Prelom 6-7

M
âsopis za sliku i politiku

Magazine for Images and Politics
Uredni{tvo/Editorial Committee:
Zorana Doji}, Du{an Grlja, Slobodan Karamani}, Dragana Kitanovi},
Vesna Madòski, Vladimir Markovi}, Ozren Pupovac, Milan Rakita, Jelena Vesi}
Izvr{ni urednici/Executive Editors:
Zorana Doji}, Dragana Kitanovi}, Vladimir Markovi}, Jelena Vesi}
Lektura i korektura/Proofreading:
Dragana Kitanovi}, Vladimir Markovi}
Korice/Covers:
Bren Heymans, basketball carpet Kerkstraat Borgerhout Antwerp, 2000
Johanna Billing, Project for A Revolution, 2003
Vizuelni prilog/Visual Contribution:
Metahaven, Sealand Identity Project: ImagiNation, od/since 2003
Dizajn i prelom/Design and Layout:
Andrej Dolinka
Izdava~/Publisher:
Prelom kolektiv
www.prelomkolektiv.org
Izvr{ni odbor Prelom kolektiva/Prelom Collective Executive Board:
Zorana Doji}, Radmila Joksimovi}, Ana Nikitovi}, Jelena Vesi}
Kontakt/Contacts:
magazine@prelomkolektiv.org
kolektiv@prelomkolektiv.org
[tampa/Print: Akademija, Beograd
Tira`/Print run: 300
Uredni{tvo Preloma zahvaljuje svima koji su svojim
radom i prilozima doprineli kvalitetu ovog broja.
Editorial committee of Prelom would like to thank all
of those who contributed with their effort and input to the quality of this issue.
âsopis je uvr{ten u Registar javnih glasila na osnovu re{enja br. 651-01-153/2002-11
ISSN 1451-1304
Ova publikacija je realizovana u okviru projekta ALMOSTREAL.
Projekat ALMOSTREAL (www.almostreal.org) kao deo svog
umetni~kog programa, inicirala je Evropska Kulturna Foundacija.
This publication takes place in the framework of ALMOSTREAL.
ALMOSTREAL (www.almostreal.org) is a project initiated by the
European Cultural Foundation and it is an integral part of its arts programme.
PRELOM
SADR@AJ:
TEZE O POLITICI:
Rado Riha @elja revolucije
@ak Ransijer Jedanaest teza o politici
Alberto Toskano Komunizam kao odvajanje
Fredrik Dèjmson Pet teza o stvarno postoje}em marksizmu
Alfred Zon-Retel Kapitalizam i socijalizam u dana{njem svetu (Bele{ke za diskusiju)
EVROPA:
Na marginama Evrope Intervju sa Rastkom Mo~nikom
(Razgovor vodili i intervju priredili:Ozren Pupovac i Slobodan Karamani}
Toma` Mastnak Pronalazak Evrope: Humanisti~ki rat protiv Turaka
@ak Derida i Jirgen Habermas Posle rata: Ponovno ro|enje Evrope
Govor britanskog premijera Tonija Blera na liderskoj konferenciji Ministarstva
inostranih poslova (Obra}anje britanskim ambasadorima i funkcionerima
Ministarstva inostranih poslova)
Etjen Balibar Pismo iz Amerike, iz Instituta za ameri~ke vrednosti i pitanje
pravednog rata
Dreaming A Better World Intervju sa Marijom Hlavajovom
(Razgovor vodila i intervju priredila: Jelena Vesi})
O bijenalima, sprekulacijama, skromnim predlozima i mogu}nostima Intervju sa
ârlsom E{eom (Razgovor vodila i intervju priredila: Jelena Vesi})
Vesna Madòski Pri~a o Njemu ili: Da li razumete savremenu umetnost?
Timoti Korigen Teror nelagode: Tre}a generacija
Tomas Elzeser Antigone agonistes: Urbana gerila ili gerilski urbanizam? Frakcija
Crvene Armije, Nema~ka jesen i igra smrti
Kako izvaditi poruku iz boce? Intervju sa Brajanom Holmsom
(Razgovor vodili: Jelena Vesi} i Svebor Midì})
METAHAVEN: SEALAND IDENTITY PROJECT: ImagiNation
P. S. I Love You
AMERIKA
Imanuel Volerstin Amerika i svet: danas, ju~e i sutra
Erik Smudin Obavezna vizuelna lektira za svakog gra|anina: gospodin Smit i
retorika recepcije
Pol Bul i Dejv Vagner Radikalni Holivud
[7]
[20]
[33]
[46]
[54]
[61]
[77]
[92]
[95]
[100]
[114]
[123]
[132]
[146]
[153]
[187]
[197]
[221]
[240]
[258]
Pol Bul i Dejv Vagner Politika i mitologija filmske umetnosti
Greg Dekurio Opasni gra|anin Ebrehem Polonski
Povodom dodele nagrade za ìvotno delo Eliji Kazanu Intervju sa Ebrehemom
Polonskim (razgovor vodio: Dejvid Vol{)
Dejan D. Markovi} Ameri~ki (anti)ratni film
Tobi Miler êmu studije filma? ili Znam {ta ste radili u pro{lom semestru
Andre Gunder Frank Papirni Tigar, vatreni zmaj
Dejv Hiki Ro|enje velikog, divnog trì{ta umetnosti
Ton Nilzen Demokratija da, ali kada!?
Pol ONil Javno prenje prljavog ve{a: Izme{tanje, devijacija i heterotopski svet rada
Untitled, 1991, Feliksa Gonzales-Toresa
[263]
[284]
[290]
[294]
[306]
[315]
[328]
[337]
[347]
TEZE O
POLITICI
fGiovanni de Lazzari, Memorandum, 2002/3
Da li je danas u polju politike jo{ uvek smisleno govoriti o revolu-
ciji? Ili ~ak, postaviti revoluciju za cilj èlje, kao {to nam to sugeri-
{e tema Desir de revolution, francuskog ~asopisa iz februara
2001
1
? Ili je primerenije, ako ve} poku{avamo da razmi{ljamo o
revoluciji, da imenici revolucija odmah dodamo jo{ glagolsku
imenicu tugovanje, kao {to to predlaè drugi ~asopis, sada en-
gleski, koji je svoj 2. broj iz 2003. godine posvetio temi mourning
revolution
2
?
Najpre jedna napomena u vezi sa pitanjem o pertinentnosti razmi{ljanja o
revoluciji. Da tako kaèm, ~ini mi se da je u dana{njoj konjunkturi globalizacije,
koju obeleàva savez kapitalizma i liberalne demokratije kao univerzum bez spo-
lja{njosti i bez granice, retko koja tema tako aktuelna, tako pertinentna za mi{lje-
nje politike kao {to je to upravo tema revolucije. Pitanje revolucije je pitanje o
tome da li je mogu}a politika politika emancipacije, radikalno demokratska po-
litika, koja bi bila strukturisana kao akt, kao prekid date situacije i invencije novog
na~ina postojanja. Akt o kojem se tu radi ipak nije akt stvaranja ni iz ~ega. U nje-
mu je sadràno rukovanje s ni~im, nekakvo savoir-faire, a da pri tome nema nika-
kvog poslednjeg, transcendentalnog uslova, koji bi politi~ko su-bivanje ljudi za-
{io u celinu.
Druga napomena se ti~e sintagme o tugovanju za revolucijom. Ukoliko govo-
rimo o revoluciji danas, upotreba tog izraza je potpuno opravdana. Na kraju XX sto-
le}a, koje je na po~etku obeleìlo istinsko revolucionarno nadanje, sru{io se rezultat
tog nadanja, sistem realnog socijalizma, i zato se za nas problem revolucije na ravni
politi~kog i filozofskog promi{ljanja te{ko moè predstaviti druga~ije nego kroz pri-
zmu gorkih iskustava propalih, izdanih revolucija. Ovde se, ipak, javlja jedno pitanje.
Kako da naime razumemo to da revolucionarno ube|enje leve politi~ke misli, kako
se ~ini, nije toliko uzdrmalo samo postojanje dràva realnog socijalizma, iako je ta
misao u njima prevashodno videla grobare revolucije? Naprotiv leva politi~ka mi-
sao se tek onda kada su se raspali dràvni sistemi, koji nisu bili drugo do materijali-
zacija propalih i izdanih revolucija, po~ela vladati tako kao da vi{e ne vidi nikakvu
revolucionarnu perspektivu?
îni se da je misao revolucije pokopalo to da iznenada u polju politike vi{e nije
bilo ni~ega da se vidi, na {ta bi ta misao mogla da referira. Kao da je u imaginarijumu
leve misli revolucija ostala vezana za neki predstavljivi referent potpuno nasuprot
temeljnom revolucionarnom iskustvu, koje je iskustvo
nedostatka poslednjeg referenta, iskustvo novog, ne~e-
ga {to je bez lika, nepredstavljivo, iskustvo radikalnog
prekida. To iskustvo je, ukratko, proizvodnja odsutnosti.
1 Cf. lignes 04, fevrier 2001, edi-
tion Leo Scheer, Paris 2001.
2Mourning revolution, Parallax
27, April-June 2003, Routledge.
@ELJA REVOLUCIJE
Rado Riha
No, upravo bi se slom realnog socijalizma mogao
shvatiti kao onaj doga|aj, koji daje smisao Lakanovoj
(Jacques Lacan) misli, zapisanoj u Televiziji, misli koja nije
bila namenjena samo psihoanaliti~aru ili psihoanalizi: da
naime izlaz iz kapitalizma ...ne}e biti progres, ako je izlaz
samo za neke.
3
Ova misao nas dovoljno jasno upozorava, da
se izlaz iz kapitalizma ne moè odnositi samo na odabrane,
da ga je potrebno misliti kao ne{to {to vaì samo ukoliko se
odnosi na sve. Nisu li upravo dràve realnog socijalizma sve
vi{e igrale ulogu nekakvog elitnog kluba, ulogu samo ne-
kih kojima se posre}io izlaz iz kapitalizma? Nije li se dakle
upravo sa njihovim slomom otvorila mogu}nost izlaza, za
koji je od su{tinskog zna~aja to da je mogu} samo tada, kada
je ustrojen kao izlaz za sve, dakle kao politi~ko delovanje,
koje je neposredno univerzalibilno? Koje dakle ne vaì ni za
koga, ako ne vaì za sve.
4
îni se, dakle, da bismo nasuprot nekakvoj spontanoj
ideologiji leve misli, prema kojoj je revolucija ne{to {to je
mogu}e videti, pa makar i u obliku izneverenog nadanja, po-
gre{nog, gotovo izbrisanog traga morali jednom uz svu po-
trebnu ozbiljnost postaviti jednostavno pitanje, kako je revo-
luciju uop{te mogu}e videti? I to ba{ kao revoluciju: to jest,
kao momenat radikalnog prekida, koji u prisutnom evocira
bezdan odsutnosti, kao radikalno kontigentnu politi~ku ak-
ciju, koja transformi{e polje mogu}eg, vidljivog, tako da ga
artikuli{e prema onome {to je njegovo nemogu}e, nepred-
stavljivo, nevidljivo?
Na to pitanje nisam u stanju da pruìm zadovoljava-
ju}i odgovor, pa bih zato samo poku{ao da razvijem mome-
nat, koji bi takav odgovor svakako morao da sadrì. Vratimo
se pitanju mogu}nosti revolucije u sada{njoj konjukturi glo-
balizacije. Mislim da se retko ko ne bi sloìo sa stavom da }e
revolucije u budu}nosti sigurno biti, bez obzira na kona~nu
prevlast ure|enog univerzuma liberalno-demokratskog ka-
pitalizma ili upravo zbog te prevlasti. Revolucije u smislu ne-
predvidljivih, nasilnih prevrata dru{tvenog poretka ili forme
politi~kog ure|enja, revolucije u svim tim razli~itim oblici-
ma, koje smo ve} mogli da upoznamo, nacionalne, anti-
birokratske, polne, verske, konzervativne revolucije,
revolucije u jo{ nepoznatim oblicima. Sve te revolucije su da-
kle ne samo mogu}e, nego i gotovo neizbe`ne.
Ipak, kada govorimo o mogu}nosti revolucije, tu nije
re~ o verovatnosti doga|aja revolta i ustanka. Pre se radi o
8 _ PRELOM broj 6/7 _ TEZE O POLITICI
3Re~enica glasi: Plus on est de sa-
ints, plus on rit, cest mon principe,
voire la sortie du discours capitaliste
ce qui ne constituera pas un progrs
si cest seulement pour certains, La-
can J. Tlvision, Paris, Seuil 1974, str.
29. O problematici lakanovske odno-
sno psihoanaliti~ke zamisli izlaza iz
kapitalizma cf. Jelica [umi~, La poli-
tique et la psychanalyse: du pas-
tout au pour tous, u: Universal, sin-
gulier, sujet, sous la direction de Jeli-
ca [umi~, Kim, Paris 2000.
4 Iako to prevazilazi temu ove ras-
prave, moèmo se ovde na kratko
prisetiti politi~ke prakse dela socijal-
nih i politi~kih pokreta u Isto~noj
Evropi krajem osamdesetih godina. I
to na praksu onoga dela pokreta,
koji se protiv realnog socijalizma
nije borio sa regulativom idejom re-
stauracije parlamentarnog kapitali-
zma i nacionalne dràve pred o~ima.
Radije su protiv postoje}eg socijali-
zma nastupali na osnovu jednostav-
ne pretpostavke, da se radi o siste-
mu, koga je potrebno radikalno, teo-
rijski i prakti~no kritikovati. Delova-
li su na osnovi onoga, {to bi tako|e
mogli imenovati Marksov kategori~-
ki imperativ, da je naime potrebno
preokrenuti (umwerfen) sve odno-
se, u kojima je ~ovek ponièno, pod-
jarmljeno, napu{teno, prezira vred-
no bi}e (Marx K., Zur Kritik der He-
gelschen Rechtsphilosophie, u: Marx-
Engels-Werke, vol. I, str. 385). Izlazak
iz socijalizma nisu razumeli kao ula-
zak u kapitalizam, nego kao jednu
od fragmentarnih pobeda u procesu
politike emancipacije. Moèmo ta-
ko|e re}i: kao ostvarenje uslova mo-
gu}nosti za to, da tzv. izlaz iz kapi-
talizma postane drugo ime za poli-
tiku emancipacije, za neprestano
ponavljan akt prekida sa odnosima
neslobode i nejednakosti ~ovekovih
bi}a. înjenica, da se Fransoa Fire
(Franois Furet), autor poznatog
dela Le pass dune illusion. Essai sur
lide communiste au XXe sicle (Laf-
font, Calman Lvy, 1995) i radikalno
levi mislilac, kakvim smatramo Ale-
na Badjua (Alain Badiou) (cf. njego-
vo delo Dun dsastre obscur. Droit,
Etat, Politique, Edition de laube,
1991), susre}u u oceni, da se u proce-
su sloma socijalizma nije dogodilo
ni{ta, je potrebno po na{em mi{lje-
nju razumeti tako|e kao simptom
te{ko}a, koju sa revolucijom ima
leva misao na Zapadu
pitanju: da li }e u svim tim revolucijama a venir tako|e biti i revolucije? Pitanje u su-
{tini nije novo. Mo`da upravo iskustva sa razli~itim oblicima pro{lih revolucija ak-
tuelizuju za nas pitanje koje pripada pro{losti, pitanje koje je Robespjer u govoru
dana 4. 11. 1792. upotrebio protiv ìrondinaca: Gra|ani, da li biste èleli revoluciju
bez revolucije?
5
.
Nema razloga da i danas to pitanje ne uzmemo za ozbiljno. Ovde }u se ogra-
ni~iti samo na jednu dimenziju tog pitanja: na vezu izme|u èlje i revolucije. Sa re-
volucijom i njenom sudbinom je o~ito povezana èlja, èlja revolucionara. Bilo bi po-
gre{no ako bismo tu èlju razumeli samo na subjektivnoj ravni revolucije, kao mo-
menat subjektivnih o~ekivanja i nadanja, strahovanja i emocija, ukratko, kao di-
menziju revolucionarnog imaginarijuma. @elja o kojoj se tu radi je najpre neposred-
no povezana sa revolucijom, neodvojiva je od nje, èlja je konstitutivni deo revoluci-
je. Nema revolucije bez èlje, a èlja, ukoliko je prava, jeste revolucionarna èlja, è-
lja revolucionara. Zahtev koji pred revolucionare postavlja Robespjer, zahtev da je
potrebno èleti revoluciju sa revolucijom, stoga zna~i da treba èleti revoluciju sa
èljom, revoluciju, sa kojom je na imenentan na~in povezana èlja. @eleti revoluciju
sa revolucijom zna~i isto {to i èleti jedino ispravnu, dakle revolucionarnu èlju.
