Džepni Priručnik Izolacija

URSA Insulation, S.A. Madrid (Spain) 2009 Zadravamo sva intelektualna i materijalna prava.
Bez prethodne pismene dozvole nikakvo elektronsko ili fiziko kopiranje, pretampavanje, menjanje ili distribucija ove publikacije nisu dozvoljeni niti u delovima niti u celini.
04 Depni pr ir unik o izolacijam a
Zbog ega je izolacija uopte potrebna? 1.1 1.2 1.3 1.4 1.5 1.6 1.7 Namena ovog prirunika Osnovni principi Globalna energetska slika Evropa: energetska efikasnost zgrada Uloga izolacije Izolacija i odrivi razvoj esta pogrena ubeenja o izolaciji 8 9 18 30 37 47 51
ta je izolacija? 2.1 2.2 2.3 2.4 2.5 Namena poglavlja Osnovni principi izolovanja objekata Izolacija: kontekts i tipovi izolacije Upotreba u graevinarstvu Oznaavanje sa CE oznakama 62 63 97 116 128
Zbog ega mineralna staklena vuna? 3.1 Namena poglavlja 3.2 Zbog ega URSA preporuuje upotrebu mineralne staklene vune 3.3 Glavni razlozi 3.4 esta pogrena ubeenja o mineralnoj staklenoj vuni 136 137 138 155
Zbog ega XPS? 4.1 Namena poglavlja 4.2 Zbog ega URSA preporuuje upotrebu XPS-a 4.3 Glavni razlozi 4.4. Nain upotrebe 4.5 esta pogrena ubeenja o XPS-u 174 175 180 195 200
Zbog ega je izolacija uopte potrebna?
Sadraj
1.1 1.2 1.3 1.4 1.5 1.6 1.7 Namena ovog prirunika Osnovni principi Globalna energetska slika Evropa: energetska efikasnost zgrada Uloga izolacije Izolacija i odrivi razvoj esta pogrena ubeenja o izolaciji
08 D epni priru nik o iz ola c ija m a
Namena ovog prirunika

to bi trebali u ovome poglavlju saznati?
Trend potronje energije i njegov uticaj na okolinu Udeo zgrada u ukupnoj potronji energije. Potencijal izolacije u poboljanju energetske efikasnosti objekata. Kako opovrgnuti opta pogrena predubeenja o izolaciji i ... ... konano, kako proceniti potrebe objekata za izolacijom:
Izolacija je najjeftiniji nain za poboljanje energetske efikasnosti objekata!
Osnovna nael a 0 9
Osnovna naela
Upoznajemo osnovna naela izolovanja Energetski izvori, energetska efikasnost, energetske utede, primarna energija, obnovljiva energija, emisija CO 2 ......
to zapravo znae ovi pojmovi?
10 D epni priru nik o iz ola c ijama
Vrste energetskih izvora
Obnovljivi izvori energije poseduju sposobnost regenerisanja i nemogue ih je iscrpeti (sunce, vetar, biomasa i geotermalna energija).
Suneva energija
Energija vetra
Geotermalna energija
Biomasa
Neobnovljivi energetski izvori crpe se iz zemlje u vrstom, tenom ili gasnom stanju. Ovi energetski izvori nemaju sposobnost regenerisanja te su stoga potroni, odnosno prirodi je potrebno mnogo vremena da ih nadoknadi. Ove energetske izvore delimo na dve vrste: Fosilna goriva (nafta, ugalj i gas) Nuklearna energija
Os nov na na ela 1 1
Neobnovljivi energetski izvori
Fosilna goriva su ugljo-vodonici, pre svega ugalj i nafta (lo ulje ili prirodni gasovi), nastali iz fosilnih ostataka izumrlih biljaka i ivotinja, vie stotina miliona godina izloeni vruini i pritisku zemljine kore. U prirodi se ne mogu nai elementi koji u sebi sadre toliku koliinu energije a da su pogodni za sagorevanje.
Nafta
Ugalj
Prirodni gas
Nuklearne energetske izvore dobivamo cepanjem jezgra obogaenog urana koji se u istom stanju nalazi u prirodi.
Energetska potronja i emisije CO 2
Trite energije Ponuda Neobnovljivi izvori (92 %) Fosilna goriva (94%) Nuklearna energ. (6%) Obnovljivi izvori (8 %)
Izvore emisija CO 2 usled sagorevanja fosilnih goriva delimo na sledee kategorije:
Ugalj
Potranja
vrsta goriva (npr. ugalj): 29 %
Lo ulje
Tena goriva (npr. nafta): 39 %
Prirodni gas
Goriva u gasnom stanju (npr. prirodni gas): 26 %
Izvor: Uprava za energetsko informisanje
O s no v na na ela 1 3
Ciklus ugljenika ukljuuje potronju ugljen-dioksida zbog fotosinteze biljaka te konzumacije organizama ivotinja. U prirodu se oslobaa izdisanjem i raspadom organskih materija. ovek svojim delovanjem, kao npr. loenje fosilnih goriva, znatno doprinosi poveanju emisije ugljen-dioksida u atmosferu.
Suneva svetlost
CO2 ciklus
Emisije industrije i saobraaja
Fotosinteza
Disanje biljaka Ugljenik organskog izvora Disanje ivotinja
Raspadanje organizama
Mrtvi organizmi i otpadne materije
Disanje korena
Fosili i fosilna goriva
14 D epn i prir u ni k o iz ola c ija m a
Ugljen-dioksid: esto ga nazivamo po njegovoj hemijskoj formuli CO 2 . Ugljen-dioksid je prirodno prisutan u naoj atmosferi u malim koliinama, meutim loenje fosilnih goriva te sea umskih povrina znatno su poveali njegov sadraj u atmosferi. Ugljen-dioksid je zbog sposobnosti zadravanja odreenih talasnih duina infracrvenog zraenja suneve svetlosti znaajan gas efekta staklene bate. Ujedno je i kljuan faktor u procesu fotosinteze biljaka. Poveanje koliine CO2 u mnogome doprinosi globalnom zagrevanju i poveanju temperatura nae planete. Poveanje koliine CO 2 u atmosferi prouzrokovalo je znaajne klimatske promene. Mnogi naunici pripisuju proseno poveanje temperature nae planete u prolom veku za 0,6C upravo poveanju koncentracije CO 2 u naoj atmosferi.
O s no v na na ela 1 5
CO2 i efekat staklene bate
Efekat staklene bate je prirodna pojava, koja zadrava toplotu sunca i odrava potrebnu temperaturu zemljine povrine na nivou koji je potreban za postojanje ivota na naoj planeti.
EFEKAT STAKLENE BATE
Sunce
Zraenje sunca prolazi kroz atmosferu
Jedan deo sunevog zraenja odbija se od Jedan deo infracrvenog planete i njene zraenja prolazi kroz atmosfere atmosferu a jedan deo apsorbuju molekuli gasova staklene bate i emituju u svim smerovima. Posledica toga je zagrevanje zemljine povrine i niih slojeva atmosfere
ERA OSF ATM
Infacrveni zraci odbijaju se od povrine zemlje meutim sloj CO 2 ih zadrava u atmosferi.
Vei deo zraenja apsorbuje povrina zemlje koja se stoga zagreva
16 D epni priru ni k o iz ola c ijam a
Svetlosna energija Sunca se emituje zraenjem sa povrine zemlje u obliku toplote. Vei deo se odbija u svemir, jedan deo zadre gasovi staklene bate u naoj atmosferi. Ovi gasovi odravaju toplotnu ravnoteu nae planete. Zbog tih gasova naa planeta je priblino za 33 stepena toplija nego to bi bila bez njih. Meutim zadnjih decenija efekat staklene bate se u poreenju sa stanjem u doba predindustiralizacije znaajno poveao. Dokazano je da je to poveanje uzrokovao ovek sa svojim dejstvovanjem a naroito loenjem fosilnih goriva i krenjem umskih povrina. Glavna posledica toga je pojava koju nazivamo globalno zagrevanje i zbog koje prosena temperatura zemljine povrine lagano ali sigurno raste.
Os nov na na ela 1 7
Energetska efikasnost i energetska uteda
Energetska efikasnost predstavlja smanjenje potronje energije i kao posledicu toga utedu novca) a da se istovremeno ne smanjuje komfor i kvalitet ivota te istovremeno zatitu nae okoline i ouvanje dugovenosti naih energetskih izvora.
Energetska uteda predstavlja razliku u potronji energije koja se troi nakon uvoenja efikasnih energetskih mera u poreenju sa potronjom energije pre uvoenja istih, pri emu komfor i kvalitet ivota ostaju isti.
4w
Globalna energetska slika
Kakvo je trenutno stanje potronje energije u svetu?
G lobalna energe tsk a s lik a 1 9
Poraspodela bogatstava i potronja energije
$45,000 $40,000
Japan
$35,000
B DP/ stanovnika
SAD
$30,000
VB Kanada Francuska Australija
$25,000 $20,000 $15,000 $10,000

Argentina Italija
Nemaka
panija Koreja Saudijska Arabija Ukupno u proseku
$5,000 $0
Brazi Kina
Juna Afrika
Rusija
10
12
kWh godinje / stanovnika
Potronja energije po stanovniku u zavisnosti od BDP po stanovniku. Graf prikazuje vie od 90% svetske populacije. Slika govori da potronja energije veoma zavisi od bogatstva drutva.
Izvor: Kljuni svetski statistiki podaci za 2008, Meunarodna agencija za energiju
Svaki region e ubudue troiti jo vie energije
Drave u razvoju e ubudue jo vie poveavati potronju energije. Globalni rast energetske potranje (u milijardama barela nafte godinje).
+36% +13% +23%

14.0 25.7 20.9 Evropa 3.9 Severna Amerika Srednji Istok Kina Japan FSU 15.9 8.7 11.9
+61%
6.3
+131%
26.8 11.6
+4%
3.9 4.0
+66%
4.1 2.5
+105%
5.7 2.8
+64%
6.6 4.0
+75%
Afrika Indija 7.3 12.7
Latinska Amerika
Ostalo Azijsko-Pacifiko podruje
2005
2030
% = PROMENA
Svet ukupno:
2005
79.7 Porast 50%
2030
119.8
Izvor: Meunarodna energetska slika 2008, Uprava za energetsko informisanje .
Ekonomski rast po regionima sledeih decenija
Svetski rast BDP po regionima (2005. u poreenju sa 2030. u milijardama dolara).
+75%
20.1
+191%
10.4 3.6 36.0
+368%
+89%
24.8 11.4
FSU
+169%
13.1 Evropa Srednji Istok Sverna Amerika 7.7 1.6 4.2
+30%
3.4 4.5
+307% +200%
6.9 2.3 4.1
16.5 Kina
Japan
+162%
9.3 3.5
Indija Afrika
+188%
17.7 6.1
Latinska Amerika Ostalo Azijsko-Pacifiko podruje
2005
2030
% = PROMENA
Svet ukupno:
2005
56.8 Porast 164%
2030
150.2
Izvor: Meunarodna energetska slika 2008., Uprava za energetsko informisanje .
Potranja energije na svetskom nivou e veoma porasti
Potronja energije e se i nadalje poveavati na svetskom nivou a naroito potronja fosilnih, neobnovljivih izvora.
18,000 16,000 14,000 12,000 M lrd. tona Gas 10,000 8,000 6,000 4,000 2,000 0 1970 1980 1990 2000 2010 2020 2030 Lo ulje Ugalj Drugo Obnovljivi izvori Nuklearna energija Biomasa
U sledeih dvadesetipet godina energetska potranja e, pre svega za fosilnim gorivima, porasti za vie od polovine.
Izvor: Globalna energetska slika. IEA, 2008.
Pribliavamo se vrhuncu energetske potronje ...
Nastavi li se poveanje potronje shodno sadanjem trendu sve zalihe nafte bie dovoljne za neto vie od 40 godina...
30
25
20
Srednji istok
15
10
Drugi
Rusija Evropa SAD (bez Aljaske)
0 1930 1940 1950 1960 1970 1980 1990 2000 2010 2020 2030 2040 2050
Teka goriva Rezerve u dubinama okeana
Polarna podruja Tekui gas
Izvor: AEREN (Udruenje za istraivanja energetskih izvora), 2006
Svetske zalihe nafte nalaze se na nestabilnim podrujima

Potronja nafte je najvea na podrujima sa niskim zalihama tog resursa.
10% 6% 19% 61%
16% 5% FSU
1% 29% 17% 6% Severna Amerika
Evropa
31% 7%
9% 13% Afrika 9% 8% 6%
3%
istok 3% 10%
30%
Azijsko-Pacifika podruja
Juna i Srednja Amerika
Svetske zalihe nafte: 1.238 miljardi barela Proizvodnja na svetskom nivou: 81,53 mil barela / dan Potronja na svetskom nivou: 85,22 mil barela / dan
Dnevna potronja nafte je ve prerasla njenu proizvodnju to dovodi do neuravnoteenosti i visokog porasta cena tog energenta.
Izvor: BP Globalni energetski statistiki pregled, jun 2008.
G lobalna energe t sk a s li k a 2 5
Rezerve nafte, emisija CO2 i klimatske promene
Poveana potronja energije smanjuje rezerve nafte i dovodi do skokovitog porasta emisije CO2 . Emisija CO 2 u odnosu na rezerve nafte
120 100 Rezerve nafte u % 80 60 40 20 0 1900
Rezerve nafte (%)
380 370 360 350 340 330 320 310 300 1925 1950 1975 2000
CO 2 emisije
... a visoke koncentracije ugljen dioksida u atmosferi uzrokuju porast prosene temperature nae planete
Temperature u svetu i ugljen dioksid

0.6
T mp. u stupnjevima Celzija e
380
CO2 (na milijun estica)
0.3
355
0.0
330
-0.3
305
-0.6 1880
1900
1920
1940
1960
1980
280 2000
Temperature u svetu
Ugljen dioksid
Izvor: AEREN (Udruenje za istraivanje energetskih izvora), 2006
CO2 emisije u ppm
Posledice klimatskih promena
Poplave
Otapanje leda na polovima
Poari
G lobalna energetska slika 2 7
Sua
Izumiranje ivotinjskih vrsta
Porast temperatura i promena koliine padavina
Glavne posledice klimatskih promena u Evropi do 2020. godine: Temperature Padavine
Promena prosene godinje temperature (C)
Promena u godinjim koliinama (%)
Izvor: Evropska komisija - Primer: Razvoj politike u vezi klimatskih promena u EU do 2020. godine.
G lobalna energe t sk a s li k a 2 9
Efekti rasta temperature
0C
Temperaturske promene u odnosu na predindustrijsko doba
1C
2C
3C
4C
5C
1- voda 2- ekosistem 3- hrana 4- obale 5- zdravlje

0.76 C 2001 - 2005 prosek
Smanjenje dostupnosti vode i isuavanje Stotinama miliona ljudi nedostaje voda Ugroen opstanak do 30% ivotinjskih vrsta Veina korala postaju beli Smanjenje proizvodnje nekih itarica na niim nadmorskim visinama Poveano izumiranje vrsta nae planete Opte izumiranje korala Smanjenje proizvodnje svih vrsta itarica na niim nadmorskim visinama
Negativni lokalni uticaji na poljoprivredu i ribolov
U porastu teta zbog poplava i vremenskih katastrofa Plavljenje obala utie na milione ljudi Poveanje pothranjenosti, dijareje, kardio-respiratornih i infekcijskih bolesti. Poveanje smrtnosti zbog poplava, toplotnih udara i isuivanja. Efekti koji su u porastu zbog poveanja temperature. Efekti koji se odnose na specifinu temperaturu
Poveanje temperature za 2C u odnosu na predindustrijsko doba predstavlja prag tolerancije naih prirodnih i ekonomskih sistema
Izvor: Rezimirano prema IPCC FAR, Sintetian izvetaj, str. 11
Evropa : energetska efikasnost zgrada

Upotreba energije: ubeenja i realnost
ta ljudi misle o njihovoj potronji energije? (Nemaka) Ubeenje Auto Sanitarna voda Grejanje Elektrina oprema Ne znam 14 % 18 % 25% 39 % 3% Realnost 31 % 8% 53 % 8% n. p.
Evropa: Energetska efikasnost zgrada 3 1
Potronja energije : uloga objekata
Energetska efikasnost zgrada - status
32%
energije u EU se troi za transport
28%
energije u EU se troi za industriju
40%
energije u EU se troi u zgradama
2/3 potroene energije u zgradama otpada na grejanje i hlaenje 2/3 potroene energije u zgradama otpada na manje objekte < 1000 m 2
Izvor: EURIMA
Potencijal energetskih uteda u EU
Sektorska analiza govori da zgrade (komercijalni i stambeni objekti) predstavljaju vei potencijal energetske utede nego transport ili industrija. Predviena potronja energije 2005 2020 (Mtoe)*
15% 523.5 455 365 320 21% 16% 5% 108.5 62.6 Zgrade 2005 Transport Industrija polazite za 2020 Zgrade Transport polazite za 2020 16.5 Industrija Utede 17% 427 15% 367.4 367.4
Potencijal energetskih uteda do 2020. - najbolji scenarijo (Mtoe)*

523.5
427
Zgrade = najvei potroai energije > Zgrade = najvei potencijal utede
* Potronja energije je predstavljena u Mtoe (million tonnes oil equivalent-milioni tona lo ulja). Izvor: Evropska komisija " Primer: Razvoj politike klimatskih promena u EU do 2020. godine".
Ev ropa: energe t ska ef ik as nost zgrada 3 3
Evropa je prihvatila zakonodavstvo o energetskoj efikasnosti objekata ...

