili ugljenika, odreuje se bijanje zuba. Anatomski oblik krunice i njihova koncentracija u krvi ili u izmekorena je poremeen i strukturni defektu. ti postoje u svih tvrdih tkiva. Zubi su neobinog izgleda i esto se ne raspoz- oduzetost, v. paralysis. odvodni, v. efferens. naje granica pojedinih tkiva. odontolog!] a nauka o zubima. V. stomato- odvoenje, v. obductio. oedema, edem, prisustvo nenormalno velogija. like koliine tenosti u meuelijskim odontoma, odontom, benigni odontogeni prostorima, ispoljeno i vidljivo u potumor; meoviti o,, tumor amorfnog tkonom rastresitom tkivu; akutni ciroblika u kome su vrsta tkiva zuba bez kumskriptni e., angioneurotski edem; reda izmeana; sloeni o., sastoji se iz alimentarni e., nutritivni edem; angiomanjeg ili veeg broja zubia koji lie na neurotski e., naglo pojavljivanje lokalideformisane rudimentarne zube. Odonzovanih edema koe, ili sluznica, praetoma moe da bude uzrok nepravilnom no esto dcrmografijom, urtikarijom, nicanju zuba ili impakciji. eritemom i purpurom, alergijskog, neuodontotomija, profilaktika, bruenje roznog ili nepoznatog porekla; o. artenekarioznih dubokih fisura zuba u cilju
554

edema f actum, koji je veslaki izazvan; o. calidum, zapaljenjski edem; o. cardiacum, u kongestivnoj sranoj slabosti, zbog poveanja venskog pritiska; o. cerebri, edem mozga, u poetku preteno intracelularno, kasnije ekstracelularno nagomilavanje tenosti usled poremeaja krvotoka ili nekog toksoinfektivnog procesa; o. fugax, prolazno nagomilavanje tenosti u odreenim predelima tela; gasni e., edem nastao stvaranjem gasa; e. gladovanja, nutritivni edem nastao zbog neunoenja dovoljnog broja kalorija, naroito ivotinjskih belanevina; o. glottidis, akutna oteklina sluznice larinksa i to naroito ariepiglotikih nabora, koja aspiracijom u glotis moe dovesti do opasnosti naglog uguenja. Nastaje usled alergijske reakcije sluznice, usled flegmonskih zapaljenja u okolini (npr., flegmona dna usne duplje - angina Ludovici); hepatiki e., javlja se u bolestima jetre; hunger e. (nem.)i edem zbog gladovanja; hidremijski e., kad postoji hidremija; histeriki e., u histerikoj paralizi; idiopatski e., edem nepoznatog uzroka, naroito u ena, koji se pogorava pred menstruaciju; insulinski e., koji se ponekad javlja posle ubrizgavanja insulina; limfni e., edem izazvan preprekom u limfnim sudovima; maligni e., edem koji se brzo iri, praen nekrozom tkiva i stvaranjem gasa; migratorni e, angioneurotski edem; Milroyjev e., limfni edem; Miltonov e., angioneurotski edem; o. neonatorum, javlja se u nedonoadi i vrlo slabe novoroenadi; neprimetni e., nakupljanje 2-3 lit. tenosti u potkonom tkivu, koje je nevidljivo; o. papillae nervi optici, v. stasis papillae; paroksizmni pluni e., pluni edem koji se naglo javlja nou s oteanim disanjem, vrlo ujnim vlanim unjevima i iskaljavanjem penuavog sukrviavog ispljuvka, zbog poveane propustljivosti plunih kapilara u toku nagle insuficijencije levog srca, obino u arterijskoj hipertenziji; pasivni e., javlja se zbog lokalnog poremeaja oticanja venske krvi ili limfe; Pirogoffov e., maligni edem; pulmonalni e., ne-

oesophagocardiomyotomia normalno nagomilavanje tenosti u plunom vezivnom tkivu i alveolama zbog poveanog hidrostatskog pritiska u plunim kapilarima ili zbog njihove poveane propustljivosti; Quinckeov e., oblik urtikarije koji se ispoljava otokom pojedinih delova koe gde je tkivo rastresito (usne, oni kapci, genitalije, respiratorni trakt). Edem nastaje naglo i traje kratko; ukoliko doe do edema glotisa postoji opasnost od uguenja; renalni e., javlja se zbog nefritisa i hipoproteinemije (nefrozni edem); solidni e., miJcsedem; terminalni e., pluni edem koji se esto javlja u agoniji bolesti; toksiki e., izazvan toksinima (otrovima); venski e., u kojem tenost edema dolazi iz krvi; zapaljenjski e., nastao na mestu zapaljenja, praen cryenilom i bolom. oesophagectasia, ezofagektazija, proirenje jednjaka. oesophagectomia, ezofagektomija, uklanjanje dela jednjaka hirurkim putem. oesophagismus, ezofagizam, gr prstenastih miia jednjaka. Sin. dysphagia spastica. oesophagitis, ezofagitis, zapaljenje jednjaka; o. corrosiva, korozivno zapaljenje jednjaka, hemijska povreda zida jednjaka usled gutanja (namernog ili sluajnog) neke koncentrovane kiseline ili baze. Razlikujemo etiri stepena po dubini i irini povrede, najtei su letalne prirode. Posle izleenja akutne povrede spreavanje tekih striktura jednjaka postavlja veliki terapijski problem, o. dissecans, superficialis, zapaljenje ezofagitisa sa deskvamacijom epitela u vidu traka i cevica; peptiki e., zapaljenje jednjaka zbog refluksa eludane sone kiseline i pepsina, obino hijatusnoj herniji, duodenskoj grizlici, estih povraanja; refluksni e., peptiki ezofagitis. oesophagocardiomyotomia, ezofagokardiomiotomija, uzduno prosecanje miinog sloja donjeg dela jednjaka kardije i gornjeg dela eluca. V. achalasia, sin. cardiomyotomia, Hellerova operacija.
555

oesophagocologastrostomia oesophagocologas trosto mia, ezof agokologastrostomija, operacija kojom se umee deo kolona, s njegovom vaskulnom peteljkom, na mesto odseenog dela jednjaka i stvara na taj nain komunikacija izmeu zaostalog dela jednjaka i eluca. oesophagoduodenostomia, zofagoduodenostomija, anastomoza izmeu jednjaka i dvanaestopalanog creva. Obino se primenjuje posle potpunog odstranjenja eluca (totalne gastrektomije). oesophagodynia, ezofagodinija, bol u jednjaku. oesophagofundopexia, ezofagofundopeksija, operacija kojom se fundus eluca privruje avovima za jednjak, obino zbog refluksnog ezofagitisa. V. oesophagitis. oesophagogastrectomia, ezofagogastrektomija, operacija kojom se odstranjuje ceo eludac i donji deo jednjaka, obino zbog tumora. oesophagogastroanastomosis, ezofagogastroanastomoza, operacija kojom se stvara anastomoza izmeu jednjaka i eluca. oesophagogastrostomia, ezofagogastrpstomia. Sin. oesophagogastroanastomosis. oesophagojejunogastrostomia, ezofagojejunogastrostomija, operacija kojom se vijuga tateg creva na svojoj sudovnoj peteljci svojim proksimalnim krajem spaja s jednjakom, a distalnim sa elucem, obino zbog strikture jednjaka. oesophagojejunoplastica, ezofagojejunoplastika, zamenjivanje dela jednjaka segmentom tateg creva. oesophagoplastica, ezofagoplastika, plastika operacija na jednjaku. oesophagoscopia, ezofagoskopija, posmatranje unutranjeg lumena i zida jednjaka uz upotrebu osvetljenog dugakog spekuluma u obliku ovalne cevi (ezofagoskopa), koji se uvlai u jednjak uz optu ili lokalnu anesteziju bolesnika. Ovaj metod primenjuje se i za vaenje stranih tela iz jednjaka. V. endoscopia.
556

oftalmometar oesophagostenosis, ezofagostenoza, suenje zjapa jednjaka, zbog strikture, ili spoljne kompresije. oesophagostomia, ezofagostomija, operacija kojom se stvara otvor na jednjaku koji se izvodi na povrinu^ obino vrata. oesophagostomiasis, ezofagostomijaza, prisustvo ezofagostomijuma u jednjaku nematode. oesophagotraehealis, ezofagotrahealni, to pripada jednjaku i duniku: obino se odnosi na fistulu koja spaja jednjak i dunik, a koju stvara tumor na jednjaku ili tuberkuloza limfnih lezda (sredogrua). oesophagus, ezofagus, jednjak, prvi evasti deo pribora za varenje koji slui jedino za prenoenje ve usitnjenog zalogaja iz drela u eludac. U odraslih ljudi dug je oko 25 cm. oestrogen!, estrogeni, hormoni (v. tamo) polnih lezda i retikulne zone kore nadbubrenih lezda, steroidne strukture (tzv. C-18-steroidi), meu kojima su najpoznatiji (a bioloki verovatno i najznaajniji), estron, estradiol i estriol, koji, pored niza drugih efekata, omoguuju normalno odvijanje mesenog ciklusa polno odraslih ena. oestrus, estrus, period polne aktivnosti (polne pomame) koji je u izvesnih ivotinja obeleen nizom karakteristinih telesnih znakova i funkcionih pojava. Od telesnih znakova najupadljivije su promene u strukturi vaginalne sluznice i promene u konom omotau i u njegovim tvorevinama. Estrus se u nekih ivotinja javlja jedanput godinje (mo-noestrusne ivotinje), dvaput godinje (diestrusne ivotinje) ili vie puta (po-liestrusne ivotinje). ovek pripada semperestrusnom tipu. officina, (l)radionica; (2)stari naziv za apoteku. of f icinalis, oficinalan, oznaka za one lekove koji se nalaze u farmakopeji, odnosno koje apotekar spravlja prema propisima farmakopeje. oftalmo-, v. i ophthalmo-. oftalmolog/ okulist, oni lekar, specijalista za one bolesti. oftalmometar, v. ovhthalmometer.

oftalmoskop oftalmoskop, ono ogledalo koje u oftalmologiji slui za pregled onog dna (v. fundus oculi); Gullstrandov o., omoguava pregled onog dna pod velikim uvelianjem, bez refleksa koji smetaju i binokularno. Poseban okular omoguuje posmatrau da ono dno demonstrira i drugim osobama. oftalmoskopija, pregled onog dna pomou ogledala, oftalmoskopa. Vri se u direktnoj (uspravnoj) slici pomou usavrenih elektrinih oftalmoskopa ili u indirektnoj (obrnutoj) slici pomou onog ogledala i lupe. ogled, eksperiment, opit, u prirodnim naukama metod za istraivanje, dokazivanje, proveravanje neke pojave, funkcije, zakonitosti itd. Da bi odgovarao zakonima egzaktnih nauka, o. mora biti tako izveden da se pod istim uslovima i na isti nain moe ponoviti s istim rezultatom. V. test; bioloki o., svaki o. na ivom organizmu (najee ivotinjama) u svrhu dokazivanja prisustva mikroorganizama ili hemijskih supstancija (toksini, lekovi, hormoni) u nekom materijalu; formol-gel o., koristi se u sluaju sumnje na kala-azar; Stanniusov o., ogled na abljem srcu, koji se sastoji u podvezivanju pojedinih delova abljeg srca u cilju dokazivanja mesta na kojima se stvaraju impulsi za automatski rad srca; Valsalvin o., (l)ogled koji slui za ispitivanje prolaznosti Eustahijevih tuba, a izvodi se na taj nain to se pri zatvorenim nozdrvama i ustima vri napon za izdisanje vazduha, to ima za posledicu prodiranje vazduha u Eustahijeve tube; (2) pri dubokoj inspiraciji, sa zatvorenim glotisom i pokuaju forsirane ekspiracije, amplituda pulsa se smanjuje usled oteanog priliva krvi u srce kroz gornju i donju uplju venu. ogolien vrat zuba, nastaje usled povlaenja desni. Uzroci su lokalni nadraaji gingive zbog loe napravljenih plombi, krunica i drugih protetikih nadoknada. esto bez lokalnih nadraaja dolazi do povlaenja desni. Parodontitis, naroito hronini, redovno dovodi do povlaenja desni. ogranien, v. circumscriptus.

oksigenator Oguchijeva bolest, v. bolest. oguljotina, v. excoriatio. Okenov bubreg, primordijalni bubreg u sisara. oklopljeno srce, v. pericarditis calcificans. okluzija traumatska, okluzija u kojoj okluzalne sile prevazilaze otpornost tkiva potpornog aparata zuba i mogunost njegove adaptacije, pa dovode do njegovog oteenja. V. occlusio. okluziona utica, v. icterus. oko, v. oculus. oksacilin, metil- fenil- izoksazolil-penicilin, polusintetski penicilin, otporan prema dejstvu penicilinaze a i relativno stabilan u kiseloj sredini. oksalna kiselina, v. Acidum oxalicum. oksamicin, v. Cycloserinum. oksfordska jedinica, v. jedinica. oksi-, v. ojcy-. oksicefalija, v. oxycephalia, turricephalia. oksidazna reakcija, v. reakcija. oksidoredukcioni sistem, v. redox-sistem. oksigenacija, zasiavanje kiseonikom. oksigenator, nain mehanikog oksignisanja venske krvi van tela (vantelesna). U tom cilju koristi se jedna ili vie pumpi, koje odravaju krvotok pri radu na otvorenom srcu ili potpomau krvotok u bolesnika s tekim sranim ili plunim poremeajima; diskni o., v. oksigenator s rotacionim diskom; filmski o., nain stvaranja tankog filma od krvi u zatvorenom sudu s kiseonikom, koji omoguuje razmenu gasova, v. oksigenator s rotacionim diskom i sitasti oksigenator; membranski o., proces oksigenacije na sledei nain: serija kesa od polupropustljivog materijala (teflon, silastik,'celofan) napunjena krvlju, u rezervoaru s kiseonikom, omoguuje da se izvri razmena gasova krvi i kiseonika kroz membranu; oksigenator na crpku: vantelesni aparat, koji ima arterijsku crpku i oksigenator za krv, kao i filtar za zasiavanje krvi kiseonikom; slui kao pomo srcu i pluima u kardiohirurgiji; o. penuanjem, nain na koji kiseonik u vidu penuanja protie kroz vantelesni rezervoar s krvlju, ili protie kroz filtar; o.s rotacionim koturom,
557

oksigenoterapija

oleum

vrsta filmskog oksigenatora u kome se Olea pinguia (masna ulja), galenski preparati, u hemijskom pogledu su masti; niz paralelno postavljenih koturova vrti dobijaju se hladnim ceenjem semenja, u vantelesnom toku venske krvi u sudu rede plodova ili ivotinjskih organa, s kiseonikom; razmena gasova se obavlja izmeu tankog filma krvi na povri- oleandomicin, antibiotik dobijen iz Streptomyces antibioticus, slian, po ni koturova i kiseonika u sudu; sitasti antibakterijskom spektru, eritromicinu (screen) o., vrsta filmskog oksigenato(v.tamo). ra, u kome venska krv prolazi kroz niz sita u sudu s kiseonikom da bi se razme- olecranon, olekranon, lakatni nastavak ulne. na gasova obavila na tankom filmu od olein, estar glicerola i oleinske kiseline. krvi na sitima. Nalazi se u raznim uljima, a manje u oksigenoterapija, leenje inhalacijom kimastima. Sin. triolein. seonika. oksi-grupa, dvovalentna grupa. Jedinje- oleinska kiselina,v. kiselina. nja izvedena iz ugljovodonika, koja sa- oleoresina, oznaka, u nekim farmakopejama, za ekstrakte koji sadre smolaste dre karbonilnu grupu, nazivaju se kari uljane sastojke neke droge, a dobivaju bonima jedinjenja. Karbonilna jedinjese isparavanjem etra, acetona ili alkonja su aldehidi (npr. hola pomou kojih je vrena ekstrakciacetalde-hid, propanon ja. Na primer, Oleoresina Filicis mari ili aceton). Sin. karbonilna grupa. je ekstrakt iz prave paprati (Extractum oksihemoglobin, jedinjenje hemoglobina Filicis tenue). s kiseonikom u kome je ovaj labilno vezan. Oksihemoglobin se stvara u plui- oleosa (remedia), masna sredstva (ulja, masti i dr.) ma, gde se hemoglobin jedini s kiseonikom. Iz plua dospeva u levo srce, a Oleosacchara, farmaceutski preparati koji se sastoje od eera kome se dodaju odatle arterijama u sva tkiva.U tkivima razna etarska ulja (obino jedna kap odaje kiseonik. Redukovani hemogloetarskog ulja na dva grama eera). Slubin venama dospeva u desno srce, a e kao korigensi za ukus u prakovima odatle u plua, gde se ponovo oksidie. za unutranju upotrebu. Sin. oksikiseline, hidroksikiseline, organske elaeosacchara. kiseline koje pored karboksilne grupe (-COOH) imaju i hidroksilnu grupu (- oleothorax, oleotoraks, intrapleuralno ubrizgano ulje, koje treba da kompriOH), npr. mlena kiselina OHmuje plua izazivajui njihov kolaps u COOH. cilju leenja tuberkuloze plua. oksimetar, aparat za direktno odreivanje zasienja krvi kiseonikom, koje se oleum, (l)mast koja je tena na 2O0C; masno ulje (Oleum pinguim); (2) isparljive, osniva na odreivanju apsorpcije svetobino aromatine tene supstancije, losti od strane hemoglobina krvi koja razliita hemijska sastava, koje se obiprotie kroz resicu uha pri dvema razlino nalaze u biljkama. V. aetherolea; O. itim frekvencijama svetlosti, iz kojih Amygdalae, masno ulje dobiveno ceevrednosti se, prikladnim kombinacijanjem zrelog bademovog semena. O. ma, izraunava procenat zasienja krvi Arachidis, masno ulje dobiveno ceekiseonikom. njem oljutenog semena od arahisa oksitocin, hormon zadnjeg renja hopofi(Arachis hypogaea). Slui za izradu razze koji izaziva kontrakcije materice. V. nih masti, npr. Unguentum emoliens i neurohypophysis. uljanih klizmi; O. Cacao, v. Butrym Caokulista, v. oftalmolog. cao; O. camphoratum, v. Camphora; okulistika, v. ophthalmologia. O.Cedri, kedrovo ulje, etarsko ulje iz okulograndularni sindrom, v. ParinauJuniperus virginiana. Slui u mikrosdova bclest. kopskoj tehnici za homogenu imerziju. okultno krvarenje, v. haemorrhagia. U istu svrhu se moe upotrebiti i etari olea aetherea, v. aetherolea. 558

olfactorius sko ulje od jednog domaeg etinara (Pinus Peucae); O. Chloroformii, ulje s hloroformom; O. Crotonis, ulje iz semena biljke Croton tiglium, koje sadri gliceride raznih masnih kiselina ijednu smolastu suspenziju koja prouzrokuje zapaljenje. Laksantno sredstvo, ali se danas zbog izvanredno jakog dejstva vie ne upotrebljava u humanoj medicini; O. Eucalypti, v. Aetherolea; O. FiImaroni, v. Aspidinolfilicinum oleo solutum; O. Gynocardiae, masno ulje dobiveno ceenjem zrelog semenja od ginokardije (Hydnocarpus Kurzii). Upotrebljava se u obliku injekcije u leenju lepre; O. Helianthi, suncokretovo ulje; O. jecoris Aselli, riblje ulje koje se dobiva ceenjem iz jetre bakalara. Sadri vitamine A i D. Ulje dobrog kvaliteta treba da sadri u jednom gramu oko 1.000 i.j. vitamina A i oko 85 i.j. vitamina D. Daje se za predohranu i leenje rahitisa i avitaminoze A; O. Lini, masno ulje dobiveno ceenjem zrelog semena lana (Linum usitatissimum). Slui za spravljanje nekih linimenata; O. Olivae, masno ulje dobiveno hladnim ceenjem iz nepotpuno dozrelih plodova masline (Olea europaea); O. Olivae neutralisatum, neutralizovano maslinovo ulje. Slui za izradu uljanih rastvora (npr. kamfora) ili suspenzije (npr. bizmutovih jedinjenja) za injekcije; O. Paraffini, v. Paraffinum liquidum; O. Pini pumilionis, v. Aethorolea; O. Ricini, ulje iz semena biljke Ricinus communis, koje se sastoji uglavnom od triglicerida ricinolske kiseline. Laksantno sredstvo; O. Sinapis, v. Aetherolea; O. Terebinthinae, v. Aetherolea. olfactorius, mirisni, npr. regio olfactoria, predeo za prijem mirisnog nadraaja na sluznici nosne duplje. olfactus, mirisanje; organum olfactus, ulo za miris, olfaktivna osetljivost, snano angaovana u odnosima polova u ivotinjskom svetu. U oveka je ulo mirisa veoma osetljivo. Ono stie svoju punu sposovnost u pretpubertetu (oko 12 godina). U ena je osetljivost za ruino ulje neto via nego u mukog, ali opada u odmak-

oligodendroglijalne elije loj trudnoi. Ta graviditetna hiposmija je pravilo. Pored hiposmije, u trudnica su zabeleene i privremene perverzoidne olfaktivne izopacenosti, najee u vidu preosetljivosti za izvesna jela. olfaktivni put, skup nervnih vlakana koja polaze od mirisnog predela sluznice u nosnoj duplji (regio olfactoria), prolaze kroz belu masu mozga i zavravaju se u olfaktivnom centru na parahipokampnoj vijuzi slepoonog renja velikog mozga. Sprovodi mirisne nadraaje od sluznice nosne duplje U mozak. olfaktivno polje, zadebljanje na embrionima od 4 mm duine na donjoj bonoj strani eonog breuljka. U embriona od 6 mm to se zadebljanje uvraa u olfaktivnu jamicu, koja se postepeno izdubIjuje u kesicu. olfaktometrija, postupak kojim se odreuje sposobnost ula mirisa da kvalitativno i kvantitativno razlikuje mirisne nadraaje. U tu svrhu slui aparat olfaktometar. olfaktorna glavica, u kojoj se zavravaju vlakna olfaktivnog ivca, prolazei kroz sitastu plou etmoidne kosti. oligaemia, oligemija, smanjenje zapremine krvi. Sin. oligovolaemia. oligoarthritis, v. monarthritis. oligocholia, oligoholija, smanjenje koliine ui u tankom crevu. oligochromaemia, oligohromemija, smanjenje hemoglobina u krvi. oligochromasia, oligohromazija, smanjena obojenost eritrocita, zbog smanjenja hemoglobina u njima. Sin. hypochromasia. oligocythaemia, oligocitemija, smanjenje broja elija u krvi. Najee se misli na smanjenje broja eritrocita. Sin. oligocytosis. oligocytosis, oligocitoza, v. oligocythaemia. oligodactylia, oligodaktilija, manji broj nego to je normalno prstiju ruke i noge, posledica anomalije u razvoju. oligodendroblastoma, oligodendroblastom, veoma maligna neoplazma centralnog nervnog sistema koja se javlja u hemisferi velikog mozga. oligodendroglijalne elije, v. elije.
559

oligoenroglioma
oligoenroglioma, oligodendrogliom, neoplazma centralnog nervnog sistema, veoma sporog rastenja, a javlja se u hemisferi velikog mozga odraslih. Neoplazma esto sadri kalcijum, a ima i naklonost ka stvaranju cista. oligodontio, oligodoncija, kongenitalni nedostatak veeg broja zuba. V. anodontia, hypodontia. oligoelementi, u sastav ivih organizama, pored mnogobrojnih organskih jedinjenja, dolaze i mnoga rieorganska jedinjenj. Neka od ovih jedinjenja se javljaju u veim koliinama (Ca,P,Na,K), a druga u malim koliinama (mikroelementi Mg,Fe,Mn). Elementi koji se nalaze u ivim organizmima u minimalnim koliinama nazivaju se ultramikroelementi ili oligoelementi (bakar, cink, fluor). oligohydramnion, smanjenost koliine plodove vode, koja moe ii do njenog potpunog odsustva. Ova anomalija ima uticaja na tok trudnoe i sam poroaj. Majka za vreme trudnoe trpi bolove usled pokreta deteta, a zbog smanjenja plodove vode. Poroaj je otean, naroito doba irenja, tzv. su vi poroaj. U tak-x, vim trudnoama plod zaostaje u rastenju i u njega nastaju izvesne anomalije u razvoju, najee u razvoju stopala (pes planus, pes varus, pes equinovarus). Ako smanjenje plodove vode nastupi u ranoj trudnoi, stvaraju se deformiteti i na drugim delovima tela ploda. Na glavi i ekstremitetima nastaju srasline u vidu veza (Simonartove veze) koje dovode do tekih nakaznosti i amputacija pojedinih ekstremiteta. oligolecitna jaja, sadre vrlo malo hranIjivog vitelusa (suneri, nii crvi, neki mekuci, nii zglavkari). oligomenorrhoea, oligomenoreja, poremeaj menstrualnog ciklusa, u vidu retkih menstruacija koje se pojavljuju i s velikim zakanjenjima. Javlja se u poremeajima ishrane, anemiji, hlorozi, u ugojenih ena, a uzrok im je hipofunkcija jajnika.

omentectomia
oligomicleotid, oligonukleotid, kratak polinukleotid s manje od 10 nukleotida u njegovom molekulu. oligophrenia, oligofrenija, uroena maloumnost nastala usled kongenitalnih oboljenja (sifilis), intrauterinih oboljenja (rubeola majke), poroajnih trauma ili obolevanja u prvim godinama ivota, ili iz nepoznatih razloga, familijarno. Najtei stepen oligofrenije je idiotija, laki imbecilnost, a najlaki debilnost, koji se teko razlikuje od tzv. fizioloke glupav, os ti. oligopnoea, oligopneja, smanjenje broja disajnih pokreta u minutu. V. oligopnoea. oligosialia, smanjeno luenje pljuvake iz bilo kog razloga. Promene na sluznici usta zavise od stepena i trajanja smanjenog luenja pljuvake. Sin. hyposalivatio. V'. xerostomia. oligospermatozoidija, stanje smanjenog broja sameglavaca (ispod 30 miliona u lem), uz poveani broj semeglavaca nepravilnog oblika. oligozoospermija, oligozoospermija, smanjenje broja spermatozoida (v. tamo) u semenoj tenosti (ispod 40.000.000 u ml semene tenosti). oliguria, oligurija, smanjeno luenje i izluivanje mokrae.' Ollier-Thierschov transplantat (presad),

oligometalna voda, v. pauci - mineralisana voda.

560

v. transplantacija. Olliver Cardarellijev znak, v. znak. olovna kolika, v. colica saturnina, saturnismus. olovna uzetost, v. saturnismus. olovna voda, v. aqua. olovni rub, v. stomatitis saturnina. oluasta sonda, v. sonda. omagra, gihtike promene u ramenom zglobu. omarthritis, omartritis, zapaljenje ramenog zgloba. Ombrdanneova maska, v. maska. Ombredanneova operacija, v. operacija. omentalis, omentalan, opornjaki, koji pripada preagi, npr. bursa omentalis, opornjaka kesa. omentectomia, omentektomija, isecanje dela ili ele lojne pregae.

omentna kesa omentna kesa, duplja izmeu sudova gastrokolonskih nabora iz kojih se razvija velika lojava pregaa. omentofixatio, v. omentopexia. omentopexia, omentopeksija, priivanje lojne pregae (omentuma) za trbuni zid u cilju stvaranja spojnice izmeu vena portnog i kavnog sistema u portnoj hipertenziji (ciroza jetre, tromboza grana ili stabla mezenternih vena, ili portne vene). V. Talrnina operacija. omentoplastica, amentoplastika, korienje dela omentuma kao kalema u raznim abdominalnim operacijama. omentoportographia, omentoportografija, radiografija portnih vena posle ubrizgavanja kontrastnog sredstva u gastroepiploinu venu. V. spleno porto grafija. omentorrhaphia, omentorafija, zaivanje rascepa lojne pregae (omentuma). omento volvulus, volvulus, uvrtanje omentuma. omentum (od operimentum, pokriva), lojava preaga, crevnjak (dvostruki list trbune maramice); o. majus, velika preaga, veliki opornjak, duplikatura visceralnog lista trbune maramice, sputa se od velike krivine eluca nanie i prekriva vijuge tankog creva. U stvari velika preaga ima etiri srasla lista; o. minus, mala preaga, duplikatura visceralnog lista trbune maramice koja se prua od jetre do dvanaestopalanog creva i eluca. omfaloenterni kanal, sin. vitelinski kanal omophagia, omofagija, ishrana sirovom, nepreraenom hranom. omphalocele, omfalokela, uroeni otvor pupka kroz koji ispada crevo prekriveno membranom koju sainjava amnion i peritoneum. Crevo se lako moe vratiti u trbunu duplju. V. hernia umbilicalis. onanija, draenje sopstvenih polnih organa u cilju samozadovoljavanja. Onanija je perverzija kad je sama sebi cilj (u psihopata i duevno bolesnih). Sin. masturbatio, monolagnia, ipsacija. onanismus, v. onanija. onchocercoma, onhocerkom, potkoni vor nastao usled inflamacije oko crva
36 Medicinski leksikon

onycholysis parazita Onchocerca volvulus, nematoda koji izaziva u Zapadnoj Africi, Meksiku i Gvatemali pomenute promene. Mikrofilarije nalazimo u povrnim slojevima koe. oncocytoma, onkocitom, retka benigna neoplazma pljuvanih lezda, obino uahurena, a elije koje ine neoplazmu su sitnogranulisane protoplazme. onihoze, oboljenja noktiju. onkotski pritisak, v. pritisak. ono, psihoanalitiki pojam koji, zajedno sa ja i sa nad-ja obrazuje psihiku linost. Ono predstavlja nagonske tendencije kojima je psihika linost izloena. Ono je potpuno nesvesno i dejstvuje samo na tzv. principu zadovoljstva (da mi bude lepo). Sin. es. O-noge, genu varum, slukonogost, raskolen, levaste noge. onyalia, onialija, specijalna bolest pothranjivanja u Africi, u koje je naroito karakteristina pojava u usnoj duplji kih mehurova ispunjenih krvlju, zbog trombocitopenije; sline pojave javljaju se i u akutne trombocitopenijske purpure u evropskim zemljama. onychatrophia, onihatrofija, stanjenje i krivljenje nokatnih ploica. onycnauxis, zadebljanje nokatne ploice. Sin. pachyonychia. onychectomia, onihektomija uklanjanje nokta hirurkim putem (npr. u sluaju zaraslog nokta). onychia, onihija, oboljenje nokta; o. mediana canaliformis, du ele nokatne ploe u sredini protee se oluasta uvala prljavo sive boje. onychodystrophia, onihodistrofija, poremeaji u nokatnim ploicama usled nepravilne ishrane (ishrana siromana belanevinama, a time i istina). onychogryphosis, onihogrifoza, kandasti oblik veoma zadebljanog nokta vrlo tvrde konzistencije. Uzrok je nepoznat. onychogryposis, onihogripoza, kandasti, jako zadebljali, veoma tvrdi nokti na nonim prstima. onycholysis, oniholiza, odvajanje nokatne ploice od posteljice. 561

onychomycosis onychomycosis, onihomikoza, gljivino oboljenje nokta: o. favosa, o. trichophytica, o. epidermophytica, o. candidiatica. onychophagia, onihofagija, grienje noktiju. onychorrhexis, onihoreksis, uzduno prskanje nokatne ploice poev od slobodnog ruba. onychoschisis, onihoshiza, lamelozno cepanje nokatne ploice paralelno s povrinom. onychotylomania, onihotilomanija, neurotsko cupkanje noktiju. ooid, zrela jajna elija. oophoritis, ooforitis, zapaljenje jajnika. Retko je samostalno oboljenje, najee uestvuje u zapaljenskom procesu na jajovodima. Moe biti akutan ili hronian. U izvesnim sluajevima usled zapaIjenja stvaraju se u jajnicima apscesi (pyoovarium), iz kojih se mogu izolovati prouzrokovai, ali su vrlo esto sterilni. Uzroci oboljenja su isti kao u oboljenjima jajovoda. opacifikacija, zamuenje, npr. o. ronjae, v. opacitas. opacitas, zamuenje, (oft.) zamuenje u providnim sredinama one jabuice. Oblik, intenzitet i uzrok mogu biti veoma raznovrsni. Prema lokalizaciji postoje: o. corneae, o. lentis, o. corporis vitrei. opekotina, v. combustio. opekotine u ratu, povrede koe koje nastaju dejstvom izvora termike prirode (napalm-bombe, plamenibacaa i sL), hemijske (najee bojni otrovi), elektrine i radijacione (v. atomsko oruje) i dejstvom fosfora ije je dejstvo i termiko i hemijsko. operabilan, to se moe operisati. operacija, hirurka radnja koja se vri najee u svrhu leenja. Po nainu izvoenja razlikuju se: krvave o., u kojima dolazi do prosecanja koe i drugih slojeva; ne krvave o., u kojima se ne vri prosecanje (repozicija preloma ili iaenja, redressment force itd.). Po cilju se operacije dele na dijagnostike, kao to su punkcija, biopsija, kateterizacija, eksplorativna laparotomija i na opera562

operacija cije u pravom smislu reci, koje imaju terapijski cilj. Po terapijskom efektu operacije se dele na: palijativne, kojima se otklanja opasnost po ivot i neka od glavnih tegoba; radikalne u kojima se otklanja samo arite oboljenja ili oboleli ili ceo organ. Po vremenskom izvoenju operacije postoje: operacije u jednom vremenu ili aktu, koje se u jedan mah obavljaju, i operacije u dva ili vie vremena (razdela), kojima je cilj da izbegnu operativni ok i komplikacije kojima bi bio izloen bolesnik ako bi se dugotrajna i teka intervencija izvrila u jednom vremenu; Abbova o., (1) irenje strikture jednjaka prosecanjem pomou ice, (2) intrakranijalna resekcija druge i tree grane trogranog ivca u trigeminusnoj neuralgiji; Adamova o., (1) potkono presecanje palmarne fascije na raznim mestima u cilju leenja Dupuytrenove kontrakture, (2) potkono intrakapsulno presecanje vrata butnjae u ankilozi kuka; Adelmannova o., egzartikulacija prsta s amputacijom glavice odgovarajue metakarpne kosti; operation a froid, (fr.) operacija koja se vri kada se akutno zapaljenje samog obolelog organa ili njegove okoline stia ili iezne.Njome se izbegava mobilizacija i rasejavanje infekcije koje bi prouzrokotfala rana operacija ((operation a chaud); Albeova o., (1) operacija zbog postizanja ankiloze kuka; u tom cilju se iseca povrni sloj glave femura i osvei acetabulum, a zatim se ove osveene povrine odravaju u prisnom dodiru; (2) implantacija komada golenjae u rascepljene bodljaste nastavke prljenova u cilju postizanja ukoenosti obolelog segmenta kimenog stuba (tuberkulozni spondilitis i povreda kimenog stuba); Albe-Delbetova o., sastoji se od stvaranja kanala vrtenjem u trohanteru i vratu butne kosti kao i u njenoj glavi da bi se u taj kanal zabio klin od kosti; A. o. primenjujese u prelomu vrata butne kosti; ^llBe-Henleova o., sin. Albeova operacija; Albertova o., isecnje kolenog zgloba radi izazivanja ankiloze u sluaju labavog kolena; Axhausenova o., retroaurikularni pristup donjovili-

operacija nom zglobu; Babcockova o., operacija uklanjanja varikoziteta potkonih vena na nozi sastoji se u uvlaenju duge iane sonde sa zadebljanim vrhom u veliku povrnu venu, a zatim se izvlaenjem sonde izvlai i pomenuta vena sa svim svojim varikoznim ograncima; Baileyjeva o., naziva se i atrioseptopeksija, koja se sastoji od zatvaranja prvog i drugog otvora na zatvorenom srcu: utiskuje se ispupeni zid desne pretkomore i zasiva za rub defekta; Bassinijeva o., radikalna operacija preponske kile kojom se vraa kilni sadraj iz preponovane kilne kese u trbunu duplju. Poto se kilna kesa podvee na svom vratu, a njen ostali deo se odstrani, kosi i popreni miii trbuha se priivaju iza semene vrpce uz Poupartovu vezu; Bennetova o., operacija varikokele deliminom resekcijom pramenitog spleta posle ega sledi spajanje krajeva zaostalog spleta; Bergerova o., sastoji se od meulopatinogrudne amputacije; Bergmannova o., prosecanje vaginalne ovojnice semenika, s uklanjanjem njenog zidovnog lista u cilju leenja hidrokele semenika; Billrothove o., IB. operacija (B.-I): resekcija pilorusa s distalnom polovinom eluca, a zatim spajanje dvanaestopalanog creva s ostatkom eluca, iji je otvor suen avovima; HB. operacija (B.-II): resekcija pilorusa i 1/2 do 2/3 distalnog dela eluca, zatvaranje dvanaestopalanog creva i anastomoza suenog otvora eluca s prvom vijugom tankog creva; Blalockove o., operacije pomou kojih se leci Fallotova tetrada. Blalock I, operacija kojom se vri anastomoza proksimalnog kraja preseene potkljune arterije s bokom plune arterije (terminolateralna anastomoza). Blalock //, operacija kojom se vri anastomoza izmeu proksimalnog kraja preseene potkljune arterije i distalnog kraja preseene plune arterije (terminoterminalna anastomoza); Blalock-Hanlenova o., operacija arterije koja dopunjava transpoziciju velikih krvnih sudova stvaranjem interatrijumskog defekta septuma; Boarijeva o., transplantacija semenovodnih sudova u
36"

operacija uretru da bi se u nju praznili; Bobrovova o., osteuplastika operacija kimene pukotine; rennerova o., modifikacija Bassinijeve operacije u kojoj se trbuni miii priivaju za ovesni mii; Brockova o., operativno leenje stenoze plune arterije. Sastoji se od uvlaenja Brockovog valvulotoma kroz desnu komoru u sueni deo arterije radi presecanja zalistaka koji ine suenje. Zatim se vri dilatacija pomou instrumenta; Caldwell-Lucova o., oralni pristup kroz maksilarni sinus prilikom repozicije preloma maksile, poda orbite i zigomatine kosti; Calotova o., forsirana redukcija kifoze istezanjem kimenog stuba u narkozi; Carnochanova o., uklanjanje Meckelovog gangliona zajedno s dobrim delom trogranog ivca (petog nerva) zbog neuralgije prilazom ka ganglio-nu kroz upljinu vilice; Cecilova o., operacija strikture uretre u tri vremena: (1) isecanje suenog dela uretre, (2) formiranje novog uretralnog segmenta od monica u koji se zariva odgovarajui deo penisa, (3) odvajanje penisa od monica s novim segmentom uretre; Chopartova o., v. Chopartova egzartikulacija, desarticulatio; Codivillaova o., leenje pseudoartroze, koje se okruuje usaivanjem osteoperiostnih ploa uzetih iz golenjae; Colonnaova o., obnovna operacija intrakapsulne frakture vrata butnjae; Delormeova o., oljutenje zadebljale plune maramice u dugotrajnom empijemu. V. dekortikacija; Dragstedtova o., v. vagotomia; Dingmanova o., kondilektomija donjovilinog zgloba: preaurikularni pristup kod luksacionih preloma, fibrozne ankiloze, tumora; osteosinteza dislokovane zigomatike kosti u predelu frontozigomatike suture (lateroorbitaino) i na donjoj onoj ivici (zigomatinomaksilarna sutura); drenani kanal R.orevia, zatvoreni nain operacija veih cista u gornjoj vilici; nain leenja preloma zigomatike kosti ili poda orbite; drenaa se uspostavlja u gornjem forniksu; Duhamelova o., operacija kojom se u Hirschprungovoj bolesti provlai aganglijski segment kolona kroz mar da bi se

563

operacija resekovao i uinila anastomoza segmenta s ouvanim ganglijama i anastomozovao s rektumom. V. Hirschprungova bolest (pod bolest); Emmetove o., (1) metod reparacije pocepanog peritoneuma, (2) hirurko stvaranje vezikovaginalne fistule da bi se drenirala mokrana beika u cistitisu; Esmarchova o., preaurikularni pristupni put donjovilinom zglobu ispred tragusa, preko temporalne regije do iznad spoljneg dela obrve; Estlanderova o., resekcija jednog ili vie rebara u hroninom empijemu da bi se stvorio kolaps torakalnog zida i na taj nain zatvorila nenormalna pleuralna upljina; eksplorativna o., hirurko otvaranje dela tela da bi se vizuelno i palpatornim pregledom organa i tkiva utvrdio uzrok neobjanjenih simptoma. V. eksplorativna laparotomija, Juparotomia; Finneyeva o., gastroduode nostomija, odnosno pyloroplastica, kojom se stvara iroka komunikacija izmeu pilorusa i duodenuma. V. gastroduodenostomia, pyloroplastica; Frsterova o., v. radicotomia; Fredet-Ramstedtova o., vansluznina piloromiotomija bez zaivanja, primenjuje se u uroenpj stenozi pilorusa; Freyerova o., suprapubiko transvezikalna prostatektomija u hipertrofiji (adenomu) prostate; Giglijeva o., lateralno presecanje pubisa u sluaju tekog poroaja; Gilijesov metod, (stom.) operacija u leenju preloma zigomatike kosti ili njenog luka: ekstraoralni pristup iz temporlne regije sa posebnim nainom ekstenzije reponovane kosti pomou zavoja oko glave; Girardova o., radikalna operacija preponske kile s udvajanjem fascije i bez pomeranja spermatike vrpce; Gross-Crafoordova o., resekcija uroene stenoze aortne uine; Grossova o., operacija zaostalog arterijskog voda, koja se sastoji od presecanja voda i zaivanja njegovih preseenih krajeva; Hackerova o., palijativna operacija zbog duodenalnog ulkusa stenoze pilorusa ulkusnog ili neoplastikog porekla, koja se sastoji u retrokolinoj gastrojejunalnoj anastomozi,v. gastroenterostomia, gastrojejunostomia; Halstedova o.,
564

operacija radikalna mastektomija zbog karcinoma dojke; Heineke-Mikuliczeva o., presecanje suenog pilorusa uzdunim rezom, kome sledi zatvaranje nastalog otvora poprenim avovima. V. pyloroplastica; Hellerova o., v. ekstramukozna kardiomiotomija; Hoffa-Lorenzova o., v. Lorenzova operacija; Hugginsova o., kastracija zbog karcinoma prostate; Jacobausova o., presecanje pleuralnih sraslina kauterizacijom uz kontrolu torakoskopom.Sin. thoracocaustica; Kaderova o., gastrostomija u kojoj cirkularni reanj zida eluca omotava i prianja uz sondu za unoenje hrane. V. gastrosto^tomia; Kirmissonova o., transplantacija Ahilove tetive na dugi linjani mii u opavo-kopitastom stopalu; Kocherov metod operacije kile, operacija preponske kile. Sastoji se od hvatanja vrha neotvorene kilne kese guranjem kleta dok se ova sa svojim sadrajem ne utisne u trbunu duplju do trbunog otvora preponskog kanala i na toj visini se zatvori i priije vrat kilne kese; kondoleon o., isecanje potkonog tkiva u vidu traka u leenju elefantijaze; Knigova o., operacija kongenitalnog iaenja kuka, koja se sastoji od redukcije iaenja i stvaranja krova butne aice od osteoperiostnog renja uzetog iz bedrene kosti; Konjetzny-jeva o., pomeranje diskusa donjovili-nog zgloba za smanjenje suvinih pokreta kondila prilikom subluksacije ili luksacije mandibularnog zgloba; Kraskeova o., sakralna metoda resekcije rektuma sa stvaranjem sakralnog vetakog mara; Krauseova o., ekstraduralna resekcija Gasserovog gangliona u neuralgiji trogranog ivca; Krnleinove o., (1) resekcija tree grane trogranog ivca u facijalnoj neuralgiji; (2) resekcija spoljanjeg zida orbite radi resekcije tumora u njenoj duplji bez odstranjivanja oka; Lorenzova o., operacija uroenog iaenog kuka koja se sastoji od repozicije raene butnjae koja se onda fiksira gipsanim zavojem, tako da njena glava pritiskuje nerazvijenu aicu dok se ne stvori zglobna aica; Lothropova o., transnazalni pristup u

operacija maksilarni sinus ispod donje nosne koljke za repoziciju prelomljene zigomatike kosti; Ludloffova o., kosa osteotomija prve metatarzalne kosti radi korekcije upolje izvrnutog palca; Macewenova o., osteotomija butne kosti iznad njenih glenjeva u cilju ispravljanja raljastih nogu (genu valgum); Madlenerova o., resekcija eluca zbog visoko poloenog eludanog ira pri kojoj se ne odstranjuje sam ir; Matasova o., v. endoaneurysmorrhaphia; Mikuliczeve o., (1) isecanje kosog miia vrata u Ieenju krivoijasti; (2) tarzektomija kojom se odstranjuje petna kost, skona kost, zglobne povrine linjae i golenjae, kockasta i unasta kost i stopalo se dovodi u osovinu noge, sin. Rovova operacija; Milesova o., odstranjivanje sigmoidnog kolona i rektuma zbog karcinoma na njima trbunomeinim putem. Pri tome se odstranjuju opornjak sigmoidnog kolona s limfnim lezdama, dok se proksimalni deo kolona izvodi na spoljanji trbuni zid kao konani veslaki mar; Milin-Readova o., retropubina prostatektomija radi odstranjenja prostatnog adenoma; Moschcowitzova o., operacija femoralne hernije ingvinalnim putem; Naffzigerova o., uklanjanje hirurkim putem gornjeg i bonog zida orbite u egzoftalmusu; Narathova o., priivanje lojne pregae za potkono tkivo trbunog zida u cilju stvaranja pobonog venskog krvotoka u portnoj hipertenziji; Ombrdanneova o., transkrotalna orhidopeksija, koja se sastoji od operativnog sputanja kriptorhinih semenika u monice u kojima se smetaju ukrteno u njima suprotne polovine monica; plastika o., operacija kojom se menja oblik nekog vidljivog tela ili njegov pokrov pomou presaenog tkiva, v. translplantacija, transplantat; Pollockova o., amputacija na visini zgloba kolena u kojoj se prekrivanje vri duim prednjim i kraim zadnjim renjem uz ouvanu aicu; Polyaova o., anastomoza prve vijuge jejunuma s preseenim elucem, iji je distalni deo resekovan; Poncetove o., (1) produenje Ahilove tetive hirurkim putem u

operacija kopitastom stopalu, (2) perinealna uretrostomija u stenozi distalnog dela uretre; Potts-Smith-Gibsonova o., anastomoza plune arterije s aortom u uroenoj stenozi plune arterije; Puuseppova o., rascepljivanje centralnog kanala kimene modine u leenju siringomijelije; Rastellijeva o., hirurka korekcija kardijalnih anomalija kao transpozicija velikih krvnih sudova (s pulmpnalnom stenozom), truncus arteriosus i atrezija plune arterije, u kojima se koristi aortni alotransplantat da bi se odvodila krv iz desne komore u plunu arteriju; Rehrmannova o., poveavanje zglobne kvrice na donjovilinom zglobu prenoenjem kotanog transplantata sa gornje ivice bedrene kosti kod hronine luksacije; Risdonova o., subangularni rez za prilaz donjovilinom zglobu preko spoljanje strane ramusa do incizure, zgloba ili koronoidnog nastavka u isto vreme; Rosenova o., mobilizacija stremena, mikrohirurka operacija uva za leenje ukoenosti stremena u otosklerozi. Uspeva u sluajevima u kojima je naslaga otosklerotike kosti jo mala. Rosenova operacija je danas naputena, ali je imala veliko znaenje po tome to je hirurgiju stremena uinila aktuelnom; Routteova o., venoperitoneostomija, zaivanje povrne vene (safene) tako da se otvara u peritonealnoj duplji da bi drenirala ascites; Sraffova o., operacija kojom se leci spad mara i rektuma. Sastoji se od krunog opsecanja koe i potkonog tkiva oko mara u cilju da se oko ovog stvori oiljni prsten koji spreava ispadanje mara i rektuma; Schedeove o., (1) resekcija grudnog zida u hroninom empijemu; (2) jedna od operacija proirenih vena potkolenice, koja se sastoji u cirkularnoj inciziji koe, stavljanju podveza iznad nje, a zatim pristupanju ekstirpaciji varikoziteta; (3) odstranjivanje izumrle kosti i ostalog izmenjenog tkiva. Zatim se nastala upljina ispunjava graevinama krvi, koje se ovlauju i prekriju sterilnom gazom i gumiranim ili plastikim platnom; Schlofferova o., operacija kojom se otklanja fimoza, a pri tome
565

operacija se udna navlaka (prepucijum) ne rtvuje; Sembova o., ekstrafascijalna apikoliza u tuberkulozi; Smithwickova o., v. sympathectomia; Steinachova o., ligatura i resekcija dela semevoda s pretpostavkom da se izaziva podmlaivanje atrofijom spermatogenog, a proliferacijom intersticijalnog tkiva semenika koje treba da povea luenje gonadnog hormona; stereotaktika o., koagulacija u predelu talamusa u cilju uklanjanja bolova, koji ne mogu da se uklone uobiajenim sredstvima; Swanova o., otvara nje plune arterije u hipotermiji ili primenom vantelesnog krvotoka radi presecanja zalistaka u stenozi plune arterije; Swensonova o., hirurko leenje Hirschprungove bolesti, koje se sastoji od odstranjivanja rektuma i aganglijskog segmenta sigmoidnog kolona s ouvanjem stezaa mara metodom provlaenja creva kroz mar. Operacija je slina Duhamelovoj operaciji. V. Hirschprungova bolest (pod bolest); Talmina o., operacija kojom se stvaraju vetake priraslice izmeu jetre i slezine i izmeu pregae i trbunog zida u sluajevima ascitesa kao posledice ciroze jetre i portne hipertenzije; Thierschova o., v. kalem, Thterschov transplantat, transplantacija; Torkildsenova o., ventriculocysternostomia, stvaranje komunikacije izmeu komora mozga i cisterne hirurkim putem u hidrocefalusu; Trendelenburgove o., (1) resekcija -5 cm none vene na gornjem delu buta u cilju leenja proirenih vena pod uslovom da je Trendelenburgov test poziti van. V. test; (2) operacija kojom se odstranjuje embolus iz plune arterije; Vinebergova o., operacija stvaranja pobonog krvotoka u srcu, koje se postie implantacijom unutranje sisne arterije u miokard, poto se prethodno stvori tunel u miokardu tupom disekcijom miinih snopova; Vladimirova o., sin. Mikuliczova operacija; Wagnerova o., osteoplastika trepanacija, koja se sastoji od stvaranja kostno-konog kapka na lubanji, koji se odie pri otvaranju lubanje, a koji se vraa na svoje mesto po zavrenoj operaciji u lubanji; WMp566

operacioni sto pleova o., radikalna pankreatoduodenektomija; Whiteheadova o., kruno isecanje hemoroidnog venca s priivanjem zdrave sluznice anorektuma za kou uz briljivu potedu stezaa mara; Witzelova o., stvaranje levka u obliku tunela na povrini eluca kroz koji prolazi sonda da bi se kroz otvor na kraju tunela plasirala u lumen ekfca. V. gastfoastomia; Wlflerova o., gastrojejunostomija, u kojoj se anastomotska vijuga tankog creva nalazi ispred poprenog kolona. V. gastrojejunostomia; Youngova o., prostatektomija koja se izvodi meinim pristupom. operaciona sala, najvanija prostorija operacionog bloka u hirurkom odeljenju u kojoj se vre hirurke intervencije. Osobine savremene operacione sale: treba da je dovoljno prostrana, a njeni zidovi, tavanica i pod treba da budu takvi da ne zadravaju prainu i da se mogu dobro prati. Zagrevanje sale treba da bude centralnim grejanjem, kojim se osigurava istoa i asepsa i otklanja opasnost od eksplozije zapaljivih medikamenata i para. Osvetljenje operacione sale prirodnom svetlou mora biti obilno, pored specijalnog osvetljavanja operacionog polja jakom vetakom svetlou, po mogustvu lampom kojom je otklonjeno stvaranje senki (ascijatika lampa). operacioni blok, vaan deo hirurkog odeljenja u iji sastav ulazi: (1) operaciona sala koja je izolovana od bolesnikog odeljenja predoperacinom prostorijom; (2) prostorija za sterilizaciju instrumenata, zavojnog materijala, vode, fiziolokog rastvora i dr.; (3) prostorija za uvanje rezervnog zavojnog materijala, rublja i lekova; (4) prostorije s ormanima za instrumente. V. operaciona sala. operacioni instrument, v. instrument. operacioni sto, sto na kome se vre hirurke intervencije. Za razliku od ambu-/ lantnih stolova, operacioni sto je po/ kretljiv u raznim pravcima i moe da/se pregiba na raznim mestima. Ove osobine slue da se ceo bolesnik ili neki delovi tela stave u poloaj koji zahteva operacija. Postoje i stolovi za operaciju uih
I

operatic hirurkih specijalnosti (neurohirurgija, ortopedska hirurgija, otorinolaringologija, stomatohirurgija). V. uroloki sto i ginekoloki sto. operatic, v. operacija. operativan, (1) koji pripada ili se odnosi na operaciju; (2) onaj koji nije inertan, ve je efektivan. operator, u obinom govoru naziv za lekara specijalistu iz hirurkih grana medicine. operatorni gen, hromosomski segment koji lei u blizini jedne sekvence strukturnih gena. Operatorni gen, koji je uvek na poetku serije strukturnih gena, ima karakter glavnog pokretaa, koji zajedno ukljuuje sve gene jednog operona ili ih iskljuuje. Svaki operatorni gen upravlja sintezom m-RNK, jednom grupom strukturnih gena genetiki vezanih. operon, fukciona jedinica u DNK-lancu hromosoma koja upravlja sintezom enzima jednog metabolikog procesa. Ovu genetsku jedinicu, ine u stvari, udrueni gen-operator i strukturni geni koji su za njega vezani. ophiasis, ofijaza, oblik lopeciae areatae kod koga do opadanja kose dolazi u potiljanom predeIu u vidu trake, koja se produava do slepoonih predela. ophthalm-. v. oftalm-. ophthalmectomia, oftalmektomija, v. enucleatio bulbi. ophthalmia, oftalmija, zapaljenje one jabuice; o. aegyptica, s. bellica, v. trachoma; o. electrica, v. conjunctivitis actimica; o. gonorrhoica, v. conjunctivitis gonorrhoica; o. metastatica, gnojno zapaljenje sudovnjae koje nastaje putem metastaze iz arita nekog primarnog septikog procesa u organizmu; o. migratoria, v. o. sympathica; o. neonatorum, zapaljenje oka novoroeneta; o. nivialis, v. fotooftalmija; o. nodosa, v. conjunctivitis; o. photoelectrica, v. conjunctivitis actinica; o. sympathica, zapaljenje drugog oka posle perforativne rane, rede posle operativnog zahvata, prvog oka. Javlja se naroito posle povreda cilijarnog tela. Zapaljenje drugog oka najee se javlja 4-6 sedmica (rede

ophthalmoplegia nekoliko godina) posle povrede prvog oka. Na drugom oku se javljaju svi znaci iridociklitisa, uveitisa. Krajnji ishod zapaljenja je nepovoljan: gubitak vida pa i oka. Profilaksa se sastoji od enukleacije povreenog oka na vreme, to e rei kada se povreda oka ne smiruje, a funkcija oka je nepovratno izgubljena. ophthalmica (se. remedia), oftalmici, oftalmika sredstva za leenje. koja se upotrebljavaju u oftalmologiji. ophthalmicus, oftalmian, koji pripada oku, npr. nervus o., atreria, vena o. itd. ophthalmoblennorrhoea, v. conjunctivitis blennorrhoica. ophthalmodynamometer, oftalmodinamometar, aparat za merenje pritiska u arterijskim krvnim sudovima retine. Postoji vie tipova aparata (Baillartov, Mulerov, Baurmannov). ophthalmodynamometria, oftalmodinamometrija, merenje pritiska arterije mrenjae, odnosno a. oftalmike pomou specijalnog aparata. V. ophthalmodynamometer. onhthalmologia, oftalmologija, okulistika, nauka koja se bavi prouavanjem i leenjem onih bolesti. ophthalmometer po Javal-Schitzu, aparat za odreivanje radijusa krivine ronjae i moi prelamanja njenih pojedinih meridijana. Aparat omoguuje veoma precizno odreivanje veliine astigmatizma i njegovih glavnih meridijana. Sin. keratometar. ophthalmomyasis, oftalmomijaza, nalaz larvi muva u spoljnim delovima oka (o. externa) ili prodiru u unutranjost one jabuice (o. interna). ophthalmopathia endocrina, endokrina oftalmopatija, promena na oima, najee u smislu pojave egzoftalmusa (v. exophthalmos) u endokrinim bolestima, u prvom redu u toku bolesti titaste lezde, bez obzira na funkciju te lezde. ophthalmophthisis, v. phthisis bulbi. ophthalmoplegia, oftalmoplegija, oduzetost miia oka; o. externa, oduzetost svih spoljnjih miia oka koje inervie n. oculomotorius; o. interna, oduzetost unutranjih miia oka (m. sphincter pupillae i m. ciliaris); o. externa et in567

ophthalmopletysmographia terna sive totalis, oduzetost spoljnjih i unutranjih miia one jabuice. ophthalmopletysmographia, oftalmopletizmografija, merenje pomou posebnog aparata, promena i volumena krvi oka. Metoda korisna za procenu stanja krvotoka u oku i praenje efikasnosti date terapije. opijati, lekovi koji sadre opijum ili se spravljaju od njegovih sastojaka ili derivata. opijum, v. Opium. Opitzova bolest, v. bolest. Opium, opijum, osuen mleni sok iz nezrelih ahura jedne vrste maka (Papaver somniferum). Sadri vie alkaloida, od kojih su medicinski najvaniji morfin, kodein i papaverin. Deluje uglavnom kao morfin depresivno na centralni nervni sistem (umiruje bolove i izaziva san), zaustavlja pokrete glatke muskulature unutranjih organa (na primer, creva) i sekrecije (izuzev znojne). Upotrebljava se uglavnom zbog svog antidijaroikog (opstipantnog) dejstva. Prema naoj farmakopeji, oficinalni su opijum (Opium) i titrirani (standardizovani) opijum (Opium titratum). oplodna kupa, kupa koja se stvara ria mestu prodiranja semeglavca u jaje nekih ivotinja. oplodne elije, v. gameti. oploenje, in spajanja oba gameta u kome muki prodire u enski, meajui svoju hromatinsku materiju s hromatinskom materijom enskog gameta. Oploena jajna elija dobija ime zigot. V. androgamon. opna, v. membrana. opnast, v. membranaceus, membranosus. opornjaka kesa, v. bursa omentalis. opornjaki, v. mesentericus, omentalis. opornjak, v. mesenterium. opotherapia, opoterapija, leenje ekstraktima ivotinjskih organa. oprua, v. extensor. opruanje, v. extensio. opsesivna neuroza, sin. prisilna n., kompulzivna n. opsonini, termolabilne supstancije (moe da bude i antitelo) koje svojim vezivanjem za antigen, mikroorganizme ili
568

opti gubici neke partikule olakavaju fagocitima da ih lake obuhvate. Danas se smatra da su opsonini, u stvari, prirodna antitela, a bakteriotropini, ili imunski opsonini, imunska antitela. opsoninski indeks, odnos kojim se izraava sposobnost fagocita iz krvi Bolesnika da uhvate neki mikroorganizam u poreenju sa istom aktivnou fagocita zdrave osobe. opsonizacija, proces vezivanja antitela za neki antigen, mikrob ili partikulu, ime se olakava fagocitoza. opstetricija, grana medicine koja se bavi normalnom i patolokom trudnoom i poroajima. Sin. akuerstvo, tokologija. opstipantna sredstva, sredstva koja izazivaju zatvor, tj. usporavaju pranjenje creva, bilo uticajem na sluznicu (adstringentna sredstva, zatitna sredstva), bilo uticajem na neuromiini aparat crevnog zida (opijum). opstrukcija disajnih puteva, usled gubitka svesti posle traume glave, trovanja ili opte anestezije dolazi do relaksacije masetera i zapadanja donje vilice, zajedno s korenom jezika, ka zadnjem zidu drela i opstrukcije disajnog puta, to moe dovesti do uguenja; uklanja se podizanjem donje vilice nagore i unapred. opstrukcijski ileus, v. ileus. opstruktivna (okluzijska) utica, v. icterus. opta anestezija, v. anaesthesia, narcosis. opti gubici (u ljudstvu), svi gubici armije ili neke jedinice u ratu ili u odreenom vremenskom periodu (odnosno u jednoj borbi) bez obzira na uzrok; oko 30% ovih gubitaka su nepovratni, tj. poginuli, zarobljeni i nestali, a oko 70% su sanitetski gubici, tj. povreeni - ranjenici, opeeni, smrznuti, kontuzovani, povreeni radioaktivnim i henn'jskim borbenim sredstvima kao i oboleli. Gubici se takoer mogu podeliti i na borbene i neborbene zavisno od toga da Ii su nastali za vreme ili van borbenih dejstava, ali je teko povui otru granicu izmeu njih. U II svetskom ratu sanitetska sluba je uspela da vrati iz sanitetskih ustanova u stroj preko 75% ranjenika, a sm-

optika agnozija rtnost u sanitetskim ustanovama u ratu u Koreji i, naroito u Vijetnamu, pala je na 2%. optika agnozija, v. agnosia. optika hijazma, optika raskrsnica, v. chiasma opticum. optika iridektomija, v. iridectomia. optika osovina, zamiljena linija koja prolazi kroz sredite optikog sistema. Kada svetlosni zrak prolazi kroz optiku osovinu, ne prelama se. optika raskrsnica, v. chiasma opticum. optiki, (1) ono to se odnosi na ulo vida; (2) ono to se odnosi na svetlost; o. aktivna jedinjenja, jedinjenja koja skreu ravan polarizovane svetlosti nadesno ili nalevo. V. polarimetar; o. izomer, stereoizomer, izomer koji se razlikuje samo po rasporedu atoma u prostoru molekula; o. sistem, sloena soiva, ureaj koji se sastoji od vie prelomnih povrina (dakle i oko). optiki put, skup nervnih vlakana koja polaze od mrenjae, prolaze kroz belu masu mozga i zavravaju se u optikom centru u potiljanom renju velikog mozga. Prenosi nadraaje za vid iz mrenjae oka u veliki mozak. op to metar, v. refraktometar. optotip, tablica za ispitivanje otrine vida. Postoje optotipovi u vidu brojeva, slova ili znakova. Znak na tablici gradi ugao od 5 minuta, dok pojedini njegovi delovi iznose l minut. Ispitivanje se vri na rastojanju od 6 metara. Najpoznatije tablice su po Snellenu, Landoltovi prstenovi, Pflgerove kuke, po Neiu i dr. opturacija, v. obturatio. opturacioni ileus, v. ileus. opuina, v. hernia. ora serrata, zupasta linija na granici izmeu optikog i cilijarnog dela mrenjae. oralan, v. oralis. oralis, (stom.) oralan, pripada ustima ili se na njih odnosi. V. buccalis. oralna flora, skup mikroorganizama koji se pod normalnim uslovima nalaze u usnoj duplji. oralna kontrakonceptivna sredstva, hormonska sredstva (najee kombinacija nekog sintetskog progesteron-

orchitis skog i nekog sintetskog estrogenog preparata) koja se daju oralno i deluju kontrakonceptivno (spreavaju nastajanje trudnoe) spreavanjem ovulacije. oralni antidijabetici, lekovi koji prvenstveno smanjujui poviene vrednosti glikoze u krvi (v. glycaemia) povoljno utiu na aktuelni tok eerne bolesti (v. tamo); iako razliitog hemijskog sastava, imaju tu zajedniku karakteristiku, to se svi uzimaju putem usta '(v. i antidijabetik, bigvanidi, chlorpropamid, glibenklamid, karbutamid i tolbutamid). orbicularis, orbikularan, kruni, koji zaokruuje, npr. musculus orbicularis oculi, kruni mii oka. orbita, (1) ona duplja, kotana duplja kostura glave u kojoj su smeteni ona jabuica sa svojim pripojcima, suzna lezda, kao i tkiva orbite; (2) deo atoma. Putanja po kojoj krue elektroni oko atomske jezgre.Vodonik i helijum imaju po jednu putanju. Uran ih ima 7. Idui od jezgre ka periferiji atoma, orbite se obeleavaju velikim slovima: K, L, M, N, O, P, Q; phlegmona o., zapaljenjsko oboljenje orbite. orbitalis, orbitalan, koji pripada orbiti, npr. fissura orbitalis superior, gornja orbitalna pukotina. orbitotonometrija, merenje mogunosti stepena potiskivanja sadraja orbite u duplju orbite. Primenjuju se u dijagnostici tumora orbite. orchidalgia, orhidalgija, bolovi u semenicima. orchidectomia, orhidektomija, odstranjivanje semenika, muke polne lezde. orchidopexia, orhidopeksija, fiksiranje nesputenog semenika za monice. orchiepididymitis, orhiepididimitis, zapaljenje semenika i pasemenika. orchis, (gr.)semenik, v. testis. orchitis, orhitis, zapaljenje semenika (testisa). Simptomi su: bol, otok i oseaj teine u semeniku. Najee je posledica gonoreje, sifilisa ili tuberkuloze; o. erotica, v. epididymitis erotica; o. metastatica, orhitis izazvan hematogenim putem, kao to je sluaj, npr., u epidemikih zauaka; o. parotidea, orhitis pre,
569

ordinacija

orthodontic

za vreme ili posle epidemikih zauaka, ili kao jedina manifestacija ove bolesti; traumatski o., orhitis usled traume, ligature semevoda, hirurke manipulacije bez podataka o ranijem oboljenju testisa; o.variolosa, orhitis za vreme velikih boginja. ordinacija, (1) odredba lekara u pogledu leenja nekog bolesnika; (2) prostorija u kojoj lekar prima i pregleda bolesnika. organizacija i taktika sanitetske slube, vojnomedicinska disciplina koja prouava borbene i druge uslove u ratu (izloenost povreenih i obolelih kao i sanitetskih ustanova dejstvu oruja neprijatelja, velika pokretljivost, oskudica u strunom kadru i materijalnim sredstvima, veliki broj p/o itd.), njihov uticaj na rad sanitetske slube i pronalazi najcelishodnije oblike organizacije i naine rada u tim uslovima, a da se i u tim uslovima primenjuju sve nove tekovine i dostignua medicinske nauke i tehnike. organizator, induktorski komadi lene usne blastopora sposoban da organizuje druge predele jajeta, predajui im sopstveni organotvorni podstrek. x organofosforni otrovi, v. F-otrovi. organon, (gr.) orue, sprava, ulo, organ; v. organum; o. adamantinus, deo zubne klice epitelijelnog porekla iz koga se stvara gle. Sin. gleno zvono; o.dentinus, v. papilla dentalis. organoterapija, v. therapia. organska jedinjenja, ugljenikova jedinjenja ili ugljovodonici i iz njih izvedena sva jedinjenja. V. jedinjenja. organska neuroza, neuroza organa, v. neurosis. organske kiseline, v. kiselina. organski srani um, v. um. organsko oboljenje, v. oboljenje. organum, organ, deo tela koji je postao od odreenog embrionalnog tkiva, a sastoji se od jednog ili vie tkiva. Ima odreen oblik i vri odreenu funkciju. U prostijih vieelijskih ivotinja organ se sastoji samo od jednog tkiva. U sloenijih ivotinja organ izgrauje vie tkiva, a jedno od njih je nosilac osnovne radnje organa. U biljaka organi su rede uobli-

eni u pomenutom smislu, jer njihovo telo ima vie difuznu grau. Meutim, u ivotinja je graa vie koncentrisana, utoliko vie ukoliko je tip organizacije sloeniji. Sin. organon; analogni o., organi koji obavljaju sline funkcije, rnpr. krila u insekata i ptica, plua pua -menjaka itd.; parenhimski o., organ koji je sagraen od specifinih elija izmeu kojih se nalazi potporno tkivo, s krvnim sudovima, ivcima itd. Npr. jetra, plua, slezina, lezde. V. parenchyma. orgasmus, orgazam, zavrno sladostrae, vrhunac seksualnog razdraenja i uivanja. Oriblettae (oriblete), tablete za sisanje, za lokalno delovanje na sluznicu usta i drela. orificium, otvor, prilaz, ue, npr. orificium externum, spoljni otvor. Ornithodorus (krpelji), rod Ornithodorus ima medicinski znaaj kao vektor uzronika vanevropske povratne groznice. Sin. krlja, krpelj. ornitosis, ornitoza, papagajska bolest, vrlo teko visokofebrilno septikotoksino oboljenje sa nalazom atipine pneumonije, ovek se inficira od bolesnih ptica udisanjem zagaene praine iz njihove okoline. Ornitoza traje preko 20 dana. Prognoza je ozbiljna. Dijagnoza se potvruje seroloki. Ornitoza spada u grupu biolokih oruja. orotska acidurija, v. aciduria. oroavanje, v. keratinizacija. ortho-, orto-, u sloenicama oznaava daje neto pravo, uspravno, ispravno. Npr., orthopnoea, disanje koje je moguno jedino u uspravnom poloaju. U herniji oznaava izomer nekog ciklikog jedinjenja u kojem se dve supstituisane grupe u jezgri nalaze jedna pored druge. orthodiagraphia, ortodijagrafija, odreivanje stvarne veliine senke nekog organa pomou centralnog rendgenskog zraka koji okomito pada na rub tog organa i na projekcionu ravan; najee se upotrebljava za odreivanje veliine srca. orthodontio, ortodoncija, v. ortopedija vilica, dento-maksilo-faci jalna ortopedija.

570

orthopnoea
orthopnoea, ortopneja, oteano disanje, sem u sedeem poloaju. Sin. orthopnoea. orthostatismus, ortostatizam, vertikalan poloaj tela. ortodontska terapija, leenje nepravilnosti lica, vilica i zuba; mio funkcijska o.t., odreene vebe prilagoene pojedinim grupama orofacijalnih miia radi redukacije njihove nepravilne, loe ili tetne funkcije, bez primene aparata; funkcijska o.t., leenje nepravilnosti vilica i zuba korigovanjem funkcije orofacijalnih miia, uz pomo funkcijskih ortodontskih aparata; aktivna o.t., Ieenje dentoalveolarnih i gnjatinih nepravilnosti pomou aktivnih pokretnih i fiksnih aparata; ekstrakcijska o.t., leenje dentoalveolarnih nepravilnosti pravovremenom ekstrakcijom pojedinih zuba, kojom se obezbeuje pravilan raspored preostalih zuba. Sin. sistematska ekstrakcija, serijska ekstrakcija. ortopantomografija, (stom.) rendgenografska tehnika kojom se na jednom snimku, jednom ekspozicijom, dobija dvodimenzionalna slika masiva gornje i donje vilice, oba vilina zgloba i svim zubima. ortoped, lekar specijalist koji se bavi ortopedijom. ortopedija, grana medicine koja se bavi prouavanjem uroenih i steenih mana oblika i poloaja lokomotornih organa; dentomaksilarna o., v. ortopedija vilica; dento-maksilo-facijalna o., v. ortopedija vilica; o. vilica, stomatoloka grana koja se bavi prouavanjem pravilnog i nepravilnog razvitka deteta i njegove kraniofacijalne oblasti, spreavanjem i leenjem nepravilnosti razvitka vilica i zuba. Sin. ortodoncija, dentomaksilarna ortopedija, dento-maksilofacijalna ortopedija; preventivna o., preduzimanje svih mera koje obezbeuju pravilan kraniofacijalni razvitak i otklanjaju sve egzo- i endogene uticaje koji mogu ovaj razvitak da poremete; tnterceptivna o., leenje kraniofacijalnih nepravilnosti u ranoj fazi, kada su se prvi simptomi pojavili ali nepravilnost jo nije dola do punog izraaja, kao i

os

obezbeenje uslova za dalji pravilan razvitak; korektivna o., kompleksno leenje manifestnih nepravilnosti lica, vilica i zuba; ortopedska obua, naroito izraena obua kojom se ispravljaju uroene ili steene mane stopala ili ele noge. ortophoria, ortoforija, stanje^otpune, savrene ravnotee onih miia. Takvo idealno stanje je veoma retko. V. heterophoria. ortoptika, specijalan nain leenja vida oba oka. Pri monokularnom strabizmu, posle uspenog leenja ambliopije, kao i pri alternirajuem strabizmu, cilj ortoptikog leenja je da se otkloni anomalna korespodencija i da se uspostavi binokularan vid sa stereopsijom (dubinski vid). V. vid.

ortostatska albuminurija, v. proteinuria.

ortostatska hipotenzija, v. hypotensio arterialis.

ortostatska proteinurija, v. proteinuria.

ortostatski, to pripada ili to je uslovljeno ortostatizmom. ortotolidin arsenitni test, metoda za odreivanje slobodnog i vezanog hlora u vodi. Preciznija od doskora upotrebljavanih ortotolidinskih i drugih metoda. Sin. OTA-test. Oryza sativa L., Gramineae, pirina, slui za dobivanje pirinevog kroba (Amylum Oryzae). os, oris, usta, sastoje se od usne duplje (cavum oris) i njenih zidova.' Prednji zid grade dve usnice (labium superius et inferius) izmeu kojih je pukotinast otvor (rima oris). Bone zidove grade obrazi (buccae). Na gornjem zidu nalaze se tvrdo i meko nepce (palatum durum et molle). Pod sainjavaju miii i naziva se diaphragma oris. Zadnji zid je u stvari otvor nazvan drelna uina (isthmus faucium) preko koje je usna duplja u vezi sa srednjim spratom drelne duplje. Na bonim zidovima drelne uine, izmeu nepanih lukova, smetena su dva nepana krajnika (tonsillae palatinae). Prednji, uski deo usne duplje potkoviastog oblika naziva se predvorje (vestibulum oris), a zadnji deo u kome je smeten jezik naziva se cavum oris 571

OS

OS

proprium. Zidovi usne duplje obloeni su sluznicom ispod koje se nalaze mnogobrojne sitne pljuvane lezde. U usnoj duplji se zavravaju izvodni kanali velikih pljuvanih lezda (doune, podviline i podjezine). Usna duplja je poetni deo organa za varenje, gde se vri vakanje i natapanje hrane pljuvakom. os, osis, kost; ossa, ossium, kosti, vrsti organi beliaste boje, koji slue kao potpora mekih delova tela i kao zatita unutranjih organa smetenih u kotanim dupljama. Sve kosti tela grade kostur ili skelet. Prema obliku kosti mogu biti duge (ossa longa), kratke (ossa brevia) i pljosnate (ossa plana). Svaka duga kost ima srednji deo trup (corpus) ili dijafizu (diaphysis) i dva okrajka (extremitas superior et inferior) ili dve epifize (epiphysis proximalis etdistalis). U svakoj kosti razlikuju se dva oblika kotanog tkiva, zbijeno (substantia compacta) i sunerasto (substantia spongiosa). Prema poloaju u telu kosti se dele na kostur glave, trupa i udova. Kosti glave grade lubanju i lice. Lubanja je ovoidnog oblika i sadri mozak. Gornji d ep lubanje naziva se svod ili krov (calvaria), a njen donji lep pod ili baza (basis cranii). Lubanja se sastoji od osam kostiju, etiri parne i dve neparne. Neparne kosti su : eona (os frontale), sitasta (os ethmoidale), klinasta (os sphenoidale) i potiljana kost (os occipitale). Parne kosti su: dve temene (os parietale) i dve slepoone kosti (os temporale). Lice gradi 15 kostiju od kojih su 6 parne i 3 neparne. Parne kosti lica su: gornja vilica (maxilla), nosna kost (os naale), suzna (os lacrimale), jagodina ili jabuna (os zygomaticum), donja nosna koljka (concha naali inferior) i nepana kost (os palatinum). Neparne kosti su: donja vilica (mandibula), ralasta kost (vomer) i podjezina kost (os hyoideum). Kosti glave u celini grade kraniofacijalne duplje, a to su: ona duplja (orbita), nosna duplja (cavum nai), podslepoona jama (fossa infratemporalis) i krilastonepana jama (fossa pterygopalatina). Kostur trupa (skeleton trunci) sainja-

vaju kosti kimenog stuba i grudnog koa. Kimeni stub ili kima (columna vertebralis) sastoji se od 33 do 34 kratke kosti u obliku prstena nazvane prljenovi (vertebrae), koji su u donjem delu srasli izmeu sebe u krsnu (os sacrurn) i trtinu kost (os coccygis). V. columna vertebralis. Kostur grudnog koa sainjavaju: grudna kost (sternum), rebra (costae), rebarne hrskavice (cartilagines costales) i leni prljenovi (vertebrae thoracieae). V. costa, sternum, vertebra. Krsna i trtina kost i obe karline kosti (os coxae) grade kostur karlice (pelvis osseus). V. pelvis. Kosti gornjeg uda (ossa membri superioris) grade: kljunica (clavicula), lopatica (scapula), ramenjaa (humerus), bica (radius), laktaa (ulna) i kosti ake (skeleton manus). Kostur donjeg uda sainjavaju: karlina kost (os coxae), butnjaa (femur), aica (patella), golenica (tibia), linjaa (fibula) i kosti stopala (skeleton pedis); clavicula, v. clavicula; concha naali inferior, v. concha; costa, v. costa; femur, v. femur; fibula, v. fibula; humerus, v. humerus; mandibula, v. mandibula; maxilla, v. maxilla; radius, v. radius; skeleton manus, v. ossa carpi, ossa metacarpalia; skeleton pedis, v. ossa tarsi, ossa metatarsalia; sternum, v. sternum; tibia, v. tibia; ulna, v. ulna; vomer, v. vomer; os coccygis, trtina kost, zavrni deo kimenog stuba, nastao sraenjem 4-5 prljenova; o. coxae, karlina kost, pljosnata kost koja gradi boni zid karlice, sastoji se od triju prvobitno pesebnih kostiju, i to od bedrene (os ilium), sedalne (os oschii) i preponske kosti (os pubis); o. ethmoidale, sitasta kost, neparna kost lubanje. Nalazi se na bazi lubanje, izmeu obe one duplje, a iznad nosne duplje; o. frontale, eona kost, neparna kost lubanje, sastoji se od uspravnog dela ljuske i horizontalnog dela koji gradi krov onih duplji. U njoj se nalazi paran eoni sinus; os hyoideum, podjezina kost, neparna kost lica, nalazi se u vratu ispod jezika, a ima oblik potkovice; o. lacrimale, suzna kost, parna kost lica, na unutranjem zidu orbite; o. naale,

572

oscilacija nosna kost, parna kost lica, gradi koren nosa; o. occipitale, potiljana kost, neparna kost lubanje, gradi zadnji deo krova i baze lubanje i ima veliki otvor za prolaz izduene modine; o. pari e tale, temena kost, parna kost na krovu lubanje; o. palatinum, nepana kost, parna kost lica, sastoji se od uspravnog i horizontalnog lista; o. sacrum, krsna kost, trouglasta kost u donjem delu kime, nastala sraivanjem pet krsnih prljenova; o. sesamoideum, sezamoidna kost, mala kost koja se razvija u tetivi nekog miia, obino na mestu gde tetiva prelazi preko neke kosti; o. sphenoidale, klinasta kost, neparna kost lubanje koja gradi i bazu i krov lubanje. Sastoji se od tela i tri para nastavaka, tj. od velikih i malih krila i krilastih nastavaka. TeIo ima parnu upljinu, sinus sphenoidalis. Na gornjoj strani tela nalazi se tursko sedlo s jamicom za smetaj hipofize; o. temporale, slepoona kost, parna kost lubanje. Sastoji se od ljuske, petroznog i bubanjskog dela. Najvaniji deo je piramida u ijim su upljinama smetena ula sluha i ravnotee; o. zygomaticum, jagodina ili jabuna kost, parna kost lica koja se spaja s gornjom vilicom, s eonom, slepoonom i klinastom kosti lubanje. oscilacija, kretanje oko ravnotenog poloaja, klaenje, njihanje, kolebanje, treptaj. Naizmenino kretanje u suprotnom smeru (gore-dole, desno-levo). Treptaj je potpun kada se telo vrati u polazni poloaj; vreme trajanja o. ,nazivamo periodom; (fizici.) pokreti u vidu klatna, registrovani oscilografom, koji su posledica promena u naponu u pojedinim upljim organima (srce, krvni sudovi). oscilograf, aparat za grafiko registrovanje elektrinih oscilacija. oscilometar, (1) instrument za registrovanje razliitih oscilacija, naroito oscilacija arterijskog pulsa; (2) jedna vrsta aparata za mererije krvnog pritiska. V. sfigmooscilometar, tonometar. oseaj, subjektivno ogledanje objektivne stvarnosti nastalo u mozgu pod dejstvom procesa koji se odigravaju u ul-

osnovna zdravstvena zatita nim organima. Oseaj je osnova za nastajanje opaaja. Pitanje je da Ii isti oseaji uopte postoje. U svesti se oni uvek spajaju s elementima iskustva, oseanjima itd. oseajnost, v. afektivnost osemenjavanje, vetako, vetaka inseminacija, esto primenjivana u planskom razmnoavanju stoke. Nije jo nala svoju iru primenu u seksualnom ivotu oveka. osetljivost bakterija prema antibioticima, v. antibioticogram. osetljivost na bol, v. bol Osgood-Schatterova bolest, v. bolest. Osler-Vaquezova bolest, polycythaemia rubra vera. Oslerova bolest, v. bolest. osmica, (hir.) nain omotavanja poveske, u kome se namoti ukrtaju u obliku broja 8. V. pica. osmium, Os, osmijum, hemijski element, spada u grupu platinskih metala. osmotski, koji se odnosi na osmozu. Sin. osmozan; v. osmoza; o. pritisak, v. pritisak. osmoza, vri se usled tenje za izjednaavanjem koncentracija dva rastvora razliite koncentracije, a razdvojena meusobno polupropustljivom opnom. Ovo izjednaenje vri se prolaskom rastvaraa, npr. vode, kroz polupropustljivu membranu, i to od rastvora manje koncentracije ka rastvoru vee koncentracije. osnovna zdravstvena zatita, nivo zdravstvene zatite za koji se drutvena zajednica, na odreenom stepenu ekonomskog i socijalnog razvoja, opredelila da moe obezbediti svakom pojedincu. Ona nije fiksna, menja se i razvija sa drutvenoekonomskim razvojem zajednice, polazei od najelementarnijih oblika zadovoljavanja zahteva za zdravstvenom zatitom od strane srednjemedicinskog kadra pa do zadovoljavanja najveeg broja zahteva kroz sistem i mreu najrazliitijih zdravstvenih institucija i kroz niz mera zdravstvene zatite. Ovaj poslednji je idejno najblii naem konceptu osnovne zdravstvene zatite koji tei ka tome da svakom poje573

osovina vida
dincu omogui kompletnu, kontinuisanu, sveobuhvatnu zdravstvenu zatitu.

Qsteoarthritis
zbog zamenjivanja kotanog tkiva vezivnim tkivom: posledica je izrazite osteoklastne aktivnosti izazvane hiperfunkcijom paratireoidnih lezda; o. fibrosa locaiisata, lokalizovana fibrozna degeneracija sa slabou i deformacijom kosti; o. fragilis, v. osteogenesis; o. fungosa, hronini oseitis u kome su Haversovi kanali ispunjeni granulacionim tkivom; o. franulosa, sin. o. fungosa; o. gummosa, hronini oseitis sifilisne prirode; o. pubis, (1) skleroza stidnjake kosti u predelu simfize; (2) oseitis pubis praen zapaljenjskim simptomima, a nastaje usled hirurke intervencije u toj oblasti, trudnoe ili infekcije mokranog trakta, reumatske bolesti itd.; o. tuberculosa, tuberkulozno zapaljenje kosti. Nastaje hematogeno, sekundarno (npr. irei se sa zglobova na kost) i limfogeno. Najee se javlja na metafizama dugih, dijafizama kratkih cevastih kostiju (npr. metakarpalnih kosti i falange) i kratkim kostima (prljenovi).V. spina ventosa, spondylitis, gibbus. osseus, kotan, koji pripada kosti. ossicula audit us, slune koice, nalaze se u bubanjskoj duplji i slue za prenos treperenja s bubanjske opne na unutranje uvo. To su: eki (malleus), nakovanj (incus) i stremen ili uzengija (stapes). V. auris. ossiculum (dem. od os), koica. ostalgia, ostalgija, bolovi u kosti ili kostima.

osovina vida, v. visus.

ossa carpi, kosti ruja, rasporeene u dva reda. U proksimalni red spadaju etiri male kosti: unasta (os scaphoideum s. naviculare), polumeseasta (os lunatum), trdroga (os triquetrum) i grakasta kost (os pisiforme). U distalnom redu nalaze se takoe etiri male kosti: trapezna (os trapezium), trapezasta (os trapezoideum), glaviasta (os capitatum) i kukasta kost (os hamatum). Ukupno ima 8 malih kostiju. ossa metacarpalia, kosti doruja, tipa dugih kostiju, nalaze se izmeu korena ake i prstiju. Ima ih pet na broju. ossa metatarsalia, kosti donoja, 5 na broju, tipa dugih kostiju, nalaze se izmeu noja i prstiju. ossa tarsi, kosti noja, 7 na broju, zahvataju skoro polovinu stopala, a to su: skona kost (talus), petna (calcaneus), unasta (os naviculare), kockasta (os cuboideum) i tri klinaste kosti (ossa cuneiformia). ossalis, osalan, kotan, koji se odnosi kost. Sin. osseus. osseinum, osein, organska azotna supstancija koja ulazi u sastav kostiju. Izdvaja se ako se kost oslobodi krenih soli. osseitis, oseitis, zapaljenje kosti: zapaljenje Haversovih kanala i kostne upljine. Simptomi: zadebljanje kosti, osetljivost i tup bol u predelu obolele kosti; o. acuta, akutni osteomyelitis najee u toku sepse; o. albuminosa, oseitis s nagomilavanjem lepljive albuminozne tenosti u kosti; o. caseosa, v. o. tuberculosa; o. chronica nonsuppurativa, skleroirajui nesupurativni osteomijelitis; o. condensans generalisata, v. osteopoikilosis; o. condensans, oseitis s grubim i tvrdim naslagama soli u oboleloj kosti; o. corticalis, v. periostitis; o. deformans, Pagetova bolest, savijanje i zadebljanje obolele kosti s istovremenom osteoporozom; o. fibrosa cystica generalisata, Recklinghausenova bolest, nepravilno okotavanje, koje izaziva zadebljanja, slabost i deformaciju kostiju
574

osteitis deformans, v. osseitis.

osteitis fibrosa cystica, v. osteitis; o. fibrosa cystica generalisata Recklinghausen, cistiki fibrozni generalizovani osteitis - R., defektna osifikacija kosti sa zadebljanjima i deformitetima pri emu kosti mogu da budu zamenjene fibroznim tkivom, kao manifestacijom hiperparatireoidizma (v. hyperparathyreosis), deformitetima i cistikim formacijama. osteoarthritis, osteoartritis, degenerativno oboljenje starijih osoba, koje se odlikuje degeneracijom zglobne hrskavice, hipertrofijom ivica kostiju i promenama sinovijalne opne. Simptomi su bolovi i ukoenost, naroito posle due aktivnosti; o. deformans endemica, za-

osteoarthrotomia debljanje zglobova i razmekanje zglobnih okrajaka kostiju; o. interphalangealis, oboljenje lokalizovano u interfalangealnim zglobovima, karakteristino po vorovima (Heberdenovi vorovi), s degenerativnim pojavama, nastupnim zapaljenjskim zamasima, koji dovode esto do deformacija i ankiloza. osteoarthrotomia, osteoartrotomija, isecanje komada kosti u upljini zgloba. osteochondritis, osteohondritis, zapaljenje kosti i hrskavice; o. coxae juveniHs. oboljenje glave butne kosti nastalo usled dugotrajnog dejstva lokalne traume u mladih osoba.Sin. Calv-Legg-Perthesova bolest; o. deformans juvenilis, v. coxa plana; o. dissecans, osteohondritis koji nastaje cepanjem hrskavice u zglobu kolena ili ramena; o. necroticans, nekroza i razdvajanje kontinuiteta hrskavice sezamoidne kosti nonog palca; o. syphilitica, sifilisni osteohondritis, javlja se u uroenom sifilisu na granici izmeu kosti i hrskavice. Umesto uske, ravne, beliaste zone okotavanja nalazi se iroka, zupasta i ukasta zona, to je posledica normalne proliferacije i kalcifikacije hrskavinog tkiva, a jako smanjenog stvaranja kotanog tkiva. Osteohondritis se manifestuje i u obliku zapaljenja kao o. gummosa, gumozni osteohondritis. Pre osteohondritisa gumoze stvara se specifino sifilitiko granulaciono tkivo na granici izmeu kosti i hrskavice (dijafize i epifize), koje esto podlee nekrozi, usled ega ponekad dolazi i do odvajanja epifize i dijafize. osteochondroma, osteohondrom, benigna neoplazma kotanog tkiva, koja se javlja obino kao izrastaj u blizini krajeva dugih kostiju. Graeni su od kosti i hrskavice, normalnog izgleda. osteoclasis, osteoklazia, hirurki prelom ili refraktura kosti. osteoclastoma, osteoklastoma, tumor dinovskih elija kosti. osteodvnia, osteodinija, bol u kostima. osteofit, kotani izrastaj, v. osteophytosis. osteogena skolioza, v. scoliosis. osteogenesis, osteogeneza, razvoj kosti; o. imperfecta, autosomno dominantno

osteomyelitis nasledno oboljenje, u kome su kosti krte i lako lomljive. Sin. osteopsathyrosis, fragilitas ossium; o. imperfecta eongenita, osteogeneza imperfekta u kojoj se prelomi deavaju za vreme intrauterinog ivota ploda, pa se ovaj raa s detormitetima; o. imperfecta cystica, osteogeneza u kojoj srni prostori kosti sadre ciste miksomatozno-fibroidnog tkiva, koje otkriva rendgenoloki pregled; o. imperfecta tarda, u kojoj se prelomi deavaju kad dete prohoda. Oba vida osteogeneze imperfekte odlikuju se plaviastim beonjaama, a ponekad postoji otosklerozna gluvoa. osteogenesis imperfecta, v. osteogenesis. osteoid osteoma, osteoid osteoma je benigna neoplazma kotanog tkiva koja se kaiakterie mikroskopskom graorc normalne kosti. Obino su to mali kotani izrataji koji se mogu javiti na svakoj kosti, ali su ipak golenica i butnjaa najei. Glavna klinika odlika ovih neoplazmi je bol. osteoidan, (1) koji lii na kotano tkivo; (2) prekotani; npr. zaetak kostiju pre njihove kalcifikacije. osteoklast, (1) viejedarna elija koja se javlja pri apsorpciji kosti; (2) instrument koji slui za hirurku frakturu i refrakturu kosti. osteokranijum, kotana lubanja. osteologia, osteologija, deo anatomije u kome se prouavaju kosti (oblik, graa i poloaj). osteolyssis, osteoliza, razreenje^kosti, koje nastaje usled gubitka kalcijumaNu kostima. osteoma, osteom, retka benigna neoplazma kosti koja ima grau kompaktnog kotanog tkiva. osteomalacijska karlica, v. pelvis osteomalatica. osteomyelitis, osteomijelitis, (1) zapaljenje kostne sri izazvano piogenim mikroorganizmima; (2) gnojno zapaljenje kosti koje moe da bude lokalizovano ili da zahvati sr, kost i pokosnicu; najee su zahvaene duge kosti. Prema toku i trajanju moe biti akutan ili hronian; o. acuta purulenta, o. diffusa spantanea, akutno gnojno zapaljenje kostne 575

osteopathia
.sri lokalizovano u metafizama dugih kostiju; kasnije se proiruje na kost i periost. U daljem toku kost nekrotizuje, odvaja se kao sekvestar od zdravog dela kosti. Zadebljali periost stvara kotanu navlaku oko sekvestra, koji se izbacuje kroz fistulu ili se uklanja operacijom. Osteomijelitis akutni purulentni izaziva obino zlatni stafilokok koji potie iz nekog gnojnog ognjita: furunkula, angine, panaricijuma itd.; Garrov o., sklerozantni negnojni osteomijelitis; konhiolinski o., oboljenje koje se vida u radnika s ilibarom; nastaje verovat-no udisanjem pare koja se deponuje u kostnoj sri; maligni o., raniji naziv za multiple mijelome; sklerozantni negnojni o., hronini idiopatski osteomijelitis dugih kostiju, koji se odlikuje di-fuznim zapaljenjem, poveanim zadebljanjem i skleroznim vretenastim zadebljanjima kore kosti, kao i apscesom. Sin. Garrov osteomijelitis; tifoidni o., osteomijelitis koji se javlja kao posledica trbunog tifusa; o. varioloza, osteomijelitis koji se javlja kao komplikacija u toku velikih boginja ili kao posledica ovih; o. viline kosti, posledica oboljenja zubar teke ekstrakcije, preloma kosti. Gnoj probija kroz kost i nastaju paradontalni submukozni zagnoji. Delovi kosti nekrotizuju i stvaraju se sekvestri; (stom.) o. acuta mandibulae et maxillae, akutno zapaljenje kosti i kostne modine, praeno jakim bolom, leukocitozom, ubrzanom sedimentacijom i povienom telsnom temperaturom. Od lokalnih simptoma, postoji otok kosti, periosta i mekih tkiva, zubi se klate, prisutno je vie fistula na sluzokoi, a u donjoj vilici se brzo javlja utrnulost donje usne (Vin-centov znak); o. chronica mandibulae et maxillae, hronino zapaljenje kosti i kostne modine. Dijagnoza se postavlja klinikim pregledom i rendgen-snim-kom na kome se uvek vidi sekvestar. osteopathia, osteopatija, svaka bolest kostiju; o. alimentaris, usled pohranjivanja belanevinama; o. condensans disseminata, osteopoikilosis; o. haemorrhagica infantum, Moeller-Barlowova bolest; o. myelogenes, svaka bo576

osteoporosis
lest kostiju uslovljena poremeenim odnosom izmeu kostne sri i kostnog tkiva. osteopetrosis, osteopetroza, retka nasledna bolest karakteristina po nenormalno vrstim kostima, najverovatnije zbog loe resorpcije kotanog tkiva. Kosti imaju vrstinu mermera (marble bones, engl.). Vrlo esto postoji aplastika anemija. Sin. Albers-Schnbergova bolest. osteophytosis, osteofitoza, stanje karakteristino za stvaranje osteofita. V. osteofi t. osteoplastika amputacija i resekcija, (1) privremeno isecanje dela kosti tako daje ona i dalje u vezi s mekim tkivima, s tim da se posle osnovne operacije . (npr. osteoplastika trepanacija Wagnera) kost ponovo vrati na svoje mesto; (2) spajanje, osveavanje, pribliavanje osveenih okrajaka susednih kostiju, koji nastaju resekcijom ili amputacijom. osteoplastika trepanacija, v. osteoplastika trepanacija i resekcija. osteoplastika, osteoplastika operacija, operacija kojom se ispunjavaju defekti kosti osteoperiostalnim kalemom, koji ima preimustvo nad ostalim kalemima zbog osteogene osobine periosta, ili komadima kostiju ili slonovom kosti koju pridrava okolno tkivo. osteopoikilosis, osteopoikiloza, nasledna bolest koju odlikuje prisustvo mnogobrojnih skleroznih ognjita na krajevima dugih kostiju, koja se dijagnostikuje sluajno rendgenskim pregledom, jer skoro nikad ne stvara tegobe. osteoporosis, osteoporoza, nenormalna upljikavost kosti koja se esto javlja u starijih; nastaje usled demineralizacije kosti, a praena je bolovima naroito u donjem delu lea, deformitetima i ponekad patolokim frakturama. ee se javlja u ena. Bolest je idiopatska ili je posledica drugih oboljenja kao, npr., tireotoksikoze; o. adiposa, osteoporoza u kojoj su razreena mesta u kosti ispunjena mau; o. circumscripta cranii, demineralizacija kosti lubanje koja podsea na osteolitiku fazu Pagetove bolesti. V. Hand-Schller-Christijanova bo-

osteopsatyrosis lest; o. diffusa, gubitak kostne supstancije, kao posledica nedovoljnog ponovnog stvaranja kostnih ploa usled odsustva funkcionalnog nadraaja neophodnog za stvaranje kosti; posttraumatska o., gubitak kostnog tkiva usled traume, pri kojoj je povreen neki ivac ili je povean priliv krvi izazvan neurogenim insultom. osteopsatyrosis, v. osteogenesis imperfecta. osteosarcoma, osteosarkom, maligna neoplazma poreklom iz mezenhimnog tkiva koje ima sposobnost da se uoblii u kost ili hrskavicu. Najee se javlja u uzrastu izmeu 10 i 30 godina, a najea lokalizacija je na telu dugih kostiju, u blizini epifiza. Oko 50% neoplazmi se javlja u okolini kolenog zgloba. Poto se razvija od unutranjeg sloja periosta ili od endoosta, neoplazma razara kost razvijajui se unutra i spolja, dakle subperiostalno i endoostealno. Daje metastaze najee putem krvi. Zbog veoma velikog polimorfizma histoloke grae naziva se osteosarkomom, osteohondrosarkomom i osteohondromiksosarkomom. osteosclerosis, osteoskleroza, nenormalna gustina kotanog tkiva; o. congenita, uroena osteoskleroza, ahondroplazija; o. fragilis, osteopetrosis; o. myelofibrosis, v. metaplasia myeloides. osteosis, osteoza, stvaranje kotanog tkiva u vezivnom tkivu. Naroito esto u hiperparatireoidizmu. osteosynthesis, osteosinteza, repozicija i spajanje kostnih fragmenata krvnim putem u prelomima; o. kostiju lica, vrsta imobilizacije patrljaka pod kontrolom oka: o. metallica, iana; o. sec. Fry, gornjeivino vezivanje kroz praznu zubnu aicu alveolnog dela mandibule; o. metalnom ploicom, lamina metallica, i kompresivna o. zahtevaju hirurki pristup prelomu. osteotom, instrument u vidu dleta za seenje kostiju. osteotomia, osteotomija, seenje kosti testerom ili dletom; blok o., osteotomija u kojoj je odstranjen deo kosti; o. cuneiformis, isecanje dela kosti u vidu
37 Medicinski leksikon

osvetljenje trougla; inominatska o., osteotomija karlice da bi se produbio acetabulum u uroenom iaenju kuka; linearna o., osteotomija, pretesterisanje ili presecanje kosti; Macevvenova o., v. operacija; o. mandibulae et maxillae, operativno otklanjanje kosti ili dela kosti u cilju Ieenja ili korekcije kotanog tkiva donje ili gornje vilice; o. subtrochanterica, presecanje butnjae ispod male kvrge u ankilozi kuka; o. transtrochanterica, presecanje femura idui kroz malu kvrgu zbog deformacije u predelu kuka. osteotransplantati za donju vilicu, kotani presadi: lokalni o., s tela donje vilice neposredno pored defekta; udaljeni o., najee s gornje ivice bedrene kosti ili s rebara zbog bogatstva u spongiozi; s gornjeg dela kljunjae zajedno sa tubularnim renjem koe vrata za nadoknadu izgubljenog dela mandibule i mekog tkiva. osteotrib, instrument koji slui za struganje kariozne kosti. ostitis, v. osteitis. ostium, ue, otvor, npr. ostium uterinum, materini otvor; o. primum persistens, ventralni odn. duboki defekat atrijalnog septuma, koji nastaje nespajanjem septuma primuma ventralno sa endokardnim jastuiima koji izrastaju iz osnove zalistaka. Mana je povod levo-desnom shuntu, hipertrofiji desne komore i veoj koliini krvi koja protie vie kroz mali nego veliki krvotok; o. secundum persistens, dorzalni ili visoki defekat primarnog septuma pretkomora, koji je esto praen abnormalnim ulivanjem plunih vena. Posledice ove mane sline kao prethodne. osvetljenje, (hig.) ispravno osvetljenje radnih i stambenih prostorija prirodnom ili vetakom svetlou od prvoklasnog je znaaja, jer utie povoljno ne samo na dobro subjektivno Oseanje nego i na brzinu obavljanja rada, njegov kvalitet i produktivnost kao i na smanjivanje traumatizma. Pored toga dobro o. suzbija pojavu zamorenosti pri radu, naroito nonom. Jaina o. meri se u Evropi luksima, a u Americi i Engleskoj candel-footima i carcel-metrima. Po577

otrina vida
trebna jaina o. nekog radnog mesta zavisi od vrste posla; o. bez senke, o. proizvedeno specijalnom svetiljkom. Upotrebljava se pri hirurkim operacijama; fokusno o., (oftalm.) bono osvetljenje oka pomou bikonveksnog soiva, koje se podesi tako da u njegovoj ii lei ro-njaa. Upotrebljava se naroito pri pregledu oiju; indirektno o., o. pri kome je izvor svetlosti potpuno skriven, a svetlost se upravlja prema tavanici odakle se reflektuje u prostoriju. Da bi o. bilo dovoljno, treba da su i reflektor i tavanica uvek isti, tavanica bela, a zidovi obojeni svetlim bojama. Ovaj nain o. je ugodan, ali nije podesan za finiji i precizniji rad; merenje jaine o., jaina os-vetljenja nekog mesta meri se luksima, x candelfootima ili carcel-metrima. Intenzivna sunana svetlost osvetljava zemlju priblino sa 200.000 luksa, jaina elektrine sijalice od 16 sveca, udaljena 30 cm, osvetljava dotino mesto sa 40-60 luksa. Merenje se vri naroito kon-struisanim aparatima, kao to je luks--metar. V. luks-metar, kaselmetar, kandl-Jut

otoantritis
funkcionalni otisak u individualnoj kaici po formiranju ventilnog ruba. Izlivanjem otisaka dobija se radni model za izradu parcijalne ili totalne zubne proteze. otisni materijal, (stom.), odreene supstancije ili kombinacije supstancija koje se koriste za reprodukciju u negativu tkiva usne duplje; elastomerni o.m., dvokomponentni sistemi kod kojih se polimerizacija odvija u prisustvu odreenih hemijskih reaktora. Mogu biti na bazi polisulfida, silikona i polietera. Slue za uzimanje otisaka pri izradi stomatolokih nadoknada; hidrokoloidni o.m., preobratljivi hidrokoloidi iji je osnovni sastojak agar-agar i nepreobratljivi hidrokoloidi, soli alginske kiseline; otvaranje gingivalnog oluka, utiskivanje u njega konia, natopljenog rastvorom s vazokonstriktornim ili adstrigentnim dejstvom. Cilj je spreavanje oksidacije tkivnih tenosti u ovoj zoni i otvaranje sulkusa pre uzimanja otiska za fiksnu nadoknadu. otitis, zapaljenje uva; o. externa, zapaljenje koe spoljnog slunog hodnika, ogranieno (furunkul) ili rasprostranjeno (ekcem); o. interna, zapaljenje unutranjeg uva (labyrinthitis), esto dovodi do gluvoe usled virusne infekcije (grip, parotitis) ili usled prodora gnojne infekcije u Cortijev organ; o. media, zapaljenje srednjeg uva, katarno ili gnojno. Dok se akutna gnojna zapaljenja obino uspeno lece antibioticima, u sluaju hroiiinih gnojnih zapaljenja obino treba da se izvri operacija zbog opasnosti od postepenog gubitka sluha ili od endokranijumske komplikacije. otoantritis, zapaljenje pneumatskih prostorija u slepoonoj kosti odojeta; o. odojeta, gnojni proces u srednjem uvu i u antrumu odojeta moe da se razvija sasvim prikriveno, subakutno, latentno, bez perforacije bubanjske opne i bez poviene temperature, a da ipak izazove teke i najtee pojave bolesti, dispepsiju, neurotoksiki sindrom, pa i smrt. Potrebno je aktivno rano otkrivanje i hirurko leenje.

otrina vida, v. visus.

otalgija, otalgija, bol u uvu; o. dental is, bol u uhu zbog oboljenja u ustima ili na zubu. Bol se obino prenosi aurikulotemporalnim ivcem. otapostasis, otapostaza, preterano veliko odstojanje usne koljke od glave, pribliavanje koljke eonoj ravni. Upadljiva kozmetska greka. othaematoma, othematom, nakupljanje tekue krvi izmeu perihondrijuma i hrskavice na usnoj koljci usled traume. Ne moe se spontano resorbovati. otisak, (stom.) reprodukcija u negativu zuba gornje i donje vilice i drugih tkiva usne duplje otisnim materijalom. Materijal za otisak se unosi u usta u plastinom stanju, a stvrdnjava se u dodiru s oralnim tkivima; anatomski o., negativ bezube ili krezube vilice. Izlivanjem otiska dobija se anatomski ili radni model na kome se izrauje individualna kaika ili parcijalna proteza od akrilatnog materijala; funkcioni o., otisak krezube ili bezube vilice pastom za

578

f "
i

otodynia otodynia, otodinija, bol koji bolesnik lokalizuje u uvu. Moe da bude izazvan oboljenjem uva, ali i zuba, mandibulnog zgloba ili nerva (herpes zoster oticus). otogen, to potie od uva. otogena komplikacija, v. komplikacija. otoguttae (kapi za ui), kapi za ukapavanje u usni kanal. otolithus, otolit, mikroskopski mali konkrement krenih soli, koji lei u gelatinoznoj masi otolitne membrane. U svakom opnastom labirintu postoje dve membrane otolitima, koje su postavljene vertikalno jedna prema drugoj. Pod dejstvom sile tee dolazi do nadraaja nervnih vlakanaca ispod otolitne membrane, u kojoj se pomeraju otoliti. Na taj nain ulo za ravnoteu prima informacije o poloaju mirnog tela u prostoru. otolog, lekar specijalista za bolesti uva. otologija, otologija, grana medicine koja se bavi bolestima uva. otomycosis, otomikoza, zapaljenje koe spoljnog slunog hodnika i kutanog sloja bubanjske opne izazvano gljivicama. Maceracija koe prilikom pranja i kupanja doprinosi nastajanju oboljenja. otopina, v. rastvor. otorhinolaryngologia, otorinolaringologija, grana medicinske nauke, koja se bavi prouavanjem bolesti uva, nosa i grla, kao i dunika, dunica i jednjaka. Ovamo spadaju i audiologija i fonij atrijaotorinolaringolog, lekar specijalista za bolesti uva, nosa i grla. otosclerosis, otoskleroza, zadebljanje i kondenzacija kotanog tkiva na odreenim mestima u kotanoj ahuri labirinta. U toku oboljenja brzo dolazi do fiksacije stremena (slune kotice uzengije ili stapesa) u nii ovalnog prozora. Otuda dolazi do postepene nagluvosti, obino obostrano, koja je najpre sprovodnog, a posle meovitog tipa, te moe da dostigne stepen potpune gluvoe. Nasledni faktori igraju etioloku ulogu. Hirurko leenje je uspeno. otoskop, usni levak za pregled uva s gumenim balonom za kompresiju i dekompresiju vazduha nad bubanjskom opnom. Toynbeeov otoskop je gumena

otrovi cev kojom se spaja uvo pacijenta s uvom lekara u cilju auskultacije fenomena prohodnosti Eustahijeve tube. otpornost (imunost na infekciju), otpornost domaina prema infekciji milijardama mikroorganizama zasniva se na nespecifinim faktorima (fagocitoza-lozozim-interferon) koji mogu delovati nezavisno od imunolokog stanja i na specifino steenom imunitetu, koja esto deluje u .skladu s tim nespecifinim iniocima, uveliko poveavajui njihovo delovanje. otrovi, supstancije koje dospevaju u organizam ili se u ovome stvaraju, a prouzrokuju neko oteenje ili poremeaj neke funkcije, te mogu biti tetne po zdravlje a ponekad opasne po ivot; BZ-otrovi, aminoalkil-estri benzojeve kiseline, psihohemijski bojni otrovi upotrebljavaju se u obliku aerosola; u organizam ulaze disajnim organima i hranom; poto ivu silu onesposobljavaju privremeno, to nisu potrebni prva pomo i leenje; industrijski o., otrovne supstancije koje se stvaraju pri razliitim postupcima proizvodnje (pri dobijanju i preraivanju sirovina i pri izradi gotovih fabrikata). Industrijski otrovi dejstvuju na na organizam u obliku gasa, para, tenosti i praine. Dejstvo ovih otrova zavisi od koncentracije otrova u vazduhu, od duine dejstva, odnosno od duine trajanja kontakta izmeu organizma i otrovne supstancije, od naina, organizacije i racionalizacije rada, od higijensko-tehnike zatite u postrojenjima i radnim prostorijama i od individualnih faktora, tj. od rezistencije, reakcije i sposobnosti prilagoavanja organizma raznovrsnim tetnim uticajima. Industrijski otrovi'ulaze u organizam uglavnom putem organa za disanje i preko koe. Ponekad ovi otrovi prelaze iz usta, nosa i drela i u organe za varenje, u kojima mogu da izazovu razne promene prema vrsti i nainu dejstva otrova. S obzirom na nain delovanja, industrijski otrovi se dele na naravne, i krvne o., o. metabolizma i otrove koji nagrizaju. 579

otvor otvor, v. aditus, apertura, foramen, hiatus, orificium, ostium. otvoren prelom, v. fractura complicata. otvoreni pneumotoraks, v. pneumothorax. otvoreni radioaktivni izvori, radioaktivne supstancije u kojih nema obezbeenja od rasipanja zraenja u okolinu. Ouabainum, uabain, kristalni glikozid koji se nalazi u semenu biljke Strophanthus gratus i u kori drveta Acocanthera Ouabaio. Deluje kardiotoniki kao Strophanthosidum K, ali je od ovoga malo jai (u istim dozama). Daje se samo intravenski. Sin. Strophanthosidum G, Strophanthinum G. ovarialis, ovarijalan, jajniki. ovariotestis, dvopolna lezda: jedan deo semenik, drugi deo jajnik. ovarium, ovarijum, jajnik, jajnjak, parna enska polna lezda koja lei uz boni zid male karlice pozadi irokih veza materice. Za ovu je vezana pomou jajnikih veza (ligamenta ovarii propria), sa svoje lateralne strane pomou lig. infundibulopelvica, najzad se pomou peritonealne duplikature medijalno vezuje sa zadnjim listom irokih veza. Povr^ inu jajnika ini jednoslojni epitel iz str. germinativum ili klicni epitel, ispod ovog nalazi se tunica albuginea, a ispod ove folikuli u raznim stepenima razvoja. U njima su smetene jajne elije (de Graafov mehuri, jajonosni mekovi). Pored ovih mtnuria nalaze se uta tela (corpora lutea) i corpora albicantia, koja su stvorena na mestu prsnutih foIi kula. Stromu jajnika ini vezivno tkivo bogato krvnim sudovima. O. lui dva enska hormona, folikulin (estrogen) i lutein (progesteron). ovje boginje v. varicella. ovesna veza draice, veza kojom je draica pritvrena za donju ivicu preponske kosti. Poloaj draice moe da bude individualno razlian, tj. manje-vie udaljen od preponske kosti i ua vagine: umesto 1,5 cm moe biti udaljen 2 cm, pa ak i 3,5 cm. ovesna veza jajnika, nabor peritonealne maramice kojim se gornji pol jajnika dri u trbunoj duplji. 580

Owenove linije
ovesna veza penisa, veza koja potie od simfize preponske kosti i ovojnice pravog trbunog miia, pa se zatim deli na srednja i bona vlakna. Pozadi ovesne veze koren penisa se podrava jo prakastom vezom koja spaja fasciju penisa za most. oviparne ivotinje izbacuju jaje (nose) iz maternjeg organizma pre ili posle oploenja pa se ono razvija u odreenoj sredini, zahvaljujui sopstvenoj rezervi hrane. ovlaivanje, v. higroskopija. ovogeneza, proces postanka, tvorba enskog gameta, jajeta. Mogu se razlikovati tri faze: umnoavanje matinih elija (ovogonija), rastenje ovocita nastalih preobraajem ovogonija i sazrevanje ovocita, pri emu se izvri redukcija broja hromosoma i obrazuju jaja. V. polocit, spermatogeneza. ovojni, opnaste tvorevine koje se nalaze oko jajne elije ili oko ploda. ovotestis, polna lezda koja sadri istovremeno tkivo semenika i tkivo jajnika. ovula, v. globuli vaginales. ovula Nabothi, cistiki proirene lezde materinog grlia. Postaju kada se zaepi izvodni kanal lezde i imaju izgled cistikih tvorevina razne veliine, ispunjenih ukastom sluzavom tenou. Obino su veliine prosa do zrna groa. Nadovezuju se na cervicitis, a neki ih smatraju posledicom hiperfolikulinemije. ovulacija, noenje jaja: u sisara prskanje jajonosnih mekova i izbacivanje jajne elije u toku sazrevanja. ovulatio, ovulacija, prskanje Grafovog folikula i ispadanje jajeta iz njega. Nastupa obino 12 do 16 dana posle prvog dana poslednje menstruacije ili, tanije 15 dana pre prvog dana naredne menstruacije. ovulum (dem. od ovum), jajace, zrela jajna elija ili jaje. ovum, jaje, jajna elija, postaje u procesu ovogeneze sazrevanjem ovocita. V. ovogeneza. Owenove linije, mesta interglobularnog dentina poredana u redove u dentinu krunice zuba. Nastaju kao posledica po-

oxaluria remeaja dentinogeneze. V. dentinum, dentinum interglobularis. oxaluria, oksalurija, poveano izluivanje oksalne kiseline i oksalata mokraom. oxy-, v. oksi. oxycephalia, oksicefalija. V. turricephalia. oxydatio, oksidacija, spajanje s kiseonikom ili gubitak vodonika ili gubitak valencionih elektrona, zbog ega se poveava pozitivna ili smanjuje negativna valencija. oxydum, oksid, jedinjenje nekog elementa s kiseonikom. Oksidi se dele na kisele, bazne, amfoterne i indiferentne. Kiseli oksidi daju s vodom kiselinu (2+2=2), bazni oksidi daju bazu (CaO+H2O=Ca(OH)2), amfoterni oksidi daju amfoterne elektrolite (PbO+H2O=Pb(OH)2 ili H2PbCh) a indiferentni oksidi ne reaguju s vodom. oxygenium, oksigen, O, kiseonik, kisik. Nemetal, gas bez mirisa i ukusa. Najrasprostranjeniji od svih hemijskih elemenata. Nalazi se u vazduhu, pomean s azotom. S veinom drugih elemenata jedini se gradei okside. Neophodan je za ivot ivotinja i biljaka. Upotrebljava se u medicini za udisanje u raznim anoksijama, naroito u arterijskoj (npr. u pneumoniji), kao i za udisanje prilikom davanja narkoze gasovima (npr. azotoksidulom, etilenom i dr.).V. oxydatio. Oxytetracyclini chloridum (oksitetraciklin-hlorid), antibiotik izolovan iz Streptomyces rimosus, antibiotik irokog dejstva; oficinalan je prema naoj farmakopeji. Oxytetracyclimim, ok'sitetraciklin, antibiotik irokog antibakterijskog spektra, dobija se iz Streptomyses rimosus. Deluje na gram-pozitivne (osim na M. tuberculosis), gram-negativne bakterije, rikecije, neke spirohete, neke viruse i neke protozoe i upotrebljava se u lee-

oiljasti pterigijum nju infekcija prouzrokovanih ovim klicama. Prema naoj farmakopeji, oficinalni su oksitetraciklin-hlorid (Oxytetracyclini chloridum) i oksitetraciklin dihidrat (Oxytetracyclinum dihydra turn). oxytocin, oksitocin, hormon (v. tamo) neurohipofize koji se stvara u supraoptikim i paraventrikularnim jedrima, a putem hipotalamohipofiznog snopa stie u neurohipofizu gde se nakuplja i odakle se izluuje. Oxyuris vermicularis, v. Enterobius vermicularis. ozaena, ozena, hronino oboljenje nosa praeno jakom i progresivnom atrofijom nosne sluznice, submukoznog tkiva, pa ak i njegove kotane podloge. Na suvoj sluznici dolazi do zapaljenja i do stvaranja krusta. Od njih se iri neugodan zadah. Etiologija je kompleksna (oteenje sfenopalatinih ganglija). Leenje je hirurko i dosta uspeno. oznaavanje, v. obeleiavanje. ozonizacija, postupak koji se upotrebljava za dezinfekciju vode za pie. Pri tome se ozonizovani vazduh mesa s vodom. Ozonizacija vazduha se vri u hladnjaama klanica u cilju uspenijeg konzervisanja mesa. ozraivanje, dejstvo jonizujueg zraenja na odreeni mehaniki ili bioloki sistem; spoljanje o., nastaje od izvora zraenja van objekta koji se ozrauje, a unutranje o., od izvora koji je u ozraenom objektu ili organizmu; lokalno o., odnosi se na ozraivanje pojedinih delova sistema ili organizma, a totalno ili globalno o. na celokupan sistem ili organizam. oiljana kila, v. hernia. oiljak, v. cicatrix. oiljasti entropijum, v. entropium. oiljasti pterigijum, v. pseudopterygium.

581

P, hemijski simbol za phosphor, fosfor. P, oznaka za prefiks peta u Meunarodnom sistemu decimalnih jedinica;15l peta oznaava veliinu koja je za IO , odnosno za (l 000 000 000 000 000) puta vea od merne jedinice neke fizike veliine. Na primer, PBq (petabekrel), PW (petavat). j, oznaka za prefiks piko u Meunarodnom sistemu decimalnih jedinica; 2l piko oznaava veliinu koja je zalCH , odnosno za (0,000 000 000 001) puta manja od merne jedinice neke fizike veliine. Na primer, pF (pikofarad), pCi (pi--" kokiri). p, oznaka za proton, kad se opisuju nuklearne reakcije. p., u lekarskim receptima skraenica za partes, delovi. p-, skraenica za para-, oznaka u imenima benzehovih disupstitucionih derivata kojom se obeleava da se supstituenti nalaze u para-poloaju, tj. u poloaju 1,4. P32, radioaktivni izotop fosfora, primenjuje se u obliku natrijum-fosfata za leenje primarne policitemije. Pa, hemijski simbol za element protactinium koji spada u aktinoide. PAB, skraenica za para-amino-benzojevu kiselinu, koja se nalazi u kompleksu vitamina B. PABA, skraenica od para-aminobenzoic-acid (para-aminobenzojeva kiselina). Jedan od faktora iz kompleksa vitamina B. PAM-2, v. pralidoksim-hlorid PAS para-aminosalicilna kiselina. Ima tuberkulostatiko dejstvo (spreava razvi-

janje prouzrokovaa tuberkuloze). Upotrebljava se (uvek u kombinaciji sa drugim tuberkulostaticima) kao lek protiv tuberkuloze. PBI131, protein bound iodine 131<< (engl.) jedinjenja joda vezana za belanevine seruma. Odreivanje PBI131 se primenju-je za ispitivanje tireoidne funkcije posle davanja dijagnostike doze radioaktivnog 131 joda J131- Poveana koncentracija PBI u serumu moe da ukae na hiperfunkciju titaste lezde. Pd, hemijski simbol za palladium koji spada u platinske metale. PDK, skra. za prednje desni kosi ili I kosi poloaj; tada je bolesnik licem ka ekranu, a leima ka cevi okrenut polulevo, pa se desnim ramenom oslanja na ekran ili na kasetu sa filmom. Podesan za rendgensko prouavanje retrokardijalnog prostora, leve pretkomore i ascendentne aorte. Ph., skra. za Pharmacopoea (farmakopeja). pH (potentia hydrogenii, vodonini eksponent), jeste dekadni logaritam koncentracije vodonikovih jona s promenjenim znakom. pH je, slino Ch, meriIo aktualne kiselosti odnosno bazinosti. Ako je, npr., *10-2, pH=2 ltd. U neutralnom rastvoru pH=7, u kiselom od O do 7, a u baznom od 7 do 14. Ph. lug. III, skra. za Pharmacopoea Iugoslavica III, Jugoslovenska farmakopeja, III izdanje. PIF, skra. za prolaktin-inhibirajui faktor, v. neurohypophysis. ptL, skra. za pilula (pilulae).

582

PLK

pakovanje desni traumatski; p. haemorhagica interna,

hronini hemoragijski p., nastaje kao posledica trauma glave, alkoholizma, infekcije itd.; p. interna, unutranji p., zapaljenje unutranje strane tvrde modanice (gnojno, fibrinozno, putridno). Nastaje najee prelaskom inflamatornog procesa s kostiju lubanje. pachymeninx, pahimeninks, tvrda modanica, v. dura mater. pachynema, pahinema, trei stadijum profaze u I mejoznoj deobi, kada spareni hromosomi postaju jasnije vidljivi. pachyonychia, pahionihija, zadebljanje nokatne ploe. Sin. onychauxis. pachyperitonitis, pahiperitonitis, peritonitid\sa zadebljanjem peritoneuma. pachypleuritis, pahipleuritis, v. fibrothorax. paji hod, v. hod. padavica, v. epilepsija. paedatrophia, pedatrofija, atrofija odojeta, tj. trei stadijum atrofije odojeta u kojem je iezla svaka rezerva masti, pa i ona lokalizovana na obrazima u obliku Bichatovih jastuia. V. athrepsia. paederastia, pederastija, polni snoaj mukarca s deakom. Sin. paedicatio. V. homoseksualnost. paedicatio, v. paederastia. paedophilia, pedofilija, ispoljavanje poInog prohteva prema nezreloj deci. Pedofilna crta postoji, kao znak degradacije erotskog objekta, u staraca, a perverznom postaje kad se javi u mukarca u punoj polnoj aktivnosti. Zadovoljavanje pedofilnog prohteva vodi obino silovanju. Pagetova bolest, v. bolest, osseitis. pajajnik (parooforon), ostatak epitelnog del Wolffovog tela u jajniku odrasle ene (epoophoron, Rosenmllerov organ). V. zastranjeni sud. pakovanje desni, terapijska metoda za Ieenje zapaljenjskih procesa desni u kojoj se one za due ili krae vreme prekrivaju naroitim masama.Svrha pakovanja je da, slino zavoju, titi desni od povreivanja, da ih imobilie, sprei nagomilavanje ostataka hrane i bakterija na desnima, omogui primenu i due dejstvo nekih lekova i potpomogne suzbija583

PLK skra. za prednje levi kosi ili II kosi poloaj; tada je bolesnik licem ka ekranu, a leima ka cevi, okrenut poludesno pa se levim ramenom oslanja na ekran ili na kasetu s filmom. Podesan za rendgensko prouavanje sve etiri srane upljine, aortnog luka i prednjeg sredogrua. PMS, v. gonadotropini. PNA, parika nomenklatura, anatomski nazivi usvojeni na kongresima anatoma u Parizu 1955. god. i u Njujorku 1960. godine. Po, hemijski simbol za element polonijum. poaz, oznaka P (poise), vansistemska jedinica za dinamiku viskoznost ija je upotreba posle 1980. god. zakonom zabranjena, l P = 0,1 Pa s. PPLO (pleuropneumonia-like-organisms), od svih ostalih mikroorganizama razlikuju se time to nemaju elijskog zida; to su najmanji mikroorganizmi koji se mogu kultivisati in vitro. Izolovani su iz razliitih izvora: ljudi, ivotinje, biljke, zemljita i otpadne vode. Neki izazivaju oboljenja u ljudi i ivotinja, dok su drugi deo normalne flore sluznica. Pripadaju mikroplazma mikroorganizmima. praecip., skraenica za praecipitatus, a, um (taloen, taloena, taloeno). Pt, hemijski simbol za element platinu. pachycholia, pahiholija, nenormalna gustina ui. pachydermia, pahidermija, zadebljanje i stvrdnjavanje koe nastalo hipertrofijom svih slojeva kao posledica dugotrajnijeg zapaljenja. V. elephantiasis; p. laryngis, pahidermija grkljana, belias-tosiva zadebljanja sluznice grkljana, suhe i neravne povrine, nepravilno lokalizovana, najee u glotisu. Predstavljaju prekancersko stanje koje moe da u tom obliku postoji dug niz godina. pachymeningitis, pahimeningitis, zapaIjenje tvrde modane opne; p. cervicaHs hypertrophica, zapaljenje, zadebljanje tvrde modanice u oblasti vrata koje dovodi do pritiska na korenove ivaca za ruke i na samu kimenu modinu, ule d ega dolazi do mlitave odue tosti ruku, a spastine oduzetosti nogu; p. externa, spoljanji p., nastaje najee

palac nje zapaljenja desni; p. d. masama za privremeno zatvaranje zuba, to je najee koriena vrsta pakovanja. Ostavlja se na mestu primene 24 asa i moe da se ponovi nekoliko puta po potrebi; p. d. parafinom, primenjuje se rede, naroito u leenju progresivnih parodontopatija. Pakovanje se unosi u gingivalne depove i preko desni; p. d. cinkoksid-eugenol vatom, slui kao zavoj za prekrivanje ogoliene povrine desni posle gingivektomije. Omoguava neometanu epitelizaciju. Moe se ligirati koncem. Posle 7 dana se skida a po potrebi se ponavlja. Umesto eugenola moe se zameati uljem karanfilia. Poto se stavlja pod pritiskom slui i za hemostazu; p.d.gotovim pastama, jednostavnije je jer se masa iz tube ili teglice odmah moe koristiti za pakovanje. Sin. zavoj desni palac (prst na ruci i nozi), v. hallux, pollex. palatalis, nepan, v. palatinalis. palatinalis, nepan, pripada nepcu ili se odnosi na njega. Sin. palatalis. palatinus, nepani, npr. os palatinum, nepana kost. palatorrhaphia, palatorafija, hirurka intervencija u cilju ispravljanja nepca u palatoshizi. palatoschisis, palatoshiza, rascepljenost nebaca kao posledica poremeenog razvitka. Obino je p. udruena sa zejom usnom. V. labium leporinum; p. occulta, rascepljenost muskulature mekog nepca, ali je rascep presvoen usnim i nosnim slojem sluznice. Na prvi pogled nepce izgleda intaktno, mada je govor unjkav. palatum, nepce, gornji zid usne duplje: p. durum, tvrdo nepce zahvata prednje dve treine nepca i sadri kotane ploice; p. molle, meko nepce, zauzima zadnju treinu nepca i sadri miie koji kontrakcijom pri gutanju pdiu meko nepce i dodirujui ispupenje na zadnjem zidu drela grade pregradu izmeu gornjeg i srednjeg sprata drela, ime spreavaju da hrana iz usne duplje dospe u nosnu duplju. PaIi-banja, banja na severnoj obali jezera Pali, 7 km istono od Subotice, na
584

palpebra 105 m n.v. Njen klimat deluje sedativno. Voda iz jezera (leti, 18-28C), slabo mineralisana i alkalna, koristi s u kupatilu. Koristi se i lekovito blato iz jezera. U ovoj banji se lece: hronina reumatika oboljenja zglobova i miia, neuralgije i hronina oboljenja enskih polnih organa. Banja je oporavilite, odmaralite i letovalite. palladium, Pd, paladijum, hemijski element, pripada grupi platinskih metala. palliativa, palijativna sredstva, ona koja olakavaju tegobe, ali ne lece bolest. V. simptomatska terapija, therapia. pallidus, bled, npr. globus pallidus, bledi deo soivastog jedra. palma manus, sredina jama na prednjoj strani ake, tj. na dlanu. palmaris, palmaran, dlanski, ono to pripada dlanu. palor, bledilo, bleda boja koe i sluznica, znak malokrvnosti ili posledica slabije cirkulacije krvi u krvnim sudovima koe (spazam krvnih sudova, pad krvnog pritiska). palpacijska perkusija, v. percussio. palpatio, palpacija, pipanje, oseanje rukom; vrenje lakog pritiska prstima na povrini tela u cilju utvrivanja vrstine, oblika, i drugih osobina organa koji se nalaze ispod ruke, odnosno ake koja palpira. P. slui i za procenjivanje osetIjivosti ili bola na mestu na kome se vri; p. bimanualis, bimanualna palpacija, palpacija obema akama; p. bimanualis baseos oris et mandibulae, (stom.) dvoruno pipanje poda usne duplje ili donje vilice: jednom rukom ispod donje vilice a drugom u ustima, radi utvrivanja prisustva preloma vilice, ciste, tumora itd. palpebra, oni kapak, koni nabor ispred one jabuice, gornji i donji kapak (palpebra superior et inferior). Sadri fibroznu ploicu (tarsus) koja mu daje vrstinu. Zadnja strana kapka obloena je sluznicom (tunica conjunctiva palpebrarum). U oba kapka nalazi se kruan mii (m. orbicularis oculi) koji svojom kontrakcijom priljubljuje kapke i zatvara oko. U kapku se nalaze lojne i znojne lezde koje se otvaraju izvodnim kanali-

palpebralis ma na slobodnoj ivici kapka. Prednje usne slobodnih ivica kapaka obrasle su kratkim dlakama nazvanim trepavice (cilia). palpebralis, palpebralan, kapani, koji se odnosi na kapak. palpirati, v. palpatio. palpitatio, palpitacija, vrlo ubrzan rad srca kojeg bolesnik osea. Palpitacija moe biti ritmina ili aritmina. pamenje, sposobnost fiksiranja- organizovanja, zadravanja i reprodukcije jednom doivljenih psihikih sadraja. Faze p. su: upamivanje, zadravanje i reprodukcija, odnosno prepoznavanje rekognicija. pampiniformis, oblika vinove lozice na okotu, uvrnut, kitnjast, npr. plexus pampiniformis, venski splet semene vrpce u mukarca. panagglutinatio, panaglutinacija, meusobno slepljivanje eritrocita serumom svake krvne grupe, najee posledica bakterijske infekcije. panangiitis, zapaljenje koje zahvata sve slojeve krvnog suda. panaritium, panaricijum, prit, gnojno zapaljenje prstiju i ake izazvano gnojnim bakterijama, koje prodiru veoma esto kroz neznatne povrede koe; duboki p., p. tendinosum: gnojno zapaljenje omotaa tetiva prstiju, flegmona fascijalnih prostora dlana i meuprstnih flegmona. Hirurka intervencija treba da je blagovremena kako ne bi dolo do veih i trajnih oteenja (nekroza tetive, kontraktura prsta) radne sposobnosti; povrni p., p. cutaneum, koni panaricijum; p. subcutaneum, potkoni panaricijum; p. subunguale, p. paraunguale (paronychia), gnojno zapaljenje ispod nokta i oko nokatne koice i korena nokta. panarteritis, zapaljenje svih slojeva zida arterija. panarthritis, panartritis, zapaljenje svih zglobova ili zapaljenje svih delova jednog zgloba. pancarditis, pankarditis, difuzno zapaljenje srca, koje zahvata perikard, miokard i endokard. Pancoastov sindrom, v. Pankoastov sindrom.

pancreatitis Pancoastov tumor, naziv po autoru, koji je opisao kliniku sliku karcinoma vrha plua s bolom oko ramena, sa zraenjem prema ruci, Homerovim sindromom (jednostrani enoftalmus, mioza, ptoza i anhidroza), kao i atrofijom miia ruke i ake. Ovaj karcinom vrha plua izgleda da potie od zavrnih bronhiola i proima vratni simpatini ganglion i bronhijalni splet. pancreas, pankreas, guteraa, lezda trbune duplje, koja lei iza eluca, a ispred I i II slabinskog prljena. Glava p. obgrljena je vijugom duodenuma. Njen izvodni kanal uliva se u duodenum. U p. postoje i ostrvca elije koje sainjavaju njegov endokrini deo; p. svoj egzogeni sekret izluuje u dvanaestopalano crevo sudelujui na taj nain u procesima varenja. Endokrina funkcija pankreasa sastoji se u stvaranju insulina. V. insulin; p. cysticum, cistini pankreas, stvaranje mnogobrojnih cista u pankreasu usled poremeaja u razvoju izvodnih kanalia pankreasa, zatvaranja njihovog lumena i zadravanja sekreta. Ova promena esto je kombinovana sa cistinom jetrom, cistinim bubrezima i s pojavom angioma i stvaranjem cista u malom mozgu. pancretalgia, pankreatalgija, bol u pankreasu. pancreatectomia, pankreatektomija, odstranjivanje pankreasa operativnim putem. pancreaticoduodenostomia, pankreatikoduodenostomija, anastomoza Wirsungovog kanala ili preseenog pankreasa s duodenumom. pancreaticojejunostomia, pankreatikojejunostomija, anastomoza Wirsungovog kanala ili preseenog kraja pankreasa s jejunumom. pancreaticus, pankreatian, koji pripada pankreasu, npr. ductus pancreaticus, pankreasni kanal. pancreatitis, pankreatitis, zapaljenje guterae; p. acuta, p. koji moe nastati u toku infektivnih bolesti ili prelaskom infekcije u guterau metastatski ili sa unih puteva u holelitijazi; p. chronica, p. koji nastaje u gojaznih osoba, ar585

pancreatoduodenectomia teriosklerotiara i sifilitiara; moe biti uzrok nekroze pankreasa, ponekad i dijabetesa. pancreatoduodenectomia, pankreatoduodenektomija, odstranjivanje glave guterae s duodenumom ili celog pankreasa s* duodenumom, obino zbog karcinoma pankreasa. pancreatoduodenostomia, pankreatoduodenostomija, v. pancreaticoduodenostomia. pancreatographia, parikreatografija, ubrizgavanje hidrosolubilnog kontrasta u laparotomijom otkriveni pankreas odnosno u njegov kanal radi rendgenskog snimanja. pancreatolithectomia, pankreatolitektomija, uklanjanje kamenaca iz pankreasa hirurkim putem. pancreatolithiasis, pankreatolitijaza, prisustvo kamenaca u kanalima ili parenhimu pankreasa. pancreatotomia, pankreatotomija, incizija na pankreasu u sluaju apscesa ili Iitijaze u njemu. pancytopenia, pancitopenija, smanjenje elija svih krvnih loza u perifernoj krvi. Najee je izazvana aplazijom kostn^ sri. Sin. anaemia aplastica; p. congenitalis, Fankonijev sindrom. pancvtosis, pancitoza, poveanje elija svih krvnih loza u perifernoj krvi. pandemija, naglo irenje neke epidemije na velikom prostranstvu - na vie drava, ceo kontinent ili vie kontinenata. Pandyjeva reakcija, v. reakcija. panel-diskusija, nain diskutovanja o odreenom medicinskom problemu, u kome uestvuje vie strunjaka, dok jedan od njih, najbolji poznavalac pitanja (u svojstvu moderatora) usmerava diskusiju. panflebitis, v. panphlebitis, panhypopituitarismus, panhipopituitarizam, v. morbus Simmonds i v. syndroma Sheehan. panmyelopathia, panmijelopatifa, poremeaj elija svih krvnih loza u kostnoj sri; p. constitutionalis infantilis, Fankonijev sindrom. panmyelophtisis, panmijeloftiza, aplastika anemija. V. anaemia.

pantoskopska stakla panniculitis, panikulitis, zapaljenje potkonog masnog tkiva. U Pfeifer-Christijan-Weberovoj bolesti dolazi do formiranja recidivantnih potkonih vorova, praenih povienjem telesne temperature, kao posledicom hematogene diseminacije iz nekog infektivnog arita. U lipogranulomatosis subcutanea Rothmann-Makai javljaju se kontinuirano manji vorovi u potkonom masnom tkivu bez temperature (u kahektike dece). panniculus adiposus, masno jastue, sloj potkonog masnog tkiva. V. subcutis. pannus, panus, znak reparacije koji se sree u teim zapaljenjima ronjae. Povrinski i duboki krvni sudovi prodiru u ronjau, vukui granulaciono tkivo, te stvaraju panus. Prema poreklu postoje: p. degenerativus, razvija se na lepom oku, npr., u sluaju glaukoma apsolu-tum; p. scrophulosus, u sluaju kerati-tis skrofuloza; p. trachomatosus, u sluaju trahoma. Prema klinikom izgledu postoje: p. crassus s. carnosus, debeo, mesnatog izgleda, bogat krvnim sudovima; p. tenius, nean panus, s malo krvnih sudova. panophthalmia, v. panophthalmitis. panophthalmitis, panoftalmitis, gnojno zapaljenje celokupnog sadraja one jabuice. Uzroci: povreda, operacija, septikemija, ili nastaje metastatikim putem. Ishod je gubitak one jabuice. panphlebitis, panflebitis, zapaljenje sva tri sloja zida vene. pansinusitis, pansinuzitis, zapaljenje svih paranazalnih upljina. pantljiara, parazit (odrasli) u vidu trake razliite duine. Sastoji se iz glavenog dela (scolex), vrata i tela (strobila). TeIo je izdeljeno u lanie. U svakom od njih nalaze se i muki i enski polni organi. Prema tome pantljiare su hermaf-roditi. V. taenia. pantljika, materina, ligamentum teres uteri, veza koja potie sa svake strane materice do prednjeg trbunog zida, prolazei kroz preponski kanal sve do velikih usana stidnice i bruika. pantoskopska stakla, v. stakla.

586

pantotenska kiselina pantotenska kiselina, hidrosolubilni vitamin. Koenzim A, fizioloki aktivni oblik pantotenske kiseline, igra vrlo vanu ulogu u metabolizmu kao koenzim za niz razliitih reakcija koje katalizuju enzimi. panuveitis, zapaljenje koje istovremeno zahvata sve delove uveje: duicu, cilijarno telo i sudovnjau. Panzerherz, (nem.) pancirsko,.oklopljeno srce, srce koje se nalazi u perikardu u kojem su staloene soli kalcijuma. V. pericarditis calcificans. papagajska bolest, v. ornitosis. papataijeva groznica, v. febris papatacl Papaver somniferum, mak. Osuen sok nezrelih ahura maka je opijum, koji sadri vie alkaloida od kojih su terapijski najvaniji morfin, kodein i papaverin. papaverin, alkaloid iz opijuma; olabavljuje glatke miie, naroito miie arterija. Prema naoj farmakopeji, oficinalna je so papaverin-hlorid (Papaverini chloridum). Upotrebljava se kao spazmolitiko sredstvo. papilla, bradavica, kvrica; p. entalis, deo zubne klice mezodermalnog porekla iz koga se stvara dentin. Istovremeno je pretea zubne pulpe. Sin. organon dentinus. V. membrana eboris; p. interentalis, meuzubna papila, deo desni smeten izmeu dva susedna zuba, koji ispunjava meuzubni prostor koronarno do kontaktne take. Sastavljena je od dve papile (vestibularne i'oralne), oblika kupe, meusobno povezane prevojem koji odgovara kontaktnoj taki. Sin. p. meduzubna, meso meduzubno; p. nervi s. fasciculi optici, papila vidnog ivca, mesto na kome nervna vlakna mrenjae naputaju onu jabuicu i ine vidni ivac. Lei nazalno od ute mrlje i ima lako ovalan oblik, veliine je 1,5 mm. Boja papile razlikuje se od boje ostalog onog dnau Centar je neto uduben i tu ulaze odnosno izlaze iz one jabuice arterija i centralna vena retine. papillaris, papilaran, koji pripada bradavici, bradaviast, npr. m. papillaris, papilarni miii u srcu. papilitis, papillitis, zapaljenje introkularnog dela vidnog ivca. Odnosi se na

paprat papilu i deo ivca neposredno iza nje. Oftalmoskopom se vidi daje papila oteena, zbrisanih granica, hiperemina. Praen je padom otrine vida i ispadom u vidnom polju. Uzroci: pored optih uzroka mogu postojati i lokalni (uveitis, retinitis, horioiditis).V. neuritis n. optici. papilloma, benigna neoplazma poreklom iz epitela koja se u vidu resica izdie iznad povrine epitela, nalee na osnovicu koju ini veoma nena vezivnovaskularna stroma; p. laryngis, papilom grkljana, izrastaj koji u odraslih osoba, a naroito u srednjih i starijih godita predstavlja prekancersko stanje. Maligna alteracija prividno benignog tumora otkriva se ponovljenim biopsijama i mikroskopskim pregledom. U tim goditima se samo u retkim sluajevima radi o pravom benignom izrastaju. U male dece javlja se juvenilni papilom grkljana (p.l.iuvenile) koji ima virusnu etiologiju, pa se zbog estih ekstrakcija obino ne moe da izbegne traheotomija. Bujanje ovog izrataja obino prestaje posle puberteta. papilomakularni snop, deo nervnih vlakana mrenjae koji se u vidu snopa prua izmeu papile vidnog ivca i makule. Ovi neuriti ine najkrai horizontalni put izmeu papile i ute mrlje. Ulaze u temporalne kvadratne papile. Neposredno iza papile ovaj snop zauzima temporalnu polovinu vidnog ivca, a idui prema centralnom nervnom sistemu sve vie se pribliava centralnim delovima vidnog ivca. papillomatosis cutis carcinoides Gottron, kvrgava bujanja na donjim ekstremitetima na bazi venske insuficijencije ili trauma. papir, artikulacioni, (stom.) trake od hartije pravougaonog ili potkoviastog oblika, sa slojem boje ili voska na jednoj ili obe strane. Ako se umetne izmeu zuba gornje i donje vilice, boja se lako prenosi na zube. Slui za obeleavanje onih mesta na zubima koja dolaze u kontakt sa zubima iz suprotne vilice u raznim poloajima i pokretima. Sin. hartija artikulaciona, papir indigo (stom.). paprat, muka, v. Aspidium Filix mas.
587

paprika paprika, v. Fructus Capsici. papula, primarna eflorescencija u vidu malog, vrstog, mahom zaravnjenog izdignua, veliine soiva i veeg. Nastaje elijskom infiltracijom. papulonekrotiki tuberkulid, mali vorii u koi, preteno lokaiizovani na opruzakim stranama ekstremiteta, koji se javljaju na mahove, centralno se stapaju i zaceljuju belim, krunim oiljcima. Sin. tuberculosis papulonecrotica. papulozan, koji ima oblik papule. papulozni sifilid, sifilisna tvorevina u sekundarnom stadijumu papuloznog oblika. papvraceus, slian hartiji, tanak kao hartija, npr., lamina papyracea, lateralni zid labirinta sitaste kosti. Paquelinov termokauter, aparat za ispaljivanje (kauterizaciju) koji se sastoji od upljeg platinskog noa ili igle, koji se zagreju na plamenu; zatim ih meavina benzinske pare i vazduha, koja kroz njih proue, odrava u usijanom stanju.V. termokauter. para, v. vapor. para-, u sloenicama oznaava da je netox pored neega, neto slino neemu ili neto to je sporedno npr. paranazalne duplje, duplje koje se nalaze pored nosne duplje. para-aminobenzojeva kiselina, v. PABA. para-aminohipurna kiselina (PAH), jedinjenje koje se koristi za odreivanje zapremine plazme koja proe kroz bubrege za odreeno vreme, budui da se plazma koja prolazi kroz bubrege u potpunosti oisti (oslobodi) ovog jedinjenja. paracentesis, paracenteza, mala polukruna incizija kroz zadnju polovinu bubanjske opne u cilju ispranjavanja seroznog ili gnojnog eksudata iz bubanjske duplje. Sin. miringotomija. paracentrina inverzija, v. inversio. Paracetamolum (paracetamol), v. acetaminofen. Paracolobacterium, porodica Enterobacteriacae. paracolpium, parakolpijum, okolna tkiva usmine, loa usmine.
588

paraformaldehid
paracusis, parakuzija, svako izoblienje oseaja sluha; p. WiIUsIi1 bolji oseaj sluha u bunoj sredini. paradidymis, paradidim, v. Giraldesov organ. paradoksni pokreti donje vilice, u istostranom prelomu kondila i tela mandibule do okluzije prvo dolazi u predelu poslednjih zuba na povreenoj strani, a daljim zatezanjem miia zatvaraa brada se ne pribliava gornjoj vilici, ve se od nje udaljuje. paradysenteria, paradizenterija, dijareja koja lii na blag oblik dizenterije. paraesthesia, parestezija, oseaj utrnulosti, bockanja, toplote ili hladnoe, svraba, miljenja mrava pod koom u oblasti oivenoj pojedinim konim ivcima ili njihovim granama. Moe biti prouzrokovan, kako patolokim procesima u perifernim ivcima, tako u procesima u viim ivanim centrima; p. nn. infraorbitalis, alv. inferioris et mentalis, utrnulost inervacionog podruja ovih nerava, privremena ili trajna; posledica je preloma gornje vilice, kotanog dela poda orbite, donje vilice, hematoma u kanalu nerva, tumora kosti i dr. paratzofagusna dijafragmatska hernija, v. hernija. parafimoza, v. paraphimosis. paraffinoma, parafinom, naziv za oblik zapaljenja plua koje se javlja u vidu tumora koji se najee lokalizuje oko hilusa plua, a odlikuje se pojavom fibroznog oiljka u kome se moe dokazati prisustvo parafina. Paraffinum, parafin, svaki zasieni ugijovodonik metanskog reda. Meki parafin, koji se topi na 36-4O0C, koristi se u kozmetici, u potkonim injekcijama, radi korigovanja deformacije lica, ili za otklanjanje bora na licu; P. liquidum, teni parafin, slui kao laksantno sredstvo (oficinalan je prema naoj farmakopeji), za spravljanje lekovitih masti i suspenzija nerastvorljivih lekova. P. solidum, smea vrstih ugljovodonika. V. ceresin. parafinsko kupanje, v. kupanje. paraformaldehid, polimerizacioni proizvod formaldehida. Zagrevanjem osloba-

paraganglioma
da formaldehid, te slui za dezinfekciju prostora. paraganglioma, paragangliom, neoplazma koja anatomski nastaje van hromafinog tkiva, nadbubrenih lezda, a ine je zrele elije koje su po morfolokom izgledu sline ili identine sa elijama koje grade sr lezda. Postoji benigni i maligni oblik ovih neoplazmi; p. intercaroticum, tumor karotisnog glomusa; p. medularis, tumor tkiva sri nadbubrenih lezda. Sin. pheochromocytoma. paraganglion, organ koji je po poloaju i poreklu u vezi sa simpatikim ivanim sistemom. Sadri ganglijske elije, vlakna i hromafine elije bogato vaskularizovane, npr. g. suprarenale, sr nadbubrene lezde; p. aorticum abdominale, Zuckerkandlov paraganglion koji zakrljava u odrasle osobe; p. cardiacum, srani paraganglion, u predelu venane arterije i pretkomore. parageusia, parageuzija, poremeena ili izmenjena percepcija ukusa. paragranuloma, paragranulom, najblai oblik Hodgkinove bolesti u kojeg postoje u limfnim lezdama samo limfociti i plazmociti i retke Reed-Sternbergove elije. parahaemophilia, parahemofilija, hemoragijski sindrom izazvan naslednim manjkom V inioca koagulacije. parahidrosis, parahidroza, sekrecija znoja nenormalnog sastava: brom-, chrom-, heam-, urhidrosis. parakeratosis, parakeratoza, nepotpuno oroavanje elija epiderma; kliniki se ispoljava deskvamacijom, a histoloki se u elijama roastog sloja vide jedra. parakinesis, parakineza, nepravilan pokret nastao usled nedostatka koordinacije. V. ataxia, koordinacija. paralaksa, prividno pomeranje nekog predmeta to nastaje pri promeni poloaja posmatraa. I obratno, prividno pomeranje uoenog predmeta pri promeni poloaja svetlosnog izvora (npr. rendgenske cevi). Paraldehydum, paraldehid, polimerizacioni proizvod acetaldehida, bistra, bezbojna tenost, svojstvena mirisa, nepri-

paralysis
jatna i otra ukusa. Upotrebljava se kao hipnotiko sredstvo. paralelometar, (stom.) mehanika naprava za merenje nagnutosti prirodnih zuba, ucrtavanje protetskog ekvatora na radnom modelu i ubacivanje preciznih atemena u stomatoloke nadoknade izmodelovane u vosku. Elektrini i turbinski paralelometar koristi se u frez-tehnici, odnosno pri kombinovanju fiksnih i pokretnih zubnih proteza. paralitiar, (1) onaj koji je oboleo od oduzetosti, paralize; (2) oboleli od progresivne paralize. V. paralysis progressiva.

paralitiki ileus, v. ileus. paralitiki toraks, v. thorax.

paralyticus, paralitian, (1) koji je oduzet; (2) koji se odnosi na progresivnu paralizu. V. paralysis progressiva. paralysis, paraliza, oduzetost, gubitak neke ivane funkcije (oduzetost miia inervisanih motornim ivcem, prestanak sekrecije). Moe biti organska, prouzrokovana anatomskom lezijom ivca ili viih ivanih centara ili samoga miia, ili moe biti funkciona, kada postoji oduzetost uz potpunu anatomsku ouvanost svih odgovarajuih organa. V. hysteria; p. agi tans, oboljenje pri kome postoje degenerativne promene u supkortikalnim jezgrama (globus pallidus i substantia nigra). Nastaje pri kraju etvrte i pete decenije; po nekima je posledica ranog starenja navedenih delova mozga. Kliniki se ispoljava tzv. Parkinsonovim sindromom. Sin. Parkinsonova bolest; p. akomodacije, gubitak sposobnosti oka za akomodaciju usled paralize cilijarnog miia zbog ega oko ne moe da vidi bliske predmete. Uzroci su: kontuzije one jabuice, trovanja (atropinom, botulizam), ukapavanje Iekova u oko (atropin i si.), zarazne bolesti (najee difterija), sifilis mozga, tabes i progresivna paraliza; alkoholi-carska p., oboljenje koje se javlja u alkoholiara i po simptomima podsea na progresivnu paralizu; p. ascendens, v. Landryjeva p.; atrofika p., oduzetost koja se javlja s atrofijama miia. Nastaje usled oteenja perifernog motornog neurona; p. bulbaris progresiva, pro-

589

paralysis
gresivna bulbarna paraliza, oduzetost miia inervisanih bulbarnim ivcima usled degeneracije njihovih jezgri. Postoje poremeaji gutanja, govora, vatanja i mimike, fibrilarni trzaji i atrofija miia jezika. Obino je zavrni stadijum progresivne spinalne miine atrofije (Aran-Duchenne) ili amiotrofike Iateralne skleroze. V. poliomyelitis, sclerosis lateralis amyotrophica, i pseudobulbaris; p. cerebralis infantilis, cerebralna deija oduzetost, paraliza koja obuhvata sledee tipove: (1) diplegia spastica infantilis, ili Littleova bolest; (2) hemiplegia spastica, usled poroajne traume ili encefalitisa; (3) kdngenitalna obostrana hemiplegija (naroito je pogoena ruka) i (4) ekstrapiramidni sindrom; Erbova p., oduzetost miia inervisanih ograncima gornjeg dela (korenovi Cs i Ce) brahijalnog spleta (m. deltoi-eus biceps, m. brachialis int. i m. spi-nator longus). Nastaje najee usled poroajne traume novoroeneta. IspoIjava se odsustvom tetivnih refleksa, atrofijom, poremeajima u reakcijama na elektrine nadraaje, hipestezijom. Sin. Duchenne-Erbova p., p. obstetricalis; pv glasnice (glotisa), nepokretljivost jedne ili obeju glasnih ica. Glasna ica moe biti u paramedijanom poloaju (p. m. posticusa) ili u intermedijanom poloaju (kadaverozni poloaj). Pri prvom poloaju postoje tekoe pri disanju, pri drugom tekoe pri fonaciji; Klumpkeova p., oduzetost donjeg dela cervikalnog pleksusa, usled ega se oduzimaju i atrofiu mali miii ake (to dovodi do obrazovanja kandaste ake) i flekso-ri podlaktice. Ako su korenovi povree-ni (najee pokidani usled pada, poroajne traume itd.), pre nego to se od njih izdvoje rami communicantes dolazi i do Claude-Bernard-Hornerovog sindroma; Landryjeva p., oduzetost koja zahvata najpre stopala, pa se postepeno penje zahvatajui ruke i zavrava se oduzetou ivotnih centara u bulbusu. Moe biti razliitog porekla (mijelitis, poliomyelitis, polineuritis) i razliite etiologije (toksike, infektivne). Sin. p. ascendens; p. mokrane beike, v. cystopa590

paralysis
ralysis; p. nervi facialis, oduzetost facijalnog ivca. Simptomi su: zbrisane bore odgovarajue polovine ela, nemogunost zatvaranja oka, oputen donji kapak, obrisana nazolabijalna bora, sputen ugao usta, oputen obraz, smanjeno luenje pljuvake i, esto, oteena percepcija ukusa na prednje dve treine odgovarajue strane jezika. Pri pokuaju pokazivanja zuba odgovarajui ugao usta je nepokretan. Pri supranuklearnoj (centralnoj) oduzetosti facijal* nog ivca zahvaena je samo muskulatura usana na strani suprotnoj leziji. Najei neposredni uzrok p.n.f. je kompresija usled edema u uzanom kotanom kanalu kroz koji prolazi facijalni ivac. Etiologija je reumatika, toksikoinfektivna, otogena i traumatska. V. Iagophthalmus, Bellov fenomen (pod znak). Sin. prosopoplegia, monoplegia /a cialis; p. obstetricalis, poroajna oduzetost, oduzetost u novoroeneta prouzrokovana poroajem. Nastupa zbog pritiska na ivce i ivane spletove ili zbog njihovog istezanja za vreme poroaja. P.O. moe da nastupi u predelu n. facijalisa ili gornjih ekstremiteta. Postoji gornja oduzetost brahijalnog spleta (tip Erb-Duchenne) i, rede, donja oduzetost tog spleta (tip Klumpke); p. progressiva, progresivna paraliza, duevna bolest koja se javlja u malog broja sifilitiara (uprkos leenju) 3-30 godina posle infekcije. Patolokoanatomski postoje zapaljenjske i degenerativne promene u kori frontalnih renjeva. Kliniki se ispoljava somatskim promenama: Argyll-Robertsonov znak, dizartrija, peribukalne fibrilacije, u poetku gojenje, zatim teka kaheksija, poremeaj rukopisa, kao i psihikim poremeajima: teka demencija, poremeaj pamenja i euforija. Oblici p. p. su: ekspanzivni (klasini), agitirani i dementni; p. p. juvenilisf oboljenje nastalo usled kongenitalnog sifilisa izmeu 3. i 30. godine ivota. V. taboparalysis; p. pseudobulbaris, pseudobulbarna paraliza, oduzetost bulbarnih ivaca centralnog, supranuklearnog porekla. Posledica je oteenja kortikobulbarnih putanja u obema he-

paramedicinski misferama, najee usled arterioskleroze. Mahifestuje se poremeajima gutanja, vakanja, govora i mimike, i prisilnim plaem i smehom; spinalna p., oduzetost usled oboljenja kimene modine. paramedicinski, to je u sporednoj vezi s medicinom; to lii na medicinu, ali pripada nekoj drugoj oblasti nauke ili ljudske delatnosti. parametadion, derivat oksazolidina, antiepileptiko sredstvo protiv male epilepsije. parametri] um, parametrijum, vezivno tkivo oko materice, izmeu dva lista iroke materine veze. paramimija, mimiko izraavanje raspoloenja suprotnog onom koje se doivIjuje (smeh pri doivljavanju tuge) u shizofreniji. paramnesia, paramnezija, poremeaj pri kome se ne razlikuje ono to je upameno od onog to je samo zamiljeno (od tvorevina mate); identifikujua p., v. deju vu. paramolar, prekobrojni zub koji se nalazi bukalno od niza molarnih zuba. paramyoclonus multiplex, paramioklonus, retko oboljenje nepoznate etiologije u odraslih, obeleeno naglim kontrakcijama miia koje obino ne izazivaju pokrete u zglobovima. Najee su zahvaeni pojedini miii na ekstremitetima. Voljom se za kratko vreme mogu obustaviti, a nestaju u snu. Sin. myoclonia. paranasalis, paranazalan, koji se nalazi pored nosne duplje, npr. sinus paranasales, paranazalni sinusi. paranazalni sinusi, v. sinus paranasales. paranephritis, paranefritis, zapaljenje vezivnog tkiva oko bubrega. paranoia, paranoja, hronina duevna bolest koja se oblikuje pojavom niza sumanutih ideja koje vremenom narastaju i obuhvataju sve vei i vei obim bolesnikove stvarnosti. Sumanute ideje mogu se odnositi na visoko poreklo ili biti pronalazake ili religiozne; p. gluvih, paranoidan stav gluvih, najverovatnije prouzrokovan nerazumevanjem ta se oko njih govori; p. querulativa, parano-

paraproteinemia ja pri kojoj bolesnik vodi beskonane procese protiv svojih progonilaca. paranoiar, osoba obolela od paranoje. V. paranoia. paranoidan, (1) sumanut; (2) koji je slian paranoji, npr. paranoidna shizofrenija, vrsta shizofrenije sa sumanutim idejama kao u paranoji. V. schizophrenia, paranoia. paraooforon, organ koji se u ena stvara od donjih mezonefrosnih kanalia. V. Giraldsov organ. paraphasia, parafazija, pogrena potre ba reci i njihov pogrean izgovor usled nerazumevanja izgovorenih reci pri senzornoj afaziji. V. aphasia. paraphimosis, parafimoza, stanje koje nastaje kada se navlaka mukog polnog uda prevue preko glavia i vie ne moe da se vrati u svoj normalan poloaj. Javlja se u venerikim bolestima, fimozi, masturbaciji itd. paraphrenia, parafrenija, vrsta paranoidne shizofrenije u kojoj je linost dobro ouvana i koja protie bez naroitih poremeaja u ponaanju. V. schizophrenia paranoides. paraplazma (devtoplazma), promenljivi, neophodni sastojci elije za koje nisu vezane osobenosti ivotnih pojava. Postaju radom citoplazme. U nju ukljuene, promeu se kroz ivu materiju, oslobaajui energiju koja ini izvor dinamizmu ivotnih pojava. paraplegia, paraplegija, oduzetost dva simetrina ekstremiteta ili obeju strana lica (p. brachialis, p. cruralis, p. facialis). Nastaje usled oteenja mozga, izduene ili kimene modine ili perifernih ivaca i u histeriji. Moe biti spastika ili mlitava. Sin. diplegia; p. inferior, ili prosto paraplegija, oduzetost obeju nogu nastala usled promena na krvnim sudovima (arterioskleroza) u staraca; p. spastica, infantilis, vrsta Littleove bolesti; p. superior sive brachialis, oduzetost obeju ruku. paraproteinaemia, paraproteinemija, prisustvo u krvi nekog paraproteina, kao to je krioglobulin ili makroglobulin, u koliinama koje nisu normalne. 591

parapsoriasis parapsoriasis, parapsorijaza, retko kono oboljenje koje se ispoljava blagim eritemom i sitnim Ijutenjem. Oblici: p. en plaques (erythrodermie pityriasique en plaques dissmines Brocq) razvija se u vidu ukastocrvenkastih poIjca ili digitiformnih traica s pitirijaziformnom deskvamacijom; p. guttata (pityriasis lichenoides chronica) ispoljava se egzantematikom diseminacijom voria s lameloznom deskvamacijom po trupu i ekstremitetima; p. lichenoides et varioliformis acuta (Mucha-Habermann), diseminacija deskvamativnih, zatim nekrotizujuih papula, koje zavravaju varioliformnim oiljcima. pararektalan, pored rektuma (gunjaka); p. rez ili p. laparotomija, otvaranje trbune upljine rezom po liniji koja se prua po spoljanjoj ivici pravog trbunog miia. pararektalna laparotomija, v. laparotomija. paraseksualne lezde, lezde koje su u prisnoj vezi s gonadama (hipofiza, nadbubrene lezde, titasta lezda, epifiza, timus i dr.). parasimpatiki nervi, v. autonomni nervni sistem. parasimpatiki nervni sistem, v. parasimpatikus. parasympathicolytica (remedia), parasimpatikolitika sredstva, sredstva koja inhibiraju organe (efektore) inervisane postganglijskim holinergikim nervima. parasympathicomimetica (remedia), parasimpatikomimetika sredstva, sredstva koja deluju nadraajno na organe i tkiva (efektore) inervisane postganglijskim holinergikim nervima: parasympathicus, parasimpatikus (pars parasympathica), deo autonomneg ili vegetativnog nervnog sistema, iji se centri nalaze u modanom stablu i u kimenoj modini. Ove centre povezuju ivana vlakna preko gangliona i spletova s unutranjim organima, na koje parasimpatikus deluje suprotno simpatikusu. Parasimpatikus usporava meta592

paraventrikularna jezgra bolizam i tedi energiju, suava enicu i vri akomodaciju oka, inervie velike pljuvane lezde, suava bronhije, usporava sranu radnju, pojaava peristaltiku glatkih miica i poveava sekreciju lezda u elucu i u crevima. paratenon, masno tkivo u fascijalnim meuprostorima tetiva. parathormon, naziv za hormon paratireoidnih lezda. U hemijskom pogledu spada u grupu proteohormona. Igra vanu ulogu u metabolizmu kalcijuma, a s tim u vezi i u metabolizmu neorganskog fosfora. Pod dejstvom ovog hormona poviava se koncentracija kalcijuma u krvi. Usled njegovog nedostatka dolazi u organizmu do hipokalciemije, hiperfosfatemije i prenadraljivosti perifernih nerava (tetanija). Glavne indikacije: tetanija, hronino trovanje radijumom. parathyreoidea, v. glandula parathyreoidea. parathyreoidectomia, paratireoidektomija, operativno uklanjanje paratireoidne lezde. parathyreoprivus, paratireoideoprivan, koji je u vezi s uklanjanjem paratireoidnih lezda ili prestankom njihove funkcije. paratimija, raspoloenje suprotno onom kakvo ga nalae situacija (smeh i veselo raspoloenje u trenutku kada situacija izaziva tugu) u shizofreniji. paratyphus, paratifus, akutno, febrilno oboljenje koje izazivaju: Salmonella paratyphi A, Salmonella paratyphi B i Salmonella paratyphi C. Poetak bolesti s temperaturom i akutnim gastroenteritisom. Potom se javlja otok slezine i obilna rezola. Paratifus lii na laki trbuni tifus i traje 15-20 dana. Dijagnoza se potvruje bakteriolokim i serolokim putem. paravenski, koje se nalazi pored vene, npr. pogreno ubrizgavanje nekog rastvora pored, umesto u venu. paraventrikularna jezgra, vrlo vana jezgra u hipotalamusu, pod ependimom, na bokovima III modane komore. elijama ove lezde, kao i onima u

paravertebralis supraoptikoj jezgri, pripisuje se neurokrina funkcija (diencefalna lezda). paravertebralis, paravertebralan, koji se nalazi pored kimenog stuba. Npr. paravertebralna anestezija, anestezija ubrizgavanja anestetskog sredstva u okolinu ivca na mestu njihovog izlaska iz kimenog kanala. paravertebralna linija, v. linea paravertebralis. parazit, organizam koji se stalno ili povremeno hrani na raun drugih ivih organizama, koji se nazivaju njegovim domainom ili hraniteljem, ne unitavajui ih neposredno. parazitaran, to je izazvano parazitima, to ima osobinu parazita. parazitarna cista, v. cystis. paraziticidan, onaj koji ubija, unitava parazite. paraziticidi, sredstva koja unitavaju parazite. parazitologija, nauka o biljnim i ivotinjskim parazitima i o meusobnim odnosima parazita i njihovih hranitelja ili domaina. parazitotropan, koji ima specijalan afinitet za parazite, npr. parazitotropno dejstvo nekog leka. parazitotropizam, specijalan afinitet (npr. lekova) za parazite. parcijalan, v. partialis. parcijalna denaturacija DNK, neravnomerno, odnosno delimino, odvijanje dvostruke spirale DNK, jer njeni segmenti bogati parovima azotnih baza gvanin-citozin (G-C) ostaju trajnije u meusobnom spoju zbog trostruke hidrogenske veze izmeu njih, nego segmenti DNK bogati parovima baza adenin-timin (A-T) meusobno povezanih slabijim, dvostrukim, hidrogenskim vezama. parcijalni infantilizam, v. infantilismus. parenchyma, parenhim, glavni deo organa sastavljen od specifinih elija nosilaca funkcije organa, npr. jetre, bubrega, lezde itd. parenchymatosus, parenhimatozan, bogat u parenhimu, npr. parenhimski organi (slezina, plua, drelo i dr.)
38 Medicinski leksikon

parodontitis apicalis parenteralno, izvan creva. Izraz kojim se oznaava unoenje lekova u organizam nekim drugim putem, a ne preko pribora za varenje, npr. ubrizgavanjem u venu, u mii ili u potkono tkivo. paresis, pareza, nepotpuna motorna oduzetost, koja se ogleda u slabosti i smanjenoj motornoj snazi. V. paralysis. parestezija, v. paraesthesia; gustativna p,, poremeena sposobnost. percepcije ukusa. paretian, koji se zasniva na parezi, koji je zahvaen parezom. pareza nerva, laka ili nepotpuna paraliza, manifestuje se smanjenom motornom snagom. paries, zid, npr. prednji zid u nekom organu (paries anterior). Parinaudov konjunktivitis, v. bolest parika nomenklatura, v. PNA. Parkes-Weberova bolest, v. bolest. parkinsonismus, parkinsonizam, hronini encefalitis, koji se moe javiti vie godina posle preleane akutne faze. Akutni encefalitis izuzetno od poetka daje takvu sliku. V. syndroma ParkinsonL Parkinsonov sindrom, v. syndroma. Parkinsonova bolest, v. paralysis. parodontitis apicalis, (stom.) apikalni parodontitis, akutno ili hronino zapaIjenje potpornog aparata zuba u okolini vrha korena izazvano mehanikim, termikim, hemijskim ili bakterijskim uzronicima; p.a.acuta, ima sledee stadijume razvoja: 1) hyperemio simplex, oboljenje je lokalizovano u predelu okolozublja i praeno hiperemijom i seroznom eksudacijom; 2) parodontitis purulenta, gnojni parodontitis lokalizovan je u kosti i praen je proimanjem leukocitima i stvaranjem apscesa; 3) parodontitis subperiostalis submucosae abscendens (parulis), parodontitis lokalizovan u predelu apikalnog okolozublja, s formiranjem subperiostalnog ili submukoznog apscesa. Postoje jaki zraei bolovi, osetljivost zuba na mehanike nadraaje i toplo, otok obraza, nekada poveana telesna temperatura i uveanje regionalnih limfnih lezda; p. a. chronica, hronino zapaljenje i destrukcija zahvata cement, okolozublje i al-

593

l
parodontium veolarnu kost apikalnog predela zuba. Nastaje kao posledica neprikladno sprovedene terapije kanala korena posle gangrenoznog raspadanja pulpe ili apikalnog okolozublja, ili kao posledica njegovog zapaljenja; p. a. eh. circumscripta, hronino ogranieno zapaljenje apikalnog okolozublja s resorpcijom cementa, nekada i dentina vrha korena zuba, razgradnjom alveolarne kosti i prisustvom granulacionog tkiva; v. granulom. Ukoliko anatomska grada korena ili korenova dozvoljava, terapija se sastoji od drenae, a zatim se preduzima odgovarajua terapija kanala korena zuba; p. a. eh. fibrosa, hronino zapaljenje apikalnog okolozublja s fibroznim tkivom u apikalnom predelu zuba izgraenom od vezivnotkivnih elemenata i malobrojnih krvnih sudova; p. a. eh. granulomatosa progressiva (Partsch), hronino neogranieno granulomatozno zapaljenje apikalnog okolozublja, s resorpcijom cementa i dentina vrha korena zuba, hroninim razreujuim ostitisom alveole, prisustvom granulacionog tkiva bogatog kapilarima i elijama zapaljenja. U aktivnoj fazi se u sreditu^ zapaljenja nalaze ognjita kolikvacije (fistuliziranje), dok u stadijumu latencije ovo nedostaje, v. fistula; p. progressiva, napredujui parodontitis, zapaljenjski oblik progresivnih parodontopatija. Karakteriu ga: zapaljenje desni, rasklaenost i migracija zuba i pravi gingivalni depovi u kojima se stvaraju gnojni sekret i subgingivalni konkrementi. V. parodontopatije, progresivne. parodontium, parodoncijum, okolozubIje, tkiva koja okruuju zub i pruaju mu potporu. To su: desni, alveolarna kost, periodoncijum i cement korena zuba. Sin. potporni aparat zuba. parodontopathia mixt, meovita parodontopatija koja se odlikuje zapaljenjskim i atrofiko-degenerativnim promenama u okolozublju. V. parodontopatije, progresivne. parodontopatije, v. parodontopatije, progresivne. 594 parosmia parodontopatije, progresivne, hronina, napredujua oboljenja potpornog aparata zuba. Na osnovu vrste patolokog procesa u okolozublju se dele na: zapaIjenjski oblik - parodontitis progressiva, atrofiko-degenerativni - parodontosis i meoviti - parodontopathia mixta. Sin. pyorrhoea alveolaris, paradentoza,' amfodontoza, alveoloklazija, paradentalna pioreja, parodontolysis. V. parodontitis 'progressiva, parodontoptahia mixta, parodontosis, parodontium. parodontosis, parodontoza, atrofiko-degenerativni tip napredujuih parodontopatija. Moe biti: atrofiki oblik, odlikuje se ogoljavanjem korena zuba s vestibularne i oralne strane, rasklaenou zuba u poznoj fazi oboljenja, relativnom otpornosti zuba prema zubnom kvaru i preosetljivou zuba na razne lokalne nadraaje; degenerativni oblik, od koga, suprotno atrofikom, obolevaju mlae osobe. Zahvata najpre sekutie i prve kutnjake, a zatim i ostale zube. Dovodi brzo do rasklaenja i migracije zuba. Sekundarno se javlja zapaljenje i stvaraju se gingivalni depovi. Sin. periodontosis, atrofija, difuzna alveolarna. paroksizam, v. paroxismus. paroksizmalna hemoglobinurija na hladnou, v. haemoglobinuria. paroksizmalna komorska tahikardija, v. tachycardia. paroksizmalna nona hemoglobinurija, v. haemoglobinuria. paroksizmalna pretkomorska tahikardija, v. tachycardia. paroksizmalni san, sin. brzi ili REM-san. paromomicin, antibiotik izolovan iz Streptomyces rimosus. Ima dosta irok antibakterijski domet, deluje i na amebe. paronychia, paronihija, v. perionychia. paroophoron, ostatak mezonefrosa u enskog. parorexia, paroreksija, perverzija apetita, kada postoji elja za materijama koje se normalno ne jedu. parosmia, parosmija, poremeaj zapaanja mirisa, u kome bolesnik osea mirise pogreno, npr. razliiti mirisi stvara-

parotideus

partus

ju u njega isti utisak. Nastaje usled pato- partialis, parcijalan, delimian, koji se odnosi samo na jedan deo. Za gasove parlokih promena ula mirisa. Moe biti cijalni pritisak je pritisak svakog pojedijednostrana ili obostrana, uroena ili nog gasa u.smei, on bi bio isti i kad bi steena. V. dysosmia. se sam taj gas nalazio u sudu u kome se parotideus, parotidan, koji se odnosi na smea nalazi. V. pars. dounu, parotidnu lezdu, npr. ductus partizanske bolnice, v. bolnice u Narodparotideus, parotidni kanal. parotis, nooslobodilakom ratu. parotida, glandula parotis, doupartizanski sanitet, sanitetska organizana pljuvana lezda. cija koja obavlja funkcije- sanitetskog parotitis, zauke, zapaljenje parotidne obezbeenja u vrlo tekim uslovima lezde; p. epidemica, epidemiki paropartizanskog ratovanja, kao to su: esti titis, zauci, akutno, virusno uopteno i brzi pokreti, oskudica u strunom kadoboljenje s otokom zaunih lezda. Moru i sanitetskim materijalnim sredstvigua i afekcija mekih modanica i semema, nepovoljni smetajni i meteoroloki nika. Parotitis poinje s umerenom temulovi, ugroenost sanitetskih ustanova peraturom, otokom jedne pa druge zai ranjenika itd; zbrinjavanje se odvija usne lezde, koji deformie lice. Nekomesto u jedinicama (eta, bataljon, briplikovana bolest traje desetak dana; gada), u pokretnim sanitetskim ustanomeningitis parotidea, esto se javlja u vama. V. bolnice u NOR-u. esto se radece, 4-8 dana bolesti. To je serozni menjenici ostavljaju kod mesnog stanovningitis s dobrom prognozom; p. menitva; kad je mogue evakuiu se u satastatica, javlja se u toku septikih oboveznike bolnice ili u bolnice u sopstveljenja; orchitis parotidea, dosta je noj pozadini, lece se i u gradovima koji est u bolesnika od 15 do 30 godina. Posu zaposednuti od agresora itd. U NOR-inje visokom temperaturom i tekim u je spaavanje ranjenika i bolesnika optim stanjem, pa se ubrzo javi otok bio najvii zakon za borce i stareine i jednog ili oba testisa. Kao trajna posleoni su taj zadatak obavljali bez obzira dica moe da nastane hipospermija do na rtve (borba za zatitu ranjenih druazoospermije, odnosno trajnog sterilitegova) i napore (noenje na duge relacita; p. phlegmonosa, gnojno zapaljenje je). U partizanskim uslovima izvoenje parotidne lezde; p. postoperativa, higijenskoepidemiolokih mera i snabakutni parotitis u postoperativnom pedevanje medicinskim sredstvima i opreriodu, izazvan obino stafilokokima, mom zahteva i napore i snalaenje, impraen bolovima, umereno povienom provizovanje (npr. suvih komora) itd. V. temperaturom, glavoboljom i leukocitoimprovizacije u sanitetskoj slubi. zom. Postoperativna komplikacija obino u iznemoglih i dehidratisanih boles- partizansko bure, benzinsko bure podeeno za depedikulaciju u ratnim uslonika sa smanjenim luenjem pljuvake. vima; sa benzinskog bureta se isee jedparoxismus, paroksizam, iznenadna, nano dno i mesto njega se stavi drveni pogla pojava ili pojaanje postojeih simklopac koji ulazi 5 cm u bure, a iznad ptoma ili znakova bolesti. preostalog dna (na 30-40 cm) ugradi se Parrotova paraliza, v. syphilis congenitadrvena reetka, a na nju se stavlja korpa Us. od drvenih letvica koje su nametene uz Parrotove brazde, radijarni, oiljasti nastrane bureta; u korpu se stavlja odea, bori u okolini usta u uroenom sifilisu. a do 5 cm ispod ravni reetke ulije se pars, deo, npr. pars cervicalis esophagi, voda i bure se dri na ognjitu. Depedivratni deo jednjaka; p. alveolaris mankulacija traje do 40 minuta. dibulae, alveolarni deo donje vilice, u partus, poroaj, akt istiskivanja ploda iz koji su usaeni zubi. materice, njegovo prelaenje kroz poroajni kanal, tj. u karlicu i vaginu. Norpartenofilna homoseksualnost, v. homomalni je poroaj posle devet meseci seksualnost.
595

parvus

pasta

graviditeta, a zavrava se izlaskom po- paskal, oznaka Pa (pascal), izvedena jedinica SI za pritisak. Pa je pritisak koji steljice iz materice i presecanjem pupproizvodi sila od l njutna koja je ravnoane vrpce; p. praecipitatus, nagli pomerno rasporeena i dejstvuje upravno roaj koji nastaje usled munjevitih stena povrinu od Im2, zanja materice, najee u vierotki. Poroaj se odigrava u toku nekoliko minuta na ulici, prilikom prevoza u kolima ili vozu, klozetu itd. Parts praecipitatus izaziva u majke teke ozlede mekih de- paskal-sekund, izvedena jadinica SI za dinamiku viskoznost (oznaka: Pa-s). lova a u deteta povrede glave, asfiksiju Pa-s je dinamika viskoznost homogei intrakranijalna krvarenja. Dete moe nog fluida u kome je izmeu dva parada pretrpi i druge povrede (razne prelolelna sloja gradijent brzine l metar u seme) usled pada na zemlju, moe da iskrkundi po metru, a napon smicanja l vavi usled prekida pupanika itd.; p. paskal, praematurus, prevrerneni poroaj, raanje pre zavretka normalnog perioda l Pa-s. - l Pa.l m trudnoe, v. partus; p. provocatus, izazI m/ s vani poroaj, prevrerneni, od strane Iekara vetaki izazvan poroaj, zbog ne(Po nekim autorima l Pa-s naziva se ppkih komplikacija i oboljenja trudnice. azej) l poazej= 10 P= 10 poaza. parvus, mali, npr. ala parva, malo krilo. paslika, naknadna slika, koja se pod popasaa, p. jednjaka, utvrivanje prolazgodnim uslovima javlja neposredno ponosti jednjaka rendgenskim pregledom sle prestanka doivljavanja slike nekog uz pomo barijumskog mleka i barijumpredmeta (vienja slike), odnosno poske paste. Obraa se panja na morfolosle prestanka delovanja optike drai i giju i funkciono stanje jednjaka. traje kratko vreme (vienje paslike). pasemenik, organ nasaen na gornjo-zaKao i slika paslika zavisi od vienog dnju stranu semenika (kao elenka na predmeta. Moe biti pozitivna paslika, kacigi) u vidu vrpastog okruglastog kada ima oblik i boju viene slike, dok tela, na kome se razlikuju glava, telo i joj je boja suprotna (crna za belu sliku) rep. Celokupna duina pasemeninog ili komplementarna (zelena za crvenu, sklupanog kanala iznosi 3-4 m. U repu uta za plavu, tj. one boje sa kojom se se nastavlja u semenovod. elije paseova dopunjuje do bele boje). menika su cilindrine s nepokretnim Passavantov greben, miini nabor koji trepljama. One lue naroiti sekret u se izdie na zadnjem zidu nazofarinksa doba prolaza semeglavaca. Sin. epidiprilikom kontrakcije miia stezaa dim. V. epididymis. drela. Moe se videti samo u osoba pasivna hemaglutinacija, reakcija izmekoje imaju otvoren rascep nepca. U u antitela i rastvorljivog antigena (prozdravih osoba ne postoji. Pogreno je tein, ugljeni hidrat) koji je posebnim pomiljenje da se nosnodrelna porta zastupkom vezan za eritrocite (najee tvara priljubljivanjem mekog nepca na eritrocite ovce). Posledica reakcije antiPassavantov greben. tela s antigenom je aglutinacija antige- pasta, poluvrst oblik leka za spoljnu nom obloenih eritrocita koji ovde sluupotrebu, slian mastima, sa srazmerno e kao indikator reakcije. Reakcija je veim koliinama indiferentnih prakovrlo osetljiva i ima veliku primenu. V. va, koji mu daju malo ilavu konzistenhemaglutinacije. ciju; P. Lassari, v. P. Zinci salicylata; P. pasivna kontraktura miia, v. contracZinci oxydi (P. Zinci), cinkova pasta, tura. oficinalna prema naoj farmakopeji pasivni imunitet, v. imunitet (Zinci oxydi pasta). Sastoji se od jednog pasja glista, v. Taenia echinococcus. dela cink-oksida, jednog dela talka i dva pasji, onjaki, v. caninus* dela belog vazelina. Upotrebljava se kao
596

pasterizacija

patronana sestra

zatitno, adstringentno i antiseptiko pathologia, patologija, grana medicine koja prouava promene i poremeaje izasredstvo; P. Zinci salicylata, Lassarova zvane bolestima u organizmu; celularpasta. Sastoji se od cinkovog oksida, talna (elijska) p. (Virchow), nauni praka i belog vazelina, sa 2% salicilne kisevac u patologiji po kome, suprotno od line. Sin. P. Lassari. uenja humoralne patologije, osnovu pasterizacija, postupak u kome se upot0 svakog oboljenja sainjavaju promene u rebljava temperatura ispod 10O C. Paselijama i poremeaji njihove funkcije; terizacija se najee koristi za unitahumoralna p. (Rokitansky), nauni vanje mikroorganizama u mleku. PoIu0 pravac u p. po kome osnovu Svih patoasovnim zagrevanjem na 62 C ili 20 selokih promena ine poremeaji u sakundi na 7 unitavaju se svi evenstavu krvi i sokova (dyscrasia). Taloetualno prisutni vegetativni oblici patonje patolokih materija iz krvi i sokova genih mikroorganizama. Ovim nainom organizma u tkiva i organe prouzrokuje mleko se moe osloboditi onih bakterijizmene normalnog stanja organa; sekskih vrsta, koje obino dovode do obosualna p., grana medicine koja se bavi ljenja, kao to su: Streptococcus haeprouavanjem poremeaja polnog ivomoliticus, Staphylococcus pyogenes, ta. Salmonellae, Shigellae, Coryne diphpatogene bakterije, bakterije koje izazitheriae i dr. Meutim, apatogene baktevaju zarazna oboljenja (pathos=bolest; rije preive takav postupak pa ak i pragen=stvara). vilno pasterizovano mleko je retko kad patogenost, sposobnost mikroorganizma sterilno. da izaziva bolest. Uzronici zaraznih boPasterov zavod, Institut Pasteur", naulesti su, prema tome, patogeni mikroorna ustanova u Parizu, osnovana 1886. ganizmi. Svi ostali mikroorganizmi, koji god. za izuavanje besnila po Pasterone izazivaju bolest, nazivaju se nepatovim metodama i drugih zaraznih bolesti. genim ili apatogenim. Kasnije, u raznim zemljama osnovane su ustanove (Pasterovi zavodi) za suzbi- patognomija, v. pathognomia. patografija, opis neke bolesti, u uem janje besnila. smislu, opis bolesti neke istorijski znaPasteurella, gram-negativni, asporogeni ajne linosti. kratki elipsoidni tapii, bez ahure, odlikuju se bipolarnim bojenjem. Neke vr- patolog, strunjak koji se bavi izuavanjem patologije i primenjivanjem znaste su veoma patogene za oveka; P. nja iz patologije. pestis, u oveka izaziva kugu; P. pseupatoloka anatomija, grana medicine dotuberkulosis, izaziva oboljenje veokoja se bavi izuavanjem patolokih ma slino tuberkulozi; P. tularensis, izapromena organizma pri raznim oboljeziva tularemiju. njima primenjujui pri tome, pored obpastozan, testast, koji ima mekou testa. dukcije leeva, i histoloke, kao i druge Izraz koji se upotrebljava za opis koe u metode izuavanja (eksperimentalne, bolesnika s izraenim edemima, najebakterioloke, biohemijske itd.). e u nefroznom sindromu. patoloka fiziologija, grana medicine patella, patela, zdelica, aica (kost u kolekoja se bavi izuavanjem poremeaja nu). funkcije tkiva, organa i celog organizpatellaris, patelaran, aini, koji se odma. nosi na aicu, npr. facies patellaris, apatoloka fraktura, v fractura spontanea. ina strana na butnoj kosti namenjena patoloka interseksualnost, v. intersekzglobljavanju s aicom. sualna, patoloka. Paterson-Brown-Kellyjev sindrom, v. patoloka luksacija, v. luksacija. Plummer-Vinsonov sindrom. patronana sestra, medicinska sestra koja u okviru rada neke poliklinike uspathognomia, patognomija, nauka koja tanove (dispanzer, savetovalite, dom izuava simptome i znake bolesti.