Upravo zbog toga moèmo pitanje: Da li èlite revoluciju bez revolucije? ~itati i
kao: Da li èlite èlju bez èlje?. Ili, ne{to jednostavnije: Da li zaista ho}ete to, {to
èlite? Da li svoju èlju, dakle onu koja vas pokre}e kao revolucionare, zaista i èli-
te?. U tome je ve} implicirano da se pri èlji revolucije ne radi samo o pitanju {ta è-
limo. O revoluciji i o revolucionarnoj èlji se istinski radi tek onda, kada se postavi
pitanje kako èlimo. Klju~no revolucionarno pitanje glasi: Da li svoju èlju zaista è-
limo?. Tek nam ovo pitanje nudi revoluciju sa revolucijom. Robespjerovo pitanje ne
dopu{ta dvosmislenost o tome ko je pravi revolucionar. To nije onaj koji samo misli
i govori da èli revoluciju. Upravo takav revolucionar je uvek sumnjiv: njegova èlja
je psiholo{ka, a ne revolucionarna kategorija. [to zna~i: on danas èli revoluciju, su-
tra }e èleti ne{to drugo, na primer kontrarevoluciju. Pravi revolucionar je samo
onaj koji èli svoju èlju revolucije. Njega je teè skrenuti sa revolucionarnog puta.
U tome da sama èlja revolucije nije dovoljna za revoluciju, nego da ju je potrebno
jo{ i èleti, jeste revolucionarnost èlje. Revolucija je uvek i revolucija same èlje.
Robespjerova tema revolucije sa revolucijom nas, po mom sudu, direktno
navodi na zaklju~ak da je èlja kategorija bez koje nije mogu}e misliti revolucionar-
nu politiku prekida. Kada prihvatimo èlju kao imanentnu politi~ku kategoriju, do-
lazimo do prvog odgovora na pitanje, kako moèmo da vidimo revoluciju. Odgovor
glasi: revoluciju moèmo da vidimo tako da tada kada gledamo, èlimo videti; da u
tome, {to gledamo, u~estvujemo sa na{om èljom videti. Robespjerov usklik bismo
zato mogli za dana{nju upotrebu preformulisati na slede}i na~in: Gra|ani, da li è-
lite da vidite revoluciju bez toga da èlite videti?
@elja-videti se u svom elementarnom obli-
ku manifestuje kao èlja da se vidi Ne{to onde
gde na prvi pogled nema Ni{ta da se vidi. To je
èlja da se vidi Ni{ta kao Ne{to. To je i temeljna
Rado Riha _ @ELJA REVOLUCIJE _ 9
5 Robespjerovski motiv revolucije sa revoluci-
jom preuzimam od Etjena Balibara (tienne Ba-
libar), mada ga razumem ne{to druga~ije od sa-
mog Balibara. Cf. Balibar, E., Sed intelligere, u:
Desir de revolution, Lignes 4, Paris 2001, str. 11-15.
odrednica revolucionarne politike, koja vidi ne{to, mogu}nost ra-
dikalnog preina~avanja date situacije, tamo gde situacija sve do
tada nije dozvoljavala da se vidi ni{ta, ta~nije re~eno ni{ta osim mogu}nosti koje
nudi sama situacija. Ukratko, ono {to ho}u da kaèm je da je èlja videti neposred-
no ve} revolucionarna èlja. Revolucija sa revolucijom je revolucija, koju vidimo
zato {to èlimo videti.
Pre nego {to poku{am da primerom iz slikarstva pojasnim, kako je mogu}e
videti Ni{ta kao Ne{to, napomenuo bih jo{ samo da je èlja o kojoj govorim, èlja
u onom zna~enju u kojem ga je uvela Lakanova psihoanaliza, kada je govore}e
b}e odredila kao bi}e èlje. @elja psihoanalize ne pripada registru, ako tako sme-
mo re}i, humanog, registru antropologije u naj{irem smislu, u koji spada sve ono,
od razuma do interesa, potreba i èlja, {to je ~oveku kao kultivisanom, prirodnom
bi}u potrebno da bi sa~uvao samog sebe i svoj rod, i pri tome dostigao najve}u
mogu}u meru sre}e. Ali sav taj antopolo{ki sadràj moè da deluje kao istinski ~o-
vekov sadràj samo tada kada je ljudsko bi}e, koga oìvljava èlja, tako|e en rgle
avec son desir.
Upravo je zbog radikalno ne-humanisti~kog zna~enja èlje Lakan mogao da
uporedi èlju i Kantov moralni zakon i zapi{e, da je Kantov moralni zakon, koji
se uspostavlja sa `rtvovanjem svih sadràja mog voljenog Ja, èlja u ~istom sta-
nju
6
. I kao {to moralni zakon suspenduje sve {to se odnosi na iskustveno htenje
i delovanje pojedinca, tako i èlja metonimi~no klizi od objekta do objekta, a da je
nijedan ne moè u potpunosti zadovoljiti, po{to ih upravo èlja sve podjednako
poni{tava. Bez obzira na to {to je èlja uvek èlja ni~ega, ona ipak ima svoj objekt-
razlog: ono {to je pokre}e je Ni{ta, Ni{ta kao Ne{to, koje je realno èlje. U nekom
po~etnom trenutku èlja je organizovana kao odbrana pred onim {to sama proiz-
vodi kao svoj razlog, organizovana je kao beg pred realnim èlje, koji je pretpo-
stavka i suvi{ni produkt njenog delovanja. Analiti~ko iskustvo nas u~i da se tek u
nekom drugom trenutku, onda kada se neko odlu~i za druga~iji pristup svojoj è-
lji i kada ho}e to {to èli, beg èlje moè zaustaviti. Tada je èlja u mogu}nosti da
se suo~i sa realnim èlje, a da se pri tom suo~enju ne ugasi. Pristup èlje do njenog
razloga moèmo pojednostavljeno opisati na slede}i na~in: kao govore}a bi}a
uvek smo i subjekti èlje, ali se istinski subjektiviramo tek tada, kada ho}emo to
{to èlimo. Kada, dakle, ho}emo realno svoje èlje. Akt subjektivacije, akt htenja
svoje èlje, uvek implicira odre|enu prisutnost realnog èlje: na neki na~in je po-
trebno pokazati, u~initi vidljivim ne{to {to nije i ne}e nikada biti prisutno, ~ega
nema i nikada ga ne}e biti mogu}e videti.
Kategorija èlje je dakle uslov da moèmo misliti postojanje politike, koja nije
ni pozitivna politika, ni negativna politika, nego je politika mogu}nosti po~etka
(Hana Arent [Hannah Arendt]), politika prekida sa datom situacijom. Ta je politika
operacij s Ni~im, proizvodnja odsutnosti. Ukratko, uslov je za to da moèmo misli-
ti politiku kao jedno od onih podru~ja ~ovekovog delovanja na kojima se ~ovekovo
bi}e moè subjektivirati.
6 Jacques Lacan, Sminaire
XI, (Paris: Seuil, 1974), str. 247.
II
@eleo bih da ne{to podrobnije obrazloìm èlju videti, i to, kao {to sam ve} pome-
nuo, primerom iz slikarstva. Primer je slika Kazimira Maljevi~a Crni kvadrat na be-
loj podlozi (1915)
7
. Moje izlaganje }e biti unekoliko dalji komentar teorijski prodor-
ne knjige @erara Vajsmana (Grard Wajcman) Lobjet du siecle,
8
u kojoj je autor Ma-
ljevi~evo platno predstavio kao svoj izbor objekta stole}a
9
. Moj poku{aj da objasnim
èlju videti bi}e, u stvari, poku{aj pokazati na koji na~in platno predstavlja ne samo
objekat, nego i subjekat stole}a. Taj subjekat je za nas èlja videti, a prona}i ga mo-
èmo na samom platnu. I to upravo onakvog, kakav po mom mi{ljenju odgovara i
doga|aju revolucije. Ukratko, Maljevi~evo platno nam otvara o~i za revolucionarnu
subjektivnost.
Da bismo subjekat uo~ili u Crnom kvadratu, potrebna su dva koraka. Prvi je
vi{e ili manje logi~ka dedukcija, u drugom smo prisutni mi sami kao gledaoci. U pr-
vom nas vodi ono {to je, po mom mi{ljenju, spontana reakcija gledaoca, tim pre ako
mu neko Maljevi~evo platno predstavi kao objekat stole}a. Njegova spontana reak-
cija bi verovatno bila ne{to poput: I to je izabrani objekt stole}a? Pa dobro, nema
mnogo toga da se vidi! Iskreno re~eno, zaista nema {ta da se vidi!. Poenta je u tome
da nam to spontano zapaànje razotkriva pravu su{tinu slike. Platno nam zaista po-
kazuje i govori: tu nema ni~ega da se vidi. înjenicu da ne vidimo ni{ta moramo do-
slovno razumeti: to {to vidimo jeste Ni{ta
10
. Vidimo Ni{ta, koje je Ne{to. Crni kva-
drat na beloj podlozi je personalizovano, materijalizovano Ni{ta. Ne radi se o tome,
nagla{ava Vajsman svoju temeljnu poentu, da na slici nije ni{ta naslikano. Nego je
na platnu naslikano samo Ni{ta. Odsutnost tako|e nije tema slike. Ve} je Crni kva-
drat platno, na kojem je naslikana sama odsutnost.
Maljevi~eva slika nas u~i da razmi{ljamo o~i-
ma, tvrdi Vajsman. Jedna od prvih stvari koju vidi-
mo dok razmi{ljamo o~ima, dakle dok zaista gleda-
mo, ono je {to nam slika kaè pomo}u svog naslova,
Crni kvadrat na beloj podlozi. Kaè nam, da je to
{to vidimo, bela pozadina, ispred koje stoji crni kva-
drat. Slika se takore}i redukuje na opozicije kvadrat
pozadina, ispred iza, iznad ispod. Ta~nije re~e-
no, redukuje se na elementarnu formu zapisa, na
formu znaka i povr{ine na koju se znak upisuje. Ta
forma je opet podre|ena ozna~iteljskoj logici, alter-
naciji ozna~itelja i njegove odsutnosti, to jest mesta
njegovog upisa.
Prisetimo se ovde da diferencijalna priroda
ozna~itelja ne podrazumeva samo da je ozna~itelj
uvek u odnosu sa drugim ozna~iteljem, tako da su
dva ozna~itelja minimum. Ozna~iteljska logika
podrazumeva tako|e da je ozna~itelj, i pre odnosa
sa drugim ozna~iteljem, ve} u odnosu sa samim
7 Originalni naslov je Crni kvadrat. Naslov
Crni kvadrat na beloj podlozi, po kojem je da-
nas poznat, ti~e se opisa platna, kojega je dao
sam Maljevi~. Crnih kvadrata je vi{e; onoga iz
godine 1924, koji se nalazi u Petersburgu, sam je
Maljevi~ ozna~io kao reprodukciju platna iz 1915.
8Grard Wajcman, Lobjet du sicle, (Paris: Ver-
dier, 1998). Ovde naàlost ne mogu ponoviti ~i-
tav put, koji Vajsmana u njegovom traganju za
objektom stole}a vodi do Maljevi~a, kao i zna~aj
klju~ne etape na tom putu, onog istinski veli-
kog pronalaska, koji po Vajcmanovom mi{lje-
nju daje pe~at 20. stole}u: shoah. Shoah kao is-
trebljenje Jevreja u plinskim }elijama, Shoah
kao slavni film Kloda Lancmana (Clauda Lan-
zmanna). Kao singularni objekt koji obeloda-
njuje na{e proteklo stole}e kao stole}e u jezgru
kojega je to {to je nereprezentabilno, neimenlji-
vo, nekakva praznina istorije.
9Vajsman je izabrao dva objekta stole}a, pored
Malevi~eve slike jo{ skulpturu, ready-made
Marsela Di{ana (Marcel Duchamp), Kolo
(1913). U svom izlaganju se ograni~avam samo
na Maljevi~a.
10 Rien--voir voir, cest le Carr noir. G.
Wajcman, Lobjet du sicle, str. 96.
sobom. Preciznije, on je u odnosu s praznim mestom vlastite odsutnosti. Sastavni
deo ozna~itelja je tako|e njegova vlastita odsutnost, mesto njegovog upisa.
Odnos izme|u ozna~itelja i njegovog mesta ipak nije tako jednostavan.
Ozna~itelj, da bi to mogao biti, zahteva mesto gde se moè upisati. A kada je ozna-
~itelj upisan, mesto upisa nestaje. Odnos izme|u ozna~itelja i njegovog mesta je
u su{tini nemogu} odnos. Nema jednog bez drugog, nema ozna~itelja bez mesta
njegovog upisa, ali ne mogu postojati ni istovremeno
11
. U skladu sa tim bi temelj-
ni aksiom ozna~iteljske logike mogli zapisati i na slede}i na~in: Jedno se uvek, ma-
terijalisti~ki, cepa na Dvoje. Tom aksiomu je potrebno naravno dodati i rezultat
Lakanove elaboracije ozna~iteljske logike: odsutnost, koja je konstitutivni deo
ozna~itelja, mesto je samog subjekta. Dvoje, na koje se cepa Jedno, uvek je ve} su-
bjektivirano Dvoje.
I osnovni smisao Maljevi~evog platna je da pokaè taj aksiom. Napravljeno
je tako da vidimo ozna~itelj istovremeno sa mestom njegovog upisa, sa praznim
mestom njegove odsutnosti. Na njemu vidimo u isto vreme dva elementa, koja
tvore alternaciju apsolutnog ili ili, znak i povr{inu, objekt i prazno mesto nje-
govog upisa.
Michael Van den Abeele, Woods of Grozny, 2000
Time nas slika zaista u~i osnovama materijalizma. U~i nas ustrajati na pla-
nu imanentnosti i ujedno videti u njemu ne{to, {to ga takore}i unutra{nje tran-
scendira. Kada vidimo crnu mrlju na Maljevi~evoj slici u obliku crnog kvadrata na
beloj podlozi, vidimo odjednom kroz crni kvadrat, iza slike. Vidimo da to {to je na-
slikano na povr{ini, ima tako|e pozadinu, dubinu, iako pred na{im o~ima nema ni-
~eg drugog do ~iste povr{ine. Na platnu vidimo istovremeno znak i povr{inu, na ko-
joj je znak iscrtan. I to zato {to nam platno povr{inu predstavlja kao dubinu. No, du-
bina, ono {to je iza, u stvari je ispred, na povr{ini, i to u crnom kvadratu. Iako, da-
kle vidimo kroz znak-crni kvadrat, iza njega, u dubini, strogo uzev{i nema ni{ta
12
.
Ta~nije, pozadi, iza crnog kvadrata-znaka nema ni{ta drugo osim Ni{ta samo pra-
znina njegovog upisa.
Dostignu}e Maljevi~eve slike je dakle u tome da to Ni{ta vidimo ispred, u ob-
liku crnog kvadrata. Kada vidimo dubinu, zapravo ne vidimo ni{ta, {to ne bi bilo ve}
tu: tu, to jest, ispred, na povr{ini, u crnom kvadratu. Kako dakle moèmo videti Ni{ta,
koje je pozadi, iza povr{ine? Transcendentnost koja je u sredi{tu same imanent-
nosti? Tako {to vidimo da iza povr{ine nije ni{ta drugo do povr{ine same. Moèmo
dakle re}i da, kada gledamo crni kvadrat na beloj podlozi, vidimo Ni{ta kao Ne{to.
Ozna~iteljska logika nas dakle vodi ka tome da u crnom kvadratu vidimo na-
slikano samo Ni{ta. Sa time na slici po~inje da se pojavljuje i figura subjekta. I to
upravo u crnom kvadratu, toj materijalizaciji Ni~ega. îm u znaku-crnom kvadratu
vidimo prazno mesto njegovog upisa u njemu, u skladu sa logikom ozna~itelja, ta-
ko|e vidimo i subjekt. Subjekt vidimo kao crni kvadrat. Maljevi~evo platno bismo
zato mogli nazvati i Crni kvadrat na beloj podlozi ili subjekt se vidi.
U prvom koraku poku{aja razmi{ljati o Maljevi~evoj slici o~ima, po~etna
spontana izjava crni kvadrat nema ni{ta da se vidi, preko me|uoblika Crni
kvadrat materijalizacija Ni~ega, preoblikovala se u izjavu Crni kvadrat su-
bjekt se vidi. Tamo, gde je bio objekt stole}a pojavio se dakle subjekt. Ovde je po-
trebno naglasiti da se taj subjekt pojavio na mestu samog objekta, naslikanog Ni-
{ta, prisutne odsutnosti. Druga~ije re~eno, radi se o subjektu kod kojeg je sva nje-
gova bit locirana u jednoj ta~ki, koja nije drugo do materijalizacija Ni~ega. Subjekt
po meri stole}a, koji tako|e odgovara, kao {to sam rekao, revolucionarnoj politici,
subjekt je ~ije je tu-bivstvo, Da-sein sadràno u nekoj netransparentnoj, bezzna-
~enjskoj mrlji, u nekom fragmentu smisla bez zna~enja, kakav je u na{em primeru
mrlja crnog kvadrata na slici.