Direktiva o energetskoj efikasnosti objekata (EPBD) je kljuna zakonodavna komponenta aktivnosti za energetsku efikasnost u Evropskoj uniji. Prva verzija te Direktive stupila je na snagu 2002. godine; sve drave lanice morale su do 04.01.2004. godine ugraditi njene odredbe u lokalno zakonodavstvo. Prva verzija Direktive definie etiri osnovna zahteva koja moraju da primene sve drave lanice:
Izraun
Uvoenje metodologije izrauna ukupne energetske efikasnosti zgrada, a ne samo njihovih pojedinih delova.
EP zahtevi
Uvoenje minimalnih standarda za nove i postojee zgrade.
Sertifikati
Energetski sertifikat zgrade.
Pregled
Pregled i ocena primerenosti instalacija za grejanje i hlaenje objekata.
34 Depni prirunik o izolacijama
Uprkos svemu tadaanje zakonodavstvo pokrivalo je samo 29% mogueg potencijala energetske efikasnosti zgrada.
Prvobitna Direktiva EPBD pokrivala je samo 29% potencijala za poboljanje energetske efikasnosti zgrada i to zbog toga to su iz zahteva Direktive u vezi adaptacija bili izuzeti stambeni objekti, manji od 1000 m2. 40% 32% 28% Nepokriveno odredbama prvobitne Direktive Industrija Transport Zgrade Poto se Direktiva o energetskoj uinkovitosti zgrada odnosila na samo 29% ukupne povrine zgrada odnosno na 26% emisije CO2 koja nastaje grejanjem prostorija, bilo je nuno da se Direktiva promeni.
Izvor: EURIMA
29%
E v ropa : energe t sk a ef ik as no st z grada 3 5
Efikasnost pune primene prepravljene Direktive EPBD

Dopuna Direktive EPDB ukljuuje zahteve za energetsku efikasnost renoviranih objekata, manjih od 1000 m 2 . Odgovarajue uvoenje Direktive EPBD znailo bi za Evropu: utedu od 25 milijardi evra godinje do 2020., smanjenje emisije CO 2 za barem 160 miliona tona godinje, ekonomsku konkurentnost, stvaranje novih radnih mesta (280.000 do 450.000) i smanjenje energetske zavisnosti.
Direktivom EPBD predvien je bitno vei potencijal smanjenja emisije nego to iznosi evropska obaveza po Kyoto sporazumu. Kyoto sporazumom je predvieno smanjenje emisije gasova staklene bate na priblino 340 miliona tona CO 2 (od 2008. do 2012.).
Izvor: www.eurima.org
Rezultati uvoenja strojih propisa o energetskoj efikasnosti

Razvoj propisa o energetskoj efikasnosti novih zgrada najlake emo videti na primeru Nemake Opti trend je postupno smanjenje energetske potronje u zgradama. Veliki pad potranje energije zabeleen je u godinama nakon uvoenja novog zakonodavstva. Najvei pad potranje zabeleen je kod energije za grejanje prostorija to je regulisano sa najmanje 75% propisa. Upravo zbog toga izolacija ima tako veliki znaaj!
Energetsko potraivanje [kWh/(m2/god)] 350 Nemaka
300 Propisi o toplotnoj izolaciji 1977 250 Propisi o toplotnoj izolaciji 1984 200 Propisi o toplotnoj izolaciji 1994 150 Propisi o energetskoj efikasnosti 2002/2004/2007 100 2009 2012 50
0 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005 2010 2015
Horst P. Schetter, dipl. ing, Khler
Uloga iz ola c ije 3 7
Uloga izolacije
Izolacija zgrada, prikriveni potencijal energetske utede
Najvei deo sveukupne energije u EU potroi se u zgradama... .... sa druge strane zgrade meutim predstavljaju najvei potencijal energetske utede.
524 455 469 415 40.0% 39.7% 39.0% 39.0% ... grejanje i hlaenje predstavljaju 64% energetske potronje u zgradama. Pomou raznih energetski efekasnih mera mogue je utedeti barem polovinu te energije. 9%
23% 64%
5% M / tona 2005 2020 osnovna pretpost. 2020 energ. ted. scen. 2020 najbolji scenarijo % ukupnoga pros. 2005 2020 osnovna pretpost. 2020 energ. ted. scen. 2020 najbolji scenarijo
Grejanje / hlaenje Rasveta
San. voda Ostalo
Izolacija ima najvei potencijal za utedu energije u Evropi!!
Izvor: DG TREN, 2005; Eurima, 2006
38 D epni prir u ni k o iz ola c ija m a
Izolacija objekata je najjeftiniji nain smanjenja potronje energije i emisije tetnih materija.
Od svih moguih alternativa za poveanje energetske efikasnosti objekata upravo izolacija predstavlja najjeftiniji i najefikasniji nain, odnosno najmanji troak za najveu moguu utedu energije!
Izolacija Izolacija (umereno podruje)
Spoljni zidovi uplji sen- Unutarnji dvi zidovi* zidovi Krovovi Podovi
Zamena
Prozori
Kotlovi
Trokovi smanjenja (nezavisno) [ /tCO2] Trokovi smanjenja (udrueno) [ /tCO2] Troak uteene energ. (nezavisno) [cent/kWh] Amortizacija (nezavisno) [a]
9 -131 0.2 18
-187 -187 -4.3 4
-159 -
-185 -4.2 4
-79 -1.8 12
300 -46 6.9 38
15 -217 0.3 14
* uplji sendvi zidovi (Cavity walls)- su spoljni zidovi koji su karakteristini za kue u Evropi( naroito u Britaniji) i Kanadi koje su se gradile u 19. i prvoj polovini 20.veka, u vreme kada nisu postojale stroge regulative o toplotnoj zatiti objekata i energetskoj efikasnosti. To su klasini sendvi zidovi ,ija je osnova betonski zid a obzid od pune opeke (privren sidrima za glavni zid), pri emu se izmeu nalazi sloj vazduha. Ovakav nain gradnje je obezbeivao zatitu betonskog zida od prodora atmosferske vlage, koje je naroito velika za vreme jakih vetrova. Vlaga je mogla da proe kroz obzid ali bi se slivala niz njega i kroz specijalne odvode u vazdunom prostoru odvodila napolje. U dananje vreme, naknadna izolacija ovakvih spoljnih zidova predstavlja ogroman potencijal za utedu energije.
Pored ostalog troak uteene tone CO2 je najnii upravo kod upotrebe izolacije.
Primer: Ako nezavisno zamenite prozore na vaem objektu za svaku uteenu tonu CO2 , koja nee biti emitovana u okolinu, platiete sledeih 30 godina po 300 evra godinje. Ako u obnovu objekta ukljuite i prozore (dodatna, udruena mera), ugradnjom novih prozora utedeete dodatnih 46 evra na tonu CO 2 . Za svaki kW uteene energije platiete 6,9 centa tako da e amortizacija trokova nezavisne zamene trajati 38 godina. Ako izvedete izolaciju krova finansijski efekat utede iznosie 4,2 centa a vek amortizacije samo 4 godine! Nezavisna mera: ukljuuje sve trokove ove mere energetske uted . e Dodatna ili udruena mera: Objekat se ionako obnavlja tako da se uzima u obzir samo direktan troak dodatne mere energetske utede. Izvor: Ecofys, 2005-2006
Uloga iz olac ije 3 9
1 uloen u izolaciju povrati nam se sedmostruko!
Izolacija je najefikasniji nain poveanja energetske efikasnosti zgrade! Navodimo konkretan primer ispitivanja, izvedenog od strane Ecofys-a, savetodavne kue za okolinu iz 2006. godine: Troak izolacije krova stambene zgrade sa jednim stanom u umerenom klimatskom podruju iznosi 30/m 2 . Godinja uteda zbog izolacije krova iznosie 7,5 po m 2 godinje to znai da e se troak povratiti u etiri godine. Za vreme trajanja ivotnog doba naeg krova utedeemo tako 226 /m 2, to znai da e nam se svaki evro potroen za izolaciju krova povratiti sedmostruko! Za 1 uloen u izolaciju krova povrati nam se 7 !
Izvor: Ecofys VI, 2006
Godinji troak u poreenju sa utedom energije (EU 25)

(milijardi godinje)
50 45.49
40
30 24.28
20
18.00
9.71 10 7.10 2.89 0 2006 Godinji troak 2010 2015 Finansijski efekat godinje utede energije
Izvor: Ecofys VI, 2006
Izolacija je najjeftiniji i najefikasniji nain poveanja energetske efikasnosti zgrada!

Zgradama je potrebna enormna koliina energije ..... ... izolacija predstavlja reenje tog problema.. . ... pa ipak, koja vrsta izolacije zgrada je najefikasnija?
Princip "Energetskog trougla" govori nam kako se moramo generalno uhvatiti u kotac sa prekomernom energetskom potronjom.
Tri koraka za postizanje principa Energetskog trougla su: : Najpre moramo smanjiti potranju energije uvoenjem energetsko efikasnih mera.
Energetska efikasnost
Kao drugo, umesto fosilnih goriva koristimo energiju iz obnovljivih izvora. I pod tri, fosilna goriva eksploatiemo i koristimo u to manjoj meri i to efikasnije.
Obnovljivi izvori Fosilna goriva
Energetski trougao je nain upravljanja energijom u cilju postizanja energetske utede, smanjenja energetske zavisnosti te korienja po okolinu ne tetnih tehnologija, a da pri tome ne smanjujemo komfor i kvalitet ivota. Primena ovog principa kod zgrada drugim reima znai da je dobra izolacija preduslov za odriv razvoj zgrada!
Izvor: Globalni energetski pregled. IEA 2008
Uloga iz ola c ije 4 3
Primerom pasivne kue koncept Energetskog trougla postao je stvarnost

Pasivnu kuu moemo generalno definisati kao kuu bez tradicionalnog sistema grejanja i bez sistema aktivnog hlaenja. To ujedno znai da ima dobru izolaciju te mehaniki sistem ventilacije sa efikasnom rekuperacijom energije. Ovakve kue nazivamo i kue sa nultom potronjom energije ili kue bez potrebe za grejanjem (Evropska komisija). Pasivne kue imaju veoma niske toplotne gubitke. Takav koncept minimizuje reijske trokove i poveava komfor ivota uz jednake trokove izgradnje. To u stvari znai da se uteda zbog nekupovine skupog sistema grejanja ili hlaenja kompenzuje trokovima ugraenih visoko kvalitetnih materijala.
Super izolovana pasivna kua
I vie od toga! Zbog bitno nie potronje energije za vreme svog ivotnog doba pasivna kua ne samo da doprinosi ouvanju ovekove okoline nego i znatno niim trokovima koritenja. Koncept pasivne kue usmeren je pre svega ka potpuno izolovanom i nepropusnom omotau kue te na efikasnu rekuperaciju.
Izvor: Evropske pasivne kue (www.passivhaus.de)
Potpuno izolovan omota zgrade veoma niske energetske potronje - PASIVNA KUA
Obina kua (bez izolacije)
upljine oko vrata 15% Krov 25 %
Pasivna kua
Kljuna mesta na kojima se moraju uzeti u obzir pravila za spreavanje nastanka toplotnih mostova. Zidovi 35% Prozori 10% Izolacioni omota Podovi 15% omota, koji je nepropustan na vazduh
Energetski zahtevi: obino > 250 kWh / m 2 a
Energetski zahtevi < 15 kWh/m 2 a
Kod pasivnih kua, potronja energije je u poreenju sa standardnim kuama manja za priblino 85%!
Izvor: www.solihull.gov.uk
Energetske potrebe pasivnih kua u poreenju s ostalim zgradama

Kvalitet zgrada s obzirom na njihove energetske zahteve
250
Energetski zahtevi KWh (m 2 /godinje)
200
50
150
50 100 160 40 50 80 50 15 pre 1978 Sanitarna voda 15 nakon 1984 Grejanje 15 nakon 1995 ventilacija 35 35 0 15 nakon 2002 5 10 15 Pasivna kua
Izvor: www.passivhaus.de
Izolacija predstavlja izuzetan potencijal u borbi protiv klimatskih promena, energetske zavisnosti te kod stvaranja konkurentnosti.
Problem Reenje Potencijal izolacije
Potpuno uvoenje EPBD moe dati bolje rezultate od onih za koje smo se obavezali u sporazumu iz Kyota. Smanjenje emisije CO2 za barem 160 m. tona. Pomou izolacije moe se dnevno utediti 3,3 miliona barela nafte odnosno do 2020. godine 25 milijardi godinje. Manja potronja = manja energetska zavisnost 40% sveukupne energije potroi se u zgradama. Investicia u izolaciju ( 1 investirani EUR = 7 EUR) Novac uteen za energiju moe se nameniti drugim podrujima ekonomije Otvaranje od 280.000 do 450,000 novih radnih mesta Amortizacioni vek investicije u izolaciju zgrade s mineralnom vunom je 4-8 godina (istraivanje Ecofys-a).
Uticaj na okolinu
Smanjenje emisije CO 2 evropska obaveza prema Kyoto sporazumu
Rast trokova
Manja potronja energije
Energetska zavisnost
Poveana energetska efikasnost smanjuje zavisnost od uvoza energenata.
Ekonomska konkurentnost
Izvor: Meunarodna agencija za energiju; Istraivanje Ecofys; Eurima
I zolacija i odrivi razvoj 4 7
Izolacija i odrivi razvoj

ta znai odrivi razvoj?
Odrivi razvoj znai razvoj u okvirima dananjih potreba a da pri tome ne budu ugroene mogunosti buduih generacija za ispunjavanje njihovih potreba.* Tri stuba odrivog razvoja Okolina Ljudi Ekonomija
Odrivi razvoj predstavlja dejstvovanje u sve tri dimenzije i traenje dugoronih razvojnih reenja koja istovremeno omoguavaju ekonomski rast i zatitu okoline, te nam istovremeno nude uslove za ispunjavanje naih socijalnih potreba.
* Izvor: "Naa zajednika budunost". Izvetaj Svetske komisije za okolinu i razvoj. Ujedinjene nacije, 1987.
Kako izgleda naa budunost?

Naa planeta poseduje ogranien potencijal da na primer u toku jedne godine regenerie potroene resurse te istovremeno apsorbuje na otpad. Trenutno je prirodi za to potrebna jedna godina i etiri meseca. U praksi dakle previe koristimo nae prirodne resurse te ih na taj nain oduzimamo odnosno bukvalno krademo buduim generacijama.
Umereni scenariji Ujedinjenih nacija ukazuju da bi na osnovu trenutnih trendova do sredine 2030. godine mogli da potroimo toliko resursa da e planeti za njihovu regeneraciju biti potrebno dve godine. To znai da e nam za to vreme biti potrebno ak dve planete ako elimo zadrati na stil ivota.
Izvor: Global Footprint Network
I z ola c ija i odr ivi ra zv oj 4 9
Koji je dakle na cilj?
Donji graf prikazuje relaciju izmeu indeksa ljudskog razvoja (HDI) i ekolokog peata pojedinca u razliitim dravama. Ekoloki peat pojedinca predstavlja povrinu zemlje koja je potrebna za zadovoljavanje potreba populacije. Na primer veina afrikih drava nalazi se na levoj strani praga ljudskog visokog razvoja (HDI 0,8) dok je veina evropskih drava na desnoj strani. Bez obzira na to vidimo da vii indeksi HDI iza sebe ostavljaju mnogo vee ekoloke peate pojedinca. Vie od 3,5 milijardi ljudi ili priblino 50% populacije ivi ispod praga visokog ljudskog razvoja. . Na cilj je osiguravanje visokog indeksa ljudskog razvoja za svakoga a istovremeno i prihvatljivog ekolokog peata pojedinca od 1,8 ha po pojedincu.
14 12 Ekoloki peat pojedinca (v ha zemlje po pojedincu) 10 8 6 4 2 0 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 Afrika Azijsko-Pacifiko podruje Evropa ostali Latinska Amerika Srednji istok / Centralna Azija Evropa EU Severna Amerika
CILJ
1 0.7 0.8 0.9 UN - Indeks ljudskog razvoja (HDI)
Prag visokog ljudskog razvoja prema UNDP Svetski proseno dostupan kapacitet po pojedincu (bez uzimanja u obzir divljih ivotinjskih vrsta)
Sve drave sveta moraju da se razvijaju i dalje meutim pri tome moraju da uzmu u obzir i prirodna ogranienja nae planete.
Izvor: Global Footprint Network
Odrivi razvoj predstavlja sr delovanja preduzea URSA Odrivi razvoj

Samom izolacijom spoljnih zidova zgrade utedi se toliko u emisiji CO 2 da je efekat toga isti kao kada bi posadili 212 stabala.* Potencijal zapoljavanja u graevinarskoj struci. Poboljanje kvaliteta ivota. Energetska efikasnost znai utedu energije. Optimalni trokovi izvoenja. Poboljanje ekonomske konkurentnosti zbog manje energetske zavisnosti. Ekonomija
proizvodi URSA
Okolina
Ljudi
Stroga politika zatite ivotne sredine. URSA kao poduzee Visok procenat upotrebe recikliranih materjala.
Odriv razvoj i osposobljavanje osoblja. Drutveno socijalna odgovornost preduzea (CSR).
Investiranje u lokalnu ekonomiju.
Izvor: Osnova za ovu kalkulaciju su podaci sa http://www.ecologyfund.com/ecology/info-pol-bg.html. Kua se nalazi u Francuskoj. Fasada se sastoji od 4 zida duine 15 metara i visine 3 metra. Kao izolacioni materijal koriten je panel od mineralne staklene vune lambda vrednosti 0,032 W/mk.
est a pogr ena ubeenja o iz olac iji 5 1
esta pogrena ubeenja o izolaciji
Najea pogrena ubeenja ili nepotrebna zabrinutost u vezi izolacije i kako ih opovrgnuti
Trokovi i vreme povraaja investicije u izolaciju
1. Izolacija je preskupa. Ako zamenim svoj kotao za grejanje utedeu bitno vie energije jer mogu odmah da vidim da je potronja bitno nia ve od prvog dana. netano
Istraivanja pokazuju da pravilno izvedena izolacija objekta utedi vie para i emisije ugljendioksida nego bilo koja druga mera tednje. Proizvodi URSA Glasswool na primer utede 243 puta vie primarne energije nego to je bilo upotrebljeno za njihovu proizvodnju, transport i razgradnju.* Svaki evro uloen u izolaciju moe se povratiti sedmostruko. **
2 Primer iz Nemake: objekat (120m2) > utedi 379.767 kWh u 50 godina; ako je cena lo ulja 0,6 centi/l = (379.767/10)* 0,6 = 22.787 u 50 godina > odnosno 455/godinu*.
* Istraivanja Forschungszentruma Karlsruhe: Analiza proizvoda od mineralne staklene vune za krovnu izolaciju, uzimajui u obzir ivotni ciklus proizvoda, rukovanje i montau. ** Izvor: Eurima
e s t a pogren a ubeen j a o iz ola c iji 5 3
Izolacija i kondenz
1. Zbog dodatne izolacije objekta moe da doe do stvaranja kondenza, to dovodi do znatnog pogoranja kvaliteta vazduha u prostorijama. netano
Velika je razlika izmeu izolacije i provetravanja.. Provetravanjem se regulie protok vazduha dok izolacija regulie protok toplotne energije. Pravilno izvedena izolacija znai istovremeno i primeran nivo provetravanja koji omoguava kruenje vazduha u objektu. Toplotna izolacija i provetravanje nisu suprotni pojmovi nego se meusobno dopunjuju. Omota zgrade mora da ima izolaciju koja spreava isticanje vazduha iz objekta, meutim odgovarajue provetravanje mora da bude omogueno jer ono osigurava razmenu vazduha. Dodavanjem dodatne izolacije poveava se temperatura na unutranjoj povrini spoljanjeg zida ,ime se smanjuje rizik od pojave kondenza na istoj, a samim tim i bui i gljivica.
Toplotna i zvuna izolacija
1. Jedna vrsta materijala ne osigurava istovremeno toplotnu i zvunu izolaciju. netano

