• Embed Doc
  • Copy Link
  • Readcast
  • Collections
  • CommentGo Back
 
Игор Бојовић
МАЧОР У ЧИЗМАМА
херојска комедија
ЛИЦА:МЛИНАР ЖИЛ, ко од брашна седа глава која мисли и кад спава, касније МАЧОР ЛЕ ФЈОДОР, што воли дапреде па бива препреден;ПТИТ, најстарији млинарев син;ЖЕРАР, средњи млинарев син;ТОДОР, најмлађи млинарев син, тек осредње глуп, вредан и фин;ЖАК, дворска луда жељна вишег положаја;ГЕНЕРАЛ ЛЕ БРЕ, чврста рука, него шта!ВОЈНИК I и ВОЈНИК Ii, гарда лимена краљевскога имена;КРАЉ ЛУЈ ЗАБОРАВНИ, сенилан и одвећ сетан да би био сретан;ВИКОНТЕСА АГНЕСА, брбљању склона, уз то заљубљена у генерала Ле Бреа;ПРИНЦЕЗА АНАСТАЗИЈА, мазна, снена и нежна као цвет;ДИВ ЛЕ ГИШ, господар рустикални дворца мрака и ужаса, зло са хиљаду приказања;У СРЕД ПРИЧЕ ОЖИВИ И ШУМА КОЈА СЕ КАСНИЈЕ ПРОМЕТНЕ У МАЧКЕ -- ТИГРАСТЕ, БЕЛЕ,ЦРНЕ, ШАРЕНЕ, ДВОРСКЕ, УЛИЧНЕ, СЕОСКЕ, УГЛАЂЕНЕ, ОФУЦАНЕ И ОСТАЛЕ.
(Двориште воденице седог млинара Жила. Његови синови Птит и Жерар седе за баштенским столом. Играју карте. Најмлађи Тодор из воденице тегли џак брашна. Крај воденице поток жубори.)
ТОДОР: Авај, судбо, авај! Да сам женско Пепељугом би ме звали!
(Тодор се спотакне. Брашно се проспе на сред сцене. Тодор падне у брашно.)
ПТИТ: Тодоре па Тодоре, брацо, то ти је зато што пуно па пуно радиш. А ко ради па ради, брате, о главиму се радило!ТОДОР: Ех, лако је вама кад бадава проводите време.
(Тодор одмахне руком. Однесе џак. Птит једе велики сендвич. Птит је мали и дебео, а Жерар је висок и мршав.)
ЖЕРАР: Еј, Птит, престани да ждереш.ПТИТ: Уи, уи, па да будем нервозан ко ти!ЖЕРАР: Ја се никад не нервирам. Ја се само бринем за тебе.
(Заједљиво.)
Да се не претвориш у лоптицускочицу.ПТИТ: Е бићу још дебљи кад изгубиш уштеђевину! Ђаконије разне сада ми се смеше!
(С надмоћнимосмехом.)
Жерар, карте на сто! Пик ил каро?
(Тодор оде по други џак у млин. Жерар позелени од муке. Тресне шаком о сто. Потом се уздржава.)
ЖЕРАР: Седам, осам, девет, десет. Ја се никад не нервирам! Херц ил треф?ПТИТ: На лицу ти видим блеф!ЖЕРАР: Варо си ме за бадава, вади кеца из рукава!
(Тодор усплахирен истрчи из млина.)
ТОДОР: Доста свађе, браћо! Нашем оцу је позлило!
(Птит и Жерар баце карте.)
ЖЕРАР: О, не! Зар опет!ПТИТ: Зар сад кад ме окренула срећа!ТОДОР:
(Снуждено.)
Наш седи отац нас заувек напушта.
(Птит и Жерар га слеђено погледају. Из млина, поштапајући се са два штапа изађе седи млинар Жил.)
МЛИНАР ЖИЛ: Авај, судбо, авај! Сви ми дани сиви један другом личе, децо моја, видим, крај ми сепримиче. И пре него одем ја хтео бих знати што до сада још спознао нисам: ка успеху шта нас води?
 