Ipak, ne moèmo se zaustaviti na prvom koraku. Ne zato {to je

odgovor subjekt, to je nekakav crni kvadrat, nerazumljiv i
skoro besmislen. Naime, ovaj bi odgovor mogli opravdati osla-
njaju}i se na Hegela uz argument, da je tvrdnju subjekt je crni
kvadrat potrebno razumeti na slede}i na~in: bezzna~enjska
mrlja crnog kvadrata predstavlja konstitutivnu neuskla|enost
izme|u subjekta i svih njegovih mogu}ih pojavnih oblika, i ba{
11Cf. Jacques-Alain Miller, Ma-
trice, (Paris: Ornicar 4, 1975).
12 Navedimo ovde Vajsmana,
koji tvrdi, da su na pitanje [ta je
pozadi?, unekoliko shemati~no
re~eno, mogu}a dva temeljna
tipa odgovora. Prvi je idealisti~an:
Pozadi je Ne{to. Drugi, materi-
jalisti~an, Pozadi nije Ni{ta.
je ta konstitutivna neuskla|enost subjekt sam. Nedovoljnost na{eg prvog koraka je
u ne~emu drugom. U tome da je figura subjekta do koje smo do{li ~ista logi~ka de-
dukcija. Izjavu subjekt je crni kvadrat zahteva kao logi~no nu`nu konsekvencu
upravo sama ozna~iteljska logika, u okviru koje se kre}emo.
Osnovni problem logi~ke dedukcije subjekta je u tome da je na toj ravni in-
stanca subjekta nerazdvojiva od znaka i praznog mesta njegovog upisa. Posledica
toga jeste da je, logi~ki gledano, subjekt nerazdvojivo spojen u jedno sa crnim kva-
dratom. Subjekt neposredno jeste mrlja crnog kvadrata, tako da na Maljevi~evoj sli-
ci doslovno nije mogu}e videti subjekt.
Jedno je, dakle, logi~ka dedukcija figure subjekta na Maljevi~evoj slici. Ne{to
potpuno drugo je da ja, kao gledalac na Maljevi~evoj slici, vidim subjekt kao crni
kvadrat. Crna, kvadratna mrlja mi kao gledaocu govori: to {to vidi{, ta crna, kvadrat-
na mrlja, to si ti, ti kao subjekt. Ne{to drugo je moj subjektivirani pogled, kojim vi-
dim u crnom kvadratu sebe, gledaoca mada ne kao gledaoca, nego kao subjekta. U
~emu je su{tina tog drugog koraka?
Sa tim pitanjem smo zaista do{li do èlje-videti. Odgovor na to pitanje, kao i
odgovor na pitanje revolucije glasi: na Maljevi~evoj slici se u crnom kvadratu zaista
vidi subjekt pod uslovom, da se èli videti. Naravno, to ne zna~i da gledalac na plat-
nu vidi subjekt u obliku crnog kvadrata zato {to èli da ga vidi, te u crni kvadrat pro-
jektuje svoja htenja i o~ekivanja. @elja-videti s jedne strane nije psiholo{ka katego-
rija, nije deo gledao~evog imaginarija. Pre vaì upravo obrnuto da èlja zahteva
gledaoca, nekoga, bilo koga, ko ne samo gleda, ve} i èli videti. Postoje naime oni koji
imaju o~i zato, kao {to kaè Sveto pismo, da ne bi videli
13
. Gledalac koji èli videti
ima o~i zato, da bi njima i video. Ne zadovoljava se jednostavno time da samo gleda
i zuri, to jest da vidi ono {to mu pruà sama situacija. Pored toga, on èli da vidi ta-
ko|e i ono {to mu situacija nu`no prikriva. @eli da vidi ono {to je za situaciju samu
njena nemogu}nost i {to evocira njenu ne-nu`nost, jo{ vi{e, njenu radikalnu kon-
tingentnost. To je èlja-videti u njenoj su{tini. Ona èlja-videti, koju situacijska mre-
à objektivnih mogu}nosti poku{ava da potisne i zanemari.
S druge strane, èlja-videti nije ni ~isto logi~ki, strukturni element. Mada je
istina da ozna~iteljska logika Maljevi~eve slike ve} implicira èlju, da crna mrlja tu
pred nama u ~ulnoj prisutnosti pokazuje da svaki znak, prema Vajsmanu, ve} time
{to se materijalno javlja u polju vidljivog, skriva ono {to je iza njega. I da tim skriva-
njem uzrokuje, izaziva gledao~ev pogled, njegov ho}u da vidim. Svaki znak je
utoliko potencijalno ve} èlja-videti. No, da bi znak-crni kvadrat zaista delovao kao
èlja videti, potreban je i dodatni uslov: gledalac, koji ne samo gleda, nego i èli vi-
deti. Potreban je neko ko znak jednostavno i èli da vidi kao znak to jest, kao èlju-
-videti. Neko ko, dakle, èli èlju.
@elja-videti je gledalac koji ulazi u sliku. U sliku ulazi uz akt kojim odlu~uje da
se na slici vidi subjekt kao crni kvadrat. Jedino zbog tog akta, odluke na slici se uop{te
i pojavljuje subjekt. Na slici gledalac nije prisutan kao gledalac, nego kao subjekt: kao
gledalac on nestaje u crnom kvadratu, koji je time {to se u njemu vidi subjekat aktivi-
ran kao èlja videti. Upravo zbog toga u crnom kvadratu zaista vidim sebe, gledaoca
iako ne kao gledaoca. Vidim se u obliku subjekta, to jest, u obliku one u crnoj mrlji
materijalizovane èlje videti. Ukratko, kada vidim sebe, gledaoca, u obliku subjekta, ja
sam neko ko se uspostavlja kao subjekat èlje tako da svoju èlju tako|e èlim.
Drugi korak, kojim gledalac stupa u sliku, predstavlja u su{tini proces subjek-
tivacije. Radi se o procesu kojim gledalac postaje sastavni deo subjekta, ne~ega {to
ga iznutra prevazilazi. I radi se o procesu kojim se subjekt tek konstitui{e. Tu istovre-
menost }u sa pozajmljenom formulacijom odrediti kao: subjekt je subjektivacija
14
.
Rezultat prvog koraka je bila tvrdnja, da je subjekt, logi~ki uzev, neodvojivo spojen
sa mrljom crnog kvadrata, da je sav njegov Dasein u toj mrlji. I da upravo zato su-
bjekt nije mogu}e videti. Formulaciji subjekat je subjektivacija, klju~nom delu dru-
gog koraka, mogu sada da dodam i slede}e zna~enje: subjekt koji je proces subjekti-
vacije tako|e je subjekt koji se vidi. Upravo se proces su-
bjektivacije pobrinuo da je subjekt mogu}e videti. I jedino
ukoliko se vidi, subjekt jeste.
Su{tina procesa subjektivacije je u tome, da se sa
njim uspostavlja minimalna distanca izme|u subjekta i
ta~ke realnog, u kojoj je ume{tena njegova bit. Ta distanca
s kojom gledalac na Maljevi~evoj slici vidi subjekat kao crni
13 Cf. Sveto Pismo, Pavlovo
pismo Rimljanima 11, 8.
14Radi se o formulaciji A. Ba-
djua iz: Saint Paul. La Fonda-
tion de luniversalisme, (Paris:
Collge International de phi-
losophie, 1997). str. 115. Form-
ulaciji ovde dajemo druga~ije
zna~enje nego sam Badju.
ê~enski pobunjenici u {umama oko Groznog (De Morgen, 2000)
kvadrat je minimalna, ni{tavna praznina samog razdvajanja. No, mada je ni{tavna,
ona je apsolutni uslov za egzistenciju subjekta. Minimalna distanca je èlja videti od
strane gledaoca, njegov akt kojim se crna mrlja na slici suspenduje, kojim je ukinu-
ta, aufgehoben, kao besmislena mrlja i istovremeno uvek iznova afirmisana kao su-
bjekt. [to zna~i: kao misao koja se odnosi na sve, koja je neposredno univerzalibilna.
Jer subjekt je mogu}e na Maljevi~evoj slici videti samo dok gledalac uspeva svoju
trvdnju kako je tamo, gde nema {ta da se vidi osim crne besmislene mrlje, u stvari
Ne{to, subjekt, na konzistentan i koherentan na~in utemeljiti kao istinu koja se po-
tencijalno odnosi na sve.
15
III
Da sa`mem: na Maljevi~evoj slici se, ako gledamo tako da èlimo videti, moè vide-
ti subjekt. Taj subjekt je proces subjektivacije: proces u kome se subjektivira gleda-
lac time {to postaje deo subjekta, i proces u kome se konstitui{e sam subjekt. A figu-
ra subjekta koji se vidi na slici, kao {to sam rekao, jeste figura revolucionarne subjek-
tivnosti. Videti subjekt na Maljevi~evoj slici je akt analogan aktu odluke da za mo-
gu}nost revolucionarne politike emancipacije nije dovoljna samo èlja revolucije,
nego revolucionarnu politiku moramo, svako za sebe i uvek iznova, jo{ i èleti vide-
ti. U tom aktu se politika uspostavlja kao podru~je politi~ke subjektivacije
16
. Subjekt,
koga konstitui{e proces subjektivacije, poku{a}u u poslednjem delu svog priloga da
obrazloìm na primeru poznatog Maovog gesla Uvek postoji razlog za otpor. Ta
maksima politi~kog delovanja je naime, po mojem mi{ljenju, zaista uzoran primer
revolucije sa revolucijom za dana{nju upotrebu.
Jedna od karakteristika sveta u kojem ìvimo nesumnji-
vo su i sve brojniji procesi fragmentiraju}e identifikacije, mno-
ènje razli~itih dru{tvenih i politi~kih identiteta, koji se bore da
u datoj politi~koj situaciji obezbede svoj, da upotrebimo izraz
Ernesta Laklaua, partikularni identitet
17
. Radi se o svojstvu koje
je duboko ambivalentno i koje poseduje kako emancipatorske
potencijale, tako i potencijale za ekstremno nasilje. Ipak, ovde
}u ostaviti po strani zapletene probleme povezane s tom ambi-
valentno{}u.
Zanima me drugo pitanje: da li je u oblasti politike parti-
kularni akt otpora i protivljenja svim onim dru{tvenim, politi~-
kim i kulturnim institucijama i mehanizmima, koje individue
ili kolektivi doìvljavaju kao opresiju, mogu}e univerzalizovati?
I to, ako mogu tako da kaèm, istinski univerzalizovati? Tako da
bi otpor bio ne{to vi{e od zakonskog, u pravnom smislu reguli-
sanog op{teg i kolektivnog prava? Da bi bio ono partikularno de-
lovanje koje je upravo u svojoj ireduktibilnoj partikularnosti,
dakle, kao delovanje koje nikada nije mogu}e integrisati u si-
stem, kao delovanje koje se ne obazire samo na ispravljanje kri-
vice i kona~no poravnanje, ujedno ve} i bezuslovno, univerzalno
15Potrebno je ustrajati na tome,
da stupanje gledaoca u sliku nije
ni interpretacija slike, nego akt.
[to }e re}i, u samom sebi uteme-
ljeno bezupori{no delovanje, u
kojem gledalac sam nestane kao
gledalac i pojavi se kao subjekt.
Kada gledalac stupi u sliku u su-
{tini istupi iz slikovne realnosti u
realnost samu. Gledao~eva izja-
va, da se na slici vidi subjekt kao
crni kvadrat, je akt, sa kojim gle-
dalac pretpostavlja, da i sam po-
stoji kao subjekt. Da organizuje
svoje postojanje oko ne~ega, {to
deluje u datoj situaciji kao neka-
kva bezzna~enjska crna mrlja, iz
koje je mogu}e uvek iznova iska-
zati neko univerzalno zna~enje.
16 Ka bavljenju demokratijom
kao formom subjektivacije poli-
tike cf. Rancire, J., Politique et
Philosophie, (Paris: Galile, 1995).
17Cf. Ernesto Laclau, Universa-
lism, Particularism and Question
of Identity, u: Emancipation(s),
(London: Verso, 1996).
pravo sveta u kojem ìvimo. Drugim re~ima, da bi otpor u svojoj singularnosti, koja
je ireduktibilna na sistem istovremeno bio i univerzalnost, ukratko, da bi otpor bio
ta~ka univerzalibilne singularnosti? Maksima uvek postoji razlog za otpor bi u tom
smislu zna~ila: svako ima u svakom trenutku neupitno pravo, da se opire svemu, zbog
~ega mu se svet iskazuje kao svet represije. I to upravo zato, jer podstrek, razlog
njegovog otpora u poslednjoj instanci nije ni{ta drugo do otpor sam.
Razumimo maksimu pravilno: ne radi se jednostavno o tome, da se svako
moè protiviti svemu, {to u datom trenutku ograni~ava oblikovanje ili o~uvanje
njegovog identiteta. Maksima se ne odnosi na izjedna~avanje i opravdanje svih, i
najvarvarskijih oblika revolta. Njeno pravilo je bezuslovnost prava na otpor, otpor
kao akt bezuslovnosti {to zna~i da sam sadràj otpora i uslovi situacije nisu ono {to
otpor odre|uje i opravdava, iako su, naravno, ti uslovi uvek povod za otpor. U tom
otporu ne radi se o njegovoj sadrìni, {to }e re}i o protivljenju takvom ili druga~ijem
obliku diskriminacije i represije. Kod bezuslovnosti otpora re~ je o samoj formi otpo-
ra. Ta forma deluje kao nekakva, da parafraziramo Kanta, op{ta zakonodavna form-
a politi~kog delovanja. Ona je, uslovno re~eno, kategori~ki imperativ politike eman-
cipacije. Uslovno re~eno, zato {to naravno ne ispunjava one uslove ~istosti, oslobo-
|enosti od sve empirijske sadrìne, koji su karakteristi~ni za Kantov moralni zakon.
Ali svejedno, moèmo da maksimi uvek postoji razlog za otpor damo oblik neka-
kvog slabog kategori~kog imperativa politike emancipacije, ako je razumemo ova-
ko: borba protiv svih onih odnosa, u kojima je ~ovek ponièno, podjarmljeno, napu-
{teno, prezira vredno bi}e je legitimna, ima univerzalno vaènje jedino pod uslo-
vom da je ujedno uvek zasnovana na bezuslovnosti samog otpora. Univerzalizovati
delovanje partikularnog otpora bi u tom smislu zna~ilo: ono {to partikularne identi-
tete pretvara u politi~ke subjekte je otpor koji je, uprkos svojoj konkretnoj sadrìni,
istovremeno odre|en i time, da je njegov nosilac u njemu zainteresovan za otpor kao
samosvrhovitost, za otpor kao svrhovitost bez svrhe.
Maksima uvek postoji razlog za otpor kao prakti~ni imperativ politike
emancipacije implicira figuru subjekta kod kojeg je ~itav njegov Dasein lociran u
svrhovitosti bez svrhe bezuslovnog otpora, u ne~emu {to nije ni{ta vi{e, da se pozo-
vem na Maljevi~a, od crne bezzna~enjske mrlje. Svu svoju bit subjekt politike eman-
cipacije ima u aktu prekida sa datom situacijom, u proizvodnji odsutnosti, u onome
{to je za datu situaciju njeno realno, nemogu}e. To je neposredna èlja revolucionar-
ne politike emancipacije i za tu èlju koja oìvljava subjekta politike emancipacije
mogli bismo skoro re}i da je strast realnog
18
. Skoro-klju~an je naime slede}i dodatak:
istinska strast realnog nije èlja revolucije, nego èlja videti revoluciju. @elja videti
je strast realnog in actu, i upravo zbog nje subjekat moè postojati, to jest, moè se
pojaviti u polju vidljivog, u situaciji.
@elja videti nije, dakle, kontemplativni gest, upravo
suprotno, njen postoje}i oblik je neposredno, konkretno de-
lovanje. Radi se, ukratko, o svim onim konkretnim sadràji-
ma emancipacijskih borbi i pokreta kojima je konkretni cilj
promena odnos u kojima je ~ovek `rtva, ponièno i prezira
18 Radi se o izrazu, kojim
A.Badju ozna~ava lenjinisti~-
ku revolucionarnu politiku
na po~etku XX stole}a.
vredno bi}e. Me|utim, zahtevi partikularnih identiteta sada nisu realizovani samo
kao zahtevi tih identiteta, ve} ujedno i kao segmenti procesa subjektivacije kojim
partikularni identiteti stupaju u kompoziciju subjekta. Klju~na funkcija procesa su-
bjektivacije je, ako se prisetimo, ta da uspostavlja minimalnu distancu izme|u su-
bjekta-revolucionarne èlje i njegovog realnog, one crne mrlje bezsvrhovitog akta ot-
pora, u kojem je sva bit subjekta. Radi se o minimalnoj distanci, koja je uslov da se re-
alno èlje uop{te moè pojaviti, da se dakle subjekt uop{te moè videti kao subjekt.