Postoje materijali koji u sebi udruuju obe karakteristike. Takav materijal je na primer mineralna staklena vuna. Ovaj izolacioni material titi nas od hladnoe ili vruine a istovremeno i od neeljene buke.
e s t a pogrena ubeenja o iz ola c iji 5 5
Izolacija ili obnovljivi izvori energije
1. Sama izolacija i nije tako bitna kao injenica da li koristimo iste i/ili obnovljive izvore energije. netano
Izolacija i obnovljivi izvori energije nisu suprotni pojmovi. Uprkos svemu najpre je potrebno izolovati objekat (vidi princip Energetskog trougla). Tek izolacija omoguava efikasno korienje obnovljivih energetskih izvora. Izolacija spreava nepotreban odliv energije zato je za isti efekat potrebna bitno manja koliina energetskog izvora.
Stepen izolovanosti objekta
1. Dovoljna je mala koliina izolacionog materijala na mom krovu, sve ostalo kompenzuje se preko ostalih, razliitih energetsko efikasnih reenja u mojoj kui. netano
Istraivanja pokazuju da eljeni ekonomski efekat dobijemo tek viskim stepenom izolovanosti objekta. To svakako zavisi od specifinih klimatskih uslova. U umerenim klimatskim uslovima toplotna izolacija se uvek isplati. Ekonomski optimum dostie se ve kod U- vrednosti izmeu 0,32 i 0,14 W/m2 K (...). Uporedivo reenje je takoe izolacija objekta u toploj klimatskoj zoni. Tu je mogue dostii ekonomski optimum U-vrednostima izmeu 0,50 i 0,20 W/m 2 K. (...). U severnoj Evropi izolacija krova je ekonomski isplativa kod optimalne debljine izolacije izmeu 10 i 20 cm kojom se osigurava U-vrednost izmeu 0,12 do 0,22 W/m 2 K. *
* Ecofys, 2005
e s t a pogrena ubeenja o iz ola c iji 5 7
Izolacija i topli klimatski uslovi
1. Kod nas izolacija kua nije potrebna jer kod nas nikad nije hladno. netano
Uprkos tome ...., izolacija se itekako isplati... U mnogim zemljama potronja energije je leti vea nego zimi (hlaenje je naime energetski zahtevnije i skuplje od grejanja). Toplotna izolacija titi objekat kako od hladnoe tako i od vruine. Primer: Naknadnom izolacijom krova i fasade na kui s jednim stanom u Sevilji, koja pre toga nije bila izolovana, utedeli smo 75% energije koja je bila potrebna za hlaenje odnosno odravanje objekta na temperaturi od 25C. Izolacija dakle titi i od pregrevanja za vreme leta.
* Izvor: Ecofys VII I
Izolujte svoju kuu, tedite novac i pomozite okolini!

Sa izolacijom krova vae kue pomou mineralne staklene vune moete godinje utedeti do 550 litara lo ulja. Ova energetska uteda pored toga za okolinu znai smanjenje emisije CO2 za jednu tonu za vreme ivotnog veka krova!
Jeste li vlasnik kue
ta je izolacija?
Dali ste znali da ...?

vam izolacija pomae:
da tedite novac i istovremeno titite nau okolinu i planetu
Sadraj
2.1 2.2 2.3 2.4 2.5 Namena poglavlja Osnovna naela izolovanja objekata Izolacija: kontekst i tipovi izolacije Upotreba u graevinarstvu Oznaavanje sa CE oznakom
ta je izolacija?
Namena poglavlja
Osnovne namene izolacije
U ovom poglavlju saznaete kljune pojmove ... toplotne izolacije prenos toplote toplotna izolacija toplotna provodljivost toplotna otpornost prolaz toplote
zvune izolacije apsorpcija zvuka zvuna izolacija curenje zvuka
poarnih karakteristika izolacionih materijala gorivost protivpoarnost
O snovni princ ipi iz olovanja objekat a 6 3
Osnovni principi izolovanja objekata

Prenos toplote
Prenos toplote predstavlja prenos toplote sa toplijeg na hladnije telo. Prenos toplote u praksi izvodi se na sledee naine: Kondukcijom - prenos toplote kroz vrste / tene materijale preko direktnog kontakta njihovih estica. Tim procesom dolazi do izjednaavanja njihove temperature. Prenos toplote kroz vrsta tela koja ne proputaju zraenje odvija se samo putem provoenja toplote. Konvekcija prenos toplote kroz fluide koje se kreu (tenosti i gasovi) . Dolazi do razmene(kretanja) estica izmeu podruja razliitih temperatura.
Primeri: grejanje posude s vodom na plamenu, topao vazduh se u prostoriji die, ohladi se i nakon toga pada.
Vrue
Protok toplote L
Hladno
Presek podruja = A
Spirala za hlaenje
Zraenjem - prenos toplote pomou elektromagnetnih talasa ili pomicanjem osnovnih delia atoma.
Zemlja Primeri: Sunce prenosi svoju toplotu putem elektromagnetnih talasa; isti princip prenosa toplote koristi se i u mikrotalasnim rernama.
L Sunce
ta je izolacija?
Prenos toplote i toplotna izolacija {1/2}
Toplotna izolacija = smanjenje prenosa toplote. Izolacioni mater jali deluju na principu zarobljavanja vazduha u male elije ,to smanjuje konventivnu i konduktivnu funkciju prenosa toplote.* To smanjenje zavisi od: Stepena do kojeg smo uspeli ograniiti kretanje vazduha (u suvie velikim elijama uhvaeni vazduh ima sopstveno kretanje, zbog ega se poveava prenos toplote konvekcijom, zbog toga su primernije manje vazdune elije). Postojanje to manje tvrdog materijala oko zarobljenog vazduha (velike koliine vazduha u malim elijama su bolje jer to smanjuje puteve prenosa tolote kondukcijom u materijalu). Zbog toga svi efikasni izolacioni materijali imaju manju gustinu.
* Prenose radijacijom (zraenjem) izbegavamo refleksijom na nivou elije.
O snovni princ ipi iz olovanja objekat a 6 5
Prenos toplote i toplotna izolacija {2/2}
Stepen do kojeg su karakteristike nekoga materijala primerne za koritenje istog kao izolatora: Stabilnost na radnim temperaturama. Mehanika svojstva (npr. otpornost na pritisak, sposobnost komprimovanja). ivotni vek (zbog termikih okova, vodootpornosti ili otpornosti na mikrobioloku razgradnju). Najee korieni izolacioni materijali imaju vlaknastu (npr. mineralna staklena vuna), elijsku (npr. plastine pene) ili zrnastu strukturu (npr. perlit).
Vlaknasta struktura mineralne staklene vune
elijska struktura XPS
Zrnasta struktura perlita
ta je izolacija?
Kako se meri prenos toplote? Toplotna provodljivost / Lambda vrednost

Proraun prenosa toplote veoma je komplikovan zbog toga za njegov izrau koristimo toplotnu provodljivost materijala. Toplotna provodljivost je sposobnost materijala, da provodi topotu. Toplotna provodljivost predstavlja koliinu toplote koja u jedinici vremena proe kroz 1 metar debeo sloj materijala povrine 1 m2, pri emu je razlika temperatura s obe strane materijala jedan stepen Kelvina. Ovu karakteristiku materijala oznaavamo grkim slovom (lambda) a oznaavamo je pomou sledeih jedinica:
W/mK
to znai:
W = koliina toplote u jedinici vremena m = debljina materijala K = razlika u temperaturi izmerena u stepenima Kelvina
Jedinica Kelvin: merna jedinica za temperaturu izvedena na osnovu Celzijus stepena, koja poinje sa apsolutnom nulom (-273,15 C), to je najnia mogua temperatura; K - C + 273,15
to je nia, bolji je kvalitet izolacionog materijala.
O s no v ni pojm o v i k od iz olo v anj a obj e k at a 6 7
Kako moe da se interpretira vrednost lambda
Da bi razumeli znaaj raspona lambda vrednosti kod razliitih materijala, pogledajmo sledeu tabelu:
Materijal elik (ugljenik) Armirani beton (beton/kamen 2400 kg/m3) Optii graevinski materijal Zid od klinkera Silikatni zid Staklo Beton (ekspandirana glina 1400 kg/m3) Voda Penjeno staklo Staklena vuna Izolacioni materijal Kamena vuna EPS XPS PUR/PIR Aerogelovi Vazduh Vazduh Lambda 36-54 1.70-1.80 1.05-1.15 1 .00-1.10 0.8-1.10 0.72-.0.80 0.6 0.05-0.07 0.030-0.045 0.032-0.045 0.032-0.045 0.029-0.040 0.022-0.035 0.003-0.010 0.026 ta je izolacija?
Vrednost lambda kod tipinih izolacionih materijala iznosi oko = 0.03 - 0.06 W/m K .
Ogranienje prenosa toplote u materijalima: toplotna otpornost

Toplotna otpornost je sposobnost materijala da se odupre protoku toplote kroz njega . Toplotnu otpornost obino oznaavamo kao R vrednost. R vrednost zavisi od lambda vrednosti materijala i njegove debljine. R vrednost izraunava se pomou sledee formule:
R = d / [m2 K/W]
gde je:
d= debljina materijala (u metrima)
Poto je R=d/, vea debljina i/ili manja lambda vrednost davae veu R vrednost.
Izolacija je bolja to je vea R vrednost!
O s novni pojm o v i k od izol o v anj a objek a t a 6 9
Ogranienje prenosa toplote u delovima zgrade: Prolaz toplote

Prolaz toplote: U(K)-vrednost Koeficijent prolaza toplote predstavlja koliinu toplote, u jedinici vremena, koja proe kroz 1 m2 povrine graevinskog elementa zgrade (npr. spolnji zid), zbog temperaturske razlike na obe strane te konstrukcije od 1K . Vrednost se moe izraunati po formuli:
ta je izolacija?
U = 1/RT [W/m2 K]
gde:
R T predstavlja R vrednost koja se dobije sabiranjem pojedinih R vrednosti svih elemenata komponente.
Izolacija je bolja to je U vrednost nia!
Prolaz toplote / U (K) vrednost
Zahtevi odnosno preporuke za U(K) vrednosti mogu se razlikovati jer to zavisi od tipa zgrade, starosti zgrade, itd. Upravo zbog toga se kod pojedinih komponenata (zid, krov i pod) navode se samo vrednosti "visoka" i "niska". To su granine vrednosti datih U vrednosti.
Postojei zahtevi u vezi U vrednosti {W/m 2 K] Zid Grad Brisel Prag Berlin Kopenhagen Madrid Pariz Atina Budimpeta Dablin Rim Amsterdam Varava Lisabon tokholm London Drava BE CZ DE DK ES FR GR HU IR IT NL PL PT SE UK niska 0.6 0.3 0.3 0.2 0.66 0.36 0.7 0.45 0.27 0.5 0.37 0.3 0.5 0.18 0.25 visoka 0.6 0.38 0.3 0.4 0.66 0.36 0.7 0.45 0.37 0.5 0.37 0.5 0.7 0.18 0.35 niska 0.4 0.24 0.2 0.15 0.38 0.2 0.5 0.25 0.16 0.46 0.37 0.3 0.4 0.13 0.13 Krov visoka 0.4 0.3 0.2 0.25 0.38 0.2 0.5 0.25 0.25 0.46 0.37 0.3 0.5 0.13 0.2 niska 0.9 0.3 0.4 0.12 0.66 0.27 1.9 0.5 0.25 0.46 0.37 0.6 0.15 0.2 Pod visoka 1.2 0.45 0.4 0.3 0.66 0.27 1.9 0.5 0.37 0.46 0.37 0.6 0.15 0.25
Izvor: EURIMA, informacija iz Aprila 2007
O s novni prin c ipi iz olovanja objeka t a 7 1
Toplotni mostovi
Toplotni most nastaje kad se dotiu materijali koji su slabi izolatori (npr. spoljanji vazduh, zid od cigle i beton) te tako kreiranim putem omoguavaju protok toplote. Tipini efekti toplotnih mostova su: Smanjenje temperature unutranje povrine konstrukcije; u najgorem sluaju dolazi do kondenzacije i pojave bui na unutranjoj strani konstrukcije Znatno poveani toplotni gubici.
ta je izolacija?
Toplotni gubici
Kako se mogu izbei toplotni mostovi? Ugradnjom dodatne izolacione komponente koja stvara toplotnu barijeru.
Kljuna mesta na kojima je potrebno voditi rauna o pravilima za izbegavanje toplotnih mostova.
Izolacioni sloj
Sloj vazdune izolacije
Rezime: osnovni toplotni parametri
Naziv
Simbol
Zakljuak Nia vrednost zani, da su izolaciona svojstva materijala bolja Via R vrednost znai bolju izolaciju Nia U (K) vrednost znai bolju izolaciju
Toplotna provodljivost
Vrednost lambda
Toplotna otpornost
R-vrednost
Prolaz toplote
U(K)-vrednost
O s no v ni principi iz olovanja objeka t a 73
Rezime: toplotna izolacija

Toplotna izolacija Prenos toplote znai prenos toplote sa toplijeg tela na hladnije. Postoje tri naina prenosa toplote: provoenje, konvekcija i zraenje. Toplotna izolacija se bazira na izbegavanju prenosa toplote po principu zarobljenog vazduha u male zapremine u cilju smanjenja mogunosti konvekcije, provoenja i zraenja toplote. Toplotna provodljivost () je sposobnost materijala da provodi toplotu. Izolaciona sposobnost materijala je bolja to je nia vrednost. Toplotna otpornost (R vrednost) je sposobnost materijala da se odupre protoku toplote kroz njega. Zavisi od debljine i vrednosti. Izolacije je time bolja to je R vrednost via. Prolaz toplote (U vrednost) je koliina toplote koja prolazi kroz komponentu zgrade (npr. spoljni zid) zbog temperaturnih razlika na obe strane. U korelaciji je sa R vrednou. to je nia U(K) - vrednost, to je bolja izolacija. Toplotni most je put kojim odlazi vie toplote nego u ostalom delu konstriukcije i nastaje kada dou u dodir materijali koji su slabi izolatori (npr. spoljni vazduh, zid od cigle i beton) te je tako omoguen protok toplote. Toplotni mostovi se mogu izbei samo dodatnim izolacionim merama.
ta je izolacija?
Namena poglavlja
U ovom poglavlju saznaete kljune pojmove ... toplotne izolacije Prenos toplote Toplotna izolacija Toplotna provodljivost Toplotna otpornost Prolaz toplote
zvune izolacije Apsorpcija zvuka Zvuna izolacija Curenje zvuka
poarnih karakteristika izolacionih materijala Gorivost Protivpoarnost
O snovni pr incipi izolovanja objekata 75
Osnove zvune izolacije: zatita od buke

Zagaivanje bukom u zgradama zavisi od postojanja izvora uznemiravajue buke. Izvori buke su npr.: Spolnji izvori (recimo saobraaj), Unutranji izvori (npr. aktivnosti u drugoj prostoriji, servisne usluge, itd.). Posmatrano sa stanovita zvune zatite u zgradama postoje dva tipa prostorija: Prostorije koje emituju buku ili buna okolina (npr. kuhinja, dnevna soba, soba za muziku, itd.), Prostorije u koje buka prodire ili podruja za odmor (npr. spavaa soba, itd.).
ta je izolacija?
BUKA AVIONA BUKA OD ATMOSFERSKIH PADAVINA I VREMENA BUKA IZ VENTILACIONIH CEVI BUNI HODNICI
VIBRACIJE I BUKA IZ STAKLENE BATE
ULAZ I IZLAZ ZVUKA KROZ CEVI BUKA KROZ ZID I VRATA
VIBRACIJE I BUKA SAOBRAAJA
BUKA SA DJEJEG IGRALITA
ULAZ BUKE KROZ OTVORENE PROZORE
BUKA VENTILACIJE BUKA IZ VODOVODA
Nivo buke i komfor
Tabela nivoa buke L s pritiscima i intenzitetom zvuka Primer Avion na reaktivni pogon, na 50 m Prag bola Prag nelagodnosti Motorna testera na 1 m udaljenosti Disko, 1m od zvunika Dizel kamion, na 10 m Plonik prometne ulice, na 5 m Usisiva na udaljenosti 1 m Razgovor na udaljenosti 1 m Prosena kuna buka Tiha biblioteka Tiina spavae sobe nou Pozadina u TV studiju um lia Prag ujnosti Nivo zvunog pritiska Lp dBSPL 140 130 120 110 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 Zvuni pritisak p N/m 2 = Pa 200 63.2 20 6.3 2 0.63 0.2 0.063 0.02 0.0063 0.002 0.00063 0.0002 0.000063 0.00002 Intenzitet zvuka I W/m 2 100 10 1 0.1 0.01 0.001 0.0001 0.00001 0.000001 0.0000001 0.00000001 0.000000001 0.0000000001 0.00000000001 0.000000000001
O s no v ni pri n c ipi iz olo v anj a obj e k at a 77
Nivo zvunog pritiska (SPL) ili nivo zvuka Lp jeste logaritamska mera efektivne vrednosti zvunog pritiska u odnosu na referentne vrednosti. Meri se u decibelima (dB). Decibel (dB): merenje nivoa zvunog pritiska je u decibelima gde je 0 dBSPL referentna vrednost za prag ujnosti. Zvuni pritisak je odstupanje pritiska od pritiska lokalne okoline kojeg prouzrokuje zvuni talas. Jedinica za zvuni pritisak je paskal (simbol Pa). Kalibracija se esto izvodi tako to je 1 paskal jednak 94 dBSPL. Intenzitet zvuka Intenzitet zvuka je akustika ili zvuna snaga u (W) po jedinici povrine. SI jedinica za intenzitet zvuka je W/m 2 . Snaga zvuka je koliina energije - energija zvuka u jedinici vremena (jedinice J/s, W po Sl sistemu ) koja dolazi od izvora zvuka. dB su izraeni u logaritamskoj tablici; ovekovo uvo prepoznaje smanjenje zvuka za 10 dB kao smanjenje buke za polovinu dakle buku od 40 dB subjektivno doivljavamo kao upola manju nego buku od 50 dB.
ta je izolacija?
Beleka: RMS ili prosek kvadrata (root mean square, kratica RMS ili rms) je statistiko merenje magnitude promenljivih koliina. To je naroito korisno kada imamo pozitivna i negativna odstupanja, npr. kod zvunih talasa.
irenje zvuka
U zgradama se javlja dva tipa zvuka: Zvuk koji se prenosi kroz vazduh: radi se o irenju zvuka nastalog vibracijom strukture pod uticajem vazduha: ljudski govor, muzika, itd., uk juujui i prenos u druge prostorije i reverberaciju (odbijanje zvuka) u istom prostoru.
zvuk koji se prenosi po vazduhu
Zvuk udara: nastaje kad je izvor zvuka neka dinamika sila koja deluje direktno na konstrukciju: predmet koji padne, pomicanje stolica, hod ljudi po spratovima, sanitarna oprema privrena na zidove i pod, zvunici privreni na zidove, i sl.
zvuk udara
Osnove zvune izolacije: apsorpcija zvuka

