Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword or section
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Ecce Homo Friedrich Nietzsche

Ecce Homo Friedrich Nietzsche

Ratings: (0)|Views: 7 |Likes:
Published by Nenad Marinković

More info:

Published by: Nenad Marinković on Feb 03, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/24/2013

pdf

text

original

 
Fridrih Ni
č
e
 
ECCE HOMO
 KAKO POSTAJEMO ONO ŠTO JESMO
Sadržaj:
PREDGOVORZAŠTO SAM TAKO MUDARZAŠTO SAM TAKO PAMETANZAŠTO PIŠEM TAKO DOBRE KNJIGERO
ð
ENJE TRAGEDIJENESAVREMENALJUDSKO, ODVIŠE LJUDSKO. S dva nastavkaZORA. Misli o moralu kao predrasudiVESELA NAUKATAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA. Knjiga za svakog i ni za kogaS ONE STRANE DOBRA I ZLA. Predigra za filozofiju budu
ć
nostiGENEALOGIJA MORALA. Polemi
č
ki spisSUMRAK IDOLA. Kako se filozofira
č
eki
ć
emSLU
Č
AJ VAGNER. Problem muzikantaZAŠTO SAM SUDBINA
 
 PREDGOVOR1Predvi
ñ
aju
ć
i da uskoro moram pred
č
ove
č
anstvo izi
ć
i s najtežim zahtevom, koji mu jeikada bio postavljen,
č
ini mi se neizbežnim da kažem
ko sam ja.
U osnovi, to bi moglo da je ve
ć
poznato, jer nisam propustio da se »posvedo
č
im«. No, nesrazmera izme
ñ
u veli
č
inemoga zadatka i
malenkosti
mojih savremenika došla je do izraza u tome da me nisu ni
č
uli, pa
č
ak ni videli. Živim od sopstvenog kredita, a možda je to samo predrasuda daživim?... Potrebno je samo da progovorim ma s kojim »obrazovanim«, koji preko letanai
ñ
e u Gornji Engadin, pa da se uverim da
ne
živim. . . U tim okolnostima je, naime,dužnost — protiv koje se, u osnovi, buni moja navika, još više ponos mojih instinkata —re
ć
i:
Č 
ujte me, jer ja sam taj i taj! Pre svega, ne zamenjujte me!
 2Ja nisam, na primer, nipošto nikakav bauk, nikakvo moralno
č
udovište — ja sam, štaviše,priroda protivstavljena vrsti
č
oveka koja se dosad poštovala kao puna vrlina. Me
ñ
u nama,
č
ini mi se da upravo otuda poti
č
e moj ponos. U
č
enik sam filozofa Dionisa, i pre bih jošvoleo da budem satir nego svetac. Ali, neka se samo pro
č
ita ovaj spis. Možda mi je pošloza rukom, možda ovaj spis nije ni imao nikakav drugi smisao nego da tu protivstavljenostizrazi vedro i blagonaklono. »Poboljšavanje«
č
ove
č
anstva bilo bi poslednje što bih
 ja
 obe
ć
avao. Ne
ć
u ustoli
č
avati neke nove idole; stari bi morali da nau
č
e šta je to biti naglinenim nogama.
 Rušiti idole
(moja re
č
za »ideale«) — to ve
ć
spada pre u moj posao.Kada se lažju
izmislio
idealni svet, realnost je u znatnom stepenu lišena svoje vrednosti,svoga smisla, svoje istinitosti. . . »Istiniti svet« i »prividni svet« — još jasnije:
lažirani
 svet i realnost. . .
 Laž 
ideala bila je dosad kletva ba
č
ena na stvarnost. Zahvaljuju
ć
i tojlaži, samo
č
ove
č
anstvo je, sve do svojih najnižih instinkata, postalo lažirano i lažno —dospevši do obožavanja
naopakih
vrednosti umesto onih s kojima bi mu tek bilozajam
č
eno napredovanje, budu
ć
nost, vrhovno
 pravo
na budu
ć
nost.3
Ko zna da diše vazduh mojih spisa, zna da je to vazduh viso
č
 ja,
 jak 
vazduh. Za njegase mora biti stvoren, ina
č
e opasnost nije mala da se u njemu prehladimo. Led je blizu,usamljenost je neizmerna — ali kako sve stvari mirno po
č
ivaju usred svetlosti! Kako seslobodno diše! Koliko se toga ose
ć
a
 pod 
sobom! — Filozofija je, kako sam je dosadrazumevao i živeo, dobrovoljni život usred leda i na visokim planinama, traganje za svimstranim i dostojnim upitnosti u ljudskom postojanju (Dasein),za svim onim što je dosad,pomo
ć
u morala, bilo prognano. Dugo iskustvo, koje sam stekao takvim lutanjem u
 zabranjenom,
nau
č
ilo me da na uzroke zbog kojih se dosad moralisalo i idealisalo,gledam sasvim druk
č
ije nego što bi to moglo biti poželjno: osvetlila mi se
skrivena
 povest filozofa, psihologija njihovih velikih imena. — Sve više je za mene postajalopravo merilo vrednosti koliko istine
 podnosi,
na koliko se istine
odvažuje
neki duh.Zabluda (— vera u ideal —) nije
 