Praksa partikularnih identiteta na jednoj strani afirmi{e bezsvrhovitu svrhu
otpora, a na drugoj strani toj bezsvrhovitosti istovremeno daje oblike konkretnih
zahteva politi~ke borbe. Ovde je su{tinska istovremenost akta otpora i njegovih po-
javnih oblika. Tu istovremenost moèmo misliti na slede}i na~in: partikularnom
identitetu, empirijskoj subjektivnosti, individualnoj ili kolektivnoj, daju njezin spe-
cifi~ni identitet zahtevi, za koje se on bori. No, ono {to partikularni identitet subjek-
tivira i {to mu daje zna~aj istinskog partikularnog identiteta identiteta, koji je
uvek otvoren, neizvestan, u sebi raznorodan,
19
je ~injenica da taj identitet veè
svoju egzistenciju za ta~ku realnog, za to, da se emancipacijske borbe prakticiraju
kao akt ~istog prekida, kao odanost samosvrhovitosti otpora i kao radikalni prekid sa
Drugim. Svoj identitet gradi dakle kao sastavni deo subjekta bez pozitivne supstan-
ce. Za to su potrebna dva uslova.
Prvo, zahtevi i projekti s kojima partikularni identiteti osvedo~avaju svoju
partikularnost su, kao {to sam ve} rekao, uvek konkretni zahtevi i projekti, uvek
konkretan odgovor na situaciju, konkretan poku{aj njene promene. Uvek su, dakle,
nadodre|eni logikom sistema. Da bi se, uprkos svom nu`no reformisti~kom svoj-
stvu, mogli utemeljiti tako|e kao odanost prelomu realnog i radikalnoj kontigent-
nosti dru{tvenog, potrebno je da se realizuju kao ne{to {to se uop{te ne obazire na
poredak Drugog, na mogu}nosti postoje}e situacije. Jedino upori{te tih zahteva je
sposobnost partikularnih identiteta da svoje zahteve prezentuju kao istinu koja se
odnosi na sve.
Drugo, to od partikularnih identiteta jo{ zahteva da nijedan od njihovih bor-
bi i zahteva, nije i kona~no re{enje. Svojim zahtevima moraju neprestano davati
nove sadràje, povezivati ih sa drugima, aplicirati ih na nova podru~ja. Druga~ije re-
~eno, strast realnog koja oìvljava politiku emancipacije je strast povr{ine manife-
stuje se kao sposobnost partikularnog identiteta da od situacije do situacije, od jed-
nog konkretnog zahteva do drugog konkretnog zahteva, u njima sa~uva realno pre-
kida. Strast realnog je strast povr{ine, politika emancipacije prekida situaciju, uvek
iznova poku{ava da prodre iza povr{ine ne zato, da bi se, oslobo|eno zaslepljuju}e
povr{ine, realno samo kona~no pokazalo, nego upravo stoga {to se nije nikad mogu-
}e odvojiti od imaginarnog povr{ine i prodreti iza nje,
ka realnom. Osim pod uslovom da znamo da iza povr{i-
ne nikada nije ni{ta drugo do povr{ine same. Realno je
prisutno tamo, iza povr{ine imaginarnog, samo dok smo
u na{em prodoru iza povr{ine u stanju da ponovo vidi-
mo novu povr{inu.
19O konceptu unutra{njeg ras-
cepa partikularnog identiteta u
njegovom konstitutivnom odno-
su prema horizontu univerzal-
nog cf. ve} pomenutu Laklauovu
raspravu Universalism, Particu-
larism and the Question of
Identity.
Iz re~enog je, nadam se, barem donekle jasno zbog ~ega je tako te{ko videti re-
voluciju. Ne samo zbog toga {to ju je nemogu}e videti, ukoliko nismo u tome {to vi-
dimo sami prisutni na{om èljom, nego i zato {to se u onome {to vidimo kada gle-
damo revolucionarnu politiku otvara provalija raskida dru{tva, radikalnog prekida
sa Drugim, {to se na{ vlastiti identitet u revoluciji ispoljava kao ne{to {to je neizre-
civo, nevidljivo, nereprezentabilno, ali {to s druge strane treba izre}i, pokazati tako
da je vidljivo za sve, jer to od nas zahteva politika emancipacije.
Pri tome nam se o~igledno name}e pitanje: da li bi trebalo, politi~ki gledano,
napustiti neprestano traganje za izlazom iz kapitalizma? Ne bi li u globalizovanom
univerzumu bez spolja{njosti i izuzetka bilo produktivnije postaviti pitanje modusa
izlaza unutra, izlaza kao bu{enje otvora u zidu globalizovane kapitalisti~ke real-
nosti? Ne da bi videli napolje. Nego da bi uop{te mogli videti. [ta posle toga vidimo
na{a je stvar, ta~nije, stvar na{e èlje videti.
Preveo sa slovena~kog: Slobodan Karamani}
Zahvaljujemo se Tanji Petrovi} na pomo}i pri korekciji prevoda.
TEZA 1.Politika nije prakticiranje mo}i. Politika treba biti definirana kroz
sebe samu, kao jedan specifi~an na~in djelovanja, koji je pokrenut od svog vla-
stitog subjekta i koji proizlazi iz vlastite racionalnosti. Tek nam politi~ka relaci-
ja dozvoljava da mislimo politi~ki subjekt, a ne obrnuto.
Mi {tedimo na politici identificiraju}i je sa prakticiranjem mo}i ili sa borbom
oko njenog posjedovanja. No tako|er smo {tedljivi sa njezinim mi{ljenjem ako je
poimamo kao teoriju mo}i i kao istraìvanje osnova njenog legitimiteta. Ako posto-
ji ne{to specifi~no politici, {to ne bi bilo prosto jedan oblik zna~ajnijeg okupljanja ili
pak forma mo}i koju raspoznajemo po odre|enom na~inu legitimacije, onda je to ~i-
njenica da se ona ti~e subjekta koji joj je svojstven i koji se prema njoj odnosi u di-
stinktivnoj formi na~ina odno{enja. To je upravo ono {to Aristotel kazuje u 1. knjizi
Politike kada razlikuje politi~ku vladavinu od svih drugih, kao vladavinu jednakih, ili
pak kada u III. knjizi definira gra|anina [le citoyen] kao onoga koji ima udjela u vla-
davini i koji je vladan. Cjelina se politike o~ituje u toj specifi~noj relaciji, tom ima-
nju-udjela [avoir-part],
2
koje treba ispitati u odnosu na vlastiti smisao i vlastite
uvjete mogu}nosti.
Ipak, taj se odnos nudi dvjema radikalno suprostavljenim interpretacijama
koje predstavljaju dva antagonisti~ka shva}anja onoga {to je svojstveno politi~-
kom. Prva se interpretacija izraàva putem danas {iroko rasprostranjenih tvrdnji o
povratkupolitici. Proteklih smo godina, u okviru etatisti~kog konsenzusa, mogli uo-
~iti bujanje izjava koje proklamiraju kraj iluzije socijalnog i povratak ~istojpolitici.
Te se tvrdnje op}enito oslanjaju na ~itanje ovih istih aristotelovskih tekstova, proma-
tranih kroz optiku Lea [trausa i Hane Arent (Leo Strauss, Hannah Arendt). Takva ~ita-
nja obi~no identificiraju poredak svojstven politici kao eu zoe (odnosno kao kon-
cepciju dobra), nasuprot zoe, koji je shva}en kao obi~an ìvot. S tog polazi{ta, granica
izme|u doma}instva i politi~kog postaje granicom iz-
me|u socijalnog i politi~kog. Idealu grada-dràve [la
cit] koji je definiran op}im dobrom, suprostavljena je
tu`na stvarnost moderne demokracije u smislu vla-
davine masa i potreba. U praksi, to slavljenje ~iste po-
litike povjerava svojim prosvijetljenim ekspertima,
vladaju}im oligarhijama, vrlinu politi~kog dobra. To
JEDANAEST TEZA
O POL1T1CI
1
@ak Ransijer
1Prevedeno prema Jacques Rancire
(1997) Onze thses sur la politique,
Filozofski vestnik, Sv. XVIII, br. 2, Lju-
bljana: Filozofski in{titut ZRC SAZU.
(Fusnote koje slijede napomene su
prevoditelja)
2 Ransijer vje{to koristi igru rije~i.
Avoir-part ujedno zna~i imati udjela
(u ne~emu) i razdijeliti.
zna~i da se ovo navodno pro~i{}avanje politi~kog, oslobo|eno nu`nosti doma}in-
stva i socijalnog, ne svodi na drugo do na ~istu i jasnu redukciju politi~kog na dràv-
no [ltatique].
Iza trenutnih lakrdija povrataka politike ili politi~ke filozofije treba pre-
poznati temeljni za~arani krug koji karakterizira politi~ku filozofiju; za~arani krug
koji leì u interpretaciji odnosa izme|u politi~ke relacije i politi~kog subjekta. On
se ti~e odre|ivanja na~ina ìvota svojstvenog politi~koj egzistenciji. Politi~ka se
relacija izvodi iz svojstava specifi~nog svijeta ìvota; ona se obja{njava postoja-
njem odre|ene li~nosti koja posjeduje dobro ili univerzalnost kao specifi~an ele-
ment, nasuprot doma}instvu i privatnom svijetu potreba i interesa. Ukratko, po-
litika se obja{njava kao ostvarenje na~ina ìvota svojstvenog onima koji su na
njega osu|eni. Dioba, koja je zapravo objekt politike, postavlja se kao njezina
osnova.
Dakle, ono {to je svojstveno politici ve} se u po~etku gubi ako politiku misli-
mo kao specifi~an svijet ìvota. Politika se ne moè definirati na osnovi niti jednog
subjekta koji bi joj prethodio. Tek u formi njezine relacije nalazimo politi~ku razli-
ku koja dopu{ta mi{ljenje svog subjekta. Ako ponovno pogledamo aristotelovsku
definiciju gra|anina, na}i }emo ime subjekta (polites) koji se definira na temelju
imanja-udjela (metexis) u na~inu djelovanja (onog koji se odnosi na arhein) [vla-
danje], kao i na temelju trpnje koja prili~i tom djelovanju (arhestai) [bivanje vlada-
nim]. Ako je ne{to svojstveno politici, ono se u potpunosti nalazi u tom odnosu koji
nije odnos me|u subjektima, ve} odnos izme|u dva kontradiktorna pojma pomo}u
kojih se definira subjekt. Politika i{~ezava istog ~asa kada se odveè ~vor subjekta i
relacije. To je ono {to se de{ava u svim fikcijama, bilo spekulativnim ili empiristi~-
kim, koje traè porijeklo politi~ke relacije u svojstvima subjekata i uvjetima njiho-
vog ponovog okupljanja. Tradicionalno pitanje Za{to se ljudi okupljaju u politi~kim
zajednicama? uvijek je unaprijed jedan odgovor, i to onaj odgovor koji uzrokuje i{-
~eznu}e objekta koji politika nastoji objasniti ili utemeljiti forme politi~kog ima-
nja-udjela, koja tad nestaje u igri elemenata ili atoma socijabilnosti.
TEZA 2.Ono {to je svojstveno politici jest egzistencija subjekta koji je definiran
svojom participacijom u kontrarnostima. Politika je paradoksalan tip akcije.
Formulacije koje definiraju politiku kao vladavinu nad jednakima, a gra|a-
nina kao onoga koji istovremeno ima udjela u vladanju i koji je vladan, nagovje-
{taju paradoks koji mora biti mi{ljen sa svom strogo{}u. Treba dakle odbaciti ba-
nalne reprezentacije o reciprocitetu prava i obaveza, tu doxa parlamentarnih si-
stema, da bi se pojmila izuzetnost aristotelovske formulacije. Ona nam govori o
bi}u koje je u isti mah agent jedne akcije i stvar nad kojom se ta akcija prakticira.
Ta formulacija proturje~i uobi~ajenoj kauzalnoj logici djelovanja koja smatra da
agent obdaren specifi~nim kapacitetom proizvodi efekt na nekoj tvari ili nekom
objektu, dok, s druge strane, ta tvar i taj objekt posjeduju sklonost ka prijem~ivo-
sti tog efekta i ni{ta drugo.
@ak Ransijer _ JEDANAEST TEZA O POLITICI _ 21
To je problem koji se ne moè nikako rije{iti uz po-
mo} klasi~ne opozicije izme|u dva na~ina djelovanja: po-
iesis, s jedne strane, odnosno djelovanja nad kojim vlada
model proizvodnje koji daje formu nekoj tvari; i s druge
strane, praxis, djelovanja koje iz ove relacije isklju~uje in-
ter-bitak[linter-tre] ljudi koji su predani politici.
3
Zna
se da ta opozicija, zamjenjuju}i zoe sa eu zoe, podràva iz-
vjesnu ideju politi~kog purizma. Tako je, na primjer, u dje-
lu Hane Arent poredak praxisa poredak jednakih u mo}i arhein, koja je koncipirana
kao mo} po~injanja. Rije~ arhein, kazuje nam ona u [to je politika? zna~i po~inja-
ti i vladati, dakle, biti slobodan. Ova vrtoglava pre~ica dozvoljava, dakle, jednom
kada se definiraju specifi~an na~in i specifi~na sfera djelovanja, uspostavljanje seri-
je jednakosti izme|u po~injanja, vladanja, bivanja slobodnim i ìvota u gradu-drà-
vi (Biti slobodan i ìvjeti u polisu jedna su te ista stvar, kaè nam jo{ taj tekst). Se-
rija jednad`bi nalazi svoj ekvivalent u kretanju koje ra|a gra|ansku jednakost iz za-
jednice homerovskih junaka, jednakih u svojoj participaciji u mo}i arhe.
Prvi svjedok protiv ove homerovske idile sam je Homer. Protiv brbljavca Ter-
zita, koji je vje{t u javnim govorima iako sam uop}e nema pravo govoriti, Odisej iz-
nosi ~injenicu da vojska Ahejaca ima samo jednog vo|u, Agamemnona. On nas da-
kle podsje}a na to {to arhein zna~i: kora~ati na ~elu. I ako je jedan koji kora~a na ~elu,
nu`no je da ostali kora~aju iza. Izme|u mo}i arhein, slobode i polisa, crta nije prava
ve} prekinuta. Da bi se u to uvjerili dovoljno je pogledati na~in na koji Aristotel svoj
polis sastavlja od tri klase od kojih svaka posjeduje partikularnu kvalifikaciju [un
titre]:
4
vrlina za aristoi, bogatstvo za oligoi, i sloboda za demos. U toj diobi sloboda
se pojavljuje kao paradoksalan dio demosa za koji nam homerovski junak precizno
kazuje da ne ima{e raditi nego jednu stvar: {utjeti i pokloniti se.
Ukratko, opozicija izme|u praxis i poiesis nikako ne rije{eva paradoks defini-
cije polites. [to se ti~e arhe, kao i svega drugog, konvencionalna logika smatra da po-
stoji paritikularna dispozicija za djelovanje koja se prakticira nad partikularnom dis-
pozicijom trpljenja. Dakle, logika arhe pretpostavlja odre|enu superiornost koja se
prakticira nad odre|enom inferiornosti. Da bi bilo subjekta politike, dakle politike
same, treba se javiti prijelom sa tom logikom.
TEZA 3.Politika je specifi~an prijelom sa logikom arhe. Ona ne pretpostavlja
samo raskid normalne distribucije pozicija izme|u onog koji prakticira mo}
i onog koji joj je podre|en, ve} prijelom sa samom idejom o dispozicijama koje
bi bile svojstvene tim pozicijama.
U tre}oj knizi Zakona, Platon se posve}uje izradi jednog sistemati~nog in-
ventara kvalifikacija (axiomata) za vladanje, i s time uzajamnih kvalifikacija za bi-
vanje vladanim. Od sedam koje zadràva, ~etiri su tradicionalne kvalifikacije auto-
riteta, utemeljene na prirodnoj razlici, odnosno razlici po ro|enju. Kvalificirani su
za vladavinu oni koji su ro|eni prije ili ro|eni druga~ije. Tako se utemeljuje
3Posrijedi je igra rije~i sa term-
inom inter-est, u smislu inte-
resa ali i bivanja u dru{tvenoj
(ili politi~koj) vezi.
