Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
13Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
LAZA LAZAREVIC

LAZA LAZAREVIC

Ratings:

5.0

(2)
|Views: 6,073 |Likes:
Published by Damir

More info:

Published by: Damir on Feb 14, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC or read online from Scribd
See more
See less

05/22/2013

 
ЛАЗА ЛАЗАРЕВИЋ-ПРИПОВЕТКЕСадржај
 
Предраг Протић ПредговорПриповеткеШвабицаПрви пут с оцем на јутрењеШколска иконаНа бунаруВертерСве ће то народ позлатитиВетарРечник мање познатих речи и израза
Предраг ПротићПредговор
Има писаца код којих процес сазревања траје дуго а путања њихова развоја показује кривудаву линијууспона и падова пре но што постигну резултате који им доносе глас добрих писаца. Таквих писаца нијемало, и већина је тако почела. Али има и оних других, код којих процес сазревања није видљив, чији се растне обавља пред читаоцима него у њиховој радној соби и који својим првим радовима остају у књижевности.Лаза Лазаревић припада овој другој групи писаца; он је почео без почетништва. Његова прва објављенаприповетка
Први пут с оцем на јутрење
уједно је и једна од његових најбољих приповедака. Из теприповетке могла би се сагледати Лазаревићева опредељења, склоности и начин мишљења, односнопримања утисака из спољашњег света и изражавања тих утисака.Рођен у Шапцу 1851. године у трговачкој породици, Лазаревић је учио гимназију у своме родном граду и уБеограду, где се и уписао на тадашњи Правни одсек Велике сколе. Кад је дошао на Велику школу, покретмеђу омладинцима изазван идејом и деловањем Светозара Марковића био је у пуном јеку. И Лазаревићприлази том покрету. Учи руски језик да би могао да чита и непреведене списе руских револуционарнихдемократа, држи популарна предавања из природних наука, преводи краће чланке Чарлса Дарвина и МајклаФарадеја. Лазаревић почиње да преводи и познат роман Чернишевскога
Шта да се ради
који, како сам каже,"својим читаоцима показује пут којим се долази до друштвенога благостања". Он је и секретар, или како сето онда звало: писар, студентског друштва "Побратимство", чија је управа у рукама студената-социјалиста.Али се овај нови утицај сукобљава са једним другим утицајем који се временом показао јачим. Под утицајемваспитања које је добио у породици од мајке, изузетно јаке жене, који никада није могао а ни желео дапревазиђе, Лазаревић се поступно и постепено одваја од "нових" људи и од "нове" науке и, као што тообично бива, постаје њихов противник. По повратку из Берлина, где је као државни стипендист студираомедицину, одвојивши се од београдске духовне и политичке климе, тај раскид постаје потпун. Радио је каопрактичар, цивилни и војни лекар, и уз пут се бавио књижевним радом. Написао је неколико написа изобласти медицинске науке и био први српски лекар и научник који је у своме раду употребљавао микроскоп.У историји медицине у Србији остаће исто тако познат по примени нових метода у лечењу неких болести.Кад је Лазаревић почео да пише, србијанска стварност није пружала нимало ружичасту слику. Осамдесетегодине прошлога века остаће у историји написане као раздобље владалачке самовоље и полицијског насиља; једна у крви угушена буна и један, противно националним интересима вођен и несрећно изгубљен рат, јесунајпознатији, али не и једини трагични догађаји тога доба. Економске прилике у земљи су се озбиљнопогоршавале. Процес распадања старих породичних задруга, у које је Светозар Марковић полагао великенаде и приписивао им одлучујућу улогу у српском друштвеном преображају, био је већ одавно завршен.
 
Процес пропадања сељака и даље се несметано развијао тако да се великом броју материјалноупропашћених сељака придружио не тако мали број материјално посрнулих или сасвим пропалих малихтрговаца и ситних занатлија. Човеку као што је био Лазаревић такав свет није могао да буде по укусу, али онније могао ни да верује у неки друштвени напредак и у измену тога неподношљивог стања. Васпитан упатријархалном духу, с врло живим и развијеним осећањем породице и за породицу, носећи у себи отпорпрема "новим" људима којима је и сам некада припадао и "новој" науци коју је некад и сам исповедао,Лазаревић се окренуо прошлости. Свет његова детињства и првих сазнања о животу чинио му се каонајправичније устројен свет, као свет добрих људи, пословичног поштења и примерне радљивости и он јежелео да га овековечи и, посредно, стави насупрот свету у коме живи.Али, као што то често бива (редовно код даровитог писца који критикује свет у коме живи с конзервативнихпозиција}
 