slepilo
,
zabluda je
kukavi
č 
luk...
Svako postignu
ć
e, svaki
 
korak napred u saznanju
 poti
č 
e
iz smelosti, iz strogosti prema sebi, iz
č
istote u odnosu nasebe... Ja ne osporavam ideale, samo navla
č
im rukavice pred njima . . .
 Nitimur in v e t i t u m:
jednom
ć
e u tom znaku pobediti moja filozofija, jer se na
č
elno, dosad, uvekzabranjivala jedino istina. —4— Me
ñ
u mojim spisima izdvaja se moj
 Zaratustra.
On je najve
ć
i poklon koji sam u
č
inio
č
ove
č
anstvu, i koji mu je ikada dat. S glasom koji premoš
ć
uje milenijume, ta knjiga nijesamo najviša knjiga koja postoji, knjiga pravog planinskog vazduha — cela
č
injenica
č
ovek neizmerno je daleko ispod nje —, ona je i
najdublja,
ro
ñ
ena iz najunutrašnjijegbogatstva istine, neiscrpni bunar u koji se ne spusti nijedno vedro a da se ne vrati punozlata i dobrote. U njoj ne govori nikakav »prorok«, nijedan od onih jezovitih dvopolacabolesti i volje za mo
ć
, koga zovu utemeljiva
č
em religije. Da se ne bi u
č
inila nepravda,dostojna sažaljenja, smislu njegove mudrosti, mora se, pre svega, ta
č
no
č 
uti
ton kojidolazi iz tih usta, taj halkionski ton. »Najtiše su to re
č
i, koje donose oluju, misli koje,dolaze
ć
i na golubijim nogama, kormilare svetom
 —
«
.
 Smokve opadaju sa stabala, dobre su i slatke; i dok padaju, prska im crvena opna.
 
Ja samseverac za zrele smokve.Tako, poput smokava, padaju vam ove pouke, prijatelji moji: pijte sada njihov sok, jeditenjihovo slatko meso! Okolo je jesen, vedro nebo, poslepodne —.Tu ne govori nikakav fanatik, tu se ne »propoveda«, ne teži se žudno za verom: izbeskrajnog obilja svetlosti i dubina sre
ć
e te
č
e kap po kap, re
č
po re
č
— nežna sporost jetempo tih beseda. I takve sežu samo do najodabranijih; povlastica bez premca je biti ovdeslušalac; nikome nisu tek tako date uši za Zaratustru... Nije li, sa svim tim, Zaratustra
 zavodnik?...
No, šta pak on sam re
č
e kada se prvi put opet vratio u svoju usamljenost?Upravo suprotno od onoga što bi u takvom slu
č
aju rekao neki »mudrac«, »svetac«,»iskupitelj sveta« i drugi neki
decadent...
On ne govori samo druk
č
ije, on i
 jeste
 druk
č
iji...Sam odlazim sada, u
č
enici moji! I vi po
ñ
ite odavde, sami! Tako ho
ć
u.Idite od mene i branite se od Zaratustre! I još bolje: stidite ga se! Možda vas jeobmanjivao.
Č
ovek saznanja mora ne samo voleti svoje neprijatelje, on mora mo
ć
i da mrzi i svojeprijatelje.Loše se odužuje u
č
itelju, ako se uvek ostaje jedino u
č
enik. I zašto ne biste
č
upkali s mogvenca?Poštujete me, ali šta ako jednoga dana vaše poštovanje
 presahne?
Pazite se da vas nezgromi neki kip!Velite da verujete u Zaratustru? Ali šta stoji do Zaratustre! Vi ste moji vernici, ali šta stojido svih vernika!Još se niste tražili: umesto toga našli ste mene. Tako
č
ine svi vernici; stoga se tako malodobija od svih vera.Sada vas pozivam da izgubite mene i na
ñ
ete sebe; i tek
kada me se svi budete odrekli,
vrati
ć
u vam se
...
 

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->