4Vi{ezna~nost izraza le titre
nema ekvivalenta u hrvatskom
ili srpskom jeziku. Titre ujed-
no ozna~ava naslov, titulu,
poziv, kvalifikaciju, ali i
ovla{tenje, pravo.
mo} roditelja nad djecom, starih nad mladima, gospodara nad robovima i plemstva
nad slugama. Peta se kvalifikacija uvodi kao princip nad principima, koji saìma
sve prirodne razlike. To je mo} prirodne superiornosti, ja~ih nad slabijima, mo} koja
ima tu nesretnu karakteristiku, na{iroko raspravljanu u Gorgiji, da je strogo neod-
rediva. [esta kvalifikacija donosi jedinu razliku koja prema Platonu vrijedi, mo}
onih koji znaju nad onima koji ne znaju. Dakle, ima ~etiri para tradicionalnih kvali-
fikacija i dva para teorijskih koje polaù pravo na prioritet: prirodna superiornost
i vladavina znanosti. Spisak bi se trebao ovdje zaustaviti. Me|utim, postoji i sedma
kvalifikacija. To je izbor boga, odnosno, bacanje kocke [le tirage au sort] da bi se
odredio onaj na koga je da prakticira arhe. Platon to dalje ne razvija. Ipak, jasno je
da ovaj izbor, ironi~no re~eno boga, ukazuje na reìm za kojega on govori da ga
samo bog moè spasiti, demokraciju. Ono {to karakterizira demokraciju jest baca-
nje kocke. Ona je izvanredno stanje u kojemu ne funkcionira nijedan par opozicija,
nijedan princip raspodjele uloga. Imati udjela u vladanju i bivanju vladanim ne-
{to je, dakle, potpuno druga~ije od uzajamnosti. Naprotiv, sam nedostatak recipro-
citeta utemeljuje izuzetnu bit ovog odnosa; a taj nedostatak reciprociteta po~iva na
paradoksu kvalifikacije koja je po sebi samo nedostatak kvalifikacije. Demokracija
je specifi~na situacija u kojoj sam nedostatak kvalifikacije postaje kvalifikacijom za
prakticiranje arhe. Ona je po~injanje bez po~etka, vladavina onoga koji ne vlada.
Ono {to se tako gubi sama je svojstvenost arhe, njegovo redupliciranje, {to zna~i da
on uvijek prethodi sebe sama u krugu vlastitite dispozicije i vlastitog prakticiranja.
Me|utim, ova izvanredna situacija identi~na je sa samim uvjetom specifi~nosti po-
litike op}enito.
TEZA 4.Demokracija nije vrsta politi~kog reìma. Ukoliko je ona prijelom sa
logikom arhe, odnosno, prijelom sa anticipacijom vladavine prema odre|enoj
dispoziciji, demokracija je sam reìm politike kao forma odno{enja koja defini-
ra specifi~an subjekt.
Ono {to omogu}ava metexis svojstven politici jest
prijelom svih logika distribucije udjela u prakticiranju
arhe. Sloboda ljudstva
5
[le peuple] koja konstituira
axiom demokracije zapravo sadrì prijelom sa aksiomati-
kom dominacije, odnosno, prijelom sa korelacijom izme|u
sposobnosti za vladanje i sposobnosti za bivanje vlada-
nim. Gra|anina koji ima udjela u vladavini i bivanju vla-
danim ne moèmo misliti a da ne po|emo od demosa kao
figure prijeloma sa podudarno{}u izme|u koreliranih spo-
sobnosti. Demokracija dakle nije nikako jedan politi~ki re-
ìm, u smislu partikularne konstitucije koja odre|uje raz-
li~ite na~ine okupljanja ljudi pod zajedni~kim autorite-
tom. Demokracija je sama institucija politike, institucija
njezinog subjekta i njezine forme odno{enja.
5Rije~ ljudstvo posudit }emo iz sloven-
skog jezika da bi ozna~ili bitnu koncep-
tualnu razliku izme|u termina le peu-
ple i la nation, koja se gubi u pojmu na-
roda u srpskom ili hrvatskom jeziku.
Na taj se na~in pribliàvamo teorij-
skim koordinatama Ransijerove politi-
ke koja je intimno vezana uz specifi~an
egalitaristi~ki, ako ne i revolucionarni,
odnosno klasni imaginarij. Pritom na-
gla{avamo sna`nu univerzalisti~ku
komponentnu prisutnu u francuskom
izrazu, a koja je ukinuta kroz biologi-
sti~ke konotacije koje prate termin na-
rod. Le peuple, kao moderni korelat
gr~kog demos, ne odnosi se na partiku-
larnost odre|ene politi~ke zajednice,
ve} ozna~ava ljude, jedno nediferenci-
rano i neprebrojivo mno{tvo, odnosno
ljudstvo.
Demokracija je, kao {to znamo, izraz koji je izmi{ljen od strane njezinih pro-
tivnika, od svih onih koji posjeduju kvalifikaciju za vladanje: straje{instvo, ro|e-
nje, bogatstvo, vrlinu, znanje. Pod tim terminom poruge, oni su artikulirali dotad ne-
~uveno izokretanje poretka stvari: mo} demosa zna~i da vladaju oni ~ija je jedina
zajedni~ka osobina da nemaju nikakvu kvalifikaciju za vladanje. Prije nego {to bi bio
ime zajednice, demos je ime jednog dijela zajednice: siroma{nih. Me|utim, rije~ si-
roma{ni upravo ne ozna~ava dio populacije koji je ekonomski defavoriziran. Ona
jednostavno ozna~ava ljude koji se ne ubrajaju [qui ne comptent pas], one koji nema-
ju kvalifikaciju za prakticiranje mo}i akhe, koji nemaju kvalifikaciju da budu ubroje-
ni [tre compts].
6
To je upravo ono {to nam govori Homer u ve} spomenutoj epizodi sa Terzi-
tom. Odisej udara èzlom one koji èle govoriti, iako su oni od demosa, iako oni pri-
padaju nerazlu~nom skupu onih koji su izvan broja (anarithmoi). To nije dedukcija
ve} definicija. Onaj od demosa, onaj je koji je izvan broja, onaj koji ne posjeduje go-
vor koji se moè ~uti. Jedan ~udesan paragraf iz XII knjige Odiseje ilustrira tu to~ku:
Polidam se àli jer je Hektor njegovo mi{ljenje odbacio kao ni{tavno. S tobom, kaè
on, nikad nema pravo govoriti onaj koji pripada demosu. Ipak, Polidam nije nitkov
poput Terzita, on je Hektorov brat. Demos ne ozna~ava inferiornu socijalnu katego-
riju. Onaj koji je od demosa, to je onaj koji govori iako mu nije govoriti, onaj koji uzi-
ma udio u onome u ~emu nema udjela.
TEZA 5.Ljudstvo koje je subjekt demokracije, dakle osnovni subjekt politike,
nije svodivo na skup ~lanova zajednice ili na radni~ku klasu populacije. Ono je
suplementarni dio u odnosu na svako brojanje dijelova populacije, koje omo-
gu}ava identifikaciju brojanja neubrojenih [le compte des incompts] sa cjeli-
nom zajednice.
Ljudstvo (demos) postoji jedino kao prijelom logike arhe, prijelom logike po~i-
njanja/vladanja. Ono se ne bi smjelo identificirati niti sa rasom onih koji se prepo-
znaju u tome da imaju isti po~etak, isto ro|enje, niti sa jednim dijelom ili sa zbrojem
dijelova populacije. Ljudstvo je dodatak koji odvaja populaciju od sebe same, su-
spendiraju}i razne logike legitimne dominacije. Ta je disjunkcija ilustrirana upravo
u onim krucijalnim reformama koje daju atenskoj demokraciji njen poseban status,
reformama koje Klisten uvodi na na~in da preure|uje raspored dema po teritoriju
grada. Klisten utemeljuje svako pleme povezuju}i tri odvojena okruga jedan iz gra-
da, jedan sa obale i jedan iz zale|a, te tako prekida sa starim principom prema koje-
mu su plemena bila podre|ena vlasti lokalnih aristokratskih poglavarstava ~ija se
mo}, legitimirana legendom ro|enja, sve vi{e i vi{e realno temeljila na ekonomskoj
mo}i zemljoposjednika. Ukratko, ljudstvo je varka koja se postavlja nasuprot logike
koja princip bogatstva ~ini nasljednikom principa ro|enja. Ono je apstraktan doda-
tak u odnosu na ~itavo u~inkovito brojanje dijelova populacije, u od-
nosu na broj njihovih kvalifikacija za sudjelovanje u zajednici, i njiho-
vih zajedni~kih udjela koji im pripadaju kao funkcija tih kvalifikacija.
6 Glagol compter na
francuskom zna~i ujed-
no brojati i vrijediti.
Ljudstvo je suplementarna egzistencija koja uspisuje broj(anje) onih koji nisu ubro-
jeni ili dio onih koji nemaju udjela [la part des sans-part]. Ovi se izrazi ne bi trebali
shva}ati u populisti~kom ve} u strukturalnom smislu. Nije stvar u tome da radni~-
ka populacija ili oni koji pate zauzimaju prostor politi~kog djelovanja i identificiraju
svoje ime s imenom zajednice. Ono {to demokracija identificira sa ~itavom zajedni-
com jest prazan, suplementarni dio, dio koji odvaja zajednicu od zbroja dijelova ~i-
tavog dru{tvenog tijela. Identifikacija te praznine sa puno}om populacije, sa masa-
ma, itd... konstantan je trik kritike koja diskvalificira demokraciju. Me|utim, sa dis-
kvalifikacijom demokracije sama politika i{~ezava.
TEZA 6.Bit politike jest akcija suplementarnih subjekata koji se upisuju kao
vi{ak u odnosu na ~itav broj dijelova jednog dru{tva.
Podvojenost ljudstva i odnos te podvojenosti sa prazninom i puno}om kon-
stante su modernih interpretacija demokracije. Tako moderna republikanska tradi-
cija rado inzistira na distanci izme|u principijelne figure ljudstva kao subjekta su-
vereniteta i potresne stvarnosti ljudstva kao svijeta interesa i potreba, gladi i nezna-
nja. Bilance katastrofa dvadesetog stolje}a nedavno su izrodile jednu izvornu nevo-
lju koja povezuje inskripciju subjekta ljudstva sa propa{}u simboli~ke figure
kraljeva dvostrukog tijela. Interpretacija Kloda Lefora (Claude Lefort) spaja sredi-
{nju prazninu demokracije sa dezinkorporacijom tog dvostrukog tijela ljudskog i
boànskog. Demokracija po~inje sa smr}u kralja, odnosno sa rastakanjem simboli~-
kog, sa proizvodnjom dezinkorporiranog socijalnog. A ta se prvotna povezanost po-
stavlja kao ekivalent izvornom isku{enju imaginarne rekonstitucije slavnog tijela
ljudstva, koje je nasljednik transcendencije besmrtnog kraljevog tijela i princip svih
totalitarizama. Protiv ovih analiza, moèmo ustvrditi da dvostruko tijelo ljudstva
nije moderna posljedica `rtvovanja tijela suverena ve} datost konstitutivna za poli-
tiku. Prvenstveno je ljudstvo to koje ima dvostruko tijelo, a ne kralj. Taj dualitet nije
ni{ta drugo nego prazan dodatak putem kojega politika postoji, dodatak ~itavom
brojanju socijalnog i izuzetak svim logikama dominacije.
Sedma je kvalifikacija, kaè Platon, dio boga. Ustvrdit }emo da taj dio boga
kvalifikacija onih koji nemaju kvalifikacije sadrì u sebi sve ono {to je teolo{ko u
politici. Suvremeno inzistiranje na temi teolo{ko-politi~kog razlaè pitanje politi-
ke na pitanje mo}i i na pitanje izvorne mo}i koja je utemeljuje. Ono udvostru~ava li-
beralnu fikciju ugovora putem reprezentacije prvotnog `rtvovanja. Moè se tako|er
re}i da ono nadopunjuje vulgarnu logiku konsenzusa sa veli~anstvenom dramatur-
gijom fundacionog ubojstva i izvornog bezdana demokracije. Ali podjela arhe koja
povezuje politiku sa demokracijom nije fundaciona `rtva. Ona je neutralizacija svih
`rtvenih tijela. Ta bi neutralizacija mogla na}i svoju fabulu upravo u zavr{etku Edi-
pa u Kolonu: pod cijenu nestanka `rtvenog tijela, pod cijenu da ne traì mrtvo tijelo
Edipa, atenska demokracija izvla~i korist od njegovog pogreba. Htjeti iskopati le{, to
ne zna~i samo povezati demokratsku formu sa scenarijom grijeha ili izvornog pro-
kletstva. Jo{ radikalnije, to zna~i vratiti logiku politike pitanju prvotne scene mo}i,
odnosno svesti politiku na dràvno. Interpretiraju}i prazan dio u terminima psiho-
ze, dramaturgija izvorne simboli~ke katastrofe transformira politi~ku iznimku u `r-
tveni simptom demokracije. Ona supsumira spor svojstven politici pod bilo koju od
nebrojenih verzija prvotnog zlo~ina ili ubojstva.
TEZA 7.Ako je politika pravac brisanja razlike u distribuciji dru{tvenih dijelo-
va i udjela, tada slijedi da njezino postojanje nije uop}e nu`no, ve} da se ona po-
javljuje kao uvijek provizorna slu~ajnost u historiji formi dominacije. Iz toga ta-
ko|er proizlazi da je su{tinski objekt politi~kog spora samo postojanje politike.
Politika nikada nije realnost koja se deducira iz nu`nosti okupljanja ljudi u za-
jednici. Ona je iznimka od principa na temelju kojih ovo okupljanje operira. Norma-
lan poredak stvari zna~i to da se ljudske zajednice okupljaju pod vladavinom onih
koji imaju kvalifikacije za vladavinu, kvalifikacije demonstrirane samom ~injeni-
com njihove vladavine. Razli~ite kvalifikacije za vladanje mogu se svesti na dvije
osnovne. Prva dovodi dru{tvo u odnos sa poretkom srodstva, ljudskog i boànskog.
To je mo} ro|enja. Druga upu}uje dru{tvo na vitalan princip njegovih aktivnosti. To
je mo} bogatstva. Normalna evolucija dru{tava prelazak je sa vladavine ro|enja
na vladavinu bogatstva. Politika egzistira kao devijacija u odnosu na ovu normalnu
evoluciju stvari. Ta se anomalija izraàva u prirodi politi~kih subjekata koji nisu dru-
{tvene grupe ve} forme inskripcije brojanja neubrojenih.
Politika postoji dok god ljudstvo nije niti rasa niti populacija, dok siroma{ni
nisu defavorizirani dio populacije, dok proleteri nisu grupa industrijskih radnika,
itd... Drugim rije~ima, politika postoji dok su ove kategorije subjekti koji, kao doda-
tak ~itavom brojanju dijelova dru{tva, upisuju jednu specifi~nu figuru brojanja ne-
ubrojenih ili dijela onih koji nemaju udjela. Postojanje tog dijela sam je ulog politi-
ke, kao i objekt politi~kog spora. Politi~ki konflikt ne suprostavlja grupe koje posje-
duju razli~ite interese. On suprotstavlja logike koje razli~ito broje strane i dijelove
zajednice. Sukob izme|u bogatih i siroma{nih sukob je oko same mogu}nosti
da se ove rije~i podvoje, da one instituiraju kategorije jednog drugog brojanja zajed-
nice. Postoje dva na~ina brojanja dijelova za-
jednice. Prvi ubraja samo realne dijelove,
stvarne grupe koje su odre|ene ro|enjem,
funkcijama, mjestima i interesima koji sa~i-
njavaju socijalno tijelo, isklju~uju}i svaki vi-
{ak. Drugi ubraja dodatno dio onih bez
udjela. Prvi se naziva policija [la police],
7
dru-
gi politika.
TEZA 8.Politika se posebice suprotstavlja po-
liciji. Policija je dioba osjetilnog [le partage du
sensible] ~iji je princip odsutnost praznine i
dodatka.
8
7 Pojam la police nedvojbeno navodi na Foucaultovu
analizu racionalnosti moderne dràve u: Michel Fou-
cault Omnes et singulatim: vers une critique de la rai-
son politique, Dits et crits, sv. IV, str. 134-61. Policija se
u modernoj konstituciji, prema Foucaultu, ne odnosi
prvenstveno na jedan partikularan organ dràvne pri-
sile, ve} na samo pitanje racionalnosti dràve, njezinog
opstojanja i njenih funkcija, u smislu odre|enog dispo-
zitiva za harmonizaciju dru{tvenih odnosa i
ure|enje ìvota. Me|utim, la police moèmo shvatiti
i kao igru rije~i sa gr~kim treminom polis. Za Ran-
cirea je, dakako, bitno locirati strukturu odnosa racio-
nalnosti i vladavine u mnogo ranijem historijskom mo-
mentu u samoj geometriji gr~kog grada-dràve.
8Za elaboraciju pojma vidi: Jacques Rancire (2000) Le
partage du sensible: esthtique et politique, La Fabrique-
editions: Paris.
Policija nije dru{tvena funkcija ve} simboli~ka konstitucija dru{tvenog. Bit
policije nije represija niti kontrola nad ìvu}im. Njezina je bit odre|ena dioba osje-
tilnog. Diobom osjetilnog op}enito nazivamo implicitan zakon koji definira forme
imanja udjela tako {to prvo odre|uje na~ine percepcije u kojima su ove prethodne
upisane. Dioba osjetilnog je rasijecanje kako svijeta tako i svijeta, ona je nemein
[podjela] na osnovu koje se temelje nomoi [zakoni] zajednice. Tu diobu treba razu-
mjeti u dvostrukom smislu rije~i: s jedne strane, kao ono {to razdvaja i isklju~uje, s
druge kao ono {to omogu}ava participaciju. Dioba osjetilnog je na~in na koji se
unutar osjetilnog odre|uje odnos izme|u jednog zajedni~kog koje je podijeljeno [un
commun partag] i razdiobe ekskluzivnih dijelova. Ta razdioba, kojaputem svoje
osjetilne datosti anticipira distribuciju dijelova i strana sama pretpostavlja jednu
podjelu izme|u onoga {to je vidljivo i onoga {to nije, onoga {to se ~uje i onoga {to
se ne ~uje.