Apsorpcija: kad zvuni talas udari o povrinu konstrukcije, deo tog zvuka e se odbiti, a ostatak e apsorbovati sama povrina. Zvuna apsorpcija je sposobnost materijala da smanji (apsorbuje) akustiku energiju (zvuk) i njen prenos na druge povrine.(na primer plafon).
ta je izolacija?
Akustiki parametri nekog prostora (kao to su: nivo zvuka, vreme reverberacije) mogu se poboljati korienjem materijala koji dobro apsorbuju zvuk. To je veoma bitno kod sputenih plafona, plivajuih podova, zidova u bioskopskim salama, auditorijima, studijima za snimanje, itd.
Akustiko podeavanje prostora
Poboljanje kvaliteta ujnosti. Smanjenje nivoa buke u bunim prostorijama.
Odbijeni zvuk
Apsorbovani zvuk
Koeficijent akustike apsorbcije = Sabine
apsorbovana energija ako je postojea energija
= 0 bez apsorpcije = 1 potpuna apsorpcija
O snovni princ ipi iz olovanja objekat a 81
Sposobnost apsorbovanja zvuka kod materijala od mineralne staklene vune zavisi od razliitih parametara:
frekvencije gustine eventualnog spoljnog sloja (obloga kojom je kairan) punoe kompaktnosti (ili gustine) Primer akustiko-apsorpcione krivulje
1.2 1 0.8 0.6 0.4 0.2 0 100 125 160 200 250 315 400 500 630 800 1000 1250 1600 2000 2500 3150 4000 5000 Frekvencija u Hz
Akustika apsorpcija se koristi za podeavanje vremena reverberacije zvuka u prostoru (a ne za zvunu izolaciju izmeu prostorija).
Koeficijent
ta je izolacija?
Dinamika krutost i otpornost strujanju vazduha
Da li je materijal primeran za zvunu izolaciju zavisi od dve karakteristike: dinamike krutosti i otpornosti strujanju vazduha. Dinamika krutost: sposobnost materijala da provodi zvune talase { s=EqyN/d i MN/m 3 }. Zavisi od elastinosti materijala zato su gui (ili krui) materijali bolji provodnici zvuka (npr. kucanje na drvena vrata uje se glasnije nego kucanje na panel od mineralne staklene vune).
Otpornost strujanju vazduha: Otpornost strujanju vazduha { u KPas/m2 } daje nam informaciju o apsorpcijskoj sposobnosti materijala na osnovu merenja koliine vazduha koja proe kroz neki materijal za dati protoka vazduha. Zavisi od poroznosti ili otvorenosti elija i gustine.
Lagana mineralna staklena vuna u rolnama ima idealne karakteristike* Rs >5 KPas/m 2 Obino deblja izolacija znai i bolje zvuno-izolacione karakteristike
Beleka: Ta vrednost bi kod idealne izolacije morala da iznosi izmeu 5 i 10 KPas/m2 . Poveanjem kompaktnosti iznad potrebne granice, s namerom dostizanja Rs vrednosti vie od 5 KPas/m2, nee se poboljati izolacione karakteristike dvoslojne konstrukcije. Kod vrednosti iznad 10 KPas/m2 prenos zvuka odvija se kao da se radi o vrstom telu (pregustom), a u sluaju vrednosti ispod 5 KPas/m2 materijal poseduje preniske apsorbcijske karakteristike.
Zvuna izolacija: princip masa-opruga-masa
Zvuna izolacija u zgradi predstavlja razliku izmeu pritiska zvuka jednog prostora (odailjaa) i susednog prostora (prijemnika).
Na smanjenje zvunog prenosa (ili na indeks redukcije zvuka) utiu brojni faktori zgrade a najbitniji su:
Tip nosaa, korienih kod izgradnje
Koliina i tip mineralne vune u samoj konstrukciji
Paljiv rad i briga o detaljima
ta je izolacija?
U modernoj arhitekturi to se najlake postie primenom principa masaopruga-masa, gde se elastian material postavi izmeu dva vrsta materijala te se na taj nain oslabe zvune vibracije a time i prenos zvuka izmeu dva prostora.
Osnove zvune izolacije: zvuni mostovi
Zvuni most: to je akustika provodnost kroz upljinu, rupu ili vrsti spoj. U upljini bez mase zvuk se proizvodi (npr. gitara).
Ako u zgradi elimo da dostignemo dobru zvunu izolaciju moramo spreiti sve neeljene prenose zvuka. Do prenosa zvuka dolazi na dva naina:
Curenje: prenos zvuka kroz kanale za ventilaciju, zajednike instalacione cevi za TV, elektrinu i drugu instalaciju. Izbegavamo ga dobrim planiranjem i izvoenem.
Boni prenos: radi se o prenosu zvuka izmeu dva prostora kroz boni elemenat smeten izmeu njih, npr. kroz spoljni zid ili plafon. Izbegnemo ga pravilnom instalacijom te uzimanjem u obzir uputstava proizvoaa.
O s novni prin c ipi iz olovanja objeka t a 8 5
Rezime: Zvuna izolacija [1]

Karakteristike koja odreuju sposobnost materijala za zvunu izolaciju Dinamika krutost: ova karakteristika se odnosi na sposobnost materijala da provodi zvune talase. To je povezano s elastinou materijala.
ta je izolacija?
Otpornost strujanju vazduha: otpornost strujanju vazduha daje nam informaciju o apsorpcijskoj sposobnosti materijala na osnovu merenja koliine vazduha koja proe kroz neki materijal kod zadatog protoka vazduha. Zavisi od poroznosti ili otvorenosti elija i gustine. to je izolacija deblja to su bolje njene karakteristike kao zvune izolacije.
Rezime: Zvuna izolacija [2]
Zvuna izolacija neke konstrukcije predstavlja razliku pritiska zvuka izmeu jednog prostora (odailjaa) i susednog prostora (prijemnika). Masa-opruga-masa je princip na osnovu kojeg izmeu dva vrsta materijala postavimo elastian materijal te tako smanjujemo zvune vibracije a time i prenos zvuka izmeu dva prostora. Zvuni mostovi su mesta prolaska zvuka kroz upljine, rupe ili druge vrste spojeve. upljina bez mase proizvodi zvuk. Postoje dva tipa neeljenog prenosa zvuka: Curenje: prenos zvuka kroz kanale za ventilaciju, instalacione cevi, itd.. Boni prenos prenos zvuka izmeu dva prostora kroz boni graevinski element koji je smeten izmeu njih, kao npr. kroz spoljni zid ili plafon.
O s no v ni princip i iz olo vanj a objek a t a 87
Namena poglavlja
U ovom poglavlju saznaete kljune pojmove ... toplotne izolacije Prenos toplote
ta je izolacija?
Toplotna izolacija Toplotna provodljivost Toplotna otpornost Prolaz toplote
zvune izolacije Apsorpcija zvuka Zvuna izolacija Curenje zvuka
poarnih karakteristika izolacionih materijala Odaziv na vatru Otpornost na vatru - protivpoarnost
Vatra: definicija
Vatra je hemijska reakcija koja ukljuuje brzo oksidiranje ili sagorevanje goriva. Vatra nastaje kad su pod pravim uslovima i u pravilnoj razmeri prisutna tri elementa. Sagorevanje zapoinje kada gorljiv i/ili zapaljiv materijal izloimo dovoljno visokoj temperaturi uz dovoljnu koliinu kiseonika ili nekog drugog oksidanta. Ova svojstva generalno nazivamo poarni trougao. Gorivo: bilo koji zapaljivi materijal, bilo u vrstom, tenom ili gasovitom : stanju. Toplota: energija, potrebna za poveanje temperature goriva do take paljenja. Kiseonik : vazuh koje udiemo sadri priblino 21% kiseonika. Vatri je za gorenje potrebno priblino samo 16% kiseonika iz vazduha.
TA
GO
LO
RI VO
TO P
KISEONIK
Skica: Poarni trougao
Razlika izmeu gorenja i topljenja
Gorenje je oksidacioni proces sagorevanja , to znai da gorivo (materija koja gori) i kiseonik (obino iz vazduha) reaguju i transformiuse u produkt oksidacije, toplotu, svetlost. Topljenje je proces kojim neka materija promeni agregatno stanje iz vrstog u teno. Unutranja energija vrste materije se povea (obino uz pomo toplote) do specifine temperature (koju nazivamo takom topljenja) na kojoj se uz pritisak od 1 atmosfere promeni u teno stanje. Taka topljenja kristalne vrste materije je temperaturno podruje u kojem materija pree iz vrstog u teno stanje. Primeri: 1,535C - taka topljenja gvoa, 1,510C - taka topljenja obinog graevinskog elika. Gorenje je hemijska reakcija kojom se menja sastav materijala dok kod promena agregatnog stanja, kao npr. topljenja, nikada ne dolazi do promene sastava materijala. Taka topljenja je u veini sluajeva kod upotrebe izolacije u graevinarstvu nebitna karakteristika, tamo gde je bitna pre svega otpornost neke graevinarske komponente na vatru protivpoarnost a ne i njen odaziv na vatru.
ta je izolacija?
Poarne karakteristike izolacionih materijala: Odaziv na vatru - definicija

Odaziv na vatru je karakteristika materijala kojom se opisuje kako materijal reaguje ako ga izloimo vatri. To svojstvo meri se standardizovanim testovima kojima se ocenjuje odaziv materijala na vatru prema sledeim elementima: stepen oslobaanja toplote, stepen irenja plamena, stepen nastajanja dima, toksinih gasova i stepen nastajanja goruih kapi / estica. Ovi parametri mogu se proveriti testom negorivosti, testom sagorevanja nekog materijala ili testom zapaljivosti. Koji od ovih testova e se uraditi zavisi od klasifikacije materijala shodno jedinstvenom sistemu testiranja (Evropske poarne klase).
O s no v ni principi iz olovanja objeka t a 9 1
Poarne karakteristike izolacionih materijala: Odaziv na vatru - Evropske poarne klase - {1/3}
Graevinski materijali dele se na klase zavisno od toga, kako utiu na stvaranje plamena, irenje vatre i nastanak dima.
Klasa Opis Poarni scenarijo Jak poar u prostoru Jak poar u prostoru Slab poar u prostoru Slab poar u prostoru Samo vatra gori u prostoru Slab udar plamena Toplotni uda r Barem 60 kw/m 2 Primer materijala Proizvodi od stakla i staklene vune, prirodnog kamena i kamene vune, betona, cigle, keramike, elika i mnogih drugih metala. Materijali slini onima u klasi A1 a koji sadre male koliine organskih materija. Gipsane ploe sa razliitim (tankim) povrinskim slojevima. Fenol pene i gipsane ploe sa razliitim povrinskim slojevima (debljim nego u klasi B). Proizvodi od drveta debljine manje od 10 mm i gustinom manjom od 400 kg/m 3 (zavisi od namene). Lesoniti niske gustine, plastini izolacioni materijal. Netestirani materijali (ne postoje zahtev za protivpoarnim karakter.)
A2
Ne doprinosi stvaranju vatre Veoma malo doprinosi stvaranju vatre Veoma malo doprinosi stvaranju vatre Znatno doprinosi stvaranju vatre Znatno doprinosi Bez zahteva u vezi po. karakt.
Barem 60 kw/m 2
40 KW/m 2 na podruju 40 kW/m 2 na podruju 40 kW/m 2 na podruju Visina plamena 20 mm.
E F
ta je izolacija?
A1
Ne doprinosi stvaranju vatre
Poarne karakteristike izolacionih materijala: Odaziv na vatru - Evropske poarne klase [2/3]
Dim i padajue kapljice: Sistem Evropske poarne klasifikacije deli izolacione proizvode u sedam klasa, zavisno od odaziva na vatru. Podatak o dimu i oslobaanju padajuih kapljica dodat je u prilogu (npr. A2 s1 d0).
Evropska klasa Dim Padajue kapljice
A1
A2
s1 Oslobaanje dima Malo ili slab dim
s2 Dosta dima
s3 Velika koliina dima
d0 Stepen oslobaanja padajuih estica/kapljica Bez
d1 Poneka
d2 Znaajno
O s no v ni princip i iz olo vanj a objek a t a 93
Poarne karakteristike izolacionih materijala: Odaziv na vatru - Evropske poarne klase [3/3]
Energetski doprinos vatri A-B-C-D-E-F A1 A2 B Nezapaljivo Nezapaljivo s1 Oslobaanje dima s1, s2, s3 Test nije potreban Malo ili slab dim d0 Padajue kapljice d0-d1-d2 Test nije potreban U 10 minuta bez kapljica
Dua izloenost manjem plamenu; objekat se ne upali ako je trajanje izloenosti plamenu ogranieno. s2 Kratkta izloenost manjem plamenu; objekat se ne pali ako je trajanje izloenosti plamenu ogranieno. Podnosi kratku izloenost s3 manjim plamenovima ako je trajanje izloenosti plamenu i gorenju ogranieno. Kratka izloenost vatri uz ogranienje izloenosti plamenu. E
Dosta
d1
Neto goruih kapljica u manje od 10 sekundi Znaajno
Prilino dima
d2
E F
Test nije potreban
Bez podataka ili d2
Nema podataka o karakteristikama
Evropske poarne klase A2, B, C i D dopunjuju se i oznakama o oslobaanju dima i padajuih, goruih estica - kapljica. Evropska klasa E moe da ima i dodatno pripisanu pojavu d2.
ta je izolacija?
Poarne karakteristike izolacionih materijala: Odaziv na vatru - materijali URSA
Mineralna staklena vuna
XPS
Evropska poarna klasa A1 & A2s1d0
Evropska poarna klasa E
Mineralna staklena vuna moe da dostigne najviu moguu evropsku poarnu klasu: A (A1 & A2s1d0); XPS je klasifikovan u klasu E.
O s no v ni principi iz olovanja objeka t a 95
Poarne karakteristike izolacionih materijala: Odaziv na vatru - kamena vuna i EPS
Kamena vuna
EPS
Evropska poarna klasa A1
Evropska poarna klasa E
Kamena vuna moe da dostigne klasu A, EPS je klasifikovan u evropske klase E i F.
ta je izolacija?
Poarne karakteristike graevinskih konstrukcija: Otpornost na poar

Otpornost na poar je karakteristika graevinskih materijala. Tipina oznaka za otpornost na poar je - REI - klasa. R - Izloenost optereenju. To je minimalno vreme (npr. 30 min) u kojem konstrukcija izdri odreeno poarno optereenje. E - Integritet - to je minimalno vreme (npr. 30 min.) u kojem konstrukcija spreava irenje poara. I - Izolacija - to je minimalno vreme koje je potrebno da hladna strana konstrukcije dostigne odreenu temperaturu, npr. 140C. REI faktor se meri i navodi u minutama: 15, 30, 45, 60, 90, 120, 180, 240. Poarna klasa graevnog materijala (npr. konstrukcije suve gradnje) ne zavisi od tipa ugraene mineralne vune nego od broja gipsanih ploa i preciznosti izrade. Izmeu mineralne staklene i kamene vune nema razlika po pitanju otpornosti na poar. Kod jednakih sistema normalnih graevinskih elemenata - oba izolaciona materijala imaju jednak REI faktor. Graevinske komponente koje koriste mineralnu vunu imaju visoke REI faktore - npr. REI 120. Kod tih komponenata i mineralna kamena vuna i mineralna staklena vuna dostiu jednak REI.
I z ola c ija : k on t ek st i t ipo v i iz ola c ije 97
Izolacija: kontekst i tipovi izolacije

Izolacija: kontekst i tipovi izolacije: namena poglavlja
U ovom delu upoznaete .... konkurentne prednosti izolacije u kontekstu energetske efikasnosti Direktive u graevinarstvu.....
ta je izolacija?
kao i razliite kategorije izolacionih materijala .... Mineralna vuna Plastine pene Ostalo ... i materijale u okviru svake kategorije: staklena i kamena vuna XPS, EPS, PUR/PIR perlit, vermikulit, penjeno staklo, itd.
Konkurentne prednosti izolacije: energetska efikasnost zgrada

40 % sveukupne evropske potranje za energijom potoi se u zgradama. U okvirima aktuelnog evropskog zakonodavstva postoje razliite mogunosti poboljanja opte energetske efikasnosti zgrada (Direktiva o energetskoj efikasnosti zgrada). ta gubimo bez izolacije
upljine kod vrata 15% Krov 25 %
Nezavisna istraivanja pokazuju da je izolacija najjeftiniji nain poboljanja energetske efikasnosti zgrada.
Zidovi 35%
Prozori 10%
Podovi 15%
Izvor: Ecofys, 2005
Iz ola c ija : k on t ekst i t ipo v i iz ola c ije 99
Trite energije
Ponuda
Neobnovljivi izvori (92% ) Obnovljivi izvori (8%)
Potranaja
ta je izolacija?
Saobraaj (32%) Industrija (28%) Zgrade (40%)
Energetska efikasnost zgrada

Prozori Grejanje i hlaenje Osvetljenje Sistem za pravljenje senke-zatamnjivanje Izolacija Mineralna vuna Plastine pene Ostalo
Izvor: Meunarodna agencija za energiju. Uprava za energetsko informisanje
Konkurentno okruenje: nove tehnologije prozora
Prozori koji se danas ugrauju u moderne zgrade moraju zbog novih zahteva imati nie U(K) vrednosti po celoj svojoj povrini, ukljuujui i okvire. Ti prozori obino imaju troslojno izolaciono zastakljenje (sa dobrim koeficijentom iskorienja solarne energije), izmeu staklenih povrina je gas aragon ili kripton, opremljena su vazdunim zaptivaima te posebno konstruisanim okvirima koji spreavaju nastajanje toplotnih mostova. Energetsku efikasnost postojeih prozora moemo poboljati sa: dodavanjem treeg stakla (smanjuje prolaz vazduha i prenos toplote) zaptivanjem (smanjuje prolaz vazduha oko prozora) upotrebom premaza za prozore ili pokrivke (smanjuje gubitke i/ili dobitke).
I z ola c ija : k on t ek st i t ipo v i iz ola c ije 1 0 1
Konkurentno okruenje: HVAC (grejanje, ventilacija i klimatizacija)