писац
 
говори
 
 једно а каже друго. И Лазаревић је нехотице открио тај свој патријархални свет иприказао га друкчијим но што је желео да га прикаже. У томе свету живот се развијао по једном одређеном реду који је за све људе обавезан и непроменљив. "Боље да пропадне село него у селу адет" гласи једнанародна пословица која би могла да послужи и као одличан путовођа на путу кроз тај свет. Постојипородица и постоји појединац; појединац је члан породице, али никако не и самостална личност. Ако дођедо неспоразума међу њима, појединац има да се приклони породици. Могућност да породица није у правуни као теоријска претпоставка не може се примити у том свету. Лазаревић је у том свету видео свет среће испокојства; оно што је у ствари приказао било је "мрачно царство", како је руску патријархалну породицуназвао Доброљубов. У његовој приповеци
Швабица
Миша Маричић жели да се ожени девојком која би мупо свему одговарала. Али, она је странкиња и његова породица не би могла да је као такву прихвати.Схватању породице он жртвује своју личну срећу, на шта, можда, има право, али и срећу девојке коју воли,на шта нема право. Митар у приповеци
Први пут с оцем на јутрење
на коцки губи цело своје имање идоводи до просјачког штапа целу своју породицу, али њему нема нико да се супротстави јер је он деспот,глава породице. И кад наопако ради, он ради најбоље што може. Јер он зна све и може да чини што хоће. У
 Школској икони
поп
 
ће
 
запретити да ће за инат продати свиње у бесцење и њему нико неће моћи да сесупротстави. Он ће покушати да спречи своју кћер да послуша глас свога срца и кад се она његовој одлуцисупротстави, она за њега више неће постојати. Као што се види, Лазаревићев патријархални свет, у својојоснови, далеко је од тога да буде идеално саздан, чак и онда кад се посматра улепшан и с његовенајидеалније стране.Лазаревић је био један од првих српских приповедача који је обратио пажњу на унутрашњи свет личностикоје приказује и на психолошку анализу. Код Милована Глишића и Јанка Веселиновића психолошке анализеу неком дубљем смислу те речи готово и нема. Код Јакова Игњатовића она је сведена на најмању могућумеру. Сремац се ограничава на опис спољашњих манифестација унутрашњих ломова, и то више каохуморист него као психолог. А Лазаревића баш психологија интересује. Он управо највише слика преломе учовеку, онај тренутак кад после претрпљеног пораза у човеку настаје морални преображај: Митра кадоборене главе признаје свој пораз и са сузама у очима трази подршку и утеху, Аноку
(На бунару)
у тренуткусазнања да је највећа срећа у послушности, а једина права слобода у покорности, Мару
(Школска икона)
кадсе враћа као покајница и сва у сузама тражи од оца опроштај. Те преломе и преокрете Лазаревић дајезанимљиво са завидном вештином и са одличним познавањем психологије. Сликајући понеки пут, као кодМитра и Аноке, само спољашња изражавања унутрашњих немира, он изврсно дочарава сву величину и јачину унутрашњих потреса и целокупну драму која се у личностима збива, док је у
Швабици
МишаМаричић предмет прилично прецизне и савесне психолошке анализе.А шта је узрок душевним ломовима и кризама у томе свету који је, за Лазаревића, најбољи од свих могућихсветова и једини могући свет? Јер ако у томе свету има озбиљних потреса, онда тај свет или није тако ваљанкао што би то Лазаревић хтео да покаже или односе у том свету неко са стране мути. На ова питања могу дабуду два потврдна или два одрична одговора. Лазаревић, међутим, одрично одговара на прво а потврдно надруго питање. Он оглашава за кривца ново време које куца на врата старог света и новог човека који јеносилац тог новог времена у оној истој мери у којој је то ново време створило њега. Око тога ко је управотај нови човек у Лазаревићевим приповеткама постоји код нас један мали, у основи привидан спор. ЈованСкерлић види у њему ученика Светозара Марковића, а Мирослав Ђорђевић радикале који су Светозарево
 