Bit je policije biti diobom osjetilnog koja se odlikuje odsutno{}u praznine i do-
datka: dru{tvo se tu sastoji od grupa koje su odane specifi~nim na~inima ~injenja,
od mjesta gdje se te okupacije izvr{avaju, od na~ina bivanja koji odgovaraju tim
okupacijama i tim mjestima. U ovoj podudarnosti funkcija, mjesta i na~ina bivanja,
nema mjesta za nikakvu prazninu. Upravo je to isklju~enje ono ~ega nema policij-
ski princip u srcu dràvne prakse. Bit politke jest u reme}enju tog poretka dodava-
njem dijela onih bez udjela koji se identificira sa zajednicom u cjelini. Politi~ki je spor
onaj koji ra|a politiku tako {to je odvaja od policije, koja pak, sa svoje strane, uvijek
teì njezinom i{~ezavanju, tako {to je jednostavno negira ili tako {to njezinu logiku
podre|uje svojoj. Politika je prvenstveno intervencija u vidljivo i kazivo.
TEZA 9.Su{tinski u~inak politike jest konfiguracija njezinog vlastitog mjesta.
Ili pak, uprizorenje svijeta njezinih subjekata i njezinih operacija. Bit politike
jest manifestacija disenzusa, u smislu prisutnosti dva svijeta u jednom.
Krenimo od empirijske datosti: policijska intervencija u javni prostor ne sa-
stoji se prvenstveno od interpelacije demonstranata, ve} od raspririvanja demon-
stracija. Policija nije zakon koji interpelira pojedinca (Altiserov Hej! Ti, tamo!),
osim ako je ne pomije{amo sa religijskom subjektivacijom. Ona je prvenstveno pod-
sje}anje na o~iglednost onog ~ega ima, ili pak, onog ~ega nema: Pro|ite! Nema ni-
~eg za vidjeti. Policija kazuje da nema ni~eg za vidjeti na ulici, ni~eg drugog za ~ini-
ti osim pro}i. Ona tvrdi da je prostor kretanja samo prostor kretanja. Politika, zauz-
vrat, nastoji tranformirati taj prostor kretanja u prostor manifestacije subjekta: ljud-
stvo, radnici, gra|ani, itd..., subjekt ~ija je konzistentnost ni{ta drugo do njegov ka-
pacitet da se manifestira i da samim time uprizori drugu konfiguraciju zajedni~kog.
Ona se sastoji od rekonfiguracije prostora - onoga ~ega tamo ima za ~initi, za vidjeti
i za imenovati. Ona je spor koji se instituira preko diobe osjetilnog, preko te nemein
koja ustanovljava ~itav nomos zajednice.
Dioba koja konstituira politiku nije nikad dana u formi dijela [la lot], svojstva
koje zavjetuje ili prisiljava politiku. Upravo su ta svojstva sporna, kako po njihovom
razumijevanju tako i po njihovoj ekstenziji. U tom smislu, primjerna su ona svojstva
koja kod Aristotela definiraju politi~ki kapacitet ili su namjerena za ìvot prema do-
brome, odvojen od jednostavnog ìvota. Ni{ta se ne ~ini jasnijim od dedukcije u I
knjizi Politike: s jedne strane stoji semeion koji konstituira ljudsku privilegiju logosa,
svojstvenu manifestaciji zajednice u aisthesis [opaànju] pravednog i nepravednog,
a s druge phone, koji je jedino pogodan za izraàvanje osje}aja ugode i bolne neugo-
de. Onaj tko je u prisutnosti ìvotinje koja posjeduje aritukulirani govor i vlastitu
mo} manifestacije zna da ima posla sa ljudskom, dakle, politi~kom ìvotinjom. Jedi-
na prakti~na pote{ko}a jest znati kojim znakom se prepoznaje znak, kako se uvjeriti
da ljudska ìvotinja koja se ispred vas bu~no glasa u stvari dobro aritukulira jedan
iskaz, a ne samo izraàva odre|eno stanje. Ako nekoga ne èlite prepoznati kao po-
liti~ko bi}e, po~et }ete od toga da ga ne gledate kao nosioca znakova politi~nosti, od
toga da ne razumijete {to on govori, da ne ~ujete da je to {to mu izlazi iz usta jedan
iskaz. Ista je stvar sa opozicijom, tako ~esto zazivanom, izme|u opskurnog ìvota do-
ma}instva i privatnosti, i luminoznosti javnog ìvota jednakih. Da bi se odre|enoj
kategoriji negirala kvaliteta politi~kog subjekta, primjerice, radnicima ili ènama,
prema tradiciji biva dostatno konstatirati da se oni javljaju u prostoru doma}in-
stva, u jednom prostoru koji je odvojen od javnog ìvota, u kojem moèmo prepo-
znati samo stenjanje ili pak krikove koji izraàvaju patnju, glad ili bijes, ali ne i go-
vor koji manifestira aisthesis zajednice. Me|utim, politika se tih kategorija uvijek sa-
stojala u rekvalifikaciji ovih prostora, u tome da ih se uprizori kao mjesto zajednice,
da ih se promatra i razumije kao govore}a bi}a (mada i samo u formi spora), kao u~e-
snike u aisthesis zajednice. Ona se sastojala u tome da se ono {to se nije vidjelo u~i-
ni vidljivim, da se ono {to se ~ulo samo kao buka razumije kao govor, da se ono {to
se predstavljalo samo kao izraz uìtka ili boli pojedinaca manifestira kao osje}aj za-
jedni~kog dobra i zla.
Bit politike je disenzus. Disenzus nije konfrontacija interes ili stavova. On je
manifestacija rastojanja osjetilnog od sebe samoga. Politi~ka manifestacija ~ini vi-
dljivim ono {to nema razloga da bude vi|eno, ona ustanovljuje jedan svijet unutar
drugoga, na primjer, svijet u kojem je tvornica javni prostor unutar svijeta u kojem
je ona privatno mjesto, svijet u kojemu radnici govore i to govore o zajednici unutar
onog svijeta u kojem se oni samo glasaju da bi izrazili bol. Upravo je to razlog za{to
se politika ne smije identificirati sa modelom komunikacijske akcije. Taj model pret-
postavlja unaprijed konstituirane suu~esnike, kao i to da forme diskurzivne razmje-
ne impliciraju diskurzivnu zajednicu ~ija su prisila uvijek moè objasniti. Nasuprot,
specifi~nost politi~kog disenzusa sastoji se u tome da njegovi suu~esnici nisu ni{ta
vi{e utvr|eni od objekta i same scene diskusije. Onaj koji ~ini vidljivim to da on pri-
pada svijetu zajedni~kog koga drugi ne vidi, ne moè se posluìti nijednom implicit-
nom logikom pragmatike komunikacije. Radnik koji se bori za javni karakter jedne
stvari iz doma}instva, kao {to su nadnice, mora demonstrirati svijet unutar kojeg
je njegov argument doista argument, i to prikazati onome koji nije kadar to vidjeti.
Politi~ka je argumentacija u isti ~as uprizorenje svijeta u kojemu ona vaì za argu-
ment, izgovoren od subjekta koji je kvalificiran za to, u odnosu na objekt koji se
moè identificirati, i usmjeren na adresata od koga se o~ekuje da vidi odre|eni
objekt ili da ~uje odre|en argument koji on zbog nekog normalnog razloga ne bi
gledao ili slu{ao. Ona je konstrukcija paradoksalnog svijeta koji ujedinjuje razdvoje-
ne svijetove.
Politika, dakle, nema niti svoje vlastito mjesto niti prirodne subjekte. Ono {to
~ini odre|enu manifestaciju politi~kom nije to da se ona odnosi na ovo ili ono mje-
sto ili na ovaj ili onaj objekt, ve} naprotiv to da je njezina forma suprotstavljanje iz-
me|u dvije diobe osjetilnog. Politi~ki subjekt nije grupa koja se temelji na interesi-
ma ili idejama, ve} operator partikularnog dispozitiva subjektivacije odre|enog spo-
ra putem kojega politika postoji. Politi~ka je manifestacija dakle uvijek punktualna,
a njezini su subjekti uvijek neizvjesni. Politi~ka je razlika uvijek na rubu nestajanja:
ljudstvo prije potonu}a u populaciju ili u rasu, proleteri prije nego {to se zamijene sa
radnicima koji brane svoje interese, prostor javne manifestacije ljudstva prije nego
{to se pomije{a sa agorom trgovaca, itd...
Izvo|enje koje polazi od specifi~nog svijeta jednakih ili slobodnih ljudi, nasu-
prot drugom svijetu koji ìvi prema nu`nosti, uzima kao temelj politike upravo ono
{to je objekt njezinog spora. Ona se sama dakle zavjetuje na sljepo}u onih koji ne
vide i koji nemaju mjesto na kojem bi bili vi|eni. O tome primjereno svjedo~i pasus
iz Eseja o revoluciji gdje Hana Arent komentira tekst Dòna Adamsa (John
Adams), koji identificira nezadovoljstvo siroma{nih sa ~injenicom ne bivanja vi|e-
nim. Prema njenom komentaru, takva identifikacija moè proiza}i samo iz ~ovjeka
koji pripada privilegiranoj zajednici jednakih. Zauzvrat, nju te{ko mogu shvatiti lju-
di koji pripadaju kategorijama o kojima je rije~. Moèmo se za~uditi nad neobi~nom
gluho}om koju ova tvrdnja suprotstavlja multiplicitetu diskursa i manifestacija si-
roma{nih, koji se ti~u upravo na~ina njihove vidljivosti. No ta gluho}a nije ni{ta
slu~ajno. Ona ~ini krug sa prihva}anjem originalne diobe kao temelja politike, ono-
ga {to je upravo objekt konstantnog spora, konstitutivnog za politiku. Ona ~ini krug
sa definicijom homo laborans-a u diobi na~ina ìvota. Taj krug nije krug nekog po-
jedina~nog teoreti~ara, ve} krug same politi~ke filozofije.
TEZA 10.Ukoliko je politi~koj filozofiji svojstveno da temelji politi~ku akci-
ju u odre|enom na~inu bivanja, to zna~i da ona bri{e spor konstitutivan za po-
litiku. Filozofija izvr{ava to brisanje u samom opisu svijeta politike. [tovi{e, nje-
zina se u~inkovitost perpetuira sve do nefilozofskih ili antifilozofskih deskripci-
ja tog svijeta.
Da svojstvenost politike treba biti postojanje subjekta koji vlada kroz samu
~injenicu da ne posjeduje kvalifikaciju za vladanje; da princip po~injanja/vladanja
treba biti time nepovratno podijeljen i da politi~ka zajednica treba u prvom redu biti
zajednica spora, to je tajna politike sa kojom se filozofija inicijalno upoznaje. Ako po-
stoji neka privilegija anti~kog nad modernim, ona se sastoji u tome da je ta tajna
doku~ena, a nikako u opoziciji zajednice dobra i zajednice korisnog. Pod sedativnim
terminom politi~ke filozofije skriva se nasilan susret filozofije sa politi~kom iznim-
kom zakona arhe i napor filozofije da politiku ponovo postavi pod taj zakon. Gorgija,
Dràva, Politika, Zakoni, svi pokazuju isti napor da se izbri{e paradoks ili skandal
sedme kvalifikacije, da se demokracija u~ini obi~nom vrstom neodredivog principa
vladavine najja~ih, nasuprot koje moè stajati samo vladavina onih koji posjeduju
znanje. Svi ovi tekstovi svjedo~e o istoj te`nji da se zajednica podredi jedinstvenom
zakonu diobe, te da se iz njenog tijela izbaci prazna strana [la partie vide] demosa.
No to se izbacivanje ne odvija u jednostavnoj formi opozicije izme|u dobrog
reìma zajednice zajednice koja je u isti mah jedna i hijerarhizirana na temelju
svog prinicipa jedinstva i lo{eg reìma podijeljenosti i nereda. Ono se odvija pod
samom pretpostavkom koja poistovje}uje jednu politi~ku formu i jedan na~in ìvo-
ta. Ta je pretpostavka ve} na djelu u opisu lo{ih reìma, a posebice u opisu demo-
kracije. Ukupnost politike, re~eno je, odigrava se u interpretaciji demokratske anar-
hije. Platon, poistovje}uju}i je sa disperzijom èlja demokratskog ~ovjeka, pretvara
formu politike u na~in ìvota, a prazninu u puno}u. Prije nego {to bi bio teoreti~ar
idealnog grada-dràve [cit idale] ili pak zatvorenog grada-dràve, Platon je
utemeljitelj antropolo{ke koncepcije politike, one koja poistovje}uje politiku sa re-
danjem svojstava jedne vrste ~ovjeka ili jednog na~ina ìvota. Taj ~ovjek, taj na-
~in ìvota, taj grad-dràva, ve} tu prije svakog diskursa o zakonima ili o na~ini-
ma obrazovanja idealnog grada-dràve, prije same diobe zajednice u klase dioba
osjetilnog poni{tava singularnost politike.
Inicijalna gesta politi~ke filozofije, dakle, ima dvostruku posljedicu. S jed-
ne strane, Platon utemeljuje zajednicu koja je ostvarenje principa nedjeljivosti, za-
jednicu koja je strogo definirana kao zajedni~ko tijelo sa vlastitim mjestima i funk-
cijma, i formama interiorizacije onoga {to je zajedni~ko. On utemeljuje jednu ar-
heopolitiku [archi-politique] kao zakon jedinstva izme|u zvanja grada-dràve,
njegovog etosa (odnosno na~ina nastanjivanja jednog boravi{ta i njegovog no-
mosa), u smislu zakona, ali tako|er i u smislu specifi~nog tona kojim se taj etos
manifestira. Ova eto-logija zajednice politiku i policiju ponovno ~ini nerazlu~nima.
Na isti je na~in politi~ka filozofija, ukoliko nastoji zajednici dati jedinstvenu fonda-
ciju, osu|ena na reidentifikaciju politike i policije, na poni{tavanje politike u gesti
koja je utemeljuje.
Me|utim, Platon pronalazi i konkretan na~in opisivanja proizvodnje poli-
ti~kih formi. Ukratko, on pronalazi same forme dovo|enja u pitanje idelanog gra-
da-dràve, ure|ene forme opozicije izme|u filozofskog apriorizma i konkretnih
sociologisti~kih ili politolo{kih analiza formi politike kao na~ina ìvota. Ovo drugo
naslije|e mnogo je temeljitije i trajnije od prvog. Sociologija politike drugi je resurs,
deuteron plous politi~ke filozofije, koji, eventualno protiv nje same, prati njezin
osnovni projekt: utemeljiti zajednicu na univoknoj diobi osjetilnog. Tokvilovska
analiza demokracije, ~ije mnogobrojne varijante i supstituti hrane diskurze o mo-
dernoj demokraciji, dobu masa, pojedincu mase, itd., posebno se upisuje u kontinu-
itet teorijske geste koja poni{tava strukturalnu singularnost kvalifikacije bez kvali-
fikacija i dijela bez udjela, ponovno razmatraju}i demokraciju kao socijalni feno-
men, kolektivno ostvarenje svojstava jednog tipa ~ovjeka.
Zauzvrat, zahtjevi za ~isto}om bios politikos, koje nalazimo pri republikanskoj
konstituciji zajednice nasuprot pojedinca ili mase demokracije, pri opoziciji politi~kog
i dru{tvenog, sudjeluju u djelotvornosti samog ~vora izme|u apriorizma republi-
kanske refondacije i sociologijskog opisa demokracije. Neovisno o strani koju zau-
zmemo, opozicija politi~kog i dru{tvenog stvar je koja je u potpunosti definirana
u okviru politi~ke filozofije, odnosno, u srcu filozofskog zatiranja politike. Dana{nje
proklamacije povratka politike i politi~ke filozofije u biti samo opona{aju, bez da
su svjesne njenih principa i njenih loga, inicijalnu gestu politi~ke filozofije. U tom
smislu, one predstavljaju radikalan zaborav kako politike tako i napetog odnosa filo-
zofije i politike. Sociologijska tema kraja politike u post-modernom dru{tvu i politi-
sti~ka [politiste] tema povratka politike obje proizlaze iz dvostruke inicijalne geste
politi~ke filozofije, kao {to i obje zajedno sudjeluju u istom zaboravu politike.
TEZA 11.Kraj politike i povratak politike dvije su komplementarne ma-
nire koje poni{tavaju politiku u jednostavnom odnosu izme|u stanja dru{tve-
nog [un tat du social] i stanja etatisti~kog dispozitiva [un tat du dispositif
tatique]. Konsenzus je vulgarno ime tog poni{tavanja.