Grejanje vodom je godinama predstavljajo standardni nain grejanja objekata, meutim danas su sve popularniji sistemi grejanja prinudnom cirkulacijom vazduha. U dananje vreme najefikasniji nain grejanja predstavlj takozvano geotermalno grejanje. U sistemima grejanja na vodu termostati reguliu ventile po zonama. U vazdunim sistemima grejanja termostati reguliu zonske dampere u ventilacionom sistemu i selektivno blokiraju protok vazduha.
POVRATNI VOD VAZDUHA
GLAVNI VOD
POSUDA POD PRITISKOM
GORIONIK VAZDUNI FILTER
VENTILATOR
Energetska efikasnost sistema centralnog grejanja ili hlaenja moe se dodatno poboljati ugradnjom sistema zonskog grejanja i hlaenja koga regulie vie termostata.
ta je izolacija?
10 2 D epni priru ni k o iz ola c ijam a
Konkurentno okruenje: Rasveta i elektrini ureaji
Korienje ureaja za rasvetu i drugih elektrinih ureaja (kao npr. kancelarijske opreme, kunih aparata, itd) predstavlja jednako kao i kod grejanja i hlaenja znaajnu i rastuu potronju energije u zgradama. Sijalice koje tede energiju: potroe ak do 80% manje struje nego standardne sijalice, meutim proizvedu istu koliinu toplote. Kompaktne fluorescentne lampe (CFL), svetlee diode (LED): potroe manje energije nego to je potrebna standardnim elektrinim sijalicama za istu koliinu svetlosti i njihov vek trajanja je dui od 6 do 10 puta. Kod najnovije generacije friidera uvodi se energijski razred A+ to je oznaka za aparate koji potroe osetno manje energije.
4w
I zolac ija : kont ekst i t ipov i iz olac ije 103
Konkurentno okruenje: ostale alternative
Sistemi za stvaranje senke koriste se za smanjenje i poveanje direktnih toplotnih efekata sunevog zraenja te tako smanjuju potrebu za grejanjem i hlaenjem.
ta je izolacija?
Domotics je nain korienja kompjuterske i robotske tehnologije za kontrolisanje kunih aparata.
Izolacija
Izolacija titi omota zgrade i njene unutranje elemente od toplotnih i zvunih gubitaka / dobitaka. Izolacija poseduje najvei potencijal za smanjenje energetske zavisnosti i emisije CO 2 . Energija koju utedimo upotrebom izolacije daleko nadmauje koliinu energije koja je potrebna za proizvodnju i ugradnju izolacije.
I z ola c ija : k on t ek st i t ipo v i iz ola c ije 105
Mineralna vuna
Mineralna vuna je anorganska materija koja se koristi preteno za izolaciju. Pod pojmom mineralna vuna podrazumeva se materijal ija su vlakna mineralnog porekla. U mineralne vune spadaju:staklena vuna, vuna od ljake kao i kamena vuna Izuzetno dobre karakteristike proizvoda od mineralne vune omoguavaju jedinstevenu kombinaciju toplotne i zvune izolacije, koja je nadgraena izuzetnim protivpoarnim karakteristikama.
ta je izolacija?
Staklena vuna - opis materijala
Staklena vuna je mineralna vuna: izraena je od miliona staklenih vlakana koji su meusobno povezana vezivom. Vazduni depii, uhvaeni izmeu vlakana, u velikoj meri spreavaju prenos toplote. Detalj strukture vlakana staklene vune
Staklena vuna se proizvodi u procesu fibrizacije: Proces proizvodnje staklene vune poinje topljenjem u pei, kvarcnog peska, recikliranog stakla i potrebnih aditiva u staklenu otopinu. Nakon toga fibrizacijskim procesom velike brzine se rastopljeno staklo razdeli u milione vlakana koja se prskaju rastopinom veziva te se oblikuju na tekuoj traci. Ovaj poluproizvod se potom trakom transportuje kroz pei za suenje i nakon toga se ree u eljene dimenzije. U nekim sluajevima se na povrinu staklene vune kairaju dodatni materijali - obloge (Alu-folija, stakleni voal, natron papir..).
Proces proizvodnje staklene vune
Silos
Rekuperator
Mikser Komora za topljenje Fibrizacija Komora za uvrivanje i suenje
Pe za topljenje
Prihvat sirovina
Vaga Rolanje
I zola c ija: kont ekst i t ipov i iz olac ije 107
Pakovanje na palete
ta je izolacija?
Plastine pene (EPS, XPS, PUR..)
Imamo etiri glavna tipa tvrdih plastinih pena koje se koriste u graevinarstvu i industriji: ekstrudirani polistiren (XPS), ekspandirani polistiren (EPS), poliuretan (PUR) i pena od poliizocianurata (PIR).
XPS: ekstrudirani polistiren, je cenjen zbog dugovenosti i izuzetne otpornosti na elementarne prirodne uticaje - vreme, vodu, hladnou, toplotu i pritisak.
XPS
EPS: osnovna karakteristika izolacije od ekspandiranog polisterena (stiropora) je spreavanje prenosa toplote. Predstavlja jeftiniju i manje kvalitetnu izolaciju.
EPS
PUR: PUR i PIR koriste se za toplotnu izolaciju u graevinarstvu kao tvrde panel ploe ili se nanose sprejevima direktno na mesto aplikacije.
PUR
I z ola c ija : k on t ek st i t ipo v i iz ola c ije 1 0 9
Ekstrudirani polisteren [XPS] - opis materijala
XPS je penjena plastika Sadri milione zatvorenih elija sa vazduhom to smanjuje prenos toplote.
Detalj elijske strukture XPS
XPS se proizvodi postupkom ekstrudiranja: Proces ekstrudiranja znai topljenje plastike na temperaturi i pod pritiskom. U rastopinu se pod pritiskom uprskava teni gas. Kada gas koji se pod pritiskom dodaje u plastinu meavinu ue u deo proizvodne linije gde vlada obian atmosferski pritisak, on promeni agregatno stanje iz tenog u gas (paru) i zapeni plastinu masu.
ta je izolacija?
Proces proizvodnje ekstrudiranog polistirena - XPS
Sirovine - kristalizovani polisteren
Sirovine Dodatak za spreavanje nastanka vatre i boje Sirovine - reciklirani materijali
110 D epni priru nik o iz olac ijama
Ekstrudiranje: topljenje plastike na temperaturi i pod pritiskom
Tekua traka
Stvaranje pene: pomou promene pritiska i hlaenjem Prethodni razrez Tekua traka Pakovanje i slaganje na palete
I zola c ija: kont ekst i t ipov i iz olac ije 1 1 1
Ostali izolacioni materijali
Izolacioni materijali od organskih materija: Ovija vuna Celuloza Laneni omotai i rolne Omotai od konoplje Ploe od drvenih vlakana Izolacija od perja Pluta Slama (koristi se takoe za unutranje pregradne zidove)
ta je izolacija?
Izolacioni materijali od anorganskih materija: Penjeno staklo Perlit Eksfolovani vermikulit Agregati od ekspandirane gline
Ostali izolacioni materijali: "zelena izolacija"
Sa ekonomskog aspekta i aspekta zatite okoline svi izolacioni materijali su dobri i odgovarajui. Za vreme svog ivotnog doba, utede mnogo vie energije nego to je potrebno za njihovu proizvodnju, transport i montau. Neki proizvoai organskih izolacionih materijala izjavljuju da su ti materijali bolji za okolinu nego materijali od anorganskih materija. Meutim analiza ivotnog ciklusa tih proizvoda kazuje, da ne postoje bitne razlike u uticaju organskih ili anorganskih materija na okolinu. Takozvani ''bio'' izolacioni materijali podvrgnuti su prirodnim ogranienjima koji su posledica njihovog organskog izvora. esto su meta parazita, zapaljivi su i veoma osetljivi na vlagu. U cilju prevazilaenja ovih prepreka proizvoai esto dodaju hemijske materije kao npr. bicide (pesticide, fungicide i baktericide). U nekim sluajevima ove dodatne hemikalije klasifikovane su kao tetne supstance.
I zola c ija: kont ekst i t ipov i iz olac ije 113
Ostali izolacioni materijali: super-izolacioni materijali
Klju za dobru izolaciju je toplotna provodljivost - to je nia, to je bolja izolacija - a super izolacione materijale cenimo upravo zbog njihove izuzetno niske toplotne provodljivosti. Vakumski sistemi* veoma smanjuju toplotnu provodljivost jer prenos toplote nije mogu ako nema materije.
HV (visoki vakum) SV (meki vakum) NV (bez vakuma) ta je izolacija?
Materijali Mikro-fiberglas Fini perlit LCI (Slojevita kompozitna izolacija) Vakumske panelne ploe Aerogelovi
* Vakum je prostor bez ikakve materije, zbog ega je gasni pritisak u njemu nii od standardnog atmosferskog pritiska.
11 4 D epn i prir u ni k o iz ola c ijam a
Ostali izolacioni materijali: vieslojne reflektirajue folije (MRF)

MRF folije su konstruisane za izolaciju od toplotnog zraenja, koji predstavlja jedan od tri naina prenosa toplote. To je naroito upotrebljivo u svemiru gde nema konvekcije i provoenja toplote zbog izuzetnih vakumskih uslova. Kod izolacije zgrada te se folije mogu koristiti samo nametanjem uz vazdune slojeve konstrukcije, i uz uslov da nisu uprljane esticama praine. Meutim i u tim sluajevima je rezultat sistema, R vrednost (MRF + vazduna upljina) prilino manji nego to to deklariu proizvoai. Na nekim tritima je korienje MRF folija postalo pravi hit, naroito od strane potroaa bez strunog znanja .... Pa ipak: 1. Izjave proizvoaa o efikasnosti MRF folija bile su proveravane na mnogim tritima. Priznati postupci testiranja, bilo na terenu ili u laboratorijima ** kazuju da je toplotna izolaciona sposobnost MRF folije + vazduna upljina samo cca. 1,75 m 2 K/W, to ne odgovara propisima o toplotnim izolacijama. Ovi propisi bi se mogli zadovoljiti tek sa 200 mm mineralne staklene vune, ija R vrednost iznosi 5 m2K/W. 2. Ako ovu vrstu izolacije uporedimo sa proverenim klasinim materijalima (npr. mineralnom vunom) dolazimo do zakljuka da je ukupan troak za vreme ivotnog doba izolac je dosta vii kod MRF folija.
* Referenca: Fraunhofer Instiut Bauphysik IBP, izvetaj br. ES/01/2008; Fraunhofer Instiut Bauphysik IBP, izvetaj br. ES/02/2008; CSTB Merenja uporeivanjem potronje energije dve elije u spoljnjoj okolini, 13. juna 2007. ** Referenca: idem.
I zolac ija : kont ekst i t ipov i iz olac ije 115
Izolacioni materijali, pregled karakteristika
Postoje brojne vane karakteristike izolacionih materijala. U donjoj tablici je pregled nekih najvanijih,kao i relativno dejstvo razliitih izolacionih materijala:
Materijali Toplotna otpornost Zvuna izolacija Odaziv na vatru Otpornost na sabijanje Otpornost na vodu Komprimovanje Jednostavnost korienja i ugradnje n.p. Staklena vuna Kamena vuna XPS EPS PUR MRF ta je izolacija?
Najbolji u klasi Dobre performanse Osrednje performanse Slabe performanse
Upotreba u graevinarstvu
Upotreba u graevinarstvu: namena poglavlja
U ovom delu upoznaemo vas sa ... Upotrebom na podruju graevinarstva.
Upot reba u graev inarstv u 1 1 7
Upotreba u stambenim objektima
4 8 11 9 10 12 13
URSA GLASSWOOL 1 Izolacija izmeu rogova 2 Izolacija ispod rogova 3 Sputeni plafoni 4 Unutranji i spoljni zidovi 5 Podovi
URSA XPS 6 Ravni obrnuti krovovi 7 Izolacija balkona i terasa 8 Izolacija toplotnih mostova 9 Izolacija podruma i temelja 10 Spoljanji zidovi u dodiru sa zemljom 11 Podovi 12 Podovi podruma u dodiru sa zemljom 13 Temeljna ploa
ta je izolacija?
Upotreba u nestambenim poslovnim zgradama
11 5 6
2 3 4 8 9 10 7 12
URSA GLASSWOOL URSA XPS 1 Ventilisane fasade 2 Unutranji suvomontani pregradni zidovi 3 Zvuna izolacija plafona 4 Podovi 5 A/C sistemi
URSA TECH
6 Krovovi-parkiralita 12 Cevni vodovi 7 Spoljni zidovi u kontaktu sa zemljom 8 Industrijski podovi 9 Podovi u podrumima u kontaktu sa zemljom 10 Temeljne ploe 11 Zeleni krovovi
Upotreba u industrijskim zgradama
2 5 1
URSA GLASSWOOL
URSA XPS
URSA SECO
1 Industrijske fasade 4 Obrnuti neprohodni 6 Ravni krovovi sa ravni krovovi posuti peskom kao slojem 2 Sendvi zidovi za razdvajanje granulatom 3 Kosi krovovi od 5 Industrijski podovi trapeznog lima
ta je izolacija?
Upotreba u graevinarstvu I (izolacija kosih krovova)
Zidani ili betonski krov: 1. Neoptereena izolacija izmeu rogova sa potkonstrukcijom. 2. Izolacija koja razdvaja potkonstrukciju i spoljni krovni pokriva. Limeni krovovi: 3. Izolacija izmeu dva sloja lima. 4. Izolacija koja razdvaja rogove od krovnog pokrivaa. 5. Izolacija sputenih industrijskih plafona. Drveni krov: 6. Neoptereena izolacija izmeu rogova sa potkonstrukcijom. 7. Izolacija koja rogove razdvaja od spoljnog krovnog pokrivaa (npr. postavljanje izolacionih folija na rogove pre letvi i krovnog pokrivaa). 8. Izolacija ispod rogova.
Upotreba u graevinarstvu II [ravni krovovi]
Zidani ili betonski krovovi 9. Obrnuti krovovi, izolacija iznad krovne mebrane (hidroizolacije) za krovne vrtove i parkiralita 10. Klasini krovovi, izolacija ispod krovne mebrane (hidroizolacije). Limeni krovovi: 11. Izolacija na limenoj povrini ispod krovne membrane (hidroizolacije).
ta je izolacija?
Drveni krovovi: 12. Izolacija izmeu elemenata nosee konstrukcije ili greda.
Upotreba u graevinarstvu III [Spoljni zidovi]
Zidani ili betonski zidovi: 13. Zidan ili betonski zid sa spoljnom izolacijom prekrivenom malterom. 14. Zidan ili betonski zid sa unutranjom izolacijom i konstrukcijom koja nosi lake unutranje obloge (npr. unutranju keramiku), koja moe biti montirana s metalnim ili drvenim noseim elementima. 15. Zidani ili betonski zid sa unutranjom izolacijom sa zatitnom oblogom, koje delimino pridravaju nosei elementi. 16. Ventilisane fasade - izolacija izmeu sloja vazduha za ventilaciju i osnovnog zida. 17. Sendvi fasade bez ventilacije - izolacija izmeu noseeg zida i obzida. Obzid moe biti malterisan ili nemalterisan. 18. Zidani ili betonski zid - izolacija postavljena na osnovni zid, a iza nje sloj vazduha za ventilaciju i visei fasadni omota. 19. Izolacija izmeu dve zgrade. 20. Podrumi i podzemni prolazi te dvorane u direktnom kontaktu sa zemljom, unutranja izolacija sa ili bez oblaganja. Metalni zidovi: 21. Konstrukcija od metalnih profila obloena panelima, unutranja izolacija izmeu profila. 22. Konstrukcija od metalnih profila obloena panelima, izolacija se nalazi u panelima. Drveni zidovi: 23. Konstrukcija od drvenih nosaa sa spoljnom izolacijom i malterom. 24. Konstrukcija od drvenih nosaa, izolacija sa unutranje strane i malterom. 25. Konstrukcija od drvenih nosaa obloenih ploama, izolacija se nalazi u panelima.
Upo t reba u grae v inar st v u 1 23
Upotreba u graevinarstvu IV [unutranji zidovi]
Zidani ili betonski zidovi: 26. Zidana ili betonska konstrukcija, na izolaciju su direktno naneene lake zavrne obloge ili malter, a mogue je izvoenje i sa noseom podkonstrukcijom koja nosi zavrnu oblogu, a izmeu njih je postavljena izolacija. 27. Izolacija izmeu dve jedinice iste zgrade.
Suvomontani zidovi: 28. Metalna i drvena zidna konstrukcija sa lakim oblogama.
ta je izolacija?
Upotreba u graevinarstvu V [podovi / plafoni]
Zidana ili betonska konstrukcija: 29. Izolacija ispod nosee konstrukcije podova.
Drvena konstrukcija: 30. Izolacija iznad potkonstrukcije ili izmeu noseih elemenata.
Upot r eba u graevinarstvu 1 25
Upotreba u graevinarstvu VI [plafoni]
Zidana ili betonska konstrukcija: 31. Izolacija ispod konstrukcije. 32. Sputeni plafoni, direktno ili indirektno poduprti noseom potkonstrukcijom koja je privrena na osnovnu konstrukciju (ploa, krov, tramovi i zidovi) s podesivim noseim elementima.
ta je izolacija?
Upotreba u graevinarstvu VII [temelji - perimetar]
Vertikalno: 33. Zidovi pod zemljom, spoljna izolacija iza hidroizolacije sa mehanikom zatitom. 34. Zidovi pod zemljom, spoljna izolacija u direktnom kontaktu sa zemljom.
Horizontalno: 35. Beton, izolacija ispod ploe u direktnom kontaktu sa zemljom. 36. Beton, izolacija postavljena na plou, iznad hidroizolacije, ispod nosee konstrukcije poda. 37. Beton, izolacija ispod ploe i iznad hidroizolacije. 38. Izolacija za zatitu od smrzavanja u ili na zemlji.
Upot reba u graev inarstv u 1 27
Upotreba u graevinarstvu VIII [klima]
Kanali od mineralne staklene vune: 39. Konstrukcija kanala.
Metalni kanali: 40. Spoljna izolacija kanala. 41. Unutranja izolacija kanala.
ta je izolacija?
Oznaavanje sa CE oznakama
Namena poglavlja
U ovom delu saznaete neke injenice i pozadinu oznaavanja sa CE oznakom Osnovni zahtevi za graevinske proizvode, navedeni u Direktivi o graevinskim proizvodima. Harmonizovani evropski standardi i uloga CE oznake. Razlika izmeu CE oznake i nacionalnih sertifikata na dobrovoljnoj bazi.
Oz na av anje s a CE oz na k om 1 29
Direktiva za graevinske proizvode
CPD* ili Direktiva o graevinskim proizvodima definie "graevinski proizvod" kao bilo koji proizvod koji je bio proizveden s namerom trajne ugradnje u zgrade, uzimajui u obzir gradnju objekata kao i ostale radove u graevinarstvu. Drave lanice su dune obezbediti da na trite dou samo takvi graevinski proizvodi koji odgovaraju nameni, a to je da imaju takve karakteristike da e objekti u koje budu ugraeni, instalirani ili ukljueni, u sluaju pravilne ugradnje i izvoenja radova, odgovarati osnovnim zahtevima Direktive u vezi takvih objekata. Osnovni zahtevi Direktive propisuju u est poglavlja osnovne bezbednosne uslove: Mehanika otpornost i stabilnost Bezbednost u sluaju poara Higijenski, zdravstveni i ekoloki uslovi Bezbednost pri upotrebi Zatita od buke Energetska efikasnost i toplotna izolacija.
* Evropska komisija predlae zamenu trenutno vaee Direktive o graevinskim proizvodima (89/106/EEC) sa novim propisima o graevinarskim proizvodima. Cilj novih propisa je da uine jasnijim zahteve sadanje Direktive, da pojednostave procese i poboljaju kredibilnost oznaavanja sa CE oznakom uvoenjem stroih normi za organe koji su ukljueni u proces atestiranja i sertifikovanja. Predlog obuhvata: 1. nove osnovne zahteve za odrivo korienje prirodnih resursa; 2. Korekciju sadanjeg propisa o "higijenskim, zdravstvenim i zahtevima za ouvanje okoline" vezano za gradnju objekata i ostale graevinske radove. Propis e direktno uticati na lokalna zakonodavstva drava lanica, za razliku od Direktive koja od pojedinih drava lanica zahteva prenos njenih zahteva u pojedina nacionalna zakonodavstva. Novi propis e postati zakonski obavezujui sredinom 2011. godine.
ta je izolacija?
CE oznaka
Zbog ega je oznaavanje CE oznakom potrebno? Zbog pojednostavljenja protoka dobara u Evropskoj uniji Evropska komisija je uvela harmonizovane standarde za mnoge proizvode koje moe stavko da ponudi na EU tritu bez nacionalnih ogranienja. Standardi za toplotno izolacione proizvode propisuju odgovarajue karakteristike tih proizvoda. Uvedene su referentne metode testiranja kao i oznake te nivoi zahtevanih karakteristika i to kao granine vrednosti ili jo ee kao klase materijala. Oznaavanje CE oznakom obezbeuje da karakteristike proizvoda budu testirane i deklarisane na isti nain na podruju cele EU
Standardi za termo izolacione materijale
Mineralna staklena vuna Za proizvode od mineralne vune koja se koristi za toplotnu izolaciju zgrada vai Evropski standard EN 13162. XPS Za proizvode od ekstrudiranog polisterena koji se koristi za toplotnu izolaciju zgrada vai Evropski standard EN 13164
Pregled sistema standardizovanja i sertifikovanja u EU