597

patronana sluba zdravlja, zdravstvena stanica i si.) vri nadzor nad bolesnicima o kojima se brine ta ustanova, o njihovoj porodici, stanovanju, radnim uslovima, leenju kod kue ltd. U nas p.s. najvie rade u antituberkuloznim dispanzerima i ustanovama za zatitu majke i deteta. patronana sluba, sastavni deo zdravstvene slube koji se ukljuuje u sve vidove zdravstvene zatite, obuhvatajui porodicu kao celinu. Na taj nain ova sluba izlazi iz zdravstvenih organizacija i ulazi u zajednicu poveavajui efikasnosti zdravstvene zatite. patuljast rast, (nanismus, nanosomia), patoloki nizak rast, prouzrokovan (ali ne uvek!) nedostatkom (v. tamo) oveijeg hormona rastenja (auksina). Paul-Bunnellov test, v. test. Paulingova teorija stvaranja antitela, Pauling smatra da svi molekuli antitela imaju isti polipeptidni lanac kao normalni globulin, a od normalnog globulina se razlikuje samo po konfiguraciji lanca; to je u stvari nain presavijanja lanca u molekuli. pavor nocturnus, iznenadno skakanje iz sna, najee u dece od druge do osme^ godine. Ispoljavanje jakog straha. Spavanje se nastavlja, obino bez potpunog buenja. Uzroci su verovatno razliiti, organski i psihiki. Smatra se da je pavor nocturnus epileptiki ekvivalent. pazuho, (pers., turski) pauza, v. axilla. pazuna jama, v. regio axillaris, fossa axillaris. pazuni, v. axillaris. Panova kleta, v. kleta. pecten, ealj, eljasti greben, npr. pecten ossis pubis, greben preponske kosti. pectenitis, pektenitis, zapaljenje marnog elja. pectenosis, pektenoza, stenoza analnog kanala koja je izazvana neelastinim tkivnim prstenom izmeu analnog leba i analnih kripta, Pektenoza zadaje bol pri vrenju nude, praena je krvarenjem i nadraejem. pectenotomia, pektenotomija, prosecanje prstena koji stvara pektenoza. V. pectenosis. 598

pedodontia pectoralis, pektoralan, grudni, npr. musculus pectoralis major, veliki grudni mii. pectoriloquia, pektorilokvija, prenoenje govora kroz grudni ko; p. aphona, Sapatna pektorilokvija, prenoenje apata bolesnika kroz grudni ko. pectus, grudi, prsa; p. carinatum, kokoije grudi, izraena ispupenost grudne kosti, skoro uvek je posledica rahitisa; p. excavatum, nenormalno ulegnue grudne kosti; p. gallinatum, kokoje grudi. pedicterus, izraz za icterus neonatorum. pedicularis, pedikularan, to je u vezi s vaima. V. pediculus, pediculosis. Pediculidae, jedna od etiri familije reda Anoplura, klasa insekta, u koju spadaju tri vai koje ive na oveku. DeIi se u potfamilije: Pediculinae, sa samo jednim rodom i vrstom; Pediculus humanus var. corporis-vestimenti i var. capitis. i Pedicinae, sa samo jednim rodom i vrstom; Phthirius pubis (inguinalis). Pediculoides ventricosus, sitan pregalj, spoljni parazit mnogih insekata s kojih prelazi na domae ivotinje i oveka, izazivajui u poslednjeg svojim ubodima vrstu dermatitisa, poznatog pod imenom itne uge ili ee. pediculosis, pedikuloza, valjivost (1) prisustvo vai u ljudi; (2) promene na koi izazvane vaima. Pediculus, ime roda u koji spada oveja va. Ranije se smatralo da postoje dve vrste: P. humanus corporis, va na telu i na odelu (zvana i bela va), i P. humanus capitis, va u glavi. Sada se smatra da su to samo dva varijeteta iste vrste; p. humanus var. corporis, bela va, prenosilac uzronika pegavca, povratne groznice i rovovske groznice; P. pubis, v. Phthirius pubis. pedijatar, deji lekar, lekar koji je specijalizovao deju medicinu i bavi se leenjem odojadi i dece do puberteta. pedijatrija, grana medicine koja se bavi dejim bolestima. pedikacija, obljuba u mar (ene ili mukarca). pedodontia, v. stomatologija, deja.

pedofilna homoseksualnost pedofilna homoseksualnost, v. homoseksualnost pedunculus, pedunkul, peteljka, noica. peep-show, (engl.) pipou, aparat za subjektivno audiometrijsko ispitivanje sluha u male dece. Zajedno s audiometrij-ski datim tonom pojavljuje se na ekranu osvetljena slika, ali samo onda kad dete uje ton te istovremeno pritisne dugme. pegavac, typhus exanthematicus, v. rikettziosis. pegavi t if us, typhus exanthematicus, v. kettiiosis. pektini, polisaharidi ili, preciznije, poliuronidi koji se nalaze pored celuloze u mesnatim delovima biljaka (korenu, listovima i stabljikama) i u vonim sokovima, koji, zbog prisustva pektina, pri kuvanju grade gel. U sastav pektina ulaze poligalakturonska kiselina kao oksidacioni proizvod galaktoze, zatim D-galaktoze, L-arabinoza, D-ksiloza i siretna kiselina. pektorilokvija v. pectoriloquia. pelagra, v. pellagra. Pel-Ehsteinov tip temperature, hronini remitentni tip temperature u Hodgkinovoj bolesti. pelen, v. Absynthium. Pelger-Huetova nenormalnost jedra, nasledni poremeaj u segmentovanju jedra neutrofilnih i eozinofilnih granuloci-ta: jedra su u vidu tapa ili sfere. peliosis rheumatica, v. purpura. pella, koa,v. cutis. pellagra, pelagra, bolest uzrokovana nepravilnom ishranom, tj. nedostatkom vitamina grupe B u organizmu, posebno niacina; ispoljava se karakteristinim promenama na koi, poremeajima u organima za varenje, nervnim i psihikim poremeajima, a rede na hematopoeznom aparatu, jetri, endokrinim lezdama itd. Na otkrivenim delovima koe nastaju crvene pege na kojima se, posle slivanja, javljaju plikovi, zatim se koa pigmentuje, zadeblja i deskvamira, a naposletku atrofie. Pored nervnih ili psihikih poremeaja, postoje skoro uvek i poremeaji u priboru za varenje, najee prolivi. Uzrok je nedostatak kompleksa vitamina B, naroito PP-fak-

pelvis tora (amida nikotinske kiseline), a izvesnu ulogu igra, pored sunevih zrakova i nepotpunost ishrane (alkoholizam). pelletierin, alkaloid iz kore nara (Cortex Punicae granati). Ranije korien kao anthelmintiko sredstvo. pellucidus, proziran, providan, npr. septum pellucidum, prozirna pregrada. peloidi, opti naziv za lekovita blata, mineralnog ili biljnog porekla, koja se upotrebljavaju za leenje. Ova blata mogu biti prirodna (mineralna, biljna ili mineralno-biljna). Takvo je blato u Rusandi i u Igalu, ili su vetaka (postaju meavinom pogodne zemlje sa mineralnom vodom), kakvo je blato u Koviljai. Peloidi deluju temperaturom, fiziko-hemijskim osobinama, radioaktivnou i dr. Upotrebljavaju se pri hroninom reumatizmu, neuralgiji, posledicama povreda i dr. V. fango. peloidotherapia, v. therapia. peludska alergija, v. pollinosis; peludska groznica, v. pollinosis. pelvicus, pelvian, karlini, npr. nervus pelvicus, karlini ivac. pelvinus, karlini, npr. pars pelvina, karlini deo nekog organa. Sin. pelvicus. pelvioileoneocystostomia, pelvioileoneocistostomija, anastomoza bubrene karlice izolovanim segmentom ileuma, koji je spojen s mokranom beikom. pelviotomia, pelviotomija, (hir.) otvaranje bubrene karliice hirurkim putem. Sin. pyelotomia. pelvis, karlica, zdelica, donji deo trupa ispod trbuha, kotani pojas koji grade dve karline kosti, krsna i trtina kost; p. major, velika karlica, gornji deo karlice koji pripada trbunoj duplji; p. minor, mala karlica, donji deo karlice u kome se nalaze mokrana beika, spolni organi i marno crevo; Naegelova k., koso suena k., koja nastaje usled nedovoljnog razvijanja jednog krila karlinih kostiju kao posledice nekog zapaljenjskog ili tuberkuloznog procesa i sraenja ileosakralnog zgloba. K. dobija koso suen oblik i ini apsolutnu prepreku normalnom poroaju. Spada u vrlo retke anomalije; p. nana, patuljasta k., ravnomerno suena. Moe biti srazmerna i 599

pemphigoid novoroenadi

Penicillinum

nesrazmerna. Srazmern je u pravih pakome se na mestima plikova stvaraju setuljaka, tj. koji se kao takvi raaju i doboroike naslage; p. vegetans, oblik stiu polnu zrelost zadravajui detipemfigusa s lokalizacijom bula u intertnjast rast (40-100 cm visine). Nesrazriginoznim predelima (preponski predemerna je u normalno roene dece koja Ii, aksile) i kapilicijumu, posle ijeg prkasnije pretrpe nenormalan razvoj i skanja dolazi do papilomatoznih vegetatako dospevaju do polne zrelosti. Smatra cija; p. vulgaris chronicus, veoma tese daje uzrok p.n. poremeaj funkcije ko oboljenje nepoznate etiologije, koje hipofize i titaste lezde; osteomalaesto poinje plikovima na sluznicama cina k., nepravilna i neravnomerno a zatim i na koi, koji prskaju i ostavljaju suena k., u osoba s osteomalacijom. K. bolne erozije. je deformisana i suena na tipian na- penetrans, penetrirajui, prodorni, u in. Ona je ugnuta, krsna kost je istureuem smislu odnosi se na rane koje otna duboko u karlicu, preponska kost varaju telesne upljine; u irem smislu, ima oblik pajeg kljuna. Usled ovih deono to prodire u dubinu nekog dela formiteta ulaz karlice ima oblik srca na tela ili kroz zid upljeg organa. kartama. O.k. predstavlja apsolutnu penetratio, penetracija, probijanje, prodipreporuku za normalan poroaj; p. reranje. Penetracija predstavlja sporo nali, bubrena kariica, mokrani orprodiranje patolokog procesa iz jedgan u obliku spljotenog levka u koji se nog organa u drugi. Npr. u eludanoj ulivaju bubrene aice. Od karlice se grizlici proces se probija u jetru, pansputa mokraovod do mokranog mekreas, debelo crevo itd., usled ega je hura. ovakav ulkus dobio naziv prodorna epemphigoid novoroenadi (pemphigus ludana grizlica; p. u genetici, procentepidemics neonatorum). Sin. impetigo ska uestalost pojave mutantnog fenotibullosa. pa delovanjem heterozigotnog domipemphigus, pemfigus, plikovnjaa, obnantnog mutiranog gena ili homozigotoljenje koe u kome se na koi i sluznK nih recesivnih imitiranih gena. Ako se ama (usnoj) javljaju plikovi s bistrim mutantni geni fenotipski ne ispolje ni u sadrajem. Oblici: p. chronicus benigjedne osobe, re je o nepenetraciji; ponus familiaris (morbus Hailey-Hailey), tpuna p., fenotipsko ispoljavanje munasledno oboljenje s esto prstenasto tantnog gena u 100% njegovih nosilaca; rasporeenim plikiima u ojednim redukovana, nepotpuna p., ispoljavapredelima, potiljku i vratu; p.congeninje mutantnog fenotipa u manje od talis s. epidermolysis bullosa heredita100% osoba s odgovarajuim mutantria; p. conjunctivae (ocularis) mucosinim genom. nechialis (Lortat-Jacob), pored ko- penicilamin, stvara helate sa bakrom, injunktivitisa i bula razvijaju se i sinehije vom, cinkom i olovom i potpomae izlukoje dovode do simblefarona. Dolazi do ivanje ovih metala s mokraom. zamuenja ronjae koje izaziva amau- penicilinaza, adaptivni enzim (beta-laktarozu; p. foliaceus, poinje kao p. vulgamaza) koji proizvede rezistentne bakris mlitavim bulama da bi se posle kraterije. Razgrauje penicilin G kidanjem eg ili dueg vremena dolo do eksfolibeta-laktamske veze i na taj nain ga jativne eritrodermije; p. juvenilis, pojainaktivie. Penicilinazu proizvode mnova plikova na neizmenjenoj koi u dece; ge gram-negativne bakterijske vrste: p. ocularis, promene se ograniavaju Klebsiella, Enterobacter, Escherichia na oko u vidu konjunktivitisa, sa kasnicoli i dr. Upotrebljava se u ispitivanju jim stvaranjem membrana to dovodi sterilnosti penicilina i pri kultivisanju do simblefarona i najzad slepila. Sin. p. materijala poreklom od bolesnika leeconjunctivdlis; p. seborrhoicus (erytnih penicilinom. hematosus) (Senear Usherov sindrom) Penicillinum, penicilin, antibiotik, prvopoinje u seboroikim predelima i u bitno dobiven iz gljivice (plesni) Penicil600

penis Hum notatum. Mono hemioterapijsko sredstvo. Kiseline, alkalije i toplota (ovo poslednje naroito ako je penicilin u rastvoru) razgrauju ovo sredstvo. U grupu klica osetljivih prema penicilinu spadaju streptokoki, gonokoki, meningokoki, pneumokoki, stafilokoki, bacili difterije i antraksa, neke anaerobne klice (Clostridia, npr. Clostridium tetani), spirohete sifilisa, povratne groznice, Vensanove angine i Vajlove bolesti. Upotrebljava se u mnogobrojnim oboljenjima prouzrokovanim klicama osetIjivim prema penicilinu. Daje se, najee intramuskularno, bilo u obliku vodenog rastvora (natrijum-penicilin), bilo u obliku suspenzije (prokain-penicilin), bilo oralno (fenoksimetil-penicilin). Dozira se u jedinicama, a doze variraju od nekoliko stotina hiljada do nekoliko miliona jedinica. Netoksian je, ali u nekih osoba prouzrokuje alergiju. Danas postoji itav niz polusintetskih derivata penicilina. Oficinalan je prema naoj farmakopeji u vie oblika. penis, muki polni ud. Erektilni organ valjkastog oblika koji se sastoji od tri upljikava tela (corpora cavernosa), od kojih dva gornja ine telo uda, a donje obavija mokranu cev i zavrava se napred, u obliku peurke, glaviem uda (glans penis). Obavijen je fibroznom opnom i koom koja je za podlogu labavo spojena i koja preko glavia gradi duplikaturu, tzv. udnu navlaku (praeputium). penisna kost, nalazi se u nekih ivotinja (pas, kurjak). penna, pero. pennatus, perast, npr. musculus unipennatus, jednoperast mii. penoskrotalan, koji se odnosi u isto vreme na penis i monice. pentada (pogreno pentalogija), kombinacija pet inilaca ili elemenata, kao istovremeni defekti ili simptomi; p. Fallota, pored tri defekta u Fallotovoj tetradi u ovoj postoji jo i otvoren ovalni otvor ili defekt tremnog septuma. V. Fallotova tetrada. Pentamethylentetrazolum, v. Pentazolum.

perPentanoli ni t r is, pentanol-nitrit, amil-nitrit, isparljiva tenost naroitog mirisa, zapaljiva, oficinalan je prema naoj farmakopeji. Vazodilatatorno sredstvo, dejstvo mu nastupa brzo, ali je kratkotrajno. Upotrebljava se u napadima stenokardije (angina pectoris). Pentazolum, pentazol, Pentamethylentetrazolum, prema naoj farmakopeji oficinalan je pod nazivom pentetrazol (Pentetrazolum). Analeptiko sredstvo. Upotrebljava se kada je potrebno nadraiti centar za disanje i vazomotorni centar ili koru velikog mozga. pentosuria, pentozurija, benigni nasledni poremeaj metabolizma, koji se prenosi autosomnim recesivnim genom, u kojeg postoji deficit enzima dehidrogenaze 1-ksiluloze. Zbog toga postoje u mokrai velike koliine 1-ksiluloze. pentoze, ugljeni hidrati s pet ugljenikovih odnosno pet kiseonikovih atoma. U ovejem i ivotinjskom organizmu nalaze se pentoze riboza i deoksiriboza kao sastojci nukleinskih kiselina, a u biljnom arabinoza, ksiloza i dr. pepeljast, v. cinereus, pepsin, proteolitiki ferment eluca, koji u kiseloj sredini razgrauje proteine do albumoza i peptona. pepsinuria, pepsinurija, prisustvo pepsina u mokrai. Postoji esto u ulkusu dvanaestopalanog creva, zbog poveanog luenja eludanog soka. peptiki ezofagitis, v. oesophagitis, peptiki ulkus, v. ulcus. peptid, jedinjenje u kome su aminokiseline peptidno vezane, tj. spojene tako da se iz amino-grupe jedne i karboksilne grupe druge aminokiseline izdvoji molekul vode, npr. glikokol H 2 NCH2COOH+ glikokol H2N-CH2COOH = H2N - CH2CO - NH - CH2COOH dipeptid glicil-glicin + voda. Ako se ovako sjedine dve aminokiseline, nastaje dipeptid, tri grade tripeptid, a vie njih polipeptid. peptidaza, enzim koji katalizuje razlaganje peptida do aminokiselina. Nalazi se u crevnom soku. V. erepsin. Sin. ereptaza. per-, u sloenicama oznaava: (1) kroz, potpuno, u velikoj meri; (2) u herniji ozna601

per contiguitatem ava da se neki element pojavljuje u izvesnim jedinjenjima sa svojom najviom valencijom, npr. HClO hipohlorasta kiselina je s hlorom koji ima najniu valenciju +1 a HClCU perhlorna kiselina je s hlorom koji je pozitivno sedmovalentan pa stoga ova kiselina ima prefiks per - dakle perhlorna kiselina. per contiguitatem, kontaktom, dodirom. P.c. se ire patoloki procesi od jednog mesta na drugo dodirom, npr. s visceralnog lista pleure na parijetalni. V. per continuitatem, per metastasin. per continuitatem, nastavljanjem putem neprekidnog nastavljanja. P.c. se, npr., iri neki patoloki proces (maligni tumor, zapaljenje) tako to se promene ire od mesta poetka u neposrednu okolinu, bez prekida. Suprotno: per metastasin, per contiguitatem. V. continuitas. per metastasin, rasejavanjem, npr. tumori se ire po telu uglavnom p.m., rasejavanjem krvnim ili limfnim putem. per os, peroralan, kroz usta. per primam (intentionem), zaraivanje rane sjedinjenjem njenih ivica i zidova i uspostavljanjem kontinuiteta razdvoje^ nih tkiva bez uea granulacija. per rectum, rektalno, kroz marno crevo. per secundam (intentionem), zaraivanje rane pomou granulacija koje se stvaraju na dnu i stranama rane i bujaju prema njenoj povrini. per vias extraorales, ekstraoralni pristup, izvan usta, spolja; p. v. intraorales, intraoralni pristup, kroz usta; p. v. nasales, transnazalni pristupni put ispod donje nosne koljke za repoziciju dislokovane zigomatike kosti po Lothropu. V. operatio Lothropova. per vias naturales, koji se obavlja prirodnim putem. peracutus, u najveoj meri akutan, otar, nagao. perakutan, v. peracutus. percepcija, v. perceptio. perceptio, percepcija, opaanje, sticanje svesti o neemu. Psihiki proces u kome su tesno povezani ulni oseaji i iskustvo. V. oseaj. percussio, perkusija, kucanje, metoda fi602

perforatio zikog pregleda u kojoj se ocenjuje jaina i kvalitet zvuka koji se uje pri udaranju u nekom predelu tela; auskultacijska p., auskultacija zvuka dobivenog perkusijom; bimanuelna p., perkusija sa istovremenim korienjem obe ruke, pri kojoj se srednji prst leve ruke prislonjava na deo koji se perkutuje, a srednji prst desne ruke udarcem na njega vri perkusiju (p. prst o prst); p. dentis, (stom.) pomona dijagnostika metoda za utvrivanje stanja zdravlja zuba i potpornog aparata zuba. Zub koji se ispituje udara se neno nekoliko puta pogodnim instrumentom. Pri tome se prate reakcija bolesnika i slua proizvedeni zvuk. Moe biti vertikalna i horizontalna; direktna p., neposredna perkusija nekog predela bez upotrebe srednjeg prsta leve ruke kao plesimetra; instrumentska p., perkusija koja se izvodi pomou ekia i plesimetra; palpacijska p., kombinacija palpacije i perkusije, u njoj se vie iskoriuju palpacijski, a manje perkusijski fenomeni; topografska p., perkusija kojom se odreuju granice pojedinih organa (plua, srce, jetra, slezina); uporedna p., perkusija koja slui za odreivanje razlike zvuka iznad pojedinih, najee simetrikih predela tela. perforans, perforantan, probojan, ono to stvara perforaciju. perforatio, perforacija, provaljivanje, prodor; maskirana p., termin kojim se oznauje perforacija grizlice eluca ili dvanaestopalanog creva kad je perforacioni otvor prikriven starijim sraslinama ili sveim sraenjem s nekim od susednih organa (velika pregaa, una kesa, reanj jetre). Kliniki se maskirana perforacija manifestuje kao lokalni peritonitis. Sin. prikrivena perforacija, pokrivena perforacija; mehanika p., arteficijalni otvor ili rupa nainjena buenjem ili vrtenjem, ili prosecanjem neke povrine, npr. korena zuba; spontana, patoloka p., provaljivanje usled paiolokog procesa (npr. grizlice eluca ili dvanaestopalanog creva ili dizenterijske ulceracije Hd.); p. membranae tympani, perforacija bubanjske opne,

perforativni apendicitis prati eksudativne procese u srednjem uhu. U akutnim otitisima je sitna, kod hroninih vea. Ako ne zahvata kotani okvir bubanjske opne, govori se o centralnoj perforaciji, u protivnom sluaju o rubnoj perforaciji. Perforacije u Shrapnellovoj membrani nameu sumnju na prisutnost holesteatoma u srednjem uhu; p. oesophagi, perforacija jednjaka, a moe da nastane povredom pd nekog progutanog stranog tela (iljata kost), dekstrukcijom jednog dela zida usled malignog izrataja i instrumentalno prilikom ezofagoskpije ili buiranja. Hitna hirurka intervencija je potrebna; p. pulpae accidens, akcidentalna perforacija pulpe zuba, nehotino otkrivanje pulpe nastalo pri obradi kaviteta, ili pri frakturi zuba. perforativni apendicitis, v. appendicitis. perforatoriurn, v. probojnih. perforatus, probuen, npr. substantia perforata anterior, prednja rupiasta supstancija. perforisati, probiti, izazvati perforaciju. V. perforatio, perfomns. perfuzija, in kojim se uliva neka tenost u krvne sudove ili neki organ i tkivo. pergamentska koa, v. xeroderma pigmentosum. perhlorati, antitireoidne m aterije (v.tamo) koje deluju spreavajui jodinaciju (v.tamo) i u nas je, kao kalijumperhlorat, poznat pod nazivom Irenat. periadenitis, zapaljenje tkiva oko lezda; p.mucosa necroticans recurrens, mukozni nekrotiki povratni periadenitis, oboljenje slino aftoznom stomatitisu. Promene podseaju na afte, ali su znatno vee i zahvataju i dublja tkiva. V. stomatitis phthsa. perianalis, periimlan, okolomaran, oko mara. periarterijska simpatektomija, sympathectomia. periarteritis, zapaljenje spoljnih slojeva arterije i tkiva oko arterije; p. destruens, najprisnije vezan za enski pol, naroito za funkciju njegovih polnih lezda (arthropathia ovaripriva); p.gummosa, gumozni periarteritis, pri-

pericarditis sustvo sifilisnih guma u zidu arterije; p.nodosa, nodozni periarteritis, zapaljenje svih slojeva malih i srednjih arterija, praeno mnogobrojnim sistematskim pojavama. Spada u grupu bolesti vezivnog tkiva (kolagenoza). Sin. polyarteritis nodosa; panarteritis; p. scapulohumeralis, hronino zapaljenje subdeltoidne i subakromijske burze, najee izazvano traumom, koja moe. da se zavri skvravanjem ovih sluznih kesa. Sin. Duplayeva bolest, p.syphilitica, sifilisni periarteritis, periarteritis gummosa. periartritis, v. periarthritis. peribronchitis, peribronhitis, oblik hroninog bronhitisa u kojeg postoji zapaljenje i zadebljanje tkiva oko bronhija. pericardiectomia, perikardiektomija, delimino isecanje srane kese, kojom se olakava sistola i dijastola u sraivanju perikarda. Sin. Schmiedenova perikardiektomija. pericardiocentesis, perikardiocenteza, punkcija perikardijalnog prostora radi aspiracije tenosti iz njega. pericardiolysis, perikardioliza, v. pericardiectomia. pericardiomediastinitis, perikardiomedijastinitis, zapaljenje perikardijuma i medijastinuma. pericardiotomia, perikardiotomija, operativno otvaranje srane kese. Vri se u gnojnom zapaljenju perikarda u svrhu drenae. V. pericardiectomia. pericarditis, perikarditis, zapaljenje perikardijuma; p. adhesiva, adhezivni perikarditis nastaje usled sraivanja perikardijumskih listova ili perikardijuma s okolinom; p. calcificans, hronini oblik perikarditisa s pojavom taloenja krenih soli, v. acretio cordis, concretio cordis; p. haemorrhagica, hemoragijski perikarditis, karakterie se krvavim izlivom; p. epistenocardica, lokalizovano zapaljenje perikardijuma iznad mesta sranog infarkta; p. exsudativa, perikarditis sa izlivom u perikardijumsku upljinu; p. sicca, suvi perikarditis, karakterie se fibrinskim naslagama i daje um perikardnog trenja; p. supiirativa, perikarditis s gnojnim izlivom;
603

Pericarpium Aurantii p. uremica, perikarditis koji se javlja u uremiji; pericardium, perikard, srana kesa, osre, omota kupastog oblika izgraen od vezivnog tkiva, koji obavija srce. Unutranja strana srane kese obloena je tankom glatkom seroznom opnom. Baza srane kese privrena je za dijafragmu. Pericarpium Aurantii, Aurantii amari f Iavedo, kora pomorande. Slui kao korigens za ukus, najee u obliku tinkture. V. Tinctura Aurantii. Pericarpium Citri, Citri flavedo, kora limuna. Slui kao korigens za ukus, najee u obliku sirupa (Sirupus Citri). pericentrika inverzija, v. inversio. pericolitis, perikolitis, zapaljenje tkiva oko kolona, naroito peritoneumskog lista oko kolona. pericoronitis acuta, zapaljenje mekog tkiva oko krune zuba u nicanju, naroito donjeg umnjaka. Karakterie se bolom, otokom, zapaljenjem sluznice, supuracijom iz mekog tkiva, trizmusom i regionalnim limfadenitisom. peridectomia, peridektomija, operativno odstranjenje dela venjae one jabuice pored ruba ronjae u cilju lecenj, panusa. Sin. peritomia, periectomia, syndectomia. periderm, krupne elije koje se u poetku 2. meseca embrionalnog ivota nalaze pod povrinom niskih elija pokoice. U 3. mesecu sve elije poinju da se oroavaju. periduodenitis, zapaljenje neposredne okoline duodenuma, koje usled nastalih sraslina deformie duodenum. periectomia, periektomija, v. peridectomia. periferni limfocitni organi, v. sekundarni limfocitni organi. periferni vid, v. visus. periferni ivci, senzitivni, motorni i meoviti ivci nastali anastomoziranjem (spajanjem) u ivanim spletovima (plexus). V. nervus. perifolliculitis capitis abscedens et suffodiens (Hoffmann), stafilokokno zapaljenje folikula i njegove okoline na kapilicijumu u mukaraca u vidu mnogobrojnih apscesa koji fistuliziraju.
604

perinephritis perihepatitis, zapaljenje peritoneumskog pokrivaa jetre; p. chronica hyperplastica, hiperplastiki hroniki perihepatitis u kojeg je peritoneumski list oko jetre zadebljan i bele boje, slino eernoj opni kolaa. Sin. Zuckergussleber. perikarditis, v. pericarditis. perikornealna injekcija, v. injectio pericornealis. perikymata, talasaste linije na povrini glei koje odgovaraju zavretku Retzijusovih linija. V. Retzijusove linije. perilimfa, bistra tenost koja ispunjava kotani labirint unutranjeg uva i u kojoj je suspendovan opnasti labirint. Perilimfa je istog sastava kao i cerebrospinalna tenost, s kojom je u vezi. perilymphadenitis, perilimfadenitis, zapaljenje tkiva oko limfne lezde. perimetar, aparat za ispitivanje vidnog polja. V. perimetrija, vidno polje. perimetrija, (oft.) ispitivanje vidnog polja. Ima cilj da odredi granice vidnog polja, kao i eventualne ispade u samom vidnom polju. Vri se pomou specijalnog aparata, perimetra. V. vidno polje, skotom. perimetrium, perimetrijum, serozni ili peritonealni omota materice. perinatalis, perinatalan, koji se deava za vreme ili kratko vreme posle poroaja. perinatalna zatita, predstavlja pruanje strune medicinske pomoi za vreme poroaja. Vri se u stacionarnim ustanovama od strane specijalista akuera i babica. perinealis, perinealan, koji se odnosi na perineum. perineoplastika, plastika hirurka operacija za korekciju'starih ozleda (rascepa) meice nastalih za vreme poroaja, kao i u sluaju prolapsa vagine i materice. perineorraphia, perineorafija, zaivanje povreda meice, nastalih za vreme poroaja. perinephritis, perinefritis, zapaljenje tkiva oko bubrega. Simptomi su poviena

perinephrium
temperatura i bol u lumbalnom predeIu, koji se naroito pojaava pri udaru. perinephrium, perinefrijum, peritonealni omota i ostala tkiva koja okruuju bubreg. perineum, meica, meki delovi koji zatvaraju donji otvor male karlice, a sastoje se od miia, fascija i koe. period poluraspada (T), vreme potrebno da se radioaktivnost odreene koliine bilo kakvog radioaktivnog elementa smanji na polovinu svoje prvobitne vrednosti. Sin. poluzivot, vreme poluraspada. perioda, horizontalan niz hemijskih elemenata u periodnom sistemu. U periodnom sistemu ima sedam perioda. Broj svake periode oznaava broj elektronskih slojeva oko jezgre atoma (prva perioda ima jedan sloj, sedma i poslednja ima sedam slojeva). U svakoj periodi se osobine elemenata postepeno menjaju s porastom atomskog broja. perioda, v. menstruatio. period ili vreme poluraspada, simbol T (esto i T1 /2), oznaava vreme za koje se aktivnost posmatranog radioaktivnog nuklida smanji na polovinu poetne vrednosti. Ovom veliinom se odlikuje nuklearna stabilnost radioaktivnog nuklida i ima konstantnu vrednost za odreenu vrstu radionuklida. Zbog toga se naziva i fiziko vreme poluraspada. Povezanost perioda poluraspada T i radioaktivne konstante A data je formulom: T - 0,693/A. (Praktino se moe smatrati da se potpuni raspad nekog radioizotopa izvri za vreme od 10 T, kada od njegove prvobitne koliine ostane jedan hiljaditi deo.)

periostitis
periodontium, periodoncijum, ozublje, elementi smeteni u periodontalnom prostoru, izmeu cementa korena zuba i alveolarne kosti. To su: vlak.ia (osnovna, kolagena elastina i acidorezistentna), krvni i limfni sudovi, nervna vlakna i e lij ski elementi. Funkcije periodoncije su: amortizovanje pritiska, potpora zubu i tkivu desni, spreavanje utiskivanja zuba u alveolu, ishrana parodoncijuma, recepcija i prenoenje oseaja dodira i bola, kao i uee u apoziciji i resorpciji kosti i cementa. Sin. membrana periodontalna. V. vlakna periodontalna. periorchitis, periorhitis, zapaljenje vaginalnog omotaa semenika; p. adhaesiva, vid zapaljenja u kome postoje srasline izmeu oba lista pomenutog omotaa; p. purulenta, periorhitis koji je praen gnojenjem. periost, pokosnica, vezivni omota kosti, pomou kojeg kost raste i regenerie se. Sastoji se od dva sloja: spoljni sloj je bogat kolagenim i elastinim vlaknima i krvnim sudovima koji prodiru u kost, a unutranji sloj je bogat elijama s neto elastinih vlakana i ivcima (kambijalni sloj). elije pokosnice stvaraju kotanu supstanciju. periostitis, zapaljenje periosta; najee je hronino i praeno bolom i otokom kosti. Akutni periostitis nastaje uled infekcije putem krvi, per continuitatem ili direktnim unoenjem gnojnih klica pri povredama. Akutni periostitis se odlikuje difuznim gnojenjem, jakim bolovima i septikim znacima. Bolest se esto zavrava nekrozom kosti; p. albuminosa, p. sa sluzavostaklastim eksudatom; p. dentis, zapaljenje dentalnog periosta; p. diffusa, neogranieni periostitis dugih kostiju; p. fibrosa, periostitis ija je odlika izliv krvi ispod pokosnice; p. hyperplastica, hipertrofika pluna osteoartropatija; p. osificans syphilitica, periostitis s kotanim zadebljanjima u uroenom sifilisu; p. serosa, periostitis sa seroznim izlivom; p. syphilitica, periostitis koji moe da se javi ve u ranom stadijumu ove bolesti, a odlikuje se bolnim zadebljanjem pokosnice;
605

periodina bolest, v. bolest. periodina groznica, v. febris. periodina neutropenija, v. neutropenija. periodini poliserozitis, v. polyserositis. periodino disanje, v. respiratio.
periodontosis, periodontozis, v. parodontosis. I perionalni prostori, proireni ostatak kapsularne decidualne opne. perionychia, perionihija, oboljenje eponihijuma epidermne navlake koja pokriva koren i bone rubove nokta.

periostni refleks p. praecox, rani sifilitiki osteoperiostitis, kao rani simptom bolesti. periostni refleks, v. refleks. periphlebitis retinae, oboljenje venskih sudova mrenjae praeno eksudacijom, recidiviuim krvavljenjima i bujanjem. Javlja se u mlaih osoba. Etiologija je nejasna. Dovodi do tekih komplikacija, pa i do gubitka vida. Posle vie godina povrata dolazi do spontanog smirivanja. periporitis, stafilokokni apscesi koji se razvijaju u znojnim porusima odojadi, slini furunkulusima. periproetitis, periproktitis, zapaljenje tkiva oko rektuma i mara (npr. periproktalna flegmona). periproktalan, koji se nalazi oko mara, okolomaran. perisigmoiditis, zapaljenje peritonealnog pokrova (seroze) sigmoidnog pregiba kao, npr., u divertikulozi ovog creva. perisinusni prostori, intercelularni prostori oko sinusnih kapilara. V. intercelularan. perisplenitis, zapaljenje ahure slezine, koje moe biti samostalna pojava, a ee je u sklopu opteg peritonitisa; p.^ cartilaginea, zadebljanje ahure slezine sastavljeno od hijalinizovanog vezivnog tkiva. peristaltika, lagano skupljanje prstenastih miia nekog upljeg organa (jednjak, eludac, crevo, ureteri i dr.), i to tako da ovo skupljanje napreduje kao talas od oblinjeg (gornjeg) ka udaljenom (donjem) kraju organa, ime se omoguava prenoenje sadraja. peritomia, peritomija, v. peridectomia. peritonealna irigacija, v. dyalysis. peritoneopathia, peritoneopatija, svaka bolest peritoneuma. peritoneum (peritonaeum), trbuna maramica, glatka, sjajna, serozna opna koja svojim unutranjim ili utrobnim listom (p. viscerale) obavija mnoge organe u trbunoj duplji, a svojim spoljanjim ili zidnim listom (p. parietale) oblae zidove trbune duplje. Parijetalni list gradi peritonealnu vreu, ija se upljina naziva peritonealna duplja (cavum peritonei). Organi koji se nalaze u peritoneal606

peritonitis noj duplji, obavijeni visceralnim peritoneumom, jesu intraperitonealni organi (jetra, eludac, slezina, tanko crevo itd.). Organi trbune duplje smeteni iza ove vree jesu retroperitonealni organi (pankreas, bubrezi itd.). peritoneumska dijaliza, v. dyalisis. peritoneumska irigacija, v. dyalisis. peritonismus, peritonizam, bolni meteo-rizam trbuha koji lii na peritonitis. Javlja se u psihoneuropata, u povredama abdomena bez perforacije upljih organa, povredama kimene modine. Sin. pseudoperitonitis. peritonitis, zapaljenje trbune maramice u kome nastupa eksudacija krvnog seruma, fibrina, eritrocita i leukocita u trbunu duplju (npr. posle perforacije eluca i creva), povrede upljih organa i infekcije koja usled toga nastaje. Njegovi su simptomi: bol u trbuhu, zatvor, povraanje i temperatura; p. adhaesiva, peritonitis ija je odlika u postojanju sraslina seroze susednih organa; on obino predstavlja zavrnu fazu, tj. preboleli akutni peritonitis; prisustvo ui u peritoneumu posle rupture vanjetrenih unih puteva; p. chronica incapsulata, hronini peritonitis u kome su creva prekrivena fibroznim tkivom koje vremenom hijanolizuje; p. circumscripta ili saccata, peritonitis koji je ogranien na jedan deo trbune maramice; p. diffusa, peritonitis koji zahvata elu trbunu maramicu; p. fibrocaseosa, tuberkulozni peritonitis s fibroznom i kazeoznom degeneracijom; p. gaseosa, peritonitis s nagomilanim gasom u peritoneumu; p. generalisata, sin. p. diffusa; p. meconialis, peritonitis koji nastaje usled perforacije creva, intrauterini ili brzo posle poroaja, kada se izliva mekonijum u peritonealnu duplju; mekonijalni peritonitis je najea posledica mekonijumskog ileusa u fibrocistikoj bolesti pankreasa; p. pelvica, peritonitis lokalizovan u karlici kao komplikacija ginekolokih oboljenja; p. perforati-va, peritonitis koji nastaje usled perforacije nekog upljeg abdominalnog organa; p. purulenta, peritonitis koji sadri gnoja; p. traumatica, peritonitis

peritonizovati
koji nastaje usled traume abdomena; p. tuberculosa, peritonitis prouzrokovan bacilima tuberkuloze. peritonizovati, pokriti operativne ili traumatske rane u trbunoj duplji zdravim peritoneumom, kako bi se izbegle sras-line, inae, este na mestima lienim pe-ritoneuma (deperitonizovana). peritonsillitis, peritonzilitis, zapaljenje vezivnog i miinog tkiva u tonzilnoj loi, obino posle angine. peritonzilarni apsces, v. abscessus. peritricha, tip bakterija koje imaju vie flagela rasporeenih po celoj njihovoj povrini (npr. proteus). perityhlitis, peritiflitis, zapaljenje peritoneuma u okolini slepog creva (cekuma), koje dolazi od zapaljenog slepog creva (typhlitis), odnosno od njegovog crvulj-ka (appendicitis, epityphlitis). V. appendicitis. periurethritis, periuretritis, v. spongiitis. perkolacija, ekstrahovanje rastvorljivih sastojaka neke droge u naroitom sudu (perkolatoru), u koji se stave isitnjena droga i neki teni rastvara koji lagano prolazi kroz nju. perkusija, v. percussio. perkusijska auskultacija, v. percussio. perkusijski zvuk, zvuk koji se dobija perkusijom izvesnih predela tela, moe imati razne kvalitete; jasan p. z., dobija se perkusijom iznad zdravih plua; po-tmuo p. z., dobija se iznad delova plua, koja samo delimino sadre vazduh, u nekim poetnim infiltratima; timpani-an p. z., zvuk koji se dobija perkusijom iznad delova tela ispunjenim vazduhom ili gasom; tmuo p. z., dobija se iznad delova tela koja ne sadre vazduh (iznad izliva). perkutoran, koji je u vezi sa perkusijom. perkutorna tmulost, v. perkusijski zvuk. perleche, (fr.) v. angulus infectiosus oris. permagnus, vrlo veliki, preveliki, ogro man. permanganati, soli permanganove kiseline, KMnCU- Takva so je, npr. kalijumpermanganat. permeabilan, propustljiv. permeabilnost, propustljivost.

peroksidaza
permeaza, protein enzimskih osobina, omoguuje razliitim hemijskim jedinjenjima prolaenje kroz citoplazmatsku membranu koja, pored drugih funkcija, vri i sintezu permeaznog sistema. Osnovna komponenta tog sistema je permeaza. permutit, vetaki dobijen zeolit topljenjem kaolina, gline i sode. U vodi se ne rastvara, a ima osobinu da svoj natrijum, pri upotrebi natrijum-permutita, lako zamenjuje drugim katjonima, kao to su kalcijum i magnezijum, zbog ega se upotrebljava za smanjivanje tvrdoe vode. perna bolest, v. chloracne. pernazalan, ono to se uvodi ili unosi kroz nos, npr. pernazalna sonda uvedena u jednjak; pernazalno unoenje lekova (ekstrakt zadnjeg dela hipofize u insipidnom dijabetesu i dr.).

perniciozna anemija, v. anaemia.

perniciosus, perniciozan, opak, opasan, koji moe dovesti do smrti. Npr., anemia perniciosa, opaka anemija. perniones, promrzline, hronino zapaljenje prouzrokovano dejstvom hladnoe, veinom na prstima nogu ili ruku, u obliku dugotrajno osetljivih modrocrvenih infiltrata, ponekad s plikovima ( II stepen) i ulceracijama (III stepen) praenim svrabom i bolovima. V. congelatio. perniosis, pojava ozeblina, promrzlina. V. perniones, congelatio. peroksid, oksid nekog elementa koji sadri vie kiseonika i to samo oni koji su u vezi sa -O-O-, npr. vodonik-peroksid, H-O-O-H. Peroksidi se mogu smatrati solima vodonik-peroksida kao slabe kiseline, npr. BaOa. Peroksidima se esto nazivaju i vii oksidi koji ne daju s razblaenim kiselinama vodonik-peroksid, ve so i kiseonik. Stoga se za okside izvedene iz HO2 predlae naziv superoksidi ili pravi peroksidi, a za one koji s kiselinom daju kiseonik da se nazovu polioksidi. peroksidaza, enzim koji katalizuje razlaganje peroksida iz koga se izdvaja aktivan kiseonik.
607

peroksidazna reakcija peroksidazna reakcija, v. reakcija. peroksisomi, peroksizomi, (microbodies), organii elije1 (0,6-0,7) jajoli-kog oblika s enzimskim sadrajem (pe-roksidaze, katalaze, kis. D aminooksida-ze); po tome se razlikuju od lizozoma. Nastaju kao i lizozomi. peroneus (peronaeus), linjani, npr. nervus peroneus communis, zajedniki linjani mii. Sin. fibularis. peroperativan, koji je u direktnoj ili indirektnoj vezi s operacijom; to se deava za vreme operacije. perpendicularis, perpendikularan, uspravan, okomit, npr. lamina perpendicularis, uspravna ploica. perseveratio, perseveracija, vezivanje za jednu misao ili re koja se onda nehotino, necelishodno uporno ponavlja pri nekim afazijama i u zdravih ali premorenih osoba. Pri katatoniji postoji tzv. verbalna stereotipija, besmisleno ponavljanje jedne reci ili reenice. V. verbigeratio, aphasia. persona, maska koju su nosili rimski glumci, po Jungovom psiholokom uenju oznauje linost onakvu kakvu je vide drugi. Prava, unutranja, linost sex tu naziva anima. perspiratio, perspiracija, izmena gasova kroz kou pri mirovanju i osrednjoj temperaturi sredine (20-3O0C); uglavnom odavanje vodene pare preko koe, pri emu koa ostaje suva (p. insensibiHs), a u vrlo maloj meri pdavanje ugljen-dioksida i primanje kiseonika. Pri vioj temperaturi sredine (vioj od 330C) voda se pojavljuje u vidu znoja na koi (p. sensibilis). V. disanje. persplenitis, zapaljenje peritoneumske ovojnice slezine. Perthesova drenaa, v. drainage. pertussis, pertusis, veliki kaalj, akutno, kontagiozno oboljenje malog deteta, koje izaziva Bordetella pertussis. Odlikuje se napadom kalja sa zacenjivanjem. Poetak bolesti je postepen sa suvim kaljem, preteno nou. Zatim nastaje stadijum zacenjivanja sa 5-25 napada grevitog kalja u toku dana. Za vreme napada dete ima 3-6 uzastopnih stridoroznih, ujnih udisaja zbog gra
608

pes glotisa i isto toliko vrlo produenih isprekidanih izdisaja. Na kraju napada dete izbacuje malo lepljive sluzi ili povraa. U odojeta moe nastati apneja sa cijanozom, koja se esto zavrava letalno. Pertusis je teko oboljenje, naroito za odojad ija je smrtnost preko 50%. perubalsam, v. Balsamum peruvianum. perverzoidan, kae se za seksualne radnje koje se javljaju silom potrebe u nemogunosti normalnog zadovoljavanja ili kao prethodne radnje u normalnom poInom zadovoljavanju (sadistike tenje u mukarca, a mazohistike u ene). perverzoidne seksualne radnje, od pravih seksualnih perverzija koje su same sebi cilj i koje iskljuuju normalno zadovoljenje, ak i kad za njega postoji puna mogunost, treba razlikovati pseudoperverzne, perverzoidne seksualne radnje silom potrebe, u odsustvu mogunosti za normalno zadovoljenje (npr. u internatima, logorima, zatvorima itd.). Takav je sluaj prigodnih homoseksualnih veza, naroito meu jedinkama istog genitalnog pola, ali manje-vie heteroseksualno uoblienih s drugim svojim odlikama (npr. izmeu androidnih i hiperginoidnih ena ili izmeu ginoid-nih i hiperandroidnih mukaraca). Perverznim se ne mogu smatrati i radnje koje u polnom odnosu raznopolnih jedinki prethode normalnom zadovoljavanju kao krajnjem cilju (npr. izvesne sadistike tenje u mukaraca, a mazohistike u ene, dodiri polnih organa partnera i si.). perzistencija mlenih zuba, due zadravanje mlenih zuba u vilicama od vremena njihove normalne smene stalnim zubima. Moe perzistirati poneki od mlenih zuba, kao ].od nedostatka zuba zamenika ili ankiloze mlenog zuba. Perzistencija vie mlenih zuba ili ele mlene denticije javlja se u rahitisu, kleidokranijalnoj i akrofacijalnoj disostozi i kretenizmu. pes, distalni deo donjeg ekstremiteta, stopalo. Na stopalu se razlikuje gornja strana (dorsum pedis) i donja strana ili taban (planta p.). Idui od pete ka vrhovima prstiju, na stopalu se razlikuje: noje

pessarium (tarsus), donoje (metatarsus) i prsti (digit! pedis). Kosti stopala grade dva svoda ispupena nagore: uzduni svod od pete ka palcu, i popreni svod od prve kosti ka petoj kosti donoja; p. anserinus, guja noga, zajedniki pripoj na golenjai tetiva terzijskog, polutetivnog i pravog unutranjeg miia buta; p.a.nervi facialis, zavrne grane ivca lica u parotidnoj lezdi koje se ire u obliku guje noge; p. calcaneus, odignu-to stopalo, nenormalan poloaj stopala gde se ono iskljuivo oslanja na petu; p. equinovalgus izvrnuto kopitasto stopalo; p. equinus, konjsko stopalo. Stopalo se oslanja samo svojim prednjim krajem i prstima a peta je odignuta; p. equinovarus, p. planus, ravni tabani dustaban, deformacija stopala usled sputanja tabanskog svoda. Sin. planovalgus; rovovsko s., povreda nogu, a najee stopala, duim dejstvom umerene vlane hladnoe od O do +80C. Najee u ratu u vojnika s mokrom i blatnjavom obuom. Povreda poev od plikova do gangrene pogoenih delova noge, odn. stopala; p. valgus, izvrnuto stopalo. Taban je okrenut u polje, a stopalo se oslanja svojom unutranjom ivicom; p. varus, uvrnuto stopalo. Taban je okrenut unutra, a noga se oslanja spoljnom ivicom stopala. pessarium, pesar, prstenasta naprava od tvrde gume ili kauuka, u obliku pravog okruglog prstena ili savijen u vidu osmice ili slova S, koja se upotrebljava radi popravke poloaja zavaljene materice, ili spreavanja ispadanja materice u prolapsu. Pored ovih pesara postoje i pesari za spreavanje zaea, okluzivni pesari u vidu kapice od gume, srebra, aluminijuma ili stakla i stavljaju se pred snoaj na grli materice kao prezervativi. Pesslerovo mrtvo polje, (stom.) zona tkiva u okolini fokusa s malim brojem krvnih sudova. Znaajna za odbranu organizma od prodora mikroba. pesticidi, sredstva za unitavanje tetoina svake vrste. pestis, kuga, teko, akutno, endemsko, epidemijsko i karantinsko oboljenje,
39 Medicinski leksikon

petroleum koje izaziva Pasteurella pestis. Kuga spada u transmisivne bolesti, jer je pacovska buva prenosi s obolelih glodara na ljude. Bolest poinje naglo s jezom, temperaturom, glavoboljom i tekom adinamijom. Ima vie klinikih oblika kuge; bubonska k., najea je i odlikuje se otokom regionalnih limfnih lezda u blizini mesta ujeda buve; pluna k., lii na teku, toksiku, hemoragiku bronhopneumoniju. Kuna sepsa je najtea i moe da nastane primarno ili sekundarno. Kuga je jo od davnina imala veliki znaaj u biolokom ratu. peano kupanje, v. kupanje. petechia, petehija, takasto krvarenje u koi. petehijalni indeks, broj petehija na kvadratnom centimetru koe posle venske staze izazvane stezanjem poveskom. V. Rumpel-Leedeov znak. peteljka, vrpasti produetak tkiva i krvnih sudova o kome vise neke normalne tvorevine, npr. embrion, ili benigni tumori koe ili sluznice, npr. fibroma pendulum cutis, fibrom koe koji visi na peteljci, visei lipom creva, lipom debelog creva koji visi na peteljci itd. petlja, v. ansa. Pe t hi d in i chloridum (petidin-hlorid), analgetiko sredstvo, sintetska zamena za morfin; oficinalan je prema naoj farmakopeji. Petitov trougao, v. trigonum tumbale (pod trigonum). Petitova hernija, v. hernia. petlovska jedinica, v. jedinica. petna kost, v. calcaneus. petrificatio, petrifikacija, skamenjavanje odnosno skamenjenost, taloenje kalcijumovih soli, pri emu materija u kojoj su se soli istaloile postaje vrsta kao kamen. V. calcificatio. Petrijeva olja, plitka staklena posuda, koja slui za izolovanje i kultivisanje bakterija na vrstim podlogama (agaru i dr.). Sastoji se od dva tanjiria, od kojih jedan slui za poklapanje drugog.

petrol-etar, v. Aether petrolei. petroleum i njegovi isparljivi proizvodi, gorivo za motore, mazivo, deluje na kou i kao para kroz disajne organe;
609

Petroselini radix moe da izazove akutno zapaljenje plua, glavobolju, senzitivne poremeaje, akne i keratozu. Petroselini radix (koren od peruna), sadri etarsko ulje koje deluje diuretino. petrositis, petrozitis, serozno ili gnojno zapaljenje elija na vrhu piramide slepoone kosti. Nastupa kao deo mastoiditisa u ljudi kojima je pneumatizacija temporalne kosti tako daleko razvijena. Otkriva se rendgenskim snimanjem piramide jo pre nego to se razvije kliniki sindrom (Gradenogov sindrom, paraliza abducensa). petrosus, petrozan, hridni, koji pripada petroznom delu slepoone kosti. Pettenkoferova reakcija, v. reakcija. Peutz-Tourain-Jeghersov sindrom, v. syndroma. Peyronijeva bolest, v. induratio penis plastica. Peyerove ploe, skupine limfnih mekova u tankom crevu (ileumu). Sin. follicuIi lymphatici aggregati. Pezzerov katetar, v. katetar. Pfeifferov bacil, v. Haemophilus influenzae. Pfeifferov fenomen, fenomen lie koji s.ex koristi za dijagnozu. Pfeifferova bolest, \.mononucleosis infectiosa. phaco-, predmetak u sloenicama koje se odnose na soivo. pH (potentia hydrogenii, vodonini eksponent), jeste dekadni logaritam koncentracije vodonikovih jona s promenjenim znakom. pH je, slino Ch, merilo aktualne kiselosti odnosno bazinosti. Ako je, npr., CS=IO-2, pH=2 itd. U neutralnom rastvoru pH=7, kiselom od O do 7, a u baznom od 7 do 14. phacomatosis, fakomatoza, klinike slike u kojih istovremeno postoje malformacije na koi, oima i modanom tkivu: neurofibromatosis Recklinghausen, adenoma sebaceum Pringle, morbus Sturge-Weber-Krabbe. phaeochromocytoma, feohromocitom, tumor, obino benignog karaktera, hromafinog tkiva sri nadbubrenih lezda (ili simpatikih paraganglija) koji se usled pojaanog luenja adrenalina (v.
610

pharyngoscopia clausa tamo) i noradrenalina (v. tamo) kliniki manifestuju znacima svojstvenim ovim hormonima kada se oni primenjuju u nedozvoljeno velikim koliinama. phag, fag, v. bacteriophag. phagocytosis, fagocitoza, ivotni proces pri kome elija pomou elijske opne unosi u citoplazmu estice vrste materije. Priljubljivanje estice na povrinu elije nastaje adhezijom, a potom elija obrazuje pag oko estice i uvue ju u citoplazmu obrazujui vezikulu s esticom (fagozom). Fagozom se spoji s lizo zomom koji sadri enzime za svarivanje estice; nesvareni ostatak se izbacuje iz elije. phalanx, falanga, lanak prsta. Svaki prst ima tri lanka, osim palca koji ima dva lanka. phallus, muki spolni ud; spoljna genitalna kvrga (tuberculum genitale) od koje nastaju spolni organi. V. penis. pharmacopoea, farmakopeja, knjiga koja sadri spisak lekova koji se uvek moraju nalaziti u apoteci, s opisom porekla svakog od tih lekova, njegovih farmakognostikih i hemijskih osobina, propisa o ispitivanju njegovog identiteta i kvaliteta, i o uvanju, spravljanju i ekspediciji. Veina drava ima svoju farmakopeju. U nas je u vanosti Pharmacopoea lugoslavica, editio tertia. pharyngeus, drelni, koje se odnosi na drelo. pharyngitis, faringitis, zapaljenje drela. Akutna i hronina zapaljenja drela su esta i mogu imati razne oblike, katarne, gnojne, ulkusne i dr. Ima i specifinih faringijtisa (tbc., lues, sklerom). Najvei broj ebidemijskih respiracijskih infekcija virAisnog porekla poinje akutnim katarnim faringitisom. pharyngoplastica, faringoplastika, hirurki zahvat koji slui za rekonstrukciju nosnocjrelne porte u sluajevima unjkavog govora (rhinolalia aperta) usled nesposobnosti mekog nepca da zatvori nazofa/rinksnu portu (npr. posle izvrene operacije rascepa mekog nepca). pharyngoscopia clausa, zatvorena faringoskopija, postupak za posmatranje pokreta mekog nepca u fiziolokim uslovi-

pharynx
ma, a naroito funkcijske sposobnosti za zatvaranje nosnodrelne porte. Na irom otvorena usta priljubljuje se ovee staklo od depnog sata, pa se pod tim staklom naduvaju obrazi. Meko nepce se posmatra kroz staklo pomou eonog ogledala. pharynx, farinks, drelo, uplji organ za varenje koji se nalazi iza nosne i usne duplje i grkljana. Dole se nastavlja jednjakom. upljina drela podeljena je na tri sprata: gornji (pars naali), srednji (pars oralis) i donji sprat (pars laryngea).Na gornjem zidu (svodu) nalazi se drelni ili trei krajnik (tonsilla pharyngea). Phenacetinum, fenacetin, antipiretiko i analgetiko sredstvo, oficinalan je prema naoj farmakopeji. phenamin, amfetamin-sulfat, sintetski dobiven betafenil-izopropil-amin-sulfat. Deluje nadraajno na centralni nervni sistem. Upotrebljava se za leenje narkoleptikih stanja i psihike depresije. phenidone, fenidon, l-phenyl-3-pyrazolidinone (); vrlo jaka reduktiv-na supstancija u razvijau. Upotrebljava se 1/5 do 1/10 koliine metola, posebno u razvijaima za mainsko razvijanje rendgen-filmova. V. metol, razvijao. Phenobarbital, v. Phenobarbitonum. Phenobarbitonum, fenobarbiton, fenobarbital, oficinalan je prema naoj farmakopeji. Hipnotiko i sedativno sredstvo, upotrebljava se za leenje starake nesanice i velike epilepsije, a slui i kao spazmolitiko sredstvo. Sin. Phenobarbital, Acidum phenylaethylbarbituricum. Phenolum, fenol, karbolria kiselina, oficinalan je prema naoj farmakopeji. Upotrebljava se, uglavnom, za dezinfekciju soba, klozeta, inficiranog materijala, stolice itd. i za leenje nekih konih oboljenja. Sin. Acidum carbolicum; P. crystallisatum, fenol u kristalnom stanju. phenylalanin, v. fenilalanin.

phlebitis
Phenylhydrargyri nitras, bazni fenilmerkuri-nitrat, organsko jedinjenje ive s antiseptikim i dezinficijentnim dejstvom. phenylketonuria, fenilketonurija, uroeni poremeaj metabolizma, izazvan manjkom enzima hidroksilaze fenilalanina, koji pretvara fenilalanin u tirozin. Duevna zaostalost, neuroloki poremeaji i egzem ine glavne znake bolesti, koja se prenosi autosomnim recesivnim genom. pheochromocytoma, feohromocitom, neoplazma nastala umnoavanjem zrelih diferentovanih elija identinih ili veoma slinih elijama koje ine meduIu nadbubrene lezde. Sin. chromaffinoma. p-hidroksibenzilpenicilin (penicilin III, penicilin X), jedan od etiri glavna prirodna penicilina. philtrum, filtrum, kona jamica gornje usne koja se sputa vertikalno od nosne pregrade. phimosis, fimoza, uroena ili steena suenost navlake mukog polnog organa, koja se usled toga ne moe prevui preko glavia unatrag; steena f. nastaje kod gonoreje, sifilisa, balanitisa i drugih inflamatornih procesa toga predela. phlebectasia, flebektazija, v. varix. phlebectomia, flebektomija, resekcija vene, odstranjivanje jednog dela ili ele vene. Vri se u cilju leenja proirenih vena na nogama. V. Trendelenburgova operacija (pod operacija). phlebitis, flebitis, zapaljenje vene, zapaIjenje zida vene i stvaranje ugruka u njenoj upljini; p. anaemica, flebitis s istovremenom anemijom (hloroza); p. migrans, flebitis koji se javlja na raznim mestima istog ekstremiteta; p. obliterans, flebitis koji trajno zatvara zjap obolele vene; p. puerperalis, septiko zapaljenje materinih ili drugih vena posle poroaja; p. recidivans, flebitis koji se javlja u kraim ili duim razmacima; p. septica, posledica nekog septikog procesa, npr. u erizipelu, peritonitisu, endometritisu i dr. i u kojeg se iz primarnog trombusa stvaraju septiki embolusi u raznim predelima; p. sup-

Phenylarsenoxyd, v. Arsphenoxyd. Phenyldimethylpyrazolonum, v. Antipyrinum.

Phenylhydragyri boras, fenil-merkuri -borat, organsko jedinjenje ive s antiseplikim dezinficijentnim dejstvom.
39*

611

phlebograma purativa, gnojno zapaljenje vena. V. thrombophlebitis, phlebothrombosis.

phlyctaena je cijanozom i otokom ekstremiteta s petehijama i crvenim mrljama. phlegmona, flegmona, akutno, difuzno i rastue zapaljenje vezivnog tkiva, koje izaziva najee hemolitiki streptokok; p. emphysematosa, v. gasna flegmona; p. faciei, munjevito nejasno ogranieno zapaljenje, sastavljeno od mnotva sitnih apscesa. Zahvata vezivno tkivo i difuzno se iri du krvnih i limfnih sudova, zauzimajui jedan ili vie prostora - loa. V. phlegmona baseos oris. Sin. angina Ludowici; gasna f., infekcija izazvana anaerobnim mikrobima. esto se javlja u ratnim, a retko u mirnodopskim ranjavanjima. Karakteristika joj je: nekroza i putridan raspad tkiva, prvenstveno miia, hemoliza, poremeaj arterijskog i venskog krvotoka, pojava manjih i veih mrlja u koi dok je okolina bleda. Resorpcija bakterijskih toksina i raspadnih proizvoda tkiva dovodi do teke intoksikacije organizma, a naroito nervnog sistema; p. lignosa, tvrda drvenasta flegmona, dugotrajno i uporno zapaljenje vezivnog tkiva sa svojstvenim infiltratom, tvrdim kao daska, koji je bezbolan, ne pokazuje sklonost ka zagnojavanju i praen je malo povienom temperaturom. Najee se javlja na vratu; p. orbitae, zapaljenjsko oboljenje orbite; p. periurethralis, periuretralna flegmona, flegmona burnog razvoja kojoj se uzrok nalazi u i oko uretre i obino je praen prostranom gangrenom genitalnog i perigenitalnog tkiva; f. usnog dna, gnojno-flegmonozno zapaljenje dna usne upljine i susednih prostora. Sin. angina Ludo vici. phlegmonosus, flegmonozan, ono to ima osobine flegmone. V. phlegmona. phlogistica, flogistici, flogistika sredstva, sredstva koja izazivaju zapaljenje ili pojaavaju ve postojee zapaljenje; npr. seme od slaice (Semen Sinapis) u obliku brana od slaice (Farina Sinapis) i hartija od slaice (Charta sinapisata). phlyctaena, fliktena, mehurii; infiltrati u obliku mehura ispod epitela venjae kapaka i one jabuice ili ronjae. V. conjunctivitis phlyctaenularis.

phlebograma, flebograni: (1) krivulja dobivena registracijom venskog pulsa pomou flebografa; (2) radiografija vene ispunjene kontrastnim sredstvom. phlebographia, flebografija; (1) grafiko upisivanje venskog pulsa; (2) rendgensko snimanje vena posle ubrizgavanja nekog pozitivnog kontrastnog sredstva; (3) opis vene. phlebolithus, flebolit, kalcifikovan ugruak odvojen od zida vene, koji je, usled toga to nije vezan za zid vene, dobio, pod uticajem krvi koja cirkulie, okruglasti ili ovalni oblik. Nalazi se najee u venama slezine i u venskom spletu oko materice. phlebologia, flebologija, grana medicine koja prouava oboljenje vena a naroito njihovu dijagnostiku i leenje. Sin. varicologia, variccologia. phlebomanometer, flebomanometar, instrument za direktno merenje venskog pritiska. phleborrhagia, fleboragija, obilno krvarenje iz vene. Sin. venska hemoragija. phlebosclerosatio, flebosklerozacija, lienje varikoznih vena izazivanjem njihove skleroze pomou ubrizgavanja sredstava koja izazivaju sklerozu. phlebosclerosis, fleboskleroza, fibrozno zadebljanje zida vene. Sin. venesclerosis. phlebothrombosis, flebotromboza, tromboza vena u kojima je koagulum labavo vezan za zid vene, te se lako moe odvojiti, usled ega nastupa embolija. V. thrombophlebitis. Phlebotomus, prenosilac uzronika kone i visceralne lajmanioze i papataijeve groznice. phlegmasia, flegmazija, zapaljenje ili groznica; ph. alba dolens, otok noge bez crvenila izazvano flebitisom butne vene, obino praenim febrilnim stanjem; ph. alba dolens puerperarum, postpartusni ileofemoralni tromboflebitis; ph. cerulea dolens, burni oblik tromboze duboke vene, koja je praena arterijskim spazmom, to se manifestu612

phlyctaenularis phlyctaenularis, iliktenularan, oznaava da je oboljenje praeno fliktenama; conjunctivitis phlyctaenulosa, keratoconjunctivitis phlyctaenulosa. phobia, fobija, prisilan strah, ponekad vezan za raniji neprijatan doivljaj, pri prisilnim neurozama, ponekad potpuno neobjanjivog porekla, namee se bolesniku protiv volje, iako on uvia da je taj strah bezrazloan i besmislen. Takav je strah od praznog otvorenog prostora (agoraphobia), strah od eleznice (siderodromophobia), strah od zaraze (bacillophobia), strah od neistih predmeta (mysophobia), strah da e se pocrveneti u drutvu (erithrophobia), strah od sifilisa (syphilophobia), strah od otrova (toxicophobia), strah od svega i svaega (panthophobia). V. psihoneuroza. phocomelia, fokomelija, nakaznost u kojoj nedostaje ela ruka sem ake, ili ela noga sem stopala. aka i stopalo su nasaeni na trup, tako da nakaznost podsea na udove foke. phonasthenia, fonastenija, slaba i bezvuna emisija glasa usled nedovoljne funkcije unutarnjih miia grkljana. esto je prolazna, jer je samo posledica funkcijske preoptereenosti mada moe da postane i trajna. phonatio, fonacija, stvaranje glasa u grkljanu, meu glasnim icama. phoniatria, fonijatrija, specijalna grana medicine, koja izuava mane govora i glasa. phonocardiographia, fonokardiografija, registrovanje sranih tonova i umova specijalnim aparatom. phosgen, v. fozgen. phosph-, v. /05/-. phosphagen, fosfagen, kreatin-fosforna kiselina ili kreatin-fosfat, nastaje vezivanjem fosforne kiseline preko amino -grupe kreatina. Ovo jedinjenje je slino ATP bogato u energiji. U metabolizmu se razlae na kreatin i fosfornu kiselinu. Igra ulogu u razlaganju ugljenih hidrata pri miinoj kontrakciji. phosphatoptosis, fosfatoptoza, spontano taloenje fosfata u mokrai. Sin. phosphaturia.

photophobia phosphaturia, fosfaturija, (1) poveane koliine fosfata u mokrai. Sin. phosphatoptosis. phosphin, fosfin, (1) vodonik-fosfid , otrovan gas; (2) fosfini, organska jedinjenja izvedena iz zamenom vodo-nikovih atoma ugljovodoninim ostacima; fosfini su vrlo otrovna jedinjenja; (3) oksidacijom fosfina nastaju alkilfos-forne kiseline od kojih neke slue kao insekticidi. phosphonecrosis, fosfonekroza, nekroza viline kosti usled dejstva fosfora. phosphor, P, fosfor, javlja se u vie alotropskih modifikacija, od kojih su najvanije beli i crveni fosfor. Beli fosfor je lako zapaljiv i otrovan, a crveni se pali tek na viim temperaturama i nije otrovan. photobacteria, fotobakterije, svetlee bakterije, vrsta bakterija koje stvaraju svetlost (pojava fosforescencije). photocoagulatio, fotokoagulacija, metoda leenja kojom se vri koagulacija tkiva visokom temperaturom koja se stvara u fokusu svetlosnog snopa velikog intenziteta. Primenjuje se u profilaksi i Ieenju ablacije retine, dijabetike retinopatije, novostvorenih krvnih sudova, tumora i dr. V. fotokoagulator. photoerythema, fotoeritem, eritem izazvan dejstvom svetlosti na kou. photoluminiscentia, fotoluminiscencija, odavanje svetlosti nezavisno od temperature tela koje svetli. P. se moe javiti u dva vida: kao fluorescencija i kao fosforescencija. photometria, fotometrija, merenje jaine svetlosti pomou fotometra. photomotograph, fotomotograf, aparat kojim se meri brzina Ahilovog refleksa (ahilogram) stoje od koristi prilikom ocene funkcionalnog stanja titaste lezde (v. Ahilov refleks, merenje brzine). photoophthalmia, v. fotooftalmija. photophobia, fotofobija, strah od svetlosti. Zajedno s epiforom i blefarospazmom ini trojstvo zapaljenjskih simptoma oka koja prati zapaljenje prednjeg segmenta oka (ronjaa, duica i cilijarno telo). Predstavlja odbrambeno trojstvo oka, refleksni simptom. 613

photopsia

PICORNA-virusi

kim spavaonicama, kolama, kasarnaphotopsia, fotopsija, subjektivno opaama, internatima i si. a prenosi se i ponje svetlaca pred okom u vidu varnica, Inim odnosom. Hrani se krvlju i na mesmunja, svetlih mrlja, krugova i si. Posletu uboda stvara se papula koja svrbi, dica je neadekvatnog nadraaja mrenou jae nego danju. njae. Nastaje u oboljenju mrenjae, a via se i kao prodromna pojava pri ab- phthisiologia, ftiziologija, grana medicilaciji retine. V. vetlaci ne koja izuava tuberkulozu. phrenalgia, frenalgija, neuralgija n. perenicusa. Retko oboljenje, javlja se u na- phthisis/ ftiza, (1) progresivno propadanje organizma ili nekog organa; (2) pluna padima s bolovima du ivca i oteanim tuberkuloza; ph. abdominalis, tuberdisanjem usled lokalnih oboljenja u vrakuloza creva i mezenterijumskih lezda; tu, grudnom kou i trbuhu. Retko je oph. bronchialis, tuberkuloza hilusnih i bostrana. V. neuralgia. bronhusnih limfnih lezda; ph. bulbi, phreniclasia, freniklazija, zdrobljavanje izrazito smanjenje one jabuice uz mepreanog ivca kletama. njanje oblika kao krajnji ishod tekih phrenicoctomia, frenikoktomija, isecazapaljenja ili povreda. Oko je amauronje ili resekcija preanog ivca. tino; ph. pulmonis, fibrokazeozna tuphrenicoexaeresis, frenikoeksereza, iseberkuloza plua. canje jednog komada preanog ivca kroz otvor na donjem delu vrata. Ova phyma, fima, kvrga, v. rhinophyma. operacija vri se u plunoj tuberkulozi physiotherapia, v. therapia. da bi se paralisala odgovarajua strana Physostigminum, fizostigmin, alkaloid preage i tako postiglo mirovanje plua. koji se nalazi u plodu kalabarskog pasuSin. phrenicoexeresis. Ija (Physostigma venenosum). Deluje phrenicotomia, frenikotomija, presecaholinergiki spreavanjem razaranja nje n. phrenicusa i njegovih pomonih acetil-holina holinesterazom (antiholigrana da bi se postigla potpuna i sigurnesterazno sredstvo). Upotrebljava se u na paraliza odgovarajue polovine prev obliku svoje soli, Physostigmini salicyage, odnosno njeno mirovanje u visolas, u okulistici, u obliku kapi za oi, u kom poloaju. Primenjuje sa kao samosleenju glaukoma. talna operacija ili prethodi torakoplasphytobezoar, fitobezoar, konkrement u tici. V. phrenicoexaeresis. elucu, koji se sastoji od biljnih materiphrenicotripsia, frenikotripsija, sin. phreja, naroito biljnih vlakana i ljusaka. niclasia. phrenicus, preani, dijafragmatiki, npr. Pickova bolest, v. bolest. nervus phrenicus, preani ivac. Picrotoxinum, pikrotoksin, konvulzivni phrenologia, frenologija, odavno napuotrov iz plodova biljke Anamirta Coccuteno uenje koje je zasnovao Gali po lus. Upotrebljava se u leenju akutnog kome se prema spoljnjem obliku lubatrovanja barbituratima. nje moe zakljuivati o intelektualnim i karakternim osobinama nekog bia. PICORNA-virusi, u grupu PICORNA-virusa ukljueni su sledei virusi: PISin. cranioscopia. COkNA-virusi humanog porekla, a) phrynoderma, frinoderma, folikularna enterovirusi u koje spadaju: poliovirusi, hiperkeratoza na ekstenzornim stranavirus Coxsackie A i B, ECHO-virusi i b) ma ekstremiteta usled avitaminoze vitarino-virusi; PICORNA-virusi niih imina A. votinja, ova klasifikacija j zasnovana phthiriasis, ftirijaza, v. pediculosis. na posedovanju nekih zajednikih biofiPhthirius inguinalis, v. Phthirius pubis. zikih i biohemijskih svojstava oznaePhthirius pubis, stidna va, pljotica, innih delimino usvojenim imenom: sekt koji ivi najee na dlakama geniPICO ukazujui na mali i RNA ukatalija i meice. Va se obino prenosi dizujui na tip nukleinske kiseline agensa. rektno od osobe na osobu u zajedni614

pigment pigment, obojena materija u elijama. U biljaka u rastvoru ili vrlo fino rasprostrt (npr. hlorofil u hromatofori); u obliku zrnaca u pigmentskim elijama ivotinja. pigmentacija, ogranieno ili difuzno nagomilavanje pigmenta u koi ili sluznici; moe biti steeno ili uroeno (hiperpigmentacija). pigmentationes mucosae oris, pigmentacija sluznice usta nastale usled nagomilavanja vee koliine pigmenata ili stranih materija u njoj; melanogene p., mrlje ili trake tamnosive ili mrke boje, posledica su prisustva vee koliine melanina; artif icijelne p., posledica su deponovanja tekih metala ili njihovih soli u sluznici usta. Ona moe biti obojena i raznim lekovima, hranom i napicima ili usled nakupljanja hromogenih bakterija. Pigmentacije usta kod Addisonove bolesti su mrke boje. Pigmentacije kod ikterusa su ukaste boje. pigmentna ciroza, v. cirrhosis hepatis.

pinceta pikrinska kiselina, v. Acidum picricum. Pilocarpinum, pilokarpin, alkaloid iz Folia Jaborandi, lia drveta Pilocarpus pennatifolius. Spada u grupu parasimpatomimetikih sredstava. Podstie sekrecije, naroito pljuvanu i znojnu, usporava rad srca, izaziva u oku miozu, gr akomodacije i snienje intraokularnog pritiska, a moe da izazove i gr bronhijalne muskulature i kontrakcije gravidne materice. Upotrebljava se uglavnom, u okulistici kao miotiko sredstvo kod glaukoma, u obliku P. chloridum (oficinalan je prema naoj farmakopeji). pilonidalni sinus, pilonidalna fistula, fistula koja gnoji i sadri guvu dlaka. Obino se sree u sakrokokcigealnom predelu. pilosis, prekomerna dlakavost> sin. hypertrichosis. pilula, vrst oblik leka, obino u vidu loptice, teine od 0,1 do 0,25 grama, koji se guta bez prethodnog vakanja. pilus, dlaka, konasta tvorevina prvobitnog pokoinog sloja koja se sastoji od slobodnog dela, stabljike, i u koi usaenog dela, korena, koji se na kraju proiruje u glavicu (bulbus pili). Glavica obuhvata vezivno-sudovno tkivo (papila) koje je u toku razvoja prodrlo u glavicu. Oko usaenog dela dlake, sastavljenog od sri i oroalih elija, nalaze se epitelni omotai (spoljanji i unutranji) koji predstavljaju promenjene slojeve pokoice; bulbus p., glavica dlake, maljiasto zadebljali poetni deo korena dlake. Usaen je najdublje u kou; u stvari je matinjak dlake. Sastoji se od mladih elija ijim umnoavanjem dlaka raste, a ispala ili iupana dlaka se regenerie. pimaricin, antibiotik dobiven iz Streptomyces natalensis i Streptomyces chattanoogensis, slui za leenje gljivinih oboljenja. Pimpinella Anisum, v. Anis. pinceta, metalne maice s elastinim kracima; anatomska p., ima zareze na krajevima krakova koji slue za hvatanje i pridravanje; ekstrakciona p., vrsto graena pinceta s granama oblika kleta za vaenje korena zuba. Slui za vae615

pijavica, v. Hirudo medicinalis. pijelografija, rendgensko snimanje uretera i bubrene karliice posle retrogradnog unoenja kontrastnog srtdstva kroz kateter. Ako se kao kontrast ubacuje gasovito sredstvo, onda se govori o pneumopijelografiji. Kad se ubrizgava pozitivno kontrastno sredstvo (vodeni rastvor jedinjenja joda), onda se postupak zove pijelografija. V. urografija. pijelogram, rendgenski snimak bubrene karliice i uretera posle unoenja kontrastnog sredstva kroz kateter (ushodnim, retrogradnim putem). V. urografija. pika neodoljiv, prohtev za izvesnim jelom ili piem. Spada u poremeaj nagona za samoodravanjem (ishranom) u trudnica. pikacizam, prohtev da se jedu stvari koje nisu za jelo. pikniki tip, v. typus. piknolepsija, mnogobrojni vrlo kratkotrajni prekidi svesti koji se ponavljaju po 100 i vie puta u toku 24 asa. Vrsta petit mab-epilepsije. piknometar, mala graduisana cevica za odreivanje specifine teine tenosti.

pinealni pag nje ostatka korena ili rasklaenih korenova; hirurka p., ima iljaste zupce za hvatanje; kukasta p., v. kirurka pinceta; p. sa zatvaraem, slui u isto vreme i kao hvatalica za krvne sudove. pinealni pag, zaetak epifize u embrionima dugim 8 mm kao dorzalni meumodani pag. pinealoma, pinealom, neoplazma nastala umnoavanjem pinealocita. Ona je lokalno invazivna i maligna. pinguecula, pingvekula, mrlja koja se javlja u podruju otvora kapaka na venjai, i to uz spoljnju ili unutranju ivicu ronjae. Javlja se u starijih osoba i predstavlja ogranienu proliferaciju vezivnog tkiva uz taloenje hijalina i kalcijuma. pinocitoza, v. pinocytosis. pinocitozne vezikule, vezikule u citoplazmi nastale pinocitozom, veliine su oko 650 A. pinocytosis (pinocitoza), ivotni proces pri kome elija pomou elijske opne unosi u citoplazmu sitne kapljice tene materije (vodu, vodene rastvore soli, belanevine, aminokiseline i dr.). Pinjetov indeks, pokazatelj konstitucije^ dobija se razlikom iz telesne visine u santimetrima i zbira telesne teine u kilogramima i srednjeg obima grudi u santimetrima. Vrednost ispod 20 oznaava snanu, 20 do 30 - srednju, a preko 30 - slabu konstituciju. pipanje, v. palpatio. Piperazinum, piperazin, anthelmintiko sredstvo protiv askarida i oksiura.; oficinalan je prema naoj farmakopeji. pipeta, tanka staklena cevica kojom se usisavaju odreene zapremine tenosti u laboratorijskom radu. piqre, (fr.) ubod naroito ubod iglom u odreeni deo izduene modine, koji izaziva prolazno povienje koncentracije eera u krvi i njegovo izluivanje mokraom. pirazin, 1-4-diazin, prsten sledee strukture:
CH CH

pirogroana kiselina Hidrogenacijom jezgra pirazina nastaje piperazin koji se nalazi u belanevina-ma kao diketopiperazin. pirazol, l-2^diazol, prsten sledee struktuCH=CH^ Vaan je derivat pirazola tzv. ;NH pirazolon iz koga se izvode brojni lekovi kao, npr., antipirin i piramidon. pireks (pyrex)-staklo, jensko staklo, staklo koje podnosi visoku temperaturu i nagle temperaturne promene. piridin, heterociklina jezgra s pet ugljenikovih atoma i jednim atomom azota;
.CH HC 4CH ,CH n HC Preko f apiriaminopiridina dobija se din koji se upotrebljava kao h teriostatiko sredstvo. piridoksal, jedan od oblika u kome se nalazi u prirodi vitamin Bepiridoksamin, jedan od oblika u kome se u prirodi nalazi vitamin Be-piriformis, krukolik, krukast, npr. musculus piriformis, krukast mii. piriformni toraks, v. thorax. pirimetamin, pirimidinski derivat, antimalarijsko sredstvo. pirofosfat, so pirofosforne kiseline
H4P2O7-

pirogen, koji prouzrokuje groznicu; npr. i u sterilizovanoj vodi esto se nalaze pirogene materije koje potiu od tela ili luevina klica koje su dospele u vodu posle destilacije a pre sterilizacije, i koje mogu izazivati groznicu. v Pirogovljev trougao, v. trigonum linguale. Pirogovljeva osteoplastika amputacija, amputacija potkolenice neposredno iznad skonog zgloba s pokrivanjem amputacione povrine renjem koji se sastoji od mekih delova pete i petne kosti. pirogroana kiselina, v. Acidum pyruvi-

N=CH
616

pirol pirol, petolani heterociklus koji sadri pored etiri C-atoma ijedan atom azota. Pirol je prijatnog mirisa. Dobijen je suvom destilacijom kostiju. Pirol je otkriven u hemoglobinu, hlorofilu i u unim pigmentima. Pirol je sledee strukture: - CH HC I CH l HC NH piromanija, seksualna, paljenje, izazivanje poara iz seksualnih motiva ili uivanje u prouzrokovanju poara. Mnoge palikue, naroito oni koji to ine na velikom broju objekata, predstavljaju vrstu sadista (npr. Neron). pirvinijum-pamoat, anthelmintiko sredstvo protiv oksiura. pisai, instrumenti koji se koriste za beleenje podataka o promenama neke merene veliine u vidu dijagrama u funkciji vremena. Poloaj kazaljke instrumenta upisuje se na pokretnu traku hartije. piskav, koji ima piskav karakter (piskavi unjevi). V. rhonchus subilantes. pithiatismus, pitijatizam, histerija, tj. oboljenje koje se moe izazvati a i izleiti sugestijom (Babinski). pitijatizam, v. pithiatismus. Pitocin (oxitocin), v. neurohypophysis. Pitresov znak, v. znak. pituiciti, v. neurohypophysis. pituitrin, ekstrakt neurohipofize sa preteno oksitocinskim (v. oxytocin) dejstvom, a naziv je i za preparat s ovim dejstvom. pix, katran; P. betulina, Pyroleum Betulae, brezov katran; P. fagina, Pyroleum Fagi, Pix liquida, katran iz bukovog drveta; P. juniperina, boroviin katran; P. lithanthracis, Pyroleum lithanthracis, katran od kamenog uglja. Katrani se upotrebljavaju u dermatologiji. Pix juniperina (boroviin katran), upotrebljava se spolja za mazanje i utrljavanje u obliku masti, sapuna ili etanolnog rastvora. placebo, inaktivna, nedejstvena supstancija ili preparat koji se daje bolesniku da bi mu se ispunila elja za medikamentnim leenjem. Primenjuje se i kao

placentacija kontrola efikasnosti terapijskih supstancija. placentne resice, delovi spoljnog ovoja jajeta, horiona, u vidu resica (slobodnih ili pripojenih) koje nose krvne sudove jajeta. Sastavljene su od vezivne strome u kojoj su smeteni krvni sudovi i dvoslojnog epitela, i to: spoljnog (sincicijuma) i unutranjeg (Langhansove elije). pneumomediastinum, pneumomedijastinum, prisustvo vazduha u medijastinumu, dospelog tu sluajno, npr. usled traume, ili unesenog namerno u cilju otkrivanja oboljenja medijastinskih organa (timus). placenta, posteljica, tvorevina horiona i materinog zida, koja obezbeduje ishranu ploda i koja se nalazi samo u placentnih sisara. Jaje da bi se ugnezdilo mora da se osposobi za to. uto telo jajnika uzima na sebe da obezbedi prenidacioni ivot jajeta, pored toga to priprema materinu sluznicu za samo ugnezdavanje. Kakva je funkcija posteljice? Ona se ne moe smatrati samo kao organ koji obezbeduje ishranu zaetku. Ona je i viestruko endokrina lezda jer lui: histamin, acetil-holin, folikulin itd. Prema stepenu priraslosti horionskih resica za materinu sluznicu posteljice se dele na dve velike grupe: priljubljene posteljice (placentae appositae) i srasle posteljice (placentae conjunctae). Po poroaju izbaena posteljica ima oblik kotura, prenika 16-20 cm, debljine 2,5-3 cm u sredini, neto manje na rubu. Prosena teina oko 500 g. Povrina koja gleda fetus glatka je, pokrivena amnionom. Druga, materina povrina je neravna, obloena usirenom krvlju i sivkastim ostacima povrnog sloja bazalne decidualne sluznice, podeljena brazdama u polja, kotiledone. Posteljica obezbeduje ishranu ploda. Ona je sem toga i viestruka endokrina lezda; placenta praevia, posteljica (nasela), poloaj posteljice u donjem delu materinog trupa, kada delirnino ili potpuno zatvara unutranja usta materinog grlia. V. posteljica. placentacija, uspostavljanje veze izmeu horiona i materine sluznice.

617

Placidov kratoskop

Plasmodium

Placidov keratoskop, v. keratoskop po planum, ravan, polje, ravna povrina, npr. planum sagittale, sagitalna ravan. V. raPlacidu. van. plagiocephalia, plagiocefalija, asimetrija glave usled prevremenog sraenja jed- planum inclinatum, (stom.) kosa ravan, deo pridodat jednoj od intraoralnih nog dela koronarnog ava lubanje. ina da bi se obezbedio ispravan zagriplagiocephalus, plagiocefalus, lice koje zaj i poloaj vilica posle preloma, operaima koso suenu lubanju. cija tumora, kondilektomije, antepoziciplaka bakterijska, v. plaha mucinozna. je i retropozicije donje ili gornje vilice i plakovi, golim okom vidljiva podruja u dr. kulturi tkiva koja odgovaraju brojnim plaque, zubna plaka, adherentna, bezbojelijama s citoplazmatskim promenana i meka bakterijska naslaga koja se ma, te prema tome odgovaraju kolonijama stvara na retencionim metima povrivirusa. Izgled plakova moe biti dosta ne zuba. Sadri i male koliine ostataka razliit, to prvenstveno zavisi od virusa u hrane, mucin pljuvake, produkte mikkulturi, te zbog toga plakovi imaju robnog metabolizma, gljivice i epitelne odreen dijagnostiki znaaj. planinska elije. Mikroorganizmi plake fermentibolest, v. bolest. planinska klima, v. raju ugljene hidrate u organske kiseline klimat. planiranje porodice, osnovno (pH oko 5), pri emu dolazi do dekalciljudsko pravo roditelja da slobodno i nacije glei i stvaranja preduslova za odgovorno odluuju o tome kada e i razvoj karijesa zuba. Svojim iritativnim koliko dece imati, vodei rauna i o dejstvom izaziva zapaljenjski proces obavezi da budu nasledno zdrava. To desni. Sin. plaka mucinozna, plak mucinpodrazume-va stvaranje objektivnih ski. drutvenih pretpostavki (socijalnih, plaques muqueuses, (fr.) papulozni sifiliekonomskih, vaspitnoobrazovnih, di sluznica u obliku bezbolnih, eritemamedicinskih, demografskih, pravnih i toznih ploica, jasno ogranienih, veodr.) za ostvarivanje u praksi ovog ma zaraznih, bele boje, sedefastog sjaja. ljudskog prava. planiranje zdravstvene plasmocytoma, plazmocitom, v. myeloma. zatite, traenje uspenijeg naina za obezbedivanje razvoja zdravstvene slube plasmocytosis, plazmocitoza, prisustvo veeg broja plazrnocita u perifernoj u toku jednog odreenog vremenskog krvi. perioda na jednoj 'teritoriji u okviru Plasmodiidae, familija iz reda Haemosraspoloivih materijalnih mogunosti. poridia. Ima tri roda: Plasmodium haePlaniranjem se najpre definiu moproteus i Proteosoma i mnogobrojne zdravstveni problemi odreene vrste. Razmnoavaju se aseksualno (shizajednice, utvruju se potrebe za zogonijom) u eritrocitima i retikuloenzdravstvenom zatitom, ustanovljavaju se dotelnom sistemu kimenjaka, a sekprvenstveni problemi i ciljevi i zatim se sualno (sporogonijom) u insektima koji predlau mere i akcije koje e dovesti do se hrane krvlju. realizacije tih uslova. plankonkavno Plasmodium, plazmodijum, rod koji uksoivo, v. soivo. plankton, skup biljnih i ljuuje razne protozoe iz reda Haemosivotinjskih organizama koji se stalno poridia, koji ive kao paraziti u crvenim zadravaju ili u gornjim slojevima vode, krvnim zrncima ljudi i raznih kimenjau moru i u svima slatkim vodama, ili u ka i izazivaju razne vrste malarija; P. feidubljim (u moru), slobodni, plivajui ili ciparum izaziva tropske malarije; P. lebdei u vodi. planta, taban; planta malariae, izaziva kvartane malarije; P. pedis, taban, donja ovale, izaziva malarije sline malariji strana stopala. tercijani; P. vivax, izaziva tercijalne plantaris, dlanski, npr. a. plantaris lateramalarije, on je vrsta plazmodijuma koji lis, spoljanja tabanska arterija. izaziva malariju u ljudi. V. malaria. 618

plasmolysis
plasmolysis, plazmoliza, (1) smeuravanje protoplazme neke elije usled gubitka vode zbog osmotskog dejstva; (2) rastapanje citoplazme. plasmorrhexis, plazrnoreksa, raspadanje tela neke elije kaf posledica njene nekroze. Upotrebljava se naroito za oznaavanje raspadanja crvenih krvnih zrnaca na manje, nejednake delove. Sin. erythrocytorrhexis. plasticus, (1) plastiki, koji stvara, koji uobliava; (2) plastian, kome se mogu davati razni oblici. V. plastika, plasticitet.

pleiotropia
platinum, Pt, platina, hemijski element, metal, boje kao srebro, a tvrdoe sline kao u bakra. Zbog svoje otpornosti prema kiselinama upotrebljava se za izradu raznog posua koje slui u hemijskim laboratorijama. U obliku tzv. platinskog sunera slui kao katalizator. platybasia, platibazija, deformacija lobanjske baze u oveka, koja se ispoljava pljosnatim oblikom, a definie se merenjem baznog i facijalnog uglja na rendgenskom snimku. Kod platibazije su oba ova ugla uveana; Platibazija ispoljava fetusni karakter lubanje. Njeno prisustvo upuuje na zastoj u rastenju lubanje (pa i centralnog nervnog sistema) u toku fetusnog ivota. Platibazija ide esto zajedno s nagluvou, naroito na terenima endemske strume (disfunkcije fetsne titaste lezde). platycephalia, platicefalija, irokoglavost; lubanja u kojoj je indeks izmeu njene irine i visine manji od 70. platysma, platizma, pljosnati mii vrata. plava bolest, v. morbus coeruleus. plavi kamen, v. Cupri sulfas.

plastika hirurgija, v. kirurgija. plastika udlaga, v. udlaga. plastiko vienje, v. visus.

plastiko zapaljenje, v. inflammatio plastica. plastinost, svojstvo, osobina nekih materija da mogu lako menjati oblik, bez veih promena agregatnog stanja, a bez uticaja temperature itd. Primeri takvih materija su plastelin, glina itd. U medicini slue za uzimanje otisaka, npr. u zubarstvu se koriste privremeno plastine materije kao gips, razne smole itd. U novije vreme se plastinim nazivaju i neke sintetike materije kao polivinil, najlon i dr. plastika, (1) naziv za plastiku operaciju; (2) naziv za rezultat ovakve operacije. P. se sastoji u zamenjivanju nekih povreenih ili unitenih ili operacijom odstranjenih organa ili delova organa ili u menjanju njihovih oblika, a slui uspostavljanju bolje funkcije ili u estetske svrhe. planja, neprijatno oseanje nastalo usled stvarne opasnosti. plat, zid modanih mehurova koji omotava sve ostale tvorevine. Plathelminthes, grupa (klasa) helminta, iji pripadnici imaju spljoteno telo bez telesne duplje. Uglavnom su hermafroditi. platinska folija, (stom.) tanki listovi iste platine, debljine 0,01-0,02 mm. Slui za odravanje unutranjeg oblika porculanske krune pri njenoj izradi jer ima znatno viu taku topljenja u odnosu na temperaturu peenja porculana.

plavilo, metilensko, v. methylene blue.

plavo mleko, postaje plavo dejstvom nekih bakterija, obino Pseudomonas syncyanea. plax, plaks, ploa, osnovna promena koe u vidu pljosnatog uzdignua koje zahvata veu povrinu. P. je infiltrat inflmatornog porekla, a moe biti razliite veliine, boje i oblika. plazmagen, ekstrahromosomski gen, smeten u citoplazmi. Sin. plazmon. V. gen. plazmociti (imunoloki), poslednja zrela faza u diferencijaciji elija koje stvaraju antitela.

plazmocitna leukemija, v. leukemia. plazmocitni mijelom, v. myeloma.

plazmon, v, plazmagen. Plectridium tetani, v. Clostridium tetani. pleiochromia, plejohromija, (1) pojaana obojenost; (2) pojaano luenje unih boja. pleiotropia, pleiotropija, svojstvo jednog gena da izazove vie od jednog fenotipskog obeleja. 619

plektamnion plektamnion, amnion u nekih ivotinja nastao usled nabiranja amniogenog horiona. plemeniti, inertni gasovi, v. gasovi. pleocytosis, pleocitoza, poveanje broja elija, naroito u nekoj tenosti, npr. poveanje broja leukocita u cerebrospinalnoj tenosti u toku sifilisa i oboljenja centralnog nervnog sistema. pleomorfizam bakterija, prema teoriji pleomorfizma (Neggel) sve bakterije najrazliiti)ih oblika pripadaju jednoj jedinoj vrsti. Kada je R. Koch razvio tehniku istih kultura potpuno je naputena doktrina o pleomorfizmu ili neagranienim morfolokim varijacijama. pleoptika, specijalna metoda vebanja ambliopnog razrokog oka. Cilj vebe je da se ukloni ekscentrina fiksacija i uspostavi foveolna fiksacija. Obavlja se uz pomo specijalnih aparata. pleoptophor, pleoptofor, aparat koji se primenjuje u pleoptici za uspostavljanje centralne fiksacije ambliopnog oka. plesimetar, ploica koja slui za posrednu perkusiju; p. prst po kome se perkutuje u primeni perkusije kao fizike metodepregleda. plethora, pletora, stanje prepunjenosti krvnih sudova, usled poveane koliine krvi, praeno je crvenilom lica, oseajem napetosti u glavi, sklonou za krvarenje iz nosa; p. hydraemica, poveanje zapremine krvi zbog nagomilavanja vode (plazme) u krvi; p. vera, v. polycythaemia. pletismograf, v. piety smo graph. pletra, v. plethora, pletorian, koji pokazuje znake pletore. pletysmograph, pletizmograf, aparat zaregistrovanje promena zapremine pojedinih delova tela koje nastaju usled promena u snabdevanju krvlju. pleura, pluna maramica, tanka serozna opna koja svojim utrobnim listom (pleura pulmonalis) pokriva povrinu plua, a svojim zidnim listom (pleura parietalis) oblae zidove grudne duplje. Izmeu dva lista nalazi se pukotinast prostor - pleuralna duplja (cavum pleurae) koja normalno ne sadri vazduh.
620

pleuritis pleuralgia, pleuralgija, bol u pleuri. pleuralna punkcija, v. punctio pleurae. pleuralna upljina, v. cavum pleurae. pleuramnion, amnion koji postaje nabiranjem. Sin. plektamnion. pleuritis, zapaljenje pleure s eksudacijom u upljini pleure. U akutnom obliku pleura je hiperemina i pokrivena eksudatom koji se sastoji od limfe, fibrina i elijskih elemenata (stadijum suvog pleuritisa). Bolest obino prelazi u drugi stadijum u kojem se u upljini pleure stvara obilan eksudat (stadijum eksudativnog pleuritisa); p. acuta, akutni pleuritis u kojeg postoji izraen bol pri disanju, pleurski tare, a potom pleurski izHv; p. adhaesiva, adhezivni pleuritis, u kojeg postoje srasline izmeu parijetalnog i visceralnog lista pleure; p. chronica, hroniki pleuritis, koji dugo traje i u kojeg postoji serofibrinski ili gnojni eksudat; p. chylosa, hilozni pleuritis, u kojeg eksudat ima mlean izgled, zbog prisustva velikih koliina masti u njemu; p. circumscripta, u kojem je zapaljenje ogranieno samo na jedan deo pleure (iznad plunog infarkta, npr.); p. costalis, zapaljenje parijetalnog lista pleure; p. diaphragmatica, zapaljenje dijafragmatskog dela pleure; p. epidemica, v.pleurodynia; p. exsudativa, eksudativni pleuritis; pleuritis sa eksudatom; p. fibrinosa, pleuritis u kojeg postoji veliko taloenje fibrina na pleuri; p. haemorrhagia, hemoragijski pleuritis, u kojeg je eksudat krvav; holesterolski p., u kojeg je izlivena tenost bogata u holesterolu; p. indurativa, u kojeg postoji vrlo veliko zadebljanje pleure; p. mediastinalis, u kojeg je zapaljenje ogranieno na pleuru koja obavija medijastinum; p. metapneumonica, koji nastaje posle pneumonije; p. serofibrinosa, u kojeg postoji vodeni (serozni) eksudat i veliko taloenje fibrina na pleurskim listovima; p. serosa, serozni pleuritis u kojeg postoji vodeni (serozni) eksudat; p. sicca, suvi pleuritis, u kojeg postoji samo eksudacija limfe, fibrina i leukocita na pleurskim listovima bez stvaranja tenog eksudata; p. suppurativa, gnojni eksudat, empijem;

pleurocentesis p. typhosa, pleuritis s tekom prostracijom. pleurocentesis, pleurocenteza, punkcija pleure. V. thoracocentesis. pleurodynia, pleurodinija, paroksizmni bol u meurebarnim miiima, izazvan miinim reumatizmom (fibrozitisom), ili nadraenjem povrine pleure; p.epidemica, epidemijska pleurodinija, bolest izazvana Coxsackie B-virusom, s naglom pojavom vrlo jakih bolova u grudnom kou i podrebarju s povienom temperaturom i sklonou da se ponovo pojavi posle tri dana. Sin. myalgia epidemica; myositis epidemica; Bornholmova bolest. pleurolysis, pleuroliza, hirurko oslobaanje pleure od sraslina. pleuropericarditis, pleuroperikarditis, istovremeno zapaljenje pleure i perikarda.
pleuroperikardna duplja, v. kardiogena ploa. pleuroperikardno trenje, v. um.

plikavci nice. Nalazi se u komorama mozga i lui modanokimenu tenost (liquor cerebrospinalis); p. lumbalis, slabinski splet, nastaje od prva tri slabinska ivca a delom i od etvrtog ivca. Inervie miie i kou prednje strane buta; p. myentericus Auerbachi, splet vegetativnih nerava izmeu miinih slojeva u zidu creva. Upravlja crevnim pokretima; p. pampiniformis, prameniti splet vena koji odvodi vensku krv iz semenika i uliva se u donju uplju venu (desni splet) i u levu bubrenu venu (levi splet); p. pelvinus, karlini splet, autonomni splet, sastoji se od dva karlina gangliona i od dovodnih simpatikih i parasimpatikih vlakana. Inervie karline organe izuzev semenika, odnosno jajnika; p.sacralis, krsni ivani splet, postaje delom od etvrtog, slabinskog ivca, zatim od petog slabinskog i prva tri krsna ivca. Svojim bonim granama inervie miie sedalne oblasti, a zavrnom granom (n. ischiadicus) inervie miie zadnje grupe buta, potkolenice i stopala; p. submucosus Meissneri, vegetativni ivani splet smeten ispod sluznice creva. Upravlja radom lezda.
plexus pampinifornus, v. prameniti splet.

pleuropneumonia, pleuropneumonija, pleuritis koji komplikuje pneumoniju. pleuroscopia, pleuroskopija, posmatranje pleurskih listova pomou specijalnog endoskopa (torakoskopa), koji se uvlai u pleursku upljinu. V. endoscopia. pleuroskopija, v. pleuroscopia. pleurotomia, pleurotomija, otvaranje pleuralne upljine u cilju isputanja eksudata (drenaa). plexus, splet; p. brachialis, rameni ivani splet, nastaje od etiri poslednja vratna i prvog lenog ivca. Svojim granama inervie miie i kou gornjeg uda; p. celiacus (p. caeltacus ili p.Solaris), celijaki splet, autonomni ili vegetativni splet koji se sastoji od gangliona ispred trbune aorte i dovodnih simpatikih i parasimpatikih grana. Svojim odvodnim granama inervie trbune organe i semenik ili jajnik; p.cervicalis, vratni ivani splet, postaje od prva etiri vratna ivca, inervie miie i kou vrata. Preko preanog ivca (n. phrenicus) inervie dijafragmu; p. chorioideus, horioidni splet, splet krvnih sudova smeten izmeu dva lista meke moda-

plexus spermaticus, v. funiculus spermatlcus. plica, nabor, npr. plica inguinalis, preponski nabor. plicae vocales, glasnice, (embr.) posle iezavanja epitelnog epa i otepljivanja zjapa grkljana razvijaju se u epitelu peharaste i cilindrine elije. U 4. mesecu na glasnim icama se nalazi dvoredni cilindrini epitel, ali se on zamenjuje ploastim slojevima ranije nego na gornjim naborima, gde se ta zamena vri tek po roenju. plikavci, vrsta bojnih otrova (v. tamo) koji izazivaju teke povrede (plikove i rane) na koi, oima i organima za disanje i varenje, kao i teke opte simptome, a esto i smrt. Zatita: gas-maska i zatitno odelo, a prva pomo se sastoji u brzoj dekontaminaciji (najpre se koriste sredstva za linu dekontaminaciju, a zatim i druga sredstva i naini; pri kontaminaciji luizitom upotrebljava se mast
621

plikovnjaa BAL). Pored luizita glavni predstavnik plikavaca je i iperit. plikovnjaa, v. pemphigus. plinovi, v. gasovi. plod, embrion ili fetus sa svojim ovojcima u telu majke. Embrion je plod od zaea do kraja treeg meseca trudnoe, a fetus je plod od kraja treeg meseca trudnoe pa do kraja trudnoe (u oveka). plodovi ovojci, ovojci koji se sastoje od tri sloja: amniona (bele koulje), horiona (upavice) i decidue (padalice), od kojih prva dva potiu od ploda, a trei je izmenjena materina sluznica. plomba, masa koja ispunjava upljinu u zubu, posle otklanjanja karioznih delova iz krunice zuba i eventualnog leenja korena. Njome se vri punjenje ispreparovanog kaviteta da bi krunica imala normalni oblik, da bi funkciono potpuno zadovoljila i da bi se spreilo dalje kvarenje zuba. Plombiranje se vri amalgamom, raznim cementima koji mogu biti iste boje kao i zub kako se plomba ne bi primeivala. plombaa, punjenje upljine u telu inertnim materijalom hirurkim putem, npr. punjenje pleuralne duplje metil-meta> krilatskim loptama, koje zamenjuju vazduh u vetakom pneumotoraksu. plua, pokazuju jasne razlike u mukog i enskog. Vitalni kapacitet je u mukarca vei nego u ene. Tip disanja je u mukarca abdominalni, a u ene gornjorebarni. Oboljenja pjua su neto ea u mukaraca nego u ena. V. pulmo. pluna alveolska proteinoza v. proteinosis. pluna arterija, v. truncus pulmonalis. pluna ciroza, v. Cirrhosis pulmonum. pluna eozinofilija, v. eosinophilia. pluna hemosideroza, v. haemosiderosis. pluna hipertenzija, v. hypertensio. pluna kalcifikacija, najee je distrofine prirode u delu gde je dolo do zapaljenja najee je rezultat tuberkuloze, histoplazmoze ili druge gljivine infekcije. Ognjita kalcifikacije su veoma vrsta, beliasta. Difuzna kalcifikacija tkiva plua se javlja u sluaju hiperparatireoidizma pri emu su naroito zahvaene alveolarne pregrade i zidovi kr-

plumbizam vnih sudova, to daje pluima vrstinu i difuznu prebojenost sivkasto beliastom bojom koja se u vidu mree poklapa s pregradama alveola. pluna maramica, v. pleura. pluna ara, senke plunih krvnih sudova to se vide pri rendgenskom prosvetljavanju, a naroito na snimku plua. U normalnim sluajevima ove senke pripadaju plunim arterijama i mogu se pratiti od hilusa do na l cm od zida grudnog koa. pluna tuberkuloza, v. tuberculosis. plune alveole, v. pluni mehurii, pulmo i alveolus. plune arterije, stenoza, v. stenosis a. pulmonis. pluni edem, v. oedema. pluni hilus, v. hilus. pluni infarkt, v. infarctus. pluni infiltrat, v. injiltratio. pluni koren, v. radix pulmonis. pluni mehurii, alveole, mehurasta ispupenja u zidu alveolarnih kanala plua. Imaju vanu ulogu u disanju u rameni gasova, naroito kiseonika i ugIjen-dioksida, izmeu spoljanje sredine i krvi. Obloeni su tzv. respiratornim epitelom kroz koji se vri ta razmena, a ispod koga je u osnovnoj opni obilata respiratorna mrea kapilara i mrea elastinih vlakana. Elastina vlakna ine tzv. elastini skelet plunih mehuria, pomou kojih se mehurii vraaju u prvobitno stanje u toku izdisaja, poto su se pri udisanju proirili. pluni segment, anatomska i funkciona jedinica u strukturi plua, manja od renja. P.s. ima svoju granu bronha, arteriju i venu, a fibroznim je slojem ogranien od susednih' segmenata. P. segmenata ima ukupno 18. Desno plue: gornji reanj 3, srednji 2, donji 5; levo plue: gornji reanj 4, donji 4. Otkrie i prouavanje p.s. bilo je od izvanrednog znaaja za razumevanje pulmonalne patologije, kao i za napredak plune hirurgije. V. segmentna resekcija. pluni zvuk, v. percussio, perkusijski zvuk. pluno srce, v. cor pulmpnale. plumbizam, v. saturnizam.

622

plumbum plumbum, Pb, olovo, teak metal; P. aceticum basicum solutum, V. solutio. Plummer-Vinsonov sindrom, v. dysphagia. pluriglandularna adenomatoza endokrina, v. endokrina pluriglandularna adenomatoza. plutonium, Pu, plutonijum, spada u aktinoide, radioaktivni element koji se stvara bombardovanjem uranijum-oksida brzim deuteronima. pljuvana lezda, v. glandula salivaris.
pljuvaka, v. saliva.

pneumohaemothorax se nalaze u supserozi ili submukozi; p. pulmonum, v. emphysema pulmonum. pneumatska komora, mala prostorija s vratima i prozorima za posmatranje u kojoj vazduh moe da se zgusne ili razredi. pneumaturia, pneumaturija, prisustvo vazduha ili gasa u mokrai. pneumectomia, pneumektomija, v. pneumonectomia.
pneumobacillus, v. Klebsiella pneumoniae.

pneuma, vazduh. Prema shvatanju nekih medicinskih kola starog veka, jedan od elemenata od kojih je graen organizam oveka. pneumarthrosis, pneumartroza, prodiranje vazduha u neki zglob. pneumatizacija kostiju, stanje kostiju lica, koje sadre vazduhom ispunjene duplje. Ove su obloene respiracijskom sluznicom i u stalnoj su vezi s nosnom dupljom preko svojih otvora. To su sinusi nosa (paranazalni sinusi), koji se nalaze u eonoj, vilinoj, sitastoj i klinastoj kosti. Sinusi nastaju izvraanjem nosne sluznice u kost u kasno fetusno doba i u ranijoj mladosti (proces pneumatizacije kostiju). Fizioloko znaenje sinusa nije dovoljno rasvetljeno. ini se da su rudiment nekad jako razvijenog ula mirisa. pneumatocephalia, pneumatocefalija, emfizem mekih tkiva glave. Nastaje najee pri prelomima lobanje s povredom pneumatikih upljina u mastoidnom nastavku u eonoj kosti, iz kojih vazduh prodire u meka tkiva. pneumatocele, pneumatokela, nagomilavanje vazduha u tkivnim prostorima, koje moe, ali ne mora, da se manifestuje kao tumor. Naziv za potkoni emfizem koji je nastao usled spoljanje povrede organa za disanje. pneumatosis, pneumatoza, prisustvo vazduha ili nekog gasa u nekom patolokom stanju u organizmu; p. cystoides intestinalis (intestinorum), stanje u kojem postoji prisustvo cista tankih zidova, koje sadre gas, u zidu creva. Ciste

pneumocardiographia, pneumokardiografija, grafiko predstavljanje promena u sranom radu pri promeni zapremine grudnog koa, pritiska u bronhijama i pod uticajem temperaturnih razlika udahnutog i izdahnutog vazduha. pneumocele, pneumokela, proirenje nekog upljeg organa vazduhom; p. laryngis, pneumokela grkljana, uroena anomalija oblika u grkljanu, koja nastaje nenormalnim proirenjem ventrikulusa Morgagni prema mekim tkivima grkljana. Otok sadri vazduh i moe se naduvati vikanjem i napinjanjem. Ima donekle atavistiki karakter, jer se u nekih sisara nalazi u nekoj meri kao normalna pojava. pneumocholecystitis, pneumoholecistitis, emfizemski holecistitis. Pneumococcus (Diplococcus pneumoniae). Pneumokok je izduen gram-pozitivni diplokok. Normalno boravite mu je sluznica disajnih organa. U ljudi pneumokok dovodi do zapaljenjskih i gnojnih procesa: lobarna pneumonija, bronhitis, faringitis, rinitis, sinuzitis, meningitis, otitis media, pleuritis, peritonitis, sepsa i druga oboljenja. pneumoconiosis, pneumokonioza, v. pneumonoconiosis. pneumoencephalographia, pneumoencefalografija, rendgensko snimanje lubanje posle unoenja vazduha ili nekog gasa neposredno u modane komore, kroz trepanovani otvor u krovu lubanje. pneumohaemothorax, pneumohemotoraks, prisustvo vazduha ili gasa i krvi u pleuralnoj duplji. est nalaz u torakalnim povredama.
623

pneumohydrothorax
pneumohydrothorax, pneumohidrotoraks, prisustvo vazduha ili gasa i tenosti (eksudata) u pleuralnoj duplji.

pneumonia
jalna p., bronchopneumonia; centralna p., pneumonija koja poinje u hilusu nekog renja plua; cerebralna p., pneumonija praena nervnim i psihikim poremeajima; p. crouposa, krupozna pneumonija, lobarna pneumonija; deskvamativna p., hronina pneumonija sa ovravanjem fibroznog eksudata i razmnoavanjem vezivnog tkiva i epitela alveola; disekantna p., interlobularna purulentna pneumonija; dvostruka p., pneumonija u oba pluna krila; Eatonskog agensa p., pneumonija izazvana mikoplazmom; embolijska p., pneumonija us led embolije u plune krvne sudove; fibrinozna p., pneumonija u koje postoji eksudacija velikih koliina u bronhiole i alveole; fibrozna p., u koje se stvara vezivno tkivo u plunom parenhimu u toku izleenja; Friedlnderova p., pneumonija izazvana Klebsiellaom pneumoniae; gangrenska p., gangrena plua; hipostazna p., pneumonija donjih delova plua u iscrpenih ili starih osoba; indurativna p., pneumonija udruena sa stvaranjem vrstog oiljnog tkiva; p. u influenci, teka, vrlo esto fatalna pneumonija izazvana virusom influence u koje skoro uvek postoji izraen hemoragijski edem i koju vrlo esto komplikuje bakterijska pneumonija; inhalaciona p., aspiraciona pneumonija; interlobularna purulentna p., pneumonija u koje su lobusi odvojeni jedan od drugog gnojnim eksudatom; intersticijalna p., hronini oblik pneumonije u kojeg se u meuprostoru stvara velika koliina vezivnog tkiva koje smanjuje povrinu alveola; intrauterina p., pneumonija fetusa zadobijena in utero; kataralna p., bronchopneumonia; kazeozna p., pneumonija skoro uvek se javlja u tuberkulozi u koje nekrotizovano pluno tkivo ima sirast izgled; lipidna. p., lipoidna p., reakcija plua, slina pneumoniji, pri aspiraciji ulja; lobarna p., pneumonija izazvana Diplococcusom pneumoniae, u koje postoji zapaljenje jednog ili vie renjeva s izraenom kondenzacijom parenhima (hepatizacijom); lobularna p., bronchopneumonia; Lfflerova p.,

pneumokardijalni um, v. um.

pneumokardiograf, aparat koji slui za ispitivanje pneumokardiogramskih promena. pneumologija, v. pneumonologija, pulmologija. pneumolysis, pneumoliza, operativno odvajanje plua od torakalnog zida zajedno s oiljno promenjenim pleuralnim listovima. Nastala upljina izmeu torakalnog zida i odlubljenje parijetalne pleure tamponira se, ispunjuje plombom ili vaduhom (ekstrapleuralni pneumotoraks). P. se vri u cilju imobilizacije plua. V. thoracoplastia. pneumomalacia, pneumomalacija, razmekanje plunog tkiva. Sin. pneumonomalacija. pneumomediastinographia, pneumomedijastinografija, insuflacija vazduha u rastresito vezivno tkivo medijastinuma da bi se uinili rendgenoloki vidljivim medijastinalni organi i patoloke promene na njima. pneumomedijstinografija, v. pneumo^ mediastinographia. pneumonectomia, pneumonektomija, operativno uklanjanje celog plunog krila. Vri se najee kod malignih tumora plua; proirena p., pored uklanjanja plunog krila odstranjuju se i medijastinalna pleura, hilusne limfne lezde, a po potrebi deo perikarda. Sin. pneumectomia. pneumonia, pneumonija, zapaljenje plua sa stvaranjem eksudata u alveolama; abortivna p., kratkotrajna pneumonija s dobrim ishodom; p.alba, fatalna pneumonija novoroeneta u kojeg postoji uroeni sifilis. Poznata je i kao bela pneumonija; alkoholiarska p., pneumonija u alkoholiara; apikalna p., pneumonija plunog vrha; aspiraciona p., pneumonija izazvana prodiranjem u bronhije stranog materijala (hrane i dr.); atipina p., primarna atipina pneumonija; bakterijska p., pneumonija izazvana bakterijama; bilijarna p., pneumonija praena uticom; bronhi624

pneumonijska kriza Lfflerov sindrom; masivna p., pneumonija u koje dolazi do masivne eksudacije u alveole, ak u itavo pluno krilo; metastazna p., gnojna pneumonija u toku septikih infekcija, kada bakterije krvnim putem dospevaju u plua; migratorna p., pneumonija koja postepeno prelazi s jednog renja na drugi; mikoplazminska p., najei oblik primarne atipine pneumonije izazvane s Mycoplasma pneumoniae; opstruktivna p., izazvana zaepljenjem bronhija ili karcinomom bronha; pleurogena p., koja nastaje posle pleuritisa; pneumokokna p., lobarna pneumonija; primarna atipina p., akutna pneumonija, izazvana Mycoplasmom pneumoniae ili raznim virusima (adenovirusi i dr.); purulent-na p., pneumonija u kojoj postoji obilno iskaljavanje gnoja; sekundarna p., pneumonija koja se javlja u raznim bolestima, kao njihova komplikacija; staf ilokokna p., pneumonija izazvana stafilokokima; streptokokna p., epidemij-ski oblik pneumonije izazvan Streptococcusom haemolyticusom; superficijalna p., pneumonija ograniena samo na deo plua ispod pleure; terminalna p., pneumonija koja se javlja u tekim bolestima i koja ubrzava njihov fatalan svretak; tifoidna p., teak oblik pneumonije s tifoznom reakcijom; traumatska p., pneumonija zbog povrede grudnog koa; tuberkulozna p., pneumonija koja je esto prva reakcija na tuberkulozu; virusna p., pneumonija izazvana raznim virusima. Sin. pneumonias. pneumonijska kriza, v. crisis. pneumonijski, koji pripada pluima ili pneumonyi. pneumonitis, zapaljenje plua; p. acuta interstitialis, primarna atipina pneumonija; p.granulomatosa, pneumonitis izazvan udisanjem praine, nastaje u osoba preosetljivih na neke antigene u praini; p. uraemica, pneumonitis u uremiji. pneumono-, predmetak, koji oznaava da neto pripada pluima. pneumonoconiosis, pneumonokonioza, profesionalno oboljenje plua, Tcoje na40 Medicinski leksikon

pneumothorax staje usled udisanja praine i njenog tetnog dejstva. pneumonografija, (1) grafiko registrovanje disajnih pokreta; (2) rendgenografija plua. pneumonokonioza, v. pneumonoconiosis. pneumonologia, pneumonologija, v. pulmologia (lo termin). pneumonolysis, pneumonoliza, operativno odvajanje plua od grudnog zida zajedno s oiljno promenjenim pleuralnim listovima. Nastala upljina izmeu grudnog zida i odlubljene parijetalne pleure tamponira se, ispunjuje plombom ili vazduhom (ekstrapleuralni pneumonotoraks). Pneumonoliza se vri u cilju imobilizacije u tuberkulozi plua. V. thoracoplastica. pneumonoresectio, pneumonoresekcija, hirurka resekcija dela plua. V. segmentna resekcija. pneumonorrhagia, pneumonoragija, (1) krvarenje iz plua, (2) krvarenje u pluima. pneumopericardium, pneumoperikardijum, prisustvo vazduha ili gasa u osru. pneumopraeperitoneum, pneumopreperitoneum, prisustvo gasa ili vazduha u preperitonealnom prostoru; on dospeva tu spontano ili vetaki, ubrizgavanjem gasa ili vazduha kao pomonog kontrastnog sredstva u dijagnostici. pneumopyelographia, pneumopijelografija, ubrizgavanje vazduha ili kiseonika cistoskopskim putem radi pijelografije. pneumopyopericardium, pneumopioperikardijum, prisustvo gasa i gnoja u perikardnoj upljini. pneumoretroperitoneum, (1) prisustvo vazduha ili gasa u retroperitoneamom prostoru, (2) unoenje negativnog kontrastnog sredstva (vazduha ili gasa) u retroperitoneami prostor da bi se na rendgenskom snimku mogli uoiti retroperitonealni organi (prvenstveno nadbubrezi). pneumothorax, pneumotoraks, prisustvo vazduha u pleuralnoj duplji. Nastaje prodiranjem spoljanjeg vazduha kroz otvor na zidu grudnog koa ili kroz respiratorne puteve usled perforacije plua (kaverna, apsces); artificijelni p., v.

625

pobaaj vetaki pneumotoraks; dijagnostiki p., privremeni vetaki pneumotoraks koji slui za radiografsko otkrivanje tumora na parijetalnoj ili visceralnoj pleuri i nekim grudnim organima (simpatikusni ganglioneurinom); ekstrapleuralni p., hirurko stvaranje paga izmeu parijetalne pleure i rebara s meurebarnim miiima u koji se ubrizgava vazduh da bi se na taj nain izazvao kolaps plua u cilju leenja tuberkuloze plua; otvoreni p., postoji stalna komunikacija (pri udisaju i izdisaju) pleuralne duplje sa spoljanjim vazduhom (putem rane ili bronha); tenzioni p., zatvoreni pneumotoraks u kome tkivo, oko otvora na torakalnom zidu ili na pluima, deluje kao ventil, koji dozvoljava ulaenje a onemoguuje izlaenje vazduha iz pleuralne duplje; ovaj pneumotoraks stvara visoki pozitivni pritisak u pleuralnoj duplji, koji pomera sredogrue na suprotnu stranu, izazivajui poremeaj u disanju i malom krvotoku; terapijski p., sin. vetaki pneumotoraks; valvularni p., sin. tenzioni pleuritis; vetaki p., stvoren ubrizgavanjem vazduha ili azota u cilju izazivanja kolabiranja i imobilizacije obole log plua u toku leenja tuberkuloze. Sin. artificijelni pneumotoraks, terapijski pneumotoraks; zatvoreni p., vazduh koji je prodro u pleuralnu duplju ne komunicira sa spoIjanjim vazduhom, poto se prvobitno mesto prodora vazduha (rana) zatvorilo. pobaaj, v. abortus. poboan, v. collateralis. podagra, znatno ee se javlja u mukaraca (seksualni kolinik 0,2). V. diathesis urica. podbreje, oblast meumozga (diencefalona) koja lei pod talamusom. Ova se oblast smatra kao vana regulatorna vegetativna oblast, izmeu ostalog i za seksualnu funkciju. Sin. hypothalamus. podgrudnjani, v. substernalis. podjezina bradavica, v. caruncula sublingualis. podjezina kost, v. os hyoideum. podlaktica, v. antebrachium. podloga, hranljiva podloga.
626

pokriva jezika podnoenje (tolerancija), v. imunoloko podnoenje. Podophyllinum, podofilin, smola dobivena od Podophyllum peltatum. Laksant-no sredstvo. podsticaj, v. impuls. poganac, v. abscessus, furunculus. poikilocitemija, v. poikilocytosis. poikilocytosis, poikilocitoza, prisustvo u perifernoj krvi eritrocita razliitih nenormalnih oblika. poikilodermia, poikilodermija, arenilo koe usled hipo- i hiperpigmentacije, teleangiektazija, atrofije, kao u rendgen^ skom i radijumskom dermatitisu, i u xeroderma pigmentosum. point mutation, (engl.) mutacija izazvana zamenom jednog nukleotida drugim nukleotidom u odreenom kodonu DNK, koja moe da dovede do zamene jedne aminokiseline drugom aminokiselinom u polipeptidnom lancu. V. mutatio. pojaivai, elektronski instrumenti koji se primenjuju u nuklearnoj medicini, slue za pojaavanje elektrikih podsticaja do nivoa potrebnog za dalju obradu. pokoica, (embr.) ektodermnog je porekla. Pravi zaetak se javlja posle stvaranja medularne ploe. U prvo vreme (1. mesec) sastavljena je od jednog reda niskih elija. U poetku 2. meseca stvara se drugi red elija (matini sloj). U poetku su elije donjeg reda okruglaste, a zatim spljotene. To je periderm ili epitrihijum. U 3. mesecu ove elije pokazuju poetak oroavanja, koje postaje intenzivno u toku 5. meseca. Povrina fetalne pokoice je obloena sirastim mazom (vernix caseosa). pokretni tepih, (engl. tredmil) aparat koji omoguuje hodanje ili tranje u mestu, u laboratoriji, ime se fiziki optereuju ispitivane osobe. Stepen optereenja dozira se brzinom kretanja tepiha i njegovim nagibom prema horizontali. pokriva jezika, u fiziolokim uslovima oblogu gornje povrine jezika ine konaste i peurkaste papile, mikroorganizmi, gljivice, deskvamirane epitelne elije, ostaci hrane i pljuvaka. Moe biti

p-oksifenil-alanin
jae ili slabije izraen a i da ne postoji. V. obloen jezik, lingua glabra. p-oksifenil-alanin, v. tirozin. p-oksifenil-etil-amin, v. tyramin. pol, jedinka svojstvenog manje-vie ispoIjenog obeleja i posebne strukture, sposobna da uestvuje u oploenju. Nekad je to jedna jedina elija, sam gamet (jednoelijska bia), a nekad je to manje-vie sloen organizam (vieelijska bia), sposoban da izgrauje, pored telesnih elija, i oplodne (gamete: jaja ili semeglavce) i da ih naroitim mehanizmom dovodi u dodir s oplodnim elijama drugog pola, omoguujui time oploenje, tj. njihovo spajanje. Sin. sexus. V. polne oznake; p. determinacija, postanak pola u oveka je singamog mehanizma, tj. zavisi od stanja stvorenog u zigotu, blie: od hromosomne formule gametnih jedara. V. androspermija i ginospermija. polakiuria, polakiurija, esto mokrenje. polarimetar, aparat pomou koga se odreuje za koliki ugao rastvor nekog optiki aktivnog jedinjenja obre ravan palarizovane svetiosti. Iz vrednosti ovog ugla moe se izraunati koncentracija tog jedinjenja u rastvoru. polarimetrija, odreivanje koncentracije neke optiki aktivne supstancije na osnovu ugla skretanja ravni polarizovane svetiosti. polarizovana svetlost, v. svetlost. polen, cvetni prah, estice dimenzije 16,5 do 20 mikrona, ima ih od 25 do 30 u m3 vazduha. Nalazi se i na visini od 1200 m. Stvara preosetljivost nosne sluznice izazivajui alerginu reakciju (polensku kijavicu). polenska alergija, v. pollinosis. polenska groznica, v. pollinosis. policistika bolest bubrega, nasledna bolest bubrega u koje postoje u bubregu mnogobrojne ciste i koje vode postepeno tekoj bubrenoj insuficijenciji. Sin. morbus polycysticus renum. polidaktija, postojanje veeg broja prstiju. poliestrusne ivotinje, ivotinje u kojih se nagon za parenjem javlja vie puta u godini.
40*

poliomyelitis anterior acuta

poligenski, uslovljen dejstvom vie razliitih gena. V. multifaktorski polihlorovani-bifenili, hemijske materije, stvaraju se u industriji boja i lakova, kauuka, hidraulinih tenosti i pesticida. Serija izornera sa po tri, etiri i pet hlornih veza. Najpoznatiji su arohlor 1016 i 1242. Pri unosu u organizam mogu da izazovu akutna trovanja s oteenjem onih sluznica, crvenilom lica i hiperpigmentacijom. Izazivaju promenu oblika jetrinih elija s vakuolizacijom. Sporo se izluuju iz organizma. polimeran, vielani. polimeraza RNK, enzim koji u toku transkripcije katalizuje sintezu RNK iz odgovarajuih ribonukleotida, na jednostrukom lancu DNK, koji joj slui kao kalup. polimeraze DNK, enzimi koji katalizuju uspostavljanje fosfodiesterskih veza izmeu odgovarajuih deoksiribonukleotida i formiranja novog, komplementarnog lanca DNK. polioencephalitis, polioencefalitis, zapaIjenje mozga koje zahvata preteno njegovu sivu supstanciju. poliomyelitis anterior acuta, deja paraliza, akutno, veoma zarazno oboljenje iz grupe enteroviroza, koje izazivaju tri tipa poliovirusa. Fekalno-oralna infekcija dece retko se javlja posle sistematske vakcinacije. Klinika slika poliomijelitisa je vrlo polimorfna, od najlakih pa do najteih i smrtonosnih oblika. Najei su neparalitiki oblici (preko 95%) koji prolaze kao laka crevna i gripozna oboljenja s dobrom prognozom. Paralitiki oblici su klasini oblici poliomijelitisa s mlitavim oduzetostima miia. Meu njima je najei spinalni oblik, koji se odlikuje oduzetou ekstremiteta. Bolest poinje kao laki rinofaringitis ili crevno oboljenje, a zatim se jave oduzetosti. Najtei su respiratorni oblici poliomijelitisa s insuficijencijom disanja zbog oduzetosti disajnih, drelnih i grkljanskih miia. Ishod bolesti i trajne posledice neposredno zavise od teine klinike slike poliomijelitisa, pa je stoga prognoza najgora u respiratornim oblicima.

627

poliorhidija poliorhidija, postojanje veeg broja semenika. poliosis, seenje kose. Sin. canities. poliovirusi, enterovirusi, pripadaju grupi RNK-virusa. Postoje tri antigenski razliita tipa virusa, koji su oznaeni kao tipovi l, 2 i 3. Poliovirusi izazivaju poliomyelitis anterior acuta (deju paralizu). polipeptld, peptid u kome je vie aminokiselina sjedinjeno peptidnim vezama. polipi, antrohoanalni, veliki nosni polipi koji nastaju iz duplikatura sluznice na gornjoj ivici maksilnog ostijuma. Oni prednjim polom ulaze u vilinu duplju, a zadnjim polom u hoanu i kroz nju u nosno drelo. Prilikom operacije odstranjuje se polip zajedno s duplikaturom sluznice iz koje je nastao. poliranje, (stom.) glaanje, postupak dobijanja glatkih i sjajnih povrina na stomatolokim nadoknadama od metalnih legura ili akrilatnog materijala. Postie se pastama oksida metala i instrumentima za poliranje. polisaharid, sloeni ugljeni hidrat, iji molekul sadri preko deset molekula monosaharida, meusobno vezanih preko kiseonika glikozidnom vezom. Politzerov postupak, policerovanje, Politzerovim gumenim balonom moe se kroz nos pojaati pritisak vazduha u Eustahijevoj tubi ako je ona suena ili sekretom ispunjena, te ne doputa slobodnu ventilaciju srednjeg uva prilikom gutanja. Ponavljanom primenom Politzerovog balona lece se katari tube i srednjeg uha. poliurija, v. polyuria. polivalentan, (1) vievalentan, koji ima mo da se jedini s vie od dva jednovalentna atoma; (2) ovaj izraz upotrebljavao se i za alkohole koji sadre vie hidroksilnih grupa; (3) koji je aktivan protiv vie sojeva neke klice, npr. polivalentna vakcina. polivinil-pirolidon, sintetska zamena za plazmu, ubrizgava se intravenski. polivinil-pirolidonski test (PVP-test), test za dijagnostiku hipoproteinemija izazvanih gubitkom belanevina kroz eludanocrevni trakt. Posle i.v. ubriz628

polno dvooblije gavanja 131 obeleenog radioaktivnim PVP jodom J ili J125, odreuje se njegova koncentracija u fecesu. polisomi, v. citoplazma. pollex, palac na ruci. pollicisatio, policizacija, zamena ili rehabilitacija palca; hirurka konstrukcija palca od jednog dela kaiprsta. pollinbsis, polinoza, polenska groznica, alergijsko oboljenje nosne sluznice, usled alergije na cvetni prah pojedinih biljaka; sezonska p., ima sezonski karakter; rhinitis vasomotoria, polinoza koja se javlja nezavisno od sezone. Pollockova operacija, v. operacija. pollutio, polucija, nehotini noni izlivi sperme, obino praeni erotikim snovima. polni diformizam, morfoloke razlike izmeu pripadnika razliitih polova, koje su izraz njihovih sekundarnih polnih odlika. polni hormoni, v. hormoni, gonadni. polni indeks, brojni odnos izmeu X-hromosoma i autosoma u hromosomskim kompletima. polni odnos, v. obljuba, koitus. polni organi (organa genitalia), muki i enski, predstavljaju primarne polne odlike muke i enske osobe. DeIe se na unutranje i spoljanje organe, to zavisi od njihovog poloaja prema maloj karlici. U unutranje organe spadaju polne lezde (gonade) i kanali, polni putevi, koji prihvataju polne elije (gamete), omoguuju njihovo oploenje i embrionalni razvoj. V. muki i enski polni organi polno dvooblije, polni dimorfizam. U oveka se polovi jasno razlikuju od trenutka zavrenog polnog uoblienja, to znai da polnost oveka utiskuje svoj peat na sve oblike: od najkrupnijih do najsitnijih, od makroskopskog do mikroskopskog, pa ak i ultrastrukturnog sastava, od koloidnog sastava i mikrohemijskih osobenosti do funkcionisanja, od telesnog do duevnog. Ti se peati pola zovu polne odlike. Po njima je ovek ne samo pol nego i linost. Danas se zna da nema nijedne somatske elije koja nije polno posebno obeleena. Jed-

polno-specifian ro svake enske elije sadri Barrovo telo (jedarev satelit), koje muke elije ne sadre. Takva oznaka ini da se enska jedinka smatra barr-pozitivna, dok je muka barr-negativna. polno-specifian, somatsko svojstvo koje se ispoljava samo u pripadnika jednog pola. polnost, seksualnost, seksualitet, manifestacija polnih osobina, funkcija, dinamika pola, sadrana i ispoljavana u meusobnim odnosima polova, zavisnim od ostvarene polne uoblienosti. polonium, Po, polonijum, radioaktivni element iz este grupe periodnog sistema. polovina debljina, (debljina sloja poluapsorpcije) debljina sloja apsorbenta koja intenzitet upadnih rendgenskih ili gama-zrakova svodi na polovinu njihove poetne vrednosti. Sin. Halbwertschicht (HWS), half-value layer (HVL), siroto emivalente (SEC), poluapsorpcioni sloj. poloaj, stav koji bolesnik spontano zauzima ili neki stav koji mu se daje radi pregleda ili leenja. V. positio, situs; p.bolesnika, poloaj koji bolesnik zauzima u postelji u cilju lakeg disanja (ortopneja) ili radi smanjenja bola (pregib nogu u peritonitisu) ili u cilju leenja (nagnut poloaj radi iskaljivanja) ili je poloaj nametnut samim oboljenjem (opistotonus itd.):, dekubitusni p., poloaj u kome bolesnik lei na ravnoj povrini. Prema tome koji se deo tela nalazi na povrini postoji: dorzalni dekubi-tus (leanje na leima), levi boni dekubitus (na levoj strani), desni boni dekubitus (na desnoj strani), trbuni dekubitus (na trbuhu); Fowlerov p., poloaj u kome je zaglavni deo postelje podignut oko 50 cm, dok su kolena savijena; genukubitalni p., sin. kolenoldkatni poloaj; kolenolakatni p., ili poloaj Ia vache (f r. kao krava), upotrebljava se u vrenju nekih akuerskih operacija; porodilja klei na kolenima, a laktovima se odupire o krevet. Taj poloaj se primenjuje najee pri repoziciji ispale pupane vrpce i repoziciji zavaljene trudne materice i pri anorektalnim pregledima

poluga za vaenje zuba (anuskopija, rektosigmoidoskopija, digitalni rektalni pregled, pregled anorektalnih fistula). Sin. genukubitalni poloaj; Nelsonov p., potrbuni poloaj s jastucima stavljenim pod trbuh da bi se trup presavijao, tako da glava i grudni ko zauzmu deklivni poloaj; koristi se za drenau sekreta bronhiektazija i apscesa plua; Nobleov p., poloaj stojeeg pacijenta koji se nagnuo unapred; slui za palpaciju bubrega; Quinckeov p., naroiti stav koji zauzima bolesnik da bi lake iskaljao velike koliine ispljuvka u toku bronhiektazija, plunog apscesa, plunih kaverni; poloaj se sastoji u leanju pacijenta popreko na postelji s tim to mu glava visi pored postelje; Robsonov p., poloaj bolesnika na leima s podmetnutim tvrdim jastukom pod jedanaestim i dvanaestim rebrom; koristi se pri operacijama na unim putevima; Trendelenburgov p., strmi poloaj bolesnika s glavom nanie i karlicom nagore. Upotrebljava se u operacijama u karlici, jer omoguava bolji pristup enskim genitalnim organima, debelom crevu itd. poluapsorpcioni sloj, v. polovina debljina. polucionizam, aseksualni, uestale none polucije koje se javljaju svake noi (nekad i po vie puta) i koje izazivaju u bolesnika itav niz nevolja i neugodnosti. One mogu nastati kao posledica organskih oboljenja (tabes) ili nekih oboljenja (dijabetes). Medikamenti imaju ogranieno dejstvo. V. antipoluti poluga Le Cluse, poluga za vaenje donjih umnjaka iji su korenovi povijeni distalno. poluga za vaenje zuba, stomatohirurki instrument koji pored kleta slui za vaenje zuba i korenja. Postoje razne vrste ravnih i savijenih pod uglom. Najednom kraju je podesna drka da se moe vrsto uhvatiti, a na drugom oluasta, kopljasta da se moe ui izmeu zuba, izmeu alveole i korena. Deluje kao raznokraka poluga pa se mora paljivo upotrebiti jer moe dovesti do ozleda, pa i preloma vilice. 629

polukupanje polukupanje, kupanje u kadi do pojasa (temperatura vode od 25 do 320C), obino kombinovano s polivanjem grudi i lea. Daje se nekad u febrilnim stanjima, u neurozama, atoniji i hiperemiji trbunih organa, radi snaenja i dr. Toplo polukupanje (oko 4O0C) deluje dekongestivno na plune bolesti. poluprovoniki brojai, detektori nuklearnog zraenja. Za detekciju se koristi stvaranje elektrinog impulsa posle prolaza zraenja kroz izvesne vrste materijale (tzv. poluprovodnike). U nuklearnoj medicini se za fluorescentnu scintigrafiju titaste lezde koristi poluprovoniki broja konstruisan od germanijuma ili silicijuma, uz dodatak manje koliine litijuma. polusintetski penicilini, preparati penicilina sa protrahovanim dejstvom (prokainbenzilpenicilin, benzatinbenzilpenicilin), preparati penicilina otporni u kiseloj sredini (fenoksimetilpenicilin, hidrabaminfenoksimetilpenicilin, benzatinfenoksimetilpenicilin, feneticilin, levofeneticilin, fenbenicilin, propicilin), preparati penicilina otporni prema dejstvu penicilinaza (meticilin, oksaciv Hn, kloksacilin, nafcilin, dikloksacilin), preparati penicilina sa irokim antibakterijskim spektrom (ampicilin, hetaciHn, karbenicilin). Za sintezu itavog niza polusintetskih penicilina slui 6 -aminopenicilanska kiselina (ona predstavlja jezgro penicilinskog molekula). polyadenitis, poliadenitis, zapaljenje veeg broja limfnih lezda. polyarteritis, poliarteritis, bolest u kojoj postoje zapaljenjske i destruktivne promene u mnogobrojnim arterijama. V, periarteritis nodosa. polyarthritis, poliartritis, istovremeno zapaljenje vie zglobova. polyavitaminosis, poliavitaminoza, bolest nepravilne ishrane, prouzrokovana istovremenim nedostatkom vie vitamina u organizmu. polycholia, poliholija, preterano stvaranje i izluivanje ui. polychromasia, polihromazija, (1) osobina eritrocita da sadre promenljivu koliinu hemoglobina, zbog ega se razli630

polyglobulia no boje; (2) pojava velikog broja polihromatofilnih eritrocita u perifernoj krvi. Sin. polychromatophylia. polychromatophylia, polihromatofilija, (1) osobina elija da se boje razliitim bojama, pojava naroito zapaena u patolokim eritrocitima; (2) pojava velikog broja polihromatofilnih eritrocita u perifernoj krvi. polycoria, polikorija, retka uroena anomalija oblika pupile, pri emu se u duici stvori vie otvora koji daju utisak da postoji vie pupila. I ovi drugi otvori su opkoljeni miiem. polycythaemia, policitemija, apsolutno poveanje mase eritrocita; p. hypertonica, policitemija u koje postoji labilna hipertenzija s hipertrofijom leve srane komore, a u kojoj nema splenomegalije, leukocitoze i trombocitoze. Sin. Gaibckova bolest; p. relativa, u kojoj postoji prividno poveanje mase eritrocita zbog dehidracije; p. rubra vera, prava policitemija, u kojoj postoji apsolutno poveanje mase eritrocita i celokupne zapremine krvi, praeno splenomegalijom, leukocitozom i trombocitozom. Spada u mijeloproliferativne bolesti. Sin. Vaquezova bolest, Vaquez-Oslerova bolest; p. secundaria, policitemija koja nastaje u toku nekih bolesti bubrega, uroenih sranih mana s desno-levim santom i nekim plunim bolestima. Izazvana je poveanim stvaranjem eritropoetina, najee zbog hipoksije u organizmu; p.splenomegalica, policitemia rubra vera; p. spuria, relativna policitemija, stresna p., eritrocitoza u stresu. polycythaemia rubra vera, v. polycythaemia. polydactylia, polidaktilija, anomalija razvoja, koja se odlikuje prisustvom prekobrojnih prstiju ruke i noge. polydipsia, polidipsija, preterana e, koja dugo traje, kao npr. u dijabetesu melitusu. polygeni, poligeni, dva ili vie razliitih alelskih parova, ijim uzajamnim dejstvom nastaje odreeno obeleje (inteligencija, rast, pigmentacija itd.). polyglobulia, poliglobulija, v. polycythaemia.

polyhaemia
polyhaemia, polihemija, viak krvi u organizmu; p. aquosa, viak plazme zbog unoenja velikih koliina vode; p.polycythaemica, v. polycythaemia; p. serosa, usled vika krvnog seruma. polyhaploid, polihaploid, elije ili jedinke s haploidnim brojem hromosoma koji proistie iz mejoze poliploida. V. polyploid. polyhybrid, polihibrid, hibrid iji se roditelji meusobno razlikuju u pogledu vie od tri obeleja. polyhydruria, polihidrurija, luenje vrlo razblaene mokrae. polymastia, polimastija, prekobrojne dojke,pojava nastala usled poremeaja u razvoju, tako da se, ne ba retko, nalazi vei broj manje ili vie razvijenih dojki s jedne i s druge strane grudnog koa, poredane u jednoj liniji (tzv. mlena linija) koja spaja prednji pazuni nabor s preponskim predelom. polymerasae, polimeraze, enzimi koji katalizuju polimerizaciju nukleotida u nukleinske kiseline, DNK i RNK. polymorphisms, polimorfizam, u genetici, pojava u populaciji dva ili vie oblika odreenog genski uslovljenog obeleja, od kojih se svako, pa i najree obeleje, javlja ee nego to bi to moglo da proistie samo iz mutacija odgovarajuih gena. Sup. monomorphismus. polymyositis, polimiozitis, istovremeno zapaljenje veeg broja miia, praeno bolovima, spazmom obolelih miia, edemom, znojenjem i nesanicom. esto prati karcinom nekog organa. Ako postoji i zapaljenje koe, tada je poznat kao dermatomyositis; p. trichinosa, v. trichinosis. Polymyxini B-sulfas (polimiksin B-sulfat), antibiotik dobiven iz Bacillus polymyxa, deluje baktericidno; oficinalan je prema naoj farmakopeji. poly neuritis, polineuritis, zapaljenje veeg broja ivaca, obino simetrino, toksike (alkohol, olovo, arsen, serumi, vakcine, dijabetes itd.) ili infektivne etiologije (razne akutne infektivne bolesti). Javlja se i u avitaminozama. Glavni simptomi: oduzetost, bolovi, Landryjeva paraliza.

polypus pulpae
polyneuropathia, polineuropatija, oboljenje velikog broja (svih) perifernih ivaca, kliniki se ne razlikuje od polineuritisa. polynucleotidi, polinukleotidi, polimeri mononukleotida. polyodontia, v. hyperodontia. polypectomia, polipektomija, uklanjanje polipa hirurkim putem. polypeptidaemia, polipeptidemija, poveanje polipeptida u plazmi, kgje se via u tekoj insuficijenciji jetre. polyphagia, polifagija, prekomerno uzimanje hrane usled neodoljive gladi. Sin. bulimia. polyploid, poliploid, jedinka s vie od dve potpune garniture hromosoma u njenim elijama: triploid (3N), tetraploid (4N), npr. V. triploid, tetraploid. polyploidia, poliploidija, stanje koje oznaava posedovanje vie od dve potpune garniture hromosoma u elijama, usled replikacije svih hromosoma u kompletu, a uz izostajanje deobe jedra. polypnea, polipneja, ubrzano disanje. Sin. polypnoa, hyperpnea. polyposis, polipoza, pojava veeg broja polipa u nekom organu; p. coli, porodina polipoza; p. familialis, porodina polipoza, mnogobrojni adenomski polipi s velikom sklonou ka malignom preobraaju, koji se nalazi u sluznici organa za varenje, naroito u kolonu, u vie lanova jedne porodice. Nasleuje se autosomnim dominantnim genom. V. Peutz-Jeghersov sindrom; p. gastrica, eludana polipoza je ona u kojoj postoje mnogobrojni polipi u eludanoj sluznici; p. intestinalis, crevna polipoza sluznice creva i rektuma; p. multiplex familialis, p. familialis; p. nai, polipoza nosa, pojava edemskih i hiperplastinih nabora nosne sluznice u nosnoj duplji. Oboljenje nastaje na osnovu hroninog katarnog zapaljenja nosa, katkad i nosnih sinusa, a potpomae ga i prisutnost alergijske reakcije u nosu. Polipi su skloni recidivima, p. ventricuIi, v. gastrica. polypus pulpae, polip ;pulpe, okruglasta tvorevina u karioznoj upljini zuba izgraena od granulacionog tkiva i pone631

polyradiculitis

poremeaj miljenja

ciono odeljenje kao i odeljenje prema kad prekrivena ploastoslojevitim epiprofilu. telom. Na dodir neznatno osetljiv i lako pomama, najtea vrsta psihomotornog krvari. V. pulpitis hyperplastica. nemira pri kome bolesnik razara sve polyradiculitis, poliradikulitis, zapaljeoko sebe i besomuno napada svoju nje velikog broja ivanih kcrenova i okolinu, odajui pri tom intenzivne kriperifernih ivaca prouzrokovano neke ili besno viui. Via se u epilepsiji, poznatim virusom. Postoji oduzetost shizofreniji i maniji. motornih i senzitivnih ivaca s bolovima u miiima i promenom sastava ki- pomeranje udesno, poveanje procenta zrelih (starih) granulocita u leukocitmene tenosti (albuminocitoloka disonoj formuli. cijacija). Ima dobru prognozu. Sin. Guilpomeranje ulevo, izraz za leukocitnu lain-Barrova bolest* formulu, kada u njoj postoje mlae elije polyribosom, poliribozom, kompleks sagranulocitne loze, naroito tapiasti stavljen od informativne RNK i grupe granulociti, u poveanom procentu, kao ribosoma, gde se vri sinteza polipepto se deava u akutnim infekcijama. tidnih lanaca. Sin. polysom. polyserositis, poliserozitis, zapaljenje pomona i fiksaciona intraoralna ina, v. ferula accessoria intraoralis. svih seroznih opni s eksudacijom u njiPompeova bolest, v. bolest. hove upljine. pomum Adami, Adamova jabuica, ispuppolysom, polisom, v. polyribosom. enje titaste hrskavice grkljana u predpolysomia, polisomija, viak pojedinog ili njem delu vrata; jae izraeno u mukapojedinih, ali ne svih, hromosoma u eraca. liji, koji proistie iz nedisjunkcije homolognih hromosoma u toku mejozne deo- Poncetov reumatizam, v. rheumatismus. Poncetova operacija, v. operacija. be. V. trisomia, tetrasomia. polysinovitis, polisinovitis, opte zapalje- pons, most, modani most, Varolijev most, zadebljanje modanog stabla iznad iznje sinovijskih opni. duene modine, a ispod srednjeg mozpolytendinitis, politendinitis, istovreme^ ga. Zajedno s produenom modinom i no zapaljenje vie miinih tetiva. malim mozgom ulazi u sastav rombaspolyuria, poliurija, izluivanje velike kolitog mozga (rhombencephalon). ine mokrae u odreenom vremen- pontocerebelarni ugao, v. angulus pontoskom periodu (uvek vie od 1,5 litra za cerebellaris. 24 asa). pontocerebellaris, pontocerebelaran, polyzoospermia, polizoospermija, povenpr. angulus pontocerebellaris, pontoani broj spermatozoida (v-. tamo) u secerebelarni ugao koji grade produena menoj tenosti (preko 250.000.000 u l modina i most s jedne strane i mali moml semene tenosti). zak s druge strane. poljska bolnica, sanitetska ustanova koja popliteus, na zadnjoj strani kolena, zakose razvija na 20-50 km od linije fronta lenski, a. poplitea, zakolenska arterija. radi trijae i pruanja kvalifikovane me- poprenoprune promene glei, (engl. dicinske pomoi povreenim i obolelim Cross striations) pruge u razmacima u ratu; osnovna joj je odlika pokretlji4-6 mikrona u prizmama glei, koje su vost (ima sopstvena transportna srednastale spajanjem Tomesovih nastavastva) i mogunost za rad van naselja ka za vreme izgradnje glei. V. Tomesov (ima atore i drugu opremu) za postavprocessus. ljanje u polju i za smetaj povreenih i poradenitis inguinalis, v. lympho granuloobolelih. Od 1945.god. postaju specijalimatosis ingvinalis. zovane Poljske bolnice: hirurka, inter- porculan, (stom.) v. keramika. na, lakih ranjenika, zarazna (v.tamo). porculanski filtri, v. filtri Danas su motorizovane i obino razvija- poremeaj miljenja, jedan od simptoma ju: prijemnotrijano, bolniko i evakuaodnosno znakova shizofrenije. Mogu-

632

poremeaj sranog rada no je poremeenje miljenja po obliku - npr. bolesna opirnost, bujica misli, koenje toka misli, nepovezanost misli (inkoherencija), rasulo misli (disocijacija) i prekid toka misli, ili po sadrini npr. sumanute ideje, ideje precenjivanja i prisilne ideje. poremeaj sranog rada, v. arrhythmia. porfin, policiklina tetrapirolna jezgra sastavljena od etiri pirola meusobno vezana metenskim mostovima. Derivati porfina, u kojima su atomi ugljenika porfina sjedinjeni s razliitim radikalima, nazivaju se porfirini (uro-, proto- i koproporfirin). Porfin je otkriven u hemu i hlorofilu. Hem i hlorofil se razlikuju po grupama vezanim za porfin i po metalu. Hem sadri dvovalentno gvoe, a hlorofil magnezijum. porfirini, derivati porfina koji je policikline grae i jako nezasien, a sastavljen je od etiri pirolove jezgre, meusobno vezane metenskim mostovima. Porfirini se razlikuju po redosledu i vrstama supstituenata na osam perifernih poloaja pirolnih jezgara u porfinu. Samo tip IH porfirina se javlja u normalnom metabolizmu. Porfirinogen je hidrogenovani porfirin u koga su izvrene adicije na etiri dvostruke veze porfina. porfirinska slezina, slezina je sedite ognjinih infiltrata, tako da ima izgled porfina. poriomania, poriomanija, neodoljiva sklonost za lutanjem. Sin. ambulatorni automatizam, dromomanija. porodica, zajednica koju ine roditelji, njihova deca i bliski srodnici koji s njima ive. Osnovna odlika je daje to skup koji zajedniki ivi, kao jedinica u drutvu u odnosu s drugim jedinicama sline ili razliite kompozicije. To je najmanja socijalna i epidemioloka jedinica u drutvu, jedinica zdravlja i drutvene brige. Ispunjava bioloke, psiholoke, sociokulturalne, ekonomske, edukativne i druge funkcije. porodina dijagnostika, posmatranje odnosno merenje razliitih vidova porodinih funkcija. Koriste je lekari, sociolozi, psiholozi, socijalni radnici i patronane sestre. U razmatranje se ukljuu-

porphobilinogenuria je bioloka, psiholoka, sociokulturalna, ekonomska i edukativna funkcija porodice. Sve funkcije su meusobno zavisne i ne mogu se individualno analizirati. porodino obeleje, v. familijarno obeleje. poroaj, v. partus. poroajna doba, razne faze kroz koje poroaj prolazi. Prema dananjoj klasifikaciji on se deli u etiri poroajna doba: I poroajno doba, doba irenja ili dilatacije, poinje prvim kontrakcijama materine muskulature i zavrava se potpunim proirenjem materinog ua. U prvorotke ovo doba traje 12-16 asova, a u vierotke 8-12 asova; II poroajno doba, doba istiskivanja ploda, poinje potpunim proirenjem ua materice i traje do raanja novoroeneta. Ovo doba, uz dobre poroajne kontrakcije, normalan poroajni put i pravilan mehanizam, u vierotke traje do pola asa, a u prvorotke neto due. Meutim, i u prvorotke i u vierotke drugo poroajno doba ne srne da traje vie od dva asa; III poroajno doba poinje raanjem ploda i zavrava se raanjem posteljice i ovojaka. Tree poroajno doba, i u prvorotki i u vierotki, traje oko pola asa, ali ne srne da traje due od dva asa; IV poroajno doba poinje izlaskom posteljice i ovojaka i traje dva asa. Za to vreme zbrinjavaju se sve ozlede nastale u toku poroaja, vri se pregled posteljice i ovojaka i stalno kontrolie porodilja da bi se predupredile izvesne komplikacije koje mogu nastati kao to su krvarenja iz materice, posleporoajni ok, dekompenzacija postojeih sranih mana i druge komplikacije. porokeratosis (Mibelli), dominantno nasledno oboljenje koe u vidu atrofikih promena s krunim, policiklikim, ali i nepravilnim keratotikim rubom, koji su najee lokalizovani na podlakticama, dorzalnim stranama aka i stopala. poroplastika udlaga, v. udlaga. porphobilinogenuria, porfobilinogenurija, izluivanje mokrae koja sadri porfobilinogen, kao stoje sluaj u akutnoj intermitentnoj porfiiiji. V. porphyria.
633

positio porphyrinaemia, porfirinemija, prisustvo porfirina u krvi. porphyrinuria, porfirinurija, prisustvo u mokrai poveanih koliina porfirina (koproporfirina ili uroporfirina) u mokrai. porta, vrata, kapija, vratnice, npr. porta hepatis, mesto na jetri kroz koje prolaze krvni sudovi, ivci i uni kanali. portio, deo nekog organa, znaajan po svome obliku i poloaju; p. vaginalis uteri, grli materice, deo materinog vrata uvuen u vaginu s kojom gradi pagove. Najvaniji je zadnji pag (fornix vaginae posterior). Na grliu se nalaze gornji, unutranji i donji, spoljanji materini otvor. Grli je razliitog oblika: u nerotkinja je konian, a u rotkinja je vie cilindrian. Na grliu se esto vide oiljci i rascepi. portna hipertenzija, v. hypertensio. portno-sistemska encefalopatija, izraz za duevne i nervne poremeaje, posledice prelaenja toksikih belanevinskih jedinjenja, naroito amonijaka, iz portnog u sistemski venski krvotok, bez njihovog prethodnog zadravanja i neutralisanja u jetri, zbog mnogobrojnih pobonica izmeu portnog i kavnog venskog krvotoka. U teem obliku ove encefalopatije javlja se koma jetre. portohemijsko posredstvo, v. neurohypophysis. porus, prolaz, otvor, npr. porus acusticus externus, spoljanji sluni otvor. positio, stav prednjaeeg dela ploda u toku poroajnog mehanizma. Stav prednjaeeg dela prema karlici zavisi od mehanizma rotacije. Pri uzdunom poloaju plod se raa glavom ili karlicom. U poroaju glavom glavica ploda se rotira tako da je taka vodilja (potiljak) okrenuta prema simfizi (prednji potiljani stav) ili je okrenuta prema trtinoj kosti (zadnji potiljani stav). Oba ova stava su povoljna. Nepravilno obrtanje glave, asinklitian stav, nastaje kada glavica ploda sie u karlini ulaz temenom kosti, a uzduni temeni av (sutura sagitalis) nalazi se blie promontorijumu (prednji asinklitiki stav) ili blie simfizi (zadnji asinklitiki stav). Defleksioni stav

porphyria, porfirija, ma koja bolest izazvana poremeajem metabolizma porfirina, u kojoj postoje poveano stvaranje i izluivanje porfirina ili njihovih prethodnika; p. acuta intermittens, akutna intermitentna porfirija, nasledna hepatika porfirija u koje postoje napadi abdominalnih bolova koji se ponavljaju, eludanocrevni i nervni poremeaji i prisustvo velikih koliina delta-aminolevulinske kiseline kao i porfobilinogen u mokrai. Napade izaziva uzimanje nekih lekova (fenobarbitala, npr.). Prenosi se autosomnim dominantnim genom; p. cutanea tarda, porfirinska fotosenzibilizacija s pojavom plikova na osvetljenim mestima (dorzalnim stranama aka, licu) i atrofije. V. porphyria; p.erythropoietica congenitalis, uroena eritropoezna porfirija u kojoj se stvaraju velike koliine porfirina u eritroblastima u kostnoj sri i koja se odlikuje fotosenzibilnou, koja vodi mnogobrojnim tekim promenama koe, hemoliznom anemijom, splenomegalijom i izluivanjem velikih koliina uroporfirina. Vrlo esto postoje eritrodoncija i hipertrihoza. Sin. Gntherova bolest, uroporphyria erythropoietica; p. cutanea tarda, hereditaria, pozna kona porfirija, koja lii na porfiriju varijegatu, sem to su abdominalne i nervne pojave odsutne ili slabe; p.cutanea tarda symptomatica, koja ima sline pojave kao i nasledni oblik ove porfirije a posledica je hroninog alkoholizma; p. erythropoietica, eritropoezna porfirija je posledica suvinog stvaranja porfirina ili njegovih prethodnika u eritroblastima kostne sri; p. hepatica, hepatika porfirija, akutna intermitentna porfirija; p. variegata, nasledna hepatika porfirija u koje postoje teke kone promene, epizode abdominalnih bolova i nervnih promena, a koja se prenosi autosomnim dominantnim genom. U te porfirije u mokrai se nalaze velike koliine koproporfirina i protoporfirina u ui i stolici. Sin. porphyria mixta. porphyria acuta intermittens, v. porphyria.
634

positron

postoperativna lista

je kada glavica ploda ulazi u karlini ulaz opruena s bradom udaljenom od grudnog koa. Ukoliko se brada vie udalji od grudi, utoliko je defleksija jaa i prema stepenu defleksije glavica ploda zauzima: temeni, lini ili eoni stav. Najpovoljniji je temeni stav, ostali iziskuju akuersku intervenciju. U raanju s karlicom (karlini stav), razlikuje se: stav s karlicom, trtini stav, stav kolenom i noni stav, Poroaj se sprovodi uz runu pomo (metoda Smeli-Veit ili Bracht). Kosi i popreni poloaj zauzimaju patoloki stav prema karlici majke, koja je u poetku poroaja prazna a u toku poroaja, ukoliko se nije izvrila korekcija, prednjai deo trupa ili rame a kod zanemarenog poprenog ruka. Popreni stav je apsolutno patoloki i spontan poroaj s donesenim detetom nemogu, te se dovrava akuerskom operacijom (unutranji okret ili s. caesarea). positron, pozitron, Elementarna estica pozitivnog elektriciteta ija masa i tovar odgovaraju negativnom elektronu, tj. pozitivan elektron. Ne postoji slobodan u atomu, kao to postoji orbitni elektron, ve je sastavni deo atomske jezgre. Simboli su mu +ili e*. posledine, secimdinae: pupasta kesa (deo primitivne crevne duplje), alantois, horion (spoljanji ovoj: krvava kouljica), amnion (bela kouljica). post cenam (p.c.), posle obroka. Termin se upotrebljava da bi se obeleilo vreme proteklo od poslednjeg obroka do uzimanja materijala od bolesnika za laboratorijski i bihemijski pregled i do radiolokog pregleda. poet menstruum, period posle menstruacije, traje od prestanka menstruacije do 12. dana ciklusa. Pad nivoa seksualnih hormona pfid menstruaciju stimulie prednji reanj hipofize na luenje gonadotropina koji podstiu zrenje folikula jajnika i luenje folikulina. Odmah po prestanku menstruacije pod dejstvom folikulina dolazi do regeneracije i proliferacije sluznice materice (proliferaciona faza) i zavrava se ovulacijom. post mortem, posle smrti. V. post mortalis.

post partum, period neposredno posle poroaja, oznaava se kao etvrto poroajno doba. U tom periodu se obavlja kontrola porodilje i zbrinjavaju ozlede nastale za vreme poroaja. Nastavlja se babinjama. posterior, zadnji, npr. margo posterior, zadnja ivica.
postganglijska nervna vlakna, v. autonomni nervni sistem. postgastrektomijski sindrom, v. Dumping-sindrom. posthemoragijski ok, v. sole. posthepatitisna ciroza, v. cirrhosis.

posthitis, postitis, zapaljenje semimukoze udne navlake. Uzroci su razliiti (infekcija, lekovi, dijabetes i dr.). Obino se istovremeno javlja zapaljenje semimukoze glavia uda (balanitis) i u tom sluaju nastaje balanoposthitis.
postholecistektomijski sindrom, v. sindrom. postinfarktni sindrom, v. sindrom. postkomisurotomijski sindrom, v. sindrom.

postkunibijalan, kae se za pojave koje nastaju odmah po sklapanju braka (p. psihoza). postmortalis, postmortalis, posmrtni, npr. posmrtne promene u lesu, posmrtno zgruavanje krvi itd. postnatalna zatita, obuhvata period od zavretka roenja do kraja prve godine koja sledi. Obezbeuje zatitu majke i novoroenog deteta sve do navrene prve godine. U prvim danima posle poroaja sprovodi se patronanom babikom negom, a po zavretku babinja kontrolom lekara specijalista pri klinikama i domovima zdravlja. Kontrola deteta obavlja se kod mikropedijatara u prvim danima po roenju, a do navrene prve godine obavljaju je pedijatri. postnatalis, postnatalan, koji nastaje ili se deava posle poroaja, posle roenja.
postnekrozna ciroza, v. cirrhosis. postoperacijski ok, v. ok.

postoperativna lista, lista na kojoj reanimator registruje na prvom mestu vitalne znake, a zatim i sve ostale klinike i biohemijske promene u materijalu uzetom od bolesnika, kao i odgovarajuu
635

postoperativni ok

Potter-Buckyjeva reetka

terapiju u neposrednom postoperativnom periodu.

postoperativni ok, v. ok. postoperativno teenje, v. therapia.

postoperativus, postoperativan, ono to se dogaa posle neke operacije i s njom je u direktnoj ili indirektnoj vezi. postperfuzijski sindrom, v. sindrom. posttraumatska encefalopatija boksera, postupno nastala neuroloka i psihika oteenja nastala kao posledica niza pretrpljenih nokauta ili tekih udaraca u glavu. Postoje tri stadijuma - u prvom se javljaju glavobolja i promene karaktera (arogantnost, gubitak samokritinosti) kao i razni neuroloki znaci; u drugom stadijumu javlja se pogoranje simptoma, smanjena brzina pokreta, vea osetljivost na udarce, a u treem stadijumu se javljaju glavobolja i smetnje u miljenju i pamenju. posturalan, koji odgovara poloaju bolesnika. postvakcinalne komplikacije, nastale komplikacije posle aktivne imunizacije protiv variole za koju je upotrebljen virus vacciniae officinale; akcesorna vakcinia, laka kona komplikacija s vencem prateih pustula oko vakcinal-x ne pustule; gangrenozna vakcinacija, najtea komplikacija s gangrenoznim procesom koe i potkonog tkiva, koji stvara krater promera do 15 cm. Regeneracija tkiva traje 3-5 meseci. Smrtnost oko 30 %; generalizovana vakcinija, viremija i ospa kao u varioli s tim to nema pustulizacija niti oiljaka; inokulisana vakcinija, vakcinalni virus je prenesen eanjem iz vakcinalne pustule na zdravu kou, gde se obrazovala nova pustula; ulcerozna vakcinija, nekrotiki proces ispod vakcinalne kruste, koji traje 2-8 sedmica. Posle odlubljivanja kruste nastaje dubok defekt koe, koji sporo zarauje; vakcinijalni ekcem, prenoenje vakcinalnog virusa iz vakcinalne pustule na postojei ekcem, gde nastaju mnogobrojne pustule i teka maceracija; vakcinijalni encefalitis, v. encephalitis. Potainov aparat, aparat koji se upotrebljava za pranjenje tenosti iz seroznih

upljina, zasnovan je na principu negativnog pritiska. potaa, kalijumova so ugljene kiseline, kalijum-karbonat , bezbojna higros-kopna supstancija. Nalazi se u pepelu drveta. potator, pijanica, alkoholiar. V. alkohol. potentia, potencija, sposobnost vrenja polnog akta; p. coeundi, sposobnost vrenja snoaja; p. generandi, sposobnost oploivanja. pothranjenost, bolest nepravilne, nedovoljne ishrane, nastaje usled nedovoljnog unoenja energetskih i bitnih hranIjivih materija prema potrebama organizma. potiljana kost (os occipitale), neparna kost lobanje, ima veliki otvor za prolaz produene modine i krvnih sudova. V. os occipitale. potiljano koleno, pregib modane e vi s konveksitetom ka trbunoj strani. potiljak (occiput), zadnji deo glave.

potiskivanje afekta, v. afekat.

potklase imunoglobulina, imunoglobulini u jednoj klasi dele se na potklase. U klasi humanog IgG postoje potklase IgGi, IgG2, IgGa i IgG4, a u klasi IgA potklase IgAi i IgAa- Podela na potklase osniva se na razlikama tekih u jednoj klasi. V. imunoglobulini, teki lanci imunoglobulina. potkolenica, v. crus. potmuo perkusijski zvuk, v. perkusijski zvuk. potomanija, bolesna sklonost ka upotrebi alkoholnog pia.

potporne belanevine, v. skleroproteini, albuminoidl

potporni aparat zuba, v. parodontium. potpuna dominantnost, v. dominantnost. potpuna penetracija, v. penetratio. potpuni blok, v. block. potpuni pobaaj, v. abortus.

potres mozga, v. commotio cerebri.

Potter-Buckyjeva reetka, sastoji se od uskih olovnih traka, sloenih skoro paralelno, ali s malim pukotinama izmeu pojedinih listia koji obrazuju lepezast izgled; kroz ove pukotine mogu proi samo primarni zraci iz rendgenske cevi koji se takoe lepezasto ire. Rasuti kao

636

Pottova bolest i sekundarni zraci ne mogu proi kroz pukotinice, ve ih apsorbuju olovni listii. Zato dobivena rendgenska slika ima vei kontrast i otrinu: senke olovnih listia se ne vide, jer se za vreme snimanja reetka kree. Pottova bolest, tuberkuloza kimenog stuba. V. spondylosis, malum Pott. Pottova grba, v. gibbus, kyphosis. Potts-Smith-Gibsonova operacija, v. operacija. Poupartova veza (Hg. inguinale), zadebljanje na donjoj ivici spoljanjeg kosog trbunog miia, preponska veza, prua se od prednje gornje bedrene bodlje do preponske kvrice. povije, v. glabella. povieni krvni pritisak, v. hypertensio arterialis. povraanje, v. vomitus. povraanje u toku opte anestezije, povraani sadraj moe biti udahnut (aspiriran) u disajne puteve; hemijskim i me- hanikim delovanjem aspirisani sadraj dovodi do tekog poremeaja disanja, a nekad i do smrti. povraati, v. vomitus. povratna sprega, mehanjzam povratne sprege (feedback mechanism) ispoIjava se u korelativnom odnosu lanova nekog sistema. U sluaju pozitivne p.s. poveanjem koncentracije ili pojaanjem funkcija lana A pojaava se i lan B, a ako se A smanjuje pod dejstvom B, ija se funkcija poveava, nastaje sluaj negativne p.s. U endokrinologiji postoje endokrini kontrolni mehanizmi sprege kao to je hipotalamusna kontrola luenja pojedinih hormona ciljnih (target) lezda, odnosno njihovih elija. Impulsi koji dopiru do neurosekretnih elija hipotalamusa stimuliu luenje tireotropnog oslobaajueg faktora (TRF), koji deluje na luenje tireotropina (TSH) iz tireotropnih elija prednjeg renja hipofize a ovaj dejstvuje na luenje tiroksina iz tireocita. Pojaano luenje tiroksina opet izaziva koenje izluivanja TSH, tj. smanjenje aktivnosti tireeideje; p.s. mehanizam, v. feedback-mehanizam. povratni tifus, v. febris recurens.

povrede zuba povratnika distrofi}a, u povratnika iz logora i zarobljenitva otkriva se da utedno ukopavanje hipofiznih funkcija moe da traje dugo po prestanku stvarnog gladovanja. Asimilacija proteina je ugroena zbog nedostatka anabolikih hormona (krescin, androsteroidi kore nadbubrenih lezda), to izaziva poremeaje u seksualnoj sferi. povreda, v. traumatizam, trauma; p. frontobazalne, prelomi lubanjske baze, koji mogu da ostanu neprimeeni, pa pre ili kasnije (nekad tek posle vie rneseci ili ak i godina) dovode ivot povreene osobe u opasnost usled gnojnog leptomeningitisa. Klinikim i rendgenskim pregledom treba traiti linije preloma, u svakom sluaju svee povrede, u frontoetmoidnoj oblasti, kao i u sluaju tee frakture nosne piramide. Nekad, u sluaju sumnje, treba izvriti eksplorativnu operaciju, da bi se na vreme otkrilo postojanje preloma u frontalnom ili etmoidnom sinusu. povrede zuba (nasilne), I luxatio dentis traumatica, traumatske iaenje zuba: (a) dislocatio d. traumatica, nasilno pomerena krunica zuba je izvan niza, ali je koren u alveoli: (b) luxatio d. traumatica, prava luksacija, zub je jae pomeren, postoji manji ili vei prazan prostor izmeu korena i alveole, teko oteenje okolozublja, prekinuta je apikalna cirkulacija; koren moe biti sabijen u alveolu ili u maksilarni sinus; (c) extractio d. traumatica, nasilno izbijeni zub je izvan alveole u ustima, mekom tkivu ili izvan usta; II fractura dentis traumatica, traumatski prelom zuba: (a) fractura coronae d. traumatica, ekstraalveolarni prelom zuba: fissura coronae d. traumatica, pukotinasti prelom krunice zuba; fractura enameli traumatica, prelom glei zuba; fractura dentini, prelom dentina ili zubne kosti; fractura coronae d. completa traumatica, kompletan prelom kruninog dela zuba; (b) fractura radicis dentis traumatica, f. intraalveolaris, prelom korena zuba u raznim visinama i pravcima; (c) fractura dentis completa traumatica, potpun prelom zuba, tj. kruni637

povrine zuba e a korena; (d) f ractura dentis comminutiva, kominutivan prelom, potpuno razaranje zuba. povrine zuba, f.distalis, povrina zuba prema zubu koji se u zubnom luku nalazi iza njega; f. contactus, povrina zuba prema susednom zubu. Sin. aproksimalna povrina; f. labialis s. buccalis, povrina zuba okrenuta prema usnama odnosno obrazima; spoljna povrina zuba. Sin. /. vestibularis; f. masticatoria, povrina zuba kojom se vae, grizna povrina zuba, povrina prema zubima iz suprotne vilice; f. mesialis, povrina zuba prema zubu koji se u zubnom luku nalazi ispred njega; f. oralis, povrina zuba okrenuta prema usnoj upljini. U gornjih zuba zove se f. palatinalis, a kod donjih f. lingualis. povrinska aktivnost, aktivnost koja se ispoljava na graninim povrinama. V. povrinski napon. povrinska anestezija, v. anaesthesia. povrinska nedeljna doza (Don), maksimum dopustive doze rendgenskih ili gama-zrakova. Za nedelju dana ona iznosi 0,1 R ukoliko izvor zrane energije ne prelazi 3 MeV. povrinski napon, kapilarna sila u povrinskom sloju tenosti koja tei da smanji njenu povrinu; povrinski napon je izraz molekulske kohezije. Kad je povrinski napon mali, povrina je konkavna, a kad je veliki, ona je konveksna. povrna tamponada rane gazom, (stom.) prva mera koja se primenjuje radi zaustavljanja krvavljenja posle vaenja zuba. Pox-virusi, grupa Pox-virusa; to su relativno veliki virusi (230x300 ), sadre DNK, poput opeka su i imaju kompleksnu strukturu. U grupi Pox-virusa nalazi se znatan broj raznih virusa. Meu njima su za medicinu najznaajniji: virus variole, virus vakcinacije, virus moluscum contagiosum i virus kravljih boginja, kao i Pox-virusi, koji su uglavnom patogeni za ivotinje. pozitivan venski puls, v. pulsus. prabubreg, (embr.) pronefros, pronefrosni zaeci se javljaju u embrionima oveka dugim 1,5 mm (10 praprljenova), a 638

praematurus najbolje na embrionima duine 2,5 mm (23 praprljenova). Izuzev sabirnog kanala, svi drugi delovi pronefrosa u oveka, normalno, nestaju u embrionima dugim 5 mm (23-28 praprljenova). praka, v. funda. prakasta veza penisa, v. ovesna veza penisa. predilekciono mesto, mesto koje najee biva napadnuto nekom boleu ili pogoeno nekom povredom. praeeclampsia, preeklampsija, preeklamptiki period ili eklampsizam, predstavlja teku fazu poznih gestoza, koja obino prethodi pojavi eklampsije. Napad moe da izbije u svakom trenutku, ali svaki eklampsizam ne prelazi u eklampsiju. Preeklampsija je tei i ozbiljniji oblik nefropatije gde je trijada simptoma (otoci, proteinurija i povien krvni pritisak) intenzivnije izraena, tako da je protein u mokrai preko 2 g, tenzija preko 170 mm Hg, a edemi postaju izraeni po elom telu posebno na donjim ekstremitetima. Ovim simptomima pridruuju se i subjektivni: glavobolja, zujanje u uima, vrtoglavica, crevni poremeaji i smetnje od strane vida. Ovu fazu pozne gestoze mogue je na vreme uoiti i terapijski otkloniti i time izbei pojavu eklampsije. praeleukaemia, preleukemija, hematoloke promene u vidu refraktorne anemije, neutropenije, trombocitopenije, ili svih tih citolokih promena, koje due ili krae vreme prethode pojavi akutne mijeloblastne ili monoblastne leukemije, ili leukemije nediferentovanih matinih elija. praematurus, prematurus, (1) prevremen, (2) (neonatus) nedonoe. Dete roeno pre 9 meseci trudnoe. Ono se razlikuje od donesenog deteta po duini i teini. Duina mu je 38-45 cm, a teina 1-2,5 kg, to zavisi od trajanja trudnoe. Ono se odlikuje i nekim fizikim znacima: nokti ne prelaze jagodice prstiju, pla mu je slab, mnogo spava i veoma je osetljivo prema promenama spoljne temperature (termolabilno). Njegova sposobnost za vanmaterini ivot zavisi

praemenstruum od trajanja trudnoe, a sve je vea ukoliko se ova pribliava roku. praemenstruum, stanje koje prethodi menstruaciji. Obeleeno je specijalnim hormonskim odnosima, naglim padom folikulina ispod normalne koncentracije, usled ega nastupi menstruacija. praeputium, udna navlaka, koja, kada je penis u mirovanju, potpuno odeva glavi preko koga se navlai kao duplikatura, dok se za vreme erekcije posuvraa, ogoliujui potpuno glavi. praescriptio, preskripcija, propis, v. ordinatio. praevertebralis, prevertebralan, pretkimeni, koji se nalazi ispred kimenog stuba. praevius, koji se nalazi ispred neega ili na putu neega; u poroaju, prepreku moe da ini posteljica kad je ugneena ispred ploda (tzv. placenta praevia, nasela posteljica), ili tumor, naroiti miom grlia i tela materice. pragametne elije, v. elije. pragmatizam, filozofska doktrina po kojoj ideje imaju vrednost samo ukoliko se mogu upotrebiti u praktinoj delatnosti. pregnandiol, sterolni metabolit (bioloki neaktivan) progesterona koji se otkriva u mokrai odrasle ene. pralidoksim-hlorid (PAM-2), reaktivator holinesteraze, slui za leenje otrovanih antiholinesteraznim organofosfatima. pramen, zavrni, tanak ogolien snop osovinskih konaca u repu semeglavca oveka. pranje ruku, dezinfekcija ruku u hirurgiji u cilju postizanja asepse. Posle ienja i podrezivanja noktiju ruke se peru do lakta u toploj vodi, sapunom i etkom 10 minuta, a zatim ispiraju 5 minuta u 70%-tnom etil-alkoholu, a preporuuje se da se posle toga dre jo 2-3 minuta u nekom efikasnom dezinficijentnom sredstvu. prameniti splet, plexus pampiniformis, venski sudovi oko semenovoda u vidu guste mree. praprljenovi, somiti, mezodermne tvorevine u vidu mekova naslaganih jedni na druge. Broj praprljenova u embrio-

precipitacija nu od 5 mm (224. as) iznosi 28 pari. Izmeu 10. i 11. dana lea i spoljanja strana praprljenova izdvajaju se kao miotom. Ostatak praprljenova ini sklerotom. prasak, iznenadni kratkotrajni zvuni fenomen sa strmim uzlaznim i nizlaznim delovima talasa. Moe da izazove prskanje bubne opne, privremenu gluvou i funkciona oteenja ula sluha, naroito pri intenzitetu 180 do 200 db. praak, v. pulvis. praina, eksplozija praine i gasova, eksplozije praine, naroito organske spadaju meu najjae i najopasnije eksplozije. Najee eksplodira praina uglja, pamuka, vune, ita, brana, eera, zatim strugotine, praine plute, papira, gume, magnezjjuma i aluminijuma. Odreene meavine nekih gasova i vazduha jesu snana eksplozivna meavina. Mogunost eksplozije nastaje kad se u vazduhu nalazi: vodonika 9% do 75%; metana 5% do 14%; ugljen-monoksida 12,5% do 75%; gasa za osvetljenje 5% do 36%; amonija do 80,5%; etra 1% do 16% i benzola 1% do 57%. Prausnitz-Kiistnerova proba, v. test. pravi bojni otrovi, v. krvni bojni otrovi. pravi divertikul, v. diverticulum. pravilo devetke jlo Wallaceu, nain izraunavanja opeene povrine pojedinih delova tela. Po njemu opeena povrina glave iznosi 9%, svake ruke po 9%, trupa spreda i straga po 18%, svake noge po 18% i meice 1% od celokupne povrine tela, pre- (prae-), predmetak koji u recima oznauje da je neto ispred, npr. fascija prerenalis, predbubrena fascija. precipitacija, taloenje neke supstancije, tj. njeno izdvajanje iz rastvora u vidu taloga (precipitata). Moe daje izazove, izmeu ostalog, dodatak specifinih antitela (tzv. precipitina) rastvoru odgovarajueg antigena (precipitinogena). Precipitacija kao seroloka metoda ima dvostruku primenu: dokazivanje precipitinogena (Ascolijeva reakcija) ili dokazivanje antitela u serumu (serodijagnoza razliitih infekcija).
639

precipitini
precipitini, antitela koja dovode do stvaranja precipitata. Strogo su specifini, deluju na precipitinogene. precipitinogeni, antigeni koji podstiu stvaranje precipitina u organizmu. To su razliite neorganizovane, belanevi-naste frakcije iz elija. Bakterijski precipitinogeni mogu se nalaziti u raznim delovima elije, najee u njihovim kapsulama. preaga, diaphragma, postoje jasne polne razlike u poloaju preage. U prve dve decenije poloaj se istovetno menja. U periodu od 3-8. decenije granica preage se sputa ispod donje ivice 11. rebra. V. diaphragma; preaga (razlike u poloaju), srednji poloaj preage se u oba pola u toku prve dve decenije ivpta istovetno menja: od 10. meurebarnog prostora do neto ispod gornje ivice 11. rebra, a zatim se u 3-8. deceniji u mukog granica preaga sputa ispod donje ivice 11. rebra, dok to u ene izostaje. U nje se do 50. godine granica preage nalazi ispod gornje ivice 11. rebra, a u 60. godini se ak die do gornje ivice tog rebra. prenik, v. conjugata, diameter. predentinum, sloj nemineralizovanog dentinskog matriksa, debljine 10 do 20 mikrona koji se nalazi uz pulpu zuba. Stvara se u toku funkcije zuba. V. dentinum, dentinogenesis. predeo, v. regio. predispozicija, predispositio, uroena ili zadobivena osobina organizma koja se manifestuje sklonou ka izvesnim patolokim procesima ili oboljenjima, ili sklonou organizma da povoljno reaguje pri izvesnim patolokim procesima ili oboljenjima. V. dispositio. prednison, prednizon (1,4-pregnandien -17-alfa, 21diol-3,ll,20-triol) steroid koji po dejstvu odgovara prednizolonu (v.prednizolon) a spravlja se sintetski. prednizolon, sintetski kortikosteroid, derivat hidrokortizona. Ima sva dejstva hidrokortizona, ali je jai od njega i u manjoj meri prouzrokuje retenciju natrijuma. Sin. delta-hidrokortizon. prednokatna ploa, v. nokti. prednji, v. anterior, ventralis.

prekidanje napada
predkolsko dete, period u ivotu deteta od navrene jedne godine do navrenih est godina starosti. U tom periodu dete poinje da dolazi u kontakt sa irom svojom okolinom tako da u tom razdoblju uticaj ire socijalne sredine postaje isto toliko znaajan kao i uticaj porodie. Poseban problem u dece ovog uzrasta predstavlja pitanje zbrinjavanja u toku dana dok su roditelji na poslu. Zbog toga u prvi plan izbija pitanje kapaciteta dejih jaslica i obdanita. predvorni oluk, oluk koji odvaja usneni nabor od zaetka vilice, koji, u daljem razvoju, dovodi do stvaranja usnog predvorja.

predzavojak, v. anthelix. preganglijska nervna vlakna, v. autonomni nervni sistem.

pregiba (mii), v. flexor.

pregib an je, v. flexio.

Preglov rastvor, sadri oko 0,035-0,04% slobodnog joda, zatim natrijum-jodida, natrijum-hipojodita i natrijum-jodata. Upotrebljavan za leenje rana, za ispiranje mokrane beike, za ubrizgavanje u trbunu duplju i u krvotok u septikim procesima. pregljevi, v. Acarina. pregneninolon, anhidrohidroksiprogesteron, sintetski proizvod koji ima dejstvo hormona utog tela (progesterona) i kada se da oralno. pregnenolon, matina supstancija svih steroidnih hormona. On titi muku gonadu. preimunicija, v. infektivni imunitet prekancerski, koji prethodi pojavi raka; p. stadijum, razdoblje u kome nastaju promene u tkivima (prouzrokovane zapaljenjem, grizlikim procesom, dejstvom rendgenskih ili radijumskih zrakova, raznih hemijskih supstancija itd.) na ijoj se osnovi moe razviti maligni tumor. prekardijalna kardioliza, cardiolysis praecardiaca. prekidanje napada, vetako prekidanje nekog patolokog stanja koje se obino javlja u vidu napada, npr. prekidanje napada bronhijalne astme adrenalinom.

640

prekobrojni zubi
prekobrojni zubi, tipine ili atipine formacije zubnih zaetaka koje se javljaju u mlenoj ili stalnoj denticiji. Najee se javlja meziodens, parapremolari, paramolari i retromolari. V. hyperodontio. prekrivanje pulpe, metoda za zatitu i Ieenje pulpe stimulisanjem stvaranja tercijalnog (iregularnog) dentina primenom medikamenata s biolokim delovanjem; p. p. indirektno, metoda za terapiju dubokog karijesa aplikacijom medikamenata (cink-oksid oleum kariofilorum, ili kalcijm-hidroksid paste) preko tankog sloja vrstog, ili razmekanog dentina; p. p. direktno, metoda za terapiju artificijelne perforacije pulpe aplikacijom medikamenata (kalcijumhidroksid paste) direktno na ranu pulpe.

presistolan
leka reaguju onim pojavama koje se kod veine ljudi javljaju tek posle veih doza tog istog leka. preparisati, neto obraditi, doterati pomou izvesnih postupaka; (anat). izdvajanje instrumentima delova lesa u cilju prouavanja normalne anatomije; (hir.) razdvajanje slojeva nekog dela tela u toku operacije. preponska kost, preponjaa, v.' pubis, os pubis. Sin. stidna kost, stidnjaa. preponski, v. inguinalis. preponski kanal, v. canalis inguinalis. preponski predeo, v. regio. preponjaa, preponska kost, v. pubis, os pubis. Sin. stidna kost, stidnjaa. preputium (praeputium), prepucijum, udna navlaka, kona duplikatura koja prevlaci glavi mukog polnog uda. Lako se moe pomeriti unazad preko glavia zahvaljujui labavom potkonom vezivnom tkivu. presad, v. transplantacija. presaivanje, v. transplantatio. presbyacusis, prezbiakuzis, staraka nagluvost; javlja se posle 60. godine ivota. Sastoji se iz dve komponente. Jedna je snienje gornje granice slunog polja, tj. gubitak visokih tonova, druga je posledica umanjene slune diskriminacije za govor (cerebralna komponenta). presbyopia, prezbiopija, staraka dalekovidost. Javlja se posle etrdesete godine ivota kao fizioloka pojava usled slabljenja akomodacije. Soivo gubi elastinost i ne moe da menja oblik pri akomodaciji. Najblia taka jasnog vida odmie se od oka jer obim akomodacije opada. Popravlja se konveksnim staklima. presentatio, stav ploda odnosno dela tela ploda koji prednjai u kotanom kanalu majke (karlica) za vreme trudnoe i poroaja. U uzdunom poloaju prednjai glava (presentatio capitis) ili karlica ploda (presentatio pelvica), u poprenom poloaju nema dela koji prednjai, ulaz u kariku je prazan u veini sluajeva, ali mogu prednjaiti trup, rame ili ruka. presistolan, koji je u vezi sa presistolom, tj. s krajem dijastole.

prelom kosti, v. fractura.

premedikacija, preoperativna medikacija, davanje odreenih medikamenata u neposrednom preoperativnom periodu koje ima za cilj psihiko smirenje bolesnika, izazivanje analgezije, snienje bazalnog metabolizma, i inhibiciju sekrecije u disajnim putevima.; najee se koriste opijati (morfm i petantin), preparati beladone (atropin), antihistaminici i dr. premolari, pretkutnjaci, bikuspidati, ima ih 8 u svakoj vilici, levo i desno po dva. Nalaze se izmeu onjaka i molara kutnjaka. Prvi gornji premolar ima dva tanja korena, jedan bukalno, a drugi lingvalno, ostala tri imaju po jedan koren. prenidaciono vreme, ivot ploda pre nego to se ugnezdio u materini zid. ivot jajeta je obezbeen funkcijom utog tela. preoperativna priprema, skup postupaka koji imaju za cilj da bolesnika (koji moe biti u tekom stanju) dovedu u optimalno stanje za operaciju; podrazumeva davanje infuzija tenosti i elektrolita, transfuzija krvi i njenih derivata, antibiotika, kardiotonika, kiseonika i dr.; sve ove mere treba da pripreme bolesnika za operaciju i smanje operativni rizik. preosetljivost (prema lekovima), pojava da neke osobe ve na male doze nekog
41 Medicinski leksikon

641

presistolni um

prevremeni pubertet

presistolni um, v. um. enje zuba i spreavanje razvoja sekunpresna dijeta, v. dijeta. darnog karijesa plombiranog zuba. presoreceptori, pauku slini nervni zavr- previjalite, v. sanitetska stanica. eci kojih ima naroito mnogo u zidovi- prevremeni pubertet, pojava znakova poma krvnih sudova. Igraju znaajnu uloInog sazrevanja pre perioda koji, u granicama doputenih biotipskih varijacigu u regulaciji krvnog pritiska, jer se pri ja, predstavlja normalno vreme sazrevarastezanju sudova, koje je prouzrokovanja za tu rasu i za prilike pod kojima ona no povienjem pritiska, poveava broj ivi. Prevremeni pubertet, izrazito patoimpulsa s ovih receptora koji u izdueloko stanje, ne treba meati s ranim i noj modini poveavaju razdraenost preranim pubertetom koji predstavljaparasimpatikih a smanjuju razdraeju, zajedno s poznim pubertetom, vrenost simpatikih centara. Dolazi do imenski obeleene gornje i donje mee renja krvnih sudova i do smanjenja normalnog pubertetskog procesa. Ne frekvencije i snaga sranih kontrakcija, treba smetnuti s uma da na pojavu puusled ega pada krvni pritisak. berteta utiu, sem nasleene indivipresupurativan, koji prethodi supstanciji dualne konstitucije, i drugi faktori (zagnojavanju). (rasa, ishrana, podneblje, nain ivota, pretei pobaaj, v. abortus. hipererotizacija i dr.). Vano je, meupretilost, v. obesitas, adipositas. tim, konstatovati da se danas pubertetpretkomora srca, v. atrium. ne pojave u oba pola uopte javljaju pretreniranost, oblik hroninog zamora znatno ranije nego pre 30 godina. To ubposledica dugotrajnih optereenja kako rzanje je proizvedeno, najverovatnije, fizike, tako i psihike prirode. Monotohiperotizacijom koju dananji ivot vri nija treninga doprinosi pojavi sledeih na razvoj omladine. Prevremenim puznakova: gubitak volje za treningom, bertetom treba smatrati pojavu polnog poveana razdraljivost, nesanica i gusazrevanja pre 10. godine u devojica, a bitak teine, slabiji rezultati, manje efi-X pre 13. godine u deaka. Svi se sluajevi kasan rad, poremeaj ravnotee vegetaprevremenog puberteta mogu svrstati u tivnog nervnog sistema (pomeranje pre3 grupe: 1) prvu grupu ini uroeni i gema simpatikotoniji), ekstrasistole i sponetski odreeni pubertet; 2) u drugu rije reagovanje. Leenje - prekid aktivgrupu spadaju oni koji su izazvani hornosti ili prelaz na neku drugu aktivnost, monskim poremeajima i 3) treu grusedativi, velike doze vitamina. pu ine sluajevi prevremenog puberteprevencija, niz preduzetih mera koje preta cerebralnog porekla. 1) Konstituciothode pojavi bolesti ili povredi ili, pak, ni ili idiopatski p.p., moe postati zbog tekom oteenju zdravlja, invalidnosti neprimetnih lezija (kriptogenetski prei u krajnjem sluaju smrti. Ovo podravremeni pubertet, neznatne encefalitizumeva korienje svih postojeih znake ozlede i dr.); 2) p.p. hormonskog ponja o zdravlju i prirodnom toku bolesti rekla, javlja se prevremena i prekomeru cilju da se ouva i unapredi postojee na proizvodnja seksomorfona (tumori zdravlje (primarna prevencija), sprei semenika ili jajnika, hiperplazija kore dalje napredovanje bolesti (sekundarna nadbubrene lezde) i 3) p.p.modaprevencija) i sprei nesposobnost i pronog porekla, pubertet koji treba da indui ivot (tercijarna prevencija). teresuje lekara u najveoj meri, jer u preventivan, koji spreava, koji predupmeumozgu postoji regulatorni centar reuje. Sin. profilaktian. V. kurativan. hormonske funkcije, sposoban da pod preventivna ekstenzija, (stom.) princip izvesnim okolnostima izazove prevrepreparacija kaviteta karioznog zuba. Ukmeni pubertet: a) hiperplastiki tumori ljuenje svih predilekcionih mesta gde hipotalamusne oblasti (ventromedijalmoe nastati dalje irenje karioznog no polje sivog breuljka); h) postojanje procesa u jedan kavitet. Omoguuje hidrocefalije; c) genitosomatski prerani nesmetano ienje, fizioloko samoi642

prezervativ razvoj nastaje kao posledica zapaljenjskog oteenja hipotalamusne oblasti (encefalitis, arlah, zauke, veliki kaalj i dr.); d) blastomatozne naraslice (spon gioblastom optike hijazme); e) poliostotika fibrozna displazija (Albrightov sindrom) i 4) p. p. pinealnog porekla, on je danas doveden u pitanje, jer se tvrdi da tumori epifizne lezde ne izazivaju prevremeni pubertet otklanjanjem halonske, antigonadotropinske konice nego pojavama u svojoj okolini, a pre svega hidrocfalijom. to se prevremeni pubertet pinealnog porekla skoro ne sree u devojica objanjava se izuzetnom pojavom pinealnih tumora u njih (samo u 8,5 %). Ovaj prevremeni pubertet je po pravilu izoseksualnog karaktera. prezervativ, navlaka za penis od gume ili drugog materijala; slui za zatiti od venerinih bolesti pri polnom snoaju i kao sigurna mera predohrane protiv zaea. Sin. condom. preivanje, v. ruminatio. p rio dat, v. accessorius. Priessnitzova obloga, vodom natopljena i isceena obloga, kojom se obavija neki deo tela (vrat, grudi i trbuh), preko koje se stavlja vunena krpa ili flanel. Hladna obloga primenjuje se u bolesnika s povienom temperaturom, sa zapaljenjem ili u sluaju krvarenja, a tople u bolesnika koji imaju grevite bolove bez znakova zapaljenja, s ciljem da se bolovi smanje. prijapizam, preterana erekcija, dugotrajno nabreknue polnog uda, obino bez oseaja polnog nagona i sladostraa, praeno neprijatnim oseanjem, pa ak i bolovima. Mokrenje je zato oteano. Nabreknuta su samo kavernozna tela, dok sunerasto telo u tome ne uestvuje. Javlja se u toku bolesti ili povreda kimene modine, u hroninoj leukemiji i, ponekad, u toku litijaze mokrane beike. prikrivena perforacija, sin. perforatio tecta, v. perforatio.

primarni afekt dina je drugaija), to se ispoljava u savlaivanju borbenih napora, straha od smrti i ranjavanja, u podnoenju liavanja osnovnih ivotnih potreba (hrane, vode itd.), u privikavanju na jaka psihika i fizika naprezanja (dugi marevi, kratki odmori, kolebanja temperature i uopte klimatskih faktora, zatim iscrpljenost itd.). Prilagoavanje se olakava: podesnom obukom, moralnopolitikim vaspitanjem ljudstva, jakom motivacijom za borbu i sveu o pravednosti borbe, to je karakteristino za revolucionarne i oslobodilake ratove, a to je u visokom stepenu dolo do izraaja u naem narodnooslobodilakom ratu. prilaz, v. aditus. Primachini phosphas (primahin-fosfat), antimalarijsko sredstvo, aktivan prema primarnim egzoeritrocitnim oblicima, ubija gametocite svih oblika malarije; oficinalan je prema naoj farmakopeji. primalan, primitivan, od postanja, osnovni; p. otac, po Freudu, glava plemena koga su ubili pa potom pojeli sinovi, a kasnije proglasili za boga; p. scena, u psihoanalitikom argonu oznaava stvarno ili zamiljeno posmatranje seksualnog akta (roditelja); p. terapija, vrsta psihoterapije. primarna hloroformska sinkopa, iznenadna smrt u poetku narkoze hloroformom, kao posledica zastoja srca (treperenje komora). primarna obrada rane, v. rana, vulnus. primarna zdravstvena zatita (prema nekim naim autorima - neposredna zdravstvena zatita), deo zdravstvene zatite u kome se ostvaruje kroz neposredni kontakt stanovnitva i zdravstvene slube 85 do 96 % svih zahteva stanovnitva za zdravstvenom zatitom. U razliitim zemljama ova zatita je organizovana razliito. U nas se ovaj oblik zatite ostvaruje delatnou Doma zdravlja, odnosno radom lekara opte medicine, pedijatra, ginekologa, specijaliste medicine rada i pneumoftiziologa. primarni afekt, poetno oboljenje; obino se upotrebljava za ulcus durum kao poetnu promenu sifilisa.
643

prilagoavanje u ratu, sposobnost snalaenja u ratnim uslovima (koji su novi u odnosu na dotadanji ivot boraca, sre-

primarni hloroformski kolaps

primarni hloroformski kolaps, v. primarna hloroformska sinkopa. primarni imunski odgovor, reakcija organizma (imunskog aparata) na prvi dodir sa antigenom.

pritisak
priraslica, sraslina. V. adhaesio. prirataj, porast broja stanovnika odreene terapije. Proizlazi kao rezultat iz dve vrste kretanja: prirodnog (prirodni prirataj) nastaje raanjem i umiranjem i mehanikog (mehaniki prirataj): odnos izmeu imigracije (useljavanja) i emigracije (iseljavanja) stanovnitva jedne ire ili ue teritorije.

primarni kompleks, v. tuberculosis.

primarni (centralni) limfoidni organi, timus u sisara i ptica i Fabricijusova burza (kesa) u ptica, verovatno i kostna sr u sisara. Imaju primarnu ulogu u nastajanju imunokompetentnih elija. V. timus, Fajbricijusova burza. primarni poloaj onih jabuica, izraz niza statikih i dinamikih faktora. Mogu je kada se glava dri uspravno; one jabuice gledaju u daljinu, a vidne linije su meusobno paralelne.

prirodna mutacija, v. mutatio.

priruna apoteka, specijalno odabran i upakovan izbor lekova i drugog sanitetskog materijala ija se osnovna namena sastoji u ukazivanju prve pomoi pojedincu ili grupi (posadi): priruna apoteka za letako osoblje, za posade manjih brodova, torpednih amaca, motornih vozila, tenkova, za padobrance itd. V. vojna apoteka. prisilan, v. kompulzivan, opsesivan. prisilna predstava, poremeaj opaanja, pogreno opaanje, pri kome je subjekt svestan da je opaanje POgFeSnO1 ali se greke ne moe osloboditi, jer mu se ona prisilno namee. Jedna je od manifestacija tzv. prisilne neuroze. prisilni pokreti ili radnje, razliiti, vie ili manje sloeni pokreti glave, lica, ruku, trupa i delova tela koje oboleli mora povremeno da vri iako je svestan njihove besciljnosti i koje moe da suzbije samo po cenu jakog unutranjeg nemira i.straha. Jedan je od simptoma prisilne neuroze. pristup, v. aditus. pristupanost zdravstvene zatite, mogunost individue ili grupe da koriste zdravstvenu slubu koja postoji. Ta mogunost je u zavisnosti od niza inilaca: stepena ekonomske sigurnosti individue, sistema finansiranja, vrste osiguranja, stepena zdravstvene kulture individue, udaljenosti od zdravstvene slube, godina starosti, stava i motivisanosti za sopstveno zdravlje. pritisak, (1) dejstvo sile na neku povrinu ili na neki otpor. Meri se kad ukupnu silu podelimo s povrinom na koju deluje; (2) elektrini napon; arterijski p., p. koji vri krv u arteriji u kojoj struji. Maksimalni (sistolni) p., p. u arteriji za vreme skupljanja (sistole) leve srane

primarni av rane, v. sutura. primarni ok, v. ok.

primicanje, v. adductio. Primidonum (primidon), u hemijskom pogledu je 2-dezoksifenobarbitom, antiepileptiko sredstvo za leenje velike i psihomotorne epilepsije. primipara, prvorotka, ena koja prvi put raa; p.vetusta, ena koja prvi put raa u poznijim godinama (preko 30 godina). primitivus, primitivan, (1) prvobitni, prvi u toku vremena, iskonski; (2) jednostavan, prost. primoinfekcija, prva infekcija bacilima tuberkuloze, koja se deava u odojeta ili sasvim malog deteta. Ona je najee posledica prisustva osoba obolelih od tuberkuloze u neposrednoj blizini odojeta ili deteta (porodica, posluga, susedstvo). Ona nastaje udisanjem ili uzimanjem hranom Kochovih bacila. Priniulae radix, koren jagorevine, koren jaglaca, osuen podanak s mnogobrojnim korenjem jagorevine ili jaglaca (P. veris i P. elatior). Sadri saponine i upotrebljava se, u obliku dekokta, kao ekspektorantno sredstvo.