Bit politike leì u disenzusnim na~inima subektivacije koji otkrivaju razli~i-
tost dru{tva od njega samoga. Bit konsenzusa nisu mirna diskusija i razborita su-
glasnost, u suprotnosti sa konfliktom i nasiljem. Bit je konsenzusa poni{tavanje
disenzusa u smislu razmaka osjetilnog od njega samog, poni{tavanje suvi{nih su-
bjekata, redukcija ljudstva na zbroj strana socijalnog tijela, te redukcija politike na
odnose interesa i aspiracija tih istih strana. Konsenzus je redukcija politike na po-
liciju. On je kraj politike, {to ne zna~i ispunjenje njezinih ciljeva, ve} jednostav-
no povratak normalnog stanja stvari koje je u biti stanje nepostojanja politike.
Kraj politike je uvijek prisutan rub politike [le bord de la politique],
9
koja je, za-
uzvrat, uvijek jedna punktualna i provizorna aktivnost. Dakle, povratak politike
i kraj politike, dakle, dvije su simetri~ne interpretacije koje imaju isti u~inak:
brisanje samog koncepta politi~ke izvanrednosti, odnosno neizvjesnosti koja je
inherentna njenom principu. Proklamiraju}i kraj uzurpacija od strane dru{tve-
nog i povratak ~istoj politici, tema povratka politike jednostavno prikriva ~i-
njenicu da dru{tveno nikada nije posebna sfera egzistencije, ve} sporni objekt
politike. Objekt je dru{tvenog pokreta, u biti, podjela svjetova. Na isti na~in,
kraj socijalnog jednostavno ozna~ava kraj politi~kog spora oko podjele svjetova.
Povratak politike je, dakle, afirmacija da postoji mjesto svojstveno politici. No
mjesto svojstveno politici koje je izolirano na taj na~in ne moè biti drugo do
dràvnog mjesta. Teoreti~ari povratka politike tako u biti potvr|uju zastarjelost
[la premption] politike. Oni je poistovje}uju sa etatisti~kom praksom ~iji je vlasti-
ti princip zatiranje politike.
Na simetri~an na~in, sociologijska tema kraja politike pret-
postavlja postojanje jednog dru{tvenog stanja, takvog u kojemu
politika vi{e nema raison dtre ili zbog toga {to bi ona postigla
9Cf. Jacques Rancire (1998)
Aux bords du politique, La
Fabrique-ditions: Paris.
svoje ciljeve ostvariv{i upravo to stanje (ameri~ka egzoteri~na verzija, hegelo-fuku-
jamska), ili zato {to se njezine forme vi{e ne bi mogle adaptirati na fluidnost i artifi-
cijalnost aktualnih ekonomskih i socijalnih odnosa (evropska ezoteri~na verzija,
hajdegero-situacionisti~ka). Teza se dakle svodi na izjavu da kapitalizam, u krajnosti
svoje logike, nosi sa sobom zastarjevanje politike. Ono {to iz toga slijedi jest, dakle,
ili oplakivanje politike pred trijumfom kapitalisti~kog Levijatana koji je postao ne-
materijalna vladavina simulakra, ili njezina transformacija u forme koje su razlo-
mljene, segmentirane, ludi~ke, kibernetske, itd., forme koje su adaptirane na one ob-
like dru{tvenog koji odgovaraju najvi{em stadiju kapitalizma. Ova teza, dakle, ne
prepoznaje upravo to da politika nema razloga da bude niti u jednom stanju dru-
{tvenog, kao ni to da je proturje~nost izme|u ove dvije logike konstantna datost
koja definira kontingentost i neizvjesnost koje su svojstvene politici. To zna~i da so-
ciologijska tema, putem ove marksisti~ke zaobilaznice, sama na svoj na~in potvr|u-
je politi~ku filozofiju koja utemeljuje politiku u specifi~nom na~inu ìvota, kao i
konsenzualnu tezu koja poistovje}uje politi~ku zajednicu sa dru{tvenim tijelom, od-
nosno, politi~ku praksu sa etatisti~kom praksom. Debata izme|u filozofa povrat-
ka politike i sociologa njezinog kraja jedna je, dakle, po{tena debata o redu po ko-
jem je prikladno uzimati pretpostavke politi~ke filozofije da bi se protuma~ila
konsenzualna praksa poni{tavanja politike.
Preveo sa francuskog: Ozren Pupovac
Obi~na je stvarnost prostor razmije{tanja,
razdijeljeni poredak, mreà odnos,
1
ukratko, struk-
tura reprezentacija podre|ena zakonitosti. Mi{lje-
nje je dvostruki postupak: odvajanje (separation)
imanentnog vi{ka iz ove strukture i rigorozna apli-
kacija tog vi{ka, te prave jezgre ilegalnosti, nazad
na reprezentaciju, da bi se olabavila i transformira-
la njezina koherentnost.
Ova elementarna slika mi{ljenja kao odvajanje iz i od stvarnosti, kao dis-
funkcija reprezentacije uvijek je bila sr` Badjuovog (Badiou) djela, no ujedno, ona
je bila izloèna krajnjoj preobrazbi, razdijeliv{i tako njegov rad u dvije distinktivne
figure: uni{tavanja (destruction) i oduzimanja (subtraction).
2
Ovdje bih htio razmo-
triti motivaciju koja stoji iza te podjele, te iznijeti tezu da upravo na temelju stroge i
nepromjenjive odanosti odre|enoj ideji o tome {to je mi{ljenje ideji ~ije je porije-
klo eminentno politi~ko Badju shva}a da je nu`no podijeliti vlastitu misao u dva
dijela, ili, da se posluìmo formulom koju }u poku{ati razjasniti u ovom eseju: podi-
jeliti smo odvajanje.
Ako je mi{ljenje koekstenzivno sa praksom odvajanja, {to je onda to {to se
odvaja? Ili, ako odvajanje proizlazi iz elementa poretka i reprezentacije, {to je onda
realno u lakanovskom smislu koje se dobija iz tog postupka? Klju~ za ~itav Badju-
ov intelektualni poduhvat leì u tome da je odvajanje usmjereno na izno{enje neo-
dvojivog. Postupci koje sam saèo pod terminom odvajanja upravo su predodre-
|eni da proizvedu ono {to se ne moè odrediti kao dio, odnosno, ono {to ne moè biti
reprezentirano kao pojedinost u strukturi stvarnosti.
3
Iz ove tvrdnje slijedi da se, u
KOMU-
NIZAM
KAO
ODVA-
JANJE
Alberto Toskano
1Tri figure poretka reprezentacije, koje se javljaju pod imenima esplace, Dràva i svijet, elaborirane su pojedina~no
u Thorie du sujet (1982), Ltre et lvnement (1988) i Logiques des Mondes (u pripremi).
2U Ltre et lvnement, Badju podvrgava kritici svoju raniju teoriju subjekta na osnovi ove distinkcije. U istu ruku
ona postaje osnovna shema za mi{ljenje kako podviga tako i pusto{i subjektivacije u dvadesetom stolje}u u Le si-
cle (u pripremi).
3Distanca izme|u Deleza (Deleuze) i Badjua (Badiou), izme|u Animal i Matheme moè se tako|er izmjeriti ovom
temom. Za Deleza, kako ga ~ita Badju, mi{ljenje nije odvajanje neodvojivog, ve} poku{aj da se neodvoji od svih mi{lje-
nja, da se umnoè unutar mno{tvenosti sva mogu}a mi{ljenja mno{tvenog; ono dakle ne predstavlja napornu i ale-
atornu ekstrakciju generi~kog kao neodvojivog dijela na akozmi~koj podlozi ~iste mno{tvenosti, ve} viziju svijeta
kao zamr{enog, preklopljenog i neodvojivog totaliteta. Nasuprot Delezu, Badju uvijek stavlja naglasak na subjekti-
viraju}u i diskontinuitetnu proizvodnju u opreci sa intuicijom neodvojivog, kao i na nemogu}nost njezine totali-
zacije. Vidi: Alain Badiou, Gilles Deleuze, The Fold: Leibniz and the Baroque, prev. Thelma Sowley, u: Gilles Deleuze
and the Theater of Philosophy, ur. Constantin V. Boundas i Dorothea Olkowski (London: Routledge, 1994), str. 54-55.
odvajanju i kroz odvajanje, manifestira mi{ljenje kao kapacitet, ili, {to se svodi na
isto, da je mi{ljenje proizvodnja onoga {to se ne moè rastaviti, {to se ne moè re-
prezentirati kao dio, onog {to se naziva generi~ko i {to konstituira temelj Badjuove
doktrine, na na~in na koji je ona formulirana u Bitku i zgodi (Ltre et lvnement).
4
Me|utim, generi~ko je relativno kasan naziv u Badjuovoj filozofiji, njemu pret-
hodi ime onog neodvojivog kao politi~kog projekta: komunizam. Razmatrati postoja-
nost ideje komunizma u Badjuovom mi{ljenju, zajedno sa njezinim raskidom ili ima-
nentnim uni{tenjem, zna~i razumijeti {to leì iza uni{tenja i oduzimanja kao dvije
osnovne figure odvajanja. [tovi{e, to je jedini put koji nam dopu{ta da jasno pojmimo
ono {to se ina~e moè ~initi obi~nom provokacijom, ideju da se najvi{a zada}a mi{lje-
nja (i politike) nalazi u proizvodnji Istosti a ne u zarazama hibridnosti, pozivima dru-
gosti ili iskustvu razlike.
5
Mora se priznati da je ova je putanja puna opasnosti, jer ime komunizam
sa gotovo fiziolo{kom nu`no{}u privla~i najstrastvenije reakcije, bilo neprijateljstva
ili, {to je danas rijetko, entuzijazma (i u tom slu~aju, ne zbog pravih razloga, kao
{to nam to svjedo~i ~esto obeshrabruju}i prizor parlamentarnog komunizma). Ta-
kve reakcije moèmo rastjerati i ukloniti ako razmotrimo, slijede}i Badjua samog,
{to dijeli ime komunizma i dopu{ta njegovo filozofsko sagledavanje.
U zbijenom i ikonoklasti~kom pamfletu iz 1991,
6
Badju razmatra zna~aj tada-
{njeg raspada SSSR-a za mi{ljenje politike. Njegova je osuda stroga: umjesto da pred-
stavlja istinit doga|aj, ovdje se radi samo o drugoj smrti, smrti atrofiranog institucio-
nalnog tijela komunizma, ve} li{enog bilo kakvog nose}eg politi~kog subjektiviteta,
bilo kakvog trajnijeg eksperimentalnog pronalaènja oblika organizacije, slogana i
principa. Nijedna dràva, tvrdi on, ne moè funkcionirati kao amblem politike eman-
cipacije koja je neko} uzela komunizam kao svoje ime. Ovo nije stvar mnijenja ve} po-
sljedica vitalne distinkcije unu-
tar politi~ke ontologije izme|u
imanentnih i neizvjesnih proce-
sa politi~ke subjektivacije, s jed-
ne strane, i njihove fatalne re-
prezentacije u strukturama dr-
àve, s druge strane. Ova di-
stinkcija, koja se u Badjuovom
vokabularu veè na distinkciju
izme|u prezentacije i reprezen-
tacije, nije, me|utim, ono {to na-
stojim neposredno zahvatiti.
Istiniti pice de rsistance u
ovom argumentu je afirmacija,
na tragu njegove neprestano re-
prezentirane smrti (njegove
smrti u reprezentaciji, slijede}i
Badjua), vje~nosti komunizma.
4Pi{u}i o Beketovoj (Beckett) ontologiji sivo crnog [noir gris], Badju }e
predstaviti ovu artikulaciju odvajanja i neodvajanja kao inverziju kar-
tezijanskog principa dokaza: ako sivo crno lokalizira bitak, istraìvanje
istine bitka traì od nas da mislimo ne-odvojeno, in-distinktno. Nasuprot
tome, ono {to odvaja i razlikuje, na primjer, odvaja tamu od svjetla, kon-
stituira mjesto ne-bitka i la`nosti. Alain Badiou, Lcriture du
gnrique: Samuel Beckett u Conditions (Paris: Seuil, 1991), p. 335 [Preve-
deno u Alain Badiou, On Beckett, ur. Nina Power i Alberto Toscano (Man-
chester: Clinamen, 2003)]. Kao {to }e ostatak ovog teksta poku{ati de-
monstrirati iako samo u politi~kom registru Badju }e se zadràti na
uvjerenju da je ne-reprezentaciona, proceduralna varijanta odvajanja
nu`na da bi se dosegla ne-odvojena istina bitka.
5Naravno, ako je neki dio Badjuove doktrine postao poznat to je onda
onaj njen aspekt koji neprestano deklarira potrebu da se otklone {avovi
filozofije, te prije svega, {av filozofije i politike putem koga ova prethod-
na vampirski poku{ava biti supstancijalna, a ujedno se i osloboditi okova
metafizi~kog, dok ova potonja nastoji utemeljiti istinu koja nadilazi nje-
nu praksu. Doista, tek razmatraju}i nu`nost slamanja ove veze koja na-
staje iz neuspjelog jedinstva filozofije i politike pod imenom komunizma
razdvajanje filozofije i politike otkriva svoju unutra{nju racionalnost u
smislu recipro~ne emancipacije, ali ujedno i kao kovanje novog, meta-
politi~kog odnosa. Za kritiku {ava koji se odnosi na filozofiju i politiku,
vidi Philosophie et politique u Conditions (Paris: Seuil, 1991).
6Alain Badiou, Dun dsastre obscur. Sur la fin de la verit dtat (Paris:
ditions de lAube, 1998 [I izdanje, 1991])
Ovdje dolazimo na teren onog {to Badju u nekim od svojih najnovijih radova
naziva metapolitika.
7
Metapolitika je jedna od figura u kojima se ispoljava relativna
zavisnost filozofije o njenim uvjetima; ona definira efekte koji se odnose na mi{ljenje
kao takvo, efekte koje filozofija biljeì i konfigurira na temelju singularnih sekvenci
nefilozofske subjektivacije, generi~kih procedura, koje je Badju podijelio na znanost,
umjetnost, politiku i ljubav. Metapoliti~ko ime komunizma nasuprot striktno intra-
subjektivnom (militantnom) ili reprezentiranom (etatisti~kom) konstituira filozof-
ska ekstrakcija, radi mi{ljenja samog, iz aleatornog pronalaska i organizacije politike
jednakosti. Proizvod ove ekstrakcije je vje~nost. Poslu{ajmo Badjua samog:
Nepopustljiva militantna upornost, koju je angaìrala neka nepredvidiva
zgoda, da se odrì singularnost bez predikata u aleatornom stanju, beskona~nost
bez imanentne hijerarhije ili determinacije, ono {to nazivam generi~kim, [...] jest
kada je procedura politi~ka ontolo{ki koncept demokracije, ili komunizma, {to je
isto [...] {To je} filozofski, te stoga vje~an koncept buntovnog subjektiviteta. [...] Sva-
ka politi~ka zgoda koja utemeljuje istinu otkriva subjekt kog navodi na vje~nost
jednakoga. Budu}i da imenuje ovu vje~nost, komunizam ne moè biti adekvatno
ime smrti.
8
Da se tu ne radi o nostalgi~noj apologiji, o resantimanu pobije|enih, postat }e
jasno za jedan trenutak, ~im zabiljeìmo temeljite u~inke Badjuove suspenzije de-
struktivne figure politike, kao i njegove o{tre dijagnoze marksizma-lenjinizma kao
doslovno metafizi~kog stadija politi~ke ontologije. Za sada je va`no re}i da se u ta-
kvoj metapoliti~koj proceduri u filozofskoj ekstrakciji koncepta iz muka subjekti-
vacije nalazi Badjuov ~esto pogre{no shva}en platonizam. Vje~nost ovdje nije mi-
{ljena kao intuicija arhetipa koji ravnodu{no anticipira svoje neizvjesne manifesta-
cije, ve} kao fiksacija koncepta. Proizveden od ìvog mi{ljenja politike, izboden odre-
divim zgodama i sekvencama, te ostavljen u naslije|e budu}ima kao ono {to sva-
ka singularna politi~ka procedura reafirmira i reartikulira koncept je u ovoj instan-
ci mi{ljen kao vje~nost jednakog.
Kao {to sam Badju primje}uje u Dun dsa-
stre obscur, ova formalna vje~nost (ne vje~nost
transcedentne supstance ve} upravo ideje komu-
nizma) ve} je bila objekt njegovog traktata De
lidologie (~iji je koautor Fransoa Balme,
[Franois Balms]), u obliku teorije komunisti~kih
invarijanti.
9
Nalaze}i se jo{ unutar kategorijalnog za-
hvata marksisti~ko-lenjinisti~ke tradicije, teorija
komunisti~kih invarijanti se u biti artikulira oko
dva argumenta: (1) Te`nje ka radikalnoj jednakosti,
te`nje za uni{tenjem vlasni{tva i dràve, prisutne
su kroz ~itavu historiju politike one se otkrivaju u
periodi~nosti ustanaka, u specifi~nim figurama
antagonizma izme|u dominacije i dominiranih.