Evropska Komisija mandat
Direktiva o graevinskim proizvodima
Organi za standardizaciju Norme Sert if ikati Indust rija
Izdava sertifikata
(obavezno)
Harmonizirani st andardi
Oznaka CE
Prijavljeni organi i/ili ...
Ev ropska udruenja
(Eurima, EXiba, itd. )
Evropski nivo
CEN (TC ) Evropski komite za standardizovanje
ETA Evropska tehnika odobrenja EOTA Evropski proizvoai
(Dobrovoljno)
EOTA Evropska organizacija za tehnika odobrenja
ETAG (CUAP) Evropske tehnik e smernice za odobrenja
Lokalni nivo
(Dobrovoljno)
O zna av anje s CE znak om 1 31
Lokalne vlasti
Dobrovoljni sertifikati za proizvode Nacionalne tehnike ACERM I, KOM O... specifikacije Upotreba : DIT (ES) AVIS Technique (FR) Zulassung (DE)
Prijavljeni organi i/ili ...
Nacionalna udruenja
ta je izolacija?
Uvoenjem mineralne staklene vune u va program zaradiete vie para po m2 skladita.

Zbog visoke sposobnosti komprimovanja mineralna staklena vuna: - zahteva manje prostora u skladitu, - omoguava nie trokove transporta materijala, koji su potrebni za izolaciju jednake povrine izolovanja.
jeste li distributer...
... dali ste znali, da ...

pomou mineralne staklene vune:
tedite na prostoru u vaem skladitu i dostiete veu zaradu po kvadratnom metru vaeg lagera?
ta je izolacija?
Zato upotrebiti mineralnu staklenu vunu?
Sadraj
3.1 3.2 3.3 3.4 Namena poglavlja Zato URSA preporuuje mineralnu staklenu vunu? Glavni razlozi esta pogrena ubeenja o mineralnoj staklenoj vuni
Zbog ega mineralna staklena vuna?
Namena poglavlja
ta bi morali znati nakon ovog dela prirunika?
Zato URSA preporuuje mineralnu staklenu vunu? etiri glavna razloga za preporuku. Kako opovrgnuti najea "pogrena ubeenja" o mineralnoj staklenoj vuni?
Zbog ega da izaberemo ba mineralnu staklenu vunu kao izolacioni materijal za objekat?
Zbog ega URSA preporu uje upot rebu m iner alne st ak lene vune 1 3 7
Zbog ega URSA preporuuje upotrebu mineralne staklene vune

Mineralna staklena vuna ima dosta poeljnih karakteristika kao izolacioni materijal, i kada ih poznajemo ona sigurno postaje najbolji izbor za izolaciju objekta. Na sledeim stranicama emo objasniti zato URSA preporuuje upotrebu mineralne staklene vune. Mineralna staklena vuna je najefikasniji i za korisnika najpraktiniji materijal za toplotnu i zvunu izolaciju objekta, za ciljna podruja upotrebe*, kako sa stanovita trokova tako i sa stanovita zatite okoline.
Ciljna podruja upotrebe: kosi krovovi, unutranji zidovi, spoljni zidovi.
Glavni razlozi
Razlozi za upotrebu mineralne staklene vune kao izolacionog materijala
Mineralna staklena vuna nudi najbolji odnos cene i efikasnosti (2)*
Mineralna staklena vuna je idealan materijal za zvunu izolaciju
Mineralna staklena vuna obezbeuje izuzetnu ekoloku ravnoteu u pogledu emisije CO2 (1)(2)*
Mineralna staklena vuna obezbeuje najnie trokove logistike i instalacije (1)(2)*
* Istraivanja instituta Forschungszentrum Karlsruhe: " Analiza proizvoda od mineralne staklene vune kod izolacije kosih krovova uz uzimanje u obzir ivotnog ciklusa, manipulacije i postavljanja". (1) Na osnovu istraivanja (2) Za odgovarajue naine upotrebe
G la v ni ra z lo z i 1 3 9
Mineralna staklena vuna daje najbolji odnos cene i efikasnosti izolacionog materijala.
Postoje razliiti pogledi na cenu i troak

Taka gledita proizvoaa
troak / cena po kg Taka gledita distributera

troak / cena po m 3 Taka gledita krajnjeg potroaa
troak / cena po m 2
Uloga debljine i lambda faktora u odnosu na trokove krajnjeg potroaa

Debljina izolacije obino zavisi od propisa i graevinskih pravila, koji zahteve za toplotnom izolacijom izraavaju u R i U(K) vrednostima. Osnovni parametri za postizanje zahtevane R vrednosti su lambda i debljina. to je lambda vrednost bolja (nia) to je potrebna manja debljina izolacije.
Primer izolacije od mineralne staklene vune: lambda 0,04 i zahtevana R-vrednost 5 Primer izolacije s materijalom PUR: lambda 0,025 i zahtevana R-vrednost 5
1 m3 sa 5 200 mm ploa 1000 mm = 200* 5 1 2 3 4 5

Debljina = * R => 0.040*5 = 0.200 (m) => 5 ploa
1 m3 sa 8 125 mm ploa
1 2 3 4 5 6 7 8
Debljina = * R => 0.025*5 = 0.125 (m) => 8 ploa
G la v ni ra z lo z i 1 41
Mineralna staklena vuna daje najbolji odnos cene i efikasnosti izolacionog materijala
Kod konane cene prema potroau uvek se uzima u obzir vrednost lambda. Mineralna staklena vuna je najbolji izbor za predvienu aplikaciju.
Proizvod od Proizvod od XPS CO 2 staklene v. kamene v. XPS HR EPS PUR
Prosena prodajna cena u / m 2 Lambda R=5 debljina u mm Izraunata cena u / m 3 Skuplje od mineralne staklene vune (u %)
3.9 0.040 200 19.5 n.a
4.9 0.040 200 24.5 26%
15 0.034 170 88.2 352%
14 0.029 145 96.6 395%
6.75 0.035 175 38.6 98%
13 0.025 125 104.0 433%
iIustrativno
Primer: Debljina = R 0,040 5 = 0,2 m Preraun iz debljine u /m 3 : 3,9 (1000/200) Prikaz izraen na osnovu prosenih cena. Model izrauna. U nekim primerima izraunate debljine ne mogu se nabaviti na tritu.
Mineralna staklena vuna je idealan materijal za zvunu izolaciju
Mnogi detalji odreuju efikasnost nekog sistema u pogledu zvune izolacije: Izolacioni materijal mora da se odabere prema svojoj strukturi koja je od kljunog znaaja za karakteristike materijala u pogledu zvune izolacije. Idealne karakteristike poseduju materijali sa elastinom strukturom. Sposobnost izolacionong materijala da u potpunosti popuni prazan prostor pozitivno utie na izolacione karakteristike sistema. Pravilno postavljanje izolacije na mestima gde po pravilu nastaju zvuni mostovi.
Zvuna izolacija i gustina
Elastinost i struktura mineralne staklene vune obezbeuju apsorbciju i efekat opruge ili rasipanja. to je materijal krui to je njegova zvuna izolovativnost nia. Zbog toga plastine pene nisu dobri zvuni izolatori. Vea gustina ne poveava zvunu izolaciju. Kamena vuna velike gustine nije sasvim elastina i zato u poreenju sa staklenom vunom ne nudi dodatne prednosti u pogledu zvune izolacije. Donji graf pokazuje potencijal dva materijala ugraena u isti sistem, u pogledu redukcije zvuka. Ukupna prosena redukcija zvuka kod mineralne staklene vune iznosi 59 dB. To znai da ima za 12% bolji rezultat od kamene vune, koja dostie 52 dB. Zvuno-reduktivni potencijal
60 50 40 30 20 10 0 gipsana ploa gipsana ploa + keramika zid od cigle 40 40 51 51 52 59
Kamena vuna Staklena vuna
Brojevi testova LGAI 97779 LGAI 97821
Brojevi testova AC3-D12-02-XIV AC3-D12-02-XIX
Brojevi testova Labein 90.4432.0-III-CT-08/33 Labein PO 0906-III-CM PDOBLE
Detalj izolacije pregradnog zida
Kod ugradnje zvune izolacije obino nailazimo na prepreke u zidu. Ako koristimo mineralnu vunu velike gustine, moramo je na takvim mestima obrezati zbog izvesne krutosti, jer u suprotnom u sistemu nastaju zvuni mostovi. Mineralna staklena vuna meutim upravo je zbog svoje elastinosti pogodna je za postavljanje oko prepreke. Tako se smanjuje mogunost nastanka zvunih mostova kroz koje zvuk prodire. Mineralna staklena vuna je jednostavna za rad. U poreenju sa drugim materijalima lake se pravilno ugrauje te se na taj nain postiu bolji efekti zvune izolacije sistema. Mineralna staklena vuna popunjava prazan prostor bolje od bilo kojeg drugog izolacionog materijala. Poto je elastina, iri se i sama se prilagoava dimenzijama praznog prostora.
Mineralna staklena vuna se iri i popunjava prazan prostor, to je uslov za dobru zvunu izolovanost.
Ako prazan prostor nije u potpunosti ispunjen izolacionim materijalom, odreeni prostor ostaje nepopunjen i doprinosi prenosu zvuka.
Vatrootpornost u pregradnim zidovima
Pored izuzetnih karakteristika u pogledu zvune izolacije mineralna staklena vuna, koriena u pregradnim zidovima, ima i dodatne prednosti jer odgovara najstroim protivpoarnim propisima. Testiranja pokazuju da mineralna staklena vuna u pregradnim zidovima ima iste protivpoarne karakteristike kao i kamena vuna.* Korienjem kamene ili staklene mineralne vune u sistemima pregradnih zidova postiu se jednako visoke klase po REI klasifikaciji.
REI 120
Izvor: Referenca testiranja APPLUS, br. 5042796
Mineralna staklena vuna ima najbolji bilans po pitanju okoline (uzimajui u obzir emisiju CO 2 ).
Ocena proizvoda za vremene njegovog celokupnog veka trajanja (LCA) je proces ocene dejstvovanja proizvoda na okolinu u celom ivotnom veku. Koristi se za procenu uticaja proizvoda na okolinu ili funkcije za koju je napravljen. LCA se obino naziva i analiza proizvoda "od kolevke do groba". Kljuni elementi LCA analize: (1) Identifikacija i odreivanje nastalih uticaja na okolinu, npr. potroena energija i sirovine, dostignuta emisija tetnih materija te nastali otpaci; (2) procena potencijalnog uticaja na okolinu zbog tih uticaja; (3) procena mogunosti za smanjenje uoenih uticaja Analiza "od kolevke do groba" odnosno LCA analiza proizvoda uzima u obzir sve faktore - od eksploatisanja materijala i energije do njihovog vraanja nazad u prirodu kad proizvod konano postane otpad.
Proizvodnja Logistika Postavljanje Upotreba zgrade Odbacivanje
Izvor: Evropska agencija za okolinu EEA
URSA je naruila nezavisno ispitivanje zbog procene utede koja je nastala upotrebom mineralne staklene vune
U cilju procene utede koja je rezulat korienja mineralne staklene vune URSA je institutu Forschungszentrum Karlsruhe iz Nemake dala narudbu za izradu nezavisnog ispitivanja. Cilj ispitivanja je bila procena funkcionalne jedinice mineralne staklene vune, postavljene u referentnoj okolini za vreme trajanja ivotnog veka. Funkcionalna jedinica je definisana kao kvadratni metar izolacije, R vrednost 5, koja je bila koriena kao izolacija kosog krova.
Analiza uporeuje potronju energije i emisiju CO 2 , koji nastaju proizvodnjom jedne funkcionalne jedinice, sa utedom koja se postie ugradnjom te jedinice
Dobijanje sirovina
Proizvodnja LCA
Logistika
Ugradnja
Mineralna staklena vuna ima najbolji bilans po pitanju okoline (uzimajui u obzir emisiju CO 2 ).
Glavni razlozi ovog izuzetnog rezultata su:
Mineralna staklena vuna Mineralnoj staklenoj vuni je potrebna veoma mala masa za jednu funkcionalnu jedinicu
Sposobnost komprimovanja mineralne staklene vune omoguava znaajne utede energije u logistikom lancu.
URSA za proizvodnju mineralne staklene vune koristi 50% recikliranog stakla.
G lav ni raz loz i 1 4 9
Mineralna staklena vuna poseduje izvanredan bilans po pitanju ouvanja okoline jer se za vreme njenog ivotnog ciklusa u okolinu emituje veoma malo CO 2. Npr. u Francuskoj mineralna staklena vuna utedi 243 puta vie energije nego to je bilo potrebno za njenu izradu, transport i ugradnju. URSA eco-balans: energija
Dobijanje sirovina
Proizvodnja LCA
Logistika
Ugradnja
* Ispitivanje instituta Forschungszentrum Karlsruhe: Analiza proizvoda od mineralne staklene vune za izolaciju kosog krova, uzimajui u obzir ceo ivotni vek, manipulaciju i ugradnju.
-1 = +243
Glavni rezultati nezavisnog ispitivanja
Rezultati istraivanja proizvoda od mineralne staklene vune: 1 potroena jedinica energije = 243 jedinica uteene energije 1 jedinica emisije CO 2 u okolinu = 121 uteenih jedinica emisija CO 2 Vreme povrata uloene energije = 1,47 meseci Vreme povrata uloenih emisija CO 2= 4,96 meseci
* Ispitivanje instituta Forschungszentrum Karlsruhe: Analiza proizvoda od mineralne staklene vune za izolaciju kosog krova, uzimajui u obzir ceo ivotni vek, manipulaciju i ugradnju. * Udeo proizvodnog procesa u ukupnoj potronji energije iznosi .98%.
Mineralna staklena vuna ima najnie trokove logostike i ugradnje

Ako pogledamo celokupni lanac isporuke videemo jo mnogo vie dodatnih prednosti mineralne staklene vune .
Proizvod GW Drugi proizvod* Skladite izolacionog materijala (jedan sprat) Vreme potrebno za transport na radno mesto Vreme potrebno za ugradnju Ukupni trokovi ugradnje Trokovi specifinog rada 378 m
2
Drugi vs. GW 52.4% ** manje m2 300.1% 46.8% 69.5% 68.5%
180 m
19.38 min 125.02 min 80.04 m 0.73 m/m2
77.54 min 183.49 min 135.7 m 1.23 m/m2
Referentni uslovi skladitenja: kosi krov 2610 m2 ; =120m2 izolacija izmeu elementata nosaa krova, irina: nosei elementi 60 mm, izolacija 600 mm. Referntni uslovi instalacije: regali za skladitenje: 7,5 m2, rolne mineralne staklene vune 21; druge rolne 84; vreme po rolni 1,08 min.; cena radnog sata kod ugradnje = 35
* "drugi proizvod" je mineralna vuna koja se ne. moe komprimovati. ** S obziroma na dimenziju m2 = 1,32 m2 po rolni za drugi proizvod; mineralna staklena vuna = 5,4 m2 po rolni.
Studija o vremenskom poreenju
URSA je naruila nezavisno ispitivanje o potronji vremena kod izolovanja iste povrine s razliitim materijalima. Izabrani su bili sledei materijali: Visoko komprimovane rolne mineralne staklene vune Nekomprimovane rolne mineralne vune Nekomprimovane ploe mineralne vune
Kako bi zaista dobili uporedive rezultate bila su izabrana dva identina objekta u Austriji. Obe kue su imale istu povrinu krova (79,6 m 2) koji je bio predmet izolovanja. Studija je ukazala na znaajne prednosti u vremenu instalacije komprimovanih rolni mineralne staklene vune URSA u poreenju s drugim nekomprimovanim proizvodima od mineralne vune.
Rezultati ispitivanja
Kod primera testiranja bilo je potrebno 278 minuta da ekipa u kosi krov instalira panele minerlane vune koji nisu komprimovani. Na jednaku povrinu kosog krova instalacija mineralne staklene vune trajala je 145 minute. To ukazuje na nesumnjivu prednost rolni mineralne staklene vune u poreenju sa nekomprimovanim panelima mineralne vune. Iz primera se vidi da smo upotrebom rolni mineralne staklene vune u poreenju s nekomprimovanim panelima mineralne vune utedeli 48% vremena. Poreenje sa rolnama nekomprimovane mineralne vune daje kao rezultat utedu vremena 32 %. To znai da je za istu povrinu izolovanja sa mineralnom staklenom vunom potrebno 67 minuta manje.
Rolne mineralne staklene vune Druge rolne Drugi paneli Zbog ega mineralna staklena vuna?
Vreme (min)
% uteenog vremenu sa mineralnom staklenom vunom
145
212
278
n/p
32 %
48 %
Zakljuak
Glavni razlozi ovih znaajnih prednosti mineralne staklene vune su: Rolne mineralne staklene vune mogu se mnogo vie komprimovati nego rolne ili paneli drugih mineralnih vuna koje nisu toliko elastine. Posledica toga je da je za izolaciju iste povrine potrebno manje rolni mineralne staklene vune. To ujedno znai manje pakovanja koje je potrebno preneti u potkrovlje. Pored toga mineralna staklena vuna je mnogo laka. Ako elimo da pravilno ugradimo mineralnu vunu koja se ne moe komprimovati moramo je pre rezanja precizno izmeriti, to zahteva dosta vremena. Samoprilagodljiva mineralna staklena vuna sa visokim stepenom komprimovanja ne zahteva precizna merenja, to kod montae znai veliku utedu u vremenu.
e s t a pogre na ubeenja o mineralnoj s t ak lenoj v uni 1 55
esta pogrena ubeenja o mineralnoj staklenoj vuni