Prinzmetalova angina, v. angina.

pripoj, epitelni, spoj epitela desni (unutranjeg sulkusnog epitela) s povrinom zuba. U vidu prstena ploasto-slojevitog epitela obuhvata zub sa svih strana. Koronarni kraj epitelnog pripoja ini dno gingivalnog sulkusa. Sin. insercija epitelna.
644

pritisak komore. Minimalni (dijastolni) p., p. u arteriji za vreme oputanja (dijastole) leve srane komore. Srednji arterijski p., aritmetika sredina izmeu maksimalnog i minimalnog p. U srednjim arterijama p. je samo za nekoliko milimetara ivinog stuba nii od onog u velikim arterijama, dok je u sitnim arterijama znatno nii. U oveka normalno maksimalni a. p. iznosi 110-140 mm a minimalni 70-90 mm ivinog stuba, a dosta zavisi od godina ivota. A.p. zavisi od snage sranog miia, elastinosti zidova arterija, otpora u kapilarima, koliine krvi u opticaju i njene viskoznosti. A.p. se meri naroitim aparatom (sfigmomanometar). V. hypertensia, hypotensia; atmosferski p., v. barometarski p.; barometarski p., pritisak koji ini vazduh svojom teinom na sve predmete, pa i na na organizam. Oznauje se visinom stuba ive u milimetrima ili milibarima. Na morskoj povrini pritisak iznosi 760 mm, ili oko 1.000 milibara. S veom visinom pada i pritisak, tako da na 500 m iznad Zemlje iznosi 716 mm, na 1.000 m 674 mm, na 2.000 m 598 mm, na 3.000 m 530 mm, na 4.000 m 470 mm, na 5.000 m 417 mm, na 7.000 m 328 mm a na 10.000 m samo 2,29 mm. Smatra se da vea trenutna kolebanja pritiska, od 10 do 30 mm, mogu nepovoljno uticati na psihiki labilne osobe i na reumatiare; cerebrospinalni p., pritisak koji vlada u subarahnoidnom prostoru. Zavisi od brzine luenja likvora, odnosno koliine izluenog likvora i brzine njegove resorpcije. Pored toga zavisi od postojanja ili nepostojanja prepreka u normalnom optoku likvora kroz modane komore i od arterijskog, a naroito od venskog pritiska. V. hydrocephalus; intraokularni p., pritisak koji vlada u unutranjosti one jabuice. Zavisi od rigiditeta sklere i sadrine one jabuice. Predstavlja stanje dinamike ravnotee izmeu koliine tenosti koja se stvara i pne koja otie. Zavisi od itavog niza faktora (rigiditet sklere, nervni, humoralni faktori i dr.). Pokazuje varijacije u toku dana. Meri se veoma preciznim aparatima (v. tonometar); koloidno-osmotski p., v.

proband osmotski p.; krvni p., p. koji vri krv na zid suda u kome struji, v. arterijski p.; onkotski p., p. ravan snazi kojom belanevine kao hidrofilni koloidi privlae vodu. O. p. plazminih belanevina iznosi oko 25 mm Hg. Sin. koloidno-osmotski p., osmotski p., pritisak koji nastaje usled razlike u koncentraciji rastvorenih estica izmeu dva rastvora koji su jedan od drugog odvojeni polupropustljivom opnom; parcijalni pritisak, pritisak koji vri svaki pojedini gas u gasnoj smei. On je jednak pritisku koji bi taj gas vrio kad bi se pod istim uslovima nalazio sam u istom sudu. Npr. u smei koja sadri 20% zapremine kiseonika i 80% zapremine azota ukupan pritisak iznos 760 mm Hg. Parcijalni pritisak kiseonika iznosi pO2 = -rprp760=152, a parcijalni pritisak azota 80 iznosi pN2 = - 760 = 608 mm Hg (pO2 + pN2 = 152 + 608 = 760 mm Hg); venski p., p. krvi u venama. Ukoliko su vene blie srcu, v. p. postupno opada, tako da u velikim venama bliskim srcu (desnoj pretkomori) postane ak negativan. Normalno, v. p. u kubitalnoj veni iznosi 10-12 ml vode. V. p. je najee povien u sranoj dekompenzaciji i u konstruktivnom perikarditisu. prividna pregrada, v. Reilovo ostrvo. privoenje, v. adductio. prizma, staklo trouglastog oblika ije se dve strane stiu pod uglom iji stepen oznaava njenu jainu; optika prizma slui za skretanje pravaca svetlosnih zrakova. Upotrebljava se pri latentnoj razrokosti. prizmata adamantina, v. adamantoblasti. proaccelerin, proakcelerin, peti inilac koagulacije, koji utie na ubrzavanje stvaranja protrombinaze. V. coagulatio. proba, v. test. proba postave, (stom.) preliminarno unoenje u usta proteze izmodelovane u vosku s vetakim zubima, radi provere prileganja na oralna tkiva, estetskih kvaliteta i meu vilinih odnosa. proband, oboleli lan odreene porodice od koga se prvo polazi u utvrivanju pe645

probatorius digrea, odnosno, genski uslovljenog poremeaja u bliskih srodnika. Mukarac se oznaava kao propositus, a ena kao proposita. probatorius, probatoran, koji ima znaaj pokuaja izpitivanja. Npr., probatorna punkcija, punkcija u cilju ispitivanja, za razliku od evakuatorne punkcije koja slui leenju. probenecid, v. inhibitori transporta organskih jedinjenja kroz bubrene kanalie. probna ekscizija, v. excisio. probna laparotomija, v. laparotomija. probna punkcija, v. punctio. probni doruak, daje se radi ispitivanja sekrecione moi eluca i utvrivanja naina na koji se vri pranjenje eluca pregledom eludanog soka; alkoholni p.d.: 300 ml 5%-nog alkohola; Boasov p.d.: olja aja i komad dvopeka ili bajatog hleba; kofeinski p. d.: 0,20 g kofeina rastvorenog u 300 ml vode. probojnik (perforatorium), zailjen i uvrnut vrh semeglavca. proboscis lateralis nai, uroeni koni privezak na bonoj strani nosa, javlja se kao posledica malformacije nosa u rano doba fetusovog ivota. Nekad ima u njima i tragova hrskavice. Udruuje se nekad i s drugim uroenim defektima na nosu (fistule, deformacije). Procaini benzyl-penicillimim (prokainbenzil-penicilin), preparat penicilina s protrahovanim dejstvom; oficinalan je prema naoj farmakopeji. Procaini chloridum, lokalno anestetiko sredstvo iz grupe derivata paraaminobenzojeve kiseline, slui za sprovodnu i infiltrativnu anesteziju; oficinalan je prema naoj farmakopeji. Rastvorima koji se ubrizgavaju obavezno se dodaje neko vazokonstriktorno sredstvo (adrenalin, korbadrin). Nema lokalno anestetiko dejstvo na nepovreenoj koi i na nepovreenim sluznicama. Sin. Procainum hydrochloricum. Procainum hydrochloricum, v. Procaini chloridum. procedura, niz postupaka kojim se eli postizanje odreenog cilja.
646

produeni san procesna psihoza, nastala endogeno, odvija se hronino dovodei najzad do stanja trajnog defekta, demencije. processus, napredak, postupak, produetak, nastavak; oznauje nastavak na nekom organu, v. apophysis; p. alveolaris, vilini nastavak, deo vilice u kome su usaeni zubi; p. ciliaris, processus ciHares, trepljasti nastavci, uzduna ispupenja, radijalno postavljena, na zadnjoj strani trepljastog tela (corpus ciliare). Stvaraju onu vodicu; p. mastoideus, bradaviast nastavak, ispupenje na petroznom delu slepoone kosti, koje se uoava i napipava iza usne koljke; p. spinosus, rtast nastavak na zadnjoj strani prljena, strci unazad i napipava se ispod koe; p. vermiformis (appendix vrmiformis), crvuljak slepog creva. proconvertin, prokonvertin, VII inilac koagulacije, koji uestvuje u aktivisanju tkivnog tromboplastina. V. coagulatio. proctalgia, proktalgija, bolovi u donjem delu rektuma. proctectasia, proktektazija, proirenje rektuma ili anusa. proctitis, proktitis, zapaljenje rektuma. proctoparalysis, proktoparaliza, paraliza miia anusa i rektuma. proctorrhagia, proktoragija, izbacivanje krvi iz rektuma. proctoscopia, proktoskopija, inspekcija rektuma proktoskopom. proctosigmoidectomia, proktosigmoidektomija, odstranjenje mara rektuma i sigmoidnog kolena hirurkim putem. proctosigmoiditis, proktosigmoiditis, zapaljenje rektuma i sigmoidnog kolona. proctostasis, proktostaza, opstipacija zbog neosetljivosti rektuma na drai za defekaciju. pro die, na dan, npr., dosis pro die, dnevna doza. prodigiosus (raskoan), B. prodigiosus sam stvara jednu crvenu boju. Sin. serratia marcescens. produena modina, v. medulla oblongata. produeni san, hemijskim sredstvima izazvan san u trajanju od vie dana, pri emu se podeava da bolesnik u krat-

proenzim

proinsulin

kim prekidima sna obavi svoje telesne progenia, progenija, mezijalni poloaj donje vilice u odnosu na gornju vilicu i na potrebe. Produeni san se upotrebljava skelet baze lubanje. Nastaje usled uroza leenje akutnih i subakutnih psihoza. enog ili nasleenog prekomernog razproenzim, preferment, zimogen, prethodvitka donje vilice. Sin. prava progenija, ni stupanj enzima koji se u organizmu genuina progenija. Prividni p.z., v. mora aktivisati da bi ispoljavao svoje micrognathio maxillaris. Prinudni p.z., dejstvo. Npr., propepsin (pepsinogen) zbog nepravilnog poloaja sekutia i ose hlorovodoninom kiselinom aktivie njaka donja vilica samo u zavrnoj fazi u pepsin. okluzije dolazi u progeni odnos. profagi, v. bakteriofagi, transdukcija, progeria, progerija, patuljast rast i rano transfekcija. starenje svih tkiva. Mandibularna mikprofesionalne bolesti u oruanim snarognatija, parcijalna anodoncija i mulgama, oboljenja prouzrokovana naitiple impakcije zuba, kao posledica disnom ivota i rada u vojsci, naroito izazfunkcije hipofize. Sin. syndroma Hutvana uticajem komplikovane tehnike i chinson-Giljord. novih borbenih sredstava koja stvaraju pogodno tlo za razne tetne inioce kao progestageni, preparati sa dejstvom progesterona (pripremaju matericu za nito su: vibracija, buka, praina, izduvni daciju ploda). gasovi kod oklopnih i mehanizovanih jedinica, intezivna buka i barutni gasovi progesteron, hormon utog tela. Pod dejstvom ovog hormona sluznica materice kod artiljerijskih jedinica, toksina heprelazi u sekrecionu fazu, odnosno primijska jedinjenja kod raketnih jedinica prema se da eventualno primi oploeno i jonizujue zraenje kod radarskih jedijaje. Neophodan je za odravanje trudnica itd. noe, inhibira ovulaciju i smanjuje osetprofesionalni delirijum, v. delirium treIjivost materice prema oksitocinu. Utie mens. na stvaranje sekretornog dela (alveole) profesionalni gr, v. graphospasmus. mlenih lezda. Daje se pri dismenoreji, profilaksa, v. prophylaxis; dentalna p., habitualnom pobaaju i iminentnom prophylactodontia; hemijska p., upotpobaaju. reba hemikalija pri predupreivanju progestogeni, enski polni hormoni koji prenoenja uzronika oboljenja, naroipripremaju matericu za ugneenje to verierinih infekcija; kolektivna p., ploda. zatita zajednice od infekcija; mehani- prognathia, isturen poloaj vilice odnoka p., predupreivanje venerikih insu na skelet lubanje; p. maxillaris, gorfekcija mehanikim sredstvima (konnja vilica isturena. Sin. antepozicija; p. dom); p. lekovima, upotreba droga za mandibularis, donja vilica isturena. predupreivanje infekcije, naroito maSin. progenija; p. bimaxillaris, obe vililarije; serumska p., predupreivanje ce isturene. oboljenja upotrebom imunskih se- progresivna bulbarna paraliza, v. paralyruma. sis. profilaktian, v. preventivan, predohran. progresivna paraliza, v. paralysis progreprofilaktika, grana medicine koja prosiva. uava metode .zatite zdravlja. Sin. pre- progresivus, progresivan, (1) koji napreventiva. duje; (2) u bolesti koji se pogorava, npr. proflavin, proflavin, antiseptiko i dezinatrophia musculorum progressiva, proficijentno sredstvo iz grupe antiseptigresivna atrofija miia. Sin. progrekih boja, derivata akridina. diens. profuzan, obilan, vrlo jak (primer: profuz- proinsulin, hemijski i bioloki pretea inno znojenje). sulina (v. tamo) u kojem su A- i B-lanac progama determinacija pola, v. determiinsulina meu sobom povezani tzv. C-nacija pola. peptidom (v. tamo).
647

prokainamid
prokainamid, sredstvo protiv sranih aritmija. prokarionti, elije koje nemaju organizovano jedro, ve je jedrova supstancija rasturena po citoplazmi (virusi, bakterije i neke alge). proktolog, lekar struan u proktologiji; u nekim zemljama specijalista u proktologiji. proktolegija, grana medicine koja se bavi prouavanjem i leenjem oboljenja rektuma i anusa. proktosigmoidoskop, instrument cevastog oblika s osvetljenjem za pregled rektuma i sigmoidnog kolona. proktoskop, spekulum ili cev s osvetljenjem za pregled rektuma. prolaktin, hormon prednjeg renja hipofize. U herniji je on proteohormon. Molekulska teina mu iznosi oko 23.000. Podstie mlene lezde na luenje mleka, a kod nekih ivotinjskih vrsta ima i luteotropno dejstvo (delujui na uto telo prouzrokuje luenje progesterona). Sin. mdmotropni hormon, galaktin, laktogeni faktor, luteotropni hormon, luteotropin, LTM. prolapsus, prolaps, spad, ispadanje unut-/ ranjih organa tela iz nekog unutranjeg prostora u drugi ili iz unutranjeg u spoljanji prostor; p. ani, prolaps mara, ispadanje sluznice mara; p. ani et recti, ispadanje ampularnog dela pravog creva kroz analni otvor; p. cerebri, ispadanje dela mozga kroz otvor stvoren traumom u lubanji i mekim delovima glave (poglavine); p. cordae umbilicalis, prevremeno ispadanje pupane vrpce u toku poroaja pre nego to se rodilo novoroene; "p. corporis vitrei, ispadanje staklena kroz ranu na ronjai ili beonjai; inkompletan p.r., prolaps bez pomeranja m. sphinctera ani; p. iris, ispadanje duice kroz ranu na ronjai; kompletan p. r., prolaps s pomeranjem m. sphinctera ani, ali s mogunou stvaranja kile creva; unutranji i kompletni prolaps rektuma je onaj koji se odlikuje posuvraanjem rektosigmoidnog kolona i gornjeg dela rektuma u donji deo rektuma. V. intususceptio; p. Morgagni, hro-nina zapaljenjska hiperplazija mukoze i
648

pronatorni refleks
podsluznica grkljanskog paga; p. recti, ispadanje sluznice rektuma raznog stepena kroz analni kanal; p. slezine, eluca i creva, prolaps ovih organa kroz defekt preage u grudnu duplju; p. uteri, ispadanje materice kroz otvor vagine; p. vaginae, ispadanje vagine u spoljanji prostor.

proletnje-letnji meningoencefalitis, v.
meningoencephalitis. proletnji encefalomijelitis, zapaljenje mozga i kimene modine prouzrokovano virusom koji prenose krpelji. V. krpeljni encefalitis (pod encephalitis). proletnji oni katar, v. conjunctivitis vernalis. proliferatio, proliferacija, izrastanje, bujanje, umnoavanje izvesnih elija ili tkiva (npr. pri hiperplaziji, zapaljenju i izrastaj ima). proliferativno zapaljenje, v. inflammatio prolijerativa. proliv, v. diarrhoea; letnji p., prolivi u odojeta, koji se sreu naroito u leto i nastaju usled uzimanja mleka koje se ukvarilo usled toplote. Ti su prolivi esto i smrtonosni. promet materija, v. metabolizam materija. prominentia, prominencija, uzvienje, ispupenje, npr. prominentia laryngea pharyngis, ispupenje na zadnjoj strani grkljana, odnosno na prednjem zidu drela. promontorium, promontorijum, rt, posebno karlini rt, uglasto ispupenje na gornjem otvoru ili ulazu male karlice koje odgovara zglobu petog slabinskog prljena i krsne kosti. promoter, kratak niz nukleotida smeten uz gene operatore u molekulu DNK gde se vezuje polimeraza RNK i zapoinje transkripciju RNK. Meutim, sam promoter se ne transkribuje. promrzlina, v. congelatio, perniones. pronatio, pronacija, uvrtanje podlaktice i stopala. Pri pronaciji podlaktice bica ukrta spreda lakatnu kost. Pri pronaciji stopala ono se oslanja na unutranju ivicu, a dlan se okree spolja. pronator, uvrta, npr. musculus pronator teres, obli uvrta.

pronatorni refleks, v. refleks.

pronephros
pronephros, pronefros, prabubreg, najprimitivniji ekskrecioni organ kimenjaka. U nekih riba odran je kao stalni oblik. U oveka se poinje razvijati krajem tree nedelje, i to od 7 do 14 praprljena u vidu sedam pari nepotpuno razvijenih cevica bono od praprljenova. Ove cevice ulivaju se u dva pronefrosna kanala, koji se proteu u pravcu kloake. P. brzo degenerie istim redom kojim postaje. pronukleus, muki, hromatin semeglavca preobraen posle oploenja u muko jedro; p. enski, jajno jedro koje se stapa s mukim pronukleusom dajui sinkarion, jedro zigota s diploidnim brojem ( 2n ) hromosoma. propan, zasien ugljovodonik, CsHe, zapaljiv gas koji izvire iz nekih petroleumskih izvora. Pomean s butanom slui kao gorivo u laboratorijama i u domainstvu. propedevtika, predsprema, pripremna nastava o nekoj disciplini, oblasti. properdin, enzimski sistem, euglobulinska frakcija u normalnom serumu. Ima znaajnu ulogu u nespecifinoj odbrani organizma protiv raznih infektivnih faktora. Zajedno s komplementom i magnezijumskim jonima uestvuje u zapaljenjskim reakcijama, u nekim imunim procesima i u fagocitozi. Glavna mu je uloga aktivacija komplementa, tzv. properdinski ili alternativni put aktivacije (v. komplement). Smatra se da postoje dva odvojena sistema enzima, jedan odgovoran za aktivaciju C3, a drugi za aktivaciju C5. U sastav properdinskog sistema ulaze faktori: A, B i D. Faktor A je C3, faktor B je proaktivator C3, a D-faktor ima ulogu u aktivaciji faktora B. Properdinski sistem se moe aktivisati polisaharidima iz mikroorganizama (zimozan, polisaharidi gram-pozitivnih bakterija i lipopolisaharidi gram-negativnih bakterija). Mala koliina antitela u vidu agregata moe da akti vie komplement preko properdinskog sistema. Propicilin, preparat penicilina otporan u kiseloj sredini. propil-tiouracil, 6-n-propil-2-tiouracil. Propil spreava sintezu tireoidnog hor-

prostatalgia
mona i sniava bazalni metabolizam, zbog ega se upotrebljava za leenje Jii pertireoidizma. V. metil-tiouradi propoksifen, analgetiko sredstvo, sintetska zamena za morfin. proporcionalni brojai, gasni detektori nuklearnog zraenja, daju impuls srazmeran utroenoj energiji. Mogu da se koriste za odbrojavanje estica ili daju energetski spektar. Stvoreni signal se prenosi u elektronski deo aparature, koja ga obrauje i registruje. Proporcionalni brojai su pogodni za merenje alfa-estica, detekciju neutrona i merenje spektra niih energija beta-estica. propranolol, beta-adrenergiki blokator, slui za ieenje sranih aritmija, pektoralne angine i hipertenzije.

propratni pokreti, v. sinkineza.

propfioceptor, receptor u miiima ili tetivama, kostima, zglobovima, labirintu. Sin. proproreceptor. proprioreceptor, v. proprioceptor. proptosis, proptoza, v. exophthalmtts. propulsio, propulzija, poremeaj hoda u Parkinsonovom sindromu. Sastoji se od nemogunosti ravnomernog koraanja. Jednom zapoeto koraanje biva sve bre, bolesnik tri za svojom teom. V. retropulsio. Propylis hydroxybenzoas (propilhidroksibenzoat, propil-paraben), alifatiki estar parahidroksibenzojeve kiseline, slui kao konzervans za farmaceutske preparate; oficinalan je prema naoj farmakopeji. propylthiouracil, propil-tiouracil (6-propyl-thiouracil), antitireoidna materija (v. tamo) koja deluje spreavajui jodizaciju, ali se zbog relativno slabog efekta u nas ve retko koristi. prostaglandini, derivati prostanoine kiseline, stvaraju se u organizmu, imaju mnogostruka, jo potpuno nerazjanjena dejstva. prostata, prostata, miino-lezdani organ, pridodat spolnim organima mukaraca. Nalazi se ispod mokranog mehura i ispred marnog creva. Kroz prostatu prolazi mokrana e v. prostatalgia, prostatalgija, bol u prostati.
649

prostatectomia prostatectomia, prostatektomija, odstranjenje uveane prostate operacijom. Postoje etiri metode: 1) transvezikalna ili suprapubina prostatektomija, tj. kroz otvorenu mokranu beiku; 2) perinealna prostatektomija, tj. kroz meicu; 3) retropubina prostatektomija, tj. kroz Retziusov prostor i 4) transuretralna prostatektomija. V. resectio. prostatismus, prostatizam, tegobe u hipertrofiji prostate (adenom prostate), iako jo ne postoji rezidualna mokraa; prostatisme sans prostate, (fr.) prostatizam bez znakova hipertrofije (adenoma) prostate. pros t at it is, zapaljenje prostate; akutni p. je esta komplikacija zadnjeg uretritisa iji su izazivai gonokok ili E. coli; hronini p., najee je posledica i nastavak akutnog prostatitisa. V. abscessus. prostatni depi, u mukog deo krajnjeg segmenta repnog Mullerovog kanala, osim semene humice (colliculus seminalis). U enskog odgovara repnom kraju usmine (vagina prostatica masculina). prostatorrhoea, prostatoreja, izluivanje sekreta prostate, iz mokranog kanala-u toku defekacije, mokrenja, itd. V. spermatorrhoea. prostetina grupa, naziv za nebelanevinsku termostabilnu komponentu sloenih belanevina - proteida, koja s proteinom gradi sloene belanevine. Tako se sloena belanevina hemoglobin sastoji od prostetine grupe hema i proste belanevine globina za koju je prostetina grupa vezana. Neki enzimi se sastoje od prostetine grupe i proste belanevine (enzim-proteidi). prosthesis, v. proteza. prostitucija, vrenje seksualnih odnosa uz naplatu, tj. prodavanje seksualnih usluga. Predstavlja medicinski, socioloki, psiholoki i pedagoki problem koji ima istoriju dugu koliko i ljudsko drutvo/Razni oblici (gostinska, religiozna, vojnika i dr.) razvijali su se i postojali u raznim drutvenim okvirima. I savremeno drutvo nije od nje poteeno. Iako u Evropi ne postoji kao formalna i od drave odobrena, prostitucija se
650

proteinaemija odrava u mnogim zemljama ukljuujui i nau. Najei oblik je enska heteroseksualna prostitucija mada se sve vie pojavljuju muka heteroseksualna i muka homoseksualna prostitucija. prostor, periodontalni, v. spatium periodontalis. prostratio, prostracija, krajnja iscrpljenost. protactinium, Pa1 protaktinijum, radioaktivni element koji postaje od urana, srebrnastobeo metal koji se ne oksidie na vazduhu, spada u grupu elemenata aktinoida. protamin-cink-insulin, jedna od modifikacija insulina ije dejstvo sporije nastupa od dejstva obinog insulina, ali due traje. V. insulin. protamini, najjednostavniji proteini s izrazitim baznim osobinama. U vodi se lako rastvaraju, a pri zagrevanju ne koaguliu. Nalaze se u spermatozoidima riba. protanomalia, pro t anomalija, uroeni poremeaj u raspoznavanju boja. Slabost u raspoznavanju crvene boje. protanopia, protanopija, uroeni poremeaj u raspoznavanju boj$. Slepilo za crvenu boju, nemogunost raspoznavanja crvene boje. proteidi, sloene belanevine koje se sastoje od neke proste belanevine (proteina) i neke supstancije koja je termostabilna, a nije belanevinske prirode (prostetika grupa). Prostetika grupa je vezana za belanevinu. Prema prostetikim grupama, proteidi se dele na hromoproteide (prostetika grupa je neka obojena supstancija), nukleoproteide (prostetika grupa je nukleinska kiselina), glikoproteide (prostetika grupa je neki ugljeni hidrat) i lipoproteide (prostetika grupa je neki lipid); hromoproteidi, vrsta sloenih belanevina, sastoji se od proste belanevine globina i obojene prostetike grupe hema. Nalazi se u crvenim krvnim zrncima i slui za prenoenje kiseonika: vezuje ga iz vazduha plunih alveola, a odaje ga elijama. proteinaemia, proteinemija, 1) vrednosti belanevina u plazmi; 2) poveane vrednosti belanevina u plazmi.

proteinaza

protetski ekvator

p. praetuberculosa, proteinurija koja proteinaza, enzim koji katalizuje hidrolise javlja u poetnom stadijumu plune zu proteina (belanevina). tuberkuloze; p. praerenalis, proteinuprotein-losing enteropathy, (eng.) v. enrija koja je uslovljena nebubrenim boteropathia. lestima. proteinogram, v. elektroforeza belaneviprotektivni znaaj blastoermnih listona. va, v. blastodermni listovi. proteinosis, proteinoza, nagomilavanje belanevina u tkivima; p. lipidica, Ii- proteolitian, koji razlae, hidrolizuje belanevine. pidna proteinoza, nasledni poremeaj metabolizma lipida s ukastim nasla- proteolitiki enzim, v. enzim. gama u usnoj i drelnoj upljini kao i na proteoliza, razlaganje, hidroliza proteina drugim mestima, koje se sastoje od lipi(belanevina). da i ugljenih hidrata; pluna alveolska proteoza, (1) albumoze, tj. hidrolitiki rasp., hronina bolest plua s dispnejom, padni proizvodi belanevina koji se kaljem, bolovima u grudima, optom mogu taloiti amonijum-sulfatom; (2) slabou i hemoptizom, kao i sa ispunjealergijske reakcije (polenska kijavica, nou distalnih alveola providnim, cridiosinkrazija prema jelu) prouzrokovavenkastim sadrajem, koje je bogato u ne prodiranjem u organizam njemu belanevinama. stranih proteina. V. pollinosis. proteinska terapija, v. nespecifina nad- proterandija, faza sukcesivnog hermafroraajna terapija. ditizma u kome organizam prolazi prvo proteinski kolinik, odnos izmeu sekroz muku fazu. proteroginija, faza rum-albumina i serum-globulina u krvi. sukcesivnog hermafNormalno ovaj odnos iznosi 2. roditizma u kome organizam prolazi proteinuria, proteinurija, prisustvo beprvo kroz ensku fazu. lanevine u mokrai; akcidentalna p., koja nije izazvana bubrenom boleu; protetika, (stom.) nauka i umetnost koja izuava ponovno uspostavljanje i odraBence- Jonesova p., prisustvo u mokravanje oralnih funkcija nadoknaivai Bence-Jonesovih belanevina, naronjem izgubljenih zuba i potpornih ito u multiplom mijelomu; p. cardiastruktura vetakim nadoknadama; fikca, kardijalna proteinurija koja se javlja sna p., deo stomatoloke protetike koji u toku kongestivne srane insuficijenciizuava rekonstrukciju odnosa i organa je; p. digestiva, proteinurija izazvana vetakim nadoknadama s kojih se opunoenjem odreene hrane; p. febrilis, tereenja iskljuivo prenose na potporproteinurija koja se javlja u toku povieni aparat zuba nosaa; mobilna p., prone temperature; p. functionalis, svaka uava planiranje protetske terapije, kliproteinurija koja nije skopana s oteniku pripremu zuba i mekih tkiva za enjem bubrega; u graviditetu, pri fiziprihvatanje parcijalnih i totalnih zubkom naporu. Sin. p.physiologica; p. glonih proteza kao i njihovu laboratorijsku bularis, proteinurija koja je posledica izradu. prisustva eritrocita u mokrai; p. interprotetska nadoknada, zamenjuje delove mittens, p. functionalis; p. lordotica, p. izgubljenog zubnog tkiva, zube i oralna orthostatica; p. nephrogenes, proteitkiva. Zajedniki pojam za inleje, kruninurija izazvana bolestima bubrega. Sin. ce, mostove, parcijalne i totalne zubne p. renalis; p. orthostatica, ortostatska proteze. proteinurija, oblik funkcijske prteinurije, koja se obino via izmeu 10. i 20. protetski ekvator, linija koja oznaava najvee ispupenje zuba, postoje model godine ivota, koja se javlja u stojeem vilice orijentisan prema najpogodnijem poloaju, a gubi leanjem. Sin. p. lordopravcu unoenja ili vaenja proteze iz tica; p. post renalis, proteinurija koja je usta. Ucrtava se pomou paralelometra. izazvana patolokim promenama u bubV. paralelometar. renoj karlici, ureterima, beici i uretri;
651

Proteus-grupa Proteus-grupa, gram-negativni bacili. U prirodi veoma raireni, izazivai truljenja organskih materija. esto se nalaze u izmetu zdravih ljudi. Neke vrste izazivaju prplive odojadi i male dece, infekcije urogenitalnog trakta. DeIe se na etiri vrste: Pr. vulgaris, Pr. mirabilis, Pr. morganii i Pr. rettgeri. Neke vrste (Pr. vulgaris i Pr. mirabilis) na povrini vrstih hranljivih podloga rastu u vidu talasa - rojenja; to su vrste s bievima. Neki sojevi Proteusa bez bieva imaju zajednike antigene s pojedinim rikecijama. Te loze nazivaju se Proteus OX-loze, koje se koriste za diferencijaciju rikecija, kao i za dijagnozu pegavca (OX19) i drugih rikecioza. proteza, (stom.) vetaka zamena za izgubljene prirodne zube i potporna tkiva zuba; baza p., deo proteze koji lei na sluznici nepca i alveolarnih grebenova. Sastoji se od ploe i sedla kod gornje proteze, a kod donje iz podjezinog dela i sedla. Izgrauje se od akrilatnog materijala i metala. Kod delimine zubne proteze moe biti redukovana i skeletirana; bazalna povrina p., deo protezne povrine koji lei na sluznici alveo-, larnih grebenova i nepca- leitu proteze. Oblik i reljef ove povrine odreen je otiskom; imedijtna p., totalna ili parcijalna proteza koja se stavlja u usta neposredno po vaenju prirodnih zuba; krilo p., deo protezne baze koji se protee od gingivalnog zavretka vetakih zuba do rubova proteze; lingvalni rub p., deo proteznog krila koji lei u alveololingvalnom obliku. Podeava se da ne smeta pokretima jezika i sluznici i da ne vri pritisak na pljuvane lezde i njihove izvodne kanale; nepano zaptivanje p., faktor stabilizacije protee. Postie se nepanim rubom proteze u zoni relativno pokretne sluznice nepca (na prelazu tvrdog u meko nepce); parcijalna p., nadoknada za vie izgubljenih prirodnih zuba i njihovih potpornih tkiva. Pacijent moe da je vadi i ponovo stavlja u usta; podlaganje p., readaptacija protezne baze dodavanjem akrilatnog materijala na povrinu proteze. Izvodi se direktno u ustima, ili indirektno 652

protivbioloka zatita posredstvom funkcionog otiska; privremena p., zubna proteza koja se nosi za krai vremenski period iz estetskih i funkcionih razloga do dobijanja stalne zubne proteze; sedlo p., deo protezne baze koji lei na alveolarnom grebenu i u koji su ugraeni vetaki zubi; segmentisana delimina p., nadoknada izgubljenih prirodnih zuba i potpornih tkiva. Sastoji se iz vie pojedinanih delova koji se meusobno precizno uzglobljavaju. Izrauje se u podminiranosti i nagnutosti prirodnih zuba koji prihvataju protezu; skeletirana p., parcijalna proteza koja se sastoji od metalnog skeleta sa krunicama akrilatnih ili porculanskih zuba povezanih za skelet pomou akrilatnog materijala. Oblik i veliina skeleta i sistem kukica zavisi od rasporeda i oblika preostalih zuba i veliine krezubog prostora; totalna p., nadoknada za izguljene sve prirodne zube donje ili gornje vilice i njihova potporna tkiva; ventilni rub p., granini deo protezne baze u kontaktu s oralnom sluznicom. Spreava prolaz vazduha i drugih materija ispod protezne baze; zatiskiva p., vetaka nadoknada kojom se rekonstruie kongenitalni rascep mekog i tvrdog nepca i defekti posle hirurkih intervencija u cilju uspostavljanja funkcije govora i gutanja. prothrombinopenia, protrombinopenija, v. hypoprothrombinaemia. protidaemia, v. proteinaemia. protidi, zajedniki naziv za proteine i proteide. V. proteini, proteidl protista, pripadnici ovog sveta razlikuju se od pravih biljaka i ivotinja svojom jednostavnom graom: oni su jednoelijska iva bia ili ako su vieelijska, ne razvijaju diferencijalna tkiva.. (Dat je predlog da se mikroorganizmi svrstavaju u svet pod nazivom protista). protivbioloka zatita, mere i postupci za zatitu ive sile, ivotinja i biljaka od biolokog oruja; u tu svrhu sanitetska sluba vri izvianje radi detekcije agenasa da bi se posle otkrivanja zaraze obavile mere profilakse, dekontaminacije i leenje bolesnika. V. bioloko oruje, dekontaminacija.

protivepidemijske mere protivepidemijske mere, v. higijenskoepidemioloka sluba. protivhemijska zatita, mere za zatitu ljudi, ivotinja i biljaka od hemijskih borbenih sredstava (v. tanioj; u tu svrhu sanitetska sluba vri dekontaminaciju (v. tamo) ljudstva (posebno povreenih i obolelih u odeljenju za dekontaminaciju) i kontrolu hrane i vode. protivotrov, v. antidotum. proton, jezgra vodonikovog atoma, s pozitivnom naelektrisanou, ija koliina odgovara naelektrisanosti elektrona; oko 1837,6 puta je tei od elektrona, s masom od 1,66.Kh24 g. Sastavni je deo jezgra svih atoma. Obino se oznaava slovom p. protoplast, deo bakterijske elije koji preostaje kad se odstrani elijski zid. protoporphyria, protoporfirija, porfirija u kojoj postoji vrlo izraen svrab, eritem i edem posle vrlo kratkog izlaganja sunevoj svetlosti, kao i velike koliine protoporfirina u eritrocitima, plazmi i stolici. protosistola, poetni deo sistole. protovertebralna ploa, niz praprljenskih tvorevina. protrombaza, v. protrmbin. protrombin, belanevina koja pripada globulinima i koja se pod dejstvom kalcijumovih jona i tromboplastina (trombokinaze) pretvara u trombin, ferment koji pretvara fibrinogen u fibrin. Protrombin se stvara u jetri pod dejstvom vitamina K. Sin. trombogen. protrusio, protruzija, izboenost, ispupenost. Npr. protrusio bulbi oculi, izboenost one jabuice. V. exophthalmus; p. dentis, v. inclinatio. provirus, virusni genom koji se ugrauje u DNK-eliju domaina i koji se potom replikacijama prenosi iz jedne elijske generacije u drugu. V. virogen. provitamin, supstancije od kojih po izvesnim uslovima mogu da postanu vitamini. Npr. ergosterol je provitamin 02, jer iz njega zraenjem ultravioletnim zracima moe da nastane vitamin D2provokacija, izazivanje. U med. vetako izazivanje nekih znakova bolesti ili nekih patolokih stanja. Upotrebljava se

pseudocilindar za lake postavljanje dijagnoze nekih hroninih oboljenja ili u svrhu leenja. Prowazek-Halberstdterova telaca, intracelularne bazofilne inkluzije u trahomu. V. inkluziona telaca. proximalis, proksimalan, najblii sreditu, glavi, gornji, suprotno distalnom, npr. epiphysis proximalis, gornja epifiza. prozencefalon, prednji primarni modani mehur. prst, v. digitus. prsten, v. anulus. prstenast, v. anularis, cricoideus. prstenast otvor, v. anulus. prstenasta hrskavica (grkljana), v. cartilago cricoidea. prljen, v. vertebra. prugasto telo, v. corpus striatum. prurigo, kono oboljenje s jakim svrabom i papulama na oprunim stranama ekstremiteta. Papule su boje koe, usled eanja razgrebene, a kasnije nastaju povrinski oiljci i zadebljanje koe. este su sekundarne infekcije, usled ega dolazi do karakteristinih poveanja limfnih lezda. pruritus, svrab, razliite geneze koji moe nastati u bolesti s vidljivim promenama na koi ili bez ovih promena - pruritis sine materia (utica, dijabetes i senijum). prva pomo, hitna i osnovna medicinska pomo koju lekar ili drugi zdravstveni radnik ili neka druga osoba prua u sluaju ozleda, nesrenog sluaja, trovanja ili nekog perakutnog oboljenja ili bolesnog stanja (kolaps itd.). psammoma, psamom, meningeom u ijem je tkivu nastupilo taloenje kalcijumovih soli u obliku zrnaca. pseudarthrosis, pseudartroza, < laan zglob koji se moe stvoriti na neprirodnom mestu u nereponovanim luksacijama, ili na mestu nezaraslog preloma ili resekcije kosti. pseudobulbarna paraliza, v. paralysis. pseudocilindar, lani cilindar, tvorevina u mokranom sedimentu koja lii na cilindar, a koja nastaje sluajno slepljivanjem pojedinih elija na konie sluzi. V. cilindri.
653

pseudocirrhosis pseudocirrhosis, pseudociroza, klinika slika koja lii na cirozu, bez ciroznih promena u jetri. Vrlo esto je izazvana konstriktivnim perikarditisom. V. Pickova bolest; p. hepatis pericarditica, v. Pickova bolest pseudocroup, pseudokrup, v. laryngitis subglotica. pseudocystis, pseudocista, nenormalan ili proiren prostor koji lii na cistu ali nije postavljen epitetom, kao to je prava cista; pankreasna p., nagomilanost pankreasnog soka u retroperitonealnom prostoru, javlja se kao posledica nekroze pankreasa ili rupture pankreasnog kanala. pseudpfluktuacija, drhtanje koje lii na fluktuaciju, npr. pri lupkanju Uporna. pseudoglioma, pseudogliom, intraoklarna tvorevina zapaljenjskog porekla iji izgled podsea na gliom, maligni tumor u dece. V. retinoblastoma. Sin. leucocoria. pseudohermafrodit, osoba s gonadama samo jednog pola, a sekundarnim poInim odlikama drugog ili oba pola. pseudohermaphroditismus, pseudohermafroditizam, pojava u kojoj postoji nenormalni razvoj polnih organa uz normalne semenike (tzv. muki pseudohermafroditizam) odnosno nenormalni razvoj polnih organa uz normalne jajnike (tzv. enski pseudohermafroditizam). V. i intersexualitas. pseudohyperkaliaemia, pseudohiperkaliemija, prividno poveanje kalijuma u serumu nastalo zbog hemolize eritrocita, leukocita i trombocita pri uzimanju krvi iz vene. pseudohyponatriaemia, pseudohiponatriemija, prividno smanjenje natrijuma u serumu l)zbog prelaenja elijske vode u plazmu pri izraenoj hiperglikemiji i 2) izraenoj hiperlipidemiji. pseudohypoparathyreosis, psudohipoparatireoidizam, bolest, najee uroena, koju karakterie nesposobnost efektornih organa da reaguju na parathormon (v. tamo) uz niske vrednosti kalcijuma i visoke vrednosti fosfora u krvi.
654

pseudoparalysis pseudoizohromatske tablice, slue za otkrivanje i dijagnostiku raznih poremeaja u raspoznavanju boja. Osobi koja se ispituje istovremeno se stave razliite boje radi procene. Razliite boje predstavljene su u vidu malih, okruglastih mrlja. Obojene mrlje istih tonova ali razliitih zasienja i svetline obrazuju neki broj ili figuru. Oko ovih znakova takoe se nalaze obojene okruglaste mrlje, tako da lep za boje ne moe da razlikuje mrlje koje komponuju broj. Postoje razliiti tipovi pseudoizohromatske tablice. Najpoznatije su tablice po Ishihari, Stillingu, Velhagenu i dr. pseudoleucaemia, pseudoleukemija, zastareo naziv za grupu bolesti u kojima postoje poveanje limfnih lezda i neki kliniki znaci koji lie na leukemije, ali bez leukemijske krvne slike. U te bolesti spadale su limfogranulomatoza, limfosarkom, aleukemijski oblik hronine limfocitne leukemije i dr. pseudomethaemoglobulin, pseudomethemoglobin, v. methaemalbumin. Pseudomonas, rod koji obuhvata veliki broj vrsta, meu kojima za oveka ima najveeg znaaja P. aruginosa ili Bacillus pyocyaneus. To su gram-negativni, vitki, neni, veoma pokretni tapii. Stvaraju dve vrste pigmenata; piocianin i florescin i enzim-piocianazu. Izaziva sekundarne infekcije rane (plavi gnoj), otitise, meningitise, infekcije mokranih puteva i dr. Zbog svpje velike otpornosti prema mnogim antibioticima esto izaziva superinfekcije u toku antibiotikoterapije i posle nje. pseudoneuritis, papila vidnog ivca daje sliku zapaljenja usled hiperplazije glije i vezivnog tkiva u njenom podruju. Sree se i u visokoj hipermetropiji i astigmatizmu. Moe da ini velike tekoe u diferencijalnoj dijagnostici. Sin. pseudooedema papillae nervi optici. pseudooedema papillae nervi optici, v. pseudoneuritis. pseudoparalysis, pseudoparaliza, poremeaj pokreta bez stvarne oduzetosti, npr. usled bola, opte iscrpenosti ili teke ataksije. V. tabes dorsalis; p. alcoho-

pseudopelade Brocq lica, oboljenje slino progresivnoj paralizi koje nije sifilisne prirode. pseudopelade Brocq, v. alopecia areala atrophicans. pseudopterygium, pseudopterigijum, oiljasti pterigijum, nastaje posle povreda oka/ zapaljenja, opekotina koje zahvataju i ronjau. Pri tome tkivo venjae prerasta na ronjau i prekriva defekt na njoj. Time se stvara udvajanje venjae, koje vrsto srasta s ronjaom. Ispod ovog pterigijuma moe se podvui sonda. Javlja se na bilo kom mestu ronjae i ne napreduje. pseudopseudohypoparathyreosis, pseudopseudohipoparatireoidizam, patoloko stanje koje podsea na pseudohipoparatireoidizam (v. pseudohypoparathyreosis) ali uz normalne vrednosti kalcijuma i fosfora u krvi. pseudosclerosis, pseudoskleroza, degenerativno familijarno oboljenje ekstrapiramidnog sistema (corpus striatum). Javlja se u drugoj deceniji ivota s neobino jakim intencionim tremorom, poremeajem tonusa i govora. Na ronjai postoji Kayser-Fleischerov pigmentni prsten. Istovremeni poremeaj funkcije jetre postoji, ali se retko kliniko-laboratorijski moe dokazati. Biopsija jetre otkriva postojanje ciroze. Danas se moe kontrolisati davanjem helatora (Penicillamin). V. Chelatorl pseudotabes, oboljenja koja na pravi tabes dorsalis lie jedino po ugaenosti dubokih refleksa i eventualnoj pojavi ataksije. Dok je pravi tabes sifilisnog porekla, dotle p. moe biti posledica polineuritisa razliitog porekla. V. polyneuritis. pseudotuberculosis, pseudotuberkuloza, oboljenje koje se manifestuje pojavom voria u jetri, slezini i eventualno, u pluima, koji su po svom izgledu vrlo slini voriima pri tuberkulozi, ali se od njih razlikuju po svom histolokom sastavu. Sastavljeni su od monocitnih elija, leukocita i plazmocita, a u sredini brzo nastaje nekroza, koja se razlikuje od nekroze pri tuberkulozi. U oveka se p. vrlo retko pojavljuje. Izaziva je Bacte-

psihofiziki pararelizam rium pseudotuberculosis rodentium Pfeifferi. pseudouraemia, pseudouremija, uremiji slini simptomi koji se javljaju u akutnom glomerulonefritisu i hipertenzivnoj vaskulnoj bolesti (hipertenzivna encefalopatija). pseudoxanthoma elasticum, sistemno oboljenje elastinog tkiva koje se na koi ispoljava ukastim pegama ili papulama lokalizovanim na stranama vrata i u prevojima. psihoanaliza, metoda udubljivanja u svesne psihike sadraje koja trai njihovo poreklo u nesvesnoj borbi instinkata i moralne linosti. Osniva joj je S. Freud, a izvrila je, naroito naglaavanje dejstva nesvesnog nagona na oveka, veliki uticaj na umetnost i knjievnost i pokuala da utie na psihologiju i psihijatriju, ali u tom pokuaju neki je ne prihvataju zbog jednostranosti osnovnih postavki. Kao terapijska metoda, u sluajevima psihoneuroza, nije uspela u svom originalnom obliku, ali se danas ine mnogi pokuaji s raznim modifikacijama ove metode, neoanaliza. psihodrama, psihoterapijska metoda u kojoj oboleli, kao protagonist, prikazuje i iivljuje svoje emocione probleme uz pomo izuenih pomonika koji mu omoguuju da dramski izrazi razliite aspekte svoje linosti i jednog direktora, voe, odnosno psihoterapeuta koji elu sesiju dovodi do uspenog zavretka. psihofizika selekcija u oruanim snagama, postupak kojim se odabira ljudstvo za vidove i rodove vojske, odnosno za pojedina radna mesta za koja su potrebni specijalisti raznih vrsta; odabiranje se vri na osnovu psihikih, fizikih i drugih osobina pojedinaca ve pri samom regrutovanju. psihofiziki paralelizam, filozofska doktrina. Javlja se u dva oblika: (1) svakom fizikom fenomenu odgovara jedan psihiki (Spinoza, Leibnitz) i obrnuto (2) svakom psihikom fenomenu odgovara jedan fiziki fenomen. Meutim, moe biti fizikih fenomena i bez odgovarajuih psihikih. Iako ovaj drugi oblik do-

655

psihogen ktrine o psihofizikom paralelizmu odgovara materijalistikom shvatanju psihikog, izraz paralelizam ne bi trebalo upotrebljavati zbog toga to u stvari nema potpunog paralelizma: fiziki fenomeni mogu postojati i bez odgovarajuih psihikih. psihogen, (1) psihikog porekla; (2) nastao psihikim uticajem. V. sugestija, hysteria. psihohemijski bojni otrovi, bojni otrovi dugotrajnim dejstvom koji izazivaju poremeaj afekta, panje, procesa miljenja i drugih psihikih funkcija i time privremeno onesposobljavaju ivu silu za rad i za voenje borbe. Predstavnici: aminoalkilestri benzojeve kiseline (BZ-otrovi, v. tamo), dietilamid lisergine kiseline (LS0; v. tamo) itd. Zatita od njih: gas-maska. psihohirurgija, oblast neurohirurgije koja se bavi leenjem duevnih oboljenja intervencijama na mozgu. psihomotoran, koji se odnosi na motorne manifestacije psihikih procesa. V. psihomotorni nemir. psihomotorni nemir, motorni nemir koji prati psihike poremeaje. V. delirium, pomama. psihosenzorni putevi, nervni putevi koji povezuju periferne senzorne aparate s odgovarajuim senzornim centrima u kori velikog mozga. psihotomimetske supstancije, supstancije koje mogu da u normalnih zdravih osoba privremeno prouzrokuju simptome koji lie na simptome neke psihoze. psihrofilne bakterije, bakterije ija je optimalna temperatura 10-2O0C, minimalna0O i manje stepeni, a maksimalna do 3O C. psihrometar, sprava kojom se meri relativna i apsolutna vlanost vazduha. Sagraena je na principu vlanog i suvog termometra, tzv. psihrometarska diferencija, slui za odreivanje relativne vlanosti koja se direktno ita u psihrometarskim tablicama. Apsolutna vlanost se izraunava iz maksimalne vlanosti za vlaan termometar, po naroitoj formuli.
656

psyche psittacosis, psitakoza, papagajska bolest, infektivne oboljenje ptica, naroito papagaja, koje se prenosi i na oveka, a ispoljava se visokom temperaturom i promenama u pluima. psoas, (gr. psoa, psoas, slabine, bubreni predeo), musculus psoas, slabinski mii, m. psoas major, veliki slabinski mii. psoriasiformis, psorijaziforman, izgled neke promene na koi koja lii na karakteristinu promenu pri obinoj psorijazi, tj. eritem pokriven perutavim naslagama srebrnastosedefaste boje koje se lako skidaju. psoriasis, psorijaza, oboljenje nejasne etiologije. Javlja se u vidu crvenih, jasno ogranienih eritemoskvamoznih promena razne veliine i oblika. Bolest se najee lokalizuje na opruzakim stranama ekstremiteta (naroito laktovima i kolenima) i vlasita, mada moe da zahvati elu kou. Javlja se u naletima od rane mladosti do duboke starosti. Oblici: p. anularis, promene imaju prstenast oblik; p. arthropathica, kone promene su udruene s bolnim oboljenjem mahom malih zglobova s ankilozom i kontrakturama; p. erythrodermica, promene zahvataju itavu kou u vidu eritema i deskvamacije; p. geographica, sastoji se iz veih ploa koje slivanjem daju izgled geografske karte; p. guttata, eritemoskvamozne promene veliine kapi; p. gyrata, psorijatike promene imaju oblik girusa; p. inversa, inverzna lokalizacija lezija u intertriginoznim predelima i prevojima; p. inveterata, starije, zadebljane promene s adherentnim skvamama; p. nummularis, psorijatike lezije imaju oblik i veliinu metalnog novca; p. punctata, lezije imaju veliinu i oblik take; p. pustulosa, rasejane pustulozne promene praene tekim optim stanjem. Sin. impetigo herpetiformis. psorijazni artritis, v. arthritis. psychasthenia, psihastenija, zastareo pojam koji obuhvata sve neuroze osim histerije. V. neurosis. psyche, psiha, duh, dua, svojstvo visokoorganizovane materije. Odraavanje

psychiatria

psychosis

ke i laboratorijske znakove oteenja objektivne realnosti pomou mozga naziva mozga. Psihiki uzroci psihoneuroze se psihom, sveu; nesvesna p7, pojam predstavljaju sukobe nagonskih tenji kojim se slui ogledna psihologija, a meu sobom koji su identini ili vrlo naroito psihoanalitika teorija i praksa, a slini konfliktu izmeu nadraaja i inhikojim se oznauje onaj deo psihe ija bicije u Pavlovljevim ogledima s uslovsadrina nije dostupna svesti a u kome se Ijenim refleksima. V. uslovljeni refleksi. ipak odvijaju razni psihiki procesi. U tu Psihoneuroza se manifestuje kao histenesvesnu psihu, kao u neku dubinu, rija ili kao prisilna neuroza. Psihopatija potiskuju se pretei sadraji svesti. V. se smatra neurozom karaktera. V. neudubinska psihologija. psychiatria, rosis, encephalitis larvata, hysteria, psypsihijatrija, grana medicine koja se bavi chopathia, prisilne neuroze. prouavanjem, leenjem i spreavanjem duevnih bolesti. psychologia, psychopathia, psihopatija, uroeno ili u psihologija, nauka o psihikim ranoj mladosti steeno stanje osobefenomenima i procesima. U popularnom njatva na granici izmeu duevnog znaenju psihologija znai mentalitet, npr. zdravlja i duevne bolesti. Nenormalpsihologija studenata, vojnika psihologija nosti u oblasti afekta i volje ispoljavaju itd.; individualna p., grana psihologije se u vidu tekoe pri adaptaciji na ivotkoja se bavi prouavanjem psihologije nu sredinu, a naroito u prilikama kada pojedinca, individue. Pod tim nazivom se od nekog trai da odgovori teim zaobino se podrazume-vaju medicinskodacima i u nenormalnim prilikama. Psipsiholoka uenja Frojdovog saradnika hopatija moe biti shizoidna, kad osoAdlera, koji smatra da je uzrok neuroza ba svojim ponaanjem lii na obolelog sukob nagona za moi i vaenjem i od shizofrenije; cikloidna p., lii na ciroseanja manje vred-nosti, bilo opteg, kularnu psihozu; epileptoidna p., odlikoje obuhvata ceo organizam, bilo samo kuje se naprasitou i brzim reakcijama pojedinih organa. Bolest bi/opravdavala (tzv. reakcijama kratkog spoja), koje lie obole log zbog njegove manje vrednosti na reagovanje epileptiara, iako ta vrsta nesposobnosti. Objanjenje obolelom psihopatija nema nikakve veze sa epitakvog porekla njegove bolesti dovodi do lepsijom; p. sexualis, seksualna psihonjegovog izleenja. V. neuroze, patija, opti pojam za izvrgnutost, perpsihoanaliza. psychoneurosis, verziju polnog nagona. psihoneuroza, esto o-boljenje s psychopathologia, psihopatologija, grana poremeajem motornih, senzi-tivnih, psihologije koja se bavi oboljenjima vegetativnih i psihikih funkcija, psihe ili pojedinih njenih funkcija. V. prouzrokovano psihikim uticajem na psihijatrija: socijalna p., grana psihopaorganizam iji najvii vegetativni i drugi tologije koja prouava uticaj drutvenih diencefalni centri esto nisu potpuno inilaca na postanak duevnih bolesti, organski ispravni (uroeno nerazvijeni ili npr. prenaseljenosti, materijalne bede, oteeni zapaljenjima, vaskularnim ili ravog vaspitanja. traumatskim procesima). Zbog toga to su psychopharmaca, psihofarmaci, lekovi organske lezije pri psihoneurozi koji utiu na ponaanje ljudi, bilo radi minimalne i to ih je kliniki teko dosmirivanja postojee razdraljivosti (rekazati, smatra se da one uopte ne postoje zerpin, meprobamat, hlorpromazin nego da bolest poiva samo na poremeaju itd.), bilo radi suzbijanja postojee depfunkcije (tzv. funkciono o-boljenje). resije (pipradrol, metilfenidat, nialamid Oskudnost znakova organskih lezija i itd.). nesumnjivi psihiki uzroci ili povodi psychosis, psihoza, duevna bolest, ludioboljenja takoe podupiru tezu o lo, teak poremeaj psihikih funkcija funkcionom ili tzv. psihogenom poreklu koji je propraen menjanjem prvobitne bolesti. Meutim, paljiv pregled otkriva u psihike linosti i njenog odnosa prema veine bolesnika objektivne kliniokolini; p. circularis, cirkularna psiho42 Medicinski leksikon

657

psychotherapia za, v. manijano-depresivna psihoza; Ganserova p., v. zatvorska psihoza; graviditetska p., psihoza koja se javlja u toku trudnoe. Generacioni ciklus ene u svim svojim fazama, poev od prve do poslednj menstruacije predstavlja kritike momente za izbijanje psihoza, po pravilu shizofrenog tipa. V. schizophrenia; p. puerperalis, psihoza koja se javlja u babinjama (puerperium). V. graviditetska psihoza; zatvorska p., akutno duevno oboljenje histerike prirode koje se javlja u zatvorenika. Treba razlikovati zatvorsku psihozu - koja je bolest - od simulaije, koja je hotimini postupak u cilju pribavljanja neposredne koristi. Sin. Ganserova psihoza, Ganserovo sumrano slanje. psychotherapia, psihoterapija, leenje funkcionih i organskih poremeaja psihikim uticajem, kao to su sugestija, hipnoza, ubeivanje i psihoanaliza; larvirana p., leenje sugestijom, pri kome je ona prikrivena nekom drugom fizikalnom metodom (injekcije, elektrizacija itd.); p. grupna, psihoza koja se obavlja, pod rukovodstvom psihoterapeuta, s grupom bolesnika koji zajedniki obrauju pojedinane sluajeve oboljenja s ciljem da svaki bolesnik time razrei svoj sopstveni sluaj neuroze. psychrophiles (psychros - hladan), psihrofilne bakterije, koje rastu najbolje na temperaturi ispod 2O0C. penina glista, v. Anguina (Tytenchus) tritici. pterygium, pterigijum, trouglasta duplikatura venjae koja prerasta na ronjau. Moe biti stacionaran ili progresivan i u tom sluaju se uklanja operativnim putem; p. externum, veoma redak, nalazi se u spoljnjem uglu oka; p. internum, nalazi su u unutranjem uglu oka. p. colli, v. vratna lepeza, Turnerov sindrom. pterigoidan, v. pterygoideus. pterigonepani pupoljak, jedan od dva manja pupoljka gornjeg vilinog pupoljka. Drugi je nepani pupoljak. pterini, jedinjenja slina purinima samo to, mesto imidazolovog prstena, sadre estolani heterociklus pirazin. Osnov658

pubertas ni ciklus iz koga se izvode pterini je sastavljen kondenzovanjem pirimidinskog i pirazinskog prstena i naziva se pteridin. Dva najjednostavnija pterina su dobijena iz krila leptirova i to leukopterin i ksantopterin. Pterin je sastavni deo folne kiseline koja je neophodna za rastenje nekih bakterija. Neki derivati pterina su antagonisti folne kiseline i s njima se ine pokuaji terapije akutne leukemije. pterygoideus, pterigoidan, krilast, u obliku krila, npr. processus pterygoideus, krilast nastavak klinaste kosti. ptosis, ptoza, sputenost, spad, (oft.) p. palpebrae, spad gornjeg kapka, najee usled paralize miia dizaa kapka; p. paralytica, ptoza usled paralize n. okulomotorijusa; p. sympathica, ptoza usled pareze m. tarsalisa, koji inervie n. simpatikus; p. trachomatosa, ptoza usled zadebljanja tarzusa; p. traumatica, ptoza usied povrede miia dizaa kapka. ptyalin, ptijalin, amilaza pljuvake, enzim pljuvake koji katalizuje hidrolizu skro-, ba. ptyalismus, ptijalizam, pojaano luenje pljuvake kao fizioloka pojava ili kao simptom nekog oboljenja. U uglovima usana mogu da se stvore promene sline angularnom stomatitisu. Zbog gutanja pljuvake javlja se gaenje i povraanje. Sin. sialorrhoea, hypersalivatio. ptyalorrhoea, ptijaloreja, prekomerno luenje pljuvake. Sin. ptyalismus, v. hypersalivatio. pubarche, prvo javljanje stidnjake dlakavosti u devojica. pubertas, pubertet, ivotna dob koja poinje s pojavom sekundarnih seksualnih odlika a zavrava se s izraenom fertilnou kratko vreme pre zavretka telesnog rasta (traje oko 5 godina); p. praeCOX, rani pubertet (prevremeni pubertet), pojava puberteta (v. pubertas) pre 8. do 10. godine ivota s tim to duevni razvoj ne prati telesni ve telesni odgovara hronolokoj starosti; p., prevremeni, v. prevremeni pubertet; p. tarda, kasni pubertet (zakasneli pubertet), po-

pubertet
java prvih znakova puberteta (v. pubertas) posle 14. do 16. godine ivota. pubertet, skup pojava u vezi s polnim zrenjem muke i enske jedinke. Pubertet u mukih otpoinje izmeu 13. i 15. god. nizom karakteristinih telesnih i duevnih pojava. Najupadljivija pojava je nicanje dlaka u bruiku (pubes) i pazuhu. U mukarca rastu polne lezde i muki ud. Kao posledica toga nastaju erekcije i prva ejakulacija. Usled porasta grkljana i glasnih ica, glas se menja (mutiranje). Dlakavi trougao u bruiku se pretvara u karakteristian romb s jednim krakom ka pupku. U toku pubertetnog perioda nastaje rastenje pojedinih delova tela. Ponaanje pubescenta se znatno menja: javlja se polni prohtev i interes za suprotni pol. Uobliavanje opteg psihizma je jo u kolebanju: pol se vie izraava nego linost. Nastaje znatno izluivanje gonadostimulina i androgena. Pubertet u enskih poinje ranije nego u mukog (oko 10. do 12. god.), prvo poinju da rastu dojke (telarha). Na licu se javljaju bubuljice. Izmeu 12. i 13. god. javljaju se dlake na velikim usnama stidnice (pubarha). Pojavljuje se prva menstruacija (menarha) u vezi s razvojem jajnika. Pubertet se u tropskim krajevima javlja znatno ranije. Meutim, i u narodima severnijih kontinenata konstatovano je ubrzano polno sazrevanje (akceleracija za 2-3 godine). Po svemu izgleda da u tome izvesnu ulogu igra hipererotizacija; p. prevremeni, u devojica ima raznovrsniju nozoloku sliku.
pubertetna lezda, v. meuprostorna ilezda.

pukovska sanitetska sluba

pudendum, spoljanji spolni organi (naroito u ene: pudendum femininum ili pudendum muliebre). V. vulva. pudendus, stidan, stidnjaan, koji ima veze sa spoljanjim spolnim organima, npr. nervus pudendus, stidnjani ivac. puerilismus, puerilizam, detinjasto ponaanje duevnih bolesnika. U shizofreniji neki ga smatraju znakom tzv. psihike regresije. puerpera, v. puerperium. puerperium, puerperijum, babinje, doba i stanje organizma ene posle poroaja u okviru kojeg se gube promene nastale tokom trudnoe i poroaja i svi se organi tokom tog perioda vraaju u stanje pre trudnoe. Za ovo vreme dolazi do niza regresivnih i progresivnih procesa koji dovode enu u naroito stanje u kome se one nazivaju puerpere ili babinjare. Puerperijum poinje po zavretku poroaja, odnosno odmah posle izbacivanja posteljice i ovojaka i traje est do osam sedmica. Strogo uzevi, pravo babinje traje osam do deset dana, za koje vreme dolazi do potpune involucije materice, dok posle est sedmica nestaju sve fizioloke promene karakteristine za trudnou i saniraju se anatomska oteenja nastala u toku poroaja. puferi, odbojnici, opirai, vodeni rastvori raznih elektrolita koji se opiru promeni pH kada im se dodaju i znatne koliine kiseline ili baze. Pulerni rastvori su najee slabe kiseline i njene soli ili slabe baze i njene soli. Pufer se moe definisati kao smea slabe kiseline i njene konjugovane baze. U krvi se nalaze bikarbonatni pufer, sastavljen od ugljene kiseline i natrijum-bikarbonata, i fosfatni pufer, sastavljen od primarnog i sekundarnog fosfata. Pored navedenih pufera u krvi se nalaze aminokiseline i protidi koji se, kao amfoterni elektroliti, ponaaju kao puferi. Sin. tamponi. pukovska sanitetska sluba, snage i sredstva za pruanje optemedicinske pomoi, za evakuaciju povreenih i obolelih iz niih jedinica, za sprovoenje higijenskoepidemiolokih mera i za snabdevanje sanitetskim materijalnim sredstvima jedinica puka i sanitetske

pubes, stidna dlaka, stidnjani predeo. pubicus, pubian, preponski, stidnjani, npr. tuberculum pubicum, preponska ili stidnjana kvrica na os pubis. pubis, os pubis, preponska kost, preponjaa, stidna kost, stidnjaa; prednji donji deo karline kosti (os coxae) srauje s bedrenjaom (os ilium) i sednjaom (os ischii), ograniava zaporni otvor (foramen obturatum) i gradi zglobnu aicu kuka (acetabulum).
pucketanje, v. crepitatio, um.
42*

659

pukovska sanitetska stanica

pulpa

sinister, levo pluno krilo, ima samo stanice, kad se ova razvije. Sin. sanitetdva renja, gornji i donji. ska sluba puka. pukovska sanitetska stanica, ranije pu- pulmologia, pulmologija, medicinska kovsko previjalite, sanitetska etapa desciplina koja izuava oboljenja orgakoju razvijaju snage i sredstva sanitetna za disanje. Bolje pneumonologia. ske slube puka na 5-7 km od borbene pulmonalis, pulmonalan, pluni, npr. linije radi pruanja optemedicinske truncus pulmonalis, pluno stablo. pomoi za vreme borbenih dejstava; pulmonalno srce, v. cor pulmonale. razvija osnovna funkcionalna odeljenja sanitetske etape, a radom rukovodi Ie- pulmotor, naroita motorna pumpa za vetako disanje. Naizmence ubacuje u kar. Za razvijanje koristi sanitetski aplua kiseonik ili ist vazduh, a izvlai tor/ali se moe razviti i u drugim objekupotrebljeni vazduh s ugljen-dioksitima. dom. pukovski sanitet, sin. pukovska sanitetska pulpa, kaa, sr, mekota; (anat.) sr, meki sluba. deo nekog organa; (farm.) gusto skuvan pukovsko previjalite, v. pukovska sanibiljni sok, npr. P. Tamarindi; p. coronatetska stanica. ris, deo zubne pulpe smeten u komori pulmectomia, pulmektmija, v. pneumokruninog dela zuba; p. dentis, pulpa nectomia. pulmo, plue, pluno krilo, glavni deo prizuba, vezivno tkivo smeteno u upljini zuba. Izgraena je iz osnovne supstancibora za disanje. Pluno krilo ima dve strane, spoljnu i unutranju, bazu, koja je, elija, vlakana, krvnih sudova i nerava. Periferni deo pulpe je izgraen od nalee na preagu, i vrh. Na unutranjoj sloja prizmatikih elija, odontoblasta. strani nalazi se udubljenje, hiliis pulmoIdui od periferije prema centru nalaze nis, gde ulaze: arterija, nervi i bronhus, se: Weilova bezelijska zona i zona boa izlaze plune vene. Svako pluno krilo gata elijama. Preostali deo ini centralima renjeve koji se sastoje iz renjia. U na pulpa. Uloga pulpe je u stvaranju i svaki renji prodire po jedna granica ishrani dentina, percepciji bola i odbradunice, bronhiola (bronchiolus). Bronni; p. devitalizovana, pulpa unitena hiola se deli u vie (50-100) manjih delovanjem mikroorganizama, traume, granica, zavrne bronhiole (bronchioarsena ili paraformaldehida; p. digiti, lus terminalis), koje se dele u 2-3 tzv. disajne bronhiole (b.respiratorius), a ove, jagodica prsta, meko tkivo na dlanskoj ili tabanskoj strani vrha prsta na ruci ili pak, u vie cevastih produetaka zvani mehurini kanali, iji zidovi i dno pokanozi; p. eksponirana, pulpa izloena dejstvu spoljanjih nadraaja: irenje zuju mehurasta, poluloptasta proirekarijesa (patoloko eksponiranje pulnja zvana pluni mehurii (alveoli pulpe), traumom (fraktura krune zuba) ili monum). U zidu plunih mehuria nalainstrumentima (akcidentalno eksponizi se vrlo razvijena mrea elastinih vlaranje pulpe); p. lienis, parenhim slezikana. Deo renjia koji odgovara jedne, tamna, crvenomrka supstancija koja nom zavrnom bronhiolu sa svim ostaispunjava prostore izmeu pregrada u lim granicama naziva se pluni acinus. slezini. Razlikuju se bela i crvena pulpa. Pluni mehurii obloeni su iznutra jednoslojnim pljosnatim epitelom (respiraBelu pulpu grade limfatiki mekovi, a crvenu pulpu predstavljaju proirenja torni epitel), a spolja gustom mreom kapilara a. pulmonas, i kroz zidove mevenskih kapilara, tzv. sinusi ili jezerca. p. mortalis, pulpa koja ne reaguje na huria i kapilara vri se razmena gasonadraaje. V. necrosis pulpae; p. mumiva. Pluna arterija, njeni kapilari i plufikovana, pulpa privremeno ili trajno ne vene su funkcionalni krvni sudovi izloena preparatima na bazi trikrezola; plua, tj. slue razmeni gasova; p. dexp. radicularis, deo zubne pulpe smeter, desno pluno krilo, vee je od levog ten u kanalu (ima) korena zuba; p. vitai ima tri renja, gornji, srednji i donji; p.
660

pulpalgia Hs, pulpa koja reaguje na nadraaj. V. vitalitet pulpae. pulpalgia, bol koji potie od pulpe zuba. pulpectomia, uklanjanje povreene ili zapaljene pulpe zuba do fiziolokog otvora korena zuba. Sin. extirpatio pulpae. V. devitalisatio. pulpitis, zapaljenje pulpe zuba, akutnog ili hroninog toka, najee nastalo kao posledica nesaniranog karijesa zuba; p. acuta serosa, akutno zapaljenje pulpe sa seroznom eksudacijom, patoloki proces zahvata deo pulpe (p.a.s. partiaUs), ili pulpu u celini (p.a.s. totalis), karakterie se spontanim bolom iji intenzitet i trajanje zavise od proirenosti patolokog procesa. Pri ispitivanjima mehanikim, termikim ili elektrinim nadraajima pulpa pokazuje snieni prag nadraaja; p. chronica, hronino zapaljenje pulpe s alteracijom i metaplazijom tkiva pulpe. Pulpa moe biti prekrivena slojem promenjenog dentina (p.ch. clausa), ili otvorena i prekrivena ulceracijom (p.ch.aperta seu ulcerosa). U mlaih osoba dolazi do metaplazije i proliferacije tkiva pulpe (p.ch.granulomatosa externa). V. polyp pulpae. Hronina zapaljenja pulpe karakteriu se neodreenom simptomatologijom, a pri mehanikim, termikim i elektrinim ispitivanjima pokazuju povien prag nadraaja. Zapaljenja pulpe se lece metodom vitalne ili mortalne ekstirpacije. V. pulpektomia; p. purulenta, gnojno zapaljenje pulpe, nastalo kao posledica akutnog ili hroninog oboljenja pulpe; p.p.partialis (abscesus pulpae), zahvaen je deo pulpe; p.p.totalis (phlegmona pulpae), zahvaena je ela pulpa. Postoje jaki pulsirajui bolovi koji se pojaavaju na toplo. Primenom elektrinih testova za ispitivanje vitaliteta pulpe u poetku se dobija nizak prag nadraaja da bi sa napredovanjem gnojnog procesa bivao sve vii i na kraju se gubi; p. retrogradni, zapaljenje zubne pulpe nastalo kao posledica prodora mikroorganizama u pulpu, kroz dubok gingivalni dep i otvor vrha korena zuba.

pulsus pulposus, pulpozan, mek, koji se sastoji iz meke supstancije. pulpotomia, pulpotomija, uklanjanje zapaljene ili povreene koronarne pulpe do ulaza u kanal (e) korena zuba. Sin. amputatio pulpae. V. devitalisatio. pulsacija, v. pulsatio. pulsatio, pulsacija, ritmiki pokreti nekog organa, dela nekog ogana ili neke patoloke tvorevine (primer: aneurizme), koja odgovara kontrakcijama srca; aktivna (direktna) p., usled skupljanja i irenja nekog organa (primer: pulsacija jetre), pasivna (sekundarna) p., to je prenesena pulsacija s nekog organa koji pulsira. pulsator, aparat za odravanje ili pomaganje disanja; Bragg-Paulov p., pulsator koji se sastoji od jedne vree; ona omotava trbuh i grudi bolesnika i u nju se ritmiki uduvava i izduvava vazduh pomou elektrine pumpe. pulseless disease, v. Takayashu bolest. pulsioni divertikul, v. diverticulum. pulsus, puls, ritmiko irenje elastinog zida arterije pod dejstvom sistolnog talasa krvi, koje se moe osetiti prstima; p. abdominalis, puls iznad abdomenske aorte; p. allorythmicus, u kojeg postoje nepravilnosti u ritmu; p. alternans, u kojeg postoji pravilna naizmeninost u slabijim i jaim pulsnim talasima bez promene ritma; p. bigeminus, bigeminija, aritmian puls u kojeg postoje neprekidno dva brza udara posle kojih postoji dua pauza zbog pravilne pojave komorskih ekstrasistola; znak insuficijencije miokarda, ili trovanja digitalisom; p. caroticus, koji se registruje nad a. carotis; p. celer et altus, brz i visok puls u manjkavosti polumeseastih zalistaka aorte; p. capillaris, koji se ispoljava nad kapilarima u aortnoj insuficijenciji. Sin. Quinckeov puls; Corriganov p. p. celer et altus; p. deletus, odsustvo pulsa u aneurizmi aorte; p. durus, tvrd puls u izraene arterijske hipertenzije; p. differens, nejednakost pujsa koja se zapaa na istim arterijama (radijalnim, npr.); p. epigastricus, epigastriko pulsiranje abdomenske aorte u mravih osoba s visceroptozom; p. ftT
661

pulveratus

punktat

liformis, vrlo slab i ubrzan puls u toku punctio, punkcija, bodenje. Medicinski oka; p. frequens, ubrzan puls; p. irrepoduhvat koji se izvodi u dijagnostike gularis, nepravilan puls; p. irregularis ili terapijske svrhe naroitom upljom perpetuus, potpuno nepravilan puls, iglom ili trokarom. Punktiraju se cevaspoznat kao apsolutna aritmija u trepeti, uplji ili vrsti organi i telesne duplje, renju pretkomora; p. jugu l ari, pulsakao i patoloke tvorevine (npr. apsces, cije koje se vide ili pipaju nad jugularcista); dekompresiona p., izvodi se da nom venom; Kussmaulov p., p. paradobi se smanjile patoloki prisutne ili naxus; p. labilis, koji je pravilan kad bogomilane tenosti u nekom organu; inlesnik lei, a ubrzava se pri sedenju ili tratekalna p., punkcija kroz neku hodanju; p. magnus, p. durus; p. paraopnu, obino naziv za subarahnoidnu doxus, koji se znatno smanjuje za vrepunkciju; lumbalna p., punkcija subame inspirijuma. Vidi se u konstruktivrahnoidnog prostora izmeu IV i V lumnom perikarditisu; p. parvus, mali puls; balnog prljena; pleuralna p., punkcija p. parvus et tardus, mali i spori puls pleuralne duplje, obino zbog prisustva koji se vida u aortnoj stenozi; Quincneke patoloke tenosti u njoj; probna keov p., p. capillaris; p. trigeminus, trip., punkcija u svrhu orijentacije da bi se geminija; puls u kojeg postoji dua pauutvrdilo da Ii na nekom mestu postoji za posle svake tree kontrakcije srca; p. teni sadraj, njegova koliina i sastav; venosus, venski puls (seks.), ubrzanost p.sinusa, ubod u sagitalni sinus odojabila je u ene za 7-8 otkucaja vea nego di u cilju da se u njega ubrizga lek ili da u mukarca i to u svim razdobljima ivose iz njega dobije krv radi ispitivanja; p. ta. sinus maxillaris, punkcija viline duppulveratus, isitnjen u prah. lje. Vri se pogodnom iglom iz donjeg pulveres mixti (meoviti prakovi), pranosnog hodnika u cilju dijagnostike i tekovi koji se izrauju od vie lekovitih rapije zapaljenja u vilinoj duplji; stersupstancija, droga ili preparata dobivenalna p., dijagnostika punkcija grudnih od droga, odnosno njihovih meavi-, ne kosti u cilju dobivanja sri za hemana. toloki pregled; subokcipitalna p., pulveres stabilisati (stabilizovani praubadanje u cerebelomedularnu cisterkovi), prakovi koji se izrauju od svenu izmeu potiljane kosti i glavonoe u ih biljaka u kojima su podesnim pocilju dobivanja likvora ili ubrizgavanja stupkom, najpre inaktivirani prisutni vazduha. V. encefalografija. enzimi; biljke se zatim osue, usitne i iz- pune tuni, ubod, vrh, taka, npr. punctum meaju. lacrimale, suzna taka, mali otvor na pulveres standardisati (s.tandardizovani suznoj bradavici na slobodnoj ivici oprakovi), prakovi koji se izrauju od nog kapka; p. proximum, najblia taka droga jakog dejstva, a sadre propisanu jasnog vida, najblie rastojanje s koga koliinu dejstvenih supstancija; kao oko moe, uz maksimalnu upotrebu sredstvo za dopunjavanje, ako nije druakomodacije, da vidi jasno neki predgaije propisano, upotrebljava se laktomet. P. m. zavisi od jaine akomodacije za ili krob. odnosno od starosti osobe; p. remopulverizacija, isitnjavanje neega u prah. tum, najdalja taka jasnog vida, najvee pulvinar, jastue, uzglavnica, npr. pulvirastojanje na kome oko moe jasno da nar thalami, jastue talamusa, zadnji isvidi predmet bez korienja akomodapupeni deo talamusa. cije. Zavisi uglavnom od refrakcije. U pulvis, praak. emetropne osobe punktum remotum se pulvis Doveri, pulvis Ipecacuanhae opianalazi u beskonanosti, dok se pri visotus (P.I.), Doverov praak. Sastoji se od koj miopiji nalazi blizu oka. jednog dela korena od ipekakuane, jed- punktat, sadraj dobiven punkcijom neke nog dela opijuma i osam delova eera. telesne duplje, organa ili patoloke tvoV. Radix Ipecacuanhae, Opium. revine. pulsijski divertikulum, v. diverticulum.
662

punkcija cisterne punkcija cisterne, v. subokcipitalna punkcija (pod punctio). pupana hernija, v. hernia. pupana infekcija, infekcija pupka pre no to otpadne patrljak pupane vrpce ili neposredno po njegovom otpadanju. pupana kesa, deo primitivne crevne duplje; sadri kaast vitelus, a u njenu zidu smetena su prva ognjita tvorbenog procesa krvi. pupana kila, v. hernia. pupana peteljka, vanembrionski deo blastodermne duplje obloene splanchnopleurom koja obuhvata plodove krvne sudove. pupana vrpca, vezuje fetusni organizam za posteljicu uspostavljajui vezu izmeu krvnih sudova majke i ploda i obezbeujui na taj nain ivot i razvoj ploda. pupilarna membrana, v. membrana pupillaris. pupilarni refleks, v. refleks enica. pupilla, pupila, enica, kruni otvor na sredini duice kroz koji prolaze sv^tlosni zraci. Pod dejstvom dva mala glatka miia u duici enica se suava (miosis) ili iri (mydriasis). Oba miia se nalaze u stromi duice i kontrahuju se pod dejstvom autonomnog ivanog sistema (m. sphincter pupillae i m. dilatator pupillae). pupillaris, pupilaran, zenini, npr. margo pupillaris iridis, zenina ivica duice, zenina opna pupile. pupilloscopia, v. skiaskopija. purgatio, purgacija, ienje, ubrzavanje ispranjenih creva davanjem sredstava za ienje. purgativum, purgativ, sredstvo za ienje. V. laksantna sredstva. purin, heterociklino jedinjenje nastalo kondenzovanjem heterociklusa piramidina i imidazola. Purin ne postoji slobodan u prirodi, ve je dobijen sintetski. Purinski prsten se nalazi u svim purinskim jedinjenjima od kojih su naroito vane purinske baze (adenin i guanin) koje ulaze u sastav nukleoproteida. Purinska jezgra ulazi u sastav mokrane kiseline, kofeina i teobromina. V. purinske baze, Acidum uricum.

purpura purinska tela ili purinska jedinjenja, zajedniko ime za purinske baze i mokranu kiselinu. purinske baze, jedinjenja koja nastaju od purina, kao to su adenin, guanin (aminopurini u nukleoproteidima), ksantin i hipoksantin koji se nalaze u ivotinjskim organima, i teobromin, teofilin i kofein, koji su biljni alkaloidi. Purkinjeove figure, slike krvnih sudova mrenjae koje se vide u oku kad se ispred ispitivanog oka bono pomera kakva jaka svetlost a ono pri tom posmatra neku tamnu povrinu. purpur, vidni purpur, vidno crvenilo. Materija crvene boje u spoljnim delovima tapia mrenjae. Pod dejstvom svetlosti pretvara se u vidno utilo a zatim u vidno belilo. U tami vidni p. ponovo regenerie. Igra veliku ulogu u mehanizmu apsorpcije svetlosti. purpura, skup bolesti u kojima postoje krvarenja u koi u vidu crvenih takica (petehija) ili veih podliva (ekhimoza); p. abominalis, Henochova purpura; p. allergica, Schnlein-Henochova purpura; p. anaphylactoides, Schnlein-Henochova purpura; p. fibrinolytica, fibrinolizna purpura, izazvana patolokom fibrinolizom; p. fulminnans, oblik netrombocitopenijske purpure najee se javlja u dece u toku neke infektivne bolesti (meningitis, arlah i dr.) u koje postoje poviena temperatura, ok, kao i brza pojava simetrinih krvarenja po koi nogu, koja su praena arterijskim trombozama i nekrozama; p. haemorrhagica, idiopatska trombocitopqnijska purpura; Henochova p., tip Schnlein-Henochove purpure u kojoj postoje akutne pojave u organima za varenje (povraanje, prolivi, meteorizam, melena, a ponekad i hematurija i bubrena kolika); p. hyperglobulinaemica, koja se povremeno javlja u vidu povienja globulina u plazmi i u nekim drugim disproteinemijama; Majocchijeva p., purpurske promene u koi u vidu prstena, koje mogu dovesti i do atrofije koe na tim mestima; Schnlein-Henochova p., purpura najverovatnije izazvana vaskulitisom, bez trombocito663

purpurea-glikozidi A i B penije, pod dejstvom lekova, infekcije ili neke hrane u osetljivih osoba, najee dece, s pojavom urtikarije, artropatija, eludanocrevnih simptoma i znacima oteenja bubrega. Sin. p. allergica, p. anaphylactoides; p. senilis, koja se javlja na podlaktici i aci u starih osoba; p. simplex, netrombocitopenijska purpura koja nije praena trombocitopenijom niti nekim odreenim vaskulnim poremeajima; p. thrombocytopenica, svaka purpura u koje postoji trombocitopenija; p. thrombocytopenica idiopathica (ITP), trombocitopenijska purpura u kojoj ne postoji neka uzrona bolest i u ijem serumu bolesnika postoje antitela (tipa IgG) protiv trombocita, kao i povean broj neproduktivnih megakariocita u kostnoj sri; p. thrombocytopenica secundaria, purpura u koje je trombocitopenija posledica neke hematoloke ili nehematoloke bolesti; p. thrombocytopenica thrombotica, trombozna trombocitopenijska purpura, bolest nepoznatog uzroka, u kojoj postoje trombocitopenija, hemolizna anemija, nervni poremeaji, azotemija i tromboze u arteriolama i kapilarima (intravaskulne rasejane koagulacije). Sin. mikroangiopatska hemolizna anemija, Moschowitzova bolest; p. variolosa, v. variola vera. purpurea-glikozidi Ai B, glikozidi dobijem iz lia biljke Digitalis purpurea. Razlazu se na glikozu i digitoksin (A), odnosno na glikozu i gitoksin (B). purulentan, v. purulent us. purulent us, purulentan, gnojav, gnojni, koji se sastoji od gnoja, koji sadri gnoj, koji je u vezi sa stvaranjem gnoja ili je prouzrokovan njime. V. PMS. purus, ist, bez primesa. pus, gnoj, proizvod zapaljenja koje se zavrava gnojenjem. Sastavljen je od polimorfonuklearnih leukocita, serozne tenosti i ostataka tkiva koje se raspada; p. bonum et laudabile, dobar puls koji se vida u obinim zagnojima, za razliku od itkog gnoja u tuberkuloznom procesu; p. caeruleum, plavo obojeni gnoj koji stvara Pseudomonas aruginosa; p. caseosum, gusti, skoro tvrdi
664

pyelectasia gnoj; p. ichorosum, itki, ljuti gnoj, esto s neugodnim mirisom, koga lue nezdrave povrine; p. viride, zelenkasto obojeni gnoj. pustikara, v. Digitalis purpurea, Digitalis lanata. pustula, osnovna eflorescencija koe u vidu gnojnog mehufia. pustulantia, sredstva koja dovode do stvaranja pustula na koi (danas se vie ne upotrebljavaju). puenje duvana, deluje vrlo tetno na organizam oveka. S medicinske take gledita treba svakom dati savet da ne pui. Nikotin deluje toksiki na nerve, naroito na n. acusticus, na n. opticus i na neurovegetativni sistem. Duvanski dim taloi na sluznicama mone kancerogene supstancije. Pua cigareta je u etiri puta veoj meri predodreen za karcinom bronha od nepuaa sline grupe. Puau cigareta skrauje se ivot usled vee smrtnosti od drugih bolesti u poreenju s nepuaem sline grupe. Dim cigarete moe da izazove i teke alergijske promene u sluznicama grkljana i bronhusa. Nikotin tetno utie na polne lezde. putamen, ljuska, spoljni deo soivaste jezgre u velikom mozgu (nucleus lentiformis). putrefactio, putrefakcija, truljenje nekrotikog tkiva usled dejstva anaerobnih (trulenih) bakterija; p. cadaveris, truljenje lesa koje nastaje usled dejstva anaerobnih bakterija. putrescin, tetrametilen-diamin, butilendiamin, spada u ptomaine (leinske otrove), diamin koji se pod uticajem bakterija stvara iz aminokiseline ornitina u toku truljenja belanevina (npr. mesa). putridus, putridan, trulean. Oznaava vrstu zapaljenja izazvanu klicama koje izazivaju truljenje (anaerobni streptokok, proteus, Escherichia coli). V. putrefactio. pu, v. cochlea. puni, v. cochlearis. pyarthrosis, piartroza, gnojno zapaljenje zgloba. pyelectasia, pijelektazija, proirenje bubrene karliice.

pyelitis pyelitis, pijelitis, zapaljenje bubrene karliice, jednostrano ili obostrano, a toku akutno ili hronino. Praeno je bolom u slabinskom predelu, estim nagonom na mokrenje, groznicom, povraanjem i prisustvom leukocita i eritrocita u mokrai. Prouzrokovao pijelitisa je najee E. coli, a ponekad bacil tuberkuloze; p. calculosa, pijelitis izazvan prisustvom konkremenata u karlici; p. cystica, pijelitis praen stvaranjem mnogobrojnih supseroznih cista; defloracioni p., pijelitis u ena posle prvog snoaja, koji je posledica infekcije posle rupture himena; inkrustacioni p., pijelitis s ulceracijama koje su proete mokranim solima; p. granulosa, pijelitis praen granuloznim promenama na sluznici karliice; p. gravidarum, pijelitis trudnica, zapaljenje bubrega i uretera u toku trudnoe; p. haemorrhagica, pijelitis s obilnim krvavljenjem; p. purulenta, p. suppurativa, pijelitis prouzrokovan apscesom bubrega ili pionefrozom, v. pyelonephritis, pyonephrosis; urinarni p., pijelitis u kome infekcija potie iz mokrae. pyelocystitis, pijelocistitis, zapaljenje bubrenih karliica i mokrane beike. pyelolithotomia, pijelolitotomija, odstranjenje bubrenog kamena iz bubrene karliice operativnim putem. pyelon, (gr.) zdelica, karlica, v. pelvis renalis. pyelonephritis, pijelonefritis, zapaljenje bubrega i bubrenih karlica, koji poinje u meuprostoru bubrega, a koji brzo prelazi na parenhim bubrega; p. acuta, pijelonefritis koji brzo nastaje s temperaturom, treskavicom, bolovima u slabinskom predelu i znacima zapaljenja mokrane beike; p. chronica, u kome postoje znaci bubrene insuficijencije. pyelostomia, pijelostomija, hirurka intervencija kojom se stvara otvor na bubrenoj karliici u cilju da se skrene mokraa od pranjenja preko uretera. pyelotomia, pijelotomija, v. pelviotomia. pyeloureterectasia, pijeloureterektazija, proirenje uretera i bubrene karliice, uroeno ili steeno (oiljna stenoza do-

pyometra njeg dela uretera, steena stenoza otvora uretera, ukleteni kamen u ureteru itd.). pylephlebitis, pileflebitis, zapaljenje portne vene (v. portae), koje se moe razviti u dizenteriji, apendicitisu, apscesu jetre itd. Obino je udruen s trombozom ove vene. Pileflebitis je praen znacima piemije. pyioricus, pilorian, pilorusni, npr. ostium pyloricum, pilorusni otvor eluca. pyloromyotomia, piloromiotomija, uzduno prosecanje prstenastog miia pilorusa do podsluznice u stenozi pilorusa novoroenadi. Sin. Ramstedtova operacija. pyloroplastica, piloroplastika, operacija kojom se uklanja stenoza pilorusa. V. Finneyjeva operacija, Heineke-Mikuliczeva operacija, gastroduodenostomija (sve pod operacija). pylorospasmus, pilorospazam, gr pilorusa ili predela eluca u blizini pilorusa. pylorostenosis, pilorostenoza, suenje pilorusa. Posledica je tumora ili uoiljenog ulkusa. pylorus, prilaz, vratnica, vratarnik, deo eluca do dvanaestopalanog creva. pyocyanasa, piocijanaza, enzim, koga produkuje Pseudomonas aruginosa, vanelijska supstancija kao to su egzopigmenti: piocijanin, zeleno plave boje i fluorescin ute boje, bakteriocinpiocin. Ovi vanelijski proizvodi Ps. aeruginoze pokazuju antibakterijsko delovanje prema nekim bakterijskim vrstama. pyocyanin, piocijanin, v. pyocyanasa. pyodermatosis, piodermatoza, oboljenje koe prouzrokovano mikrobima koji izazivaju gnojenje (stafilokok! i streptokoki). Sin. pyodermia. pyogenes, piogen, koji stvara gnoj. Pyoktaninum coeruleum, ljubiasta boja, derivat tri-fenil-metana, slui u mikroskopskoj tehnici, zatim u antiseptike svrhe. pyometra, hronino zapaljenje materice starih ena. Usled infekcije cervikalni kanal se slepi i gnojavi sekret, stalnim nagomilavanjem ispuni materinu duplju, neki put u vrlo velikoj meri. Nagomilavanje gnojavog sekreta via se i u
665

pyonephritis raku materice i materinog grlia, kada izrastaj zaepi cervikalni kanal i izazove zastoj u odilaenju gnoja. pyonephritis, pionefritis, gnojno zapaljenje bubrega. pyonephrosis, pionefroza, gnojno razaranje bubrenog parenhima, s potpunim ili skoro potpunim gubitkom funkcije bubrega. pyopericarditis, pioperikarditis, gnojno zapaljenje perikarda. pyoperitoneum, pioperitoneum, zastareo izraz za prisustvo gnoja u peritonealnoj duplji. pyopneumoperitonitis, piopneumoperitonitis, prisustvo gnoja i gasa u izvesnim peritonitisima. pyopneumothorax, piopneumotoraks, prisustvo gnoja i vazduha ili gasa u pleuralnoj duplji. pyorrhoea alveolaris, alveolarna pioreja, v. parodontopatije, progresivne. pyosalpinx, apsces nastao zagnojavanjem zapuenog jajovoda koji se pretvara u gnojavu kesu, zadebljalih zidova. P. je najee komplikacija hroninog saIpingitisa koji nastaje usled akutnog zapaljenja jajovoda izazvanog raznim klicama. Put infekcije uglavnom vodi krof vaginu, odakle se klice penju preko materice do jajovoda. Druge mogunosti za infekciju pruaju intervencije u materici, najee nasilni pobaaji, zapaljenja susednih organa, npr. slepog creva; i najzad, infekcija moe prodreti i krvnim putem npr. u septinim oboljenjima, tuberkulozi i dr. py o thorax, piotoraks, v. empyema thoraci. pyramidalis, piramidalan, piramidan, npr. tractus pyramidalis, piramidni put, glavni motorni put. pyramis, piramida, ogranieni deo nekog organa u obliku piramide, npr. pyramides renales, bubrene piramide (sr bubrega). pyrazinamidum, pirazinamid, tuberkulostatiko sredstvo; oficinalan je prema naoj farmakopeji. Pyrethrum, buha, biljka koja raste i u nas (Dalmacija). Cvet buhaa (Pyrethri

pyuria flos) upotrebljava se kao insekticidno sredstvo. pyretitherapia, v. therapia. Pyridoxin, piridoksin, oblik vitamina BeUpotrebljava se protiv gaenja i povraanja u bolesti zraenja i za suzbijanje gaenja i povraanja za vreme trudnoe. Pyridoxini chloridum (piridoksin-hlorid), vitamin Be; oficinalan je prema naoj farmakopeji. pyrimidinum, pirimidin, 1-3-diazin; pirimidin je heterociklus koji se moe smatrati kao piridin u kome je ugljenik u meta-poloaju zamenjen azotom. Ima bazni karakter kao i njegovi derivati (pirimidinske baze). Mnogi derivati pirimidina su vani sastojci nukleinskih kiselina, (uracil, timin i citozin). Pirimidinsko jezgro se nalazi u vitaminu Bi, u purinskim i pirimidinskim jedinjenjima i barbituratima. V. purinske baze. pyro-, u sloenicama oznaava da je neto u vezi s vatrom, toplotom, a u herniji u vezi sa grejanjem. pyrocatechol, pirokatehol, katehol, dvohidroksilni fenol (1,2-dioksibenzen ili ortodioksibenzin). Sin. pyrocatechin. pyrogallolum, pirogalol, 1,2,3-trioksibenzen. Ima veliki afinitet prema kiseoniku te deluje redukciono. Stoga se primenjuje u gasnoj analizi za odreivanje kiseonika. U fotografiji slui kao razvija. U dermatologiji se upotrebljava spolja naroito u leenju psorijaze. pyrolignosum, koji se dobiva destilacijom drveta. pyrolysis, piroliza, razlaganje organskih supstancija pod uticajem visoke temperature. pyro mania, piromanija, (1) patoloki strah od poara, (2) neodoljiva psihoseksualna sklonost za izazivanje poara; p. sexualis, v. piromanija. Pyroxylinum, v. nitroceluloza. pyruvaemia, piruvemija, poveanje pirogroane kiseline u krvi. pyuria, piurija, prisustvo gnoja u mokrai; p. miliaris, prisustvo zrnaca u mokrai, veliine zrna prosa, od gnojnih i krvnih elija i epitela.

666

r
Q
q.l.,q.p.,q.pl., skra. za quantum libet i quantum placet (q.p., q.pl.), koliko je po volji. q.s, skra. za quantum satis, koliko treba, koliko je dosta. q.v., skra. za quantum vis, onoliko koliko eli. Q-fever, v. febris. Q-talas, v. EKG. QRSkompleks, v. elektrokardiogram,
EKG.

quartanus, kvartan, ono to se odigrava svakog etvrtog dana, npr. malaria quartana, vrsta malarije pri kojoj se napadi groznice javljaju svaka 72 asa. quartus, etvrti, npr. ventriculus quartus, etvrta modana komora. quercetin, kvercetin, sastavni deo molekula rutina; u hemijskom pogledu je tetrahidroksi-5,7,3',4'-flavenol. querulans, v. kverulant.
Queckenstedtov ogled, v. znak. Quinckeov edem, v. oedema angioneuroticum.

QT-interval, v. EKG. quadrangularis, etvorougli, npr. membrana quadrangularis, etvorougla opna (grkljan). quadratus, kvadrat, etvorouglast, npr. musculus quadratus lumborum, etvorouglasti mii slabine. quadriceps, etvorouglav, npr. musculus quadriceps femoris, etvoroglavi mii buta. quadrigeminus, etvoran, etvorogub, npr. lamina quadrigemina, etvoroguba ploica. quadriplegia, kvadriplegija, oduzetost sva etiri ekstremiteta. Sin. tetraplegia.

Quinckeov poloaj, naroiti poloaj koji zauzima bolesnik da bi lake iskaljao velike koliine ispljuvka iz bronhiektazija, plunog apscesa i plunih kaverni. quoad, u pogledu; q. sanationeum, za ozdravljenje, u pogledu ozdravljenja; q. vitam, za ivot, u pogledu ivota. Npr. prognosis quoad vitam, prognoza u pogledu odravanja ivota. quotidianus, kvotidijani, svakodnevni, npr. malaria quotidiana, vrsta malarije pri kojoj se napadi groznice javljaju svakog dana.

667

R
r., (anat.) skra. za ramus, grana, npr. r. muscularis, miina grana ivca ili arterije; rr. skra. za rami. R, (1) Reaumur; (2) skra. za elektrini otpor, v. om. R., (farm.) skra. lekarskim receptima za recipe, uzmi. Ra, hemijski znak za radijum. rad., skra. za radix (koren). Rb, hemijski simbol za element rubidijum. Rb86, radioaktivni izotop rubidijuma, primenjuje se u obliku hlorida za ispitivanje venanog krvotoka. Re, hemijski simbol za element renijum (rhenium). rect., skra. za rectificatus, rektifikovan, preien. rem, oznaka rem (skraenica od Roentgen Equvalent Man), vansistemska jedinica za ekvivalent-dozu ija je upotreba zakonom zabranjena posle 1980. godine, l rem = 0,01 Sv - IO-2 Sv. rep., skra. u lekarskim receptima za repetatur, neka se ponovi. RF, releasing faktor, v. neurohypophysis. Rh, (1) hemijski simbol za element rhodium; (2) skra. za rhesus, tj. vrstu majmuna Macacus rhesus. RH-FSH, releasing hormon (v. tamo) za FSH (v. tamo). RH-GH, releasing hormon (v. tamo) za HGH (v. tamo). RH-LH (ICSH), releasing hormon (v. tamo) za LH (ICSH) (v. tamo) ali i za FSH (v. tamo). RH-TSH, releasing hormon (v. tamo) za TSH (v. tamo).
668

Rn, hemijski simbol za element radon. RNK, v. ribonukleinska kiselina; iRNK, klasa RNK koja u redosledu svojih nukleotida sadri informaciju za redosled amin-kiselina u polipeptidnom lancu i slui kao kalup (engl. template) za njegovu sintezu. Sin. informaciona RNK mRNK, engl. messenger RNK. p(ro), simbol za gustinu materije. Izraava se u g/ccm, budui da predstavlja kolinik iz mase tela (izraene u gramovima) i njegove zapremine (izmerene u kubnfm centimetrima). Rp., skra. od recipe, uzmi. Stavlja se na poetku lekarskog recepta. Ru, hemijski simbol za element rutenijum. rabies, v. lyssa. racemizacija, pretvaranje nekog optiki aktivnog jedinjenja u svoj racemski, tj. optiki neaktivni oblik, koji se sastoji od jednakih koliina levogirnog i dekstrogirnog oblika optikih izomera. rachi-, u sloenicama oznaava da je neto u vezi s hrptenjaom, npr. rachischisis, uroena rascepljenost hrptenjae. rachialgia, rahialgija, bolovi u leima, u kimi. rachicentesis, rahicenteza, v. punctio lumbalis. rachiodynia, rahiodinija, bol u kimenom stubu. rachis, rahis, kimeni stub. Sin. columna vertebralis. rachischisis, rahishiza, v. spina bifida. rachitis, rahitis, bolest koja naroito zahvata kostur i miie usled osiromaenja organizma u vitaminu D (avitaminoza D). Sin. engleska bolest', r. odojeta,

rachitomia promene na glavi (veliki i dugo otvoreni temenac, rubovi razmekani, mek potiljak - craniotabes), brojanice na grudnom kou, kokoije grudi, kifoza kimenog stuba, caput quadratum, krive noge u obliku slova O ili X. rachitomia, rahitomija, hirurko ili anatomsko otvaranje kimenog kanala. raunari, elektronski ureaji koji se u nuklearnoj medicini koriste za obradu podataka dobijenih pomou gama-kamere. Osnovne mogunosti tih ureaja su skladitenje i obrada podataka. Osim toga, moguna je i matematika obrada rezultata drugih nuklearno-medicinskih ispitivanja. Pomou odgovarajuih programa otklanjaju se nepravilnosti prouzrokovane statistikom brojanja (pri radioaktivnim merenjima), istiu se jasnije razlike u raspodeli radioaktivnog obeleivaa u pojedinim delovima ispitivanih organa, moguno je da se silueta organa predstavi u tri dimenzije i u profilnim presecima, kao i da se kvantitativno proceni funkcija izabranih regiona od interesa. Radenci Slatina, banja koja lei u dolini reke Mure/ pod severnim obroncima Slovenskih gora, nedaleko od austrijske granice, na 208 m n.v. Ima sedativan klimat. Voda ove banje je alkama i zemnoalkalna, hidrokarbonatna, sulfatna, murijatika i ugljenokisela. Temperatura je od 12,5 do 140C. Njena mineralizacija je: 3,042, 5,627 i 8,006 g>/oo. Voda se koristi za kupanje (zagrejana) i za pie. Postoji kupatilo za ugljenokisela kupanja, s odeljenjima za fizikalnu terapiju, masau i dr. U ovoj banji se lece: arterijska hipertenzija, hronini miokarditisi (u kompenzovanom stanju), oboljenja eluca, creva, jetre i unih puteva, uriki artritis (giht), kamen bubrezima, neuroze, neurovegetativne distonije, ginekoloki funkcioni poremeaji i kataralna stanja mokranih puteva. radialis, radijalan, koji pripada radijusu, npr. a. radialis, bina arterija. radiatio corporis callosi, zraenje uljevitog tela, skup nervnih vlakana koja prolaze kroz uljevito telo i zrakasto se

radioaktivitet ire po hemisferama velikog mozga. Ona su komisuralna vlakna za obe hemisfere. radicalis, radikalan, koji ima za cilj odstranjenje uzroka ili njime prouzrokovanih patolokih promena. V. palliativa; r. operacija, hirurki poduhvat koji potpuno uklanja neko oboljenje, npr. herniotomija po Bassiniju je r.o. leenje. radicotomia, radikotomija, presecanje zadnjih korenova kimenih ivaca u cilju otklanjanja spastike oduzetosti, gastrikih kriza u tabesu itd. Sin. Frsterova operacija, rhizotomia. radiculitis, radikulitis, zapaljenje korenova spinalnog ivca, nastalo primarno, najverovatnije, kao virusno oboljenje u okviru opteg polineuritisa, a takoe sekundarno u oboljenjima meninga (sifilis, tuberkuloza i limfogranulomatoza), kao i u akutnim oboljenjima mekih opni. Javlja se i kao posledica tumora hemoragija, trauma, artritisa i prolapsa srnih jezgri meuprljenskih koturova. V. polyradiculitis, Guillain-Barrova bolest. radijacija, zraenje, (1) odavanje zrane energije; (2) zrana energija. radijacijski enteritis, v. enteritis. radijacijski kolitis, v. colitis. radijum-terapija, v. therapia. radikal, grupa atoma koja se javlja kao celina u vie jedinjenja koja se mogu izvesti jedno iz drugog. Radikal i pri hemijskim reakcijama prelaze iz jednog jedin jenja u drugo, npr. - m etil, - CeHs - fenil. Radikali mogu biti jedno-valentni, dvovalentni i vievalentni, zatim zasieni i nezasieni. Radikali, kao ostaci ugljovodonika, ne mogu postojati u slobodnom stanju. Ugljovodonini ostaci, ranije nazivani radikali, vezuju jednu ili vie funkcionih grupa. V, funkciona grupa. radikalna operacija, v. radicalis. radioaktivitet, radioaktivnost, svojstvo atomskih jezgara da odaju radioaktivne zrake. R. moe biti prirodan i vetaki. Prirodni r. je spontano raspadanje jezgra tekih elemenata poevi od polonijuma (Z - 84) pa do kraja periodnog sistemafc urana (Zy = 92). Krajnji pro669

radioaktivna voda izvod radioaktivnog raspadanja je jedan od izotopa olova. radioaktivna voa, v. voda. radioaktivne borbene materije, radioaktivni izotopi namenjeni unitavanju ive sile i kontaminaciji okoline; emituju gama-zrake koji izazivaju oteenja organizma i bez neposrednog dodira (jer imaju veliki domet), i alfa- i beta-estice koje imaju veliku jonizujuu mo, naroito kad prodiru u organizam hranom, vodom i disanjem. radioaktivne materije i radioaktivna zraenja, profesionalna oboljenja, izazvana dejstvom radioaktivnih materija, novijeg su datuma. Pod radioaktivnim materijama podrazumevaju se prirodne ili vitake materije koje pri spontanoj dezintegraciji atomske jezgre odaju radioaktivne zrake (alfa, beta i gama). Zraci u svakoj sredini kroz koju prolaze izazivaju jonizaciju i remete hemijsku ravnoteu elija. Do oteenja dolazi: uzimanjem radioaktivnih materija oralnim putem, zraenjem radioaktivnim zracima, emanacijama i direktnim dodirom. Dolazi do akutnih i hroninih profesionalnih oteenja. V. trovanje. radioaktivne padavine, vrlo sitne radioaktivne estice koje posle nuklearne eksplozije padaju na zemlju iz atmosfere, te mogu ugroziti ljudstvo oruanih snaga i stanovnitvo, poto su izvor aktivne kontaminacije. radioaktivni bojni otrovi, hemijske materije koje dejstvuju i kao bojni otrovi (v. tamo) i kao radioaktivne borbene materije (v. tamo). radioaktivni izvor s nosaem ili izotop s nosaem, radioaktivna supstancija koja se nalazi u nekoj smei ili u nekom hemijskom jedinjenju s neradioaktivnim atomima. radioaktivni izvori, zatvoreni, v. zatvoreni radioaktivni izvori. radioaktivni obeleiva, (engl. tracer) ili obeleeni atom, oznaava koliinu radioaktivnog izotopa koji se unosi u bioloki ili mehaniki sistem. Njegova koliina moe se odrediti merenjem njegove aktivnosti pomou specijalnih ureaja ili metoda.
670

radioimunoesej radiobioloka doza, koliina zrane energije koju apsorbuje jedinica tkivne zapremine ili mase. Izraava se u ergovima na l gram tkiva ili u sadanje vreme 0,01 J/kg apsorbenta; simbol je rad; v. rad. Bioloko dejstvo radioaktivnih zrakova manifestuje se u vidu poznih promena ozraenog organa koje nastaju posle tzv. latentnog vremena. Bioloke doze su nesigurne, jer je oveja koa nejednako osetljiva prema istoj koliini zrane energije, l R (rendgen) priblino je ravan 93 erg/gram tkiva. radio dermatitis, zapaljenje koe izazvano delovanjem rendgenskih i radioaktivnih zrakova. Postoje 3 stepena oteenja:. (1) eritem-crvenilo, (2) mehurii i plikovi s vlaenjem i (3) ulcus. radioelektrokimografija, v. elektrokimografija. radio!armakologija, grana farmakologije koja prouava fizika (vrsta i energija zraenja, vreme poluraspada), biohemijska (obeleavanje i obeleivai, radiohemijska istoa, stabilnost i toksinost) i bioloka svojstva radioaktivnih x lekova i drugih supstancija primenjiva-nih u nuklearnoj medicini. radiografija, v. rendgenografija. radiogram, telegram putem beine telegrafije. V. rendgenogram. radiohemija, grana hernije koja prouava dobijanje radioaktivnih supstancija hemijskom obradom ozraenih ili prirodnih radioaktivnih materijala. radiohirurgija, hirurko leenje u kome se koristi i radijum. radioimunoelektroforeia, imunoelektroforeza u kojoj se koristi antigen ili antitelo obeleeni radioaktivnim izotopom (v. imunoelektroforeza). Metoda je vrlo osetljiva i omoguava otkrivanje vrlo malih koliina antigena pomou autoradiografije. radioimunoesej, eng. radioimmunoassay, kvantitativno odreivanje supstancija (hormona, enzima i dr.) koje imaju imunogena svojstva pomou odgovarajuih antitela. Metoda se osniva na spreavanju vezivanja antitela poznate koncentracije za antigen obeleen radioak-

raioimunoloka analiza

radionuklidi

tivnim izotopom, pomou neobeleekova), protona i elektrona u dijagnostinog antigena ija je koncentracija neke i terapijske svrhe. poznata i koji se ispituje. radioloki tehniar, v. tehniar. raioimunoloka analiza, v. radioimuno- radiomanometrija unih puteva, mereloki metod. nje pritiska u unim putevima s naradioimunoloki metod (sin. raioimuknadnim ubrizgavanjem kontrasta u cinoloka analiza, engl. radioimmunoaslju holangiografije. U pitanju je tok opesay, skraenica RIA), analitiki metod racije ili stavljanje postoperativnog drezasnovan na konkurentskoj reakciji rana u unu kesicu ili holedohus. U nor.dioaktivno obeleenog i neobeleenog malnim sluajevima on iznosi oko 10 cm antigena s antitelom pri stvaranju komvode na Oddijevom sfinkteru i oko 25 pleksa antigen-antitelo. Za obeleavacm vodenog stuba na vezikulocistikom nje antigena najvie se primenjuju rasfinkteru. dioaktivni izotopi 125J, 131J, 14C i 3H. Ovaj radionecrosis, radionekroza, razorenost vrlo osetljiv i specifian metod pritkiva ili ulceracija izazvana zranom menjuje se za kvantitativno odreivanje energijom. hormona i mnogih drugih supstancija. radionefrografija, v. radioreno grafija. radioizotopska nefrografija, v. radiore- radionefrogram, v. radiorenogram. nograjija. radionuklidi, nuklidi koji se raspadaju emitovanjem korpuskularnog ili elekradioizotopska venografija, v. scintigratromagnetskog zraenja. fija. radioizotopski obeleivai, v. obeleuva. radio kardiografija, nuklearnomedicin- Fiziko vreme poluraspada radionuklida koji se najee primenjuju u nuklearnoj ski in vivo metod za odreivanje minutmedicini Radio n nog i udarnog volumena srca i brzine Vreme po Iu raspada krvotoka. Posle i? v. ubrizgavanja albu- uklid Tl /2 mina, obeleenog radioaktivnim jodom 15 2 minuta ili tehnecijumom, registruje se prome- 30O P 2,6 minuta na radioaktivnosti nad prekordijumom. 13 l O minuta Dobijeni grafiki zapis u obliku krivulje 11N C 20 minuta naziva se radiokardiogram. 68 Ga 1,1 as radiokardiogram, grafiki zapis u obliku krive dobiven registrovanjem promeiia 18 132 F radioaktivnosti nad prekordijumom po- 87m J 1,8 as 2,3 as 2,8 as sle intravenskog ubrizgavanja obelee- 61 Sr 3 as 4 ;s as Cu nog albumina. V. radiokardio grafija. USm1n 6 asova radiokymographia, radiokimografija, v. 99m 8 asova Tc re ndgen-k imo graji ja. 52 1 2,5 asova radiolarinks, perihondritis i nekroza Ia- 42Fe K 12,8 asova rinksnih hrskavica usled prethodnog 64 Cu 13,3 asova zraenja grkljana. Oteklina koja nastaje 123 26 asova u zjapu grkljana, od edema i infiltracije 72 J 2,7 dan As moe da dovede do traheotomije, a ako 197 2.7 dan Hg je vrlo tvrdokorna i do laringektomije. 198 Au 2.8 d radiolog, lekar specijalista za pregled i Ie- 99Mo an enje rendgenskim zracima i radioak- 201Tl 3 133 tivnim materijama. V. rendgenolog. da Xe 131 radiologija, (1) nauka o zranoj energiji i J na zranim supstancijama; (2) grana medi- 131Cs 5, cine koja se bavi primenom elektromag- 32P 3 netskih talasa (rendgenskih i gama-zrada na 8,1 dan 9,6 dana 14,2 dana 671

radiorenografija
74

rak koji su vrlo slabo prodorni, i radioaktivni gas, radijumsku emanaciju ili radon. Soli radijuma upotrebljavaju se za leenje zraenjem raznih konih bolesti (lupus, psorijaza, mycosis fungoides i dr.), za uklanjanje papiloma, granuloma i dr., i za palijativno leenje karcinoma i sarkoma, kao i mijelogene i limfatike leukemije. V. radij um-terapija (pod therapia). radius, bica, spoljna, lateralna kost podlaktice. radix, koren, (1) onaj deo nekog organa (kao to je vlas ili nokat) koji je usaen u tkivo; (2) deo nekog organa koji sadri glavne grane njegovih krvnih sudova i nerava; (3) nervni koren, onaj deo nerva koji lei uz centar s kojim je povezan; u spinalnim i kranijalnim nervima, deo nerva koji se nalazi izmeu elija iz kojih potie ili se u njima zavrava i ganglije; r. dentis, v. dens; R. Gentianae, koren od lincure, gorko sredstvo slui za izradu Extractum Gentianae siccum, Species amarae, Tinctura Aloes composita, Tinctura amara, Tinctura Cinchonae composita, Tinctura Gentianae. R. Ipecacuanhae, koren brazilijanske biljke Uragoga Ipecacuanha (Rubiaceae). Sadri ipekakuansku kiselinu i alkaloide cefaelin i emetin. Danas slui uglavnom samo kao ekspektorantno sredstvo; r. pili, v. pilus. radna terapija, v. therapia. radno odelo, v. odelo. radon, Rn, radijumska emanacija, proizvod raspadanja radijuma. Radioaktivni element koji po svojim hemijskim osobinama spada u grupu inertnih gasova. Isputa a- i -zrake i pretvara se u RaA. Sin. niton. ragada, v. rhagas, fissura. rahicenteza, v. punctio lumbalis., rahigraf, instrument za obeleavanje konture kimenog stuba i lea. rahiometar, instrument za merenje krivina kimenog stuba. rahitika skolioza, v. scoliosis. rahitino otvoren zagrizaj, v. malocclusio, occlusio aperta. rak, maligni tumor, izrastaj. Najee oznaava karcinom. V. tumor, cancer, car-

86

As

18 dana 18,7 dana 28

Rb dana 32 dana 45 dana Cr 46,9 dana 60 dana 65 169 Yb dana 71 dan 87 dana 59 Fe 120 dana 165 dana 267 203 Hg dana 2,58 god. 12,26 god.
51

125 J
85 58

Sr Co 35 S 75 Se 45 Ca 57 Co 22 Na 3 H
C

5570 god. radiorenografija (sin. radioizotopska nef-rografija, izotopska nefrografija, radio-nefro grafija, r enografija), in vivo nuk-learnomedicinski metod za istovremeno ispitivanje oba bubrega. Dva varni-arska brojaa, povezana s odgovarajuim elektronskim ureajima, postavljaju se iznad 14 bubrenih regiona. Posle intravenskog ubrizgavanja radioaktivnog obeleivaa, najee radiohipurana (ortohipurata-131 !), registruju se pomou upisivaa faze njegovog prolaska" kroz bubreg. Taj grafiki zapis, u obliku krivljenja desnog i levog bubrega, naziva se radiorenogram. radiorenogram, sin. radionefrogram, grafiki zapis u obliku krivulje koja se dobija ispitivanjem bubrega metodom radiorenografije. V. radiorenografija. radioskopija, v. rendgenoskopija. radioterapija, v. therapia. radium, Ra, radijum, jedan od zemnoalkalnih metala; njegov atomski broj je 88, atomska teina 226. Po hemijskim osobinama slian je barijumu. Radioaktivan je. Njegovo vreme poluraspadanja (T) iznosi 1.590 godina. Krajnji produkti njegova raspadanja su polonijum i jedan izotop olova. Metalni radijum je nepostojan na vazduhu, te se upotrebljavaju njegove soli (hlorid, bromid, sulfat i karbonat). Radijumove soli odaju, osim toplote i svetlosti, tri vrste zrakova: Y-zrake, sline po prodornosti rendgenskim zracima, -zrake, manje prodorne sline katodnim zracima, a-zrake,

672

ralasta kost cinoma, sarcoma, neoplasma malignum; dimniarski r., rak koe koji se javlja u dimniara, verovatno kao rezultat dugotrajnog dejstva ai. ralasta kost, neparna kost lica, izgrauje nosnu pregradu. V. os, vomer. rale, (fr.) krkor, nenormalan respiratorni um, koji se uje pri auskultaciji plua. Sin. rhonchus. rame ni pojas, pojas u iji sastav ulaze sledee kosti: kljunjaa, gornji deo ramenjae i lopatice; (embr.) stvara se ve u embrionu od 9 mm, za lopaticu u embrionu od 11 mm, za kljunu kost. Od svih kostiju naeg kostura prva poinje da okotava kljunjaa (u embriona od 30. do 35. dana). ramificato apicalis, v. delta apicalis. ramisectio, ramisekcija, presecanje saobraajnih grana simpatikusnog nervnog sistema. Ramonov difteriki anatoksin, difteriki toksin pretvoren u anatoksin, supstanciju lienu svake toksike moi, koja je zadrala antigenska svojstva. Anatoksin se koristi za vakcinaciju dece protiv difterije i za imunizaciju i hiperimunizaciju ivotinja radi dobijanja imunskih seruma.

rastvor linski r., ra izazvan trovanjem anilinom; antitoksinski r., r. posle davanja nekog antitoksikog seruma; hidatidni r., egzantem koji se ponekad javlja posle prskanja ciste ehinokokusa; medikamenini r., r. zbog upotrebe nekih medikamenata; vakcinalni r., r. posle davanja izvesnih vakcina. rasipan krug, rasuta, nejasna slika predmeta koji se posmatra na mrenjki. Nastaje refrakcionim anomalijama, kad se paralelni zraci seku ispred ili iza mrenjae, dok se na mrenjai stvara lik u vidu rasipnih krugova, tako da se predmet vidi nejasno. Krug moe biti vei ili manji, to zavisi od stepena refrakcione anomalije, pa e, prema tome, i Hk predmeta biti vie ili manje jasan. raskrsnica, v. chiasma. raspatorium, raspatorijum, struga, strugaa, instrument za struganje pokosnice. Rastellijeva operacija, v. operacija. rastenje, razvojno poveanje mase nekog tela regulisano hormonskim uticajima, genetskom predispozicijom i faktorima spoljne sredine. Ekspanzivno r., poveanje obima tumora tako da kompaktne tumorske mase potiskuju okolno tkivo u kome se izrastaj razvija. rastenje, hormon, v. krescin. rastvor, sistem u kome je jedna ili vie rastvorljivih supstancija rastavljena do molekula ili jona u jednom rastvarau; supstancije su homogeno izmeane. Rastvor je najee tean, a moe biti vrst i gasovit. U biolokom i medicinskom pogledu su najvaniji teni rastvori. V. solutio; Dakinov r., Liquor Natrii hypochlorosi (spravlja se od hlornog krea 20, kristalne sode 14, destilovane vode do 1.000; filtratu dodati borne kiseline 4 . V. Carrel-Dakinov postupak; Fehlingov rastvor, rastvor koji se dobija meanjem jednakih zapremina dvaju rastvora, od kojih se jedan zove Fehling I, a drugi Fehling II. Fehling I sadri 34,63 g bakar-sulfata u 500 ml vode, a Fehling II 173 g kalijum-natrijum-tartarata i 50 g natrijum-hidroksida u 500 ml vode. Pri meanju ova dva rastvora gradi se sloeno jedinjenje azurnoplave 673

Ramstedtova operacija, v. operacija, pyloromyotomia. rana, v. vulnus. Rankeovi stadijumi tuberkuloze, v. tuberculosis. raptus, iznenadan napad psihomotornog nemira; r. hystericus, nagao nastup impulsivnog delanja u histeriji; r. melancholic us, nagao nastup ,uzbuenja i straha s velikom tendencijom ka samoubistvu u toku melanholije. rarefactio, rarefakcija, smanjenje gust ine i teine, ali ne i volumena nekog organa, usled fiziolokih i patolokih procesa. rascepljenost linosti, psihopatoloka pojava u shizofreniji u kojoj linost u odreenoj situaciji reaguje na dva razliita naina istovremeno. rase, razliite grupacije stanovnitva koje se meusobno razlikuju u pogledu uestalosti polimorfnih gena. rash, (engl.) ra-ospa, prolazna erupcija na koi, npr. urtikarija; egzantem; ani43 Medicinski leksikon

rastvorljiv

ratna patologija

boje. V. Fehlingova reakcija (pod reakcija); rastvorljiva RNK, v. transportna RNK (tRNK). Hayemov r., rastvor koji slui za razblaivanje krvi prilikom brojanja Ratanhia, peruansko ime za biljku Kraeritrocita (vodeni rastvor sublimata, nameria triandra, iji koren (Ratanhiae ratrijum-sulfata i natrijum-hlorida); izodix) sadri taninske materije. Alkoholni toni r., rastvor koji ima isti osmotski ekstrakt korena (Tinctura Ratanhiae) pritisak kao neki drugi rastvor s kojim. se upotrebljava se kao adstringentno sreduporeuje (najee se uporeuje s stvo. osmotskim pritiskom krvi). Sin. izoto- ratemeter, v. merai srednje brzine brojaniki rastvor, izoosmotski rastvor. V. Sonja. lutio Natrii chloridi isotonica; koloidni r., ratna hirurgija, grana vojne medicine disperzni sistemi, naizgled homogeni koja prouava patologiju i metode leerastvor, od kojih se od pravih rastvora i nja ratnih povreda, organizaciju pruasuspenzija razlikuju po veliini disperz-ne nja hirurke pomoi velikom broju pofaze. Pravi rastvori su disperzni sistemi u vreenih u ratu, uvodi najnovije tekovikojima su estice disperzne faze manje ne hirurgije i medicine uopte (rezultati od l (veliine obinih molekula ili izuavanja traumatskog oka, primena atoma), koloidni rastvori su disperzni hipotermije, zamenika krvi itd.) i primesistemi u kojima estice disperzne faze njuje metode savremene trijae (v. meimaju veliinu od l do 100 a dicinska trijad)', osnovni cilj ratne orgasuspenzije disperzni sistemi u kojima su nizacije i metoda rada je pruanje to estice disperzne faze vee od 100 . bre i efikasnije odgovarajue hirurke Koloidni rastvori se razlikuju od pravih pomoi to veem broju povreenih i po tome to koloidne estice ne obolelih u ratnim uslovima. difunduju kroz ivotinjske membrane; May-Grnvaldov r., alkoholne neutralne ratna interna medicina, grana vojne medicine iji je zadatak prouavanje i ocesmee metilenskog plavila i eozina, slui njivanje vojnomedicinskog znaaja inza bojenje krvnih prevlaka^ normalni r., ternih oboljenja za oruane snage u rastvor koji u jednom litru rastvora sadri miru i ratu; organizacija internistike jedan gram-ekvivalent rastvorene slube u ratu ima za cilj zbrinjavanje supstancije, npr. normalni rastvor (trijaa, leenje i evakuacija) internih natrijum-hidroksida je rastvor koji u bolesnika, ozraenih i zatrovanih. jednom litru sadri jedan gram-ekvivalent, 40 g natrijum-hidroksida; ratna medicina, nauna disciplina koja Ringerov r., Solutio Ringeri, vodeni kao grana vojne (i opte) medicine (v. rastvor neorganskih soli (natrijum-hlotamo) prouava ratne uslove i njihov rida, kalijum-hlorida, kalcijum-hlorida, uticaj na zdravlje ljudstva, ratnu patolonatrijum-bikarbonata) u koncentracijama giju i problematiku zdravstvene zatite; u kojima se ove soli nalaze u krvnoj njene grane su: ratna interna medicina, plazmi (npr. natrijum-hlorida 0,6%, kahirurgija, higijena, epidemiologija, neulijum-hlorida 0,075%, kalcijum-hlorida ropsihijatrija i druge ratno- (vojno-) me0,01% i natrijum-bikarbonata 0,01%); dicinske discipline, a jedna od osnovnih Tyrodeov r., sloen fizioloki rastvor, njenih grana je ratna organizacija izoton s plazmom, koji pored NaCl zdravstvene zatite. (0,8%) sadri male koliine KCl i CaCh ratna medicinska doktrina, v. ratna sani(0,02%) i MgCh (0,01%), osim toga malo tetska doktrina. pufera (0,01% NaHCOa, 0,005% ratna patologija, deo patologije koji proNa2HPO4) i malo (0,01%) glikoze; Zenuava pojave i porast broja trauma, pokerov r., rastvor za fiksiranje tkiva, koji rast morbiditeta uopte, a posebno epise sastoji od merkuri-hlorkla, natrijum-demija oboljenja, psihikih poremeaja, sulfata i vode. rastvorljiv, v. solubilis. kao i novih vrsta povreda i oboljenja (posledica dejstva nuklearnog, hemij674

ratne povrede skog i biolokog oruja) u ratu, V. pathologia. ratne povrede, oteenja organizma usled dejstva spoljnih faktora u ratnim uslovima i to: mehanikih koja su najea (vatreno ili hladno oruje), termikih (zapaljive bombe, bacai plamena, poar od motornog goriva), hemijskih (v. bojni otrovi) i radioaktivnih (v. radioaktivna borbena sredstva). Ratne povrede su obino veoma sloene, imaju tei kliniki tok, leenje je due i komplikovanije i smrtnost je vea nego u mirno doba, a razlog ovome su jaa kinetika sila i masa uzronika kao i stanje samog organizma koji je u ratnim uslovima manje otporan (ovo opet olakava dejstvo biolokog faktora to ee dovodi do infekcije). Ratne povrede su razliite teine to zavisi od veliine povrede, organa i njegove vanosti i otpornosti. V savremenom ratu su sve ee psihotraume. ratne vojne bolnice, ustanove za trijau i leenje povreenih i obolelih u ratnim uslovima; mogu biti stacionarne (u pozadini) ili pokretne koje se kreu sa jedinicama. V. poljske bolnice, teritorijalne bolnice. Rauberov sloj, deo trofoblasta koji pokriva embrioblast. Rauchfussov trougao, v. Grocco-Rauchfussov trougao. Rauvvolfia serpentina, bun u ijem se korenu nalazi vei broj alkaloida, od kojih su najaktivniji rezerpin i rescinamin, koji deluju hipotenzivno i sedativno i slue, kao i ukupni alkaloidi ove biljke, u leenju arterijske hipertenzije i nekih duevnih oboljenja. ravan, povrina na kojoj se neka prava linija koja spaja dve take nalazi ela u njoj; frontalna r., uspravna povrina, paralelna s elom, koja se nalazi u smeru levo-desno; horizontalna r., (fiz.) povrina paralelna riivou mirne vode, (anat.) u ovejem telu vodoravna poprena ravan; medijalna r., uspravna ravan, u smeru napred-nazad, koja prolazi kroz sredinu tela i deli ga na dve simetrine polovine; sagitalna r., uspravna ravan paralelna s medijalnom ravni.
43*

razmnoavanje Raynaudova bolest, v. bolest. Raynaudova gangrena, v. gangraena. razdraenje, reakcija ive materije na nadraaj, v. nadrafaj. razdvojna mo rendgen-filma, naroito svojstvo fotoemulzije da registruje fine detalje anatomske grae ovejeg tela ili patolokog procesa. Izraava se debljinom crte (d) koja se na snimku moe jasno videti; zato se mera za razdvojnu mo filma zove linija otrine. Na rendgenografiji linija otrine treba da iznosi najvie 0,1 mm. razmaz vaginalnog sekreta, vaginalni sekret (vaginal smear) dobija se ovlanim struganjem vagine. Sastrugani sadraj se razmazuje po staklenoj ploici i pregleda mikroskopom, poto se razmaz oboji. U odrasle miice promene u toku estrusnog ciklusa se mogu svrstati u nekoliko faza. U predestrusu epitel vaginalne sluznice je slojevit. U srednjem delu epitela se nalazi 5-6 redova elija preko kojih se razastire nekoliko redova pljosnatih elija. Pred estrus te elije oroavaju: u razmazu se javljaju mnogobrojne pljote elije, koje u estrusu postaju keratinizovane Ijuspice bez jedra. U postestrusu epitel se proima leukocitima i trpi involuciju. Zatim leukociti preovladaju i u diestrusu se nalaze u velikom broju. razmnoavanje, reprodukcija, postanak novih ivih bia od roditeljskih organizama: (1) agametsko r. npr. deoba, pupljenje i shizogonija u protozoa, pri emu je roditeljska indivudua agamet; (2) gametsko r., a) u vezi s oploenjem, b) partenogeneza, koja je redukovano gametsko r.; (3) vegetativno r., postanak novih jedinki od grupe somatskih elija roditeljskog organizma; (4) smena generacija- ciklino r. - odmenjivanje jdne gametske generacije postale oploenjem s jednom ili vie generacija ostalih oblika razmnoavanja. V. vegetativan, garnet, partenogeneza, protozoa, pupljenje, shizogonija, soma; r. bakterija, razmnoavanje je posledica rastenja tesno povezanog s reprodukcijom elije. Razmnoavanje u bakterija nastaje deobom bakterijske elije, to dovodi do povea675

razrokost nja broja jedne ele homogene populacije. razrokost, v. strabismus. razvija, rastvor reduktivnih supstancija (i drugih sastojaka) koje deluju na latentnu sliku osvetljene fotoemulzije pretvarajui je (razvijajui) u vidljivu sliku. U procesu razvijanja osvetljeni joni srebra bivaju redukovani u elementarno srebro. V. latentna slika. reactio, reakcija (1) suprotna akcija; (2) odgovor organizma ili nekog organa na nadraaj; (3) u psihologiji duevno, odnosno emociono stanje koje se javlja u izvesnoj situaciji; (4) u herniji proces koji nastaje usled dejstva nekog hemijskog elementa ili jedinjenja na neki drugi element ili drugo jedinjenje. V. test, ogled, fenomen. Read (Rid)ova formula, formula po kojoj se, priblino, moe odrediti vrednost bazalnog metabolizma (v. bazalni metabolizam), a koja glasi: 0,75 X [ p + (0,74 X a)] - 72 pri emu je p broj arterijskog pulsa u minutu, a a - amplituda - razlika izmeu vrednosti sistolnog i dijastolnog pritiska. reagens, supstancija koja daje odreenu reakciju s nekom drugom supstancijom po kojoj se utvruje njeno prisustvo; diazo-reagens, reagens koji se sastoji od dva rastvora, A i B, koji se pomeaju neposredno pre upotrebe u razmeri 25 ml A i 0,75 ml B. Rastvor S sadri l g sulfaniine kiseline na litar destilovane vode. Rastvor B sadri, 0,5 g natrijumnitrita na 100 ml destilovane vode; Esbachov r., (smea 1%-tnog rastvora pikrinske kiseline i 2%-tnog rastvora Iimunske kiseline) rastvor koji slui za utvrivanje prisustva ili odreivanje prisustva ili odreivanje koliine belanevine u mokrai; Nesslerov r., vodeni rastvor koji sadri 5%-tnog kalijum-jodida, 2,5% merkuri-hlorida i 16% kalijum-hidroksida. Upotrebljava se za dokazivanje prisustva amonijaka; Uffelmannov r., r. koji slui za dokazivanje prisustva mlene kiseline u eludanom soku. Sastoji se od 3 kapi rastvora feri-hlorida, 3 kapi koncentrovanog
676

reakcija rastvora fenola i 20 ml destilovane vode. V. Uffelmannova reakcija (pod reakcija). reagini, antitela koja nastaju pod dejstvom kompleksa: lipidne frakcije oteenih elija organizma pod uticajem T. pallidum i proteina same T. pallidum. Ova antitela u sifilisu se dokazuju klasinom Wassermannovom reakcijom, drugim reakcijama fiksacije komplemenata i flokulacije. reakcija, (1) suprotna akcija na draenje; (2) pojava izazvana dejstvom hemijskih inilaca; hemijski proces u kome se jedna supstancija pretvara u neku drugu ili u neke druge supstancije; aglutinaciona r., odreivanje prisustva specifinih aglutinina u krvi (npr. Widalova r.); r. alarma, skup svih odbrambenih reakcija protiv dejstva nekog tetnog inioca; alergijska r., lokalna ili opta reakcija na dodir sa supstancijom (alergenom) na koju je organizam preosetljiv (senzibilizovan, alergian). Reakcija moe da se ispolji crvenilom ili edemom koe, ekcemom, kijavicom, astmatikim napadom i drugim simptomima (prema vrsti alergije, kao i prema vrsti ili mestu primene alergena); amfoterna r., osobina nekih tenosti da se ponaaju i kao baze i kao kiseline (boje crvenu lakmusovu hartiju u plavo, a plavu u crveno, npr. svee mleko); anafilaktika r., r. koja se deava za vreme anafilaktikog oka; r. antigen-antitelo, r. koja nastaje kada antigen doe u dodir sa svojim specifinim antitelom; Antonova ona r., pouzdan test za identifikaciju listerija. Kap svee kulture listerija stavljena ili ubrizgana u konjunktivu zeca ili zamoreta posle 24 do 48 asova izaziva gnojni konjunktivitis; Arthusova r., lokalna reakcija koja nastaje pri ubrizgavanju pod kou strane belanevine senzibilisanim organizmima; Bence-Jonesova r., taloenje specijalnih globulina mokrae na 5O0C i njihovo ponovno rastvaranje prilikom kljuanja (mijelom, kostne metastaze); benzaldehidska r., za utvrivanje urcbilinogena u mokrai ili u izmetu. Mokrai ili alkoholnom ekstraktu fecesa dodamo dve kapi Ehrlichovog reagensa; ako u ispiti-

reakcija vanom materijalu ima urobilihogena, nastae crvena boja; benzidinska r., r. koja slui za dokazivanje krvi u stolici, mokrai i u drugim sekretima. Ako u materijalu koji se ispituje ima krvi, onda se dodavanjem rastvora benzidina u koncentrovanoj siretnoj kiselini i perhidrola dobija plava boja; bioloka r., (1) (biol.) svaka reakcija koja nastaje u ivom organizmu; moe biti fizioloka ili patoloka; (2) (med.) reakcija ivog organizma koja slui u dijagnostike svrhe; biuretska r., reakcija koju daju biure i belanevine; Chediakova r., mikroflokulaciona reakcija za dijagnostikovanje sifilisa; citochol-reakcija, brza seroloka reakcija za dokazivanje antitela koja su karakteristina za infekciju sifilisom. Sastoji se od pojave folikulacije, koja dovodi do vidljivog zamuenja ovakvih seruma u prisustvu holesterinisanih antigena (alkoholni ekstrakt goveeg srca). Poznate su razne modifikacije ovih reakcija (Sachs-Georgi, Sachs-Witebsky i dr.); r. degeneracije, reakcija na elektriko draenje miia iji su nervi degenerisali. Sastoji se u tome to mii ne reaguje na faradinu struju, a nerv reaguje na faradinu i galvansku struju. Razdraljivost miia galvanskom strujom je*, poveana; diazoreakcija, pojava crvene boje mokrae i pene iznad nje posle dodavanja diazoreagensa. Pozitivna je u trbunom tifusu i u floridnoj tuberkulozi. Sin. Ehrlichova diazo-reakcija; Dickova r., intradermna reakcija koja slui za odreivanje osetljivosti ili imuniteta prema arlahu. Pozitivna reakcija dokazuje odsustvo antitoksina u ispitivane osobe; negativna reakcija dokazuje da osoba raspolae antitoksinom koji je neutralisao ubrizgani eritrogeni toksin; Erbova r., pojaana nadraljivost ivaca na galvansku struju u spazmofiliji (tetaniji). V. tetania; Fehlingova r., reakcija za dokazivanje prisustva aldehida i drugih materija koje redukuju. Ova tela kad se kuvaju s Felingovim rastvorom i redukuju ga, i pri tom se izdvaja crveni kupro-oksid u obliku taloga. V. Fehlingov rastvor (pod rastvor); flokulaciona r., koloid-

reakcija na reakcija pri kojoj se jedan ili vie sastojaka vrste faze koloidnog rastvora (npr. antigen i antitelo) izdvajaju u vidljive estice (folikule) raznih dimenzija. Postoji itav niz specifinih f.r. koje se koriste u svrhu dijagnoze sifilisa i dn oboljenja; flokulaciona VDRL-r., seroloki test na sifilis; formol-gel r., flokulaciona r. za dokazivanje kala-azara; Gaetgensova pallida-reakcija, reakcija vezivanja komplementa u sifilisu; Gerhardtova r., pojava tamnocrvene boje kad se mokrai koja sadri acetilsiretnu kiselinu doda rastvor feri-hlorida, globulinska r., v. Nonne-Apeltova r.; Gmelinova r., r. za dokazivanje bilirubina u mokrai pomou puljive azotne kiseline; Goldsol-r., reakcija zlatnog soka, koloidno-hemijske prirode, koristi se u laboratorijskoj dijagnostici neuroluesa kao metoda za ispitivanje likvora; Gordonova r., ispitivanje prisustva globulina i albumina u kimenoj tenosti dodavanjem ovoj tenosti malo rastvora merkuri-hlorida. Stvaranje zamuenosti ili taloga posle jednog sata dokazuje prisustvo albumina i globulina; Gruber-Widalova r., v. Widalova r.; Hangerova r., r. za dokazivanje postojanja oteenja jetre. U takvom sluaju bolesnikov serum izaziva flokulaciju u emulziji cefalina i holesterola; Hayova r., r. za dokazivanje prisustva unih soli u mokrai pomou sumpornog cveta, koji u tom sluaju potone; ako ovih soli nema, sumpor se odrava na povrini mokrae; Hechtova r., reakcija za dokazivanje postojanja sifilisa. H. r. je jedna modifikacija Wassermannove reakcije; Hellerova r., reakcija za dokazivanje prisustva belanevine u mokrai pomou azotne kiseline na koju se dodaje mokraa. Ako u njoj ima belanevi-na, na dodirnoj povrini kiseline i mokrae stvara se beo prsten usled zgrua-vanja belanevine; Herxheimerva r., prolazno pogoranje postojeih sifilisnih pojava pod dejstvom prvih injekcija nekog antisifilisnog leka; Hindenlangova r., stvaranje belog mu tea ili taloga kada se mokrai koja sadri belanevine doda metafosforna kiselina; imu677

reakcija noreakcija, reakcija izmeu nekog antigena i odgovarajueg antitela; Jacobsthalova r., r. za dokazivanje postojanja sifilisa; (1) pojava taloga pri meanju seruma obolelog od sifilisa s alkoholnim ekstraktom jetre. Talog se ispituje u tamnom polju. Sin. optika serodijagnoza sifilisa; (2) modifikacija Wassermannove r., koja se izvodi na niskoj temperaturi; Kahnova r., vrsta flokulacione reakcije za dijagnostikovanje sifilisa. Serum sifilistiara pomean u odreenim odnosima s Kahnovim antigenom, mukan i inkubiran po propisu, pokazuje vidljivu precipitaciju (za razliku od seruma osoba koje nemaju sifilis), tj. pozitivnu Kahnovu reakciju; Kolmerova r., modifikacija Wassermannove reakcije vezivanja komplementa za sifilis; ksantoproteinska r., dodavanjem vrele koncentrovane azotne kiseline rastvorima koji sadre ksantoproteine nastaju uta aromatika nitro-jedinjenja; dodatkom amonijaka ili natrijumhidroksida uta boja prelazi u narandastu; Legalova r., reakcija kojom se dokazuje prisustvo acetona u mokrai: pojava crvene boje u mokrai pri dodav vanju nekog alkalnog hidroksida i natrijum-nitroprusida, koja se pojaava dodatkom siretne kiseline; leukemoina r,, krvna slika koja lii na leukemiju, koja, meutim, nije izazvana leukemikim promenama u hematopoeznim tkivima; Liebenova r., reakcija za dokazivanje acetona u mokrai. Ako mokraa sadri acetona, dodavanjem rastvora kalijum-hidroksida i rastvora kalijumjodida stvara se jodoform; limfatika r., v. limfocitna r.; limfocitna r., reagovanje limfocitnog tkiva poveanjem broja limfocita u perifernoj krvi u raznim akutnim i hroninim infekcijama i izvesnim intoksikacijama. Sin. Hmfatika reakcija; lokalna r., r. na mestu infekcije; Mantouxova r., tuberkulinski, intradermni test, koji ukazuje na postojanje tuberkulozne lezije negde u organizmu; Melnickeova r., vrsta flokulacione reakcije za dokazivanje sifilisa u ljudi. Kao antigen slui ekstrakt konjskog srca spravljen na specijalan nain.

reakcija Meinicke je opisao i druge reakcije za dokazivanje sifilisa (npr. r. razbistravanja po Meinickeu, tzv. Klrungs-test, za koji se upotrebljava ekstrakt goveeg srca spravljen na specijalan nain; Middlebrook-Dubosova r., seroloki test za dokazivanje tuberkuloze; Milionova n, r. za dokazivanje belanevina koje sadre aromatine aminokiseline sa hidroksilnom grupom u svom molekulu (tirozin-oksifenilalanin). U prisustvu ovih kiselina, dodavanjem Millonovog reagensa pojavljuje se crvepa boja; nitritoidna r., v. nitritoidna kriza (pod crisis); Nonne-Apeltova r., zamuenje pri dodavanju zasienog rastvora amonijum-sulfata cerebrospinalnoj tenosti kad ova sadri globuline. Dobiva se u sluajevima zapaljenja u centralnom nervnom sistemu. Sin. globulinska r.; Nylanderova r., r. za dokazivanje eera u mokrai. Izvodi se dodavanjem Nylanderovog reagensa (bizmut-subnitrat i kalijum-natrijum-tartarat u rastvoru natrijum-hidroksida) mokrai, koja se potom kuva 5 minuta. Pojava crne boje ili crnog taloga (elementarni bizmut) dokazuje prisustvo neke reduktivne supstancije u mokrai (najee glikoze); Obermeyerova r., r. za utvrivanje prisustva indikana u mokrai. Mokrai se doda 20%-ni rastvor olovo-acetata i profiltruje. Filtratu se doda Obermeyerov reagens (koncentrovana hlorovodonina kiselina koja sadri malo feri-hlorida). Ako mokraa sadri indikana, nastaje tamnoplava boja, koja se moe ekstrahovati hloroformom; oksiazna r., pojava tamnoplavih granulacija u mijeloidnim elijama obojenim alfa-naftolom; Pandyjeva r., reakcija za dokazivanje prisustva globulina u cerebrpspinalnoj tenosti pomou razblaenog rastvora fenola. Ako se stavljanjem jedne kapi likvora u rastvor fenola na staklenu plou ne stvori talog u roku od 5 sekundi, reakcija je negativna; Paul-unnellova r., reakcija koja se zasniva na dokazivanju heterofilnih antitela pomou eritrocita ovna. Seroloki test za dijagnozu infektivne mononukleoze; peroksidazna r., tamnoplavo oboljenje

678

reakcija zrnaca u leukocitima mijeloidne loze kada se oboje bojom koja sadri natrijum-nitroprusida, benzidina, baznog fuksina i vodonik-peroksida; PeUenkofferova r., r. za dokazivanje prisustva unih kiselina u mokrai. Ako mokraa sadri une kiseline, pojavljuje se purpurnocrvena boja kad se kap mokrae stavi u meavinu eera i sumporne kiseline. P.r. nije specifina za une kiseline, jer je daju i cefalin, lecitin i mijelin; precipitacinska r., seroloka reakcija izmeu rastvorljivih, neelijskih antigena (precipitinogena) i antiteIa (precipitina), koja se manifestuje obrazovanjem finog, prainastog precipitata; precipitinska r., vidljivo taloenje kompleksa antigen-antitelo kad se dovedu u dodir rastvor antigena i odgovarajue antitelo. P.r. moe da se koristi u svrhu dokazivanja prisustva malih koliina antigena pomou specifinog precipitirajueg seruma (npr. dokazivanje ivotinjskog porekla krvnih mrlja u sudskomedicinskom vetaenju), i obrnuto; Rinneova reakcija, v. test; Rivaltina r., r. kojom moe da se utvrdi da Ii je neka tenost eksudat ili transudat; Sachs-Georgijeva r., vrsta flokulacione r. za dokazivanje sifilisa u ljudi. Ova r. zasniva se na pojavi flokulacije kada se u odreenim odnosima pomeaju serum sifilitiara i ekstrakt goveeg srca pomean sa holesterinom; Sachs-Witebskyjeva r., v. citochol-reakcija; Schlesingerova r., reakcija za dokazivanje prisustva urobilina u mokrai pomou zasienog rastvora cink-hlorida u apsolutnom alkoholu. Pojava zelenkaste fluorescencije u filtratu ukazuje na prisustvo urobilina; Selivanovljeva r., reakcija za utvrivanje prisustva fruktoze u mokrai pomou rastvora rezorcinola u koncentrovanoj hlorovodoninoj kiselini. Prisustvo fruktoze ogleda se u pojavi burgundskog crvenila; Takata-Araina r., fiokulaciona r. za funkciono ispitivanje jetre pregledom seruma i za dokazivanje postojanja sifilisa centralnog nervnog sistema i bakterijskih meningitisa pregledom cerebrospinalne tenosti; Trommerova r., reak-

reakcija cija za dokazivanje prisustva glikoze u mokrai. Na dva dela mokrae doda se jedan deo natrijum-hidroksida i kap po kap vrlo razblaenog bakar-sulfata i sve se prokuva. Ako u mokrai ima glikoze, stvara se narandastocrven talog; Uffelmannova r., reakcija za dokazivanje prisustva mlene kiseline u eludacnom sadraju, kome se dodaje nekoliko kapi reagensa koji sadri tri kapi feri -nlorida, tri kapi koricentrovanog rastvora fenola i 20 ml vode. U prisustvu mlene kiseline nastaje uto obojenje, dok hlorovodonina kiselina obezbojava ovu meavinu; r. vezivanja komplementa, pojava kada se antigen vezuje s odgovarajuim antitelom u prisustvu komplementa, pri emu dolazi do vezivanja komplementa na kompleks antigen-antitelo. Naknadno dodavanje (pomou odgovarajueg antitela) senzibilizovanih eritrocita ovakvom sistemu moe da poslui za dokazivanje odsustva ili prisustva slobodnog komplementa u sistemu. Ako je komplement bio vezan za kompleks antigen-antitelo, tj. ako nema slobodnog komplementa u sistemu, senzibilizovani eritrociti ostae nepromenjeni. U protivnom sluaju, tj. ako se komplement nije vezao ve je ostao slobodan, posle dodavanja senzibilizovanih eritrocita nastae hemoliza. Princip ovakvog vezivanja komplementa iskoriuje se u raznim reakcijama za dokazivanje zaraznih oboljenja, npr. u Wassermannovoj r. za dijagnozu sifilisa; Waaler-Roseova r., slui u prvom redu za seroloku dijagnozu reumatizma, a koristi se i za dijagnozu drugih sekvela streptokokoza; Wassermannova r., reakcija vezivanja komplementa za dokazivanje antitela koja su karakteristina za sifilis (reagini). Reakcija se izvodi u meavini seruma s odgovarajuim antigenom u prisustvu komplementa. U sluaju kada je serum negativan prisutni komplement ostaje neutroen i dovodi do hemolize naknadno dodatih senzibilisanih eritrocita ovce (meavina ovijih eritrocita s odgovarajuom koliinom hemolizina). U sluaju kada je serum pozitivan nastaje specifino veziva679

reakcija
nje antigena s antitelima iz pozitivnog seruma, pri emu se troi prisutni komplement i zbog toga naknadno dodata suspenzija eritrocita ostaje nepromenjena (ne nastaje hemoliza). Antigeni za izvoenje ove reakcije pripremaju se od goveeg srca i drugog materijala koji nema etioloke veze ;sa sifilisom, zbog toga ovu reakciju moemo ubrojati u seroloke reakcije sluajnog specificiteta; Weichbrodtova r., r. za odreivanje globulina u likvoru pomou rastvora merkuri-hlorida (sublimata). Zamagljenje ili opalescencija ukazuju na prisustvo globulina; Weil-Felixova r., specifina aglutinacija loze OX19 klice Proteus vulgaris serumom bolesnika i rekonvalescenata od pegavca. Slui za seroloku dijagnozu pegavca; Weltmannova r., flokulaciona r. za dokazivanje patolokih "globulina u serumu (oboljenja jetre); Widalova r., izvoenje aglutinacione reakcije u serumu osoba za koje se sumnja da imaju crevne infekcije (veinom iz grupe Salmonella). W.r. izvodi se stavljanjem u nizove epruveta sve veih razblaenja sumnjivog seruma i u svaki red epruveta po jedne vrste suspenzije bakterija. Posle inkubacije rezultat se ita lupom ili slobodnim okom i izraava se titrovima, tj. oznakom onog razblaenja u kome je jo jasno vidljiva aglutinacija odgovarajuih bakterija; Wrightova r., tip aglutinacije, upotrebljava se za seroloku dijagnozu bruceloze; r. enica/v. refleks enica; arina r., r. koja se javlja u aritu infekcije ili oko njega i moe izazvati generalizaciju ili proirenje ranije ograniene infekcije. Nastaje kada u organizam prirodnim ili vetakim putem prodru antigeni koji su srodni antigenskoj grai onih uzrokovaa koji su\izazvali arinu infekciju. reaktivan, koji reaguje ili je u stanju da reaguje. reamputacija, amputacija, izvrena iznad mesta ranije amputacije oiekog organa, obino ekstremiteta. Vri se zbog nepravilno izvedene prvobitne amputacije ili napredovanja patolokog procesa.
680

receptor reanimacija, sve terapijske mere koje se preduzimaju u bolesnika u koga su ivotne funkcije ugroene. reanimator, svaki lekar, obino anesteziolog u hirurkoj ustanovi, koji sprovodi terapijske mere reanimacije. V. reanimacija. rebarni, v. costalis. rebound-fenomen (u neurologiji), poremeaj naglog zaustavljanja pokreta u sluajevima oboljenja malog mozga. Sin. Stewart-Holmesov znak. rebro, v. co s ta. recenter paratus, u lekarskim receptima znai svee spravljen. receptaculum seminis, semeno smestite, zadnji usminski pag. receptor, prijemnik, elija, deo elije ili specifina formacija ija se uloga sastoji od primanja nadraaja koji deluju na organizam iz spoljne sredine ili od samog organizma. Od receptora, pod dejstvom odreene tzv. adekvatne drai, odnosno odreenog oblika energije, stvara se receptorski potencijal koji prelazi u nervne podsticaje, koji se putem senzitivnih puteva sprovode do modane kore to izaziva nastajanje oseaja. Nervne podsticaje stvorene receptorima, moe izazvati i nastajanje direktnog motornog odgovora preko centara koji se mogu nalaziti u raznim delovima CNS. Prema obliku energije za koje je receptor najosetljiviji receptori se klasifikuju u: me<hanoreceptore, termoreceptore, elektromagnetske receptore, hemoreceptore i nocireceptore. Prema mestu gde se nalaze receptori se dele na: eksteroreceptore, interoreeptore, proprioreceptore itd.; r. za antigen, hemijske grupe na povrini limfocita za koje se vezuje moiekul antigena. Receptori na B-limfocitima su imunoglobulini, dok je hemijska priroda receptora na T-limfocitima jo nejasna; r. za Fc-fragment imunoglobulina, oni vezuju Fc-fragment IgG. Prisutni su na B-limfocitima, aktivisanim T-limfocitima i elijama mijeloidnog porekla. Dokazuju se stvaranjem rozeta sa senzibilisanim eritrocitima (eritrociti ovce za koje su vezana IgG-antitela). V. rozete. Nisu imunoglobulin-

receptom! nervi
ske prirode; r. za !complement, vezuju C3 (v. komplement). Prisutni su na povrini B-limfocita, polimorfonuklearnim leukocitima i makrofazima. Dokazuju se stvaranjem EAC-rozeta (sastoji se iz eritrocita, IgM-antitela i komplementa). V. rozete. Nisu imunoglobulinske prirode.

redox-sistem
RNK, koje se deava u potomaka genski izmenjenih jedinki nekih niih vrsta. rectificatus, rektifikovan, preien. rectitis, v. proctitis. rectoperineorrhaphia, rektoperineorafija, plastika reparacija rektuma i mara zbog prolapsa mara i rektuma. rectoromanoscopia, rektoromanoskopija, endoskopski pregled rektuma i sigmoidnog kolona. V. endoscopia, rektoromanoskop. rectosigmoidectomia, rektosigmoidektomija, odstranjenje rektuma i sigmoidnog kolona hirurkim putem, obino zbog karcinoma, rectourethralis, rektouretralan, koji pripada ili stvara komunikaciju izmeu rektuma i uretre, npr. rektouretraina fistula. rectovaginalis, rektovaginalan, koji pripada ili stvara komunikaciju izmeu rektuma i vagine, npr. rektovaginalna fistula. rectovesicalis, rektovezikalan, koji se odnosi na rektum i mokranu beiku, npr. rektovezikalna fistula. rectum, rektum, zadnje crevo, marno erevo, v. intestinum. rectus, prav, npr. m. rectus femoris, pravi butni mii. recuperatio, rekuperacija, oporavljenje, popravka, osnaenje. recurrens, rekurentan, povratan, npr. nervus laryngeus recurrens, grkljanski povratni ivac. redislocatio, redi lokacija, ponovni poremeaj poloaja prethodne redukcije preloma.

receptorni nervi, v. nervus.

receptum, recept, pismeno uputstvo za spravljanje leka koje lekar daje apotekaru. V. formula. receptura, uenje o propisivanju lekova. recesivan, gen ije se dejstvo ispoljava samo u homozigotnom stanju. U heterozigota je njegov efekat maskiran fenotipskim dejstvom drugog, dominantnog gena u tom alelskom paru. Izraz recesivan upotrebljava se danas i za oznaku gena i za oznaku obeleja. recessus, pag, dep, npr. recessus costodiaphragmaticus, donji, preanorebarni pag pleure; r. epitympanicus, gornji sprat bubanjske duplje. recipe, uzmi; deo u lekarskom receptu koji se naziva invocatio ili praepositio, i koji se, obino, pie skraeno Rp.

reciprona translokacija, v. translocatio. Recklinghausenova bolest, v. bolest.

recombinatio, rekombinacija, stvaranje nove kombinacije gena izmenom genskog materijala izmeu homolognih hromosoma. V. crossing-over. recon, v. muton. recrudescentia, rekrudescencija, pogoranje, ponovna pojava simptoma i znakova nekog oboljenja posle privremenog poboljanja. Dok se r. moe javiti posle nekoliko dana ili nedelja, recidiv se javlja posle dueg vremena. rectalgia, v. proctalgia. rectalis, rektalan, koji pripada rektumu ili se odnosi na njega. Npr. rektalna temperatura, telesna temperatura merena u rektumu; rektalni pregled, pregled rektuma (palpacijom, rektoskopom) ili pregled rektalnim putem nekog drugog organa, npr. prostate, Douglasovog paga, prednje strane krsne kosti itd. rectificatio, rektifikacija, u genetici spontano normalizevanje poremeaja u pogledu broja gena koji reguliu sintezu

redni broj atoma Z, v. atomski broj Z.

redoksaze, enzimi iz grupe dezmolaza koji katalizuju oksidoreduktivne procese, tj. koje izvesnim jedinjenjima oduzimaju vodonik ga u njih unose. Redoksaze su citohromoksidaza, citohromi, katalaza, peroksidaza, fenoloksidaze, uti disajni enzim i dehidraze. redox-sistem, hemijski sistem koji se sastoji od dve supstancije koje se oksidacijom ili redukcijom preobraaju jedna u drugu. Npr., askorbinska kiselina se oksidacijom preobraa u dehidroaskorbinsku kiselinu, a ova se redukcijom 681

redressement preobraa u askorbinsku kiselinu. Ove dve kiseline sainjavaju jedan redox-sistem. redressement, (fr.) redresman, (1) drugo ili ponavljano stavljanje zavoja; (2) ispravljanje deformiteta; r. force, primena snage radi ispravljanja deformacije, npr. iaenog kolena. reductio, redukcija, svoenje, smanjenje, (hem.) oduzimanje kiseonika ili dodavanje vodonika nekoj supstanciji ili, optije, smanjivanje broja pozitivnih ili poveavanje broja negativnih naelektrisanja (primanje elektrona) u jednom atomu; (hir.) pri leenju fraktura, vraanje fragmenata kosti u poloaj potreban za pravilno sraenje; pri iaenju, vraanje iaenog kraja kosti u normalan poloaj; pri leenju hernija, vraanje prodrlog organa ili njegovog dela kroz neki nenormalan otvor. reductum, redukovan, npr. ferrum reductum, redukovano gvoe. redukcija, v. reductio; r. hromosoma, v. hromosomi. redukciona deoba, prva mejozna deoba u kojoj se diploidan broj hromosoma smanjuje na haploidan broj. redukovana penetracija, v. penetratio. reduktaza, enzim koji katalizuje redukciju izvesnih hemijskih jedinjenja. Reed-Sternbergova elija, v. elija. reedukacija, preobuavanje, somatski ili psihiki, a najee psihosomatski obolele osobe, kroz sisteme specijalno odabranih mera, kako bi se potpuno ili delom ponovo osposobile za neki produktivan rad. refleks, odgovor efektora na draenje receptora. Moe se izraziti kontrakcijom miia, sekrecijom lezda. Fizioloki supstrat r. je refleksni luk koji se sastoji od: receptora, ushodnog (aferentnog) vlakna, centra (sinapse), nishodnog (eferentnog) nervnog vlakna i efektora (mii ili lezda). R. se, prema tome da Ii su uroeni ili steeni tokom ivota, dele na uslovljene i uroene; prema broju sinapsi u refleksnom luku: na mono- i polisinaptike; prema mestu gde su smetene sinapse: spinalni, bulbarni, mezencefalini i kortikalni i dr. V. refleksni
682

refleks luk; abdominalni r., v. trbuni r.; Ahilov r., kontrakcija lista na nozi usled istezanja miia udarcem po A. tetivi. Centar je u kimenoj modini od Ls do 82; r. akomodacije, suavanje enka pri gledanju na blizinu; akustikopalpebralni r., trzaj onih kapaka na oba oka, koji se javlja kad se uje iznenadni kratkotrajni akustiki fenomen blizu uha (npr. udarac dlanom o dlan). Koristan je u otkrivanju simulirane gluvoe; Bainbridgeov r., refleksno poveanje frekvencije srca koje nastaje pri poveanju krvnog pritiska u upljim venama i desnoj pretkomori u cilju otklanjanja vika krvi iz vena i desne pretkomore; bezuslovni r., uroeni refleks svojstven za ivotinjsku vrstu; odreen je svojstvima i funkcijom niih delova centralnog nervnog sistema; r. bicepsa, kontrakcija toga miia pri udaru na njegovu tetivu (lacertus fibrosus); brahioradijalni r., savijanje ruke u laktu na udar po donjem delu podlaktice, odgovarajui radijusu; bulbusni r., usporenje srane radnje izazvano pritiskom na one jabuice. To usporenje je pri vagotoniji vrlo izraeno. V. vagotonija; defekacioni r., refleksno pranjenje crva. Refleksni centar nalazi se u slabinskom i krsnom delu kimene modine. V. defecatio; duodenokolonski refleks, peristaltiki talasi u debelom crevu kao posledica rastezanja dvanaestopalanog creva. Nastaju 2-3 puta dnevno, i to u toku prvog sata posle uzimanja hrane. Odigravaju se, mada znatno slabije, i posle uklanjanja vegetativnih ivaca, to znai da se refleks ostvaruje putem mienterikog spleta; Golgijev tetivni r., naglo i kratkotrajno poputanje tonusa skeletnog miia koje nastaje pri snanom istezanju miia i koje dovodi do razdraenja Golgijevog tetivnog aparata; gustolakrimalni r., luenje suza draenjem ula ukusa. U sluajevima hronine oduzetosti obraznog ivca (n. facialis) ponekad dolazi do luenja vee koliine suza pri jelu (tzv. fenomen krokodilskih guza). Objanjenje ovog refleksa jo nije dato; Hering-Breuerov r., omoguava smenjivanje udisanja i izdi-

refleks sanja. Pri rastezanju plua dolazi do razdraenja receptora u pluima, od kojih se vlaknima vagusa prenose impulsi u izduenu modinu i inhibira se centar za udisanje. Pri izdisaju prestaje razdraenje receptora a time i inhibicija tog centra; hvatanja r., prisilno hvatanje svega to dotakne dlan - pojava oslobaanja od inhibitorne funkcije polova, eonih renjeva; karotidnog sinusa r., (Czermakov opit)^ refleksno (preko vagusa) usporavanje pulsa usled nadraenja preko presoreceptora u zidovima karotidnog sinusa pri pritisku na karotidnu arteriju iznad gornje ivice sternokleidomastoidnog miia; konjunktivni r., zatvaranje onih kapaka usled nadraenja konjunktive. Refleksni luk ide: n. trigeminus-bulbus-n. facialis. Gasi se samo u dubokoj komi i u najdubljoj narkozi; r. konvergencije, konvergencija onih jabuica pri obavljanju akomodacije; kornealni r., zatvaranje onih kapaka pri dodiru ronjae. Aferentni krak je n. trigeminus, eferentni n. facialis, a refleksni centar je u bulbusu; koni r,, refleksi izazvani draenjem koe. Spadaju u eksteroreceptivne reflekse. Najvaniji su trbuni i plantarni refleks. Promene konog refleksa govore za oteenje funkcije piramidnog aparata; kremasterski r., podizanje semenika usled kontrakcije kremasterskog miia pri draenju koe unutranje povrine butine s iste strane; labirintni r., refleksni uticaj dranja glave prema telu i njenog poloaja u prostoru na napetost (tonus) miia; mandibularni r., koji se izaziva naglim zatezanjem miia vataa (m. masseter), to se postie udarcem ekia po bradi. Pojaan je pri pseudobulbarnoj paralizi; maseterski r., v. mandibularni r., neus!ovijeni r., refleks iji se mahanizam moe smatrati uroenim, jer nastajanje takvog refleksa ne zavisi od prethodnog iskustva. V. uslovljeni r.; odbrambeni r koji slui odbrani organizma, npr. konjunktivalni i kornealni refleks; okulokardijalni r., refleksno nadraenje vagusa koje se izaziva pritiskivanjem onih jabuica prstima. Izazivanjem ovog

refleks refleksa moe ponekad da se zaustavi napad paroksizmalne tahikardije; palmomentalni r., kontrakcija m. mentalisa na draenje koe dlana - znak dezinhibicije kortikalnog predstavnitva u precentraUioj vijuzi pri trpljenju usled poremeaja cirkulacije; patelarni r., duboki refleks izazvan naglim istezanjem etvoroglavog miia (m. quadriceps femoris), koji se postie kratkim udarom po ligamentu patele. Efekat je opruanje potkolenice kontrakcijom kvadricepsa. Refleksni centar je u La-Jx periostni r., zastareo naziv za duboke reflekse koji se dobiju udarcem po kosti (periostu). U sutini se i tu postie istezanje miia, koje je adekvatan nadraaj za.duboki refleks; pilorusni r., refleksno zatvaranje i otvaranje pilorusa pod uticajem nadraivanja (naroito hemijskog) sluznice eluca i duodenuma; pronatorni r. pronacija podlaktice izazvana udarcem po volarnoj (ventralnoj) strani radijusa ili dorzalnoj strani ulne. P.r. je pojaan pri oteenju piramidnog puta; psihogalvanski r., refleksna reakcija izazvana endosomatskim procesom. Sastoji se u pokretu galvanometrijske ice (igle) kad se galvanska baterija spoji s jedne strane s galvanometrom a s druge strane s ispitivanom osobom, pa se ova nadrai nekom ulnom ili psihikom drai; r. puenja, pojaan miini refleks m. orbicularisa oris - znak centralne dezinhibicije; pupilarni r., v. refleks enica; Rossolimov r., plantarna fleksija svih prstiju na nozi osim velikog koja nastaje usled brzog udara po jagodici istih prstiju. Znak je povrede piramidnog puta; skrotalni r., kontrakcija dartosnog omotaa pri draenju koe monica. Nema klinikog znaaja; tetivni r., naziv za duboki refleks koji se izaziva udarom po miinoj tetivi i usled kojeg nastaje istezanje miia koje je specifina dra za refleks. V. refleks; trbuni r., kontrakcija miia trbunog zida koja nastaje usled draenja koe na trbuhu. Trbuni refleks ukazuje ne samo na to da je kimena modina od 8. do 12. torakalnog segmenta u redu nego i na to da je i piramidni put ispra683

refleksna halucinacija van. Sin. dbdominalni refleks; r. tricepsa, kontrakcija ovog miia na udar po laktu iznad olekranona; uslovljeni r. nastaju na osnovu uroenih, refleksa i njihova odlika je da su privremeni, te se gube ako nisu potkrepljivani delovanjem na organizam drai koja dovodi do uroenog refleksa. Materijalna baza uslovljencg refleksa je stvaranje privremenih veza izmeu delova modane kore, u koje pristiu impulsi receptora na koje deluje dra koja dovodi do uroenog refleksa i signali s receptora na koje deluje dra koja treba da posle uslovljavanja dovede do efekta svojstvenog za uroeni refleks. Osniva uenja o u.r. je ruski fiziolog J. P. Pavlov; r. enica refleksno suavanje enica. Moe nastati na dva naina: refleks enica na svetlost, brzo i jako suavanje obeju enica ako se makar i jedna naglo osvetli dovoljno jakom svetlou; direktni refleks na svetlost, nastaje pri osvetljavanju istog oka; indirektni refleks, pri osvetljavanju jednog oka dolazi do suenja enice drugog; konsenzualni refleks. refleksna halucinacija, v. synaesthesia. refleksni, koji se odnosi na refleks; r. centar, v. centar; r. luk, anatomska spona izmeu receptora i efektora nekog refleksa. Sastoji se od aferentnog (centripetalnog) kraka, refleksnog centra (sinapse), eferentnog kraka. V. refleks. reflektor, eoni, konkavno ogledalo kojim se s vetakog izvora svetlosti reflektuje svetio u telesne upljine prilikom pregleda uha, grla ili nosa. Otvor u sredini ogledala dozvoljava lekaru da svojim okom prati centralni zrak svetlosti. Gledanje je monokularno, pa usled toga ne daje sliku u tri dimenzije. Za operacijske poduhvate upotrebljavaju se eona ogledala s malim elektrinim sijalicama. reflux, refluks, vraanje toka tenosti unatrag; r. gastrooesophagealis, gastroezofagusni refluks, prelaenje eludanog soka u jednjak, praeno goruicom; r. hepatojugularis, hepatojugularni refluks, rastezanje jugularnih vena pri pritisku na jetru, koje govori za insuficijenciju desnog srca.
684

regeneracija refluxio, refluksija, vraanje sekreta i ekskreta u cevastim organima; uretrovezikulni diferencijalni r., vraanje tenosti, sperme ili ubrizgane materije ili tenosti iz zadnje uretre u genitalni sistem; vezikoureteralni r., vraanje mokrae iz mokrane beike u ureter. Sin. vezikoureteralna regurgitacija. refracta dosis, v. dosis refracta. refractio, refrakcija, prelamanje, menjanje pravca svetlosnog zraka prilikom prelaska iz optiki rede u optiki guu sredinu kada menja svoj pravac kretanja, tj. prelama se. Refrakcija oka je odnos izmeu prelomne moi oka i njegove duine, ali pri iskljuenoj akomodaciji. V. ametropia. refrakcione anomalije, v. refrakcija. refraktaran, koji ne reaguje na nadraaj na koji se moe uticati leenjem. refraktarna faza, period smanjene ili potpune nenadraljivosti posle prethodnog razdraenja miia ili nerva (relativna i apsolutna r.f.). refraktometar, (oft.) aparat za odreivanje refrakcije oka. refraktometrija, odreivanje refrakcije oka pomou refraktometra. refrigeracija, (1) rashlaenje, primena niske temperature radi spreavanja porasta razvoja i delovanja bakterija u hrani. Zaustavlja se delovanje enzima i hemijska promena hrane. Ne menja se hranljiva vrednost, miris i ukus namirnica; (2) rashlaenje, oteenje organizma koje nastaje kada je ceo izloen due vreme uticaju vrlo niske temperature, a nije zatien. Pri tome se sputa temperatura organizma do na 30 i nie (hypothermia). Obino na telesnoj temperaturi oveka nioj od 30 nastupa smrt usled sve veeg smanjenja funkcija svih elija organizma, disanja, akcije srca itd. i nastupa smrt. regeneracija, v. regeneratio; r. fizioloka, stalno obnavljanje elija i elemenata tkiva koji se tokom ivota razgrade (eritrociti, leukociti, epitelne elije koe, epitelne elije creva itd.).

regenerat regenerat, v. regeneratio. regeneratio, sposobnost svih bia da na mesto odvojenog dela tela obrazuju novi deo, elije, tkiva i organe od rezervnih elija koje su zadrale razvojne sposobnosti (v. histiocitoblasti); akcidentalna ili regenerativna r,, razvija se posle oteenja (traume) tela, a novoobrazujua tvorevina je regenerat. Regeneracija moe biti potpuna i savrena ako nastali deo odgovara po grai i funkciji izgubljenom delu; atipina, nepotpuna r., kad je oteenje nedovoljno zaceljeno te regenerat ne odgovara izgubljenom delu; elijska r., zbiva se posle povrede elijskog tela ili elijskih produetaka; embrionalna r., javlja se u toku individualnog razvia na embrionima i fetusima; fizioloka r., jeste stalno obnavljanje u toku ivota istroenih elija, tkiva i organa (elija krvi, crevnih elija, tj. enterocita, pokoice, koe, sluznice materice u toku menstruacionog ciklusa, kose, dlaka, lezda i dr.); patoloka r., nastaje posle nekog patolokog procesa (izumiranja elija ili tkiva nekroze, gnojenja i dr.); preterana r., hiperregene racija, to je ako se razvije vie tkiva ili delova; r. regenerata, javlja se u toku regenerativnog razvia na regeneratu. Ishod regeneracionog procesa zavisi od unutranjih i spoljanjih inilaca: od veliine povrede i regeneracionog materijala, uticaja ivanog sistema, od stepena diferenciranosti elija i tkiva, starosti, uhranjenosti, mogunosti breg uspostavljanja krvotoka, uticaja hemijskih i fizikih faktora sredine i dr. regio, predeo, oblast, topografski predeo ovejeg tela; pl. regiones, predeli; r. analis, marni predeo, zadnji deo meice; r. antebrachii, predeo podlaktice, izmeu lakta i ake (r. antebrachii anterior, r. antebrachii posterior); r. axillaris, pazuni predeo, izmeu korena ruke i grudnog koa. Sadri pazunu jamu (fossa axillaris) s krvnim sudovima, ivcima i limfnim lezdama; r. brachii, predeo nadlaktice izmeu ramena i lakta (r. brachii anterior, r. brachii posterior); r. colli, predeo vrata izmeu glave i grudnog koa (r. colli anterior, r.

regio colli lateralis, r. colli posterior); r. cruris, predeo potkolenice izmeu kolena i stopala (r. cruris anterior, f. cruris posterior); r. cubiti, predeo lakta izmeu nadlaktice i podlaktice (r. cubiti anterior, r. cubiti posterior). Prednji predeo lakta ima lakatnu jamu (fossa cubitalis); r. deltoidea, deltasti predeo obuhvata deo ramena s deltastim miiem; r. epigastrica, srednji deo gornjeg sprata trbuha, izmeu pupka i grudne kosti; r. femoris, predeo buta izmeu kuka i kolena (r. femoris anterior, r. femoris posterior). Prednji predeo ima trougao (trigonum femorale Scarpae), v. trigonum; r. genus, predeo kolena izmeu buta i potkolenice (r. genus anterior, r. genus posterior). Zadnji predeo ima zakolensku jamu (fossa poplitea) s krvnim sudovima i ivcima; r. glutea, sedalni predeo na zadnjoj strani kuka; r. hypochondriaca, hipohondriki predeo, podrebarje, boni deo epigastrijuma (r. hypochondriaca dextra, r. hypochondriaca sinistra); r. hypogastrica, sin. hypogastrium, deo prednjeg trbunog zida ispod bispinalne linije; r. infratemporalis, podslepooni predeo, duboki predeo lica koji obuhvata podslepoonu (fossa infratemporalis) i krilastonepanu jamu (fossa pterygopalatina) s krvnim sudovima i ivcima u njima; r. inguinalis, preponski predeo, boni deo hipogastrijuma (r. inguinalis dextra, r. inguinalis sinistra), sadri preponski kanal (canalis inguinalis) jednu od slabih taaka prednjeg trbunog zida; r. lateralis, boni predeo prednjeg trbunog zida u mezogastrijumu (r. lateralis dextra, r. lateralis sinistra); r. lumbalis, slabinski predeo na zadnjem zidu trbuha, od XII rebra do gornjih ivica karline i krsne kosti; r. mesogastrica, srednji deo mezogastrijuma; r. parotideomasseterica, predeo parotidne lezde i maseterikog miia, sadri parotidnu lou (fossa parotidea) u kojoj su smeteni douna lezda, krvili sudovi, ivci i limfne lezde; r. perinealis, meini predeo. v. perineum; r. pubica, stidnjani predeo, u sredini hipogastrijuma (r. hypogastica); r. sacralis, krsni predeo, 685

regionalan

rekombinant

odgovara krsnoj kosti; r. scapular is, lo- Reilovo ostrvo, ono predstavlja matini patini predeo, obuhvata meke delove reanj, jer od njega postaju sve bazalne koji pokrivaju lopaticu; r. sternocleiganglije. Na medijalnoj strani hemisferdomastoidea, sternokleidomastoidni nih mehurova zadebljanjem nastaje ampredeo, obuhvata istoimeni mii s krnionov bedem, zaetak naroite vijuge vnim sudovima i ivcima; r. tempora(gyms fornicatus) ispred koga se nalazi lis, slepooni predeo, obuhvata istoihoriodno polje iz koga e se stvoriti Aomeni mii i meke delove; r. umbilicariodni splet bonih komora. U prednjem Us, pupani predeo, srednji deo mezozidu tlencefalona nastaje kao komisugastrijuma (r. mesogastrica); r. urogeralna ploa iz koje se stvara uljevito telo nitali, mokrane polni predeo, predi providna pregrada. nji deo meice. V. perineum. reinfectio, reinfekcija, ponovna infekcija regionalan, koji se odnosi na odreeni istim ili srodnim prouzrokovaem. predeo. interregionalizacija zdravstvene zatite, or- reinnervatio, reinervacija, hirurka jedan vencija u toku koje se presauje ganizacija zdravstva po regionima (obivac da bi se povratila funkcija paralilastima) razvijena po sutini i obimu sanog miia. tako da moe obezbediti sve ili veinu potreba zdravstvene zatite stanovnit- Reissnerova opna, opna koja pregrauje tremni od slunog sprata u unutrava tih oblasti u miru (relativna autononjem uhu. mija), a u optenarodnoj odbrani ona je jedan od bitnih elemenata u konceptu reiteretur, neka se ponovi, izraz koji se upotrebljava pri propisivanju recepata, organizacije zdravstva za potrebe staako propisani lek apotekar treba pononovnitva i pripadnika oruanih snaga. vo da izda. regionalni ileitis (enteritis), v. ileitis. regurgitatio, regurgitacija, kretanje sadr- Reiterov sindrom, v. syndroma. aja upljih organa u pravcu suprotnom rejectio, rejekcija, odbacivanje, imuna reakcija protiv presaenog tkiva; akutod normalnog, npr. vraanje krvi iz lev na r., javlja se estog dana i posle toga komore u levu pretkomoru usled insuse odbacivanje obavlja brzo. Odlika reficijencije mitralnih zalistaka, zatim vrajekcije je da presaeni organ gubi svoju anje eludanog sadraja u usta, a bez funkciju, da je praena bolom i otokom pokreta povraanja, prelaenje duodeuz leukocitozu i trombocitopeniju; hinalnog sadraja u eludac. perakutna r., nastaje neposredno posle rehabilitacija, proces koji se sastoji od presaivanja usled prisustva ve ranije preduzimanja jedne ili vie mera kojima stvorenih an ti tela to se odraava pojase pokuava vraanje radne sposobnosti vom taloenja fibrina, zgomilavanja osobama u kojih je ta sposobnost ugtrombocita i infiltracije neutrofilnih roena bolestima, trovanjima ili povreleukocita; hronina r., odlikuje se podama. Cilj joj je da ukloni nastalu nesstupnim gubljenjem funkcije presaeposobnost to je vie mogue, odnosno nog organa, a praena je manje burnim da pomogne i da naui onesposobljene znacima nego akutna i hiperakutna reda rade i ive koristei preostale spojekcija. sobnosti. Rehabilitacija je najee medicinska, profesionalna i socijalna, a u reklinaciono gipsano korito, v. gipsano korito. njoj uestvuju specijalisti raznih profesija; r. donjovilinog zgloba po rekombinacijska uestalost, broj rekombinanata na ukupan broj potomSchwartzu, povratak normalne funkcistva. Ova uestalost se koristi za proceje zgloba, uspostavljanje normalnog zanjivanje interlokusnih rastojanja u gengriaja i spreavanje devijacije vilice poskoj mapi. sebnim vebama miia vakaa. rekombinant, nova elija ili jedinka naRehrmannova operacija, v. operatio. stala kao posledica rekombinacija. Reichertova hrskavica, v. hioidni luk. 686

rekonvalescentan rekonvalescentan, (1) koji se oporavlja posle neke bolesti; (2) koji pripada rekonvalescenciji, oporavljanju. rekreacija, aktivnost, u prvom redu fizika, kojom se ovek bavi u dokolici i koja doprinosi njegovoj razonodi i zabavi, ali ima kao cilj podizanje ili odravanje funkcionih, odbrambenih i mentalnih sposobnosti organizma. Primenjuju se isti oblici kretanja kao i u sportu, ali osnovna pobuda nije pobeda, ve zabava, iako se ni takmiarski momenat ne moe zanemariti. rekrutlranje jaine zvuka (Fowlerov fenomen), pojava koja se javlja prilikom audiometrijskog ispitivanja sluha: razlika koja postoji izmeu jednog i drugog uha u osetljivosti na tonski nadraaj pri primeni slabijih intenziteta zvuka, gubi se kad se upotrebljavaju jai intenziteti tona. rektalna anestezija, v. anaesthesia. rektalna klizma, v. clysma. rektalni pregled, v. rectalis. rektalno hranjenje, alimentatio. rektoromanoskop, prava metalna cev snabdevena osvetljenjem i dodatkom za naduvavanje debelog creva, koja slui za pregled unutranje povrine rektuma i sigmoidnog kolona. V. endoscopia, rectoromanoscopia (nepodesan termin). rektoskop, prava metalna cev snabdevena osvetljenjem i dodatkom za naduvavanje rektuma, koja slui za pregled unutranje povrine rektuma. Dodatni pribor mu je tipalica kojim se uzima pare tkiva iz rektuma za histolokopatoloki pregled i elektrokauter za ispaljivanje patolokih promena (polipa, ulceracija itd.). relaparotomia, relaparotomija, ponovno otvaranje trbune duplje; rana r., ponovno otvaranje trbune duplje dok se bolesnik nalazi jo u hirurkoj ustanovi posle laparotomije; pozna r., ponovno otvaranje trbune duplje posle otpusta bolesnika sa hirurke ustanove, esto tek posle nekoliko meseci ili godina. Obe se vre zbog komplikacija koje je izazvala prvobitna operacija ili patoloki proces.