учење изневерили. У време кад је Лазаревић писао, оновремене разлике између радикала и ученикаСветозара Марковића нису се виђале онако јасно као што се виде данас; за сав свет они су били једно истоили готово једно исто. "Нови" човек би, дакле, звао се радикал или Светозарев ученик, био присталицаучења Светозара Марковића. Уосталом, овде је много занимљивије какав је Лазаревићев однос према томеновом човеку од тога ко је управо тај Лазаревићев "нови" човек. И шта је овога нагонило да се тако одредипрема својим некадашњим истомишљеницима."Новим" човеком бавила су се тројица наших реалиста: Глишић, Лазаревић и Сремац. Однос све тројицепрема новом човеку је сличан: негативан. Бивши "црквењак" Глишић обрачунавао се у
Новом Месији са
својом социјалистичком младошћу на нимало симпатичан начин и са оштрином једног ренегата или бившегверника: "нови" човек приказан је као малоумник. Сремцу је нови човек свуда на мети и редовно предметподсмеха: од
Чича Јордана
до прве главе
Зоне Замфирове,
од
Срете учитеља
до
Злог поданика.
Лазаревићновом човеку прилази друкчије. Он нема симпатија ни за њега ни са идеје које он проповеда, али тоодсуство симпатија је на једном много вишем интелектуалном нивоу но што је код Глишића и Сремца. То јеотпор једног конзервативног професора а не мржња једног политичког агитатора. "Нови" човек субјективноније рђав, али објективно има штетну и рђаву улогу. Његове идеје по себи нису непаметне, али су оненеприменљиве у нашој средини и покушај њихове примене редовно изазива хаос. Јер, по старом добром реду, све у своје време и све на своме месту; Лазаревићев "нови" човек се појавио у недоба и на погрешномместу.Критиком "новог" човека Лазаревић прелази са сликања идиличног света прошлости на план савременедруштвене критике. А тамо где говори о старом патријархалном друштву он указује на разорни утицај људикоји су се од тога друштва отпадили. Такав је учитељ у
Школској икони
и такав је Пера Зелембаћ, главникривац Митрове материјалне и моралне пропасти. Па ипак, та друштвена критика најоштрије је изражена удвема приповеткама: у
Секцији
и у најпознатијој Лазаревићевој приповеци
Све ће то народ позлатити,
уз
 Први пут с оцем на јутрење.
У
Секцији
Лазаревић полази од једне тачне чињенице из које извлачипогрешне закључке. Примена једног законског прописа у средини која није способна да га прихвати, јер оношто закон прописује у супротности с њеним окошталим и окамењеним навикама и овешталим традицијама,доноси многе трагичне и нежељене последице. Лазаревић не даје никакав коначан закључак, јер њега у овојприповеци више занимају морални и психолошки проблеми. Али читава приповетка је тако интонирана дасе из ње извлачи закључак да такву законску меру није требало применити. Додуше, то није сасвим у складус патријархалним начелом по коме је боље да "пропадне село него у селу адет", али је зато појава која сежигоше, секцирање мртваца, у супротности са патријархалним адетом. Много је дубља, стварнија исуштаственија критика у
Све ће то народ позлатити.
Инвалид, херој из рата, проси. "Људи добра срцачинили су му донекле поклоне. Али на све се на свету огугла. Све избледи: и одушевљење, и љубав, идушност, и сажаљење! И не можеш га више познати као ни Топузовог вранца који је некад добијао свакутрку, а сада окреће сувачу." Окружен равнодушношћу људском, пред туђим болом и небригом државе којаму даје издржавање толико да може да проси, Благојев син остаје као живи, трајни протест против свегатога. Најпре против државе, која се, кад тражи жртве, јавља као домовина, а кад враћа дугове, појављује секао организација једне класе за заштиту њених интереса, а затим и против људске равнодушности иотупелости и свега онога што доприноси да "све избледи". Можда је у највећој мери та критика уперена баштој особини људској, али јачина друштвене критике потискује све остало у други план. А оно што тојкритици даје сву оштрину и сву горчину јесте крај приповетке и начин на који је тај крај саопштен:"Благоје је још донекле говорио "Све ће то народ позлатити!" После је окренуо на: "Све ће то теби богплатити". Напослетку се пропије, и ту скоро умре. А његов син прима издржање од инвалидског фонда и -проси.Можете му, ако ћете, уделити.Ово је мој прилог."

Activity (13)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
Ajrin Manic liked this
the13thcaesar liked this
Aleksandar Stajn liked this
Ming Yao liked this
Natalija Kocic liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->