Poarne karakteristike 1. Kamena vuna je bolja jer ne gori. netano
Gledano sa stanovita odaziva na vatru, nema nikakve razlike izmeu mineralne staklene i kamene vune: oba materijala su nezapaljiva (A1). Dodavanje obloga sa jedne strane pogorava tu karakteristiku kod oba materijala u istoj meri.
2. Kamena vuna ima bolju vatrootpornost netano

Vatrootpornost nije karakteristika pojedinog materijala nego graevinske komponente ili sistema instalacija. Ove graevinarske komponente su klasifikovane u klase RE130, RE160 i RE190 bez obzira da li se koristi kamena ili mineralna staklena vuna, zbog toga ne postoje razlike vezane uz upotrebu jednog ili drugog materijala.
Taka topljenja
1. Temperatura take topljenja je kod kamene vune via. tano , meutim to je nebitno za sva podruja korienja mineralne staklene vune!
Zgrada se srui pre nego to se toplotna izolacija istopi! Moramo da uzmemo u obzir jasnu razliku izmeu protivpoarnih i vatrootpornih karakteristika materijala. Protivpoarni materijali koriste se za zatitu strukturnih elemenata zgrade (metalni stubovi, itd.) te za tehnike namene (kotlovi, visoko temperaturni cevovodi, itd.). Kod glavnih podruja upotrebe mineralne staklene vune vatrootpornost je kljuni koncept, pored ostalog to je karakteristika graevinske komponente a ne izolacionog materijala! Na ovim podrujima upotrebe izolacioni materijal ne titi strukturu zgrade od vatre odnosno poara ...
e s t a pogre na ubeenja o mineralnoj s t ak lenoj v uni 1 5 7
Odaziv na vatru, vatrootpornost i taka topljenja
Taka topljenja vrste materije je temperatura na kojoj se menja agregatno stanje iz vrstog u teno. Odaziv na vatru je karakteristika materijala, kojom se opisuje kako se materijal ponaa ako je direktno izloen plamenu. Vatrootpornost je karakteristika graevinskih komponenata: poarna klasa graevinarske komponente (npr. suvomontane zidne konstrukcije) ne zavisi od tipa upotrebljene mineralne vune nego pre svega od broja gipsanih ploa i preciznosti izrade.
Graevinarske komponente koje sadre mineralnu vunu dokazano dostiu visoke poarne klase REI, npr. REI 120!. Tu vrednost dostiu i mineralna staklena i kamena vuna. Kod glavnih podruja upotrebe mineralne staklene vune vatrootpornost ima kljuni znaaj. Tu ne postoje bitne razlike izmeu mineralne staklene i kamene vune. Protivpoarne karakteristike nikako nemaju bitan znaaj kad se radi o izolacijama i utedama energije.
Gustina i teina
1. Kamena vuna je bolja jer ima veu gustinu netano

Gustina nije bitna za izolacione karakteristike materijala. Kod poreenja izolacionih vrednosti materijala potrebno je pre svega obratiti panju na vrednost lambda te na toplotnu otpornost materijala. Velika teina nije sinonim za efikasnost. U stvari danas su svi visoko tehnoloki materijali i aparati sve laki (pogledajmo samo bolide)!. Kamena vuna mora da bude barem dva puta tea da bi dostigla jednake karakteristike izolativnosti kao mineralna staklena vuna.
e s t a pogre na ubeenja o mineralnoj s t ak lenoj v uni 1 5 9
Kamena vuna mora da ima bitno veu gustinu za iste izolacione karakteristike
Vea teina ne znai da je izolacija bolja.
Upotreba staklene vune u graevinarsvtu Upotreba kamene vune u tehnike namene
0,05
0,045
Lambda
0,04 Kamena vuna
0,035
Staklena vuna kg/m 3

0,03 0 50 100
kg
150
200
Da bi dostigla jednaku lambda vrednost kamena vuna mora da ima skoro duplu gustinu!
Ispitivanje vedskog nacionalnog instituta za terstiranje i istraivanje materijala: materijali za toplotnu izolaciju (B.Jonsson), 1995
Gustina / teina i dugovenost
1. Zbog velike gustine kamena vuna ima dui vek trajanja. netano
Ako su materijali pravilno ugraeni gustina i vek trajanja nisu meusobno povezane karakteristike. Ako su uslovi normalni oba e materijala, kamena i mineralna staklena vuna, da traju priblino 50 godina.
Gustina / teina i poarne karakteristike
1. Poto kamena vuna ima veu gustinu u poreenju sa staklenom vunom, ima i, bolju nezapaljivost. netano
Nezapaljivost mineralne staklene i kamene vune je posledica njihovog anorganskog porekla. Gustina materijala nije bitna za karakteristiku nezapaljivosti.
e s t a pogrena ubeenja o mineralnoj st ak lenoj v uni 1 6 1
Toplotna i zvuna izolacija
1. Karakteristike toplotne i zvune izolacije nemogue je udruiti u jednom materijalu. netano

Mogue je da jedan materijal sam poseduje obe karakteristike. Tako je npr. mineralna staklena vuna izolacioni materijal koji nas titi od hladnoe ili toplote kao i od neeljene buke.
Toplotna i zvuna izolacija 2. Kamena vuna poseduje bolje zvuno izolovativne karakteristike. netano
Za isti Rs /otpor linearnom strujanju vazduha kamena vuna treba veu gustinu. Upravo zbog toga je njen apsorpcioni elasticitet nii. To znai da morate za isti efekat platiti vie. Modul dinamike elastinosti / krutost
100 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 100
Otpor protoku vazduha
Rs kPa.s/m2
EgyN/d M N/m2
10
0,1 GW SW EPS
1 10 GW SW
Gustina kg/m 3
100
Kamena vuna je manje elastina od staklene vune pa zbog toga omoguava manje elastine apsorpcije. Za dostizanje istog Rs potrebna nam je bitno vea gustina kod kamene vune.
e s t a pogrena ubeenja o mineralnoj st ak lenoj v uni 1 63
Voda / para
1. Staklena vuna apsorbuje vie vode od kamene vune netano

Niti jedan od ovih materijala nije hidrofilan to znai da ne apsorbuju vodu. Pored toga mineralna staklena vuna proizvedena u URSI sadri neke dodatke koji je ine vodoodbojnom (hidrofobnom). Ta karakteristika je dobrodola u nekim podrujima upotrebe (npr. ventilisane fasade, sendvi zidovi, itd.).
2. Za mineralnu staklenu vunu potrebna je parna brana netano

Oba materijala od mineralne vune imaju isti nivo difuzije vodene pare, oznaen simbolom . Kod oba materijala mora se postaviti parna brana u sluajevima gde se to zahteva (omota zgrade).
Stabilnost materijala
1. Kamena vuna je bolja jer je stabiljnija. netano

Ako zbog nepravilne instalacije ili upotrebe vlaga dospe u izolaciju postoji opasnost da izolacija splasne. Ako su rukovanje i instalacija pravilni nee se uruiti nijedan od ova dva materijala (kamena ili staklena vuna).
Rukovanje 1. Instalacija kamene vune je jednostavnija. netano

Mineralna staklena vuna se lako ree jer nam nisu potrebne precizne mere. Mineralna staklena vuna je elastina i prilagoava se svakoj neravnini. Vlakna mineralne staklene vune se ne lome prilikom rada na gradilitu.
Mineralna staklena vuna zahteva manje truda za prenos do mesta postavljanja. Mineralna staklena vuna ima mnogo manje otpada prilikom instalacije nego paneli kamene vune.
Staklena vuna
Kamena vuna
Otpornost na pritisak
1. Mineralna staklena vuna nije otporna na pritisak. tano, meutim nebitno ...
Otpornost na pritisak nema nikakav znaaj za glavna podruja upotrebe mineralne staklene vune (kosi krovovi, spoljni i unutranji zidovi).
Ako uprkos tome elite ugraditi materijal koji ima visoku otpornost na pritisak, onda je idealan izbor URSA XPS.
Energija / okolina
1. Za proizvodnju mineralne staklene vune potroi se previe energije i dolazi do prevelike emisije CO2. netano
Analizom jedne funcionalne jedinice (definisane kao kvadratni metar sa odreenim toplotnim otporom) pomou testa procene proizvoda u njegovom ivotnom veku, dobijeni rezultat jasno pokazuje da mineralna staklena vuna pozitivno utie na okolinu. Gledano generalno mineralna staklena vuna utedi mnogo vie energije nego to je potrebno za njenu proizvodnju (243x)*. Poreenjem efikasnosti i bilansa uticaja na okolinu mora se uzeti u obzir funkcionalna jedinica. Poreenja na osnovu kg nisu pravilna i suprotna su vaeem zakondavstvu.
Ekoloki bilans
emisije CO 2
Eko bilans URSA: CO 2
-1 = +121
* Ispitivanja instituta Forschungszentrum Karlsuhe: Analiza izolacionog proizvoda od mineralne staklene vune za izolaciju kosog krova uzimajui u obzir ivotnu dob proizvoda te trokove manipulacije i ugradnje.
Energija / okolina
2. Kamena vuna je vie "ekoloka" jer je izraena od bazalta. netano

I staklena vuna je mineralna vuna i njena glavna sirovina je kvarcni pesak koji je prirodan materijal, koji se na naoj planeti nalazi u najobilnijim koliinama.
Kvalitet vazduha u prostorima
1. Kamena vuna je bolja od staklene vune zbog toga to sadri manje formaldehida. netano
Neke grupe proizvoda kod obe vrste mineralne vune sadre male koliine formaldehida koje dokazano ne utiu negativno na kvalitet vazduha u prostorijama.
Izvor: Tehniki listovi URSA .
Zdravlje 1. Kamena vuna je "zdravija" jer ne izaziva nastanak raka. netano

Obe mineralne vune podleu istoj Direktivi i deklarisane su kao ne tetne po zdravlje (nekancerogene) jer su obe biotopne.
Evropska direktiva 97/69/CE klasifikuje mineralne vune meu nekancerogene materije.

IARC ne klasifikuje biotopne mineralne vune meu kancerogene materije. Biotopnost materije potvreana je zatitnim znakom EUCEB. Pored toga izolacija od mineralne vune odgovara Primedbi Q Direktive o opasnim supstancama nije kancerogena.
EVROPSKI ODBOR ZA SERTIFIKOVANJE PROIZVODA OD MINERALNE VUNE

Obe mineralne vune podleu istoj Evropskoj direktivi. Biotopne mineralne vune nisu kancerogene.
Mineralna staklena vuna omoguava znaajno bri i efikasniji rad

Zbog izuzetne sposobnosti komprimovanja mineralna staklena vuna olakava prenos, merenje, rezanje i ugradnju. U poreenju sa drugim konkurentnim materijalima vreme instalacije mineralne staklene vune je krae za priblino 40%.
Ako ste izvoa radova ...
Zbog ega XPS?
Dali ste znali, da ...?

mineralna staklena vuna bitno doprinosi veoj rentabilnosti vaeg posla?
Sadraj
4.1 4.2 4.3 4.4 4.5 Namena poglavlja Zbog ega URSA preporuuje upotrebu XPS-a Glavni razlozi Naini upotrebe esta pogrena ubeenja o XPS-u
Zbog ega XPS?
Namena poglavlja
ta ete saznati u ovom delu prirunika?
Zbog ega URSA preporuuje upotrebu XPS-a. Tri glavna razloga za preporuku. Izuzetna prikladnost XPS-a za izolaciju obrnutih ravnih krovova i temelja (perimetara zgrade). esta pogrena ubeenja o XPS-u .
Zbog ega preporuujemo XPS 1 75
Zbog ega preporuujemo XPS
Zbog ega da odaberete upravo XPS kao izolacioni materijal?
Zbog ega XPS?
Zbog ega URSA preporuuje upotrebu XPS-a
XPS je proizvod izuzetnih kvaliteta. Ni jedan drugi izolacioni materijal ne moe se uporediti sa XPS-om po pitanju mehanikih karakteristika. Na sledeim stranicama ustanoviete da ...
je XPS izolacioni materijal koji jedini kombinuje visoku toplotnu sposobnost izolacije sa izuzetno dobrom vrstoom na pritisak, neverovatnu vodootpornost kao i otpornosti na cikluse smrzavanja / odmrzavanja te je naroito jednostavan za ugradnju ... stoga je URSA XPS proizvod za tehniki zahtevne primere upotrebe kao to su temelji (perimetar) i obrnuti ravni krovovi.
Zbog ega preporuujemo XPS 1 7 7
ta je XPS?
Struktura XPS
100 % zatvorena elijska struktura XPS
Karakteristike XPS Izuzetno dobra toplotna izolacija Izuzetna vodootpornost Veoma nizak nivo propusnosti vodene pare Izuzena otpornost na ponavljajue cikluse smrzavanja / odmrzavanja Veoma visoka otpornost na pritisak Jednostva upotreba i ugradnja Provereno dug vek trajanja Otpornost na koroziju
Zbog ega XPS?
...EPS i PUR?
EPS Preteno zatvorena elijska struktura sa vazdunim depovima
Dobra toplotna izolacija Dobra otpornost Jednostvna upotreba i ugradnja
PUR Vie od 90% zatvorena elijska struktura PUR
Veoma dobra toplotna izolacija Otpornost na koroziju Jednostvna upotreba i ugradnja
Zbog ega preporu ujemo XPS 1 7 9
Glavne prednosti XPS-a
TOPLOTNA IZOLACIJA
VODOOTPORNOST
MEHANIKE KARAKTERISTIKE
Glavne prednosti XPS-a u poreenju sa drugim estim izolacionim materijalima
XPS ima neuporedivu otpornost na pritisak
XPS je najefikasniji po pitanju apsorbcije vode i ciklusa smrzavanje / odmrzavanje*
XPS poseduje izuzetne toplotno izolacione karakteristike
* Napomena: od svih ostalih esto upotrebljavanih izolacijskih materijala.
Zbog ega XPS?
Glavni razlozi
Mehanike karakteristike
Otpornost na pritisak i zatezna vrstoa su vane karakteristike graevinskih materijala. Predstavljaju podatak o ogranienjima materijala kod dugotrajnih i kratkotrajnih optereenja.
G lav ni raz loz i 1 81
Otpornost na pritisak
Otpornost na pritisak pokazuje sposobnost XPS-a da izdri kratkotrajan pritisak uz 10% deformacije.
Deformacija znai smanjenje debljine proizvoda Taj kapacitet materijala izraen je u kpa. 1 kpa = 0.01 kg/cm 2 = 100 kg/m 2 CS (10/Y) URSA XPS NW URSA XPS HR URSA XPS N III URSA XPS NV URSA XPS NVII 250 300 300 500 700
URSA XPS poseduje takvu otpornost na pritisak koja mu omoguava da bez problema izdri vie tona pritiska po m 2 . XPS poseduje fleksibilnost, potrebnu za neravne i nehomogene povrine. To znai da nema bojazni da e doi do loma. Lokalna optereenja dakle apsorbuje lokalnim deformacijama.
Zbog ega XPS?
Poreenje otpornosti na pritisak kod razliitih materijala

Otpornost na pritisak (maks.) URSA XPS EPSh (hidrofoban) PUR EPS MW Penjeno staklo u kpa 700 350 175 190 120 1200
XPS ima od svih uobiajenih izolacionih materijala najveu otpornost na pritisak.
Izvor: Tehniki listovi proizvoaa .
Puzanje pod pritisnim optereenjem

Puzanje pod pritisnim optereenjem CC(i1/i2/y)s predstavlja , kapacitet XPS-a da se odupre stalnim ili dugotrajnim optereenjima: i1 = poetna deformacija u % i2 = deformacija nakon y godina u % y = godine s = konstantno optereenja u kPa CC (2/1.5/50) URSA XPS NIII URSA XPS HR URSA XPS NV URSA XPS NVII 125 125 175 250
Primer: CC(2/1,5/50)125= za vreme upotrebe od 50 godina i pod konstantnim optereenjem od 125 kPa ova pena nee se deformisati vie od 2%, a deformacija rastezanja (puzanja) bie manja od 1,5%.
Zbog ega XPS?
Voda i smrzavanje / odmrzavanje. Vlaga u zgradama i efikasnost izolacije