remeium relativna insuficijencija zalistaka, v. in-

sufficientio*
relativna limfocitoza, v. lymphocytosis. relativna policitemija, v. polycythaemia. relativna vlaga, v. vlaga. relativna vlanost vazduha, v. vazduh. relaxatio, relaksacija, (1) olabavljenje, poputanje zategnutosti; (2) smirivanje bolova. release faktori, (engl), proteinski inioci preko kojih se sprovodi genska poruka za odvajanje polipeptidnog lanca od terminalne tRNK, odnosno za zavretak sinteze kompletnog proteina. V. neurohypophysis. remedia claudena, lekovi veoma jakog dejstva, oznaeni su u farmakopeji sa dva krsta (-H-), uvaju se odvojeno od ostalih lekova i pod kljuem; na posudama u kojima se ovi lekovi uvaju, kao i na zatvaraima, mora biti oznaen, be-lim slovima na crnom polju, naziv lekova i najvea pojedinana i dnevna doza. remedia separanda, lekovi jakog dejstva, oznaeni u farmakopeji jednim krstom (+), uvaju se odvojeno od ostalih lekova, na posudama u kojima se ovi lekovi uvaju, kao i na zatvaraima, mora biti oznaen crvenim slovima na belom polju, naziv leka i najvea pojedinana i dnevna doza. remeium, remedijum, lek, sredstvo ili postupak koji slui za leenje ili spreavanje neke bolesti ili ublauje njene simptome; r. adiuvans, lekoviti sastojak nekog leka koji treba da pojaa dejstvo glavnog lekovitog sastojka (r. cardinale); r. cardinale (basis), lekoviti sastojak nekog od koga se oekuje glavni terapijski efekat; r. constituens (vehiculum), sastojak leka (obino indiferentan) u pogled dejstva, koji celokupnom leku daje odreeni oblik (konstituciju) ili koji slui kao nosilac drugih sastojaka toga leka; r. corrigens, sastojak leka koji popravlja neku osobinu drugih sastojaka toga leka koja je, iz bilo kog razloga, neprijatna za pacijenta (rav ukus, neprijatan miris, neeljeno lokalno nadraajno dejstvo itd.). 687

remineralizacija
remineralizacija, (med.) ponovno ugraivanje mineralnih sastojaka u tkiva i organe, koji su ih ranije izgubili. remissio, remisija, smanjenje ili potpuno iezavanje simptoma i znakova neke bolesti; period bolesti u kome se povremeno smanjuju i nestaju simptomi bolesti.

rendgenska osetljivost
doravnih pukotina na podjednakom odstojanju. Za vreme snimanja ili se ova reetka kree ispred filma ili se film kree iza reetke. Sin. radiokymographia. rendgenografija, (1) snimanje rendgenskim zracima; (2) rendgenski snimak. Sin. radiografija, radiogram. rendgenbgram, snimak nekog predmeta (ili dela ovejeg tela) na filmu, hartiji ili fotografskoj ploi koji je nastao poto su rendgenski zraci proli kroz taj predmet. Sin. radiogram, aktinogram, skijagram.

remitentna temperatura, v. febris.

ren, bubreg, paran organ pasuljastog oblika koji se nalazi u zadnjem delu trbune duplje, u slabinskom predelu, i slui za luenje mokrae; r. arcuatus, potkoviast bubreg, posledica poremeaja u razvitku bubrega pri kome su oba bubrega svojim donjim polovima srasli vezivnim ili bubrenim tkivom. Ovakav bubreg je manje ili vie sputen, ima dve karlice, a ponekad dva uretera; r. cysticus, cistian bubreg. Pojava mnogobrojnih cista u bubregu, tako da se ovaj poveava do ogromnih razmera. Ciste se stvaraju u toku ivota, ali usled poremeaja u embrionalnom razvoju bubrenih kanalia i glomerula. R. c. se obino nalazi u osoba u kojih postoje i cistina jetra i cistini pankreas; r. mobilis, bubreg koji naputa svoj normalni poloaj sputajui se nanie i koji se odlikuje neobinom pokretljivou. R.m. je est u ena koje su raale. renalis, bubreni, npr. a. renalis, bubrena arterija. renalna acidoza, v. acidosis.

rendgenolog, v. radiolog.
rendgenoskopija, prosvetljavanje bolesnika rendgenskim zracima; prouavanje rendgenske slike na fluorescentnom zaklonu. Sin. radioskopija.

rendgenoterapija, v. therapia.
Rendgenov aparat, v. rendgenski aparat.

rendgenska bolest, v. bolest.

rendgenska cev, staklena cev s veoma razreenim vazduhom ili vakuumom u kojoj se proizvode X-zraci. Ona moe biti: (1) jonska (s veoma razreenim vazduhom) i (2) termoelektronska (Coolidge). Danas se upotrebljava samo termoelektronska bezvazduna cev, s dve elektrode: katodom, iz koje se usijanjem oslobaaju elektroni i anodom koja je meta (ia) za brze elektrone i ijom kinetikom energijom e se proizvesti u ii cevi X-zraci.

renalna hematurija, v. haematuria. renalna insuficijencija, v. insufficientio.

renalna tubulska acidoza, redak genetski poremeaj kojeg karakterie acidoza s visokom koncentracijom hlorida i niskom koncentracijom bikarbonata u plazmi, a nastaje, verovatno, usled nesposobnosti distalnih bubrenih tubula da odravaju normalnu propustljivost za jon vodonik. renaturatio, renaturacija, povratak nukleinskih kiselina ili proteina iz njihovog denaturisanog stanja u prvobitan oblik.

rendgenska dijagnostika, v. dijagnostika.

rendgenska doza, (D), celokupna koliina rendgenskih zrakova (E) to u toku vremena (t) deluje na oveje telo (D = E.t.). Meri se jedinicom rendgen (R); srednja letalna r.d., (m.l.d.) ili 50% smrtne doze. To je doza koja ubija 50% od svih ozraenih elija ili 50% od sveg broja ozraenih ivotinja. Kad se ozrai elo oveje telo m.l.d. iznosi 400 R. V. dosis.

rendgenska kastracija, v. sterilisatio. rendgenska katarakta, v. cataracta.

rendgenska osetljivost, stepen osetljivosti pojedinih tkiva na dejstvo rendgenskih ili radijumskih trakova. Najosetljiviji su limfno tkivo, kotana sr i timus. Osetljivost opada u sledeem nizu: ovarijum, testis, sluznice, pljuvane,

rendgen-dermatitis, v. radiodermatitis.
rendgen-kimografija, rendgensko snimanje itavog niza pokreta izvesnih organa (srca, krvnih sudova, preage, eluca, rebara) kroz olovnu reetku s nizom vo688

rendgenska slika znojne i lojne lezde; epiderm, plua, bubrezi, nadbubrene lezde, jetra, pankreas, tireoideja, vezivno tkivo i krvni sudovi; miii, ivci i ganglijske elije, hrskavica, kost (re je samo o normalnim tkivima). rendgenska slika, konusna projekcija tela u jednoj ravni, nastala sumacijom (superpozicijom) svih slojeva kroz koje su proli rendgenski zraci. Zbog konusne projekcije uvek je vea od snimljenog predmeta. Postanak rendgenske slike podlee jo i zakonima slabljenja, tj. apsorpcije rendgenskih zrakova u materiji. V. normiran rendgenski snimak. rendgenska sterilizacija, v. sterilisatio. rendgenska zatita, zatita ljudi od uticaja rendgenskih zrakova koja obuhvata: (1) opte propise o zatiti od rendgenskih i radijumskih zrakova; (2) linu zatitu koja se sastoji od upotrebe sredstava to ne proputaju rendgenske zrake (rukavice i kecelje od olovne gume) i (3) noenje dozimetara itd. rendgenski aparat (dijagnostiki) ureaj za prosvetljavanje i snimanje bolesnika pomou rendgenskih zrakova. Ima 4 sastavna dela: rendgensku cev, transformator (visokog i niskog elektrinog napona), komandni (regulacioni) sto i stativ s fluorescentnim zaklonom. rendgenski film, dvoslojni film. Njegova podloga je tanak (0,170-0,220 mm) providan list acetoceluloze ili poliestera po kome je s obe strane razlivena fotoemulzija srebro-bromida. Acetoceluloza i poliester nisu eksplozivni, zbog ega njihovi filmovi nose oznaku safety (tj. bezbedni su od eksplozije). Postoji jednoslojna vrsta dental-filma. V. fotoemulzija. rendgenski tehniar, v. tehniar. Sin. radioloki tehniar. rendgenski zraci, v. zraci rendgenski zrani snop, izlazi iz rendgenske cevi u obliku zrane kupe. Njena osovina nosi naziv centralni zrak (CZ). Rendgenski zrani snop sainjava spektar rendgenskih zrakova razliite talasne duine, to zavisi od napona na krajevima rendgenske cevi. V. normiran rendgenski? sn imak.
44 Medicinski leksikon

replicatio Rendu-Osler-Weberova bolest, v. telangiectasia. renin, belanevina koja ima osobine enzima, a stvara se u kori bubrega i dejstvom na hipertenzinogen, belanevinu stvorenu u jetri, stvara od ovog hipertenzin ili angiotonin, supstanciju koja izaziva povienje krvnog pritiska preko poveanog luenja aldosterona. renin-angiotenzinski sistem, tanije, renin (v. tamo) - angiotenzin (v. angiotensin) - aldosteronski (v. aldosteron) sistem ije je fizioloko funkcionisanje od odluujueg znaaja za odravanje normalnog krvnog pritiska. renografija, v. radio renografija. rentgen, v. rendgen. reobaza, najmanja mogua voltaa struje koja pri neogranienom trajanju dovodi do praga razdraenja nerva ili miia. V. chronaxia. REO-virusi (respiratory i enteric), virusi koji se nalaze u crevnom traktu dece i odraslih i mogu izazvati oboljenja u crevnom traktu, kao i u gornjim disajnim putevima. Reo-virusi pripadaju grupi enterovirusa, sadre RNK, ranije su se ubrajali u ECHO-viruse tipa 10. rep, v. cauda. reparatio, reparacija, proces popunjavanja defekta koji je nastao usled nekroze tkiva proliferacijom tkiva druge vrste, obino vezivnog. Ona obino u manjoj ili veoj meri prati regeneraciju tkiva. V. regeneratio. repat, v. caudatus. reper sinteza, isecanje i zamena oteenog segmenta DNK katalitikim delovanjem enzima endonukleaze i ligaze. Najbolje je izuen reper timinskih dimera koji nastaju usled ultraljubiastog zraenja. repetatur, neka se ponovi, izraz koji se upotrebljava u lekarskim receptima ako propisani lek apotekar treba ponovo da izda. replantacija, v. reimplantatio; r. zuba, presaivanje zuba u alveolu iz koje je bio izvaen hirurki ili kao rezultat traume. replicatio, replikacija, proces reprodukcije DNK (ili RNK u sluaju virusa), sin-

689

replikator tezom njenog novog, komplementarnog lanca na kalupu stare DNK; disperzna r., replikacija posle koje se pojedini segmenti stare DNK nalaze izmeani sa segmentima novostvorene DNK, u oba njena lanca; konzervativna r., replikacija DNK pri kojoj se njen originalni molekul ne menja, ve se na njegovom kalupu sintetiu dva nova lanca DNK; semikonzervativna r. (u ljudi), replikacija pri kojoj se DNK uzduno epa, te oba njena lanca slue kao kalup za sintezu novih, komplementarnih lanaca DNK, tako da se u svakoj eliji kerki molekul njihove DNK sastoji od po jednog lanca stare i nove DNK. replikator (replikacija hromosoma), replikacija bakterijskog hromosoma zbiva se u pravilnom redosledu uzdu ele strukture, a zapoinje na specifinom mestu nazvanom replikator. replikon, mnoge bakterije sadre jedinice DNK se autonomno replikuju (replikom), mnogo su manje od hromosoma, a verovatno je mehanizam njihove sinteze slian sintezi u hromosomu. Ako imaju osobinu da se preobratljivo vezuju za hromosome nazivaju se episomi^ ma, ako ostaju nezavisni nazivaju se plazmidima. repne arterije, v. krvotok. repni okrajak, v. repno crevo. repno crevo^ (embr.) posle stvaranja donjeg crvnog paga repni kraj embriona vri pokret podvijanja, oko repnog kraja lene vrpce (notohorde) kao sredita. Na taj nain se omeuje repni okrajak embriona iji vrh odgovara glavi primitivne trake. Prednji zid repnog okrajka, ispod jazvene opne, sainjava ektoderm, primitivne trake. Na vrhu repnog okrajka sustiu se elementi medularne cevi, svitnjaka i crevnog paga u jedan jedinstveni vor: repni vor. repolarizacija, proces koji sledi depolarizaciju u toku koga, zbog poveane propustljivosti membrane za K*", ovaj izlazi iz elije pa se potencijal opne vraa na vrednost mirovnog potencijala. reponovati, v. repositio. repositio, repozicija, vraanje u normalan poloaj. Najee se govori o repoziciji 690

reserpin iaenog dela, zatim o repoziciji fragmenata prelomljene kosti i repoziciji kile kroz kilni kanal; (gin.) repozicija ispale ruke ploda, repozicija pupane vrpce, repozicija retroflektovane materice. V. reductio; okoviev metod repozicije nereponovanog iaenja donje vilice u posebnim indikacijama: ekstenzija se obavlja preko ugla donje vilice; r. sec. Keen, (mf. hir.) repozicija dislokovane zigomatike kosti ili njenog luka transoralnim putem kroz gornji vestibularni forniks do mesta preloma. represibilni enzim, enzim ija se sinteza smanjuje kada se koncentracija odreenog metabolita u eliji povea. represija izazvana katabolitom, (engl. catabolite repression), smanjenje sinteze nekog enzima prouzrokovano inhibicijom transkripcije odgovarajueg operona produktima katabolizma glukoze koji ovo dejstvo ostvaruju smanjujui nivo cAMP-a. repulsio, repulzija, stanje kada se na oba homologna hromosoma nalazi po jedan od dva imitirana nealelska gena naspram kojih stoji, takoe u oba lana hromosomskog para, po l normalan gen. Sin. transkonjiguracija. V. ciskonjiguracija. resectabilis, resektabilan, podoban za resekciju. resectio, resekcija, isecanje dela organa (npr. kosti, creva, nerva itd.); n kosti ili r. u kontinuitetu/ resekcija koja moe da bude tipina ili totalna ako se odstrane svi delovi koji ulaze u sastav zgloba, ili atipina ili delimina, koja otklanja samo obolle delove. V. Billrothova operacija (pod operacija), gastrectomia, Schedeova operacija (pod operacija) i transuretralna elektroresekcija (pod prostatectomia). resekcija, v. resectio. resektoskopt instrument snabdeven optikim sistemom i elektrokauterom, koji slui za resekciju hipertrofine prostate. Sin. elektroresektoskop. V. prostatectomia. reserpin, rezerpin, jedan od alkaloida iz korena biljke puzavice Rauwolfia serpentina Benth. Deluje umirujue na

residualis centralni nervni sistem, a moe i da snizi krvni pritisak. Upotrebljava se kao sedativno sredstvo i za snienje povienog krvnog pritiska. residualis, rezidualan, preostali, koji je zaostao, npr. rezidualni vazduh, vazduh ostaje u pluima posle najjae mogunog izdisaja ili rezidualna mokraa koja ostaje u mokranoj beici posle mokrenja. resina, smola; R. elastica, v. kauuk; R. Guajaci, Guaiaci Gummiresina, smola dobivena iz gvajakovog drveta (Guaiacum officinale L.). Danas slui samo za dokazivanje krvi u ekskretima. V. Weberov test (pod test); R. Jalapae, utomrka smola koja se dobiva iz Tubera Jalapae (od Exogonum Purga, Convolvulaceae). Ima jako laksatno dejstvo koje brzo nastupa. U malim dozama upotrebljava se kod habitualne konstipacije, u veim del uje drastino. resolutio, rezolucija, rasturanje, prestanak nekog zapaljenja; omekanje i rasturanje nekog otoka. resorpcija, proces prelaenja raznih supstancija kroz slojeve elija u krv i limfu. Gotovo sva tkiva su sposobna za resorpciju. Sin. absorptio; r. mlenih zuba, fizioloki proces koji se odvija na korenovima mlenih zuba u cilju njihovog odstranjenja i omoguavanja nicanja i postave stalnih zuba. Vri se pomou tzv. resorpcionog organa, jako vaskularizovanog granulacionog tkiva i odontoklasta, multinuklearnih elija veoma slinih osteoklastima. Resorpcija poinje na srednjim sekutiima, u 4. na bonim sekutiima, u 5. na prvim kutnjacima, u 6. na drugim kutnjacima, u 7. i 8. godini ivota i na onjacima. resorpcijska groznica, v. febris. resorptivno dejstvo, dejstvo nekog leka posle resorpcije, tj. poto ovaj lek, posle davanja, krvotokom ili limfotokom dospe na mesto dejstva. respiracijska acidoza, v. acidosis. respiracijska alkaloza, v. alkalosis. respiratio, respiracija, disanje, funkcija koja osigurava snabdevanje elija kisenikom i otklanja iz njih ugljen-dioksid. Moe se podeliti na 4 dela: pluna ven44*

respiratio tilacija; difuzija kiseonika i ugljen-dioksida izmeu alveola i krvi; transport kiseonika i ugljen-dioksida krvlju i telesnim tenostima do elija i od njih; regulacija ventilacije; abdominalna r., respiracija u kojoj uestvuju dijafragma i miii trbunog zida; amforina r., respiracija koja se uje iznad kaverni i proirenih bronhija; artificijalna r., respiracija koja se odrava vetakim merama; astmoidna r., respiracija u koje je izdisaj produen i praen piskavim krkorima; Austin-Flintva r., respiracija koja ima karakter huka. uje se nad upljinama u pluima. U jaoj meri ima karakter amforine respiracije; Biotova r., respiracija u kojoj postoje periodi apneje izmeu kojih postoji nekoliko respiracija podjednake dubine i brzine. Zapaa se u poveanog intrakranijalnog pritiska; bronhna r., respiracija koja se uje u predelu plunog infiltrata u kojih je odgovarajui bronh slobodan; bronhovezikularna r., varijanta izmeu bronhne i vezikularne respiracije; cerebralna r., v. Corriganova respiracija; Cheyne-Stokesova r., pravilni periodi menjanja ritma brzine i dubine disanja u kojima se javljaju pravilni periodi apneje. Javljaju se naroito u komama koje su izazvane oteenjem centralnog nervnog sistema; Corriganova r., plitka i ubrzana respiracija u infekcijama, koje napadaju respiratorni centar; dijafragmatska r., respiracija u kojoj preteno uestvuje dijafragma; fetusna r., izmena gasova kroz placentu; interna r., izmena gasova izmeu telesnih elija i krvi. Poznata i kao tkivna respiracija; Kussmaulova r., duboko i ubrzano disanje u toku acidoze; paradoksna r., respiracija u kojoj jedno plue ili njegov deo kolabira za vreme udisanja, a naduva se za vreme ekspirijuma; periodina r., v. Cheyne-Stokesova respiracija; puerilna r., u kojoj respiracije u odraslih lie na respiracije u dece; stertorozna r., u kojoj postoje nenormalni glasni krkori; toraksna r., u kojoj respiracije uglavnom ine interkostalni i drugi toraksni miii; tkivna r., interna respiracija; tubulska r., bronhna respi-

691

respirator racija; usporena r. u koje ima manje od 20 respiratornih pokreta u minutu; vezikulna r., normalna respiracija; vikarna r., povean respiratorni rad jednog plua kad drugo funkcionie slabije; veslaka r., artificijelna respiracija, (stom.) uticaj na razvitak orofacijalne regije: nazalno disanje, fizioloki nain disanja, u orofacijalnoj regiji postoji ravnotea meu svim miinim grupama, te se kotani delovi razvijaju samo pod uticajem genetskih faktora; oralno disanje, afizioloki nain disanja, dolazi do poremeaja ravnotee miia orofacijalne regije, te se poremeti i razvitak kotanih delova. Najee gornja vilica ostaje ua, s visokim nepcem i napred isturenim premaksilarnim delom, luk gornjih zuba uzan s protruzijom sekutia, a donja vilica zaostaje u distalnom poloaju s vie ili manje nepravilnim oblikom luka zuba u predelu sekutia. respirator, aparat za obezbeenje disanja, odnosno za proiavanje zagaenog disajnog vazduha, ili sprava za dovoenje sveeg istog vazduha; Engstrmov r., respirator koji kontrolie volumen i primenjuj $e posle operacija na otvorenom srcu. Cilj je da se s njim izbegne hipoksija i respiratorna acidoza i napor pri disanju posle operacije; komorski r., respirator u kome se nalazi elo telo pacijenta; oklopski r., respirator koji obuhvata samo grudni ko, i to, obuhvatajui ceo trup ili samo njegovu prednju stranu. restauratio, restauracija, v. restitutio. restitucija, sin. restauratio, v. restitutio. restitutio, restitucija, vraanje na staro, zdravo stanje, uspostavljanje nekadanjeg stanja; oporavljanje, ozdravljenje. Sin. restauratio; r. ad integrum, potpuno vraanje nekog organa ili neke funkcije u stanje pre bolesti; protetska r., zamena izgubljenog dela tela vetakim (ud, dojka, zubi itd.). rest-N, neproteinski azot, v. azot. resuscitatio, resuscitacija, oivljavanje ili vraanje svesti prividno umrle osobe; r. srca, uspostavljanje sranih kontrakcija. 692

reticulosis resuscitator, aparat koji potpomae disanje u asfiksiji; kariopulmonalni r., aparat koji u isto vreme potpomae disanje i vri spoljanju masau srca u pacijenta. resutura, v. sekundarna sutura (pod sutura). retardacija, zadocnjavanje, odlaganje, zaostalost. rete, mrea, npr. ret e testis, mrea semenika. retencija hrane, zaostajanje, zadravanje ostataka hrane izmeu zuba, u karionim lezijama, gingivalnim depovima, ispod protetskih nadoknada i na drugim retencionim mestima. retencija zuba, v. impactio dentis. retenciona cista, v. cystis. retentio, retencija, zadravanje, zaustavljanje. U medicini znai zadravanje u organizmu luevina (ekskreta) i organa koji se normalno izbacuju. Npr. retentio urinae, zadravanje mokrae, retentio placentae, zadravanje posteljice u materici. reticularis, retikularan, mreast, koji se odnosi na mreu. V. rete, reticulum. reticulocytopenia, retikulocitopenija, smanjenje retikulocita u perifernoj krvi. reticulocytosis, retikulocitoza, poveanje broja retikulocita u perifernoj krvi. reticulosis, maligno sistemno oboljenje retikuloendotelijalnog sistema. Naziva se jo retikuloendoteliozis honlipoidika ili Letter-Siweova bolest, ostali sinonimi su aleukemika retikuloza ili maligna retikuloblasto'matoza. Oboljenje se moe javiti u svim uzrastima, praeno je splenomegalijom, hepatomegalijom i anemijom purpurom. Zavrava se smrtno zbog pojave infekcije u vremenu od 2 sedmice do 2 godine; r. histiocytica familialis, porodina histiocitna retikuloza, fatalna nasledna bolest u koje postoji pancitopenija, fagocitoza krvnih elija u perifernoj krvi, kao i difuzno razmnoavanje histiocita u raznim organima, splenomegalija, hepatomegalija i uveanje limfnih lezda. Sin. reticulosis histiocytica medullaris.

retikulocit retikulocit, mladi eritrocit koji specijalnim bojenjem pokazuje bazofilni retikulum, ostatak ribosoma i koji je jo u stanju da sintetizuje hemoglobin. retina, mrenjaa, unutranja opna one jabuice. Svojom unutranjom stranom dodiruje staklasto telo (corpus vitreum) a spoljanjom stranom nalee na sudovnjau. Razlikuju se tri dela: duini, trepavini i optiki deo (najvaniji). Na optikom delu se nalaze lepa mrlja (discus n. optici), odakle polaze vlakna vidnog ivca, i uta mrlja (macula lutea) taka jasnog vida; angiopathia retinae traumatica Purtscher, pojava na onom dnu mnogobrojnih malih beliastih ognjita uz vene, kao i krvarenja u sluaju tekih kompresija toraksa ili abdomena. Obino nestaju posle nekoliko sedmica; r. identine take, lik predmeta koji se posmatra, iako se stvara u jednom i drugom oku, vidi se kao jedan zahvaljujui tome to se ocrtava na obe mrenjae u simetrinim (identinim) takama. Kada bismo postavili mrenjau preko mrenjae, onda bi se ta mesta podudarala. retinal, aldehid akseroftola, narandastouti pigment, nastaje razgraivanjem rodopsina. retinitis, zapaljenje mrenjae, uglavnom izazvano infekcijama i toksikim agensima. Retinitis je obino udruen sa zapaIjenjem sudovnjae (chorioretinitis). Najee se javlja metastaznim putem u toku piemije, fokaloza. Uzrok mogu biti i tuberkuloza, sifilis, toksoplazmoza, povreda i dr.; r. exsudativa externa (Coats), odlikuje se eksudacijom i krvavljenjima u dubokim slojevima mrenjae. Javlja se u mladih osoba, obino samo najednom oku; uzrok nepoznat; r. pigmentosa, bolje dystrophia retinae pigmentosa, hereditarna, progresivna distrofija ulnog epitela s karakteristinim pigmentacijama na onom dnu. Prvi znak je hemeralopija, ispad perifernih delova vidnog polja, a kasnije smanjenje otrine vida. Zavrava se praktinim slepilom; r. proliferans, posledica tekih krvavljenja razliite geneze (dijabetes, periflebitis retinae, povreda i

retinoschisis dr.); r. septica, retinitis nastao u toku sepse; r. sclopetaria, retinitis nastao kao posledica povrede vatrenim orujem. retinoblastoma, retinocytoma, ranije gliom retine, maligni tumor embrionalnih, nediferentovanih elija retine. Javlja se u dece, ima hereditarno obeleje. U 25% sluajeva obostran. Daje metastaze. Javlja se obino do este godine ivota. Od ranih znakova: amaurotiko maije oko, strabizam, sekundarni glaukom. V. pseudoglioma. retinogram, krivulja promena u potencijalu mrenjae pri naglom osvetljavanju oka. Potencijal mrenjae predstavlja razlike potencijala izmeu elektrode postavljene na ronjai i elektrode na zatiljku u uslovima kada oko nije osvetIjeno i iznosi jedan milivolt. retinopathia, retinopatija, oboljenje mrenjae nastalo usled poremeaja krvotoka u retini, kao i pod dejstvom uzronika koji putem krvotoka dospevaju u podruje koje snabdeva a. centralis retinae. Zahvaen je uglavnom modani sloj retine. Preko krvnih sudova sudovnjae mogu se pod istim okolnostima deavati promene u ulnom epitelu mrenjae. Ranije je nikim od ovih oboljenja davan naziv retinitis; r. arteriosclerotica, r. usled sklerotikih promena u sudovima retine; r. diabetica, u kasnijoj fazi, dijabetes prate promene na onom dnu; r. hypertonica (raniji naziv r. angiospastica, r. albuminurica), u poetku fundus hypertonicus, kasnije prava r.h.; r. toxaemica gravidarum, javlja se na kraju trudnoe kao izraz hipertonije i toksikih oteenja. retinopexia, retinopeksija, fiksiranje nalegle ablacije retine hirurkim putem uz pomo dijatermo-, krio-, ili fotokoagulacije. retinoschisis, retinoshiza, cepanje mrenjae u dva listia izmeu njene unutranje i spoljanje granine membrane s postepenim uveanjem upljine. Kliniki se ispoljava kao juvenilna, po nekim kongenitalna ili kao senilna. Postoje i sekundarni oblici. Progresija oboljenja dovodi do ispada u vidnom polju, a 693

retinoscopia usled pojave ruptura^ moe nastati ablacija retine. Leenje je hirurko. retinoscopia, retinoskopija, v. skiaskopija. retke zemlje, v. zemlje. retraktor, instrument koji slui u Kirurgiji da iri operativnu ranu i da razmie dublje slojeve i organe pri operaciji; Emmetov r., automatski retraktor koji slui kao vaginalni speculum. V. speculum. retransfusio, retransfuzija, v. autotransfusio. retro-, predmetak koji u sloenim recima oznauje da je neto iza, npr. fascia retrorenalis, fascija iza bubrega. retroaktivna amnezija, v. amnesia (retrogradna). retrobulbaris, retrobuibaran, oznaava da se neto nalazi iza bulbusa, npr. neuritis, r. tumor, itd. retrofarinksni apsces, v. abscessus. retrofleksija materice, zavaljena, zaturena materica, unatrag povijeno telo materice. retrognathio manibularis, v. matocclusio, disocclusio. retrogradan, koji se vraa, koji ide unat-^ rag, koji ide u suprotnom smeru; npr. r. pijelografija, tj. ubrizgavanje kontrastnog sredstva u bubrenu karlicu kateterom kroz uretru, beiku i uretere u cilju rendgenskog snimanja. V. pijelografija. retrogradna amnezija, v. amnesia. retrogradna elektroforeza, terapijska metoda za odstranjivanje nataloenih tekih metala (npr. olova) iz tkiva usne duplje pomou jednosmerne struje. Koristi se i za dijagnostikovanje trovanja olovom. Zasniva se na injenici da se teki metali kreu u polju galvanske struje od anode ka katodi. Zato se na obole Io tkivo stavlja katoda, a anodu oboleli dri u ruci. V. elektroforeza lekova. retrokardijalni prostor, onaj deo ovejeg tela koji se nalazi izmeu kime (pozadi) i organa sredinjeg dela grudnog koa (spreda). Rendgenolog moe da ga vidi u I kosom poloaju (PDK) ili u profilu. Sin. Holzknechtov prostor. retrokateterizacija, uvlaenje katetera retrogradno kroz operativno otvorenu 694

revolver mikroskopa mokranu beiku iznad mosta u uretru tako da se katetar na taj nain izvlai kroz spoljni otvor uretre. retrolentalan, ono to se nalazi iza kristalnog soiva. retrolentalna fibroplazija, v. fibroplasia retrolenfalis. retroperitonealis, retroperitonealan, to se odnosi na retroperitoneum. retroperitonitis, zapaljenje rastresitog vezivnog tkiva u retroperitoneumskom prostoru. retropositio, (oft.) hirurko presecanje i pomeranje miia pokretaa one jabuice od njegovog pripoja prema nazad u cilju korekcije strabizma. retropulsio, retropulzija, pojava slina propulziji, koja se javlja pri hodu unazad. retrosternalis, retrosternalan, zagrudnjaan, koji se nalazi iza grudne kosti. retrusio dent is, v. inclinatio. Retziusov prostor, v. spatium retropubicum. Retziusove linije, inkrementne linije u glei, polaze od gleno-dentinske granice i zavravaju se na povrini glei. Nastaju usled slabije mineralizacije glei. V. Zubna gle, perikymata. reumatizam, v. rheumatismus. reumatizam zglobova, v. rheumatismus. reumatoidan, koji lii na reumatizam. reumatoidni artritis, v. arthritis. reumatolog, specijalista za reumatske bolesti. reumatologija, grana medicine koja se bavi reumatskim bolestima. reumatska groznica, v. febris. Reverinova transplantacija, v. transplantaciju. revertant, alel koji je pretrpeo reverznu mutaciju, odnosno gen koji je ponovnom mutacijom povratio svoje prvobitne karakteristike. reverzna mutacija, v. intragenska supresija. reverzna transkriptaza, v. obratna transkriptaza. revolver mikroskopa, nosa objektiva na mikroskopu u vidu revolverskog bubnja. Naprava smetena na donjem delu cevi mikroskopa s izvesnim brojem ot-

revulsio vora za uvrtanje nekoliko objektiva. Naprava se obre oko svoje osovine, tako da pri tome naizmenino dovodi objektive razliite moi uvelianja u optiku osovinu mikroskopa. revulsio, revulzija, odvoenje krvi iz jednog dela tela u drugi. Revulzija se moe izazvati, npr., stvaranjem lokalne hiperemije, zapaljenja ili petehijalnih krvavIjenja revulzivnim lekovima, ventuzama itd. revulsiva (remedia), revulzivi, stari naziv za sredstva za draenje koe, koji je danas naputen. rezidualni, preostali; rezidualni azot, v. azot; r. vazduh, v. vazduh. rezistencija, (1) otpor; (2) otpornost; (3) otpor nekog sprovodnika pri prolasku elektrine struje; (4) u psihoanalitikoj teoriji i praksi protivljenje otkrivanju sadraja nesvesnog dela psihe. Ja i nad-ja trude se da u nesvesnom delu psihe zadre potisnute sadraje. Da bi sebe bolje upoznao, bolesnik se mora osloboditi otpora (prema otkrivanju nesvesnih motiva) prema lekaru; r. bakterija na antibiotike, pojava rezistentnih mutanti u bakterijskoj populaciji posledica je spontane mutacije. U velikim bakterijskim populacijama nalaze se mutanti koji su manje osetljivi prema odreenom hemijskom agensu nego ostali deo populacije. Oni se pojavljuju nezavisno od agensa, te ih on samo selekcionira od ostalih osetljivih mikroorganizama; acidoalkoholna r., otpornost izvesnih bakterija (Kochov b.) prema odbojavanju kiselinama i alkoholom; r. eritrocita, otpornost eritrocita prema hipotoninim rastvorima NaCl; r. klica, otpornost patogenih klica prema dejstvu hemioterapijskih ili antibiotikih sredstava; periferna r., otpornost perifernih krvnih sudova, naroito kapilara, prema prolasku krvi kroz njih; r. pri palpaciji, otpor koji postoji pri palpaciji a koji potie od nekog patoloki promenjenog tkiva ili organa, npr. neke neoplazme. V. defense musculaire; vitalna r., otpornost pojedinih osoba prema infekciji i hladnoi. reanj, v. lobus.

rheumatismus reanjski, v. lobaris, lobularis. rhabdomyoma, rabdomiom, benigna neoplazma poprenoprugastog miia. rhabdomyosarcoma, rabdosarkom, maligna neoplazma poprenoprugastog miia. rhagas, ragada, pukotina koe, najee lokalizovana na prelazu koe i sluznica; nastaje usled gubitka elasticiteta koe. Rhamnus Frangulae, krkovina, kruina, biljka ija kora sadri antracenske derivate. Ova kora, u obliku Species laxantes ili suvog ekstrakta, upotrebljava se kao laksantno sredstvo. V. Frangulae cortex (pod cortex). Rhei rizoma, osuen podanak i korenje raveda ili rabarbare, Rheum palmatum; Rh. officinale. Sadri antracenske derivate (hrizofansku kiselinu i rein) i taninsku kiselinu. Upotrebljava se, uglavnom, kao laksantno sredstvo, i to u obliku praka ili tableta. rhenium, Re> renijum, hemijski element, metal, po svojim hemijskim osobinama slian manganu. rhestocythaemia, restocitemija, prisustvo fragmentovanih eritrocita u perifernoj krvi. Rheum officinale (Polygonaceae), raved, rabarbara, podanak raveda (Rhei rizoma), spada u grupu laksantnih sredstava, iji su aktivni sastojci antracenski derivati. rheuma, reuma, svako luenje vodenog ili sluzavog sadraja. rheumarthritis, reumartritis, reumatoidni artritis. rheumatalgia, reumatalgija, hronini reumatiki bol. rheumaticus, reumatski, koji pripada reumatizmu, ili je njime izazvan. rheumatismus, reumatizam, svaka od bolesti u koje postoji zapaljenje, degeneracija i metaboliki poremeaji vezivnog tkiva, naroito zglobova i njima dodatih struktura, kao to su miii, burze, tetive i fibrozno tkivo. Reumatizam je praen bolom, ukoenou i ogranienim pokretima obolelih t(dva. Reumatizam koji je ogranien na zglobove stavljen je u artritise; r. articular is, reumatizam zglobova; r. articularis acutus, reu-

695

Rh-faktor matska groznica; r. articularis chroiiicus, reumatoidni artritis; r. cardiacus. srani reumatizam, promene na srcu izazvane reumatskom groznicom; r. gonorrhoica, akutni zglobni reumatizam u toku gonoroikog uretritisa; Heberdenov r., reumatizam zglobova prstiju u kojem se stvaraju vorii; r. inflammatoria, reumatska groznica; r. muscularis, miini reumatizam, fibrositis; r. osseus, reumatoidni artritis; r. palindromica, palindromski reumatizam, u kojem postoje povremene epizode artritisa i periartritisa bez poviene temperature i bez stalnih promena u zglobovima; Poncetov r., tuberkulozni reumatizam; r. tuberculosa, tuberkulozni reumatizam, zapaljenjske promene u zglobovima izazvane toksinima tuberkuloze; r. visceralis, reumatizam koji obuhvata visceralne organe, naroito srce i perikard. Rh-faktor, skup aglutinogena (13), karakteristinih za opnu eritrocita Rhesus-majmuna (zbog toga i oznaka Rh). Na opni oveijih eritrocita se aglutinogen Rh nalazi u 85% bele rase (Rh-pozitivne osobe) dok 15% nemaju Rh-faktor (Rh-negativne osobe). Rh-aglutinogen se dominantno nasleuje i od izuzetnog je znaaja u ponovljenim transfuzijama kada je primalac Rh-negativan, a krv koja se daje Rh-pozitivna i u graviditetu kada je majka Rh-pozitivna, a otac Rh-negativan. Rh-faktor unet u organizam Rh-negativnih osoba dovodi do stvaranja antitela (anti-Rh-aglutina), zbog ega pri ponovljenoj transfuziji moe doi do aglutinacije unesenih eritrocita. Stvaranje ^ovih aglutinina u organizmu majke, ije je dete od oca nasledilo Rh-faktor, moe biti uzrok uginua ploda, pobaaja i oboljenja deteta, koje se odlikuje propadanjem eritrocita (cytroblastosis foetalis). rhinencephalon, rinencefalon, olfaktivni mozak, deo mozga koji slui funkciji mirisa. Sastoji se od olfaktivne glavice, gde s zavravaju olfaktivna vlakna, i od olfaktivne trake i vijuge, gde se nalazi kortikalni centar olfaktivnog puta.
696

rhinorrhoea rhinoguttae (kapi za nos), kapi za ukapavanje u nosnu upljinu. rhinolalia, rinolalija, unjkanje, govor s nosnim prizvukom glasa usled neke bolesti ili usled neke funkcijske smetnje: r. aperta, otvorena unjkavost, nastaje kad je onemogueno zatvaranje artikulacijske duplje pri izgovaranju suglasnika, npr. usled paralize ili rascepa mekog nepca; r, clausa, zatvorena unjkavost nastaje kad postoji neka zapreka u nosu ili u nazofarinksu da bi dolo do nosne rezonancije glasova kojima je to po njihovoj prirodi potrebno (npr. m ili n). rhinologia, rinologija, deo medicinske nauke koji se bavi patologijom nosa i nosnih sinusa. rhinophyma, rinofima, usled dugotrajne i vrlo masivne hipertrofije lojnih lezda u koi nosa i njegovoj neposrednoj okolini dolazi do stvaranja konih kvrga i privesaka. Nos je ogromno uvean, boja mu je ljubiastocrvena. Obino ovom uveanju prethodi acne rosacea. Operativnim leenjem postie se uspeh. rhinoplastica, rinoplastika, operativni poduhvat kojim se izgrauje nov nos ili samo neki njegovi delovi. Primenjuju se mnogobrojni metodi plastike i rekonstruktivne hirurgije, ali uglavnom se upotrebljavaju autoplastiki kalemovi koe i potpornog tkiva, hrskavice ili kosti. Indikacije su rekonstruktivne (posle traume), funkcione (lupus) ili estetske (makrorinija, rinofima itd.); engleska r., rinoplastika kojom se formira nos pomou konog renja uzetog s obraza; indijska r., rinoplastika u kojoj se rekonstrukcija nosa vri pomou konog renja uzetog sa ela, ija se peteljka nalazi na korenu nosa; !talijanska r., ona u kojoj se rekonstrukcija nosa vri konim renjem uzetim s nadlaktice, tako da reanj ostajep vezan s nadlakticom, dok se reanj primi, sraste; Tagliacotiova r., sin. {talijanska rinoplastika. rhinorrhagia, rinoragija, krvarenje iz nosa. V. epistaxis. rhinorrhoea, rinoreja, obilno izluivanje tenosti iz nosa. To moe da bude sluzav, serozan ili gnojan sekret koji prati

rhinoscleroma zapaljenje. Ako je u pitanju izluivanje cerebrospinalne tenosti, koja iz lobanjske duplje dolazi u nos u sluaju frakture lubanjske baze, ustreline ili usled prskanja zida nosne meningokele, govori se o rhinorrhoea cerebrospinalis. rhinoscleroma, rinosklerom, nosna manifestacija oboljenja gornjih i donjih respiracijskih puteva koje u celosti ini scleroma respiratorium. Pod uticajem hronine i obino vrlo masivne infekcb je Frischovim bacilom skleroma dolazi do stvaranja specifinog granulacijskog tkiva u sluznici vazdunih puteva. Infiltrati se postepeno pretvaraju u vrlo tvrde oiljke koji koncentrino suavaju lumen. U stadijumu infiltracije je lecenje streptomicinom uspeno. U stadijumu masivnih oiljaka preti smrt od uguenja, jer se oiljci u bronhusima ne mogu vetaki proiriti. Bolest se javlja endemski i u mlaih ljudi. U nas jo postoje mala endemska arita u Bosni i u Meumurju. rhinovirusi (grupa PICORNA-virusa humanog porekla), rinovirusi, ima ih vie od 60 tipova; izolovani su iz nosa i dreIa. Za ove viruse, ukljuivi i neke enteroviruse, dokazano je da prouzrokuju nazeb u dece i u odraslih. rhizoma, rizom, podzemno stablo. rhizotomia, v. radicotomia, Frsterova operacija (pod operacija). rhodium, Rh, rodijum, hemijski element, srebrnastobeo metal, pripada grupi platinskih metala. rhodopsinum, rodopsin, pigment koji je u mraku purpurno crven, a pod uticajem svetlosti bledi. Sastoji se od retinena kombinovanog sa skotopsinom. Nalazi se u epiima mrenjae. Rodopsin je fotosenzitivan pigment u ijem stvaranju uestvuje veoma komplikovan proces redukcije i oksidacije. Pri tome vanu ulogu igra vitamin Ai iz pigmentnog epitela i cirkulacije. Ranije je nazivan vidni purpur, ali boja nije pravi purpur, ve predstavlja jednu njegovu, nijansu. rhombencephalon, rombencefalon, rombasti mozak, deo mozga koji sainjavaju izduena modina, Varoliusov most, mali mozak i etvrta modana komora.

Ribarska Banja rhonchus(i), ronh(i), propratni umovi koji se uju pri auskultaciji plua i koji svojim kvalitetom mogu omoguiti da se odredi mesto (bronhije, parenhim) promene U pluima i njena priroda (zapaljenje, nekroza i dr.); r. bronchogenes, bronhogeni umovi, koji nastaju u bronhijama; r. crepitantes, krepitacije, vrlo fini, sitni, pneumogeni ronhi, koji se uju samo u udisaju i nastaju u slepIjenim plunim alveolama; r. humidi, vlani ronhi, nastaju u bronhijama u kojima postoji itka masa u kojoj se stvaraju mehurii pri udisanju; r. pneumogenes, ronhi koji nastaju u alveolama plua, ili u plunim kavernama; r. sibilantes, piskavi ronhi, bronhogeni ronhi u vidu pitanja u predelu sitnih bronha, u kojima se nalazi ilav sekret, ili iji je zjap suen otokom sluznice; r. sonori, strugavi bronhogeni ronhi, kada u krupnim bronhijama postoje vlakna razapetog ilavog sekreta. rhytmus, ritam, odmereno kretanje, pojava nekog rada u pravilnim intervalima; r. bigeminus, bigemini r.; r. cordis, srani ritam, srana radnja koja se ispoljava ponavljanjem sistole i dijastole u pravilnim razmacima; r. asovnika, v. embryocardia; fetalni r., v. embryocardia; galopni r., auskultatorni, a donekle i palpatorni fenomen koji se javlja na srcu u vidu ritma u tri vremena pri poputanju tonusa sranog miia; idioventrikularni r., v. ventrikulami r.; komorski r., v. ventrikulami r.; lokomotivni r., ritam u tri ili etiri vremena koji se uje u sranom predelu pri suvom perikarditisu, a sastoji se od sranih tonova i od umova usled trenja perikarda; nodalni r., ritam koji nastaje kad podsticaj polazi iz sinusnog vora; ventrikulami r., ritam koji se javlja u komorama usled potpunog sranog bloka. Ribarska Banja, banja u podnoju Jastrepca, udaljena 22 km od unisa, na 540 m n.v. Klimat deluje sdativno. Postoje est izvora temperature: 38,7; 38; 28; 16,10C, slabo mineralisane (0,3796 g/oo), sumporne (suffidne i sumpor-vodonine) vode, koja se koristi za pie, 697

r.

riboflavin kupanje i ispiranje. Postoje dva kupatila: toplo i hladno. U ovoj banji se lece: netuberkulozna zapaljenja nosa, grla i bronhija; hronina reumatika oboljenja zglobova i miia; neuralgije i mialgije; oboljenja koe; bolesti enskih poInih organa. Banja je i oporavilite, odmaralite i letovalite. Od 1949. god. slui i kao oporavilite za rekonvalescente koji su preleali tuberkulozu plua. riboflavin, jedan od vitamina iz B-kompleksa. Sastojak flavoproteinskih enzima, koji igraju vanu ulogu u organizmu inei deo enzimskog sistema za metabolizam ugljenih hidrata. Ima ga u siru, mleku, jajima, jetri, bubrezima, a najvie u kvascu. Upotrebljava se u leenju odgovarajue avitaminoze (ariboflavinoze) i leenju pelagre (pored amida nikotinske kiseline i niacina). ribonukleaza, enzim koji katalizuje hidrolitiko razlaganje ribonukleinske kiseline. V. nuclease. ribonukleinska kiselina (RNK), nukleinska kiselina koja predstavlja prepis genskog materijala s DNK. Ona se, za razliku od DNK, sastoji samo od jednog polinukleotidnog lanca u kome se msto timina nalazi azotna baza uracil, a mesto deoksiriboze, eer riboza. RNK se javlja u tri oblika: informativna RNK, (mRNK), transportna RNK (tRNK) i ribosomska RNK (rRNK). ribosomi, sitne citoplazmatske strukture koje se sastoje od rRNK i proteina na kojima se smetaju mRNK i kompleksi tRNK i aminokiselina radi sinteze polipeptidnih lanaca. V. citoplazma* ribosomska RNK (rRNK), prepis posebne grupe gena specijalizovanih za proizvodnju rRNK. Ribosomska RNK je sastavni deo ribosoma koji predstavljaju mesto sinteze polipeptida. V. polyribosom. riboza, ugljeni hidrat (monosaharid, aldopentoza), sastojak ribonukleinskih kiselina. Ricini oleum, v. Oleum Ritini. ricinus, v,,Ritini oleum (pod Oleum). Rickettsiae, rikecije, mikroorganizmi koji se mogu uvrstiti u grupu velikih virusa. Rikecije se razlikuju od bakterija po 698

rickettsiosis tpme to se mogu razmnoavati jedino u unutranjosti ive elije neke ivotinjske vrste (insekti, sisari, ovek) i to su manje od bakterija (u preniku oko 250 ). Razne vrste rikecija mogu da izazovu razna oboljenja u ljudi, npr. R. pro-wazeki izaziva klasini pegavac, R. moo-seri izaziva endemski pegavac. V. typhus exanthematicus, febris. rickettsiosis, rikeciozis, rikecioze, grupa tekih, febrilnih uoptenih oboljenja s egzantemom, koje izazivaju rikecije, a prenose razni inficirani vektori. Rikecioze imaju dugu inkubaciju (10-30 dana). Poinju naglo jezom, temperaturom, glavoboljom i mialgijom. Rikecioze traju 2-3 sedmice i ostavljaju trajan imunitet. Dijagnoza se potvruje sero-loki. Rikecioze spadaju u grupu biolokih oruja; Brilova bolest, ona je kasnije recidiv pegavca. Javlja se sporadino i to u odraslih osoba, koje su pre 10-30 godina preleale pegavac. Bolest proti-e kao laki oblik pegavca. Dijagnoza se potvruje seroloki; marseljska groznica, teko oboljenje sa pojavom primarnog afekta na mestu ujeda krpelja i nodularne ospe po elom telu (kvria-vi pegavac). Izaziva je Rickettsia co-nori. Izvor bolesti su psi, goveda i ovce, a prenosioci krpelji; miji tifus, sporadino oboljenje koje lii na laki pegavac. Izaziva ga Rickettsia moozeri, a prenose s obolelih glodara, vai i buve; r. marseliensis, rikeciozis marselien-zis, marseljska groznica, kvriavi pegavac. V. rikettsiosis; r. murina, rikeciozis murina, murini ili miji tifus. V. rikett-siosis; pegavac, najea rikecioza. I-zaziva ga Rickettsia prowazeki, a prenose oveje vai. Poznat kao ratno o-boljenje. Za pegavac je karakteristian nagao poetak sa visokom temperaturom, koja traje 10 dana. Posle 4-6 dana bolesti javlja se teko tifozno stanje i pe-tehijalna ospa. Bolest traje od 15 do 20 dana. Prognoza je ozbiljna. Aktivna imu-nizacija se koristi u ratnim prilikama i endemskim krajevima; Q-fever (kju-fi-ver) kju-groznica, teko febrilno oboljenje koje izaziva Rickettsia burnetti. ovek se najee inficira direktnim doi-

rifampicin

Robsonova taka

rom s o bole lim govedima i ovcama. Bo- rinitis infectiosa, rinitis infekcioza, zalest poinje kao u drugih rikecija. Merazna kijavica, lako virusno oboljenje utim, posle 2-3 dana umesto ospe javsluznice nosa sa rinorejom i dobrim lja se atipina pneumonija. optim stanjem. Bolest traje 2-7 dana. Javlja se u vidu epidemija u gradskim rifampicin, antibiotik dobiven iz Strepnaseljima i to uglavnom zimi. tomyces mediterranei, inhibira rastenje veine gram-pozitivnih koka i nekih rinoliti, inkrustirana strana tela u nosu. gram-negativnih mikroorganizama, Obino je u pitanju neznatno strano kao i M. tuberculosis. telo nosa, koje nije bilo odstranjeno pa su se oko njega tokom godina taloile rigidan, v. rigidus. organske materije i krene soli. Kad dorigiditas, rigidnost, ukoenost, ukruestigne veliinu trenje ili ljive izaziva nost, povien miini tonus. Rigidnost ulceracije u svom leitu, hronino gnomiia je posledica oboljenja piramidjenje i opstrukciju disanja na nos. Obinih ili ekstrapiramidnih puteva. no moe da se odstrani kroz nos. rigidnost, v. rigiditas. rigidus, rigidan, krut, nesavitljiv, neelasti- rinomanometrija, metoda za merenje vrednosti negativnog vazdunog pritisan. ka u toku inspiracije kroz nos. Nekim rigor, ukoenost, (1) povienje miinog aparatima se meri vrednost pritiska u tonusa odlikuje se plastinou, tj. ravsvakoj nosnoj duplji posebno, drugima nomernou otpora pri pasivnom istese meri pritisak u nosnom drelu. Slui zanju miia. Obino se pojaava pri uzza objektivno utvrivanje stepena insuastopnom estom ponavljanju pasivnih ficijencije nosnog disanja. pokreta. Pri pasivnom istezanju miia koji pokazuje rigor dogaa se da ovaj rinoneoplastika, operacijski postupak brzo i u kratkim razmacima nestaje i pri kojem se metodama plastine hirurvraa se, pojava poznata kao fenomen gije izgrauje itava nosna piramida sa zupastog toka (Negro). Javlja se pri svim svojim sastavnim delovima. Dolazi oboljenjima ekstrapiramidnog aparata, u obzir u veih defekata usled povrede naroito globusa palidusa (parkinsonisili bolesti (lupus, kancer), mus); (2) jeza, drhtavica. V. hypertonia, rinoskopija, osmatranje nosnog predvorNegrov fenomen (pod znak); r. mortis, ja i nosne duplje u cilju lekarskog premrtvaka ukoenost, promena na lesu gleda. Vri se uz podobno osvetljenje i koja se razvija est asova posle smrti i uz upotrebu nosnog spekuluma (r. antesastoji se u kontrakciji miia zbog bubrior) kroz nosne otvore ili uz upotrebu renja koloida i njihove kontraktilne malog ogledala koje se u usnoj duplji supstancije. Usled ovoga posle smrti postavlja iza mekog nepca (r. posterior) m.u. poputa, miii se olabave i zglobiod hoana prema napred. vi postaju lako pokretljivi; r. nervorum, risus, rizus, smeh; r. sardonicus, izraz v. tetanus; r. t remene, v. paralysis agilica izazvan grem miia lica koji podtans. sea na cinian smeh. V. tetanus. rikecioze, v. rickettziosis. Ritterova bolest, v. dermatitis exfoliativa. rima,, pukotina, prorez, npr. r. palpebra- Riva-Rocciev tonometar, v. sfigmomanorum, prorez onih kapaka; r. glottidis, metar. v. glottis. Rivaltina reakcija, reakcija koja se koristi Ringelmanova skala, ploa sa 4 razliito za razlikovanje eksudata od transuda-ta. zatamnjena polja od 20 % crnih i 80 % Robisonov estar, v. glukoio-6-josfat. belih povrina, 40 i 60,60 i 40 i 80 i 20 % roborantia (remedia), roborancije, sredcrnih odnosno belih povrina. Obojene stva za jaanje, danas skoro naputen povrine slue za uporeivanje s bojom naziv. izlazeceg dima. Dozvoljava se boja na Robsonova taka, v. taka. prve dve skale.

699

Rocky-Mountain spotted fever Rocky-Mountain spotted fever, groznica Stenovitih planina, infektivne oboljenje, slino pegavcu, izazvano rikecijama (Dermaceirtroxenus rickettsii), koje je najpre otkriveno u Stenovitim planinama (Rocky Mountain) u SAD. Ono se odlikuje visokom temperaturom, bolovima u krstima i miiima, glavoboljom, crvenom makuloznom ospom, koja docnije postaje crna i slivena, i duevnim poremeajima. Prenosi je jedna vrsta krpelja. V. rickettsiosis. rodenticidi, sredstva za unitavanje raznih glodara. rodoskvrnue (incestus s. incestum), polno optenje (incestuozna veza) meu krvnim srodnicima. Srodnika brana zajednica. Protiv rodoskrvnih veza najsnanije deluje zazor od rodosk\ vrnua, koji u oveka razvija odbojno oseanje, odvratnost prema polnom odnosu s krvnim srodnikom. Jo je ukorenjeno miljenje daje takav stav uroen, kao glas krvi, to je pogreno. On je steen i delo je kulture, shvatanje dananjeg oveka. Kako se, prema krivino-pravnoj terminologiji, sutina incesta sastoji od izvrene obljube meu kr v vnim srodnicima, to se u savremenoj seksologiji javlja potreba za uvoenjem i pojma incestoidnog, kojim se ,obuhvataju, izuzev obljubne radnje, i sve tenje i postupci manje-vie ispoljenog seksualnog, preteno vangenitalnog karaktera prema krvnom srodniku, bez obzira to nisu kanjivi. Ako je ljubav i tenja deteta znatno vea od ljubavi i tenje roditelja istog pola, onda se u detetu razvija preterana, skoro iskljuiva ljubav prema roditelju suprotnog pola. V. incestus i Edipov i Elektrin kompleks. rog, v. cornu. Rogaka Slatina, banja severoistono od Celja, u dolini reke Irije, na 228 m n.v. Njen klimat deluje sedativno-toniki. Postoje tri izvora hladne (oko 1O0C), sulfatne (salinine), zemnoalkalne (hidrokarbonatne) i ugljenokisele vode (ukupno mineralisanje: 6,398, 7,767 i 9,212 g/oo). Ova se voda koristi >za pie i za prirodna ugljenokisela kupanja (prethodno zagrejana). Kupatilo je s kada700

rostrum ma, odeljenjima za hidroterapiju, masau i dr. U ovoj banji se lece: atonika opstipacija, oboljenja creva u vezi s bolestima ui i jetre, oboljenja jetre, unih puteva i eluca, gojaznost, eerna bolest, premorenost i rekonvalescencija. Rogaka Slatina je naa najureenija banja.; Rohrove trake, fibrinoidne trake na dnu interviloznih prostora posteljice. roj te, amnionske, v. amnionske rojte. Rokytansky-Cushingov ulkus, v. ulcus. Rokytanskyjeva bolest, v. atrophia flava hepatis. rombasti mozak, v. rhombencephalon. rombencefalna prevlaka, blago suenje pozadi meumozga na lenoj strani modane cevi. Rombergova bolest, v. bolest. ronilaka bolest, v. kesonska bolest (pod bolest). Rntgenov aparat, ureaj za primenu rendgenskih zrakova. Sastoji se od transformatora visokog i niskog napona, rendgenske cevi, stativa sa fluorescentnim zaklonom i komandnog (regulacionog) stola. rosacea, v.-acne rosacea. Rosenbachov erizipeloid, v. erysipeloid. Rosenmiilerov organ, izmenjerii deo nekadanjeg mezonefrosa enskog organizma, koji se sastoji od uzdunog kanala, ostatka Wolffovog kanala i niza poprenih kanalia, ostataka sabirnih kanalia epigenitalnog dela Wolffovog kanala. roseola, rozeola, naziv za svaku ospu crvene boje; r. cholerica, ospa u toku kolere; r. epidemica, v. rubeola; r. idiopathica, r. iji se uzrok ne moe otkriti; r. symptomatica, r. koja je simptom neke osipne groznice; r. syphilitica, r. u toku sekundarnog stadijuma sifilisa; r. typhosa, r. u toku tifusa ili pegava; r. vaccinia, ospa koja se ponekad javlja posle vakcinacije. Roser-Nlatonova linija, v. linea. Rosmarinus officinalis, Labiatae, rumarin. Lie ove biljke sadri etarsko ulje. rostrum, kljun u lae, neto to lii na kljun, kljunasti deo nekog organa, npr.

rotatio

ruminatio

rostrum corporis callosi, kljunasti deo loboene energije pri utroku jednog uljevitog tela. litra kiseonika (kalorijski ekvivalent kirotatio, rotacija, okretanje oko uzdune seonika) zavisi od prirode materija koje osovine; r. dentis, obrtanje zuba oko se razgrauju u organizmu. uzdune osovine. rtenica, rtenjaa, v. kima, columna verrotator, mii obrta (m. rotator). tebralis, rachis. Routteova operacija, v. operacija. rubefacientia (remedia), flogistika Rouxova anastomoza, anastomoza, obisredstva koja izazivaju crvenilo koe. no na tankom, a ne na debelom crevu, u rubeola, crvenka, akutno blago, virusno kojoj se preseena vijuga creva anastooboljenje iz grupe osipnih groznica. mozuje s bonom stranom druge vijuge Kapljina infekcija uglavnom kolske istog creva dajui sliku koja podsea na dece. Odlikuje se pojavom blede i retke slovo Y (Y-anastomoza). V. anastomosis, makulopapulozne ospe kao u mojrbila, enteroanastomosis. ili difuznog eritema kao u lakom arlarovovsko stopalo, v. pes. hu. Ospa traje 1-2 dana. Obino su uveRovsingov znak, v. znak. ane sve limfne lezde, a naroito surozanilin, bazna crvena boja, derivat trifebokcipitalne i vratne. est je laki otok nil-metana, koja dolazi u promet u vidu slzine. Virus rubeole ima teratogeni igliastih kristala rastvorljivih u vodi i efekat. Zato su mogue kongenitalne alkoholu. Hidrohlorid rozanilina se namalformacije u 20-25 % dece, ije su ziva fuksin. majke prebolele rubeolu u toku prva tri rozete, (v. stvaranje rozeta). Okupljanje meseca trudnoe, tj. u periodu organoeritrocita oko limfocita to lii na rozegeneze. tu (otuda ime). Slui za otkrivanje re- rub eo sis iriis, pojava novostvorenih krceptora na limfocitima. Formiranje rovnih sudova u duici, najee u dijabezeta je imunoloki test. Vezivanje eritrotesu i trombozi centralne vene mrenjacita za limfocite obavlja se preko razliie. Novostvoreni krvni sudovi u tkivu tih receptora na povrini membrane mogu da blokiraju komorni ugao i dovelimfocita. Otuda se razlikuju tri vrste rodu do sekundarnog glaukoma. zeta: E-rozete (receptori za eritrocite; rubidium, Rb, hemijski element, alkalni nisu imunoglobulini); EA-rozete (recepmetal. tori za Fc-fragment imunoglobulma G); Rubrum scarlatinum (arlah crvenilo), i EAC-rozete (receptori za -kompoazoboja, sredstvo za podsticanje epitelinentu komplementa); E-rozete stvaraju zovanja defekata koe. T-limfociti; EA-rozete B-limfociti, a Rubus idaeus, malina, slui za spravljanje mogu i T-limfociti; EAC-rozete stvaraju sirupa od malina (Sirupus Rubi idaei). B-limfociti. Funkcioni znaaj rozeta je ruje, koren ake, v. carpus, manus, aka. jo nepoznat. rudarska glista, v. Ankylostoma duodenaronjaa, v. cornea. Ie. RQ, respiratorni kolinik; odnos izmeu rudarski nistagmus, v. nystagmus. osloboenog CO2 i utroenog O2 u jedi- rugae palatinae, nabori vezivnog tkiva nici vremena. Zavisi od vrste hranljivih prekriveni sluznicom na prednjem delu materija koje, u trenutku odreivanja tvrdog nepca, neposredno iza prednjih RQ, sagorevaju u organizmu. Pri sagoregornjih zuba. Mogu biti slabije ili jae izvanju ugljenohidratnih materija RQ = l, raene. masti 0,71, a belanevina 0,83, a pri me- rumen, burag, prvi eludac u preivara. ovitoj ishrani, kad sagorevaju sve tri rumenotomia, rumenotomija, operacija vrste organskih materija, RQ = 0,82. Odkoja se sastoji u prosecanju buraga u cireivanje RQ znaajno je u odreivanju lju otklanjanja stranog tela ili impaktibazalnog metabolizma, energetske porane hrane. tronje u normalnim uslovima rada i ruminatio, ruminacija, preivanje, deo uticaja spoljne sredine, jer koliina osprocesa varenja koji se normalno zbiva
701

Rumpel-Leeeov test u ivotinja preivara. Ruminacija je povraanje nagomilane hrane iz buraga u usta. Nenormalno, javlja se u nekim oboljenjima (u histeriji) i u oveka povremeno vraanje hrane iz eluca, bez oseaja muke, a potom njeno izbacivanje ili ponovno vakanje i gutanje. Sin. merycismus. Rumpel-Leeeov test, v. test. runt disease (engl.) rant disiz, bolest zakrljavanja, sindrom koji se javlja kad se imunokompetentne elije davaoca transplantata odre u organizmu primaoca (domaina) i ponu da stvaraju antitela ili elijski imunitet protiv raznih antigena primaoca. U rant disizu dolazi postepeno do fatalnog propadanja tkiva domaina (sin. graft versus host reaction, engl.), reakcija transplantata protiv domaina. rupia, rupija, kupasta, slojevita krasta. Najee se javlja u tercijarnom sifilisu. ruptura, prekid, prskanje, rasprsnue, raskid nekog organa; u ginekolokim oboljenjima moe da prsne cistian jajnik, a kod vanmaterine trudnoe i gnojnog zapaljenja (pyosalpinx) jajovod. Za vreme poroaja moe da doe do prskanja materice, materinog graca, vagine i meice. U svim ovim sluajevima mora se hirurki intervenisati; r. bubanjske opne, prekid kontinuiteta bubanj s ke opne koji je nastao direktnim delovanjem sile (igla, travka) ili njenim indirektnim delovanjem (pritisak vazduha ili vode). Posebna vrsta rupture bubanjske opne prati prelome slepoone kosti u kojima prelomne linije prolaze kroz spoljni sluni hodnik. Rupture bubanjske opne se razlikuju od perforacija bubanjske opne po tome to nema gubitka supstancije; r. traheje, prekid kontinuiteta dunika koji se deava prilikom tekih saobraajnih nes-

rvako uho rea, najee ispod vratnog dela. Povreeni moe da se spase ako mu se blagovremeno prui hirurka pomo. Rusana Banja, banja na zapadnoj strani sela Melenci (Banat) na 82 m n.v. Klimat deluje sedativno. To je iskljuivo blatno leilite. Blato se vadi iz blatnog jezera (zapadno od banje); ono je mineralno -organsko i sumporno. Leenje se sastoji u primni toplog (zagrejanog) blata u ureenom kupatilu. U ovoj banji se lece: hronina reumatika oboljenja zglobova i miia; hronina oboljenja enskih polnih organa; neuralgije i neke kone bolesti. Rusconijev mar, blastoporni otvor u toku gastrulacije jajeta abe. Rushov klin, v. klin. ruski meningoencefalitis, v. meningoencephalitis. ruthenium, Rn, rutenijum, hemijski element, siv i krt metal koji se javlja zajedno s platinom, kojoj je slian. rutherfor, raderferd (rd), koliina ma kakvog radioaktivnog izotopa to u svakom sekundu ima l milion raspada; rd= 1,Ox 10 dezintegracija u sekundu; l kiri ima 37.000 rd i l me - 37 rd. rutin, flavonski glikozid, izolovan iz rute (otuda ime) i iz mnogih drugih biljaka (duvan, heljda, zova itd.) Ima isto dejstvo kao i vitamin P: popravlja krtost kapilara, smanjuje njihovu propustljivost i, uopte, smanjuje propustljivost povrinskih slojeva elija. Upotrebljava se u itavom nizu indikacija u kojim postoje krvarenja i poviena tendencija ka krvarenjima kao posledica smanjene rezistencije kapilara. rvako uho, deformisana i neto smanjena usna koljka. Posledica ponavljanjh nagnjeenja usne koljke, hematoma pa i fraktura usne hrskavice.

702

S., skraenica na lekarskom receptu za signa (signiraj, obelei) ili za signetur (neka se signira, neka se obelei). S., skraenica od seu, ili.
s., v. signa.

sat., skraenica za saturatio, saturacija, umei napitak. Sb, hemijski simbol za element antimon (stibium). scat., skraenica za scatula, kutija. SD-antigeni, histokompatibilni antigeni na limfocitima (nian elijama u meanoj limfocitnoj reakciji), koji se mogu dokazati antitelima. Se, hemijski simbol za element selenium. Se75, radioaktivni izotop selenijuma, primenjuje se u obliku selenita za scintigrafsku dijagnostiku tumora, a u obliku metionina obeleenog Se75 za scintigrafiju pankreasa i paratireoidnih lezda.
SEV, v. polovina debljina.

SH, skraenica za serumski hepatitis, inokulacijski hepatitis. SI, meunarodna skraenica za Meunarodni sistem mernih jedinica, usvojen od strane Generalne konferencije za tegove i mere (CGPM) 1960. godine, a u naoj zemlji je regulisan sa vie zakonskih propisa. SI se sastoji od osnovnih, izvedenih i decimalnih jedinica. Osnovne jedinice zasnovane na 7 osnovnih fizikih veliina (duina, masa, vreme, jaina elektrine struje, jaina svetlosti, termodinamika temperatura i koliina materije) su: metar, kilogram, sekunda, amper, kandela, kelvin i mol. sir., skraenica za sirupus, sirup, v. sirupus.

Sm, hemijski simbol za element samarijum koji spada u lantanoide. Sn, hemijski simbol za kalaj, stannum. sol., skraenica u lekarskim receptima za solutio, rastvor; solutus, rastvoren. solv., skraenica u lekarskom receptu za solve (solvatur), rastvori (neka se rastvori). spec., skraenica za species, aj. spir., skraenica za spiritus, alkohol (etil-alkohol, etanol). spi., skraenica za simplex (jednostavan). s.q., skraenica u lekarskim receptima za sufficiens quantitas, dovoljna koliina (uobiajenije je q.s., skraenica za quantum satis, dovoljna koliina). Sr, hemijski simbol za strontium. 87 Sr , radioaktivni izotop stroncijuma, primenjuje se za cintigrafiju kostiju. s.s.n., skraenica na lekarskom receptu od signa suo nomine (obelei njegovim imenom). S.S.V., skraenica u lekarskim receptima za sub signo (sigilio) veneni, sa oznakom da je otrov.
STH, v. adenohypophysis.

suppos., skraenica za suppositoria, epii. Sabinova poliovakcina, oralna vakcina sa ivim ublaenim virusom. Proizvedena je od virulentnih sojeva obraenih u laboratiriji primenom genetikih metoda, ili od prirodno atenuisanih sojeva koji su izolovani od dece u izvanepidemijskim razdobljima. Virus iz "ive" poliovakcine se umnoava, inficira i tako imunizira. U tom procesu infektivno po703

saccharatus kaljenje vakcinalnog virusa se iri u odreenom podruju. saccharatus, zaeeren. Saccharlnum, saharin, anhidrid ortosulfimidobenzojeve kiseline. Tri stotine puta je slai od eera. Slui kao arnena za eer u dijabetiara i u gojaznih osoba; prema naoj farmakopeji oficinalan je kao rastvorljivi saharin (Saccharin-natrium). Pri dugom uzimanju moe dovesti do izvesnih promena u organizmu. Sacchromyces, rod gljivica iz fam. Ascomycetes; u obinom ivotu poznate kao kvasci. Jednoelijski organizmi ovalnog ili^sfernog oblika, bez micelijuma. Mnoe se pupljenjem ili pretvaranjem u askuse s askosporama. Saccharomycetes, gljivice kvasca, poro dica u okviru klase viih gljiva, ali u redukovanom, jednoelijskom, mikros kopskom obliku. Izazivaju alkoholno vrenje u rastvoru eera. Vinski kvasac (Saccharomyces ellipsoideus) postoji i slobodan u prirodi, pivski kvasac (S. cerevisiae) samo u kultivisanom obli ku, a osuen, oficinalan - Faex medicilis. V. fungi -s Saccharosum, saharoza, obian eer. Slui kao konstituens za prakove za unutranju upotrebu; oficinalan je prema naoj farmakopeji. Sin. Saccharum; S.lactis, mleni eer, laktoza, vrsta eera koja slui kao konstituens za higroskopne lekove u obliku praka; oficinalan je p'rema naoj farmakopeji. V. laktoza. Saccharum, v. Saccharosum; S.Uvae, v. glikoza. sacculatio, sakulavija, osobina da se na neem stvore kesice ili depovi; s.coli, sin. haustrh colL sacculus, sakulus, kesica, npr. s.vestibuli; s.dentis, zubna kesica, deo zubne klice od koga se stvara cement zuba. eaccus, vrea, kesa, npr. saccus lacrimalis, suzna kesica. sacralgia, sakralgija, bol u krsnoj kosti. sac rails, sakralan, krsni, npr. vertebra sacralis, krsni prljen.
704

saharaza sacralisatio, sakralizacija, sraenje jednog ili oba poprena nastavka petog slabinskog prljena s krstanom kosti. sacrococygealis, sakrokokcigealan, koji pripada krstanoj i trtinoj kosti ili se nalazi u regiji obe kosti. sacrocoxitis, sakrokoksitis, zapaljenje sakroilijanog zgloba. sacrodynia, sakrodinija, bol u krsnom predelu. sacrolisthesis, sakrolisteza, stanje u kome se krstana kost nalazi ispred petog slabinskog prljena. sacrolumbalis, sakrolumbalan, koji pripada krsnoj i slabinskoj oblasti. sacrospinalis, sakrospinalrii, koji pripada krstanoj kosti i kimenom stubu. sacrum, v. os sacrum. sadizam (seksualni aktivizam), perverzija u kojoj se polno zadovoljavanje postie putem zlostavljanja, nanoenja povreda i muenja erotskog objekta. Naziv te perverzije potie od dela koje je poinio iz navedenih razloga markiz de Sade (potomak Petrarkine Laure), koji je proveo u tamnici 27 godina, piui svoja dela u kojima je opisao 600 vrsti seksualnog muenja. Izvesnu kariku u buenju latentnog sadizma u nekih osoba predstavljaju sportske utakmice (vratolomne automobilske trke, boks, keeri, borbe s bikovima i dr.); idejni s., obuhvata sadistike postupke u okviru uobrazilje, a naroito u vidu izraavanja pisanom i govornom reju (verbalni sadizam). On se sastoji od uvreda, pretnji, psovki, kojima se erotski objekt stavlja u stanje stjraha i utuenosti, to na uinioca deluje erogeno. sagitalan, v. sagittalis. s agi t alls, sagitalan; (1) slian streli, pravcu strele, npr. sutura sagittalis, sagitalni av na lubanji; (2) sagitalna ravan, svaka ravan paralelna s uzdunom medijalnom ravni, v. rovah. saharat, jedinjenje metala s heksozama u kojima metali zamenjuju vodonik iz alkoholne grupe. saharaza, enzim koji stvaraju razne gljivice kvasca, a koji razlae saharozu na glikozu i fruktozu. Saharaza se nalazi i u crevnom soku.

saharidi saharidi, glicidi, ugljeni hidrati; saharidi su polihidroksialdehidi ili polihidroksiketoni i njihovi derivati. Osnovni saharidi su monosaharidi (aldoze i ketoze). Kondenzacioni proizvodi monosaharida koji sadre u molekulu od 2 do 10 molekula monosaharida nazivaju se oligosaharidi, a oni koji sadre preko 10 molekula monosaharida nazivaju se polisaharidi. saharifikacija, stvaranje eera, pretvaranje polisaharida u eere. saharimetar, polarimetar za odreivanje koncentracije eera u mokrai. saharimetrija, kvalitativno odreivanje eera, npr. glikoze. saharin, v. Saccharinum. saharoza, v. Saccharosum. sakagija, v. malleus. sakralizacija, v. sacralisatio; s.prljena, asimilacija prljena. sakralna anestezija, v. anaesthesia. sal, latinski naziv za o; S.carolinum artef actum, vetaka karlovarska so; sadri Kalu sulfas, Natru chloridum, Natru hydrogencarbonas i Natru sulfas siccata; deluje laksantno, S.Seignetti, v. Kalu Natrii tartras. Salep tuber, gomolj od kauna, sadri sluzave materije i slui za izradu Mucilago Salep. salicil-amid, analgetiko, antipiretiko i antireumatsko sredstvo. salicil-anilid, fungistatiko sredstvo, upotrebljava se za leenje oboljenja Tinea capitis. salicilna dispnoja, klinika slika koja lii na simptome dijabetike ili renalne acidoze, nastaje prilikom akutnog trovanja salicilatima. salicilna kiselina, v. acidum salicylicum. salicinum, salicin, glikozid iz kore vrbe. salicylicus, salicilin, koji sadri radikal alicu. salicylismum, salicilizam, lak oblik trovanja salicilatom. saligenin, alkohol koji nastaje hidrolizom glikozida saligenina, koji se dobija iz kore vrbe (SaUx alba). salinske vode, v. voda. saliva, pljuvaka, produkt tri para velikih pljuvanih lezda i mnotva malih plju45 Medicinski leksikon

Salmonella vanih lezda bukalne sluznice. P. je bezbojna, lako zamuena, penuava, lepljiva tenost bez mirisa i ukusa; specifina teina joj je od 1,002 do 1,012 a reakcija joj je slabo bazina ili neutralna. Dnevno se izlui oko 1000 do 1500 ml pljuvake. U sastavu p. najvie ima vode i neorganskih sastojaka. Od organskih materija sadri mucin i izvesne fermente, od kojih je najvaniji ptijalin, koji preko dekstrina razlae krob do maltoze. Uloge p. su vlaenje i razmekavanje hrane, varenje kroba a sem toga ona ima i antibakterijsko dejstvo. Pljuvaka se lui stalno, ali se njeno luenje pojaava neposredno pre uzimanja hrane (psihika faza), kad je hrana u ustima (oralna faza) i izvesno vreme po unoenju hrane (gastrika faza). salivalis, salivalan, pljuvani, npr. glandulae salivales, pljuvane lezde. Salix, vrba; kora vrbe sadri glikozid salicin. Salkova poliovakcina, vakcina s mrtvim virusima, spremljena inaktivisanjem pomou formalina sva tri tipa poliovirusa, koji su razmnoavani na kulturi tkiva bubrenih elija majmuna. Potrebna je ponovljena vakcinacija da bi se odrao imunitet. salmijak, stari naziv za amonijum-hlorid (Ammonii chloridum, niador). Jma ekspektorantno dejstvo, prouzrokuje acidozu, deluje diuretiki i pojaava dejstvo ivinih diuretikih sredstava; oficinalan je prema naoj farmakopeji. Salmonella, salmonele, gram-negativni tapii, asporogeni, bez izraene kapsule, pokretni i poseduju peritrihijalne flagele, izuzev S. gallinarum i S.pullorum. Salmonele poseduju O- i H-antigene, a neke od njih i Vi-antigen. Na osnovu antigena izvrena je klasifikacija; do danas je izolovano preko 1200 tipova salmonela. Jedne od njih izazivaju infekcije septikog tipa (trbuni tifus i paratifus), to su S. typhi, S. paratyhi A, B i C. Druge, S.typhi murium, S. cholerae suis, S. enteritidis Gartner izazivaju gastronteritise. Sin. Eberth-Gaffkyjev bacil; Eberthella typhi
705

salmonellosis
salmonellosis, salmoneloza, salmonelozno trovanje hranom, akutno crevno oboljenje koje izazivaju preko 80 serotipova salmonela ivotinjskog porekla. To je fekalno oralna infekcija, a izvor bolesti je uglavnom ivina. Salmoneloza najee prolazi kao febrilni gastroenteritis s dehidratacijom i moguim kolapsnim stanjem. Bolesnik ima 5-20 tenih, obilnih stolica dnevno, ali se obino bolest smiri u toku 7-10 dana. Bakterije mogu da udu u krvotok i daazazovu oboljenje slino trbunom tifusu ilrsepsi. Mogua je lokalizacija na mekim modanicama i pluima kada je prognoza loa. Eliminacija salmonela obino traje vie sedmica, a esto se javlja i kliconotvo. salpingitis, (1) zapaljenje jajovoda (tuba uterina). Moe biti akutno (gnojno) i hronino (atrofino). Pojavljuje se kao samostalno zapaljenje ili s istovremenim zapaljenjem jajnika; (2) zapaljenje usne trube (tuba auditiva). salpingografija, rendgensko snimanje jajovoda posle ubrizgavanja jodne viskozne kontrastne materije/ rastvorene u vodi, rede u ulju. salpinx, truba. Sin. tuba, v. tuba auditiva, tuba uterina. salt losing nephritis, (eng.) nefritis s gubljenjem soli, v. nephritis. salus, spas, dobro, zdravlje, npr. salus aegroti suprema lex, spas bolesnika je vrhovni zakon - postulat koji su stvorili stari grki lekari. Salusov znak, v. znak. Salvia officinalis (Labiatae), kadulja. List ove biljke (Salviae folium), koji sadri etarsko ulje, slui za izradu Tinctura Salviae. Sambucus nigra (Caprifoliaceae), zova, zovin cvet (Sambuci flos) slui za izradu Species laxantes; oficinalan je prema naoj farmakopeji. samooploivanje, oplodnja enskog gameta biljaka pomou mukog gameta iste jedinke. Sup. ukrteno oploavanje. samopomo, prva pomo, koju ukazuje povreeni ili oboleli sam sebi. samoubica, v. suicida. samoubojstvo, v. suicidium. 706

san samoupravne interesne zajednice, oblik udruivanja u kome se na naelima uzajamnos'ti i solidarnosti ostvaruju line i zajednike potrebe, ostvaruje slobodna razmena rada, udruuju rad i sredstva, utvruje politika razvoja, odluuje o obavljanju odreenih delatnosti u skladu sa zajednikim interesima i usmerava razvoj udruenih organizacija. Finansiranje se vri putem plaanja doprinosa.iz linih dohodaka i dohotka organizacija udruenog rada s ciljem zadovoljavanja svojih potreba i interesa. san, (1) spavanje, nesvesno stanje, iz kojeg se osoba moe lako probuditi pomou prikladnih senzorikih ili drugih nadraaja. Postoje dva razliita naina kako moe nastati spavanje: a) usled smanjene aktivnosti retikularnog aktivacijskog sistema (sporotalasno spavanje), b) moe biti posledica abnormalnog usmeravanja signala u mozak, a da pri tome modana aktivnost ne bude znaajno usporena (paradoksalno spavanje).S.t.s. je spokojno i bez sanjanja, sa snienjem svih vegetativnih funkcija. Specijalno dolazi do pada krvnog pritiska, frekvence disanja i bazalnog metabolizma. P.s. se nikad ne pojavljuje samo ve se nadovezuje na s.t.s. Pojava p.s. zavisi od zamora. Stoga su epizode krae i javljaju se rede nakon to osoba zaspi neto docnije. Trajanje epizoda p.s. kree se od 5 do 30 min. i ponavljaju se svakih 90 min. P.s". je obino praeno sanjanjem; osobu je tee probuditi u p.s. nego u fazi s.t.s., miini tonus je veoma snien ali se esto konstatuju miini trzaji. Znaaj spavanja je u odravanju normalnih funkcija, specijalno centralnog nervnog sistema. San je oteen pri velikom broju telesnih kao i svih duevnih bolesti; (2) psihiki doivljaji za vreme spavanja. San (sanjanje) predstavlja pozornicu na kojoj se mogu razaznati mnoga inae nesvesna zbivanja u psihi. Psihoanalitika metoda tumaenja (analize) snova vrlo je znaajna za ovo saznanje; brzi s., krai ili dui periodi u toku spavanja za vreme kojih se spavau brzo pokreu one jabuice, ima bri ritam elektroencefalografskih (EEG) manifestacija i sa-

sanacija nja snove koji se mogu upamtiti; Sin. REM-san, od engl. Rapid Eye Movement" (rapid aj muvment), brzi pokreti oiju. V. REM; spori s., duboki san bez snova karakterizovan sporim EEG-manifestacijama. sanacija, v. sanatio. sanatio, sanacija, ozdravljenje, isceljenje, izleenje, zaraenje rane; s. per primam intentionem, ozdravljenje od prve, zaceljenje neke (operativne ili traumatske) rane bez gnojenja; s.per secundam intentionem, zaceljenje neke rane posle izvesnog perioda gnojenja, obino uz stvaranje oveeg oiljka. sanguinans, krvarei, ono to krvari. sanguis, v. krv. sanitacija, postupak koji podesnim dezinfekcionim sredstvima i metodima spreava prenoenje patogenih mikroorganizama raznim nainima i predmetima i koji slui za poboljanje higijenskih prilika; s. u vojnim objektima, mere i postupci za uklanjanje, preiavanje i dezinfekciju otpadnih materija (ljudskih izluevina,. ubreta, upotrebljene vode iz umivaonika, kupatila, perionica i kuhinja, raznih otpadaka i dr.). sanitaran, koji je u vezi sa zdravljem ili njegovim unapreenjem, naroito s higijensko-tehnikim merama i ureajima. sanitarna inspekcija, organ uprave koji vri nadzor nad izvravanjem zakona i drugih propisa i nad sprovoenjem mera u oblasti sanitarne, higijenske i protivepidemijske zatite ljudi obuhvatajui sve objekte, delatnosti i lica koja na bilo koji nain mogu tetno uticati na zdravlje ljudi. Osnovni zakon o sanitarnoj inspekciji odredio je poslove iz oblasti sanitarnog nadzora koji su u interesu za clu zemlju i spadaju u nadlenost federacije, dok republiki zakon o zdravstvenoj zatiti regulie obaveze Republike. sanitarna obrada, uklanjanje odnosno unitavanje fizikih, hemijskih i radioaktivnih tetnih agensa s povrine koe i sluznice, odee, obue i ostale opreme i sredstava, kao i stambenih i drugih povrina; poseban znaaj ima u ratu,
45*

sanitet ali i u mirno doba, prilikom regrutacije, kad se otkriju valjivost, uga i sL, zatim pri tekim nesreama (poplave, zemljotresi itd.). Sanitarne meunarodne konvencije, sporazumi izmeu drava kojima se reguliu mere spreavanja karantinskih (zaraznih) bolesti koje mogu imati epidemijski i pandemijski oblik irenja; odnose se i na vojne jedinice i objekte oruanih snaga (ratne brodove i ljudstvo na njima, oruane transporte itd.). sanitarni inenjer, inenjer specijalno kvalifikovan za sanitarnu tehniku, koji radi u zdravstvenoj ili higijenskoj slubi. U delokrug rada sanitarnog inenjera spadaju ovi poslovi: projektovanje i izgradnja vodovoda i vodoopskrbnih objekata; sanitarnotehnikih ureaja i instalacije raznih zgrada i prostorija, asanacija terena i higijenskih objekata, kanalizacija naselja, odstranjivanje kanalskih voda i otpadnih materija i sanitarnotehnika kontrola. sanitarni nadzor, vrsta nadzora koji se vri nad izvravanjem zakona i drugih propisa i nad sprovoenjem propisanih mera u oblasti sanitarne, higijenske i protivepidemijske zatite ljudi. Ovaj nadzor vre nadleni organi uprave sanitarna inspekcija, a obuhvata objekte, delatnosti i osobe koje, na bilo koji nain, mogu tetno uticati na zdravlje ljudi. sanitarni propusni k, izgraeni (zidani) ili privremeni objekt (atori, drvene pregrade ili ureen otvoreni prostor) formiran prema potrebi i opremljen potrebnim sredstvima (formacijskim ili improvizovanim) za obavljanje sanitarne obrade pripadnika oruanih snaga; objekt ima nekoliko odeljenja, odnosno radnih mesta i ureaja, koji su postavljeni tako da se brzo i nesmetano odvija proces obrade (odnosno sanitarne dekontaminacije), a posebno se vodi rauna o tome da strogo bude odvojen isti deo od prljavog. V. sanitarna obrada. sanitet, organizacija, zdravstvena sluba koja se stara o zdravlju graana ili vojske; civilni s., zdravstvena sluba koja se stara o sanitetskom obezbeenju, tj.
707

sanitetska avijacija koja organizuje spreavanje, suzbijanje i leenje bolesti kao i unapreivanje zdravlja celokupnog stanovnitva neke zemlje ili manje oblasti; vojni s., zdravstvena sluba armije iji je zadatak spreavanje bolesti i leenje bolesnih i povreenih u posebnim uslovima koje stvara vojni kolektiv, naroito u specifinim uslovima rata. Vojnosanitetski rukovodei organi su organi komande kojoj daju savete i predloge u vezi odravanja zdravlja vojnika, suzbijanja bolesti itd. sanitetska avijacija, specijalno konstruisani ili prilagoeni vazduhoplovi (avioni, helikopteri) za evakuaciju povreenih i obolelih (p/o) kao i za prevoenje sanitetskog osoblja i sanitetskih materijalnih sredstava potrebnih za pruanje medicinske pomoi, posebno kad su u pitanju hitni sluajevi ili naroite prilike i uslovi; ovo se moe oekivati pri eventualnoj upotrebi nuklearnog oruja zbog poveanja broja p/o kojim e biti potrebna hitna i specijalna medicinska pomo. sanitetska eta, sanitetska jedinica u trupi (puku, brigadi) ija je namena: prua^ nje opte medicinske, a nekada i najhitnije hirurke pomoi, sprovoenje higijenskoepidemiolokih mera, dekontaminacije i evakuacije povreenih i obolelih; u sastavu sanitetskog bataljona sanitetske ete su univerzalne (opte) ili specijalizovane za odreene zadatke. sanitetska ekipa, grupa sastavljena od jednog ili vie lekara i pomonog osoblja koja se upuuje na vrenje nekog specijalnog medicinskog zadatka, npr. s.e. za fluorografske preglede, za BCGvakcinaciju, epidemioloka istraivanja itd. sanitetska etapa, sin. etapa evakuacije. sanitetska evakuacija, v. evakuacija, sanitetska. sanitetska materijalna sredstva, u oruanim snagama deo materijalnih sredstava koje koristi sanitetska sluba za izvravanje svojih zadataka (pruanje medicinske pomoi, sprovoenje higijenskoepidemiolokih mera itd.) u miru i ratu; odatle i podela na mirnodopska i
708

sanitetska RBH-zatita ratna sanitetska materijalna sredstva; sastoje se iz sanitetske opreme (medicinski, zubarski, apotekarski i laboratorijski aparati, sprave, instrumenti i pribor) i potronog materijala (lekovi, hemikalije, zavojni i hirurki ivai materijal i potroni pribor). sanitetska nosila, v. nosila sanitetska. sanitetska oprema, deo sanitetskih materijalnih sredstava koja sanitetska sluba koristi u izvravanju svojih zadataka; moe biti lina, koja se opet deli na optu - daje se svima pripadnicima oruanih snaga, a slui za pruanje prve pomoi (prvi zavoj, lini ABH-paket) i dezinfekciju vode - i linu opremu sanitetskih organa (bolniarska, zubarska i lekarska torba i dr.) i zajedniku koja pripada sanitetskim ustanovama i jedinicama (sanitetski kompleti i pojedinani sanitetski predmeti: vozila, poljska kupatila itd.). sanitetska prihvatnica, privremena sanitetska etapa koja se razvija u blizini mesta sanitetskih gubitaka sa zadatkom da prihvata povreene i obolele, da im prui potrebnu pomo (medicinsku i hirurku) i da organizuje njihovu evakuaciju. Razvija se du marevske kolone u blizini mesta gde su se pojavili gubici ili gde se isti oekuju. U sluaju masovnih gubitaka (nuklearni ili hemijski udar) razvijaju se na periferiji zone gubitaka (tada se u sanitetskoj prihvatnici vri i delimina dekontaminacija). Sanitetska prihvatnica se razvija i pri forsiranju reke, zatim na aerodromu, na eleznikim stanicama i u lukama, ako nema drugih sanitetskih ili zdravstvenih ustanova koje bi mogle prihvatiti povreene i obolele. sanitetska RBH-zatita, mere sanitetskih organa i jedinica kojima je cilj zatita ive sile (ljudstva) i rnaterijalnih sredstava od dejstva atomsko (nuklearno) -bioloko-hemijskih borbenih sredstava; obuhvata dekontaminaciju povreenih i obolelih, kontrolu dekontaminacije vode i hrane, leenje akutnog radijacionog sindroma, bioloko izvianje, detekciju i identifikaciju bojnih otrova u vodi i hrani. Sanitetska RHB-zatita je

sanitetska situacija deo RHB-zatite koju organizuju komande jedinica i ustanova. sanitetska situacija, celokupnost uslova u odreenom vremenu i prostoru koji utiu i odreuju nain delatnosti sanitetske slube; u te uslove spadaju, npr., stabilnost i ugroenost sanitetskih etapa, stepen optereenosti povreenih i obolelih u datom vremenskom periodu (to zavisi od vida borbenih dejstava, od pokretljivosti borbenog poretka itd.), raspoloive snage i sredstva sanitetske slube (broj, vid i strunost kadrova, materijalna sredstva i oprema), mogunosti i uslovi rada sanitetske etape: smetaj u kuama, atorima ili pod vedrim nebom, u nepovoljnim vremenskim prilikama itd. sanitetska sluba (SnS)9 deo oruanih snaga koji ini posebnu organizaciju (sanitetske osoblje, sanitetska materijalna sredstva i oprema od kojih su formirane sanitetske jedinice i ustanove) iji je zadatak: sprovoenje mera za zatitu zdravlja ljudstva i leenje povreenih i obolelih vojnih lica radi uvanja ive sile i borbene sposobnosti oruanih snaga. Ona doprinosi psihofizikom osposobljavanju ljudstva za borbena dejstva i ublaavanje ratnih optereenja; nain delatnosti sanitetske slube zavisan je od razvoja naoruanja i vojne vetine, naina voenja borbenih dejstava, od razvoja opte i vojne medicinske nauke i tehnike itd. Sanitetska sluba je usko povezana sa zdravstvenom slubom u cilju priprema i meusobne saradnje u ratu, jer su im zadaci isti (v. integracija zdravstva). Sanitetsku slubu jedinica sainjavaju upravni organi i ustanove za leenje, zatim jedinice za preventivno-medicinsku zatitu, evakuaciju itd. (V. sanitetska sluba armije, bataljuna, brigade, ete, divizije i puka). Budui rat e traiti proirenje funkcije sanitetske slube zbog moguih radijacionih oteenja, sloenijih neuropsihijatrijskih problema (psihotraume), problema mentalne higijene itd., zatim veeg broja sanitetskih gubitaka, manje sigurnosti sanitetskih ustanova i jedinica i dr., to zahteva od sanitetske slube

sanitetska sluba maksimalno prilagoavanje ratnim uslovima. Zbog sve intenzivnije totalnosti rata sve se vie ispoljava znaaj objedinjavanja sanitetske i zdravstvene slube radi boljeg i uspenijeg zbrinjavanja pripadnika oruanih snaga i stanovnitva; SnS bataljona, v. bataljonski sanitet; SnS brigade, snage i sredstva za pruanje optemedicinske i hirurke (u prvom redu neodlone) pomoi, za evakuaciju povreenih i obolelih iz niih jedinica, za sprovoenje preventivnomedicinskih mera i za snabdevanje; SnS civilne zatite, organizuje se uz pomo zdravstvenih organa i humanitarnih dobrovoljnih organizacija (Crveni krst i dr.). V. jedinice sanitetske pomoi civilne zatite; SnS divizije, snage i sredstva (upravni organi i jedinice) za pruanje optemedicinske i specijalistike pomoi, za evakuaciju povreenih i obolelih iz potinjenih jedinica, sprovoenje higijensko-^pidemiolokih mera, za dekontaminaciju i za snabdevanje. Radi pruanja medicinske pomoi osniva divizijsku sanitetsku stanicu (v.tamo); SnS u partizanskom ratu, v. partizanski sanitet; SnS ratne mornarice, pored optih zadataka sanitetske slube (v. tamo) u profilaksi i leenju pripadnika ratne mornarice na plovnim objektima, na obalskom pojasu, u pomorskim bazama itd., prouava i pomorsko-medicinsku problematiku i u tu svrhu raspolae odgovarajuim ustanovama (v. Institut zu vojno-pomorsku medicinu)', za vreme borbenih dejstava zbrinjava povreene i obolele po sistemu etapnog leenja (v.tamo), a u skladu sa specifinostima u ratnoj mornarici. V. Brodska sanitetska sluba; SnS ratnog vazduhoplovstva, deo opte sanitetske slube koji, pored zadataka profilakse i leenja u svom delokrugu, ima i zadatke iz vazduhoplovno-medicinske problematike, kao to su: medicinsko-psiholoka ekspertiza letaa, naunoistraivaki rad iz domena primenjene ftiziologije i psihologije u vazduhoplovstvu, vazduhoplovna higijena itd.; radi naunog istraivanja osnovan je vazduhoplovno-medicinski institut. 709

sanitetska stanica sanitetska stanica (SnSt), sanitetska etapa koju razvija sanitetska sluba jedinice radi pruanja odgovarajueg oblika medicinske pomoi, leenja i nege, dekontaminacije i pripreme za dalju evakuaciju; bataljonska SnSt (ranije bataIjonsko previjalite) razvija se na 0,5-1 km od borbene linije radi pruanja neophodne opte medicinske pomoi; radi u nekom objektu ili pod vedrim nebom; radom rukovodi medicinski tehniar; brigadna SnSt (ranije brigadno previjalite) razvija se na 6-8 km od borbene linije radi pruanja opte medicinske i hirurke pomoi (uglavnom neodlone); organizacija rada je slina onoj u divizijskoj SnSt, samo je manjeg obima; divizijska SnSt (ranije divizijski medicinski centar) razvija se na 10-15 km od borbene linije radi pruanja specijalistike pomoi; razvija se naelno pod atorima i ima nekoliko odeljenja: prijemno-trijano, operaciono-previjalino, bolesniko, dekontaminaciono, evakuaciono, izolator i odeljenje za psihijatrijske sluajeve; pukovska SnSt (ranije pukovsko previjalite) razvija se na 5-8 km od borbene linije radi pruanja op> te medicinske pomoi. Razvija osnovna funkcionalna odeljenja etape, a radom rukovodi lekar; za razvijanje koristi sanitetski ator, ali i druge objekte prema uslovima u datoj situaciji. sanitetska torba, lina oprema sanitetskih organa oruanih snaga snabdevenih sa sanitetskim materijalnim sredstvima (v.tamo) za pruanje prve i nekih elemenata optemedicinske ili stomatoloke pomoi; razlikuju se bolniarska, lekarska i zubarska sanitetska torba. sanitetska zona, odreeni deo teritorije koji se i u miru i u ratu moe organizovati za smetaj, leenje i negu povreenih i obolelih vojnih i civilnih lica. Sanitetska zona se iskljuuje iz ratita i zbog toga se obeleava jasnim znacima (Crvenog krsta), a enevskim konvencijama (v.tamo) regulisana je njena zatita kao i ulo vi i obaveze kojima treba da odgovori. sanitetski bataljon, sanitetska jedinica, koja ini sanitetsku etapu (stanicu) divi710

sanitetske izvianje zije radi zbrinjavanja povreenih i obolelih (u prvom redu prua neodlonu hirurku pomo), a osposobljen je i za RBH-izvianje i detekciju (za potrebe sanitetske slube) i za dekontaminaciju (v. tamo) povreenih i obolelih; sastavljen je od sanitetskih eta (v.tamo) i moe se podeliti i istovremeno raditi na dva mesta, sanitetski brod, specijalno izraen ili adaptiran brod za smetaj i pruanje medicinske pomoi i nege kao i za evakuaciju povreenih i obolelih, zatim za spaavanje brodolomnika (za to ima odgovarajua sanitetska materijalna sredstva i opremu); sanitetski brod mora biti bele boje, obeleen znacima Crvenog krsta i uiva meunarodno-pravnu zatitu predvienu enevskim konvencijama (v.tamo). Sin. bolniki brod. sanitetski gubici, v. opti gubici sanitetski odred, grupa manjih poljskih bolnikih ustanova za zbrinjavanje (pruanje medicinske pomoi, evakuacija i dekontaminacija) povreenih i obolelih; medicinska pomo je opta ili specijalizovana (kad se odele specijalistike ekipe iz odreda lekara specijalista (v.tamo). sanitetski transport, specijalno konstruisana sredstva (kopnena, plovna i vazduna) za prevoenje povreenih i obolelih, a po potrebi i za prevoenje sanitetskog osoblja i sanitetskih materijalnih sredstava za sanitetsku i zdravstvenu slubu; u nekim transportnim sredstvima se moe pruati i medicinska pomo. sanitetski vazduhoplov, v. sanitetska avijacija. sanitetski voz, jedinica sanitetskog transporta specijalno konstruisana i opremljena za prevoenje povreenih i obolelih kao i za pruanje medicinske pomoi i nege za vreme prevoenja; obeleava se znacima Crvenog krsta i ima meunarodno-pravnu zatitu prema enevskim konvencijama (v. tamo). sanitetsko izvianje, prikupljanje podataka koji imaju uticaja na nain sanitetskog obezbeenja borbenih dejstava jedinica ili njihovog razmetaja. Sani-

sanitetske obezbeenje tetsko izvianje moe biti: higijensko-epidemioloko (prikupljanje podataka koji utiu na sprovoenje preventivnih mera), sanitetsko-taktiko (prikupljanje podataka koji utiu na organizaciju sanitetskog obezbeenja: uslovi za smetaj etapa, postojanje mesnih sanitetskih ili zdravstvenih ustanova, mogunosti evakuacije povreenih i obolelih itd.) i sanitetsko-radioloko-bioloko-hemijsko (ispitivanje podataka o uslovima rada sanitetske slube u sluaju primene RBH-borbenih sredstava. sanitetsko obezbeenje, mere i postupci sanitetske slube oruanih snaga koje obuhvataju organizaciju pruanja pomoi i leenja povreenih i obolelih, preventivno-medicinske zatite i snabdevanja sanitetskim materijalnim sredstvima za vreme voenja borbenih dejstava u ratu ili za vreme izvoenja taktikih vebi, manevara itd. u miru. sanitetsko skladite, ustanova za uvanje, odravanje i izdavanje sanitetskih materijalnih sredstava, a pored toga vre i nabavku, izradu, laboratorijsku kontrolu, regeneraciju i opravku; postoje ratna i mirnodopska sanitetska skladita; poseban vid sanitetskog skladita je skladina apoteka, specifina sanitetska snabdevaka ustanova u kojoj je objedinjena funkcija apoteke i sanitetskog skladita. sanitetsko snabdevanje, v. medicinsko snabdevanje. sanitetsko zbrinjavanje, organizacija pruanja pomoi, trijaa i evakuacija povreenih i obolelih u ratu. V. etapno leenje. santoninum, santonin, dejstveni princip iz droge Flores Cinae (od biljke Artemisia maritima s.Cina). Ranije upotrebljavan kao sredstvo protiv glista (na primer, Ascaris lumbricoides); danas je naputen. Santorinijev kanal, v. canalis. Santorinijeve hrskavice, javljaju se u gornjem medijalnom kraju aritenoidv nog pupoljka krajem 3. meseca. saobraajne nesree, dogaaji u saobraaju izmeu razliitih prevoznih sredstava koji nastaju sluajno, neeljeno i

sapphismus iznenada prouzrokujui pri tome neku tetu. teta moe biti materijalne prirode, oteenje ljudskog zdravlja ili, pak, gubitak ljudskog ivota. Najee su tete povezane i javljaju se jednovremeno. Analizom medikosocijalnih etiolokih inilaca dolo se do zakljuka da saobraajne nesree nastaju kao posledica interreakcije oveka, vozila i sredine. sapet jezik, v. ankyloglossia. saphenus, vidljiv, safenus; v. saphena magna, velika povrinska vena noge, uliva se u butnu venu. saphismus, safizam, v. sapphismus. saphizam, v. homoseksualnost Sapones medicati, v. lekoviti sapuni Sapones medicinales (medicinski sapuni), alkalne soli viih masnih kiselina, namenjeni su, uglavnom, za spoljnu upotrebu, a mogu se upotrebiti i kao podloga za neke oblike lekova; Sapones medicinales compositi (sloeni medicinski sapuni) sadre, pored alkalnih soli viih masnih kiselina, i lekovita sredstva, a mogu sadravati i pomona sredstva. saponifikacija, (1) stvaranje sapuna iz masti; hidrolizom masti nastaju glicerin i masne kiseline, a zatim se masne kiseline neutraliu natrijum-hidroksidom ili kalijum-hidroksidom, dajui natrijumove ili kalijumove sapune; (2) saponifikacijom nitrila nastaju amonijak i organske kiseline. saponini, grupa glikozidnih biljnih supstancija visokih molekulskih teina, sledeih osobina: (1) rastvorljivi u vodi i u hladnom alkoholu; (2) stalno pene u vodenom rastvoru, (3) nadrauju sluznice i (4) u krvotoku izazivaju hemolizu. saponinske droge, droge koje sadre saponine (Senegae radix, Quillaiae cortex, Primulae radix), slue kao ekspektorantna sredstva; prema naoj farmakopeji, oficinalan je samo Primula radix. sapotoxin, sapotoksin, otrovni saponin koji se nalazi u kori drveta Anillaia saponaria. sapphismus, sapfizam, safizam, seksualni odnos izmeu ena (prema grkoj pesnikinji s ostrva Lezbosa Sappho). Sin.
711

saprofiti homoseksualnost, tribadija, lezbijska ljubav. saprofiti, heterotrofne bakterije koje za svoju ishranu koriste neive organske materije. Veoma su korisne, razgrauju organska jedinjenja i uestvuju u procesima truljenja i gnjiljenja. sapuni, alkalne ili zemnoalkalne soli viih masnih kiselina (Sapo kalinus, kalijumov sapun; Sapo medicinalis, natrijumov sapun). Sapuni slue za spravljanje linimenata i pilula, a njihovi rastvori za ienje ruku, tela i raznih predmeta, za antisepsu, zatim kao antidoti u trovanju kiselinama i za spravljanje klizim za ienje. Sloeni medicinski sapuni (Sapones medicinales compositi) sadre, pored soli viih masnih kiselina, i lekovita sredstva, a mogu sadravati i pomona sredstva. sapunjak, beliasta masa, nastala najveim delom Ijutenjem epitela udne navlake penisa i luenjem lojnih lezda u njoj. Sin. smegma praeputil Saraffova operacija, v. operacija. sarcina, u prirodi vrlo rasprostranjeni mikroorganizmi. Pod mikroskopom se vide kao paketii sastavljeni od po 8^ mikrokoka. Razne vrste sarcina mogu da stvaraju kolonije u ivim bojama; S.ventriculi, sarcina koja se nalazi u ahlorhidrikom eludanom soku. sarcoid, sarkoid, patoloki proliferativni oblik koji lii na tumor i koji se najvie pojavljuje na koi; Boeckov s., najee se nalazi na koi lica, ruku i plea; Darier-Roussyjev s., sastoji se od multipHh nodusa smetenih u potkonom tkivu. sarcoidosis, sarkoidoza, hronina granulomska bolest, nepoznate etiologije, koja moe postojati u skoro svakom organu, a naroito u koi, pluima, limfnim lezdama, jetri, slezini, pima i kostima karpusa i tarzusa. Glavne histoloke promene u vidu granulomskih voria u kojima ne dolazi do nekroze. Negativan tuberkulinski test, hiperkalciemija i hipergamaglobulinemija. Pozitivan Kweimov test. Sin. Besnier-Boeck-Schaumannova bolest, benigni sarkoid, benig712

sarcoma na limfogranulomatoTu; s.cordis, lokalizacija procesa u miokardu. sarcoma, opaki tumor sagraen od manje ili vie nezrelog vezivnog tkiva. S. je obino graen od homogenskog tkiva, slinog ribljem mesu (sarcos=meso), brzo infiltruje tkiva, stvara metastaze i prouzrokuje kaheksiju. Moe se razviti u svakom delu organizma gde ima vezivnog tkiva. V. tumor; chondrosarcoma, hondrosarkom, vrlo opaki s. sastavljen od hrskaviastog tkiva, koji se pojavljuje najee na cevastim kostima. Brzo daje metastaze. Postoje meoviti oblici: osteohondrosarcoma, myxochondrosarcoma itd.; s.fusocellulare, fuzocelularni s., opaki tumor vezivnog tkiva sastavljen od duguljastih, vretenastih elija. Postoji: 1) s. microfusocellulare, tj. sa sitnim vretenastim elijama, koji se nalazi u pluima, tireoideji, koi i fasci-jama, i 2) s. macrofusocellulare, koji je sastavljen od velikih i dinovskih vretenastih elija, a razvija se iz fascija, pe-riosta, koe i iz unutranjih organa; s. gigantocellulare, gigantocelularni s., opaki tumor vezivnog tkiva, sastavljen od vretenastih elija i vrlo velikih, dinovskih elija koji sadre manji ili vei broj jedara. Nalazi se obino u kotanom sistemu; s. globocellulare, globo-celularni s., opaki tumor vezivnog tkiva sagraen od okruglih nezrelih vezivnih elija. Sin. s. rotundocellulare. Razlikuje se: 1) s. microglobocellulare, vrlo maligni s. sa sitnim okruglim elijama koji se nalazi najee u koi, sluznicama, se-menicima, bubregu i kotanoj sri, i 2) s. macroglobocellulare, s. sa okruglim elijama, manje maligni oblik od preanjeg i nalazi se u koi i u pojedinim unutranjim organima; s. idiopathi-cum multiplex haemori hagicum, veoma sporo, obino na donjim ekstremitetima, razvijaju se plavi^astocrveni no-dusi i ploasta zadebljanja tkiva sivomr-ke boje. Ove se promene postepeno umnoavaju, a mogu da se jave i na unutranjim organima; Iymphosarcoma, limfosarkom, s. koji se razvio iz limfadenoidnog tkiva i moe biti sastavljen od limfocita ili limfoblasta. Najee se lo-

sarcomatodes
kalizuje u limfnim lezdama, timusu, krajnicima, crevima, elucu itd. U pojedinim sluajevima razvija se samo u limfnim lezdama jedne oblasti tela (npr. u vratnim ili medijastinalnim ili mezenterijalnim limfnim lezdama), dok u drugim sluajevima bujanje tumora obuhvata vei deo limfatikog sistema, u kom sluaju govorimo o limfosarkomatozi (lymphosarcomatosis). Metastaze stvara, kao i drugi sarkomi, krvnim i limfnim putevima u raznim organima; myxosarcoma, mikrosarkom, maligni tumor ,sastavljen od osnovne sluzave supstancije i zvezdastih elija koje imaju karakter malignih elija; s. osteoides, osteoidni s., s. ije elije stvaraju osteoidnu osnovnu kotanu supstanciju. Potie iz kosti ili periosta, najee u dugim cevastim kostima; osteosarcoma, osteosarkom, maligni tumor ije elije stvaraju osnovnu supstanciju kosti. elije potiu iz kostiju ili periosta, najee iz periosta dugih cevastih kostiju; s. polymorphocellulare, polimorfocelularni s., vrlo opaki tumor vezivnog tkiva sastavljen od elija raznog oblika (vretenastih, okruglih, manjih ili veih dinovskih itd.). Nalazi se u raznim delovima tela, pa i unutranjim organima; reticulosarcoma, retikulosarkom, opaki tumor limfatikih tkiva sagraen od maligno nabujalih retikulnih elija. Moe se razvijati u limfatikom tkivu (limfnim lezdama) neke oblasti tela i odatle dati metastaze u ostalim limfnim lezdama, ili se razvija odjednom u veem delu ili skoro u elom limfatikom sistemu (sistemni retikulosarkom). Potie iz limfnih lezda, krajnika, slezine, limfatikog sistema gastrointestinalnog trakta itd.; s. rotundocellulare, rotundocelularni s., v. s. globocellulare; Rousov s., naroiti izrastaj slian sarkomu koji se javlja u nekih kokoi. Od njega se moe dobiti jedan virus (koji prolazi kroz filtre) ijom se inokulacijom drugim kokoima mogu izazvati slini izrataji. sarcomatodes, sarkomatodni, (1) koji ima osobine benignog tumora vezivnog tki-

satelit
va, a izgleda je sarkoma; (2) koji se pretvara u sarkom. sarcomatosus, sarkomatozan, koji ima osobine sarkoma. Sarcophaga, rod muva familije Sarcophagidae, sivkaste boje, raznih veliina (Od 4 do 18 mm) raaju ive mladune. Ima ih korisnih, koji ive na raun drugih tetnih insekata, i tetnih, koji izazivaju mijazu rana, crevnih i drugih organskih duplji. U nas je najpoznatija S. carnaria (mesara). sarcoplasma, sarkoplazma, protoplazma miinog tkiva. Sarcoptes scabiei, ugarac, vrsta preglja. ivi u pokoici oveka i izaziva ugu. Sin. Acarus scabiei. V. scabies. Sarcosporidia, protozoa, paraziti miia raznih toplokrvnih ivotinja. U sluaju opakih infekcija dolazi do smrti. sarin, kratkotrajni nervni bojni otrov iz grupe trilona; vrlo otrovan, u organizmu blokira holinesterazu, bezbojna je tenost, bez ukusa i mirisa; prodire u organizam*kroz organe za disanje, kou i sluznice i posle nekoliko sekundi izaziva suenje enica i slabljenje vida, a zatim paralizu nervnih centara. Zatita: gas-maska (zatita od pare) i zatitno odelo (zatita od tenosti); dekontaminacija hlornim kreom i alkalijama (u rastvorima); leenje: injekcijama atropina i oksima brzo posle trovanja. sarkomera, deo miofibrila, duine oko dva mikrona, sastavljen od jedne tamne i jedne svetle zone. Miofibrili su vlaknaste tvorevine koje se nalaze u svakom miinom vlaknu. U poprenoprugastih miia na miofibrilima se zapaaju naizmenino poredane tamne i svetle zone. Svetle zone jednostavno prelamaju svetlost i nazivaju se izotopnim ili I-zonama, dok tamne dvostruko prelamaju svetlost i nazivaju se anizotropnim ili A-zonama. satelit (hromosomski), hromosomski privesak uz kratak krak akrocentrikog hromosoma, s kojim je spojen pomou tankog snopa hromatinskih vlakana.
713

satelizam satelizam, fenomen satelizma karakteristian je za izvesne bakterije. Haemophils influenzae udruen sa Staphylococcus aureusom raste mnogo obilnije, jer Staphylococcus aureus stvara obilno V-faktor, kdji difunduje u podlogu "bakterije hraniteljke", a H. influenzae ga uzima kao viak hranljivih materija. H. influenzae raste kao satelit, ije su kolonije naroito dobro izraene oko kolonija Staphylococcus aureusa. saturacijska analiza, v. kompetitivna analiza.

scarlatina ju "sekundarne promene u vidu takastih ekskorijacija na predilekcionim mestima: gornji ekstremiteti, prednji pazuni nabori, predeo grudi, trbuni predeo, zatim sedalni predeli i predeli butine. scala tympani, bubanjsko stepenite, donji sprat kotanog pua koji je u vezi s bubanjskom dupljom. scala vestibuli, tremno stepenite, gornji sprat kotanog pua koji je u vezi s bu-^ banjskom dupljom preko ovalnog otvora*zatvorenog stremenom. scalenectomia, skalenektomija, hirurka intervencija isecanja lestvinog miia (m. scalenus). * scalenotomfe, skalenotomija,. hirurka intervencija koja se sastoji u presecanju lestvinih miia na njihovom pripoju za rebra da bi se smanjila disajna aktivnost gornjeg dela grudnog koa, a tim izazvala nepokretnost plunog vrha u plunoj tuberkulozi. scalenus, skalenski, lestvian, neravan, nakriv, nejednakih stranica; npr. musculus scalenus anterior, prednji lestvini mii. scalpellum, skalpel, mali hirurki no s pravom drkom i, obino, s konveksnim soivom. Sin. bistourl scandium, Sc, hemijski element, metal. scapha, un, amac; unasti leb usne koljke, deli zavojak od predzavojka usne koljke. scaphoieus, skafoidan, unast, npr. os scaphoideum, unasta kost, sin. os naviculare. scapula, skapula, lopatica, trouglasta pljota kost gornjeg ekstremiteta priljubljena uz gornji deo zadnje strane grudnog koa. scapulectomia, skapulektomija, hirurko uklanjanje ele lopatice ili samo njenog dela (resekcija). scarificatio, skarifikacija, stvaranje sitnih povrnih incizija ili taekica na koi pomou skarifikatora, u cilju putanja krvi, edemske tenosti itd. scarlatina, skarlatina, arlah, skrletina, crven, arenica, grimiz, akutno streptokokno oboljenje iz grupe osipnih groznica s anginom i sitno zrnastom ospom

saturatus, saturisan, zasien.

saturisan, v+saturatus. saturninus, koji je u vezi sa olovom, npr. colica saturnina, kolika izazvana trovanjem olovom. saturnismus, v. trovanje. Sauerbruchova komora, komora u kojoj moe da se povea ili smanji atmosferski pritisak. Ranije je primenjivana za operacije u grudnom kou, na taj nain, to je glava pacijenta bila van komore a trup u njoj. Sauerbruchova proteza, v. proteza.t sauna, finsko kupatilo u kome se izlaganje tela veoma toplom vazduhu kombinuje s parnim kupanjem, tuiranjem ili kupanjem u hladnoj vodi i blagim ibanjem brezovom granom. Koriste se njome poglavito u Finskoj, i u gradu i na selu. savetovalite, najistureniji deo ambulantno-poliklinike ili stacionarne zdravstvene organizacije preko koga se u prvom redu sprovodi dispanzerski metod rada. Ovim putem se sprovode najee mere za unapreenje zdravlja i mere za zatitu od bolesti. U nas zasada postoje savetovalita za trudnice, za kontracepciju, za kontrolu psihofizikog razvoja dece, za brana i predbrana pitanja, za izbor zanimanja, za probleme mladih u borbi protiv Alkoholizma i dr. Prvenst/ veni njihov zadatak je psihoprofilaktiki i zdravstvenovaspitni. scabies, skabijes, uga, zarazno kono oboljenje izazvano ivotinjskim parazitom Sarcoptes scabiei. Subjektivno se odlikuje jakim svrabom, koji je naroito intenzivan nou. Objektivno preovlau714

Scarpin trougao

Schreinerova baza

na eritematoznoj koi. Kapljina infek- schizoontia, v. zubi blizanci. cija dece. Bolest ima ciklini tok. U pp- Schizomycetes, klasa biljnih mikroorgaetku se javlja visoka temperatura, gunizama, poglavito bakterija. DeIi se u obolja i povraanje sa streptokoknom grupe: Actinomycetales, Chlamydobacanginom. Zatim nastaje osipni stadijum teriales, Caulobacteriales, Thiobactekoji traje 2-5 dana. Ospa izbija ooVjedriales, Myxobacteriales, Eubacteriales nom kao difuzni eritem s gustim, tamno ili prave bakterije i Spirochaetales. Sin. crvenim zrncima. Koa je suva i rapava. Bacteriaceae. Posle 8. dana bolesti poinje perutanje schizophrenia, shizofrenija, najea dukoe, po kome se bolest moe i tada preevna bolest. Javlja se obino u doba poznati, kao i po karakteristinom izglepuberteta, ali i docnije; retko ve u dedu jezika (malinast jezik). Bolest traje tinjstvu. Sastoji se u poremeaju miljeoko 15 dana, ali je potrebna i dalja konnja (pojava sumanutih ideja), afekata trola mokrae do 20. dana radi predost(afektivna tupost, afektivna ataksija), ronosti od akutnog glomerulonefritisa. delatnosti (stupor, pomama), opaanja Scarpin trougao, v. trigonum femorale. (halucinacije, naroito slune) i esto sceletum, s. sceleton, s. sceletus (gr. se zavrava tekim poremeajem inteliisuen), skelet, v. skeleton. gencije (demencija). Psihiki poremeaj Schanzo v oko vratnik, v. udlaga. u stvari predstavlja rascepljenost psiSchaumannova bolest, v. sarcoidosis Beshike linosti (po emu je bolest dobila nier-Boeck. ovo ime) i njeno ograivanje od stvarSchedeova operacija, v. operacija. nosti spoljne sredine. Iako problem naSchickov kaalj, dvotoni, bitonalni kaalj slednosti shizofrenije jo nije reen, veili kompresivan kaalj koji se javlja u rovatno je da u postanku ove bolesti nabolesnika s uveanim hilusnim lezdasleivanje igra vanu ulogu. Shizofrenima. ja ima etiri oblika: s. simplex (glavni Schickov test, v. test znak: povlaenje iz stvarnosti), s. hebeSchimmelbuschova bolest, v. mastopaphrenica (drska nadurenost), s, paraMa fibrosa cystica. noides (ideje gonjenja) i s. catatonica Schitzov tonometar, aparat za merenje (stupor ili pomama s karakteristinim intraokularnog pritiska. znacima). Sin. dementia praecox; deija Schirmerova proba, v. test. s., v. autizam, rani deiji. schistocytosis, shistocitoza, prisustvo Schlatter-Osgoodova bolest, v. Osgood shistocita u perifernoj krvi. -Schlaterova bolest (pod bolest). Schistosoma, parazit krvnih sudova sisa- Schlemmov kanal, kanal koji se nalazi na ra iz klase Trematpda. Polovi su odvojegranici izmeu ronjae i sklere i koji se ni; S. haematobium, parazit tropskih prua u vidu prstena oko ele ronjae. predela, naroito Egipta. ivi u venama Komorna tenost preko trabekuluma mokrane beike i izaziva zapaljenje dospeva u S.k., a odatle kroz transsklemokrane beike i hematuriju. Sin. Disralne odvodne sudove u episkleru. S.k. toma haematobium. je znaajan za regulisanje intraokularschistosomiasis, shistosomijaza, opti nog pritiska, a promene u njemu igraju naziv za sva oboljenja izazvana shistosoulogu u izvesnim oblicima glaukoma, mima; s. hepatica, oboljenje koje izazinaroito kongenitalnog. V. sinus caverva Schistosoma japonicum; s. intestinosus sclerae. nalis (Mansoni), oboljenje creva i jetre Schmiedenov av, v. sutura. koje izaziva S. Mansoni. Schoemakerova linija, v. Unija. schizo-, shizo-, u sloenicama oznaava da Schdnleinova bolest, v. purpura rheumaje neto podeljeno, rascepljeno, npr. tica. schizophrenia, shizofrenija, duevna Schnlein-Henochova purpura, v. purbolest u kojoj postoji rascepljenost psipura. hikih funkcija; v. i shizo-. Schreinerova baza, v. Bttcherovi kristali. 715

Schultzova bolest Schultzova bolest, v. agranulocytosis. Schulzov sindrom, v. angina (monocytaria). Schiifnerove takice, takice koje se vide u razmazima krvi obojenim May-Grnwald-Giemsinom metodom u eritrocitima u kojima se nalaze plazmodiji malarije. schvvannoma, v. neurinoma. Schwarzwasserfieber, (nem.) v. febris biliosa haemoglobinurica. sciascopia, skijaskopija, (oft.) metoda za objektivno odreivanje ne samo vrste ve i visine refrakcionih anomalija. Vri se pomou ravnog ogledala i lestvica za skijaskopiju. Pomou ogledala se ubaci svetlost u oko. Kada se ogledalo pomera, dobija se u predelu enice senka koja se kree. Prema pravcu kretanja senke utvruje se vrsta refrakcione anomalije, a lestvice slue za utvrivanje visine te anomalije. Sin. pupilloscopia, retinoscopia; (radiol.) rendgenoskopija. Selila maritima, morski luk. Lukovaa scile (Bulbus S.) sadri glikozide koji imaju kardiotoniko i prilino jako izraeno diuretiko dejstvo. Sin. Urginea maritima. Scillaren, preparat koji sadri smesu glikozida iz droge Bulbus Scillae maritimae. Deluje kardiotoniki i diuretiki. Scillaridin, scilaridin, genin glikozida scilarena A iz droge Bulbus Scillae. scintigrafija, zapisivanje varnienja, nuklearno-medicinska metoda uivo za ispitivanje veliine, poloaja i oblika pojedinih organa ili sistema organa. Zasniva se na registrovanju prostorne raspodeIe gama-raeiija posle oralnog ili parenteralnog unoenja dijagnostike doze odgovarajueg radioaktivnog izotopa. Scintigrafsko ispitivanje vri se pomou pokretnih aparata - skenera, ili nepokretnih detektora - gama-kamera. Scintigrafski zapis - scintigram omoguava da se utvrdi veliina i oblik ispitivanog orgatia, kao i ravnomrnost ili neravnomernost raspodele radioaktivnog obeleivaa. Angiokardioscintigrafija, neinvazivna morfoloko-funkcijska me^ toda za odreivanje udarnog volumena 716

scintigrafija srca, sistolnog i dijastolnog volumena i ejekcione frakcije u uroenim i steenim oboljenjima srca. Vri se posle intravenskog ubrizgavanja pertehnetata Tc-99 m ili stanotransferina - In-113 m; angioscintigrafija, scintigrafska metoda za ispitivanje poremeaja perifernog krvotoka. Vri se posle intraarterijskog ubrizgavanja makromolekula, npr., makroagregata albumina seruma obleenog radioaktivnim jodom 131J ili mikrosfera - Tc-99 m; s. bubrega, morfoloko-funkcijska metoda za ispitivanje bubrega. Vri se posle intravenskog ubrizgavanja jedinjenja tehnecijuma Tc-99 m (kompleks Tc-99 m s gvoem askorbinskom kiselinom, glukoheptonat - Tc-99 m, dimerkaptosukcinat Tc-99 m, pertehnetat - Tc-99 m, laktobionat - Tc-99 m, glukolat - Tc-99 m), joda (jodohipurat-l31J) i ive (hlormerodrin - 207Hg); carotis scintigrafija (sin. carotis angiografija), vri se posle intraarterijskog ubrizgavanja radioaktivnog ksenona (133Xe) u unutranju karotidnu arteriju u toku standardne angiografije; cisternoscintigrafija (sin. mijeloscintigrafija), cerebrospinalna scintigrafija, vri se posle ubrizgavanja odgovarajueg radioaktivnog obeleivaa u subarahnoidni prostor. Najee se primenjuju albumin seruma obeleen radioaktivnim jodom ili tehnecijumom, ili transferin - 111mln; fleboscintigrafi-ja (sin. radioizotopska venografija), sekvencijska i funkcijska scintigrafija velikihevena donjih i gornjih ekstremiteta pomou fibrinogena obeleenog radioaktivnim jodom ili tehnecijumom; funkcijska s., ispitivanje lokalnog prometa odgovarajueg radioaktivnog izotopa u odabranim "regionima od interesa" pojedinih organa. Ova ispitivanja se vre pomou gama-lcamere i raunara; s. jetre, neinvazivna morfoloka metoda za ispitivanje jetre. Vri se posle intravenskog ubrizgavanja koloida sumpora, sulfata kalaja ili renijunia obeleenih tehnecijumom Tc-99m, ili, rede, radioaktivnim zlatom 198Au, mikroagregatima albumina obeleenih radioaktivnim jodom 131J ili hidroksidom gvozda

scintigrafija
obeleenim indijumom In-113 m. Posle intravenskog ubrizgavanja odreenih obojenih supstancija obeleenih radioaktivnim jodom 131J (bengalsko crvenilo, toluidinsko plavetnilo, indocijaninsko zelenilo) dobijaju se, pored morfolokih podataka, i pokazatelji o funkciji jetre; s. kostne sri, vri se posle intravenskog ubrizgavanja radioaktivnog gvozda 59Fe ili transferina obeleenog mdijum-hloridom - 111In (obeleivai eritropoezne kostne sri) i radioaktivnih koloidnih estica, kao to su sumporni koloid tehnecijuma Tc-99 m ili rede koloid zlata 198Au (obeleivai retikuloendotelijumskog sistema); koronarna s. (sin. radioizotopska koronarografija), scintigrafska metoda za ispitivanje koronarnog krvotoka. Vri se posle intraarterijskog ubrizgavanja ksenona 133 Xe, kalijuma 42K ili rubidijuma 81Rb; limfoscintigrafija (sin. radioizotopska limfografija), vri se posle ubrizgavanja radioaktivnog koloidnog zlata 198Au ili sumpornog koloida tehnecijuma Tc-99 m; s. miokarda, vri se posle i.v. ubrizgavanja obeleenih jedinjenja tehnecijuma (stanopirofosfat Tc-99 m), kalijuma 43K, cezijuma 129Cs, rubidijuma 81Rb ili talijuma 201Tl; s. mozga, statika i serijska, vri se posle intravenskog ubrizgavanja pertehnetata Tc-99 m ; s. nadbubrenih lezda, vri se posle ubrizgavanja 19-jodoholesterola - 131J; s. pankreasa, vri se posle i.v. ubrizgavanja obeleenog metionina - 75Se, pomou gama-kamere i raunara. Pored selenometionina istovremeno se ubrizgava drugi radioobeleiva za jetru, ija se silueta "oduzima" od siluete pankreasa (metoda eupstrakcije); s. paratireoidnih lezda, radioizotopski obeleiva, ubrizgava se intravenski u obliku selenometionina - 75Se; s. placente, radioizotopski obeleiva se ubrizgava intravenski u obliku albumina obeleenog tehnecijumom Tc-99 m ili transferina obeleenog indijumom 113mln; s. plua, inhalacijska scintigrafija, metod za ispitivanje plune ventilacije posle inhalacije aerosola obeleenih estica tehnecijumom albuminom - 131J, indijumom
113

scintigrafija
In, neohidrinom 207Hg ili rede radioaktivnim zlatom 198Au. Za inhalacijsku scintigrafiju plua najee se primenjuje gama-kamera; perfuzijska s. plua, metoda za ispitivanje morfologije plua, vri se posle intravenskog ubrizgavanja obeleenih estica, najee makroagregata ili mikrosfera albumina obeleenih radioaktivnim jodom 131J ili tehnecijumom 99mTc ili ksenona 133Xe; s. pljuvanih lezda, vri se posle ubrizgavanja radioaktivnog tehnecijuma u obliku pertehnetata 99mTc; profilna s., scintigrafski metod za otkrivanje mesta veeg deponovanja radioaktivnih izotopa. Vri se posle unoenja odgovarajueg obeleivaa automatskim pomeranjem detektora uzdu celog tela; serijska s. (sin. sekvencijska scintigrafija), ispitivanje pojedinih organa u razliitim vremenskim razmacima posle oralnog ili parenteralnog unoenja odgovarajueg radioaktivnog obeleivaa; s. skeleta, vri s posle intravenskog ubrizgavanja pirofosfata obeleenog tehnicijumom 99mTc, radioaktivnog fluora 18F, stroncijuma 87mSr ili galijuma 68Ga; s. slezine, vri se posle intravenskog ubrizgavanja eritrocita, obeleenih radioaktivnim hromom 51Cr, a prethodno oteenih zagrevanjem ili obeleenim bromomerkurihidroksipropanom 197 Hg (BMHP); s. tireoideje, vri se posle oralnog unoenja obeleenog radioaktivnog joda u obliku jodida 131J, 123J1 i25jiii tehnecijuma 99m Tc. Scintigrafija tireoideje moe da se vri metodom fluorescentne scintigrafije. Ekscitacija neradioaktivnih atoma joda u tireoideji vri se pomou spoljnog izvora zraenja - radioaktivnog americijuma i istovremenim registrovanjem karakteristinih emitovanih (pobuenih) fotona pomou skenera s poluprovodnikim detektorom; tomograf ska s., ispitivanje raspodele odreenog radioaktivnog obeleivaa u vie poprenih preseka ispitivanog organa pomou gama-kamere. Ovaj metod omoguava da se jasnije raspoznaju patoloke promene u dubini ispitivanog organa; s. velikih krvnih sudova, vri se posle intravenskog 717

scintigram

sclerodermia

njuje se automatizovani scintilacijski ubrizgavanja obeleenog transferina 113m brojai sa upljini kristalom. ln, albumina seruma obeleenog ra131 dioaktivnim jodom J ili tehneciju- scirrhus, skirus ("fibrozni rak"), karcim nom koji je bogat u vezivnoj potki usled mom" Tc; s. zglobnih upljina i inoega je njegovo tkivo vrsto, npr. s. vije (sin. artroscintigrafijd)tvri se posle mammmae, skirus dojke. V. carcinoma. intraartikularnog ubrizgavanja koloida obeleenih radioaktivnim tehneciju- sclera, sklera, beonjaa, najvei deo spo99m Ijanje ili fibrozne opne one jabuice, mom Tc ili, rede, radioaktivnim zlabeliaste boje, nalazi se iza ronjae. tom 198Au; s. eluca, vri se posle intravenskog ubrizgavanja pertehnetata scleradenitis, skleradenitis, regionalni ili 99m univerzalni otok limfnih lezda u prvom Tc. Metod omoguava da se dobiju stadijumu sifilisa, koje su vrste i bezpodaci o sekreciji i motornoj funkciji bolne, pojedinane, aflegmazine. eluca (funkcijska scintigrafija eluca). sclerectasia, sklerektazija, ektazija, isscintigram, sin. sken, (engl. scan) grafiki pupenje sklere na mestu gde je istanjezapis raspodele radioaktivnog izotopa u na usled neke povrede ili zapaljenja. V. pojedinim organima ili elom telu. Zastaphyloma sclerae. pis se dobija u crno-beloj tehnici (stansclerectomia, sklerektomija, isecanje, vadardni sken), filmu (fotosken) ili u boji enje delia sklere. Vri se operativnim (kolorsken). Na scintigramu se raspozputem u glaukomu u cilju stvaranja nonaje silueta ispitivanog organa. Pored vog puta oticanja komorne tenosti. oblika, dimenzija i poloaja organa na Operativni poduhvati: sclerectomia sec. scintigramu se analizuje ravnomernost Lagrange, Elliotova trepanacija sklere. raspodele (homogenost) unetog radionuklida. Slabije ili intenzivnije veziva- sclerema, sklerem, oblik sklerodermije u novoroenadi; retko i teko oboljenje s nje radionuklida ima znaaja za dijagprogresivnim stvrdnjavanjem ele koe, nostiku. koja postaje ukasta ili lividne boje, vscintilacijska gama-kamera, v. gama-karsta, bez nabora. mera. scleritis, skleritis, zapaljenje sklere. Prescintilacijski broja, najosetljiviji detekma lokalizaciji postoje: s. anterior, zator za merenje gama-zraenja. Detekcija hvata prednji deo sklere, dok s. postese zasniva na pojavi svetlucanja neorrior zahvata njene zadnje defove. Kliganskih i organskih kristala pod dejniki se ispoljava lokalnom injekcijom i stvom zraenja. Scintilacijski broja se infiltratima u vidu voria koji su na sastoji od tri osnovna elementa: kristapritisak veoma bolni. Etiologija: reumala, fotomultiplikatora i elektronske apatizam, tuberkuloza, fokaloze, sifilis, merature. Kad gama-zraci prodru u kristal, tastaza u septikim procesima. izazivaju emisiju fotona. Nastali fotoni sclerodactylia, sklerodaktilija, v. sclerosvetlosti dopiru u fotomultiplikator, dermia. koji iz fotona proizvodi elektrine im- scleroderma, skleroderma, hronina sispulse. U elektronskom delu se impulsi temska bolest vezivnog tkiva u koje pomere i odbrojavaju. Za merenja in vivo stoje u mnogim organima i tkivima pou nuklearnoj medicini se konstruisu veanje i bubrenje vezivnog tkiva, gubkristali cilindrinog ili kockastog oblika ljenje ili fragmentacija elastinog tkiva, s ravnim povrinama. Scintilacijski broatrofija epiderma i pitela, taloenje ja, sa upljim ili jamastim kristalom, melanina u bazalnim elijama i smetnje (engl. well counter") primenjuju se za u raznim organima (lokomotornim, dimerenje gama-uzoraka in vitro, najegestivnim i respiratornim). Sin. difuzna e u epruveti. Ovi scintilacijski brojai sistemska skleroza. su vrlo osetljivi za merenje manjih koli- sclerodermia, sklerodermija, oboljenje ina radioaktivnih gama-izraivaa. Za kod koga dolazi do kondenzacije vezivmerenje velikog broja uzoraka primenog tkiva (kolagenoza), otvrdnua, tako 718

scleroedema daje koa zategnuta i ne moe se borati. Oblici: s. circumscripta s. morphea, skleroziranje tkiva u ogranienim ploama (s. en plaques) u kojim je koa boje slonove kosti uokvirena ljubiastim rubom (lilac ring) ili u obliku traka (s. en bandes). Dalji oblik cirkumskriptne sklerodermije je bolest belih pega (white spot disease) koja se sastoji od veeg broja grupisanih, ukasto-belih, vrstih ploica; s. diffusa seu progressive, teko sistemsko oboljenje koje poinje kao akroskleroza na prstima aka, na kojima koa sve vie sklerozira, dovodei vremenom do kontraktura (sclerodactylia). Gotovo istovremeno sklerozira i koa lica dovodei do mikrostomije i amimije. Skleroziranje moe da se zatim proiri na itavu kou, pa da zahvati i unutranje organe (jednjak, plua, miokard, bubrezi, miii i creva) dovodei najzad do smrti; s. oesophagi, sklerodermija jednjaka. Ekstremni fibrozni preobraaj sluznice i submukoze u jednjaku, dolazi zajedno sa sklerodermijskim promenama u koi tela. Gutanje je u najveoj meri oteano. Cesto je potrebna gastrostomija. scleroedema, skleredem, oblik sklerodermije koji nastaje dosta naglo edematoznim skleroziranjem koe lica, vrata i trupa, obino posle febrilnih infekcija. esto je spontana regresija. scleroma, sklerom, specifino granulacijsko tkivo, koje sa javlja kao sistemsko oboljenje (5. respiratorium). Pojavljuje se endemski usled infekcije Frischovim bacilom. U poetku postoji samo infiltrat u sluznici i pod njom, posle se iz njega stvaraju tvrdi i neprobojni oiljci, koji dovode do najteih stepena stenoze lumena u vazdunim putevifna. U stadijumu infiltrata leenje streptomicinom je uspeno. U stadijumu oiljaka je terapija nemogua. V. rhino scleroma. scleromalacia perforans, perforativna skleromalacija, stvaranje okruglastih defekata u skleri. Retko oboljenje starijih osoba iji uzrok nije poznat. Ponekad ide s poliartritisom. scleroproteini, skleroproteini, proste belanevine koje se nalaze u potpornim i

sclerosis zatitnim tkivima organizma. Zajednika im je odlika: slaba rastvorljivost, linearni oblik molekula i za neke otpornost prema enzimima. DeIe se na: kola-gene, keratine, elastine, retikuline i fib-roine. Skleroproteini su nesvarljivi ili delimino svarljivi; u ishrani ne mogu da zamene prave belanevine, jer im nedostaju neke neophodne aminokiseline i u vodi su nerastvorljivi. sclerosis, skleroza, otvrdnue tkiva; s. co-ronaria, koronarna skleroza, oboljenje koje nastaje usled sklerotinih prome-na u koronarnim krvnim sudovima, a ima za posledicu nedovoljnu ishranu sranog miia krvlju. S.c. se moe dokazati samo elektrokardiografski. Kliniki se s. c. moe utvrditi jedino kada pokazuje i klinike znake bolesti (angina pectoris). V. stenocardia, infarctus myo~ cardi; s. lateralis amyotrophica, amiotrofika lateralna skleroza (Charco-tova bolest), endogeno oboljenje itavog motornog puta: centralnog i perifernog neurona. Poinje izmeu 30. i 55. godine, obino na desnoj aci u denjaka, s atrofijom miia i deformacijama, slino kao pri amiotrofiji spinalnog tipa (v. amyotrophia spin, progr.). Uz atrofiju i fibrilarne trzaje postoje pojaani refleksi. Proces prelazi docnije na bulbus (v. paralysis bulbaris); s. multiplex, multip-Ia skleroza, subakutno ili hronino oboljenje centralnog nervnog sistema. Poinje u drugoj ili treoj deceniji, i proti-e u nastupima izmeu kojih su due ili krae remisije. Usled propadanja mije-linskog omotaa u vie rasturenih arita u beloj masi mozga ili modine dolazi do poremeaja funkcije. Karakteristina Charcotova trijada: nistagmus, inten-cioni tremor i skandirajui govor, pored oduzetosti nogu spastikog tipa. Isprva se demijelinisana arita mogu manjim delom ponovo remijelinisati. inae, po pravilu glija proliferie i najzad se arite sklerotie. Subakutni i hronini tok je klasian, ali se bolest javlja i akutno, kada ju je teko razlikovati od akutnog rasejanog encefalomijelitisa. U etio-logiji vanu ulogu igraju alergijski, tj. imunobioloki procesi; s. tuberosa, tu719

sclerotomia

scrotum

jevima na njima se stvaraju ulceracije. berozna skleroza, oboljenje centralnog Zubi se klate, a mogu i da ispadnu zbog nervnog sistema koje se kliniki ispoljaoteenja okolozublja i gubitka kosti. va^epileptiformnim napadima i progreNa sluznici usta javljaju se petehijalna sivnom imbecilnou. Patolokoanakrvarenja. Sin. gingivitis scorbutica. tomski postoje tumorske tvorevine na zidovima bonih komora velikog mozga scotoma, skotom, sitni takasti ispadi u vidnom polju koji nastaju najee usi sklerotiki vorovi na povrini mozga. led oteenja pojedinih grupa epia ili esto istovremeno postoje tumori koe, tapia, odnosno bipolarnih ili ganglijabdominalnih organa, srca i oka. Sin. skih elija. Fizioloki skotom je lepa epiloia. mrlja (mesto gde normalno nema episclerotomia, sklerotomija, hirurko zasea i tapia - papila n.optici); apsolutan canje beonjae. s., kada se ne vidi ni svetlost, ni boja. sclerouveitis, istovremeno zapaljenje Obim i oblik skotoma mogu biti veoma beonjae i sudovnjae. razliiti: okruglast, ovalan, luni, prstescolex, skoleks, prednji deo pantljiare nast, polovina vidnog polja, sektorast koji se sastoji od glave i vrata. itd. Skotomi se javljaju pri oboljenju scoliosis, skolioza, bona iskrivljenost mrenjae, vidnog ivca i vidnog puta. kime; koksitina s., skolioza u lumMogu imati znaaja u topografskoj dibalnom predelu izazvana oboljenjem jagnostici; negativan, objektivan s., kuka; kongenitalna s., uroena skolioza; bolesnik ga primeuje tek prilikom miopatska s., skolioza koja je posledica uzimanja vidnog polja; pozitivan, subparalize miia opruaa trupa; osteojektivan s., bolesnik spontano primepatska s., skolioza koja je posledica uje ispad u vidnom polju kao tamnu oboljenja prljena; rahitika s., skoliomrlju: relativni s., laki oblik skotoma. za koja je posledica jednostranog optePri ispitivanju vidnog polja pomou pereenja tela dok je kotano tkivo jo rimetra svetlosni znak izgleda mutan ili neotporno usled rahitisa; statitika s., blee boje; s. scintillans, Flimmerskoskolioza koja nastaje usled bolesnikove ^ tom", treperavi skotom, ispad u vidnom tenje da popravi sputenost karlice polju svetlucave boje, s nazubljenom kad mu je jedna noga kraa. ivicom, ija se veliina menja. Obino se scolisiometria, skoliziometrija, merenje javlja pre ili u samom poetku napada krivina, osobito krivina kime. migrene, prvenstveno u osoba s labilScopolaminum, skopolamin, alkaloid donim neurovegetativnim sistemom. Sin. biven iz nekih Solanacea. Spada, kao i amaurosis partialis fugax. atropin, u grupu panasimpatolitikih scrofula, skrofula, primarna tuberkuloza sredstava. Za razliku od atropina deluje limfnih lezda vrata, u koje vrlo esto samo depresivno na centralni nervni postoji razmekanje i fistulizacija obolesistem. Upotrebljava se u psihijatriji Hh lezda (scrofuloderma), zbog kazeozkao sredstvo za umirenje, zatim u pane nekroze tkiva limfnih lezda ostavljaralysis agitans. U kombinaciji s morfijui za sobom rune oiljke. Sin. tubernom upotrebljava se u medikamentnoj culosis colliquativa. pripremi za narkozu (optu anesteziju). scrofulosis, skrofuloza, konstituciono stanje mladih osoba sklonih tuberkuloscorbutus, skorbut, poljak, poljaina, bozi, ekcemima i otoku lezda. Tuberkulest koja nastaje usled nedostatka vitalozna lezda je naroito esta. mina C u hrani. Simptomi su: slabost, malokrvnost, krvavljenja po koi i sluz- scrotalis, skrotalni, monini, koji pripada mesnicama, npr. nervi scrotales, sennicama. Obolevaju osobe koje ne uzimazitivni ivci monica. ju svezu hranu (naroito mornari). Postoji i deji skorbut (Mller-Barlowljeva scrotalis, skrotalan, monini. bolest); (stom.) desni su u intenzivnom scrotum, skrotum, monice, kesasti organ u kome su smetene muke polne lezzapaljenju i lako krvare. U teim slua720

scutulum de. Spoljanji sloj je koa, naborana i jae pigmentovana, koja sadri veliki broj znojnih i lojnih lezda. U potkonom sloju se nalaze glatke miine elije koje kontrakcijom refleksno nabiraju i skupljaju kou monica. upljina je podeljena uzdunom pregradom na dve polovine koje sadre po jedan semenik, pasemenik i poetni deo semevoda; s. lapillosum, skrotum koji ima akreene aterome; zalivaljkasti s., skrotum na ijoj se donjoj strani nalazi mnogo fistula kroz koje se izluuje mokraa. Stanje koje je posledica neleene i zapuene structure meine uretre. scutulum, (tit.), ukasta formacija u vidu zdelice (tita), koja se sastoji od iste kulture gljivica Achorion. V. favus. seboroiki ekcem, v. eczema. seborrhoea, seboreja, uroeno stanje prekomernog luenja konog loja (status seborrhoicus), naroito u seboroikim predelima (vlasite, lice, mediotorakalni predeli i dr.). sebum, loj, koji lue lezde lojnice, V. seborrhoea. Secale cornutum, razna glavnica, trajni micelijum gljive Clavicps purpurea, koja se nalazi, kao parazit, na mnogim travama, a naroito na rai. Sadri mnoge aktivne sastojke od kojih su, u medicinskom pogledu, najvaniji alkaloidi ergotamin i ergometrin. secirati, v. obdukovati. seclusio pupillae, sekluzija, sraenje enice/ potpuna synechia posterior. Sraenje izmeu pupilarnog ruba duice i prednje kapsule soiva u elom obimu. Usled toga je onemogueno proticanje tenosti izmeu zadnje i prednje komore, to dovodi do sekundarnog glaukoma. Uzrok je jae zapaljenje duice. secretio, sekrecija, luenje, proces stvaranja nekog specifinog proizvoda radom neke lezde. Ovaj rad moe se sastojati od izdvajanja neke supstancije iz krvi, od stvaranja neke potpuno vee supstancije ili ak od stvaranja elija, kao to je sluaj s postankom spermatozoida. V. secretum, incretum, excretum.
46 Medicinski leksikon

sedimentacija sectio, sekcija, presecanje, prorezivanje, presek, iseak; s. alta, suprapubini medijalni rez za ekstraperitonealno otvaranje mokrane beike; visoki rez za vaenje kamena iz mokrane beike. Sin. epicystotomia, s. suprapubica, s. cadaveris, v. obductio, autopsija; s. caesarea, carski rez, akuerska operacija kojom se omoguava raanje rezom na trbunom zidu i materici i to u sluajevima kada je poroaj prirodnim putem nemogu ili opasan; s. suprapubica, v. s. alta. secundinae, sekundine, delovi jajeta koji zaostanu u materici posle istiskivanja deteta, tj. posle drugog poroajnog doba. Njih ine posteljica, ovojci i deo pupane vrpce. Njihovo izbacivanje se obavi u tree poroajne doba - izbacivanje posledina (posledaka). secundum artem, na ispravan struan nain. sedalna kost, v. ischium (os ischii), os coxae. sedalni, v. gluteus, ischiadicus. sedalni predeo, v. regio glutea, nates. sedamnaest-ketosteroidi, 17-ketosteroidi, metaboliti testosterona koji se normalno nalaze u odreenoj koliini u mokrai; 17-ketosteroidi su izvrstan indeks za proizvodnju androgena u organizmu. sedanteraii, koji sedi, koji je inaktivan; koji se odnosi na sedei poloaj. sedativa (remedia), sedativna sredstva, sredstva koja deluju umirujue na centralni nervni sistem. U ovu grupu spadaju bromidi i Radix Valerianae (oficinalan prema naoj farmakopeji). I neka hipnotika sredstva se, u manjim dozama, upotrebljavaju za umirenje psihike, a naroito motorne prenadraeno^ti. sedimentacija, taloenje suspendovanih estica u nekoj tenosti, koje se obino postie centrifugovanjem odgovarajuih tenosti. Taloenje eritrocita u izvaenoj krvi kojoj je u odreenom odnosu dodato neko antikoagulantno sredstvo. Postoje razne metode kojima se odreuje brzina s.S. ima velik kliniki znaaj jer daje uvid da je ovek oboleo. Na br721

sedimentom zinu s. utiu broj eritrocita (osobe s anemijom imaju ubrzanu s.), temperatura, koliina belanevina, naroito globulina, holesterol, fibrinogen (svi je ubrzavaju). Brzina sedimentacije metodom po Westergreenu se odreuje odreivanjem visine stuba plazme iznad istaloenih eritrocita, i to za prvi i drugi as poto je krv kojoj je dodat rastvor Na-citrata uvuena u cev po Westergreenu. Normalne vrednosti su 3-5 mm za prvi as u mukaraca, a u ene do 9. Vrednosti za drugi as normalno treba da budu neto nie od dvostrukih vrednosti za prvi as. sedimentom, sediment, talog koji nastaje bilo prirodno (npr. taloenje vrstih estica mokrae pri njenom stajanju) ili vetaki, fizikim postupcima (centrifugovanjem, zagrevanjem) ili hemijskim (dodavanjem nekih supstancija); s. lateritium, ciglasti talog urata (natrijuma, kalijuma, kalcijuma i magnezijuma) u kiseloj mokrai koji je crveno obojen uroeritrinom. Stvara se u mokrai kisele reakcije pri duem stajanju na vazdu-hu. Rastvara se zagrevanjem, a ponovo taloi pri rashlaivanju mokrae. Rastx vara se u siretnoj i sonoj kiselini, kao i u rastvoru natrijum-hidroksida.
sednjaa, v. ischium (os ischii), os coxae. sednjani, v. gluteus, ischiadicus.

seksonozologija nje-gornji, prednje-donji, donji i zadnji segment. V. pluni segment segmentacija, v. brazdanje. segmentan, koji stvara neki segment, ili mu pripada; koji podlee segmentaciji. segmentna resekcija, operacija kojom se pluni ili jetrin segment ispreparie i izvadi. Segmentna resekcija se vri obino kad je oboljenje lokalizovano u jednom plunom ili jetrinom segmentu. segmentovan, koji se odnosi na jedan od segmenata plua, jetre ili bubrega, npr. segmentna resekcija, hirurko odstranjenje jednog plunog, bubrenog ili jetrinog segmenta. segregatio, segregacija, u genetici, razdvajanje alelskih gena u toku mejoze, tako da svaki gamet dobije samo po jednog lana svakog alelskog para gena. segregator, v. separator.
Seignetteova so, v. Kalii Natrii tartras.

Seesselov pag, zadnji, endodermni pag primitivnog nepca, koje ubrzo nestaje. segment, (hir.) deo tela ili organa; opti naziv za deo organa ili tkivne celine, koji po svojoj prirodi ili ustrojstvu ine jedinicu u organu; bronhopulmonalni s., manji razdeli plunog renja koji su meu sobom razdvojeni pregradama od vezivnog tkiva i imaju ogranke bronha. Desno pluno krilo ima jedanaest, a levo deset segmenata; hepatiki s., segmenti su delovi renjeva jetre. Svaki segment ima svoju arteriju, uni kanal i venu. U desnom renju jetre postoji prednji i zadnji segment a u levom medijalni i lateralni segment; renalni s., svaki segment u bubregu ima nezavisno snabdevanje krvlju iz bubrene arterije. Postoji u svakom bubregu gornji, pred722

Seitzovi filtri, v. filtri. sekretorni gen (gen sekretor), autosomni dominantni gen u ljudi koji omoguava sekreciju rastvorljivog krvnogrupnog A- i B-antigena u raznim telesnim sekretima. seks, v. pol. seks-f aktor, seksualnost u bakterija zavisi od ekstrahromosomskog elementa tzv. F-faktora ili seks-faktora. Ako bakterijska elija ima F-faktor, onda se ona oznauje sa F-H (muka elija), a bakterija suprotne seksualnosti sa F-. Seks-faktor je graen od DNK, a njegova veliina iznosi oko 1/50 deo hromosoma. seks-hromatin, v. Barrovo telace. seks-hromosomi, v. genosomi. seksohemija, ispitivanje polnih razlika u hemijskom sastavu polova u cilju otkrivanja i prouavanja seksualnog dualizma polova. seksologija, medicinska, grana medicine koja prouava pojave seksualnosti u zdravog i u bolesnog oveka. seksomorfoni, hormoni koji reguliu seksomorfogenezu. seksonozologija, prouavanje bolesti u odnosu na seksualnu konstituciju.

seksotropija bolesti seksotropija bolesti, svojstvo izvesnih bolesti da se ee javljaju u mukog ili enskog pola. seksualan, polni, koji se odnosi na pol, koji pripada polu. seksualna inverzija, v. homoseksualnost. seksualni hromatin, v. Barrovo telo. seksualni kolinik, kolinik koji se u seksonozolokoj analizi dobija za svaku bolest izraunavanjem odnosa broja obolelih ena prema broju obolelih mukaraca. to je seksualni kolinik vei (iznad 1), bolest JQ ea u ena ("gi-notropna"). Ukoliko je kolinik ispod l, bolest je ea u mukaraca ("androt-ropna"). sekunda, oznaka s, osnovna jedinica SI za vreme. Sekunda je trajanje od 9 192 631 770 perioda zraenja, koje odgovara prelazu izmeu dva hiperfina nivoa osnovnog stanja atoma cezijuma 133. Ovakva definicija sekunde ustanovljena je 1967. godine. sekundarna konstrikcija hromosoma, sueni heterohromatinski segment hromosoma koji povezuje satelit s ostatkom hromosoma. sekundarni imuni odgovor, v. imunoloka memorija; anamnestika reakcija. sekundarni (periferni) limfocitni organi, limfne lezde, slezina, limfno tkivo gastrointestinalnog trakta (tonzile, slepo crevo i Peyerove ploe). sekundarni av rane, v. sutura. sekundarni ok, v. ok. sekundarno krvarenje, v. haemorrhagia. sekutii (zubi), v. incisivus (dentes incisivi). sekvencijska scintigrafija, v. scintigrafija. sekvestar, v. sequestrum. sekvestracija, v. sequestratio. Seldingerova tehnika, v. tehnika. selectio, selekcija, inioci koji remete adaptivnu vrednost (fitness), odnosno uestalost odreenog genotipa i njegovog fenotipskog obeleja u populaciji. Selekcija moe da bude prirodna i vetaka. V. adaptivna vrednost. selekcija kosmonauta, to je medicinsko-psiholoki postupak koji omoguava da se iz grupe dobrovoljaca odaberu oni
46*

semenik koji e s najveom verovatnoom izdrati uspeno uslove odreenog kosmikog leta. Klinika ispitivanja su rigorozna i dugotrajna. Tako je u SAD u 1959. god. od 508 kandidata izabrano samo 18. Pregled obuhvata detaljnu anamnezu, rendgenoloka, elektrofizioloka, hematoloka, biohemijska i funkiona ispitivanja. Psiholoka i psihijatrijska ispitivanja tee da otkriju osobine linosti preko mnogobrojnih testova. Poto je selekcija medicinska, fizioloka i psiholoka, to je za njeno uspeno izvoenje potrebna tesna saradnja mnogih specijalista i korienje elektronsko-kompjuterske tehnike. selenium, Se, selen, hemijski element, nemetal, po svojim hemijskim osobinama slian sumporu. selenijum-sulfid, antiseboroiko sredstvo. sella turcica, tursko sedlo, tvorevina na gornjem zidu tela klinaste kosti na kojoj se nalazi jama za smetaj hipofize. Selter-Swift-Feerova bolest, v. acrodynia. selters-mineralisana voda, v. voda, Sembova operacija, v. operacija. seme, v. ejakulat, semeni. semeglavci, v. spermatozoidi Semen Cucurbitae decorticatum, oljuteno seme .raznih bundeva i tikava, slui kao sredstvo protiv pantljiare. semena humica (colliculus seminalis s. veru montanum), sisiasto uzvienje na mestu gde se oba briznika otvaraju u mokranu cev. semena smetita, v. vesiculae seminales. semena tenost, v. ejakulat, semeni. semena vrpca, v. funiculus spermaticus. semene kesice, v. vesiculae seminales. semenika vodica, ostatak mezonefrosne vodice. semeni, v. spermaticus. semenik, (embr.) testis, muka gonada. Kada se iz indiferentnog gonadnog polja treba da razvije mukagonada (semenik) u embrionima od 13 mm duine (poetak 2. meseca) stvaraju se epitelne vrpce iz kojih postaju semene cevice. Od svake ovakve vrpce ravanjem postaju 3-4 semene cevice. Kako epitelne

723

semeno smestite vrpce sve vie rastu, postaju vijugave i uklupane: krivudave cevice (tubuli contorti). U cevicama se uobliavaju elementi semenog epitela i trofiki elementi (Sertolijeve elije). Punu razvijenost ovaj epitel dostie tek u pubertetu. Izmeu cevica se uobliavaju meuprostorne elije (dijastematske ili Leydigove elije). Izmeu gonadng zaetka i mezonefrosnog ostatka uspostavlja se veza na taj nain to se preostali mezonefrosni kanalii (Mihalkoviczev organ) spajaju se semenim cevicama postajui odvodni kanalii u glavi pasemenika. semeno smestite, v. receptaculum seminis. semenonosni, v. spermioforni. semenovod (uctus deferens), neposredni nastavak pasemenikog kanala (semenika) na gornje-zadnjoj strani semenika. Dug je 50-60 cm, debljine 3 mm, smeten jednim delom u monicama, priljubljen uz telo pasemenika (pars epididymica), a od gornjeg pola semenika ulazi u sastav spermatike vrpce (funiculus spermaticus), upravljajui se ka preponskom kanalu (pars funicularis). Odatle, kroz unutranji preponski prsten skree u malu karlicu (pars pelvina), gde se priljubljuje uz bok mokrane beike, proirujui se u ampulu i probijajui se kroz prostatu kao briznik (uctus ejaculatorius). Oba briznika se otvaraju u mokranu cev na jednom sisiastom uzvienju kao semena humica (colliculus seminalis s. veru montanum). Epitel je sastavljen od 2 reda elija: duboki red okruglastih elija i povrni red visokih cilindrinih elija. U poetku semenovoda postoje stereocilije, koje postepeno iezavaju, dok u ampuIi sasvim nestaju. Miini sloj je naroito razvijen u vidu 3 sloja: spoljanji i unutranji od kruno poredanih, a srednji od uzduno poredanih. Ovako razvijena glatka muskulatura (u karlinom delu iznosi 1200 mikrona) slui peristaltikom grenju koje potiskuje nagomilane semeglavce. semicanalis, polukanal, leb jedne kosti koji sa lebom druge kosti gradi kanal. 724

Sennae folia semikonzervativna replikacija, v. replicatio. semihmaris, semilunaran, polumeseast, npr. valvulae semilunares, poluineseasti zalisci. semiluxatio, v. subluxatio. seminoma, seminom, maligna neoplazma testisa (dysgerminoma"). Javlja se u mlaih osoba u vidu bezbolnog otoka jednog testisa i daje metastaze krvnim putem najee u plua i limfnim putem u retroperitonealne limfne lezde. Seminom je radiosenzibilan. semiologia, semiologija, grana medicine koja se bavi prouavanjem simptoma i znakova bolesti. Sin. semiotica. semiotica, semiotika, v. semiologia. semipermeabilan, polupropustljiv, npr. semipermeabilna membrana proputa molekule rastvaraa, a ne proputa molekule ili jone pravih rastvora. semipronatio, semipronacija, poluuvrnuti poloaj; in poluuvrtanja. semisupinatio, semisupinacija, poluizvrnuti poloaj; in poluizvrtanja. semitendinosus, polutetivan, ija se polovina sastoji iz tetivaste grae. emnik, semenik, v. testis. semperestrusni nagon, u oveka nagon za parenjem uvek spreman da dovede do polnog ina. Senegae radix, v. saponinske droge. Sengstaken-Blakemoreova sonda, v. sonda. senilis, senilan, staraki, npr. cachexia s., staraka mravost i slabost. senilismus, senilizam, starake osobine koje se pojavljuju ve u mlaih osoba. senilitas, senilitet, senilnost, starako doba, starost. Sin. senium; s. praecox, prevremena ostarelost. senilna demencija, v. dementia. senilna nefroskleroza, v. nphrosclerosis. senilna purpura,v. purpura. senilni nanizam, v. nanismus. senium, v. senilitas. Senna, v. Sennae folia. Sennae folia, lie biljaka Cassia acutifoHa i C. angustifolia. Laksantno sredstvo; dejstveni sastojci su antracenski derivati. Posle oralnog uzimanja, dejstveni sa-

sensitivus
stojci se resorbuju u tankom crevu, a izluuju se preko debelog creva, delujui, pri tom, nadraajno. Propisuje se, obino, u obliku infuza. Oficinalno je prema naoj farmakopeji. sensitivus, senzitivan, osetljiv, koji je u stanju da primi ili prenese neki oseaj, npr. senzitivni nervi provode drai za oseaj dodira temperature i bola s periferije (koe) ka centralnom nervnom sistemu. sensorium, senzorijum, svest, stanje u kome je osoba sposobna da oseti i shvati zbivanja oko sebe i u sebi. S. je ist, tj. svest je ouvana, kada je osoba orijentisana pravilno u vremenu, prostoru i prema linostima. sensus, oseaj, oseanje, ulo, npr. organa sensuum, ulni organi. senzibilitet, duboki, svesno saznanje o poloaju delova tela u prostoru, koje zavisi od impulsa receptora u zglobovima i zglobnim kapsulama, tetivama i ligamentima. Impulsi iz ovih receptora i impulsi od receptora za dodir i pritisak sintetiu se u kori u svesnu sliku poloaja tela u prostoru. Informacije se prenose kroz kimenu modinu nervnim snopovima zadnjih stubova koje grade debela mijelinizovana vlakna koja brzo sprovode impulse. Od izduene modine prenoenje se vri putem medijalnog meniskusa do talamusa, a odatle u somatosenzoriko podruje kore. senzibilizacija, proces koji dovodi do poveanja osetljivosti ili stanja preosetljivosti. U senzibilisanih osoba ponovni kontakti s antigenom mogu dovesti ne samo do sekundarnog pojaanja imunolokog odgovora nego mogu izazvati i reakcije koje oteuju tkivo. Tada se govori o stanju preosetljivosti ili o reakcijama preosetljivosti. separanda (remedia), sredstva s jakim dejstvom. U farmakopeji su oznaena sa znakom +. Treba ih uvati paljivo i odvojeno. separatio dentium, separacija zuba, privremeno razdvajanje zuba u dijagnostike ili terapijske svrhe; akutna s., naglo rastavljanje zuba pomou drvenog klina ili separatora; hronina (poste-

sepsis
pena) s., sporo razdvajanje zuba pomou svilenog konca, gutaperke ili gume. separatio maxillarum mediana, prelom sa uzdunim razdvajanjem leve i desne gornje vilice po sredinjoj liniji. V. fractura maxillae sagitalis. separatio radices dentis, meusobno razdvajanje korenova zuba u cilju njihovog lakeg vaenja ili ouvanja jednog od njih za protetsku nadoknadu. separator, razdvaja; instrument kojim se dobija mokraa odvojeno iz desnog i Ievog bubrega. Separator se sastoji od dvostrukog katetera, koji se uvlai u mokranu beiku, i membrane, koja razdvaja upljinu beike u dve polovine. Postoji nekoliko vrsta separatora kao Cathelinov, Harrisov, Luysov separator i dr. Svi se oni zasnivaju na istom principu. V. segregator. sepsa, v. sepsis. sepsis, sepsa, veoma teko generalizovano septiko-toksiko oboljenje, koje izazivaju uglavnom gnojne bakterije: stafilokok, streptokok, meningokok, pneumokok, eerihija koli, perfrigens, proteus, pioceaneus i dr. U klinikoj slici dominiraju drhtavica, septiki tip temperaturne krivulje i teko opte stanje bolesnika. Obavezno postoji primarno arite, iz koga bakterije ulaze u krvotok i stvaraju sekundarna arita (metastaze) u udaljenim tkivima i organima. Osim toga, slezina je uvek uveana. Uzronik sepse se moe izolovati iz krvi, primarnog arita i metastaza. Leenje sepse predstavlja veliki medicinski problem, pogotovo to je sve vie otpornih sojeva bakterije; crevna s., sepsa usled prelaska u krv toksina crevnog sadraja; latentna s., skrivena sepsa, koja je ostala posle nekog oboljenja i koja moe ma iz kog razloga da se razbukti; oralna s., sepsa koja nastaje usled nekog arita u ustima (zubi); s. puerperalis, babi-nja groznica. Septiko oboljenje u babinjama. Nastaje invazijom zaraznih klica kroz svee ozlede na polnim organima porodilje. Zarazne klice se najee unose rukama babice, lekara i lica koja dolaze u dodir s porodiljom i instrumentima kojima ovi vre neke poduhva725

septicaemia te. Te se klice mogu nalaziti i u samoj porodilji ili okolini s kojom ona dolazi u dodir. Po simptomima i prognozi s.p. spada u red najteih i infekcija; s. staphylococcica, stafilokokna sepsa je veoma teko generalizovano oboljenje s primarnim ognjitem, iz kog stafilokoki ulaze u krvptok, stvarajui metastaze u drugim organima i tkivima. Bolest poinje naglo sa znacima teke infekcije i intoksikacije. Karakteristini su otok slezine i temperaturna krivulja remitentno-intermitentnog tipa, koji nastaju zbog novih metastaza koje se najee javljaju na" koi i pluima. Stafilokokna sepsa je izuzetno teak terapeutski problem zbog ozbiljnosti oboljenja i prognoze, kao i rezistentnih sojeva stafilokoka. Stoga se od poetka kombinuju 2-4 antibiotika. septicaemia, septikemija, bolest izazvana prisustvom bakterija u krvi. Bakterije se nalaze u nekom septikom aritu iz koga prelaze u krv. Oboljenje je praeno groznicom, znojenjem, intermitentnom temperaturom; kriptogena s., s. kojoj se ne moe da pronae arite. septum, pregrada; s. alveolare, alveolar-x na pregrada, tanak sloj kosti izmeu pojedinih zubnih alveola; s. interalveolare, meujamina pregrada na vilicama ili alveolarna pregrada koja razdvaja oblinje plune mehurie; s. interdentalis, meuzubni septum, deo alveolarne kosti koji lei izmeu korenova dva susedna zuba. Sastavljen je iz spongioznog sloja obloenog slojem kompaktne kosti. Sin. meuzubna pregrada, interdentalni alveolarni septum, interdentalna kotana pregrada; s. interentalis perslstens, deo kosti izmeu dva zuba sauvan posle njihovog vaenja. Onemoguava blagovremenu izradu protetskih nadoknada i treba ga operativno ukloniti; s. interradicularis persistens, deo kosti u gornjoj ili donjoj vilici izmeu korenova molara koji ostaje posle vaenja zuba. Ako sekvestrira, praen je bolom koji traje nekoliko sedmica. Zavisno od meusobnog odnosa korenova zuba, treba ga ukloniti neposredno posle vaenja zuba ili kada se po726

seroloka reakcija javi bol; s. nai, nosna pregrada, h(rskavino-kotana pregrada koja deli n^snu duplju na dve polovine, desnu i levu. sequestratio, sekvestracija, odvajanje i ograniavanje izumrlog nekrotikog dela tkiva od zdravog tkiva, npr. nekrotikog kotanog tkiva od zdravog dela kosti; pluna sekvestracija, gubitak veze plunog tkiva s bronhijalnim stablom i plunim venama, dok mu snabdevanje arterijskom krvi obezbeuje veliki krvotok. Sekvestrisano pluno tkivo moe da bude anatomski i fizioloki odvojeno od normalnog plunog tkiva (ekstralobarna pluna sekvestracija). sequestrectomia, sekvestrektomija, v. sequestrotomia. sequestrotomia, sekvestretomija, operativno uklanjanje sekvestara. Sin. necrectomia, sequestrectomia. sequestrum, sekvestar, ocepak, mrtav deo jednog organa ili tkiva, specijalno kosti. V. sequestratio, sequestrotomia, necrectomia; (stom.) nekrotini ocepak, odumrli deo kosti vilice, neravnih, nareckanih ivica, razliitog oblika i veliine. Javlja se kada veliina kosti izgubi oko 50% mineralnih soli. serijska scintigrafija, v. scintigrafija. serin, a-amino--oksipropionska kiselina HOCH2CHNH2COOH oznaava se simbolom Ser. serinski cefalini, v. cefalini serofibrinski pleuritis, v. pleuritis. serogastria, serogastrija, prisustvo krvnog seruma u elucu, u gastritisu s gubljenjem belanevina (protein-losing gastropathia). serologija, grana medicine koja se bavi izuavanjem pojava nastalih pri dodiru antigena s normalnim ili imunskim serumom i ova izuavanja primenjuje u praktine, dijagnostike svrhe. seroloka reakcija, reakcija antigenantitelo, prema savremenim(shvatanjima, odigrava se u dva stepena. U prvom stepenu dolazi do specifinog spajanja izmeu antigena i antitela. Taj stepen reakcije je nevidljiv. Drugi stepen je vidljiv i manifestuje se aglutinacijom, precipitacijom, lizom elije i drugim serolokim reakcijama. Za pojavu drugog

seroma stepana potrebno je prisustvo elektrolita, kao to je fizioloki rastvor ili komplement. seroma, serom, tumoru slina kolekcija sukrviave tenosti u tkivima. seroperitoneum, prisustvo slobodne tenosti u trbunoj upljini. Sin. ascites. seropneumothorax, seropneumotoraks, pneumotoraks u kome postoji izliv serozne tenosti u pleuralnu upljinu. seroprofilaksa, upotreba seruma u profilaktike svrhe. Upotrebljavaju se antiserumi koji se dobijaju imunizacijom i hiperimunizacijom ivptinja od kojih se najvie koristi konj. seropurulentus, seropurulentan, seroznognojav, npr. seropurulentan izliv. serosa (tunica), serozna opna, vezivna opna obloena endotelom, koja zastire zid telesne duplje (trbune, grudne, srane itd.). Na organima u trbunoj duplji spoljna opna (tunica serosa), deo trbune maramice, ulazi u grau zida takvog organa koji je obloen trbunom maramicom. serositis, serozitis, zapaljenje seroznih opni; s. multiplex, v. poly serositis. seroterapija, oznaava primenu medicinskog seruma, koji sadri antitela (antitoksine) protiv izazivaa odreene bolesti. Seroterapija se koristi u leenju difterija, tetanusa i botulizma. serotonin, 5-hidroksitriptamin, 5-HT. Najpre je izolovan iz goveeg seruma, docnije je dobijen i sintetski. Nalazi se najvie u zidu gastrointestinalnog trakta i u krvi (uglavnom u trombocitima). Ima ga i u nekim delovima centralnog nervnog sistema. Oslobaa se iz trombocita a predstavlja i sekrecioni proizvod hromafinih tkiva. Izaziva suenje krvnih sudova izvesnih oblasti, a pridaje mu se i uloga sinaptikog transmitera u izvesnim podrujima centralnog nervnog sistema. serozne upljine ili duplje, telesne duplje ograniene seroznim opnama, koje normalno nemaju veze sa spoljriim svetom, a lue seroznu tenost (cavum pleurae, cavum pericardii, cavum peritonei). serozne tenosti, tenosti koje se javljaju u telesnim upljinama ili tkivima, a koje

serum su nastale eksudacijom ili transudacijom iz krvnih sudova. S.t. su sastava slinog krvnoj plazmi, ali sa malim sadrajem belanevina. serozni eksudat, v. exsudatum. serpens, koji puzi, koji se iri u obliku luka, npr., ulcus s. corneae, grizlica ronjae koja-se na jednom kraju isceljuje, a na drugom napreduje. Sin. serpiginosus. serpiginosus, serpiginozan, koji gmie; pojam koji se upotrebljava za neke dermatoze koje se zmijoliko ire. Serratia marcescens, u rodu Serratia jedini medicinski vaniji predstavnik je S. marcescens ili Bacterium prodigiosum, bakterija veoma rasprostranjena u spoljnoj sredini, razmnoava se na raznim ivotnim namirnicama i obrazuje na njima kao krv crvene mrlje (pigment). Ranije je bila smatrana kao nepatogena bakterija. U novije vreme je utvreno da S. marcescens izaziva naroito infekcije u bolnici. Serresova telaca, ostaci peteljki zuba u mezodermnom tkivu. Sin. paradentarne epitelne perle. Serresove perle, izolovana epitelna ostrvca, ostaci degenerisane zubne gredice. Mogu biti uzrok razvoju gingivalnih i folikularnih cista ili ameloblastoma. Sin. glandulae tartaricae. serum, bistri, zlatnouti deo krvi, koji se izdvaja posle koagulacije krvi (krvne plazma bez fibrinogena). Serum imunizovanih ivotinja naziva se imunskim serumom ili antiserumom; antidifteriki s., sadri specifine antitoksine, neutralise difteriki toksin i upotrebljava se u profilaksi i terapiji difterije; antilimfocitni s., antilimfocitni globulin (ALG), danas postoji veliki interes za imunosupresivna svojstva heterolognog antilimfocitnog seruma. Da bi se dobio serum protiv ljudskih' limfocita, treba imunizovati konje ovejim timocitima ili Jimfocitima iz grudnog kanala. Zatim se prikupi serum i apsorbuje eritrocitima kako bi se odstranili aglutinini, a na kraju se izdvoji globulinska frakcija; antiskarlatinozni s., antitoksiki serum, koji neutralise eritrogeni toksin 727

serum-albumin

Shigella

streptokoka. Sin. Dick-Dochezov serum; sezamoid, obino naziv za malu loptastu kosicu koja se nalazi u tetivi. antitetanusni s., sadri specifine antitoksine, upotrebljava se u profilaksi i te- S-faza, deo interfaze u toku koga se vri sinteza DNK. rapiji tetanusa; serumi koji se primenjuju u terapijske svrhe zbog toga to sadre sferocitoza, v. spherocytosis. specifina antitela (antitoksine, anti- sferoplast, iezavanjem zida bakterije, Iibakterijska i antivirusna antitela) zom ili mehanikom dezintegracijom oslobaaju se protoplasti. Parcijalnom spravljaju se vetakom imunizacijom ivotinja ili se dobijaju od ljudi koji su ili totalnom inhibicijom, manjkom jedpreboleli neku infekciju u ijem se organog ili vie od njegovih sastojaka oslonizmu stvaraju antitela; inaktivisani s., baaju se sferoplasti: elije nepravilne, zaobljene, sposobne za reprodukciju. serum koji je lien aktivnosti komplementa zagrevanjem na 560C za vreme od sfigmograf, aparat za grafiko registrovanje pulsnih talasa. pola asa, pri tome se ne oteuju spesfigmogram, kriva dobijena registrovacifina antitela. njem pulsnih oscilacija zida arterije. Saserum-albumin, albumin koji se nalazi u stoji se iz ushodnog dela, anakrota, i navelikim koliinama, pored globulina, u shodne grane, katakrota. Normalno na krvnoj plazmi, serumu (otuda ime), Hmpoetnom delu nishodne grane nalazi fi i tkivnim tenostima. Koagulie se pod uticajem toplote, taloi se pri puse jedan usek - incizura (dikrotni zubac), koji odgovara momentu zatvaranom zasienju amonijum-sulfatom. Molekulska teina u proeku albumina iznja semilunarnih zalistaka aorte. Na osnosi oko 69.000. Koncentracija albuminovu oblika s. moe se suditi o stanju krvnih sudova, o udarnom volumenu na u serumu se kree od 3,8 do 5,0 g/100 srca, a na osnovu oblika, veliine i poloml i varira zavisno od tehnike odreivaaja dikrotnog zupca o funkcionalnom nja. stanju aortnih zalistaka. serum-globulin, jedan deo krvnih belanevina, koji igra znatnu ulogu u stvara- sfingomijelini, vrsta sfingolipida koji umesto glicerola sadre dvohidroksilni nju odbrambenih tela protiv infekcije i nezasieni aminoalkohol sfingozin. U u zgruavanju krvi. Globulini se kvantisfingomijelinima je amino-grupa amidtativno taloe poluzasienim rasvorom ski vezana za viu masnu kiselinu (obiamonijum-sulfata. U krvnoj plazmi se nalazi jedan globulin nazvan fibrinogen. no je to lignocerinska kiselina), a priMolekulska teina u proeku globulina marna alkoholna grupa estarski vezana iznosi oko 140.000. Ukupni globulini u za fosforil-holin. Sfingomijelini se nalaze u centralnom nervnom sistemu i u serumu iznose od 2,3 do 3,5 g/100 ml zaelijskim membranama. visno od primenjene tehnike odreivasfingozin, (2)= CHOH nja. CHNH2CH2OH, dvohidroksilni nezasiserumska bolest, reakcija preosetljivosti eni aminoalkohol. V. sfingomijelini. koja se deava 8 do 12 asova posle f" injekcije vee koliine stranog seruma, sfinkter, v. sphincter. ispoljena urtikarijom, edemom, adeniti- Shechanov sindrom, v. syndroma. ^ som, bolovim u zglobovima, visokom Shepherov prelom, prelom skone kosti s odvaljivanjem njegove spoljne zatemperaturom i prostracijom. Izazvana titne ivice. je imunim kompleksom izmeu stranog antigena (seruma) i antitela stvorenih Shiga-Kruseov bacil, v. Shigella dysenteprotiv njega, koji je izazvao imuno oteriae. Shigella, igele, gram-negativni bacili, enje raznih tkiva. esto imaju kokobacilarni oblik. Nemasesilna antitela, v. celularna antitela. ju flagela, ni izraenu kapsulu. Klasifisessilis, sesilan, sedei, koji esto sedi, kacija igela je izvrena na osnovu antikoji ima iroku bazu, usaen, nepokregenske grae i prema fermentaciji matan. Suprotno: mobilis, peduncularis. 728

shigellosis
nita. Podeljene su na etri grupe: A,B,C i D. Grupa A u koju spada Shigella dysenteriae, manit-negativna, a sve ostale su manit-pozitivne. Sh. dysenteriae ima 8 tipova; tip l razlikuje se od svih ostalih igela to pored endotoksina produkuje i egzotoksin, koji je neurotropan i enterotropan. Grupa B sadri 6 tipova u koju spada Sh.Fiexner; grupa C sadri 15 tipova u koju spada Sh. Boydi; grupa D u koju spada Sh. sonnei. igele izazivaju bacilarnu dizenteriju, koja se lokalizuje u distalnim del-ovima debelog creva. shigellosis, igeloza, opti naziv za sva oboljenja izazvana igelama. V. dysenteria. shistocit, fragmenti eritrocita koji se nalaze u perifernoj krvi u intravaskularnim hemolizama. Sin. helmet cell", eritrocit u vidu lema. shizamnion, postanak amniona izdubljivanjem zadebljalog ektoderma na lenoj strani embriona nekih sisara, meu kojima i oveka. shizofren, koji boluje od shizofrenije. shizofrenija, v. schizophrenia. shizoid, psihopatska linost koja po svom duevnom sklopu podsea na obolele od blagih oblika shizofrenije. Osoba povuena u sebe na upadljiv nain. V. introvertovan. shizont, veliki aseksualni oblik izvesnih protozoa, koji se razvija intracelularno i deli se u merozoite. V. malaria. shock, v. sole. shunt (eng.), ant, sporedni put, prolaz izmeu dva prirodna kanala, naroito izmeu krvnih sudova. ant moe biti stvoren fizioloki u sluaju zaobilaenja tromboze u nekom krvnom sudu, patoloki ili hirurki; s. cardiovascularis, . izmeu sranih upljina, ili izmeu velikog i malog (plunog) krvotoka; desno-Ievi ., . kojim krv ide iz desnog srca u levo, ili iz plunog krvotoka u veliki krvotok; levo-desni . . kojim krv prelazi iz levog u desno srce, ili iz velikog krvotoka u pluni krvotok; porto-kavni ., hirurko stvaranje anastomoze izmeu portnog krvotoka i vene kave. shunt-hyperbilirubinaemia, ant-hiperbilirubinemija, poveanje bilirubina u

sideroblast
plazmi zbog poveane razgradnje eritroblasta u kostnoj sri, kao to je sluaj u pernicioznoj anemiji. sialitis, sijalitis, zapaljenje pljuvane lezde. sialoadenectomia, sijaloadenektomija, ekstirpacija pljuvane lezde iji je funkcioni parenhim propao. sialoadenitis, sijaloadenitis, zapaljenje neke od pljuvanih lezda. sialoadenographia, sijaloadenografija, radiografija pljuvane lezde i njenog kanala posle ubrizgavanja kontrastnog sredstva kroz kanal. sialocalculosis, v. sialolithiasis. sialodochitis, sijalodohitis, zapaljenje izvodnog kanala pljuvane lezde. sialogoga (remedia), sredstva za podsticanje luenja pljuvake. sialogram, sijalogram, rendgen-snimak pljuvane lezde i njenog izvodnog kanala. sialographia, sijalografija, rendgensko snimanje pljuvane lezde i njenog izvodnog kanala posle ubrizgavanja kontrastnog sredstva. sialolithectomia, sijalolitektomija, hirurko odstranjenje kamena iz pljuvane lezde ili njenog izvodnog kanala. sialolithiasis, prisustvo kamena u pljuvanoj lezdi ili njenom izvodnom kanalu. sialolithus, sijalolit, konkrement kiselog kalcijum-fosfata, koji se moe nai u izvodnom kanalu pljuvane lezde. Obino ima neki organski sredini deo ili neko sitno strano telo, oko kojeg se taloe soli. Stenoza kanala izaziva zastoj sekreta i uzlazno zapaljenje zbog infekcije. Slian konkrement u izvodnom kanalu pankreasa moe izazvati hemoragiku nekrozu u lezdi. sialorrhoea, sijaloreja, v. ptyalismus. sicca syndroma, v. Sjgrenov sindrom. siderinuria, siderinurija, izluivanje hemosiderina mokraom. sideroblast, eritroblast koji sadri zrnca hemosiderina u svojoj citoplazmi; ringed s., (eng.) patoloki sideroblasti u kojih postoji veliki broj krupnih zrna hemosiderina u vidu prstena oko jedra 729

sideropenia elije, koji su karakteristini za sideroblastne anemije. sideropenia, sideropenija, deficit gvozda u organizmu. sideropenijska disfagija, v. dysphagia; Plummer-Vinsonov znak. siderosis, sideroza, (1) pneumonokonioza zbog udisanja gvozdene praine; (2) poveane koliine gvozda u organizmu; s. bulbi, taloenja soli gvozda u tkiva one jabuice posle rastvaranja delia gvozda ili elika koji su povredom prodrli u oko. Dovodi do tekih oteenja onih opni i najzad do slepila; s. haematogenes, hematogena sideroza, stvaranje pigmenta iz gvozda nefcog jedinjenja krvi, najee hemoglobina; s. hepatica, jetrina sideroza, taloenje velikih koliina gvozda u jetrinom parenhimu; s. nutritionalis, nutritivna sideroza zbog unoenja hrane bogate u gvozdu, a siromane u belanevinama i kalorijama; s. oculi, proimanje tkiva oka solima gvozda, nastalo pod dejstvom tenosti oka usled zaostalog intraokularnog stranog tela koje sadri gvoe. Dovodi do heterohromije duice, katarakte i degeneracije nervnih elemenata mrenjae. Na kraju nastaje gubitak vida; s. pulmonalis, pluna sideroza, sideroza definisana pod (1) s. urinaris, siderinuria. sideroskop, aparat pomou koga je mogue dokazati i lokalizovati i najsitnije intraokularno magnetno strano telo. Sastoji se od dve astatine igle koje vise na finoj niti ahure svilene bube. Pomou svetlosnog snopa i ogledala uveliano se ita skretanje magnetne igle prilikom pribliavanja oku koje sadri magnetno strano telo. sifilidi, opti naziv za sve sifilisne promene drugog i treeg stadijuma na koi i sluznicama. sifilis, v. syphilis. sifilisna angina, v. angina. sifilisna pneumonia, v. pneumonia alba. sifilisni, koji se odnosi na sifilis. sifilisni ankr, v. ulcus durum. sifilitian, v. sifilisni. sifilizacija, ogledno inokulisanje sifilisa. sifiloidl, promene na koi koje lie na si-

signum filisne promene, a u stvari nemaju veze sa sifilisom. sif ilolog, lekar koji posebno izuava sifilis ili se bavi njegovim leenjem. sigma, colon sigmoideum, sigmoidni kolon, zavrni deo kolona, nalazi se izmeu nishodnog kolona i pravog creva (rectum). V. intestinum i ig. sigma-faktor, polipeptidni segment polimeraze RNK koji prepoznaje mesto na molekulu DNK za otpoinjanje transkripcije RNK. sigmatismus, sigmatizam, greka u izgovaranju suglasnika "s". uje se udarac vrka jezika na prednji red zuba. Leci se fonijatrijskim metodama. sigmoidectomia, igmoidektomija, odstranjivanje sigmoidnog kolona hirurkim putem. sigmoideus, sigmoidan, u obliku grkog slova sigme, npr. colon sigmoideum, sigmoidni kolon. sigmoiditis, zapaljenje sigmoidne fleksure kolona. sigmoidopexia, sigmoidopeksija, hirurko fiksiranje sigmoidnog kolona u povienom poloaju, koje se vri u cilju Ieenja ispadanja rektuma. V. prolapsus. sigmoidoscopia, sigmoidoskopija, pregled sigmoidne fleksure sigmoidoskopom. sigmoidosigmoidostomia, sigmoidosigmoidostomija, operativno stvaranje anastomoze izmeu dva dela sigmoidnog kolona. signa, s., sign., signetur, signiraj! oznai! obelei! neka se obelei. signatura, deo recepta koji sadri uputstva bolesniku kako da upotrebi propisani lek. signe d'alarnie, v. znak. signe du tabouret, znak tronoca, pojava da osoba obolela od hiper(tireoidizma (v. hyperthyreosis) ne moc da se podigne s niskog sedita (tabureta, tronoca) bez pomoi ruku ili bez tue pomoi, a javlja se kao odraz miopatije, naroito miia predela karlice i natkolenica, u toku hipertireoidizma. signum, znak, objektivna promena u nekoj bolesti. Pojedini autori su opisali specijalne znakove koji se obino nazivaju po njima. Npr. Rombergov znak.