ПТИТ И ЖЕРАР:
(У глас.)
Пуки случај, коло среће!МЛИНАР ЖИЛ: А ти сине, најмлађи, одговора знаш ли?ТОДОР: Рад, рад, рад и само рад.ПТИТ: Рад?ЖЕРАР: То су само приче!ПТИТ: У животу све се...ЖЕРАР: Само срећом стиче!
(Птит пребацује шпил карата из једне у другу руку.)
ПТИТ: Срећа, срећа и само срећа! Ла шанс!МЛИНАР ЖИЛ: Рад и случај -- мало среће? Фали ту и нешто треће!ЖЕРАР: Шта треће, оче? Говори нам брзо, да ратосиљамо се беде!МЛИНАР ЖИЛ: Кад бих ја то знао више бих вам дао. Сине мој најмлађи, остављам ти овај искривљенизлатник.
(Млинар пружи Тодору златник. Тодор узме златник. Разгледа га.)
ПТИТ: Цео златник?ЖЕРАР: А нама?МЛИНАР ЖИЛ: Вама млин и васцело имање.ТОДОР: Њима млин, а мени златник само?МЛИНАР ЖИЛ: Слушај добро, сине, шта ће отац рећи! Све што они имају ти ћеш радом стећи.Пророчанство једно сад ти отац пише: одговор пронађи -- стећи ћеш и више! Нек ти буде зато унаследство дато аманета бреме: да учиниш оно што ја за живота свога урадио нисам...ЖЕРАР И ПТИТ: А шта то? А шта то?МЛИНАР ЖИЛ: ... -- да ожениш принцезу и постанеш краљ!ПТИТ: Брате Жерар, оцу је јако позлило.ЖЕРАР: Брате Птит, он не зна шта говори.МЛИНАР ЖИЛ: Осим рада и коцкарске среће спознаш ли и треће, аманет ћеш моћи да оствариш, сине.Тад богатство твоје највеће ће бити. Зато, буди срећан, немој лице крити!ТОДОР: Тај аманет, оче, жито не меље! Авај, судбо, шта ли мене чека? Њима млин, а мени аманет. Је л' се једе тај аманет, оче?
(Млинар дубоко уздахне. Хвата се за груди.)
МЛИНАР ЖИЛ: У грудима бол ме разарати поче!Децо моја драга,напушта ме снага.Нестајем без трага!ПТИТ: Оче, не напуштај нас! Шта ћемо да једемо ако ти одеш?ЖЕРАР: Ко ће о нама да се брине, татице наш једини1 О, мон папа, остани, не одлази!МЛИНАР ЖИЛ: Збогом, децо, време пролази!
(Тодор засвира нешто сетно на мандолини.)
ЖЕРАР: Не свирај, бре, док отац нам мре!ТОДОР: Од туге се браним.ПТИТ: Авај, чиме да се храним?
(Тодор настави да свира. Отац се хвата за срце. Седа у барку са једним једром. Пева сонг. Чудесна шума заплеше по сцени.)
МЛИНАР ЖИЛ: Сто година од смрти сам ја тражио лек,од све муке белу главузарадио тек!У животу ја самимо силан планда планинар будем,да освојим Мон Блан,да принцезу оженим
 
и краљ да постанем,цео свет да променим,а ја исти останем!Ал од силних жеља,ко што је и ред,оста само једна,постах млинар сед!Бејах чедан и угледан,врло смеран, супруг веран!Од мене вам не бешевреднијег човекапа рад тога, верујем,сами рај ме чека,па рад тога верујем,сами рај ме чека!Паради, паради!Збогом, свете, овоземаљски!Збогом! Адије!
(Тодор покрије лице рукама. Сценом заплеше чудотворна шума. Шума издиже барку са млинарем Жиломпрема небу. Шума предаје барку таласима. Таласи носе барку према хоризонту. Прасне муња. Сцену димпрекрије. Чудесна сила подиже млинареву барку у небо.)
ЖЕРАР: Шта би ово, ме фрер?ПТИТ: Шта сад да радимо кад не знамо да радимо? Да продамо млин?ТОДОР: Немојте, браћо! Ја вам се у најам нудим. Не иштем више до коре хлеба и кров од цигле уместонеба...ПТИТ: Богме, брате, ми ни себе хранит не можемо...ЖЕРАР: Јер радити не знамо. По томе смо врло слични -- том науку нисмо вични!ТОДОР: Ево, ја ћу уместо вас жито млети! Ја ћу хтети!ПТИТ: Жито, жито, жито...ЖЕРАР: Целог нам живота брашњавога само мељемо и мељемо! Е па доста је било! Не бих да се правимфин, гласам да се прода млин!
(Жерар тресне шаком по столу. Одједном се све затресе. Браћа се једва одржавају на ногама. Чује сесилна тутњава. Све се љуља као да је земљотрес.)
ПТИТ: Авај, брате Жерар, у чему је ствар?ЖЕРАР: Све се дрма, све се тресе, да л' то хлебац од нас месе?ПТИТ: Ох, хлебац! Икад више да ли ћу га јести?
(Тодор се покрије рукама по глави. Из мрака израња огроман и ружан Див ле Гиш. Како закорачи све се још јаче затресе.)
ПТИТ: Д, д, д... див!ЖЕРАР: Див ле Гиш!ТОДОР: Тиранин и злотвор!ДИВ ЛЕ ГИШ: Ваш добротвор!Рустикални ја сам див,за недела многа крив!Левом руком болест нудим,десном ледим и снег вејем,паметног ћу да излудим,диљем диља ја смрт сејем,диљем диља ја смрт сејем!Левом, десном, нудим ратда уништи брата брат!Немојте се надатисви ћете настрадати!
of 00

Leave a Comment

You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...
You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...