Vlaga u zgradama: deo zgrade moe biti izloen vlazi zbog kondenzovanja, apsorpcije vlage iz zemlje ili zbog proputanja. Svi materijali dolaze u kontakt sa vodenom parom iz vazduha i na taj nain apsorbuju odreene koliine vlage. Za vreme gradnje konstrukcija je izloena velikim koliinama vode koju nazivamo i graevinarska vlaga.
Vlaga je neprijatelj broj jedan svakog izolacionog materijala. Sa koeficijentom lambda 10 - 20 puta veim nego kod veine izolacinih materijala voda moe da digne vrednost lambda u izolacionom materijalu i snizi njegovu dugoronu izolacionu efikasnost. Zbog toga je izbor vodootpornog izolacionog materijala od kljunog znaaja kod nekih specifinih namena upotrebe.
to je apsorbcija vlage manja to e biti manji gubitak toplotno izolacionih karakteristika materijala.
Vodootpornost i XPS
Vodootpornost: kljuna karakteristika koja utie na dugoronu sposobnost izolacionog materijala da se odupre prodoru vode.
Zatvorena elijska struktura i nedostatak praznina u XPS-u omoguavaju ovom materijalu da se odupre prodoru vlage mnogo vie nego bilo koji drugi tip izolacionog materijala.
Zbog ega XPS?
Apsorpcija vode I/II
Apsorpcija vode WL(T) kod potapanja: je sposobnost XPS-a da dok je dugorono izloen konkatku sa vodom ne menja svoje izolativne karakteristike. Indikator u donjoj tabeli pokazuje procenat apsorbovane vode nakon 28 dana.
URSA XPS NW URSA XPS NIII URSA XPS NV URSA XPS NVII URSA XPS HR
WL(T)0,7 WL(T)0,7 WL(T)0,7 WL(T)0,7 WL(T)0,7
Testiranje potapanjem: XPS se testira u vodenoj kupki temperature 23C. Trajanje testiranja je 28 dana. XPS ne apsorbuje vie od 0,7 vol. -% vode. Oznaka CE za apsorbovanje vode kod potapanja shodno standardu EN 1316 4 je WL(T)0,7.
Poreenje XPS sa EPS: uticaj apsorpcije vode na toplotnu provodljivost

0.044 0.043 0.042 0.041
Toplotna provodljivost W/m/k
apsorpcija vode EPS
0.040 0.039 0.038 0.037 0.036 0.035 0.034 0.033 0.032 0.031 0.030 0.0%
EPS maksimalna apsorpcija vode XPS maksimalna apsorpcija vode EPSh
1.0%
EPSh
2.0%
Apsorpcija vode (%)
XPS
3.0%
4.0%
ISO 10456 Graevinarski materijali i proizvodi - Hidrotermike karakteristike - Tabelarni prikaz poetnih vrednosti i postupci za procenu deklarisanih poetnih termikih vrednosti.
Zbog ega XPS?
Apsorpcija vode kod razliitih materijala
Apsorpcija vode kod materijala (maks. vrednosti) URSA XPS EPSh PUR EPS Penjeno staklo
u% 0,7 2 2-3 3-5 0
XPS ima apsorpciju vode manju od 0,7% to predstavlja daleko najbolju vrednost od ostalih najee upotrebljavanih izolacionih materijala.
Apsorpcija vode II/II
Apsorpcija vode WD(V) sa difuzijom: Sposobnost XPS-a da se dugorono odupre apsorbovanju vode difuzijom. Ova karakteristika izraava koliinu vode koju proizvod apsorbuje kada je izloen visokoj relativnoj vlanosti (oko 100% sa jedne strane ploe) i dugoronom pritisku vodene pare. Testiranje se izvodi za svaku stranu ploe posebno. Vrednost je izraena u %. URSA XPS NW URSA XPS N III URSA XPS NV URSA XPS NVII URSA XPS HR WD(V)3 WD(V)3 WD(V)3 WD(V)3
Zatvorena elijska struktura XPS-a praktino u potpunosti onemoguava kapilarnu apsorbciju vode.
Zbog ega XPS?
Apsorpcija vode difuzijom kod razliitih materijala
Apsorpcija vode difuzijom kod razliitih materijala (maks.) URSA XPS EPSh PUR EPS Penjeno staklo
vn % <3 <5 <8 5-20 0
U pogledu apsorpcije vode difuzijom , XPS poseduje znaajno bolje karakteristike nego EPSh, EPS i PUR.
Prenos vodene pare

Prenos vodene pare/paro-propusnost: bezdimenzioni koeficijent predstavlja otpornost materijala na prolaz vodene pare kroz njega. Ova karakteristika predstavlja odnos paropropusnosti datog materijala i vazduha istih debljina; Vazduh je najparopropusniji materijal i ima = 1. to je vrednost nia to je materijal otvoreniji (propusniji) za vodenu paru. Prenos vodene pare kroz materijal (maks. vrednosti) URSA XPS PUR EPS Penjeno staklo u
80-250 30-100 20-100 -
XPS je visoko otporan na prenos vodene pare. Za namene upotrebe u graevinarstvu kod XPS-a nije potrebna dodatna parna brana.
Zbog ega XPS?
XPS i ciklusi smrzavanje /odmrzavanje
Smrzavanje / odmrzivanje (FT): opisuje postojanost XPS-a u ekstremnim vremeskim prilikama. Smrzavanje / odmrzavanje znai smrzavanje materijala nakon ega sledi odmrzavanje (voda se pretvori u led i nazad iz leda u vodu). XPS dostie nivo 2, to znai da dolazi do smanjenja otpornosti na pritisak za <10% te poveanja apsorpcije vode za <1% nakon 300 ciklusa smrzavanja / odmrzavanja.
URSA XPS NIII URSA XPS NV URSA XPS NVII URSA XPS HR
FT2 FT2 FT2 FT2
XPS je termootporan i zadrava oblik. Koristi se u temperaturnom rasponu od -50 C do +75 C.
Uticaj smrzavanja / odmrzavanja na apsorpciju vode i na otpornost na pritisak

Smrzavanje / odmrzavanje (FT): Materijali mogu biti izloeni razliitim ciklusima smrzavanja / odmrzavanja. To moe imati uticaj na neke bitne karakteristike materijala.
Absorpcija vodene pare obzirom na cikluse Promene otpornosti na pritisak prema odmrzavanja/smrzavanja po materijalima u % cikl. odmrzavanje / smrzavanje u %
URSA XPS EPSh PUR EPS Penjeno staklo
<1 <10 <15 10-20 0
<10 <20 <20 <20 0
XPS ima bolje karakteristike nego EPSh,EPS i PUR po pitanju reakcije na izloenost ciklusima smrzavanja/odmrzavanja
* FPX: informacija o izolaciji perimetra. Izvor: Tehniki listovi proizvoaa .
Zbog ega XPS?
Toplotne karakteristike - XPS poseduje izvanredne toplotno izolacione karakteristike

Toplotna provodljivost: Toplotna provodljivost ,pokazuje sposobnost materijala da provodi toplotu. to je nia materijal ima bolje karakteristike toplotne izolacije Toplotna provodljivost razliitih izolacionih materijala.
0.08 0.07
Toplotna provodljivost
0.06 0.05 0.04
0.070 0.045 0.037 0.045 0.030 0.045 0.032 0.045
0.038
0.03 0.02 0.01 0.00
0.040 0.032
0.035 0.022 0.010

Aerogelovi
0.029
0.003
PUR/PIR
URSA XPS
EPSh
EPS
GW
SW
Penjeno staklo
URSA XPS poseduje izvanredne toplotno izolacione karakteristike. Ovaj materijal svoje karakteristike zadrava i nakon njegovog izlaganja ekstremnim uslovima: pritisku, vlazi i temperaturi.
Podruja upo t rebe XPS-a 1 9 5
Podruja upotrebe
Izolacija ravnog i obrnutog ravnog krova
Efikasnost i trajnost ravnih krovova zavisi od razliitih faktora ukljuujui i poloaj izolacije u njegovoj konstrukciji. Ako je izolacija postavljena ispod strukturne ploe (hladna krovna konstrukcija), struktura e da ostane hladna zato postoji opasnost kondenza; takve krovne konstrukcije nisu preporuljive. Kod izolacije iznad strukturne ploe a ispod vodootpornog sloja (topla krovna konstrukcija) znaajno se smanjuje opasnost od nastanka kondenza. Meutim, poto je vodootporni sloj toplotno izolovan od ostalog dela krovne konstrukcije izloen je velikim temperaturskim razlikama te stoga posledino i opasnosti od prebrzog starenja. Kod obrnutog ravnog krova taj problem smo reili postavljanjem toplotne izolacije iznad vodootpornog sloja, odravajui ga tako na priblino konstantnim temperaturama koje su blizu temperatura unutranjosti zgrade, te smo ga tako zatitili od tetnog dejstva UV zraenja i od mehanikih oteenja.
sloj za poploavanje na nosaima krovna hidroizolacija
ljunak sloj za filtriranje toplotna izolacija (ekstrudirani polisteren)
Zbog ega XPS?
Primeri upotrebe URSA XPS kod obrnutih ravnih krovova

Obrnuti ravni krovovi
Neprohodni krov (ljunak)
Prohodni krov
Zeleni krov / Krovna bata
Platforma za parkiranje
Na ini upo t rebe XP S 1 9 7
Zahtevi kod izolacije obrnutog ravnog krova
Izolacija obrnutog ravnog krova: mora da bude dobar toplotni izolator mora da poseduje dobru otpornost na pritisak ne sme da apsorbuje vodu ne sme da bude osetljiva na este cikluse smrzavanja / odmrzavanja mora da podnosi optereenje manipulacije na njenoj povrini mora dugorono da titi hidroizolacioni sloj mora da bude nerazgradljiva
ukratko
Samo XPS odgovara svim navedenim kriterijumima!
Zbog ega XPS?
198 Depni prirunik o izolacijama
Izolacija temelja - perimetar
Izolacija koja dolazi u kontakt sa zemljom izloena je ekstremnim uslovima: Dugotrajna izloenost vodi Visoka vlanost zemlje Smrzavanje / odmrzavanje Kisela zemlja, razvoj bui i gljivica Razgradnja ili korozija
Navedeni faktori okoline mogu znaajno da umanje efikasnost izolacije.
XPS je neosetljiv na uticaj zemlje i vode i zato kod izloenosti takvim uslovima ne gubi svoje izolovativne karakteristike.
XPS je idealan za izolaciju temelja
Na ini upo t rebe XP S 1 9 9
XPS je izolacioni materijal koji u sebi kombinuje karakteristike dobre toplotne izolacije, izvanrednu otpornost na pritisak, odlinu vodootpornost i otpornost na este cikluse smrzavanje /odmrzavanje kao i jednostavnu upotrebu.
Glavne prednosti XPS-a
XPS poseduje jako dobru otpornost na pritisak sa kojom ne mogu da se porede iste karakteristike bilo kojeg drugog izolacionog materijala.
XPS od svih XPS ima izolacionih materiveoma dobre jala poseduje karakteristike najbolje karakteritoplotne izolacije stike po pitanju apsorbcije vode i otpornosti na este cikluse smrzavanje / odmrzavanje
Samo XPS istovremeno ispunjava sve zahteve. Upravo zbog toga je URSA XPS idealan materijal za izolaciju obrnutih ravnih krovova, temelja kao i podova koji su izloeni velikim pritiscima.
Zbog ega XPS?
esta pogrena ubeenja o XPS-u

XPS i EPS 1. EPS je jeftiniji od XPS-a iako ima iste karakteristike i jednaku efikasnost. netano
XPS ima bolje karakteristike u pogledu otpornosti na pritisak, vodootpornost i otpornosti na este cikluse smrzavanje / odmrzavanje. Pored toga ima veoma dobre karakteristike kao toplotna izolacije. Kod tehniki zahtevnijih namena, kao npr. kod izolacije temelja ili obrnutih ravnih krovova, upotreba XPS-a je idealno i cenovno bolje reenje sobzirom na prednosti koje nudi.
e s t a pogrena ubeenja o XP S-u 2 0 1
XPS i okolina
1. XPS je materijal koji loe utie na okolinu netano

XPS nema negativnih utjicaja na okolinu. Pre svega XPS je materijal koji se 100% reciklira. Uteda energije i smanjenje emisije CO2 gasova u okolinu, za vreme exploatacije ugraenog XPS-a, daleko su vee (za vie od 100 puta) od energije potroene na proizvodnju materijala i emisije CO 2 u procesu proizvodnje istog. Kao primer navodimo da u novoj zgradi, izolovanoj sa 16-18 cm debelim slojem XPS-a, moemo da utedimo godinje 343 kWh/m 2. U starijim kuama sloj od 10 - 16 cm, privren izmeu tavanice i konstrukcije, godinje moe da utedi izmeu 94 i 103 kWh/m 2 .
* Izvor: PlasticsEurope.
Zbog ega XPS?
XPS i okolina
2. XPS se ne moe reciklirati netano

XPS je izraen od polistirenske smole koja je termoplastian materijal. To znai da se moe topiti i ponovno upotrebiti u proizvodnom procesu za izradu nove XPS izolacije. injenica je, da postrojenja za izradu XPS ne proizvode praktino nikakve otpatke ili otpadni materijal, zahvaljui tome to realno 100% industrijskih otpadnih ploa XPS-a moe da se samelje i pretopi u polisterensku smolu i ponovno koristi u proivodnom procesu.
est a pogr ena ubeenja o XPS-u 2 0 3
XPS i okolina
3. Kod proizvodnje XPS-a koriste se gasovi staklene bate tano, meutim samo gasovi neutralnog dejstva na okolinu
URSA XPS ne sadri najtetnije gasove CFC ili HCFC (freoni); u veini sluajeva radi se o dodavanju CO2 . Kao to smo ve naveli utede CO2 za vreme ivotnog veka XPS ploe uveliko premauju emisiju CO2 koja nastaje za vreme proizvodnje i ugradnje.
Zbog ega XPS?
20 4 D epni priru ni k o iz ola c ijama
XPS i zvuna izolacija
1. Materijal XPS je bolji zvuni nego toplotni izolator. netano

XPS poseduje jako dobre karakteristike, upotrebljive na mnogim podrujima. Meutim XPS nije materijal namenjen zvunoj izolaciji. injenica je meutim, da za specifina podruja upotrebe XPS-a karakteristike zvune izolacije nisu ni potrebne. Ako elite ugraditi dobru zvunu izolaciju preporuujemo vam upotrebu mineralne staklene vune URSA GLASSWOOL koja poseduje izvanredne karakteristike kao zvuna izolacija.
XPS i protivpoarne karakteristike
1. XPS doprinosi irenju poara netano

Pravilno ugraene XPS ploe ne utiu na protivpoarne karakteristike graevinskih komponenata. URSA XPS je otporan na vatru i njegove protivpoarne karakteristike su usklaene sa vaeim propisima i zakonodavstvom na tom podruju.
e s t a pogrena ubeenja o XPS-u 2 0 5
XPS i voda 1. Ako nam je potreban vodootporan izolacioni materijal ne znai da moramo upotrebiti XPS. Nae zahteve zadovoljie i EPS. netano
Vlaga je neprijatelj broj jedan bilo kojeg izolacinog materijala. Sa vrednou lambda koja je 10 do 20 puta vea nego kod drugih izolacionih materijala voda moe da povea vrednost lambda i tako smanji dugoronu izolacionu efikasnost kod izolacionih materijala. Zbog toga je od kljunog znaaja da se odabere vodootporan izolacioni materijal Zatvorena elijska struktura XPS-a praktino onemoguava kapilarnu apsorpciju vode. Apsorpcija vode materijala EPS je u poreenju sa materijalom URSA XPS barem 4 do 7 puta vea.
XPS i zdravlje (sigurnost) 1. Rad sa XPS-om teti zdravlju netano

XPS odgovara svim zahtevima za ouvanje zdravlja i zatite radnika prillikom ugradnje. Radnici ne moraju da nose posebnu zatitnu opremu jer za vreme instalacije izolacionog materijala nisu izloeni tetnim uticajima po zdravlje.
Zbog ega XPS?

Džepni Priručnik Izolacija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Džepni Priručnik Izolacija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

URSA Insulation, S.A. Madrid (Spain) 2009 Zadravamo sva intelektualna i materijalna prava.

04 Depni pr ir unik o izolacijam a

Zbog ega je izolacija uopte potrebna?

Zbog ega je izolacija uopte potrebna?

08 D epni priru nik o iz ola c ija m a

Namena ovog prirunika

Izolacija je najjeftiniji nain za poboljanje energetske efikasnosti objekata!

to zapravo znae ovi pojmovi?

Zbog ega je izolacija uopte potrebna?

10 D epni priru nik o iz ola c ijama

Vrste energetskih izvora

Neobnovljivi energetski izvori

Zbog ega je izolacija uopte potrebna?

12 D epni priru nik o iz ola c ijama

Energetska potronja i emisije CO 2

vrsta goriva (npr. ugalj): 29 %

Tena goriva (npr. nafta): 39 %

Goriva u gasnom stanju (npr. prirodni gas): 26 %

Izvor: Uprava za energetsko informisanje

Disanje biljaka Ugljenik organskog izvora Disanje ivotinja

Mrtvi organizmi i otpadne materije

Fosili i fosilna goriva

Zbog ega je izolacija uopte potrebna?

14 D epn i prir u ni k o iz ola c ija m a

CO2 i efekat staklene bate

EFEKAT STAKLENE BATE

ERA OSF ATM

Infacrveni zraci odbijaju se od povrine zemlje meutim sloj CO 2 ih zadrava u atmosferi.

Vei deo zraenja apsorbuje povrina zemlje koja se stoga zagreva

Zbog ega je izolacija uopte potrebna?

16 D epni priru ni k o iz ola c ijam a

Energetska efikasnost i energetska uteda

Zbog ega je izolacija uopte potrebna?

18 D epni priru nik o iz ola c ijama

Globalna energetska slika

Kakvo je trenutno stanje potronje energije u svetu?

G lobalna energe tsk a s lik a 1 9

Poraspodela bogatstava i potronja energije

$25,000 $20,000 $15,000 $10,000

panija Koreja Saudijska Arabija Ukupno u proseku

kWh godinje / stanovnika

Izvor: Kljuni svetski statistiki podaci za 2008, Meunarodna agencija za energiju

Zbog ega je izolacija uopte potrebna?

20 D epni priru nik o iz ola c ijama

Svaki region e ubudue troiti jo vie energije

+36% +13% +23%

Ostalo Azijsko-Pacifiko podruje

79.7 Porast 50%

Izvor: Meunarodna energetska slika 2008, Uprava za energetsko informisanje .

G lobalna energe tsk a s lik a 2 1

Ekonomski rast po regionima sledeih decenija

Svetski rast BDP po regionima (2005. u poreenju sa 2030. u milijardama dolara).

Latinska Amerika Ostalo Azijsko-Pacifiko podruje

56.8 Porast 164%

Izvor: Meunarodna energetska slika 2008., Uprava za energetsko informisanje .

Zbog ega je izolacija uopte potrebna?

22 D epni priru ni k o iz ola c ijam a

Potranja energije na svetskom nivou e veoma porasti

Izvor: Globalna energetska slika. IEA, 2008.

G lobalna energe tsk a s lik a 2 3

Pribliavamo se vrhuncu energetske potronje ...

Rusija Evropa SAD (bez Aljaske)

Teka goriva Rezerve u dubinama okeana