730

signum malum ominis signum malum ominis, ovim citatom se izjavljuje da postoje loi predznaci za ishod bolesti. sijalografija, rendgenografsko prikazivanje izvodnih kanala i njihovih razgranjenja u pljuvanim lezdama posle ubrizgavanja kontrastne tenosti u izvodni kanal pljuvane lezde. Najee se snima zauna lezda (glandula parotis) da bi se utvrdilo postojanje ili nepostojanje hroninog zapaljenja, tbc. ili tumora. sijalolit, v. sialolithus. Sijarinska Banja, banja pored sela Sijarina, 51 km od Leskovca, a 32 km od Lebana, na 420 m n.v. Ima klimat koji deluje toniki. Vie izvora (temperature: 71, 42,-38, 32, 28, 26, 2O0C) hidrokarbonatne (natrijuma i kalcijuma), gvoevite, slabo murijatine i ugljenokisele vode (ukupna mineralizacija: 3,032; 2,404 i 2,936 g/oo). Voda slui za pie i kupanje. Postoji takoe i toplo prirodno blato. Banja ima basene i kade za kupanje i basene za kupanje u blatu. U ovoj banji lece se: hronina reumatika oboljenja zglobova i miia, neuralgije i mialgije; hronina oboljenja enskih poInih organa; oboljenja eluca, creva, jetre i unih puteva; kamen u bubrezima; lake anemije i premorenost. sile vakanja, sile koje stvaraju mastikatorni miii prilikom vakanja, gutanja i govora, ili stiskanja zuba. Pri kontaktu zuba ove sile se preko njih prenose na okolozublje. Kvaliteti okluzalnih sila su: jaina, pravac, duina i taka delovanja. silicium, Si, silicijum, hemijski element, spada u metaloide, jedan je od najrasprostranjenijih elemenata u prirodi (u obliku silikata, soli silicijumove kiseline). silicosis, silikoza, skoro iskljuivo profesionalno oboljenje izazvano dugotrajnim uticajem praine koja sadri slobodni silicijum-dioksid. Najizrazitije promene su na plunom parenhimu, i to u vidu fibroznih voria, a kasnije, u zaputenim sluajevima, u obliku pseudotumornih masa, koje mogu da se raspadaju i stvaraju pseudokaverne. Silikoza stvara uslove za nastanak plune

simbioza tuberkuloze i drugih plunih oboljenja, jer slabi imunobioloke snage organizma. Od nje najee boluju rudari, brusai, livci, kamenoresci, ali i svi oni koji pri radu s kvarcom (kremenom) koji se pulverizuje nisu zatieni od udisanja njegove (SiCh) praine. V. pneumonoconiosis. silikati, soli silicijumove kiseline. silikatni cementi, v. cementi. silikofluorovodonina kiselina, drugi preparat po uestalosti primene za fluorisanje vode. Molekularna teina 144,08, sadri istog fluora 79,2%. Koristi se u sluajevima velikih vodovodnih objekata. silikoni, sintetika jedinjenja sastavljena od nizova izgraenih od silicijuma i kiseonika s acil- i alkil-grupama, zavisno od sastava su teni (silikonska ulja), vrsti (silikonske smole) ili lie na kauuk (silikonski kauuk). silkworm-gut, vrsta konca za ivenje. Sastoji se od ovrslog soka svilene bube koja se ubija pre nego to pone da stvara svoju ahuru. Ovaj konac je manje savitljiv od ketguta i ne resorbuje se, a odlikuje se tim to ne bubri. simbioza, zajedniki ivot biljnih vrsta, ili biljnih i ivotinjskih, ili ivotinjskih vrsta, pri emu njihova zajednica moe biti prisna u raznim stepenima, ali je uvek od obostrane ivotne koristi. Liaj, sastavljen iz jednoelijskih ili konastih alga i gljiva, ima odreen oblik i organizaciju koja daje utisak organizma. U mnogih prostih ivotinja, i jednoelijskih, ive u telu sitne zelene ili ute alge, koje im daju boju; u takvoj zajednici ostvaren je odnos koji, u vezi s metabolizmom, postoji inae u prirodi izmeu biljnog i ivotinjskog sveta. U s. izmeu ivotinja moe postojati odnos uzajamne pomoi, kao npr., izmeu morskog raka Pagurus, koji se useli u praznu puevu kuicu, i morskih aa, koje on na nju postavi. Izmeu raznih vidova simbioze i parazitizma nije uvek mogue povui granicu. Npr., metabioza je prelazni oblik izmeu prave simbioze i neobaveznog parazitizma.
731

similia similibus curantur similia similibus curantur, slino se slinim leci, osnovno uenje homeopatije, prema kome se neka bolest leci onim hemijskim supstancijama koje mogu da izazovu efekte sline samoj bolesti. simpatika gangliektomija, v. sympathectomia. simpatiki nervi, v. autonomni nervni sistem. simpatiki nervni sistem, v. simpatikus, simpatiko zapaljenje oka, v. ophthalmia. simpatikolitik, materija koja suprimira efekte simpatikog nervnog sistema, bilo da crpi rezerve simpatikih medijatora ili, pak, da se vezuje za receptore preko kojih ovi medijatori ispoljavaju svoje efekte (blokatori simpatikusa- reserpin, propranolol itd.). simpatikomimetik, supstancija koja pojaava simpatike efekte na organima koji su inervisani simpatikim nervnim sistemom (adrenalin, noradrenalin, efedrin, amfetamin itd.). simpatikus (pars sympathica), deo autonomnog ili vegetativnog ivanog sistema, iji se centar nalazi u kimenoj'moidini, odakle se pruaju ivana vlakna preko gangliona i spletova do unutranjih organa. Simpatikus pojaava metabolizam i potronju energije, iri enice i bronhije, ubrzava rad srca, poveava krvni pritisak, smanjuje peristaltiku glatkih miia i sekreciju lezda u elucu i crevima. Ima dejstvo suprotno parasimpatikusu. V. autonomni sistem, parasimpatikus. simpatolitik, v. simpatikolitik. simpatomimetik, (simpatikolitik), supstancija koja deluje stimulantno na organe (efektore) inervisane adrenergikim nervima (adrenergiki lek), npr., adrenalin, noradrenalin (levarterenol), izoproterenol, oksedrin, efedrin, amfetamin itd. simpodija, sraslost donjih udova. simptomatologija, (1) grana medicine koja se bavi izuavanjem simptoma bolesti; (2) skup simptoma neke bolesti. simptomatska porfirija, v. porphyria.
732

singama simptomatska terapija, leenje u kome se otklanjaju samo pojedini simptomi bolesti, ali se ne odstranjuje osnovni uzrok bolesti. simulant, onaj ko se hotimino prikazuje kao bolestan. Simulant je esto maloumna osoba. V. simulatio. simulatio, simulacija, hotimino podraavanje telesne ili duevne bolesti ili poremeaja koje ini zdrava osoba s ciljem da sebi pribavi neku korist. Osim u najteim situacijama, simulaciji pribegavaju veinom maloumne osobe.* Simulaciju je teko vriti, a da se ranije ili docnije ne otkrije. sinalbin, glikozid iz bele slaice, Sinapis alba. Sinapis alba, bela slaica. Sinapis semen, zrelo osueno seme slaice, Brassica nigra (crna goruica). Sadri etarsko ulje iji je glavni sastojak alilizocijanat. Samleveno u prah (slaino brano) i pomeano s mlakom vodom nekada je upotrebljavano za draenje koe. Sluio je i za izradu slaine hartije. V. Charta sinapisata. sinapteno jedro, hromatin jajne elije smeten na jednom polu jedra. sinaptiko vreme, interval od 0,5 msec koji proe pri prelasku nadraaja s jednog na drugi neuron u sinapsi. sinciput, prednji deo glave. sindaktilija, v. syndactylia. sindesmoze, zaostajanje vezivnog tkiva izmeu zaetaka kostiju. sindrom, v. syndroma. sinergija, uzajamno delovanje u istom smislu, npr. organa, lekova itd. Sin. sinergizam. sinergist, koji deluje u istom smislu, koji dopunjuje jedan drugoga, npr. hormoni sri nadbubrenih lezda i simpatiki nervni sistem. sinergizam, asocijacija izmeu dve vrste bakterija u kojoj jedna od njih ili obe dobijaju nove osobine, koje nemaju kada ive zasebno, ili proiruju one osobine, koje ve imaju (npr. Plaut-Vincentova angina). V. sinergija. sinestezija, v. synaesthesia. singama determinacija pola, v. determinacija pola.

singamoidno razmnoavanje singamoidno razmnoavanje, u ivotinja s agamim razmnoavanjem dolazi do povremenih pojava koje lie na polnost. Takvo razmnoavanje se naziva singamoidno razmnoavanje. singeno, oznaava istu gensku konstituciju. Ako su u pitanju ivotinje, onda oznaava genski ist soj. V. izogeno. singultus, tucanje, klonusni grevi preage prouzrokovani nadraajem frenikusa, posredno ili refleksno. sinigrin, glikozid iz semena slaice (Semen Sinapis) koji se, pod dejstvom fermenta mirozina, razlae na eer, kalijum-bisulfat i alilizotiocijanat (etarsko ulje od slaice, Oleum Sinapis). sinister, levi, npr. manus sinistra, leva aka. sinistrocardia, sinistrokardija, nalaz srca u levoj polovini grudnog koa. Sin. levocardia. sinistropositio, (gin.) sinistropozicija, nepravilan poloaj materice, kada je njeno telo okrenuto prema levoj strani karlice. Uzrok s. je najee skraenje irokih veza ili oiljaste promene usled nekog zapaljenjskog procesa na levim adneksima; s. srca, poloaj srca pri kome ono lei posred grudnog koa, umesto da su 1/3 desno, a 2/3 levo od sagitalne ravni. Via se u oko 20 % zdravih. sinkarion, jedro zigota koje sadri dipliodni (2n) broj hromosoma. sinkineza, pokret koji se javlja istovremeno s glavninx pokretom, npr. podizanje onih jabuica sa zatvaranjem onih kapaka. Sinkinze nastaju aktivnou supkortikalnih (ekstrapiramidnih) centara. sinkopa, v. syncopa. sinoatrijumski blok, v. block. sinteza, sastavljanje, izgraivanje; u herniji stvaranje jedinjenja od elemenata ili jednostavnijih jedinjenja. V. analiza. sinteza antitela, v. antitelo. s inu it is, v. sinusitis. sinus, zatoka, dep, duplja; (1) upljine u kostima glave (v. dalje) obloene sluznicom i ispunjene vazduhom (pneumatske upljine); (2) upljine ije zidove gradi tvrda modanica, a koje su ispunjene venskom krvlju (venski lubanjski

sir sinusi); s. aortae Valsalvae, tri sinusa, proirenja u vidu paga izmeu zida aorte i njena tri polumeseasta zaliska; s. durae matris, venski lubanjski sinusi ije zidove gradi tvrda modanica svojim duplikaturama obloenim iznutra endotelom. Celokupnu vensku krv iz ovih sinusa sabira unutranja jugularna vena (v. jugularis interna). Od vena sinusi se razlikuju po tome to nemaju u svojim zidovima miina i elastina vlakna. Svi sinusi, odvodni i dovodni, rasporeeni su u dve grupe: grupa upljikavog sinusa (sinus cavernosus) i grupa ua sinusa (confluens sinuum); s. ethmoidalis, sitasti sinus, nalazi se u labirintu sitaste kosti; s. frontalis, eoni sinus, nalazi se u eonoj kosti, prouzrokuje spolja na kosti luno ispupenje (arcus superciliaris); s. maxillaris, gornjovilini sinus, najvei od sinusa, nalazi se u telu gornje vilice, oblika je trostrane piramide; s. paranasales, paranazalne duplje ili paranazalni sinusi, nalaze se u kostima glave, obloeni su sluznicom, ispunjeni vazduhom i imaju veze s nosnom dupljom preko svojih otvora; svi sinusi su parni; s. sphenoidalis, klinasti sinus, nalazi se u telu klinaste kosti. sinusitis, zapaljenje paranazalnih sinusa. sinusna aritmija, v. arrhythmia. sinusna bradikardija, v. bradycardia. sinusna tahikardija, v. tachycardia. sinusoida, krivulja naizmenine elektrine struje. Ona moe predstavljati promenu smera, veliine intenziteta i napona naizmenine elektrine struje. sipljivost, sipnja, v. dyspnoea, asthma. Sippy-prakovi, antacidna sredstva (Sippy I - 77% +23% ; Sippy II = 50% NaHCOs+50% MgO). Sippyjeva kura, v. dijeta. sir, mleni proizvod koji se dobij a obradom normalnog, obranog ili zgruanog mleka. Kiseli sir koji se dobij a iz obranog mleka sadri: 23% belanevina, mlenog eera 4%, masti 1%, mineralnih materija 2%. Punomasni sirevi su pravljeni od celokupnog mleka uz dodatak odgovarajue maje, koja izaziva glji733

strasti maz
vino vrenje. Postoji veliki broj vrsta sireva. sirasti maz, v. vernix caseosa. siretna kiselina, v. Acidum aceticum. siretni etar, v. Aether aceticus. sirite, sin. sirilo, lab-ferment; ima osobinu da zgruava kazein, upotrebljava se za proizvodnju sira. Dobija se iz sekrecije eluca teladi, svinja i koza. U tenosti se dodaje mleku 1:10.000, u prahu 1:100.000.

situs
provode podsticaji za automatski i ritmiki rad srca. Sastoji se od sinusnog ili Keith-Flackovog vora (nodus sinuatrialis), Aschoff-Tawarainog vora (nodus atrioventricularis) i od Hisovog snopa (fasciculus atrioventricularis). Sinusni vor se nalazi u zadnjem zidu desne pretkomore i predvodnik je srane radnje. Aschoff-Tawarain vor je smetem na donjem zidu desne pretkomore, prima impulse od sinusnog vora i predaje ih dalje Hisovom snopu koji ima zajedniko stablo i dva kraka ili grane za desnu i levu komoru. Ispod endokarda komora nalazi se mrea tzv. Purkinjeovih vlakana; vegetativni nervni s., v. autonomni nervni sistem. sistemski eritemski lupus, v. lupus erythematodes disseminatus. sistole, systola, kontrakcija sranog miia (pretkomora ili komora), kojom se krv istiskuje iz ovih upljina. Sistola pretkomora traje 0,1 sek., a komora 0,3 sek.

sirova dijeta, v. dijeta.

sirupus, sirup, koncentrovani (oko 60%) vodeni rastvor saharoze. Pored saharoze moe sadravati vone sokove, ekstrakte droga ili druge lekovite supstancije; S. Althaeae, sirup od belog sleza, slui kao sluzavo sredstvo; S. Aurantii, sirup od narande, slui kao gorko aromatino sredstvo; S. Citri, limunov sirup, slui kao korigens za lekove koji reaguju kiselo; S. simplex, obian sirup, sastoji se samo od saharoze i destilovane vode; S. Thymi compositus, slui kao sedativno-ekspektorantno sredstvo. Sirupi slue kao korigentna sredstva za tene oblike lekova za unutranju upotrebu, .koji se uzimaju velikim ili malim kaikama. sisaljka, (stom.) sin. aspirator ZCL pljuvaku, v. 5MVO polje rada. sistem, (gr. systema, sastavljeno, celina), skup delova u celinu po odreenom planu, skup organa koji vre zajedniku funkciju; autonomni nervni s., v. idem; centralni nervni s., v. mozak, kimena modina, nervni sistem; ekstrapiramidni s., v. idem; hemolitiki s., sistem od eritrocita ovna i seruma zeca u kome se nalazi hemolizin ili amboceptor protiv eritrocita ovna. Slui kao indikator u reakciji fiksacije komplementa; HL-Asistem, genski region u ljudi od kojeg zavisi histokompatibilnost (v. histokompatibilnost); limbiki s., v. idem; nervni s., v. idem; parasimpatiki nervni s., v. autonomni nervni sistem, parasimpatikus; simpatiki nervni s., v. autonomni nervni sistem, simpatikus; sprovodni s. u srcu, naroiti sistem koji se sastoji od miinih i nervnih elemenata, vezivnog tkiva i vlakana u kojima se stvaraju i 734

sistolni um, v. um.

sitast, v. cribrosus, ethmoidalis. sitasta kost, neparna kost lubanje, sadri u svojim labirintima elije koje grade sinuse (sinus ethmoidalis). V. os (ethmoidale). Sitotroga cerealella, itni moljac, kosmopolitski moljac, dug oko 5 mm, boje pepeljastosive, koji napada ito u stovaritima i, pre etve, na poljima. ito dobiva neprijatan miris, neukusno je, te se stoga ne moe upotrebljavati. Ciklus razvitka traje leti 5-7 sedmica, a zimi 4-6 meseci. Obino daje 4-5 generacija godinje, a ponekad i vie.

situacioni av, v. sutura.

situs, poloaj; (gin.) poloaj ploda u materici za vreme trudnoe i pri poroaju. Pod poloajem se podrazumeva odnos ploda i osovine materice. Moe biti uzduan, kosi i-poprean; asinklitiki p., naleganje glave fetusa na karlini ulaz tako da prednja ili zadnja temena kost sie nie u karlicu. Tada uzduni av glave moe biti blie promontorijumu (prednji asinklitizam) ili blie simfizi (zadnji asinklitizam); defleksioni p. ili oprueni p. glave su: temeni, eoni i li-

Sjogrenov sindrom ni. U njih glava nije savijena nego opruena i brada se udaljuje od prsiju. Od ova tri poloaja najpovoljniji je temeni, a najnepovoljniji eoni; kosi p., poloaj u kojem plod lei u materici tako da mu je uzduna osovina postavljena koso u odnosu na uzdunu osovinu materice. Spada u nepovoljne poloaje za poroaj. U toku poroajnog mehanizma moe sam da se ispravi, a ako se to ne dogodi mora da se koriguje okretom; p. licem, defleksioni poloaj u kojem je brada ploda najvie udaljena od njegovih grudi; noni p., podvrsta karlinog poloaja u kojem se detinje noge nalaze na ulazu u majinu karlicu; popreni p., poloaj u trudnoi i pri poroaju kada se uzduna osovina ploda ne poklapa s uzdunom osovinom materice. Pri ovakvom poloaju spontan poroaj s donesenim detetom je nemogu, te se mora ispraviti okretom, spoljanjim, kombinovanim ili unutranjim; uzduni p., poloaj kada se uzduna osovina ploda poklapa sa uzdunom osovinom t materice; u. p. glavom je kada se na ulazu u karlicu nalazi glava ploda; u. p. kar-liom je kada se na ulazu u karlicu majke nalazi karlica ploda; s. viscerum in-versus, uroena anomalija u kojoj su organi u telu suprotno postavljeni u odnosu na normalni poloaj npr. srce na desnoj, a jetra na levoj strani. V. in situ, positio. Sjogrenov sindrom, v. syndroma. skalenovertebralni trougao, trougao ije bone strane stvara kimeni stub i unutranja ivica prednjeg skalenskog miia, a bazu prvo rebro. Sin. Waldeyjerov trougao. skalenusni sindrom, v. syndroma. skaleri, odbrojai, elektronski ureaji koji slue za odbrojavanje i prikazivanje broja primljenih impulsa; binarni s., prikazuju rezultate s vie brojeva koji se sabiraju da bi se dobio ukupan broj impulsa; dekadni s., prikazuju broj primljenih impulsa direktno u -decimalnom sistemu. skalp, deo koe lubanje, izuzev koe lica i uiju, koji je pokriven vlasitem.

skener skalpel, v. scalpellum. skalpiranje, odlubljivanje koe sa svoda lubanje. skandirani govor, govor u kome su pojedini slogovi odvojeni duim pauzama (kao pri skandiranju stihova), jedan od klasinih znakova multiple skleroze. S nistagmusom i intencionim tremorom ini tzv. Charcotovu trijadu karakteristinu za to oboljenje. Javlja se i u oboljenju malog mozga. skatol, beta-metil-indol, nastaje pri razlaganju belanevina u crevu iz aminokiseline triptofana. Od skatola i indola potie neprijatan miris stolice. Iz creva skatol ulazi u krv i prelazi u jetru gde se oksidie u skatoksil koji reaguje sa sumpornom i glukuronskom kiselinom. skeletiranje, krajnja omravelost; uklanjanje mekih tkiva sa skeleta. skeletna !mobilizacija, ekstraoralna imobilizacija. V. immobilisatio sceletalis sec. Roger Anderson. skeletna aka, aka u kojoj su svi miii atrofisani, te lii na aku u kostura. 4Poslednji stadijum oboljenja propraenog miinom atrofijom (amyotrophia spinalis progressiva, sclerosis lateralis amyotrophica). V. manus. skeletni, koji pripada skeletu. skeleton, skelet, kostur, skup svih kostiju zglobljenih meusobno, koji ini vrst oslonac mekim delovima tela. sken, v. scintigram. skener, automatski elektronski ureaj s pokretnim scintilacijskim detektorom i grafopisaem. Primenjuje se za scintigrafiju (v. scintigrafija). Pri automatskom pravolinijskom pomeranju detektora po X- i Y-osi iznad jednog ili vie organa ili celog tela, ureaj ubeleava intenzitet zraenja pojedinih delova u obliku crtica, a iji je broj vei ukoliko je vea radioaktivnost. Dobijeni grafiki zapis raspodele radioaktivnog obeleivaa naziva se scintigram (v. scintigram). Ima vie vrsta scintigrama: scintigram s jednim ili dva detektora (dvoglavi scintigram), scintigram s vie detektora, scintigram za elo telo, tomografski scintigram.
735

skeocytosis skeocytosis, skeocitoza, prisustvo mladih elija granulocitne loze u perifernoj krvi. Sin. pomeranje ulevo. skijagram, v. rendgenogram. skijaskopija, (rendg.) rendgenoskopija; (oft.) objektivno odreivanje refrakcionih anomalija. Pomou ogledala se ubacuje svetlost u predeo enice i pri pokretima ogledala posmatra se kretanje i pravac senki u predelu pupile koji je razliit u raznim refrakcionim anomalijama. Sin. pupilloscopia, retinoscopia. skleromeri, metamerno postavljeni zaeci vezivnog tkiva. sklerotom, v. praprljeni. sklizna dijafragmatska hernija, v. hernija. skodismus, kodizam, timpanian perkusijski zvuk iznad osrednjeg eksudata, nastaje usIed relaksacije plunog tkiva. Sin. kodin znak. skorbut, v. scorbut. korpion, korpija, otrovni artropod iz klase paukova. Trbuh se zavrava ot rom kukastom bodljom koja je u vezi s otrovnom lezdom. To su none ivoti nje. Otrov velikih, korpija je opasan za x oveka. skotolotvo, naziv za sodomiju. skotometrija, subjektivna metoda za odreivanje najfinijih poremeaja u centralnim delovima vidnog polja. Za_primenu te metode postoji vie tipova aparata. skrama, eschara, pseudomembranska ljuska (nastaje posle koagulacione nekroze). skretanje ravnine polarizovane svetlosti, skretanje ravnine polarizovane svetlosti ulevo ili udesno, koje vre optiki aktivne supstancije kad kroz njih prolazi polarizovana svetlost. Skretanje udesno oznaava se sa (+), a skretanje ulevo oznaava se sa (-). V. levogiran, dekstrogiran. krob, v. Amylum. krobna kapsula, v. capsula. skrofla, v. scrojulosis. skrofuloza, v. scrofula. skvamozan, perutav, oznaava stvaranje ili postojanje peruti. V. squama. slabine, v. ilia, inguen, lumbus.
736

slinavka slabinski predeo, v. regio. slabokrvnost, v. anaemia. slad, proizvod dobijen klijanjem iz zrna jema, koji sadri dijastazu (anilazu), dekstrin i maltozu. Slana Banja u Tuzli, banja u samom gradu Tuzli, u njenom najlepem delu, u okviru velikog parka Trnovac. Mineralna voda ove banje jako je slana, sadri 267 g/oo natrijum-hlorida, temperature je oko 270C, ali se ona u kupatilu zagreva do 380C. Koristi se za inhalisanje, ispiranje i kupanje (razblaena). Postoji kupatilo s kadama i odeljenjem za inhalisanje. U ovoj banji se lece: hronina kostna i druga gnojenja (adenitis, osteomijelitis i dr.); hronine bolesti enskih polnih organa, limfatika i rahitika oboljenja dece, opta premorenost, iscrpenost posle bolesti i nespecifina zapaljenja respiratornih puteva. slane vode, v. voda. Slankamenska Banja, banja u podnoju Fruke Gore, na samoj desnoj obali Dunava, na 80 m n.v. Ima klimat koji deluje sedativno i toniki. Mineralna voda je murijatina, na izvoru ima 190C, ukupno sadri 7,68 g%o, od toga 6 g NaCl, malo joda, litijuma i dr. Ona slui za kupanje (zagrejana). Postoji kupatilo s kadama. U ovoj banji se lece: hronina reumatika oboljenja zglobova i miia; bolesti enskih polnih organa; limfatika, anemika i rahitika oboljenja dece; neuralgije. Banja je i oporavilite, odmaralite i letovalite. lep, zadniven, v. caecus. lepa taka, v. macula caeca. slepilo, duevno, v. agnosia. sIepilo u sumrak, v. hemeralopia. slepo crevo, v. cecus, intestinum crassum. slepoona kost, parna kost lubanje, sastoji se od ljuske, bubanjskog i iljastog dela, piramide i sisolikog nastavka. U piramidi i sisolikom nastavku se nalaze upljine u kojima su smetena dva ula, jedno za sluh, a drugo za ravnoteu i orijentaciju u prostoru. V. os (temporale). slepooni, v. temporalis. slezina, v. lien. slezinski, v. lienalis, splenicus. slinavka, v. stomatitis epidemica.

slobodni tiroksin slobodni tiroksin, deo tiroksina koji nije vezan za belanevine seruma. Slobodni tiroksin predstavlja aktivni metaboliki oblik tiroksina. Odreivanje slobodnog tiroksina predstavlja najpouzdaniji metod za ispitivanje tireoidne funkcije. slobodni trijodotiron, deo 1-trijodotironina koji nije vezan za belanevine seruma. Slobodni trijodotironin predstavlja akrivni metaboliki oblik ovog hormona. Odreivanje slobodnog trijodotironina predstavlja, zajedno s odreivanjem slobodnog tiroksina, najpouzdaniji metod za ispitivanje tireoidne funkcije. sluajna varijacija gena, v. genski drift (engl.). sluajno sjedinjavanje, v. neodabrano sjedinjavanje. sluanje, sluh, v. auditus. sluni, v. acusticus, auditorius. slune koice, eki i nakovanj; postaju iz l, a stremen iz 2. krnog luka. V. ossicula auditus, incus, malleus, stapes. sluni centar, v. centar za sluh. sluni ivac, v. nervus statoacusticus. sluno uvebavanje, dui postupak koji je potreban da se nagluho lice naui da u najveoj meri iskoristi elektrini sluni aparat koji mu je dat. Sprovodi se u audiolokoj ambulanti. smegma, sapunjak, beliastouta masa, koja nastaje najveim delom Ijutenjem epitela, a sadri i razne mikrobe i malo sekreta Ipjnih lezda. U mukaraca se skuplja u prepucijalnoj kesi, a kod ena izmeu klitorisa i malih polnih usmina; s. praeputii, luevina lojnih lezda udne navlake u mukog. smegmolit, prepucijalni kameni. Smith-Petersenov klin, v. klin, uklinjavanje. Smithwickova operacija, v. sympathectomia, operacija. smole za razmenu anjona, sintetski nerastvorljivi spojevi koji sadre bazne grupe, mogu da adsorbuju hlorovodoninu kiselinu u elucu; slue kao antacidna sredstva. smole za razmenu katjona, sintetski nerastvorljivi spojevi koji sadre kisele grupe (na primer, SOsH,COOH ili fenol47 Medicinski leksikon

socijalna medicina sku OH-grupu) i vodonik iz ovih grupa moe da se izmenjuje sa pozitivno naelektrisanim supstancijama; upotrebljavaju se, kao adjuvantna sredstva, uz neke diuretike lekove. smrzavanje, promene koje nastaju u organizmu pod dejstvom niske temperature. Smrzavaju se ili periferni delovi tela, naroito prsti nogu i ruku, ili-ponekad elo telo. Do smrzavanja dolazi ne samo pri temperaturama ispod -1O0 C nego i pri temperaturama iznad O0C. Smrzavanje ubrzavaju: studeni vetrovi, hladni i vlaan vazduh, loa odea i obua, nedovoljna ishrana, mokra i tesna obua, uzimanje veih koliina alkohola, due mirovanje u hladnoi, fizika iscrpenost, premorenost, duevna iznurenost i gubitak osetnih koliina krvi. V. congelatio, perniones. smrznutost, stanje organizma nastalog izlaganjem organizma za due vreme niskoj temperaturi. smrzotina, v. congelatio, perniones. smuarske povrede, dosta su este, neke od njih Sportske povrede u uem smislu. Smuke produuju stopalo i sile koje deluju na njih prenose se preko duge poluge. Tri specifine povrede su: smuarska fraktura - fraktura fibule u visini ivice cipele; smuarska taka - povreda gornjeg pripoja unutranjeg kolateralnog ligamenta kolena i smuarsko stopalo - est razvoj ravnog stopala. Gotovo nigde prevencija nije toliko efikasna pravilna tehnika smuanja i moderna oprema. Sn, hemijski znak za kalaj, stannum. sneg, zamrznuta mikstura koja se sastoji od komadia ili kristala; s. od ugljen-dioksida, tvrdi ugljen-dioksid, suvi led, koji nastaje brzim isparavanjem tenog ugljen-dioksida. Daje temperaturu ispod -790C i ponekada se upotrebljava u kriohirurgiji, mada je odskora potisnut i zamenjen tenim zotom. sneni konjunktivitis, v. conjunctivitis actinica. snoaj, v. obljuba. socijalna medicina, nauka koja prouava zdravstveno stanje stanovnitva kao i
737

socijalna patologija razne uticaje koji to zdravstveno stanje odreuju. Shvatajui zdravlje kao odnos dinamijske ravnotee izmeu oveka i njegove okoline, socijalna medicina posebno prouava faktore socijalne sredine koji mogu da dovedu do poremeaja te ravnotee iz koje rezultira bolest. Ona takoe prouava sistem i organizaciju zdravstvene zatite kao i mogunost primene i uticaja savremenih tekovina nauke na sistem zdravstvene zatite. socijalna patologija, nauka o socijalnim problemima. Predstavlja skup interdisciplinarnih znanja i metoda korienih u istraivanju socijalnih problema u zajednici i predlaganju mera za njihovo spreavanje i reavanje. socijalna potreba, potreba za drutvenom pomoi. To je stanje u kome se mogu nai pojedinci ili grupe ljudi kada nastanu poremeaji u prirodnim funkcijama (bolest) ili drutvenim odnosima, odnosno kada nastanu problemi koje pojedinac ili grupe nisu u stanju da rese bez pomoi drutvene zajednice. socijalna sigurnost, kompletna socijalna zatita protiv najrazliitijih rizika. Moex se shvatiti kao socijalna zatita podignuta na stepen prava koja se realizuje kroz socijalno osiguranje, socijalnu pomo kao i kroz zdravstvenu zatitu. socijalna zatita, sistem organizovanih drutvenih aktivnosti usmerenih ka ostvarivanju socijalne sigurnosti ljudi. Razvija se kao deo drutvenoekonomskih odnosa u jednoj zajednici, pa se stoga i razlikuju u razliitim sredinama. Kod nas joj je osnovna funkcija ostvarivanje socijalne sigurnosti ljudi na principima solidarnosti, uzajamnosti i humanosti. U najirem smislu ona obuhvata: socijalno obezbeenje, socijalno osiguranje i socijalno staranje. socijalne bolesti, grupa bolesti u ijem nastanku i odravanju u jednoj odreenoj sredini socijalni faktori imaju dominantan uticaj. Pored toga, ove bolesti odlikuju se masovnou i znaajnim socijalnoekonomskim posledicama koje ostavljaju na pojedinca, porodicu i na itavu zajednicu. Stoga je za njihovo re738

socijalni sluaj avanje potrebno zalaganje zajednice kao celine a ne samo zdravstvene slube. Poto su socijalni faktori razliiti u razliitim sredinama to se i pojedine grupe socijalnih bolesti vezuju za odreene sredine. U nerazvijenim sredinama javljaju se tuberkuloza, akutne zarazne bolesti, malnutricije; u sredinama u razvoju javljaju se povrede i alkoholizam, a u razvijenim i visokorazvijenim sredinama javljaju se kardiovaskularna oboljenja, maligna oboljenja, eerna bolest, gojaznost i narkomanija. socijalni problem, osoba ili grupa osoba koje su se nale u stanju socijalne potrebe iz razliitih razloga (katastrofalne prirodne nesree, odreena drutvena zbivanja i si.), pa je za reavanje takvog njihovog stanja neophodna drutvena intervencija. socijalni rad, aktivnost zasnovana na naunim osnovama, koju u ime drutva, prema posebnoj strunoj metodologiji, vri odreena sluba, sa ciljem da pomogne pojedinim lanovima zajednice da rese svoje ivotne probleme i da nastave adekvatno funkcionisanje u drutvenoj zajednici. Podruje socijalnog rada je veoma iroko jer je predmet rada celokupna ivotna situacija oveka u drutvu i sve oblasti u kojima bi mogli da se pojave ovekovi problemi. socijalni radnik, strunjak ija je profesija vezana za primenu metoda socijalnog rada u zadovoljavanju socijalnih potreba ljudi. Socijalni radnik radi u strunim slubama socijalne zatite, u slubama za zapoljavanje radnika, u radnim organizacijama, u zdravstvenim organizacijama i svuda gde se ostvaruje drutvena zatita oveka i gde postoji potreba da se sagleda celokupna ovekova i ivotna situacija. Pored profesionalnih socijalnih radnika postoje i dobrovoljni socijalni radnici koji svoju aktivnost sprovode kroz crveni krst i Socijalistiki savez. Za ovaj rad su posebno obueni kroz kurseve Crvenog krsta. socijalni sluaj, pojedinac ili pojedinana porodica koji se nalaze u situaciji u kojoj su znaajno umanjena njihova sredstva za egzistenciju i u kojoj je zna-

socijalno-ekonomski faktori ajno ugroen standard ivota, odnosno u takvoj su situaciji porodice ili pojedinci da se nalaze pod nesrazmerno veim teretom reavanju egzistencijalnih problema u odnosu na ostale lanove drutvene zajednice. socijalno-ekonomski faktori, grupa inilaca socijalne sredine od posebnog znaaja za ouvanje i unapreenje zdravlja kao i za nastanak oboljenja. Tesno povezani sa demografskim i vitalnim karakteristikama ovi faktori obuhvataju najpre indikatore ekonomske razvijenosti teritorije, nacionalni dohodak po stanovniku, procenat poljoprivrednog stanovnitva u ukupnom, procenat aktivnog stanovnitva, uee dohotka iz industrije u ukupnom, zatim odnos line i drutvene potronje, strukturi potronje, obrazovanje, opte uslove ivota, nauku, kulturu, zdravstvenu slubu i dr. socijalno osiguranje, osiguranje kojim se shodno zakonskim propisima odreuju prava u korienju zdravstvene zatite i pravo na novane nadoknade i druga novana primanja za osigurane sluajeve privremene spreenosti za rad, invalidnosti, starosti i smrti u granama zdravstvenog, invalidskog i penzijskog osiguranja. Zasniva se na naelima uzajamnosti i solidarnosti osiguranika u obezbeivanju sredstava i prava iz socijalnog osiguranja. socijalno staranje, oblik drutveno organizovane socijalne zatite za one lanove zajednice koji nemaju ni socijalno osiguranje ni socijalno obezbeenje. Kod nas su korisnici ovog oblika zatite ostareli ili invalidi bez sredstava za ivot, nesposobni za privreivanje, bez srodnika koji ih izdravaju a isto tako i deca liena roditeljskog staranja. soivna ploa, zadebljanje ektoderma prema pagu onog mehura. Uvraanjem ono postaje.soivna jama koja se pretvara u soivni mehur (embrion od 8 mm). soivo, lea, providno telo od stakla ili nekog drugog materijala koje ima jednu ili obe granine povrine pravilno iskrivljene. Zbog svojih optikih osobina
47*

Sbkobanja upotrebljavaju se za ispravljanje anomalija refrakcije. Sabirna soiva (bikonveksna, plankonveksna, konveksno-konkavna) ine proputene zrake konvergentnim te se upotrebljavaju- pri hipermetropiji i prezbiopiji. Rasipna (bikonkavna, plankonkavna, konveksnokonkavna) ine proputene zrake divergentnim, te se upotrebljavaju u osoba s miopijom. V. lens crystallina; ahromatska s., ne daju dugine boje oko lika, jer ne razlazu svetlost, kao to to ine obina soiva. Sloena su od raznih vrsta stakala; plankonkavno s., soivo s jednom ravnom, a drugom izdubenom povrinom; plankonveksno s., soivo s jednom ravnom, a drugom ispupenom povrinom. soda, natrijum-karbonat; u narodnom govoru se upotrebljavaju nazivi kamena soda, masna soda i ljuta soda za natrijum-hidroksid, kristalna soda i meka soda za natrijum-karbonat. soda bikarbona, v. Natru hydrocarbonas. sodium, u anglosaksonskoj i francuskoj literaturi naziv za hemijski element natrijem. soja, Glycine soja ili G. hispida, biljka ije je seme vrlo bogato mastima (15-20 /o) i belanevinama (30-40%). Soja sadri enzim ureazu koji katalizuje razlaganje ureje, uticajem vode, u amonijak i ugIjen-dioksid, pa se stoga primenjuje u klinikoj herniji za odreivanje ureje u krvi. Sokobanja, banja na padini Ozrena, na 400 m n.v. Ima klimat koji deluje toniki , i sedativrio. Postoji nekoliko izvora (45, 40, 38 i 2O0C). Sve vode su slabo mineralisane (0,4650 g/oo) i radioaktivne (2,49; 5,40; 4,03; 4,94 i 2,49 milimikrokirija u litru vode). Radioaktivnost gasova iznosi 175,2 i 180,02 MMC u litru gasa. Voda se koristi za pie, kupanje i ispiranje, a gasovi za inhalisanje. Postoje dva kupatila. U ovoj banji se lece: neuroze, neurastenija, nesanica, neuralgija, opta premorenost; neke kone bolesti; uriki artritis; hronina reumatika oboljenja zglobova i miia; bolesti enskih polnih organa; astma, arterijska hi-

739

Solanaceae
pertenzija i lake anemije. Banja je oporavilite, odmaralite i letovalite. Solanaceae, .familija biljaka od kojih mnoge (Atropa Belladonna, Hyoscyamus niger, Datura Stramonium) sadre alkaloide hioscijamin (izomer atropina) i skopolamin. soli, neutralizacijom kiselina i baza nastaju so i voda. Postoje sledee vrste soli: kisele, bazne, neutralne, meovite, dvogube i kompleksne soli. Kisele nastaju deliminom zamenom vodonikovih atoma viebaznih kiselina, bazne deliminom zamenom hidroksilnih jona viekiselih baza, neutralne nastaju potpunom zamenom vodonikovih jona kiselina i hidroksilnih jona baza, meovite soli sadre razliite katjone ili anjone, kompleksne sadre kompleksne jone, a dvogube soli se sastoje iz dve soli koje se rastvaranjem razdruuju kao jednostavne soli dajui obine katjone i anjone. solitarni tuberkul, v. tuberculoma. solubilis, solubilan, rastvorljiv. Solublettae (solublete) vrsti lekoviti preparati u obliku malih, etvrtastih ili okruglih ploica, koje slue za izradu rastvora samo za poljnu upotrebu. soluks, lampa, svetiljka koja proizvodi infracrvene, tople zrake. Zraenja ovom lampom umiruje bolove razne prirode. solutio, (1) reenje; (2) rastvaranje; (3) rastvor; (4) prekid, razdvajanje; S. Adrenalini hydrochloridi, oficinalni l,/oo vodeni rastvor adrenalin-hidrohlorida. Upotrebljava se kod indikacija za davanje adrenalina, parentera ln o i spolja. Sin. Adrenalinum hydrochloricum solutum. V. adrenalin, noradrenalin; S. AIuminii subacetatis, oficinalni rastvor aluminijum-subacetata. Sadri oko 7,5% monobaznog aluminijum-acetata. Upotrebljava se spolja za obloge. Sin. Aluminium aceticum solutum, Liquor Burowi; S. Ammoniac, oficinalni 10%-ni vodeni rastvor amonijaka. Upotrebljava se spolja u sastavu raznih linimenata koji slue za draenje koe (Linimentum Capsici compositum, L. saponato-camphoratum, L. saponato-camphoratum liquidum). Sin. S.Ammonii hydroxydi, Ammonium hydroxydatum so740

solutio
lutum; S. Ammonii acetatis, oficinalni 15%-ni rastvor amonijum-acetata. Ponekad se upotrebljava kao ekspektorantno sredstvo; S. Ammonii hydroxydi, v. S. Ammoniac; S. arsenicalis Fowleri, oficinalni vodeni rastvor kalijum-arsenita koji sadri 1% arsen-trioksida. Upotrebljava se oralno kod indikacija za davanje arsena. Sin. Kalium arsenicosum solutum. V. arsen; S. Calcii sulfidi, oficinalni rastvor kalcijum-polisulfida i kalcijum-tiosulfata. Upotrebljava se u leenju uge. Sin. Calcium sulfuratum solutum, S. Vleminckx; S. Cresoli sapo* nata, oficinalni krezolni sapun. Sadri oko 50% sirovog krezola. Upotrebljava se kao dezinficijentno sredstvo. Sin. Kresolum saponatum, Liquor Cresoli saponatus; S. Ferri chloridi, oficinalni rastvor ferihlorida. Sadri oko 10% gvozda. Upotrebljava se spolja kao kaustino i adstringentno sredstvo. Vata ili gaza natopljena rastvorom ferihlorida upotrebljava se zbog hemostiptinog dejstva protiv krvavljenja iz nosa i posle ekstrakcije zuba. Sin. Ferrum trichloratum solutum, S. Ferri sesquichlorati; S. Ferri sesquichlorati, v. S. Ferri chloridi; S. Formaldehydi, oficinalni 35%-ni vodeni rastvor formaldehida. Razblaen (3-10%) upotrebljava se spolja za mazanje protivprekomernog znojenja ruku i nogu. Sin. Formaldehydum solutum; S. Formaldehydi saponata, oficinalni sapunski rastvor formaldehida. Sadri oko 13% formaldehida. Upotrebljava se spolja, u 1%-nom rastvoru za vaginalna ispiranja, a u 3%-nom za dezinfekciju ruku i instrumenata. Sin. Formaldehydum saponatum solutum, Liquor Formaldehydi saponatus; S. Hydrogenii peroxydi concentrata, koncentrovani vodonik-peroksid, oficinalni rastvor vodonik-peroksida koji, prema Ph. J. sadri oko 30% H22. Slui uglavnom, za spravljanje S.H.p. diluta i za beljenje zuba. Sin. Hydrogenium peroxydatum concentratum; S. Hydrogenii peroxydi diluta. Oficinalan rastvor vodonik-peroksida, koji prema Ph. J. sadri 3% H22. Slui kao dezinficijentno i dezodorantno sredstvo (za ispiranje

solutus
usta, grla, rana itd). Sin. Hydrogeniwn peroxydatum dilutum; S. Jodi aquosa, oficinalni vodeni rastvor joda, Lugov rastvor. Sadri 2% joda i 4% kalijum-jodida. Upotrebljava se kod indikacije za davanje joda oralnim putem, ili za mazanje sluznica. Sin. S. Lugoli, v. lodum; S. Kalu acetatis, oko 33%-ni oficinalni rastvor kalijum-acetata. Deluje diureticno. Sin. Kalium aceticum solutum; S. Kalu hydroxydi, priblino 29%-ni-rastvor kalijum-hidroksida. Jako kaustino sredstvo. Sin. Kalium hydrooxydatum solutum, Liquor Kalii caustici;S. Lugoli, v. S. Iodi aquosa; S. Masticis, oficinalni 30%-ni rastvor mastiksa u benzenu. Upotrebljava se nerazblaeno za mazanje ivice rane radi fiksacije zavoja; S. Natru chloridi isotonica, fizioloki rastvor, prema naoj farmakopeji 0,9%-ni rastvor natrijum-hlorida; S. Nitroglyceroli spirituosa, oficinalni 1%ni etanolni rastvor nitroglicerola. Upotrebljava se sublingvalno ili oralno protiv spazama glatkih miia, naroito protiv spazama koronarnih arterija (pektoralna angina). Sin. Nitroglycerinum solutum; S. Plumbi subacetatis, oficinalni vodeni rastvor olovnog subacetata. Sadri oko 17% olova. Danas naputen kao lek. Sin. Plumbum aceticum basicum solutum; S. Pregl, Preglov rastvor, izotoni rastvor natrijum-hipojodida i natrijum-hipojodata s 0,035-0,04% slobodnog joda; S. Ringeri, vodeni rastvor neorganskih soli (natrijum-hlorida, kalijum-hlorida, kalcijum-hlorida i natrijum-hidrokarbonata) u koncentraciji u kojoj se ove soli nalaze u krvnoj plazmi; S. Vlemiiickx, v. S. Calcii sulfidi solutus, rastvoren. solventia (remedia), sredstva za rastvaranje sluzi (ekspektorantna sredstva). soman, dugotrajni najotrovniji nervni bojni otrov iz grupe trilona; bezbojna tenost, slabog mirisa na kamfor; smrtna doza je 0,02-0,04 mg/kg telesne teine kad se unese kroz usta ili disanjem. Ostalo kao kod sarina. V. sarin. somatomedin (sulfatation factor - sulfatacioni faktor), materija belanevinastog karaktera koja prenosi dejstvo hor-

sonda
mona rastenja (v. HGH) na hrskaviavo tkivo, a kako ima i efekte koji odgovaraju NSILA (v. tamo), pretpostavlja se mogunost njihove identinosti, odnosno bliske bioloke i hemijske srodnosti. somatostatin, hormon (v. tamo) koji inhibie somatotropni releasing" hormon (RH-HGH) (v. tamo) a sastavljen je od 14 aminokiselina poznatog redosleda. somatotropin, v. HGK somatotropni hormon, v. hormon. somatska mutacija, v. mutatio. somatski, telesni. Sin. fiziki V. soma, psihiki somnambul, mesear, osoba koja pati od mesearstva. -V. somnambulismus. somnambulismus, somnambulizam, kretanje za vreme spavanja pri kome osoba moe da se slui svojim ulima, izvodi sloene radnje a da se san ne prekida, te se pri buenju niega ne sea. Javlja se u psihopata, dece i osoba u pubertetu. somnifera (remedia), sredstva za spavanje (hipnotika sredstva). somnolentia, somnolencija, najblai stupanj pomuenja svesti slian sanjivosti. sona kiselina, v. Acidum hydrochloricum. sonda, cev od gume ili neke druge materije koja slui za dobijanje sekreta iz organizma (npr. eludana sonda, kojom s dobija eludani sok za pregled), ili u terapijske svrhe, npr. za ispiranje eluca; dugmasta s., tapoliki metalni instrument s tupim dugmastim vrhom. Slui u dijagnostike svrhe (ispitivanje prirodnih i patolokih kanala, fistula, sondaa) i terapijske svrhe (uvlaenje vrpce od gaze i lekova u rane itd.); eludana s., savitljiva gumena cev koja se kroz jednjak uvlai u eludac i slui za njegovo ispiranje ili za izvlaenje eludanog sadraja u svrhu funkcionog ispitivanja eluca, (stom.) metalni instrument iji je vrh slian igli. Slui, npr., za otkrivanje karioznih lezija na zubima i za otkrivanje i sondiranje gingivalnih depova; (stom.) s. aproksimalna, metalni instrument iji je vrh povijen pod pravim uglom. Slui za otkrivanje karijesa na aproksimalnim povrinama zuba; duodenalna s., obina tanka, gumena cev upotrebljavana za dobijanje ui uvla741

sondaa enjem jednog njenog kraja kroz usta, jednjak i eludac u dvanaestopalano crevo. Njom se moe vriti i razdelno ispitivanje eludane sekrecije; Ewaldova s., sonda sa irokim lumenom, koji slui za pranjenje eluca; graduisana s., (stom.) sonda sa ugraviranom milimetarskom podelom. Slui za merenje dubine gingivalnih depova; Miller-Abbottova s., dvocevna crevna sonda s balonom na njenom distalnom kraju, koji moe da se naduva; slui za leenje opstrukcije creva (ileus) i ponekad i u dijagnostike svrhe; nosna s., koja se kroz nos uvlai u eludac radi hranjenja bolesnika koji ne mogu ili nee da jedu; Sengstaken-Blakemoreova s., sonda koja slui za tamponadu krvareih varikoziteta na jednjaku i kardiji. Ona se sastoji od tri cevi: jedna ima balon koji se naduvava u elucu i spreava da se sonda ne izvue iz eluca i vri pritisak na krvne sudove u predelu kardije; druga cev ima uski balon koji vri pritisak na zid jednjaka; trea cev je prikljuena za aspirator (sukcioni aparat) radi aspiracije eludanog sadraja; uplja, oluasta s., metalna sonda s olukom. Slui x u iste svrhe kao i dugmasta sonda; Wangensteenova s., uska gumena, savitljiva cev koja se kroz nos uvlai u eludac i spaja sa specijalnim sukcionim aparatom. Slui za dekompresiju eluca i duodenuma u ileusu. sondaa, irenje striktura naroitim sondama; s. bez kraja, irenje striktura jednjaka visokog stepena. Progutani jai konac s olovnom kuglicom ili samom izvlai se kroz prethodno nainjenu gastrostomiju. Konina .gumena sonda se vezuje za konac i retrogradno, kroz eludac, provlai se u sueni jednjak vuenjem gornjeg kraja konca kroz usta. sondiranje gingivalnih depova, (stom.) metoda pregleda gingivalnih depova iji je cilj da se utvrdi postojanje, lokalizacija, dubina, oblik gingivalnog depa i stanje tvrdog zida depa (prisustvo subgingivalnih konkremenata i veliina nekroze cementa korena zuba). V. dep, gingivalni i sonda.
742

spasmus sonoran zvuk, v. perkusijski zvuk. soor, or, mleica, oboljenje prouzrokovano gljivicom Candida albicans. U akutnom obliku delovi sluzokoe usta prekriveni su beliastim naslagama u vidu ploa, traka ili mrlja. Ako se uklone mehaniki, ogoliena tamnocrvena povrina sluzokoe krvari. U hroninom obliku* kod dece dolazi do granulomatoznih promena. Sin. moniliasis oris, candidiasis oris, candidosis oris, mleac. V. Candii da albicans i candidiasis. sopor, neto tei stupanj pomuenja svesti iz koga je mogue bolesnika za kratko vreme izvui jaim draima (akustikim, mehanikim itd.). sorboza, ketoheksoza koja po svojim hemijskim osobinama lii na fruktozu (Ievulozu). Soxletov aparat, v. apparatus. spartein, alkaloid iz biljke Spartium scoparium. spasmolytica (remedia), sredstva koja izazivaju oputanje spazama. spasmus, spazam, gr, grevita kontrakcija miia. Izraz koji se upotrebljava najee kada je re o glatkoj muskulaturi, u kojoj spazam due traje; angloneurotiki s., gr krvnih sudova, javlja se u vegetativno labilnih osoba. Ispoljava se sklonou ka nesvesticama i glavoboljama, a krvni pritisak je vrlo promenljiv; epileptiformni g., tonusni i klonusni grevi poprenoprugaste muskulature koji podseaju na epilepsiju. E.g. nastaju pri izazivanju elektrooka. Sin. convulsio; s. facialis, facijalni spazam, grenje lica u oblasti inervacije n. facijalisa, u pacijenata koji su preboleli paralizu n. facijalisa s nepotpunom restitucijom. Uzrokom grenja smatraju se oiljci oko ivca u blizini stilomastoidnog otvora. Vre se operacijski zahvati u cilju odstranjenja tih oiljaka; intencioni g., tonusni grevi prouzrokovani hotiminim pokretima (tetanus, tetanija, Thomsenova bolest); klonusni g., kontrakcije muskulature, isprekidane putanjem miia u vie ili manje pravilnim intervalima, karakteristine za nadraaj motorne kore velikog mozga. Javljaju se u toku velikog epileptikog napada, posle

spastian tzv. tonsne faze; u tipinim miinim grupama kod tzv. kortikalne (Jacksonove) epilepsije; pri raznim trovanjima (insulin, uremija). Izgleda da su kao i tonusni g. tetanusne prirode; s. laryngis, gr glasnica koji nastaje usled mehanikog (strano telo), toksikog (medikamentnog ili alimentarnog) ili nervnog nadraaja (perifernog ili centralnog) glasnice i praen je simptomima guenja; tonusni s., spore i trajne miine kontrakcije, za razliku od klonusnih greva, koji predstavljaju kratkotrajne, nagle, ritmike kontrakcije. I jedni i drugi g. nastaju pri nadraajnim oteenjima motornih centara i puteva u nervnom sistemu. spastian, (1) koji se odnosi na spazam; (2) koji je u vezi s povienom refleksnom razdraljivou, kao, npr., pri piramidnim lezijama spastian tonus, tj. povien tonus miia, naroito u poetku pasivnog istezanja miia; na kraju pasivnog pokreta moe naglo da popusti. V. fenomen peroreza (pod znak). spastiki entropion, v. entropium. spastiki ileus, v. ileus. spastiki kolon, v. colon irritabile i colon spasticum. spatium, spacijum, ograniena zona, postojei ili potencijalni prostor u telu; s. Douglasi, v. Douglasov pag, cavum Douglasi, Douglasova duplja; s. intercostale, meurebarni prostor, prostor izmeu dva susedna rebra; s. interdentalis, meuzubni prostor, prostor izmeu dva susedna zuba. Ogranien je aproksimalnim povrinama ovih zuba. Koronarno se prostire do kontaktne take odnosno povrine. Ispunjava ga interdentalna papila. Sin. interdentalni prostori, aproksimalni prostori, tremata; s. interosea metacarpi, etiri meukotana prostora u doruju i to svaki od njih izmeu dve susedne metakarpalne kosti; s. interossea metatarsi!, meukotani prostori u donoju: etiri prostora izmeu metatarzalnih kostiju; Lesgraftov s., romb koji u izvesnih osoba postoji. Njega sainjava spreda spoljni kosi mii, pozadi najiri mii lea, zadnji testerasti mii ozgo i unutranji

spatium kosi mii dole. On je esto mesto pojavljivanja hladnog apscesa, a retko kile. Sin. Grynfeltov trougao; Mohrenheimov s., leb na deltoidni mii po kome protie cefalina vena i grana akromiogrudne arterije; palmarni s., iroki fascijalni prostor na aki, koji je jednom fascijskom pregradom podeljen u srednji dlanski prostor i tenarski prostor, koji su lokalizacija gnojnih procesa na aki; s. parapharyngeum, okolodrelni prostor pored drela, sadri a. carotis interna, v. jugularis interna i neke lubanjske ivce; Paronin s., prostor izmeu etvorouglog obrtaa unutra i tetiva dubokog pregibaa prstiju na podlaktici i dopire navie oko 4 cm iznad ruja. On je u vezi s tetivnim omotaima i srednjim dlanskim prostorom. Od znaaja je zbog tekih gnojnih procesa u njemu i prostorima s kojim je u vezi; s. perilymphaticum, perilimfatiki prostor izmeu zidova kotanog i opnastog labirinta, ispunjen tenou, perilimfom; s. perinei profundum, prostor izmeu gornje i donje urogenitalne dijafragme. Hirurki je znaajan zbog gnojnih procesa, a naroito zbog urinarnih flegmona; s. perinei superficiale, prostor izmeu donje fascije urogenitalne preage i opnastog sloja povrine meine fascije. U njemu se nalaze odgovarajui miii i kroz njega prolazi deo penisa: ovaj spacijum je znaajan zbog gnojnih procesa u njemu; s. periodontalis, periodontalni spacijum, okolozubni prostor u kome su smeteni elementi okolozublja. Ogranien je s jedne strane cementom korena zuba, a s druge alveolarnom kosti. Sin. prostor periodontalni. V. periodontium. s. phrenocostele, prostor izmeu spoljne ivice preage i povrine rebara, koji je esto lokalizacija manje koliine pleuralnog eksudata; s. retroperitoneale, prostor izmeu zadnjeg zidovnog peritoneuma i zadnjeg trbunog zida u kome se nalaze bubrezi, nadbubrene lezde, ureteri, duodenum, ushodno i nishodno debelo crevo, pankreas, veliki krvni sudovi i ivci; s. retropharyngeum, zadrelni prostor iza drela, a ispred kimenog
743

Spatzov seksualni centar stuba, sadri nekoliko limfnih lezda i vezivno tkivo; s. retropubicum, ekstraperitoneumski prostor koga ograniava donja strana vrka mokrane beike i poprena fascija i simfiza pubisa, a bono se iri du strana mokrane beike dopirui do ligamenata dok ga dole ograniava ligamentum puboprostaticum. Sin. Retziusov prostor; s. semilunare, prostor koji je ogranien ozdo levim rebarnim lukom, a ozgo jetrom, levim plunim krilom i slezinom i projektuje se na deo grudnog koa koji pokriva deo prednje strane eluca; perkusijom po toj zoni dobiva se timpanini zvuk eluca. Sin. Traubeov prostor; s. subphrenicum, prostor izmeu preage i organa ispod nje. U dijagnostici vaan u akutnim hirurkim oboljenjima potpreani apsces, perforativni ulkus itd. Spatzov seksualni centar, v. centar. spavanje, period mirovanja tela i duha u kome su volja i svest delimino ili potpuno odsutne, a telesne funkcije delimino obustavljene. Izmeu budnog stanja i spavanja nema uvek jasnih granica. V. san. species, aj, smesa neusitnjenih ili usitnjenih biljnih droga, kojoj mogu biti primeani i drugi lekovi. ajevi slue za izradu vodenih ekstrakata (infuza, dekokta ili macerata). uvaju se na suvom mestu. Zatieni od svetlosti. Mogu da slue za unutranju upotrebu ili, rede, za spoljnu upotrebu, npr., za obloge (Species ad cataplasma). Prema naoj farmakopeji oficinalni su Species amarae (gorki aj), sadri Absinthii summitas, Centauri herba, Menyanthidis folium, Menthae piperitae folium, Calami rhizoma i Gentianae radix; Species Iaxantes (aj za ienje), sadri Sennae folium, Sambuci flos, Frangulae cortex, Foeniculi fructus, Kalu Natru tartras i vode; Species urologicae (uroloki aj) sadri Uvae ursi folium, Merniariae herba, Menthae piperitae folium, nonidis radix, Petroselini radix i Glycyrrhizae radix. specificum (remedium), specifino lekovito sredstvo. specifina aktivnost, koliina radioaktiv744

speculum nog izotopa u odnosu na ukupnu zapreminu ili masu materijala u kome je izotop sadran. Izraava se kao a) aktivnost po jedinici zapremine, pa je odgovarajua SI-jedinica bekrel po kubnom metru (Bq/m 3) ili bekrel po litru (Bq/lit.), a vansistemska jedinica koja vai do kraja 1980. god. (mCi/ml); b) aktivnost po jedinici mase ija je SI--jedinica bekrel po kilogramu (Bq/kg), a vansistemska (mCi/g). specifina terapija, v. therapia. specifino dinamiko delovanje hrane, poveanje metabolizma koje uzrokuju razliite hemijske reakcije u vezi s varenjem, apsorpcijom i deponovanjem hranljivih materija u telu; neke aminokiseline koje se dobijaju razlaganjem belanevina u hrani i direktno stimuliu hemijske procese u elijama. Posle obroka koji sadri mnogo ugljenih hidrata u toku 2-5 asova intenzitet metabolizma je obino povean za oko 4%; posle uzimanja belanevina poveanje metabolizma je oko 30% u toku 10-12 asova, a posle uzimanja masti porast metabolizma je oko 4%, kao i kod ugljenih hidrata, ali poveanje se odrava due (7-9 asova). specifino oboljenje, v. oboljenje. specijalist, putem posebnog obrazovanja iz jedne od medicinskih disciplina lekar suava svoj domen rada na odreene kategorije bolesti ili na odreene grupe stanovnika i na taj nain svoj rad podie na vii struni nivo. specimen, (engl.) primerak, uzorak, deo neega koji moe da pokae osobine celine, npr. komadi sluznice, uzet biopsijom, koji pri pregledu pokazuje stanje ele sluznice nekog organa ili njenog veeg dela. speculum, spekulum, instrument koji slui proirenju ulaza u neke telesne upljine i kanale (nos, spoljanje uvo, vagina, rektum) u cilju pregleda ili intervencije; s. za nos, instrument kojim se ire nodrve radi pregleda unutranjosti nosa; s. vaginalni slui za irenje vaginalnih zidova u cilju posmatranja povrine vagine i materinog grlia. Pregled speku-

spektralna analiza lumom je obavezan deo ginekolokog pregleda. spektralna analiza, odreivanje sastava neke supstancije prouavanjem njenog spektra. spektrofotometar, (1) aparat kojim se odreuje apsorpcija ili ekstinkcija rastvora nekog jedinjenja u raznim delovima spektra; (2) aparat koji slui za odreivanje koliine neke bojene supstancije u rastvoru prema koliini apsorbovane svetlosti odreene talasne duine. Sastoji se od monohromatora (kojim se izdvaja monohromska svetlost iz bele svetlosti) i fotometra. spektropolarimetar, aparat za odreivanje optike aktivnosti; nainjen je od spektroskopa i polarimetra. V. polarimetrija. spektroskop, optika sprava koja ima izvor svetlosti, sabirno soivo, prizmu i okular. Prizma razlae emitovanu svetlost na osnovne sastojke u vidu razliitih boja (odn. spektra elektromagnetskih talasa) koje se posmatraju okularom u cilju prouavanja. spektroskopska analiza, v. analiza. sperma, seme, tenost koja se ejakulira pri polnom aktu mukarca, a sastoji se od tenosti iz duktusa deferensa, semenih mehuria, prostate i mukoznih lezda (posebno bulbouretralnih) u kojoj se nalaze spermatozoidi. S. je alkalna tenost (pH oko 7,5) i u momentu ejakulacije je beliasta i sluzava a spermatozoidi su nepokretni. Pola asa posle izbacivanja dolazi do otapanja sluzi i spermatozoidi postanu veoma pokretni. Volumen ejakulata je proseno 2,5-3,5 ml a svaki mililitar sadri oko 100 miliona spermatozoida. Spermatozoidi ive na telesnoj temperaturi 24 do 72 asa, a na temperaturi od -10O0G mogu se odrati i godinu dana. spermaticus, spermatian, semeni, npr. funiculus spermaticus, semena vrpca. spermatika vrpca, v. funiculus spermaticus. spermatocit, razvojni oblik spermatozoida (v. tamo) koji nastaje iz spermatogonija (v. tamo). spermatocoele, spermatokela, cista na

spermatozoidi semeniku, pasemeniku ili semevodu ispunjena tenou koja sadri spermatozoide. spermatogeneza, spermatocitogeneza, proces stvaranja i sazrevanja spermija (spermatozoida). Odigrava se u semenim kanaliima testisa u periodu polne zrelosti (od puberteta do klimakterijuma). spermatogonija, najmlai oblik u razvoju spermatozoida (v. tamo). , spermatozoidi, semeglavci, muke oplodne elije, ili gameti. Nalaze se slobodni u semenoj tenosti (spermi) polno zrele jedinke. U pojedinih ivotinjskih vrsti razlinog su oblika i veliine. U oveka je semeglavac vrlo sloena uobliena elija, koja na prvi pogled nema izgled elije nego nekog samostalnog majunog organizma, duine 58-67 mikrona. Njihov broj je ogroman: u jednom kubnom milimetru ima ih 70.000 ili oko 70 miliona u jednom kubnom santimetru, to u koliini ejakulata od nekoliko kubnih santimetara (3-5 cm 3) iznosi 220250 miliona. Period preobraaja spermatide u spermatozoid ispoljava se promenama u poloaju centrioba. Njihov poloaj postaje ekscentrian, uza samu opnu. Iz distalnog centrioba izrasta tanak koni, dok se proksimami preobraava u tapi. Uporedo s ovim pojavama u centrosomnom separatu spermatide odigravaju se promene i u njenu telu. Idiozom se kondenzuje u vidu kalote koju pred sobom gura jedro. Dok jedro jednim svojim delom lei van elije, taj kraj je obloen probojnikom. Hondriomni aparat obgrljava u vidu spirale, koren repa, pored toga to se pojedine mitohondrije rasporeuju u tankom pojasu citoplazme oko korena repa. Hromatin jedra se kondenzuje sve vie, i pretvara u tipian oblik glave semeglavca. U takvoj glavi se nalaze hromosomi (haploidni broj). Prema tome, da Ii ta masa sadri x- ili y-heterohromosom, hromosomna formula semeglavca e biti 22-X ili 22-y, to nam jasno pokazuje da u mukarca postoji dvooblije gameta (heterogametija): oni s formulom 22-x izazvae, ako se njima oplodi jajna e745

spermin lija, razvie enske jedinke (ginospermijum), a oni s formulom 22-y (androspermijum) razvie muke jedinke. Semeglavac je, kao to se vidi, i pored svoje neobine strukture, potpuna elija (sem polovinog broja svojih hromosoma): jedro je njegovo istureno napred, dok je glavni deo citoplazme s hondrionom i konastom diferencijacijom (rep) postavljen pozadi i pretvoren u lokomotorni pribor. spermin, 1,4-dipropil-aminoputrescin, rastvorljiva kristalna supstancija bazne reakcije u sveoj ovejoj spermi. spermiocentar, stvara prvi zrani lik i vretena. Njegovo razvijanje i udvajanje su dokaz osvajanja" jajne elije od semeglavca. spermioforni, semenonosni. spermiogram, test koji sadri podatke o sastavu sperme. Pomou nativnog i obojenog preparata odreuje se: zapremina uzorka sperme, broj semeglavaca u l ml, njihova pokretljivost i njihova morfologija. sphacelus, sfacelus, mrlina, vlana gan grena, izumiranje tkiva, koje se odvaja x od okoline kojoj pripada. sphenoidalis, sfenoidan, npr., os sphenoidale. spherocytosis, sferocitoza, prisustvo sferocita, manjih, okruglih i, potpuno ispunjenih hemoglobinom eritrocita u perifernoj krvi; s. hereditaria, nasledna sferocitoza, vrsta nasledne homolizne anemije sa sferocitozom, smanjenom otpornou eritrocita prema hipotonijskim rastvorima NaCl, uticom i splenomegalijom. sphigmographia, sfigmografija, metoda grafikog registrovanja pulsnih talasa. sphincter, sfinkter, musculus sphincter, mii steza, prstenasto rasporeena miina vlakna koja otvaraju i zatvaraju prirodni otvor na nekom organu; s. ani externus, steza mara, sin. m. sphincter ani externus; s. ani interims, steza donjeg dela rektuma, sin. m. sphincter ani internus; gastroezofagealni s., sfinkter kardije, eludano-jednjaki sfinkter, hipertrofisani sloj cirkularne muskulature na donjem delu jednjaka,
746

spin 5 cm iznad njegovog spoja sa elucem, koji je uvek toniki kontrahovan, za razliku od ostalih delova jednjaka, koji su obino potpuno olabavljeni. G.e.s. olabavljuje se samo prilikom gutanja usled receptivnog oputanja izazvanog peristaltikim talasima jednjaka (v. receptiona relaksacija); Henleov s., miina vlakna koja okruuju prostatini ded; uretre; hepatiki s., zadebljanje miinog sloja hepatike vene na njenom uu u donju uplju venu; kardioezofagusni s., miina vlakna oko otvora jednjaka u eludac; Lutkensov s., zadebljani sloj miinih vlakana oko vrata une kese; Oddijev s., sloj miinih vlakana koji obuhvataju u isto vreme glavni uni kanal i izvodni kanal guterae pri njihovom prolazu kroz zid dvanaestopalanog creva; s. pilorusa, jako zadebljani miini sloj eluca, u duodenum; prepiloriki s., traka miinih vlakana koji obuhvataju eludac u blizini s. pilorusa; s. uretre, miini prsten oko uretre, sin. m. sphincter urethre. sphincterectomia, sfinkterektomija, isecanje jednog dela sfintera (stezaa, zatvaraa) enice. sphingolipidosis (es), sfingolipidoza (e), opte ime za grupu bolesti u kojima postoji poremeaj metabolizma sfingolipida, kao to su Gaucherova bolest, Niemann-Pickova bolest i dr. pica, pika, osmini zavoj, vrsta zavoja u obliku 8, koji se primenjuje na predele zglobova. Pojedine ture osmice" prekrivaju se samo delimino slino crepu na krovu. Ako ture idu navie, govori se o s. ascendens, ako, pak, idu nanie, o s. descendens. V. testudo, stella. spider"angioma, v. spider naevi. spider naevi" (spajder nevi" eng.) telangiektazije u vidu pauka po koi lica, ramenog pojasa, grudnog koa i ruku u toku insuficijencije jetre, naroito ako je ona posledica hroninog alkoholizma. Spielmeyer-Vogtova bolest, v. idiotia amaurotica. spin; obrtanje elementarne estice ili vasionske letelice ili vetakog satelita oko sopstvene ose.

spina spina, bodlja, npr., spina iliaca, bedrena bodlja; s. bifida, uroena rascepljenost krajnjeg dela kimenog stuba koja je praena prolapsom modanica. Sin. rachischisis; s. bifida aperta, spina bifida u kojoj postoji ispadanje meninga i kimene modine kroz otvoreni kimeni kanal; s. b. occulta, spina bifida u kojoj je rascepljenost kimenog stuba skrivena, bez protruzije sadrine kimenog kanala. Moe da se dijagnostikuje za ivota samo rendgenskim snimkom. I spina bifida aperta i spina bifida okulta mogu biti uzrok nemogunosti zadravanja mokrae, bolova i smetnji; s. ventosa, vretenasto zadebljanje lanaka prstiju ruku i nogu, usled tuberkulozne nekroze (centralnih delova), s istovremenim stvaranjem nove kotane supstancije. spinalgia, spinalgija, bol u predelu kime. spinalis, spinalan, kimeni, npr. medulla spinalis, kimena modina. spinalni ok, v. ok, spiralni prelom, v. fractura, prelom. Spirillum, spirili, spiralno zavijeni, nesavitljivi tapii, s dva do est spiralnih zavojaka. Na oba pola imaju kiticu flagela, pomou kojih se aktivno kreu. Za medicinu je patogena samo jedna vrsta Spirillum minus. Ova bakterija je uzronik oboljenja pacovskog ujeda koje se naziva sodoku. Spiritus, etanol, alkohol, etil-alkohol, alkohol koji nastaje alkoholnim vrenjem eera. Po Ph.J.II, tenost koja sadr,i 89-91 vol. % ili 84,4-87 te. % etanola (etil-alkohola). Sin. Aethanolum, Alcohol; S. aetheris, meavina koja se sastoji od jednog dela dietil-etra i tri dela etilalkohola. Upotrebljava se u nesvestici, klonulosti i dr.; S. concentratus, koncentrovani etanol. Po PhJ. sadri 95-96 vol. % ili 92,41-93,85 te. % etanola; S. dilutus, razblaeni etanol po PhJ., sadri 69-71 vol. % ili 61,3-63,5 te. % etanola. Spirochaeta icterohaemorrhagiae, v. leptospira. spirochaeta pallida, v. treponema palidum.

S-plastika Spirochaetacae, u ovu porodicu spadaju sledei rodovi: Spirochaeta, Saprospira i Cristispira. U rodovima porodice Spirochaetacae nalaze se spirohete koje ive slobodnim ivotom u prirodi. Meu njima nema patogenih vrsta za oveka ni za ivotinje. Spirochaetales, na bazi razlika u svojoj morfologiji, prema Bergeyevoj klasifikaciji red Spirochaetales podeljen je na dve porodice: Spirochaetacae i Treponematacae. spirochaetosis, spirohetoza, infekcija izazvana spirohetama; s. bronchopulmonaris, bronhospirohetoza; s. icterohaemorrhagica, zarazno oboljenje prouzrokovano jednom vrstom spirohete (Spirochaeta seu Leptospira icterohaemorrhagiae). Glavni znaci su: visoka temperatura, utica, bolovi u miiima, albuminurija, esto uremija. Najea mogunost zaraze je vodom za pie ili kupanje ako je ova voda zagaena. Sin. Weilova bolest, icterus infectiosus. spirofor, aparat za vetako disanje. spiroindeks, pokazatelj razvijenosti, dobija se podelom vitalnog kapaciteta s telesnom visinom izraenim u ml i cm. Indeks 25 ukazuje na normalnu uhranjenost. spirometar, aparat koji slui za odreivanje statikih ili dinamikih plunih volumena i kapaciteta (mala i velika sfpirometrija). Spironolakton, sintetsk i steroid s izrazitim antagonistikim dejstvom na aldosteron (v. tamo). Deluje diuretino. splanchnicus, splanhnian, utrobni, drobovni. splanchiectomia, splanhiektomija, isecanje jednog dela drobovnih ivaca. splanchnologia, splanhnologija, deo anatomije u kome se izuavaju organi utrobe (organi za disanje, varenje i mokrano-polni aparat). splanchnoptosis, splanhnoptoza, sputenost visceralnih organa. Sin. visceroptosis. S-plastika, plastika tehnika kojoj je cilj da ukloni zatezanje oiljka koe, umesto ekscizije koe u jednom pravcu, ekscizijom u vidu slova S.
747

splen
splen, slezina, v. lien. splenalgia, splenalgija, bolovi u slezini. splenectomia, splenektomija, operativno uklanjanje slezine. Primenjuje se u Bantijevoj bolesti, hemolitikoj utici, hemofiliji i krvavljenju slezine usled rupture. splenicus, splenian, slezinski, sin. lienaHs. splenisatio, splenizacija, izraz kada deo nekog organa, naroito plua, ima izgled tkiva slezine, zbog kongestije i kondenzacije; s. hypostatica, splenizacija u hipostaznoj pneumoniji. splenitis, zapaljenje slezine, koje je skoro uvek izazvano piemijom, praeno splenomegalijom i bolovima u predelu slezine; s. spodogenes, splenitis izazvan prisustvom stranih estica u slezini. splenogram, elijska formula odreena pregledom obojenih razmaza punktata slezine. splenohepatomegalia, splenohepatomegalija, poveanje slezine i jetre. splenoma, splenom, tumor slezine. splenomalacia, splenomalacija, razmekanje slezine. Obino nastaje posle smrti usled dejstva eludanog soka na sle^ zinu posle njegovog izlivanja kroz provalni otvor na zidu eluca usled gastromalacije. splenomegalia, splenomegalija, uveanje slezine; s. congestiva, izazvana portnom hipertenzijom, s ascitesom, anemijom, trombocitopenijom, leukopenijom i povremenim krvarenjima iz organa za varenje. Poznata i kao Bantijev sindrom; s. haemolytica, splenomegalija izazvana poveanom hemolizom eritrocita; s. infectiosa, splenomegalija u toku infektivnih bolesti; s. tropica, splenomegalija u toku kala-azara. V. megalosplenija. splenomegalijska ciroza, v. Bantijev sindrom, cirrhosis hepatis. splenopathia, splenopatija, zajedniko ime za sve bolesti slezine. splenopexia, splenopeksija, operacija kojom se pokretljiva slezina privruje za trbuni zid u svom normalnom poloaju. Splenopeksija se danas vie ne vri.
748

spondylitis
splenopneumonia, splenopneumonija, pneumonija u koje postoji splenizacija plua. splenoptosis, splenoptoza, sputenost slezine. splenorrhagia, splenoragija, krvarenje iz slezine. splenotomia, splenotomija, incizija slezine u cilju ispranjivanja apscesa. Splenotomija se danas vri veoma retko. Ovaj naziv se pogreno upotrebljava i za splenektomiju. splet, v. plexus. splintovi, v. ine. spojnjaa, v. commissura. spoljna sredina, skup svih spoljnih stanja i uticaja koji imaju odraza na ivot i razvoj jednog organizma, na ljudsko ponaanje i na razvoj drutva u celini. Ekoloko shvatanje fenomena bolesti i zdravlja podrazumeva nastanak bolesti kao neravnoteu izmeu oveka i njegove spoljne sredine. I pored toga to je sredina agregat razliitih inilaca, prema nekim predominantnim uticajima ona se moe podeliti na fiziku sredinu (klima, geografski poloaj, geoloka struktura zemljita i dr.), bioloku sredinu (svet ivih izuzev oveka) i socijalnu sredinu (porodica i porodini odnosi, meuljudski odnosi, kultura, obrazovanje, standard, nauka, zdravstvena sluba i si.). spoljno uvo, v. auris. spo ndy I arthritis, spondilartritis, artritis kimenog stuba; s. ankylopoietica, ankilopoezni spondilartritis, reumatoidni spondilartritis. spondylitis, spondilitis, zapaljenje kimenih prljenova; s. ankylopoietica, reumatoidni spondilitis; s. hypertrophica, spondilitis s hipertrofikim promenama u prljenovima; s. infectiosa, spondilitis izazvan odreenim mikroorganizmima; Marie-Strumpellov s., reumatoidni spondilitis; s. rheumatoides, reumatoidni spondilitis, oblik reumatoidnog artritisa koji pogaa kimeni stub. Bolest je nepoznate etiologije i napada najee mlade muke osobe i izaziva bolove i ukoenost u sakroilijanim, intervertebralnim i kostoverteb-

spondylodesis ralnim zglobovima, kao i okotavanje vertebralnih ligamenata sa izraenom ankilozom spomenutih zglobova. Sin. Bechterewljeva bolest, Marie-Strmpelova bolest, s. rhizomelica; s. traumatica, spondilitis koji je izazvan povredom kimenog stuba; s. tuberculosa, tuberkuloza kimenog stuba; s. typhosa, zapaljenje kimenog stuba posle crevnog tifusa. spondylodesis, spondilodeza, operacija spajanja prljenova pomou kratkih kotanih kalemova u leenju tuberkuloznog spondilitisa. spondylodynia, spondilodinija, bol u prljenu. spondylolisthesis, spondilolisteza, deformacija kimenog stuba, nastala pomeranjem ili klizanjem petog slabinskog prljena ispred krsne kosti ili etvrtog ispred petog slabinskog prljena. Simptomi su: skraen trup, jaka lordoza i isturenost glutealnog predela unazad. spondylolysis, spondiloliza, razlabavljenje ili prekid vrste veze izmeu dva prljena, okolnost koja se sree u platispondiliji, aplaziji prljenskih lukova i razdvajanju interzglobovnih delova prljena. spondylomalacia, spondilomalacija, razmekanje prljena; s. traumatica, retko oboljenje koje nastaje posle teke povrede. Sin. Kmmellova bolest, spondylopathia traumatica. spondylomyelitis, spondilomijelitis, istovremeno zapaljenje prljenova i kimene modine, najee tuberkulozne prirode. V. spondylitis, myelitis. spondylopathia traumatica, traumatska spondilopatija. V. spondylitis traumatica (pod spondylitis), spondylosis, spondiloza, ukoenost, ankiloza zglobova kimenih prljenova; opti naziv za degenerativne promene izazvane osteoartritisom; s. ankylopoetica (P. Marie-Strumpellova bolest), potpuna ankiloza svih delova kimenog stuba. Sin. Pierre-Marie-Strmpellova bolest; s. cervicalis, degenerativno oboljenje meuprljenskih zglobova vratnog dela kime, praeno bolom i parestezijom koja zrai nanie u ruku usled pritiska

sporogene bakterije na kimene ivce; s. rhizomelica, potpuna ankiloza kimenih prljenova s istovremenom ankilozom ramenih i karlinobutnih zglobova. spondylosyndesis, spondilosindeza, operacija kojom se stvara imobilizacija ili ankiloza kimenih prljenova. spondilotomija, v. spondylotomia. spondylotomia, spondilotomija, presecanje kimenog stuba. Spondilotomija je jedan od akata u toku embriotomije. spongioblastom optike hijazme, iako retko, moe prouzrokovati (razaranjem hipotalamusnog centra) inhibiciju seksualne funkcije, a sasvim izuzetno izazvati i pojavu prevremenog puberteta. U svakom sluaju to se deava mnogo kasnije nego to se to deava u sluaju prevremenog puberteta posle hiperplastikih tumora. spongiositis, spongiozitis, zapaljenje sunerastog tela penisa. spontana amputacija, v. amputatio. spontana fraktura,v. fractura. spontana mutacija, v. mutatio. spontana perforacija, v. perforatio. spontani pneumotoraks, v. pneumothorax. spontani pobaaj, v. abortus. spora bakterija, termorezistentan oblik, karakteristian za klasu sporogenih bakterija. Spora je uahurena u jedan sistem membrana, refraktarna je, ne boji se obinim metodama bojenja, zauzima sferian ili ovalan oblik prema vrstama; otporna je prema nepovoljnim uslovima ivota. spori peani filtri, (sin. engleski) obino veliki bazeni ispunjeni slojem peska visine 0,9 m do 1,2 m, krupnoe zrna 0,25 do 0,35 i 0,75 do l mm. Ima pet slojeva. Preko filtra se dovodi voda visine do 1,2 m. Brzina filtriranja 5 m3 (m2) aan. Sazrevanje filtra 2 do 7 dana. Kad se uspori filtracija skida se gornji sloj peska u promeru od 2 do 3 cm. Kad visina filtra padne na 90 cm, dopuni se novim ili ispranim peskom. sporogene bakterije, bakterije koje imaju sposobnost da formiraju sporu; tapiaste bakterije stvaraju spore. Svaka sporogena bakterija moe formirati 749

sporogeneza

sportsko-medicinska kontrola

rada. Napori sportskog treninga i taksamo jednu sporu. Ona moe biti smemienja obino su veeg intenziteta, a tena centralno, terminalno ili subtermikraeg trajanja od napora u fizikom nalno. Ako je spora manja od irine bakprofesionalnom radu. Fiziologija sporta terijske elije, ona ne deformie baktebavi se kako promenama u organizmu, riju (rod Bacillus); ako je spora vea ona izazvanim u toku sportske aktivnosti, e deformisati bakterijsku eliju (rod tako i trajnijim efektima sistematskog Clostridium). vebanja ili treninga. Specifina podsporogeneza, sporulacija, proces formiruja fiziologije sporta su, izmeu ostaranja spore, razliit je u razliitih baktelih, zamor, principi treninga, koordinarijskih vrsta. Neke bakterije sporuliu cija pokreta, zagrevanje i procena stepe* brzo i obilno (B. cereus), druge retko i na treniranosti. slabo (W. perfringens). Uzroci ovih razalbuminurija, pojava lika su mnogobrojni. Za neke je nedos- sportska -na u mokrai neposredno tatak glukoze, za druge nedostatak ugposle teih i dugotrajnijih sportskih Ijenika, iezavanje i drugih faktora napora. U sedimentu i neto eritrocita i moe izazvati ovaj fenomen. po koji leuko-cit. Pojava je fizioloka sporotrichosis, sporotrihoza, parazitarako ne traje due od nekoliko asova i no oboljenje izazvano gljivicama roda ako je u mirovanju nalaz normalan. Sporotrichon (vegetantna mikoza). Manifestuje se vegetativnim i verukoznim sportska medicina, grana medicine koja prouava fizioloka i patoloka zbivanja lezijama (supkutane gume, gumozan u organizmu oveka pod uticajem fizilimfangiitis, veliki multipli diseminovake odnosno sportske delatnosti. Sve ni apscesi). Simulira tuberkulozu. vei broj ljudi koji .se bave raznim obliSporotrichum, mikroorganizam koji spada cima fizikog vebanja i sporta, kao i sve medu imperfektne gljive. Veina ivi savea vanost sporta i rekreacije u preprofitski. Za oveka je patogena samo jedvenciji "bolesti civilizacije", zahtevaju na vrsta, S. schenckii, koji preko ozleda poseban medicinski nadzor i kontrolu. dospeva u organizam oveka i izaziva Moderna sportska medicina moe se sporotrihozu, oboljenje koje se moe zpodeliti na: 1) fiziologiju sporta; 2) patomeniti s tuberkulozom, lajmanijazom, logiju sporta; 3) higijenu sporta i 4) blastomikozom i dr. sportsko-medicinsku kontrolu. Sporozoa, klasa potkola Plasmodiuma; razmnoavaju se sporulacijom. Nemaju sportska povreda, u irem smislu svaka povreda zadobijena pri sportskoj delatorgane za kretanje. Obuhvata: Gregarinosti. U uem smislu povreda tipina po nae, Coccidia, Haemosporidia, Sarcosmehanizmu nastajanja za odreenu poridia i Myxosporidia. sportsku disciplinu ("teniski lakat", sporozoit, oblik malarikog parazita koji "rvako uho", povreda meniska kod se stvara u oocistama u zidu eluca kofudbalera). Povreda moe biti posledica marca, dolazi u pljuvane lezde komajedne snanije traume ili mikrotrauma raca i inficira oveka kad ga komarac kroz dui period. Uzroci: u samom sporubode. titi- nesmotrenost, umor, nesavladana sporozoosis, infekcija sporozoama. tehnika; u sportskoj opremi i u sredini sport, jedan od vidova fizike kulture ije u kojoj se takmii ili trenira. Sportske je osnovno obeleje takmienje - s vrepovrede ine oko 3% svih registrovanih menom, prostorom, teinom, protivnipovreda. Najee su lake prirode. Po cima i prirodnim preprekama. Predusvrsti najee kontuzije, distorzije, rane lov za bolji rezultat je uticaj sistemati frakture. skog treninga na fizioloki, vaspitni i motoriki faktor; fiziologija sporta, sportsko-medicinska kontrola, ima zadatke da ustanovi zdravstveno stanje oblast fiziologije primenjena na sportsportiste, da ustanovi funkciono stanje ske aktivnosti i fiziko vebanje uopte. - stepen treniranosti sportiste i da, u Umnogome se podudara sa fiziologijom
750

sportsko srce sportista u razvoju, ustanovi stepen razvitka. Ovi se zadaci provode pomou sistematskih lekarskih pregleda, biometrijskim merenjem i funkcionim testiranjem. Zakljuak pregleda i testiranja moe biti: da je sportista sposoban, privremeno nesposoban, ogranieno sposoban i sposoban samo za rekreativni sport. sportsko srce, poveano srce, naroito izraeno u sportista koji se odlikuju velikom izdrljivou (trkai na duge staze, biciklisti, smuari, trkai i dr.). Nije patoloka promena ve, normalna adaptacija srca na poveane zahteve treninga i sportskog takmienja. Prosena je zapremina sportskog srca od 800 do 1.000 ml. Poveanje srca je posledica hipertrofije, a veim delom i dilatacije komora. Sportsko srce se odlikuje veim udarnim volumenom i u mirovanju i u naporu, veim minutnim volumenom srca u naporu i sporijim radom u mirovanju (bradikardija). V. udarni volumen srca, minutni volumen srca; spray, (engl.), sprej; raspravanje neke tenosti u vrlo sitne estice (maglu). spreading factor", (engl.) faktori, npr., preparati hijaluronidaze, koji rastapaju piktijaste supstancije oko jajne elije. spreavanje i suzbijanje oboljenja to je jedna od niza mera zdravstvene zatite i odnosi se na one aktivnosti koje zajednica kao celina i zdravstvena sluba sprovode da bi se najvei broj bolesti spreio i suzbio. I pored toga to se najvei broj aktivnosti odnosio do sada na zarazne bolesti, danas su sazreli uslovi da se ove aktivnosti proire i na masovne nezarazne bolesti. Aktivnosti se odnose na imunizaciju, izolaciju, dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju, kao i sanaciju nehigijenske okoline. sprue, spru, hronini oblik loe apsorpcije u tropskim i netropskim predelima; s. nostras, v. morbus coeliacus; s. tropia, tropski spru, sindrom loe apsorpcije u tropskim i suptropskim predelima i u kojeg naroito postoji pothranjivanje belanevinama i deficit folne kiseline. Leci se davanjem tetraciklina; s. nostras, v. morbus coeliacus.

srce sputanje semenika, v. descensus testium. sputum, ispljuvak; s. aeroginosum, zeleni ispljuvak; s. coctum, mukopurulentni sputum koji se izbacuje u ppznim stadijumima bronhitisa i laringitisa; s. erudum, bistar, ilav ispljuvak u ranom stadijumu bronhitisa i laringitisa; s. cruentum, krvav ispljuvak; s. globulosum, sputum u vidu sfernih komadia koji se izbacuje u poodmaklom stadijumu plune tuberkuloze; malinasti i., tamnocrven ispljuvak koji se via u karcinomu plua; s. nummosum, sputum u vidu metalnog novca; s. rubiginosum, rast ispljuvak u pneumoniji; zeleni i., ispljuvak obpjen zelenim pigmentom (biliverdinom) u nekim uticama. squama, skvama, ljuska; (anat.) deo neke kosti u vidu ljuske ili ploe, npr. s. temporalis, ljuska slepoone kosti; (derm.) golim okom vidljivi otpadak roastog sloja epiderma u obliku veih komada (normalno otpadanje roastog sloja je nevidljivo). S. moe biti razliitog izgleda (suva, masna), veliine (prainasta, mekinjasta) i boje (bele, sive, ute). Sr, hemijski znak za strontium. sraslina, v. adhaesio, syneshia. sraenje, v. adhaesio. srcep (embr.) u oveka se zaetak srca javlja izvanredno rano: ve u embriona od 1,5 mm duine, kada se tek pomalja 1. praprljen. U prvo vreme srani zaetak lei pod usnom dupljom, ispod drelne zastorne opne. Prednji deo srane cevi predstavlja arterijsku glavicu, dok se zadnji proiruje u popreno postavljenu venoznu kesu (sinus venosus). Sve daljim uobliavanjem glavenog i srednjeg dela embriona srce zauzima nii poloaj. Do uvinua srane cevi i do stvaranja sranog kanala dolazi usled toga to se telije zida stalno umnoavaju, te uveavaju duinu cevi, koja se, zbog nedostatka prostora* savija kao latinsko slovo S. Cev se i neto uvre oko svoje velike ose. U tom trenutku se na sranom zaetku mogu razlikovati: glavica srca, komorni odeljak sastavljen od 2 rukavca, desnog, ushodnog i levog, nishodnog. Izmeu njih postoji bulbokomorni oluk.
751

srana insuficijencija

sredino ispupenje

Glavica i komorni odeljak predstavljaju srani umovi, v. um. arterijski, a pretkomorni - venski seg- srani tonovi, tonovi koji nastaju pri radu srca i uju se pri auskultaciji. Postoje ment srca. Od venskog sinusa postaju dva osnovna ujna srana tona: prvi ili srane uice (auriculae cordis). sistolni, koji nastaje na poetku sistole srana insuficijencija, v. insufficientio. komora zbog zatezanja atrioventrikusrana kesa, v. pericardium. larnih zalistaka i drugi ili dijastolni ton, srana komora, v. ventriculus cordis. koji nastaje na poetku dijastole komosrana mana, v. vitium cordis. ra zbog zatvaranja semilunararnih zalissrana revolucija, srani ciklus, period taka. Prvi ton traje oko 0,15 sek. i ima od zavretka jedne kontrakcije srca do frekvenciju od 25 do 45 herca, a drugi zavretka druge kontrakcije. U sranom traje 0,15 sek. i fekvencija im je oko 50 ciklusu razlikujemo sledee faze: sistolu Hz. Mesta na grudnom kou gde se srapretkomora (0,1 sek.), dijastolu pretkoni tonovi najbolje uju zovu se ognjita more (0,7 sek.), sistolu komora (0,3 auskultacije. Nekada se u poetku sredsek.), i dijastolu komora (0,5 sek.). Penje treine dijastole komora uje trei riod kada je elo srce u dijastoli traje srani ton, koji nastaje usled titranja oko 0,4 sek. U toku sistole krv prelazi iz krvi izmeu zidova komora. etvrti srpretkomora u komore (dolazi do otvaani ton (atrijski ton) nastaje pri konranja pretkomorsko-komorskih zalistatrakciji pretkomora. Frekvencija mu je ka) a iz komora u aortu i plunu arteriju 20 ili manje c/sek. zapaa se u fonokar(otvaraju se polumeseasti zalisci). Didiogramu. jastola je faza u kojoj se upljine srca pune krvlju. Pri poveanju frekvencije srani zalisci (valvulae), membranozne tvorevine koje se nalaze izmeu pretkosrca dolazi do skraivanja sranog cikmora i komora i na mestu izlaza iz aorte lusa, i to uglavnom na raun skraivanja srca i plune arterije. Izmeu leve predijastole. tkomore i komore nalazi se dvolisni ili srana tmulost, tmulost koja se dobija mitralni zalistak a na granici izmeu perkusijom predsranog predela na ^ desne pretkomore i komore trolisni ili grudnom kou; zona apsolutne s. t., trikuspidalni zalistak. Zalisci na izlazu tmulost iznad dela srca koji nije pokriiz srca aorte i plune arterije imaju obven pluima; zona relativne s. t., relalik lastinog gnezda ili polumeseca pa se tivna tmulost koja obuhvata granice vezovu semilunarnim. Osnovna uloga zaliine srca. listaka je da tok krvi usmerava u pravcu srane kardinalne take, to su na rendkomore i arterijskih sudova to je omogenskoj silueti srca 4 take. Na desnom gueno anatomskim karakteristikama rubu taka D je prevojna taka prelaza zalistaka koje osiguravaju da se zalisci donjeg luka u srednji; D* je kardiodijafotvaraju u uslovima kada je pritisak u ragmatski ugao to zatvaraju donji luk pretkomorama vei nego u komorama, srca i desna preaga. Na levom rubu G je odnosno vea u komorama nego u potaka u zalivu koja miruje, dakle gornja etnom delu aorte i plunoj arteriji dok granica leve komore; G' je vrh srca, pri suprotnom odnosu pritisaka zalisci dobiva se povlaenjem tangente parasu zatvoreni. Poremeaji u stanju sralelne sa "bazalnim prenikom srca" nih zalistaka, bilo da oni ne zatvaraju (prenik D'-G). Srane kardinalne take potpuno otvore (insuficijencija) ili da omoguavaju povlaenje raznih pre-nika su njihove slobodne ivice srasle pa susrane siluete radi odreivanja njihove avaju ua (stenoza), dovode do nenorveliine. srane uice, postaju od malnog toka krvi, zbog ega umesto tovenskog sinusa. nova ujemo umove. V. valva, vaevula. V. srce. srebro, v. argentum. srani blok, v. block. srani sredini, v. centralis, medianus. infarkt, v. infarctus. srani sredino ispupenje, v. neurohypophysis. mii, v. myocardium.
752

srednje uvo srednje uvo, v. auris.

staklo

srednji mozak, v. mesencephalon. sredogrue, v. mediastinum (cavum mediastinale). srp, v. falx.

sr, v. medulla. stabilna mast, v. mast.

stabilno stanje, (eng. steady state), period u fizikom radu kada je potreba u kiseoniku potpuno zadovoljena unosom kiseonika. Od poetka, iole teeg napora, do stabilnog stanja protekne 2 do 3 minuta. Ispoljava se stabilizovanom frekvencijom srca i plunom ventilacijom u toku daljeg trajanja rada. U svim teim naprezanjima, u koja spadaju sportska, stabilnog stanja nema: potreba u kiseoniku je vea od unosa. Posledice - kiseoniki dug i ogranieno trajanje napora. stacionarne organizacije, organizacije u kojima se, u okviru zdravstvene zatite, celokupan dijagnostiki, terapijski i rehabilitacioni postupak obolelih odvija u stacionarnim (bolnikim) uslovima. Predstavnik ovakvih zdravstvenih organizacija je bolnica, ali ovoj vrsti pripadaju i klinike, medicinski centri, specijalizovane institucije i dr. stacionarni detektori, elektronski instrumenti s jednim velikim ili vie manjih scintilacijskih detektora i sa ureajem za registrovanje intenziteta zraenja u odreenom organu ili u vie organa na standardnom ili polaroidnom filmu. Stacionarni detektori se koriste u nuklearnoj medicini za scintigrafiju (v. scintigrafija) i dinamika ispitivanja. Postoje dva osnovna tipa stacionarnih detektora, scintilacijska gama-kamera i autofluroskop (v. gama-kamera, autofluroskop). stadium, stadijum, period u toku jedne bolesti; s. acmes, vrhunac bolesti; s. crisoes, poetak krize bolesti; s. decrementi, period poputanja bolesti, poetak snienja temperature; s. ekscitacije, stanje razdraenosti koje prethodi stanju oduzetosti u trovanju tzv. otrovima i u narkozi. V. narcosis; s. fluorescentiae, period poetka pojave ospe u toku osipnih groznica; s. frigoris, period treskavice u toku intermitentnih temperatura; s. incrementi, period po48 Medicinski leksikon

jaavanja simptoma u toku bolesti ili povienja temperature; s. incubationis, inkubacija bolesti; s. invasionis, prodromalni period bolesti; s. Iatens, stadijum prividne neaktivnosti izmeu trenutka dejstva nadraaja i poetka vidljive reakcije na ovaj nadraaj (npr. s. 1. neke bolesti, vreme od dejstva tetnog inioca do izbijanja simptoma bolesti). V. latens; prodromalni s., period koji neposredno prethodi pojavi neke bolesti i u kome se javljaju obino nekarakteristini znaci i simptomi; s. reconvalescentiae, period oporavka od bolesti; s. sudoris, period znojenja u toku intermitentnih temperatura.
stafilokoki, v. Staphylococcus.

stafilokokna oboljenja, obuhvataju veliki broj vrlo razliitih bolesti, koje izazivaju stafilokoki. Prema lokalizaciji zapaIjenjskog procesa razlikuju se uglavnom sledee stafilokokcije: kone, respiratorne, crevne, urinarne, otorinoloke, osteoartikularne, sepsa i dr. Prema tome, ova oboljenja ulaze u domen vie medicinskih disciplina. Ona su postala veliki terapeutski problem dananjice, jer je sve vii procenat rezistentnih sojeva stafilokoka na veliki broj antibiotika.
stafilokokna sepsa, v. sepsis staphylococcica.

stafilotoksini, egzotoksini koji lue patogene vrste stafilokoka. Najpoznatiji stafilotoksini su a-hemolizini, 6-hemolizini i Y-hemolizini (termolabilne supstancije koje izazivaju razne vrste hemolize), leukocidin, termostabilni enterotoksini, hijaluronidaza, fibrinolizin, a najkarakteristiniji enzim za patogene stafilokoke je( koagulaza.
stagnacija, zastoj, npr., ui.

staklasto telo, v. corpus vitreum. staklo, soivo, (oft.) optikp^oivo, ko(rekciono staklo; staklo koje slui za korekciju refrakcionih anomalija. Vrste stakla: bifokalno s., s dve razliite jaine prelamanja, slui za istovremeno gledanje u daljinu (gornji deo stakla) i blizinu (donji deo stakla). Sin. Franklinove naoari; cilindrino s., predstavlja deo valjka. Ima jednu indiferentnu osovinu (obeleenu), koja je optiki prazna, i
753

stalagmometar drugu, koja maksimalno prelama. Slui za korekciju astigmatizma; kontaktno s., ranije izraivano od stakla, danas od plastinih materija. Stavlja se direktno na ronjau. Upotrebljava se za korekciju refrakcionih anomalija u nekim sluajevima daleko uspenije nego klasina stakla. Indikacije: monokularna afa-kija, anizometropija, astigmatizam, keratokonus, iregularni astigmatizam. U sluaju monokularne afakije omoguava fuziju. U veini sluajeva kontaktno staklo se odlino podnosi; lentikularno s., prelama samo centralni deo soiva. Upotrebljava se pri visokoj kratkovidos-ti jer je lako; pantoskopsko s., oblik stakla prilagoljen obliku otvora one duplje, tako da se bolje prilagouje. U preseku stakla mogu imati sledee oblike: bikonveksan (obe strane ispupene), plankonveksan (jedna strana ravna, druga ispupena), konkavno-konveksan (jedna strana izdubena, druga ispupena), bikonkavan (obe strane stakla izdubene), plankonkavan (jedna strana ravna, druga izdubena), konveksno-konkavan (jedna strana ispupena, druga izdubena); prizmatino s., v. prizmaf punktalno s., podjednako prelama u centru i na periferiji; sferno s., povrine koje ih ograniavaju sferne su, ine delove lopte. DeIe se na: (1) konveksna, sabirna, plus-stakla, Slue za korekciju hipermetropije; (2) konkavna stakla, rasipna, minus-stakla, slue" za korekciju miopije; trifokalno s., s tri razliite jaine prelamanja.

staphylodermia

standardizacija (bioloka), ispitivanje biolokim metodama, bilo na ivim biima bilo na preivelim izolovanim pojedinim organima ivotinja. Tom prilikom se dejstvo nekog leka nepoznate jaine, obino, uporeuje s dejstvom primerka istog leka ija je vrednost poznata (koji, u ovom sluaju, slui kao standard). standardizovati, u medicini, izvriti standardizaciju (bioloku). stanica, dezinfekciona s., v. dezinfekcija; s. za hitnu pomo, ustanova za ukazivanje prve i brze pomoi. U raznim zemljama postoje razni tipovi takvih ustanova: (1) stanica koja slui za hitan prenos bolesnika i povreenih u poliklinike ili bolnike ustanove; (2) stanica koja pored dunosti pod (1) ima i stacionar za ukazivanje pomoi i hospitalizaciju obolelih i povreenih; (3) stanica koja obavlja samo hitnu hirurku i traumatoloku slubu; (4) odeljenja pri pojedinim hirurkim bolnikim odeljenjima, koja slue za ukazivanje hirurke i traumatske pomoi; stanica pod nazivom koronarna jedinica (pravilnije: koronaritna j.), koja slui za hitno ukazivanje pomoi obolelim od infarkta srca; stanica pod nazivom odeljenje za hitna cerebrovaskulna oboljenja koja slui za ukazivanje hitnih terapijskih mera i kao stacionar za obolele od apopleksije mozga. stapes, stremen, uzengija, sluna koica smetena u bubanjskoj duplji. Svojom bazom zatvara okrugli otvor trema unutranjeg uva, a drugim krajem se zglobljava s nakovnjem. stalagmometar, naroita kapaljka za meStaphylococcus, stafilokok, rod koka, renje povrinskog napona odreivakoji se javljaju u nepravilnim grupama njem broja kapljica u datoj koliini tegrozdastog oblika. Prema boji kolonija nosti. stafilokoki se dela na: S. aureus, kolonije stalni katetar, sin catheter a^demeure (fr.). zlatnoute boje; S. albus, kolonije V. katetar. bele, sedefaste; S. citreus, kolonije ute standard, neto to je proglaeno merom kao limun. Staphylococcus aureus pyoili obrascem, neto emu se treba saobgenes izaziva razna gnojenja. Najee raziti, npr. standardna dijeta, standarinfekcije su: furunkuli, panaricijumi, indna terapija. U herniji je standardni fekcije rana, osteomijelitis i dr. rastvor poznate koncentracije kojim se poredi isti rastvor nepoznate koncen- staphylodermia, stafilodermija, primarno oboljenje koe prouzrokovano stafitracije u cilju odreivanja te nepoznate lokokima. koncentracije. 754

staphyloma staphyloma, stafilom, istanjenje i izboenje ronjae ili sklere; s. corneae, sekundarna ektazija ronjae posle probojnog ulceroznog procesa. Ispalu duicu na tom mestu pokriva veoma tanko i neotporno vezivno tkivo koje se, usled povienog pritiska u oku, izbouje. Prema veliini postoje 5. c. partiale i totale, prema obliku 5. c. conicum i sphaericum; s. sclerae, sekundarna ektazija zida sklere u zavrnoj fazi glaukoma, skleritisa ili povrede. Prema lokalizaciji postoje: s. aequatoriale, stafilom u predelu polutara one jabuice; s. ciliare, stafilom u predelu cilijarnog tela; s. intercalare, stafilom na granici izmeu ronjae i sklere; s. posticum Scarpae, spada u primarne stafilome sklere. Javlja se u visokom stepenu miopije. staphylorrhaphia, stafilorafija, operativno zatvaranje uroenog rascepa resice i mekog nepca. staphyloschisis, stafiloshiza, uroeni rascep resice i mekog nepca. staraka ishlapelost, v. dementia. staratelj, osoba koja se specijalnim postupkom odreuje da zastupa lice koje nije u stanju da se stara o sebi i svojim interesima i kome je oduzeta poslovna sposobnost. starateljstvo, vid socijalne zatite kojim se pomae osobama, koje su zbog bolesti ili drugih tekih oteenja nesposobne da se staraju o sebi, svojim pravima, niti su sposobne da samostalno odluuju o sebi i svojim postupcima. To su najee osobe nesposobne za privreivanje, pa se starateljstvo kombinuje i s drugim vidovima socijalne zatite. Starlingov zakon, zakon srca, po kome e srce u fiziolokim granicama ispumpati celokupnu onu koliinu krvi koja doe u njegove upljine, v. Franck-Starlingov zakon. Starr-Edwardsova proteza, v. proteza. stasis, zastoj krvi u kapilarima i sitnim arterijama bez pojave koagulacije. statiki elektricitet, elektricitet u stanju mirovanja, predstavlja opasnost u operacionoj sali, jer njegova varnica moe da zapali eksplozivne meavine nekih anestetika, naroito ciklopropan.
48*

status statiki nerv, v. nervus vestibulocochlearis (pars vestibularis). statim, (lat.) neposredno, smesta, odmah. status, stanje, s. anginosus, stanje koje lii na pektoralnu anginu, a prouzrokovano je paroksizmalnom tahikardijom; s. arthriticus, urina dijateza; s. as thmaticus, astmatina kriza, naglo jako i stalno pogoravanje astme pri kome napad astme ne prestaje ili se esto ponavlja; s. choreaticus, horeatsko stanje, stanje teke uznemirenosti u horeji minor; s. convulsivus, napadi greva koji nailaze jedan za drugim; s. dysrhaphicus, disrafiko stanje, stanje nastalo usled poremeaja sraivanja simetrinih polova trupa i medularne cevi, pri emu dolazi do poremeaja na sternumu, grudnom kou, spinalnim miiima i u predelu centralnog kanala kimene modine. Kliniki: asimetrija dojki, pectus carinatum, skolioza a, po nekima, i syringomyelia. V. Bremerov sindrom (pod syndroma), syringomyelia; s. epilepticus, epileptiki status, krai ili dui niz velikih epileptikih napada izmeu kojih bolesnik ne dolazi k sebi. Javlja se esto posle naglog prestanka uzimanja antiepileptikih lekova i moe se zavriti smru; s. febris, grozniavo stanje. Opti simptom skoro svih zaraznih oboljenja; s. gastricus, stanje poremeenosti eluca, poremeaj eludanog varenja; s. hemicranicus, neprekidni napadi migrene, v. migrena; s. idem, isto stanje, nepromenjeno stanje; s. lymphaceus, v. s. lymphaticus; s. lymphaticus, limfatika konstitucija, patoloko stanje u kome postoji hipertrofija celokupnog limfatikog sistema; s. marmoratus, naroiti mramorast izgled corpusa striatuma nastao usled umnoavanja tankih mijelinizovanih vlakana namesto potpuno unitenih normalnih elija, u Vogtove bolesti. Klinika slika odgovara tzv. athtose double. V. athtose double; s. nascendi, stanje kada se neki element oslobaa iz svojih jedinjenja. U ovom stanju element energinije dejstvuje nego u slobodnom stanju; s. parathyreoprivus, poremeaj zbog nedostatka parati755

stearin reoidnih lezda; s. praesens, sadanje stanje: 1) stanje bolesnika, njegovih subjektivnih tegoba i objektivnog nalaza u asu njegovog prijema na leenje, odn. pri prvom pregledu; 2) pismeni nalaz o tom stanju. V. istorija bolovanja, anamnesis, decursus morbi, epicrisis; s. quo ante, stanje kao pre, nepromenjeno stanje; s. thymicolymphaticus, v. thymolymphaceus; s. thymolymphaceus, stanje koje se esto okrivljuje za nastupanje iznenadne smrti iz nejasnog uzroka. Hiperplazija timusa i limfatizam se uvek nalaze (po dananjem shvatanju) kada nadbubrene lezde nedovoljno funkcioniu. Sin. 5. thymicolymphaticus; s. typhosus, tifozno stanje, stanje teke miine slabosti i stupora s delirijumom, suvim obloenim jezikom, slabim pulsom, inkontinencijom mokrae i stolice. Via se u toku tifusa i nekih drugih oboljenja s visokom temperaturom. stearin, smea palmitinske i stearinske kiseline iz koje se dobijaju svece; tristearin je estar glicerola s tri molekula stearinske kiseline (triglicerid stearinske kisline koji se nalazi u mastima). x stearinska kiselina, v. Acidum stearicum. steatorrhoea, steatoreja, velike koliine masti u stolici, naroito u sindromu loe apsorpcije; s. idiopathica, netropski spru. Stegomvia, vrsta komaraca (podroda Stegomyia, roda Aedes, fam. Culicidae) s trbuhom sve uim, iljatim i s belim prstenovima pri osnovi tarzova. Najvanija vrsta je Aedes (Stegomyia) aegypti, poznata i pod imenima S. fasciata, S. calopus itd. Lee se u blizini kua u najmanjim koliinama vode, a zalazi i u domove. Bode i danju. Prenosi utu groznicu i dengu, kao i neke infekcije domaih ivotinja, npr. konjsku kugu itd. Stein-Lewenthalov sindrom, v. sindrom. Steinachova operacija, v. operacija. Stella, stela, zvezda, zavoj u obliku zvezde ili krsta. Sastoji se od ovoja u obliku osmice i zahvata ramena i grudni ko; s. orsl, stela s ukrtanjem ovoja na leima; s. pectoris, s ovojima ukrtenim na prsima.
756

step-test stellectomia, stelektomija, odstranjivanje zvezdastog gangliona. Stellwagov znak, v. znak. stenica, v. Cimex lectularius. stenocardia, stenocardia, angina pectoris, pektoralna angina, sindrom koji se sastoji iz napada slabijeg ili jaeg bola u predelu grudne kosti i srca, koji obino zrai i levu ruku, ili u obe ruke, a nekad i u vrat, od guenja i od oseanja straha od smrti. Bol je obino izazvan nekim telesnim naporom ili uzbuenjem, ili obilnim obedom ili hladnoom, a nastaje usled aneksije sranog miia, koja je prouzrokovana suenjem koronarnih arterija usled skleroze ili luesa, ili usled gra koronarnih arterija. V. infarctus my ocardii. stenosis, stenoza, suenje nekog otvora ili kanala; s. aortae, aortna stenoza, suenje aortnog otvora srca ili same aorte; s. infundibularis, stenoza ispod zalistaka plune arterije u arterijske kupe desne komore; s. mitralis, neutralna stenoza, suenje levog koronarno-pretkomornog otvora; s. oesophagi, suenje jednjaka (misli se na hronino). Moe da bude maligno (karcinom) ili benigno (striktura). Najee su benigne stenoze posle razjedne povrede jednjaka; s. postdiphtherica, stenoza grkljana i dunika posle difterije; s. pulmonalis, stenoza otvora izmeu plune arterije i desne komore; s. pylorica, pyloris, suenje pilorusnog otvora eluca; moe biti uroena ili steena. U prvom sluaju postoji hipertrofija miinog sloja pilorusa, a u drugom je stenoza posledica oiljnih promena izazvana peptikom grizlicom u tom predelu; s. subvalvularis aortae, aortna stenoza zbog opstruktivne promene u levoj komori ispod aortnih zalistaka; sin. s. subaortica; s. tricuspidaHs, trikuspidna stenoza, suavanje trikuspidnog otvora srca; s. valvularis, ime za stenoze ma kojeg sranog zaliska. stenoza bronha, v. bronchostenosis. Stensonov kanal, v. canalis. stepenasto disanje, v. respiratio. step-test, v. test.

stepen stepen Celzijusa, oznaka 0C, jedinica za temperaturu koja se moe i dalje upotrebljavati. Temperatura od O0C jednaka je temperaturi od 273,15 K. 0C = l K. stercolith, sterkolit, kamenac u izmetu. stercoralis, sterkoralni, koji se sastoji od izmeta ili ga sadri feces. Sin. fecalis. stereognosis, stereognozija, sposobnost da se predmeti prepoznaju dodirivanjem pri iskljuenom ueu vida. Zavisi od osetljivosti za dodir i pritisak ali ima i kortikalnu komponentu jer do poremeaja ove sposobnosti dolazi i pri intaktnom oseaju dodira i pritiska pri lezijama u parijetalnom renju neposredno iza postcentralne vijuge. stereohemija, deo hernije koji se bavi ispitivanjem hemijskih i fizikih osobina supstancija u pogledu razliitih prostornih rasporeda atoma i atomskih grupa. Stereohemija se bavi ispitivanjem strukture molekula u tri dimenzije. stereoizomerija, izomerija u kojoj jedinjenja s istom molekulskom formulom i istom funkcionom grupom imaju razliite osobine koje se tumae razliitim trodimenzionim (prostornim) rasporedom atoma ili atomskih grupa u molekulima odgovarajuih jedinjenja. stereoizomerna jedinjenja, v. jedinjenja, stereozomerija. stereoskop, instrument pomou koga posmatrane slike postaju reljefne. Pri binokularnom posmatranju dve slike istog predmeta snimljene iz dve take s razmakom otprilike 6,2 cm dobija se pomou specijalne konstrukcije instrumenta (prizme, soiva, ogledala i dr.) prostorna, reljefna slika. stereoskopska slika, slika s tri dimenzije koja se dobija posmatranjem dva snimka nekog predmeta pomou naroitog aparata (stereoskopa). stereoskopsko vienje, v. visus. stereotaktika operacija, v. operacija. stereotipija, uvek isto ponavljanje pokreta ili reci. Znak katatone shizofrenije. sterilan, (1) sterilan predmet u mikrobilokom smislu jeste predmet osloboen svih mikroorganizama, kako patogenih

sterkobilin tako i saprofifa, bilo u vegetativnom ili sporogenom obliku; (2) neplodan. sterilitet, neplodnost, nesposobnost za oploenje (mukaraca) ili za zaee (ena). Razlikuju se primarni i sekundarni sterilitet. Primarni sterilitet je kada od poetka uspostavljanja polnog optenja nije nikad dolo do oploenja. Sekundarni sterilitet je kada naknadno nastupe promene na polnim organima, koje dovode do nesposobnosti za oploenje ili za zaee. sterilizacija, (1) proces koji dovodi do otklanjanja ili unitavanja svih mikroorganizama bez obzira da Ii su oni uzronici zaraznih bolesti ili nisu. To se postie obino pomou visokih temperatura, a rede pomou drugih fizikih i hemijskih agensa. Tako se unitavaju klice (patogene i nepatogene) i njihove spore na instrumentima, u zavojnom materijalu, operacionom rublju itd.; (2) postupak kojim se neka ivotinja ili osoba uini sterilnom (ukopljenjem, podvezivanjem semevoda odnosno jajovoda ili rendgenskim zraenjem); s. magna, v. therapia magna sterilisans; mehanika s., uklanjanje mikroorganizama prelaenjem tenosti kroz filtar koji je neprolazan za mikroorganizme; produena s., v. tyndalisatio. sterilizacija kosmikog broda, postupak kojim se unitavaju patogene i apatogene bakterije da bi se onemoguio prenos mikroorganizama pomou letilica na druga nebeska tela i obratno, tj. kontaminacija nae planete sa vanzemaljskim mikroorganizmima. Apsolutna sterilizacija je nemogua i ona se izvodi fizikim i hemijskim sredstvima. Kosmiki brod i delovi u brodu moraju biti sterilisani u specijalnim aseptikim sobama. Brod koji se sprema za lansiranje obavija se zatitnim omotaem koji je neprobojan za vazduh da bi se spreiIa kontaminacija iz vazduha i ovaj omota se odbacuje tek kada brod proe kroz zemljinu atmosferu. sterini, v. steroli. sterkobilin, normalni uni pigment stolice koji nastaje oksidacijom sterkobilinogena.
757

sterkobilinogen sterkobilinogen, uni pigment koji se nalazi normalno u crevnom sadraju. Sterkobilinogen nastaje redukcijom bilirubina u tankom crevu uticajem enzima anaerobnih bakterija. Pored sterkobilinogena nastaju i mezobilirubinogen i urobilinogen. Sterkobilinogen, mezobilirubinogen i urobilinogen se nazivaju skupnim imenom urobilinogen. sterkoporfirin, porfirin koji se nalazi u stolici. V. porfirini. sternalgija, sternalgija, bol u predelu grudne kosti, est simptom stenokardiJe. sternalna punkcija, v. punctio. sternalni, grudnjani, npr. s. punkcija, s. punktat, biopsija kostne sri iz grudne kosti. V. sternum. sternoschisis, sternoshiza, anomalija razvoja u kojoj postoji fisura grudne kosti. sternotomia, sternotomija, operativno uzduno prosecanje grudne kosti. Obino se primenjuje kao pristup za hirurke intervencije na srcu i velikim krvnim sudovima. sternum, grudna kost, grudnjaa, nalazi se u sredini prednjeg zida grudnog koa. Ima oblik kratkog maa i sastoji sex od tri dela: drka, tela i maolikog vrha; (embr.) taka okotavanja trupa od 7. fetalnog meseca do 10. meseca po roenju; taka okotavanja drka od 7. fetalnog meseca; taka okotavanja maolikog produetka od 3. do 20. godine. steroidi, jedinjenja koja sadre ciklopentanoperhidrofenantrenski ciklus: steroIi, une kiseline, seksualni hormoni (estrogeni, androgeni), kortikosteroidi, kardioglikozidi (digitoksigenin), sapo, genini i neki alkaloidi (solasodin); anabolni s., dopunska terapija imobilisanih neinficiranih preloma donje vilice; skrauje vreme zarastanja za 10-12 dana. steroidni hormoni, farmakologija, v. farmakologija steroidnih hormona. steroidna anestezija, v. anaesthesia. steroli, policiklini, hidroaromatini alkoholi koji sadre jezgro ugljovodonik-sterana nastalog hidrogenacijom ciklopentano-fenantrena. Steroli su jako rasprostranjeni u biljnim i ivotinjskim or758

stimulantni klimat ganizmima. Vaniji steroli su: holesterol, ergosterol, seksualni hormoni i dr. Sin. sterini stetoskop, slualica kojom se lekar slui prilikom auskultacije (oslukivanja) zvunih fenomena, poglavito u pluima i nad srcem; fenendoskop, slualica koja na delu koji se stavlja na bolesnika ima bubnji (levak) s membranom. steza (mii), v. constrictor, sphincter. stibium, Sb, antimon, hemijski element, spada u metaloide koji su po osobinama izmeu metala i nemetala. stibophenum, stibofen, organski preparat trovalentnog antimona, uspean u leenju kala-azara, oboljenja bilharziasis (schistosomiasis) i granuloma inguinale; oficinalan je prema naoj farmakopeji. stidna kost, stidnjaa, v. pubis, os pubis. Sin. preponska kost, preponjaa. stidnica, v. vulva. stidnjaki zastor, v. hotentotske kecelje. stidnjaa, v. pubis, os pubis. stidnjaka va, v. Phthirius pubis. stigma (pi. stigmata), (1) mesto, taka, udubljenje na koi; (2) meuelijski prostor u endotelu kapilara; (3) karakteristian fiziki ili psihiki znak koji omoguuje dijagnozu neke bolesti; degenerativne s., uroene anomalije, kao to su asimetrija lubanje, anomalije usne koljke, zuba, sindaktilija, mucanje, razrokost i si. za koje se mislilo da su znak degeneracije oveka. stilbazinijum-jodid, anthelmintiko sredstvo protiv askarisa i oksiura. stilbestrol, skraeno ime za dietilstilbestrol, sintetski derivat stilbena estrogenog dejstva. Stillova bolest, v. bolest. stimulans, podsticajni, nadraajni, koji drai, koji podstie, sredstvo koje drai ili podstie funkcije pojedinih organa, npr. pentazol je s. za vazomotorni centar i respiratorni centar. stimulantia, nadraajni lekovi ili sredstva. stimulantna klima, v. klimat. stimulantni klimat, v. klimat.

stimulatori

stomatitis tu i endokrinom sistemu, avitaminoze i mnogi drugi faktori. Promene su u vidu jednog ili vie plitkih, otro ogranienih ulkusa, ukaste boje, pravilnog oblika, ogranienih crvenim prstenom. Traju jednu do dve sedmice i obino zarastaju bez oiljavanja. Zbog bolova oteavaju govor i vakanje. Lokalizuju se na razliitim mestima sluznice usta, ali nikada na desnima ni na tvrdom nepcu. Sin. aphthae, aphthae simplex; s. bismutica, promene na sluznici usta u hroninom trovanju buzmutom. Desni su zapaljene, a ivica im je pigmentovana u vidu bizmutne linije, koja je sastavljena od sitnih tamnosivih taaka. Ove linije se stvaraju i na drugim delovima usta. Desni krvare, a katkad su i bolne; s. epidemica, zoonoza, zarazno virusno oboljenje iz grupe eksudativnih stomatitisa s oralnim i ekstraoralnim manifestacijama. Sluznica usta je zapaljena, s mnogobrojnim mehuriima koji brzo prskaju i pretvaraju se u ulkuse. Bolest prolazi sama od sebe za desetak dana. Sin. slinavka, ap*s. erosiva infectiosa, zarazni erozivni stomatitis, na sluznici usta pojavljuju se erozije koje su u poetku bolesti male, a zatim se ire i mogu da zahvate vee delove usne duplje. Erozije su prekrivene pseudomembranama; s-, exudativa, zapaljenje sluznice usne duplje s pojavom mehuria ispunjenih serumom. Poto brzo prskaju, stvaraju se plitki ulkusi; s. gangrenosa, gangrenozno raspadanje tkiva usne duplje s mutilantnim promenama na licu. Javlja se u iznurenih osoba, prvenstveno dece. Na sluznici obraza pojavljuje se mehuri koji brzo prska i pretvara se u ulceraciju. Nasuprot njoj, na koi obraza javlja se tamna mrlja. Tkivo obraza je infiltrisano i u toku nekoliko dana poinje da se raspada, ogoliujui kost i zube, koji se razlabave i ispadaju. Postoji jak zadah. Sin. noma, vodeni rak; s. herpetica, herpesni stomatitis, zapaljenje sluznice usta eksudativnog tipa posle primarne infekcije herpes simplex virusom. Obolevaju najee deca do 6. godine ivota. Desni su zapaljene u celini, a po sluznici usta razbacane su erozije i ul759

stimulatori, interdentalni (stom.), drveni koii slini akalicama", ili iljati konusi od gume ili plastike. Mogu biti privreni za drku etkice za zube. Slue za ienje meuzubnih prostora i masau desni. Koriste se samo u sluajevima gde za njihovu primenu postoji dovoljno prostora. stimulus, nadraaj, svako sredstvo, radnja ili uticaj koji prouzrokuje funkcionu ili trofiku reakciju nekog nadraljivog tkiva. Svaka promena u okolini ive elije ili u samoj eliji predstavlja nadraaj za nju. Po svojoj prirodi nadraaji mogu biti: mehaniki (npr. pritisak, ubod), termiki (npr. niska ili visoka temperatura), hemijski (npr. kiseline ili baze), elektrini, nervni itd. stipsa, v. alumen. stomak, (gr. stomachos, eludac), v. gaster. stomatitis, zapaljenje sluznice usne duplje kao samostalno oboljenje ili kao simptom nekog opteg oboljenja; s. allergica, eksudativni tip stomatitisa kao posledica sukoba antigen-antitelo i dejstva medijatora reakcija koji se pri tome oslobaaju. Antigeni su razliiti medikamenti, kozmetiki preparati, sastojci hrane, materijali za izradu protetskih radova i dr. Na zapaljenoj sluznici mogu se javiti mehurii, a posle njihovog prskanja se stvaraju erozije i ulceracije. Jezik je esto zapaljen i jako uvean, a belesnici se ale na peenje i bolove u ustima; s. angularis, vale, zapaljenjski proces praen stvaranjem naprslina i krusta u uglovima usana usled infekcije patogenim mikroorganizmima ili gljivicama, nedostatka vitamina iz grupe B, stvaranja nabora u uglovima usana i snienja visine zagriaja (zbog gubitka ili abrazije zuba, neprikladnih proteznih radova ili starosti), pojaanog luenja pljuvake i dr. Sin. angulus infectiosus, perlche; s. aphthosa, aftozni stomatitis, eksudativno zapaljenje sluznice usta s pojavom plitkih ulceracija koje recidiviraju. Za njihov nastanak okrivljuju se: infekcija (virusna i mikrobska), alergija, lokalne iritacije, psihosomatski faktori, poremeaji u digestivnom trak-

s to ma tody ni a

strabismus

lokog fakulteta, okvalifikovana za kusi nastali prskanjem prvobitno stvopraktian rad u stomatologiji. Specijarenih mehuria. Jezik je esto obloen. listike discipline: deja i preventivna Regionalne limfne lezde su uveane i stomatologija, ortopedija vilica, bolesti bolne. Poinje povienom telesnom usta i zuba, stomatoloka protetika, temperaturom, glavoboljom i malaksaoralna hirurgija i maksilofacijalna hilou. Usled hipersalivacije i oteane rurgija. Pravo na specijalizaciju se stie ishrane esta je dehidratacija organizposle jednogodinjeg obaveznog lekarma. Prolazi za dve sedmice. Terapija je skog staa i poloenog strunog ispita. simptomatska. Sin. gingivo stomatitis herpetica acuta; s. medicamentosa, po- stomatologija, nauka koja se bavi prouavanjem, spreavanjem, dijagnostikovasledica unoenja antigena (medikamenjem i leenjem bolesti, povreda i anonata) u organizam preosetljivih osoba, malija zuba, vilica i usta; deja s., grana bez obzira kojim putem. V. 5. allergica; s. stomatologije koja se bavi prouavamercurialis, promene na sluznici usne njem normalnih i patolokih zbivanja u duplje u hroninom trovanju ivom. organu za vakanje, profilaksom, ranim Desni su zapaljene, a na njihovoj ivici, otkrivanjem i leenjem bolesti usta i meuzubnim papilama i drugim delovizuba u dece. Sin. pedodontia. ma sluznice usta stvaraju se sivozelene ulceracije. Katkad dolazi do ispadanja stomatoloki fakultet, visoka kola koja se bavi obrazovnom, naunom i zdravzuba. Luenje pljuvake je pojaano, ali stvenom delatnou. Studenti drugostese oboleli ale na suenje usta i metalni pene nastave po diplomiranju stiu naukus. Izraeno je i podrhtavanje usana i ziv zubni lekar. Na fakultetu se obajezika; s. nicotina, v. leucoplakia nicotivlja i treestepena nastava, specijalizana; s. saturnina, saturnizam, promene cija i drugi vidovi usavravanja zubnih na sluznici usne duplje u toku hronilekara. nog trovanja olovom. Ivica desni je sivkaste ili plaviaste boje ("olovni rub"). stomatopyrosis, stomatopiroza, oseaj Desni atrofiu, pa se vratovi zuba ogoli- ^ peenja na sluznici usta. V. glossopyrouju. Zbog razaranja alveolarnog na- sis. stavka zubi se labave. Cesto je itava stomodeum, stomodealna duplja, primitivna nosno-usno-drelna duplja. sluznica usta zapaljena, a oboleli oseaju peckanje, metalni ukus u ustima i po- Stomoxys calcitrans, v. Musca. jaano luenje pljuvake. Sin. olovni stopalo, v. pes. stomatitis; s. toxica, zapaljenje sluznice strabismus, strabizam, razrokost, anomalija u poloaju onih jabuica, u kojoj se usta nastalo kao posledica dejstva toklinija vida jednog oka see u taki koju sikih materija, najee metaloida i fiksira, dok linija vida drugog oka ima tekih metala. V. s. mercurialis, s. saturnepravilan poloaj (ispred, iznad, ispod nina, s. bismutica; s. ulceromembranaili izvan fiksirane take); s. alternans, cea, zapaljenje sluznice usne duplje i kada postoji naizmenina razrokost, pri krajnika s pojavom ulceracija ispunjeemu se razrokost ispoljava na jednom, nih nekrotikim masama i prekrivenih pa zatim na drugom oku; s. apparens, lanim membranama (pseudomembraprividna razrokost; s. concomitans, nama). Sin. Vensanova angina, Plautpostoji kada su pokreti razrokog oka Vensanova angina; s. venenata, v. konnormalni, odnosno funkcija onih miitaktna alergija, cheilitis venenata. a je ouvana, tako da razroko oko prati stomatodynia, stomatodinija, oseaj bola pokrete oka koje je u normalnom polona sluznici usta. V. glossopyrosis, stomaaju; s. convergens, kada je razroko topyrosis. oko okrenuto unutra; s. convergens stomatognatni sistem, organi i tkiva koji surso-adductorius, razroko oko je okuestvuju u funkcijama vakanja, gutarenuto unutra i istovremeno i na gore; nja, govora i percepcije. s. deorsum vergens, razroko oko je okstomatolog, osoba s diplomom Stomato760

strabome trija renuto na dole; s. divergens, razroko oko je okrenuto u spoljnu stranu; s. dynamicus s. intermittens s. periodicus, javlja se povremeno, pod odreenim uslovima; s. latens, v. heterophoria; s. paralvticus, sem anomalije u poloaju oiju, postoji i paraliza ili pareza onih miia; s. sursum vergens, razroko oko je okrenuto na gore; s unilateralis, razrokost vezana samo za jedno oko; s. verticalis, kada je ona jabuica pomerena nagore ili nadole. strabometrija, merenje stepena odnosno ugla razrokosti. Vri s pomou strabometra, perimetra, Maddoxovog krsta, sinoftora i drugih specijalnih metoda. Stramonium, v. Folium Stramoniii. strana, v. fades, latus. strangulatio, (1) strangulacija, spreavanje prolaza kroz neki uplji organ spoljnim pritiskom; (2) uguenje ili zadavljenje zbog onemoguenog prolaza vazduha u plua; (3) prekid krvotoka u nekom delu tela zbog pritiska na krvne sudove; s. funalis, stezanje vrata zamkom koju aktivno zatee izvesna snaga, usled ega nastaje poremeaj disanja, krvotoka i ivane funkcije* S. f. se moe zavriti smru i veinom je ubilaka. strangulacijski ileus, v. ileus. strangulomanija, seksualno uivanje u tobonjem veanju erotskog objekta. U takvih bolesnika gledanje stvarnog veanja dovodi do snanog orgazma. stratosfera, sloj vazduh iznad troposfere, prostire se od 14 do 100 km. Temperatura u proeku -550C. Nema vodene pare ni oblaka. stremen, stape, razvija se iz 2. krnog luka. streptobacil, naziv za vrste bacila koji se javljaju u vidu ,nizova ili lania sastavljenih od manjeg ili veeg broja tapia koji su poredani vrhovima jedan uz drugi. Ako posle deljenja dva mlada bacila ostanu zajedno, onda se nazivaju diplobacili, ako ostanu zajedno po vie bacila povezanih meusobno na krajevima u vidu lanca, onda se nazivaju streptobaciIL Streptobacillus moniliformis, brojaniasti streptobacil, uzronik primarnih

streptokokna oboljenja infekcija pacova i mieva, preko tih ivotinja infekcija se prenosi na oveka. Sin. Actinobacillus muris, Haverhillia multiformis, Streptotrbc muris. Streptococcus, streptokoki, gram-pozitivne okrugle ili ovalne klice; grupiu se u krae ili due lance (streptos - ogrlica). Prema antigenskoj grai (R.Lancefield) podcijene su u 15 serolokih grupa. Za oveka su najpatogenije hemolitike streptokokne grupe A(96% oboljenja izazvano je streptokokima ove grupe); oboljenje u ljudi izazivaju jo streptokokne grupe C,G, i D. Patogenost viridans grupe je relativno mala za oveka (endocarditis lenta). Enterococcus (Streptococcus grupe D) je normalni stanovnik digestivnog trakta. Kada se nae van njega moe da dovede do razliitih patolokih procesa. U ljudi, patogene vrste streptokoka izazivaju oboljenja invazivnog karaktera praena zapaIjenjskim i gnojnim reakcijama: angine, flegmone, meningitis i spru; posebna oboljenja su arlah, crveni vetar; oboljenje alergike prirode; reumatsku groznicu, glomerulonefritis i sterilne sekveIe streptokoknih infekcija. streptodermia, streptodermija, oboljenje koe primarno izazvano streptokokima. streptokinaza, streptodornaza, dva enzima dobivena iz kultura izvesnih sojeva streptokoka, upotrebljavaju se (zajedno) za odstranjivanje zgruene krvi i fibrinskih, odnosno gnojavih eksudata nastalih usled traume ili zapaljenja. streptokokna oboljenja, predstavljaju veliku grupu vrlo razliitih bolesti, koje izazivaju streptokoki. Mogu da obole sve sluznice i tkiva, te ova oboljenja ulaze u domen veeg broja medicinskih disciplina. Streptokokna oboljenja su veoma esta: angina, otitis, arlah, erizipelas, kona i respiratorna oboljenja, granulomi zuba i dr. Mogua je senzibilizacija organizma za streptokoke i pojava tekih promena na zglobovima, srcu i bubrezima. Zbog toga je od velikog znaaja blagovremena dijagnoza ovih oboljenja, odnosno njihova terapija i prevencija.
761

steptolizini streptoUzini, hemolizim koje stvaraju streptokoki. Ima ih dve vrste: hemolizin 0 i S. Streptolizin O je antigene prirode 1 u inficiranom organizmu stimulie proizvodnju antistreptolizina, koji ima znaaja za dijagnozu streptokokne infekcije. streptolizinski titar (ASTO-reakcija), hemolizinska aktivnost streptolizina izraena je u jedinicama u ogledu sa suspenzijom zejih eritrocita. Streptolizin 0 kvantitativno se vezuje s O-antistreptolizinom, antitelom koje se pojavljuje u serumu osoba inficiranih streptokokima koje stvaraju O-streptolizin. Zdrave osobe imaju ASTO-titar do 200 h.j. Po rast titra javlja se u reumatskoj groznici 1 drugih streptokoknih infekcija. Streptomyces, rod koji se sastoji od pre ko 150 vrsta, koje su gotovo sve saprofitske i veoma rairene u prirodi. Neke vr ste slue za dobivanje antibiotika. Streptomycimim, streptomicin, antibiotik dobiven iz Streptomyces griseus, jedne vrste aktinomiceta, koja se nalazi u zemlji. Upotrebljava se u prvom redu za leenje tuberkuloze i tularemije, a moe se upotrebiti i za leenje gonoreje (i nekih drugih infekcija u mokranim putevima), nekih streptokoknih infekcija, kuge i dr. stresna policitemija, v. polycythaemia. stress, stres, uticaj raznih spoljanjih i unutranjih inilaca (traume, poroaj, zraenje, fiziki rad, krvarenja, hirurke intervencije, veliki napor itdL) na organizam, koji izaziva njegovu aktivnu odbranu i prilagoavanje putem reakcije adaptacije. striae, strije, rastezi koe; tanke, prozirne, modroruiaste strije ozbiljno pobuuju sumnju na Kuingov sindrom. V. syndroma ushing. striatus, prugast, npr. corpus striatum, prugasto telo, siva masa u hemisferi velikog mozga. strictura, striktura, jaka suenost cevastih organa koja dovodi do poremeaja prolaznosti zjapa; anularna s., prstenasto suenje cevastog organa; funkciona s., v. spazmodina striktura; histerina s., spazmodina striktura koja se via u
762

stroncij um histerinim napadima na jednjaku; kontraktilna s., striktura koja moe da se proiri, ali koja se ponovo vraa u svoje prvobitno stanje; neprolazna s., suenje koje ne dozvoljava prolaznost bilo kakvom instrumentu; organska s., suenje koje nastaje usled anatomskih promena na kanalu ili oko njega; oiljna s., striktura koja nastaje usled oiljka na cevastom organu posle operacije ili traume; spazmodika s., striktura' koja nastaje usled miinog spazma na nekom cevastom organu, npr. spazmodiki ileus. Sin. funkciona striktura; sraslinska s., nastaje usled trakaste strikture koja zauzdava ili premouje cevasti organ prekidajui ili smanjujui prolaznost njegovog lumena. stridor, ujno disanje u vidu itanja, zvidanja, struganja, nastaje zbog suenja gornjih disajnih puteva; s. congenitaHs, respiracijski um usled suenja lumena larinksa iz raznih uroenih razloga (dijafragma larinksa, nedovoljna razvijenost larinksnih hrskavica) ili pritisak timusa na traheju; s. dentium, v. bruxismus; s. laryngis, respiracijski um koji se stvara u grkljanu usled suenja njegovog zjapa (tumor, flegmona, strano telo itd.). stridorozan, to je u vezi sa stridorom, npr. stridorozno disanje, strikturotom, specijalni no koji slui za prosecanje nekih striktura. stripper, striper, hirurki instrument koji slui za isecanje vene. Sastoji se od eline savitljive ice s glavicom ili kolutom za izguljivanje vene najednom kraju i vodiem na njenom drugom kraju. stroboskopija grkljana, posmatranje kretanja glasnica prilikom fonacije s naroitim ureajem koji isprekidano osvetljava grkljan, a sinhrono s tonom koji pregledano lice proizvodi u grlu. Usled takve sinhronizacije posmatrau izgleda da se glasnice kreu usporenom kretnjom koja doputa analizu pokreta. stroncijum radioaktivni, (89Sr i 90Sr) nastaje pri nuklearnoj eksploziji; vrlo su opasni, naroito 90Sr, jer se usled dugog veka zadrava u kostima i emituje beta-

Strongyloides stercolaris zrake ije dejstvo izaziva radijaciona oboljenja u organizmu. Strongyloides stercoralis (Nematoda), parazitni crv koji ivi u tankom crevu oveka. enka polae jaja iz kojih odmah izlaze larve, te se sa stolicom izbacuju napolje. Od njih postaju u spoljnoj sredini ili infektivne larve ili odrasli mujaci i enke, koji se oploavaju i enke nose jaja koja ponovo daju infektivni larve ili nove mujake i enke. Infektivne larve prodiru u novog domaina sa zagaenom hranom i vodom ili kroz kou, pa putem krvotoka, plua, bronha, dunika i jednjaka dospevaju u tanko crevo, gde od njih postaju enke. strongyloidosis, strongiloidoza, oboljenje koje izaziva parazit Strongyloides stercoralis. Ispoljava se povremenim prolivima s digestivnim poremeajima i zapaljenjem tankog creva. strongylosis, strongiloza, infekcija parazitima roda Strongylus (Nematoda). Strophanthidin, strofantidin, genin glikozida strofantina. Strophanthinutn, strofntin, raniji naziv za glikozide koji t nalaze u semenu afrikih biljaka roda trophanthus (S. Kombe, S. gratus, S. hispidu) i kori drveta Acocanthera Ouabaio. Danas se, ee, nazivaju strofantozidima. V. Strophanthosidum K, Ouabainum; S.G. v. Ouabainurnl S*K, v. S.K. Strophanthosidum K, strofantozid K, oiena smesa glikozida Iz iemena biljke Strophanthus. Komb, Amorfan praiak, gorka ukusa, dosta se teko rastvara vodi* Deluje kardiotonino slino glikozidima digitlii, ali mu dejstvo bre nastupa i krae traje od dejstva glikozida digitalisa. Daje se samo intravenski. Sin. Strophathinum K, amorfni strofantin, Prema naoj farmakopeji oficinalni su ouabain (Ouabainum) i strofantozid K (Strophanthosidum K). Strophanthus gratus, jedna od vrsta strofantusa. Sadri glikozid g-strofantin, koji se upotrebljava kao kardiotoniko sredstvo. V. Ouabainum; S. Komb, vrsta strofantusa iz ijeg se semena dobiva k-strofantin. V. Strophanthosidum K. Strophantosidum G, v. Ouabainum.

struma strophulus, strofulus, dermatoza ranog detinjstva; javlja se u naletima i traje vie meseci ili godina. Karakterie se naglom pojavom i brzom regresijom urtikarne osnove, na kojoj se stvaraju crvenkaste, tvrde papule, veliine soiva, koje se odravaju desetak dana, neki put s mehuriima u centru. Postoji jak svrab, usled ega nastaju ekskorijacije na promenama. Najei uzrok su ujedi insekata. Sin. urticaria chronica infantum. strukturalizam, psiholoka kola (Wundt) koja prouava svesno iskustvo i u njemu elementarne sastavne delove, oseaje, oseanja, slike seanja. strukturni geni, geni koji upravljaju molekulnom strukturom proteina i prema tome i enzima. Vie strukturnih gena bliskih jedni drugima ine specifinu sekvencu ija je funkcija da stvara mRNK transkripcijom njihove sopstvene sekvence DNK. struma, (1) nezapaljenjsko poveanje lezda s unutranjim luenjem; (2) obino se pod s. podrazumeva poveanje tireoideje, guavosti, gua. Poveanje titaste lezde esto se javlja endemijski, naroito u planinskim krajevima (endemijska guavost) istovremeno s endemijskim kretenizmom. Etiologija guavosti nije jo definitivno razjanjena. Meu mnogobrojnim teorijama najbolje se sve do danas odrala teorija o nedostatku joda u vodi za pie; s. aberrans, poveanje akcesorne tireoideje; s. adenomatosa, vorovi adenoma u tireoideji; s. Basedowi, parenhimatozna s. s papilarnom proliferacijom epitela mekova i skupinama limfoidnih elija. Nalazi se u Bazedovljevoj bolesti; s. basedowificata, bazedovifikovana s., s. koja dobiva karaktere Bazedovljeve s. (npr. koloidna gua s pojavom Bazedovljeve bolesti); s. calculosa predstavlja kalcifikovanu s.; s. colloides, koloidna s., vrlo est oblik poveanja tireoideje kao posledica proirenja mekova i nagomilavanja koloida u njima; s. cystica, cistina s., pojava cista u poveanoj tereoideji, obino u koloidnoj; s. endemia, endemijska s., parenhimatozna ili
763

strumectomia koloidna s. koja se pojavljuje endemijski; s. endothoracica, intratorakalna s., s. koja se nalazi retrostrnalno ili retroklavikularno. Ako potie od istmusa titaste lezde, nalazi se ispred traheje i krvnih sudova, a ako potie od jednog od njenih renjeva, obuhvata krvne sudove i zavlai se iza njih; s. epidemica, epidemijska s., koja se razvija u vidu epidemije u kasarnama i internatima, verovatno zbog nestaice joda u vodi za pie ili zbog specifine reakcije; s. fibrosa, fibrozna s., s. u kojoj poveanje dolazi zbog prisustva umnoenog vezivnog tkiva u tireoideji; s. follicularis, v. parenchymatosa; s. intercarotica, sin. paraganglioma intercaroticum; s. lipomatosa suprarenalis, v. hypernephroma; s. lymphatica, s. u lica s timusnolimfatinom konstitucijom; s. lymphomatosa, Hashimotoova bolest, istovremeno poveanje limfocitnog tkiva pored pojave fib roe i atrofikih promena u titastoj lezdi; s. maligna, karcinom tireoideje; s. nodosa, v. 5. adenomatosa; s. parenchymatosa, parenhimatozna s., poveanje tireoideje koje je prouzrokovano umnoavanjer"; epitela i mekor va, koji sadre vrlo malu koliinu koloida. Mogua je bazedovifikacija; s. piramidalis, poveanje piramidnog renja tireoideje; s. pituitaria, hipofizna s., poveanje (hiperplazija, adenom) hipofize; s. retrosternalis, strumozno poveanje tireoideje, koja se podvlai pod grudnu kost; s. vasculosa, vaskulozna s., poveanje tireoideje usled umnoenja i proirenja krvnih sudova. strumectomia, strumektomija, operacija kojom se odstranjuje vei deo titaste lezde u guavosti ili hipertireozi; s. totali, odstranjivanje ele titaste lezde u malignim tumorima ove lezde. V. strumectomia. strumiprivus, strumiprivan, ono to je posledica uklanjanja titaste lezde, npr. cachexia strumipriva, myxoedema, tetania strumipriva. strumitis, zapaljenje strume (v. tamo), obino negnojnog karaktera. strunaste vezice (chordae tendineae) potiu s vrhova papilarnih miia, pa se 764

subduralni prostor pripajaju za obod opnastih zalistaka srca (valvulae cuspidales). Strychnini nitras, strihnin-nitrat Deluje nadraajno na centralni nervni sistem, naroito na njegovu refleksnu razdraIjivost. Oficinalan je prema naoj farmakopeji. Danas se retko upotrebljava (uglavnom u akutnom trovanju barbituratima). Strychninum, strihnin, jedan od alkaloida iz semena biljke Strychnos mix vomica (Loganiaceae). Upotrebljava se, najee, u obliku nitrata (Strychnini nitras). stub, v. columna, Sturge-Weber-Krabbeov sindrom, v. syndroma. stvaranje kapa, v. kapa formacije. stvaranje rozeta, v. rozeta. sub-, u slo. oznaava da je neto ispod, blizu, skoro ili umereno, npr. sublingualis, podjezini; subfebrilis, supfebrilan, umereno febrilan; subtropicalis, skoro tropski. subaciditas, subaciditet, v. hypoaciditas ventriculi. subakutni sklerotiui leukoencefalitis, (SSLE, sin. panencephalitis Pette-Doring i Dowsonov inkluzioni encefalitis). Teko zapaljenje mozga verovatno izazvano sporim dejstvom virusa morbila. V. spori virusi. subalpska klima, v. klimat. subarahnoidni prostor, v. cavum subarachnoidale. subclavian steal syndrome (engl.), v. syndrome. subclavicularis, supklavikularan, potkljunjani, koji se nalazi ispod kljunjae. subclavius, potkljunjani, npr. a. subclavia, potkljunjana arterija. subconjunctivalis, supkonjunktivalan, ispod konjunktive (injekcija, krvavljenje i dr.). subcorticalis, supkortikalan, potkorni; (1) koji se odnosi na delove ispod kore nekog organa; (2) koji se odnosi na delove ispod modane kore. subduralni prostor, cavum subdurale, prostor izmeu tvrde i pauinaste modanice.

subendokarni infarkt miokarda subendokarni infarkt miokarda, v. infarctus myocardii. subicterus, subikterus, vrlo slabo izraena utica, koja se najbolje vidi na sklerama i mekom nepcu. sublimacija, (1) supstitucija zadovoljenja polnog nagona drugim ciljevima; (2) direktan prelaz iz vrstog u gasno agregatno stanje, npr. jod koji je vrst pri zagrevanju se pretvara u jodnu paru koja hlaenjem ponovo prelazi u vrsto stanje. sublimat, 'Hydrargyri chloridum, merkurihlorid, hlorid dvovalentne ive, Hydrargyrum bichloratum corrosivum; oficinalan je prema naoj farmakopeji. Upotrebljava se, u obliku rastvora, za dezinfekciju ruku. subluxatio, subluksacija, nepotpuno iaenje u kome zglobni okrajci delimino ostaju u kontaktu; s. articulationis tempo romandibularis, subluksacija donjovilinog zgloba, nepotpuna dislokacija ovog zgloba; s. lentis, poremeaj poloaja soiva, kada je zonularni aparat soiva delimino pokidan. Prednja komora je nejednake dubine, duica podrhtava pri pokretima oka (iridodonesis). Uzroci: tupa povreda, uroena slabost ili degenerativne promene zonularnog aparata. V. iridodonesis. submandibularis, koji lei ispod donje vilice. submaxillaris, koji lei ispod gornje vilice. suboccipitalis, subokcipitalan, potpotiIjaan, npr. n. suboccipitalis, potpotiIjani nerv. subokcipitalna injekcija, v. injekcija. subokcipitalna punkeija, v. punctio suboccipitalis. subperiostalan, ispod pokosnice (periosta). subperitonealis, subperitonealan, potperitonealni, koji se nalazi ispod zidnog lista trbune maramice (peritoneum). Subperitonealni prostor male karlice nalazi se izmeu zidnog lista peritoneuma i poda male karlice. subphrenicus, subfrenian, potpreani, npr. recessus subphrenicus, potpreani pag. subpleuralis, subpleuralan, podmarami-

sudamina ni, koji se nalazi ispod zidnog listia plune maramice (pleura), npr. subpleuralni prostor, prostor koji se nalazi izmeu zidnog lista plune maramice i preage. subretinalan, poloen ispod retine, izmeu retina i horioideje. substantia, supstancija, supstanca, tvar, u herniji izraz koji oznaava poseban vid materije. Supstancija moe biti sastavljena iz raznorodnih atoma (HzO, NHs itd.) i istorodnih atoma (O2, Os, Sb itd.); s. alba, bela masa mozga i kimene modine, sastoji se od produetaka nervnih elija; s. corticalis ili cortex, kora; s. corticalis renis ili cortex renis, kora bubrega, deo bubrega ispod fibrozne ahure i izmeu Malpighijevih piramida (sr bubrega); s. eburnea, v. dentinum; s. grisea, siva supstancija mozga i kimene modine, sastoji se od nervnih i neuroglijskih elija; s. medullaris ili medulla, sr; s. medullaris renis ili medulla renis, sr bubrega, sastoji se od Malpighijevih piramida, iji su vrhovi uvueni u bubrene aice; s. ossea dentis, v. cementum. substernalis, supsternalan, podgrudnjaki, koji se nalazi ispod grudne kosti, npr. supsternalni bol, karakteristian za stenokardiju. subtotalis, suptotalan, nepotpun. V. iotaUs. subungualis, subungvalan, podnokatni, koji se nalazi ispod nokatne ploe. Succinylsulfathiazol, sukcinil-sulfatiazol, sulfonamidski preparat u koga je u sulfonamidsku grupu uveden tiazolski prsten, a u aminogrupu ostatak ilibarne kiseline. Malo se resorbuje iz creva, te slui u leenju crevnih infekcija. succulentus, sukulentan, soan, oznaka za tkiva koja sadre vie tenosti nego to obino imaju. succussio Hippocratis, ujno zapljuskivanje metalnog prizvuka, uje se prilikom potresa grudnog koa u bolesnika, koji u pleurskoj duplji imaju tenost i gas (hydropneumothorax, pyopneumothorax). sudamina, supkornealni mehurii izvodnih kanalia znojnih lezda, koji sadre
765

Sudeckova atrofija znoj; nastaje usled naglog luenja znoja u izvesnim febrilnim stanjima ili hipertermiji. Promene su kratkotrajne, a zavravaju se perutanjem. Sudeckova atrofija, v. atrofija. sudor, znoj, znojenje, bistra tenost svojstvena mirisa, slana ukusa, koju lue znojne lezde. Normalno, znoj je alkalne reakcije, ali, pomean s lojem koji lue lojne lezde, on je kiseo. Znoj sadri natrijum-hlorida, holesterola, masti i masnih kiselina, i tragove belanevina, ureje i drugih jedinjenja. sudorifera (remedia), sredstva koja prouzrokuju znojenje. Sin. diaphoretica. sudovnjaa, v. chorioidea. suffusio, sufuzija, krvni podliv, infiltracija krvlju rastresitog tkiva koje se nalazi ispod neke slobodne povrine; s. cutis, krvni podliv koe; s. mucosae, krvni podliv serozne opne. Pod sufuzijom podrazumeva se obiman podliv. V. sugillatio. sugestibilnost, podlonost sugestiji. V. sugestija. sugestija, pojava da se misli, donoenje zakljuaka, odluka, vrenje radnji KsI. nameu samom sebi (autosugestija) ili drugome (heterosugestija) recima ili drugim pogodnim postupcima (iskljuujui komandovanje) bez ikakvog prethodnog obrazloenja, rasuivanja i kritike. V. hypnosis. sugestivna terapija, v. therapia. suicida, samoubica, osoba koja je izvrila samoubistvo ili je pokuala da ga izvri. V. suicidium. suicidium, suicid, samoubistvo, svojevoljno oduzimanje ivota samom sebi. Ponekad moe biti izraz naroitih naklonosti ili ak duevnih poremeaja: tentamen suicidii, pokuaj samoubistva. sujedac, v. comedo. sulcus, leb, npr. sulcus costae, leb rebra; s. gingivalis, gingivalni sulkus, leb oko zuba ogranien sa poljne strane unutranjim epitelom slobodne gingive, a s unutranje strane povrinom zuba. Dno mu ini koronarni kraj epitelnog pripoja. Dubina gingivalnog sulkusa iznosi proseno oko 2 mm, a moe da varira od O do 6 mm. V. dep, gingivalni; s.
766

Sulfamethoxypyridazinum gingivodentalis, v. sulcus gingivalis; s. subtarsalis, leb na tarzusu gornjeg kapka u kome se najee zadravaju strana tela. Sulfacetamidum, sulfacetamid, sulfonamidski preparat u iju je sulfonamidsku grupu uveden ostatak siretne kiseline. Upotrebljava se u leenju infekcija mokranih puteva. Prema naoj farmakopeji oficinalan je sulfacetamid-natrijum (Sulfacetamid-Natrium), koji se upotrebljava u obliku kapi za oi. Sulfadiazinum, sulfadiazin, sulfonamidski preparat, u ijoj je sulfohamidskoj grupi jedan vodonik zamenjen pirimidinskim prstenom; oficinalan je prema naoj farmakopeji. Sulfadimethoxinum (sulfadimetoksin), sulfonamid koji se brzo resorbuje iz digestivnog trakta a sporo eliminie preko bubrega; oficinalan je prema naoj farmakopeji. Sulfadimidinum (sulfadimidin), sulfonamid koji se brzo resorbuje iz digestivnog trakta i brzo eliminie bubrezima. Sulfafurazolum (sulfafurazol), sulfonamid koji se brzo resorbuje iz digestivnog trakta i brzo eliminie preko bubrega; oficinalan je prema naoj farmakopeji. Sulfaguanidinum, sulfaguanidin, sulfonamidski preparat u ijoj je sulfonamidskoj grupi jedan vodonik zamenjen guanidinom. Slabo se resorbuje iz creva, te se upotrebljava za leenje crevnih infekcija (na primer, bacilarne dizenterije). ' Sulfamerazinum, sulfamerazin, jedan od sulfonamidskih preparata u ijoj je sulfonamidskoj grupi jedan vodonik zamenjen metil-piridinom; oficinalan je prema naoj farmakopeji. Sulfamethazinum, sulfametazin, sulfonamidski preparat u ijoj je sulfonamidskoj grupi jedan vodonik zamenjen dimetil-pirimidinom. Sulfamethoxypyridazinum (sulfametoksipiridazin), sulfonamid koji se brzo resorbuje iz digestivnog trakta, a sporo eliminie preko bubrega; oficinalan je prema naoj farmakopeji.

sulfamidi sulfamidi, v. sulfonamidi. sulfamilon, sulfonamid, samo za lokalnu primenu. sulfanil-amid, sulfonamid koji se brzo resorbuje iz digestivnog trakta i brzo eliminie preko bubrega. sulfanilurejski derivati, raznorodna hemijska jedinjenja kojima je zajedniko svojstvo da potiu od sulfanilureje (hemijska karakteristika im je -SO2NH-CO-NH-), a s obzirom da smanjuju poviene vrednosti glikoze u krvi (v. glycaemia), koriste se vrlo iroko kao lekovi u leenju eerne bolesti (v. tamo), v. i antidijabetik. Sulfaphenazolum (sulfafenazol), sulfonamid koji se brzo resorbuje iz digestivnog trakta i brzo izluuje preko bubrega; oficinalan je prema naoj farmakopeji. sulfapirazin, sulfonamid koji se brzo resorbuje iz digestivnog trakta i brzo eliminie preko bubrega. Sulfapyridinum, sulfapiridin, jedan od sulfonamidskih preparata u ijoj je sulfonamidskoj grupi jedan vodonik zamenjen piridinskim prstenom. Danas je, praktino, naputen. Sulfathiazolum, sulfatiazol, sulfonamidski preparat u iju je sulfonamidsku grupu uveden tiazolski prsten. Danas je, praktino, naputen. sulfati, soli sumporne kiseline, H2SO4. Mogu biti kiseli, kao to je natrijum-bisulfat ili natrijum-hidrogen-sulfat, NaHSO4, i neutralni, kao to je natrijum sulfat, Na2SO4. sulfhaemoglobinaemia, sulfhemoglobinemija, prisustvo sulfhemoglobina u krvi. sulfhemoglobin, degradacioni proizvod hemoglobina nastao dejstvom sumporvodonika na hemoglobin. sulfhidrilna grupa, jednovalentna grupa -SH izvedena iz HzS, analogna je hidroksilnoj grupi. Jedinjenja sa sulfhidrilnom grupom imaju redukcione sposobnosti i ulaze u sastav bioloki vanih redoks--sistema (npr. cistein-cistin, oksidovani i redukovani glutation itd.).

sulfonamidi sulfidi, jedinjenja metala i sumpora, soli vodonik-sulfida ili sumpor-vodonika ili sumpor-vodonine kiseline, npr fern sulfid, gvozdje (ID-sulfid FeS. Nalaze se u prirodi kao rude. sulfin-pirazon, jaka organska kiselina spreava reapsorpciju mokrane kiseli' ne u bubrenim kanaliima; upotreblia vae u leenju gihta (ali ne u fazi akut l nih napada). sulfiti, soli sumporaste kiseline H2SO3 Mogu biti kiseli, kao stoje natriium hi' sulfit, NaHSO3, i neutralni, kaoTo ie J natrijum-sulfit, Na2SOa. sulfizoksazol, sinonim za sulfafurazol (v v tamo). sulfizomidin, sulfonamid koji se brzo re sorbuje iz digestivnog trakta i brzo eli minie preko bubrega. sulfonamidi, grupa hemioterapijskih sredstava koji u svom sastavu imaiu benzinski prsten sa sulfonamidskom grupom (-S02NH2) u para-poloab prema amino-grupi (-NH2), i u koji^ je jedan vodonik iz sulfonamidske grupe zamenjen nekom grupom (npr tia zolskom, pirimidinskom, guan'idin skom), a u nekima je i vodonik u amino grupi zamenjen (npr., ostatkom ilibar ne kiseline). Sulfonamidi deluju bakte riostatino na razne patogene klice (streptokoki, gonokoki, meningokoki pneumokoki, stafilokoki, bacili dizente' rije, Pasteurella pestis, kolibacil Fried landerov bacil, Ducreyjev bacil, virusi trahoma i lymphogranuloma i jo neki mikroorganizmi), zbog ega se upotreb ljavaju u leenju infekcija izazvanih ovim klicama. Ponekad, ovi preparati mogu izazvati i toksike pojave (cijanozu, albummuriju, hematuriju, anuriju hemohtiku anemiju, agranulocitozu' muku, povraanje, vrtoglavicu, ospe na koi i dr.). U grupi sulfonamida spadaiusulfanilamid, sulfapiridin, sulfatiazol' sulfadiazin, sulfamerazin, sulfametazin' sulfaguanidin, sukcinil-sulfatiazol fta' lilsulfatiazol, sulfacetamid, sulfizoksa zol, sulfapiridin, sulfizomidin, sulfadi metoksin, sulfametoksipiridazin, a unekoliko i sulfamilon.

767

sulfoni

sumpor-vodonik

sulfoni, sredstva za leenje lepre. sumanutost, bolesno duevno stanje neke sulfur, S., sumpor, hemijski element, neosobe koje se odlikuje prisustvom sumetal, uto, vrsto telo. Vaan bioelemanutih ideja. ment Njegova jedinjenja igraju vrlo va- sumpor, v. sulfur. nu ulogu u praktikom ivotu. Sumpor sumpor-dioksid, jedinjenje sumpora i kije kao takav indiferentan za organizam, seonika sastava SOa, bezbojan gas, otali u crevima i na koi prelazi u vodonik-rog mirisa. Obezbojava biljne boje. Posulfid ili alkalne sulfide koji lokalno staje u toku gorenja sumpora na vazdudrae. Tako, sumpor deluje kao blago hu. S vodom daje sumporastu kiselinu. laksantno sredstvo jer vodonik-sulfid, Stvara se i sagorevanjem sumpora iz fokoji se u crevima stvara od sumpora, silnog goriva: nafte, uglja, mazuta, koji podstie peristaltike pokrete. Spolja ga sadre od 0,5 do 11%. Nalazi se u vazduhu industrijskih naselja i za'vreme lose upotrebljava u obliku masti (obino enja u ostalim. Osea se u koncentraciji s nekom alkalnom supstancijom) kao 3-5 mg/m3, najei je zagaiva vazparaziticid u ugi (jer nastali alkalni sulduha, oteuje respiratorni sistem, pri fidi rastvaraju opne parazita i njegovih resorpciji deluje depresivno na elijski jaja) i u seboroikim promenama na metabolizam, dozvoljene granice su koi; S. depuratum, isprani sumpor iz 0,15 mg/m3. koga su odstranjene primese arsena. Upotrebljava se uglavnom kao blago sumporenje, najstarija metoda za unitavanje razne gamadi, insekata i raznovrlaksantno sredstvo (nalazi se u sastavu snih tetoina, naroito pacova. Pri Pulvis Glycyrrhizae compositus), ali i sumporenju se stvara gas sumpor-diokspolja, protiv uge i seboroikih oboljesid, koji dejstvuje sigurno insekticidno. nja; S. praecipitatum, staloeni sumSumporenje se sprovodi paljenjem por, sumporno mleko. Slui za izradu sumpornog cveta, pri emu se stvara Unguentum sulfuris alcalinum, koji se gas SOz ili upotrebom istog bezvodnog upotrebljava u leenju uge. Sulfur i tenog S02 komprimovanog u gvozdepraecipitatum se upotrebljava u oblikiT nim bombama. suspenzije u ulju intramuskularno u nespecifinom leenju raznih hroni- sumporna kiselina, v. Acidum sulfuricum. nih bolesti (reumatizam zglobova, ad- sumporni cvet, v. Sulfur sublimatum. neksitisa i dr.). Sin. Lac sulfuris; S. sub- sumporno mleko, v. Sulfur praecipitatum. limatum, sublimovani sumpor, sum- sumporovite vode, v. voda. porni cvet. Slui za izradu S. depura- sumpor-vodonik, jedinjenje sumpora i vodonika, HaS, otrovan, bezbojan gas, tum, a upotrebljava se i umesto ovoga, svojstvenog mirisa (na pokvarena jaja) ali samo spolja, u dermatologiji. Sin. samo pri malim koncentracijama. U veFlores sulfuris. im koncentracijama paralie receptorsumanute ideje, pogrene misli, shvatane elije olfaktornog ivca u nosu te nja, pojmovi, nastali na bolestan nain i izostaje svojstven miris, to je od osobikoji se ne mogu ispraviti ubeivanjem i tog znaaja u mnogobrojnim trovanjilogikom. (Bolesnik se bori za pobedu ma. Dobija se delovanjem kiselina na sumanute ideje, za razliku od prisilne sulfide rastvorljive u kiselinama. Sree ideje protivu koje se bori uviajui njese pri mnogim tehnolokim procesima, nu besmislenost). V. sumanutost; kataa trovanja su najea pri preiavanju timna s. i., sumanuta ideja nastala kao jakih mineralnih kiselina u toku preciposledica jedne jedine efektivno snano pitovanja zlata i bakra iz rastvora FhS, obojene misli ili predstave (kompleksa). prerade raznih jedinjenja koja sadre V. sintimna s. L; sintimna s. i., sumanusumpora (npr. barijum-sulfata), u heta misao nastala pod uplivom raspolomijskim operacijama u kojima se kiselienja koje vlada obolelim. Npr., melannama deluje na metale koji sadre sumholiar pesimistiki prima i objektivno pora, u izdvajanju bakra od nikla i kovesele stvari.
768

sumrano slepilo balta, u preiavanju arsena i bronzovanju, pri rektifikaciji sirove nafte koja sadri sumpora, u toku fabrikacije vetake svile i dr. Ima ga u gradskoj kanalizaciji, isparava iz voda eerana, pivara, fabrika lepka i mastiksa i iz voda fabrika za preradu koe. Nepreien acetilen moe ga sadravati u veim koliinama. Javlja se naroito u rudnicima uglja pri truljenju drveta i drugih organskih materija. U tekstilnoj industriji opisana su trovanja pri bojenju i tampanju sumpornim bojama. Mogua su trovanja i pri preradi gume, papira i filmova. Dejstvo mu je na organizam: u manjim koncentracijama lokalno (iritativno) a u veim opte (toksiko). Rastvori sumpor-vodonika mogu na koi izazvati crvenilo i razne ekcematozne prornene s papulama i vezikulama, a katkad i gnojna oboljenja koe. Dejstvo mu se ogleda: u stvaranju alkalnih sulfata, koji nastaju na sluznicama, odakle se resorbuju u krv. Vezuje se u tkivima s gvoem (citohromoksidaze), te oteava disanje tkiva. Akutna trovanja su najee praena znacima: tekim glavoboljama, nesvesticama, velikom malaksalou praenom hladnim znojem, miozom, odnosno midrijazom, zatim, gaenjem, povraanjem, kolikom, psihomotornim nemirom, ponekad s halucinacijama. Grevi i koma esto se zavravaju letalno. Subakutni oblik je najei oblik trovanja. U njemu se svi navedeni znaci akutnog trovanja, osim kome i kolapsa, javljaju u blaem obliku. Moe doi do plunog edema. Hronina trovanja se od mnogih osporavaJu-sumrano slepilo, v. hemeralopia. sumrano stanje, stanje izmenjene svesti pri kome je ona jako suena. Obino je praeno strahom, naglo nastaje i naglo prestaje. Sumrano stanje se najee via u epilepsiji. sunanje, v. therapia. superaciditas, superaciditet, v. hyperaciditas ventriculi. supercilium, obrva, vea. Kono-miino ispupenje iznad gornjeg kapka, obraslo kratkim venim dlakama.
49 Medicinski leksikon

suppositoria anali a superextensio, superekstenzija, prekomerno opruenje, prekomerno istezanje. superfetatio, superfetacija, ponovno oploenje. Oploenje vie jaja u razliito vreme iz razliitih ovulacionih perioda. superfoecundatio, superfekundacija, oploenje (pri odvojenim seksualnim aktima) vie jaja koja sazru i bivaju izbaena iz jajnika za vreme jedne ovulacije. superimpregnacija, impregnacija s vie spermatozoida, kada u jaje u toku procesa oploenja prodre vie spermatozoida. superinfectio, superinfekcija, ponovna infekcija nekom novom inokulacijom istog prouzrokovaa, koji je u nje ve izazvao odgovarajuu bolest, ili infekcija klicama rezistentnim na antimikrobs-ku terapiju, primenjenu u infekciji koja ve postoji. superior, gornji, npr. margo superior, gornja ivica. superpositio, superpozicija, poloaj preko ili iznad neeg drugog, pokrivanje. supfebrilna temperatura, v. febris. supinacija, v. supinatio. supinatio, supinacija, izvrtanje upolje podlaktice ili stopala. U supinaciji podlaktice radijus i ulna su paralelni. U supinaciji stopala ono se oslanja na spoljnu ivicu, a taban je okrenut unutra. supinator, izvrta, musculus supinator, mii izvrta. supkapsularan, poloen ispod ahure kristalnog soiva. supkonjunktivalna injekcija, v. injekcija. suppositoria analia, crevni (analn!) epii, vrsti lekoviti preparati koninog oblika, dugi 2-4 cm, iroki 1-1,5 cm, a teki 1-3 grama. Kao osnovna masa ,slue Oleum Cacao, polietilenglikoli, hidrirana vegetabilna ulja i polusintetski spojevi koji sadre meavinu monoglicerida i diglicerida. U ovu osnovnu masu dodaju se lekovi. Stavljaju se u mar; s. haemorrhoidalia, crevni epii koji se upotrebljavaju protiv uljeva i obino sadre neke adstringentne i antiseptike supstancije; s. vaginalia, v. globuli vaginales, vagitoria.

769

suppositorium

sutura

suppositorium, supozitorijum, epii. Prema naoj farmakopeji supozitorije su lekoviti preparati kominog, kuglastog, jajastog ili valjkastog oblika, koji slue za uvlaenje u otvore tela (mar, vagina, nos ili uho). Na obinoj temperaturi su vrste, a na telesnoj temperaturi se tope. Supozitorije se izdaju uvijene u votanu hartiju, a one koje sadre neku higroskopnu supstanciju, uvijene u staniol; pre upotrebe treba skinuti votanu hartiju odnosno staniol. V. suppositoria analia, vagitoria, globuli vaginales. suppressio, supresija, (med.) potiskivanje, naglo zaustavljanje neke fizioloke funkcije. U psihoanalizi znai potiskivanje neke elje, nagona ili misli. suppuratio, supuracija, gnojenje, zagnojavanje, inflamatorni proces u kome se stvara gnoj; aseptic ka s., gnojni zapaIjenjski proces koji nije izazvan bakterijama, ve sterilnim hemijskim materijama (terpentinsko ulje, petroleum itd.). V. abscessus, fiksacioni apsces. suppurativus, supurativan, gnojan, zagnojen. supra, predmetak koji u sloenicama oz^ nauje daje neto iznad, npr. musculus supraspinatus, nadgrebeni mii. suprakondilni prelom, v. prelom. supraorbitalis, supraorbitalan, npr. margo supraorbitalis, gornja ivica orbite. suprarenalis, suprarenalan, nadbubreni, npr. glandula suprarenalis, 'nadbubrena lezda. supraspinatus, nadgrebeni, npr. fossa supraspinata, nadgrebena jama na zadnjoj strani lopatice. supraventrikulska tahikardija, v. tachicardia. supremus (superl.), najvii, najgornji, npr. linea nuchae suprema, najvia potiljana linija. supresija, u genetici, obnavljanje izgubljene genske funkcije, ponovnom pojavom mutacije na tom ili nekom drugom genu. V. intragenska i intergenska supresija. supresijska mutacija, v. intergenska supresija.
770

supresorne elije, subpopulacija T-limfocita koja ima supresornu ulogu u imunim reakcijama. Nedostatak supresornih elija moe da bude uzrok autoimunih oboljenja. supstancija, v. substantia. supstancija P., polipeptid, najpre ekstrahovan iz mozga, docnije i iz creva. U mozgu je naen najvie u hipotalamusu i u bazalnim ganglijama. Jo nije potpuno razjanjena fizioloka uloga supstancije P. Ne slui kao lek. supstitucija, zamenjivanje, supstituciona reakcija u herniji jeste reakcija u kojoj se u jednom jedinjenju jedan ili vie atoma jednog elementa zamene atomima nekog drugog elementa. Npr. delovanjm hlora Cb na metan CH4 dolazi do zamene vodonikovog atoma hlorom: 4+2=+1. suptarzalan, poloen ispod tarzusa onog kapka. supuracija, v. suppuratio. suramin, sredstvo za leenje tripanozomijaza. surditas, teak ili potpun gubitak sluha. surdomutitas, gluvonemost, nesposobnost govora koja je nastala usled teke nagluvosti ili gluvoe. Ako je gluvoa nastala rano u ivotu deteta, ono nije moglo da naui da govori. Ako je nastala pre sedme godine ivota, dete zaboravlja govor, te postaje gluvonmo iako je znalo da govori pre nastupa gluvoe. suspensorium, suspenorijum, ovesni zavoj za podizanje jednog dela tela; s. mammae, zavoj kojim se podie dojka; s. scroti, naroito napravljena kesa kojom se pridravaju monice u podignutom poloaju. sutura, av; (anat.) nepokretan spoj kostiju omoguen tankim slojem vezivnog tkiva; (hir.) av kojim hirurg spaja razdvojene delove tkiva i organa iglama. Vrste ava: 1) pojedinani ili vorni av; 2) produeni av: obini av, av u obliku duvankese (Doyenov av); 3) av za kou metalnim kopama; 4) av za rastereenje u veim defektima pomou metalnih ploica. Princip ava u operativnim ranama je da se pojedini slojevi iju posebno (muskulatura, fascija, koa) ili

suvo radno polje po spratovima; Carrelova s., spajanje krajeva preseene arterije avom koji izvraa zid arterije i time priljubljuje endotel uz endotel; Halstedova s., produni av koji spaja ivice rane provlaenjem konca ispod epiderma; Lembertova s., av koji zahvata samo serozu creva; matracna s., produni av u kome konac ne prelazi preko ivica rane; odloena primarna s. rane, av mehaniki izazvane rane najkasnije 3-6 dana posle njenog nastanka; primenjuje se u sluajevima u kojima nije mogao, bilo iz kog razloga, da se primeni primarni av rane; pozna s.s.r. vri se posle 15-20 dana i zahteva prethodno isecanje oiljnog tkiva u rani i podsecanje i mobilizaciju koe; primarna s. rane, av mehaniki izazvane rane, kojim se spajaju ivice rane. Vri se po pravilu prvih osam sati od nastanka rane, rede kasnije, ukoliko se nije razvila infekcija rane. Neophodan uslov za p.. jeste primarna obrada rane. Operativne rane u aseptikim operacijama zatvaraju se primarnim avom; Schmiedenova s., produni av creva, u kome konac stalno prolazi iz lumena creva u polje zahvatajui i uvrui sve slojeve zida creva; sekundarna s. rane: rana s.s.r. se primenjuje 5-15 dana od nastanka rane, kada je ova neinficirana i ispunjena sveim granulacijama. suvo radno polje, (stom.) predeo usne upljine iz koga je maksimalno odstranjena pljuvaka i spreen njen pristup. Postie se valjcima od celuloze, aspiratorom za pljuvaku, draima za jezik, duvaljkom za vazduh i koferdamom. Suxamethonii chloridum (sukcinil-holin, suksametonijum-hlorid), relaksant* no sredstvo, prouzrokuje paralizu skeletnih miia, neuromiinoj depresiji prethodi prolazna faza stimulacije. suzavci, kratkotrajniji bojni otrovi nadraujueg dejstva na oi: izazivaju peenje, refleksne pokrete odbrane itd. i time smanjuju borbenu sposobnost ljudstva; najvaniji su: hlor-pikrin, brombenzil-cijanid i hloracetofenon. Zatita: gas-maska; prva pomo: udaljenje iz zatrovane atmosfere; pri jakom
49*

svest zapaljenju ronjae daje se 2/o-ni rastvor sode bikarbone ili borne kiseline. suzna bradavica, v. caruncula lacrimalis. suzna kesica (saccus lacrimalis), (embr,) postaje 3. meseca od suzno-nosne vrpce. suzna kost, parna kost lica, v. os (lacrimaIe). suzna lezda, odvodni suzni putevi i orbita s njenim sadrajem. Spada u pomone organe ula vida. Smetena je u jamici na gornjem zidu one duplje, spolja i iznad one jabuice. Lui suze koje vlae venjau; (embr.) stvaraju se kao puni celularni uvrati venjae u spoljanjem uglu oka, na mestu gde ona prelazi na onu jabuicu u 3. mesecu kao uplja cev. Histogenski proces se dovrava po roenju, oko 3. meseca. Ve oko 5. meseca poinju da se razvijaju i pomone suzne lezde: Krauzeove i Wolfringove lezde. suenje, v. uina, isthmus. svajnfurtsko zelenilo, smea kupri-acetata i kupri-meta-arsenita, vrlo otrovna zelena boja. sve ili nita zakon, zakon po kome se ponaaju izvesna tkiva u organizmu a odnosi se na reakcije koje nastaju pri delovanju drai razliitog intenziteta. Po ovom zakonu svaka dra koja je prela prag kod sranog miia dovodi do maksimalne kontrakcije, kao to i osobine akcionog potencijala ne zavise od intenziteta nadraaja koji ih izaziva ve od strukturnih i funkcionalnih specifinosti elije. sveobuhvatnost, naelo u organizaciji zdravstvene zatite koje podrazumeva da mere zdravstvene zatite obuhvataju najpre zdravo stanovnitvo i njegovu okolinu, a zatim bolesti i poremeaje u svim fazama razvoja, u pojedinca i meu grupama stanovnitva. Mere se odnose na unapreenje i ouvanje zdravlja, na zatitu od bolesti, rano otkrivanje, blagovremeno leenje i rehabilitaciju. svest, psihika funkcija koja osigurava odnos psihike linosti prema sopstvenoj delatnosti, aktivisanju ili inhibiciji rada, kao i prema promeni stanja raspoloe771

svetlaci
nja i osigurava davanje rauna o svemu to se zbiva u linosti i van nje. svetlaci, fosfeni, subjektivno vienje munje, varnice, svetlih krugova i si., koji ne nastaju odgovarajuim nadraajem perceptornog aparata mrenjae svetlosnim zracima, ve im je mehanizam nastanka razliit. Mogu biti neprijatni. Izazivaju ih: pritisak na onu jabuicu, elektrina struja, napor akomodacije. Nastaju usled oboljenja mrenjae. V. photopsia. Sin. fosfeni. svetlost, vrsta zrane energije; deo elektromagnetskog spektra koji je vidljiv zato to drai mrenjau naeg oka; obrtanje ravni polarizovane svetlosti, pojava koju pokazuju neka optiki aktivna jedinjenja, a koja se sastoji u tome to se ravan u kojoj se vre oscilacije polarizovane svetlosti posle izlaska iz optiki aktivnog tela ne poklapa s ravni u kojoj su se vrile oscilacije pre ulaska u optiku aktivnu supstanciju, ve s ovom ini izvestan ugao, koji se zove ugao obrtanja. Obrtanje po svom smeru moe biti ulevo ili udesno i prema tome se za supstancije koje obru ulevo kae da su levogirne (oznaava se ispred formule znakom -), a za supstancije koje obru udesno (oznaka +) da su dekstrogirne; polarizacija s., podeavanje da svetlosni zraci vibriraju samo u jednoj ravni, upravnoj na pravac prostiranja; polarizovana s., svetlost iji talasi osciluju u jednoj jedinoj ravni, koja se poklapa s pravcem prostiranja svetlosti.

sympathectomia
svitnjak, lena vrpca, notohorda, osovinska vrpca koja se izdvaja izvratom endoblasta gastrule. Njena pojava je vrlo rana i njeno uobliavanje prethodi uobliavanju svih drugih organa. Ona se protee od srednjeg mozga do repnog kraja. U poetku je valjkastog oblika i nalazi se ispred nervnog stabla, pozadi crevnog kanala, izmeu somita. Odmah po izdvajanju odeva se u mezoderm. Kad kimeni stub pone da se segmentuje, svitnjak dobija brojaniast izgled. U predelu trupaca buduih prljenova zadrava izgled valjkaste vrpce, ali na mestu meuprljenskih koturova zadebljava u vorove. Pri kraju 8. meseca svitnjak se izdeljuje na fragmente: njegovi istanjeni delovi se resorbuju u trenutku okotavanja prljenskog trupca, dok njegovi vorovi ostaju u meuprljenskim koturovima. esto se tragovi svitnjaka odravaju i u odraslog (nuclei pulposi).

Swannova operacija, v. operacija. Swensonova operacija, v. operacija.

sycosis, sikoza, zapaljenje folikula dlaka i njihove okoline u kome dolazi, slivanjem infiltrata, do obrazovanja kvrgastih tvorevina; sikoza moe biti prouzrokovana kokima, s. coccogenes, ili gljivicama, s. parasitaria. symblepharon, simblefaron, sraenje dva oteena lista venjae koji lee jedan prema drugom (conjunctiva tarsi i conjunctiva bulbi). Nastaju pri hemijskoj povredi, opekotini, difteriji i trahomu. Posledica je skraenje konjunktivne vreice; s. anterius, kada postoji sraenje u vidu mosta ispod koga prolazi sonda; s. posterius, forniks je skraen; s. totale, oba lista venjae srasla elom povrinom. V. corneosymblepharon. sympathectomia, simpatektomija, isecanje delova simpatikusnih vlakana i stabala; periarterijska s., (Lericheova operacija); odstranjivanje adventicije arterije, a s njom i simpatikusnih vlakana u duini od 8 do 9 cm; simpatikusna gangliektomija, odstranjivanje simpatikusnih ganglija, najee slabinskih ganglija, zvezdaste ganglije (ganglion

Svetska

zdravstvena

organizacija

(WHO - engleski, OMS - francuski), organizacija osnovana na meunarodnoj konferenciji Ujedinjenih nacija jula 1946. god. na predlog Brazila i Kine sa ciljem da se putem jedinstvene i univerzalne zdravstvene organizacije uspostavi to tenja saradnja meu narodima na zajednikom delovanju na polju unapreenja i ouvanja zdravlja stanovnitva itavog sveta. Prvu skuptinu SZO je odrala 24. juna 1948. god. a predsednik ovog prvog znaajnog zasedanja bio je Jugosloven profesor socijalne medicine dr Andrija tampar. 772

sympathicoblastoma stellatum) i drugog s treim dorzalnim ganglionom. Simpatektomija i simpatikusna gangliektomija obino se vri u nekim oboljenjima arterija u cilju da se na ovima izazove dilatacija i bolje proticanje krvi. Simpatikusna gangliektomija se vri i u svrhu leenja hipertenzije (Smithwickova operacija). sympathicoblastoma, simpatikoblastom, maligni neuroblastom nadbubrene lezde. Veoma maligna neoplazma koja se iskljuivo javlja u odojadi i male dece i to u meduli nadbubrene lezde. Neoplazma je graena od sitnih elija slinih limfocitima koje stvaraju grupice u vidu rozeta. Razlikuje se od simpatogonioma neto veim stepenom zrelosti elija, kao i ponekad prisustvom ganglijske elije i feohromocita. Brzo daje metastaze i dovodi do smrti. sympathicolytica (remedia), simpatikolitika sredstva, sredstva koja koe organe (efektore) inervisane adrenergikim nervima. V. adrenergiki blokatori. sympathicomimetica (remedia), simpatikomimetici, sredstva koja stimuliu organe (efektore) inervisane adrenergikim nervima. sympathognioma, simpatikogoniom, veoma maligna neoplazma nadbubrene lezde koja se stvara jo u intrauterinom vremenu fetusa ili u dojenakom periodu. Veoma rano daje metastaze, a graena je od sitnih elija slinih limfocitima koje se redaju ponekad u vidu rozeta. Ne stvara fibrile. symphalangia, simfalangija, uroena sraslost susednih krajeva falanga prsta. symphyseotomia, simfizeotomija, seenje stidnog mosta, akuerska operacija koja ima za cilj da proiri karlicu za vreme poroaja. Primenjuje se pri suenosti karlice manjeg stepeha. Karlica, odnosno njen pravi promer, produava se za oko l cm. Upotreba ove metode danas je vrlo ograniena. symphysiorrhaphia, simfiziorafija, zaivanje razdvojene simfize. symphysis, simfiza, (1) fibrozno-hrskaviavi nepokretni zglob; (2) sraslost visceralnog i parijetalnog lista neke serozne opne; s. ossium pubis, preponska sim-

synchisis corporis vitrei fiza, hrskavini zglob izmeu preponskih kostiju; s. pericardii, sraslost visceralnog i parijetalnog lista perikarda. symptoma, simptom, svako subjektivno ili objektivno ispoljavanje bolesti, odstupanje od normalnog u funkciji, izgledu ili oseanju; indukovani s., s. izazvan ili pojaan nekim lekom, vebom i si., esto hotimino u dijagnostike svrhe; kardinalni s., kapitalni s., glavni s., s. koji preovlauje u slici neke bolesti ili s. koji je od najveeg znaaja za upoznavanje prirode neke bolesti; objektivni s., s. koje ne zapaa samo bolesnik (npr. bol, muka, vrtoglavica) nego i posmatra (egzantem, otok itd.); naziva se i znakom. V. syndroma, znak; patognomni s., toliko karakteristian s. neke bolesti da bez sumnje omoguava njenu dijagnozu, npr. hidrofobija u besnilu. V. znak. synalbumin, sinalbumin, hemijska materija koja deluje antagonistiki prema insulinu (v. tamo), a danas postoje ozbiljne pretpostavke da sinalbumin odgovara B-lancu insulina. synapsis, (1) sinapsa, spajanje homolognih hromosoma u toku mejoze. V. crossing-over", (engl.) chiasma; (2) spoj izmeu aksona jedne i dendrita odnosno tela druge nervne elije ili zavretaka motornog nervnog vlakna i miia (nervno-miina sinapsa) i pored toga to su oni razdvojeni sinaptikom pukotinom. Prenoenje kroz s. moe biti elektrino kod sljubljenih sinapsi elektrino i hemijsko ali u veini sluajeva je iskljuivo hemijsko i sastoji se u tome to materija koja se izluuje na zavrecima razdraenog presinaptikog neurona (ekscitacyski transmiter) dovodi do depolarizacije membrane postsinaptikog neurona na koji se vri prenoenje razdraenja. synarthrosis, sinartroza, nepokretljiv zglob. synblepharon, sinblefaron, v. symblepharon. synchisis corporis vitrei, sinhiza staklastog tela, razvodnjavanje staklastog tela, koje se javlja u starijih osoba. Taloenje izvesnih materija ini da se ono subjektivno vidi kao "mouches volantes" (v.
773

syncope mouches volantes); s. alba ntvea, masivna pojava beliastih ili veoma sjajnih pahuljica i zvezdica, koje se vide oftalmoskopom. Veoma malo smetaju. Javljaju se skoro uvek samo na jednom oku. Sastavljene su od soli kalcijuma; s. scintillans, krupnije, ukaste, svetlucave pahuljice kristala holesterola. syncope, sinkopa, gubitak svesti usled prolaznog smanjenja krvotoka u mozgu, prouzrokovan zastojem srca ili padom arterijskog pritiska. syncytioma, sinciciom, benigna invazija sincicijuma u endometrijumu, to moe da izazove krvarenje i meanje s malignom invazijom. Maligna invazija ne iezava za razliku od invazije u sinciciomu koja po pravilu iezava. syndactylia, sindaktilija, uroena sraslost prstiju ruku i nogu; dvostruka s., sindaktilija izmeu tri susedna prsta; kompletna s., sindaktilija u kojoj sraslost izmeu prstiju zahvata elu duinu prsta; komplikovana s., sindaktilija u kojoj su meu sobom srasle kosti ili nokti; parcijalna s., sindaktilija u kojoj su prsti delimino srasli, a ne elom svojom duinom; prosta s., sindaktilija^ u kojoj postoji samo sraslost koe meu prstima; trostruka s., sindaktilija u kojoj su spojena etiri prsta. syndectomia, v. peridectomia. syndesmologia, sindesmologija, deo anatomije koji prouava zglobove, sin. arthrologia. syndesmosis, sindesmoza, vezivni spoj ili zglob dve kosti koje se ne dodiruju, ve su spojene snanim vezama. syndroma, sindrom, grupa simptoma koji u zajednici oznaavaju neko patoloko stanje; Achard-Thiersov s., pojava eerne bolesti (v. tamo) u ena s izraenom maljavou brade (eerna bolest bradatih ena); Adams-Stockesov s., napadi gubitka' svesti, praeni epileptiformnim grevima i vrlo usporenim pulsom (25-35 u min.); napadi traju nekoliko minuta, a posledica su totalnog sranog bloka; Adiev s., ispoljava se pupilotonijom, nedostatkom patelarnog i Ahilovog tetivnog refleksa. Nedostatak je uglavnom uroen. Uzrok je nepoznat;
774

syndroma s. adreno geni tale, adrenogenitalni sindrom, zbirni termin za patoloke pojave koje se odlikuju povienim luenjem androgena (v. tamo) kore nadbubrenih lezda, a koje su, obino, uroene i ispoIjavaju se pseudohermafroditizmom (v. pseudohermaphroditismus) i hirzutizam (v. hirsutismus) u devojica (esto ve uoljivo pri roenju), a preranim seksualnim razvojem u deaka (uoljivo obino posle 3. ili 4. godine ivota); s. Albright, Olbrajtov sindrom, asimetrina bolest kosti s fibrozno-cistikim promenama, pojaanom pigmentacijom koe i preranom polnom zrelou (v. pubertas praecox); Axenfeldov s., v. dysgenesis mesodermalis corneae et iridis; Babinski-Nageotteov s., v. hemibulbarni s.; Barraguer-Simondsov s., ginoidna ugojenost: hipostenika, hipometabolika, hipohidropektika, praena poremeajima vensko-limfnog opticaja, poteena dijabetesa, preteno lokalizovana u donjem delu tela, dok gornji deo ostaje mrav; s. Behet, erythema exudativum multiforme s patolokim promenama u ustima, na konjunktivi i polnim organima istovremeno. U ustima se javljaju ulceracije sline aftama. Sin. morbus Behet. V. erythema exudativum multiforme; Bremerov s., tzv. status dysraphicus, stanje ravo sraslih normalnih avova (rhaphe) u organizmu, niz znakova koji govore za ravo sraivanje upljih organa u toku embrionalnog ivota. Najtei oblik bi bio siringomijelija. U Bremerov sindrom spadaju razliite anomalije u zatvaranju kimenog kanala, sternuma, nebaca itd.; Brown-Sequardov s., sindrom koji je posledica polupresecanja kimene modine. Sastoji se od spastine oduzetosti noge (ugaenosti dubokog senzibiliteta) na strani same lezije. Na suprotnoj strani tela smanjen je ili potpuno ugaen senzibilitet za bol i temperaturu. Brown-Sequardov sindrom se javlja najee posle ranjavanja kimene modine ili usled pritiska nekog vanmodinskog tumora iznad desetog torakalnog segmenta (Th X); Brunsov s., iznenadni nastup jake glavobolje, ukoenog vrata,

syndroma vrtoglavice i povraanja pri nagloj promeni poloaja glave u sluaju pokretnog cisticerkusa u IV komori; BudChiarijev s., zaepljenje hepatinih vena, veinom nepoznatog porekla, ili neoplazmama, cirozom jetre, sistemskim infekcijama, trombozama u toku policitemije, ili drugih bolesti krvi s trombocitozom. U akutnom obliku vrlo jak bol u podrebarju, naglo poveane jetre, masivni ascites, najee smrtni ishod. Hronini oblik ima dui tok i blae simptome i znake; s. Burnett, v. syndroma mile alcalic; ChauffardStillov s., poliartritis, praen povienom temperaturom, poveanjem slezine, otokom limfnih lezda u osoba inficiranih nehumanim bacilom tuberkuloze; Chediak-Higashijev s., hronina, progresivna, vrlo teka bolest u koje postoje sistemska histiocitna infiltracija mnogih organa, pancitopenija, albinizam i velike inkluzije (dinovski lizosomi) u leukocitima. Bolesnici su skloni malignim limfomima; s. ChiariFrommel, pojava amenoreje s galaktorejom (v. galactorrhoea), esto praena gojaznou (v. tamo), niskim vrednostima gonadotropina (v. tamo) i estrogena (v. oestrogeni)', Connov s., primarni aldosteronizam (v. aldosteronismus), najee nastaje usled adenoma glomerulske zone nadbubrene lezde, a odlikuje se u prvom redu, povienjem arterijskog pritiska s odgovarajuim posledicama; Costenov s., spontani bolovi u uhu, pojaani prilikom vakanja, uz normalan otoskopski nalaz. Nastaje usled nejednakog pritiska vilica prilikom vakanja hrane na desnoj i na levoj strani i to je u vezi s nepravilnostima zuba, to dovodi do preoptereenosti jednog od dva zgloba donje vilice; Courvoisije-rov s., veliko, opipljivo poveanje une kesice, opstruktivna utica i aholina stolica u karcinomu glave pankreasa ili Vaterove ampule; Crigler-Najjarov s., nasledni porodini nehemolizni oblik utice, izazvane deficitom enzima glikuronil-transferaze u jetri. Bolest se pre-v nosi recesivnim autosomnim genom. Zbog velikih koliina slobodnog biliru-

syndroma bina u krvi postoje kernikterus i teke promene u centralnom nervnom sistemu. Sin. hyperbilirubinaemia congenitalis; crush-s., pojava edema, oligurije i drugih znakova bubrene insuficijencije sve do razvoja uremije u bolesnika koji je doiveo velike povrede, naroito velike miine mase; CruveilhierBaumgartenov sindrom, v. cirrhosis hepatis; Cushingov s., patoloko stanje prouzrokovano hiperfunkcijom kore nadbubrenih lezda praeno karakteristinom klinikom slikom pri emu uzroci mogu biti hiperplazija, adenom, karcinom, morbus Gushing (v. tamo), paraneoplastiki sindrom (v. syndroma paraneoplasticum) ili jatrogeni inioci; defibrinationis s., sindrom defibrinacije, s. u kojeg krv ne moe da se koagulie zbog vrlo izraene hipofibrinogenemije, zbog diseminovane intravaskulne koagulacije (DIK), poznate i kao koagulopatija zbog potronje, ili zbog izraene fibrinolize (fibrinogenolize). V. fibrinolysis, coagulatio; Del Castillo v s., sklerozantna degeneracija semenotvornih cevica ortogonadotropinskog karaktera; Dercumov s., sindrom koji nastaje kada hiperanabolizam zahvati skoro iskljuivo masno tkivo, te se ono u mnogo veoj meri nagomilava u predelima gde se i normalno nagomilava u ene. To dovodi do bolnog celulitisa i do stvaranja grizlica gnjata. Muskulatura je slabije razvijena. Arterijski pritisak je normalan, dok se izvestan stepen zastoja ispoljava u vensko-limmom toku. Obolela osoba nije preteno jesna; lako se zamara. Sin. ginoidna gojaznost; s. Down, poremeaj razvitka usled hromosomne aberacije. Kranio-facio-oralni simptomi: lubanja je u celini manja od normalne, bimaksilarna mikrognatija, nepravilna smena zuba, mikrodoncija, hipodoncijai esto nepravilan oblik sekutia i onjaka. Sin. trisomija 21, mongoloidismus; Duane-Stilling-Turkov s., retrakcija one jabuice u orbitu s istovremenim sputanjem gornjeg kapka i pokuajem adukcije one jabuice, pri emu se ona kree gore-dole. Abdukcija je takoe ograniena, pri pokuaju dp775

syndroma
lai do irenja kapanog otvora. Obino se javlja jednostrano, rede obostrano. Uzrok je uroen poremeaj ,u inervaciji onih miia; s. dvsenteriae, sindrom dizenterije, dizenter iki sindrom, grupa infektivnih, parazitarnih i lokalnih oboljenja kolona u kojima se javlja vei broj stolica dnevno sa sluzi, pa i krvi. infektivna oboljenja: dizenterija, salmoneloza, koli-infekcije, crevni antraks, enteroviroze. Parazitarna oboljenja: trihiuriaza i tropska malarija u prvom napadu. Lokalna oboljenja: ulcerozni kolitis, invaginacija u male dece, akutni abdomen usled perforacije ili krvarenja, neoplazme kolona i vanmaterina trudnoa. U oboljenju akutnog abdomena, presudni znaaj imaju brza dijagnoza i terapija; Eaton-Lambertov s., miasteniformna slabost miia u toku oboljenja od sitnoelijskog karcinoma bronha; Ehlers-Danlosov s., nasledni sindrom pri kojem postoje preterana pokretljivost zglobova, velika rastegljivost koe s tekim zaraivanjem rana i slabom otpornou kapilara, koja je povod za krvarenja. Nasleuje se autosomno dominantno. Sin. cutis laxa, cutis elasti-^ a, Danlosov sindrom; ekstrapiramidni s., skup znakova oteenja tzv. ekstrapiramidnog sistema koji se sastoji od poremaaja miinog tonusa, koordinacije pokreta, ravnotee i tzv. izraajnih pokreta (mimike, ispoljavanja afekta). Mogu se razlikovati dva glavna ekstrapiramidna sindroma: (1) hepertonino-hipokinetiki, u kome uz optu ukoenost muskulature (rigor) dolazi do oskudnosti mimikih i drugih izraajnih pokreta (hipomimija ili potpuna anemija, akinezija) usled oteenja jezgra globusa palidusa i substantiae nigrae i (2) hipotonino-hiperkinetiki sindrom u kome se pored teke hipotonije miia javljaju brzi nehotini pokreti (v. chorea minor, chorea chronica). Ovaj sindrom nastaje usled lezije prugastog tela; Fanconijev s., nasledna bolest koja se prenosi autosomnim recesivnim genom, loe prognoze, u koje postoje pancitopenija, hipoplazija kostne sri i mrke mrlje na koi, zbog taloenja melanina,
776

syndroma
i mnoge druge uroene nenormalnosti. Sin. panmyelopathia constitutionalis infantilis, pancytopenia congenitalis; Feltyjev s., istovremena pojava reumatoidnog artritisa, splenomegalije, leukopenije, pigmentacije koe na donjim ekstremitetima, kao i drugih znakova hipersplenizma; s. fissurae orbitalis superior, nastaje kada je iskljuivo zahvaeno podruje ove fisure kroz koju prolaze prva grana trogranog ivca i svi ivci za one miie. Javlja se egzoftalmus, miosis, a kasnije moe da pree u sindrom vrha orbite uz pojavu atrofije vidnog ivca i ispada u vidnom polju; s. Franceschetti, v. dysostosis mandibulofacialis; Frhlichov s., izrazita gojaznost (v. tamo), naroito trupa i natkolenica, s hipogonadizmom (v. hipogonadismus) niim rastom, esto s glavoboljama a ponekad i s centralnim insipidnim dijabetesom (v. diabetes insipidus centralis); u praksi, verovatno redi nego to se misli; Gailliardov s., dekstrokardija nastala zbog povlaenja plua i pleure udesno; Gaisbckov s., prisustvo labilne arterijske hipertenzije, gojaznosti, relativne eritrocitoze, povienog hematokrita, u kojeg ne postoji poveanje mase eritrocita, leukocita i trombocita, nego smanjenje zapremine plazme. Poznat i kao stresna policitemija. V. erythrocytosis; Gardnerov s., porodina polipoza kolona sa sklonou ka zloudnoj metaplaziji, prekobrojnim zubima, fibroznom displazijom lubanje, osteomima i cistama lojnih lezda; GardnerDiamondov s., hemoragijski sindrom u vidu kone purpure zbog autoeritrocitne preosetljivosti. Javlja se skoro iskljuivo u ena; gastrokardijalni s., u kome su eludane tegobe ppsledica funkcionih poremeaja kardiovaskularnog sistema; Goodpastureov s., glomerulonefritis udruen sa hemoptizijom, fatalnog toka, koji se javlja skoro iskljuivo u mladih mukih osoba; poinje plunom infekcijom, plunim infiltratima, hemoptizijom, anemijom, a potom znacima oboljenja bubrega (hematurija, proteinurija, hipertenzija i azotemija); G o pa l on o v s . , s k u p s im p tom a

syndroma izazvanih hroninim pothranjivanjem, a naroito deficitom riboflavina; gornje uplje vene s., edem lica, vrata i gornjih ekstremiteta sa izraenom cijanozom, zbog povienog venskog pritiska izazvanog pritiskom na gornju uplju venu, najee poveanim limfnim lezdama sredogrua, zbog metastaza karcinoma plua u njima; Gradenigov s., obuhvata trijadu: gnojni otitis, periokularni bolovi i paraliza odmicaa. Oznaava postojanje petrozitisa. V. petrositis; Gronblad-Strandbergov s.> sistemsko oboljenje elastinog tkiva (v. pseudoxanthoma elasticum) u kome se na onom dnu esto nalaze pruge sline krvnim sudovima (eng. v. angioid streaks)', Hamman-Richov s., difuzna fibroza zida alveola plua s progresivnim poveanjem dispneje, koja dovodi do smrti zbog anoksije i insuficijencije desnog srca; Heerfordov s., bilateralni uveitis, parotitis pa i dakrioadenitis. Rede se javlja keratitis, episkleritis, papilitis i pareze onih miia. Sin. uveoparotitis; hemibulbarni s., nastaje usled zapuavanja prljenske arterije s jedne strane. Spada u tzv. ukrtene sindrome modanog stabla. Na strani lezije: cerebralni znaci (lateropulzija, hemiasinergija, poremeaji statike, dismetrija, adijadohokineza i glasne ice s oduzetou sterokleudomastoidnog miia i eventualno jezika. Na suprotnoj strani: hemiplegija bez zahvaenosti lica s hemianestezijom disociranog tipa. Sin. Babinski-Nageoteov s.; hemoliznouremijski s., retka pojava, nepoznate etiologije, koja se deava skoro iskljuivo u dece u prvoj godini ivota, izazvana rasejanom intravaskulnom koagulacijom u mikrocirkulaciji bubrega, s intravaskulnom hemolizom i akutnom insuficijencijom bubrega; hiperventilacijski s., emocijski poremeaj u kojeg duboko i brzo disanje, izazvano izbuenjem, izaziva pomuenost svesti, zbunjenost i greve, zbog respiracijske alkaloze; Homerov s., ine ga ptosis, miosis i enophthalmus. Nastaje usled paralize n. simpatikusa; Horner-

syndroma Claude-Bernardov s., sputenost gornjeg kapka, suenost enice, upadnost one jabuice u onu duplju (enophthalmus). Izuzetno poveanje temperature sa smanjenjem ili potpunim prestankom luenja znoja na odgovarajuoj strani lica; Hutchinson-Gilfordov s., v. progeria; infektivni s., skup ustaljenih simptoma na poetku infektivnog oboljenja: temperatura, glavobolja, malaksalost, mialgija, apatija, poremeaj sna i gubitak apetita. Ove tegobe bolesnika se javljaju kao nespecifini odgovor organizma na dejstvo patogenog agensa i ukazuju da je opte stanje pacijenta psihiki i fiziki izmenjeno; KaIlmannov s., hipogonadizam (v. hypogonadismus) sa, najee, smanjenim vrednostima gonadotropina (v. tamo) i izraenim poremeajima, najee s nedostatkom oseaja mirisa; Kannerov s., v. autizam, rani deijL Psihiki poremaaj u najranijem detinjstvu sa primarnom potpunom nesposobnou razvoja bilo kakve veze s majkom i drugim ljudima. V. schizophrenia, deja; kareinoidni s., odlikuje se povremenim cijanoznim crvenilom koje poinje na koi lica, iri se na trup i ekstremitete s pojavom pletore ili cijanoze, hiperperistaltike i proliva, napadom slinim astmi i sranim simptomima usled promena na trikuspidnim zaliscima i zaliscima pulmonalne arterije. Ovi napadi, koji traju minutima i danima, praeni su vodenastim prolivima, napadima grenja dunika, naglim padom krvnog pritiska, edemom i ascitesom. Ovi su znaci izazvani raznim kateholaminima koje lui karcinoidni tumor. Sindrom se javlja u nekim vrstama karcinoidnih neoplazmi s metastazama ije tkivo stvara i lui serotonin; kardiocerebralni s., est istovremeni poremeaj u krvotoku kroz koronarne i modane krVne sudove u aterosklerozi; karpusnog tunela s., (eng. carpal tunnel s.) zbir simptoma izazvanih kompresijom nervusa medianusa u karpusnom tunelu; ispoljava se bolom, peenjem ili parestezijom u prstima i u aci, koji se esto prostiru i na podlakat; Kartagenerov s., nasledna
777

syndroma bolest u koje postoje dekstrokardija (si tus inversus), bronhiektazija i sinuzitis; Kasabach-Merrittov s., sindrom koji se javlja u male dece, u kome postoje ve liki hemangiomi u koi i u slezini, trombocitopenijska purpura i hipofibrinogenemija; Kimmelstiel-Wilsonov s., interkapilarna glomeruloskleroza, degenerativna komplikacija u bubrezima u eernoj bolesti u kojoj postoje proteinurija, nefrotski edem, hipertenzija, bubrena insuficijencija i. retinopatija; Klinfelterov s., sindrom hipergonadotropinskog hipogonadizma mukarca karakterizovan obostranom atrofijom semenika s ouvanom meuprostornom lezdom, azoospermijom u mokra i, i prisustvom Barrovog tela (bar-pozitivan), evnuhoidnim izgledom kostura, ginekomastijom, oskudnom dlakavou, visokim glasom, gojaznou kukova, nedovoljnom erekcijom i smanjenim polnim prohtevom; Korsakovljev s., duevni poremeaj koji se odlikuje gu bitkom upamivanja. Pseudoreminiscencije i konfabulacije popunjavaju praznine u seanju. Javlja se u hroninom alkoholizmu (tada obino zajedno s polineuritisom, te otuda i naziv za ovaj sindrom polineurotika psihoza), zatim u arteriosklerozi mozga i senilnoj de menciji; Laurence-Moon-BardetBiedl-Ricaldonijev s., v. diencefaloretinalna degeneracija; Lericheov s., sin drom prouzrokovan opstrukcijom zavr nog dela aorte koji se manifestuje u mukaraca zamorom bedara, lista, im potencijom, odsustvom pulsa butne ar terije i esto hladnoom i bledilom do njeg ekstremiteta; Lernerov s., alopecija, onihoza, vitiligo; Libman-Sacksov s., sin. Libman-Sacksov endokarditis, verukozni endokarditis udruen sa sis temskim eritemskim lupusom; Lobstein van er Hoeve, sindrom plavih sklera, praen prelomom kostiju (osteopsathyrosis) i gluvoom zbog pore meaja unutranjeg uva; Lfflerov s., prolazna infiltracija plunog tkiva s eozinofilnim granulocitima i istovreme nim apsolutnim poveanjem eozinofilnih granulocita u perifernoj krvi. Sin.
778

syndroma Lfflerova eozinofilija; Lfgrenov s., primarni tuberkulozni kompleks na pluima udruen s nodoznim eritemom; likvorni s., obuhvata sve promene likvora u toku meningitisa: brzina isticanja likvora, boja, broj elija, nivo belanevina, eera i hlorida; luka aorte s., v. Takayasu bolest; Lutembacherov s., uroena srana mana; ispoljava se znacima defekta pretkomorske pregrade, mitralne stenoze i insuficijencije desnog srca. Sin. Lutembacherova bolest, kompleks; s. malabsorbtionis, sindrom loe apsorpcije, skup bolesti u kojih postoji manje ili vie poremeena apsorpcija hranljivih sastojaka u tankom revu, praena velikim gubljenjem tih sastojaka stolicom. Loa apsorpcija moe biti posledica: (1) loeg varenja hrane (intralumenski uzrok), zbog pankreasne insuficijencije, opstruktivne utice i dr.; (2) nenormalnosti sluznice (celijana bolest) ili (3) opstruktivnih promena u limfnim sudovima. V. glutenska enteropatija, sindrom sprua, celijana bolest; Marchesanijev s., v. ectopia lends; Marfanov s., arahnodaktilija, obostrana ektopija onih soiva, mlitavost zglobova, isturenost gornje vilice i atrofija donje vilice; Marie-StriimpelIov s.f oblik reumatoidnog artritisa koji zahvata kimeni stub, sistemsko oboljenje nepoznate etiologije. Najee se javlja u mlaih mukaraca, ispoljava se bolovima i ukoenou u kimenom stubu, kao posledica zapaljenjskog oboljenja sakroilijanih, meuprljenskih i rebarno-kimenih zglobova, s okotavanjern i ankilozom meuprljenskih zglobova, to se ispoljava potpunom ukoenou kimenog stuba i grudnog koa. Sin. Bechterewljeva bolest, rheumatoid spondylitis; Mauriacov s., gojaznost ograniena na lice u vidu punog meseca'1, s hepatomegalijom i infantilonanizmom (mladi dijabetiari); Meigsov s., ginekoloko oboljenje ikoje ima kliniko trojstvo: vrst tumor jajnika, ascites i hidrotoraks. Meigsov s. se najee razvija kao pleuropulmonalno oboljenje s kaljem i oteanim disanjem i s hidrotoraksom. Ascites se zapaa

syndroma kasnije, kad doe d poveanja obima trbuha, anoreksije i naglog mravljenja. Od ginekolokih simptoma mogu postojati amenoreja ili metroragija. Tumor jajnika ostaje dugo vreme nezapaen. Nekada se palpira tek po evakuaciji ascitesa, kao tumor koji pliva u vodi, a najee se konstatuje pri eksplorativnoj laparotomiji. Lei se samo hirurki. Ukoliko se ne operie, ovaj sindrom vodi progresivnoj kaheksiji i fatalnom ishodu. Hirurka intervencija, koja se sastoji u jednostavnom odstranjivanju tumora jajnika, dovodi i u bolesnica s vrlo tekim optim stanjem, za koje se misli da su oblele od inoperabilnog karcinoma u abdomenu s plunim metastazama, do iezavanja ascitesa i hidrotoraksa i potpunog izleenja. Zbog oteane diferencijalne dijagnoze (tuberkuloznog peritonitisa, ciroze jetre, insuficijencije srca i abdominalnih tumora) dijagnpza Meigsovog sindroma se moe postaviti jedino ako se ima u vidu njegovo trojstvo simptoma; melitusni s., pojava karakteristina za eernu bolest (v. tamo): pojaano mokrenje (v. polyuri), pojaano eanje (v. polydipsia), pojaan apetit uz mravljenje (v. polyphagia); Melkersson-Rosenthalov s., sastoji se od trojstva simptoma: cheilitis granulomatosa (stalni otok gornje ili obeju usana), lingua plicata (ili glossitis granulomat/osa) i pareza facijalisa. Ovom se trojstvu pridruuju katkad granulacije na tvrdom nepcu (uranitis), otok sluznice obraza (pareiitis) i desni (macrulia);; meningealni s., skup svih klinikih manifestacija koje nastaju zbog poveanog intrakranijalnog pritiska. U poetku meningitisa bolesnik se ali na jaku glavobolju i povraanje. Vrlo brzo se jave meningealni znaci: ukoen vrat, znak Kerniga, znaci Bruinskog, meningealni poloaj i dr. U odojadi se javlja napeta fontanela; Mickuliczev s., opte ime za obostrano (simetrino) poveanje pljuvanih i suznih lezda u raznim bolestima, kao to su leukemija, tuberkuloza i sarkoidoza; mijeloproliferativni s., zajedniko ime za grupu bolesti koje imaju mnogo za-

syndroma jednikih klinikih i hematolokih osobina i koje mogu prei jedna u drugu, a koje nastaju bujanjem (proliferacijom) jedne ili vie elijskih loza kostne sri. U njih se ubrajaju: hronina granulocitna leukemija, policitemija rubra vera, idiopatska mijelofibroza, esencijalna hemoragijska trombocitemija i eritremijska mijeloza; milk-alkali s., (eng.), sindrom izazvan uzimanjem velikih koliina mleka i anticidnih sredstava koja se apsorbuju u crevu, u toku leenja ulkusne bolesti. Odlikuju ga hiperkalciemija i bubrena insuficijencija zbog taloenja kalcijum-fosfata u bubrenom tkivu. Taloenje favorizuje alkalna mokraa; Morgagni-Henschenov s., posledice atrofije gonada i hormonske ravnotee. Javlja se u vidu trijade, koju ine unutranja eona hiperostoza, virilizam i gojaznost; Mosseov s., istovremeno postojanje prave policitemije i ciroze jetre; s. modanog stabla, skup znakova koji govore za postojanje vie ili manje ogranienih ivaca na strani oteenja, na suprotnoj strani postoji oduzetost drugih modanih ivaca, ruke ili noge s oteenjem senzibiliteta ili bez njega; Munchausenov s., sklonost za esto bolniko leenje i vrlo ubedljivo opisivanje tegoba i bolova u raznim organima, bez objektivnih promena u tim organima, zbog ega se esto vre nepotrebne Iaparotomije. Sin. laparotomophilia; neuroanemijski s., istovremeno postojanje perniciozne anemije i poremeaja motiliteta i senzibiliteta; Nonne-Meige-Milroyjev s., v. trophoedema; Pancoastov s., sindrorri izazvan tumorom u blizini vrha plua, koji zahvata splet tuke i ispoljuje se bolom u ruci, artrofijom miia ruke i Homerovim sindromom; s. paraneoplasticum, paraneoplastiki sindrom, promene, preteno, endokrino-metaboliko-degenerativnog karaktera nastale bez neposredne veze s primarnim tumorom ili njegovim metastazama; Parkinsonov s., hipertonino-hipokinetika slika koja se vidi u oteenju jezgri globusa pallidusa i substantiae nigrae. Karakteristini znaci su: rigor (zupast toak), pognuto dranje,
779

syndroma grub tremor pri mirovanju (brojanje novca ili pravljenje pilula), amimija, fades oleosa, antepulsia, lateropulsia ili retropulsia. Javlja se endogeno, kao paralysis agitans ili morbus Parkinsoni, ili usled akutnog epidemikog encefalitisa kao e. chronica, parkinsonismus; s. paroticum, parotidni sindrom, ako oteeni izvodni kanal parotidne lezde nije zaiven; otok usled skupljanja pljuvake ispod koe, curenje pljuvake izmeu avova mekog tkiva, paraliza mimine muskulature usled lezije bukalne grane facijalnog ivca; Pendredov s., pojava nasledne gluvoe uz koju postoji struma kao posledica hipotireoidizma. Glavni biohemijski poremeaj je u deliminoj nesposobnosti stvaranja organskih jedinjenja joda. Javlja se u odmaklijem detinjstvu; Peutz-Tourain-Jeghersov s., mali pigmentni nevusi, preteno na usnama i u okolini usta, s crevnom polipozom. Nasledno je oboljenje; Pierre-Robinov s., uroena mandibularna mikrognatija praena glosoptozom i rascepom sekundarnog nepca. Nastaje usled privremenog prekida ili retardacije razvitka mandibule pre roenja, no tokonv nekoliko meseci po roenju zaostatak u razvitku donje vilice se delimino nadoknauje, glosoptoza iezava, ali retrpgnatija ostaje. Glosoptoza u prvih nekoliko meseci ivota moe da dovede do uguenja; Plummer-Vinsonov s., atrofija sluznice usta, drela i poetnog dela jednjaka, degeneracija miia jezika, pukotine u uglovima usana, hipohromna anemija i promene na noktima. Oboleli teko otvaraju usta i gutaju, a ale se na suvou usta i peenje u ustima. V. dysphagia; postholecistektomijski s., pojava bolova a povremeno i utice i posle holecistektomije, zbog zadravanja neotkrivenih kamenaca u uovodu, ili zbog funkcionih, prolaznih poremeaja u radu spoljanjih unih puteva posle holecistektomije; postinfarktni s., perikarditis s povienom temperaturom, leukocitozom, pleuritisom i pneumonijom, koji se javljaju posle infarkta miokarda. Sin. Dresslerov sindrom; postkomisurotomijski s., po780

syndroma vienje temperature, bolovi u grudima, pleuritis, perikarditis i pneumonitis, koji se esto javljaju u bolesnika u kojih je izvrena mitralna komisurotomija; postperfuzijski s., poviena temperatura, hepatosplenomegalija, atipini limfociti u krvi i esto poremeeni funkcijski testovi jetre u osoba s intervencijama na otvorenom srcu, a i u nekih osoba posle transfuzije krvi; najverovatnije izazvani citomegalovirusom ili EbsteinBarrovim virusom; postperikardiotomijski s., pozne perikardne i pleurske reakcije posle otvaranja perikarda, s povienom temperaturom, bolom u grudima i znacima zapaljenja perikarda i/ili pleure; Reiterov s., erythema exudativm multiforme, s patolokim promenama na sluznici usta, koi i s artritisom. V. erythema exudativum multiforme; Schmidtov s., udruena pojava smanjene funkcije titaste lezde i kore nadbubrenih lezda bez poremeene funkcije prednjeg renja hipofize; Senear-Usherov s., v. pemphigus seborrhoicus (erythematosus); Sheehanov s., nedostatak mleka, gubitak dlaka i prestanak menstruacije posle poroaja kao posledica ispada prednjeg renja hipofize usled jakog poroajnog krvavljenja ili, rede, slino stanje usled nekog drugog uzroka; ovaj sindrom moe da se javi i u mukaraca, kada dominiraju ispadi koji su posledica prestanka aktivnosti titaste lezde, kore nadbubrenih lezda i polnih lezda; Sjgrenov s., polyarthritis, xerostomia, keratoconjunctivitis sicca, dysphagia i druge promene nastale kao posledica smanjenog luenja pljuvanih, suznih, znojnih i stomanih lezda. Pljuvane lezde su uveane. Moe doi i do tekih oteenja ronjae pa i do slepila. Samo u retkim sluajevima promene na oima su neznatne. Obino se javlja kod ena posle menopauze. Sin. syndroma sicca; s. simfize u fudbalera, promene zbog estog istezanja simfize prilikom udaraca lopte nogom ili naglih prenosa teine tela s jedne noge na drugu. Bolovi u gornjoj treini natkolenice, bolna osetljivost pri pritiskanju grupe primicaa buta. Kas-

syndroma nije i rendgenske promene kostiju i hrskavice simfize. Ovaj se sindrom sree i u jahaa; s. srednjeg renja, atelektaza srednjeg renja desnog plua s hroninim pneumonitisom. Sin. Brockov sindrom; skalenusni s., skup sindroma lokalizovanih obino na jednoj ruci, rede na obema rukama, kao to su bolovi, parestezije, hipotonija ili atrofija miia, trofike promene sline onima kod morbusa Raynaud i slabije punjenje pulsa. Skalenusni sindrom je posledica pritiska koje vre vratno rebro ili skalenusni miii s nekom uroenom anomalijom na potkljunu arteriju ili na brahijalni splet; Stein-Leventhalov s., podrazumeva poremeaj menstruacije (oligomenoreja i amenoreja), neplodnost, hirzutizam i policistiko uveanje jajnika. Terapija se sastoji od laparotomije i klinaste resekcije kore oba jajnika. Posle ove jednostavne operacije uspostavlja se normalan menstrualni ciklus i dolazi do trudnoe. V. hirsutismus; Stevens-Johnsonov s., nastaje naglo u mladih osoba s erupcijama na koi (erythema exudativum multiforme majus). Papulomakulozne erupcije s hemoragikim nekrotikim vezikulama na sluznicama, pa i na venjai. Sin. erythema exudativum multiformae; stiloidni s., stiloidni nastavak slepoone kosti (processus stiloideus) moe nekad da zadobije neobinu duinu te se tada protee 6-8 cm daleko od lubanjske baze u vratnu muskulaturu. To moe da bude i uzrok smetnji pri gutanju; Sturge-WeberKrabbeov s., malformacije krvnih sudova u mozgu, horioideji u koi udruene s epilepsijom, oligofrenijom, kongenitalnim glaukomom i ravnim hemangiomima na licu; subclavian steal syndrome, (eng.) cerebralna anemija izazvana skretanjem toka krvi iz bazilarne arterije u potkljunjanu arteriju u sluaju da je njen proksimalni deo u okluziji (zaepljen); Thibierg-Weissenbachov s., v. calcinosis cutis; TreacherCollinsov s., v. dysostosis mandibulofacialis; Trotterov s., stanje nastalo kao posledica tumora u nazofarinksu. Bol neuralgikog tipa, u polovini glave, jezi-

syndroma ku, mendibuli, gluvoa, umanjena pokretljivost polovine mekog nepca zahvaene strane i trizmus; Turnerov s., pojava zaostalog rasta i seksualnog razvoja s karakteristinim proirenim (lepezastim) vratom, nisko poloenom granicom potiljane kosmatosti, esto uz slaboumnost i nerazvijene spoljne polne organe i s negativnim Barrovim telacima. V. Barrova telaca; ukrteni s., oduzetost kranijalnih ivaca na strani lezije kombinovana s oduzetou suprotne strane tela nastale usled arita (razmekanje, krvavljenje, tumor) u oblasti modanog stabla; varikozni s., promene na koi potkolenica u vidu atrofije, dishromije i ulceracija usled poremeenog krvotoka u osoba s varikoznim venama. Sin. varikozni kompleks simptoma; Verner-Morrisonov s., vodnjikavi prolivi uz nedostatak sone kiseline u elucu, smanjenje kalijuma u serumu, a nastaje, verovatno, kao posledica posebnih adenoma (vipoma) insulnog aparata pankreasa koji stvaraju odreenu vrstu peptida (VlPe-^vasoactive intestinal peptide, engl. - vazoaktivni intestinalni peptid); Vpgt-Koyanagijev s,, skup simptoma koji se ispoljavaju na koi, alopecija, poliosis, vitiligo, zatim dysacusis, znaci meningitisa. Osim toga javlja se teak iridociklitis s posledicama (sinehije, katarakta); s. vrha orbite, jaka migrena, smanjena osetljivost ronjae, paraliza razliitih onih miia, ponekad totalna oftalmoplegija, oteenje vidnog ivca s centralnim skotomom. Ponekad i egzoftalmus. Nastaje usled traume, tumora i tromboze karotide; Waterhouse-Friederichsenov s., maligni i veoma brzi oblik epidemijskog cerebrospinalnog meningitisa, s povienom temperaturom, komom i kolapsom, cijanozom i petehijskim krvarenjima po koi i sluznicama i obostranim nadbubrenim krvarenjima; Weberov s., oduzetost n. oculomotoriusa, na strani lezije, uz kontralateralnu hemiplegiju. Sin. hemiplegia alterna oculomotoria; Wiscott-Aldrichov s., vrsta naslednog manjka imuniteta s hroninim egzemom, hroni781

synechia
nim zapaljenjem srednjeg uva, anemijom i trombocitopenijskom purpurom; Wolff-Parkinson-Whiteov s., udruenost paroksizmne tahikardije ili treperenja pretkomora i suvinog razdraenja s kratkim P-R-intervalom i irokim QRS-kompleksom; Zieveov s., hiperholesterolemija, hepatosplenomegalija, masna infiltracija jetre, hemolizna anemija i hipertrigliceridemija posle uzimanja velike koliine alkohola; Zollinger-Ellisonov s., bolest duodenuma na koju se jedva moe uticati, uz ekstremno pojaano luenje sone kiseline eluca, zbog tumora u Langerhansovim ostrvcima pankreasa koji lue gastrin. synechia, sinehija, sraenje, (oft.) s. anterior, sraenje izmeu duice i ronjae koje nastaje posle zapaljenjske ili traumatske perforacije ronjae; s. posterior, sraenje izmeu duice i prednje ahure soiva usled organizacije zapaljenjskog eksudata. V. adhaesio. synodontio, sinodoncija, v. f mio dentium. syiaophris, inofris, sraslost obrva. Obrve se spajaju u predelu korena nosa. synoptophor, sinoptofor, aparat koji u ortoptici slui za vebanje binokularnog vida. Na sinoptoforu se obavljaju vebe fuzije. Upotrebljava se u leenju razrokosti. synostosis, sinostoza, sraslost dve duge kosti, koja spreava u znatnoj meri fizioloke pokrete pogoenog segmenta ekstremiteta (npr. s. radioulnarna, s. tarzalna). synovia, sinovija, zglobovni maz, sluzava viskozna tenost u zglobnoj duplji. synovialis, sinovijalan, koji se odnosi na sinoviju, npr. membrana synovialis, sinovijalna opna, deo zglobne ahure, koji lui sinoviju. synovioma, sinoviom, neoplazma nastala umnoavanjem elija koje oblau zglobne upljine ili burze. Razlikujemo benigne i maligne oblike ovih neoplazmi koje se u veini sluajeva javljaju na velikim zglobovima, a posebno u kolenu. synovitis, sinovitis, zapaljenje sinovijalne opne. syphiligraphia, sifiligrafija, grana medicine koja izuava sifilis.
782

syphilis
syphilis, sifilis (lues), hronino, opte infektivno oboljenje koje se prenosi kontaktom (najee snoajem) i intrauterino (prenoenje infekcije s majke na plod); prouzrokova je Treponema pallidum. Ricord je sredinom prolog veka, na osnovu simptomatologije podelio tok neleenog sifilisa na tri stadijuma. Ova se podela zadrala i danas iz didaktikih 'razloga. I stadijum (primarni s.) traje oko 9 sedmica: od trenutka infekcije (inkubacija traje tri sedmice) do pojave egzantema; u ovom stadijumu se javlja prva vidljiva promena sifilisa, primarni afekt, tvrdi ankr (ulcus durum), kome posle 5-7 dana sleduje regionalni, a zatim univerzalni skleroadenitis (nezapaljenjski otok indolentnih limfnih lezda); od 5. do 6. sedmice moe se naroitim serolokim reakcijama ustanoviti prisustvo specifinih sifilisnih arititela. II stadijum (sekundarni s.) poinje egzantemom i traje 2-5 godina, a odlikuje se polimorfnim egzantemima (nlkuloznim, papuloznim, pustuloznim), koji se javljaju u naletima; izmeu pojedinih naleta postoji period latencije (bez vidljivih znakova oboljenja). Promene u II stadijumu su veoma infektivne, a nalaze se i na sluznicama. III stadijum (tercijarni s.) postepeno nastaje iz II stadijuma pojavom destruktivnih promena u vidu kvrica (tuberozni sifilidi) i guma, promena koje su praktino neinfektivne. U ovom stadijumu moe da oboli svako tkivo i svaki organ; naroito je opasna lokalizacija na centralnom nervnom sistemu (paralysis progressiva i tabes dorsalis) i aorti (mesaortitis luetica); s. congenita, nastaje prenosom treponema s bolesne majke na plod za vreme trudnoe (posle 5. meseca) preko posteljice. Oboljenje se javlja ili neposredno posle roenja [s. congenita praeCOX s promenama sekundarnog stadijuma i patognomonikim znacima (pemphigus syphiliticus, coriza)] ili i nekoliko godina posle roenja kao pozni kongenitalni sifilis (s. congenita tarda) s promenama tipa tercijarnog sifilisa (tuberozni sifilidi, gume) i za ovaj stadijum patognomonikim znacima Hutchinso-

syphiloderma novog trojstva: bavastih sekutia, keratitis parenchymatosa i surditas. syphiloderma, sifiloderma, sifilisno oboljenje koe. syphiloma, sifilom, naputen naziv za sifilisne granulacione tumore (gumma). syphilomania, sifilomanija, bolestan strah od sifilisa. syphilophobia, (I) nesavladljiv strah od sifilisa; (2) neosnovano verovanje bolesnika da boluje od sifilisa. V. syphilomania. syringobulbia, siringobulbija, hronino oboljenje izduene modine u kome dolazi do stvaranja upljina u njenoj masi. Srodna je siringomijeliji. V. syringomyeHa. systema, sistem, skup jednorodnih delova ili organa koji obavljaju neku zajedniku funkciju; adrenalni s., v. hromafini s.; autonomni nervni s., v. vegetativni n. s.; centralni nervni s., mozak i kimena modina; ekstrapiramidni s., niz sivih modanih jedara i puteva koji nisu ukljueni u piramidni sistem. U e. s. ubrajaju se corpus striatum, globus pallidus, nucleus subthalamicus, Substantia nigra, nucleus ruber, kao i putevi koji od tih jedara idu u talamus, corpora quadrigemina, nucleus vestibularis Deitersi, mali mozak i hipotalamus. U klinikoj upotrebi pojam e. s. esto je vrlo neprecizan; endokrini s., skup lezda i tkiva s unutranjim luenjem; ergotropni nervni s., nervni sistem s ergotropnom ulogom, iji uticaj stvara dispoziciju za poveanu radnu sposobnost; u stvari, simpatiki nervni sistem. V. histotropni nervni s.; histotropni nervni s., nervni sistem s histotropnom ulogom, koji utie na oporavljanje i restituciju iscrpenog tkiva; u stvari, parasimpatiki nervni sistem. V. ergotropni nervni s. hromafini s., sistem koji se sastoji od elija sa specifinim afinitetom prema hromnim solima, kojima se boje uto do mrko. Ove elije lue adrenalin, pa se zato ceo sistem zove jo i adrenalni sistem; limfopoezni s., skup svih organa koji stvaraju limfocite: sve limfne lezde, slezina, Hmfatiki aparat organa za varenje itd.; parasimpatiki nervni s.,

systema onaj deo vegetativnog nervnog s. ija preganglijska vlakna potiu iz srednjeg mozga (i ulaze u sastav III modanog nerva) i iz izduene modine (i ulaze u sastav facijalnog, glosofaringealnog i vagus nog nerva) i iz sakralnog dela kimene modine; retikuloendotelni s., po Aschoffu, grupa elija s osobinama endotelnih i retikularnih elija, koje podjednako fagocituju boje. Ova grupa obuhvata endotelne i retikularne elije slezine, limfnih voria, Kupfferove elije u jetri, retikuloendotel kostne sri i klazmatocite. Ovaj sistem je u vezi sa stvaranjem krvnih elija, nagomilavanjem masnih materija, fagocitozom krvnih elija, metabolizmom gvozda i hemoglobina i, verovatno, sa stvaranjem antitela; simpatiki nervni s., onaj deo vegetativnog nervnog sistema ija pregangliska vlakna potiu iz elija intermediolateralnog stuba torakalnog i lumbalnog dela kimene modine; sprovodni s. u srcu, naroiti sistem, koji se sastoji od srano-miinug tkiva, veziva, nervnih elija i vlakana, u kome se stvaraju i sprovode impulsi za automatski rad srca. Sastoji se od sinusnog ili Keith-Flackovog vora (sinuatrijalni sistem) i Aschoff-Tawarinog vora i Hisovog snopa (atrioventrikularni sistem). Sinusni vor je potkoviastog oblika, smeten u uglu koji ine gornja i uplja vena i desna srana uska. Sastoji se od mree gredica miinih vlakana bogatih sarkoplazmom a siromanih miofibrilima, vezivnog tkiva s elastinim vlaknima i skupine ganglijskih elija s nervnim vlaknima. Gredice miinih vlakana zalaze na sve strane u muskulaturu pretkomora. Ova miina vlakna su u vezi s Aschoff-Tawarmim vorom, smetenim u zidu desne pretkomore, blie komori, a koji se sastoji takoe od ovakvih miinih vlakana, nervnih vlakana, skupine ganglijskih elija i veziva s mnogo krvnih sudova. Ovaj vor je u stvari dvogub (pretkomorni i komorni). Od njega polazi snop uporednih vlakana (Hisov snop) kroz komornu pregradu i rava se na dva ogranka, za svaku komoru po jedan. Ispod
783

systema endokarda komora ine mreu tzv. Purkinjeovih vlakana; sredini nervni s., v. centralni nervni s.; urogenitalni s., s. koji sainjavaju mokrani organi (bubrezi, bubrene karlice, ureteri i mokrana beika) i polni organi, koji su razliiti u mukog i enskog pola. U enske poIne organe spadaju: jajnik, jajovod, materica, vagina i spoljni polni organi (stidnica, velike i male usne i draica). U muke polne organe spadaju: semenik,

systema pasemenik, semevod, semene kesice, prostata, mokrana cev, polni ud i monice; vegetativni nervni s., nervni s. koji bez uticaja volje (autonomno) regulie aktivnost glatkih miia, srca i lezda. Sastoji se od dva dela: parasimpatikog ili kraniosakralnog s., koji potie iz srednjeg i zadnjeg mozga i sakralnog dela kimene modine, i simpatikog s., koji potie iz torakolumbalnog dela kimene modine. Sin. autonomni nervni s.

ira zatitna zona, sin. zona nadzora. Predstavlja teritoriju slivnog gravitacionog podruja izvorita za snabdevanje vodom za pie na kojoj se prate epidemioloki procesi i privredna aktivnost, koja moe da ugrozi izvorite. U sluaju potrebe preduzimaju se odgovarajue mere. irok, v.latus, vastus. kodizam, v. skodismus. koljka, v. concha. kopljenje, v. kastracija. kripanje, maramino, grub zvuk koji se uje pri oslukivanju nad znatno zadebIjalom pleurom, slian utisku, koji se uje pri savijanju koe ili ona. kriput, v. kripanje. krljevo, mesto u Hrvatskom primorju izmeu Rijeke i Bakra, poznato zbog pojave endemskog sifilisa u ovom kraju poetkom XIX veka, pa je oboljenje i dobilo naziv morbus krljevo. krne tvorevine, (embr.) branhijalne tvorevine, od 9. do 11. dana razvoja glavenog kraja embriona javljaju se u sisara kao useci i lukovi prelazne prirode, jer iezavaju poto su dali niz vanih organa. krni lukovi, (embr.) od 9. do 11. dana razvoja na bokovima glavenog kraja embriona javljaju se krne ili branhijalne tvorevine sastavljene od naizmenino postavljenih useka i lukova (u sisara prelazne prirode) i iezavaju poto su dali niz vanih organa. krnih lukova na ovejem embrionu od 3. do 4. meseca ima 4 para. Oni su valjkasti mezoder50 Medicinski leksikon

mni jastuii, zastrti spolja ektodermom, a unutra endodermom. Svaki luk sadri po jedan lubanjski ivac i po jednu arteriju. Prvi krni luk, zajedno s eonim breuljkom stvara lice, a drugi izgrauje vrat; 1. krni luk, eoni breuljak je na bokovima ogranien olukom, koji ga odeljuje od 1. krnog luka na ijem se kraju nalazi oni mehur. Na slobodnom rubu ovog breuljka nalaze se 2 nosna pupoljka koji se ubrzo dele na 2 nosna pupoljka, ubrzo podeljena na dva sekundarna pupoljka. Ostale promene dovode do odeljivanja nosne od usne duplje. Trag spoja nepanih ploa s unutranjim nosnim pupoljkom i s nosnom pregradom ine nosno-nepani kanal (Stensonov kanal). Nedostatak spajanja pupoljaka koji stvaraju gornju vilicu izaziva malformaciju pod imenom zeje usne (labium leporinum); 2. krni luk, izgrauje s 4. i 5. lukom, vrat. Sem toga od njega se stvara i uzengija (stapes) i ovesno vezivo hioidne kosti, kome prethodi hrskavina traka poznata kao Reichertova hrskavica, koja ostavlja, kao trag, fibroznu vrpcu: stilohioidnu vezu. Od prednjeg dela postaju mali rogovi hioidne kosti, dok zadnji stvara stiloidni nastavak. Ovaj luk stvara i prednje lukove mekih nebaca; 3. i 4. krni luk, izgrauju meke delove vrata. Od 3. luka se stvaraju veliki rogovi jezine (hioidne) kosti. krni useci, (embr.) stvaranje krnih ili branhijalnih useka na spoljnoj povrini bokova glavenog kraja embriona poi785

ok nje pojavom endodermnih pagova na unutranjoj strani. Izmeu endodermnih pagova i ektodermnih useka nalazi se mezoderm koji se resorbuje, ostavljajui tanku zastornu opnu. krni useci u ljudskom embrionu iezavaju u toku 2. meseca. Izuzetno moe da ostane neki krni usek u vidu tzv. uroenih fistula (cista); 1. krni usek iezava u dve prednje treine. Zadnjim delom daje spoljni sluni kanal, a od endodermnog paga srednje uvo (bubanjsku duplju); 2. krni usek nestaje bez traga; 3. krni usek daje paratireoidne lezde, dok na trbunoj strani postaje timus i 4. krni usek na lenoj strani endodermnog paga stvara gornju paratireoidnu lezdu. ok, shock (engl.), stanje akutne periferne cirkulatorne insuficijencije, posledice poremeaja cirkulatorne regulacije ili gubitka cirkuliueg volumena krvi; manifestuje se hipotenzijom, tahikardijom, hladnom, bledom koom, povrnim disanjem i pomuenjem svesti; alergijski ., ok koji nastaje unoenjem u organizam supstancije ili leka rfa koje je osoba alergina; anafilaktiki ., teko stanje izazvano ponovljenom injekcijom seruma ili proteina nastalo kao posledica anafilaksije; anestezijski ., stanje slino oku izazvano predoziranjem anestetika; elektriki ., dejstvo nastalo prolaskom elektrine struje kroz bilo koji deo tela; moe dovesti do gubitka svesti pa i smrti; endotoksiki ., endotoksinski ok, naglo poputanje cirkulacije praeno tekom bakterijskom infekcijom, najee gram-negativnim bakterijama; hemoragiki ., ok nastao usled krvavljenja; hipoglikemiki ., stanje cirkulatorne insuficijencije kao posledica suvie velikih doza insulina, to dovodi do naglog smanjenja eera u krvi; hipovolemiki ., ok nastao usled smanjenja cirkuliueg volumena krvi; histaminski ., reakcija koja podsea na anafilaktiki ok, a nastaje posle injekcije histamina; insulinski ., niz vegetativnih poremeaja nastalih usled smanjenja koliine

panske bube glikoze u krvi pod dejstvom insulina unetog parenteralno. Zapoinje oseanjem gladi, znojenjem, drhtanjem ruku, pa se nastavlja jakim crvenilom lica, klonikim trzajima miia, usporenom ili ubrzanom sranom radnjom, pomuenjem svesti sve do kome, u kojoj moe nastupiti i smrt. Pod budnim nadzorom strunog lekara i vinog personala moe se iskoristiti kao terapijsko sredstvo za leenje shizofrenije, pri emu se doputa da bolesnik padne u komu u kojoj ostaje pola do jednog asa i iz koje se izvlai intravenskim davanjem glikoze. Potpuno leenje se sastoji od niza do 50 koma. V. hipoglikemiki ok, shizophrenija, therapia (okom); ireverzibilni ., stanje u kome se izazvane promene ne mogu popraviti leenjem, pa je smrt neizbena; kardiogeni ., ok usled smanjenja minutnog volumena srca u sranim oboljenjima i infarktu miokarda; klimatski ., jae ili slabije reaktivne pojave zdravog, a naroito bolesnog ovejeg organizma na snane uticaje spoljne sredine ili aktivnih klimatskih faktora; ispoljava se nelagodnim stanjem, koje moe biti znak sporog prilagoavanja organizma ili nepodnoljivosti prema novom klimatu; neurogeni ., ok usled delovanja na nervni sistem koje izaziva vazodilataciju; oligemiki ., v. hipovolemiki ok; opekotinski ., ok kao posledica gubitka plazme preko opeene povrine; postoperativni ., stanje oka posle hirurke intervencije; primarni ., ok u kome nije smanjen cirkuiiui volumen krvi; psihiki ., stanje slino oku izazvano jakim emocijama; sekundarni ., ok koji je izazvan smanjenim volumenom cirkuliue krvi; septiki ., ok koji nastaje u prisustvu tekih infekcija; spinalni ., gubitak spinalnih refleksa posle povrede kimene modine koja zahvata miie inervisane segmentima kime koji se nalaze distalno od mesta povrede; traumatski ., svaki ok izazvan traumom. . ok-terapija, v. therapia. panska kragna, v. paraphimosis. panske bube, v. Cantharides.

786

pric pric, v. brizgalica. tampai, ureaji za tampanje numerikih podataka dobijenih tokom merenja u cilju automatizacije mernih procesa ili ubrzanja dobijanja rezultata. tapii, v. bacilli tiherove cevice, staklene cevice ispunjene razliitom hemijskom supstancijom, koje na odreenoj temperaturi menjaju agregatno stanje prelazei u drugi deo cevice s natpisom sterilizovano". Koriste se rezorcin, (104 do UO0C), benzonaftol (HO0C), antipirin (1130C), jodoform (119C)itd. titasta lezda, v. glandula thyreoidea. titnjaa, v. glandula thyreoidea. tucanje, singultus, u toku anestezije ili u postoperativnom toku; uzroci su distenzija eluca, vuenje trbunih organa u toku operacije, zapaljenjski procesi u abdomenu i dr. V. singultus. uga, v. scabies. ugarac, v. Sarcoptes scabiei. uljevi, v. haemorrhoides. um (med.), auskultativni fenomen, benigne ili maligne prirode, izazvan sranim ili vaskulnim promenama; akcidentalni ., srani um izazvan prolaznim i beznaajnim uzrocima; anemijski ., . koji se uje pred srcem u aneminih bolesnika; aneurizmni ., . koji se uje iznad arterijskih aneurizmi; aortni ., um koji nastaje zbog oboljenja aortnog zida ili aortnih zalistaka; apeksni ., . koji se uje u predelu sranog vrha; arterijski ., . koji se uje u predelu neke arterije, zbog njene aneurizme ili stenoze; Austin-Flintov ., presistolni um u predelu sranog vrha u mitramoj stenozi; bazni dijastolni ., . koji se uje na bazi srca u aortnoj ili pulmonalnoj insuficijenciji; Carey-Coombsov ., predijastomi um na vrhu koji se uje u ranom stadijumu reumatske groznice, a koji se kasnije gubi; dijastolni ., . koji se uje u dijastoli posle drugog sranog tona. Na vrhu je znak mitralne stenoze, a na bazi skoro uvek aortne insuficijencije; Flintov ., v. Austin-Flintov um; funkcijski ., um koji postoji u neor50*

upljina ganskim sranim poremeajima; Gibsonov ., sistolno-dijastolni um koji se uje u 2. meurebarnom prostoru levo, koji govori za ductus arteriosus apertus; Graham-Steellov ., dijastolni um izazvan proirenjem (insuficijencijom) a. pulmonalis u mitralnoj stenozi; Hammanov ., koji se uje iznad srca sinhron sa sistolom srca, koji se uje u sredogrudnom emfizemu i pneumoperikardijumu; holosistolni ., . koji obuhvata elu sistolu; kardijalni ., um nastao nepravilnim krvotokom u srcu; kardiopulmonalni ., kardiorespiratorni ., . nastao u plunom tkivu u vezi s pokretima srca; kreendo .f . koji se postepeno pojaava, kao to je dijastolni um u mitralnoj stenozi; mitralni ., . nastao zbog bolesti mitralnih zalistaka; miini ., . koji se uje nad nekim miiem u toku njegovog grenja; neorganski ., . koji nije izazvan ni oteenjem miokarda, ni oboljenjem zalistaka; organski S., . izazvan organskom boleu srca, krvnih sudova, ili plunog tkiva; pansistolni ., v. holosistolni .; perikardni ., perikardni tare; pleuroperikardni ., pleuralni tare koji se uje u predelu perikarda i koje lii na perikardni tare; predijastolni ., . koji poinje pre dijastole, a uje se i u dijastoli. Na vrhu postoji u mitralnoj stenozi; presistolni ., . koji se javlja neposredno pre sistole; pulmonalni ., . izazvan oboljenjem zalistaka a. pulmonalis; regurgitacijski ., . zbog vraanja krvi kroz oboleli otvor zalistaka; Rogerov ., jak sistolni um u defektu komorske pregrade; Stillov ., funkcioni srani um, u dece, koji se uje du leve ivice grudnjae; sistolni ., . koji se uje u sistoli, zbog mitralne ili trikuspidne insuficijencije, ili zbog aortne ili pulmonalne stenoze; Traubeov ., galopni ritam; vaskulni ., . koji se uje u predelu nekog krvnog suda; venski ., koji se uje u predelu neke vene. upalj, v. cavus. uplja sonda, v. sonda. upljikavo telo, c. corpus cavernosum. upljina, v. caverna, cavitas, cavum.
787

unjevi unjevi, nenormalni umovi koji se uju pri auskultaciji plua za vreme disanja. Nastaju usled prisustva vie ili manje tenog sadraja u disajnim cevima ili plunim mehuriima. Razlikuju se suvi i vlani unjevi, bronhogeni, koji postaju u duniku (traheji) i dunicama (bronhijama) i pneumogeni (krepitacije), koji nastaju u plunim mehuriima. Sin. rhonchi; suvi ., . koji nastaju usled prisustva itkog sekreta u disajnim cevima ili usled zadebljanja njihove sluznice. Mogu biti piskavi (rhonchi sibilantes) i strugavi (rhonchi sonori).

vedska gimnastika uju se u bronhijalnoj astmi i u bronhitisu. Sin. krkori; vlani . (rhonchi humidi), . koji nastaju prilikom disanja u disajnim cevima usled prisustva tenog sadraja u njima; zvuni (konsonantni) v. ., . koji imaju zvonak muzikalan prizvuk i nastaju u disajnim cevima koje se nalaze u infiltrovanom (kompaktnom) tkivu. uju se, npr., u tuberkulozi plua; bezvuni (nekonsonantni) v. ., . koji nastaju u disajnim cevima okruenim tkivom koje sadri vazduha. V. krepitacije, tarez. vedska gimnastika, v. gimnastika.

T, oznaka za prefiks tera u Meunarodnom sistemu decimalnih jedinica; T oznaava veliinu koja je za IO12 (l 000 000 000 000) puta vea od merne jedinice neke fizike veliine, npr. teravat-TW, teraelektron-volt-TeV. T,(l) skraenica za temperaturu; (2) skraenica za period poluraspada. -test, metoda za ispitivanje kapaciteta vezivanja 1-trijodotironina obeleenog radioaktivnim jodom za belanevine seruma in vitro. tab, skraenica za tales, takvi; upotrebljava se u lekarskom receptu. T-antigen, proteinska frakcija M,T i R karakteristina za odreene tipove u grupi streptokoka; grupa A sadri oko 50 serotipova koji se odreuju po prisustvu proteinskih frakcija (uglavnom Mfrakcija). T-antigen nije odgovoran za virulenciju soja, a T-antitela, suprotno M-antitelima, nemaju zatitnu vrednost. Tb, hemijski simbol za element terbium. TBA (engl. skraenica thyroxine binding albumine - tiroksin vezujui albumin), serumska belanevina za koju se vezuje oko 10% tiroksina. V. thyroxin. TBG (engl. skraenica thyroxine binding globuline - tiroksin vezujui |lobulin), serumska belanevina za koju se vezuje oko 60% tiroksina (v. thyroxin). U elektroforeznoj traci putuje izmeu alfa-1 1 alfa-2 globulina. TBPA (engl. skraenica thyroxine binding praealbumin), tiroksin vezujui prealbumin, serumska belanevina za koju se u oko 30% vezuje tiroksin (v. th-

yroxin), koji u elektroforeznoj traci putuje neto pre albumina. Tc"m, radioaktivni izotop tehnecijuma, primenjuje se u jonskom obliku, kao natrijum-pertehnetat, za scintigrafiju mozga, titaste lezde i protoka krvi u bubrezima. Sumporni koloid T.c"m primenjuje se m scintigrafiju jetre i kostne za sri. Tc" vezan za albumin primenjuje se za scintigrafiju placente, a u obliku makroagregata albumina, mikrosfera i koloidnog ferihlorida za scintigrafiju plua. Polifosfat i pirofosfat Tc"m primenjuje se za scintigrafiju kostiju. Kompleksno jedinjenje askorbata gvozda primenjuje se za scintigrafiju bubrega. TCT, skraenica za telekobalt-terapiju. tct., skraenica za tinctura. t.d., v. doza tolerancije (pod dosis). Te, hemijski simbol za element tellurium. TEM, trietilen metilenemelamin; slui kao antineoplastiki lek. V. Tretaminum. THAM, trometamin, alkalinizujue sredstvo koje se daje intravenski u cilju suzbijanja metabolike acidoze. TIA, (skraenica: transient ischemic attacks), prolazni ishemiki napadi u vidu kratkotrajnog slepila jednog oka (sin. amaurosis fugax) ili drugih arinih poremeaja (afazija, motorna slabost itd.) u obolelih od ateroskleroze modanih krvnih sudova. Tl201, radioaktivni izotop talijuma, primenjuje se za scintigrafiju miokarda u dijagnostici infarkta srca. TRF, tireotropni oslobaajui (rilizing) faktor.
789

TRH-test TRH-test, test za ispitivanje funkcije titaste lezde. Pre i posle TRH-stimulacije odreuje se koncentracija TSH u serumu. U uslovima ouvanih regulacijskih mehanizama, koncentracija TSH se poveava posle davanja TRH. TSH, tireostimulativni hormon (v. tamo), glikoproteidni hormon prednjeg renja hipofize (v. i hormoni adenohipofize) koji stimulie izluivanje hormona tireoideje (v. tamo). TSH stimulacijski test, test za ispitivanje funkcije titaste lezde. Odreuje se fiksacija radioaktivnog joda pre i posle davanja egzogenog TSH. Ukoliko je ouvana funkcijska rezerva tireoideje, fiksacija se poveava posle TSH-stimulacija. taban, v. planta pedis. tabes dorsalis, sifilisno oboljenje kimene modine. Javlja se u malog broja sifilitiara, 10-20 godina posle inficiranja, s bolovima kao ubodi noem (lancinantni bolovi) du nogu (tzv, neuralgiki stadijum j. Docnije dolazi do nesigurnosti u hodu (ataktiki stadijum). Najzad moe doi do potpune nemogunosti stajanja i hodanja zbog odsustva duboke osetljivosti (paralitiki stadi> jum). Na zenicama se javlja tzv. ArgyllRobertsonov znak. Ranije ili docnije dolazi do atrofije onog ivca i do razliitih trofikih poremeaja (artropatija, mal perforant du pie d). Povremeno nastaju tzv. tabesne krize. tabesna kriza, v. crisis. tabesni, koji se odnosi na tabes dorsalis. tabetiar, osoba obolela od tabesa dorsaIi sa. tabiar, v. tabetiar. tablettae, tablete, vrste, okrugle ploice, ravnih ili slabo ispupenih povrina; prevuene tablete (draeji) su obino jae ispupenih povrina odnosno bikonveksnog oblika. Slue kao lekovi za unutranju upotrebu. Tablettae hypodermicae, naroito vrsta tableta koje slue za spravljanje rastvora za potkone injekcije. Tablettae ophthalmicae, male tablete koje se upotrebljavaju u oftalmologiji (stavljaju se direktno u konjunktivalnu kesu). 790

taka taboparalysis, taboparaliza, tabes dorsalis komplikovan progresivnom paralizom. V. paralysis progresiva, tabes dorsalis. taboparesis, tabopareza, v. taboparalysis. tabophobia, tabofobija, bolestan strah od dorzalnog tabesa. V. phobia. tabun, dugotrajni nervni bojni otrov iz grupe trilna, bezbojna ili ukasto-zelena tenost s mirisom voa. Dejstvo, simptomi, leenje i zatita kao kod sarina. Na terenu moe da se zadri 1-2 dana. V. sarin. TAB-vakcina, mrtva vakcina, sastoji se od ubijenih Salmonella typhi s dobro razvijenim antigenom O i Vi, i Salmonella paratyphi A i B. U naoj zemlji TAB-vakcini dodaje se tetanusni anatoksin. Vakcinacija protiv crevnog tifusa vri se pomou tri supkutane injekcije, koje se daju u razmaku od po najmanje 7 dana. tachycardia, tahikardija, ubrzan rad srca; aurikulska t., tahikardija usled lepranja pretkomora; ortostatska t., nastaje usled prelaska iz horizontalnog u vertikalni poloaj; paroksizmalna t., poinje naglo i naglo se zavrava; refleksna t., izazvana refleksom koji potie iz nekog drugog organa; sinusna t., svaka tahikardija iji je uzrok u preteranom razdraenju sinusnog vora; stalna t., koja postoji dugo u nekim oboljenjima. tachyphagia, tahifagija, brzo jedenje. tachypnea, tahipneja, vrlo brzo disanje; respiratorna neuroza u koje postoji brzo i plitko disanje. Tachysterolum, tahisterol, jedno od jedinjenja koje nastaje prilikom zraenja ergosterola ultraljubiastim zracima. tachysystolia, tahisistolija, nenormalno brze sistole zbog ekstrasistola; t. auricularis, lepranje pretkomora. tactus, oseaj dodira, ulo pipanja, opipa. taka, mala zona; mesto proboja ka povrini (npr. mesto provaljivanja apscesa ili furunkula); Boasova t., zona osetljivosti levo od dvanaestog grudnog prljena u eludanoj grizui; Brewerova t., taka osetljivosti u kostovertebralnom uglu u infekciji bubrega; Chauffardova t., taka osetljivosti pod desnom kljunjaom u oboljenjima une

taedium vitae kese; Covaova t., taka osetljivosti u kostolumbalnom uglu u pijelitisima trudnica; Desjardinova t., taka udaljena 5 do 7cm od pupka na liniji povuenoj od desnog pazuha do pupka odgovara poloaju glave guterae; Kocherova t., mesto punkcije bone modane komore, koje je udaljeno 2,5 cm od srednje linije lubanje, a 3,5 cm ispred bregme; Lanzova t., taka koja odreuje poloaj crvuljka; nalazi se udesno od bedrene bodlje na granici spoljne i srednje treine linije koja spaja obe bodlje; Robsonova t., taka koja se nalazi na mestu spajanja srednje i donje treine linije povuene od bradavice dojke i pupka i predstavlja mesto najjae osetljivosti zapaljenja une kese; Sudeckova kritina t., deo rektuma izmeu poslednje sigmoidne arterije i ravanja gornje hemoroidne arterije, ranije se smatralo da ligatura poslednje ispod ove take izaziva gangrenu rektuma, dok su klinika iskustva ovo miljenje pobila. taedium vitae, bolesna zasienost ivotom i zbog toga sklonost ka samoubistvu pri melanholiji. V. melancholia. taenia, traka, pantljika; (anat.) naziv za razliite tvorevine oblika trake ili pantIjike; (parazit): T. echinococcus, psea pantljiara klobuara, pantljiara veliine oko 0,5 cm, parazit psa, rede make. U stadijumu larve ivi u mnogim sisarima, stvarajui hidatidne tumore ili ciste, najee u jetri. ovek i ostali sisari se zaraze kada zagaenom hranom pojedu jaja ove pantljiare, a pas kada pojede hidatidnu cistu. Sin. Echinococcus granulosus; T. saginata, govea pantljiara. Kao odrasli parazit ivi u crevu oveka i dostie duinu od 3 do 8m, a kao larva ivi u miiima i drugim organima goveeta (Cysticercus bovis). ovek se zarazi kada s nekuvanim ili nedovoljno kuvanim mesom pojede bobice ove pantljiare, a govee kada proguta njena jaja; T. solium, svinjska pantljiara. Kao odrasli parazit ivi u crevu oveka. Duga je obino 2 do 3 m. U stadijumu larve ivi u miiima svinje (bobiavo meso), a u retkim sluajevima i u oveku. ovek se zarazi kada s neku-

talipes vanim ili nedovoljno kuvanim svinjskim mesom pojede larve ili bobice (Cysticercus cellulosae) ove pantljiare, a svinja se zarazi kada pojede njena jaja. taeniasis, tenijaza, prisustvo pantljiare u telu nekog parazita. taenicida (remedia), tenicidi, sredstva koja ubijaju pantljiare. tahikardija, v. tachycardia. tajne bolnice u NOR-u, poseban vid teritorijalnih bolnica koje su graene u umama ili drugim zaklonjenim mestima, udaljene od komunikacija i za njih je znao samo neophodan broj osoba (ak ni bolniko osoblje nije znalo za sva odeljenja bolnice, a ranjenici su dovoeni nou ili po danu sa zavezanim oima itd.). Tajne bolnice su bile spremne za pokret i za samoodbranu, a uporedo sa nadzemnim graena su i podzemna sklonita. Najbolje su bile organizovane u Sloveniji, Slavoniji i Sremu (gde su tajne bolnice bile u naseljima i domainstvima), a u sluaju opasnosti ranjenici bi se sklonili u sklonite (baze, bunkeri). taksonomija mikroorganizama; poslednjih godina sve se vie uvodi sistem tzv. numerike taksonomije, u kojoj klasifikacija zavisi od broja zajednikih svojstava. taktilan, koji se odnosi na ulo pipanja. Talcum, talk, magnezijum-hidrosilikat, oficinalan je prema naoj farmakopeji. Upotrebljava se kao sastojak prakova za spoljnu upotrebu i kao praak za posipanje. talipes, uroena deformacija stopala koje je skrenuto sa svog normalnog poloaja; tcalcaneovalgus, izoblienost stopala u kome je peta iskrenuta upolje, a prednji deo stopala izvinut navie; t.calcaneovarus, izoblienost stopala s petom okrenutom prema sredinoj osovini tela, a s prednjim delom stopala izdignutim; t. calcaneus, izoblienost stopala u dorzalnoj fleksiji, odnosno izdignuto stopalo; t. cavovalgus, izoblienost u kojoj je uzduni luk stopala izdignut, a peta iskrenuta upolje; t. cavus, deformacija stopala u kojoj je uzduni luk prekomerno izdignut; t. equinovalgus
791

talipomanus izoblienost stopala s petom izdignutom i izvijenom upolje; t. equinonovarus, izoblienost u kojoj je peta uvrnuta unutra, dok je stopalo u tabanskoj fleksiji. Pored toga unutranja ivica stopala je u supinaciji, a prednji deo stopala lei medijalno u odnosu na osovinu noge (adukcija); svod stopala je visok, taban uduben i elo stopalo u tabanskoj fleksiji (equinus); t. planovalgus, izoblienost stopala s petom skrenutom upolje od osovine noge, spoljanja ivica stopala lei vie od unutranje i svod stopala je nizak. Deformacija je uroena ili nastaje usled spazama koja kontroliu stopalo; t. valgus, deformacija stopala s skrenutom petom upolje od osovine noge; t. varus, deformacija stopala s petom uvrnutom medijalno od osovine noge. talipomanus, uroena iskrivljenost aka koje su u svom korenu savijene radijalno. Talmina operacija, v. operacija. talus, skona kost na petnoj kosti. Spaja stopalo s potkolenicom. tampon, (1) smotuljak ili vrpca od gaze ili vate koja se stavlja u telesne upljine i rane u cilju leenja; (2) v. tupfer. tamponada, zaepljivanje stavljanjem tampona u telesne upljine ili rane u cilju leenja. V. tampon; (hir.) upotreba tampona; balonska t., ezofagogastrika tamponada izvedena pomou trocevnog i dvobalonskog tampona. V. Sengstaken-Blakemoreova sonda (pod sonda); Bellocqova t.f zadnja tamponada nosa pomou unapred pripremljenog jastuastog tampona gaze, vezanog svilenom niti, koji se pomou nje uvlai kroz nos u nosni deo drela i fiksira se u njemu. Upotrebljava se u tekom krvarenju nosa, veinom u kombinaciji s prednjom tamponadom; ezofagogastrika t., v. balonska tamponada, Sengstaken-Blakemoreova sonda; Mikuliczeva t., tamponada rane jednom veom etvorouglastom jodoformskom gazom za koju je privren laneni ili svileni konac. Gaza se u rani rairi u obliku kese i ispuni se trakama gaze, a konac se izvue iz rane. Mikuliczeva tamponada
792

tarsus slui za tamponadu rana s velikom inficiranom upljinom; t. srca, akutna kompresija srca krvi izlivenom u osre usled povrede sranog miia pri ranjavanju ili prsnuu aneurizme srca. tamponade du coeur, (fr.) tamponada srca, akutna kompresija srca izlivom teposti u perikard ili izlivenom krvlju iz srca nastalim usled njegove rupture ili povrede. tamponi, v. puferi tamponi r ati, v. tamponada. tanati, soli taninske kiseline. tanin, v. Acidum tannicum. taninska kiselina, v. Acidum tannicum. tanko crevo, v. intestinum tenue. tare, zvuna pojava izazvana trenjem hrapavih povrina; perikardni t., tare koji se uje u sranom predelu u bolesnika sa suvim perikarditisom; pleurski t., koji se zbog fibrinskih naslaga uje usled trenja listova pleure pri disanju; pleuroperikarni t., posledica je suvog zapaljenja pleure i perikardijuma. tarsalgia, tarzalgija, bolovi u predelu noja, osobito u pes valgus inflammativus. tarsectomia, tarzektomija, resekcija tarzusa (tarzalne ploice) onog kapka. Vri se u starom oiljnom trahomu koji je doveo do iskrivljenosti i zadebljanja tarzusa gornjeg kapka. Tarzektomijom se postie korekcija pogrenog poloaja kapka i odstranjuje se pritisak na onu jabuicu. tarsitis, tarzitis, zapaljenje tarzusa. Zbog same grae tarzusa primarno zapaljenje je veoma retko. Uzroci: trahom, conjunktivitis vernalis, tuberkuloza, sifilis. tarsoraphia, tarzorafija, parcijalno ili totalno spajanje, zaivanje kapaka hirurkim putem. Vri se u cilju zatite ronjae kada su u pitanju egzoftalmus, keratitis neuroparalitika, trofiki poremeaji ronjae i dr. tarsus, koren stopala, noje. Sainjavaju ga kosti: skona (talus), petna (calcaneus), unasta (os naviculare), kockasta (os cuboideum) i tri klinaste kosti (ossa cuneiformia); t. palpebrae, kapana fibrohrskavina ploica koja kapku daje izvesnu vrstinu; (embr.) gusto zbi-

tartarati jena vezivna ploa oko zaetka velikih kapanih lezda, javlja se u embriona od 13 cm duine. tartarati, soli vinske kiseline (Acidum tartaricum). Tartarus, naziv za vinski kamen ili sre (kiseli kalijum-tartarat); T. emeticus, v. Kalii stibylotartras; T. natronatus, v. Kalii Natrii tartras; T. stibiatus, v. KaKi stibylotartras. tatula, v. Datura Stramonium. taurodontismus, taurodontizam, retka anomalija zuba, predstavlja stanje evolucije zuba u oveka. Zubi imaju izgled prizama, slino zubima nekih preivara. Najizraeniji znak je enormno velika pulpa. Danas se retko sree, ponekad u nedovoljnoj tvorbi glei u displaziji ektoderma. tauroholna kiselina, jedna od unih kiselina, koja se sastoji od taurina (oksidisani proizvod aminokiseline cisteina) i holne kiseline meusobno vezanih peptidnom vezom. tautomerija ili dezmotropija, specijalan tip izomerije funkcionih grupa. U tautomeriji postoji ravnotea izmeu dva razna oblika jedinjenja od kojih svaki oblik ima svoju fukcionu grupu. Npr. u sluaju karbonilnih jedinjenja (aldehidi i ketoni) poznata je tzv. keto-enoltautomerija. taxis, taksis; (1) kretanje organizma u odreenom pravcu kao reakcija na dejstva spoljanjih drai (galvanotaksija, geotaksija, termotaksija, fototaksija, hemiotaksija). V. tropismus; (2) manualni postupak kojim se kilna sadrina, naroito u sluaju ukljetene kile, vraa pomereni organ u normalan poloaj. Tay-Sachsova amaurotska idiotija, v. idiotija. Tay-Sachsova bolest, v. idiotija. teni scintilacljski broja, slui za efikasno merenje niskoenergetskih betaizraivaa, X- i gama-zraka. Uzorak u tenom stanju se mesa s fluorescentnim rastvorom, pa se pomou odgovarajueg brojakog sistema odreuje koliina izotopa u uzorku. tenost, v. humor, liquor; t. cerebrospinalna, modanokimena tenost, bist-

Teichmannovi kristali ra, bezbojna tenost koja ispunjava modane komore, centralni kanal kimene modine i subarahnoidni prostor. Stvara se u visini horioidnih spletova modanih komora a resorbuje se u venske sinuse preko Pacchionijevih modaninih zrnaca. Normalno je ima oko 150 ml. Sadri pokoji limfocit, 20-30 mg/o belanevina, oko 50 mg/o glikoze i 720-750 mg/o hlorida. U leeem poloaju oveka pri lumbalnoj punkciji ima pritisak oko 20 cm vodenog stuba. titi mozak i kimenu modinu od potresa. teflon, sintetska tkanina, politetrafluor-etilen koji nastaje polimerizacijom tetra-fluor-etilena (CF2=CF2); teflon je otporan i slui za zatitu predmeta od korozije. V. dacron. tegljenje, v. tractio. tehnike povrede, v. traumatizam. tehnika, metod ili postupak pri nekim hirurkim intervencijama; Coffeyjeva t., metod ispravljanja izvraene mokrane beike u vidu transplantacije uretera u kolon, provlaei ga kroz zid kolona tako da ovaj deluje slino valvuli; Conwayjeva t., nain popravljanja teke makromastije (ogromnih dojki) koja se sastoji od delimine amputacije dojke i slobodnom presaivanju koluta i bradavice dojke; Selingerova t., perkutana punkcija arterije ili vene u cilju vrenja angiografije; Trueting t., nain leenja preloma kosti, koji se sastoji od strogih hirurkih uslova: pranja celog ekstremiteta vodom i sapunom, brijanja dlaka, premazivanja jodom, debridiranja rane s uklanjanjem hematoma, deperiotiranih fragmenata kosti i stranih tela, repozicije preloma i posle toga se stavlja suvi zavoj i ekstremitet se imobilie gipsanim zavojem; najzad daje se antitetanusni serum. tehnika atmosfera, oznaka at, vansistemska jedinica za pritisak ija je upotreba zakonski zabranjena posle 1980. godine, l at - 98,066; 5Pa = 98,066 kPa. Teichmannovi kristali hemina, heminski kristali nastaju raspadanjem hemoglobina uz dodatak natrijum-hlorida i siretne kiseline. U sudskoj medicini njihov nalaz moe da poslui za dokazi793

telangiectasia vanje prisustva krvi u sumnjivim mrljama. telangiectasia, telangiektazija, proirenje grupe sitnih krvnih sudova; t.haemorrhagica hereditaria, nasledna hemoragijska telangiektazija, nasledna s malim angiomima po koi i sluznicama, praeni esto epistaksisom i krvarenjima iz organa za varenje, a ponekad i plunim i hepatikim arteriovenskim fistulama. Sin. Rendu-Osler-Weberova bolest; spider t., v. spider naevL telangiitis, telangitis, zapaljenje krvnih kapilara. Obino se javlja u sepsi. telace, telaca, v. corpusculum, corpuscuIa. telecentrian hromosom, hromosom sa centromerom na njegovom kraju. telekardiografija, rendgensko snimanje srca s udaljenosti 2 m od anode do filma (u anglosaksonskim zemljama udaljenost je 180 cm). Za to vreme bolesnik obino guta barijumsku pastu, pa se kroz sranu siluetu vidi poloaj jednjaka i njegov odnos sa srcem i aortom. telekobalt-terapija, dubinsko zraenje iz daljine vetakim radioaktivnim izoto pom 60Co. V. kobaltna bomba. x telencephalon, telencefalon, veliki mozak, pripada centralnom nervnom sistemu, a nalazi se u lubanjskoj duplji. Sastoji se od dve polutke spojene komisurama uljevitim telom (corpus callosum) i modanim svodom (fornix). Svaka polutka ima sredinu upljinu, bonu komoru (ventriculus lateralis) i etiri renja: eoni (lobus frontalis), temeni (lobus parietalis), slepooni (lobus temporalis) i potiljani reanj (lobus occipitalis). Spolja je polutka naborana u vijuge (gyri cerebri) izmeu kojih se nalaze lebovi (sulci cerebri). U kori velikog mozga (cortex cerebri) smeteni su centri s odreenim funkcijama. V. centri telo, v. corpus. telo oveka, v. corpus humanum. telur, Te, hemijski element, nemetal, po hemijskim osobinama slian sumporu. temena kost, temenjaa, parna kost krova lubanje. V. os (parietale). temenac, v. fonticulus.
794

teniski lakat temenci, meki prostori izmeu fetalnih lubanjskih kostiju. V. fontanele. temenjaa, temenac, polep; masne naslage na temenu glave neke odojadir kao proizvod lojnih i znojnih lezda. temporalis, temporalan, slepooni, npr. os temporale, slepoona kost. temporalni arteritis, v. arteritis. tenaculum, tenakulum, kukica, kukasti instrument koji slui za zahvatanje i pridravanje tkiva. tendinitis, zapaljenje tetive; t. ossificans traumatica, okotavanje mesta u tetivi izloenih traumama; t. stenosans, stenozujui tendinitis prstiju ruke. tendo, tetiva, ila kojom se mii pripaja na kost. Sastoji se od tetivnog tkiva i vezivnog omotaa; t. calcaneus Achillis, Ahilova tetiva, zavrna tetiva troglavog miia nonog lista koja se pripaja na petnoj kosti i moe se napipati pod koom. tendoplastica, tendoplastika, reparatorna, plastika hirurgija tetive. tendovaginitis, zapaljenje omotaa tetiva; t. hypertrophica, vornovata zadebljanja na oprunim tetivama podlaktice i paraliza binog ivca u pijanista; t. purulenta, gnojno zapaljenje omotaa tetive nastalo najee prelaskom zapaljenja iz okolnog vezivnog tkiva na sam omota; stenozirajui t. (De Quervain), bolna stenoza omotaa tetive dugog i kratkog odmicaa palca; t. vaginitis crepitans, tenalgia crepitans, vrsta tendovaginitisa s. pucketavim trenjem pri kretanju tetive (usled fibrinskih naslaga). tenesmus, tenezam, bolni i bezuspeni napon prilikom pokuaja pranjenja stolice ili mokrenja; t. rectalis, dugotrajni i bezuspeni naponi u donjem delu rektuma; t. vesicalis, tenezmi koji ponekad postoje pri mokrenju. teniski lakat, oteenje pripoja miia na spoljanjem epikondilu ramenice. Kod backhand udaraca, ako se ne izvode pravilno zbog vuenja miia ekstenzora ake, dolazi do nadraaja pokostice pomenutog podruja. Znak prepoznavanja u ranoj fazi: bol pri pokuaju da se podigne aka koja visi preko ivice stola.

tenodesis (Najvanija je prevencija, a leenje kao i u sluaju kopljakog lakta.) tenodesis, tenodeza, uvrivanje tetiva miia van funkcije za kost u blizini zgloba. Tenodeza se vri u cilju da se zglob dovede i odri u pogodnom poloaju. tenodynia, tenodinija, bolovi u tetivama, sin. tenontodynia. tenonitis, serozno ili gnojno zapaljenje Tenonove kapsule. Kapci oteeni, hemoza venjae, bol. Etiologija: infektivna oboljenja, sepsa, angina, posle operacije razrokosti. Tenonova ahura, capsula bulbi, fibrozni omota one jabuice, privruje je in situ, titei od naglih pokreta onih miia. V. capsula Tenoni tenorrhaphia, tenorafija, zaivanje razdvojenih krajeva tetive. tenosynovitis, tenosinovitis, zapaljenje ovojne tetive. Sin. tendovaginitis. tenotomia, tenotomija, operacija na spoljnjim miiima oka koja s sastoji u deliminom ili potpunom presecanju njegova pripoja za onu jabuicu. Ima z cilj slabljenje miia kada je njihova funkcija pojaana. tenovaginitis, zapaljenje ovojnica tetiva. tensio, tenzija, napon, pritisak; t. oculi, v. intraokularni pritisak. tenzidi, sin. deterdenti, atkilbenzoesulfonati. Bela amorfna masa dobro rastvorljiva u vodi. Daje obilnu penu, ve pri koncentraciji od 0,5 mg/lit. Smanjuju povrinski napon, veoma dobro skidaju neistou s predmeta i rublja. iroko se primenjuju u domainstvima i industriji, slabo su toksini. Na potronju ne utie tvrdoa vode. Smrtna doza l do 2 g na kg telesne teine sporo se izluuje iz organizma. teorije o delovanju arita: mikrobna t., mikroorganizmi iz arita raznose se putem krvotoka po organizmu i dovode do oboljenja udaljenih organa; alergenska t., arite je izvor alergena, koji senzibiliu organizam; t. neurovaskularne distrofije, arite je polje remeenja vegetativnih funkcija i izvor patolokih nadraaja koji se preko vegetativnog nervnog sistema prenose u pojedina tki-

teritorijalne bolnice va i organe. U njima nadraaji dovode do remeenja cirkulacije i stvaraju oboljenja. terapija, v. therapia. terapijska doza, v. dosis. terapijska irina leka, razlika izmeu toksike doze nekog leka za oveka i njegove srednje terapijske doze. terapijski indeks, odnos izmeu srednje letalne doze (LD50) i srednje efikasne doze (ED50) nekog leka (podaci dobiveni prilikom oglednih istraivanja na ivotinjama). teratogeni, inioci koji izazivaju uroene nakaznosti. teratoma, teratom, novofaslina koja sadri organe ili razvijene strukture sva tri germinativna lista. Teratomi nastaju od totipotentnih elija obino jajnika ili semenika ili od ostataka nediferentovanog tkiva najee u sakrokokcigealnom predelu ili u osnovi lubanje, u srednjoj liniji meugrua ili trbune duplje, kao i na drugim mestima. teratozoospermia, teratozoospermija, pojava patolokih oblika semeglavaca (v.tamo) u velikom procentu (vie od 40% semeglavaca). terbium, Tb, hemijski element, metal, spada u lantanoide. Terebinthina, terpentin, gust balzam, svojstvena mirisa, gorka ukusa, dobija se od raznih vrsta Pinusa. Sadri 70-80% smola i 15-30% terpentinskog ulja. Ranije upotrebljavan spolja u obliku linimenta i masti. V. Aetheroleum Terebinthinae. terebrans, koji bui, provruje, npr. grizlica eluca ili dvanaestopalanog creva. teres, obao, obal, npr. musculus teres minor, mali obli mii. teritorijalne bolnice u NOR-u, ustanove za leenje i hospitalizaciju povreenih i obolelih s odreene teritorije, smetene su najee u manjim naseljima (u zgradama sanitetskih i drugih ustanova, u seoskim kuama itd.) ili su se za njih pravili posebni objekti, obino za tajne bolnice (barake, bunkeri, zemunice) u umama ili drugim zatienim mestima, dalje od komunikacija; posebna se panja obraala izradi tajnih podzemnih
795

termalizam sklonita (baze, bunkeri) za sklapanje povreenih i oboleHh u sluaju opasnosti. V. vojnosanitetska baza. termalizam, sve vie obuhvata banje: njihovu organizaciju, opremu, njihove urbanistike probleme i dr., kako u administrativnom, tako i u terapijskom pogledu. termalno-mineralna voa, v. voda. terme, v. thermae. terminalis, terminalan, (1) krajnji, zavrni, koji se nalazi ili javlja na kraju; (2) koji se javlja pred smrt. terminalni ileitis, v. ileitis. terminalno C, kraj polipeptidnog lanca na kome se nalazi slobodna alfa-karboksilna grupa koja pripada poslednjoj aminokiselini u tom lancu. Terminalno C se, po dogovoru, nalazi desno. Suprotni kraj lanca oznaava se sa terminalno N. termodinamika temperatura, sin. apsolutna temperatura, veliina koja se meri kao funkcija energije koju poseduje odreena supstancija. Termodinamika temperatura se smatra osnovnom fizikom veliinom ija jedinica kelvin (simbol K) spada u 7 osnoVhih jedinica SI. termodinamika, nauna disciplina koja prouava energetske transformacije. U uem smislu se odnosi na pretvaranje toplotne energije u druge oblike energije. termokauter, instrument koji slui za ispaljivanje (kauterizovanje) tkiva pomou toplote. V. Paquelin. termoklimatizam, sve to se odnosi istovremeno i na banje i na klimatska mesta. termoregulacija, sloen mehanizam kojim homeotermni organizmi odravaju stalnu telesnu temperaturu bez obzira na temperaturu spoljanje sredine. termoregulacioni aparat, pribor koji uestvuje u odravanju telesne temperature a ine: termoregulacioni centar u hipotalamusu koji regulie odnos izmeu koliine stvorene i odate toplote, u zavisnosti od uslova u kojima se organizam nalazi. termostat, zatvorena komora u kojoj se moe odravati stalna temperatura odreene visine.
796

test terpentinsko ulje, v. Aetherolea. terra, zemlja; t. silicea, silicijumska zemlja, higroskopna masa slina branu nastala od ljuski izumrlih dijatomeja, a sastoji se uglavnom od silicijum-dioksida. Sin. infuzorijska zemlja. teskoba u nizu zuba, nepravilan raspored zuba usled nedostatka prostora; primarna t., v. macro do ntio; sekundarna t., steena nepravilnost, nastaje nizu stalnih zuba kada usled prevremeno izvaenih ili karijesom oteenih mlenih kutnjaka susedni stalni zubi zauzmu osloboeno mesto na vilinom grebenu. test, (1) vrsta pregleda ili probe, ogled, opit, ispitivanje; (2) naroita hemijska reakcija; (3) (psih.) niz ugovorenih i ustaljenih ispitivanja koja imaju za cilj da pomou utvrenih merila ustanove stanje psihikih funkcija, npr. pamenja, inteligencije, panje itd.; Abramsov t., za odreivanje olova u mokrai; acetonski t., test za utvrivanje prisustva acetona u mokrai; acetosiretne kiseline t., test za otkrivanje acetosiretne kiseline u mokrai; ACTH-t., test za stimulaciju kore nadbubrenih lezda; izvodi se infundovanjem ACTH (v. tamo) ili intramuskulnim davanjem sintetskog ACTH - Syncathena (Syncathenski test); Addisov t., test odreivanja specifine teine mokrae posle izbegavanja tene hrane u toku 24 asa; Adlerov t., benzidinski test; adrenalinski t., epinefrinski test; aglutinacijski t., dijagnozni test u kome se vri aglutinacija bakterija ili drugih elija; albuminski t., testovi za otkrivanje belanevina u mokrai; alizarinski t., test za indirektno odreivanje kiselosti mokrae na osnovu njene boje posle uzimanja alizarina; Allenov t., test za odreivanje glikozurije; Althausenov t., test apsorpcije galaktoze; ambinonski t., test za stimulaciju titaste lezde; izvodi se intramuskulnim davanjem TSH (v. tamo) u nas, registrovan preparat ovog hormona nosi fabriki naziv Ambinon, pa otuda i ime testa; angiotenzinski t., test za indirektno odreivanje renina (V. tamo) u krvi (zove se jo i Kaplan-Silahov test), izvodi se infundovanjem od-

test reene koliine angiotenzina (v. angiotensin); antiglobulinski t., Coombsov test; antistreptolizinski t. (ASTO), koristi se za dijagnostikovanje reumatizma i drugih posledica streptokoknih infekcija. Titar vei od 1/200 je pozitivna reakcija; Aptov t., test za odvajanje fetusnog hemoglobina od hemoglobina odraslih; argininski t., test za stimulaciju izluivanja HGH (v. tamo); izvodi se infundovanjem odreene koliine aminokiseline arginina (v. tamo); Arnoldov t., test za odreivanje acetosiretne kiseline u mokrai; Ascheim-Zondekov t., ovi autori su utvrdili da posle potkonog ubrizgavanja mokrae trudne ene nezreloj enki mia dolazi, usled prisustva horiogonadotropnog hormona, do promena na jajnicima miice. Posle nekoliko dana na jajnicima ogledne ivotinje zapaa se veliki broj zrelih folikula, krvarenje u jajnicima i stvaranje utih tela. Koristei svoja zapaanja Ascheim i Zondek su prvi stvorili bioloku metodu za ranu dijagnozu trudnoe; Ascolijev t. termoprecipitacije, test kojim se odreuje, dokazuje antigen (precipitinogen) ekstrakta od inficiranih tkiva ili leeva. Dodavanjem suspenziji ekstrakta antiseruma (precipitina) javlja se precipitacija u vidu prstena, ukoliko su ispitivani organi ili tkiva zaraeni bacilima antraksa. Ovaj test se koristi najvie u veterinarskoj praksi; Aswoodov t., ispitivanje teinskog razvoja materice u cilju procene estrogenih i progestogenih svojstava enskog organizma; Au t., za ispitivanje krvi davalaca na australijski (Au)-antigen; autohemolizni t., test za utvrivanje odreenih hemoliznih bolesti; Bachmanov t., test za dijagnozu trihinoze, pomou intradermne reakcije; Bangbv t., za dijagnostikovanje bruceloze u stoke; bazofilne degranulacije t., test za utvrivanje preosetljivosti na odreene antigene; Benedictov t., test za odreivanje glikoze u tenostima; Benedictov i Murlinov t., test za odreivanje aminokiselina u mokrai; bentonitski t,, test za dijagnostikovanje reumatoidnog artritisa; benzidinski t., otkrivanje krvi

test u stolici; beta t., psiholoki test za utvrivanje stepena inteligencije; bioloki t., (stom.), v. test blokirajui; biuretski t., test za odreivanje belanevina u tenostima; olenov t., dijagnozni test za otkrivanje karcinoma, na osnovu ret-, rakcije koaguluma; bromsulfoftaleinski (BSP) t., test za funkciono ispitivanje jetre, na osnovu klirensa te boje; brucelinski t., intradermni test za utvrivanje bruceloze; Casoni-Botterijev t., intradermni test za utvrivanje ehinokokoze; cefalin-holesterolski t., flokulacijski test za funkciono ispitivanje jetre; blokirajui t., (stom.) dijagnostika metoda kojom se, inaktivisanjem dejstva arita, dokazuje njegovo prisustvo u organizmu. U oblasti posledinog oboljenja dolazi do kratkotrajnog poboljanja. Sin. bioloki test. V. Hunekeov fenomen (test); Bottynov t., (stom.) dijagnostika metoda za dokazivanje arine infekcije i utvrivanje lokalizacije njena arita. To je izazovni test, posle koga nastaju pogoranja u predelu arita i posledinog oboljenja. V. test, provokacioni; Carter-Robbinsov t., test za diferentovanje razliitih oblika polidipsije (v. polydipsia); izvodi se praenjem koliine izluene mokrae posle intravenski ubrizganog rastvora kuhinjske soli u odreenoj koncentraciji; Chapmanov t., test kojim se fizikim pregledom trbuha otkriva akutni abdomen; Chvostekov t., test za utvrivanje prenadraenosti miia lica u latentnoj tetaniji; cold pressure t., (engl. - hladni pritisak), test kojim se odreuje reagovanje arterijskog krvnog pritiska kada se ruka od lakta do ake uroni u ledenu vodu (u vegetativno labilnih i u esencijalnoj hipertenziji, arterijski krvni pritisak poraste ili ostaje neizmenjen); Coombsov t., test za utvrivanje prisustva antitela ili autoantitela na opni eritrocita (direktni Coombsov test), ili u serumu (indirektni Coombsov test); Davidsohnov t., test za utvrivanje infektivne mononukleoze; dehidroholatski t., test za utvrivanje brzine krvotoka; deksazonski (ili deksametazonski t.,) test za iskljuenje kore nadbubrene
797

test lezde, a izvodi se, najee, davanjem deksametazona (v. dexamethasone, u nas fabriki naziv preparata i Dexason); slui za ispitivanje osovine ACTH (v. tamo) - kora nadbubrene lezde; Dickov t., test za odreivanje postojanja imuniteta prema arlahu intradermnim ubrizgavanjem filtrata kulture hemolitikih streptokoka; dilucioni t. (Volhard), test kojim se ispituje sposobnost bubrega za eliminaciju koliine tenosti. Sastoji se u tome to se ispitaniku ujutro da natate i posle pranjenja mokrane beike da popije 1-1,5 lit. nezasladenog aja. Ispitivana osoba mokri u posebne posude svakih pola asa u toku etiri asa. Mere se volumen i specifina teina svake porcije izlue-ne mokrae. Osoba s normalnom funkcijom bubrega izlui svu unetu koliinu tenosti u toku 3 do 4 asa. Specifina teina izluene mokrae ne treba da bude vea od 1002 do 1003; Doizy-Curtisov t., bioloki metod koji koristi kao farmakodinamijsku reakciju, u kastrirane ili infantilne miice, stvaranje vaginalnog kanala; Donath-Dukeov t., od-^ reivanje vremena krvarenja; Donneov t., test za otkrivanje gnoja u mokrai; Dumontpallierov t., test za odreivanje bilirubina u mokrai pomou 1% tinkture joda; Driak-Papeov t., (stom.) dijagnostika metoda za utvrivanje lokalizacije arita. Blokirajui test, kojim se, primenom mikrodoza rendgenskog zraenja u predelu arita, postie privremeno poboljanje posledinog oboljenja; Ehrlichov t., test za odreivanje urobilinogena u mokrai; ElIsworth-Howardov t., test za diferentovanje hiperparatireoidizma (v. hyperparathyreosis) od pseudohiperparatireoidizma (v. pseudohyperparathyreosis); izvodi se praenjem koliine izluenog fosfora u mokrai tokom 24 asa posle intravenski datog standardizovanog parahormona (v. tamo); epinefrinski t., test za utvrivanje prirode neutropeni-je (leukopenije); euglobulinski t., test za utvrivanje patoloke fibrinolize; Ewaldov t., test za utvrivanje sone ki798

test seline u eludanom soku; Fahraeusov t. odreivanje brzine sedimentacije eritrocita; Fehlingov t., test za utvrivanje glikozurije i njenog stepena; Fennerov t., dijagnostika metoda za utvrivanje lokalizacije arita. Primenom malih doza penicilina privremeno se podstie arite i pogorava posledino oboljenje; fibrinogenski t., odreivanje fibrinogena u plazmi; t. fiksacije radioaktivnog joda u titastoj lezdi, primenjuje se za ispitivanje funkcije titaste lezde uivo. Posle unoenja dijagnostike doze radioaktivnog joda, odreuje se brzina njegova vezivanja (procent fiksacije) u titastoj lezdi, najee posle 2,3, 4 i 24 asa; flokulacioni t. po Ramonu, slui za odreivanje vrednosti seruma i toksina; foam t., (engl.) test za utvrivanje bilirubina u mokrai na osnovu .promene boje pene mokrae; Folin-Wuov t., test za odreivanje glikemije; formol-gel t., test za dijagnozu kala-azara; Fouchetov t., test za odreivanje bilirubina u krvi; Freiov t., specifian za utvrivanje IV venerikog oboljenja (lymphogranuloma venereum) intradermnim ubrizgavanjem antigena dobijenog punktatom bubona; Friedmanov t., modifikovana A.Z. metoda se izvodi tako da se po ubrizgavanju mokrae, ispitivane na trudnou, u venu nezreloj enki zeca u pozitivnoj reakciji ve posle 48 asova dolazi do istovetnih promena na jajnicima zeice (kao u A.Z. na miicama). Preimustvo Friedmanove metode je u tome to je bra i to su promene na jajnicima zeice izraenije; Frommerov t., test za utvrivanje acetona u mokrai; Galli-Maininijev t., za ogled slui mujak abe (Rana esculenta) u koga se u sluaju pozitivne reakcije u jazvi nae veliki broj semeglavaca. Pored ovih biolokih testova danas se najee koristi imunoloki test koji se osniva na hemaglutinaciji; Gansl-Mayerov t., dijagnostikoj^terapijska metoda za utvrivanje lokalizacije arita i leenje fokalnih bolesnika. Izazovni test, u kome primenom naroito pripremljenih seruma, dolazi do privremenog pogoranja u predelu arita i posledi-

test nog oboljenja. Daljom primenom se moe postii izvestan uspeh u leenju tih oboljenja; Gerhardtpv t., test za odreivanje acetona u mokrai; glikoze podnoenja t., test optereenja glikozom za ispitivanje funkcijskog stanja jetre i endokrinog pankreasa. Sin. Labbov test, GTT; glukagonski t., test za ispitivanje glikogenske rezerve organizma (u prvom redu jetre) i funkcije sri nadbubrega. Izvodi se i.v. ubrizgavanjem l mg glukagona; Gmelinov t., test za ispitivanje unih pigmenata u mokrai; Graefeov t., test za ispitivanje pokreta onih jabuica u hipertireoidizmu; Grahamov t., oralno ili intravensko davanje tetrajodoftaleina radi holecistografije; Gruber-Widalov t., v. Widalov test; gvajakov t., test za otkrivanje krvi u stolici; Gnzburgov t., test za odreivanje HCl u eludanom soku; Hamov t., test za dijagnostikovanje paroksizmalne none hemoglbinurije; Hangerov t., cefalin-holesterolski test; Harrisonov t., test za odreivanje bilirubina u mokrai; Hartov t., test za odreivanje beta-oksibuterne kiseline u mokrai; Hayov t., test za odreivanje unih soli u mokrai; Hechtov t., test za dijagnozu sifilisa; Hellerov t., za odreivanje belanevina u mokrai; Henryjev t., test za otkrivanje malarije; Hessov t., test za ispitivanje otpornosti kapilarnog zida; Hickey-Hareov t., test za utvrivanje insipidnog dijabetesa, v. test Jadrei-Maira; Hildebrandtov t., test za otkrivanje urobilina u mokrai; histaminski t., test za ispitivanje veliine eludanog luenja. Danas se upotrebljava pojaani histaminski test; Hogbenov t., za test se koristi enka abe (Xenopus) kojoj se u lenu limfnu kesu ubrizga mokraa (ispitivana na trudnou) i posle 8-10 asova u sluaju pozitivne reakcije aba izbacuje jajne elije, koje su mikroskopski lako vidljive; Howellov t., test za ispitivanje koagulacije rekalcifikovane plazme; Hunekeov t., dijagnostika metoda za utvrivanje lokalizacije arita. Blokirajui test u kome nastaju privremena poboljanja posledinog oboljenja. Moe se primeniti

test samo u oboljenjima sa subjektivnim tegobama, u vidu bola ili svraba. Sin. fenomen, Hunekeov, Impletol test; ikterusnog indeksa t., test odreivanja bilirubina u plazmi; indigo-karminski t., test za funkcijsko ispitivanje bubrega; intrakutani t., test koji posle ubrizgavanja nekog antigena u kou pokazuje osetljivost organizma prema tom antigenu; Impletol t., v. Hunekeov test, fenomen; insulinski t., test za stimulaciju izluivanja HGH (v. tamo); izvodi se intravenskim ubrizgavanjem 0,1-0,2 jedinice kristalnog insulina (v. tamo) intravenski; t. inteligencije, metoda odreivanja stupnja inteligencije, v. kolinik inteligencije; Jacobsthalov t, test za dijagnostikovanje sifilisa; Jadrei-Maira t., test slui za ispitivanje funkcije neurohipofize; jednostavan i u ambulantnim uslovima lako izvodljiv praenjem koliine izluene mokrae u odreenim vremenskim periodima posle popijene odreene koliine vode odnosno 1%nog rastvora kuhinjske soli; Kahnov t., test za dijagnozu sifilisa; Kallayjev t., (stom.) dijagnostika metoda za dokazivanje arine infekcije zubnog porekla; Kjeldahlov t., test za odreivanje azota u telesnim tenostima; klirensa (clearance) t., v. clearance; koagulazni t., test za dokazivanje patogeniteta stafilokoka. Patogeni sojevi stafilokoka koji produkuju enzim-koagulazu sposobni su da izvre koagulaciju oksalatne plazme zeeva i nazivaju se koagulaza pozitivni; t. komplementa fiksacije, v. fiksacija; koncentracijski t., test za odreivanje koncentracijske sposobnosti bubrega. Sin. Volhardov test; konjuktivski t., test za ispitivanje osetljivosti na polene; Korotkoffov t., test za ispitivanje aneurizmi; Kustner-Prausnitzov t., slui za utvrivanje alergije. Sastoji se od ubrizgavanja seruma senzibilisane osobe pod kou zdrave osobe, a posle 24 asa se na to mesto unosi odgovarajui antigen. Pri pozitivnoj reakciji (svrab, crvenilo, plik) u pitanju je alergijsko oboljenje; Kveimov t., test za dijagnostikovanje sarkoidoze; latex t.aglutinacijef slui za dijagnozu reumatoidnog art799

test ritisa; Landsteinerov t., test za utvrivanje paroksizmalne hemoglobinurije na hladnou; Legalov t., test za odreivanje acetona u mokrai; leucinski t., test slui za ispitivanje hiperinsuliniz-ma (v. hyperinsulinismus) ako postoji poveana osetljivost beta-elija Langerhansovih ostrvaca na aminokiselinu leucin; Liebenov t., test za odreivanje acetona u mokrai; lizin-vazopresin-ski t., test za stimulaciju izluivanja ACTH (v. tamo), u stvari, lizin-vazopre-sin slui kao releasing hormon (v. tamo) za ispitivanje sposobnosti prednjeg renja hipofize da izluuje ACTH; lupus eritemskih elija t. (LE-t.), test za otkrivanje antinukleusnih antitela u sistemskom eritemskom lupusu; Mac Laganov t., timolskog zamuenja test Mac Leanov t., test za utvrivanje mlene kiseline u eludanom soku; Mantouxov test, test za utvrivanje postojanja tuberkulozne infekcije i alergije intrakutanom injekcijom razblaenog tuberkulina (PPD). Na mestu injekcije pojavie se infiltracija i hiperemija u sluaju pozitivne reakcije; Marshov t., test za otkrivanje, arsena u tkivima;^ Masterov step-t., za ispitivanje koronarne insuficijencije; McClure-Aldrichov t., intrakutani test za utvrivanje sklonosti za zadravanje natrijuma; Meinickeov t., test za dijagnostikovanje sifilisa; Meltzer-Lyonov t., ispitivanje luenja ui preko sonde posle davanja magnezijum-sulfata; metopironski t., test za ispitivanje sposobnosti prednjeg renja hipofize da endogenom stimulacijom izlui ACTH (v. tamo), v. i metopiron; Millonov t., test za odreivanje belanevina i drugih azotnih jedinjenja; Morov t., pojava papule na delu koe u koju je utrljana tuberkulinska mast. Slui za dijagnostikevanje tuberkuloze ili postojanja tuberkulinske alergije; Murphyjev t., palpatorni test za ispitivanje osetljivosti une kesice; t. neutralizacije za ispitivanje moi nekog seruma da neutralise patogene sposobnosti nekog virusa ili drugih mikroorganizama; Nelsonov t. ili t. !mobilizacije treponema (TIT), ovim testom
800

test se dokazuje prisustvo imobilizina, specifinih antitela u serumu bolesnika, inficiranih sa T. pallidum kao i drugim treponemama. Nelsonov t. je u pogledu specifinosti i osetljivosti iznad klasinih serolokih reakcija za dokazivanje luesa; nikotinski t., test za stimulaciju izluivanja ADH (v. tamo), izvodi se tako to se prati izluena koliina mokrae posle intravenski ubrizganog nikotina; nitroprusidni t., test za otkrivanje acetona u mokrai. Sin. Legalov test; Nylanderov t., test za otkrivanje glikoze u mokrai; Obermayerov t., test za odreivanje indikana u mokrai; t. optereenja glikozom, test za ispitivanje sposobnosti beta-elija Langerhansovih ostrvaca pankreasa da u potrebnoj koliini i u potrebno vreme izlue potrebne koliine insulina (v. tamo); izvodi se oralnim ili, jo pouzdanije, intravenskim ubrizgavanjem odreene koliine glikoze (najbolje, uz istovremenu kontrolu vrednosti imunoloki reaktivnog insulina). Sin. Lobbov test; Pandyjev t., test za odreivanje globulina u cerebrospinalnoj tenosti; Paul-Bunnellov ili Paul-Buniiell-Davidsohnov t., reakcija hetef ofilnih antitela za dokazivanje infektivne mononukleoze; patch t., vrsta kone probe za alergiju koja se izvodi tako to se alergenom natopljena gaza stavi na kou i fiksira 24 asa pripojnim flasterom; Perlsov t., test za dokazivanje hemosiderina pomou pruskog plavila; Pettenkoferov t., test za dokazivanje unih kiselina u mokrai; phenolsulfoftaleinski t., test za funkcijsko ispitivanje bubrega; Pirquetov t., ograniena zapaljenjska reakcija koe posle inokulacije tuberkulina skarifikacijom. Slui za dijagnostikovanje tuberkuloze i za ispitivanje stepena alergije prema tuberkulozi; pitresinski t., test za stimulaciju izluivanja ADH (v. tamo), izvodi se tako to se prati izluena koliina mokrae posle intramuskulno datog pitresina (v. pitressin); bolesnici s centralnim insipidnim dijabetesom (v. diabetes insipidus centralis) prestaju da piju, a bolesnici s drugim oblicima polidipsije (v. polydipsia) nastavljaju da piju

test i dalje; Prausnitz-Kiistnerov t., slui za utvrivanje alergije. Sastoji se od ubrizgavanja seruma senzibilisane osobe pod kou zdrave osobe, a posle 24 asa se na to mesto unosi odgovarajui antigen; precipitinski t., svaki test u kojeg je reakcija pozitivna kad se u ispitivanoj tenosti pri dodatku reagensa javlja talog; primogonilski t., test za stimulaciju izluivanja androgena (v. tamo) testisnog porekla [Primogonyl - primogonil - naziv je preparata koji sadri HCG (v. tamo)]; projektivni t., otkriva pomou ponaanja ili govora motivacione sile koje nisu dostupne svesti; protrombinski t., Ouickov test; protrombinske potronje t., test za utvrivanje funkcionog stanja trombocita i veliine stvaranja tromboplastina u toku koagulacije; provokacioni t., (stom.) dijagnostika metoda u kojoj se izazivanjem i oivljavanjem arita dokazuje njegovo prisustvo u organizmu, kao i (ili) postojanje arine infekcije; psiholoki t., najrazliitiji postupci koji omoguuju funkciono procenjivanje razliitih psihikih svojstava ispitanika; Quickov t., (1) za funkcijsko ispitivanje jetre na osnovu veliine izluivanja hipurne k.; (2) odreivanje protrombinskog vremena; Rivaltin t., za odreivanje koliine belanevina u izlivenim tenostima u pleuri i drugim telesnim upljinama; Robinson-Kepler-Powerov t., za odreivanje funkcijskog stanja kore nadbubrenih lezda pomou veliine izluivanja vode posle vodenog optereenja; Rorschachov t., jedan od projektivnih testova. Ispitivana osoba redom opisuje deset slika dobivenih pravljenjem mrlja od mastila (krmaa). Odgovori su standardizovani i daju sliku linosti, motivacione sile i emocije koje nisu dostupne svesti. Ovde su neizbeno izraene i sklonosti samog ispitivaa; Rumpel-Leedeov t., test za ispitivanje kapilarne rezistencije komprimovanjem nadlaktice pomou gumene poveske; Sabin-Feldmanov t., test za dijagnozu toksoplazmoze pomou metilenskog plavog (t, boje); Salkowskijev t., test za odreivanje ugljen-monoksida
51 Medicinski leksikon

test u krvi; Salomonov t., test za dokazivanje karcinoma eluca na osnovu prisustva belanevine u eludanom soku; Schickov t., slui za utvrivanje prisustva ili odsustva antitoksina u serumu, odnosno za dokazivanje osetljivosti prema difteriji. Pozitivna reakcija znai da je ispitivana osoba osetljiva prema difteriji, dok negativna znai da je otporna; Schillingov t., test za ispitivanje veliine apsorpcije vitamina Bj2 u tankom crevu; Schirmerov t., slui za odreivanje jaine luenja suza. Papirna traka odreene duine i irine stavi se jednim delom u konjunktivalni pag i posmatra koliki se deo trake o vlazi u toku pet minuta; Schlesingerov t., test za dokazivanje uzobilina u mokrai; scratch t., kona proba na alergiju. Odreeni alergen se stavlja na mesto koje je povrinskim grebanjem osposobljeno da resorbuje male koliine alergina; screening t. (engl.), test koji treba da iskljue osobe koje nisu obolele od bolesti koja je u pitanju. U osoba u kojih su ti testovi pozitivni treba primeniti specifinije testove; sedimentacije eritrocita t., odreivanje brzine sedimentacije eritrocita u Westergrenovim cevicama; sekretinski t., test za ispitivanje funkcije pankreasa; seroloki t., svaki test koji se vri s krvlju ili serumom bolesnika; Sia t., test za dokazivanje makroglobulina pomou destilovane vode; Spenglerov t., dijagnostiko-terapijska metoda za utvrivanje lokalizacije arita i leenje bolesnika od njih. Provokacioni test, u kome primenom rastvora imune krvi, dolazi do privremenog pogoranja u predelu arita i konsekutivnog oboljenja. Daljom primenom se moe postii izvesno poboljanje posledinog oboljenja; step-test, postupak merenja fizike radne sposobnosti ili funkcione sposobnosti kardiovaskularnog sistema korienjem penjanja na klupicu ili stepenice odreene visine i u odreenom tempu. Najaee se prati frekvencija srca neposredno po zavrenom radu. Manja frekvencija srca ili njeno bre smirivanje - bolji rezultat; t. stimulacije, slue za ispitivanje funkci-

801

test je, npr. endokrinih lezda posle primene odgovarajuih hormona prednjeg renja hipofize odnosno hipotalamusa ili drugih odgovarajuih materija sa sposobnou podsticanja funkcije odreene lezde; Straussov t., test za dokazivanje mlene kiseline u eludanom soku; Sulkowitchev t., test za dokazivanje kalcijuma u mokrai; supresioni t., slue za ispitivanje funkcije npr. endokrinih lezda posle primene odgovarajuih hormona ili drugih odgovarajuih materija kojima se suzbija funkcija odreene lezde; Thornov t., modifikovan ACTH- test (v. tamo) pri emu se broje eozinofilni leukociti u krvi (test je nedovoljno specifian i osetljiv); timolskog zamuenja t. test za funkcijsko ispitivanje jetre; tireoidni supresijski t., primenjuje se za ispitivanje funkcije titaste lezde. Pre i posle davanja odgovarajue doze tireoidnih hormona odreuje se tireoidna fiksacija radioaktivnog joda. Ukoliko je ouvan mehanizam povratne sprege hipotalamus-hipofi-zatireoideja, fiksacija se smanjuje najmanje za 30% od poetne vrednosti; tolbutamiski test za ispitivanje sposobnosti beta-elija Langerhansovih os-x trvaca guterae da u potrebnoj koliini i u potrebno vreme izlue potrebne koliine insulina (v. tamo); izvodi se intravenskim ubrizgavanjem odreene koliine tolbutamida (v. tamo); Tpferov t., test za kvantitativno odreivanje sone kiseline u eludanom soku; tourniquetski t., (fr.) Rumpel-Leedeov test; Treponemae pallidum !mobilizacije t., specifian seroloki test za otkrivanje sifilisa; tromboplastinske generacije t., test za odreivanje veliine stvaranja tromboplastina; Trommerov t., test za otkrivanje glikoze u mokrai; t. trudnoe, u sluaju oteane dijagnoze trudnoe (usled mioma materice, debelog trbunog zida, preosetljive bolesnice) za postavljanje njene dijagnoze slue bioloke i imunoloke metode. One se zasnivaju na ispitivanju mokrae. Bioloke metode poivaju na dokazivanju prisustva horiogonadotropina u velikoj koliini u mokrai ubrzo posle nidacije

test oploenog jajeta; tuberkulinski koni t., vri se u cilju da se utvrdi da Ii je neka osoba ve inficirana bacilima tuberkuloze, a odreuje se i stepen njegovog imuniteta prema tuberkuloznoj infekciji; t., ultrazvuka, (stom.) dijagnostika metoda za utvrivanje lokalizacije arita. Izazovni test u kome, posle primene ultrazvunih talasa, dolazi do privremenog pogoranja u predelu arita; van den Berghov t., test za odreivanje bilirubina u plazmi ili serumu; van Slykeov t., test za odreivanje azota aminokiselina ili ureje u krvi; Volhardov t., (1) za odreivanje hlorida u plazmi ili mokrai; (2) test dilucije i koncentracije slui za ispitivanje funkcije bubrega; Waalero-Roseov t., test za dijagnozu reumatoidnog artritisa pomou aglutinacije ovijih eritrocita; Wassermannov t., test za dijagnostikovanje sifilisa; Weberov t., (1) uporeivanje kostne sprovodljivosti na oba uha istovremeno. Vri se stavljanjem zvune viljuke na teme ili na elo u sagitalnoj ravni. Pri postojanju oteenja sprovodnog aparata uha ton se uje bolje bolesnim uhom, a pri oteenju prijemnog aparata (unutranjeg uha) zdravim uhom; (2) gvajakov test za otkrivanje krvi u stolici; (3) test za odreivanje indikana u mokrai; Weibergov t., test fiksacije komplementa za dijagnozu ehinokokoze; VVid-Gimzellov t., imunoloki test uveden od ovih autora ima prednost u odnosu na bioloki test jer ne iziskuje eksperimentalne ivotinje i u sluaju trudnoe ve posle dva asa dokazuje prisustvo horiogonadotropina u ispitivanoj mokrai; Widalov t., test aglutinacije tifusne salmoneloze pomou seruma bolesnika slui za dijagnozu crevnog tifusa; t. za dokazivanje arine infekcije dentogenog porekla, dokazuju postojanje alergije na antigene iz arita, a time dokazuju i stanje arine infekcije u organizmu; t. eanjem, test za stimulaciju izluivanja ADH (v. tamo); izvodi se uskraivanjem uzimanja tenosti u toku 12-24-36 asova; bolesnici s insipidnim dijabetesom (v. diabetes insipidus) nisu sposobni da izdre ovaj test.

802

tetanus tetanus (sklopac, zli gr), teko akutno oboljenje s tonikim grom i paroksizmima. Nastaje posle prodora B. tetani kroz povredu na koi ili sluznici. Prvi simptom bolesti je stegnutost vilica *(trizmus). Zatim nastaje ukoenost svih miia (tonusni gr). esti su i kratkotrajni konvulzivni grevi koji se ponavljaju (paroksizmi). Ima vie klinikih oblika tetanusa, to uglavnom zavisi od ulaznih vrata infekcije; cefalini t., nastaje posle povrede na licu s pojavom jednostrane paralize facijalnog nerva, te je lice asimetrino. Smrtnost u tetanusu je oko 30%, a u ginekolokom i neonatalnom tetanusu - preko 80%; generalizevani t., ima izraen tonusni gr i paroksizme; ginekoloki t., nastaje posle kriminalnog pobaaja, ili nehigijenskog poroaja i babinja; lokalni t., vrlo lak i redak, a odlikuje se ukoenou samo povreenog ekstremiteta; t. novoroeneta nastaje infekcijom pupanog patrljka prilikom presecanja i podvezivanja pupane vrpce. Nakon 5-10. dana od roenja, novoroene prestaje da sisa i plae zbog stegnutih vilica, a elo se telo ukruti. tetanusni antitoksin, v. serum. tetiva, v. tendo. tetovisanje, (1) pege ili are (likovi) u koi koje se vetaki postiu unoenjem obojenih ili nerastvorljivih estica u kou ubodima; (2) t.ronjae, obojavanje belih oiljaka ronjae hloridom zlata ili kineskim tuem iz kozmtskih razloga. Danas je ovu metodu potisnula keratoplastika. Tetracaini chlorium (tetrakain-hlorid), lokalno anestetiko sredstvo iz grupe derivata paraaminobenzojeve kiseline; oficinalan je prema naoj farmakopeji. tetraciklini, grupa antibiotika u koju spadaju hlor-tetraciklin (dobiven iz gljivice Streptomyces aureofaciens), oksitetraciklin (dobijen iz gljivice Streptomyces rimosus), tetraciklin (dobijen, najpre, iz hlortetraciklina, a zatim i iz gljivice Streptomyces viridifaciens) i polusintetski demetil-hlortetraciklin (demeklociklin), pirolidinometil-tetraciklin (rolitetraciklin, metaciklin i doksiciklin.
51*

thalamotomia Spadaju u grupu antibiotika irokog spektra. Tetracyclini chlorium (tetraciklin-hlo rid), antibiotik irokog spektra; oficinalan je prema naoj farmakopeji. tetrada, u genetici grupa od etiri zdruene hromatide u toku sinapse ili grupa od etiri haploidne elije koje proistiu iz mejoze. tetraetil-olovo, vrlo otrovno organsko jedinjenje olova, koje se dodaje benzinu za poveanje oktanskog broja, odnosno protiv lupanja motora. U organizam prodire inhalacijom i kroz kou usled rastvorljivosti u lipoidima izaziva mentalne simptome, pa i smrt. Naziva se i etil-gas. tetrajodthyronin, tetrajod-tironin, v. thyroxin. tetrajodophenolphthalein, tetrajodofenol-ftalein; dinatrijumova so ovoga jedinjenja vrlo je rastvorljiva: upotrebljava se u rendgenologiji kao kontrastno sredstvo za snimanje une kesice. Obino se uzimala peroralno. tetralogia Fallotova, uroena srana mana, ispoljava se stenozom plune arterije, defektom meukomorske pregrade, jauom aortom, nad meukomorskom pregradom i hipertrofijom desne komore. Tetramethylthionini chlorium, v. Methylenum coeruleum. tetramizol, anthelmintiko sredstvo protiv askarida. tetraploid, poliploidna elija koja u svom jedru ima etiri haploidne garniture hromosoma (4 genoma). Tetraploid se oznaava s 4N V. polyploicL tetraploidija, prisustvo u elijskim jedrima etverostrukog broja haploidnih hromosoma (u ljudi 92). V. polyploidia. tetrasomia, tetrasomija, prisustvo etiri homologna hromosoma u jedrima diploidnih elija (2N+ 2). V. polysomia. thalamotomia, talamotomija, hirurko izvoenje ograniene lezije talamusa; th. anterior, vrenje lezije prednjeg jezgra talamusa; th. dorsomedialis, vrenje lezije dorzomedijalnog jezgra talamusa.

803

thalamus

therapia

thalamus, talamus, vidni breuljak, deo glatke miie bronhija (bronhodilatameumozga, predstavlja potkorni sentorno). Oficinalan je prema naoj farmazitivni centar, a sadri i refleksne centre kopeji. za miris i vid. Theophyllinum, teofilin, jedan od purinthalassanaemia, talasanemija, grupa naskih derivata (1,3-dimetilksantin) u lislednih hemoliznih anemija ija je glavu aja, a dobija se i sintetski. Ima jako na karakteristika smanjena sinteza jeddiuretiko dejstvo, iri koronarne krnog ili vie globinskih polipeptidnih lavne sudove, oputa bronhijalne miie i naca, alfa-, beta-, ili delta-lanca. Alfa- i deluje nadraajno na centralni nervni beta-talasemija su najee. U homozisistem. Oficinalan je prema naoj fargotnom obliku talasanemija predstavlja makopeji. vrlo teku hemoliznu anemiju, a u hete- therapeutica, grana medicine koja prorozigotnom obliku blagu anemiju; alfauava leenje bolesti. V. therapia. t., smanjena sinteza alfa-lanca. Homozi- therapia, terapija, leenje, upotreba mera i gotni oblik nije kompatibilan s ivotom; sredstava koji suzbijaju i lece neke bobeta-t., smanjena sinteza beta-lanca helesti; actinotherapia, aktinoterapija, moglobina; homozigotni oblik (Cooleyjeterapijsko iskoriavanje biolokog dejva anemija) mediteranska anemija, postva zrane energije hemijski aktivnog znata i kao talasanemija major, potpuni dela svetlosnog spektra, plavih, ljubinedostatak HbA, izraena hemolizna, astih i ultraljubiastih zrakova (npr. hipohromna anemija, hepato- i splenozraenje kvarc-lampom); Curie-theramegalija, deformacije skeleta, mongopia, Kiri-terapija, leenje radijumom, v. loidni izgled i kardiomegalija. Bolest se radij um-terapija; depo-t., produeno tejavlja ve u novoroeneta; heterozigotrapijsko dejstvo, tj. sporo razlaganje u ni oblik, talasanemija minor, sinteza organizmu i mogunost dugog (oko 20 beta-lanca neto smanjena i usporena, dana) postupnog proimanja organizma prisustvo veih koliina HbA2; ponekad dejstvenom materijom; elektrokonvulpostoji umerena anemija i splenomega-x zivna t., leenje psihoza kratkotrajnim lija; delta-t., heterozigotna talasanemija proputanjem naizmenine struje kroz u koje je smanjena sinteza delta-lanca, mozak. Sin. EKT. V. elektrook; t. elekbez klinikih pojava; t. intermedia, tatrookom, terapija okom izazvanim lasanemija koja se, po teini klinike slielektrinom strujom, sastoji se u izazike, nalazi izmeu homozigotnog i hetevanju epileptikih napada kratkotrajrozigotnog oblika. nim provoenjem naizmenine struje thalassanaemia major, v. thalassanaemia. od 100 do 120 V kroz slepoonice. Usthalassophobia, talasofobija, oseaj strapeno otklanja depresivna stanja i kataha i nemira koji oseaju neurotine osobe toniki stupor; elektroterapija, leenje na moru. raznim vrstama elektrine struje, kao thalassotherapia, v. therapia. thalium, to su: galvanizacija, faradizacija, frantalijum, Th, hem. element, srebr-nastobeo klinizacija. i visokofrekventne struje metal; talijumova jedinjenja su otrovna. (darsonvalizacija, dijatermija i kratki tathenar, tenar, dlan, uzvienje na dlanskoj lasi); galvanoterapija, leenje galvanstrani ake spram palca. Theobroma skom strujom; t. insulinskim okom, cacao, kakao-drvo ije seme sadri leenje shizofrenije velikim dozama inteobromin i oko 50% masnog ulja. sulina koje dovode do kome usled hitheobrominum, teobromin, jedan od pupoglikemije. V. insulinski ok (pod ok); rinskih derivata (3,7-dimetilksantin) u konvulzivna t., leenje akutnih duevseirenu biljke Theobroma Cacao. Ima nih bolesti vetaki izazvanim konvulzidiuretiko dejstvo, a deluje i na korojama. V. t. elektrookom, t. kardijazolskim narne arterije (vazodilatatorno) i na okom; malarioterapija, leenje progresivne paralize unoenjem u organizam prouzrokovaa malarije (m. tercia804

thermae na); pyretotherapia, piretoterapija. Leenje neke bolesti vetaki izazivanom povienom temperaturom tela fizikim postupcima (dijatermija) ili ubrizgavanjem nekih hemijskih supstancija (sumpor) ili vakcina (tifusa) ili ivih klica (krv malarikih bolesnika). Nekada se primenjivala u leenju progresivne paralize i raznih hroninih zapaljenja. V. impaludacija, malariotherapia; radijumterapija, leenje prirodnim radioaktivnim elementima (radijum, radon, mezotorijum). Primena moe biti intersticijalna (radiopunktura), endokavitarna (enski polni organi, rektum, jednjak, usta), pomou mu laza i telekiriterapije za dubinsko zraenje. Sin. Curie-therapia; radna terapija, upoljavanje bolesnika u cilju leenja. Najee se vri u duevnih bolesnika, a i kao psihoterapijska metoda u drugih hroninih bolesnika. V. reedukacija, mehanoterapija; rendgen-terapija, leenje rendgenskim zracima. Razlikuje se: duboka, srednjeduboka, povrinska i kontaktna rendgen-terapija. Retko se primenjuje terapija graninim zracima; sugestivna t., sugestivno leenje, vrsta psihoterapije pri kojoj se primenjuje sugestija kao glavno ili jedno od sredstava leenja. Pored obine sugestivne terapije postoji i terapija hipnozom (hipnosis) i leenje postupcima koji stvaraju jake utiske (tzv. larvirana sugestija), to sve spada u irok okvir sugestivne terapije. Medicina jo nije dola do takvog savrenstva da bi mogla potpuno da se lii sugestivnog elementa u leenju. thermae, terme, naziv za banje s izvorima tople vode ili za kupatila (termalno kupatilo) u kojima se za leenje koristi topla voda. thermocaustica, termokaustika, ispaljivanje tkiva usijanim metalom. V. termohauler, Paquelin. thermophiles (thermos-topao), termofilne bakterije, koje rastu najbolje na temperaturi izmeu 45 i 6O0C. thesaurismosis, tezaurismoza, metaboliki poremeaj u kome se odreena supstancija nagomilava u velikim koliinama u nekim elijama; t. amyloidea,

thoracodynia amiloidoza; t. cholesterolica, v. HandSchller-Christijanova bolest; t. glycogenica, v. glycogenosis; kerazinska t., Gaucherova bolest, melaninska tezaurismoza, Addisonova bolest; t. phosphatidea, v. Niemann-Pickova bolest; vodena tezaurismoza, edem. Thiamazolum (tiamazol, metimazol), antitireoidno sredstvo. Thiamini chloridum, tiamin-hlorid, so tiamina (aneurina, vitamina Bi) i hlorovodonine kiseline; oficinalna prema naoj farmakopeji. V. aneurin. Thiaminum, tiamin, jedan od sastojaka B-kompleksa. Sin. aneurin, vitamin B^. Thibirge-Weissenbachov sindrom, v. calcinosis cutis. Thierschova transplantacija, v. transplantacija. thio-, prefiks koji se upotrebljava pri sastavljanju imena jedinjenja koja umesto kiseonika sadre sumpor. thiocyanat, tiocijanat, so tiocijanske kiseline HSCN. thiosulfatum, tiosulfat, so tiosumporne kiseline H2S2Oa. thiouracil, tiouracil, jedna od antitireoidnih supstancija koje spreavaju stvaranje hormona u tireoideji. thiourea, tioureja, tiokarbamid. Tioureja koi stvaranje tireoidnog hormona i sniava bazalni metabolizam, slino kao to ini tiouracil i njegovi derivati. Thiryjeva fistula, v. fistula. thixotropia, tiksotropija, osobina izvesnih gela da pri potresu postanu teni, a posle opet ovrsnu. Thomasova udlaga, v. udlaga. thoracalis, torakalni, grudni, npr. aorta thoracalis, grudna aorta. thoracoabdominalis, torakoab dominalan, koji pripada ili se odnosi i na grudi i na trbuh. thoracocaustica, torakokaustika, v. operacija (Jacobaesova). thoracocentesis, torakocenteza, punkcija zida grudnog koa u cilju isputanja njenog sadraja, npr. eksudata, gnoja i krvi. V. thoracotomia. Sin. pleurocentesis. thoracodynia, torakodinija, bol u grudnom kou. 805

thoracolaparotomia
thoracolaparotomia, torakolaparotomija, incizija kojom se otvaraju grudi i trbuh radi pristupa u njihove duplje odnosno u supfreniki prostor i njemu susedne oblasti. thoracophrenolaparotornia, torakofrenolaparotomija, torakotomija kroz koju se pristupa otvaranju preage incizijom u cilju intervencije na organima u potpreanom prostoru. thoracoplastica, torakoplastika, plasticka operacija grudnog zida u cilju kolapsne terapije plua. Sastoji se od imobilizacije torakalnog zida, to se postie resekcijom izvesnih njegovih delova; ekstrapleuralna t., torakoplastika u kojoj se, pri resekciji torakalnog zida, ne preseca pleura; paravertebralna ekstrapleurana t.r terapija koja se sastoji od resekcije paravertebralnog dela rebara (od I dp XI rebra) u duini od 1-4 poprena prsta na bolesnoj strani radi ulegnua torakalnog zida u cilju kolapsa plua. thoracoscopia, torakoskopija, dijagnos tiko ispitivanje pleuralne upljine i plua pomou torakoskopa. V. pleuroscopia, tomkoskop. ^ thoracotomia, torakotomija, operativno otvaranje pleuralne upljine vreno u cilju ispranjavanja eksudata, intervencije na plunoj maramici, pluima, jednjaku, srcu i velikim krvnim sudovima. V. thoracocenthesis. thorax, toraks, grudni ko. thrill, (eng.) tril, oseaj treperenja, vibracije, utvren palpacijom nekog organa, naroito srca i krvnih sudova; aortni t., koji se pipa iznad aortnog ua pri mani (naroito stenozi) aortnih zalistaka; dijastolni t, koji se pipa iznad srca u aortnoj insuficijenciji; hidatidni t., podrhtavanje, koje se ponekad moe osetiti iznad ehinokoknih mehurova; presistolni t., koji se osea iznad sranog vrha u mitralnoj stenozi; sistolni t., koji se osea za vreme sistole u prekordijumu u aortnoj i plunoj stenozi, kao i u defektu komorske pregrade. thrombasthenia, trombastenija, funkcijska slabost trombocita, uroena ili ste806

thrombocytoasthenia
ena. Sin. purpura haemorrhagica hereditaria.

thrombectomia, trombektomija, odstranjivanje ugruka iz krvnog suda hirurkim putem. thrombinum, trombin, enzim krvi koji pretvara fibrinogen u fibrin. U krvi postoji kao proenzim, koji se, pod dejstvom tromboplastina (trombokinaze) i kalcijumovih jona, pretvara u trombin. Sin. trombaza, fibrin-enzim. thromboangiitis, tromboangiitis, zapaljenje intime nekog krvnog suda sa stvaranjem trombusa; t. obliterans, istovremena bolest arterija i vena koja se javlja u mladih osoba. Zapaljenjski procesi u srednjem i unutranjem sloju krvnih sudova dovode do njihovog zaepljenja. Posledica ovih promena je gangrena, naroito na stopalima. Sin. Brgerova bolest thromboarteritis, tromboarteritis, v. thromboendarteritis. thrombocythaemia, trombocitemija, trajno poveanje broja trombocita u krvi; t, essentialis, t. haemorrhagica; t. haemorrhagica, hemoragijska trombocitemija, kliniki sindrom u kojeg postoje esto ponavljana krvarenja i vrlo veliki broj trombocita. Spada u mijeloproliferativne bolesti; t. idiopatica, hemoragijska trombocitemija; t. primari a, hemoragijska trombocitemija. thrombocytoasthenia (thrombasthenia) trombocitoastenija, poremeaj funkcionisanja trombocita, ispoljen sklonou ka krvarenju, loom retrakcijom koaguluma, produenim vremenom krvarenja, slabom aglutinacijom ili prileplji vou trombocita; BernardSoulierova t., nasledna bolest s velikim trombocitima i sa produenim vremenom krvarenja; Glanzmannova t., trombocitoastenija u kojoj ne postoji gomilanje trombocita pod dejstvom adenozin-difosfata (ADP); trombopatska t., trombocitoastenija u kojoj postoji smanjeno osloboavanje trombocit-nog tromboplastina; uremijska t., izazvana dejstvom toksikih azotemijskih jedinjenja na trombocite.

trombocytopathia thrombocytopathia, trombocitopatija, opti izraz za sve bolesti u kojih postoje funkcioni poremeaji trombocita, uglavnom zbog deficita 3. inioca trombocita (trombocitnog tromboplastina); t. constitutionalism Glanzmannova trombocitoastenija. thrombocytopenia, trombocitopenija, smanjenje broja trombocita u perifernoj krvi; t, essentialis, idiopatska trombocitopenijska purpura. V, purpura. Sin. thrombopenia. thrombocytosis, trombocitoza, povean broj trombocita u krvi. thromboelastographia, tromboelastograaja, odreivanje vrednosti koaguluma, naroito njegove vrstine, pri zgruavanju krvi, pomou tromboelastografa. thromboembolismus, tromboembolizam, zaepljenje krvnog suda trombom donesenim strujom krvi iz mesta njegova nastanjanja u neki drugi krvni sud. thromboendarteriectomia, tromboendarteriektomija, odstranjenje ugruka zajedno s intimom obliterisanog dela arterije u zaepljujuem tromboangiitisu; koronarni t., odstranjivanje ugruka i isecanje intime iz zaepljene venane arterije srca. thromboendarteritis, tromboendarteritis, tromboza izazvana zapaljenjem zidova arterija; t. purulenta, u kome postoji gnojno razmekanje tromba. Sin. thromboangiitis, thromboarteritis. thrombogen, v. prothrombin. thrombopathia, trombopatija, poremeaj hemostaze u kome trombociti nisu u stanju da oslobode svoj adenozin-difosfat (ADP) pod dejstvom agregacijskih inilaca (kolagena, epinefrina i trombina). thrombopenia, v. thrombocytopenia. thrombopenicus, trombopenian, koji je u vezi s trombocitopenijom thrombophlebitis, tromboflebitis, v. phlebitis. thulium, tulijum, Tm, hem. element, metal koji pripada grupi elemenata retkih zemalja. thymectomia, timektomija, uklanjanje timusa operativnim putem zbog tumora

thymus (benigni ili maligni timom) i u sluaju teke miastenije. thy m ic us, timusni, koji pripada timusu, npr. a. thymica, timusna arterija. thymolum, timol, derivat fenola dobijen iz etarskih ulja nekih biljaka (npr. Thymus vulgaris) ili se spravlja sintetski. Ima antiseptiko dejstvo jae od fenola, a mnogo je manje otrovan od fenola i krezola. Upotrebljava se za ispiranje usta, kao i za grgorenje, a i u nekim parazitnim oboljenjima koe. Ranije je korien (oralno) i kao anthelmintik. thy m o ma, timom, neoplazma timusa. Veina ih se razvija u prednjem sredogruu. Javlja se u benignom i malignom obliku. Po histolokoj gradi moe se javiti u epitelnom, limfoidnom i teratomatoznom vidu koji je najrei. Granulomatozni oblik sadri epitelne elije, mnogojedarne dinovske elije, fibrozno tkivo, limfocite i eozinofile. Morfoloka slika moe da bude veoma slina Hodgkinovoj bolesti. Limfoidni histoloki oblik je istovetan s limfosarkomom, kako po morfolokoj slici, tako i po klinikom toku. thymoprivus, timoprivan, koji je posledica uklanjanja ili atrofije timusa. thymus, limfoepitelni organ, glavno mesto limfocitopoeze. Limfoidan postaje vrlo rano u toku embriogeneze, znatno pre drugih limfoidnih organa. Timus raste do puberteta, a zatim nastaje fizioloka involucija. U veine sisara je sastavljen od dva renja smetena u gornjem delu grudnog koa. Podeljen je na renjie sastavljene od kore i sri. Kora s gusto zbijenim limfocitima je na periferiji renjia, dok je sr u centralnom delu s razbacanim limfocitima. Ima ulogu primarnog limfoidnog organa (v. primarni limjoidni organi) i u uobliavanju elija koje uestvuju u stvaranju celularne imunosti (v. T-limfociti). Uobliavanje T-limfocita u timusu nastaje pod dejstvom humoralnih faktora (npr. timozin). Uklanjanje timusa odmah po roenju ima velikog uticaja na razvoj i ispoljavanje imunoloke reaktivnosti (celularna imunost i stvaranje antitela na timus-zavisne antigene), (embr.) ti807

thyreocalcitonin
mus nastaje od 3. krnog useka. Glavna masa timusnog tkiva dolazi od repnog kraja zaetka iz useka (timusni rog). Grudni timus se sputa u grudnu dupIju. thyreocalcitonin, tireokalcitonin, hormon tireoideje (v. tamo) polipeptidnog sastava koji u korelaciji s parathormonom (v. tamo) regulie koncentraciju kalcijuma u krvi i zbog toga se funkciono ne smatra tireoidnim hormonom. thyreoglobulin, tireoglobulin, belanevina glikoproteinske prirode (molekulske teine oko 68.000) koja sadri jod, a nalazi se u mekovima titaste lezde u obliku koloida i prodstavlja oblik u kojem se deponuju hormoni tireoideje (v, tamo), a iz kojih se oslobaaju hidrolizom pod uticajem odgovarajuih fermenata. thyreoidea, v. glandula thyreoidea. thyreoideus, tireoidan, titni, titast, npr. cartilago thyreoidea, titasta hrskavica (grkljan). thyreoiditis, tireoiditis, zapaljenje titaste lezde, a moe biti (retko) akutno, ee - subakutno (v. thyreoiditis subacuta) ili hronino (v. struma lymphomatosa Hashimoto); t. subacuta (De Quervain), subakutno zapaljenje titaste lezde verovatno najee zapaljenjsko oboljenje titaste lezde, obino prouzrokovano virusom i po pravilu ima povoljan tok, pa se zavrava potpunim izleenjem. thyreoprivus, tireoprivan, koji je posledica uklanjanja ili odsustva funkcije titaste lezde. thyreotoxicosis, tireotoksikoza, v. hyperthyreosis; t. factitia, vetaka tireotoksikoza, v. jod-Basedow. thyronin, tironin, aminokiselina (4-4-hydroxyphenylalanin), predstavlja osnovu u koju se, u titastoj lezdi, ugrauju atomi joda. tiabendazol, derivat benzimiazola, anthelmintiko sredstvo irokog dejstva. tibia, tibija, golenica, golenjaa, unutranja kost potkolenice. tibialis, tibijalan, golenjani, npr. nervus tibialis, golenjani ivac.

tindalizacija
uf us, v. typhus abdominalis, typhus exanthematicus. tim, u medicini oznaava grupu strunjaka koja zajedniki radi s ciljem da u odreenim uslovima obezbedi pojedincu ili porodici potpunu zdravstvenu zatitu i pomo. Tim je sastavljen od strunjaka razliitih svojstava od kojih svaki ima svoj delokrug zadataka. Na taj nain lanovi tima udruuju svoja znanja i umenja radi postizanja zajednikih ciljeva. timerosal, organsko jedinjenje ive, antiseptiko i dezinficijentno sredstvo. timpanian zvuk, v. perkusijski zvuk. timpanizam, v. tympanismus. timpanometrija, posebna metoda audiometrijskog ispitivanja sluha, u kojoj se, pojaavanjem pritiska vazduha u slunom hodniku, menja otpor sprovodnog aparata za prelaz vibracija od zvunih talasa u vazduhu na slune kotice. Slui za otkrivanje nedostataka u funkciji sprovodnog aparata, a naroito za dijagnozu otoskleroze. timpanoplastika, mikrohirurki poduhvat u leenju hroninog gnojnog zapaIjenja srednjeg uha. Upotrebom metoda timpanoplastike mogu se obnoviti bubanjska duplja, bubanjska opna i sprovodni sistem slunih kotica. timpanoskleroza, hronino zapaljenje srednjeg uha u kome ne dolazi do stvaranja gnojnog eksudata ve se u bubanjskoj duplji stvara plastini izliv koji postepeno prelazi u fibrozno oiljasto tkivo. Usled sve jaeg srastanja slunih kotica i bubanjske opne dolazi do sve veeg stepena nagluvosti. U toku godina zapaljenje oteuje i labirint (timpanolabirintoskleroza). Tako mogu nastati najtei stepeni nagluvosti. Poetak oboljenja treba traiti u hroninom kataru Eustahijeve trube. timus, v. thymus. tindalizacija, frakciona sterilizacija, postupak koji se najvie koristi za sterilizaciju supstancija i tenosti podlonih brzom kvarenju. Postupak: sterilise se u parnom loncu pri 10O0C, ili u vodenom kupatilu pri 6O0C, i to prema svojstvima

Tiemannov katetar, v. katetar. Tietzeov sindrom, v. syndroma. 808

tinea asbestina same tenosti. U prvom sluaju tenost ostaje na toj temperaturi 1/2 do l asa, a u drugom 2 asa. Postupak se ponovi 3 puta, svaki put u razmaku od 24 asa. Svakog dana po zavrenom zagrevanju posude s materijalom stavljaju se u termostat na 370C do idue sterilizacije koja se vri sledeeg dana. To se radi zbog toga da bi eventualno prisutne spore proklijale. tinea asbestina, poseban oblik seboreje u kome se na vlasitu mestimino javlja beliasta perut slina rastresitom azbestu. Sin. teigne amiantace (fr.). Tinea granella, ambarski moljac, leptiri beloukaste do tamnosive boje, takaste povrine. Dugaak je 6 mm, a raspon njegovih krilaca iznosi 10-15 mm. Larva ima 16 noica, glava joj je crvenomrka, a na grudima ima dve mrke pruge. Dugaka je 7-10 mm. Larva stvara svilastu mreicu oko zrna ita, kojom omotava zrno, te pojede elu jezgru sve do ovojnice. Jedna jedina generacija javlja se u mesecu julu. tipizacija mikroorganizama, bazira na postojanju razlika u jednom odreenom svojstvu neke mikropske vrste (species). Zavisno od svojstva odabira se i metoda ispitivanja: utvrivanjem razlike u biohemijskim svojstvima biokemijska t., primenom serolokih testova - seroloka t., u nekih bakterija dolazi u obzir fagotipizacija, koja se zasniva na velikoj specifinosti bakteriofaga. Pored navedenih postoje i druge metode. tipski specifian imunitet, izvesni virusi, npr. virusi influence, denge, poliomijelitisa i dr. ostavljaju tipski specifian imunitet, koji moe biti dugotrajan (npr. poliomijelitis) ili kratkotrajan, kao u influence pruajui zatitu samo protiv zaraze virusom odgovarajueg tipa. Taj imunitet ne iskljuuje mogunost zaraze drugim tipovima iste vrste virusa. tireoglobulin, belanevina, sastojak koloida tireoideje. tireoideja, v. thyreoidea. tireoidna hrskavica, v. hrskavica. tireoidna lezda, v. glandula thyreoidea.

tkanina tireotoksika kriza, v. hipertireozna kriza. tireotropin (tireotropni hormon, TSH), hormon iz prednjeg renja hipofize, glikoprotein, podstie luenje hormona ti* reoideje. tireotropni hormon, v. hormon. tirocidin, v. tirotricin. tiroksin, v. thyroxinum. tirotricin, antibiotik dobijen iz Bacillus brevis Dubos, sastoji se od dva antibiotika: gramicidina (20%) i tirocidina (80%). Upotrebljava se samo lokalno. tirozin, p-oksifenil-alanin, a-amino--paraoksifenil-propionska kiselina. Jedina aminokiselina koja sadri fenolsku jezgru koja ulazi u sastav belanevina. Sastavni je deo aminokiseline dijod-tirozina, jednog od sastojaka hormona titaste lezde (tiroksina). tirozinaza, monofenol-oksidaza, enzim koji omoguuje oksidaciju tirozina. titanium, titan, Ti, hemijski element, srebrnastobeo metal, pratilac gvozda; upotrebljava se za oplemenjivanje elika. titar, (1) koliina reagujue supstancije u nekom rastvoru koji slui za volumetrij* sku analizu; (2) najvee razreenje ili najmanja koliina neke supstancije koja, pod odreenim uslovima, jo primetno ispoljava odreene osobine; aglutinacioni t., najmanja koliina ili najvee razreenje seruma koji, pod odreenim uslovima, izaziva vidljivu aglutinaciju bakterija, eritrocita ili drugih elija; koli-t., najmanja koliina vode, mleka ili drugog materijala koja sadri najmanje jedan ivi koli-bacil (E. coli). ti traci ja, odreivanje koliine neke supstancije u rastvoru metodom volumetrijske analize. titrica, Matricaria Chamomilla. V. Chamomillaeflos. titrimetrija, v. analiza (volumetrijska). titrirati (utrovati), odrediti koliinu neke supstancije u rastvoru metodom volumetrijske analize. tkanina, spada u zavojni materijal; prema naoj farmakopeji oficinami su: Linteum calicutense crudum (sirova kaliko-tkanina); Linteum calicutense depu809

TL-antigen ratum (proiena kaliko-tkanina) i Linteum calicutense depuratum sterile (sterilna proiena kaliko-tkanina). TL-antigen, antigen prisutan na timocitima mieva TL+-sojeva. Gubi se u procesu diferencijacije timocita u T-limfocite. Nalazi se i na T-limfocitima leukemikih TL-sojeva. T-limfoiti, limfociti poreklom iz timusa. Odgovorni za celularnu imunost (kasna hiperosetljivost, kontaktna hiperosetljivost, odbacivanje kalema tkiva, reakcija kalem-protiv-domaina, steena otpornost prema nekim mikrobima, autoalergijska oboljenja kao to su autoalergijski encefalomijelitis, tireoiditis, orhitis i dr.). Imaju na membrani receptor e za viruse i eritrocite. Kortizon selektivno razara T-limfocite u korteksu timusa. Imaju specifine markere (antigenske determinante) na povrini membrane pomou kojih ih je mogue razlikovati od B-limfocita (teta-marker, TL i dr.). Tlimfociti migriraju iz timusa u tzv. timus-zavisne zone slezine, limfnih voria, Peyjerovih ploa. U giodara najvei deo tzv. recirkuliuih limfocita (tj. limfocita koji prolaze kroz grudni kanal)x ine T-limfociti. Broj T-limfocita se znatno smanjuje neonatalnom timektomijom, zraenjem i dr. Osetljivi su na antilimfocitne serume, imunosupresivna sredstva, kortikosteroide, i dr. Nespecifino proliferiu pod dejstvom raznih lektina (fitomitogena), a specifino pod uticajem antigena. T-limfociti su glavne efektorne elije u tzv. elijskoj citotoksinosti. Stvaraju bioloki aktivne supstancije (limfokine). Vezuju antigen. Slue kao pomone elije u stvaranju antitela. Kooperiu s B-limfocitima u raznim imunim reakcijama. Nosioci su imunoloke memorije. Imaju ulogu supresornih elija u nekim imunim reakcijama. U ljudi: smanjen broj T-limfocita je vezan za hipoplastian timus (DiGeorgeov sindrom). Imaju ulogu u odbacivanju tumora. Neki oblici akutne limfoblastne leukemije imaju uglavnom T-limfocite. Postoje subpopulacije Tlimfocita. tmulost, v. perkusijski zvuk.
810

Tomesov nastavak tokologija, naziv za porodiljstvo. toksiki gastritis, v. gastritis. toksiki hepatitis, v. hepatitis. toksinost, otrovnost, v. toksini. toksikologija, nauka o otrovima. Prouava poreklo, fizike i hemijske osobine, toksina dejstva i dokazivanje prisustva otrova, kao i leenje trovanja. toksikomanija, stanje periodinog ili hroninog trovanja tetnog za pojedinca i za drutvo prouzrokovano ponavljanim uzimanjem nekog leka (prirodnog ili sintetskog). Odlike toksikomanije su: (1) neodoljiva elja ili potreba da se nastavi s uzimanjem leka i da se ovaj pribavi svim sredstvima; (2) sklonost da se poveavaju doze; (3) zavisnost, psihika, a ponekad i fizika, u pogledu efekta leka. V. morfinomanija, kokainomanija. toksoid, v. anatoksin. tolbutamidum (tolbutamid), derivat sulfonilureje, zamena za insulin (za leenje nekih dijabetiara). tolerancija, podnoljivost, (farm.) poveana tolerancija prema pojedinim lekovima. Osobe koje pokazuju poveanu toleranciju prema nekom leku podnose, bez ikakvih toksikih simptoma, tako velike doze toga leka koje bi u osoba u kojih ne postoji ova podnoljivost, sigurno prouzrokovale toksike simptome a, eventualno, i smrt; granica tolerancije, koliina ugljenih hidrata koju bolesnik od eernog dijabeta moe da uzima u toku 24 asa, a da se u mokrai ne pojavi glikoza. tolerantna doza, v. host's. toluen, metil-benzen CHaCeHs. Bezbojna tenost koja jako prelama svetlost. Iz njega se dobija saharin i dr. toluidin, me tuni derivat anilina CH3NH2CeH4. Postoje tri oblika (prema uzajamnom poloaju amino- i metil-grupe): orto-, meta- i paratoluidin. Tomesov nastavak, organska osnova, segment budue glene prizme kupastog oblika i duine oko 4 mikrona. Javlja se u toku stvaranja gledi i predstavlja proizvod jednodnevne aktivnosti ameloblasta. Minerauzacijom ovih segmenata stvara se glena prizma. V. popreno-prugovanje glei

Tomesov zrnasti sloj Tomesov zrnasti sloj, normalna histoloka struktura u dentinu korena zuba. Predstavlja uzanu zonu interglobularnog dentina u blizini cementa. I kroz ovaj deo dentina prolaze dentinski kanalii. Tomesovo vlakno, v. dentin, odontoblastl tomografija, rendgensko snimanje ovejeg tela u tankim slojevima, na odreenoj dubini najee raunate s lea. Tomografija se ostvaruje kretanjem kako kasete s filmom, tako i rendgenske cevi za vreme snimanja. Njihovo kretanje je suprotnog smera (paralelno s ovejom visinom) budui da su vezane na krajevima raznokrake poluge koja se obre (klati) u ravni eljene dubine, kao to se terazije klate oko svoje osovine. Sin. stratigrafija. tomogram, rendgenski snimak sloja odreene dubine ovejeg tela. to je ispod i iznad eljenog sloja, ne vidi se na snimku. Tomogram omoguava bolje raspoznavanje patolokih promena obolelog organa, kao da se prouavaju anatomski preseci na odreenim dubinama ovejeg tela. V. tomografija. tonica (remedia), tonici, sredstva za jaanje. tonian, (1) koji se odnosi na osmotsku koncentraciju, npr. izotonian rastvor, rastvor iste osmotske koncentracije; (2) koji se odnosi na tonus, tonusni, npr. izotonusna kontrakcija, kontrahovanje miia pri kome se njegova napetost (tonus) ne menja. Sin. tonusan. tonini grevi, v. spasmus. tonografija, merenje brzine oticanja komorne tenosti pod stalnim pritiskom tonometra odreene teine u toku 4 minuta. Metoda se koristi u ranoj dijagnostici glaukoma. tonometar, aparat za merenje intraokularnog pritiska. Najpoznatiji je Schitzov tonometar. Danas postoji i elektrini tonometar (za veoma precizna merenja). tonometrija, merenje napona ili pritiska; (oft.) merenje napetosti one jabuice, tj. intraokularnog pritiska. tonsilla, tonzila, krajnik, meoviti limfoepitelni organ koji izmeu epitelnih uv-

topografska perkusija rata sadri mnogobrojne limfne vorie. Sin. amygdala; t. lingualis, jezini krajnik, paran organ, na gornjoj strani korena jezika, ispod sluznice; t. palatina, nepani krajnik, paran organ, smeten na bonom delu drelnog suenja izmeu nepanih lukova, na zadnjem otvoru usne duplje; t. pharyngea, drelni (trei krajnik), neparan organ, nalazi se na gornjem zidu drela. tonsillaris, tonzilaran, krajniki, npr. abscesus tonsillaris krajniki zagnoj ili apsces. tonsillectomia, tonzilektomija, hirurko odstranjenje krajnika. tonsillitis, tonsilitis, zapaljenje krajnika, akutno ili hronino. V. angina. tonsillotomla, tonzilotomija, delimino hirurko odstranjenje tonzila (danas naputeno). tonus; stanje normalnog napona ivog tkiva, npr. tonus skeletnih miia, odrava se trajnim uticajem centralnog nervnog sistema preko ivaca. tonzilni apsces, v. abscessus. tonzilogen, to potie od tonzila. topectomia, topektomija, uklanjanje manjeg ali specijalnog areala iz eonog renja mozga u izvesnim duevnim oboljenjima. tophus arthritic us, zglobni tofus, vor u predelu nekog zgloba, na usnim koljkama i nosu veliine zrna graka do manjeg oraha, vrlo bolan, sastavljen od vezivnog tkiva i mase istaloenih urata. Javlja se u bolesnika koji boluje od gihta, podagre. Sin. t. uricus. Toplice naziv za banje u Hrvatskoj i Sloveniji. Obino se ovako nazivaju tople vode. V. banja. toplotni udar, sindrom nagomilavanja te lesne toplote usled nemogunosti njenog odavanja. Nastupa kad je spoljna temperatura visoka, a vazduh zasien vlagom. Glavni znaci: gubitak svesti, katkad grevi. Toplotni udar moe da se zavri i smru. topografija, (med.) opis neke anatomske oblasti i meusobnih odnosa organa. topografska anatomija, v. anatomija. topografska perkusija, v. percussio.

811

Topusko

toxicodermia

Topusko, banja lei u ravnici, u lepoj do- torpor, obamrlost, nedostatak reagovanja na normalne i obine nadraaje. V. torlini Gline, desne pritoke Krke, pod obpidus. roncima zelenih breuljaka (srez Vrgin Most), na 130 m n.v. Njen klimat deluje Torresova telaca, acidofilna telaca u jedru elije; nalaze se u jetri i CNS mia sedativno. U banji postoje tri izvora i majmuna vie nego u obolelih ljudi (temperature: 49,5, 56,2 i 59,30C) slabo ute groznice. mineralisane vode (0,571 g/oo). Ove vode su i radioaktivne (494 Mahovih je- torsio, torzija, spiralno uvrtanje. Obino je viestruko. Via se na peteljkama podinica u jednom litru gasa iz vode). S kretljivih cista, na pupanoj vrpci i dr.; t. ovom vodom spravlja se i lekovito blato. dentis, uvrtanje zuba, usled traume zaPostoji ureeno kupatilo s kadama, bametka zuba dolazi do deformacije tako senima, odeljenjima za prihienu blata, da zub ima oblik spirale. fizikalnu terapiju i masau. U ovoj banji torso, trup bez glave i ekstremiteta. se lece: hronina reumatika oboljenja zglobova, miia i kime, neuralgije, torticollis, krivoijost, v. caput opstipum. hronina oboljenja enskih polnih orga- torus, ispupenje, npr. torus tubarius, ispupenje trube, hrskavinog dela Eusna, neke kone bolesti i uriki artritis. tachijeve trube; t. mandibularis, rub, torakokardijalni indeks, mera za renduveanje kosti donje vilice s lingvalne gensko odreivanje veliine srca. Predstrane u predelu onjaka i pretkutnjastavlja odnos izmeu bazalno-torakalka. Moe zahvatiti i vee delove donje nog prenika (Th) i transverzalnog previlice, obostrano ili jednostrano. Uklanika srca (Tr). U normalnim sluajevinja se hirurki, pre izrade delimine ili ma Th/Tr- 1,9 do 2,2. V. bazalno-torapotpune proteze; t. palatinus, nepani kalni prenik, transverzalni prenik srca. rub, uveanje kosti na sredini tvrdog torakoplastika, v. thoracoplastica. nepca. Ako onemoguava izradu protetorakopneumografija, instrument kojim za, uklanja se hirurki. se registruju respiratorni pokreti grudif torakoskop, instrument slian cistosko- torzioni spazam, v. athetose double, athetosis. pu, koji slui za inspekciju pleuralne upljine i presecanje sraslina (pneu- totalna gastrektomija, v. gastrectomia. molysis) pomou galvanokautera. Tara- totalni aciditet, v. aciditet, eludani. koskop se uvodi u pleuralnu upljinu tourniquet, (fr.) turnike, tlailo, stezalo, instrument kojim se okruuje ekstremitet kroz troakar zaboden kroz meurebartoliko vrsto da se izazove kompresija ni prostor. na krvne sudove i sprei cirkulacija krvi torakotomija, v. thoracotomia. u perifernom delu ekstremiteta; Estorcular Herophili, Herofilov slivnik, marchov t., v. Esmarchova ishemija; spoj venskih sinusa tvrde modanice na garrot t., panski ekrk koji se sastoji sredini unutranje strane ljudske potiod marame, omotane oko ekstremiteta, Ijane kosti odakle polaze drugi venski a zatezane obrtanjem tapa koji je podsinusi i odvode vensku krv iz mozga i luvuen ispod nje; pneumatski t., turnike banje u vrat. Sin. conjluens sinuum. koji se sastoji od uske gumene kese; ona Torkildsenova operacija, v. operacija. se orno tava oko ekstremiteta i napumTormentillae rhizoma, osuen podanak pava toliko da prekine cirkulaciju krvi u od trave od srdobolje, Tormentilla erecperifernom delu ekstremiteta; t. za ta. Sadri tanina. Upotrebljava se, u obskalp, turnike kojim se omota glava i liku tinkture ili dekokta, protiv proliva. zategne da sprei krvarenje iz krvnih torpidne (utinjale) granulacije, v. granusudova poglavine i otkinutog skalpa. V. latio. skalpiranje. torpidni ok, v. ok. torpidus, torpidan, koji sporo reaguje ili toxaemia, v. toxicosis. sporo zaceljuje, umao, utinjao, npr. toxicodermia, toksodermija, pojava najraznovrsnijih promena na koi u torpidna rana, torpidne granulacije. 812

toxicosis
vidu morbiliformnog ili skarlatiniformnog osipa, urtikarijalnih erupcija, ekcematiformnih lezija s papulovezikulama i bulama, vlaenjem i krustama, kao posledica intoksikacije najrazliitijim hemijskim supstancijama (na prvom mestu medikamentima unesenim enteralnim ili parenteralnim putem). toxicosis, toksikoza, svaka bolest izazvana toksinima; t. alimentaris, toksikoza izazvana hranom; trovanje hranom; t. endogenes, autointoksikacija; t. exogenes, toksikoza izazvana uzimanjem toksikog materijala; t. haemorrhagica capillaris, v. Henochova purpura (pod purpura); t. e retentione, retencijska toksikoza, izazvana neizluivanjem toksikih materija, u azotemiji, na primer. toxin, u irem smislu reci toksin je svaki otrov ivotinjskog ili biljnog porekla. U uem smislu toksini su otrovni proizvodi bakterija koji izazivaju razvijanje specifinih antitela u krvi i veinom su labilne prirode. Razlikuju se egzotoksini i endotoksini. toxinosis, toksinoza, svaka bolest izazvana nekim toksinom. toxoid, v. anatoksin. Toxoplasma, rod izduenih, iz klase endoparazitnih protozoa, ili ovalnih (sporozoa) koji u vidu telaaca, polumeseastog oblika, ive kao paraziti leukocita i endotelnih elija raznih sisara, ptica i reptilija. Retki su u perifernoj krvi, a esto obilni u jetri, slezini, kostnoj sri, pluima, mozgu itd. T. pyrogenes, nalazi se u elijama slezine u tropskoj splenomegaliji, v. kala-azar. trabecula, trabekula, gredica, npr. trabecula lienis. trabeculectomia, trabekulektomija, mikrohirurka operacija protiv glaukoma kojom se, isecanjem dela trabekuluma, poboljava oticanje komorne tenosti i time regulie intraokularni pritisak. Primenjuje se odskora. tracer, (eng.) v. obeleiva. trachea, traheja, dunik, cevast organ za disanje, nastavlja grkljan u vratu i zavrava se u grudnoj duplji spram V grudnog prljena ravanjem u dve glavne dunice, desnu (bronchus principalis

tracheostoma
dexter) i levu dunicu (bronchus principalis sinister). Svaka dunica, u sastavu plunog korena, ulazi kroz koren (hilus) u odgovarajue plue u kome se dalje deli na krupnije i sitnije grane (bronchi i bronchioli). Zid dunika i dunica sadri hrskavine lukove koji im daju vrstinu; strana tela t., razni predmeti, koji aspiracijom iz drela dospevaju u dunik kad su refleksi u drelu poremeeni, kao u narkozi, pijanom stanju ili naprosto od iznenaenja ili straha (kotice, igle, vetaki zubi, staklene oi lutke itd.). Ekstrakcija se vri putem tra-heoskopije. trachealis, trahealan, duniki, npr. cartilago trachealis, dunina hrskavica. tracheitis, traheitis, zapaljenje trahejf (dunika). tracheoesophagealis, traheoezofagealni, koji pripada duniku i jednjaku ili stvara komunikaciju izmeu njih (npr. traheoezofgealna fistula nastala usled karcinoma ezofagusa) ili tuberkuloze sredogrudnih limfnih lezda. tracheoscopia, traheoskopija, osmatranje zjapa i zida dunika pomou cevas-tog i osvetljenog metalnog spekuluma (traheoskopa). Obino se ista ev upotrebljava i dalje za osmatranje bronhusa (traheobronhoskopija). Cev se veinom stavlja kroz usta i grkljan u traheju (gornja t.), ako postoji traheostoma, moe se staviti i kroz nju neposredno u dunik (donja t). Ovim nainom mogu se izvaditi i strana tela iz dunika i iz dunica. tracheostenosis, traheostenoza, suenje dunika. Moe da nastane postepeno, npr. od kompresije koju izaziva struma ili naglo usled endogenog ili egogenog stranog tela. U deteta moe i strano telo u jednjaku svojim pritiskom da suzi traheju toliko da ugrozi njegov ivot. tracheostoma, traheostoma, hirurkim putem uoblien trajni otvor na prednjem zidu dunika. U njemu je ivica sluznice srasla s ivicom koe te se lako moe da stavlja i menja dunika kanu-Ia. Traheostoma je nekad privremena mera leenja (npr. pri paralizi larinksa, dok se ne ukloni zapreka), a nekad stal813

tracheotomia na (npr. u laringektomisanog bolesnika). tracheotomia, traheotomija, operativni poduhvat kojim se uspostavlja otvor u prednjem zidu dunika. U otvor se stavja trahejna kanula i tako se bolesniku osiguravaju disanje i ekspektoracija. Indikacija za t. je svaki sluaj stenoze u vazdunim putevima iznad mesta na kome treba da se postavi kanula, ako se ne moe drukije brzo ukloniti uzrok. Vri se takoe pri leenju akutne disajne insuficijencije u komatoznim stanjima, u trovanju i u bulbusnim oblicima poliomijelitisa (Lassenova metoda); t. urgens, hitna traheotomija, operacija koja se vri pod neposrednom pretnjom od uguenja, katkad bez pomagala, bez pripreme, i bez strune pomoi. Postoje odreena pravila kako se moe to bre otvoriti traheja i u nju staviti cevica koja odrava otvor prohodnim. trachoma, trahom, u izvesnim delovima sveta veoma proireno endemsko oboljenje venjae izazvano virusom. U prvom i drugom stadijumu odlikuje se pojavom folikula i granula, poglavito na venjai tarzusa i forniksa. U treem stadijumu se javlja razmekanje folikula i granula, dok se etvrti stadijum odlikuje stvaranjem oiljaka. Kao posledica nastaju: entropijum (izvraenost) kapka, trihijaza, panus, kseroza venjae, pa i ronjae. Sin. conjunctivitis trachomatosa. tractio, trakcija, vuenje, tegljenje, npr. fragmenata slomljene kosti, pri repoziciji ploda pomou kieta pri poroaju itd. tractotomia, traktotomija, operacija kojom se preseca neki senzitivni put u centralnom nervnom sistemu radi otklanjanja bolova. Najee se primenjuje presecanje bulbospinalnog puta V lubanjskog ivca; mezencef alika t., presecanje nervnih puteva u mezencefalonu. tractus, trakt, vuenje, izduena tvorevina, snop, pribor; (1) izduena tvorevina u vidu snopa ili trake, npr. snop nervnih vlakana koji imaju isto poreklo i zavretak i obavljaju istu funkciju; (2) skup ili 814

tractus pribor organa, obino izduenih, koji obavljaju istu funkciju; t. corticomiclearis, s. corticobulbaris, kortikonuklearni motorni put, jedan od direktnih motornih puteva za voljne pokrete miia lica i organa u glavi i vratu. Njegova vlakna polaze iz motornog sredita u prednjoj sredinoj vijuzi (gyrus praecentralis), prolaze kroz belu masu velikog mozga i zavravaju se u motornim jedrima ivaca modanog stabla. Svako motorno jedro, izuzev VII i XIl modanog ivca, ima dvokornu inervaciju; t. corticospinalis, s. pyramidalis, piramidni modani put, jedan od direktnih motornih puteva za voljne pokrete miia u delovima tela izuzev glave. Polazi od prednje sredine vijuge (gyrus precentralis), prolazi kroz belu masu velikog mozga, zatim se sputa kroz modano stablo, a u produenoj modini deo vlakana se ukrta. Sva vlakna, ukrtena i neukrtena, zavravaju se u prednjim rogovima sive mase u kimenoj modini, na suprotnoj strani od strane polutke odakle polaze vlakna; t. digestorius, trakt za varenje, pocinje usnom dupljom i nastavlja se drelom, jednjakom, elucem, tankim i debelim crevom. Tanko i debelo crevo se zajedniki nazivaju crevni trakt (t. intestinalis). U tractus digestorius spadaju i lezde iji se izvodni kanali ulivaju u njega, a to su: pljuvane lezde, jetra i pankreas. Sin apparatus digestorius, systema digestorium; t. olfactorius, mirisna traka iz rinencefalona, nalazi se na donjoj strani eonog renja; t. opticus, optika traka, sadri nervna vlakna, iz optikog puta, koja polaze od optikog raskra i zavravaju se u optikim centrima srednjeg mozga i meumozga; t. respiratorius, respiratorni ili disajni trakt sainjavaju: nosna duplja, drelo, grkljan, dunik, dunice i plua. Sin. apparatus respiratorius, systema respiratorium; t. rubrospinalis Monakowi, rubrospinalni ili Monakowov put, glavni vanpiramidni put, snop nervnih vlakana od crvenog jedra (nucleus ruber) do motornih jedara u prednjim rogovima sive mase kimene modine; t. spinocerebellaris, spino-

tragacantha cerebelarni trakt, snop nervnih vlakana od senzitivnih rogova kimene modine do kore malog mozga i provode nesvesni duboki senzibilitet; t. spinothalamicus Edingeri, spinotalamus ili Edingerov put, snop vlakana povrinskog senzibiliteta trupa i udova (bol, temperatura i dodir). tragacantha, tragakanta, tragant, na vazduhu osuena guma iz stabljike mnogih malazijskih vrsta Astragalus, npr. A. ascendens (Leguminosae, Papilionatae). Sin. Gummi Tragacantha. tragus, kozao, kozli, prednja kvrga usne koljke. traheja, v. dunik. trahejna kamila, v. canule. trahomska telaca, v. inkluziona telaca. training, v. trening. trajni katetar, (fr. catheter dmeure), v. katetar. trakcioni divertikul, v. diverticulum. trake za poliranje plombi, (stom.) trake od platna ili metala sa zrncima nekog abrazivnog sredstva na jednoj povrini. Slue za poliranje plombi na aproksimalnim povrinama zuba. trankilansi, sredstva za umirenje, umirujua sredstva; trans-, prefiks u sloenicama oznaava da je neto kroz, preko ili iza. Npr. transtorakalno, kroz grudni ko. U jedinjenjima s dvostrukom vezom postoje dva oblija geometrijske izomerije od kojih je jedna cis-, a druga trans-izomerija. V. izomerija. transabdominalis, transabdominalan, koji prolazi kroz trbuni zid. transaortni, koji se vri kroz aortu npr. hirurka intervencija na zaliscima aorte, koja je radi toga incizijom otvorena. transatrijumski, koji se vri kroz pretkomoru, npr. hirurka intervencija na zaliscima srca, poto je pretkomora incizijom otvorena. transdukcija, prenoenje genetikog materijala; u ovom sluaju prenosilac gena je bakteriofag, koji posle lie pasivno na svojoj povrini prenese fragment DNK i unese ga u novu bakterijsku eliju. Transdukcija je mogua jedino sa blagim, umerenim DNK-fagima.

transfusio transfekcija, lizogenizacija, u ovom procesu prenoenja genetskog materijala, dolazi do ugraivanja samo DNK-bakteriofaga u DNK-bakterijske elije. Na taj nain bakterija dobija jedno novo svojstvo, a istovremeno je ta bakterija postala lizogena. Sticanje novih- svojstava preko transfekcije faga naziva se fagna konverzija. transfer, psihoanalitiki pojam koji oznauje nesvesno vezivanje oseanja, stavova i elja koje su ranije bile vezane za vane linosti u ivotu (roditelje), za one linosti koje sada u ivotu njih predstavljaju (lekar psihoterapeut). V. kontratransfer. transferna neuroza, pojava jake emocione veze izmeu pacijenta i terapeuta u toku psihoanalitike terapije. Njena interpretacija je centralni dogaaj u klasinom psihoanalitikom leenju. transformacija, genetska rekombinacija u bakterija. U ovom procesu genetska informacija se prenosi iz jedne elije u drugu, rastvorenom DNK; elija primalac prima rastvorljivu DNK koju oslobaa elija davalac. Sjedinjavanje molekula DNK zahteva usku homologost nukleinskog niza; elijska t., proces koji dovodi do takvih promena u eliji zbog kojih ona gubi sposobnost kontrole svoje deobe i postaje tumorska elija. transformatio DNK, transformacija, trajna promena genskog sastava u DNK jedne elije (bakterije), ugraivanjem u nju segmenta DNK druge, genski razliite jedinke. transfusio, transfuzija, unoenje krvi ili njenih sastojaka direktno u krvotok; direktna t., neposredno prenoenje krvi iz vene davaoca u venu primaoca krvi; exsanguino transf usia, ekssangvinotransfuzija, zamenjivanje velikog dela krvi primaoca krvlju vie davalaca istovremenim putanjem krvi iz jedne vene primaoca, a davanjem citratne krvi u drugu venu; eksangvinotransfuzija se primenjuje u novoroeneta koje boluje od fetusne eritroblastoze, u tekoj uremiji, a ponekad i u akutnoj leukemiji; indirektna t., davanje citratne krvi iz boce; intraperitoneumska t., in-

815

transilluminatio
fuzija krvi u peritoneumsku upljinu. transilluminatio, transiluminacija, prosvetljavanje one jabuice pomou specijalne lampe (diaphanoscop). Metoda pregleda koja se upotrebljava za diferentovanje serozne od solidne ablacije pri intraokularnom tumoru. Sem toga upotrebljava se i za lokalizaciju intraokularnih stranih tela. transitio, tranzicija, mutacija izazvana zamenom jedne purinske baze drugom purinskom bazom ili jedne pirimidinske baze drugom pirimidinskom bazom u odreenom kodonu DNK. transkonfiguracija, v. repulsio, cis-konfiguracija. translacijska kontrola, regulisanje genske ekspresivnosti u vidu mRNK mehanizma kojim se ostvaruje kontrola stepena njene translacijske aktivnosti. translatio, translacija, prenoenje genskih informacija sa mRNK na sintezu polipeptidnog lanca, pri emu vrsta i redosled kodona (tripleta) u molekulu mRNK uslovljavaju vrstu i redosled aminokiselina u polipeptidnom lancu. translocasa, v. faktor elongacije. translocatio, translokacija, prenoenje segmenta jednog hromosoma na drugi, x nehomologni hromosom; reciprona t., izmena hromosomskog materijala izmeu dva nehomologna hromosoma. transmiter, materija koja se oslobaa na postsiriaptikim zavrecima, te, zavisno od prirode, moe dovesti do razdraenja ili inhibicije. Kao ekscitacijski transmiteri poznati su acetil-holin i simpatin (materija slina adrenalinu), a kao inhibicijski gama-amino-buterna kiselina. transnazalni pristup, v. per vias nasales, operatio Lothropova. transparencija, T, sin. koeficijent transparencije t, odnos intenziteta / proputene i /o upadne svetlosti, tj. T = ///o. Izraava se u procentima i zavisi od debljine uzorka (medijuma). Za dati uzorak zavisi od talasne duine svetlosti i upadnog ugla. transplantatio, transplantacija, presaivanje, kalemljenje, postupak presaivanja tkiva s jednog mesta na drugo u iste
816

transplantatio
osobe (autotransplatacija), ili, ee, s jedne osobe ili ivotinje na drugu (homologan i heterologan presad). Ako je u pitanju autologni presad, elije kalema mogu neogranieno dugo da ive ako im se obezbedi dovoljna vaskularizacija; ali ako je u pitanju homologni, a pogotovu heterologni kalem, gotovo uvek nastaju imunske reakcije (odbacivanje kalema), koje prouzrokuju smrt svih elija kalema u roku od 3 do 10 nedelja posle transplantacije, ako se ne preduzmu specifine terapijske mere koje imaju za cilj spreavanje imunih reakcija. Ako su tkiva pre transplantacije tipizirana i ako je u pitanju homologna transplantacija, ona m oe biti veom a uspena (transplantacija bubrega). V. autoplastika, heterotransplantacija, homoplastika, homotransplantacija. Transplantacija je slobodna ili s peteljkom, tj. transplantat je potpuno odvojen od svog prirodnog mesta ili s ovim odrava privremeno vezu preko peteljke. V. operacija, heterotransplantacija, homotransplantacija; alogenska t., v. alloplastica; heterotopska transplantacija tkiva ili organa s mesta*koje je za njih tipino na atipino mesto; homotopska t., v. ortotopska transplantacija; ortotopska t., transplantacija tkiva ili organa prenetih s mesta koje je za njih tipino na netipino mesto (sin. homotropska transplantacija); Reverinova t., plastika pomou transplantacije malih kalemova epiderma koji se rasporeuju po rani u obliku ostrvaca; singenika t, transplantacija tkiva meu ivotinjama iste vrste; singenezioplastika t., transplantacija tkiva ili organa jedne osobe drugoj iste vrste i u rodbinskoj vezi, npr. od matere detetu, ili od brata sestri; t. tetive, hirurka intervencija kojom se priiva tetiva zdravog miia za tetivu paralisanog miia ili z kost; Thierschova t., plastika svee ili os vezene rane pomou veih kalemova koji se sastoji od epiderma i papilarnog tela. V. Thierschova transplantacija; vezana t., prekrivanje defekta na povrini tela transplantatom koe ili koe s potkonim tkivom, ponekad i s kosti, koji se, nasup-

transplantat

transsudatum

rot slobodnom transplantatu, ne odvaja transportna RNK (tRNK), prepis gena potpuno od svoje okoline, ve s ovom specijalizovanih za sintezu tRNK. Postoji ostaje u vezi konom peteljkom radi obnajmanje dvadeset vrsta tRNK u svakoj ezbeenja ishrane kalema, dok ovaj ne eliji. Svaka tRNK je prilagoena za zaraste na novom mestu; t. zuba, presatransport odreene i aktivisane aminoivanje zuba iz jedne alveole u drugu. kiseline do mRNK na ijem se kalupu transplantat, kalem, presad, tkivo ili orvri sinteza proteina. Sin. transfer RMK, gan, koji se presauje pri transplantacirastvorljiva RNK, adaptor RNK, acceptor ji; Filatovov t., transplantat koji se stvaRNK. ra hirurki spajanjem pomou avova transpositio, trans pozicija, premeteni dva paralelna reza koe i potkonog tkipoloaj, odnosno prebacivanje organa s va odvojenih od svog leita, dubljih slojedne strane na drugu (situs viscerum jeva; transplantat ostaje vezan sa svoja inversus); t. aortae et arteriae pulmodva kraja za neodvojeno tkivo. Takvom nalis, poremeaj u razvoju velikih artevaljkastom renju odvoji se, posle oko 2 rijskih krvnih sudova, pri emu aorta sedmice, jedan kraj presecanjem i zaipolazi iz desne, a pluna arterija iz leve va se u kou i potkono tkivo u oblasti komore. Tada ivot zavisi od ukrtenog koja se kalemi. Poto se uspostavi cirkutoka krvi izmeu krvi u desnom i levom lacija krvi i od tkiva u koji je presaen, srcu, kao u defekt pregrade komora preseca se drugi kraj valjkastog renja. srca ili stalnog arterijskog voda. CijanoReanj, kalem uzduno se preseca da bi za je glavni simptom. V. ductus; t. dendobio ponovo etvorougaoni oblik i uitium, transpozicija zuba, nepravilnost va za ivicu rane, koju prekriva. V. Filatorasporeda zuba; totalna t., zubi su na alvov valjkasti transplantat; Krauseov veolarnom grebenu, ali su zamenili koni t., slobodni (bez peteljke) kalem mesta; parcijalna t., zub koji je promekoe. U svom preseku zahvata sve slojenio mesto nie van alveolarnog grebeve koe. Sin. WoIfov koni kalem. V. tranna. splantacija. transpozicija, v. transpositio. transpiratio, transpiracija, osloboavanje transrektalna laparotomija, transrektalvazduha, znoja ili vodene pare kroz na celiotomija. V. coeliotomia, laparotokou (sin. perspiratio insensibilis); t. pulmia. monalis, izbacivanje vodene pare iz transcriptio, transkripcija, prenoenje krvi putem plua. genskih informacija s molekula DNK na transpleuralno, kroz pleuru; put u pleumolekul RNK koja se, katalitikim deloralnu upljinu. vanjem polimeraze RNK, sintetie na transportna !mobilizacija, privremena kalupu deoksiribonukleinske kiseline. imobilizacija povreenih delova tela, transsudatio, transudacija, izlae nje tenajee ekstremiteta, sastavni je deo nosti iz kapilara filtracijom kod razlike prve pomoi (v. tamo); zamenjuje se deizmeu krvnog pritiska i napona tkiva finitivnom !mobilizacijom posle hiruroko kapilara, difuzijom kroz zidove kake obrade i obezbeuju se povoljni uspilara pri razlici izmeu osmotskog prilovi za leenje, a sredstva za transporttiska krvi i tkiva, bubrenjem koloida tkinu !mobilizaciju su improvizovana va usled njihove sposobnosti da zadre (kora drvea, aovi, granje, daska i si.) vodu kao i poremeajem u oticanju limili standardna (trougla marama, zavoji fe iz tkiva. Transudacija izaziva poveaudlage-najee Kramerova, Diteriksonje koliine vode u tkivima i teleshim va i Tomasova); transportna !mobilizaupljinama - hidrops. V. hydrops, oedecija se moe izvesti i raznim postupcima, transsudatum. ma: fiksacijom povreene ruke uz telo transsudatum, transudat, tenost u tkivu ili povreene noge uz zdravu kaiem, ili telesnim dupljama koja potie iz krvi zavojima, rubljem itd. V. immobilisatio, kod opteg ili lokalnog poremeaja krudlage. votoka u venama (zastoj), pri emu igra
52 Medicinski leksikon

817

transversalis ulogu propustljivost kapilara i promena u sastavu krvi, T. se odlikuje bistrim, providnim izgledom, malom koliinom belanevina (ispod 2%) i niskom specifinom teinom. V. hydrothorax, ascites. transversalis, transverzalan, v. transversus. transversectomia, transverzektomija, uklanjanje poprenog nastavka prljena hirurkim putem. transversio, transverzija, mutacija izazvana zamenom purinske baze pirimidinskom bazom, ili obrnuto, u odreenom kodonu DNK. transversus, transverzni, popreni. Sin. transversalis. trnsvestitizam, nesavladljiva ili teko savladljiva nagonska potreba u osoba odreenog pola da se pojavljuje odevena, presvuena kao osoba suprotnog pola. transverzalna fraktura, v. fractura, transverzalni prenik srca (Tr), irina srane senke u PA-projekciji. Razmak izmeu najudaljenije take desne pretkomore do Ieve komore. V. torakokardijalni indeks. transvesicalis, transvezikalan, koji prolazi kroz beiku specijalno mokranu, npr. transvezikalna prostatektomija. transvestitizam, nesavladljiva ili teko savladljiva nagonska potreba u osoba odreenog pola da se pojavljuje odevena, presvuena kao osoba suprotnog pola. Traubeov prostor, v. sputium semilunar^. trauma, rana ili povreda koja moe biti izazvana fizikim, hemijskim i psihikim uticajima; akustika t., jednokratno vrlo jako, a pogotovu iznenadno, delovanje nekog zvunog fenomena (prasak iz puke, topa ili si.) moe da trajno oteti Cortijev organ na pogoenoj strani. Ako delovanje ozlede nije imalo prevelik intenzitet, nastaje sluni skotom, u protivnom sluaju moe da doe i do irokog poremeaja sluha; biciklistike t., povrede koje mogu nastati u toku bavljenja biciklistikim sportom. One se u sutini ne razlikuju od drugih traumatizama; hronina a. t. nastaje usled trajne izloenosti buci veeg intenziteta (profesijska nagluhost), te moe da do818

traumatologija stigne najtei stepen nagluhosti, obino obostrano; industrijske t., profesionalna oteenja i ozlede koje nastaju pri radu. Do tih ozleda dolazi usled raznovrsnih uticaja (mehanikih, fizikih, hemijskih i usled raznovrsnih profesionalnih infekcija). Pri radu najvei broj nesrenih sluajeva nastaje kao posledica individualnih faktora, zatim usled nedovoljno sprovedenih higijenskih i tehnikih mera zatite (oko 10%) ili usled optih loih uslova rada. Rad u nenormalnim prilikama, premorenost, neracionalnost, noni rad, nepoznavanje radnog procesa i vremenski faktor poveavaju broj industrijskih trauma. Npr. najvei broj nesrenih sluajeva pada na prvi i poslednji dan u sedmici, tj. u ponedeljak (dejstvo alkohola) i subotu (uticaj premorenosti); Monteggina t., kombinovana povreda s iaenjem glavice radijusa i preloma laktae; okluzalna t., oteenja na zubima i potpornom aparatu zuba prouzrokovan okluzalnim silama. Sin. traumatizam okluzalni; V. okluzija traumatska; poroajna t., trauma koja se deava u toku ili posle poroaja. Po nekim teorijama psihijatara novoroene pretrpljuje psihiki ok usled poroaja odnosno promene sredine; psihika t., duevni potres usled nekog neprijatnog doivljaja koji ostavlja trajan trag u dui u vidu tzv. kompleksa i zbog toga, po nekima, dovodi do neuroza. V. kompleks, neurosis. traumatismus, v. traumatizam. traumatizam, (1) stanje organizma posle povrede ili ranjavanja; (2) psihiko stanje organizma posle povrede ili ranjavanja. V. trauma. traumatizam, okluzalni, v. trauma, okluzalna. traumatolog, hirurg koji prouava traumatologiju i osposobljen je da zbrinjava zadesne povrede. V. trauma, traumatologija traumatologija, grana hirurgije koja se bavi klinikim prouavanjem, profilaksom i terapijom povreda. V. traauma, traumatolog, traumatizam.

traumatopathia traumatopathia, traumatopatija, patoloka stanja povreenog nastala usled povrede ili rane. V. trauma, traumatizam. traumatophilia, traumatofilija, stanje pomuenja svesti u kojoj povreeni ili operisani bolesnik vri neki delikt. traumatopnoea, traumatopneja, dispneja u prodornim grudnim ranama, koje omoguuju ulaenje i izlaenje vazduha u pleuralnu upljinu. V. pneumothorax, mediastinal flutter. traumatska amputacija, v. amputatio. traumatska epidemija, izraz (po Pirogovu) za veliki broj povreda koje se u ratu javljaju u kratkom vremenskom periodu, a to ini specifinost rada sanitetske (i zdravstvene) slube, a posebno ratne hirurgije u ratnim uslovima. traumatska neuroza, v. neurosis. traumatske srane hemolizne anemije, novi tip hemoliznih anemija posle traume eritrocita na vetakim zaliscima, ili pri njihovom prolaenju kroz pukotine izmeu vetakog zaliska i fibroznog prstena pri looj implantaciji vetakog zaliska. traumatski, ono to je u vezi s traumom. traumatski ok, v. ok. trbuh, v. abdomen. trbuna aorta, v. aorta. trbuna duplja, v. cavum abdominis. trbuna kila, v. hernia. trbuna maramica, v. peritoneum. trbuni, v. abdominalis. trbuni tifus, v. typhus abdominalis. tremne glavice (bulbi vestibuli), sem u draici i njenim korenovima, u ene postoji jo jedan erektilni sistem u vidu dve erektilne tvorevine, izduene, nazvane tremne glavice, sa svake strane vaginalnog ua. Prednji kraj tih tvorevina je zailjen, dok je zadnji proiren. Unutranja strana im se nalazi uz vulvarni prostor i Bartholinovu lezdu, u osnovi malih usnica. Bogatim venskim spletom te glavice su u vezi s draicom. tremor, drhtanje, serija nehotiminih, ritminih, nesvrsishodnih, oscilatornih pokreta, koji nastaju kao posledica naizmeninih kontrakcija agonista i antagonista. Lak i brz tremor se sree u hipertireoidizmu. Tremor srednjih amplitu52*

trening da javlja se u neurotiara i u zdravih osoba u odreenim situacijama (uzbuenje, ljutnja, radost, umor itd.). Grub tremor se javlja u stanju kao to su Parkinsonova bolest, u osoba koje su preleale zapaljenje mozga i u arteriosklerotiara, a ponekad i u alkoholiara kao simptom apstinencijalnog sindroma (ujutru pre nego to popiju aicu nekog estokog pia); bitni t., stanje u kome postoji stalan tremor, je obino nasledno i javlja se mahom u osoba koje su nasledno psihiki optereene; fizioloki t., male oscilacije koje se normalno zapaaju pri voljnoj kontrakciji miia, a koje su posledica promena broja impulsa koji od miinih vretena deluju na motoneurone u prednjim rogovima kimene modine. Broj ovih impulsa se poveava pri istezanju miia, a smanjuje pri njihovom skraivanju; flapping t. (engl.), lepravi tremor ake i prstiju u vidu lepranja krila ptice u poetku jetrine kome; intencioni t., tremor koji se javlja na kraju ekstremiteta pred ciljem nekog pokreta, npr. drhtanje kaiprsta pred nosem pri probi kaiprst - nos. Znak za postojanja oteenja malog mozga ili njegovih puteva; patoloki t., postoji u miru u Parkinsonovom sindromu, obino je spor (4-8 u se.); statiki t., javlja se na opruenim akama i prstima u hroninom alkoholizmu, neurasteniji i Bazedowljevoj bolesti. Trendelenburgov klin, zailjeni metalni tap koji se probada kroz meke delove ramena ili kuka, da bi uvrstio Esmarchovu povesku na ovim delovima tela. Trendelenburgov poloaj, v. poloaj. Trendelenburgov simptom, v. znak. Trendelenburgov stav za rendgenski pregled, bolesnik lei poleuke, tako daje karlica via od glave, jer je stativ strmo nagnut. Trendelenburgov znak, v. znak. Trendelenburgova kamila, v. canule. Trendelenburgova operacija, v. operaciJa.Trendelenburgova proba, v. test. trening, (eng. training; uvebavanje), proces prilagoavanja organskih sistema odreenoj vrsti fizikog napora. Efekat

819

trenje tog orocesa ispoljava se stepenom treniranosti. Treningom se poveaju radni kapaciteti pojedinih sistema organizma, u prvom redu disajnog, kardiovaskularnog i lokomotornog i usavravaju se pojedine fizike sposobnosti. Neki od pokazatelja treniranosti mogu se uoiti i u mirovanju: vea masa miia, uveano srce, bradipneja i bradikardija. U naporu trenirani reaguje ekonominije: isti radni uinak uz manji utroak energije. Maksimalni radni uinak treniranog vei je nego netreniranog; t. analiza, sin. didaktika analiza, zahteva se od klasinog psihoanalitikog terapeuta u toku sopstvene pripreme za poziv, kako bi se izbegle tekoe tzv. kontratransfera; t. kosmonauta, ima za cilj da pripremi kosmonauta da psihiki i fiziki izdri uslove kosmikog leta, kao i vanredne uslove koji mogu nastati u toku leta. Trening priprema kosmonauta da podnese stres produenog boravka konfinacije, dezorijentacije i fizikog diskonfora koji potiu us led besteinskog stanja. Stres obuhvata podraavanje kosmikih letova preko posebnih radnji. Uvebava se noenje kosmikog odela, boravi se u barokomori, termokomori i tihoj komori. U centrifugi se kosmonaut izlae znatnim transverzalnim ubrzanjima, a u sobi sa sporim rotacionim kretanjem ugaonim. Postoji posebna obuka za uzimanje hrane i vode u uslovima besteinskog stanja. Fizika kondicija obezbeuje se bogatim programom fizike obuke, koja ukljuuje i padojDranske skokove. trenje, v. tare. trepan, trapan, ara, sprava sa svrdlom koja slui za stvaranje otvora na kosti, naroito na lubanji; elektrini t., graen kao i runi trepan s torn razlikom to vrenje svrdla obavlja elektrina struja; runi t., sastoji se od drke koja se vrti rukom i time obre cilindrini zupani zupasti deo; svrdlo, koje see kost; (oft.) instrument koji se upotrebljava u keratoplastici i nekim operacijama glaukoma za isecanje ronjae ili sklere. U upotrebi su trepani, kako ru820

Treponema ni, tako i elektrini, razliitih modela i promera (od 1,2 do 10 mm). trepanatio, trepanacija, aronjanje, buenje kosti trepanom, instrumentom u obliku svrdla, najee u svrhu otvaranja lubanje; Cushingova t., infraorbitalna trepanacija radi pristupa Gasserovom ganglionu i njegovim nervnim stablima; dekompresivna t., trepanacija koja ima cilj da smanji poveani intrakrani-jalni pritisak; De Martelova osteoplas-tika t., stvaranje frontalnog kotanog renja zajedno s poglavinom na irokoj peteljci kojim se otvara lubanjska duplja radi hipofizektomije; klasina t., stvaranje otvora na lubanji uz konano uklanjanje kosti; t. ronjae, primenju-je se pri nekim oftalmolokim operacijama, naroito stafiloma; t. sklere, pri-menjuje se u nekim operacijama glaukoma; Wagnerova osteoplastika t., stvaranje krunog kotanog renja zajedno s mekim tkivima poglavine na kono-potkonoj peteljci, koji se uklanja dok se ne izvri operacija u lubanjskoj duplji, a potom se vraa na prea-nje mesto V. dekompresivna kraniekto-mija. trepavice, javljaju se jo dok su kapci smeteni kao epitelni pupoljci. Kao poboni izvrati na njima se javljaju lojne i, docnije (u embriona od 16 cm znojne, Millove uez.de). Velike lojne lezde (Meibomove lezde) javljaju se u embriona od 13 cm duine. V. cilia. trepaviavo telo, v. corpus ciliare. treperavi skotom, v. scotoma scintilans. treperenje, v. fibrilatio. trephina, trefina, kruna testera tipa svrdla, kojom se iseca kruni komad iz kosti, naroito iz svoda lubanje; (oft.) isti instrument finije podeen za isecanje krunog komadia iz ronjae. Koristi se za transplantaciju ronjae. Treponema, rod spiroheta, nene grae, pravilnih, otrih i podjednakih spiralnih uvojaka;~T. pallidum, bleda trepo-nema, prouzrokova sifilisa; ivo pokretan mikroorganizam oblika tankog vlakna uvrnutog u pravilne spirale (6-30) koje se ne menjaju pri pokretu. Sin. Spirochaeta pallida.

Treponemataceae Treponemataceae, u ovu porodicu spadaju sledei rodovi: Borrelia, Treponema i Leptospira. U svim rodovima Treponemataceae ima vrsta koje su patogene za oveka, ali i takvih koje su nepatogene. treponematoze, oboljenja izazvana treponemama (sifilis, frambezija, pinta). treptavi skotom, v. scotoma. Tretaminum (tretamin, trietilen-melamin), citostatik iz grupe etilenimina. triamcinolon, sintetski derivat glikokortikoida, sadri fluor u svom molekulu. triamteren, pteridinski derivat, diuretiko sredstvo. trias, trijada, grupa od tri simptoma; Basedowljeva t., struma, tahikardija, egzoftalmus; Dieulafoyeva t., hiperestezija koe, reflektorna kontraktura miia i osetljivost u MacBurneyevoj taki u akutnom apendicitisu; Hutchinsonova t., intersticijalni keratitis, oboljenje labirinta i Hutchinsonovi zubi u uroenom sifilisu; t. merseburki, karakterie Bazedovljevu bolest s tri simptoma: tahikardija, struma i egzoftalmus. tribadizam, v. lezbijska ljubav, homoseksualnost. TRIC-agensi, naziv potie od imena bolesti trahom-inkluzioni konjuktivitis, tj. bolesti izazvane Bedsonia-organizmima. triceps, troglav, npr. m. triceps brachii, troglavi mii nadlaktice. trichiasis, trihijaza, nepravilan poloaj trepavica, najee kao posledica zapaIjenja ivice kapka ili njegovog nepravilnog poloaja (entriopium). Usled toga trepavice mehaniki drae venjau ili ronjau i dovode do ulceracija. trichinosis, trihinoza, oboljenje izazvano trihinama. Dobiva se jedenjem suenog ili nedovoljno kuvanog svinjskog mesa koje sadri trihine. U ranom stadijumu lii na trovanje hranom (proliv, gaenje, povraanje, kolike i poviena temperatura), a kasnije se javljaju ukoenost, bolovi i otok miia. trichobezoar, konkrement u elucu stvoren od progutanih vlasi kose. V. phytobezoar.

trichosis trichodynia, trihodinija, bol pri dodiru dlaka, koji postoji obino u sluaju polineuritisa. trichoepithelioma, trihoepitelioma, hemisferni ukasti vorii u folikulima koji se sastoje od nabujalog epitela i roastih cista. trichoma, trihoma, slepljenje kose usled ekstremne vaijivosti i ekcemskih promena. Sin. plia polonica. Trichomonas, trihomonas, parazitna protozoa (Flagellata), krukastog oblika, ima spreda tri biia, valovitu membranu i jedan bi pozadi. Moe da izazove u oveka razliita oboljenja; T. buccalis, ivi u ustima ljudi, naroito onih koji imaju zubni kamenac i pioreju; T. intestinalis,parazit ovjejih creva, nalazi se esto u stolici u prolivima; T. vaginalis, parazit koji se nalazi u vagini ene i u uretri mukarca. Izaziva vaginalne poremeaje. trichomycetes, grupa konastih filamentoznih organizama koji ine prelaz izmeu bakterija i viih gljiva. Grupa obuhvata Actinomyces, Leptothrix, CIadothrix i Nocardia. trichomycosis, trihomikoza, oboljenje dlaka izazvano gljivicama. trichophytia, trihofitija, gljivino oboljenje dlake glave i brade, gole koe i nokata prouzrokovano gljivicama roda trichphyton. Ispoljava se u vidu povrinske i duboke trihofitije. U povrinskoj trihofitiji (gljivice humanog tipa) dlaka glave je krta, slomljena, zatrpana s peruti. U dubokoj trihofitiji (gljivice animalnog porekla) lezije su gnojne. Javlja se u obliku gnojnog difuznog folikulitisa (sycosis parasitaria s. traichophytica) i ogranienog folikulitisa (kerion Celsi). Trihofitija gole koe se javlja u vidu, obino, krunih eritemoIjuspastih promena koje se periferno ire, a centralno se same od sebe povlae. Sin. herpes tonsurans. trichorrhexis, trihoreksija, uzduno cepanje dlaka u vidu metle. trichosis, (1) anomalije i oboljenja dlaka; (2) postojanje dlaka na mestima na kojima ih pod normalnim okolnostima nema.

821

trichosporia trichosporia, trihosporija, oboljenje dlaka na ijoj se stabljici javljaju tvrdi beliasti ili mrki vorii sastavljeni od mase spora trihosporona. trichostasis spinulosa, oroali mekovi iz kojih u vidu etke izlazi 10-20 dlaka, trichotillomania, trihotilomanija, neurotiko cupkanje dlaka, najee u debilne dece, koja esto gutaju oupane dlake. Trichuris trichiura, vrsta nematoda koja ivi u debelom crevu ljudi. Dug 4-5 cm; prednji deo je jako istanjen i zavuen u sluznicu creva, dok zadnji zadebljali strci na povrini. Moe da izazove proliv, povraanje i nervne poremeaje, ali obino prolazi nezapaen. Sin. Trichocephalus dispar. tricuspidalis, trikuspidan, trolisni, koji ima tri zupasta lista, npr. valva tricuspidalis, trolisni zalistak srca. tridion, v. trimetadion. trietilen-tiofosforamid (tio-tepa), citostatik iz grupe etilenimina, v. tretaminum. trifokalno staklo, v. stakla. trifurcatio, trifurkacija, mesto ravanja u tri grane, trograno ravanje. trigeminia, trigeminija, vrsta ekstrasistolne aritmije u kojoj se ekstrasistole javljaju u pravilnim vremenskim razmacima, posle dve normalne srane kontrakcije. trigeminus, trokrak, trogran, npr. nervus trigeminus, trograni ili trokraki ivac. trigonum, trougao, oblast u obliku trougIa; t. anale, zadnji trougao na donjem otvoru male karlice, v. regio analis, perinaeum; t. femorale Scarpae, Scarpain trougao, nalazi se u prednjem predelu buta, a ograniavaju ga: Hg. inguinale, m. sartorius i m. adductor longus; t. linguale anterius, Pirogovov trougao, u vratu iznad podjezine kosti, a ograniavaju ga dvotrbi mii, podjezini ivac (XII) i milohioidni mii. U hirurgiji se kroz taj trougao pristupa jezinoj arteriji u sluaju potrebe za njenim podvezivanjem; t. linguale posterius, Beclardov trougao u vratu, koji ograniavaju podjezina kost, digastriki i hioglosni mii. U ovom trouglu se takoe pristu822

trimetoprim pa jezinoj arteriji; t. vesicae, Lieutaudov trougao, nalazi se u dnu mokranog mehura, gde je sluznica glatka. Na zadnjim uglovima se zavravaju otvorima dva uretera, a na prednjem uglu otvorom poinje mokrana cev. trihlor-azot stvara se pri hlorisanju kod pH 4; nema dezinfekcioni efekat. trihlor-etilen, GlCH=CCh (trovanje), v. trovanje. trihlor-metan, CCHCb, v. Chloroformium. trihlor-nitrometan, v. hlor-pikrin. trihloroetilen, isparljiva tenost, inhalaciono sredstvo za izazivanje opte anestezije. trihlor-siretna kiselina, CCbCOOH, v. Acidum trichloraceticum. trijada, trojstvo simptoma; Charcotova t., arkoova trijada, nistagmus, inten-cioni tremor i skandirajui govor u mul-tiploj sklerozi; Marburgova t., tempo-ralno bledilo papile onog ivca, ugaeni trbuni refleksi i spastiki sindrom na nogama u multiploj sklerozi; Hutsc-hinsonova t., intersticijalni keratitis, oboljenje labirinta i Hutchinsonovi zubi u uroenom sifilisu. trijodotironin, hormon titaste lezde, v. tiroksin. trikuspidna insuficijencija, v. vituim cordis. trikuspidna stenoza, v. vitium cordis. trilen, v. trihloroetilen. trilobectomia, trilobektomija, operativno uklanjanje tri renja plua i to dva iz jednog i jednog iz drugog plunog krila. trilogia, trilogija, trojstvo tri elementa koji sainjavaju organsku ili simptomat-sku anomaliju; t. Fallota, kombinacija stenoze plune arterije, defekt pretkomornog septuma i hipertrofija desne komore srca. triloni, organofosforna jedinjenja, nervni bojni otrovi. V. sarin, soman, tabun i dr. Trimethadionum, trimetadion, derivat oksazolidina, sredstvo za leenje male epilepsije (petit mal). trimetoprim, pirimidinski derivat, anti-malarijsko sredstvo protiv tropske malarije, a ima i izvesno antibakterijsko dejstvo.

3-monoiodotyrozin 3-monoiodotyrozin, 3-monojodotirozin, meuproizvod u sintezi hormona titaste lezde. trinitrofenol, v. acidum picricum. trinitrotoluol (trovanje), v. trovanje. trioksalen, sredstvo za potpomaganje stvaranja pigmenta u koi. triolein, v. olein. tripaflavin, antiseptika boja (derivat akridina), antiseptiko i dezinficijentno sredstvo. tripalmitin, v. palmitin. triparsamid, organski preparat petovalentnog arsena, upotrebljava se u leenju bolesti spavanja. tripelfosfat, v. amonijum-magnezijum-fosfat. triple response, v. trodelna reakcija. triplet, u genetici, v. codon. triploid, poliploidna elija koja u svom jedru ima haploidne garniture hromosoma (3N). V. polyploid. triploidija, prisustvo u jedrima elija trostrukog broja haploidnih hromosoma (u ljudi 69). triplopia, triplopija, poremeaj vida u kome se predmeti opaaju trostruko. tripsin, v. trypsin. tripsinogen, v. trypsinogen. triptofan, v. tryptophan. trisanaridi, ugljeni hidrati iz grupe oligosaharida sastavljeni od tri molekula monosaharida. Npr. rafinoza se sastoji od glukoze, fruktoze i galaktoze. trisomia, trisomija, prisustvo tri homologna hromosoma u jedrima diploidnih elija (2N+1); dupla t., trisomija zastupljena na dva razna hromosoma u istoj eliji. trisomic, trisomik, jedinka u ijim je elijama jedan hromosom zastupljen tri puta (2N +1). Downov sindrom u ljudi, na primer. tristearin, v. stearin. tritanomalia, tritanomalija, uroeni poremeaj u raspoznavanju boja. Javlja se veoma retko. Osobe s tom anomalijom pokazuju slabost u raspoznavanju plave boje. tritanopia, tritanopija, uroeni poremeaj u raspoznavanju boja. Slepilo za lju-

trodelna reakcija biastu boju. Osobe s tom anomalijom ne mogu da raspoznaju ljubiastu boju.
triterpeni, v. terpenL

triturationes, trituracije, smee lekovitih supstancija ili preparata droga i sredstava za dopunjavanje; izrauju se u propisanoj koncentraciji kao prakovi ili masti. Koriste se iskljuivo za izradu lekovitih preparata, a nisu namenjeni za neposrednu upotrebu bolesnika. Kao sredstvo za dopunjavanje trituracija praka, ako nije drugaije propisano, upotrebljava se laktoza, a za trituracije - masti, vazelin i besvodni lanolin. trismus, trizmus, spazam miia za vakanje koji onemoguava otvaranje usta. Najee je prouzrokovan infekcijom ili povredom u toku rada ili davanja mandibularne anestezije. Razlikuju se tri stepena trizmusa. trokar, instrument koji slui za probijanje zida neke prirodne ili patoloke duplje radi isputanja tenosti iz njih. Trokar se sastoji iz probojca, debele trougle igle s drkom, uvuene u kanilu. Poto se probije zid telesne upljine, probojac se izvue iz kanile, ime se uspostavlja komunikacija izmeu nje i spoljne sredine; Duchenneov t., instrument za izvlaenje malih delova tkiva u cilju mikroskopskog ispitivanja; rektalni t., krivi trokar koji slui za punkciju mokrane beike kroz rektum i za pranjenje iste. trochanter, trohanter, kotana kvrga na gornjem okrajku butnjae; t. major, velika kvrga; t. minor, mala kvrga. trochlea, trohleja, kolotur; valjkasti deo nekog organa s poprenim lebom nalik na kalem konca, npr. trochlea tali, kolotur skone kosti. trochleari, trohlearan, koloturni, npr. nervus trochleari, trohlearni ivac (IV modani ivac). trodelna reakcija, neposredno posle intradermnog ubrizgavanja histamina javlja se na tome mestu crvenilo usled dilatacije kapilara; posle toga crvenilo se iri na delove koe u neposrednoj blizini, to je posledica proirenja arteriola usled lokalnih aksonskih refleksa; nekoliko minuta posle ubrizgavanja, na mestu gde su bili proireni kapilari, jav823

trofiki ulkus lja se jasno ogranieni edem koe (urtika, klopac), koji nastaje usled izliva plazme iz proirenih kapilara. trofiki ulkus, v. trofian, trofiki poremeaj, ulkus. trofoblastna ahura, celularna masa koja nastaje razmnoavanjem trofoblastnih elija koje razaraju materino tkivo da bi u njemu napravile mesta za sve vei plod. troglav, v. triceps. troleandomicin, triacetiloleandomicin, v. oleandomicin. trolisni zalistak srca, v. valva tricuspidaHs. trombin, v. trombinum. tromboarteriektomija, v. thromboendarteriectomia. trombocitopenijska purpura, v. purpura. trombogen, v. protrombin. trombokinaza, v. tromboplastin. tromboplastin, supstancija koja se nalazi u tkivima i (u neaktivnom stanju) u plazmi. Aktivie se u krvi posle povrede krvnog suda u toku 4-6 minuta iz trombocita, tkivnog tromboplastina i tromboplastinskih inilaca plazme. U zajednici s jonom kalcijumom aktivie pro^ trombin (trombogen) u trombin. Sin. trombokinaza, zimoplastin. V. coagulatio. tromboza, v. thrombosis. Tropacocainum, lokalno anestetiko sredstvo. Ranije upotrebljavan, u obliku hidrohlorida (Tropacocaini hydrochloridum), za spinalnu anesteziju (danas naputen). tropeolin, uta azo-boja koja u prisustvu kiselina prelazi u mrkocrvenu. Upotrebljava se kao indikator. trophoedema, trofedem, hronini, bled, vrst bezbolan edem, veinom na donjim ekstremitetima, koji se javlja u mladih ena. Oboljenje je esto familijarno. Sin. pseudoelephantiasis neuroarthritica. trophoneurosis, trofoneuroza, oboljenje prouzrokovano poremeajem ishrane tkiva usled funkcionog ili organskog oteenja vegetativnog nervnog sistema. Trofoneuroze su: akroparestezija, eritromelalgija, Raynaudova bolest, sklero824

trovanje dermija, Quinckeov edem, lipodistrotija i progresivna hemiatrofija lica. troposfera, najnii sloj atmosfere, na polovima iznosi 7 do 8 km, na polutaru do 18 km. Srednja debljina sloja je 12 do 14 km. tropska eozinofilija, v. eosinophilia. trougao, v. trigonum. Trousseauov znak, v. znak. trovanje, stanje ivog organizma prouzrokovano dejstvom otrova. Po toku t. moe biti akutno, subakutno ili hronino. Po svojim uzrocima trovanja mogu biti namerna (samoubilaka, ubilaka) ili nenamerna (profesionalna, ekonomska, medicinska). Profesionalna trovanja nastaju usled dejstva sirovina, polupreraevina, krajnjih proizvoda ili rastvaraa koji deluju pri radu na telo radnika. Ekonomska trovanja nastaju u domainstvu usled zamene, nepanje i neznanja kad otrovne materije, npr. pokvarena hrana, u domainstvu upotrebljavane jetke materije i dr. otete organizam. Medicinska t. su ona koja nastaju obino upotrebom lekova u preteranim koliinama. Pod nazivom trovanje podrazumeva se u medicini i terminalni stadijum poremeaja usled tekih proliva ili u toku tekih infekcija. V. otrovi; t. arsenovodonikom ili arsinom, ASHa, deava se pri delovanju slabih kiselina na materije koje sadre arsen. Trovanje nastaje kao posledica udisanja gasovitog arsina, otrovnog gasa koji izaziva hemolizu, uticu, gastroenteritis i nefritis. Neka od njegovih jedinjenja upotrebljavana su za vreme rata kao bojni otrov; bagassosis, profesionalno oboljenje sa oteenjem plua i promenama u njima a nastaje dejstvom praine od delova eerne trske iz kojih je ekstrahovan eer; ovaj materijal se upotrebljava za izolaciju od zvuka i toplote; bensolismus, benzolizam, profesionalno trovanje izazvano udisanjem para benzola (v. benzol) ili njegovim prodiranjem kroz kou. Od benzolizma trpe sve osobe koje s njim rade koristei ga kao organski rastvara, odnosno pri proizvodnji anilina, nitrobenzola u fabrikama linoleuma, boja, vetakog ubriva, indust-

trovanje rijskih eksploziva, smea za suenje i dr. Vee koncentracije mogu dovesti do edema mozga i plua, ili do kolapsa. Javljaju se, pored narkotikog dejstva i znaci nadraenja koe i sluznica. Na koi se viaju dermatitisi i hiperkeratoze. esti su znaci: glavobolja, gaenje, umor, pospanost, koji mogu dovesti i do povreivanja. Pri hroninom trovanju moe doi do oteenja hematopoeze (anemije, hemoragike dijatee), do dermtoza, neurastenikog sindroma i znakova tokstikog neuritisa; t. diu'alurtiiitijtimom, javlja se u vazduhoplovnih radnika. Izazvano je magnezijumom iz meavine aluminijuma i magnezijuma, duraluminijumom, koji se upotrebljava za aeroplane; gitagizam, trovanje izazvano semenjem Argostema githago odn. zrnevljem kukolja u kome se nalazi sapotoksin githagin. Simptomi: vrtoglavica, salivacija, povraanje, dijareja, grevi i paralize centralnog porekla; hromizam, trovanje hromom. Do trovanja dolazi delovanjem pare i praine hroma i hromnih soli. Naroito je opasno udisanje para hroma. One izazivaju na povrini sluznica defekte i korozivne promene, erozije i ulceracije, a na koi razvija se ekcem ili ulceracije koje se obino lokalizuju na hrskavici i korenu nokta. Udisanje pare i praine hroma moe da izazove posle 5-10 godina i profesionalni bronhogeni karcinom plua>a ponekad dolazi i do enteropatije; ihtiosarkotoksizam, trovanje usled jedenja mesa otrovnih riba, iskljuujui pri tom trovanje hranom izazvano bakterijama; t. kadmijumom, do trovanja dolazi udisanjem pare ili fine praine; naroito su otrovne pare kadmijum-oksida; t. kalajem, inhalacijom praine oksida kalaja izaziva posle dueg vremena pseudonodulaciju u pluima, benignu nespecifinu pneumonokoniozu (stannosis pulmonum); t* kaolinom, kaolinska plua, profesionalno oboljenje, vrsta silikatoze; kaolin je aluminijum-silikat i upotrebljava se u industriji porculana. Udisanje finih estica praine kaolina izaziva dispneju i mravljenje, a u rendgenu plua izgledaju kao posuta pahu-

trovanje ljicama snega; t, krenom prainom, fina praina krea moe da izazove korozivne promene na sluznici oiju, na konjunktivi i na korneji; t. krvi, v. sepsis; latirizam, trovanje semenom grahorice (Lathyrus sativus i Lathyrus cicera); manganismus, manganizam, profesionalno oboljenje, izazvano viegodinjim udisanjem praine ili pare metala mangana (v. mangan). Moe doi do oteenja INPTjnih organa, do pneumonija, ali je od najveeg znaaja oteenje centralnog nervnog sistema. Elektivno pogaa ekstrapiramidalni nervni sistem izazivajui simptome oteenja ovog. Na poetku to su: napon u pojedinim grupama miia, najee ruku i nogu, nespretne precizne kretnje, a kasnije znaci zupastog toka, hipertonije ekstrapiramidnog tipa, facles sol, prisilan pla i smeh; mercurialismus, merkurijalizam, trovanje ivom, najee profesionalnog karaktera. Od njega najvie trpe rudari u rudnicima samorodne ive, radnici koji izrauju aparate i pribore sa ivom (ona isparava ve na temperaturi od 160C), laboratorijsko osoblje, a rede bolniari pri utrljavanju ivinih masti u kou bolesnika, zubotehniari pri spravljanju amalgama sa ivom i dr. Organska jedinjenja ive najee oteuju kou (dermatitisi i ekcemi) a neorganska nervni sistem - prvenstveno neurovegetativni. Rani znaci trovanja su tzv. ivina neurastenija, hipersalivacija, hiperhidroza, dermografizam, gingivitis, ivin rub na desnima (crne boje!), crveno lakirano nepce, foetor ex te, poremeen san. U zaputenom stanju, pri hroninom trovanju, viaju se jo: ivin eretizam, ivin tremor intencionog tipa, ivino pismo, oteenja tubula bubrega, sluznice digestivnog trakta, posebno, i tea oteenja centralnog nervnog sistema; t. mesom, v. meso; t. minijumom, oksidom olova (), est je izvor trovanja a upotrebljava se kao zatita protiv ranja. Do trovanja dolazi pri meanju, bojenju i pri odstranjivanju ostataka boje; t. niklom, trovanje izazivaju pare nikla, naroito karboni! nikla - Ni(COK isparljiva

825

trovanje tenost koja se upotrebljava u industriji i moe da izazove teku dispneju, cijanozu i dilataciju srca; phosphorismus, fosforizam, profesionalno trovanje izazvano dejstvom belog fosfora (v. fosfor), a rede izaziva i zadesna trovanja, najee dece. U industriji se njime mogu trovati osobe koje rade sa anorganskim jedinjenjima fosfora kad izrauju superfosfatno vetako dubrivo, pri izradi papira, dekolora, sapuna, boja, deterdenata, praka za peenje. Do trovanja dolazi i u mnogim drugim zanimanjima gde se koristi fosfor ili njegova jedinjenja, naroito kada su njime zagaene druge sirovine, a o tome se ne zna ili ne vodi rauna. Od organskih jedinjenja fosfora vaniji su ortokrezil-fosfat (plastifikator gume i plastika), triortokrezil-fosfat i razni insekticidi i bojni otrovi koji sadre fosfor. Fosfor spreava intraculularnu oksidaciju, deponije se u masnom tkivu i oteuje jetrin parenhim (u akutnim trovanjima naroito), ali je u profesionalnim trovanjima najznaajnije njegovo hronino destruktivno dejstvo na kosti. Oteuje vilice, u koje prodire preteno kroz oteene alveole zubaci gingive. Rani znaci: bol u karioznim zubima, otok desni, apscesi, sekvestri, osteoporotinog tipa. Moe doi i do ostepskleroze i periostitisa i na drugim kostima. Fosforovodonik - fosfin (PHs), jeste otrovan gas, otra mirisa, koji, udahnut, izaziva bol u abdomenu, gaenje, dijareju, cefaleju, vertigo, oamuenost, konvulzije i kolaps; saturnismus, saturnizam, trovanje olovom. Najee se javlja kao profesionalno trovanje usled udisanja praine ili pare olovnog oksida, ali ga mogu izazvati i sva druga jedinjenja olova (najree PbS). Reda su trovanja izazvana upotrebom posua koje sadri olova (gleosanje i si.), ili hranom zagaenom sa Pb. Simptomi trovanja zavise od jedinjenja koje je dovelo do s. Anorganska jedinjenja izazivaju najee sledee znakove: zemljanosivu boju lica, tzv. olovni rub na desnima (plaviasta trakica), bazofilno punktirane eritrocite, pseudoreumatike bolove, neurasteniki sindrom i pojavu ve826

trovanje ih koncentracija olova u krvi i mokrai, kao i koproporfirin u mokrai. Znakovi teih trovanja: kolike, paralize, encefalopatije i tee anemije danas se rede viaju. Organsko jedinjenje (tetraetilno olovo) koje se dodaje benzinu kao detonator izaziva pri akutnom trovanju sliku tee psihoze, a pri hroninom i znakove oteenja vegetativnog nervnog sistema; stearat olova, do trovanja dolazi pri upotrebi stearata olova kao dodatka bojama, za poveanje konzistencije mazivnih masti i kao stabilizator pri fabrikaciji plastinih materija, a deluje uglavnom putem inhalacije, jer se u vazduhu dugo zadrava kao aerosol; selenosis, t. selenom, dolazi udisanjem praine i pare selena i njegovih jedinjenja. Najopasniji je vodonik selena. Izaziva iritaciju oka i sluzokoa, palenje, suvou i metalni ukus u ustima s mirisom na enjak, uz bronhopneumoniju, edem plua i nervne poremeaje; t. tetrahloretanom, profesionalno trovanje radnika pri fabrikaciji municije udisanjem zaguljivih para tetrahlor-etana, a karakterie se toksikim ikterusom, glavoboljom, nemanjem apetita, i gastroenteralnim poremeajima; t. trihlor-etilenom. Tri, bezbojnom isparljivom tenou koja se esto upotrebljava kao rastvara, kao sredstvo za odstranjivanje masti i za hemijsko ienje itd. Izaziva akutna i hronina trovanja; t. trinitrotoluolom, javlja se u radnika u fabrikama municije i karakterie se dermatitisom, s abdominalnim bolovima, poveanjem, opstipacijom i promenama u krvi; vanadijumizam, hronina intoksikacija izazvana apsorpcijom vanadijuma. Javlja se u radnika pri radu, s metalom i njegovim jedinjenjima, razvija se konjuktivitis, faringitis, bronhitis, akutna upala plua, a na koi ekcem; t. ivotnim namirnicama, izazivaju kemijski i vegetabilni otrovi, grupa salmonela, Staphylococcus aureus et Albus toxicus, alfa-Streptococcus, toksin B. botulinusa, pa i druge bakterije. T. se karakterie kratkom inkubacijom, INPTim gastrointestinalnim simptomima, kratkim trajanjem i istovremenim oboleva-

trtica njem vie osoba koje su uzimale istu hranu. Ponekad je u pitanju i alergijska reakcija. trtica, v. coccyx, trtina kost, v. cocyx, os coccygis. trubaki (mii), v. buccinator. Truetina tehnika, v. tehnika. truncus, stablo, trup; t., trup, deo tela izmeu vrata i donjih udova, v. corpus humanum; t. encephali, modano stablo, obuhvatar^produenu modinu, most, srednji mozak i meumozak; t. pulmonalis (ranije a. pulmonalis), pluno stablo, polazi iz desne komore srca i deli se ispod luka aorte na desnu i levu plunu arteriju (a. pulmonalis dextra et sinistra). trypanosis, v. try pano somiasis. trvpanosorniasis, tripanosomijaza, bolesno stanje prouzrokovano prisustvom i djstvm u organizmu parazita iz roda tripanooma; Glavni simptomi su; groznica, anemija, eritemi; t* africana, bolest spavanja koju izaziva Trypanosoma gambiense, koju na oveka prenosi muva ee (Glossina palpalis). Posle dueg ili kraeg perioda groznice, anemije i otoka leda nastaje zavrni period neprekidnog spavanja, Trypanosomidae, tripansmide, flagelate vretenastog oblika s jednim biiem i valovitom membranom. ive uglavnom u plazmi oveka i ivotinja. Glavne vrste su: T, gambiense i T. rhodesiense, koje izazivaju bolest spavanja u ljudi; T. cruzi izaziva teko oboljenje u ljudi u Junoj Americi; T. equiperdum izaziva oboljenje u konja. trypsinum, tripin, proteolitiki enzim pankreasa koji razlae belane.vine do dipeptida ili malih polipeptida, pri emu se oslobaaju i neke aminokiseline. tryptphaii, triptofan, a-amino--indolilpropionsk kiselina, koja ulazi u sastav belanevina. tse-tse-muica, v. tze-tze-muica. tuba, truba, cevast organ koji podsea svojim oblikom n trubu. Sin. salpinx', t. auditiva Eustachii, Eustahijeva usna truba, spaja drelo s bubanjskom dupljom i omoguuje izjednaavanje vazdunog

tuberculosis pritiska na bubanjsku opnu izjednaujui ga s obe njene strane; t. uterina Fallopii, Falopijeva truba, jajovod, cevasti organ koji se prua od spoljnjeg kraja dna materice do bonog zida karlice blizu jajnika. Iznutra je obloen sluznicom, a spolja peritoneumom. Slui sprovoenju jajne elije u duplju materice. Sin. salpinx. tubarius, trubni, npr. tonsilla tubaria, krajnik Eustahijeve trube. tubarni vid, vid u kome je vidno polje koncentrino sueno i konstantno u obimu bez obzira na daljinu s koje se ispituje. Takva osoba ima utisak da gleda kroz tubus ili durbin. Obino se nalazi u histeriji ili agravaciji. Suenje vidnog polja u velikom stepenu sreemo u zavrnoj fazi glaukoma i u pigmentnoj degeneraciji mrenjae. tubarno disanje, v. respiratio. tubaa, uvlaenje sonde (gumene, metalne i dr.) u neku telesnu upljinu ili u neki uplji organ; duodenumska t., uvlaenje duodenumske sonde u duodenum u cilju dobijanja duodenumskog soka i ispitivanja funkcija jetre, unih puteva i guterae; gastrika t., uvlaenje duodenumske sonde u eludac radi dobijanja eludanog soka i ispitivanja funkcije eluca. tubectomia, tubektomija, salpingektomija, hirurka operacija kojom se odstranjuje obolela tuba uterina (jajovod). tuber, kvrga, ispupenje, npr. tuber ischiadicum, kvrga na sednjai; (2) t. kvrga, (derm.), primarna eflorescencija u vidu dermalnog infiltrata do veliine lenika. tuberculides, tuberkulidi, hematogenom diseminacijom ili samo toksikim dejstvom izazvani egzantematiki, benigni oblici tuberkuloze: tuberculosis lichenoides, tuberculosis papulonecrotica, erythema induratum Bazin. tuberculosis, tuberkuloza, svaka bolest oveka ili ivotinja izazvana mikroorganizmima iz grupe Mycobacteriuma, koja se odlikuje stvaranjem tuberkula i kazeozne nekroze u tkivima. Najei uzronici tuberkuloze su M. tuberculosis, M. bovis i M. avium. Tuberkuloza se

827

tuberculosis odlikuje vrlo razliitim klinikim pojavama i sklonou za hrdnini tok. Ona moe postojati u svakom organu, iako je plue najee sedite tuberkuloze i najee mesto iz koga se bolest iri u druge organe; t. acuta miliaris, akutna milijarna tuberkuloza, hematogeni oblik akutne tuberkuloze u kome postoje .mnogobrojni milijarni tuberkuli u raznim organima; t. adrenalis, Addisonova bolest; t. aerogenes, tuberkuloza nastala inhalacijom bacila tuberkuloze; t. articulorum (articularis), tuberkuloza zglobova, artritis izazvan bacilom tuberkuloze sa seroznim, fibrinskim ili sirasto-gnojnim eksudatom u zglobu, rede ograniena proliferacija tuberkuloznih granulacija na sinovijalnoj opni zgloba. Stvaranje slobodnih zglobnih tela, esto u obliku zrna pirina (v. corpora oryzoidea) potie od staloenih fibrina ili degenerisanih sinovijalnih rojti koje su se odvojile od sinovijalnih opni. V. tumor albus, fungus, arthritis tuberculosa; t. atypica, tuberkuloza izazvana svim drugim Mikobakterijama sem M. tuberculosis. Sin. mycobacteriosis; t. basalis, tuberkuloza lokalizovana u dox njim delovima plua; t. cerebralis, tuberkulozni meningitis; t. cutis, tuberkuloza koe, veoma raznovrsne promene na koi izazvane Kochovim bacilom. Postoje vie oblika, zavisno od imunobiolokog stanja organizma u odnosu na prouzrokovaa. U sluaju prvog kontakta koe s uzronikom moe se razviti primarni koni tuberkulozni kompleks (ulkus i regionalna adenopatija). Ako je organizam ve bio u kontaktu sa uzronikom i stvorio specifina antitela (normergija), mogu da se razvijaju tri oblika: lupozni (lupus vulgaris - tuberculosis luposa), razmekavajui (scrofuloderma) i varekulozni (tuberculosis verrucosa); t. exudativa, eksudativna tuberkuloza vrlo esto prva pojava tuberkuloze, poznata kao rani infiltrat (infiltratus praephthisicus), u kome postoje eksudati u alveolama i sitnim bronnijama, sastavljeni pre feno od mononukleusnih elija. Sin. pneumonija tuberculosa; t. genitourinaria, tuberkuloze mokra828

tuberculum nih organa; t. haematogenes, tuberkuloza koja se iri hematogeno u druge organe iz primarnog ognjita; t. inestinaHs, crevna tuberkuloza u koje postoje ulceracije u crevima, praene prolivorn; t. laryngis, tuberkuloza larinksa praena upornom promuklou; t. lymphoides, v. scrofula; t. miliaris, t. acuta miliaris; otvorena t., tuberkuloza u koje postoji izluivanje bacila tuberkuloze iz organizma, naroito u tuberkulozi plua s kavernama; t. postprimaria, postprimarna tuberkuloza, pluna tuberkuloza koja se javlja u pluima u osoba koje su ve bile inficirane (obino neprimetno) tuberkulozom. Odlikuje se kazeoznim i kavitarnim promenama, a kasnije fibrozom; t. primaria, primarna tuberkuloza, prva infekcija bacilom tuberkuloze obino u detinjstvu koja stvara tzv. primarni kompleks, od parenhimske plune promene i odgovarajueg ognjita u limfnoj lezdi; t. productiva, tuberkuloza u kojoj postoji stvaranje tuberkuloznog granulomskog tkiva s Langhansovim elijama; t. pulmonum, pluna tuberkuloza, s raznim histolokim i klinikim ispoljavanjem. iri se u pluima preko bronha, a u druge organe krvnim i limfnim putem. Neleena pluna tuberkuloza ima sledei tok: tuberkulozna pneumonija, stvaranje tuberkuloznog granulacijskog tkiva, kazeozna nekroza, kalcifikacija i stvaranje kaverni; t. renalis, tuberkuloza bubrega; t. tracheobronchialis, produktivna tuberkuloza bronha, koja vodi ulceracijama u bronhijama, a kasnije i bronhostenozi. tuherculosus, tuberkulozan, koji pripada tuberkulozi ili je izazvan tuberkulozom. tuberculum, kvrica, vori, npr. tuberculum pubicum, preponska kvrica; t. Carabelli, posebna kvrica promenljivog oblika na nepanim stranama gornjih prvih molara. Reda je u gornjih drugih mlenih molara. Sin. tuberculum anomale; t. occlusale, v. dens evaginatus; solitarni t., usamljeni tuberkulozni vor nastao razmekavanjem malih tuberkula; t. u tuberkulozi, tvorevina specifinog tuberkuloznog granulacio-

tuberkulin

tumor

nog tkiva u vidu voria sastavljenog od reni kanali ima dva dela vijugava, posvetlih vezivnih elija slinih epitelnim etni i zavrni, a srednji deo u vidu duelijama, tzv. epiteloidnih elija, Langgake zamke. Vijugavi delovi se nalaze u hansovih dinovskih elija i limfocita. kori bubrega, a zamka, kao i sabirne i Ponekad se u voriima nalaze ili skoro papilarne cevice, prolaze kroz sr bubsame epiteloidne elije (epiteloidni turega (Malpighijeve piramide). berkuli) ili veliki broj dinovskih elija tubus, cev, kanal, npr. tubus digestorius, kanal za varenje. (dinovskoelijski tuberkul). T. u tuberkulozi je obino veliine zrna prosa te tularemia, tularemija, febrilno, septiko, profesionalno oboljenje iz grupe zonose naziva i milijarni tuberkul. za, koje izaziva Pasteurella tularensis. tuberkulin (stari tuberkulin ili AlttuberPoinje naglo s visokom temperaturom, kulin R. Kocha) koncentrisani filtrat drhtavicom, znojenjem i bolom u elom estonedeljne tene kulture bacila tutelu. Karakteristian je primarni afekt berkuloze. Taj materijal sadri, pored na ulaznim vratima infekcije i otok rereaktivnih tuberkuloproteina, mnogobgionalnih limfnih lezda. Zavisno od rojne sastavne delove Myc. tuberculosis ulaznih vrata postoji vie klinikih oblikao i hranljive podloge. Preien proka tularemije: lezdani, oni, anginozni, teinski derivat (PPD) dobija se hemijpluni, abdominalni i septiki. U nas poskom fabrikacijom starog tuberkulina i stoje endemska podruja bolesti. Tulanajprikladniji je za kone testove. remija spada u grupu biolokih oruja. teberkulinska alergija, tuberkulin, bez ikakvog dejstva na oveka i ivotinje tumef akcija, zadebljanje, odebljanje, otok, guka. koje nisu inficirane B. tuberkuloze, u osoba inficiranih ovim bakterijama, iz- tumor, poveanje organa, tkiva ili dela tela. Termin se danas upotrebljava za aziva veoma toksike pojave. U tih osoobeleavanje neoplazme koja ini tkiba, potkona injekcija tuberkulina izazivo koje se aktivno umnoava, sastavljeva optu i (ognjisnu fokalnu) reakciju; inno od elija koje potiu od onih koje su tradermna injekcija izaziva lokalnu pretrpele nenormalni oblik neprobratreakciju. Ove reakcije poinju da se isIjivog svojstva. Umnoavanje stalno napoljavaju za 10 asova posle inokulacije preduje, zahvaljujui stalnom izostanku i dostiu maksimum izmeu 24 do 48 asazrevanja njihovih osnovnih elija sova. (Berenblum); t. albus, stariji naziv za tuberkulinski test, v. test. tuberkulozu zgloba, obino zgloba koletuberkuloza, v. tuberculosis. na. Zglob je vretenastog ili loptastog obtuberkulozni meningitis, v. meningitis. lika, dok je koa nad tumorom albusom tuberkulozni ankr, v. chancre. bleda. Sin. fungus articulationis; Evvintuberohipofizni trakt, v. neurohypophygov t. neoplazma koja se javlja u dece i sis. mladih. Zahvata duge kosti. Praena je tuberositas, hrapavo ispupenje na kostijakim bolom, temperaturom i leukocima, npr. tuberositas tibiae, golenano tozom pa se esto mesa s osteomijelitiispupenje. som. Najee se javlja na golenjai, buttuberosus, tuberozan, koji se odlikuje njai, ramenjai, lisnjai i kljunoj kosti. mnogobrojnim kvrgama, npr. lepra tuCesto je vie kostiju zahvaeno. Smatra berosa, tuberozni sifilid i dr. se da je neoplazma u stvari endotelni tubularis, tubularan, cevast. mijelom; graena od mase gusto zbijetubulosus, tubulozan, cevast. nih okruglastih elija limfoblastnog iztubulus, kanali, cevica; t. renalis, bubgleda, poredanih u guste skupine esto reni kanali, deo nefrona koji prihvata oko krvnih sudova. Meko sivkasto tkivo primarnu mokrau iz Bowmanove aneoplazme razvija se iz sri kosti da bi hure i prerauje u zavrnu a potom je ubrzo prodrlo kroz kotani deo razarasprovodi u sabirne kanalie koji se ulijui ga. Veoma je osetljiv na rendgenske vaju u izvodne papilarne kanalie. Bub829

tumor zrake; t. glomusa caroticuma, benigni, uahureni tumor na ravi glavne karotide. Mikroskopski se sastoji od mnogouglih elija rasporeenih u alveolarna ognjita. Obino je bez simptoma, samo ponekad je praen vrtoglavicom, gaenjem i povraanjem; Hurthleov t., tumor sastavljen od krupnih eozinofilnih elija u titastoj lezdi, nejasnog (paratireoidnog?) porekla, po biolokim osobinama na granici izmeu benignog i malignog tumora; karcinoidni t. bronha, tumor jako vaskularizovan i slian argentafinim (kareinoidnim) tumorima eludano-crevnog pribora; Krukenbergov t., metastazni tumor jajnika koji potie iz karcinoma, eludanocrevnog trakta, najee eluca, kao primarnog ognjita; t. mixtus, naziv za neoplazme velikih pljuvanlh lezda, sloene grae, koje mogu biti benigne i maligne. Ova vrsta neoplazmi se moe javiti i na manjim grupama pljuvanih lezda razbacanim u sluznici usta, jednjaka, dunika i na znojnim lezdama u koi; Schlofferovi t., zapaljenjski tumori koji se javljaju ispod koe trbunog zida posle vie meseci i godine u pred-x elu oiljka neke trbune operacije. U tumoru se obino nalazi strano telo (konac, gaza itd.) i gnoj; Wilmsov tumor, maligna neoplazma bubrega koja dolazi u red embrionalnih adenosarkoma. Javlja se iskljuivo u dece do 7. godine starosti i ini 20% svih malignih neoplazmi dejeg uzrasta. Dostie velike razmere, relativno je sporijeg rasta i ima veziv-notkivnu ahuru koja ga odvaja od potisnutog tkiva bubrega. Sama neoplazma je sivkastobeliasta i srednje vrstine. tumor-specifini transplantacijski antigeni (TSTA), antigeni tumora koji mogu da izazovu imunoloku reakciju u domaina. Treba ih razlikovati od karcinoembrionalnih antigena i alfa-fetoproteina koji su takoe TSTA, ali nisu antigeni za domaina. Klasifikacija: (a) onkogeni virusi, (b) embriogeni antigeni i (c) posebni antigeni tumora. Hemijski izazvani tumori sadre (b) i (c) posebni antigeni tumora. Hemijski izazvani tu-

Turnerov zub mori sadre (b) i (c) TSTA, dok tumori izazvani virusima imaju TSTA tipa (a), (b) i (c); tumori trudnoe, izolovana hiperplazija pojedinih meuzubnih papila u toku graviditeta koji lako i obilno krvare. V. gingivitis in graviditate. tunel, prolaz razne duine, ije zidove ine tkiva i anatomske strukture, a otvoren je samo na svojim krajevima; t. aorte s levom komorom, uroena komunikacija dela ushodne aorte odmah iznad venanih arterija i leve komore; karpalni t., osteofibrozni tunel namenjen prolazu sredinog ivca i tetive pregibaa. Njega obrazuje pregibaka vezica i kosti ruja; tarzalni t., oseofibrozni kanal za prolaz golenjakih arterija i vena, golenjakog ivca i pregibne tetive. Tunel stvara fleksorni retikulum i kosti noja. tunica, tunika, omota, tkivni sloj; t. albuginea testis, beliasti sedef as ti sloj zbijenih vezivnih vlakana oko semenika; t. dartos, tanak sloj glatkih miinih vlakana ispod koe monica (scrotum); t. media, srednji sloj zida krvnog suda, koji je uglavnom sastavljen od glatkih miinih vlakana ili elastinih lamela ili i od jednih i od drugih. Otuda se govori, npr., o arterijama miinog tipa ili arterijama elastinog tipa; t. mucosa, v. mucosa; t. vaginalis, serozni omota testisa; t. vasculosa bulbi, sudovni sloj zida one jabuice. tupfer, uobiajeni naziv za male guve vate ili gaze koje slue za upijanje krvi i drugih sekreta. Na nekim od naih klinika nazivaju se brisevima. Turnerov sindrom, v. syndroma. Turnerov zub, anomalija strukture stalnog zuba. Lokalizovana kredasto-ukasta prebojenost krunice zuba. U teim sluajevima krunica je deformisana, smanjena, s deliminim nedostatkom glei i nataloenim cementnim tkivom. Promene na korenu mogu biti u vidu devijacije, skraenja, deliminog ili potpunog zastoja razvoja. Posledice poremeenog razvoja zaetka stalnog zuba prouzrokovane infekcijom ili traumom mlenog zuba.

830

tussis tussis, kaalj, naglo i glasno izbacivanje vazduha iz plua; t. aneurysmatica, kaalj koji se javlja kao posledica aneurizme aorte, obino je praen paralizom glasnih ica; t. compressiva, duboki rezonantni kaalj zbog kompresije bronhija; t. convulsiva, v. pertusis; t. extrapulmonaJis, kaalj koji nastaje zbog uzroka koji se ne nalaze u pluima; Mortonov k., kaalj koji se javlja u toku plune tuberkuloze i koji je praen povraanjem; refleksni k., kaalj koji nastaje refleksno zbog promena u nekom udaljenom organu; suvi k., kaalj koji nije praen iskaljavanjem; vlani k., kaalj praen iskaljavanjem ispljuvaka razliitog izgleda. tuevi, filiformni, aparatura pomou koje se desni i sluznica usne duplje prskaju velikim brojem tankih mlazeva vode pod pritiskom. U vodu se mogu dodati razliiti medikamenti. Temperatura vode se moe kontrolisati. Terapijski efekat se zasniva na masai desni i poboljanju oralne higijene. tuirati, (1) ovla dodirivati; (2) pregled telesnih upljina pomou prstiju, a posebno pregled enskih polnih organa; (3) ovlano dodirivanje lekom, npr. neke rane lapisnim tapiem. tvar, v. supstancija. tvorevina, v. formatio. tvrdi ankr, v. ulcus durum. tvrdoa vode, v. voda. tyloma, tilom, zadebljanje koe s hiperkeratozom nastalo usled dugotrajnog pritiska na ogranienom mestu (esto profesionalno u obuara, parketara, stolara). Sin. tylosiias. tympanum, bubanj, npr. cavum tympani, bubanjska duplja. typhlitis, tiflitis, zapaljenje slepog creva; ranije upotrebljavani naziv za appendicitis. V. appendalgia, appendicitis. typMocolitis, tiflokolitis, kolitis u predelu slepog creva. typhlologia, nauka o slepilu i slepima. typhlosis, slepilo. typhus, tifus; t. abdominalis crevni tifus, vruica. Zarazno oboljenje izazvano bacilom Salmonella typhi (Ebertov bacil), obino se javlja u vidu epidemija, rede

typus pojedinano. Glavni simptomi su: visoka temperatura (njen se tok moe pbdeliti na tri dela: najpre postepeno poviavanje, potom odravanje na visokom nivou, a zatim sputanje na normalnu visinu), usporen puls, ruiaste takaste erupcije po koi i poveanje slezine. Izvor zaraze su bolesnici i kliconoe, i to njihovi ekskreti, (stolica i mokraa) koji mogu zagaditi ivotne namirnice i vodu. U tifusu su naroito opasne komplikacije: crevna krvavljenja i perforacije. Dijagnoza se u prvoj nedelji postavlja pomou hemokulture, a posle prve nedeIje pomou Widalove aglutinacione probe; t. exanthematicus, pegavac. Zarazno oboljenje koje se prenosi vaima. Bolest prouzrokuje Rickettsia prowazeki, koju va izbacuje svojim ekskretima. Glavni^ simptomi su: nagli poetak bolesti, visoka temperatura koja traje oko 14 dana, takaste kone erupcije, koje su esto^hemoragine, delirijum i bronhitis koji obino prelazi u zapaljenje plua. Bolest je naroito izraena u vidu epidemija onde gde s ljudi nalaze zbijeni u velikim grupama pod nehigijenskim uslovima (logori, kaznionice). Stoga je i zimi pegavac ei nego leti. Pored klinike slike i pojave bolesti u toku epidemije, za dijagnozu je vana WeilFelixova aglutinaciona reakcija; murini t., vrsta pegavca koji prouzrokuje Rickettsia mooseri i koja se prenosi s pacova na oveka ujedom buve (Xenopsylla cheopis). Javlja se endemijski u primorskim zemljama celog sveta. Benigna bolest koja traje desetinu dana. Simptomi su poviena telesna temperatura i pojava makulopapuloznog egzaritema petog dana bolesti. Od egzantema je poteeno samo lice, typus, tip, opti karakter ili karakter koji preovlauje u nekoj bolesti ili u neke osobe; t. Aran-Duchenne, v. amyotrophia spinalis progressiva; t. asthenicus, osoba visokog rasta, dugih nogu i ruku, dugog grudnog koa, mrava, male donje vilice, malog srca; sklona shizofreniji; t. athleticus, osoba sa irokim ramenima, irokim grudnim koem, debelim vratom i jako razvijenim miicama; t. di831

tyramin gestivus, digestivni tip, dobro uhranjene osobe, nenog skeleta, mlitavih miia i kratkih ekstremiteta, irokog lica, masivnog kratkog vrata s dobro razvijenim potiljkom, uvuenog grudnog koa i isturenog trbuha; t. leptosomus, v. t asthenicus; t. pycnicus, osoba irokog grudnog koa, gojaznog tela, okruglog lica i kratka vrata, sklona obolevanju od arterijske hipertenzije i ciklotimije (psychosis maniacodepressiva). tyramin, tiramin, p-oksifenil-etil-amin, nastaje dekarboksilacijom tirozina. Deluje vazokonstriktorno, ali se ne upotrebljava u terapiji. Tyrodeov rastvor, v. rastvor. tyrosin, tirozin (p-hydroxyphenil-alanin, p-hidroksifenilalanin), neesencijalna aminokiselina koja nastaje u jetri hidroksilacijom iz fenilalanina i predstavlja materiju iz koje nastaju predstadijumi hormona titaste lezde (v. tamo). tyrosinaemia, tirozinemija, poremeaj metabolizma, tirozina, ispoljen poveanjem tirozina u plazmi i tirozinurijom; t. hereditaria, nasledni poremeaj metabolizma tirozina koji dovodi do ciroze

tze-tze-muica jetre, s bubrenim pojavama kao u Fanconije^vom sindromu, kao i do hipoglikemije. Prenosi se autosomnim recesivnim genom. tyros l nosi, tirozinoza, bolest izazvana poremeajem metabolizma tirozina u kojoj se u mokrai izluuje jedan intermedijrni metabolit tirozina, parahidroksifenil-pirogroana kiselina. tyrosinuria, tirozinurija, prisustvo tirozina u mokrai. Tyzzerova telaca, intranuklearne acidofilne inkluzije u varielama (varicella). tze-tze-muica, ee muva, egzotina afrika muva iz iste familije kao i obina domaa muva (Muscidae). Hrani se krvlju sisara. Najvanije vrste su: Glossina palpalis, prenosilac Trypanosoma gambiense, izazivaa afrike bolesti spavanja; G. morsitans, koja prenosi T. rhodesiense, prouzrokovaa bolesti spavanja iz Rodezije, i T. bruccei, prouzrokovaa bolesti nagane u konja; G. pallidipes, koja isto tako prenosi T. bruccei. Postoji i vie drugih vrsta, verovatno isto tako prenosilaca raznih tripanosoma. Sin. tse-tse-muica.

832

U
U, (1) kemijski simbol za uranijum; (2) oznaka za ureju. U, oznaka internacionalne enzimske jedinice. V. enzimi U.I. (Unit International), skraenica na engleskom za oznaku internacionalne jedinice (u nas je uobiajena skraenica Lj. ili IJ). U ovakvim jedinicama esto se izraava koliina nekih hormona ili vitamina u pojedinim preparatima. Jaina imunskih seruma ili anti-seruma izraava se IJ; titar seruma pokazuje koliko IJ ima u l ml datog antitoksikog seruma. ung., skraenica za unguentum, lekovita mast. U.S.D., unit skin dose (eng.), v. eritemna doza (pod dosis). U.S.P., skraenica za United States Pharmacopoeia, Farmakopeja Sjedinjenih Amerikih Drava. ubikvitaran, koji se nalazi svuda, npr. ubikvitarni mikroorganizmi. uboj, v. contusio. ubrzanje, poveanje brzine u jedinici vremena, izraava se kao m/sec.2 Ubrzanje se izaziva promenom brzine (poveanje ili smanjenje), promenom u pravcu kretanja ili promenom i u brzini i u pravcu. Ubrzanja mogu biti linearna, radijalna i angularna. Veliina ubrzanja se obeleava slovom G. Sile ubrzanja mogu imati razliite smerove u odnosu na uzdunu osovinu tela, tj. longitudinalni !.transverzalni. Ubrzanja mogu biti pozitivna i negativna. Svako poveanje sila ubrzanja poveava teinu tela i to srazmerno. Krv kao teno tkivo prvenstveno je izloena uticajima ubrzanja. Podnoljivost
53 Medicinski leksikon

zavisi od pravca sila, od brzine nastajanja, veliine i trajanja. Za kosmiku medicinu su znaajna transverzalna ubrzanja, jer ih ovek lake i due podnosi. ud, donji, v. membrum inferius. ud, gornji, v. membrum superius. ud, polni (muki), v. penis. udarna terapija, v. therapia. udlaga, potporni aparat, udlaga od vrstog ili savitljivog materijala (ica, daica, slama, korice od hartije itd.) ili nesavitljivog (gipsana udlaga), koja slui za imobilizaciju obolelog dela tela, obino u prelomu ili tuberkuloznom oboljenju zgloba; aeroplanska u., udlaga koja se privruje uz trup, nadlakticu dri u abdukciji, a podlakticu u fleksiji od 45%. Primenjuje se za prelom nadlaktice; Boehlerova u, (1) iana udlaga koja se upotrebljava za leenje panaricijuma, preloma prstiju ruke i noge itd.; (2) udlaga od daske promera 30x12x5 cm zaobljena u svom gornjem delu da bi prilegla uz pazuho; Brunsova u., udlaga za privremenu mobilizaciju donjeg ekstremiteta, pogodna i za hodanje; Cramerova u., savitljiva oluasta udlaga koja se sastoji od dve jae ice koje su meu sobom spojene popreno finijim icama; Diterihsova u., udlaga za privremenu i transportnu imobilizaciju u prelomu velikih kostiju noge. Sastoji s od dve daske: spoljanje, koja se u svom gornjem delu upire u pazuho, prua se nanie du spoljanje strane buta i gnjata sve do ispod tabana; unutranje, stavljene s unutranje strane noge, koja se gornjim delom upire o preponsku kost.
833

udna navlaka Obe lestve su meu sobom spojene popreno postavljenim omotima poveske, na kojima lei noga; stopalo se obuhvata omom, koja povlai nogu na opisanoj udlagi; Frejkina jastuna u., udlaga koja se primenjuje da bi butine drale u abdukciji, a kolena u fleksiji u uroenom iaenju kuka; Kanavelova elevaciona u., udlaga za ukoenu aku; Iirolika ekstenziona u., udlaga od ice, u-oblika, u koju se stavlja prst s prelomom falange. Udlaga se fiksira o aku, a prst se istee o luk udlage; Middeldorpfova u., trouglo postavljena udlaga iji je jedan od uglova u aksilu. Ta udlaga pridrava u umerenoj abclukciji nadlakticu u prelomu ramenjae; plastika u., plastika cev s dva zida, koji mogu da se naduvaju. U nju se stavlja ud radi imobilizacije; poroplastika u., udlaga koja moe da se natopi vodom i modelie uz ekstremitet; Schanzov okovratnik, udlaga U vidu okovratnika od koe ili plastine materije, koja se stavlja oko vrata u sluaju preloma prljenova ili u oboljenjima prljenova; Thomasova u., udlaga od gvozdene ipke savijene u vidu slova U. Na otvorenom kraju udla- f ge nalazi se drven obru, u koji se uvlai noga meu ipke dok se o zatvoreni kraj ipke, tj. istee stopalo obuhvaeno omom. Upotrebljava se kod preloma dugih kostiju noge; Volkmannova u., udlaga u vidu oluka i s potplatom za taban. Slui za transportnu !mobilizaciju preloma dugih kostiju noge; (stom.) naprave koje u leenju progresivnih parodon-topatija slue za !mobilizaciju i stabilizaciju rasklaenih zuba. Mogu biti stalne i privremene. V. ine, splintovl udna navlaka, v. praeputium. udrueni pokreti, pokreti koji se redovno odigravaju jedan uz drugi (npr. okretanje gore onih jabuica pri zatvaranju kapaka). udvajanje linosti, karakteristian raspad linosti u duevnoj bolesti shizofreniji. Pod tim se moe razumeti i histerika pojava dvostruke ili viestruke svesti, odnosno udvajanja linosti pri emu jedna linost vodi delom potpuno neza834

ugljen-monoksid visan ivot od druge o kojoj ne mora nita ni znati. V. schizophrenia, hysteria. uganue, v. distorsio. ugao, v. canthus, angulus. ugljen-dioksid, CCh, jedinjenje ugljenika s kiseonikom, nastaje pri sagorevanju ugljenika i ugljenikovih jedinjenja. Bezbojan gas koji se u vodi lako rastvara i tom se prilikom delimino jedini s vodom, dajui ugljenu kiselinu. U organizmu predstavlja krajnji proizvod metabolizma ugljenih hidrata i masti. Iz tkiva prelazi u krv i eliminie se iz organizma uglavnom kroz plua, disanjem. U izdisanom vazduhu nalazi se oko 4% CO 2. Osim u ivim organizmima, on se stvara i pri raznovrsnim procesima u prirodi. Stalnu koncentraciju C2 reguliu zelene biljke, vodeni taloi i karbonati mora. CO 2 ima vanu fizioloku ulogu jer regulie disanje i pH u arterijskoj krvi. U vazduhu alveola ima ga oko 5,3% do 6,3%. U koncentracijama iznad 8% pojavljuje se katkad i dispneja, a iznad 15% moe da nastupi i opasnost po ivot. Do trovanja moe da doe pri sputanju u duboke bunare ili stare grobnice, u pivarama i u podrumima pri vrenju ire. U vazduhu slui kao indikator za odreivanje istoe vazduha. Ako koncentracija u vazduhu pree 1-1,5 vol. %, smatra se da je vazduh zagaen. U podmornicama i rudnicima gornja podnoljiva granica iznosi 2-2,5%. ugljen-monoksid, CO, bezbojan i bez mirisa, zapaljiv gas, koji nastaje pri nepotpunom gorenju organskih materija u peima, u kvarovima na vodovima gasa za osvetljenje, u produenom radu motora s unutranjim sagorevanjem. Ugljen-monoksid se ne rastvara u vodi. Snano je redukciono sredstvo. Ugljen-monoksid spada u gasove koji najee izazivaju profesionalna i druga trovanja. Vezuje se za hemoglobin, te onemoguava vezivanje i prenos kiseonika do tkiva. Poveani parcijalni pritisak kiseonika udaljava ga iz veze karboksihemoglobina (v. karboksihemoglobin). Do trovanja moe doi kada se u vazduhu nae vie od 50 delova ovog gasa na milion delova vazduha. Oblik trovanja za-

ugljena anhidraza visi od koncentracije CO u vazduhu, duine njegovog udisanja i stanja organizma u celini, odnosno pojedinih njegovih tkiva. Stare arteriosklerotike osobe, koje su prebolovale ili pate od kardiovaskularnih smetnji i nervnih tegoba, tee podnose trovanja. U akutnom trovanju preovlauju znaci glavobolje, astenije, poremeaji motorike, zvonjenje u uima, gaenje i povraanje. Pri teim trovanjima dolazi do gubitka svesti, bledila ili crvenila lica, greva, kome i smrti. U hroninom trovanju, koje neki jo ne priznaju javljaju se: glavobolja, nesanica i astenija. Poto sline simptome trovanja mogu dati i neki drugi gasovi, a stanje kome moe biti posledica drugih insulta, za dijagnozu trovanja s CO treba utvrditi ogromne koncentracije CO u vazduhu, a zatim njegovo prisustvo u krvi (karboksihemoglobinemija). ugljena anhidraza, enzim koji katalizuje hidratisanje ugljen-dioksida i dehidratisanje ugljene kiseline. ugljena kiselina, , nastaje rastvaranjem ugljen-dioksida CO2 u vodi. Nalazi se u organizmima u obliku ugljene kiseline i alkalnih bikarbonata i u mineralnim vodama, uglavnom kao slobodna (obino rastvorena u vodi) i kao neutra-lisana (u obliku rastvorenih alkalnih i zemnoalkalnih karbonata). V. voda, kupanje, ugljed-dioksid. ugljeni hidrati, glicidi, saharidi, grupa organskih jedinjenja koja pored ugljenika sadre vodonik i kiseonik, i to u veini sluajeva u istom odnosu kao u vodi, po emu su i dobili ime ugljeni hidrati. Ugljeni hidrati su aldehidi ili ketoni viehidroksilnih alkohola. Ugljeni hidrati se dele na proste i sloene. Molekul prostih ugljenih hidrata se ne moe hidrolizom rastaviti na druga dva molekula koji bi opet bili ugljeni hidrati, a sloeni ugljeni hidrati su oni iji se molekul hidrolizom moe rastaviti na dva ili vie molekula prostih ugljenih hidrata. Prosti ugljeni hidrati se nazivaju monosaharidi (aldoze i ketoze). Prema broju kiseonikovih odnosno ugljenikovih atoma, monosaharidi se dele na bioze (sadre dva C odnosno O), trioze, tetroze,
53*

ugljovodonici pentoze, heksoze i heptoze. Prema broju molekula prostih ugljenih hidrata, na koje se molekul sloenog ugljenog hidrata raspada, sloeni ugljeni hidrati se dele na oligosaharide iji su molekuli sastavljeni od 1-10 molekula monosaharida i polisaharide iji su molekuli sastavljeni od vie od 10 molekula monosaharida. Oligosaharidi se, prema broju molekula monosaharida iz kojih su sastavljeni molekuli oligosaharida, dele na disaharide (ako sadri 2 monosaharida), trisaharide (ako sadri 3 monosaharida) itd. Vaniji monosaharidi su: glikoza (dekstroza ili groani eer) je aldoheksoza, fruktoza (voni eer) je ketoheksoza; disaharidi su: saharoza (eer, trani eer ili repni eer), laktoza (mleni eer) i polisaharidi: celuloza, krob, glikogen, inulin i dekstran. ugljenik, v. carboneum. ugljenokiselo kupanje, v. kupanje. ugljovodonici, jedinjenja ugljenika sa vodonikom. Iz njih se mogu izvesti ostala organska jedinjenja. Postoje dve glavne vrste ugljovodonika: aciklusni (alifatini) u obliku otvorenog niza, npr. , i ciklusni u obliku prstena ili ciklusa, npr. CH2 CH2 CH2 Aciklusni (alifatini) ugljovodonici mogu biti zasieni ako su C-atomi meusobno vezani samo jednostrukim vezama i nezasieni ako su C-atomi vezani dvostrukim ili trostrukim vezama. Npr., propan CHa-CH2-CHs je zasien, propen - CH=CH2 je nezasien s dvostrukom vezom, a acetilen CH = CH je nezasien aciklusni (alifatini) ugljovodo-nik s trostrukom vezom. Zasieni alifatini ugljovodonici nazivaju se alkani (parafini), nezasieni s dvostrukom vezom zovu se alkeni, a nezasieni s trostrukom vezom zovu se alkini (acetileni). Ciklusni (nazvani i karbociklini) ugljovodonici mogu biti zasieni tzv. cikloal-kani i nezasieni cikloalkeni s dvostru-

835

ugneenje, odgoeno kom vezom i cikloalkini s trostrukom vezom. Ciklini ugljovodonici, iji j prvi lan benzen (benzol), nazivaju se aromatini ugljovodonici: H / \V HC H
i v^n

iilcus ulceratio, ulceracija; (1) stvaranje grizlice, tj. ulkusa na koi ili sluznici na taj nain to se nekrotiki deo koe ili sluznice odvoji i eliminie, otpadne. Ulceracija moe nastati usled raznih oboljenja, kao to su tuberkuloza, sifilis, tifus, gnojna zapaljenja, dizenterija, maligni tumori itd.; (2) grizlica, v. ulcus; varikozna u., torpina, utinjala rana na potkolenici usled poremeenog krvotoka u osoba s varikoznim venama. ulcerozan, grizlian. ulcerozni kolitis, v. colitis. ulcerozni proktitis, v. proctitis. ulcus, ulkus, grizlica, defekt u sluznici ili koi koji je nastao usled raznih patolokih procesa (zapaljenje, nekroza, tumor itd.). V. chancre, vulnus; u. callosum, v. u. ventriculi; u. corneae, ulkus korneje, grizlica ronjae, egzogeno oboljenje ronjae koje poinje od epitela i propraeno je gubitkom tkiva; M. serpens corneae, oboljenje ronjae izazvano bakterijama. Okruglastog je oblika, obino centralnog poloaja, progredira, praen je gnojem u prednjoj komori (v. hypopyon). Dovodi do perforacije ronjae, prolapsa dunice, gubitka vida, pa i oka; u. clysmaticum, grizlica pravog creva (i. rectum) koja se razvila kao posledica povrede sluznice prilikom davanja klizme; u. cruris, grizlica po tko Ienice, ulceracija sa slabom tendencijom za zaraivanje, razliite prirode; obino posledica proirenih vena, rede sifilisa i tuberkuloze; u. duoeni, grizlica dvanaestopalanog creva, odlikuje se bolom koji se javlja 3-4 asa posle jela. Nalik na eludanu grizlicu. V. u. ventriculi; u. durum, tvrda grizlica (sifilisna), tvrdi ankr. V. syphilis; u. intestini, crevna grizlica, pojava jedne ili vie grizlica (ulcera intestini) u pojedinim delovima creva. Najea je grizlica dvanaestopalanog creva (u. duoeni). Sem toga, tuberkuloza, rak, razni otrovi (iva i dr.) mogu prouzrokovati grizlice u tankom i u debelom crevu. Najee komplikacije u. i. su krvarenja i perforacije; u. molle, meki ankr, specifino lokalno veneriko oboljenje izazvano Ducreyovim bacilom, s nepravilnim grizlica-

HC ,CH CH

benzen.

Bioloki su vani i ugljovodonici terpeni i karotenoidi. Terpeni su izvedeni iz izoprena CH2=CH-CH=CH2 i H nazivaju se i izoprenoidi, a karotinoidi su smea nezasienih ugljovodonika i nekih kiseonikih jedinjenja izvedenih iz nezasienih ugljovodonika. ugneenje, odgoeno, (fr. nidation diffre) produeno vreme ugneenja, gde blastocista ostaje u stanju pospanosti (veverica, jazavac, oklopnik). ugruak, v. thrombus. uklinjavanje, operacija fiksiranja i uvrivanja preloma kosti pomou klina; intramedulamo u., fiksiranje prelomljene duge kosti umetnutim elinim klinom u srni kanal kosti. V. klin, Jewettov klin, Kntscherov klin, Neufeldov klin. ukrtene reakcije, reakcije antitela s antigenom koji nije upotrebljen za imunizaciju. Posledica je prisustva istih determinantnih grupa na molekulima dva ili vie razliitih antigena. V. determinantne grupe antigena. ukrteno oploivanje, oplodnja enskog gameta jedne jedinke mukim gametom druge jedinke. V. samooploivanje, ularac, v. frenulum praeputii. ulcera, grizlice, v. ulcus; ulcera marginalia, ivine grizlice ronjae. Sitne ulceracije ronjae, lokalizovane na rubu. Javljaju se najee u toku konjunktivitisa ili u starosti kao izraz trofikih poremeaja perifernih delova ronjae. 836

ulini virus ma gnojavog dna i esto s bolnim, gnojavim regionalnim limfnim lezdama. V. bubo dolens; u. mix turn, meovita grizlica, grizlica koja ima meovit patolokoanatomski karakter. Razvija se usled istovremene infekcije izazivaima sifilisa i mekog ankra; u. rodens, karcinomatozna grizlica koe. V. carcinoma; u. ventriculi (rotundum), eludana grizlica (kruna). Pojavljuje se u sluznici eluca, najee na maloj krivini i blie pilorusu, levkastog je izgleda. Ima tendenciju da se produbljava do seroze, pri emu izaziva na njoj lokalno fibrinozno zapaljenje, usled ega dolazi do slepljenja spoljne povrine eluca s okolnim organima (npr. jetrom) kada grizlini proces moe prei i na jetru (u. penetrans). Pri odsustvu ovog slepljenja moe nastupiti provaljivanje grizlice (u. perforans). Posledice u.v. mogu biti krvarenje i iskrvarenje iz grizlice, perforacija s konsekutivnim peritonitisom, razvoj karcinoma na mestu grizlice (u. carcinomatosum), a u hronine grizlice (u. callosum) usled veeg razvijanja vezivnog tkiva u zidu eluca oko grizlice i njegovog smeuravanja nastupa suenje eluca (stenosis ventriculi), najee pilorusa (stenosis pylori). Uzrok u. v. moe biti poremeaj cirkulacije krvi na ogranienom delu sluznice eluca usled spazma, ateroskleroze, zapaljenja, embolije, tromboze arterijskih krvnih sudova, od ega nastupa oteenje tog dela sluznice eluca i njena digestija eludanim sokom sa stvaranjem defekta. U. v. se ispoljava periodinom pojavom bola, neposredno posle jela (obino u prolee i u jesen). Za pouzdanu dijagnozu potreban je i rendgenski pregled. ulini virus, virus besnila, u prirodi se odrava posaom u pasa i mnogih vrsta drugih sisara, irei se ujedom s besne ivotinje na zdravu. Modifikovani oblik ovog virusa je maksimalno patogen za zeeve a relativno nepatogen za oveka, koristi se u svrhu vakcinacije protiv besnila i zove se fiksni-virus (virus fixe). ulkusna bolest, v. ulcus duodeni i ulcus ventriculi

ultrazvuna terapija u ginekologiji ulna, laktaa, laktica, lakatna kost, unutranja kost podlaktice. ulnaris, lakatni, npr. nervus ulnaris, lakatni ivac. ultracentrifuga, centrifuga s velikim brojem obrtaja (do 150 000 u min.). Koristi se za odreivanje molekulske teine he* mijskih jedinjenja (npr. belanevina) i odvajanje izotopa hemijskih-elemenata. ultracentrifugacija, jedna od metoda odreivanja veliine virusa. Ultracentrifugom je mogue utvrditi veliinu estica virusa ako se zna da brzina sedimentacije zavisi od volumena estica, broja estica i broja obrtaja. ultrafiltar, cedilo, odnosno filtar napravljen od kolodijuma i drugih supstancija koji zadrava ne samo bakterije, ve i koloidne estice. Propusni promer ultrafiltra je veoma mali (l do 1000 milimikrona). Ultrafiltar se upotrebljava za preiavanje tenosti i izdvajanje vrlo sitnih estica koloidnih rastvora i kao zastor koji proputa samo svetlost odreene talasne duine. Slui za odreivanje dimenzija virusnih i koloidnih estica, kao i za dobijanje ultrafiltrata. Sin. ultracedilo, ultrafiltracija, ceenje kroz ultrafiltar, tj. cedilo obino spravljeno od kolodijuma, koji zadrava, osim mikroorganizama, i vee organske molekule a proputa samo ultrafiltrat, tj. kristaloide i manje organske molekule. V. filtracija. ultra-lente-insulin, v. lente-insulin. ultramikrobi, v. virusi ultravioletni zraci, v. zraci ultrazvuna terapija u ginekologiji, razvoj savremene fizike i elektronike, a naroito objanjenje fizikalnog svojstva ultrazvuka (pojava moderne aparature). Ultrazvuk se poslednjih godina obilno koristi u ginekologiji i akuerstvu u terapijske i dijagnostike svrhe. Terapijsko dejstvo ultrazvuka se objanjava njegovim mehanikim, toplotnim i hemijskim delovanjem na elije i tkiva, u kojima izaziva fizikalne i hemijske promene. Kao rezultat reakcije elija i tkiva dolazi do bolje cirkulacije krvi, poboljanja izmene materija i pojaane re837

ultrazvuk
sorpcije raspadnih proizvoda, to vrlo povoljno deluje na hronina zapaljenjska oboljenja Ne samo u terapiji ve i u dijagnostici ultrazvuk je poeo da se obilno koristi u ginekologiji, a naroito u akuerstvu. Talasi slabije frekvencije koriste se u dijagnozi tumora (lokalizacije i obima), u otkrivanju nepravilnosti ploda u toku trudnoe (zrelost, rastenje, anomalija u razvitku i poloaj ploda), a u patolokoj trudnoi za otkrivanje stepena oteenja trudnoe (missed abortion, grozdasta mola, vanmaterina trudnoa i zaostali delovi ovuluma posle poroaja i pobaaja). ultrazvuk, zvuni talasi visoke uestalosti (frekvencije) koje oveije uho ne uje (iznad 20 kilocikla). Danas je mogue proizvesti ultrazvune talase od milion kilocikla (ili kiloherca). Mehaniki oteuju bakterijske elije, deluju kao agensi koji vre dezintegraciju mikroorganizama. Upotrebljavaju se za leenje i fizioterapiju. Talasna energija u dodiru s drugim telima pretvara se u toplotnu i na tome je zasnovano baktericidno dejstvo. U viih organizama se ovaj efekat ne javlja. Delovanje je slino buci i potresu.

unguentum
kolitisu reaguju unakrsno s Escherichijom coli 014. uncinatus, kukast, npr. fasciculus uncinatus, kukasti put, asocijacioni snop koji vezuje eoni pol sa slepoonim polom modane polutke.

uncinatusna kriza, v. crisis.

uncus, kuka, npr. uncus gyri parahippocampalis, kuka parahipokampusne vijuge. unguenta, v. unguentum. unguentum, lekovita mast, jedan od poluvrstih oblika lekova za spoljnu upotrebu na koi i pristupanim sluznicama; U. Acidi borici, oficinalni bor-vezelin, sadri 10% borne kiseline. Sin. Vaselinum boricum, Unguentum boricum. V. Acidum boricum; U. Adipis lanae, oficinalna lanolinska mast. Sadri Adeps lanae hydrosus i Vaselinum flavum u jednakim koliinama. V. Adeps lanae; U. Argenti nitratis compositum, oficinalna mast sa 1% srebrnog nitrata i 10% peruanskog balzama. Deluje antiseptiki i adstringentno. Sin. U. nigrum, V. Mikuliczi. V. Argenti nitras, Balsamum peruvianum; U. boricum, v. U. Acidi borici; U. contra scabiem, v. U. Sulfuris al~ kalinum; U. diachylon, oficinalna mast od olovnog melema (Emplastrum Plumbi) i maslinovog ulja (Oleum Olivae). Sin. U. Plumbi oxydati, U. Plumbi Hebrae; XJ. emolliens, oficinalna indiferentna mast koja sadri beli vosak, cetaceum, arahisovo ulje i destilovanu vodu. Upotrebljava se u kozmetici. Sin. Cold cream; U. Glycerin!, v. U. Glyceroli; U. Glyceroli, oficinalna glicerolska mast. Sadri 80% glicerola i 8% kroba. Sin. V. Glycerini, Glycerolum amylatumt v. Glycerolum amylatum, v. Glycerolum; U. Hydrargyri, oficinalna ivina mast. Sadri 30% metalne ive. Sin. U. Hydrargyri cinereum. V. Hydrargyrum; U. Hydrargyri cinereum, v. U. Hydrargyri; U. Hydrargyri oxydati f lavi, v. 'U. Hydrargyri oxydi flavi; U. Hydrargyri oxydi flavi, oficinalna mast s 5% utog ivinog oksida. Sin. U. Hydrargyri oxydati flavi V. Hydrargyri oxydum flavum; U. Mikuliczi, v. U. Arrgenti nitratis compositum; U. nigrum, v. 17. Argenti nitratis composi-

uljana imerzija, v. imerzija.

umbilicalis, umbilikalan, pupani, npr. anulus umbilikalis, pupani otvor (prsten;.

umbilikalna kesa, v. lectio for.

unakrsna otpornost, pojava koja se sree u izvesnih mikroorganizama, koji su postali otporni prema odreenom antibiotiku, mogu istovremeno biti otporni i na neki drugi antibiotik. Unakrsna otpornost se pojavljuje u principu meu antibioticima, koji imaju slinu hemijsku strukturu. To je sluaj u eritromicinskoj grupi. unakrsne reakcije, neki mikroorganizmi imaju determinante koje unakrsno reaguju s pojedinim komponentama tkiva oveka, pa bi to moglo biti jedan od naina indukcije autoimunosti. Pri reumatskoj groznici antitela protiv streptokoka reaguju i protiv sranog tkiva, a antitela na debelo crevo u ulcerativnom
838

unguis

uranium

turn; U. Plumbi, v. I/. Plumbi subacetatis; U. Plumbi Hebrae, v. U. diachylon; U. Plumbi oxydati, v. U. diachylon; U. Plumbi subacetatis, oficinalna mast s 10% olovnog subacetata. Sin. U. Plumbi; U. simplex oficinalna obina mast koja sadri 20% belog voska i 80% svinjske masti; U. SuIfathiazoli, oficinalna mast s 5% sulfatijazola i 20% ribljeg ulja, v. Sulfathiazolum, Oleum jecoris; U. SuIfuratum, v. l/. Sulfuris alkalinum; U. Sulfuris alkalinum, alkama mast s 20% sumpora. Slui kao lek protiv uge. Sin. U. Sulfuratum, U. contra scabiem; U. Zinci, v. Zincioxydi;V. Zinci oxydi, oficinalna cinkova mast. Sadri 10% cink-oksida. Slui kao zatitno, adstringentno i blago antiseptiko sredstvo. Sin. U. Zinci. unguis, nokat, veoma zadebljali roasti sloj koe. Nalazi se na dorzalnoj strani vrhova prstiju. Ispod nokta je njegovo leite. Zadnji kraj leita, ispod korena nokta, jeste matica nokta. Ona se sastoji od mladih elija koje svojim mnoenjem i oroavanjem omoguuju da nokat raste i, u sluaju da otpadne, stvaraju novi nokat; u. incarnatus, urastao nokat, obino se javlja na palcu noge urastanje jedne ili obe bone ivice nokta u meka tkiva, esto je komplikovan infekcijom i gnojenjem; (embr.) koa na lenoj strani prstiju nogu i ruku na embrionima od 4,5 cm duine ne razlikuju se od ostale koe prstiju. U to doba na njima nema ni traga od noktiju. Od tog vremena na mestu buduih noktiju nastaju promene od kojih je prva vea slojevitost ektodermnog epitela: nokatno polje, u kome epitel zadebljava stvarajui prednokatnu plou, u ijoj sredini poinje oroavanje (lani nokat), v. nokti. Pravi nokat se stvara poetkom 5. meseca iz korenog lista oroavanjem bez keratohijalinskih zrna, to je osobenost onihogenog procesa. Onihogena zona se protee od zadnje ivice korenog lista do prednje ivice polumeseaste mrlje (Iunula) i predstavlja nokatnu matricu. U osnovi, onihogeni proces je intradermni: iznad nokatne ploe protee se eponihijum, a ispod hiponihijum. U toku 7.

meseca nokatna ploa probija napred kroz eponihijum, a u 8. mesecu nokat poseduje svoju prednju ivicu. uniartikularan, koji zahvata samo jedan zglob. unifaktorski, nasledno obeleje koje kontrolie samo jedan par gena. Sin. monogenski, suprotno poligenski. unilocularis, unilokularan, ogranien na jedno mesto, jednodelan. V. multilocularis. uniparentalno naslaivanje, v. citoplazmatsko nasleivanje. unit skin dose, (eng.) v. kona jedinica. unutranja modana ahura, v. capsula interna. unutranje uvo, v. auris. unutranji inilac, jedan mukopolisaharid eludanog soka koji slui za vezivanje, prenoenje i apsorpciju vitamina Bi2 u zavrnom ileumu. Nedostatak ovog inioca uzrok je perniciozne anemije. Sin. Castleov inilac, intrinsic factor. uperizacija, izlaganjem mleka pregrejanim parama u vakuumu na temperaturi 14O0C ostvaruje se sterilizacija s ouvanim prirodnim svojstvima. Mleko je postojano i posle nekoliko nieseci. upore dna perkusija, v. percussio. uracil, pirimidinska baza koja ulazi u sastav raznih nukleinskih kiselina. uraemia, uremija, zadravanje u krvi raspadnih proizvoda belanevina, a naroito ureje, uz toksike pojave koje oni izazivaju: povraanje, glavobolje, vrtoglavica, azotemijski zadah iz usta; u. extrarenalis, u. prarenalis, uremija izazvana poremeajem bubrenog rada uzrocima koji ne pripadajid bubrezima (dehidracija, hiponatriemija i dr.); u. puerperalis, uremija koja se javlja posle poroaja; u. renalis, uremija nastala organskim promenama u bubrezima koje su izazvale bubrenu insuficijenciju. Uragoga Ipecacuanha (Rubiaceae), biljka iji koren sadri alkaloide: emetin i cefaelin. V. Radix Ipecacuanhae. uranium, U, uranijum, uran, radioaktivni hemijski element. Prirodni uran je smea dva izotopa, 2|f U (99,3%) i 2UU (0,7%). Ovi 839

uranoplastica su izotopi poeci dva radioaktivna niza. Kad se izotop 2||U bombarduje sporim neutronima, on prelazi u izotop 2IfU ija se jezgra sama od sebe raspada uz oslobaanje ogromne koliine energije. Iz izotopa 2||U nastaje stabilan nuklid 2JgPb. Uran slui za dobijanje atomske energije. Udisanje rastvorljivog jedinjenja urana izaziva teko oteenje plua i bubrega pri emu dolazi do toksikog edema plua sa cijanozom, dispnejom itd. Ne zavri Ii se oboljenje letalno, dolazi esto i do bronhopneumonije. Pri enteralnom trovanju dolazi do oteenja bubrega i do uremije. uranoplastica, uranoplastika, hirurka intervencija kojom se zatvara rascep nepaca (palatoshiza). V. palatoschisis. uraturia, uraturija, poveano izluivanje urata mokraom. uravnoteenje, okluzalno, (stom.) terapijske mere za postizanje fizioloki optimalnih okluzalnih i artikulacionih odnosa izmeu zuba gornje i donje vilice. Postie se bruenjem zuba, protetskim i ortodontskim zbrinjavanjem, po izboru. V. bruenje zuba po izboru. urbanizacija/ proces kome dolazi do na glog razvitka gradova i do porasta grad skog na raun seoskog stanovnitva, menjajui socioloko-ekonomsku strukturu stanovnitva. Proces zahvata i seoska podruja, ali je na toj teritoriji mnogo slabije izraen. U pogledu zatite zdravlja urbanizacija ima viestruki znaaj. Poboljava uslove ivota u higijenskom pogledu, stvarajui veu mogunost za korienje zdravstvene slube, ali izazivajui promene naina ivota i ustaljenih navika, mogu da se negativno odraze na stanje zdravlja doseljenika u grad. uremijski perikarditis, v.pericarditis. ureter, ureter, mokraovod, cevasti organ koji se prua od bubrene karlice do mokrane beike, silazei zadnjim zidom trbune i karline duplje. Ureter provodi mokrau peristaltikim kontrakcijama svoje muskulature. ureterectasia, ureterektazija, proirenost zjapa uretera. 840

ureterorrhagia ureterectomia, ureterektomija, odstranjivanje dela ili celog uretera hirurkim putem; obino se vri elo odstranjivanje pri nefrektomiji. ureteritis, zapaljenje uretera. ureterocistoskop, cistoskop podeen za kateterizaciju uretera. V. cistoskop, cistoskopija, endoskop. ureterocolostomia, ureterokolostomija, transplantacija uretera u kolon u resekciji dela mokrane beike ili ele mokrane beike (cystectomia). ureterocutaneostomia, ureterokutaneostomija, operacija kojom se otvara ureter na koi radi odvoenja mokrae van tela. ureterolithiasis, ureterolitijaza, prisustvo ili stvaranje mokranog kamenca u ureteru. ureterolithotomia, ureterolitotomija, uklanjanje mokranog kamenca iz uretera hirurkim putem. ureteroneocystostomia, ureteroneocistostomija, hirurko presaivanje uretera na bilo koje mesto mokrane beike. Sin. ureterocystoneostomia. ureteroneopyelostomia, ureteroneopijelostomija, operacija isecanja strikture uretera, kojom se usauje distalni deo uretera u bubrenu karlicu. ureteronephrectomia, ureteronefrektomija, odstranjivanje bubrega i njegovog uretera. ureteropelvioplastica, ureteropelvioplastika, hirurka rekonstrukcija spoja uretera i bubrene karliice obino zbog suenja tog spoja ili uroenog previsokog odvajanja uretera iz bubrene karlice. ureteroproctostomia, ureteroproktostomija, hirurka intervencija kojom se ureter spaja s donjim delom rektuma, obino posle totalne cistektomije zbog raka mokrane beike. ureteropyelitis, ureteropijelitis, zapaljenje uretera i bubrene karlice. ureteropyeloneostomia, ureteropijeloneostomija, stvaranje nove veze izmeu uretera i bubrene karlice. ureterorrhagia, ureteroragija, krvarenje iz uretera, obino izazvano kamencem

ureterosigmoidostomia ili tumorom uretera (pravilnije - ureterohemoragija). ureterosigmoidostomia, ureterosigmoidostomija, hirurka intervencija usaivanja uretera u sigmoidni kolon, vrena obino posle cistektomije. ureterostomia, ureterostomija, stvaranje stalne fistule, kojom bi se praznila mokraa van tela. Sin. ureterocutaneoneostomia. urethra uretra ili mokrana cev, mokraovod, odvodni kanal mokrane beike. U ene je mokrana cev kratka i prava i otvara se ispred usmine. Muka uretra je znatno dua (oko 18 cm). Polazi od mokranog mehura, prolazi kroz prostatu i karline dijafragme, obuhvaena poprenoprugastim sfmkterom i najzad ulazi u muki polni ud na ijem se vrhu zavrava otvorom. Poprenoprugasti sfinkter, koji se kontrahuje i oputa pod uticajem volje, predstavlja granicu izmeu prednjeg i zadnjeg dela uretre. Ve po svojoj anatomskoj organizaciji uretra se bitno razlikuje u mukom i enskom polu: znatno je kraa u ene, te se u nje samostalno otvara u tremu sudnice, dok je u mukog sa svojim zavisnim delom smetena u samom mukom udu, opasana spuvastim telom te, na taj nain, predstavlja zajedniki odvodni kanal za mokrau i semenu tenost. urethraiis, uretralan, koji pripada uretri, npr. a. urethraiis, uretralna arterija. urethritis, zap a ljenje sluznice uretralnog kanala, najee se javlja kao posledica infekcije gonokokima (u. gonorrhoica). Sva ostala mikrobna i amikrobna zapaIjenja uretre se nazivaju u. nongonorrhpica. urethroplastica, uretroplastika, rekonstruktivna hirurka intervencija kojom se isceljuje rana ili suenje uretre posle povrede. urethrorrhoea, uretroreja, oticanje iz uretralnog kanala, mahom zapaljenjske prirode; U. libidonozna, vlaenje spoIjanjih mukih genitalnih organa pred polni in. Isticanja sluzave tenosti iz otvora uretre. Smatra se da u izluivanju tog sekreta uestvuju samo Litreove i Cowperove lezde. U tom sekretu e ne

uroeni imunitet nalaze semeglavci. U ene libidinozni sekret dolazi uglavnom iz izvodnih kanala artholinovih lezda, a manjim delom iz periuretralnih Skenovih lezda. uretralna hematurija, v. haematuria. uretralne lakune, v. lacunae urethrales. uretrotom, specijalni no za prosecanje suenja uretre: Maisonneuveov u., no koji je zatvoren dok ne dospe do suenog mesta uretre. Tek kada dospe do suenja on se otvara i preseca suenje.
urez, v. incisurcu

Urginea maritima, v. Selila* uricacidaemia, v. uricaemia. uricaciduria, urikacidurija, poveano izluivanje mokrane kiseline mokraom. Sin. uricosuria. uricaemia, urikemija, poveanje mokrane kiseline u krvi. Sin. uricacidaemia. uricosuria, v. uricaciduria. urika dijateza, v. diathesis urica. urinatio, urinacija, mokrenje; nagli nagon za u., obino se javlja u cistitisu; isprekidana u., nastaje usled spazma mokrane beike ili kamenca u istoj. urininda, v. homoseksualnost urning, v. homoseksualnost urobilin, oksidacioni proizvod urobilinogena, jedna od obojenih supstancija mokrae. urobilinogen, derivat unih boja, bezbojan normalan sastojak mokrae; nastaje u crevima redukcijom bilirubina. urobilinogenuria, urobilinogenurija, prisustvo urobilinogena u mokrai. urobilinuria, urobilinurija, prisustvo urobilina u mokrai. uro die a, Melanpyrum arvense, obino se nalazi u raanom branu, sivocrne boje, u gotovom hlebu s urodicom se zapaaju rasejane sivocrne mrlje. Slabije je toksinosti. urodice, plodovi korova, ima ih otrovnih i neotrovnih. Smanjuju upotrebnu i trinu vrednost namirnica. V. kukolj, ljulj, grahorica, itd. uroen, v. kongenitalan. uroena mana, v. vitium congenitale. uroena sferocitoza, v. spherocytosis. uroeni imunitet, v. nespecifina otpornost 841

uroeritrin uroeritrin, tamnocrvena boja u mokrai od koje potie crvena boja taloga urata. urogenitalna opna, gornji deo jazvene opne, koji odgovara urogenitalnom sinusu. urogenitalni procep (fissura urogenitalis), resorpcijom uretralne ploe urogenitalni oluk postaje procep. Dok u enskog embriona ostaje izmeu malih usana stidnice, u mukog je obuhvaen spajanjem rubova tog procepa. Na taj nain, na donjoj strani falusne kvrge stvara se urogenitalni oluk. urogenitalni sinus, prednji deo jazve. Od njega u mukog postaje prostatni i opnasti deo uretre, dok u enskog trem vagine i donji deo uretre. urogenitalni sistem ili pribor (apparatus urogenitalis), skup mokranih i polnih organa. V. organa genitalia, organa uropotica. urograf ija, rendgensko snimanje mokranih puteva (bubrega, uretera i beike) posle ubrizgavanja organskog jodnog sredstva u venu. Ranije se zvala nishodna pijelografija. V. pijelografija. urohrom, uta mokrana boja (pigment). urolithiasis, urolitijaza, prisustvo kame^ naca (konkremenata) u mokranim organima. urolithus, urolit, mokrani kamenac, konkrement. V. concrementum. urolog, lekar specijalista koji se bavi urologijom. urologija, grana medicine (hirurgije) koja se bavi prouavanjem, dijagnostikom i terapijom oboljenja urogenitalnog aparata. V. urolog. uroloki sto, specijalno konstruisani sto pogodan za uroloka ispitivanja, operacije i ispiranja mokrane beike. urometar, sprava (areometar) za odreivanje specifine teine mokrae. urorektalna pregrada, pregrada koja se u jazvi sputa sve do jazvene opne s kojom se spaja, delei jazvenu duplju na dve manje duplje: prednju, koja ini urogenitalni sinus i zadnju, koja postaje rektum. urosepsis, urosepsa, septika intoksikacija raspadnim proizvodima mokrae koja apsorbuju tkiva. 842

usno predvorje urticaria, urtikarija, koprivnjaa, mahom alergijsko oboljenje u vidu nagle erupcije manjeg ili veeg broja urtika, javlja se kao posledica preosetljivosti na razne alergene (nutritivne, inhalacione, hemijske - medikamentne i dr.). Provokativno deluju i gastroduodenalni poremeaji, karcinom, leukemija, fokusi i psihiki faktori. Ovde spada i serumska bolest. usek, v. incisura. ushodan, v. ascendens. uslovljen hromosom pola, obeleje koje proistie iz dejstva gena smetenih bilo na X- bilo na Y-hromosomu. Kako su obeleja u vezi s genima na X-hromosomu mnogo ea, ovaj izraz se obino zamenjuje izrazom uslovljen X-hromosomom. uslovljen polom, razliiti stepen ispoljenosti odreenog genski uslovljenog obeleja u mukom i enskom polu. Odreeni gen moe u jednom polu da bude dominantan, a u drugom recesivan. Sin. sex-influenced (engl.). uslovljen X-hromosomom, v. uslovljen kromosomom pola. uslovna dominantnost, ispoljavanje dominantnog efekta odreenog gena u heterozigota samo u odreenim uslovima spoljne sredine. uslovno patogeni mikroorganizmi (microbes de sortie), znai da u normalnim prilikama ne izazivaju bolesti, ali da to mogu uiniti samo u odreenim okolnostima i odreenim uslovima. Meu takve mikroorganizme naroito dolaze u obzir od grarn-negativnih bakterija: Pseudomonas, Proteus, Escherichia coli, a od gram-pozitivnih: Streptococcus viridans, Streptococcus faecalis, Pneumococcus i dr. usmina, v. vagina. usna, usnica, v. labium, labrum. usna duplja, v. cavum oris. usno predvorje, u daljem razvoju osovinskim delom usne gredice nastaje raskidanje elija i to dovodi brzo do pojave predvornog oluka i do ogranienja usnog predvor/a. Taj oluk ostaje na sredini plii, te ini zaetak usnene vezice (frenulum).

ustilaginizam ustilaginizam, trovanje sporama gljivice Ustilago maydis (gar, snijet). Do ovog trovanja dolazi pri hranjenju kukuruznim branom ili jelima zagaenim sporama gara; ustilaginizam se javlja najee u ranom detinjstvu, kao akutno ili hronino oboljenje, s poremeajima u digestivnom traktu, promenama na perifernim delovima ekstremiteta i s nervnim i psihikim smetnjama. usura, uzura, ishabanost, istroenost, ogranieni defekt nastao dejstvom mehanikog pritiska patolokih tvorevina na tkivo, npr. uzura u telu prljenova kimenog stuba nastaje dejstvom kucajueg pritiska aortne aneurizme. ue, v. confluens. usna koljka, v. auricula. ut aliquid fiat vieatur, da bi se neto videlo, oznaka za palijativnu terapijsku meru koja slui samo za psiholoko uticanje na bolesnika. uterosalpingografija, v. hysterosalpingographia. uterus, materica, neparan unutranji poIni organ ene, upalj mii u koji dospeva oploeno jaje, ime se omoguava razvoj ploda do roenja kada ga, u trenutku poroaja, grenjem istiskuje. U materici se van trudnoe deavaju, pod uticajem odreenih hormona, razne pojave u vidu menstruacije (v. tamo). Materica je krukastog oblika, irim krajem okrenuta nagore, dok suenim delom (grli) gleda nadole i svojim vrhom se usauje u vaginu. U karlinoj duplji on se nalazi pozadi mokrane beike, ispred zavrnog dela pravog creva (rectum). iri deo se zove trup, sueni deo (istmus), a njegov krajnji deo -gr/i Debljina materinog zida iznosi u obinim prilikama oko 3 cm. U ena koje nisu rodile teina materice se kree od 40 do 60 g, a u vierotkinja 50 do 70 g. Odmah po poroaju njena teina iznosi oko l kg. Na vrhu grlia nalazi se otvor, spoljanja materina usta, koja vode u materinu duplju iji se iri deo naziva dno. Zapremina materine duplje iznosi u nerotkinja oko 3,5-4 cm3, a vierotkinja 5-6 cm3. Sve je to beznaajno prema onome to materica dostie za vreme

uterus trudnoe kada, pri kraju, nosi dete teko oko 3 kg, smeteno u duplji od 6.000 do 7.000 cm3 zapremine. Zid materice se sastoji od tri glavna sloja nejednake debljine. Spolja je materica obloena trbunom maramicom, koja ini serozni sloj (tunica serosa s. perimetrium), Na prednjoj strani materice on dosee do drela, pa se prebacuje na dno i sputa do zadnjeg vaginalnog paga, a onda se prebacuje na prednju stranu pravog creva obrazujui mnogo dublju rektomaterinu duplju ije dno ini Douglasov pag (cavum Douglasi). Ispod perimetrijuma se nalazi miini sloj, miometrijum, koji daleko premauje debljinu drugih slojeva. Miine elije materice su glatkog tipa, duine 40-50 mikrona, sposobne da za vreme trudnoe narastu do 500 mikrona. Sluznicu materice predstavljaju duge, krivudave i ravaste cevaste uvrate povrnog epitela (endometrium). U grliu materice sluznica je nabrana (plicae palmatae) i lezde lue sluz koja u materinim ustima ini Cristellerov ep. Zaepljivanje zjapa cervikalnih lezda pretvara ih u tzv. Nabothova jaja; (embr.) nastaje od gornjeg kraja uterovaginalnog kanala. Njegov zjap je u prvo vreme trouglog oblika, dok mu je dno sa spoljanje strane ugnuto: dvoroga materica. Takvo je stanje do 3. meseca. Epitel materine sluznice je do 4. meseca slojevit, a posle toga postaje cilindrian. U daljem razvoju predeli materice u koje utiu jajovodi proiruju se levkasto, dok se donji deo suava u grli (cervix uteri). Gornji deo uterovaginalnog kanala se pretvara u usminu (vaginu); anteflexio u., patoloki poloaj, preteran pregib tela materice u odnosu na njen vrat, tako daje ugao koji oni ine manji nego normalno; anteversio u., promena poloaja materice tako da je u celini nagnuta unapred; retroflexio u., retrofleksija materice, unatrag povijen trup materice; retroversio u., retroverzija materice, unatrag nagnuta materica; u. unicornis, nepravilno razvijena materica s jednim razvijenim i jednim zakrljalim rogom. Uzrok lei u nepravilnom embrionalnom razvoju. 843

uticulus prostaticus
Vrlo esto je uzrok neplodnosti, a u sluaju trudnoe predstavlja smetnju za pravilan poloaj deteta. uticulus prostaticus, v. prostatni diepi. uvce, v. auricula. uvea, srednja ili sudovna opna zida one jabuice. Sadri krvne sudove koji vaskulariuju onu jabuicu. Sin. tunica vasculosa bulbi. uveitis, zapaljenje sudovnjae; u. anterior, zapaljenje prednjeg dela uveje (duice i cilijarnog tela); u. posterior, zapaljenje zadnjeg dela uveje (sudovnjae). uveoparotitis, v, Heeffordov sindrom. uveoscleritis, uveoskleritis, istovremeno zapaljenje sudovnjae i beonjae. uvo, (embr.) izlaganje razvoja ula sluha i ravnotee obuhvata razvoj unutranjeg, srednjeg i spoljanjeg uva. a) Razvoj unutranjeg uva, zaetak opnastog labirinta se javlja rano: ve u embriona s 2-3 praprljena kao zadebljanje ektoderma na bokovima zadnjeg modanog mehura kao usna ploa koja se u embriona s 14 praprljenova ugiba i pretvara u usnu jamicu. Ona je u prvo vremef sa spoljanjou u vezi s usnim otvorom. U 3. sedmici rubovi ove jamice se stapaju i jamica se pretvara u mehur koji se izdvaja izmeu zidova zadnjeg mozga i ektoderma. Mehuri je napunjen gndo/im/om. Iz labirintnog mehura postaju epitelni elementi labirinta (labirintni produetak, endolimfni vod i endolimftia kesica). Za to vreme ostatak usnog mehura se pretvara u dva odeljka: gornji, tremni (zaetak utrikulusa) donji i puni iz koga se razvija sakulus.

uzengija
Polukruni kanali se razvijaju iz kesastih izvrata gornjeg odeljka. U prvo vreme polukruni kanali su zdepasti, ali se ubrzo izduuju. Promene nastaju i u donjem odeljku usnog mehura, koji se uvija u spiralu. Hrskavini skelet se oko perilimfnog tkiva preobraa od 5. meseca u kotani labirint, poev od stoerne kupe (modiolus). b) Razvoj srednjeg uva, srednje uvo se razvija od 1. krnog useka i 1. i 2. krnog luka. ubanjska duplja i usna truba razvijaju se od 1. krnog useka u vidu cevi, od ijeg se unutranjeg kraja razvija zadniveni pag bubanjske duplje. Spoljanji kraj stvara bubanjsku opnu. Tek od 4. meseca nastaju upljike. U tom peritimpanalnom mezodermu nalaze se zaeci slunih koica i miia zatezaa bubanjske opne. eki i nakovanj postaju iz 1. krnog, dok stremen iz 2. krnog luka. U prvo vreme zaeci slunih koica su zdepasti, c) Razvoj spoljanjeg uva, spoIjanji usni hodnik se razvija od 1. krnog luka, dok usna koljka potie od tkiva koje ograniava 1. krni usek. Leni i trbuni segment useka izjednauje se s bujanjem mezoderma. Ostaje samo srednji deo useka koji e se razviti u koljkinu jamu, ije se dno produbljuje u koljkinu duplju. U embrionima od 16 mm koljkina duplja se izduuje u primami usni hodnik. U toku 7. meseca nastaje stvaranje zjapa: tako postaje konani usni hodnik. V. aim's. uvula, resica, sluznino-miini produetak mekog nepca; u. cerebelli, resica malog mozga, jedan od 8 delova crva malog mozga. Sin. uvula vermis. uzengija, stremen, v. stapes.

844

V
v.c.ep., skraenica za vitrum cum epistomeo, boica sa zapuaem. VDRL (Veneral Disease Research Laboratory), mikroflokulaciona reakcija za dijagnozu luesa. VDRL-reakcija je od svih serolokih reakcija za dijagnozu luesa najosetljivija, ali i najmanje specifina. Za izvoenje VDRL koristi se kardiolipinski antigen. Ona se moe vriti u epruvetama ili na naroitim staklenim ploama s udubljenjima. vaccinia, vakcinija (vaccinia), oboljenje izazvano virusom vakcinije (Pox virus officinale). To je mutant kravljih boginja, ima antigensku grau slinu virusu variole, pa se zbog toga koristi u cilju zatite od variole. vaccinia accessoria, v. postvakcinijalne komplikacije. vaccinia gangrenosa, v. postvakcinijalne komplikacije. * vaccinia generalisata, v. postvakcinijalne komplikacije. vaccinia inoculata, v. postvakcinijalne komplikacije. vaccinotherapia, v. therapia. vaccinum, v. vakcina, cepivo. vacuum, vakuum, (1) prostor u kome nema ni vazduha niti kakvog gasa; (2) prostor iz koga je gotovo potpuno izvuen vazduh (npr. u sijalicama). vaenje donjeg umnjaka, profilaktiko, za preporuku je zbog moguih komplikacija koje ovi zubi prave prilikom nicanja u sluajevima gde se ne moe oekivati njihovo normalno postavljanje u zubnom nizu. vagina, omota, korice, usmina, donji kraj uterovaginalnog kanala; (1) omota nekog organa, npr. vagina m. recti abdominis, omota pravog trbunog miia; (2) vagina ili usmina, neparan polni organ ene, miino-sluznina cev koja se prua od grlia materice, koji obuhvata, do spoljanjih polnih organa, a slui za kbpulaciju; v. prostatica masculina, ispravan naziv umesto pogrenog, uterus masculinus. vaginalettae, tablete koje se stavljaju u vaginu. vaginalis, vaginalan; (1) koji pripada vagini ili usmini, usminski, npr. portio vaginalis, usminski deo vrata materice, grli; (2) koji pripada omotau nekog or- > gana, npr. tunica vaginalis scroti, vaginalni omota monica. vaginalna flora, normama vaginalna flora, pored Dderleinovih bacila, moe da ' sadri razne vrste gram-pozitivnih bakterija: klostridije, anaerobne streptokoke, listerije i druge bakterijske vrste. V. Dderleinovi bacili vaginalni sekret, razmaz, veoma je baktericidan zbog obilate i aktivne normalne mikroflore vagine; cervikalna sluz ima antibakterijsko delovanje i sadri lizozim. V. ramaz vaginalnog sekreta. vaginismus, vaginizam, preosetljivost v^ ginalne sluznice i vaginalnog ulaza koja ima za posledicu refleksno grevito stezanje miia stidnog otvora i mara. Ta osetljivost vagine moe biti tolika da svako dodirivanje stidnice izaziva jake bolove i grevito stezanje miia karlice.
845

vaginitis vaginitis, zapaljenje vagine izazvano raznim klicama. Moe nastati usled spoljne infekcije, naroito u starih rascepa meice, ili prati zapaljenje materice i njenog grlia. U starih osoba, usled atrofije i smanjene otpornosti sluznice, vrlo esto dolazi do infekcije i stvara se tzv. staraki kolpitis (colpitis senilis). Sin. colpitis. vaginoskopija, kolposkopija, metoda kojom se pomou naroitog optikog instrumenta vri osmatranje promena na vagini, a naroito na grliu materice, obino sa uveavanjem 10-20 puta. vagitoria (Globuli vaginales), vaginalne supozitorije, okrugla ili jajasta oblika, teke 2-10 grama; ako lekar ne propie teinu, moraju se izraditi u teini od 3 do 5 grama. Kao osnovna masa slui, ako nije drugaije propisano, Oleum Cacao ili masa od elatina, glicerola i vode. vagotomia, vagotomija, operacija koja se sastoji od presecanja oba vagusa ili samo njegovih grana namenjenih oivavanju eluca; njom se iskljuuju impulsi koje vagus sprovodi; bilateralna v., presecanje desnog i levog n. vagusa u njihovom supra- ili infradijafragmatskom delu; kompletna v., presecanje svih grana n. vagusa koja su namenjena luenju stomanog soka, a posebno stomane kiseline; medikalna v., prekidanje vagusnih impulsa pomou medikamenata; selektivna v., presecanje grana vagusnog ivca pri emu se izbegava presecanje vlakana namenjenih trbunom ganglionu i vanhepatikim unim putevima. vagotonia, vagotonija, stanje povienog tonusa parasimpatikog nervnog sistema. Odlikuje se vazomotornom nestabilnou, niskim arterijskim krvnim pritiskom, bradikardijom (koja je praena estim kolapsima), znojenjem i estim bolnim grevima u upljim organima digestivnog trakta. vagus, v. nervus vagus. vakcinacija, unoenje vakcine u organizam bilo supkutanim ili intrakutanim ubrizgavanjem, skarifikacijom ili lokalnom aplikacijom (peroralno, instilaci846

vakcine jom u nos itd.). Vetaki aktivni imunitet poinje laganom proizvodnjom antitela. Obino tek posle mesec dana od davanja vakcine titar antitela u serumu postaje toliki da se moe dokazati sero-lokim reakcijama. U toku daljeg vremena titar antitela i dalje raste. Godinu dana posle primene vakcine titar antitela pada na veoma male vrednosti. Zbog toga se danas sve vakcinacije vre s 2 ili 3 doze izmeu kojih treba da bude razmak od 7 do 30 ili vie dana. vakcine ili cepiva, to su na razne vetake naine pripremljeni antigeni koji se koriste za spreavanje pojedinih zaraznih bolesti. Ti antigeni, uneseni u organizam, podstiu proizvodnju homolognih antitela. S obzirom na vid antigena koji se nalazi u vakcini, vakcine mogu biti: v. od anatoksina, spravljaju se od egzo-toksina bakterija koje proizvode toksin. Taj se toksin detoksikuje pomou poviene temperature i formola, pa prelazi u anatoksin ili toksoid. Vakcine ovoga tipa su vakcine protiv difterije, tetanusa i gasne gangrene. U ovu grupu spadaju i vakcine protiv zmijskog otrova, otrova paukova, korpiona i drugih otrovnih ivotinja i biljaka; v. od atenuisanih mikroorganizama, takve vakcine imaju znatnih preimustava nad vakcinama od mrtvih mikroorganizama. Kada se atenuisani mikroorganizmi unesu u organizam, oni se u njemu mogu razmnoavati. Tako organizam moe due vre-me da ostane u kontaktu s antigenima i due vreme je stimulisan na proizvodnju odreenih antitela. Atenuisanje mikroorganizama se moe vriti na vie raznih naina. Najee se koriste pasae kroz neku ivotinju koja nije prirodni domain datog mikroorganizma. Na taj nain se, npr., spravlja vakcina protiv besnila: virus fixe se prenosi iz mozga kunia u mozak drugog kunia tokom veoma dugog vremena. Tako ulini virus besnila izgubi svoju virulenciju, a zadri svoje imunogene osobine. Kulti-visanjem i dugotrajnim presejavanjem na nepodesne podloge mikroorganizam izgubi svoju virulenciju zadravajuu imunogenost. Tako je atenuisana jedna

vakcinisati loza Micobacterium bovis stalno presejavana na podlogu od krompira, glicerola i ui. Ta loza je posle 250 pasaa postala gotovo avirulentna. Ona se danas koristi kao BCG (Bacillus Calmette-Gurin), vakcina protiv tuberkuloze. Atenuacija B. anthracisa postignuta je kultivisanjem uzronika u bujonu na 42 do 430C u toku nekoliko meseci - vakcina za spreavanje antraksa u ivotinja. Virus influence je takoe atenuisan stalnim presejavanjem na horioalantoinu membranu embrionisanog kokoijeg jajeta. Sejbinova vakcina protiv poliomijelitisa takoe je vakcina ovoga tipa; v. od mrtvih mikroorganizama, patogeni mikroorganizmi se mogu ubiti na razne naine: toplotom, ultraljubiastim zracima i raznim hemikalijama, najee mertiolatom, formalinom, alkoholom i etrom. Vakcine od mrtvih mikroorganizama najee se spravljaju protiv crevnog tifusa i paratifusa A i B, kolere, protiv pertusisa, leptospiroza, pegavog tifusa i influence; kombinovane v., njihova se korist ispoljava time to se jednim ubrizgavanjem postie imunitet prema dve ili tri razne zarazne bolesti. Sem toga, esto antigen jedne vakcine poveava imunogenost antigena druge vakcine. Zbog toga, kao i zbog drugih tehnikih preimustava, danas se mnogo koriste meane ili kombinovane vakcine. Takva vakcina je Di-Te-Per. To je vakcina koja sadri difteriki i tetanusni anatoksin i ubijene bakterijske elije Bordatellae pertussis. vakcinisati, kalemiti, davati vakcinu. vakcinoterapija, v. therapia. vakuum-ekstraktor, instrument kojim se u akuerstvu vri ekstrakcija ploda radi zavravanja poroaja. Deluje na principu stvaranja negativnog pritiska izmeu prednjaeeg dela ploda i specijalne krune kalote koja je u vezi s ekstraktorom. Primenjuje se u sluajevima gde postoji indikacija za forceps. Izvoenje akuerske operacije, ekstrakcije ploda, ovim aparatom je bezopasno po majku i plod i zbog toga u novije vreme sve vie potiskuje upotrebu forcepsa. Vakuum-ekstraktor, iako je manje opasan

valentnost od forcepsa, nije sasvim indiferentan instrument; moe doi do oteenja koe i do kefalhematoma u deteta, a mogu se izazvati i oteenja mekog poroajnog kanala, te je potrebno strogo voditi rauna o uslovima i indikaciji. vakuum-form-aparat, ureaj za kombinovano korienje formaldehida i vodene pare. Koristi se za dezinfekciju osetIjivih materija prema pari, koje u parnoj dezinfekciji menjaju oblik i zapreminu. valentnost, valencija, sposobnost ili mo spajanja atoma jednog elementa s jed nim ili vie atoma drugih elemenata. Mera valentnosti je nazvana valencija ili valenca. Valentnost pokazuje s koliko se atoma vodonika jedan atom nekog elementa jedini ili koliko atoma vodoni ka moe da zameni jedan atom nekog elementa. Valencija vodonika je l, te se kae da je neki element jednovalentan, dvovalentan itd. do sedmovamtan, ako moe da vee ili zameni l, 2 itd. do 7 ato ma vodonika. Ako se uz brojni odnos sjedinjenih atoma u molekulu ukae i na nain i prirodu vezivanja proiruje se pojam valencije i dolazi se do pojma hemijske veze. Najvaniji tipovi hemijskih veza su: jonska ili elektrovalentna veza, kovalentna, semipolarna ili koordi nativna i vodonina veza. Priroda hemij ske veze se elektronski objanjava. Jon ska veza se javlja izmeu suprotno naelektrisanih atoma ili atomskih grupa tzv. jona. Jedinjenja s jonskom vezom zovu se elektroliti. Kovalentna veza se javlja izmeu atoma meusobno veza nih prefo> zajednikog elektronskog para. Jedinjenja s kovalentnom vezom se nazivaju neelektroliti. Koordinativna veza nastaje u jedinjenjima u kojima<su atomi meusobno vezani preko usam ljenog elektronskog para. Vodonina veza se osniva na intermolekulskom privlaenju izvesnih Jedinjenja koja sa dre vodonik, pri emu se vodonik jed nog molekula vezuje s elektronegativnim atomom drugog elementa (kao npr. H-F........H-F gde je vodonina veza oz naena isprekidanom linijom). Vodo nina valencija se javlja u mnogim pri847

Valerina officinalis L. rodnim proizvodima (npr. belanevine). Valeriana officinalis L., Valerianaceae, odoljen, prema naoj farmakopeji oficinalan je Radix Valerianae, koji mora da sadri najmanje 1% etarskog ulja. Slui kao sedativno sredstvo. valerijanska kiselina CHa(CHa)3COOH, v. Acidum valerianicum. valgus, uvrnut, tj. ugnut medijalno, s uglom ili svodom koji je otvoren bono. valin, a-aminoizovalerijanska kiselina, nastaje pri varenju ili hidrolitikom raspadanju belanevina. Valsalvin ogled, v. ogled. valva (sing, od valvae, dvokrilna vrata), zalistak od dva ili tri listia; valvula (dem. od valva) zalistak, listi; zalisci su duplikature endotela ili sluznice, zailjenog vrha ili polumeseastog oblika, privreni jednom svojom ivicom na unutranje otvore srca, a slobodnim ivicama se priljubljuju, sklapaju i ine otvore neprohodnim. Kad se zalisci odmaknu, ine otvore prolaznim samo u jednom pravcu; v. bicuspidalis s. mitralis, dvolisni ili mitralni zalistak na levom atrioventrikularnom otvoru; v. tricuspidalis, trolisni zalistak na desnom atrioventrikularnom otvoru; valvulae semilunares, polumeseasti zalisci aorte i plunog stabla (pl. arterije), po tri na broju, nalaze se na poetnom delu ovih arterija i ne dozvoljavaju za vreme dijastole srca da se krv iz tih arterija vrati u komore. valvulitis, zapaljenje zalistaka, najee sranih. valvulna kardiopatija, v. cardiopathia. valvuloplastika, operacija kojom se vraa normalan oblik ventiln funkcije oteenih zalistaka srca i velikih krvnih sudova, ili se zalisci u celosti zamenjuju vetakim zaliscima ili ventilnim mehanizmima od plastine materije. valvulotom, instrument koji slui za presecanje sraslih zalistaka (steena mitralna stenoza, uroena stenoza plune arterije). valvulotomia, valvulotomija, razdvajanje sraslih mitralnih zalistaka u mitralnoj stenozi, digitalno cepanje ili pomou
848

vangenitalna oblast naroitog noa privrenog na kaiprst koji se uvlai u levu pretkomoru kroz otvor na njoj. Valvulotomija se vri i u uroenoj stenozi zalistaka ili ua plune arterije naroitim valvulotomom uvuenim kroz desnu komoru; transventrikularna zatvorena v., valvulotomija koja se sastoji od uvoenja valvulotoma kroz desnu komoru u cilju proirenja plunog zaliska. Ovom valvulotmijom se izbegava primena vantelesnog krvotoka u dece sa stenozom plune arterije. Intervencija nazvana Brockova operacija. V. operacija. valvulske srane bolesti, v. vitium cordis. valjci od celuloze, (stom.), namotuljci od papirne hartije za obezbeenje suvog polja rada u ustima. Van lykeova i Cullenova gazometrijska metoda, nain odreivanja alkalne rezerve krvi merenjem ugljen-dioksida osloboenog dodavanjem neke kiseline sveoj oksalatnoj plazmi koja je prethodno dovedena u ravnoteu s izdisajnim vazduhom. vanadium, vanadijum, hemijski element iji je hemijski simbol V, metal je. Upotrebljava se u industriji elika. vangenitalna oblast, sve seksualne odlike, sem genitalnih, koje kazuju da je ovek pol ne samo svojim genitalnim organima, nego celokupnim svojim telesnim i duevnim ustrojstvom. Sin. extrageni* talna oblast, Vngenitalnim osobinama zreo ovek ivi stalno kao pol, svakog trenutka, u raznim okolnostima u najraznovrsnijem vidu, dok genitalnim ivi povremeno, epizodno, uvek u istom vidu. Treba, dakle, biti naisto da ovek ne doivljava svoju seksualnost samo putem genitalne funkcije, pego celokupnim svojim ponaanjem, svim svojim akcijama i reakcijama, svim svojim telesnim i duevnim potencijalom. PoIno uobliavanje vangenitalne sfere dovodi na kraju do razlika koje postoje izmeu mukog i enskog organizma, kako u pogledu spoljnih, tako i u pogledu unutranjih oblika (kako mikroskopskih, tako i elektronskih), pa ak i hemijskog sastava.

Vanghettijeva proteza Vanghettijeva proteza, v. proteza. vangonadni genitalni hermafroditizam, hermafroditizam koji obuhvata sve sluajeve gde u jedinke postoji samo jedna vrsta gonada (muke ili enske), ali spoljni ili unutranji genitalni organi pokazuju anomalije koje, manje ili vie, podseaju na organe suprotnog pola: genitalni pol ide u raskorak s gonadnim. vanilin-bademska kiselina, bioloki neaktivni metabolit tokom razgradnje kateholamina (v. kateholarrtini) koji se izluuju mokraom a njegovim relativno jednostavnim odreivanjem u 24-asovnoj mokrai moe se dobiti uvid u koncentraciju kateholamina u serumu. vanjedarno naslaivanje, v. citoplazmatsko nasleivanje. vankomicin, antibiotik dobijen iz Streptomyces orientalis. Deluje baktericidno, u prvom redu na gram-pozitivne bakterije. vanmaterina trudnoa, oploeno jaje se pod naroitim uslovima moe zadrati na drugim mestima (a n u materici). To je vanmaterina trudnoa (u jajniku - jajnika, u trbunoj duplji - abdominalna, u levku jajovoda - infundibularna, u ampuli - ampularna, u ulazu u matericu - intersticijalna, u suenom delu jajovoda - istmusna trudnoa). vaporizacija, (l)pretvaranje neke vrste ili tene materije u paru a da pri tom ne nastane nikakva hemijska promena; (2) terapijska metoda u kojoj se pomou raznih aparata unose u organizam razni lekovi u vidu sitnih estica, tzv. aerosol. Vaquez-Oslerova bolest, v. polycythaemia v era. Vaquezova bolest, polycythaemia rubra vera. V. polycythaemia. Varadinske Toplice, banja u junom podnoju Varadinskih gora, 13 km od Varadina, na 198 m n.v. Njen klimat deluje sedativno. Voda je alkalna, sulfatna i sumporna (ukupno sadri 0,0035 g/oo), temperature 57,60C. Koristi se za kupanje, ispiranje, spravljanje lekovitog blata i za pie. Ima tri kupatila s kadama i odeljenjima za primenu blata, masau i fizikalnu terapiju. U ovoj banji se lece:
54 Medicinski leksikon

varikozitet hronina reumatika oboljenja zglobova i miia, neuralgije, hronina oboljenja enskih polnih organa, neke kone bolesti i profesionalna trovanja tekim metalima. varfarin, rodenticid, derivat dikumarola, otrovan za sve domae glodare. Na gram mamca dodaje se 0,25 mg za domaeg pacova, a za pacova selioca 0,05 mg. varicella, variela, ovje boginje, akutna, virusna bolest iz grupe osipnih groznica. Kapljina infekcija dece. Poetak bolesti je esto neprimetan, sve do izbijanja vezikulozne ospe. Ve sutradan vezikule se smeuraju i prelaze u kruste bez zagnojavanja (za razliku od variole). Vezikule izbijaju u 2-3 naleta, pa se istovremeno vidi vie stadijuma ospe (polimorfna ospa"). Raspored ospe je centripetalan (za razliku od variole). Prognoza je dobra. Encefalitis je kao komplikacija dosta redak. varices oesophagi, ezofagusni variksi, variksi u jednjaku nastali zbog anastomoze izmeu ogranaka v. azygos i vena koje pripadaju portnom venskom krvotoku u zidu jednjaka, kad postoji hipertenzija u portnom krvotoku. variciformis, variciforman, koji ima izgled proirenih vena (variksa). V. varix. varicocele, varikokela, proirenje i izvijuganost pramenitog spleta, tj. dela unutranje spermatine vene. Sree se obino na levoj, rede na obe, izuzetno na desnoj strani. V. varix. varicologia, v. phlebologia. varicosus, varikozan, oznaava ono to pripada variksu, ili to ima izgled variksa, ili to ima mnogo variksa; nodus v., oznaava sam vor. varijacija bakterija, pojava koja se sree u mikroorganizmima kao i u drugim ivini biima. Varijacije mogu pogaati bilo koje svojstvo mikroorganizama: morfologiju bakterijske elije, izgled kolonija, antigensku grau, razliite metabolike aktivnosti kao i virulenciju bakterija. V. fenotipske i genotipske varijacije. varikozan, varicosus. varikozitet, v. varix.

849

varikozna grizlica varikozna grizlica, ulkus koji je nastao zbog proirenih vena. V. ulceratio. varikozna vena, vena s mnogobrojnim variksima. varikozni kompleks simptoma, v. ulcus cruris. varikozni sindrom, v. syndroma, ulcus cruris. variola vera, velike boginje, akutno, virusno, karantinsko, endemsko-epidemijsko oboljenje. Spada u osipne groznice s vezikulopustuloznom ospom, koja ostavlja trajne oiljke. Kapljina, veoma kontagiozna infekcija. Variola ima ciklusni tok bolesti s bifaznim tipom temperature. Prva faza odgovara naglom poetku bolesti s temperaturom, groznicom, glavoboljom, adinamijom i jakim bolom u krstima. Druga faza odgovara pustulizaciji ospe. Ospa se javlja 3. dana bolesti u vidu makule i do 15. dana prolazi kroz sledee stadijume: makula, papula, vezikula, pustula i krusta. Raspored ospe je centrifugalan (za razliku od variele). Bolest traje 4-5 sedmica. esti su laki oblici variole s retkom i atipinom ospom, ili ak bez nje. Postoje i teki oblici variole, od kojih se izdvaja povrinski oblik s vezikulama koje se spajaju u zaravnjene plae. Najtea je variolozna purpura, koja se uvek zavrava*smru. Smrtnost kod variole zavisi od teine klinike slike. variolcija, inokulacija virusa variole koji se nalazi u materijalu dobijenom iz aktivnih konih promena bolesnika s blagim oblikom velikih boginja. variolizacija, zatita oslabljenim virusom variole, izvoena premazivanjem ogrebotine dugo suenim gnojem iz variolike pustule. Prvi su je primenili stari Kinezi i Indusi. varix, variks, ogranieno proirenje vene u vidu paga (kese); v. aneurysmaticus, oblik arterijske venske aneurizme u kojoj krv direktno struji iz arterije u venu, tez posrednog kanala izmeu njih. V. aneurysma; jednjaki v., varikoziteti grana v. azygos koje se spajaju s ograncima portne vene na donjem delu jednjaka.
850

vasiona varus, izvrnut, tj. ugnut lateralno, s uglom ili svodom koji je otvoren medijalno. vas, sud, cevasti organ kojim tee krv (ili limfa). Nazivi u mnoini su: vaa sanguinea (krvni sudovi) i vaa lymphatica (limfni sudovi). Zid s-e suda sastoji od tri sloja: unutranjeg, endotelnog (tunica intima), srednjeg, miino-elastinog (tunica media) i spoljnjeg, vezivnog sloja (tunica adventitia). vaa capilaria, krvni sudovi najprostije grae, prenika 5 do 30 mikrona. Njihov zid sastavljen je iz jednog reda Ijuspastih elija (vasotel). Predstavljaju vezu izmeu arterija i vena, gradei vrlo razgranatu mreu. Sin. kapilar. vascularis, vaskularan, oznaava neto to pripada krvnom ili limfnom sudu, npr. vaskularni endotel. vascularisatio, vaskularizacija, proces stvaranja novih krvnih sudova i njihovo prodiranje u tkiva, ili prirodno nastajanje ili hirurko podsticanje stvaranja krvnih sudova. vasculitis, vaskulitis, zapaljenje krvnih i limfnih sudova. vasectomia, vazektomija, resekcija seme-s voda (ductus deferens). Vri se u hipertrofiji prostate kao uzgredna operacija pored prostatektomije, rede kao samostalna operacija. Vaselinum album, beli vazelin, dobija se beljenjem utog vazelina. Hemijski je indiferentan. Oficinalan je prema naoj farmakopeji. U medicini slui kao podloga za lekovke masti i za paste; V. flavum, uti vazelin. Preiena poluvrsta meavina ugljovodonika koji se dobijaju iz ostataka posle destilacije nafte. Hemijski je indiferentan. Oficinalan je prema naoj farmakopeji. U medicini slui kao podloga za lekovite masti. vasiona, prostor oko nae planete sa svim predmetima u tom prostoru: nebeskim telima, kosmikim gasovima i prainom. U njoj vlada 0 veni mrak, temperatura pada i do -273 C i ispunjena je kosmikim zraenjima. To je prostor oko Zemlje, meuplanetarni, meuzvezdani i meugalaktike. To je svet koji nas opkoljava, koji je bezgranian i u vremenu i u prostoru i u kome se stalno odigrava

vasitis transformacija materije i energije. Astronomski vasiona poinje od oko 1.000 km visine gde je koncentracija gasnih molekula vazduha IO3 u l ccm, tamo gde je granica nae atmosfere, a fizioloki u odnosu na oveka ona poinje ve od 3.000 m visine. Sinonimi su kosmos i univerzum. vasitis, vazitis, zapaljenje semevoda. vasoconstrictores, vazokonstriktorni ivci, ivci koji utiu na suavanje krvnih sudova, usled ega moe da se povea arterijski krvni pritisak. vasodilatatores, vazodilatatorni ivci, ivci koji utiu na irenje krvnih sudova, usled ega moe da se snizi arterijski krvni pritisak. vasomotores, vazomotorni ivci, ivci krvnih sudova koji reguliu njihovu irinu (vasoconstrictores, vasodilatatores), a time i strujanje i raspodelu krvi, kao i krvni pritisak. vastus, irok, npr. musculus vastus lateralis, spoljni iroki mii (buta). va, v. Pediculus. vat po metarkelvinu, oznaka W/(mK), izvedena jedinica SI za termiku provodnost. W/(mK) je termika provodnost homogenog tela u kome razlika termodinamike temperature od l kelvina izmeu dve paralelne ravne povrine od l kvadratnog metra na meusobnom rastojanju od l metra stvara termiki fluks od l vata l VV/m2 l W/(mK) = ----------l K/Im vata, prema naoj farmakopeji, oficinalni su: Cellulosum ligni depuratum (celulozna vata); Cellulosum ligni depuratum sterile (sterilna celulozna vata); Lana cellulosi ligni regenerata (vata iz sjajnih viskoznih cel-vlakana); Lana cellulosi ligni regenerata delustrata (vata iz matiranih viskoznih cel-vlakana); Lana cellulosi ligni regenerata sterilis (sterilna vata iz sjajnih viskoznih celvlakana), Lana cellulosi ligni regenerata delustrata sterilis (sterilna vata iz matiranih viskoznih cel-vlakana); Lana Gossypii cardata cruda (sirova pamuna vata); Lana Gossypii depurata (pro54*

vazduh iena pamuna vata); Lana Gossypii depurata sterilis (sterilna proiena pamuna vata); Lana Gossypii depurata prooculis (proiena pamuna vata za oi); Lana Gossypii depurata sterilis pro oculis (sterilna proiena vata za oi); Lana Gossypii depurata mixta (vata iz meavine pamunih i viskoznih cel-vlakana); Lana Gossypii depurata mixta sterilis (sterilna vata iz meavine pamunih i viskoznih cel-vlakana). Vaterov divertikul, v. diverticulum VaterL Vaterova ampula, ampulla hepatopancreatica, proirenje u dvanaestopalanom crevu na nishodnom delu, u koji se ulivaju najee zajedno uovod (ductus choledochus) i pankreasni kanal (ductus pancreaticus). vazduh, smea uglavnom gasova: azota, ki~ seonika, ugljen-dioksida, inertnih (plemenitih) gasova i vodene pare. Vazduh ima sledei zapreminski sastav: Azot ....................................... Kiseonik ................................ Ugljen-dioksid ....................... Plemeniti gasovi .................... Vodena para oko .................. 77,08% 20,75% 0,03% 0,94% 1,20%

Kiseonik, azot i inertni gasovi.se nalaze u dosta ujednaenom odnosu, dok koliina vodene pare jako varira (1-3%). Sem navedenih redovnih sastojaka vazduh sadri i druge supstancije: vodonik-peroksid, ozon, amonijak, azotovi oksidi, sumpor-dioksid, vodonik, ugljovodo-nici i dr. Pored gasova vazduh sadri i prainu koja je sastavljena od sitnih estica izvesnih neorganskih i organskih supstancija iz zemljine kore, ai ili organizama. Naroito se u blizini fabrika mogu u vazduhu nalaziti razliiti gasovi koji su u vezi s proizvodnjom fabrika: sumpor-dioksid, ugljovodonici itd. Vazduh uestvuje pri regulaciji toplote tela i ima uticaj na varenje i metabolizam; komplementarni v., dopunski vazduh, zapremina koja se posle obinog (bez naprezanja) udisanja moe jo udahnuti napornim udisanjem. U oveka iznosi oko 1.500 ml; rezidualni v., koji ostaje u pluima posle najdubljeg izdisanja;

851

Vazduhop lovno-medicinski institit strujanje vazduha, ciklonsko ili vrtlono strujanje, obraduje se nad prostorom niskog pritiska. Vetar je u ciklonu jak i uglavnom krui u suprotnom smeru kazaljke na asovniku na severnoj, a u smeru kazaljke na asovniku na severnoj, a u smeru kazaljke na junoj polulopti. To mesto najnieg pritiska se zove barometarski minimum; temperatura v., meri se termometrima (ivinim i metalnim) smetenim u naroito konstruisanim sanducima od drveta sa zaklonima, uzdignutim 2 m iznad povrine zemlje. Temperatura vazduha utie na regulaciju toplote tela, jainu rashlaivanja organizma i dobro subjektivno oseanje. Vazduhoplovno-medicinski institut JRV, specijalizovana sanitetska ustanova koja se bavi odabiranjem kandidata za letake kole i medicinsko-psiholokom ekspertizom letaa, nauno-istraivakim radom na polju vazduhoplovne medicine, vri obuku lekara i srednjomedicinskog kadra u vazduhoplovnoj medicini, bavi se uopte svim problemima vazduhoplovne medicine. vazduna terapija, v. arotherapia. vazduno kupanje, v. kupanje. vazodilatatorna sredstva, sredstva koja ire krvne sudove, oputajui njihove glatke miie. Ova sredstva mogu delovati periferno (direktno na krvne sudove) ili centralno (smanjujui tonus vazomotornog centra). Periferno deluju nitriti, papaverin, acetil-holin, a centralno narkotici i hipnotici. Purinski derivati (kofein, teobromin, teofilin) periferno ire krvne sudove mozga, srca i bubrega, a ostale krvne sudove suavaju centralnim dejstvom. vazografija, rendgensko snimanje krvnih sudova, posle ubrizgavanja vodenog rastvora organske soli joda. Pre ubrizgavanja treba kontrastno sredstvo zagrejati u vodenom kupatilu na temperaturi od 4O0C. Vasopressin, vazopresin, v. ADH, neurohypophysis, adiuretin. vectorcardiographia, vektorkardiografija, registracija pravca i jaine elektromotornih sila srca za vreme komplet-

vena nog sranog ciklusa, pomou aparata vektorkardiografa. vegetationes, vegetacije, bujanje tkiva. Misli se obino na adenoidne vegetacije (v. adenoideae), znatno uveanje treeg krajnika (tonsilla pharyngea) u nosnom spratu drela. vegetativan, (1) koji se odnosi na rastenje ili na ishranu ili na bespolno razmnoavanje; (2) koji se odnosi na funkcije organizma koje nisu pod uticajem volje,, npr. nervni sistem koji slui upravljanju radom srca, organa s glatkom muskulaturom i radom lezda, a deli se na simpatiki, parasimpatiki i intramuralni sistem. vegetativni nervni sistem, v. autonomni nervni sistem. vegetativni oblici bakterija, bakterije se uglavnom nalaze u vegetativnim oblicima, sem izvesnih tapiastih bakterija koje pod izvesnim uslovima stvaraju spore. Vegetativni oblici bakterija su mnogo osetljiviji na poviene temperature nego na spore. Na primer, Salmonella typhi ugine na 550C za 2 do 3 minuta, Staphylococcus pyogenes na 6O0C za 30 minuta itd. V. spore. vehiculum, vehikul(um), obino indiferentan sastojak nekog leka koji slui samo kao nosilac drugih sastojaka leka propisanih u receptu. Sin. remedium constituens. Veillonella, sve vrste ovoga roda su strogo anaerobni gram-negativni koki. Izazivaju gangrenoznognojna zapaljenja u usnoj upljini, u disajnom i urogenitalnom traktu, kao i u drugim delovima organizma. vektokardiogram, krivulja koja predstavlja pravac i veliinu elektrine aktivnosti sranog miia. vektori, ivi prenosioci zaraze. velebilje, v. Atropa Belladonna. velike boginje, v. variola vera. veliki, v. magnusf major. veliki kaalj, v. pertussis. velum, veo, pokrov, opna, u vidu svoda nadnesena nad nekom upljinom. vena, cevast organ, krvni sud koji dovodi krv u srce. Sastoji se od tri omotaa razliito sagraenih prema mestu u orga-

852

vena nu. Unutranji omota (tunica intima) sastoji se od endotela koji nalee na osnovnu opnu. U njoj se nalaze spljotena elastina vlakna (elastica intime). Izvesne vene u ovom sloju sadre i snopove glatkih miinih elija. Intima mestimino stvara duplikature, parne zaliske, koji spreavaju povratak krvi u suprotnom pravcu. Srednji omota (tunica media) sastoji se od vezivne osnove u kojoj se nalaze mrea elastinih vlakana i snopovi glatkih miinih elija. Miii su kruni, uzduni i spiralni. Spoljanji omota (tunica adventitia) sagraen je od rastresitog vezivnog tkiva, s uzduno rasporeenim elastinim vlaknima, kojim je sud pripet za okolne organe. Neke vene sadre i snopove miia u spoljanjem omotau. Velike vene imaju i svoje krvne sudove (vaa vasorum) koji ishranjuju njihov zid; v. azygos, vena azigos, neparna vena, nastaje u trbunoj duplji, prolazi kroz preagu, penje se uz kimeni stub, savija se u luku i uliva u gornju uplju venu; v. cephalica, cefalina vena, spoljanja povrinska vena gornjeg uda, polazi od venske mree ake, penje se gore i uliva se u pazunu venu (v. axillaris); v. cava superior i v. cava inferior, gornja i donja uplja vena, dve najvee vene tela koje dovode celokupnu vensku krv u desnu pretkomoru srca. Vena kava superior se nalazi u grudnoj duplji, desno od luka aorte i sabira vensku krv iz glave, vrata, grudnog koa i gornjih udova; vena kava inferior se nalazi u trbunoj duplji, desno od kimenog stuba, prolazi kroz dijafragmu i uliva se u desnu pretkomoru srca. Sabira vensku krv iz trbuha i donjih udova; v. basilica, baziJina povrinska vena gornjeg uda, nastaje od venske mree ake, penje se unutranjom stranom ruke i uliva se gore u nadlaktinu venu (v. brachialis); v. portae, vena koja iza pankreasa nastaje spajanjem slezinske vene, gornje i donje crevne vene i uliva se u jetru s njene donje strane. Portna vena dovodi jetri krv iz eluca, creva, slezine i pankreasa, te predstavlja dovodni funkcioni krvni sud jetre; vv. pulmonales, plune vene, dve desne i dve

ventilni uinak leve, naputaju plua kroz njihov koren i ulivaju se u levu pretkomoru srca donosei mu oksidovanu krv; v. saphena magna, velika povrinska vena donjeg uda, nastaje iz venske mree stopala, penje se unutranjom stranom noge i uliva se gore u butnu venu (v. femoralis); v. saphena parva, mala povrinska vena donjeg uda, nastaje iz venske mree stopala, ide zadnjom stranom potkolenice i uliva se u zakolensku venu (v. poplitea). venana arterija, v. arteria coronaria. Venena, v. Remedia claudenda. venenum, otrov. venerian, to nastaje ili se prenosi poInim putem, npr. venerika bolest (gonoreja, sifilis i dr.). Venerin breuljak, v. mons pubis. venerolog, lekar specijalista za venerike bolesti. venerologija, grana medicine koja se bavi prouavanjem polnih bolesti. venerophobia, venerofobija, patoloki strah od venerikih bolesti. venila, (fr. veinule), (1) sterilna epruveta koja automatski aspirie krv iz vene i tenosti iz telesnih upljina; (2) ampula sa serumom pod povienim pritiskom i s montiranom iglom za davanje injekcija bez brizgalice. venosclerosis, venoskleroza, v. phlebosclerosis. venska hipertenzija, \. hypertensio. venski lubanjski sinusi, v. sinus durae matrix. venter, trbuh, v. abdomen. ventilacija, najjednostavniji metod za izmenu vazduha iz zatvorenih prostorija. Ostvaruje se zahvaljujui razliitoj temperaturi i pritisku vazduha u zatvorenim prostorijama i zbog razliitog pritiska vazduha na osunanoj i osenenoj strani zgrade. Vazduh struji iz pravca nie temperature i vieg pritiska. ventilni pneumotoraks, v.pneumothorax. ventilni uinak p., (stom.) faktor stabilizacije proteze. Postie se prisnim dodirom rubova proteze s oralnom sluznicom za vreme mirovanja i fiziolokih funkcija. Spreava ulaz vazduha i drugih supstancija ispod baze proteze. 853

ventralis ventralis, ventralan, trbuni, npr. facies ventralis, trbuna strana, tj. prednja strana koja je okrenuta ka' trbuhu. ventriculopunctlo, ventrikulopunkcija, punkcija modanih komora. Vri se u cilju: (1) snienja intrakranijalnog pritiska; (2) ispunjavanja komora vazduhoin kao kontrastnim sredstvom radi rendgenske dijagnostike. V. ventrikulografija; (3) ubrizgavanje medikamenata (npr. streptomicina u tuberkuloznom meningitisu). ventriculus, eludac, modana komora, srana komora. V. gaster, cerebri, modana komora, upljina u mozgu obloena ependimom i ispunjena likvorom. Postoje etiri komore: dve bone (ventriculus lateralis) u hemisferama velikog mozga, trea (ventriculus tertius, III) u meumozgu i etvrta komora (ventriculus quartus, IV) izmeu izduene modine, mosta i malog mozga. Obe bone komore imaju vezu s III komorom preko dva Monroova otvora, a III komora se spaja sa IV komorom preko Sylvijusovog kanala; v. cordis, srana komora, desna i leva, glavne upljine srca koje zauzimaju njegov donji deo, a odvojene su jedna od druge miinom pregradom (septum interventriculare). ventrikulografija, rendgensko snimanje modanih komora, posle ubrizgavanja kontrastnog sredstva (najee vazduha). Ubrizgavanje se vri punkcijom bonih komora kroz trepanacione otvore, na krovu lubanje. Ventrikulografija se koristi u dijagnostike svrhe, prvenstveno kad se sumnja na tumore mozga. ventrikulska tahikardija, v. tachycardia. ventrikulske ekstrasistole, v. extrasystoIa. ventrikulski defekt septuma, v. defectus septi ventriculorum. ventrikulsko treperenje, v. fibrillatio ventriculorum. Veratrinum, veratrin, smesa alkaloida iz semena od sabadile (Sabadilla officinarum). Najpre drai, a onda paralie senzitivne nerve. U poprenoprugastoj muskulaturi, u velikoj meri produava
854

verruca njeno oputanje posle kontrakcije. Danas se upotrebljava kao lek. Veratrum, rod familije Liliaceae; V. album, emerika; V. vlride, amerika emerika. Ove vrste sadre veliki broj alkaloida koji deluju na kardiovaskularni aparat, disanje, nervna vlakna i skeletne miie. Delimino preiene meavine alkaloida ili pojedini isti alkaloidi, npr. protoveratrini AiB, pokuani su kao Iekovi zbog svoga hipotenzivnog dejstva. verbigeratio, verbigeracija, stereotipno ponavljanje istih besmislenih reci, reenica ili slogova, dugotrajno i istim glasom. Jedan od simptoma katatonije. V. catatonia. verge coude, (fr.) kolenasti penis, iskrivljeni.muki ud, koji predstavlja prepreku za izvrenje polnog odnosa. Vermes, jedno od ranijih 9 kola ivotinjskog sveta. Vrlo heterogena grupa od preko 2.000 vrsta koje se mogu svrstati u vie raznih tipova. Ranije su se delili u tri klase: Plathelminthes, Nemathelminthes i Annelides. Sada su od ranijeg kola obrazovana dva nova, posebna: Parnechymiat s klasama Plathelminthes, Nemertines i Nematoda. vermicida (remedia), anthelmintska sredstva, sredstva protiv crevnih parazita. Sin. vermifuga. vermiform is, crvolik, npr. appendix verimformis, crvoliki privezak slepog creva, crvuljak. vermis, crv, crvoliki sredini deo malog mozga koji spaja njegove polutke. vernix caseosa, sirasti maz, sirasta masa koja oblae kou novoroeneta. Pojavljuje se u petom mesecu trudnoe, kada usled stvaranja potkonog masnog tkiva koa postaje deblja i poinje da se peruta. Sastoji se od oljutenog povrnog epitela i produkata masnih lezda. Novoroene je vie ili manje obloeno tom sirastom masom, i to naroito na leima i prevojima udova. verruca, veruka, bradavica, virusno kono oboljenje izraeno papilomatozom i hiperkeratozom, javlja se u nekoliko oblika: v. plana, zaravnjena, niska papula, krunog oblika, boje normalne koe, javlja se skoro iskljuivo u mladih ljudi,

verrucosis preteno na licu; v. necrogenica, v. tuberculosis verrucosa cutis; v. plantaris, jedva prominentne bradavice na tabanu, uokvirene ili ak prekrivene tilotinom hiperkeratozom; v. senilis (seborrhoica), bradavice koje se javljaju u senijumu na licu i leima; v. vulgaris, tvrda, neravna prominencija na koi (najee) nadlanica, koje se javlja obino u veem broju, veliine graka. verrucosis, postojanje veeg broja bradavica, npr., epidermodysplasia verruciformis. versicolor, koji menja boju ili koji se sastoji od raznih boja. versio, verzija, okret, obrt, akuerski poduhvat kojim se menja poloaj ploda iz poprenog u uzduni, iz karlinog u poloaj glavom ili iz poloaja glavom u karlini. Prema tome kako se vri razlikuje se spoljni, kombinovani i unutranji okret, u zavisnosti od uslova i indikacija. Spoljni okret se izvodi obema rukama, preko trbunog zida porodilje i pomeranjem ploda plod se dovodi u eljeni poloaj. Kombinovani okret na noge (Braxton-Hicksov okret) izvodi se obema rukama tako to se dva prsta jedne ruke uvuku u matericu, dok se drugom rukom koja je spolja vri obrt kroz trbuni zid. Ova metoda se uglavnom primenjje u sluaju krvavljenja nastalih usled nisko usaene posteljice (placenta praevia marginalis seu centralis). Razvitkom operativne tehnike i primenom antibiotika metoda obrtanja danas se retko primenjuje.Unutranji obrt se vri obema rukama tako to se jednom rukom ulazi, kod potpuno otvorenog ua materice, u matericu elom akom i hvata plod za obe noge. Ruka, koja se nalazi spolja, ispomae u dovoenju ploda, pomeranjem, u eljeni karlini poloaj. Posle hvatanja obe noge i ispravljanja njegovog poloaja vri se ekstrakcija ploda. vertebra, prljen, kratka kost prstenastog oblika, sastoji se od tela, otvora i nastavaka. Svi prljenovi, njih 33-34 na broju, nanizani jedan na drugi, grade upalj

vesica kotani stub nazvan kimeni stub ili kima, u ijoj je upljini smetena kimena modina. V. columna vertebralis. Prema poloaju u kimi prljenovi se dele na: vratne (vertebrae cervicales) 7, grudne (vertebrae thoracicae) 12, slabinske (vertebrae lumbales) 5, krsne (vertebrae sacrales) 5 i trtine (vertebrae coccygeae) 4-5. Prvi i drugi vratni prljenovi se odlikuju posebnom graom i nazivaju se atlas (glavonoa) i axis (epistropheus). Sedmi vratni pr$ljen se naziva vertebra prominens. Krsni prljenovi su srasli u kost (os sacrum) trouglastog oblika. Trtini prljenovi su srasli takoe u kost (os coccygis). vertebralis, vertebralan, kimeni, npr. a. vertebralis, kimena arterija. vertex, teme, vrh. vertigo, vrtoglavica. Oseaj da se okolina okree oko bolesnika (objektivni vertigo) ili da se bolesnik okree, a okolina miruje (subjektivni vertigo). Uzroci: poremeaji srednjeg i unutranjeg uva, srani, eludani i oni poremeaji, izvesni periferni refleksi, modana oboljenja i nepoznati uzroci (esencijalni vertigo). vesica, beika (turski), mehur; v. fellea, uni mehur, una beika ili kesica, nalazi se ispod jetre, za iju je donju stranu privrena. Slui kao smestite za sabiranje ui stvorene u jetri i odvoenje jetrenim unim kanalima. Od unog mehura polazi kanal (ductus cysticus) koji se spaja s jetrenim kanalom (d. hepaticus communis) i tako nastaje uovod (d. choledochus) koji se uliva u nishodni deo dvanaestopalanog creva; v. urinaria, mokrani mehur, mokrana beika, kesast organ iza preponske simfize u maloj karlici, kapaciteta, oko 350 ccm. Sastoji se od sluznice, naborane ako je mehur prazan ili pripada starijim osobama, zatim od srednjeg miinog sloja koji svojom kontrakcijom prazni mehur i najzad, od vezivnog omotaa koji je delimino pokriven trbunom maramicom. Na dnu mokranog mehura zavravaju se otvorima oba mokraovoda, a od dna polazi mokrana cev.
855

vesicantia

vetrovi

vesicantia, (remedia) sredstva koja, stav- vetako disanje, izazivanje disanja veljena na kou, izazivaju stvaranje matakim pokretima grudnog koa kad je njih ili veih mehuria ispunjenih teprirodno disanje prestalo. Vetako dinou (vezikule). sanje se ubraja mere prve pomoi i vesicula, (derm.) mehuri, hemisferno izreanimacije; Hovvardov nain v.d., ritdignue epiderma ispunjeno na poetmiko pritiskivanje grudnog koa paciku bistrom tenou, veliine iodine jenta, koji lei na leima; Labordeov glave. Primarna eflorescencija koja nanain v.d., ritmiko izvlaenje jezika u staje usled edema i degeneracije elija prividno umrlih u cilju oivljavanja, pri epiderma. kome se nadrauju izvesni jeziko-drelni ivci (n. glossopharyngicus i n. vesiculae seminales, semene kesice, kelaryngicus sup.) a time i centar za disasasti izvrati semenovoda. Duina im iznje; Schferov nain v.d.: pacijent koji nosi 4-5 cm. Slue za smetaj semeglalei potrbuke, opkorauje se kleei i vaca: semena semestita. ritmino mu se dlanovima pritiskuje vcstibularis, vestibularni, tremni, koji je donji deo grudnog koa; Silvesterov u vezi s tremom unutranjeg uva, npr. nain v.d., pacijentu koji lei na leima nervus vestibularis, vestibularni ivac; ruke, uhvaene ispod lakta, opruaju se (stom.) vestibularan, treman, pripada iznad lakta (udisaj), a zatim se podlaktiusnom predvorju (vestibulumu) oris ili ce savijene u laktu pritiskuju na rebra se na njega odnosi. (izdisaj); direktan tip v. d. danas se vrlo vestibularni aparat, analizator za odreiesto primenjuje. Osoba koja izvodi vevanje poloaja tela i pravca kretanja. tako disanje svakih pet sekundi svojim Receptorni deo je smeten u unutraustima vazduh u usta (usta u usta) ili njem uvu i predstavljen je specifinim nos bolesnika (usta na nos), koji su elijama u ampulama polukrunih kaprekriveni gazom ili maskom za anestenalia (utrikulusu i sakulusu). ziju. Ako se vazduh uduvava u usta, nozvestibulometrija, visea, ispitivanje ordrve bolesnika treba zatvoriti pritiskom gana za ravnoteu u labirintu unutraprstiju. Ako se vazduh uduvava u nos, njeg uva pomou odmerenog okretanja treba dobro zatvoriti usta bolesnika. oko osovine tela naizmenino na desnu Vetaki izdisaj bolesnika postie se i na levu stranu. Stolica za okretanje visi pritiskom na grudni ko ili trbuh bolesna ici, njezine ekskurzije i brzina se nika. udeavaju prema potrebi, a izazvani nis- vetako hranjenje, v. alimentatio. tagmus se belei na traku pomou elek- vetako visinsko sunce, est naziv za tronistagmografije. kvarc-lampu. Kvarc-lampa, kao i visinvetaka hibernacija, stanje smanjenog sko sunce, obiluje ultraljubiastim zrametabolizma, miine oputenosti (recima, ali ona ipak nije isto to i sunce, laksacije) i delimine neosetljivosti (pojer sunce u visinskim predelima ima i lusvesno stanje) koje podsea na anesdrugih osobina, kojih nema kvarc-lamteziju, izazvano farmakodinamski konpa. trolisanom inhibicijom simpatikusnog vetak, v. ekspert. nervnog sistema i sniavanjem nivoa vetiino mleko, v. mlene lezde. homeostatskih reakcija organizma. U vetrovi, (1) gasovi koji se stvaraju pri vaovom stanju organizam moe lake da renju u crevima (v. flatus); (2) strujanja savlada teke traume. vazduha koja nastaju usled poremeaja ravnotee u vazduhu zbog neravnomervetaki bubreg, aparat koji slui da vannog zagrevanja pojedinih mesta u attelesno odstranjuje iz krvi, dok ona promosferi. Covek osea samo horizontaltie van tela, elemente, koji se inae izne vetrove, a pravac vetra se oznaava luuju normalno bubrezima. prema strani sveta odakle vetar duva. vetaki pneumotoraks, v. pneumothoUglavnom se razlikuju suvi kontinental856

vezan jezik ni vetrovi i vlani ili morski vetrovi U' naim krajevima su najpoznatiji: bura, jugo, koava i vardarac. Bura je suv, hladan i silan vetar koji duva s kopna prema moru brzinom 30-50 metara u sekundi, preteno zimi, na severnoj polovini Jadrana do visine Hvara, malo slabije juno od Hvara. Bura donosi razvedravanje, rashlaivanje i smanjivanje vlage u vazduhu. Jugo ili iroko (scirocco), topao i preteno suv vetar koji duva na Jadranu, dolazei iz Afrike preko Sredozemnog mora i iz Italije. Na tom se putu ponekad toliko ovlai da izaziva naoblaenje, kiu i snienje vazdunog pritiska. U naim krajevima duva najee u kasnu jesen, zimi i u rano prolee. Koava je istoni i jugoistoni hladan vetar koji duva brzinom od 13 do 30 metara u sekundi u severnoistonom delu Jugoslavije, uglavnom dunavskom kotlinom do Vukovara, najee zimi i u prolee! donosi vedro i hladno vreme. vezan jezik, v. ankyloglossia. vezana transplantacija, v. transplanted* ' vezikoureterna regurgitacija, v. reftuksija. vezikulsko disanje, v. respiratio. venjaa, v. conjunctiva; (embr.) dok se stvaraju kapani nabori kao izdanci koe, dotle se s unutranje strane pojavljuje slunina postava: venjaa (conjunctiva) od koje potie gornji i donji pag. Od venjakog nabora, od koga se u izvesnih ptica gradi murnjaa (membrana nictitans), u oveka se gradi polumeseasti nabor (plia semilunaris). V. conjunctiva (tunica). V-faktor, termolabilan je, razara ga temperatura od 9O0C za 30 min. Identifikovan od Lwoffa kao kodehidraza (Ko I). To je normalni sastojak svih ivih elija, jedan piridin-nukleotid (NAD i NADP), prenosilac vodonika putem azota. V-faktor se nalazi u krvi, kvascu, kromiru, takoe i u mnogim biljnim ekstraktima i u velikom broju bakterija. Vf-bujon (viande et foie), bujon dobijen digestijom goveeg mesa i jetre, ini osnovu vrste hranljive podloge (dubokog

vidna osetljivost agara) koji se s dodatkom 2%-tne glikoze koristi za kultivisanje klostridijuma, kao i drugih anaerobnih bakterija. Na njemu se veoma lako raspoznaju lentikularne kolonije, pravilne i nepravilne, eto zavisi od vrste. viabilis, vijabilan, sposoban za ivot, specijalno u smislu ivotne sposobnosti fetusa van materice. viae naturales, prirodni putevi, npr. per vias naturales, prirodnim putevima, izreka koja se obino upotrebljava da bi se oznailo da se neka funkcija organizma obavlja fiziolokim putem (pranjenje fekalija kroz rektum i si). Vi-antigen, ovojni antigen, nalazi se na povrini bakterijske elije. On obavija somatski antigen i moe, potpuno ili delimino, da ometa njegovu aglutinaciju u homolognim O-serumima. Vi-antigen je dobio svoj naziv po tome to su Felix i Pitt smatrali da su salmonele s tim antigenom virulentne (engleski; virrulence antigen). Vi-antigen je naen u Salmonella typhi, Salmonella paratyphi A,B, i C. Ovaj se antigen nalazi samo u sluaju salmonela svee izolovanih iz inficiranog organizma. Vi-antigen je naen i u nekih loza Escherichiae coli i Citrobacter. vibices, trakasto, prugasto kono krvarenje, purpura. vibrio, bakterije ovog roda su tapii u vidu zapete, zareza (deo spirale) s jednim polarnim biem, pomou koga se veoma aktivno kreu. Veina od njih nije patogena; v. cholerae, ranije nazvan v. comma, uzronik je azijske kolere, tekog zaraznog oboljenja. El-Tor vibrio, morfoloki i seroloki slian je V. colerae, patogen je, izaziva koleri slina ali blaa oboljenja. vibrissae, vibrise, dlake koje se nalaze u tremu nosa (vestibulum nai). Spreavaju prodiranje estica u respiratorne organe. vid, v. VISMS. vidna osetljivost, mrenjaa je u mukarca osetljivija nego u ene. Raspoznavanje boja je bolje izraeno u ena, koje su sposobnije u odreivanju i nazivanju boja. Krmezno crvenilo vie nadrauje
857

vidne elije ene nego mukarce, a naroito plavozelena boja. Slepilo za boje je ee u mukog pola. vidne elije, v. elija. vidni epii, v. coni retinae. vidni put, serija neurona koji povezuju mrenjae oba oka s centrom za vid u potiljanom delu modane-kore. V.p. se sastoji od: optikih ivaca, aksona ganglijskih elija unutranjeg sloja mrenjaa; optikih traktova koji nastaju poto se vlakna optikih ivaca, poreklom od ganglijskih elija unutranjih (nazalnih) polovina mrenjaa, ukrste u optikoj hijazmi, spoljanjih kolenastih tela, gde se vlakna optikih traktova prekopavaju na neurone ove oblasti, a njihovi aksoni nastavljaju gradei optiku radijaciju i dospevaju do vidnog dela kore. Aksoni elija spoljnjeg kolenastog tela grade i puteve koji dolaze do spoljanjih delova talamusa, gornjih kolikula i pretektalnih jedara, a u gornje kolikule i pretektalna jedra modanog stabla stiu i direktno izvesna vlakna optikih traktova. vidni tapii, v. bacilli retianae. vidni ugao, angulus visorius, ugao kojL sklapaju krajnji zraci posmatranog predmeta. Ti zraci prolaze kroz vornu taku oka i stvaraju Hk na mrenjai. Meri se lunim minutima (1/60 lunog stepena). Da bi se dve take videle odvojeno, potrebno je da izmeu njih postoji minimum rastojanja, koji ini ugao od jedne minute. Sin. angulus visorius. vidni ivac (tractus opticus), u oveka se nepotpuno ukrta na svome putu u optikoj raskrsnici (chiasma opticum). Posle tog ukrtanja vlakna dospevaju do primarnih optikih centara u osnovi mozga (pulvinar thalami optici, corpora quadrigemina anteriora i corpora geniculata lateralia), u vezi s projekcionim optim centrima u potiljanom delu modane kore, kao i sa centrom okulomotornog ivca u izduenoj modini. Iz ovih primarnih centara vlakna se proteu, kao neuroni drugog reda, do vidne oblasti (fissura calcarina, cuneus) i do gornjeg dela jezine vijuge (gyms lingualis).
858

villi vidno polje, deo prostora koji se jasno vidi jednim okom pri fiksiranom pogledu u jednu taku. Metoda kojom se odreuje v.p. zove se perimetrija. Postoje etiri osnovna meridijana za odreivanje v.p. koja se izraava u lunim stepenima, i to gore, ,dole, temporalno (spoIja) i nazalno (unutra). Najvea irina je normalno temporalno, a najmanja gore. irina v.p. zavisi od konfiguracije lica, poloaja onih jabuica, funkcionog stanja mrenjae i optikog puta. Poremeaji su: suavanje v.p., skotomi i hemianopsije. S. su takasti ispadi u v.p.; fizioloki skotom je lepa mrlja koja se nalazi 15 upolje od sredine take i odgovara papili onog ivca. Hemianopsija je slepilo polovine mrenjaa jednog i drugog oka usled prekida vidnog traktusa jedne strane ili zbog unitenja hijazme. vienje, binokularno, rezultat koordinisane upotrebe oba oka s ciljem da se stvori jedinstven vidni utisak. Pri tome, motorika stoji u slubi senzorike. Rezultat je da se, zahvaljujui fuziji, slike s identinih, korespondirajuih taaka obeju mrenjaa, poklapaju, te u kori velikog mozga daju utisak jedne slike. Tako se stvara subjektivan utisak da se predmet vidi kao da se posmatra samo jednim okom. Pri tome dolazi do izraaja stereopsija, sposobnost za plastian, dubinski vid, koji je mogu samo pri gledanju s oba oka. vijuga, v. ansa, gyrus. vijugav, v. contortus, convolutus. vilica, v. mandibula. maxilla. villi, resice koje se mogu nalaziti u raznim sistemima organa, a predstavljaju resiasta izduenja sastavljena od vezivne strome koju oblae epitel; v. choriales, horionske upice ili resice, rojtaste resice koje polaze s horiona embriona u placentni prostor, gde su potopljene u materinoj krvi. Sastoje se od vezivne strome u kojoj se granaju krvni sudovi embriona. Na povrini vezivne strome je sloj niskih prizmatinih elija (Langhansov sloj), preko koga je sloj siniijuma. Kroz te slojeve vri se u placentnom prostoru razmena materija iz krvi mate-

vinblastin re i krvi embriona koja struji kroz kapilare resica; v. intestinales, crevne resice, produeci sluznice tankog creva, kroz koje se vri resorpcija hranljivih materija iz crevne kae. vinblastin, alkaloid izolovan iz biljke Vinca rosea. Ima citotoksiko dejstvo. Vincentova angina, v. angina ulceromembranacea. vinkristin, alkaloid izolovan iz biljke Vinca rosea. Ima citotoksiko dejstvo. Vinsanova angina, v. stomatitis ulceromembranacea. vinska kiselina, v. Acidum tartaricum, vinsko sirce, v. acetum. viomicin, antibiotik dobijen iz Streptomyces puniceus. Deluje na M. tuberculosis, ali se, zbog toksinosti, retko upotrebljava. virginitas, devianstvo, stanje kada postoji netaknut himen (devinjak). Samo postojanje devinjaka, meutim, nije pouzdan znak devianstva, jer himen moe biti tako rastegljiv da se ne razdere pri polnom odnosu. virgo intacta, netaknuta devojka, ginek. i forenz. oznaka za enu koja ima intaktni himen. U irem smislu ena koja jo nije polno optila. viridans, zelenkast, npr. Streptococcus, v. streptokok koji stvara zelene pojaseve oko kolonija na agaru s krvi. virilis, muki, svojstven mukom polu. Sin. masculinus. virilisatio, virilizacija, patoloka pojava koja se odlikuje nastajanjem ili razvojem mukih sekundarnih seksualnih odlika, posebno u ena (u vidu uveanja draice, pojaanja maljvosti, v. hirsutisWMS), izgleda kosmatosti glave svojstvene mukarcima, bubuljiavog lica i pro-dubljenosti glasa. virogen, v. provirus. virulencija, sposobnost mikroorganizma da nadvlada odbrambenu mo oveka ili ivotinja ukoliko je za ove patogen. Virulencija zavisi, s jedne strane, od osobina mikroorganizma (infektivnost, toksinost i dr.), a, s druge strane, od otpornosti oveka ili ivotinje prema mikroorganizmu. Virulencija se odreuje utvrivanjem najmanje smrtne doze

virusni bronhitis mikroorganizma, duinom inkubacije ili intenzitetom simptoma koji izaziva u oveka ili ivotinje. virusi, najmanje bioloke strukture koje u sebi nose genetske (poruke) informacije potrebne za razmnoavanje. Ranije definicije virusa bile su u vezi s naunim dostignuima, pa su definisani kao procedljivi, intracelularni ili submikroskopski agensi i ultravirusi. Danas se nazivaju virusima organizacije ive materije ije su osnovne jedinke mnogo manje od bakterijske elije, koje se mogu razmnoavati jedino u bakterijskim elijama (bakterijski virusi ili bakteriofagi), ili u biljnim elijama (biljni virusi ili fitofagi), ili u elijama ivotinja (animalni virusi ili zoofagi). Virusi sainjavaju posebnu klasu infektivnih agensa koji se razlikuju od ostalih mikroorganizama prostijom hemijskom graom, submikroskopskom veliinom, odsustvom energetskih enzima, prisustvom samo jedne nukleinske kiseline RNK ili DNK i sposobnou da se razmnoavaju od svoje hukleinske kiseline. Prisustvo samo jedne od nukleinskih kiselina iskorieno je za klasifikaciju virusa. Virusi se mere milimikromma. Mali virusi sadre samo'jezgro u kome se nalazi jedan tip nukleinske kiseline i omota od proteina. Vei i kompleksniji virusi sadre i sekundarni omota u kome se rfalaze lipidi i ugljeni hidrati. Virusni proteini imaju svojstva antigena i odgovorni su za veinu imunolokih reakcija. Po savremenoj nomenklaturi, elementarno telace ili infektivna jedinica zrele vaneline estice virusa naziva se virion. Graa viriona se sastoji od dva dela: od nukleinske kiseline smetene centralno i od proteinskog omotaa zvanog kapsid; spori v. izazivaju kliniku sliku bolesti tek posle vrlo duge inkubacije, od 6 do 12 meseci i vie. V. kuru, Creutzfeldt-Jakobova bolest. virusna hemaglutinacija, v. hemaglutinaija. virusni artritis, v. arthritis. virusni bronhitis, v. bronchitis.

859

virusni enteritis

visus

virusni enteritis, v. enteritis. visoka pasterizacija, zagrevanje mleka u virusni hepatitis, v. hepatitis. tankom mlazu na temperaturi od 75 do virusni miokarditis, v. myocarditis. 850C u trajanju od 15 do 1200 sekundi s virusni perikarditis, v. pericarditis. naglim hlaenjem do +4 ili +8 C. Postie virusologija, nauka o virusima. se uklanjanje patogenih bakterija i reviscera (pi), utroba, zajedniki naziv za dukcija ostalih. Sauvan je prirodni organe za disanje, za varenje, za mokkvalitet mleka. rano-polne organe i endokrine lezde. visus, vizus, vid, vienje, veoma komplekvisceralis, utrobni. san fiziko-hemijsko-psihiki proces u visceralno gutanje, v. deglutitio. Sin. inkome pored oka uestvuje i nervni vidfantilno gutanje. Zaustavljanje ni put. Svetlosni zraci koji dospevaju u infantiloko nadrae prijemne ulne elemente . nog gutanja moe biti uzrok nepravilmrenjae, zatim utisci iz spoljnjeg svenostima zagriaja i govora. ta (optiko nadraenje) preko vidnog visceroptosis, v. splanchnoptosis. puta dospevaju u prugasto polje (area striata) modane kore u predelu. mamuvisea kap, najee se koristi za ispitivazastog procepa (fissura calcarina) potinje pokretljivosti bakterija pomou Ijanog renja, gde se stvara odreena mikroskopa. Potrebno je posebno predslika. Sam mehanizam pretvaranja nadmetno staklo, koje je u sredini udubeno. raenja u oseaj vida nije dovoljno poVisea kap se spravlja na taj nain to se znat; binokularni v., rezultat usklaeiana oma sterilise arenjem nad plane upotrebe oba oka s ciljem da se stvori menom, pa se po ohlaenju njome jedan vidni utisak. Pri tome motorika uzme teni materijal koji se ispituje. Sastoji u slubi senzorike i rezultat je da draj omice se prenese na sredinu Ijusse, zahvaljujui fuziji slike s identinih, pice, koja se zatim okrene i s tom kapi, odgovarajuih taaka obeju mrenjaa okrenutom nadole, postavi se u udubpoklapaju i u kori mozga daju utisak Ijenje predmetnog stakla. jedne slike. Tako se stvara subjektivan visea aka, aka koja visi i ne moe da Sex utisak da se predmet vidi kao da se poopruzi. Posledica paralize n. radialisa, smatra samo jednim okom. Pri tome donajee usled njegove povrede. lazi do izraza stereopija, sposobnost za visinska bolest, sin. pilotska, nastaje na plastian, dubinski vid, koji je mogu veim nadmorskim visinama zbog smasamo pri gledanju s oba oka; centralni njenog prisustva kiseonika. Znaci su: (direktni) v., odvija se u sredinoj jamiubrzano disanje, ubrzan rad srca, lako ci, mestu najjasnijeg vida na mrenjai. zamaranje, razdraljivost i* nesanica. U tom predelu se nalaze samo epii. Vremenom se uspostavi ravnotea, poSvaki epi poseduje sopstveno odvodveanjem broja crvenih krvnih zrnaca. no nervno vlakno. Centralni vid se odrevisinska klima, v. klimat. uje ispitivanjem otrine vida pomou visinski klimat, v. klimat. optotipa; otrina vida, sposobnost oka visinsko vetako sunce, v. veslako vida razlikuje pojedinosti u vidnom polju. sinsko sunce. Ta sposobnost zavisi od anatomske graviskozimetar, aparat kojim se meri lepljie mrenjae. Da bi se dve take videle vost, viskoznost (npr. u krvi, serumu i kao odvojene moraju biti na odreedrugim tenostima). nom meusobnom minimalnom rastoviskoznost, viskozitet, otpor koji pruaju janju. Znai da mrenjaa mora imati tenosti i gasovi pri isticanju kroz uzane mo razdvajanja. U tom pogledu je uta cevi ili kroz male otvore. Otpor potie mrlja najvie razvijena, dok prema period raskidanja meumolekulskih sila pri feriji retine ta mo opada. Otrina vida proticanju susednih slojeva raznim brse odreuje pomou tablica za ispitivazinama. Princip merenja se zasniva na nje otrine vida (v. optotip)} periferni v. poreenju brzine isticanja odreene za(indirektni vid), udaljavajui se od srepremine raznih tenosti kroz neku cev. 860

vitalitet pulpae dine jamice, otrina vida brzo opada jer ovde za vie vidnih elemenata postoji samo jedno zajedniko odvodno nerv-no vlakno, koje provodi svetlosno nadraenje. Na periferiji postoje uglavnom tapii, koji preuzimaju funkciju u sumraku i slue za orijentaciju u prostoru. Periferni vid moe biti od znaaja kada centralni vid iz nekog razloga opadne; plastiko vienje, sin. stereoskopsko vienje, v. binokularni vid vitalitet pulpae, sposobnost pulpe da reaguje na nadraaje. Ispituje se toplom i hladnom vodom, zagrejanom gutaperkom, hlor-etilom i aparatima za ispitivanje vitaliteta. vitalomer, (stom.) aparat za ispitivanje vitaliteta pulpe. V. vitalitet pulpae. vitamini, opti naziv za razne materije koje meusobno nemaju nikakve slinosti, a neophodno su potrebne za normalno funkcionisanje organizma. Neke vitamine unosimo spolja (npr. hranom), dok drugi mogu da se stvore i u organizmu; vitamin A, v. Axerophtol; vitamin B-kompleks, iz koga je do danas izdvojen veliki broj raznih faktora. Vitamin B oznaava vitamin Bi (aneurin, tiamin), vitamin B2 (riboflavin, laktoflavin), vitamin Be (piridoksin, adermin), vitamin Be (adenilna kiselina), vitamin 2, nikotinska kiselina (odnosno njen amid), folna kiselina/ inozitol, holin, pantotenska kiselina, biotin, para-amino-benzojeva kiselina. Osim nabrojanih, pretpostavlja se postojanje jo nekih faktora u B-kompleksu, ali ovi nisu jo hemijski identifikovani; vitamin Bi, v. aneurin; vitamin B2, v. riboflavin; vitamin Be, v. Pyridoxin; vitamin B12, faktor iz kompleksa vitamina B, koji igra vanu ulogu u hematopoezi. On je najvaniji sastojak ekstrakta iz jetre koji slui za leenje perniciozne anemije ili drugih makrocitnih anemija. Sin. Cyanocobalaminum; vitamin C, v. Acidum ascorbicum; vitamin D, liposolubilni vitamin koji nastaje zraenjem ultravioletnim zracima iz ergosterola (vitamin D2, Calciferolum) odnosno 7-dehidroholesterola (vitamin Da). U prirodi se nalazi samo Da a ima ga najvie u ribljem ulju, zatim u umance-

vitrektomija tu, maslacu, mleku i svinjskoj jetri. U organizmu poboljava resorpciju kalcijuma i fosfora u crevima i omoguava fiksiranje kalcijum-fosfata u kostima i u zubima. Njegov nedostatak prouzrokuje rahitis (u dece) i.osteomalaciju (u odraslih). Upotrebljava se uglavnom za leenje i profilaksu rahitisa, odnosno osteomalacije i za leenje lupusa vulgarisa. Erekomerne velike doze ovog vitamina uzimane u toku dueg vremena mogu da prouzrokuju teko oteenje organizma (hipervitaminoza D); vitamin E, smesa tokoferola a, i Y- V. Tocopherol; vitamin H, v. biotin; vitamin K, naziv antihemoragiki vitamin treba odbaciti, jer v. K zaustavlja samo krvavIjenja do kojih dolazi usled nedostatka protrombina u krvi (nastala usled nedostatka vitamina K), a nema uticaja na krvavljenja nastala iz drugih uzroka; v. bakterija, neke bakterije produkuju vitamine -kompleksa, a neke i K-vitamin. vitaminske internacionalne jedinice, jedinice za oznaku koliine pojedinih vitamina u raznim namirnicama i preparatima, opte primljene i odreene prema internacionalnim standardima. vitilligo, vitiligo, steena obezbojenost (ahromija) koe. Javlja se u vidu manjih ili veih, potpuno depigmentovnih belih polja, razne veliine i oblika, bilo gde na koi. U vitiliginoznim predelima obezbojena (depigmentovana) je i dlaka. vitium, vicijum, mana, defekt; v. artis, profesionalna greka, neto to je protivno uenju medicinske vetine; v. cordis, srana mana, smetnje u otvaranju i zatvaranju sranih zalistaka; v. aorticum, aortna mana, sastoji se od insuficijencije aortnih zalistaka ili suenja aortnog ua; v. aorticomitralet kombinovana mitrama i aortna mana; v. mitrale, mitralna srana mana, koja se sastoji od insuficijencije mitralnih zalistaka i suenja levog venskog ua; v. congenitale, uroena mana, nastala pre roenja. vitrektomija, delimino uklanjanje ili potpuna zamena obolelog staklena (staklastog tela). Nova grana oftalmohirurgije koja se odskora razvila, zahvaljujui
861

vitreus
konstrukciji veoma preciznih aparata i instrumenata. vitreus, staklen, staklast, npr. corpus vitreum, staklasto telo u onoj jabuici, staklen. vitropresija, pritiskom staklene spatule na kou postie se anemizacija, to omoguava pogled na osnovnu boju patolokih konih promena (npr. u lupusu, purpuri i dr.). vlaga vodena para koja se nalazi u vazduhu. Koliina vodene pare u vazduhu direktno zavisi od njegove temperature; apsolutna v., koliina vodene pare koja se trenutno nalazi u l m3 vazduha, a meri se gramovima ili milimetrima ivinog stuba; deficit zasienja, razlika izmeu maksimalne i apsolutne vlage; fizioloka v., procentualni odnos izmeu apsolutne vlanosti vazduha i maksimalne vlanosti pri temperaturi od 36,50C (kao prosene temperature naeg tela); fizioloki deficit zasienja, razlika izmeu maksimalne vlanosti pri temperaturi 36,5 i apsolutne vlanosti vazduha. Vlanost se meri higrometrima, psihrometrima, polimetrom i higrografom. Vlanost vazduha direktno utie na isparavanje s povrine tela, a time i na odavanje toplote. Ovo odavanje, pored toga, zavisi jo i od temperature vazduha i okolnih predmeta. Spreeno izluivanje vodene pare od veeg je higijenskog znaaja nego pojaano, jer je ono skopano sa zastojem i nagomilavanjem toplote u organizmu; maksimalna v., stanje vazduha kad je zasien vodenom parom. Svakom stepenu temperature vazduha odgovara izvesno konstantno zasienje vodenom parom ili konstantna maksimalna tenzija pare. Meri se gramovima u jednom m3 vazduha ili milimetrima ivinog stuba; relativna v., procentualni odnos izmeu apsolutne i maksimalne vlage/Relativna vlanost kazuje koliko se procenata vlage nalazi u vazduhu od one koliine vodene pare koju bi vazduh mogao da sadri pa da bude njome maksimalno zasien; rosite, temperatura vazduha pri kojoj bi trenutno prisutna vlaga u vazduhu odgovarala maksimalnoj vlazi.
862

voda
vlakno, v. fibra, filum. vlakno, periodontalno, glavni sastavni deo ozublja. Vlakna su rasporeena u vidu snopova, a izgled svakog vlakna je talasast. Jednim krajem su usaena u alveolarnu kost, a drugim u cement korena zuba. Prema poloaju se dele na gingivalnu grupu, u koju spadaju gingivodentalna, cirkularna i transseptalna vlakna i na alveolarnu grupu: vlakna alveolarnog grebena, horizontalna, kosa, apikalna i interradikularna. Njihova osnovna funkcija je da prenose pritisak vakanja (koji deluje na zub) na alveolarnu kost. Nisu elastina L pritisak amortizuju zahvaljujui svom rasporedu i talasastom obliku. Sin. osnovna, vezivna, glavna, kolagena periodontalna vlakna. vlakno, Sharpeyjevo, deo periodontalnog vlakna, koji je ugraen u alveolarnu kost ili u cement korena zuba. Ova dva kraja su spojena intermedijalnim spletom s kojim zajedno ine periodontalno vlakno. voni eer, v. levuloza, fruktoza. voda, jedinjenje vodonika i kiseonika, HaO. Voda je jedno od najvanijih jedinjenja. Vodom je pokriveno oko 3/5 zemljine povrine (mora, jezera, reke i dr.). Voda se u prirodi javlja kao razblaeni rastvor raznih supstancija, zatim kao sneg i led i u obliku vodene pare u vazduhu. U prirodi hemijski iste vode nema. Kinica i snenik su najistije vode u prirodi. Vode koje sadre minerale i druge supstancije, a upotrebljavaju se za leenje nazivaju se mineralne vode. Za iva bia voda je skoro od iste \aznosti kao i vazduh. Voda koja se upotrebljava za pie mora se preiavati najpre filtrovanjem, a zatim se u njoj bakterije unitavaju hlorom, hipohloritima ili rede, ozonom. Destilacijom obine vode dobija se destilovana voda. Ona kljua na 100'C, a mrzne na O0C. Zapremina leda je vea od zapremine vode za 9%, pa led stoga ne tone ve pliva, to je od ogromne vanosti za ivot ivotinja koji ive u vodi. Voda je neophodna za odravanje normalnog stanja organizma. Od svih tenih i vrstih

voda supstancija voda ima najveu specifinu toplotu. Zbog toga se voda zimi teko hladi, a leti teko zagreva (slui kao regulator temperature na zemljinoj kori). Voda ima veliki dipol-moment, usled ega u njoj lako jonizuju elektroliti. Kratkotrajno oduzimanje vode iz organizma izaziva teke poremeaje, pa i smrt. e se moe podnositi oko 10 do 12 dana, a gladovanje uz najmanje vode i do 60 dana. Organizam oveka sastoji se najveim- delom od vode (oko 60%), te je, prema tome, lako shvatiti veliku vanost vode za odravanje zdravlja. Ako se koliina vode u telu smanji za 10%, ve dolazi do tekih poremeaja, a ako se izgubi 20 do 22% vode, nastupa smrt. Zdravoj odrasloj osobi potrebno je dnevno oko 2.600 ml vode. Ovu vodu organizam dobija piem, hranom i oksidativnim procesima u telu. Voda za pie treba da pokazuje odreene higijenske osobine. Ona treba daje po mogunosti sterilna, a moe da sadri i pokoji saprofitni mikroorganizam, od 3 do najvie 50 klica u l ml vode. Ona treba da je takva da se rado pije, da osveava, da je ima u dovoljnoj koliini, da je jeftina i da je nekodljiva; alkalizujue v., v. alkalne vode; alkalne v., prirodne mineralne vode koje sadre uglavnom alkalne hidrokarbonate (prave alkalne vode, bikarbonatne vode) i kalcijum-hidrokarbonate (alkama i zemnoalkalne), u manjim koliinama i natrijum-hlorida (alkalno-murijatine), ili natrijum-sulfata ili kalcijum-sulfata (alkalno-slane ili kalcijum-sulfatne). Ove lekovite mineralne alkalne vode imaju dejstvo na opti metabolizam, na acido-baznu ravnoteu, na remineralizaciju organizma, na funkciju jetre i unih puteva, na funkcione poremeaje eluca i creva i dr. Ukoliko sadre ugljen-dioksida (alkalno ugljenokisele vode), upotrebljavaju se i za banjska kupanja. Takve su vode Vrnjake i Bukovike banje, Rogake Slatine,. Radenaca, Kiseljaka kod Sarajeva i dr.; alkalne ugljenokisele vode, v. alkalne vode, ugljenokisela kupanja (pod kupanja); alkalno-murijatine v., v. alkalne vode; alkalno-slane v,, v. alkalne vode;

voa alkalno zemno-alkalne v., v. alkalne vode; arsenske v., prirodne izvorske vode koje sadre arsena, obino vezanog s natrijumom i gvoem. Arsenske vode su retke u prirodi, a u naoj dravi imamo poznate arsensko-gvoevitosulfatne vode u Srebrnici (Bosna). Ove vode imaju oporavljajue dejstvo na opte stanje (anemija, astenija, rekonvalescencija i dr.); bikarbonatne v., v. alkalne vode; bistrenje v., preiavanje vode pomou vetakih peanih filtara (cedila), sporom ili brzom filtracijom pomou porculanskih filtara i Seitzovih azbestnih filtara. Bistrenje se ubrzava dodatkom stipse; diuretine v., izvorske vode koje pojaavaju mokrenje. To su slabo mineralisane vode koje se pribliavaju destilisanoj vodi ili vode koje sadre soli kalcijuma, npr. kalcijum-sulfata; energetine v., v. slabo mineralisane vode; gorke v., prirodne vode koje sadre preteno sulfate; ako preovlauje magnezijum-sulfat, onda su to prave gorke vode, ali ako preovlauje natrijum-sulfat, onda su to salinske gorke vode. Takve su vode u Vujievu (Torda) i u Lazarevu, u Banatu. One se piju natate u sluaju zatvora (opstipacije), gojaznosti i dr.; gvoevita v., prirodna (izvorska) mineralna voda koja sadri fero- i feri-jona (najmanje 0,10 g %). Ona je samo gvoevita voda ako je njena ukupna mineralizacija manja od l g %, ali ako je ova koliina drugih mineralisanih sastojaka vea od l g %, onda je to mineralisana gvoevita voda. Ona moe biti: karbonatna, sulfatna, murijatina ili arsenska i dr. Gvoe sadre vode Vrnjake Banje, Aranelovake Banje, Koviljae, izvor Guber u Srebrnici, topli izvor na Bledu i dr. Ove se vode piju i slue za leenje lakih aneminih stanja, astenije, amenoreje itd.; gvoevito-arsenska v., izvorska voda koja sem jona gvozda sadri i hidroarsenat-jon (HAsOA) ili metaarsensku kiselinu (HAsOa). Takva je voda iz izvora Crni Guber, kod Srebrnice. Ove vode deluju oporavljajue na astenine, anemine i limfaticne bolesnike u rekonvalescenciji i dr.; indiferentne v., slabo minerali863

voda
sane vode; jodne v., prirodne vode koje sadre najmanje l mg jod-jona. Vode Novosadske i Sisake banje sadre joda; kisela v., prirodna ugljenokisela voda, slabo mineralisana, koja sadri slobodnog ugljen-dioksida ili u kojima preovlauju hidrokarbonat-joni (). V. kupanja (ugljenokisela); lekovita v., voda sa prirodnih izvora ija je lekovita vrednost utvrena iskustvom i koja se iskoriava za leenje u banji. Svoja lekovita svojstva ona moe imati zbog fizikih osobina (toplota, radioaktivnost i dr.), ili zbog obilja ili specijalne prirode njenih hemijskih sastojaka. Njena je lekovita vrednost vea ako se upotrebljava na izvoru zato to su mnoge od ovih voda radioaktivne i sadre gasove samo na izvoru i zato to je na izvoru njihova jonizacija vea; murijatine v., v. slane vode; oligometalne v., v. slabo mineralisane vode,; radioaktivna v., izvorska voda koja sadri retko soli radijuma ili, najee, njegovu emanaciju (radon). Radioaktivna voda je samo radioaktivna ili je u isto vreme radioaktivna i mineralisana voda. Polovina radona iz ovih voda iezne raspadanjem za 4 dana. Zato se ove vode iskoriavaju jedino u samoj banji. Takve su vode: Niske Banje, Sokobanje i Pribojske Banje, u Topuskom i dr.; salinske v., gorke vode; Selters-voda, mineralna voda banje Selters u Nemakoj. Po hemijskom sastavu ona je hidrokarbonatna (natrijum, magnezijum i kaiijum) i natrijum-hloridna, ukupno je mineralisana 4,4%o . Ona je samo donekle slina naoj vodi u Mladenovakoj Banji, pa je zato mladenovaka mineralna voda po analogiji nazvana Selters, iako je to nepravilno i netano; slabo mineralisane v., prirodne vode iji suvi ostatak iznosi manje od l g na l kg vode. Ako je njihova temperatura ispod 2O0C, nazivaju se akratopege, a ako je vea od 2O0C, onda su one akratoterme. Nazivaju se jo i indiferentne, oligometalne ili energetine (zato to deluju lekovito svojim fiziko-hemijskim, a ne himijskim osobinama). Naa zemlja je vrlo bogata ovim vodama; slane v., slanci ili murijatine vode, 864

voda
prirodne vode koje sadre preteno natrijum-hlorida. I morska voda je preteno slana mineralna voda. Valja pomenuti jako slane vode u Tuzli (267 g %), u Splitu (37 g /o) i slabo slane vode u Slankamenu (7,6 g %), u Mladenovcu (2,52 g %). Jako slane vode iskoriavaju se samo za kupanje i inhalisanje, a slabo slane i za pie. Sin. murijatine vode; sumporovite v., prirodne izvorske vode (tople ili hladne) koje sadre sumpora u obliku natrijum-hidrosulfida i u obliku sumpor-vodonika; one mogu biti natrijum-sulfidne, tople i slabo mineralisane (prave sumporovite vode), ili hladne i vie mineralisane, tj. da sadre natrijum-hlorida (sumporovito-murijatine vode), ili sumporovite i zemnoalkalne i murijatine vode. Postoje takode i sumporovite sulfatne vode. Poznatije sumporovite vode u nas su u Matarukoj Banji, Banji Koviljai, Ribarskoj Banji, u Debarskoj Banji, u Varadinskim Toplicama i dr.; termo-mineralna v., topla i mineralna voda; teka v., voda koja sadri izotop vodonika deuterijum (H2), ija je atomska teina dvaput vea od one obinog vodonika. Razlikuje se od obine vode takom mrznjenja (3,820C) i takom kljuanja (101,420C) i po tome to je kodljiva za ivot organizama. Upotrebljava se u nuklearnim reaktorima za usporavanje neutrona. Teka voda se zove deuterijum-oksid; tvrdoa vode, osobina koja se osniva na prisustvu kalcijumovih i magnezijumovih soli. Tvrdoa vode se oznauje u stepenima (l nemaki stepen odgovara 10 mg CaO na l litar vode, odnosno ekvivalentnoj koliini MgO). Soli kalcijuma i magnezijuma nalaze se najee u vodama kao bikarbonati ili sulfati. Stalna ili mineralna tvrdoa potie uglavnom od sulfata, a delimino od nitrata i hlorida Ca i Mg. Ona se pri kuvanju ne menja dok se kao piosledica isparavanja ne dostigne granica rastvoljivosti ovih soli u vodi. Prolazna (privremena) ili karbonatna tvrdoa potie od bikarbonata kalcijuma i magnezijuma. Ona je nepostojana i smanjuje se ve pri stajanju, naroito pri kuvanju vode, stvara-

vodeni rak

vojna psihologija

njem samo delimino rastvorljivog kalcijum odnosno magnezijum-karbonata. Prolazna i stalna tvrdoa se oznauju kao celokupna tvrdoa. Tvrdoa vode ima vei ekonomski nego higijenski znaaj, jer organizam oveka dobro podnosi i tvrde i meke vode; zemnoalkalne v., v. alkalne vode. vodeni rak, v. stomatitis gangrenosa. vodenjak, deo amnionske kese, koji prethodi glavi deteta. On prska pred sam poroaj. vodonik, v. hydrogenium. vodonik-sulfid, sumpor-vodonik, vrlo otrovan gas (moe da ubije oveka skoro isto tako brzo kao i cijan-vodonik). Nastaje pri truljenju belanevina. vodoravan, v. horizontatis. Voegtlinova jedinica, jedinica za oznaavanje vrednosti preparata dobijenih iz zadnjeg renja hipofize (jednaka je internacionalnoj jedinici).
Vogt-Koyanagijev sindrom, v. syndroma.

vojna apoteka, sanitetska ustanova za nabavku, izradu i ispitivanje lekova i drugog sanitetskog materijala kojima snabdeva jedinice i vojnosanitetske ustanove (bolnice, ambulante i si.), kao i pripadnike oruanih snaga. Vojne apoteke su u sastavu odreenih sanitetskih ustanova i jedinica ili su samostalne (u garnizonu, podruju i si.). Postoje apoteke jedinica operativne armije (divizije, brigade): brodska a., za prvu pomo i leenje lanova posade (nalazi se u veem plovnom objektu koji ima bolnicu ili ambulantu); bolnika a. (u njima je farmaceutski rad zastupljen u veem obimu - izrauju se galenski preparati, sterilni rastvori i dr.); garnizonska a., snabdeva lekovima i sanitetskim materijalom ambulantu i jedinice garnizona, a u miru i pripadnike oruanih snaga i njihove porodice; priruna a. (v. tamo); teritorijalna a. (vojnog okruga, podruja i dr.), snabdeva ustanove i jedinice koje su joj date na snabdevanje, a po potrebi obavlja funkciju garnizonske apoteke. vojna epidemiologija, grana vojne medicine koja prouava izvore i kretanja zaraznih bolesti u vojnom kolektivu i na
55 Medicinski leksikon

teritoriji na kojoj se nalaze vojne jedinice (danas se posebno vodi rauna o mogunosti masovnih zaraza u ratu usled eventualne upotrebe biolokih borbenih sredstava, v. tamo), prouava naine borbe protiv zaraznih bolesti i organizuje protivepidemijske mere (v. tamo). vojna farmacija, v. farmaceutska sluba u oruanim snagama. vojna higijena, grana higijene (v. tamo) koja prouava specifine uslove ivota i rada u vojnikoj sredini (obuka, ishrana, snabdevanje vodom, stanovanje, kretanje itd.) i pronalazi najpogodnije naine i postupke radi zatite i unapreenja zdravlja i ouvanja borbene sposobnosti pripadnika oruanih snaga (v. higijensko-profilaktike mere); zbog posebnih uslova u pojedinim vojnim sredinama izdvojile su se posebne grane vojne higijene, npr. avijacijska higijena, brodska higijena (v. tamo) itd. vojna medicina, grana opte medicine koja prouava specifine uslove vojne sredine u miru i ratu i njihov uticaj na fiziko i psihiko zdravlje vojnih lica, pronalazi naine spreavanja oboljenja i organizuje leenje povreenih i obolelih itd. s ciljem da se sauva borbena sposobnost ljudstva jedinica (kao i stanovnitva) u ratu; ona usvaja sva nova dostignua optemedicinskih disciplina (iz kojih je i proizala) i primenjuje ih u vojnim uslovima, ali i samostalno prouava specifine probleme vezane za zdravstveno stanje armije u miru i ratu (v. medicina). vojna psihijatrija, grana psihijatrije koja se bavi psihikim poremeajima i defektima, tj. njihovom dijagnozom, terapijom (psihoterapija bilo koje vrste maladaptacije) i preventivom (aktivnost u suprotstavljanju pojavama straha i panike i u podizanju borbenog morala) kao i svim problemima ovekova prilagoavanja u oruanim snagama u miru i u ratu. V. maladaptacija. vojna psihologija, psihologija primenjena u tretiranju specifinih duevnih problema u uslovima vojne sredine u miru i u ratu. V. psychologia.

865

vojne bolnice

vomitus

vojne bolnice, ustanove za leenje i negu vojnih lica i njihovih porodica (primaju se i lica iz graanstva); dele se na mirnodopske (koje su uglavnom stalne) i ratne (v. tamo) koje mogu biti nepokretne (u pozadini) ili pokretne koje slede pokrete borbenih jedinica radi prihvatanja povreenih i obolelih iz istih. V. poljske bolnice. vojni sanitet, sin. sanitetska sluba. Vo jnomedicinska akademija, najvia medicinska ustanova u oruanim snagama koja pored terapeutske i preventivnomedicinske delatnosti ima razvijenu i nauno-istraivaku i nastavnu delatnost; ona prouava i nauno obrauje probleme iz oblasti opte i vojne medicine stomatologije i farmacije, koluje i usavrava aktivni i rezervni sanitetski kadar za obavljanje medicinske delatnosti u miru i ratu. Rezultat visoke naune, strune i nastavne delatnosti je uvoenje nastavnikih naunih i strunih zvanja. Vojnomedicinskoj akademiji je priznat rang fakulteta. vojnomedicinska geografija, disciplina koja prouava uticaj zemljita (reljef, poumljenost, naseljenost, vode i dr.), klime, rasprostranjenosti oboljenja, mree zdravstvenih, sanitetskih i drugih ustanova na datoj teritoriji itd. na nain delatnosti sanitetske slube u miru i u ratu. vojnomedicinski instituti, sanitetske ustanove specijalizovane za nauno istraivanje i traenje reenja vojnomedicinske problematike iz podruja datog vida vojske. V. institut, vazduhoplovnomedicinski, vojnopomorske medicine, za tehniko-medicinsku zatitu i za vojnomedicinsku dokumentaciju. vojnosanitetska baza, naziv za skrivene zemunice u NOR-U u koje su se sklanjali nepokretni povreeni i oboleli za vre-me najezde neprijatelja. Postojale su u raznim krajevima nae zemlje, a imale su l druge nazive, npr. bunkeri. vojnosanitetski pregled, struni organ sanitetske slube oruanih snaga ija je namena: doprinos jedinstvenom gleditu sanitetskih kadrova o vojnomedicinskim problemima i o nainima njihova
866

reavanja u ratu i miru kao i upoznavanje s najnovijim dostignuima opte i vojne medicine, stomatologije i farmacije. Vojnosanitetski zavod, ustanova ija je namena proizvodnja sanitetskih materijalnih sredstava, studija i razvoj sanitetske opreme, obuka i struno usavravanje farmaceutskih kadrova itd. Integrisao se sa Bosnalijekom radi stvaranja bazne farmaceutsko-hemijske industije. V. sanitetska materijalna sredstva i sanitetska oprema. vola mami, v. palma manus. volfram, w, hemijski element, veoma vrst, siv, teki metal. Upotrebljava se specijalno za pravljenje vlakana za elektrine sijalice. Jedinjenja ugljenika s volframom su zamena za dijamante u svrdlima alata za bruenje. volframati, soli volframske kiseline
H2WO4.

Volkmannova udlaga, v. udlaga.

volumen, zapremina; minutni v., zapremina krvi koju srce u jednoj minuti izbaci u aortu; v. pulmomim actum, poveanje plune zapremine usled pojaanog dubokog disanja i time prouzrokovanog prekomernog rastezanja plunog tkiva. Javlja se pri astmi, hroninom bronhitisu, i u ljudi izvesnih profesija; udarni v., zapremina krvi koju srce jednom sistolom ubaci u aortu; Sin. sistolni v. volume tri ja, volumetrijska analiza, v. analiza.
volutinska zrnca. zrnca, v. Babes-Ernstova

voljna !mobilizacija vilice, zatitna pojava radi smanjenja bolova: bolesnici izbegavaju pokrete vilice, jer se pri njima pojaavaju bolovi; ukoenost mastikatornih miia i umanjena pokretljivost vilica javlja se sama od sebe. vomer, ralo, ralasta kost, uestvuje u izgradnji nosne pregrade. vomitus, povraanje; v. cruentus, povraanje krvi; v. fecalis, p. fecesnih materija u ileusu. Sin. v. stercoralis; v. matutinus, jutarnje povraanje u hroninom gastritisu, najee izazvano hroninim alkoholizmom.

vosak vosak, artikulacioni, tanke ploe ili trake naroitog voska koje se umeu izmeu zuba u razliitim poloajima ili kretnjama vilica. Slue za otkrivanje onih mesta koja dolaze u meusobni kontakt (prvenstveno rani kontakt), Y. papir, artikulacionL Vossiusov prsten, mrki prsten na prednjoj kapsuli soiva nastao otiskom pig: menta duice u toku tupe povrede one jabuice, Vranjska Banja, banja blizu Vrnja, na desnoj obali June Morave, na 350 m n.v. Njen klimat deluje sedativno \ toniki. Postoji est toplih izvora (29, 63V 72, 82 i 920C), od kojih je jedan najtopliji izvor u Evropi. Kemijski, voa s ovih izvora Je slabo natrijum-hidrokarbonatna i sulfatna, slabo je i sumporna (jedan izvor je i gvoevit). Voda slui za kupanje (rashlaena), za ispiranje i pie. Postoji kupatilo s kadama i basenima. U ovoj banji se lece: hronina reumatika oboljenja zglobova i miia, neuralgije, oboljenja enskih polnih organa, uriki artritis, gojaznost, neke hronine kone bolesti i anemija.
vrat, v. collum, cervix.
0

Vrnjaka Bait)* noj temperaturi od 37 C1 a ako je atmosferski pritisak okoline 47 Hg i manje, dolazi do vrenja fcryi i drugih tcnosti u organizmu. Ovakvo vrenje naziva se hladno i posledica je sniavanja atmosferskog pritiska okoune. Ovaj fenomen kpsmonauta moe cjoiveti usled nagle rashermetizacije ks&inc broda ili nefunkcionisanja ureaja za odravanje pritiska u vasionskom odelu. Mehurici se prvo stvaraju u pleuralnoj upljini i u velikim Venaina, a ^ttini u arterijama i sranim upljinama. Obilno isparavanje sluznice disajnih, puteva dovpdi do edema plua i kryavljenja. Smrt nastupa posle nekoliko sekunada. vreteno, leiotropni tip, deksiotropni tip, v. leiotropni tip vretena. vrh, v. apex. vrh noa, inera za odmerivsinje nepodeljehih prakova za unutrjEinju upotrebu. VrIq netaan nain odmeravanja lekova. vrhnje, sin. mileram; mleni proizvod dobijen putem pbiranja nekuvanpg mleka, koje se moe vriti runp ili mainski motornom centrifugom. Sadri pd 15 do 40 % masti, belanevine 1,3 do 3,2 ^,eera 1,5 do 3,9 %, minerala od 0,1 dp 6. Upotrebljava se u kulinarstvu. Vrnjaka Banja, banja u podnoju G o a, na 275 m n.v. Njen klimat deluje sedativno i toniki. Postoje tri izvora (35,3; 16,74). Sve tri vode su alkalne (hidrokarbpnati natrijuma i kalcijuma odnpsnp magnezijuma) i ugljenokisele; one su i gvoevite. Njihova ukupna mineralizacija iznosi 2,98; 2,56 i 3,73 g/oo. Topla voda slui za pie, kupanje i za ispiranje, hladna samo za pie,. Moderno kupatilo ima basene i kade iskljuivo za kupanje u prirodnoj ugljenokiseloj vodi i posebna odeljenja za ispiranje, masau i odmaranje bolesnika. U ovoj se banji lece: oboljenja eluca, creva, jetre i unih puteva; eerne bolesti, uriki artritis, kamen u bubrezima; funkcioni poremeaji srca i arterijska hipertenzija (kupanja); kone alergijske reakcije i malokrvnost. Vrnjaka Banja je najizgraenija banja u Srbiji i najposeenija banja u Jugoslaviji.
867

vrat materice, v. cervix uteri. vratna lepeza, (lat. pterygium cplli, nem. flgelhnliche Ausbreitung am Halse, fr. cou palme, eng. webbed neck) obostrano krilasto proirenje osnove vrata u vidu konog zastora od mastoidnog nastavka slepoone kosti do kljunjae. V. Turnerov sindrom i pterygium colli.
vratni, v. cervicalis. vratni prljen, v. vertebra.

vratno rebro, prednja kvrga poprenog nastavka VII vratnog prljena, koja je u veoma retkim sluajevima jako izduena te gradi prekobrojno rebro. Vratno rebro prilikom pokreta glave stvara bolove jer zadire u rameni nervni splet, koji prolazi ispod njega. vreme Jedne generacije, v. generacijsko vreme. vrenje tenosti u organizmu, fenomen do koga dolazi kada se organizam izloi atmosferskom pritisku od 47 mm Hg i manjem. U organizmu oveka pritisak vodene pare iznosi 47 mm Hg pri teles55*

vrpca vrpca, v. chorda, funiculus, lemniscus. vrpca, lena, v. svitnjak. vrsta, deo populacije ije se jedinke mogu meusobno ukrtati, ali u prirodi ne mogu izmenjivati gene s pripadnicima drugih vrsta. V. genus. vrue take, (engl. hot spots) mesta u genima u kojima se vrlo uestalo dogaaju mutacije. Vruica, banja koja se nalazi na 3 km od Teslica, u podnoju planine Borje, u umovitoj dolini reke Uzore, na 230 m n.v. Njen klimat deluje sedativno i toniki. Banja ima izvor zemnoalkalne vode, ukupno mineralisane 3,5263 g/oo, temperature 29,60C. Drugi je izvor hladan (140C), daje zemnoalkalne, slabo murijatike i sulfatne vode. Voda se koristi za kupanje i za pie. Postoji kupatilo za prirodna ugljenokisela kupanja (u kadama i u basenima). U ovoj banji se lece: vegetativna distonija, nervni i klimakteriki poremeaji, arterijska hipertenzija, tireotoksikoze, hipoacidni gastritis, oboljenja jetre, uriki artritis, premorenost i iscrpenost posle bolesti. vuje ralje, rascep nepaca, v. palatoschisis. vulnerabilnost, naklonjenost povredi ili zarazi. vulnus, rana, traumatski prekid kontinuiteta tkiva koji zahvata kou ili sluznicu i prodire u raznom stepenu i u dublje slojeve tkiva; v. asepticum, rana koja* nije inficirana mikroorganizmima; v. contusum, nagnjeina, rana s nagn'ee-

vulva nim i krvlju podlivenim ivicama; v. incisum, sekotina, rana izazvana otrim oruem. Ona je pravilnih ivica i obino manje inficirana; v. lacerum, razderotina, rana nepravilnih i iskidanih ivica i dna; v. lacerocontusum, rana s osobinama nagnjeine i razderotine (v. lacerum); v. morsum, ujedina> rana s dubokim prodiranjem zuba neke ivotinje u tkiva; obino jako inficirana rana; v. nonpenetrans, nepenetrantna rana, vulnus u kome nema prekida kontinuiteta koe, dok su dublja tkiva ozleena; otvoreni v., otvorena rana koja je u vezi s atmosferom; v. penetrans, prodorna rana, rana koja j izazvana tankim otrim predmetom, npr. iverom gvozda, klinom itd., te se prostire od koe pa do u dublja tkiva; v. perforans, probojna rana, koji prodire u neki organ ili teles-nu upljinu; primarna obrada v., iseca-nje ivica zagaene rane najkasnije 6-8 asova od njenog nastajanja u cilju da se otkloni infekcija i zapaljenje; v. pune* turn, ubodina, rana manje-vie takas-tog oblika koja prodire duboko u tkiva: v. scissum, sin. vulnus incisum; v. subcutaneum, rana koja zahvata samo kou i potkono tkivo. vulva, partes genitales femininae exter-nae, stidnica, spoljanji spolni organi ene u koje spadaju: velike i male usne (labia majora et minora), trem usmine (vestibulum vaginae), draica (clitoris), tremna glavica (bulbus vestibuli) i tremne lezde (gll. vestibulares).

868

W
W, hemijski znak za wolfram; simbol za vat (watt). W.H.O., skra. za World Health Organisation, Svetska zdravstvena organizacija. V. SZO. W.M.A., skra. za World Medical Association, Svetski lekarski savez. WaR, v. Wassermannova reakcija. Waaler-Roseova reakcija, v. reakcija. Wagnerova operacija, v. operacija. Wagner-Meissnerova telaca, v. ulna telaca. Waldenstrmova bolest, v. macroglobulinaemia. Waldeyerov limfatiki prsten, venac limfatikog tkiva smeten oko drela. Njega obrazuju nepani, drelni i jeziki krajnici. Sin. Waldeyjerov drelni venac krajnika. Wassermannova reakcija, v. test, reakcija vezivanja komplementa. Wassmundova fibromatoza desni, v. gingivitis neoplastica. Waterhouse-Friederichsenov sindrom, v. syndroma. Watt (W), vat, jedinica za merenje elektrine snage. Odgovara iznosu energije koja proizvodi rad od l dula u sekundu. Nepromenljiva struja od l ampera i s naponom od l volta ima snagu od l vata - W+ AV, l vat odgovara 1/736 delu konjske snage. webed neck, (engl.) v. pterygium colli. Weber-Christianova bolest, v. panniculitis. Weber-Fechnerov zakon, zakon po kome broj impulsa koji nastaje u senzitivnom nervu nije srazmeran intenzitetu podsticaja koji ih je izazvao, ve logaritmu njegovog intenziteta. Wagenerova granulomatoza, progresivna bolest koja se odlikuje granulomatoznim promenama u organima za disanje, ognjinim nekroznim arteriolitisom i, najzad, zapaljenjem u mnogim organima. Weil-Felixova reakcija, v. reakcija aglutinacije. Weilova zona, gotovo bezelijska zona u zubnoj pulpi neposredno ispod odontoblastnog sloja. Sadri bogatu mreu tananih nervnih vlakana. Sin. bazalni Weilov sloj. Welchia perfringens, v. Clostridium perfringens. Weltmannova reakcija, v. reakcija. Wenckebachova bolest, v. cardioptosis. Wenckebachova periodika, poremeaj sranog ritma prouzrokovan povremenim prekidom prenoenja podsticaja s pretkomora na komore dok se u elektrokardiogramu ispoljava postepenim produenjem odstojanja PQ i, najzad, izostajanjem komorskog kompleksa. V. block. Werlhofova bolest, v. bolest Wernickeova afazija, v. aphasis. Wertheimova operacija, v. operacija. Westergrinova metoda sedimentacije, v. sedimentacija eritrocita. Westphal-Strmpellova pseudoskleroza, v. pseudosclerosis. Whartonov kanal, v. canalis. Whartonove piktije, sluzavo tkivo u kome su u pupanoj vrpci potopljene 869

Whippleova bolest dve pupane arterije i pupana vena, kao i ostatak alantoidnog kanala. Whippleova bolest, v. bolest. Whippleova operacija, v. operacija. white spot disease, (engl.) nekoliko milimetara velike, porculanske bele pege, lokalizovane mahom na leima. Sin. sclerodermia circumscripta (lichen sclerosus). Whiteheadova operacija, v. operacija. VVidalova reakcija, v. reakcija aglutinacije. Wilmsov tumor, v. tumor.

Wrisbergove hrskavice WoIf f ovo telo, mezonefros, prabubreg, postaje od srednje mezodermne ploe. Prvi zaetak se javlja u embrionu od 2,5 mm duine. Krajem 4. meseca zavrava se atrofija ove tvorevine, poto je od nje postao dobar deo mokranih i polnih organa. Wlflerova operacija, v. operacija. Wolfov kvrica, u izgradnji vagine uzima udela i Wolfov kanal pa se njegov repni kraj proiruje i pripija uz taj kanal kao Wolfova kvrica. wolfram, element, metal, hemijski znak W. Natrijum-volframat je so volframove kiseline. Upotrebljava se za taloenje belanevina krvi. Wolfringova lezda, pomona suzna lezda koja se razvija oko 5. meseca.

Wilsonova bolest, v. hepatolentikulska degeneracija. VVirsungov kanal, v. canalis.

Wiscott-Aldrichov sindrom, v. syndroWitzelovtt operacija, v. operacija. YVoIff-Parkinson-Whiteov sindrom, v.

Wrightova reakcija, v. reakcija aglutinacije.

Wrisbergove hrskavice, raaju se u ariepiglotisnim naborima mnogo docnije nego Santorinijeve hrskavice.

syndroma.

Xe, hemijski simbol za ksenon koji spada u inertne gasove. Xe133, radioaktivni izotop ksenona, primenjuje se za scintigrafiju plua. xanthelasma, ksantelazma, benigna neoformacija (tumor) koe svetloukaste boje. Javlja se naroito na onim kapcima. U elijama ksantelazme vide se Iipoidne mase. Ksantelazma je esta u starijih osoba, naroito ena, u oboljenjima jetre, u eernoj bolesti i dr.; x. planum, pljosnatog oblika; x. tuberosum, ksantelazma vorastog izgleda, lako uzdignute ukaste ovalne mrlje. Obino se javljaju u starijih osoba simetrino na koi kapaka. Pored dijabetesa sree se ee i u poremeajima metabolizma masti i u ena u menopauzi. Iz kozmetskih razloga se vri ekscizija ksantelazme hirurkim putem. Dobre rezultate u manjim promenama daju foto-i kriokoagulacija ksantelazme. xanthin, v. ksantin. xanthinuria, ksantinurija, nasledni poremeaj metabolizma purina zbog deficita enzima oksidaze ksantina, koji vodi poveanom izluivanju ksantina mokraom i moe izazvati stvaranje ksantinskih kamenaca u mokranim putevima. xanthodermia, ksantodermija, ukasto obojenje koe koje se javlja u ksantomatozi ili u dijabetesu. xanthomatosis, ksantomatoza, nagomilavanje vika lipida u telu u kahektinih osoba i dijabetiara, zbog poremeaja njihovog metabolizma, sa stvaranjem penastih elija u konim promenama;

bilijarna hiperholesterolemijska k., vrlo rasprostranjena ksantomatoza u dugotrajnoj opstruktivnoj utici; x. chronica idiopathica, Hand-Schuller-Christianova bolest; x. generalisata, ossium, lipidna granulomatoza kostiju. xanthopia, v. xanthopsia. xanthoproteini, ksantoproteini, prpteini koji u svom molekulu sadre aromatine aminokiseline. V. ksantoproteinska reakcija (pod reakcija). xanthopsia, ksantopsija, poremeaj vida u kome svi neobojeni predmeti izgledaju uto obojeni. Najee se javlja pri trovanju santoninom, a ponekad i u utici. Sin. xanthopia. xenon, ksenon, Xe, pripada grupi inertnih gasova. Oksidi i fluoridi ksenona su energina oksidaciona sredstva koji oksidiu ak i platinu. Primenjuje se za scintigrafiju plua. xeroderma pigmentosum, vrlo retko i teko oboljenje koe u kome, usled uroene preosetljivosti na svetlost, dolazi na otkrivenim delovima koe do makulozne hiper- odnosno depigmentacije, atrofije, teleangiektazije, oiljaka (dakle, prerano senilne koe, sklone malignoj degeneraciji: epiteliomi, melanomi i keratoakantomi). Ovo nasledno oboljenje dovodi do smrti najdalje do puberteta. xeroderm(i)a, kserodermija, najblai oblik ihtioze, koji se ispoljava suvoom koe i jedva vidljivom deskvamacijom. Sin. ichthyosis simplex.
871

xerographia xerographia, kserografija, suvi fotografski postupak za dobijanje slike. Metalna ploa, prekrivena elektrinim poluprovodnikom biva nabijena elektrostatikim nabojem; svoja izolaciona svojstva gubi, srazmerno izloenom osvetljenju, pri emu nastaje elektrostatika slika. Slika se zaprai obojenim prahom vetake smole i pomou zagrevanja se prenosi na definitivnu podlogu (hartiju, metalnu plou, keramiku itd.). xerophthalmia, kseroza oka, v. xerosis, x. conjunctivae. xeroradiographia, kseroradiografija, suvi postupak za dobijanje rendgenske slike. Metalna ploa, s jedne strane obloena poluprovodnikom, biva nabijena elektrostatikim nabojem. Zatim se upotrebljava umesto rendgen-filma; njeno osvetljenje vre rendgenski zraci. Ostalo v. xerographia. xerosis, (derm.) suvoa koe i sluznica; x. conjunctivae, pojava malih ili veih beliastih plaa oroalog epitela na venjaama, suve i bez sjaja. Pri teim oblicima je zahvaena i ronjaa (v. keratomalacia). Javlja se i hemralopija usled oteenja ulnog epitela mrenjae. Uzro-x ci: lokalni, u sluaju tekih oiljaka venjae (trahom, pemfigus, opekotine, hemijske povrede ili opti, teki poremeaji ishrane u male dece, nedostatak vi-

xylolum tamina A, insuficijencija jetre). Sin. xerophthalmia. xerostomia, kserostomija, privremena ili trajna suvoa usta nastala kao posledica prestanka luenja pljuvanih lezda iz bilo kog razloga ili promena i oteenja izvodnog kanala. Sluznica usta je atrofina, suva, bleda i mestimino ispucala, pa lako dolazi do sekundarne infekcije. Papile na jeziku atrofiu. Postoji oseaj peenja i bola u ustima, a govor, vakanje i gutanje su oteani. Sin. aptyalismus. X-faktor, termostabilan, izdrava temperaturu od 12O0C u toku 45 minuta. Oznaen je kao hemin. Nezamenljivi hranljivi sastojci su u stvari protoporfirin s gvoem (hem.) u izgradnji jednog koenzima, jedne citohrom-oksidaze; redoks-pigmenti koji uestvuju u respiratornom lancu kao akceptori elektrona. X-faktor, ije je prisustvo dokazano u krvi, nalazi se i u nekim vrstama bakterija. X-inactivatio, X-inaktivacija, v. lajonizacija. xiphoideus, u obliku maa, maolik, npr. processus xiphoideus, vrh grudne kosti. xylolum, ksilen, aromatiki ugljovodonik, dimetil -benzen, ()24. Bezbojna tenost aromatinog mirisa, dobija se iz katrana kamenog uglja. Upotrebljava se u histolokoj tehnici.

872

Y90, radioaktivni izotop itrijuma, primenjuje se u obliku itrijum-silikata za leenje hroninih zapaljenjskih procesa u velikim zglobovima. -yl, nastavak kojim se grade imena alkilnih, arilnih i acilnih radikala (alkyl-, aryl-, acyl-). ylen, nastavak kojim se grade imena nezasienih ugljovodonika s dvostrukom vezom. Vatren, v. chiniofon. Yersinov bacil, v. Pasteurella pestis. Y-hromosom, jedan od hromosoma koji odreuje pol Mukarci imaju Y-X par polnih hromosoma, a ene X-X par poInih hromosoma.

Yohimbinum, johimbin, alkaloid iz biljke Corynanthe Yohimbe (Rubiaceae). Prouzrokuje proirenje arterija koe, crevnog kanala, bubrega i genitalnih organa. Ranije je upotrebljavan kao afrodizijako sredstvo. Young-Helmholtzova teorija, slui za objanjenje kolornog vida. Teorija pretpostavlja da postoje tri razliita pigmenta u epiima retine koja uestvuju u proceni prijema boja, odnosno vienja boja.

Youngova operacija, v. operacija.

ytterbium, Yb, iterbijum, hemijski element, metal iz grupe elemenata retkih zemalja. yttrium, Y, itrijum, hemijski element, metal.

873

Z, redni broj elemenata u periodnom sistemu. Oznaava i zbir protona u atomskoj jezgri. ZLK, skraenica za zadnje levi kosi ili obrnuti I kosi poloaj; bolesnik je okrenut licem ka rendgenskoj cevi, a leima ka ekranu (ili filmu) tako da gleda polulevo, oslanjajui se levim ramenom na ekran (kasetu). Podesan je za prouavanje retrokardijalnog prostora odnosno zadnjeg sredogrua. V. PDK. Zr (91,22), hemijski simbol za zirconium (cirkonijum). zadah iz usta, v. foetor ex ore. zadnji, v. posterior, dorsalis. zadnji reanj hipofize, v. neurohypophysis. zagnojavanje, v. suppuratio. zagrevanje, zbir fizikih aktivnosti pred vebanje ili takmienje u cilju poveanja radne sposobnosti i prilagoenja organizma nastupajuem radu. Osnovno je malo poveanje temperature tela zbog ega se ubrzava metabolizam, poveava brzina miine kontrakcije, poveava protok krvi kroz miie. , zaguljive!, bojni otrovi kratkotrajnog dejstva koji deluju na organe za disanje i izazivaju stezanje (spazam) dunika, pojaano luenje sluzi i ubrzano, povrno disanje s kaljem; otrovani ima oseaj straha od uguenja; u kasnijoj fazi se javljaju znaci ozleda plua (pluni edem). Glavni su predstavnici: fozgen, difozgen i hlorpikrin (v. tamo). Zatita: gas-maska i iznoenje iz zatrovane atmosfere.
874

zalisci, gnezdoliki, na prelazu u aortu zadnji uzduni nabor stvara gnezdolike zaliske (valvulae semilunares). zalistak, v. cuspis, valva, valvula. zamene za insulin, sintetska sredstva za oralno leenje dijabetiara: derivati sulfonilureje (tolbutamid, hlorpropamid, acetoheksamid, tolazamid) i biguanidski derivati (fenformin, buformin). zamka, v. ansa. zamor, stanje organizma izazvano fizikim ili mentalnim naporom ija je osnovna odlika smanjena radna sposobnost. Zamor nastaje tokom rada i, bioloki posmatrano, predstavlja signal da bi dalje nastavljanje rada moglo otetiti organizam. Postoje fiziki, mentalni i psihiki zamor (zbog velikih uzbuenja), lokalni i opti zamor, akutni i hronini zamor. Uzroci su jo uvek nepotpuno proueni - iscrpenost energijskih izvora, nagomilavanje raspadnih proizvoda metabolizma, nedostatak kiseonika i dr. zapara, stanje u vlanom i toplom vazduhu, izazvano u organizmu pojaanim znojenjem i neugodnim oseanjem strepnje. Oseaj zapare ponekad nastaje i pod dejstvom psihikih i medikamentnih uticaja. Pojava zapare zavisi naroito od stanja mikroklime ispod odela. Stoga se zapara ponekad javlja i u suvom hladnom vazduhu pri nehigijenskom oblaenju, kada je spreena normalna transpiracija s povrine koe. zapoeti pobaaj, v. abortus.

zarazna poljska bolnica zarazna poljska bolnica, sanitetska pokretna ustanova namenjena dijagnostici, trijai i leenju zaraznih bolesnika koji se upuuju iz trupnih sanitetskih ustanova; ima kliniku i bakterioloku laboratoriju. U zaraznim bolnicama bolesnici se lece do izleenja i otputaju se u jedinice, a ako su kliconoe upuuju se u rekonvalescentna odeljenja. Zarazna poljska bolnica ima i protivepidemijsku funkciju. V. poljske bolnice. zatojna utica, v. icterus. zstojni edem, v. oedema. zastranjeni sud (ductus aberans), ostatak sabirnih cevica mezonefrosa, koje u mukog Iezavaju. U enskom polu od njih postaje pajajnik izmeu poslednjih ogranaka jajnike arterije, uz karlini zid. Ti ostaci mezonefrosa izuzetno se sreu do 2. godine, a posle 5. godine se vie ne mogu nai. zatita na radu, to je niz meraza stvaranje bezbednih uslova rada. Obuhvata savremene tehnike, zdravstvene, socijalne, vaspitne i druge aktivnosti radi spreavanja i otklanjanja opasnosti i tetnosti koje mogu da ugroze ljudski organizam na radu ili u vezi radom. zatita sanitetskih jedinica i ustanova, na osnovu enevskih konvencija prihvaena pravila po kojima stalne i pokretne sanitetske ustanove i jedinice na kopnu, moru i vazduhu ne srne ju biti napadnute od zaraenih strana, nego im se mora olakati mogunost pruanja medicinske pomoi i'nege rtvama rata. Sanitetske jedinice i ustanove moraju biti oznaene znakom Crvenog krsta. zatita sanitetskog osoblja, poseban poloaj koji, prema enevskim konvencijama, ima sanitetsko osoblje u oruanim snagama da bi moglo lake obavljati svoje dunosti, a ne uestvuje u borbi s orujem u ruci. Zarobljeno sanitetske osoblje treba da se vrati, ali se moe zadrati radi leenja zarobljenih ranjenika i bolesnika. Isti status ima i osoblje Crvenog krsta ako pomae vojnom sanitetu. zatitni pojas, predstavlja povrinu u vidu pojasa, kojom se tite od oteenja vodovodne cevi i tuneli.

zavod zatitno kalemljenje, v. imunizacija. zatitno odelo, posebno izraeno ili podeeno odelo, ogrta i druga oprema koja slui za zatitu od bojnih otrova, biolokih agensa i radioaktivnih materija koje iz vazduha ugroavaju organizam oveka. Zatitno odelo pri upotrebi ne srne da oteava disanje i cirkulaciju krvi, niti da onemoguava noenje i upotrebu oruja i opreme: zatrovane rane, kombinovane povrede s kontaminacijom povreene povrine tkiva otrovom i u kom sluaju otrovi ispoljavaju svoje toksiko dejsto (lokalno i opte toksino). Otrov s rane se odstranjuje dekontaminacijom. V. bojni otrovi, dekontaminacija. zatvor, v. opstipatio. zatvoreni pneumoforaks, v. pneumothorax. zatvoreni radioaktivni izvori, radioaktivne supstancije koje su mehaniki zatvorene ili zatopljene u neradioaktivne materijale tako da ne kontaminiraju okolinu. zauci. v. parotitis epidemica. zavisnost, u toku upotrebe droga (v. narkomanija). Uobiajena potreba za drogom s fizikom navikom ili bez nje. Fiziku zavisnost izazivaju tzv, opioidi (v. tamo), a psihiku amfetaminski preparati, kokain, kanabis. Sin. hashish, hai, marijuana, marihuana;, z. od leka (drug dependence),. stanje psihike ili fizike (odnosno i psihike i fizike zavisnosti) od nekog leka (odnosno otrova^, koje nastaje u neke osobe posle periodinog ili stalnog unoenja toga leka (odnosno toga otrova). zavod za umobolne, ustanova za leenje i smetaj duevnih bolesnika. V. bolnica. zavod za zdravstvenu zatitu, higijensko-protivepidemijska i ocijalnomedicinska zdravstvena organizacija, koja prati i prouava uzroke irenja, kao i kretanje pojedinih oboljenja i preduzima mere za njihovo suzbijanje, prouava higijenske uslove pod kojima stanovnitvo ivi, predlae i sprovodi zdravtvenovaspitni rad i deluje kao struno-metodoloki centar za epidemiologiju; mikrobiologi875

zavoj ju, higijenu, socijalnu medicinu i zdravstvenu statistiku. zavoj, (1) sredstvo za pokrivanje i zatitu rane, sterilna gaza i vata koje se privruju uz oboleli deo tela poveskom ili nekim lepljivim sredstvom, npr. rastvorom smole (mastix) ili leukoplastom; (2) zavoj za imobilizaciju, imobilisanje obole log dela tela, obino preloma ili iaenja, posle njihove repozicije gipsanim, rede krobnim poveskama; Desaultov z., zavoj koji se primenjuje u Ieenju preloma kljune kosti. Njime se pridrava jastue pod pazuhom, privruje nadlaktica uz grudni ko i pridravaju lakat i podlatkica podvezom; ekstenzioni z., zavoj kojim se, uz pomo tegova, vri istezanje prelomljenih delova ekstremiteta da bi se obezbedilo pravilno sraivanje kosti; gipsani z., za imobilizaciju ili fiksaciju ekstremiteta ili dela tela u prelomu, iaenja, povreda mekih delova itd. Sin. sadreni zavoj, fiksacioni zavoj, gipsani aparat; kompresioni z., zavoj koji vri pritisak na odreeno i ogranieno mesto u cilju da: (1) sprei poveanje potkonog hematoma i ubrza njegovu resorpciju; (2) otkloni ili sprei razvoj edema; (3) sprei ispadanje unutranjih organa pod kou kroz normalne, uroene ili steene otvore (kila, meningokela, prolaps itd.); (4) privremeno zaustavi krvarenje; (5) priblii kotane fragmente u izvesnim prelomima (patela, olekranon). Kompresioni zavoj se vri prilepljivim flasterom ili obinom poveskom iji se zavojci zateu; okluzivni z., zavoj koji zatiuje ranu od vazduha i spoljanjih oteenja; sadreni z., v. gipsani zavoj; Whitmanov g.z., nain imobilizacije reponovanog preloma vrata butne kosti, pri kojoj se but nalazi u maksimalnoj abdukciji i unutranjoj rotaciji. zavoj desni, v. pakovanje desni zavoji od longeta, v. longuette. zavojite, divizijska sanitetska etapa u srpskoj i jugoslovenskoj vojsci ija je funkcija bila: prijem povreenih i obolelih (p/o) iz pukovskog previjalita, ukazivanje optemedicinske i hirurke pomoi i upuivanje p/o u divizijsku
876

zdravstvena zatita (lake) i armijske poljske bolnice (tee p/o); u zavojitu su se zadravali netransportabilni p/o. zavratak, v. nucha. zbunjenost, poremeaj ponaanja nastao promenom svesti, poremeajem panje, opaanja, miljenja i oseanja. Znak je duevnog poremeaja ili oboljenja. V. amentia. zdelasta hrskavica (grkljana), v. cartilago arytenoidea. zdravlje, stanje ivota je najtee definisati. Ono podrazumeva stanje funkcione fizike i mentalne ravnotee nastale dinamikim meudejstvom oveka na njegovu prirodnu i socijalnu sredinu. Zdravlje je, isto tako, i stanje najpovoljnije sposobnosti jedinke da uspeno ispunjava uloge i zadatke u drutvu. Za pojedinca zdravlje znai - oseati se dobro, za lekara - odsustvo klinikih znakova bolesti, za zajednicu - ispunjavanje odreenih obaveza. Svetska zdravstvena organizacija definisala je zdravlje kao stanje potpunog fizikog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i nesposobnos^ ti. Dobro zdravlje populacije ni u jednoj zemlji ne moe da obezbedi samo medicina ve zajednica kao celina. zdravstvena zatita, dostupnost, stvarni broj lekara, opreme i postelja, zdravstvenih organizacija i slino na raspolaganju stanovnitvu jedne teritorije. Jedan od najboljih pokazatelja dostupnosti je broj lekara u odnosu na broj stanovnika i to u prvom redu zdravstvene zatite (neposredna zdravstvena zatita). zdravstvena zatita, efikasnost, odnos izmeu dobijenog efekta odreene zdravstvene aktivnosti i utroenih sredstava za tu aktivnost. Cilj zdravstvene slube je da se s najmanjim moguim sredstvima dobiju najbolji rezultati. Za takav rad zdravstvena sluba mora imati potrebno osoblje i biti dobro opremljena. zdravstvena zatita, efekivnost, krajnji ishod preduzetih mera u okviru zdravstvene zatite, korist, koja od njih proizlazi, vezana za poboljanje zdravstvenog stanja stanovnitva. To znai koliko se

zdravstvena samozatita smanjio broj obolelih u odnosu na program imunizacije; koliko je manje onesposobljenih posle primenjene fizioterapije. zdravstvena samozatita, elementarne preventivno-medicinske mere, mere samopomoi i uzajamne pomoi koje u ratu obavljaju sami graani i priueni zdravstveni aktivisti; svrha ovoga je da se zdravstvena zatita proiri na to vei krug graana i da se izvri to pre. zdravstvena sluba, skup zdravstvenih organizacija putem kojih se sprovode mere za unapreenje i ouvanje zdravlja za zatitu od bolesti, za njihovo otkrivanje, za leenje i rehabilitaciju. Postoje velike razlike meu zemljama u nainu organizovanja zdravstvene slube, to je direktno zavisno od drutveno-ekonomskih odnosa. zdravstvena zatita, skup mera kojima je obuhvaeno najpre zdravo stanovnitvo i njegova okolina, a zatim bolesti i poremeaji u svim razvojnim fazama, i to kako u pojedinaca tako i meu grupama stanovnitva. Mere zdravstvene zatite su: unapreenje i ouvanje postojeeg zdravlja, zatita od bolesti, rano otkrivanje, blagovremeno leenje i rehabilitacija. Ove mere najveim delom ostvaruje zdravstvena sluba svojom aktivnou. AH za ostvarenje nekih od njih (unapreenje i ouvanje postojeeg zdravlja) potrebno je i zalaganje zajednice kao celine. zdravstveno vaspitanje, sve mere koje potpomau razvijanje linih navika i ponaanja da se sauva i unapredi zdravlje pojedinca i zajednice. Osnovni cilj je da u pojedincu probudi oseanje odgovornosti za sopstveno zdravlje, za zdravlje onih koji od njega zavise, kao i onih koji ga okruuju. Zdravstveno vaspitanje deo je opteg vaspitanja. Meutim, ne postoji nijedan pravi ili laki nain da se u ljudi razvije interes za sopstveno zdravlje, a onda da se to interesovanje pretvori i u ponaanje koje e zdravlje ouvati. Zdravstveni vaspitai su zdravstveni radnici, ali i drugi strunjaci. zdravstveno-vaspitna sredstva, sredstva koja se koriste za menjanje stavova i na-

zincum vika pojedinaca i zajednice. Prema svojim odlikama ta se sredstva mogu podeliti u dve osnovne grupe: - oigledna sredstva: izlobe, pokretne slike (film, flanelograf), nepokretne slike (dijafilm, album), tampana sredstva (plakati, slikovnice, agitke), ive reci (magnetofon, gramofon) i sredstva masovnih komunikacija; radio, televizija, tampa, bioskop, razglasne stanice. zeje usne, v. krini lukovi zelena galica, v. Ferrosi sulfas. zemlje, retke, oksidi lantanoida u koje se, zbog slinosti s lantanoidima, ubrajaju i oksidi skandijuma i itrijuma. V. lantanoidi. zemnoalkalna voda, v. voda. zevanje, duboka nevoljna inspiracija, s otvorenim ustima, esto praena protezanjem. zglob, v. arthron, articulatio. zglob, univerzalni, vrsta metalnog zgloba pokretljivog u svim pravcima; poseban dodatak u imobilizaciji preloma vilica po Rogeru Andersonu. V. immobilisatio sceleialis sec. Roger Anderson. zglobna aica kuka, v. acetabulum. zglobna aica lopatice, v. cavitas glenoidalis. zglobna hrskavica, v. cartilago articularis. zgomilavanje, v. agglutinalio. Ziehl-Neelsenovo bojenje, v. bojenje. Zieveov sindrom, v. syndroma. zimaza, sirovi sok kvasca bez elija. Sastoji se od smee enzima koji razlazu eere pri alkoholnom vrenju. zimogeni, inaktivne pretee enzima. zincum, Zn, cink, element, metal; Z. chloratum, Zinci chloridum, cink (Il)-hlorid, upotrebljava se kao jetko sredstvo (u 10-30/o-nom rastvoru) i kao adstringentno sredstvo (u 0,2-1-2%-nom rastvoru); Z.oxydatum, Zinci oxydum, cink (Il)-oksid, beo, u vodi nerastvorljiv praak. Upotrebljava se kao praak za posipanje, u obliku masti, paste i miksture za mukanje kao zatitno, adstringentno i antiseptiko sredstvo; Z. sulfuricum, Zine} sulfas, cink (Il)-sulfat, deluje adstringentno, antiseptiki i dezinficijentno. Upotrebljava se u obliku rastvo877

Zinnov prsten ra (0,1-1%) u zapaljenju sluznica (naroito konjunktive). Zinnov prsten, tanak tetivni prsten na vrhu one duplje, od koga polaze etiri prava miia pokretaa one jabuice. Z-linija, Z-opna, membrana za koju se povezuju aktinske niti jedne miofibrile, a koja pruajui se popreko kroz elo miino vlakno povezuje susedne miofibrile tako da sarkomeze susednih vlakana lee jedna uz drugu. zlato, v. aurum. zmijski ujed, bolesno stanje posle ujeda otrovne zmije, od kojih su u naoj zemlji poznate poskok i riovka (Vipera ammodytes et Vipera berus). Zmijski otrov deluje lokalno, zatim na nervni i vaskularni sistem. Na mestu ujeda ujedeni oseti otar bol pa se javi crvenilo i otok. Vrlo brzo javljaju se i svi ostali znaci trovanja: vrtoglavica, muka, adinamija, povraanje, kolaps, ubrzano disanje, temperatura. esta su krvarenja po koi i sluznicama. Neophodna hitna terapija: lokalna obrada rana, borba protiv intoksikacije i borba protiv oka. znak, objektivna pojava koja ukazuje na neko oboljenje; Argyll-Robertsonov z., ukoenost enice na svetlost uz ouvanu reakciju na akomodaciju sa suenim zenicama; Babinskijev z., dorzalna fleksija palca stopala i plantarna fleksija svih ostalih prstiju, izazvana draenjem tabana. Znak oteenja piramidalnog puta. Normalno postoji u dece dok ne prohodaju i u odraslih u snu; Baranyjev z., horizontamo^rotatorni nistagmus koji nastaje kalorikim nadraivanjem vestibularnog aparata. Izaziva se ispiranjem slunog kanala hladnom i toplom vodom. Nistagmus nastupa u pravcu nadraenog uva pri ispiranju toplom, a u obratnom pravcu pri ispiranju hladnom vodom. Znak ne nastupa ako je labirint uniten, a smanjen je ako je ovaj oteen; Blumbergov z., karakteristian za akutni apendicitis s peritonealnom reakcijom. Naglo poputanje pritiska rukom na cekalni predeo praen je bolom u tom predelu, koji je jai negc to je pri pritisku; Brudzinskijev z., znak pri oboljenju modanih opni. Gor878

znak nji Brudzinskijev znak sastoji se u savijanju nogu u kukovima i koleri ima pri pasivnom savijanju glave, donji Brudzinskijev znak sastoji se u aktivnom savijanju jedne noge u kuku i kolenuJkad se druga tako savija pasivno. Oba znaka izvode se na bolesniku koji lei; Chvostekov z., pojaana mehanika nadraljivost grana n. facialisa u tetahiji. Izaziva se udarcem ekiem na mestu grananja facijalnog nerva, usled ega nastaje kontrakcija odgovarajue muskulature. V, tetania; Dalrympleov z., nenormalna proirenost otvora izmeu onih kapaka u bolesnika od Bazedovljeve bolesti; d'Espineov z., pojava kad se apatna pektorilokvija uje na kimi i ispod sedmog vratnog prljena (deca) ili ispod treeg lenog p. (odrasli). Javlja se u svih oboljenja gde se izmeu rave dunika i kime nalazi neko vrsto telo koje sprovodi zvuk (uveane traheobronhijalne lezde usled tuberkuloze, limfogranulomatoze ili sarkoma); Erbov z., sastoji se u prenadraljivosti ivca na galvansku struju. Sree se kod latentne tetanije. V. tetania; fiziki z., znaci patolokih promena koje se utvruju fizikim metodama ispitivanja (inspekcija, palpacija, perkusija, auskultacija, rendgenska dijagnostika, krioskopija Hd.); Flintov z., pojava presistolnog uma u aortnoj insuficijenciji. Ovaj um nije organski i uslovljen je prividnom stenozom mitralnog ua usled potiskivanja mitralnog zaliska krvnom strujom koja SexZa vreme dijastole vraa iz a^orte u Ievu komoru; Grafeov z., znak koji se javlja kod egzoftalmusa u Bazedovljevoj bolesti: nesposobnost onog kapka da prati u dovoljnoj meri pokret one jabuice pri pogledu nadole; Guistov z., staza i izvijuganost venskih sudova oko makule. Jedan od znakova na onom dnu koji se sree pri arterijskoj hipertenziji; Gunnov z., znak ukrtanja. Na mestu ukrtanja arterije i vene rigidna arterija vri pritisak na venu. Jedan od znakova na onom dnu koji govore za arterijsku hipertenziju; Guyonov z., sin. ballotement renal V. ballotement; Hegarov z. trudnoe, omekanje mate-

znak
rice koje u prvo doba trudnoe ne zahvata podjednako sve njene delove. Pri ginekolokom pregledu, predeo materice koji se nalazi u visini unutranjih usta materice, upadljivo je meki; Kernigov z., bol pri istezanju n. ischiadicusa ili njegovih korenova, koje se postie savijanjem noge u kuku a opruanjem u kolenu kod bolesnika s nadraenjem ili zapaljenjem modanih opni. V. Vujiev meningealni znak, Brudzinskijev znak, gornji i donji (pod znak); Lasgueov z., v. Lazareviev z.; Lazareviev z., bol pri pasivnom pregibanju u kuku noge opruene u kolenu. Javlja se u glutealnom predelu usled istezanja sedalnog ivca (n. ischiadicus) u neuralgiji i neuritisu toga ivca. Utvreno je da je taj z. prvi opisao knjievnik i lekar dr. Laza Lazare vic, te ga treba i zvati Lazare vice vim z. V. neuralgia ischiadica. Sin. Lasgueov z,; Ludloffov z., nemogunost podizanja noge u sedeem poloaju pri prelo-mu malog trochantera; Moebiusov z., insuficijencija konvergencije. Javlja se pri endokrinoj oftalmopatiji (m. Basedowi); z. novia, metalni zveket koji se dobiva u predelu pneumotoraksa ili u predelu vee kaverne kad se kuca metalnim noviem o metalni novi ili plesimetar na suprotnoj strani grudnog koa; objektivni z., promene u bolesnika koje se mogu utvrditi objektivnim metodama pregleda: inspekcijom, palpacijom, perkusujom, auskultacijom i laboratorijskim metodama; Olliver-Cardarellijev z., dizanje i sputanje traheje sinhrono sa sistolom i dijastolom srca. Jedan od znakova aneurizme aorte, a ponekad i tumora u predelu aortnog luka; Pitresov z., znak u histeriji, bolna osetljivost koe na svaki dodir. Sin. haphalgesia; z. peroreza, pojava naglog poputanja spastiki pojaanog miinog tonusa pri kraju pasivnog istezanja oduzetog miia. Tonus je pojaan, a pri pasivnom istezanju miia u poetku se osea veliki otpor. Kada se taj otpor savlada, pokret se naglo izvri kao pri otvaranju ili zatvaranju peroreza. V. paralysis; Piskacekov z., ispupenje jednog od rogova materice. Ovaj znak spa-

znak
da u verovatne znake trudnoe; Queckenstetov z., znak koji se dobiva kad postoji neka prepreka u kimenom kanalu. Kad se u zdravih osoba izvri kompresija vratnih vena s jedne ili s obe strane, nastupa brzo poveanje pritoka cerebrospinalne tenosti koje iezava ini prestane pritisak na vrat. Ako. postoji neka prepreka u kimenom kanalu, kompresija vena slabo utie na visinu pritiska cerebrospinalne tenosti ili ne utie na njega nimalo; Quinckeov z., pojava bledila na noktima ruku u toku svake dijastole u aortnoj insuficijenciji; Rovsingov z., izaziva se pritiskom opruenih prstiju leve ake na nishodni kolon, koji se povlae navie do lijenalne fleksure i izazivaju bol u predelu crvuljka, ako se on nalazi u stanju zapaljenja; Rumpel-Leedeov z., v. petehijalni indeks; Schwartzeov z., crvenkasto presijavanje promontorijuma kroz normalnu bubanjsku opnu patognomonian je znak za otosklerozu i nastaje zbog toga to se nie ovalnog prozora labirinta stvara osteoidna supstancija bogata kapilarnim sudovima; signe d'alarme, (fr.) znak uzbune, simptom koji u nekom oboljenju upozorava na bliskost pogoranja ili pojave komplikacija, npr. sanjivost u dijabetiara je znak uzbune da preti opasnost od kome; Stellwagov z.> retko i nepotpuno treptanje, tj. sputanje gornjih onih kapaka zbog pojaanog tonusa njihovog miia. Simptom kod Bazedovljeve bolesti; Strassmannov z., postojanje hipertrofisanog srca u osoba sa strumom; Trendelenburgov z., znak koji se javlja u insuficijenciji glutealnih miia (mm. gluteus medius i minimus) kojoj su uzrok uroeno iaenje kuka, coxa vara, poliomyelitis acuta ant. Ud. T.z. se manifestuje u sputanju sedalnog nabora na zdravoj strani i nagibanju trupa ka zdravoj strani radi odravanja ravnotee, kada bolesnik stoji samo na nozi s insuficijentnim glutealnim miiima. V. paji hod; Vujiev meningealni z., unutranja rotacija obe noge pri pasivnom savijanju glave ka grudima u bolesnika koji lei. Znak koji redovno postoji u poetku menin879

znojenje gealnih oboljenja; z. zupastog toka, pojava opadanja tonusa u toku pasivnog istezanja miia. Tonus odmah potom isto tako naglo raste do prvobitne jaine. Kako se ove nagle promene tonusa odigravaju brzo jedna za drugom u toku pasivnog istezanja miia, dobiva se utisak da zglobna povrina ovog zgloba na kome se ispitivanje vri nije glatka nego nazubljena (zupast toak). F. z. t. se vidi naroito esto u ekstrapiramidnoj hipertoniji, meutim vidi se i pri normalnom tonusu, pri pasivnim, a i pri aktivnim pokretima miia. Sin. Negroov fenomen, v. rigor. znojenje, luenje znojnih lezda, koje se nalaze u koi. Z. omoguava odravanje stalne temperature, specijalno kada je spoljanja temperatura visoka i pri tekom fizikom radu. Dolazi u obzir i izluivanje krajnjih produkata metabolizma (ureje, kreatinina i fenola). zona, oblast; (derm.) v. herpes zoster; Borstove z., anatomske i fizioloke promene koje izaziva povreda vatrenim orujem. Postoje: 1) zona projektilnog kanala koji sainjava razoreno tkivo; 2) zona direktne traumatske nekroze oko projektilnog kanala, sastoji se od nekrotinog tkiva; 3) zona molekularnih potresa nastaje dejstvom hidrostatskog pritiska u tkivu i izraava se u smanjenom vitalite tu tkiva; 4) reaktivna zona je posledica funkcionalnih poremeaja koji se ispoljavaju poremeajima u inervaciji tkiva i paralizi krvnih sudova; epileptogene z., oblasti kore mozga i potkornih tvorevina ije draenje dovodi do epileptikog napada; erogene z., mesto na koi ili sluznici ije razdraenje izaziva polno nadraivanje; Heaove z., hiperestetine ili hiperalgetine zone u koi pri oboljenjima unutranjih organa; z. komfora, ili ugodnog oseanja, kada se temperatura vazduha, vlaga i njegovo strujanje kreu u higijenskim granicama, kada, dakle, postoji ravnotea izmeu proizvodnje i primanja toplote i njenog odavanja. Iz poznavanja zone komfora proizala je klimatizacija prostorija; z. ophthalmica, oboljenje koe sa stvaranjem mehuria du zavretaka 880

zonuldliza trigeminusa. Najee je zahvaena prva grana nerva (gornji kapak, elo, koa glave pod kosom i nosa), rede i druga, a izuzetno i trea. Sin. herpes zoster ophthalmicus; radikularne z., zone koe i sluznica inervisane pojedinim senzitivnim korenovima produene i kimene modine. Na glavi su te zone ograniene koncentrinim krugovima (tzv. olderove linije), na ekstremitetima se r.z. proteu paralelno osovini ekstremiteta a na trupu upravno na uzdunu osovinu trupa. Zonu jednog korena po pravilu natkriljuju zone prethodnog i sledeeg korena tako da se oteenje jednog korena ne moe ni otkriti pregledom; z. zelenila, potrebne povrine zemlje (zone) za parkove zelene povrine, cvetnjake, bate i drvorede koje se odreuju pri planiranju i asanaciji naselja. S higijenske take gledita za svaku osobu treba osigurati oko 4Om2 zelenih povrina. Zelenilo odstranjuje prainu iz vazduha i preiava ga, ublauje gradsku klimu, deluje estetski i povoljno utie na raspoloenje. zona inhibicije, efekat inhibicije rasta x bakterija u krugu oko izvora (diska) antibiotika. Antibiotik difundira u podlogu, na koju je prethodno zasejana kultura uzronika ija se osetljivost ispituje; ako antibiotik spreava rastenje, oko diska e biti kruna zona, bez bakterijskih kolonija, tj. zona inhibicije. zonula, mali pojas; z. ciliaris, trepljasta oblast, obuhvata vrlo veliki broj tankih tetivnih izukrtanih vlakanaca koja spajaju polutar onog soiva s trepljastim telom (corpus ciliare). Pri kontrakciji cilijarnog miia vlakanca se oputaju, a ono soivo se ispupuje. Obrnuto, oputanjem miia vlakanca se zateu, a soivo se spljotava. Ovo prilagoavanje soiva na vienje predmeta iz blizine ili daljine naziva se podeavanje, akomodacija. V. accomodatio. zonuloliza, rastvaranja vlakana Zinove zonule na kojima visi kristalno soivo, pomou enzima a-chymotripsina, koji ima selektivno dejstvo na ta vlakna. Time se olakava operacija katarakte, naroito ako je komplikovaria.

zonulotomija zonulotomij a, kidanje hirurkim putem Zinove zonule na kojoj visi kristalno soivo. zoofilija, (parazitologija) osobina komaraca malariara, naroito vrste Anopheles maculipennis da se radije hrane krvlju domaih ivotinja nego ovejom krvlju. Zoofilija se uspeno koristi pri suzbijanju malarije, na taj nain to se na periferiji nekog naselja izgrauju staje da bi se tako komari odvratili od ljudi i uputili na domae ivotinje; (psih.) v. sodomija. zoonoze, infektivna oboljenja domaih ivotinja iji prouzrokovai raznim putevima prelaze i na oveka i izazivaju u njega oboljenja kao to su: anthrax, malleus, brucellosis, erysipeloid, lyssa, tularaemia, psittacosis i druge. zraci, aktinini z., deo spektra elektromagnetskih talasa koji poinje kod infracrvenih a zavrava se na rendgenskim zracima. Deluju na fotografsku plou. Uopte imaju jako hemijsko dejstvo te se zovu i hemijskim zracima; anodni z,, kanalski ili pozitivni z. koji nastaju u Crpokesovoj cevi za vreme elektrinog pranjenja, kad se gas u cevi razredi do milionitog dela atmosfere. A. z. se sastoje od pozitivnih jona gasa u Crookesovoj cevi, a kreu se brzinom od 100 km/sec. od anode kroz otvore (kanale) na katodi, tj. u suprotnom pravcu od katodnih zraka; a-zraci, mlaz a-estica koje se kreu brzinom od 14.000 do 25.000 km/sec., a nastaju raspadanjem jezgre radioaktivnih materija. Usled velike mase probojna mo im je slaba, tako da ih zadrava list hartije ili sloj vazduha debljine 2-10 cm; -zraci, brzi elektroni koji nastaju raspadanjem jezgri radioaktivnih materija, a sainjava ih roj -cestica. U jednom istom zraku nemaju sve estice istu brzinu, -zraci su identini s katodnim zracima samo to polaze iz atomske jezgre, a ne iz atomske orbite; Buckyjevi z., v. granini z.; Y-zraci, z. slini rendgenskim z., ali manje talasne duine i zato prodorniji. To su, dakle, elektromagnetski talasi, ija se duina kree od 0,006 do 0,3 A. Odaju ih jezgre radioaktivnih materija; graMedicinski leksikon

zraci nini z., meki, dugotalasni rendgenski zraci, talasne duine od l do 12 A. Slue za leenje povrinskih oboljenja koe i sluznica (npr. hroninog ekcema, acne vulgaris, herpesa zostera, epitelioma, Iupusa, mladea, vitiliga), jer se vrlo lako apsorbuju. Sin. Buckyjevi zraci; hemijski z., v. aktinini z; infracrveni z., deo elektromagnetskog spektra koji ima veu talasnu duinu od crvenih zrakova. Nevidljivi su, ali se oseaju kao toplota, te se zovu i toplotni z. Njihova talasna duina kree se od 760 do 12.000 M; kosmiki z., najkrai elektromagnetski talasi, ija duina iznosi oko 0,0008A = 0,8 X. Njihova prodornost je oko 18 puta vea od najprodornijih gama-zrakova. K.z. dolaze ravnomerno sa svih strana iz meuzvezdanog prostora, s one strane Mlenog puta. Minimalna energija kosmikog zraka iznosi 2xl09eV; upadni k.z. sastoje se od slobodnih pozitrona; mezotorijumski z., veoma slini radijumskim i radonskim z., jer se sastoje od sve tri vrste zraenja, a (vrlo malo), i Y* Potiu od mezotorijuma, koji se nekad nalazi kao primesa radijuma. Ovo prisustvo mezotorijuma je opasno, jer prouzrokuje zadesne povrede; mito geni z. (Gunvitsch), biol., zraci koji potiu iz jednih tkiva i izazivaju mitoze u drugim tkivima, a pored tog imaju uticaja i na druge elijske aktivnosti. Veina ispitivaa nisu potvrdili da mitogeni zraci, s kratkim talasima, imaju specifino mitogeno dejstvo; radioaktivni z., ili mlazevi estica (heliona -a-zraci; elektrona = -zraci), ili elektromagnetski talasi (y-zraci). Nastaju usled spontanog ili vetakog raspadanja jezgre elemenata. Jonizuju materiju kroz koju prolaze; radijumski z., a-, - i Y-zraci, koje odaje radium C, ija je oznaka 2J-JRaC; radonski z., emanacija; a-zraci; oznaka 22^Rn; rendgenski z., vrsta zrane energije; elektromagnetski talasi koji su oko 10.000 puta krai od svetlosnih talasa, zbog ega su veoma prodorni. Njihova talasna duina kree se otprilike izmeu 0,01 i 40 ongstrema (A). Proizvode se u rendgenskoj cevi kada kroz nju prolazi struja visokog na881

zraenje
pona. Nastaju u rendgenskoj termoelektronskoj cevi kad brzi elektroni, tj. katodni z., naiu na prepreku (anodu), pa iznenada budu zakoeni u njenim atomima; sekundarni z., rendgenski z., koji nastaju u atomu svake materije koja je apsorbovala rendgenske (ili radijumske) zrake; svetlosni z., elektromagnetski talasi od 3.900 do 7.700 A ili mlaz estica fotona (svetlosnih kvanta); ultraljubiasti z., nevidljivi deo elektromagnetskih talasa, ija je talasna duina manja od 3.900 A (40-3.900 A). Hemijski su veoma aktivni; izazivaju fluorescenciju i jonizaciju; ultravioletni z., v. ultraljubiasti z. zraenje, odavanje zrane energije u prostor. Svetlost deluje manje ili vie baktericidno na sve vrste bakterija bez hlorofila; naroito tetno dejstvo imaju sunevi zraci. Razliiti zraci spektra suneve svetlosti imaju razliito dejstvo. uti, crveni i infracrveni zraci nemaju baktericidno dejstvo; zelena svetlost je takoe bez dejstva. Plavi, a naroito ultraljubiasti, imaju izraeno smrtonosno dejstvo na mikroorganizme; s najjaim dejstvom su oni ije su talasne duine od 2.540 do 2.800. zrikati, (hrv. kiljiti) gledati razroko. zrikavost, nepravilan poloaj onih jabuica. V. strabismus. zub, organ za seenje i vakanje hrane, a uestvuje i pri govoru (fonaciji). Sastoji se od krunice - corona dentis. To je vidljiv deo van gingive. Vrat zuba (collum i cervix dentis) ini prelaz izmeu krunice i korena. Koren zuba (radix dentis) deo je zuba koji je u zdravog zubika usaen u aici - alveoli alveolarnog nastavka gornje ili donje vilice. Krunica zuba je prekrivena zubnom glei (enamelum); koren zuba prekriva zubni cement, po strukturi slian kosti (substantia ossea). U vratu je prelaz glei u zubni cement. Ispod glei i cementa nalazi se najvei deo zuba koji ini dentin. Dentin je tkivo slino kotanom tkivu. U zubu postoji zubna upljina (cavum dentis), koja u Krunici, naroito u mlaih osoba, ima oblik same krunice. Kroz koren ide kanal koji izlazi na vrhu korena kao je-

zubi
dan ili se rava (foramina apicis dentis). Kroz ovaj otvor ulaze arterije, vene, ivci, limfni sudovi, a u njemu se nalazi i vezivno tkivo. Sve ove tvorevine se nazivaju pulpom. Mleni z. (dentes decidui s. lactei) niu od estog do dvadeset etvrtog meseca, kada je zavreno rastenje mlenih zuba. Ima ih svega 20. U gornjoj vilici 10 i u donjoj 10. Postoje u svakoj vilici po etiri sekutia, dva onjaka i etiri kutnjaka. Pretkutnjaka mleni zubi nemaju. Stalni z. (dentes permanen-tes); odrasla osoba sa umnjacima ima 32, po 16 u svakoj vilici. U vilici postoje etiri sekutia (dens incisivus), dva onjaka (d. canini), etiri pretkutnjaka, premolara, bikuspidata (d. premolares) i po est kutnjaka molara (d. molares). Osmi zub se zove umnjak (d. sapiens). Ispravno pranje zuba i desni treba da se vri pokretom etkice od gornjih desni preko povrina zuba prema donjim desnima i obratno, a lingvalna povrina zuba gornjih da etkica ide od gingive do seivnih ivica prednjih zuba i griznih povrina zuba sa strane a kod donjih od gingive donjih do okluzalne povrine s zuba sa strane a kod prednjih do seiv-ne ivice. Pri kraju pranja peru se grizne povrine. zubi, (embr.) tvrde tvorevine, usaene u vilicu, postaju od ektoderma i mezoderma. Ektodermnog porekla je zubna gle (enamelum), dok su ostali delovi mezodermnog porekla: zubna kost (substantia eburnea), zubni cement (substantia ossea) sa zubnim periostom (periosteum) i zubna sr (pulpa dentis). U oveka postoje 2 generacije zuba: mlenjaci (dentes decidui) i stalni zubi (dentes permanentes). Formula mlenjaka, vodei rauna samo o polovini vilica, izraava se ovako: Id 2/2 + Cd 1/1 -f Pd 2/2, to znai da sekutia (dentis incisivi = I) ima 6, onjaka (dentis canini = C) 4, malih kutnjaka ili pretkutnjaka (P) 8, ukupno 20 zuba. Oni ispadaju u periodu od 7. do 12. godine i zamenjuju se stalnim zubima, kojima se pridruuju 12 velikih kutnjaka (dentes molares), to ini svega 32 zuba. Postanak mlenih zuba se obavlja na ovaj na-

882

zubi in. U polovini 2. meseca intrauterinog ivota, epitel koji oblae rubove vilica, zadebljava elom svojom duinom. On predstavlja vilini bedem, od ije se unutranje strane odvaja ponirui zid u kome se javlja oluk od unutranje strane tog zida pod uglom od 45 odvaja se adamantinogeni zid. U poetku 3. meseca od spoljanje, usnene strane ovih gredica nastaje mestimino bujanje zubnih pupoljaka, koji se ubrzo pretvaraju u zvonaste oblike, gleno zvono. (O dentinu i glei v. pod tim pojmovnicama). Kad su mlenjaci dostigli izvestan razvoj nastaje njihovo izbijanje. Izduivanje korena zuba se sve vie istura nagore: njegova krunica probija ostatak glenog organa, zubnu kesicu i same desni i, najzad, izbija iznad povrine vilinog ruba. Vreme izbijanja mlenjaka podlono je velikim individualnim razlikama. Prosena vremenska granica nicanja srednjih sekutia nalazi se izmeu 6. i 9. meseca, za onjake 16. do 20. meseca, za prednje kutnjake od 12. do 16. meseca, a za zadnje kutnjake od 20. do 26. meseca. Stalni zubi na isti nain postaju. Umnjaci izbijaju posle 18. godine. Postojanje 2. loze zuba oznaava se kao dijiodontija, a ivotinje u kojih se to javlja difiodonti, za razliku od onih u kojima nema zubne mene (monofiodontija); z. bez korenova, v. dysplasia dentini; z. blizanci, (engl. twinning) zubi potpuno slini susednom zubu koji je nastao jednakom deobom zubne klice. U zubnom nizu se tada uvek nalazi jedan zub vie od normalnog broja. Sin. schizodontia; devitalizovan z., v. dens devitalisatus; dopunski z., dvanaest stalnih kutnjaka u obema vilicama koji nemaju prethodnike, mlene zube. V. zubi zamenski; Hutchinsonovi z., malformacija zuba posledica je kongenitalnog luesa. Najea na sekutiima i prvim kutnjacima. Sekutici su krai, a na seivnim ivicama, uim nego normalno, postoje polumeseasti defekti. Oblinje povrine zuba sustiu se ka seivnoj ivici. V. lues; malponiran z., zub koji se nalazi u nepravilnom poloaju; malpozicija z., nepravilan poloaj zuba; nica56*

zubna formula nje z., pojava i izbijanje zuba sve dok ne zauzmu fizioloki poloaj u usnoj duplji; stalno (kontinuirano) n.z., stalni proces koji traje celog ivota i ima dve faze: aktivnu i pasivnu; aktivno n.z., pomeranje zuba u pravcu okluzalne ravni koje kompenzuje sastrugavanje i pasivno n.z, ogoijavanje zuba zbog migracije epitelnog pripoja du korena u pravcu vrka, praeno atrofijom desni, ozublja i kosti. Sin. zub-erupcija. V. dentitio; ogoijavanje korena z., posledica atrofije i povlaenja kotanog tkiva zubne aice i desni. Simptom atrofikogi meovitog oblika progresivnih parodontopatija. Moe da bude i posledica snanog pranja zuba tvrdom etkicom. Lokalizovano je na jednom zubu ili zahvata vie zuba. Ogolieni deo zuba je esto preosetljiv na razne lokalne nadraaje, a na tom delu zuba moe da se javi i karijes. V. parodontosis; osetljivost korena z., pojava bola pri dejstvu razliitih lokalnih nadraaja na ogoliene vratove zuba. Najee su to termiki, mehaniki i hemijski nadraaji. Sin. hipersenzitivitet korena zuba, hiperestezija korena zuba. V. zub, ogoijavanje korena; patoloka migracija z., promena poloaja zuba u bilo kom pravcu. Obino je praena rotacijom i klaenjem zuba. Najee je posledica progresivnih parodontopatija. V. extrusio dentis; areni z., v. fluoroza zuba; zamenski z., dvadeset stalnih zuba u obema vilicama, 8 sekutia, 4 onjaka i 8 pretkutnjaka koji niu namesto 20 mlenih zuba. V. zubi, dopunski. zubalo, v. zubik. zubna duplja, v. cavum dentis. zubna fistula, f. koja nastaje usled oboljenja vrha korena zuba kada postoji gnojni proces. Gnoj probija kroz kost i sluznicu kao apsces. Ako se tako oboleli zub ne izvadi, povremeno se gnoj izliva kroz stvoreni kanal (fistulu) u usnu duplju. U gornjeg lateralnog sekutia i u palatinalnih korenova fistule se pojavljuju na nepcu. zubna formula, nain obeleavanja zuba brojevima; slui da bi se znalo koji je zub u vilici, kako u gornjoj, tako i u do-

883

zubna gle njoj, levo i desno. Zubi se oznaavaju od sredine po rednom broju. Mleni zubi oznaavaju se rimskim brojevima. Postoje dva naina za oznaavanje. U koordinantnom sistemu vertikalna linija deli gornje i donje ztfbe izmeu srednjih sekutia, a horizontalna deli gornje od donjih. Zubi se upisuju u kvadrante ppsmatrajui osobu ispred sebe. Drugi nainje stavljanje znaka + (plus) izmeu gornjih srednjih sekutia i znaka - (minus) izmeu donjih srednjih sekutia. Posmatrajui ispred sebe osobu, njen gornji desni etvrti zub oznaiemo sa 4+ ili 4, a etvrti zub levo dole -4 ili 4. Za diktiranje je mnogo sigurnije obeleavanje sa plus i minus, nego nain sa koordinatnim sistemom. Pri diktiranju pri upotrebi koordinatnog sistema deavaju se greke: umesto levo, ubelei se desno, i obrnuto. zubna gle, substantia adamantina, najtvre tkivo ovejeg tela. Pokriva anatomsku krunicu zuba. Prozrana je i ukastobele ili sivobele boje. Debljine je od 2 do 2,5 mm na seivnim ivicama i kvricama zuba, a stanjuje se idui prema vratnom delu zuba. Sadri oko * 9296% anorganske, 1-2% organske materije i 3-4% vode. Pokrivena je tankom glenom opnom i Nasmythovom opnom. Gle mlenih zuba se razlikuje od glei stalnih zuba. Beliaste je boje, tanja, manje specifine teine, sadri vie organskih materija i meka, te se zbog toga lake rastvara u kiseloj sredini. zubna klica, histoloka strukura s uoblienim elijama (ameloblastima, odontoblastima i cementoblastima) iz koje se stvara zub. Sastoji se od glenog zvona ili glenog organa, zubne papile ili dentinskog organa i zubne kesice. zubna kost, v. dentinum. zubna pulpa, pulpa dentis, sastoji se od krvnih sudova arterija, vena, ivaca, limfnih sudova, vezivnog tkiva, kolagenih vlakana i odontoplasta. Popunjava upljinu krunice zuba, kao i kanale korena u koji ulazi kroz otvor na vrhu korena. Slui za ishranu i izgradnju zuba, kao i odbranu, stvarajui dentin. Kavum - upljina u krunici - u mladih oso884

zubni luk ba je vea i ima oblik priblino krunice zuba, dok se u starijih smanjuje, stvarajui sekundarni dentin od periferije prema centru. Pulpa popunjava upljinu krunice i kanale korena. zubna sr, v. pulpa dentis. zubni cement, supstancija koja pokriva koren i vrat zuba. Sadri 32% anorganske materije i najmeki je deo tvrdih supstancija zuba. Najsliniji je kosti. Kroz njega prolaze kanalii. Najdeblji je prema apeksu i u bifurkaciji korena. Ishranjuje se od periodonta, tako da se kod devitaliziranog zuba cement i dalje ishranjuje. Sin. substantia ossea, crusta petrosa. zubni kamenac, uklanjanje, profilaktika i terapijska mera u spreavanju nastanka i leenju oboljenja tkiva potpornog aparata zuba. Sastavni deo leenja mnogih oboljenja u usnoj duplji. Instrumenti za uklanjanje zubnog kamenca su: srpasti, trapezasti (levi i desni), dleto i povijeni mirtin list. Kamenac se moe odstraniti i pomou aparata s ultrazvukom. zubni koren, deo zuba koji se normalno nalazi u alveoli alveolarnog nastavka. Spolja je pokriven cementom (substantia ossea), a unutranji deo, koji je najmasivniji, ini dentin (substantia eburnea). Od vrha korena do kavuma krunice prolazi kanal koji popunjava pulpa, a koja se sastoji od ivaca, krvnih sudova, limfnih sudova i vezivnog tkiva. Sekutii, onjaci i premolari imaju normalno po jedan koren s izuzetkom prvog gornjeg premolara, koji ima dva korena. Gornji molari imaju tri korena, a donji dva. zubni kvar, v. caries dentium. zubni luk, spoljni zubni luk je linija koja spaja ivice sekutia, vrhove onjaka i bukalne kvrice premolara i molara; pravi z. L je linija koja ide glavnim fisurama molara i premolara, a u prednjih zuba ide izmeu cinguluma i seivnih ivica. Lukovi gornje ivice imaju oblik elipse, a donje parabole; unutranji z.l. je linija koja spaja cingulume prednjih zuba i ide preko oralnih kvrica premolara i molara.

zubno meso zubno meso, v. gingiva. zubno zlato, legura zlata koja se upotrebljava za izradu zubnih nadoknada (krunica, mostova, zuba na koi itd.). Najee se upotrebljava 22-karatno zlato koje se sastoji od 22 dela istog zlata, jednog dela bakra i jednog dela srebra. Tzv. platinsko zlato je legura gde se odreenoj leguri zlata dodaje bakar u procentu. Postoje i druge razne legure zlata za zubarske nadoknade. zubobolja, esto vrlo jaki bolovi u zubima javljaju se najee u oboljenju pulpe (pulpitis). Uzrok je obino karijes koji je

zygoten dospeo u blizinu pulpe i izazvao njeno zapaljenje. Pulpitis moe nastati i usled traume, nestruno stavljene plombe, medikamenata itd. Dalje komplikacije su gangrena, periodontitis, apsces, koji izazivaju jake bolove. Zuckerkandlov organ, v. glomus. zvezdaste elije, v. elija. zygomaticus, zigomatian, jagodini, jabuni, npr. os zygomaticum, jagodina ili jabuna kost lica. zygoten, zigoten, stadijum u profazi prve mejozne deobe u kome se sparuju homologni Kromosomi.

ablja doza, v. dosis. arini nefritis, nephritis insularis, v. nephritis. arite, (stom.) ogranieni deo tkiva u kome se nalaze mikroorganizmi, njihovi egzo- i endotoksini i raspadni produktitkiva. Smatra se da mikrobi iz arita prodorom preko krvotoka mogu izazvati patoloke promene na udaljenim organima. arita mogu biti i izvor alergena, kao i mesto remeenja vegetativnih funkcija; dentogena ., stvaraju se u apikalnom delu zuba i periapikalnoj regiji alveolarne kosti kao posledica prodora mikroorganizama kroz kariozne lezije u zub. Sin. odoniogena arita; aktiviranje dentogenog ., neaktivna dentogena arita mogu da ponovo zaponu svoje patoloko delovanje iz razliitih optih i lokalnih uzroka: slabljenje imuniteta ili opte alergizacije organizma; stvaranje gasova u kanalu korena zuba, traumatizacije zuba pri vakanju, poremeaja krvotoka u okolini fokusa ili mehanizmom anahoreze po Ascoliju; dentogeno ,, dijagnostikevanje, za otkrivanje ovakvih arita primenjuju se, pored stomatoloke anamneze, klinikog pregleda zuba i usta, i analiza rendgenograma i odgovarajui testovi; oralna ., svako hronino zapaljeno tkivo u usnoj duplji moe da predstavlja izvor fokalne infekcije; . u ozubIju (periodoncijumu), gingivalni depovi, zapaljeno tkivo gingive i hronini parodontalni apscesi mogu da deluju kao arita. V. iarina injekcija.
886

avelska voda, natrijum-hipohlorit, teni preparat hlora s 11 do 14% aktivnog sastojka. Veoma pogodna za dezinfekciju sa h-ipohlorinatorima. Nezgodna strana je tekoa transporta. bica, v. radius. bini, v. radialis. drelna duplja, v. cavum pharyngis. drelno suenje, v. isthmus jaucium. drelo, v. pharynx. e, svesna elja za uzimanjem tenosti, regulisana centrom za e u spoljanjem delu preoptikog dela mozga, koji funkcionie po istom principu kao i osmoreceptori. Najvaniji uzroci ei su vanelijska dehidratacija, smanjenje zapremine minutnog volumena, elijska dehidratacija i suvoa sluznice usta. elatin, v. gelatina. elatinska pena, lokalno hemijsko hemostatino sredstvo za zaustavljanje periodontalnih i kotanih krvarenja. eludac, v. gaster, ventriculus; . mali, v. Pavlpvov eludac. eludani, v. gastricus. eludani sok, tenost koja nastaje kao produkt luenja eludanih lezda. . s. normalno sadri slobodnu i vezanu (za belanevine) hlorovodoninu kiselinu i fermente pepsin, lab-ferment, steapsin i unutranji faktor antianemijskog principa, mucin i dr. enevska zakletva, tekst lekarske zakletve s nizom profesionalnih etikih obaveza, koji je prihvatila Svetska zdravstvena organizacija prilikom svog osnivanja u enevi, g. 1948. Ova zakletva

enevske konvencije predstavlja modernizovanu, skraenu i izmenjenu verziju hipokratove zakletve. Nastala je posebno pod uticajem iskustava drugog svetskog rata u kojem su mnogi nacistiki lekari vrili ratne zloine i kada se esto ispoljavala diskriminacija bolesnika i ranjenika zbog njihove rasne, verske ili nacionalne pripadnosti. enevske konvencije, dodati pojmovnici u leksikonu na kraju posle modernizovan tako da u irem smislu termin oznaava sve humanitarne konvencije iz meunarodnog ratnog prava, donesene od 1864. do 1949. godine. enska gonada, v. jajnik. enski polni organi (organa genitalia feminina), unutranji i spoljanji. U unutranje organe spadaju: jajnici (ovarium), jajovodi (tuba uterina), materica (uterus) i usmina ili vagina (vagina). Spoljanje organe sainjava stidnica (vulva) u iji sastav ulaze: velike usne (labia majora pudendi), male usne (Iabia minora pudendi), trem usmine (vestibulum vaginae), draica (clitoris), tremna glavica (bulbus vestibuli) i tremne lezde (glandulae vestibulares majores Bartholini et minores). enski polni ud (vulva, cunnus), v. stidnica. ig, teme ispupenog jajonosnog meska, latinski sigma. itni moljac, v. Sitotroga cerealella. iva, v. hydrargyrum. ivac, v. nervus. ivana elija, v. elija. ivotni ciklus elije, ini niz uzrono povezanih promena, koje se zbivaju u odreenim vremenskim razmacima u mladim elijama u fazama mitoznog umnoavanja sve do potpunog uoblienja za odreenu ulogu. Nakon toga, elija se aktivnou troi, stari da bi potom nastupila smrt i prelazi u les. Ciklus poinje u interfazi periodom Gi ili preudvajanja (preduplikacije) kao priprema za drugi S-period ili p. udvajanja (duplikacije) u kome se vri sinteza i odvajanje novog molekula dezoksiribonukleinske kiseline (DNK), traje oko 7 asova, potom nastaje 62 ili period posle udvajanja

une boje (postduplikacije), koji traje od 1/2 do 2 asa, zatim elija prelazi u naredne deobne faze: profazu, prometafazu, metafazu i zavrni stupanj deobe - telofazu. V. mitoza. ia rendgenske cevi, deo anode koga bombarduju brzi elektroni s katode u termoelektronskoj cevi. to je ia rendgenske cevi manja, rendgenska slika je otrija. V. rendgenska cev. iak pirina, Calandra oryzae, slian itnom iku, a za razliku od njega ima 4 crvene pege na donjim krilima. Upropauje pirinana zrna. iak soiva, Bruchus pii, napada mlade plodove u mahunama. Iz jaja se za 6 do 10 dana izlegu larve, koje ulaze u mlade plodove, gde ostaju ele zime do prolea kada izleu iz zrna kao leptiri. iak ita, Calandra granaria, uvlai se u zrno ita. Izluevine ostaju u zrnu, koje daju sivo pepeljastu boju branu. ina daljina, (rend.) odstojanje od izvora rengdenskih zrakova (ia anode = A) do filma : A-Fi. lezda, v. glandula. lezdan, v. glandularis. u, utozelena ili tamnozelena tenost (prema tome da Ii se dobija iz jetre ili une kesice) bazne reakcije, koja sadri une boje (biliverdin i bilirubin), une kiseline (glikoholnu i tauroholnu), holesterol, i druge organske i neorganske materije. Stvaraju je neprekidno elije jetre, odakle on putem odvodnih unih kanala dolazi u unu kesicu, gde se koncentrie ili se zadrava u unim kanalima kojima u utie u dvanaestopalano crevo. Uticanje ui u crevo vri se samo za vreme varenja hrane i regulisano je humoralnim i nervnim mehanizmima. . ima znaajnu ulogu u varenju i resorpciji masti. una beika, v. vesica fellea. una kesica, v. vesica fellea. une boje, nastaju degradacijom hemoglobina. Izluuju se iz organizma putem mokrae i izmeta. Najvanije une boje su bilirubin i biliverdin. Redukcijom bilirubina u crevima nastaje urobilinogen, a oksidacijom urobilinogena nastaje mokrana boja urobilin.
887

une kiseline une kiseline, po strukturi sline holesterolu. Izvode se iz holanske kiseline ijom oksidacijom nastaju razne une krseline s veim ili manjim brojem OH-grupa (litoholna, dezoksiholna i holna kiselina). une kiseline s masnim kiselinama daju koordinaciona jedinjenja (holeinske kiseline), koje se u vodi koloidno rastvaraju. uni kamen, v. calculus, concrementum. uni putevi ili kanali, glavni i sporedni: glavni su jetreni kanal (ductus hepaticus communis) i uovod (d. choledochus) koji odvode u iz jetre u nishodni deo dvanaestopalanog creva. Sporedni uni putevi su uni mehur (vesica fellea) i njen kanal (d. cysticus). Oni sabiraju u u vreme kad nema varenja u duodenumu. uovod, v. choledochus, uni putevi. ulj, v. c/a VMS, callositas, tyloma, tylositas. ulje vit, uljevito telo, v. callosus, c. callosum. uljevito telo, v. Reilovo ostrvo.

uto telo uta mrlja, v. macula lutea. uta pega, v. macula lutea. uti vazelin, v. vaselinum. utica, v. icterus. uto telo (corpus luteum), posle prskanja sazrelog jajosnog meska on splasne. Jajna elija je istisnuta. Zaostale elije meska izgrauju, zajedno s elijama omotaa, novu lezdanu tvorevinu poznatu kao uto telo, zbog toga to elije, od kojih ovo telo postaje, sadre uti pigment, lutein. Ogroman broj mekova ne dostie svoj puni razvoj i prskanje, nego pre toga degenerie, stvarajui atretina tela (corpora atretica). Koliki je broj mekova koji degeneriu (ranije ili docnije) vidi se po tome to se od 200.000 prvobitnih ovocita svega oko 400 izbaci prilikom ovulacije. elije utog teia predstavljaju lezdane inkretogene elemente. One su izvorite drugog ginogena, progesterona. On deluje na uspostavljanje veze ploda s materinskim organizmom.

888

EPONIMNI I ISTORIJSKI RENIK

Ovaj deo Medicinskog leksikona redigovao je i najveim delom sastavio prof, dr Zdenko Levntal. Prilikom izbora obraenih imena linosti uzeta su u prvom redu u obzir ona po kojima su nazvani razliiti pojmovi u medicini i srodnim naukama. Njima je dodat i izvestan broj drugih znaajnih linosti iz istorije medicine i prirodnih nauka.

Abbott, Edville Gerhard (1870-1938), ameriki hirurg, autor jedne metode Ieenja lordoze. Abderhalden, Emil (1877-1950), vajcarski fiziolog. Najvie se bavio fiziolokom hernijom. Abee, Ernst, Karl (1840-1905), nemaki fiziar. Najvie se bavio optikom i usavravanjem mikroskopa. Abel, John Jacob (1857-1938), ameriki biohemiar, naroito se istakao u istraivanju grae hormona. Abrikosov, Aleksej Ivanovi (1875-1955), sovjetski patolog. Adams, Robert (1791-1875), irski lekar, jedan od predstavnika uvene dublinske medicinske kole. Addison, Thomas (1793-1860), engleski lekar, pretea savremene endokrinologije. Prvi je opisao oboljenje nadbubrenih lezda koje nosi njegovo ime. Adelmann, Georg Franz Blasius (1811-1888), nemaki hirurg. Poznat po svojoj metodi zaustavljanja arterijskog krvavljenja pri povredi ekstremiteta, koje se postie njihovom hiperrefleksijom. Adler, Alfred (1870-1937), beki psiholog i psihijatar, uenik Freuda i osniva tzv. individualne psihologije. Adrian, Edgar Douglas (1889- ), engleski neurofiziolog, dobitnik Nobelove nagrade (u zajednici sa Charles Scott Sheringtonom). Agassiz, Louis (1807-1873), ameriki lekar i zoolog vajcarskog porekla.

Agricola (Bauer), Georg (1495-1955), nemai lekar, autor prvih dela o rudarstvu i bolestima rudara. Ahlfeld, Friedrich (1843-1929), nemaki ginekolog. Albee, Frederick Houdlett (1876-1945), ameriki ortoped, poznat po operaciji koja nosi njegovo i Henleovo ime. Albers, Wilhelm (1859-1919), nemaki vojni lekar, poznat po konstrukciji ine za !mobilizaciju gornjeg ekstremiteta. Albert, Eduard (1841-1900), istaknuti beki hirurg ekog porekla. Albertus, Magnus (1193-1280), nemaki teolog i prirodnjak enciklopedista. Albrecht, Heinrich (1866-1927), nemaki bakteriolog. Albright, Fuller, savremeni ameriki endokrinolog opisao po njemu nazvani oblik hiperparatireoidizma. Alexander, Franz Gabriel (1891- ), ameriki psihoanalitiar maarskog porekla, jedan od osnivaa modernog psihosomatskog pravca u medicini. Allen, Edgar (1892-1943), ameriki anatom i fiziolog, sa Edwardom Doisyjem opisao po njima nazvan test. Amatus Lusitanus (1511-1568), jevrejski lekar, izbeglica iz Portugalije. Radio je u Italiji i nekim drugim evropskim zemljama, a jedno vreme i u Dubrovniku (1557). Pisac uvenih Centuria. Ambard, Leon (1876- ), francuski fiziolog, i kliniar, tvorac poznate konstante. Amici, Giovanni Battista (1786-1863), francuski fiziolog i bakteriolog, poznat po prouavanju anafilaksije. 891

Eponimni renik Ammon, Friedrich August von (1799-1861), nemaki oftalmolog. Ampere, Andr-Marie (1775-1836), fran cuski fiziar i matematiar. Anderson, Elisabeth Garrett (1836-1917), prva engleska lekarka, borac za ravnopravnost ena u lekarskom pozivu. Angle, Edward A. (1855-1930), ameriki odontostomatolog, osniva savremene ortodoncije i izumitelj aparata u ovoj oblasti. Angstrom, Anders Jonas (1814-1874), vedski fiziar. Aranzio (Arantius), Julio Caesar (1530-1589), talijanski lekar, hirurg i anatom, profesor u Bologni. Aristotel (384-322. pre n. e.), grki lekar, filozof i prirodnjak - enciklopedista. Arthus, Maurice (1862-1945), francuski fiziolog i bakteriolog, poznat po prouavanju anafilaksije. Aschheim, Selman (1878- ), nemaki ginekolog i endokrinolog. Aschoff, Lud wig (1866-1942), nemaki patolog i istoriar medicine. Ascoli, Alberto (1877- ), italijanski serolog i biohemiar. Asklepijadi, starogrki svetenici lekari, nazvani tako po Asklepiju od kojeg su verovalo se - potekli. Asklepijeva svetita ili asklepioni bili su hramovi u koje su dolazili bolesnici zbog leenja. Asklepije (gr.), Eskulap (lat.), starogrki bog zdravlja i medicine. Njegov kult poinje u VII-veku pre nae ere. Auenbrugger, Joseph Leopold (1722-1809), beki lekar, otkriva perkusije kao fizike dijagnostike metode. Auerbach, Leopold (1828-1897), nemaki fiziolog i neuropatolog. Avicena (Ibn-Sina), (980-1037), arapski lekar persijskog porekla, jedan od najveih medicinskih autoriteta srednjeg veka. Autor uvenog enciklopedijskog dela Kamin. Axenfeld, Theodorv(1876-1930), nemaki oftalmolog. Otkrio je uzronika oboljenja coniunctivitis simplex chronica Morax-Axenfeld.

Babes, Victor (1854-1926), rumunski patolog, bakteriolog. Babinski, Joseph Francois Felix (1857-1932), francuski neurolog poljskog porekla, bliski saradnik Charcota. Baer, Karl Ernst von (1792-1876), estonski embriolog i komparativni anatom. God. 1827. otkrio jajace sisara. Baglivi, Giorgio Armeno (1668-1707), lekar dubrovakog porekla, istaknuti jatrofiziar i odlian kliniar, profesor u Rimu. Bainbridge, Francis Arthur (1874- ), engleski fiziolog. Bancroft, Joseph (1836-1894), australijski lekar i parazitolog. Po njemu je prozvana jedna vrsta filarija. Bang, Bernhard (1848-1932), danski veterinar po kojem je nazvana Bangova bolest. Bang, Ivar Christian (1869-1918), vedski fiziolog.
892

Banti, Guido (1852-1925), italijanski patolog, opisao spleniku anemiju. Banting, Frederick Grant (1891-1914), kanadski fiziolog. Sa Macloedom i Ch. H. Bestom 1921. god. izolovao insulin. Barany, Robert (1876-1936), beki otolog, znatno je doprineo poznavanju vestibularnog aparata, dobitnik Nobelove nagrade. Barcroft, Joseph (1872-1947), engleski fiziolog. Barlow, Thomas (1845-1945), engleski pedijatar. Bartholinus, Caspar mlai (1655-1738), holandski anatom. Basedow, Karl Adolf (1799-1854), nemaki lekar. Bassini, Edoardo (1844-1924), italijanski hirurg. Baudelocque, Jean Louis (1746-1810), francuski ginekolog. Bauhin, Caspar (1560-1624), vajcarski anatom.

Eponimni renik Baynton, Thomas (1761-1820), engleski hirurg, poznat po flater-zavoju za leenje ulcus cruris, koji je nazvan po njemu. Beck, Emil G. (1866-1932), ameriki hirurg. Beclre, Antoine (1856-1939), istaknuti francuski radiolog. Becquerel, Henri Antoine (1852-1908), francuski fiziar, uestvovao u otkriu radioaktivnosti. Behring, Emil von (1854-1917), nemaki mikrobiolog i imunolog, otkriva difte* rikog antitoksina i serumske terapije ove bolesti. Behterev, Vladimir (1857-1927), ruski neurolog. Bell, Charles (1774-1842) kotski hirurg, neurolog i fiziolog. Bniqu, Pierre Jules (1806-1851), francuski hirurg - urolog, izumeo jednu vrstu sonde za leenje strikturirane uretre. Bergmann, Ernst von (1836-1907), nemaki hirurg, posebno se bavio ratnom hirurgijom i usavravanjem asepse i narkoze. Po B. se zovu neke operacione metode i hirurki instrumenti. Bergoni, Jean Alban (1857-1925), francuski fiziar i radiolog. Berkefeld, Wilhelm (1836-1897), nemaki fabrikant, poznat po bakteriolokim filtrima, prozvanim po njemu. Bernard, Claude (1813-1878), francuski fiziolog, osniva savremene eksperimentalne fiziologije. Besnier, Jules (1831-1909), francuski dermatolog. Besredka, Aleksandar (1870-1940), eki serolog i izumitelj perorame vakcinaciJe. Best, Charles (1899- ), kanadski fiziolog, uestvovao u izolaciji insulina s Bantingom i Macloedom. Bichat, Francois Xavier (1771-1802), francuski anatom, osniva savremene histologije. Biedl, Arthur (1869-1933), austrijski fiziolog koji je radio u Pragu. Bier, August (1861-1949), nemaki hirurg, utemeljitelj jedne hirurke kole, autor brojnih novih hirurkih poduhvata. Biermer, Anton (1827-1892), vajcarski internista, opisao kliniku sliku perniciozne anemije. Bilharz, Theodor (1825-1862;, nemaki lekar, patolog i parazitolog; radio je u Kairu. Billroth, Christian Albert Theodor, (1829-1894), nemaki hirurg, profesor u Beu, osniva moderne abdominalne hirurgije. Bing, Paul Robert (1878-1956), vajcarski neurolog. Biot, Camille, (1878- ), francuski lekar. Blaud, Paul (1774-1858), francuski lekar. Bleuler, Eugen (1857-1939), vajcarski psihijatar, posebno je prouavao shizofreniju, koju je on tako nazvao umesto ranijeg termina dementia praecox. Bloch, Marcel (1885-1925), francuski dermatovenerolog i autor mnogobrojnih dela iz oblasti seksologije. Boas, Ismar (1858-1938), nemaki internista. Bochdalek, Vincent Aleksandar (18011883), eki anatom. Boec k, Caesar Peter M oeller (1845-1917), danski dermatolog. Boehler, Lorenz (1885- ), austrijski ortoped. Boerhave, Herman (1668-1738), holaridski lekar, istaknuti kliniar i reformator medicinske nastave. Bogomolec, Aleksandar Aleksandrovi (1881-1946), ruski biolog. Bohr, Niels (1885-1962), danski fiziar atomista, dobitnik Nobelove nagrade 1922. god. Bordet, Jules (1870-1961), belgijski bakteriolog, koji se najvie istakao na polju imunologije i serologije. Born, Max (1882- ), nemaki fiziar, nosilac Nobelove nagrade za medicinu. Bokovi, Ruer (1711-1787), dubrovaki matematiar i astronom svetskog glasa. otallo, (Bottali) Leonardo (1530-?). talijanski lekar i anatom. Botteri, Ivan Hugo (1876-?), jugoslovenski internista.
893

Eponimni renik Bouillaud, Jean Baptiste (1796-1881), jedan od najznaajnijih francuskih lekara 19. veka, koji je prvi opisao reumatsku groznicu. Bowditch, Henry Pickering (1840-1911), ameriki lekar. Bowmann, William (1816-1892), engleski anatom i fiziolog. Bright, Richard (1789-1858), engleski lekar, izmeu ostalog dao je prvi kliniko-, -patoloki opis nefritisa. Objavio je i knjigu o svojem putovanju po srednjoj Evropi, u toku kojeg je posetio i neke nae krajeve. Brill, Nathan Edwin (1860-1925), ameriki lekar, koji je prvi opisao sluajeve kasnog recidiva pegavca kod useljenika iz Evrope. Broca, Paul (l824-1880), francuski hirurg i antropolog, otkrio je lokalizaciju motornog centra za govor. Br o die, Benjamin Collins (1783-1862), engleski hirurg. Broussais, Francois Joseph Victor (1772-1838), istaknuti francuski kliniar. Brown-Squard, Charles Eduard (1818-1894), francuski fiziolog. Najveu je popularnost stekao eksperimentima podmlaivanja pomou ekstrakata ivotinjskih polnih lezda. Cabot, Richard Clarke (1868-1939), ameriki lekar, hematolog i strunjak za pitanja etike. Calmette, Albert (1863-1933), francuski bakteriolog, koji je spravio prvi serum protiv zmijskog ujeda, a s Guerinom BCG-vakcinu. Cannon, Walter Bradford (1871-1945), ameriki fiziolog. Cardarelli Antonio (1831-1926), talijanski lekar. Carrel, Alexis (1873-1944), francuski fiziolog, iveo u SAD. Najvie se bavio eksperimentalnom transplantacijom tkiva i organa. Dobitnik Nobelove nagrade za metodu ivenja krvnih sudova.
894

Bruce, David (1855-1931), britanski hirurg i bakteriolog. Otkrio je i uzronika malteke groznice. Po njemu je nazvana grupa mikroorganizama Brucellae. Brudzinski, Jozef (1874-1917), poljski lekar; opisao neke znakove karakteristine za meningitis. Brunner, Johann Conrad (1654-1727), nemaki anatom i histolog. Bruns, Paul (1846-1916), nemaki hirurg po kojem je nazvana jedna udlaga - ina za natkolenicu. Bruns, Viktor (1812-1883), nemaki hirurg, izumitelj proiene higrofilne vate i drugog savremenog zavojnog materijala. Brcke, Ernst Wilhelm (1819-1892), nemaki fiziolog i histolog. Bryant, Thomas (1828-1914), engleski hirurg po kojem se zovu neki hirurki i ortopedski pojmovi. Bucky, Gustav (1880- ), nemaki radiolog. Buerger, Leo (1879-1943), ameriki internist angiolog. Burdach, Karl Friedrich (1776-1847), nemaki anatom i fiziolog. Burdenko, Nikolaj Nilovi (1878-1946), sovjetski hirurg, general, glavni hirurg Crvene armije, jedan od osnivaa ruske neurohirurgije i Akademije medicinskih nauka SSvSF. Burow, Karl August (1809-1874), nemaki hirurg. as te Hani, Aldo (1878- ), talijanski mikrobiolog i strunjak za tropske bolesti. Castle, William Bosworth (1897- ), ameriki hematolog iz uvene bostonske medicinske kole. Celsius, Anders (1701-1744), vedski astronom, koji je uveo podelu termometarske skele izmeu taaka kljuanja vode i topljenja leda na 100 jednakih delova centigrada. Celsus, Cornelius (I vek n. e.), znaajni rimski lekar. Chadwick, Edwin (1800-1890), engleski pravnik i publicista, autor izvetaja o zdravstvenom stanju radnika; jedan od najuticajnijih pionira socijalnomedicin-

Eponimni renik skih shvatanja i javnozdravstvenog zakonodavstva prolog veka. Chagas, Carlos (1879-1934), brazilski Iekar. Charcot, Jean Martin (1825-1893), francuski neuro-psihijatar i patolog. Chauffard, Anatole Marie E mi Ie (1855-1932), francuski internista. Cheyne, John (1777-1836), irski internista iz uvene dublinske kole. Chiari, Hans (1851-1916), austrijski patolog. Chopart, Francois (1743-1795), francuski hirurg. Christian, Henry Asburry (1876-1951), ameriki lekar. Chvostek, Franz (1835-1884), beki internista. Cohnheim, Julius Friedrich (1839-1884), nemaki patolog. Coolidge, Killiam David (1873- ), ameriki fiziar, znaajan zbog pronalazaka u oblasti rendgenologije. Cooper, Astley Paston (1768-1841), engleski hirurg i anatom. ori, Carl (1896- ), ameriki fiziolog ekog porekla, laureat Nobelove nagrade. Corrigan, Dominic John (1802-1880), irski lekar. Corti, Alfonso de (1822-1888), talijanski anatom i histolog. Corvisart, Jean Nicolas (1755-1821), lini lekar Napoleona L Njegovom zaslugom Auenbruggerova metoda perkusije dobila je ire priznanje. Coulomb, Ch. A. de (1736-1806), francuski fiziar, prema kome je nazvana praktina jedinica koliine elektriciteta. Courvoisier, Georg Ludwig (1843-1918), vajcarski hirurg. Cowper, William (1666-1709), engleski hirurg i anatom. Cox, Herald Rae (1907- ), ameriki bakteriolog po kojem je prozvana jedna vrsta rikecija, pronalaza vakcine protiv pegavca. Cramer, Friedrich (1847-1903), nemaki hirurg ortoped. Cred, Karl Siegmund (1819-1892), nemaki ginekolog akuer. Cruveilhier, Jean (1791-1874), francuski anatom i fiziolog. Curie, Pierre (1859-1906), francuski fiziar, sa svojom enom Marie Curie SkIodowskom otkrio radijum a sa Henri Antoine Becquerelom (1852-1908) otkrio radioaktivitet i s njima podelio Nobelovu nagradu za fiziku god. 1903. Curie-Sklodowska, Maria (1867-1935), poljska naunica, ivela u Parizu. Uestvovala je u otkriu radijuma i radioaktivnosti, i sama doprinela izolovanju radioaktivnih elemenata. Laureat dve Nobelove nagrade - za herniju i za fiziku. Curschmann, Heinrich (1846-1910), nemaki lekar. Cushing, Harvey (l869-1934), ameriki neurohirurg, jedan od utemeljitelja ove grane hirurgije. Cvet, Mihail Semenovi (1872-1926), ruski botaniar i biohemiar, prvi opisao hromatografsku adsorpcionu analizu. Czermak, Jan Nepomuk (1828-1873), eki komparativni anatom i fiziolog.

Dale, Henru Hallet (1875- ), engleski fiziolog i farmakolog. Sa Ottom Lwyjem, austrijskim farmakologom, dobio Nobelovu nagradu za medicinu u znak priznanja za otkrie acetilholina i njegove uloge. Dalton, John (1766-1844), engleski fiziar i hemiar. d'Arsonval, Jacques Arsene (1851-1940), francuski fiziar i fiziolog.

Darwin, Charles Robert (1839-1882), engleski prirodnjak - zoolog, autor teorije evolucije ivih bia. Debr, Robert (1882- ), francuski pedijatar. Deiters, Otto Friedrich Karl (1834-1863), nemaki histolog. Dere um, Francis Xaviei (1856-1931), ameriki neurolog. Descemet, Jean (1732-1810), francuski hirurg i anatom. 895

Eponimni renik Deschamps, Joseph Francois Louis (1740-1824), francuski hirurg, izumitelj nekih instrumenata. D'Herelle, Felix Hubert (1873-1949), francuski mikrobiolog, otkriva bakteriofagije. Dieffenbach, Johann Friedrich (1792-1847), nemaki hirurg. Dittrich, Fanz (1815-1859), nemaki patolog. Dderlein, Albert (1860-1941), nemaki ginekolog. Dogiei, Aleksandar Stanislavovi (1852-1922), ruski histolog i neurolog. Doisy, Edward Adelbert (1893- ), ameriki biohemiar. Domagk, Karl (1895- ), nemaki hemiar, pronalaza sulfonamidske grupe lekova, nosilac Nobelove nagrade. Bonders, Franz Cornelis (1818-1889), holandski fiziolog i oftalmolog. Izmeu ostalih pronalazaka - uveo je upotrebu aja, Ivan (1884-1957), jugoslovenski fiziolog, poznat naroito po svojim originalnim i vrlo znaajnim radovima u oblasti eksperimentalne hipotermije i vetake hibernacije. orevi, Vladan (1844-1930), srpski Iekar i knjievnik, osniva srpskog Crveprizmatskih stakala u leenje strabizma. Donowan, Charles (1863-1951), irski Iekar, strunjak za tropske bolesti. Douglas, James (1675-1742), kotski anatom i opstetriar. Dover/ Thomas (1660-1742), engleski Iekar i moreplovac. Njegova akcija spaavanja jednog mornara s pustog ostrva posluila je D. Defoeu kao tema za knjigu o Robinsonu Crusoeu. Drigalski, Karl Wilhelm (1871-1950), nemaki mikrobiolog. Du Bois-Reymond, Emil (1818-1896), vrlo znaajni nemaki fiziolog. Duchenne, Guillaume Benjamin Armand (1806-1875), francuski neurolog. Ducrey, Augusto (1860-1940), talijanski dermatovenerolog. Dupuytren, Guillaume (1778-1835), francuski hirurg, opisao oboljenje koje je po njemu nazvano D. kontraktura. nog krsta, suosniva Srpskog lekarskog drutva, organizator vojnog saniteta i s pokreta modernog zdravstvenog zakonodavstva u Srbiji. Durii, Ilija (1898-1965), srpski patofiziolog, profesor Veterinarskog fakulteta u Beogradu.

Eberth, Karl (1835-1926), nemaki patolog, otkriva uzronika tifusa (EberthelIa typhi). Ebner, Victor (1842-1925), austrijski anatom. Ebstein, Wilhelm (1836-1912), nemaki internist. Eccles, John Carew (1903- ), australijski neurofiziolog, nosilac Nobelove nagrade za istraivanja iz elektrofiziologije nervnih vlakana. Economo, Constantin von (1876-1931), austrijski neurolog. Prvi je opisao (1917) epidemijski letargijski encefalitis (morbus Economo). Edinger, Ludvvig (1855-1918), nemaki anatom i neurolog.
896

Ehrlich, Paul (1854-1915), nemaki bakteriolog i patolog, osniva teorijske imunologije i tvorac koncepcije o hemioterapiji. Einthoven, Wilhelm (1860-1927), holandski fiziolog, pronalaza elektrokardiografije; dobitnik Nobelove nagrade za medicinu. Eiselsberg, Anton (1860-1939), austrijski hirurg. Erasistrat (kraj IV veka pre n.e.), grki anatom, uz Herofila najznaajniji lekar aleksandrijske medicinske kole. Erb, Wilhelm (1840-1921), nemaki lekar. Esbach, Georges Hubert (1843-1890), francuski lekar.

Eponimni renik Escherich, Theodor (1857-1911), austrijski pedijatar. Eskulap (lat.), v. Asklepije. Esmarch, Friedrich von (1822-1895), nemaki hirurg. Esquirol, Jean Etienne Dominique (1772-1840), francuski psihijatar, borac Fabricio (Fabricius), Girolamo d'Aquapendente (1533-1619), italijanski anatom. Fabricius Hildanus, Wilhelm Fabry von Hilden (1560-1634), nemaki lekar i hirurg, unapredio tehniku amputacije. Fahr, Theodor (1877-1945), nemaki patolog. Fahrenheit, Gabriel Daniel (1686-1736), nemaki stakloduva, pronalaza jednog tipa termometarske skale. Fahreus, Robin (1888^ ), vedski patolog i hematolog, uveo metodu sedimentacije eritrocita. Fallopio (Falloppius), Gabriel (1523-1562), talijanski hirurg i anatom. Fallot, Etienne Louis (1850-1911), francuski anatom. Falta, Wilhelm (1875-1950), austrijski internist. Fanconi, Guido (1892- ), vajcarski pedijatar. Faraday, Michael (1791-1867), engleski hemiar i fiziar, jedan od najveih prirodnjaka prolog veka. Favre, Maurice (1876-1954), francuski dermatovenerolog. Fechner Gustav Theodor (1801-1887), nemaki prirodnjak. Feer, Emil (1864-1955), nemaki pedijatar. Fehling, Hermann (1811-1885), nemaki hemiar. Feil, Andr (1889- ), francuski neurolog. Felix Arthur (1887-1956, eko-engleski bakteriolog. Felty, Augustus Roy (1895- ), ameriki internist. Fergusson, William (1808-1877), najistaknutiji kotski hirurg prelisterske ere.
57 Medicinski leksikon

za slobodne metode leenja duevnih bolesnika. Euler-Chelpin, Hans (1873-1964), vedski biohemiar, nosilac Nobelove nagrade za radove iz oblasti razgradnje eera. Eustachi (Eustachius), Bartolomeo (?1574), talijanski lekar i anatom. Ewing, James (1866-1943), ameriki patolog. Filatov, Nil Fjodorovi (1847-1902), ruski pedijatar. Filatov, Vladimir Petrovi (1875-1956), ruski okulist, pronalaza jedne metode keratoplastike i tzv. tkivne terapije Finkelsein, Heinrich (1865-1942), nemaki pedijatar. Finlay, Carlos Juan (1833-1915), kubanski lekar i epidemiolog, prvi otkrio nain prenoenja ute groznice. Finney, John (1860-1937), ameriki hirurg. Finsen, Niels (1860-1904), danski lekar, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu (1903), za uvoenje aktinoterapije u teenju tuberkuloze koe. Fischer, Emil (1852-1919), nemaki hemiar, nosilac Nobelove nagrade. Flack, Martin William (1882-1931), engleski fiziolog. Flajani, Giuseppe (1741-1808), talijanski hirurg, prvi opisao po njemu nazvanu bolest tireotoksikozu (kasnije Gravesova odn. Basedowljeva bolest). Flechsig, Pavel Emil (1847-1929), eki neurolog. Fleisch, Alfred (1892- ), vajcarski fiziolog. Fleming, Alexander (1881-1956), britanski mikrobiolog, otkriva penicilina; sa Floreyem i Chainom dobio Nobelovu nagradu za medicinu. Fletcher, Horace (1849-1919), ameriki fabrikant, izmeu ostalog pronaao vetaki dentin. Flexner, Abraham (1866-1959), ameriki istraiva u oblasti drutvenih nauka, autor po njemu nazvanog izvetaja o stanju medicinske nastave u SAD (1910) koji je izazvao radikalnu naunu i peda-

897

Eponimni renik goku modernizaciju medicinskih fakulteta. Flexner, Simon (1863-1946), ameriki patolog i mikrobiolog. Flint, Austin (1812-1886), ameriki lekar. Florence, Albert (1851-1927), francuski farmakolog. Florey, Howard W. (1898-1968), britanski lekar, sa Flemingom i Chainom 1945. god. dobio Nobelovu nagradu za pronalazak penicilina. Flourens, Marie Jean Pierre (1794-1867), francuski fiziolog. Fontana, Abbada Felice (1730-1805), talijanski anatom i filozof. Fordyce, John, (1858-1925), ameriki dermatolog. Forel, Auguste (1848-1931), vajcarski anatom, psihijatar i seksolog. Forlanini, Carlo (1847-1918), talijanski lekar, pronalaza aparata i metode veslakog pneumotoraksa. Forsell, Gosta (1876-1950), vedski radiolog. Forssman, John (1868-1947), vedski patolog. Forssmann, Werner (1904- ), nemaki hirurg i internista, otkriva metode kateterizacije srca, nosile Nobelove nagrade za medicinu. Forster, Otfried (1873-1941), nemaki neurolog i neurohirurg. Fortner, Joseph (1893- ), nemaki veterinar i mikrobiolog. Foster, Kennedy, v. Kennedy, Foster. Fothergill, John (1712-1780), engleski lekar, pronalaza digitalisa. Fothergill, Samuel (19. vek), engleski hirurg. Fournier, Jean Alfred (1832-1915). francuski dermatolog. Fowler, Thomas (1736-1801), ameriki lekar. Fox, George Henry (1846-1910), ameriki dermatolog. Fracastorio, Girolamo (1483-1553), italijanski lekar, jedan od pionira u oblasti zaraznihg bolesti, dao je luesu naziv sifilis. Francke, Karl (1859-1920), nemaki lekar, pronalaza instrumenta za punkciju kotane sri. Frank, Johann Peter (1745-1821), nemaki lekar, profesor u Paviji i Beu, autor uvene enciklopedije preventivne i socijalne medicine, pretea savremenih javnozdravstvenih shvatanja i reformator medicinske nastave. Frnkel, Albert (1848-916), nemaki lekar, identifikovao vrstu streptokoka koji izaziva pneumoniju. Frankenhuser, Ferdinand (1832-1894), nemaki ginekolog. Franklin, Benjamin (1706-1790), ameriki prirodnjak i dravnik. Fraunhofer, Joseph (1787-1826), nemaki fiziar. Frei, VVilhelm (1885-1943), nemaki dermatolog, opisao test za dijagnostiku lims fogranulomatoze. Freud, Sigmund (1856-1939), austrijski psihijatar, osniva psihoanalitike kole. Friderichsen, Carl (1886- ), danski pedijatar. Friedlnder, Carl (1847-1887), nemaki patolog. Friedreich, Nicolaus (1825-1882), nemaki lekar. Frisch, Anton (1899-1917), austrijski hirurg. Frhlich, Alfred (1871-1953), austrijski neurolog. Fuchs, Ernst (1851-1930, austrijski oftalmolog.

Gaethgens, Walter (1880-1958), nemaki serolog. Gaffky, Georg Theodor August (1850-1918), nemaki mikrobiolog. Galenus. (129-199), rimski medicinski enciklopedista, anatom i fiziolog. 898

Gall, Franz Joseph (1785-1828), nemaki anatom i fiziolog, osniva frenoloGalli Mainini, Carlos, savremeni argentinski lekar. Galvani, Luigi (17371798), italijanski Ie-

Eponimni renik kar i analom, jedan od pionira elektriciteta. Gamaleja, Nikolaj Feodorovi (18591949), ruski mikrobiolog. Ganser, Siegbert (1853-1931), nemaki psihijatar. Garland, George Minot (1848-1926), ameriki internista. Garr, Karl (1857-1928), vajcarski hirurg. Gartner, August (1848-1934), nemaki higijeniar i mikrobiolog. Gasser, Johann Laurenz (1723-1765), austrijski anatom. Gaucher, Philippe charles Ernst (1854-1918), francuski lekar. Gauss, Karl Friedrich (1777-1855), nemaki matematiar i astronom. Gay-Lussac, Louis Joseph (1778-1850), francuski prirodnjak. Geiger, Hans (1882-1945), nemaki fiziar, pronalaza po njemu nazvanog brojaa. Gengou, Ostave (1875-1957), francuski mikrobiolog, sa Bordetom opisao Haemophilus pertussis i fenomen fiksacije komplementa. Gerbec, Marko (1658-1718), slovenaki lekar, meu prvima opisao totalni AV-blok srca. Gerlier, Felix (1840-1914), vajcarski lekar. Gerson, Max Bernhard (1881- ), nemako-ameriki lekar. Gesner, Conrad (1516-1565), vajcarski prirodnjak i enciklopedista. Getaldi, Marin (1566-1626), dubrovaki fiziar i matematiar svetskog glasa. Ghon, Anton (1866-1936), eki patolog. Giemsa, Gustav (1867-1948), nemaki farmakolog i hemiar. Gierke, Edgar (1877-1945), nemaki patolog. Gieson, Ira Thompson van (1866-1913), ameriki neurolog. Gigli, Leonardo (1863-1908), italijanski Gilchrist, Thomas Caspar (1862-1927), ameriki dermatolog, opisao tzv. ameriku blastomikozu. Gimbernat, Manuel Louise Antonio don (1734-1816), panski hirurg i anatom.
57*

Girard, Charles (1855-1916), vajcarski hirurg. Glanzmann, Edmund (1887-1959), vajcarski pedijatar, opisao exanthema subitum odnosno trodnevnu groznicu. Glauber, Johan Rudolf (1603-1668), nemaki alhemiar. Glenard, Francois (1848-1920), francuski lekar. Glisson, Francis (159-1677), engleski lekar (prvi je opisao rahitis). Gliick, Leopold (1854-1904), poljski dermatovenerolog, prvi strunjak te oblasti u Bosni i Hercegovini, istraiva lepre i endemskog sifilisa. Gmelin, Leopold (1788-1853), nemaki fiziolog. Goldflam, Samuel (1852-1932), poljski neurolog, opisao oboljenje myasthenia gravis pseudoparalytica. Gofgi, Camillo (1844-1926), italijanski anatom i neurohistolog, dobitnik Nobelove nagrade. Goli, Friedrich (1829-1903), vajcarski anatom, fiziolog i neurolog. Gonin, Jules (1870-1935), vajcarski oftalmolog. Goopasture, Ernst William (1886- ), ameriki patolog. Gordon, Killiam (1863-1929), engleski lekar. Cowers, William Richard (1845-1915), engleski lekar. Graaf, Regnierde (1641-1673), holandski lekar i anatom. Gradenigo, Giuseppe (1859-1926), italijanski otorinolaringolog. Graefe, Albrecht (1828-1870), nemaki oftalmolog. Graham, George Sellers (1879-1942), kanadski patolog, opisao reakciju i tip tumora koji je po njemu i nazvan. Graham, Roscoe Reid (1899- ), kanadski hirurg. Graham, Steel, v. Steel, Graham. Graham, Thomas (1805-1869), engleski hemiar, osniva koloidalne hernije, Gram, Hans Christoph Joachim (1853-1923), danski lekar. Grassi, Giovanni Batista (1854-1883), italijanski parazitolog, vrlo zasluan i za

899

Eponimni renik rasvetljavanje prenosa malarike infekcije. Graves, Robert James (1797-1853), irski lekar, jedan od prvih autora koji je opisao sliku tireotoksikoze. Gravvitz, Paul (1850-1932), nemaki patolog. Gregg, Norman McAlister (1892-1966), australijski oftalmolog, opisao rubeolarnu embriopatiju. Griesinger, Wihelm (1817-1868), nemaki neuropsihijatar znatno je unapredio sistematiku duevnih oboljenja. Grisogono, Federik (1472-1537), zadarski lekar, prirodnjak i filozof. Gritti, Rocco (1828-1920), italijanski hirurg. Grocco, Pietro (1856-1916), italijanski internist. Gross, Samuel Weissel (1837-1889), ameriki hirurg. Grossich, Antonio (1849-1926), italijanski hirurg jugoslovenskog porekla. U Rijekoj bolnici - prvi u svetu - primenio jodnu tinkturu u preoperativnoj pripremi koe bolesnika. Grotjahn, Alfred (1869-1932), nemaki lekar i sociolog, jedan od najvanijih graditelja savremene socijalne medicine. Gruber, Max (1953-1927), nemaki higijeniar i bakteriolog. Gruby, David (1810-1898), francuski lekar jugoslovenskog porekla, osniva medicinske mikologije. Guarnieri, Giuseppe (1856-1918), talijanski patolog. Gudden, Bernhard Alloys (1824-1886), nemaki neurolog i psihijatar. Gurin, Camille (1872-1961), francuski veterinar - mikrobiolog. Guillain, Georges (1878-1961), francuski neurolog. Guist, Gustav (1892- ), austrijski oftalmolog. Gullstrand, Alvar (1862-1930), vedski oftalmolog, pronalaza paltlampe. Gumprecht, Ferdinand (1864-1947), nemaki internist. Gunn, Robert Marcus (1850-1909), engleski oftalmolog. Gusy, Alired (1865-1957), vajcarski stomatolog, poznat po svojim radovima iz protetike. Guy on, Felix (1831-1880), francuski uro' log. Hanot, Vicotr Charles (1846-lr896), francuski lekar, po kojem je nazvana hipertrofika forma ciroze jetre. Hansen, Gerhard Henrik Armaner (1841-1912), norveki lekar, otkriva uzronika lepre. Harrison, Edward (1766-1838), engleski lekar. Harvey, William (1578-1657), engleski anatom, fiziolog i embriolog, prvi je opisao mali i veliki krvotok. Hashimoto, Hakaru (1881- ) savremeni japanski hirurg. Po njemu je nazvan jedan oblik hroninog tireoiditisa. Hassall, Arthur Hill (1817-1894), engleski lekar. Hasselbach, Franz Kaspar (1759-1816), nemaki anatom. Haudek, Martin (1880-1931), austrijski radiolog.

Haeckel, Ernst (1834-1919), nemaki prirodnjak i filozof monistikog smera, dalje razvio teoriju evolucije. Hahnemann, Samuel (1755-1843), nemaki lekar osniva homeopatije. Haldane, John Berdon Scott (1892-1964), engleski fiziolog, biolog, genetiar i biohemiar. Halleauppeau, Francois Henri (1842-1919), francuski dermatolog. Haller, Albrecht von (1708-1777), vajcarski lekar, fiziolog, prirodnjak enciklopedista i pesnik. Halsted, William Stewart U852-1922), ameriki hirurg, aseptiku metodu upotpunio uvoenjem sterilnih rukavica. Hamman, Louis (1877^1946), ameriki lekar. Hand, Alfred (1868-1949), ameriki pedijatar. 900

Eponimni renik Havers, Clopton (1657-1702), engleski Iekar i anatom. Hay, Matthew (1855-1932), kotski lekar. Hayem, Georges (1841-1933), francuski hematolog. Head, Henry (1861-1940), engleski neurolog. Heberden, William (1710-1801), engleski lekar, opisao vorie oko zglobova, tipine za neke oblike reumatizma. Hebra, Ferdinand (1816-1880), austrijski dermatolog, utemeljitelj dermatologije kao samostalne grane medicine. Hegar, August (1830-1914), nemaki ginekolog. Hegglin, Robert Marquard (1907- ), vajcarski internista. Heiberg, Jacob (1843-1888), norveki hirurg. Heidenhain, Martin (1864-1949), nemaki anatom. Heine, Jacob von (1800-1879), nemaki lekar. Heineke, Walter Herman (1834-1901), nemaki hirurg. Heinz, Robert (1865-1929), nemaki farmakolog. Heller, Ernst (1877-1964), ameriki hirurg. Heller, Johann Friedrich (1813-1871), austrijski patolog. Helmholtz, Hermann (1821-1894), nemaki fiziolog. Henle, Friedrich Gustav Jakob (1809-1885), nemaki anatom. Henoch, Eduard Heinrich (1820-1910) nemaki pedijatar. Heraklit (540-480 pre n.e.), grki filozof prirode, od njega potie misao sve tee. Hering, Ewald (1834-1918), nemaki fiziolog. Herofil iz Halkedona (oko 300 pre n.e.), grki lekar, pripadnik aleksandrijske kole, prvi je uveo javne sekcije. Herter, Christian (1865-1910), ameriki patolog. Hertwig, Oskar (18491922), nemaki anatom, embriolog i radiobiolog. Herxheimer, Karl (1861-1941), nemaki dermatovenerolog. Heubner, Otto (1843-1926), nemaki pedijatar. Hevesy, George de (1885-1966), maarski radiobiolog i fizikohemiar, laureat Nobelove nagrade za herniju 1943. god. Heymans, Corneille Jean Francois (1892-1968), belgijski farmakolog, nosilac Nobelove nagrade. Highmore, Nathan (1613-1685), engleski lekar i anatom. Hijmans van den Bergh, Albert Abraham (1869-1943), holandski lekar. Hipokrat (460-377. pre n.e.), grki lekar, osniva medicinske kole koja je naroito razvila racionalna shvatanja uzroka oboljenja i trezvene stavove u leenju. Hippel, Eugen, (1867-1939), nemaki oftalmolog. Hirschsprung, Harald (1830-1916), danski lekar. Hirst, George (1909- ), ameriki mikrobiolog. Hirszfeld, Ludwik (1884-1954), poljski mikrobiolog i hematolog, uitelj prvih srpskih mikrobiologa i utemeljitelj grane antropoloke serologije. His, Wilhelm (1861-1934), nemaki lekar. Hodgkin, Thomas (1798-1866), engleski lekar i istaknuti kliniar. Hodgson, Joseph (1783-1869), engleski lekar. Hoffa, Albert (1859-1907), nemaki ortoped. Hoffmann, Friedrich (1660-1742), nemaki lekar. Hofmann, Johan (1857-1919), nemaki neurolog, s Werdnigom opisao po njima nazvanu bolest. Holmgren, Emil (1866-1922), vedski histolog. Holzknecht, Guido (1872-1931), austrijski radiolog, jedan od pionira rendgenoloke tehnike i dijagnostike; rtva rendgenskog oteenja. Homer, Johann Friedrich (1831-1886), vajcarski oftalmolog. Horsley Victor Alexander Haden (1857-19IjS), engleski hirurg, osniva neurohirurgije kao grane, prvi izveo uspenu operaciju tumora kiemene modine.
901

Eponimni renik Horsley Victor Alexander Haden Howell, William Henry (1860-1945), (1857-1916), engleski hirurg, osniva ameriki fiziolog. neurohirurgije kao grane, prvi izveo us- Hufeland, Christoph Wilhelm (1762penu operaciju tumora kimene mo1836), nemaki lekar ije je delo Makdine. robiotika prva prevedena medicinska Horton, Bayard Taylor (1895- ), ameriknjiga na srpski jezik. ki lekar. Houssay, Alberto (1887-1971), argentins- Humboldt, Alexander (1769-1859), znaajni nemaki prirodnjak, istraiva daki fiziolog, nosilac Nobelove nagrade za lekih zemalja, jedan od poslednjih evmedicinu, koji se naroito istakao istraropskih enciklopedista. ivanjem metabolizma ugljenih hidrata. Hunter, John (1728-1793), engleski lekar i Houston, John (1802-1845), irski hirurg. komparativni an atom. Horton, Bayard Taylor (1895- ), ameriki lekar. Huntington, George (1851-1916), ameriHoussay, Alberto (1887-1971), argenki neurolog. tinski fiziolog, nosilac Nobelove na- Hutchinson, Jonathan (1828-1913), enggrade za medicinu, koji se naroito leski pedijatar. istakao istraivanjem metabolizma Huygens, Christian (1629-1695), holandugljenih hidrata. ski fiziar. Houston, John (1802-1845), irski hirurg. Howard, Benjamin Douglas (1840-1900), Hygie, grka boica, ki Asklepa, boga zatitnika lekara i medicine. ameriki lekar. Ibn-Sina, v. Avicena. Ingenhouz, Jan (1730-1899), holandski lekar. Inglis, Elsie Maud (1869-1917), kotska lekarka hirurg, sifraetkinja, osniva i glavni ef organizacije Bolnice kotskih ena, koja je mnogo pomogla srpski sanitet u prvom svetskom ratu. Imhotep, staroegipatski bog zdravlja. Ishikava, Shinobu (1879- ), japanski of talmolog. Ivanovski, Dmitri] Ivanovi, (1864-1920), ruski botaniar i mikrobiolog, prvi pokazao postojanje filtrabilnih virusa kao uzronika bolesti. Ivy, A.C. (1893- ), ameriki biohemiar.

Jackson, Charles Thomas (1805-1880), ameriki lekar i prirodnjak pionir etarske narkoze. Jackson, John Hughlings (1834-1911), engleski neurolog. Jacob, Francois (1920- ), francuski genetiar, nosilac Nobelove nagrade za medicinu. Jacobaeus, Hans Christian (1879-1937), vedski hirurg. Ja cob son, Ludwig Levin (1783-1843), danski anatom. Jadassohn, Joseph (1863-1936), nemaki dermatolog. Jaff, Max (1841-1911), nemaki biohemiar.
902

Jaksch, Rudolf von (1855-1947), austrijski internista. Janet, Pierre Marie Felix (1859-1947), francuski neurolog. Jarisch, Adolf (1850-1902), austrijski dermatolog. Jaspers, Karl (1883-1969), nemaki psihijatar i filozof. Javal, Louis Emile (1839-1907), francuski oftalmolog. Jendrassik, Jen (1858-1921), maarski neurolog. Jenner, Edward (1749-1823), engleski lekar, pionir vakcinacije. Jeremi, Risto (1869-1952), bosanski hirurg, naroito se istakao brojnim i origi-

Eponimni renik nalnim radovima u oblasti istorije zdravstvene kulture jugoslovenskih naroda. Joannovi, ore (1871-1932), srpski patolog i onkolog, profesor medicinskih fakulteta u Beu i Beogradu. Jobert, Antoine Joseph (1799-1867), francuski anatom. Joliot-Curie Irene (1897-1956), francuska nuklearna fiziarka, nosilac Nobelove nagrade. Joliot, Frederic (1900-1958), francuski nuklearni fiziar, nosilac Nobelove nagrade. Jolly, Justin Marie Jules (1870-1953), francuski histolog. Jones, Henry Bence (1813-1873), ameriki lekar. Joule, James Prescott (1818-1889), britanski fiziar. Jovanovi-Batut, Milan (1847-1940), srpski higijeniar, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Julius, Dezider (1896-1953), hrvatski psihijatar i uesnik NOR-a, profesor Medicinskog fakulteta u Zagrebu. Jung, Carl Gustav (1875-1961), vajcarski psiholog i psihijatar. Kjeldahl, Johan (1849-1900), danski hemiar. Kienbck, Robert (1871-1953), austrijski radiolog. Kiesselbach, Wilchelm (1839-1902), nemaki otorinolaringolog. Kimmelstiel, Paul (1900- ), nemaki patolog. Kinsey Alfred Charles, (1894-1956), ameriki biolog, sociolog i seksolog. Kirschner, Martin (1879-1942), nemaki hirurg - ortoped, poznat po metodi ekstenzije koju je razvio na osnovu zamisli R. Klapa. Kitasato, Sibasaburo (1852-1931), japanski mikrobiolog. Klapp Rudolf (1873-1949), nemaki hirurg, opisao po njemu nazvanu metodu terapije. Klebs, Edwin (1834-1913), ameriki mikrobiolog i patolog vajcarskog porekla. Klein, Edgar Emanuel (1844-1925), engleski histolog, fiziolog, mikrobiolog i epidemiolog jugoslovenskog porekla. Klinefelter, Harry Fitch (1912- ), ameriki lekar. Klippel, Maurice (1858-1942), francuski neurolog. Knaus Herman Hubert (1892- ), austrijsko-eki ginekolog, poznat po metodi kontracepcije (sa K. Oginom). Kneipp, Sebastian (1821-1897), nemaki terapeut, jedan od najvanijih predstavnika tzv. metode prirodnog leenja -uglavnom primenom vode.
903

Kahler, Otto (1843-1893), nemaki internista, prvi je opisao mijelom (plazmacitom). Kahn, Reuben Leon (1887- ), ameriki mikrobiolog - serolog. Kaposi, Moritz (1837-1902), beki dermatolog maarskog porekla. Karrer, Paul (1889- ), vajcarski hemiar, dobio Nobelovu nagradu za medicinu za istraivanja iz oblasti vitamina A i B. Katz, Bernhard (1911- ), engleski fiziolog, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu. Kayser, Bernhard (1869-1954), nemaki oftalmolog. Keith, Arthur (1866-1955), engleski anatom. Kelvin, Lord William (W. Thomson), 1824-1907, kotski fiziar koji se posebno istakao istraivanjima o niskim temperaturama. Kendall, Edwin Calvin (1886- ), ameriki biohemiar, dobitnik Nobelove nagrade za istraivanja o kortizonu. Kennedy, Foster (1884-1952), ameriki neurolog. Kepler, Johannes (15711630), nemaki astronom i filozof. Kerckring, Theodor (1640-1693), holandski anatom. Kernig, Waldemar (1840-1917), ruski lekar. Key, John Albert (1890- ), ameriki hirurg.

Eponimni renik Koch, Robert (1843-1910), nemaki mikrobiolog, pronalaza temeljnih principa mikrobiolokih isptivanja. Dobio NobeIovu nagradu za svoja otkria u oblasti tuberkuloze. Kocher, Theoor (1841-1917), vajcarski hirurg, dobitnik Nobelove nagrade za radove u oblasti titaste lezde. Kogoj, Franjo (1894- ), slovenaki dermatolog, profesor Medicinskog fakulteta u Zagrebu, suosniva nauno-istraivakih institucija. Kohlrausch, Otto Ludvvig Bernhard (1811-1834), nemaki lekar i anatom. Klliker, Rudolf Albert (1817-1905), ne maki hirurg i fiziolog. Kopernikus Nikola (1473-1543), poljski astronom nemakog porekla. Revolucionarno izmenio shvatanje o emlji i vasioni svojim idejama o heliocentrikom sistemu. Koplik, Henrik (1858-1927), ameriki pedijatar. Kornberg Arthur (1918- ), ameriki biolog, dobitnik Nobelove nagrade za istraivanja o biosintezi visokomolekularnih nukleinskih kiselina (sa S. Ochoaom). Korsakov, Sergej Sergejevi (1854-1900), ruski psihijatar. Kovalevskij, Aleksandar Onufrijevi (1840-1901), istaknuti ruski komparativni anatom i darvinista. Kraepelin, Emil (1856-1926), nemaki psihijatar, naroito zasluan za razgranienje pojedinih endogenih psihoza. Krafft-Ebing, Richard (1840-1902), nemako-austrijski psihijatar i seksolog. Krake, Paul (1851-1930), nemaki" hirurg. Krause, Johann, Friedrich (1833-1910), nemaki anatom Wilhelm. Krause, Fedor (1857-1937), nemaki hirurg. Krebs, Hans Adolf (1900- ), nema-koengleski biohemiar, dobitnik Nobelove nagrade za otkrie ciklusa Iimunske kiseline. Kretschmer, Ernst (1888-1964), nemaki neuropsihijatar i antropolog. Kreuz, Lothar (1888- ), nemaki ortoped. Kristeller, Samuel (1820-1900), nemaki ortpoed. Krogh, Schack August Sternberger (1874-1949), danski fiziolog, dobitnik Nobelove nagrade za istraivanja u oblasti grade i funkcije kapilara. Krompecher, Edmund (1870-1926), maarski patolog. Krnlein, Rudolf Ulrich (1847-1910), nemaki hirurg. Krnig, Georg (1856-1900), nemaki ginekolog. Krukenberg, Friedrich Ernst (1871-1946), nemaki patolog. Kruse, Walter (1864-1943). nemaki mikrobiolog. Kiihne, Wilhelm (1837-1900), nemaki fiziolog, posebno radio na istraivanjima x protoplazme, enzima i retinalnog pigmenta. Kiimmel, Herman (1852-1937), nemaki hirurg. Kntscher, Gerhard (1902- ), nemaki ortoped. Kpffer, Karl Wilhelm von (1829-1902), nemaki histolog. Kussmaul, Adolf (1822-1902), nemaki lekar. Kiister, Ernst Georg Ferdinand (18391930), nemaki hirurg. Kiistner, Orto Ernst (1849-1931), nemaki ginekolog.

Labbe, Leon (1832-1916), francuski hirurg. Laborde, Jean Baptiste Vincent (1830-1903), francuski lekar. Laborit, Henri Marie (1914- ), francuski hirurg, uveo primenu po njemu prozvanog farmakolokog koktela za izaziva904

nje vetake hipotermije u toku hirurkih zahvata. Lacassagne, Antoine (1884- ), francuski onkolog i radiobiolog. Lannec, Rene Theophile Hvacinthe (1781-1826), francuski internista i patolog, pronalaza stetoskopa i posredne

Eponimni renik
auskultacije. Znatno je unapredio fiziku dijagnostiku organa grudnog koa. Lalanque, Ivan Krstitelj (1743-1799), Iekar belgijsko-luksemburkog porekla, od 1772. god. do svoje smrti iveo u Varadinu gde je objavio dva zdravstvenoprosvetna dela. Njegova Vratva ladanjska je prva originalna medicinska knjiga na hrvatskom jeziku. Lamarck, Jean Baptiste (1744-1829), francuski prirodnjak. Lambl, Vilem Duan (1824-1895), eki pedijatar, geograf i pisac. Objavio je nekoliko dela o junim Slovenima. Lancisi, Giovanni Maria (1654-1720), italijanski lekar i anatom. Lanoolt, Edmund (1876-1926), vajcarsko-francuski oftalmolog. Landouzy, Lous, (1845-1907), francuski lekar. Landry, Jean Baptiste Octave (1826-1865), francuski neurolog. Landsteiner, Karl (1868-1943), ameriki serolog austrijskog porekla, otkriva krvnih grupa, nosilac Nobelove nagrade za medicinu. Langenbeck, Bernhard (1810-1887), najistaknutiji predstavnik nemake hirurke kole 19. veka i uitelj niza velikih hirurga. Langerhans, Paul (1847-1888), nemaki patolog. Langhans, Theodor (1839-1915), nemaki patolog. Laplace, Prierre Simon (1749-1827), francuski matematiar i astronom. Larrey, Dominique Jean (1766-1842), francuski vojni lekar i hirurg. Lasgue, Ernest Charles (1816-1883), francuski lekar. Laveran, Charles Louis Alphonse (1845-1922), francuski lekar, dobio Nobelovu nagradu za otkrie uzronika malarije. Lavoisier, Antoine Laurent (1743-1794), francuski hemiar, jedan od otkrivaa kiseonika koji je objasnio sutinu procesa gorenja. Lavrentijev, Boris Inokentijevi (1892-1944), ruski neurohistolog. Lavri, Boidar (1899- ), slovenaki hirurg, profesor medicinskog fakulteta u Ljubljani. 3 Laurence, William (1783-1867), engleski hirurg i prirodnjak, pretea teorije o evoluciji ivih bia. Lazarevi, Laza K. (1851-1890), srpski lekar i pripoveda. Legal, Emmo (1859-1922), nemaki lekar. Legg, Thornton Arthur (1874-1939), ameriki hirurg. Leede, C.S. (1882- ), nemaki lekar. Leeuvenhoek, Antony van (1632-1723), holandski prirodnjak, osniva mikroskopije kao oblasti istraivanja. Leiner, Carl (1871-1930), austrijski pedijatar. Leishaman, William Borg (1865-1926), engleski vojni kolonijalni lekar i mikrobiolog. Lembert, Antoine (1802-1851), francuski hirurg, pronalaza metode seroseroznog sva. Leopold Christian Gerhard (1846-1911), nemaki opstetriar, pronalaza niza akuerskih hvatova. Leriche, Reri (1879-1955), francuski neurohirurg. Let te r er, Erich (1895- ), nemaki patolog. Leventhal, Michael Leo (1901- ), ameriki ginekolog, sa J.F. Steinom opisao po njima prozvan sindrom. Levine, Philip (1900- ), rusko-ameriki serolog, istakao se istraivanjima o Rhesus-faktoru. Lewandowsky FUx (1879-1921), vedski dermatolog. Leydig, Franz von (1821-1908), nemaki anatom i prirodnjak. Ly on, Bethuel Boy d Vincent (1880-1953), ameriki lekar sa Miltzerom opisao po njima prozvan test. Libman, Emanuel (1872-1946), ameriki lekar, 1924. god. sa Sacksom opisao po njima prozvan sindrom. Lichtenstein, Louis, savremeni ameriki patolog. Lieben, Adolf (1826-1914), nemaki hemiar. Lieberkhn, Johann Nathaniel (17111856), nemaki lekar i anatom. 905

Eponimni renik Liebig, Justus (1803-1873), istaknuti nemaki hemiar, posebno znaajan u oblasti organske hernije. Lieutaud, Joseph (1703-1780), francuski lekar. Lindau, Arvid, savremeni vedski patolog. Lipi, Franjo (1799-1845), ljubljanski lekar, profesor interne medicine u Padovi i Beu, jedan od istaknutih propagatora perkusije i auskultacije. Lippschiitz, Benjamin (1878-1931), austrijski dermatolog. Lisfranc, Jacques (1790-1847), francuski hirurg. Lissauer Heinrich (1861-1891), nemaki neurolog. Lister, Joseph (1827-1912), engleski hirurg, pronalaza metode antisepse rasprivanjem karbolne kiseline. Liston Robert (1794-1847), kotski hirurg, pronalaza novih instrumenata, prvi u Velikoj Britaniji primenio etarsku narkozu. Littr, Alexis (1658-1726), francuski hirurg. Little, William John (1810-1894), engleski ortoped. Loeb, Jacques (1859-1924), ameriki biolog nemakog porekla. Loehlein, Max (1877-1921), nemaki patolog, opisao po njemu prozvan arini nefritis. Lffler, Friedrich (1852-1915), nemaki mikrobiolog. Lffler, Wilhelm (1887- ), vajcarski internista. Lomonosov, Afihail Vasiljevi (1711-1765), istaknuti ruski prirodnjak, osobito fiziar i enciklopedista koji je dao znatni doprinos i razvoju ruskog jezika. Osniva prvog ruskog univerziteta u Moskvi. Long, Crafford Williamson (1815-1878), ameriki hirurg, prvi primenio etar u narkozi. Lorenz, Adolf (1854-1946), austrijski ortoped. Lorenz, Konrad (1903-), austrijski zoolog i psiholog, dobitnik Noabelove nagrade za psihologiju, poznat posebno po svojim teorijama o agresiji. Louis, Pierre Charles Alexander (1787-1872), francuski kliniar, jedan od pionira medicinske statistike. Lwi, Otto (1873-1961), austrijski farmakolog, sa Daleom dobio Nobelovu nagradu za medicinu za istraivanja u oblasti prenoenja nervnih nadraaja. Lu, Hanri (1855-1925), francuski otorinolaringolog. Ludloff, Karl (1864-1945), nemaki ortoped. Lud vv Ig, Carl Friedrich Wilhelm (18161895), istaknuti nemaki fiziolog, istakao se osobito u oblasti funkcije bubrega, pronalaza kimografije. Ludwig, Wilhelm Friedrich (1790-1865), nemaki hirurg, opisao po njemu pro-s zvanu anginu Ludovici. Lugo l, Jean George Antoine (1786-1851), francuski lekar. Lukomski, Ivan G. (1841-1958), ruski stomatolog, jedan od pionira primene fluora u prevenciji karijesa zubi. Lunaek, Pavel (1900-1955), slovenaki ginekolog, istaknuti organizator partizanskog saniteta i profesor Medicinskog fakulteta u Ljubljani. Luschka, Hubert (1820-1875), nemaki anatom. Lautembacher Rene (1884-1968), francuski kardiolog.

Mac Burney, Charles (1845-1913), ameriki lekar. Macleod, John James Richard (1876 1935), kanadski naunik, suotkriva insulina, koji je s Bantingom podelio Nobelovu nagradu.
906

Mach, Ernst (1838-1916), moravskoaustrijski fiziar i psiholog. Maddox, Ernest Edmund (1860-1933), kotski oftalmolog. Madelung Otto Willhelm (1846-1926), neinaki hirurg.

Eponimni renik
Magendie, Francois (1783-1855), francuski, fiziolog i patolog. Maimonides Mose (1135-1204), jevrejski teolog, enciklopedista i lekar egipatskih sultana, autor znaajnih dela o uvanju zdravlja sa saznanjima iz psihosomatski orijentisane medicine. Majocchi Domenico (1849-1929), italijanski dermatolog. Malgaigne, Joseph Francois (1806-1865), francuski anatom i hirurg. Mallory, Frank Burr (1862-1894), ameriki patolog. Malpighi, Marcello (1628-1694), italijanski anatom i jedan od najznaajnijih utemeljitelja histologije. Manson, Patrick (1844-1922), britanski lekar, strunjak za tropske bolesti. Mantoux, Charles (1877-947), francuski lekar. Marchesani Oswald (1900-1953), nemaki oftalmolog. Marchiafava Ettore (1847-1935), italijanski patolog i hematolog. Marfan, Jean Bernard Antoine (1858 1942), francuski pedijatar. Marie, Pierre (1853-1940), francuski neurolog. Ma r rio t te Edme (1620-1684), francuski fiziar i botaniar, dao vane doprinose anatomiji oveka. Mazzini, Luis Yolando (1894- ), ameriki serolog. May, Richard (1863-1937), nemaki internista, s Grnwaldom pronaao po njima prozvanu tehniku bojenja. Mayerson, Manfred Martin (1916- ), ameriki serolog. Mayo, William James (1861-1939), jedan od brae Mayo, ameriki hirurg i suosniva uvenog hirurkog centra u Rochesteru (SAD). I njegov mladi brat Charles Horace (1865-1939) bio je istaknuti hirurg. Meckel, Johann Friedrich (1781-1833), nemaki anatom i hirurg, unuk nemakog lekara i prirodnjaka Joahanna Friedricha Meckela (1724-1774). Meckel mlai opisao je divertikulum, koji je po njemu nazvan. Menikov, Uja (1845-1916), ruski lekar i prirodnjak (najvie iveo u Parizu), otkriva fagocitoze, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu. Medin, Oskar (1847-1927), vedski pedijatar. Meduna, Ladislaus, savremeni maarski lekar. Meibom, Heinrich (1638-1700), nemaki lekar, anatom i profesor !storije i filologije. Meigs, J. V. (1892-1963), ameriki ginekolog, poznat po vrsti tumora koju je opisao. Meinicke, Ernst (1878-1945), nemaki lekar i serolog. Mellanby Adward (1884-195), istaknuti engleski farmakolog i organizator istraivakog rada. Meltzer, Samuel James (1851-1920), ameriki farmakolog sa B.B.V. Lyonom opisao po njima prozvan test. Mendel Gregor (1822-1884), moravski opat i prirodnjak, osniva savremene genetike i otkriva temeljnih zakona nasleivanja. Mendeljejev, Dimitrij Ivanovi (1819-1887), ruski hemiar koji je istovremeno, ali nezavisno od nemakog hemiara Lothara Meyera, izradio periodiki sistem elemenata. Menire, Prosper (1799-1862), francuski lekar. Meser, Franz Anton (1734-1815), austrijski lekar, osniva uenja o tzv. animalnom magnetizmu, u stvari pretea leenja hipnozom. Meulengracht, Einar (1887- ), danski internista. Meyerhof, Otto (1884-1951), nemaki fiziolog (kao izbeglica preselio se u SAD), dobitnik Nobelove nagrade za medicinu. Meynert, Theodor (1833-1892), austrijski neuropsihijatar. Mibelli, Vittorio (1860-1910), italijanski dermatolog. Miescher Johann Friedrich (1844-1895), vajcarski fiziolog. Mikulicz-Radecki, Johann (1850-1905), poljski hirurg, jedan od pionira grudne hirurgije. Millon, Nicolas Eugene August (1812 1867), francuski hemiar. 907

Eponimni renik Milosevic, Sima (1896-1943), jugosloven- Morgagni, Gianbatista (1682-1771), italiski mikolog, autor mnogih znaajnih rajanski lekar osniva savrmene patolodova iz ove oblasti, politiar marksistike anatomije i autor epohalnog dela o ke orijentacije. seditu bolesti. Milroy, William Forsyth (1855-1942), Moro, E. (1874-1951), nemaki pedijatar. ameriki internista. Mitchell/Silas Weir (1829-1914), ameri- Morton, William Thomas Greene (1819-1869), ameriki zubar, prvi priki neurolog. menio etarsku narkozu. Miyagawa, Yoneji (1885-1959), japanski Morvan, Augustin Marie de Lannitis bakteriolog. (181-1897), francuski lekar. Moebius, Paul Julius (1853-1907), neMoschcowitz EH (1879- ), amerika Iemaki neurolog. karka hematolog. Moli, Jakob Anton (1832-1914), holandski oftalmolog. Moynihan Berkeley George Andrew Moller Julius Otto Ludwig (1819-1887), (1866-1936), engleski hirurg, pronalanemaki internista. za novih instrumenata i postupaka. Mnckeberg, Johann Georg (1877-1925), Mundy, Jaromir von (1822-1894), austrijnemaki patolog. ski lekar pionir organizacije hitne poMohdor, Henri (1835-1962), francuski moi i modernog transporta ranjenika. anatom. Istakao se i kao ef misija u srpskim raMonod, Jacques (1910- ), francuski genetovima za osloboenje. tiar, nosilac Nobelove nagrade. Monteggia, Giovanni Batista Miiiler, Johannes (1801-1858), nemaki anatom i fiziolog, jedan od osnivaa sa(1762-1815), italijanski hirurg. Mooser, Hermann (1841-1871), vajcar- vremenih eksperimentalnih metoda u ski mikrobiolog i epidemiolog, opisao biomedicinskim naukama. Miiller, Paul Herman (1899-1965), vaj-s carski murini tip pegavca. Moarax, Viktor (1867-1930), nemaki of- hemiar, dobitnik Nobelove nagrade za talmolog, s K.T. Axenfeldom opisao uz- medicinu za otkrie insekticid-nog dejstva ronika jedne vrste konjunktivitisa. DDT-a.

Naboth, Martin (1675-1721), nemaki hirurg. Naffzlger, Howard Christian (1884-1956), ameriki hirurg. Nagel, Williabald (1870-1911), nemaki oftalmolog* Naegeli, Franz Karl (1778-1851), nemaki ginekolog i opstetiar. Naegeli, Otto (1871-1938), vajcarski hematolog. Najjar, Victor, savremeni ameriki pedijatar. Naunyn, Bernhard (1839-1925), nemaki internista. Neck, M. van, savremeni belgijski hirurg, s A. Odelbergom opisao po njima nazvan sindrom. Negre, amilo (1861-1927), italijanski neurolog. 908

Negri, Adelchi (1875-1912), italijanski patolog. Negro, Camillo, savremeni italijanski neurolog, opisao niz novih znakova i fenomena. Neelsen, Karl Adolf (1854-1894), nemaki patolog. Neisser, Albert (1855-1916), nemaki dermatolog, prvi opisao po njemu prozvane diplokoke. Neisser, Max (1869-1938), nemaki mikrobiolog. Nlaton, Auguste (1807-1873), francuski hirurg. Nelson, Robert Armstrong 22- ), ameriki serolog. Nernst, Walter Hermann (1864-1941), nemaki fiziar.

Eponimni renik Nessler, A. (1827-1905), nemaki hemiar. Neubauer, Robert (1895- ), slovenaki fiziolog, jedan od pionira modernog leenja kao i epidemiolokih istraivanja tuberkuloze u Jugoslaviji. Neumann Isidor (1832-1906), austrijski dermatovenerolog, bavio se i specifinom patologijom Bosne i Hercegovine. Newton, Isaac (1643-1727), veliki engleski fiziar. Nicolaier, Arthur (1862- ), nemaki internista. Nicolas, Joseph (1868-1960), francuski dermatolog. Nic olle , Ch ar le s Jule s He nr i (1866-1936), francuski mikrobiolog, dobitnik Nobelove nagrade za otkrie da vai prenose pegavac. Niehans, Paul (1882-1971), vajcarski urolog, poznat po svojoj terapiji sveirn embrionalnim elijama. U prvom balkanskom ratu bio u Srbiji na elu jedne misije Crvenog krsta. Niemann, Albert (1880-1921), nemaki pedijatar. Nightingale, Florence (1823-1910), engleska javna radnica i dobrotvorka, osniva modernog sestrinstva. Nikolski, Pjotr Vasiljevi (1858-1940), ruski dermatolog. Nissen, Rudolf (1896- ), ameriko-vajcarski hirurg nemakog porekla. Nissl, Franz (1860-1919), nemaki psihijatar. Nobel, Alfred (1833-1896), vedski hemiar i industrijalac, utemeljitelj po njemu prozvane zadubine. Nocard, Edmund Isidore Etiehne (1850-1903), francuski veterinar i mikrobiolog. Nocht, Bernhard (1857-1945), nemaki higijeniar, osniva poznatog Instituta za tropske bolesti u Hamburgu. Noguchi Hideyo (1876-1928), japanskog porekla ameriki bakteriolog i serolog. Nonne, Max (1861-1959), nemaki neurolog. Noorden, Karl von (1858-1944), nemaki gastroenterolog. Nothnagel, Hermann (1841-1905), nemaki lekar, profesor interne medicine u Beu. Nuck, Anton (1650-1692), holandski anatom. Nylander, Claes (1835-1907), vedski hemiar. Olivecrona Herbert Axel (1891- ), vedski neurohirurg. Oliver, William Silver (1836-1908), engleski vojni lekar. Ombredanne, Louis (1871-1956), francuski hirurg. Oppenheim, Hermann (1858-1919), nemaki neurolog. Oppenheim Moritz (1876-1949), austrijsko-ameriki dermatolog, sa E. Urbachom opisao necrobiosis lipoidica diabeticor. Orbeli, Leon Abgarovi (1882- ), ruski fiziolog, bliski saradnik Pavlova. Ortner, Norbert (1865-1935), austrijski internista. Osier, William (1849-1919), kanadsko-engleski internista, jedan od najveih kliniara svog doba.
909

Obermeier, Otto Hugo Franz (1834-1873), nemaki lekar. Obermayer, Fritz (1861-1925), austrijski internista, opisao indikansku probu. Ochoa, Severo (1905- ), pansko-ameriki fiziolog i biohemiar, s A. Kornbergom dobio Nobelovu nagradu za istraivanja o DNS i RNS. Ochsner, Albert John (1858-1925), ameriki hirurg. Ochsner, Edward William (1896- ), ameriki hirurg, pronalaza niza hirurkih instrumenata. Oddi, Rugiero (XIX vek), italijanski lekar i fiziolog. Ohm, Georg Simon (1789-1854), nemaki fiziar. Pronaao zakon kojim se moe izraunati jaina elektrine struje u kolu, kada su poznati napon na krajevima kola i otpor kola.

Eponimni renik Ostwald, Wilhelm (1853-1932), nemaki Pacchioni, Antonio (1665-1726), italijanksi anatom, Pacini Fillppo (1812-1883), italijanksi anatom. Paget, James (1814-1899), engleski hirurg. Paltauf, Richard (1858-1924), austrijski patolog. Pancoast Henry (1875-1939), radiolog. Pancoast William (1835-1897), ameriki hirurg. Pani, Josif (1811-1888), lekar i uveni srpski prirodnjak, jedan od osnivaa Srpskog uenog drutva. Pandy, Koloman (1868-1944), maarski psihijatar. Paneth, Joseph (1857-1890), austrijski fiziolog. Papenheim, Arthur (1870-1916), nemaki lekar. Paracelsus, Teophrastus, Bombastus von Hohenheim (1493-1541), renesansni lekar i alhemiar, nazvan Lutherom medicine. Pare, Ambroise (1510-1592), francuski vojni hirurg, vrlo zasluan za preporod hirurgije i njen napredak u XVI veku. Parinaud, Henri (1844-1905), francuski oftalmolog. Parkinskon, James (1775-1824), britanski lekar. Parrot Joseph Marie Jules (1839-1883), francuski pedijatar. Parry Caleb Hillier (1755-1822), engleski lekar, prvi opisao tireotoksikozu. Passavant, Phillip Gustav (1815-1893), nemaki hirurg. Pasteur, Louis (1822-1895), francuski hemiar i biolog, osniva savremene mikrobiologije i imunologije. Paul, Gustav (1859-1935), austrijski internista. Pauling Linus Carl (1901- ), ameriki hemiar i fiziar, dobitnik Nobelovih nagrada za herniju i za mir. Pavlik, Karei (1849-1894), eki ginekolog. 910 hemiar, dobitnik Nobelove nagrade. Pavlov, Ivan Petrovi (1849-1936), ruski fiziolog, autor uenja o uslovinim refleksima, nosilac Nobelove nagrade. Payr, Erwin (1871-1946), nemaki hirurg. Pean, Jules (1830-1898), francuski hirurg. Peii, Konstantin (1802-1882), srpski lekar, pretea ideje o zdravstvenom osiguranju neimunih graana. Penfield Wilder Graves (1841- ), kanadski neurohirurg. Perthes, georg (1869-1927), nemaki hirurg i radiolog. Petit, Jean-Louis (1674-1760), francuski hirurg. Petri, Julius Richard (1852-1921), nemaki mikrobiolog* Pettenkofer, Max von (1818-1901), nemaki higijeniar i fiziolog, jedan od osnivaa savremene naune higijene. Peutz, Johann (1886- ), holandski internista. Peyer, Johann Conrad (1653-1712), vajcarski anatom. Pfeiffer, Richard (1858^-1945), nemaki x mikrobiolog. Pflger, Eduard Friedrich Wilhelm (1829-1919), nemaki fiziolog. Pick, Friedel (1867-1926), praki internist. Pirogov, Nikolaj Ivanovi (1810-1881), istaknuti ruski hirurg i ortoped, opisao jednu metodu amputacije stopala. Pirquet, von Clemens (1874-1929), austrijski pedijatar, naroito se istakao u oblasti ishrane odojadi i alergije. Piskaek, LudwJg (1854-1932), beki ginekolog-akuer ekog porekla. Pitres, Jean Albert (1848-1928), francuski internist. Placido, A. portugalski oftalmolog iz 19. veka. Planck, Max (1858-1947), nemaki fiziar, nosilac Nobelove nagrade. Palatter, Felix (1536-1614), vajcarski lekar, reformator sistematike bolesti i medicinske nastave, pionir savremenijih shvatanja o duevnim bolestima.

Eponimni renik Plaut, Hugo Carl (1858-1928), nemaki mikrobiolog. Pleni, Marko Antonije (1705-1786), slovenaki lekar, profesor u Beu, autor vrlo savremene (spekulativnim a ne eksperimentalnim putem dobivene) koncepcije o specifinim uzronicima zaraznih boleWi. Plummer, Henri Stabkey (1874-1937), ameriki internista. PoiseuiHe, Jean Louis (1799-1869), francuski lekar i fiziar. Politzer, Adam (1835-1920), austrijski otorinolaringolog, jedan od osnivaa ove grane u savremenoj medicini. Pbncet, Antoine (1849-1913), francuski hirurg. Pot ain, P ierre Carl Edouar d (1825-1901), francuski lekar. Pott, Percival (1713-1788), engleski hirurg. Poupart, Francois (1616-1708), francuski anatom i hirurg. Prausnitz, Karl WiIIi (1876-1903) engleski bakteriolog nemakog porekla. Queckensedt, Hans, (1916- ), nemaki lekar. Quenu, Edouard (1897- ), francuski hirurg. Quervain, Fritz de (1868-1940), vajcarski hirurg. Radonii, Karlo (1879-1935), hrvatski internista, profesor Medicinskog fakulteta u Zagrebu. Radosavljevi, Aleksandar (1877-1956), srpski pneumolog, profesor Medicinskog fakulteta u Beogrdu Ramazzini, Bernardino (1633-1714), italijanski lekar, prvi je sistematski obradio podruje profesionalnih bolesti. Ramon, Gaston Leon (1886-1963), francuski mikrobiolog i serolog. Ramon y Cabal, Santiago (1852-1922), panski anatom i neurohistolog, dobitnik Nobelove nagrade. Ramsay, William (1852-1916), engleski hemiar, nosilac Nobelove nagrade. Pravaz, Charles Gabriel (1791-1853), francuski hirurg. Pregl, Fritz (18691930), austrijski hemiar. Prelog, Vladimir (1906- ), vajcarski hemiar hrvatskog porekla, nosilac Nobelove nagrade. Priessnitz, Vincenz (1790-1851), nemaki seljak i narodni lekar. PriestleY, Joseph (1733-1804), engleski hemiar, jeda od otkrivaa kiseonika. Pringle, John-James (1855-1922), engleski dermatolog. Prowazek, Stanislaus von (1875-1915), mikrobiolog ekog porekla, posebno se bavio rikeciozama. Pupin, Mihailo (1858-1935), ameriki naunik jugoslovenskog porekla. Naroito se istakao pronalascima u oblasti elektrotehnike i radiologije. Purkinje, Jan Evangelista (1787-1869), eki lekar, fiziolog i prirodnjak. Purtscher, Otmar (1854-1927), ameriki oftalmolog. Quick, Armand James (1894- ), ameriki lekar i biohemiar. Quineke, Heinrich Irenaeus (1842-1922), nemaki internist. Ramstedt, Wilhelm Conrad (1867- ), nemaki hirurg. Ranke, Karl Ernst (18701926), nemaki lekar. Njegova podela tuberkuloze na stadije je pozitivno uticala na razvoj znanja o toj bolesti. Ranvler, Louis Antoine (1835-1922), francuski anatom. Rathke, Martin Heinrich (1793-1860), nemaki lekar i prirodnjak. Rauchfuss, Karl Andrejevi (1835-1915), ruski pedijatar. Raynaud, Maurice (1834-1880), francuski lekar. Razes (Al Rai) (850-923), arapski lekar persijskog porekla,, veliki kliniar. autor uvenog dela o boginjama.
911

Eponimni renik Read, Jay Marion (1889- ), ameriki lekar. Reaumur, Rene Antoine Ferchault (1683-1757), francuski fiziar i entomolog, enciklopedijski prirodnjak. Recklinghausen, friedrich Daniel von (1833-1910), nemaki lekar i patolog. Reclus, Paul (1847-1914), francuski hirurg. Reed, Walter (1851-1902), ameriki vojni lekar i bakteriolog, zasluan za prouavanje prenoenja ute groznice. Reichstein, Tadeusz (1897- ), vajcarski hemiar poljskog porekla, s Kendallom i Henchom dobio Nobelovu nagradu za medicinu za istraivanja o hormonima nadbubrene lezde. Reiter, Hans (1881-1969), nemaki lekar. Opisao je sindrom negonoroikog uretritisa, konjunktivitisa i artritisa, koji nosi njegovo ime. Reil, Johannes Christian (1759-1813), nemaki anatom. Remak, Robert (1815-1865), nemaki neuroanatom i embriolog. Rendu, Henry (1844-1902), francuski internista. Retzius, Anders Adolf (1796-1860), vedski anatom i fiziolog. Retzius, Magnus Gustav (1842-1918), vedski anatom. Reverdin, Jacques Louis (1842-1908), vajcarski hirurg i patolog. Richet, Paul Robert (1850-1935), francuski fiziolog i imunolog, dobitnik Nobelove nagrade za istraivanja o anafilaksiji. Ricker, Gustav (1870-1948), nemaki patolog, osniva tzv. relacione patologije. Ricketts, Howard Taylor (1871-1910), ameriki mikrobiolog; posebno se bavio istraivanjem uzronika pegavaca i njemu slinih oboljenja. Riedel, Bernhard (1846-1916), nemaki hirurg, opisao jedan, po njemu nazvan, oblik hroninog tireoiditisa. Rikli, Arnold (1823-1906), vajcarski terapeut, zasnovao (na Bleduj tzv. atmosferske leenje, kombinaciju hidrohelioi aeroterapije. Ringer/Sidney (1834-1910), britanski farmakolog. Rhine, Heinrich Adolf (1819-1868), nemaki psihijatar.
912

Riolan, Jean (1580-1657), francuski anatom. Ritter, Johann Wilhelm (1776-1810), nemaki fiziolog. Rivalta, Fabio (1863-1959), italijanski patolog. Riva-Rocci, Scipione (1863-1936), italijanski pedijatar. Robertson, Argyll Douglas (1837-1904), kotski oftalmolog. Robinson, Robert (1883-1941), engleski biohemiar. Roemheld, Ludwig (1871-1938), nemaki internist. Roger Bacon (1215-1294), engleski enciklopedista, prirodnjak i filozof. Rokitansky, Karl (1804-1878), istaknuti austrijski patolog, jedan od stubova tzv. mlae beke medicinske kole. Rolando, Luigi (1773-1831), italijanski anatom. Rollier, Henri Auguste (1874-1954), vajcarski lekar, osnovao prve helioterapijske ustanove za leenje osteoartikularne tuberkuloze. Romanovski, Dimitrij Leonidovi (1861-1921), ruski internista i mikrobio/bg. Romberg, Moritz Henrich (1795-1873), nemaki neurolog. Rntgen, Wilhelm Conrad (1845-1925), nemaki fiziar, 1895. god. otkrio x-zrakove, koji su po njemu nazvani. Rorschach, Hermann (1884-1922), vajcarski psihijatar. Rosenbach, Anton Julius (1842-1923), nemaki hirurg. Rosenbach, Ottomar (18511907), nemaki internista. Rosenheim, Otto (1871-1955), engleski lekar i biohemiar austrijskog porekla. Roser, Wilhelm (1817-1888), nemaki hirurg. Rosolimo, Grigorij Ivanovi (1860-1928), ruski neurolog. Ross, Ronald (1857-1932), britanski vojni lekar, parazitolog, dobio Nobelovu nagradu za otkrie mehanizma prenoenja malarije. Rouget, Charles (1824-1904), francuski fiziolog.

Eponimni renik Rous, Francis Peyton (1879-1970), ameriki patolog, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu za istraivanja o virusnoj etiologiji nekih malignih tumrora. Roussy, Gustave (1874-1948), francuski patolog i onkolog. ROUX, Csar (1857-1934), vajcarski hirurg, naroito zasluan za terapiju apendicitisa. ROUX, Pierre Paul Emile (1853-1933), francuski mikrobiolog, saradnik Pasteura; imao je naroito zasluga u istraivanju imunolokih pojava kod difterije. Rovsing, Thorhild (1862-1927), danski hirurg. Rubner, Max (1854-1932), nemacW fiziolog. Ruffini, Angelo (1864-1929), italijanski anatom. Rumpel, Theodor (1862-1923), nemaki internista. Runge, Fried Hc h Ferdinand (1795-1867), znaajni nemaki hemiar, jedan od osnivaa organske hernije. Russel, William (1852-1940), kotski Iekar. Rutherford, Ernest (1871-1937), engleski fiziar - atomista, dobitnik Nobelove nagrade za herniju 1908. god. Ruysch, Frederik (1638-17}1), holandski anatom. Ruika, Leopold (18871977), vajcarski hemiar jugoslovenskog porekla. Rydygier, Ludwig (1850-1920), poljski hirurg, jedan od pionira gastroenteralne hirurgije. Schanz, Alfred (1868-1931), nemaki ortoped. Schaudinn, Fritz (1871-1906), nemaki mikrobiolog, otkriva blede spirohete, uzronika sifilisa. Schauman, Jo r gen (1879-1953), vedski dermatolog. Schauta, Friedrich (1849-1919), beki ginekolog. Scheele, Karl Wilhelm (1742-1786), vedski hemiar, otkrio kiseonik. Schick, Bela (1877-1967), ameriki pedijatar maarskog porekla. Schimmelbusch, Curt (1860-1895), nemaki hirurg. Schlatter, Carl (1864-1934), vedski hirurg. Schleich, Karl Ludwig (1859-1922), nemaki hirurg i pisac. Schlemm, Friedrich (1795-1858). nemaki anatom. Schlesinger Wilhelm (1869-1900), austrijski internista. Schloffer, Herman (1868-1937), nemaki hirurg. Schmidt Adolf (1865-1918), nemaki internista. Schmieden, Victor (1874-1947), nemaki hirurg^ Poznat po subokcipitalnoj punkciji, avu creva i perikardektomiji.

Saboauraud, Raymond Jacques Adrien (1864-1938), francuski mikolog - dermatolog. Sachs, Bernard (1858-1944) ameriki neurolog, koji je s Tayem opisao porodinu amaurotiku idiotiju. Sachs, Hans (1877-1945), nemaki serolog, s Georgijem opisao po njima prnzvanu reakciju. Sahli, Hermann (1856-1933), vajcarski lekar-internista, konstruisao hemoglobionometar. SaIk, Jonas (1914- ), pronalaza prve uspene vakcine protiv poliomijelitisa. Salmon, Daniel Elmer (1850-1914), ameriki mikrobiolog. Saltykov, Sergije (1874-1964), ruski patoloki anatom, decenijama profesor Medicinskog fakulteta u Zagrebu. Santorini, Giovanni Domenico (1681 1737), italijanski anatom. Santorio, Santorio (1561-1636), istarski lekar, profesor u Padovi, osniva kvantitativnih metoda u fiziologiji i prve sprave za merenje pulsa, termometra itd. Sauerbruch, Ferdinand (1875-1951), nemaki hirurg, posebno se istakao u oblasti grudne hirurgije. Scarpa, Antonio (1752-1832), italijanski anatom, hirurg i oftalmolog.
58 Medicinski leksikon

Eponimni renik Schoenlein, Johannes Lucas (1793 1864), istaknuti nemaki kliniar. Schottmller, Hugo (1867-1936), nemaki internista. Schller, Arthur (1874- ), austrijski neurolog. Schultz, Werner (1878-1947), nemaki internista. Schwann, Friedrich Theodor (1810-1882), nemaki anatom i histolog. Schwarte, Herman (1837-1910), nemaki otolog. Scopoli, Giovanni Antonio (1723-1788), !talijanski lekar i prirodnjak, vie godina bio rudarski lekar u Id rij L Secenov, Ivan Mihailovi (1829-1905), ruski fiziolog, posebno istraivao centralni nervni sistem. Sedov, Leonid Ivanovi (1907- ), ruski fiziar i pronalaza, otac Sputnika. Seignette, Pierre (1660-1719), francuski apotekar. Selye, Hans (1907- ), kanadski fiziolog maarskog porekla, poznat po svom uenju o adaptacionom sindromu i ulozi stresa. Semenov, Nikola] Nikolajevi (1896- ), ruski hemiar, dobitnik Nobelove nagrade. Semmelweis, Ignac Fllp (1818-1865), maarski ginekolog - akuer, pionir antiseptikog metoda u borbi protiv puerperalnih infekcija. Sertoli, Enrico (1842-1910), italijanski eksperimentalni fiziolog. Sharpey, William (1802-1880), kotski anatom. Sherrington, Charles Scott (1859-1952), engleski eurofiziolog, s Adrianom podeho Nobelovu nagrdu za medicinu. Sniga, Kiyoshi (1870-1957), japanski mikrobiolog. Shrapnell, Henry Jones (1761-1841), engleski anatom. Siegemundin, Justine (1648-1705), nemaka babica, znatno unaprediferporo diljsku tehniku, Sigerist, Henry (1891-1957), vajcarski istoriar medicine i strunjak za socijalnu medicinu. Silvester, Henry Robert (828-1308), engleski lekar.
914

Simmonds, Morris (1355-1925), nemaki patolog. Simpson, James Young (1811-1870), britanski ginekolog - akuer, pionir primene anestezije u porodiljstvu. Sippy, Bertram Walter (1866-1924), ameriki internista. Sjgren, Henrik Samuel Courad (1899-1939), vedski oftalmolog. Skene, Alexander (1838-1900), ameriki ginekolog. Skoda, Joseph (1805-1881), austrijski internista ekog porekla, pionir fizikalne dijagnostike. Smellie, William (1697-1763), engleski ginekolog - akuer. Soddy, Frederick (1877-1956), engleski fizikohemiar, dobio Nobelovu nagradu za radove iz oblasti radioaktivnih izotopa, Spallanzani, Lazzaro (1729-1799), italijanski prirodnjak. Spatz, Hugo (1888- ), nemaki neuropatolog. Spemann, Hans (1869-1941), nemaki zoolog i eksperimentalni embriolog. Speranski, Aleksej Dimitrijevi s (1888-1961), ruski patofiziolog, uenik Pavlova. Spieghel (Spigelius), Andrien van der (1578-1625), belgijski anatom. Spielmeyer, Walter (1879-1935), nemaki psihijatar. Stahl, Georg Ernst (1660-1734>, nemaki lekar i hemiar. Stannins, Herman Friedrich (1803-1883), nemaki fiziolog. Steinach, Eugen (1861-1944), austrijski lekar. Stellwag, Karl (1823-1904), austrijski oftalmolog. Stensen (St e no), Niels (1638-1686), danski lekar i anatom. Stern, Pavao (1913- ), jugoslavenski farmakolog, profesor Medicinskog fakulteta u Sarajevu. Sternberg, Carl (1872-1935), austrijski patplog. Still, George Frederick (1868-1941), engleski pedijatar. Stokes, William (1804-1978), dublinski internista.

Eponimni renik Strassmann, Paul Ferdinand (1866 1938), nemaki ginekololog Straus, Isidore (1845-1896), francuski lekar, pronalaza specifine reakcije za dijagnostiku malleusa. Strong, Richard Pearson (1872-1948), ameriki mikrobiolog i epidemiolog. Bio je ef amerike misije za borbu protiv pegavca u Srbiji 1915. god. Strmpel, Adolf Gustav (1853-1925), ameriki internista i neurolog nemakog porekla. Subboti, Vojislav (1859-1923), istaknuti srpski hirurg, jedan od osnivaa Medicinskog fakulteta u Beogradu. Sudeck, Paul (1866-1938), nemaki hirurg. Swieten, van Gerhard (1700-1772), ho* landski lekar i botaniar, vrlo uticajni kliniar i nastavnik, osniva medicinske kole u Beu, koja je zraila u mnoge zemlje Evrope. Sydenhzam, Thomas (1624-1689), znaajni engleksi lekar, obnavlja nekih hipokratskih ideja. Sylvius (de Ie Boe), Franciscus (1614 1672), holandski lekar, istaknuti jatrohemiar. Szent Gyrgy, Albert (1893- ), maarski fiziolog i eksperimentalni farmakolog. Nosilac Nobelove nagrade za medicinu za radove u oblasti oksidacionih procesa u eliji, kao i u oblasti uloge vitamina C.

ahovi, Ksenofon (1898-1956), srpski patolog i onkolog, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. tampar, Andrija (1888-1958), jugoslo-

venski higijeniar i strunjak za socijalnu medicinu, stekao velike zasluge za organizaciju preventivno-medicinske slube u Jugoslaviji.

Takata, Maki (1892- ), japanski patolog. Talma, Sape (1847-1918), holandski lekar. Tausk, Victor (1897-1919), austrijski psihijatar slovakog porekla (iveo niz godina u jugoslovenskim zemljama), jedan od istaknutih uenika S. Freuda. Tay, Waren (1843-1927), engleski oftalmolog. Tenon, Jacques Rene (1724-1816), francuski hirurg i patolog. Tesla, Nikola (1856-1943), ameriki pronalaza, jugoslovenskog porekla, u oblasti elektriciteta dao izvanredno znaajne i originalne priloge, od kojih su neki od znaaja i za medicinu. Theilr, Max (1.899--), ameriki mikrobiolog, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu za spravljanje prve vakcine protiv ute groznice. Theorell, Exel Hugo Theodor (1903- ), vedski biohemiar, laureat Nobelove nagrade za istraivanja o oksidacionim enzimima. Thibierge, Georges (1856-1926), francus58*

ki dermatolog. Thiersch. Karl (!22-1895), nemaki hirurg. Thiry, Ludvvig (1817-1897), belgijski fiziolog Thomas, Hugh Owen (1834-1891), britanski ortoped. Tiselius, Arne (1902-1971), vedski biohemiar, nosilac Nobelove nagrade za istrivanje o se minskim proteinima i za metodu elektroforeze. Tissot, Simon Andr (1728-1797), vajcarski lekar i zdravstveni prosvetitelj. Njegovo delo Avis au peuple, popularni saveti za uvanje zdravlja, prevedeno je na mnoge jezike i posluilo je i I. K. Lalangueu kao primer za njegove zdravstveno-prosvetitdjske spise. Todorovi, Kota (1887-1970), srpski infektolog, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Traube, Ludwlg (1818-1876), nemaki internista. Trendelenburg, Friedrich (1844-1924), nemaki hirurg.

915

Eponimni renik Trousseau, Armand (1801-1867), francuski internist. Tyndall, John (1820-1893), engleski fiziar.

Unna, Paul (1850-1929), nemaki dermatolog. Valleix, Francois (1807-1853), francuski lekar. Valsalva, Antonio Maria (1666-1723), italijanski natom. Vaquez, Henri Louis (1860-1936), francuski internista. Varolio, Costanzo (1543-1573), italijanski anatom. Vater, Abraham (1684-1751), nemaki anatom. Velpeau, Alfred (1795-1867), francuski hirurg. Vesal (Vesalius), Andreas (1514-1564), flamanski lekar, profesor u Padovi, preporoditelj anatomije, su velikim uticajem i na napredak drugih grana medicine. Vidal, Emanuel (1825-1893), francuski dermatolog. Wagner- Jauregg, Julius Ritter von (1875-1940), austrijski neuropsihijatar, dobio Nobelovu nagradu za medicinu za uvoenje piretoterapije u tretiranju neurosifilisa. Waldeyer, Heinrich Wilhelm von (1836-1921), nemaki anatom. Warburg, Otto (1883-1970), ameriki fiziolog nemakog porekla, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu. Wartenberg, Robert (1887-1956), ameriki neurolog nemakog porekla. Zauzimao se da se refleks poznat kao Lassegueov nazove Lazareviev refleks. Wasserman, August Paul (1866-1925), nemaki mikrobiolog i serolog. Water-house, Herbert (1864-1931), kotski lekar. Weber, Ernst Heinrich (1795-1878), nemaki anatom i fiziolog. Keigert, Karl (1845-1904), nemaki patolog.
916

Vieussens, Raymond de (1641-1715), francuski lekar i anatom. ViIIemin, Jean Anoine (1827-1892), francuski vojni lekar, uspeo da dokae da je tuberkuloza infektivna bolest. Vincent, Jean Henri (1862-1900), francuski lekar. Virchow, Rudolf (1821-1902), nemaki patolog i antropolog, utemeljitelj tzv. celularne patologije. Volhard, Franz (1872-1950), nemaki internista - nefrolog. Volta, Alessandro (1745-1827), italijanski fiziar, posebno se istakao radovima u oblasti elektriciteta. Vuji, Vladimir (1894-1953), srpski neurolog, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Weil, Edmund (1880-1922), praki mikrobiolog. Weinberg, Michel (1868-1940), francuski patolog. Weismann, August (1834-1915), nemaki lekar i biolog, posebno se bavio teorijom evolucije. Wells, Thomas Spencer (1818-1897), britanski hirurg. Wenckebach, Karl Friedrich (1864-1940), holandski internista, prvi opisao i objasnio bolest beriberi. Werilhof, Paul Gottfried (1699-1767), nemaki lekar. Wernicke, Carl (1848-1905), nemaki neurolog. Wertheim, Ernst (1864-1920), austrijski ginekolog. Westphal, Alexander Karl Otto (1863-1941), nemaki psihijatar. Wickerhauser, Teodor (1858-1946), osniva savremene hirurgije u Hrvatskoj,

Eponimni renik profesor Medicinskog fakulteta u Zagrebu. Widal, Fernand (1862-1929), francuski Iekar - internita, otkrio reakciju aglutinacije u obolelih od crevnog tifusa. Willis, Thomas (1621-1675), engleski anatom. Wilson, Samuel Alexander Kinnier (1878-1936), engleski neurolog. Winslow, Jacques Benigne (1669-1790), francuski anatom. Wirsung, Johann Georg (1600-1643), nemaki lekar. Wolff, Kaspar Fridrich (1733-1794), ruski anatom i fiziolog. Wright, Almroth Edward (1861-1947), engleski mikrobiolog. Wundt, Wilhelm (1832-1920), nemaki filozof i fiziolog.

Yersin, Alexandre Emile (1863-1943), vajcarski lekar, strunjak za tropske bolesti.

Zangenmeister, Wilhelm (1871-1930), nemaki ginekolog. Zenker, Friedrich Albert (1825-1898), nemaki patolog. Zeik Carl (1816-1888), nemaki optiar i industrijalac. Zenker, Konrad (1894- ), nemaki histolog.

Ziehl, Franz (1857-1926), nemaki neurolog. Zinsser, Hans (1878-1940), ameriki bakteriolog, strunjak za rikecioze, lan amerike misije protiv pegavca u Srbiji za vreme prvog svetskog rata. Zondek, Bernhard (1891-1966), izraelski ginekolog nemakog porekla. Zuckerkandl, Emil (1849-1910), austrijski anatom.