10
Alberto Toskano _ KOMUNIZAM KAO ODVAJANJE _ 35
7Vidi njegov Abrg de Metapolitique (Paris: Seuil,
1998)
8Dun dsastre obscur, str. 13-15.
9 Alain Badiou & Franois Balms, De lidologie
(Paris: Maspro, 1976)
10Primat revolta, odnosno, primat prakse, ~ini mi-
litantni leitmotiv Badjuovog rada u sedamdeseti-
ma. Vidi posebno Thorie de la contradiction (Paris:
Maspro, 1975), intenzivan i spekulativan komen-
tar Maove izreke uvijek je ispravno ustati protiv
reakcionara. Tamo moèmo pro~itati slijede}e:
Ustanak ne ~eka svoj razlog, ustanak je ono {to je
uvijek ve} tamo, radi bilo kojeg mogu}eg razloga.
Marksizam jednostavno kaè: ustanak je razlog,
ustanak je subjekt. Marksizam je rekapitulacija
mudrosti ustanka. (str. 21) Na temelju ove jedna-
kosti izme|u politi~ke prakse i antagonizma Badju
moè tvrditi da: Realno nije ono {to povezuje, ve}
ono {to odvaja. Ono {to dolazi jest ono {to razdva-
ja. [Le rel nest pas ce qui rassemble, mais ce qui
spare. Ce qui advient est ce qui disjoint.] (str. 61-62)
One su u biti odvojene od bilo kakve ekonomske teleologije i predstavljaju spontano
mi{ljenje masa suo~eno sa strukturiranom objektivno{}u eksploatacije, koju predsta-
vlja dominantna ideologija. Postoji, drugim rije~ima, neposredna inteligencija ko-
munizma koja konstituira antagonisti~ku misao masa, silu njihovog otpora, i koja je
nereprezentabilna sa pozicije dràve. (2) Ove se komunisti~ke invarijante realiziraju
samo sa konstitucijom proletarijata, odnosno, sa pojavom one figure koja signalizira
transformaciju masa (a ne aristokracije, buròazije, itd.) u revolucionarnu klasu. Ko-
munisti~ke invarijante koje su do tada bile strukturalno predodre|ene za poraz izra-
ène u jeziku dominacije i u slu`bi potreba druge klase sada su same usmjeravane od
strane partije i vo|ene klasnom analizom koja razdvaja. Ova konjunkturna mogu}nost
je, u o~ima Badjua i Balmea, apsolutno nova, te povezana s ~injenicom da invarijante
vi{e ne potrebuju jednakost koja je heterogena spram poretka reprezentacije, ve} su,
premda isklju~ene (foreclosed), strukturalno navezane, odnosno tranzitivne u odnosu
na taj poredak. Drugim rije~ima, sa usponom kapitalizma, nereprezentabilna sila koja
je vodila otpor do te to~ke, u mogu}nosti je da, putem antagonisti~kog spoja masa, kla-
se i partije, preuzme ulogu isklju~enog izvora poretka da preuzme vlast shva}aju}i
pritom jasno da je otpor tajna dominacije.
Ova suvremena figura otpora, koja se kristalizira u onome {to autori nazivaju
komunizmom proizvodnje u potpunosti se gradi na temelju historijsko-politi~kog
pojma realizacije, pri ~emu se nereprezentabilni vi{ak koji je uvijek vodio otpor moè
konstituirati ne samo kao sila koja periodi~ki izbija, ve}, putem klasnog antagonizma
i prisvajanja proizvodnje, kao prijelazna reprezentacija nereprezentabilnog, kao dik-
tatura proletarijata. Dok ova pozicija nija klasi~ni tip politike klasa o ~emu svje-
do~i vje~nost invarijanta i decizionisti~ki karakter antagonizma koga usmjerava par-
tija, te koji izbacuje teleolo{ku dimenziju klasizma, ideju partije kao primalje komu-
nizma ona ipak klasi pridaje krucijalnu ulogu, u tom smislu da pruà dijalekti~ku
artikulaciju nereprezentabilnih zahtjeva otpora (vje~nost jednakoga) i zakona koji
strukturira poretke reprezentacije (poretke koji su u ovom slu~aju, ideolo{ki izraz od-
nosa koji prevladavaju u kapitalizmu). Tranzitivnost vi{ka (odnosno otpora) u odno-
su na strukturalni totalitet (kapitalisti~ki na~in proizvodnje i njegova ideolo{ka kom-
ponenta) jest ono {to je ovdje najbitnije; ta tranzitivnost podràva, u domeni historij-
skog postajanja, marksisti~ku hipotezu (kako }e je Badju kasnije nazvati), koja po-
stavlja zadatak egalitarne politike kao dominaciju nedominacije.
U De lidologie, Badju i Balme su pisali o logi~koj mo}i proletarijata, o nje-
govoj singularnoj konstituciji, pod direkcijom partije, kao reprezentanta nerepre-
zentabilnog, kao kapaciteta dominacije prijelazom u ne-dominaciju. Badju }e raz-
motriti ovu logi~ku mo} u terminima teorije subjekta u svojoj eponimskoj knjizi iz
1982. Efekti ovog razmatranja na ideju komunizma proizvodnje bit }e zna~ajni, jer }e
dovesti pojam realizacije otpora do onoga {to se moè smatrati to~kom njezine eks-
tremne i u krajnosti neodrìve koherentnosti.
Jo{ jednom, pitanje je slijede}e: kako se sam nereprezentabilan zahtjev za ne-
dominacijom, invarijanca komunizma, konstituira kao antagonisti~ki u odnosu na
strukturu reprezentacije? Kako se ostvaruje politi~ko odvajanje? Drugim rije~ima,
koji su postupci pomo}u kojih nastaje politi~ki subjekt? (Subjekt koji, za Badjua, nije
ni{ta osim kona~ne potpore za provalu nereprezentabilnog). Da bi ovo mogli razu-
mjeti, nu`no je da razmotrimo prirodu i opseg tranzitivnosti koja prevladava izme-
|u strukture i subjektivacije, ili izme|u reprezentacije i ustanka. Za razliku od De
lidologie, u Thorie du sujet ~ini se da nema nikakvog ostatka marksisti~ko-lenjini-
sti~ke teze o prisvajanju proizvodnje. Doista, u tom djelu ne moèmo na}i odvajanje
proizvodnje i ideologije koje bi dopustilo konstituciju prethodne kao autonomne do-
mene; svako je bi}e konstitutivno razdvojeno izme|u sebe i svoje indeksi~ke lokali-
zacije u reprezentaciji onoga {to Badju ovdje zove esplace, prostor razmije{tanja.
Samo je ta lokalizacija, to mjesto, ono ~emu je dozvoljeno da se pojavi; sam je bi-
tak koji ~ini realno esplace nereprezentabilan, on je lakanovski manjak-u-bitku
[manque--tre] (odnosno, za Badjua, horlieu, izvan-mjesta). Termin subjekt ime-
nuje organizirani kapacitet ovog manjka-u-bitku sile koja djeluje u strukturira-
nom procesu lokalizacije u smislu njegove mogu}nosti da se okomi na strukturu,
te da tako prisili reprezentaciju da uklju~i svoje realno.
Izuze}e bilo kakve distinkcije izme|u proizvodnje koja bi konstituirala sup-
stancu i mo} masa i reprezentacije, ima za posljedicu to da je jedini na~in da se
vje~nost jednakoga u~ini istinitom njeno ~i{}enje od indeksa reprezentacije, od
vlastite uklju~enosti u totaliziraju}i poredak mjesta. Moè izgledati da u ovom mo-
delu nema mjesta za pojam tranzitivnosti, bilo da se njegova logika temelji na
ekspresiji ili na prisvajanju. Me|utim, taj je utisak ipak neto~an. Badjuova teorija su-
bjekta u biti sadrì pojam tranzitivnosti, ali je on istkan iz antagonizma. Ovaj bi se
antagonizam trebao tuma~iti na dva na~ina: (1) kao strukturalni antagonizam izme-
|u mjesta i sile koja konstituira determinaciju kao dominaciju, kao obiljeàvanje
svake sile u odnosu na njeno vlastito mjesto unutar sistema reprezentacija; (2) kao
subjektivni antagonizam sile usmjerene na uni{tenje vlastitog mjesta, sile koja pre-
lazi granicu nametnutu od determinacije i tako ograni~ava samu reprezentaciju
{to Badju sa pone{to ironije zove radom pozitivnog.
11
Neophodno za ovu figuru mi{ljenja nedominacije nazovimo to komunizmom
uni{tavanja jest vje~na prethodnost subjekta spram sebe samoga,
12
ideja da je
snaga koja se organizira kao uni{tenje reprezentacije bila, uvijek ve}, realno same re-
prezentacije, njezin isklju~eni (foreclosed) bitak. Upravo zbog toga {to je ova tranzitiv-
nost dana samo onda kad se vi{ak realnog okomi na reprezentaciju, a ne kroz autono-
miju masa koja moè biti preuzeta ili prisvojena (u smislu u kojem netko prisvaja sred-
stva proizvodnje), ova je figura destruktivna. Politi~ki subjekt dokazuje prethodnost
spram sebe samog tako {to dezartikulira prostor razmje{tanja, i singularno tako {to
uni{tava vlastito mjesto. Ili: mase se otkrivaju kao antagonisti~ka klasa putem organi-
ziranog uni{tavanja koje je jedini raison dtre partije (nemojmo zaboraviti da su par-
tija i subjekt kvazi-sinonimi za Badjua u Thorie du Sujet). Komunizam uni-
{tavanja moè se smatrati ultimativnom, i mo`da kona~nom figurom politi-
ke tranzitivnosti, figurom u kojoj nepostojanje bilo kakve realno egzistiraju}e
autonomije od dominacije reprezentacije zna~i da se tranzitivnost subjekta
spram strukture moè pojaviti samo kroz beskrajno uni{tavanje potonje.
11 Alain Badiou,
Thorie du Sujet
(Paris: Seuil, 1982),
str. 30.
12 Thorie du Su-
jet, str. 163.
Sa publikacijom Peut-on penser la politique? (1985) Badju signalizira prijelom,
ujedno filozofski i politi~ki, sa samom idejom dijalekti~ke tranzitivnosti izme|u poli-
tike nedominacije i sistema reprezentacije. U srcu ovog raskida leì temeljito promi-
{ljanje samog mjesta Dvoga u politi~koj subjektivnosti, koja vi{e nije uobli~ena kao
destruktivni antagonizam, ve} kao diskontinuirano oduzimanje vezano za zgodu.
13
[to se de{ava sa idejom komunizma sa ovim prijelomom, kao i sa serijom radova koji
izvode njegove posljedice za politiku i ontologiju?
Prva stvar koju moèmo primjetiti jest to da ovaj prijelom nije prijelom unu-
tar filozofije, ve} da on proizlazi iz pretpostavke kraja sekvence politi~ke militantno-
sti, iz onoga {to Badju naziva destrukcijom marksizma (u ovom pogledu, pitanje koje
je protkano ovim esejom moè se i ovako formulirati: {to je komunizam koji se odva-
ja od marksizma). Drugim rije~ima, nadopuna teorije subjekta sa teorijom zgode mo-
tivirana je intelektualnom nu`no{}u da se ostane vjeran vje~nosti jednakog, dok se u
isti mah odlaù na~ela tranzitivnosti. [to bi na kraju bila funkcija zgode ako ne to
da nam omogu}i da mislimo disfunkciju reprezentacije, prekid dominacije, a bez da
pritom moramo postulirati prethodnost (politi~kog) subjekta u odnosu na sebe sa-
mog? Ili stroè politi~ki re~eno, da mislimo mogu}nost komunisti~ke politike, politi-
ke jednakosti, koja se ne temelji na antagonizmu kao pokreta~u reprezentacije.
Upravo zbog Badjuovog ~vrstog uvjerenja, o ~emu svjedo~i ~itavo njegovo
djelo, da je najvi{i zadatak mi{ljenja misliti komunizam odnosno, odvojiti i uobli-
~iti nereprezentabilno iz struktura reprezentacije komunizam proizvodnje i komu-
nizam uni{tavanja moraju se podvrgnuti èstokoj kriti-
ci. Ono {to je vrijedno epiteta metafizi~kog u ovim
doktrinama jest ideja da je politika na neki na~in upisa-
na u reprezentaciju, da je ono {to je isklju~eno (foreclo-
sed) dominacijom ipak obdareno latentnom politi~kom
snagom; {to zna~i da politi~ki subjekt koji nastaje iz rada
pozitivnog, bilo da to zna~i prisvajanje proizvodnje ili
ograni~enje i uni{tenje mjesta, sam svoj vlastiti opsukr-
ni prethodnik. âk i svojoj destruktivnoj figuri, i upravo
u njoj, komunizam koji ovisi o tranzitivnosti subjekta
spram strukture reprezentacije tranzitivnosti koja je
definirana antagonizmom kao isklju~enim pokreta~em
reprezentacije osu|en je na dra` reprezentacije: on je
prinu|en da se manifestira samo u i kroz uni{tavanje, te
ujedno da si dodijeli reprezentanta, referenta, upravo
zato da bi mogao dominirati ne-dominacijom (historija
ove draì sa~injena je od desetlje}a debata oko diktature
proletarijata). Ovdje leì metafizi~ki }orskokak marksi-
sti~ko-lenjinisti~ke figure komunisti~ke politike.
Ideja komunizma koja se javlja u Badjuovu djelu u
svjetlu njegove dekonstrukcije tranzitivnosti u politici
14
ideja komunizma koju bih radi kontrasta spram druge
13Pitanje je antagonizma esencijalno za
Badjuovu misao i njegovu refleksiju o sto-
lje}u. Doista, Badjuova filozofska preda-
nost maoizmu, kao i njegova kritika
ujedno prakti~ka i intelektualna maoi-
sti~kog naslije|a, utemeljena je na na~inu
na koji maoizam postavlja antagonizam
klju~nim pitanjem politi~ke subjektivno-
sti i organizacije. Vidi: Alain Badiou, One
Divides into Two, Culture Machine 4
(2002) [http://culturemachine.tees.ac.uk].
14To je ono {to Badju osuduje kao fikci-
ju politi~kog. Vidi Peut-on penser la poli-
tique (Seuil, 1985), str. 9-21. Datiranje ove
knjige, dvije godine nakon ponovnog sa-
stavljanja Badjuove Maoisti~ke partije
UCMFL pod imenom lOrganisation poli-
tique i pod okriljem politike bez partije,
svjedo~anstvo je intimne veze izme|u
Badjuovih metapoliti~kih refleksija i nje-
govog dugog iskustva politi~ke militant-
nosti. Pojam tranzitivnosti eksplicitno je
napadnut u Philosophie et politique, str.
236: Postojanje politike emancipacije ni-
kad nije rezultat istraìvanja situacije,
zbog toga {to, po definiciji, ona nikad nije
tranzitivna spram datosti ili interesa
dru{tvenih grupa. Njezino postojanje, da-
kle, mora samo sebe pretpostaviti [] Ta-
kva se politika susre}e, nikad zapaà.
dvije htio nazvati proizvodnjom komunizma
15
u su{tini je vo|ena transformacijom u samoj
prirodi odvajanja, emancipacijom od dijalektike,
kao i od tajnih teleologija antagonizma.
U tom pogledu, koncept odvezivanja, dli-
aison, nosi golemu funkciju, kako kriti~ku, tako i
ontolo{ku.
16
On utje~e na ontolo{ku osnovu ko-
munisti~kog imperativa da se politika misli sa
strane nereprezentabilnog. Slabost i nestabilnost
marksizma-lenjinizma, prema Badiouovu vi|e-
nju, leè upravo u ideji da veza veza klase
moè preko antagonizma koji je koncentriran od
strane partije-forme poni{titi vezivanje kao ta-
kvo.
17
Slijepa ulica destruktivne ili dijalekti~ke fi-
gure odvajanja proizlazi iz nepopustljivog oslon-
ca oslonca koji je tu da bi se odrào njezin napad
na dominaciju reprezentacije na ono {to Badiou
naziva entitetima referentnosti, objektivnim
kristalizacijama antagonizma.
18
Bez ovih refere-
nata, kao i bez ontolo{ke podloge koja mu je pru-
èna dijalekti~om samo-prethodno{}u politi~kog
subjekta, kretanje uni{tenja, prodora nereprezen-
tabilnog u sam poredak reprezentacije, ispra`nje-
no je od bilo kakve de facto konzistencije.
Ako je u prostoru politike emancipacije
hipoteza dominacije nedominacije
19
bila pove-
zana sa kretanjem uni{tavanja, ona je to bila u
mjeri do koje je nedominacija sama bila reducira-
na na bljesak prolaznog realnog, u krvavom in-
tervalu izme|u, s jedne strane, dominacije parti-
je nad antagonisti~kom borbom, te dominantnih
struktura socio-politi~kog poretka koje se trebaju
uni{titi, s druge strane. Upravo iz ovog antagoni-
sti~kog, negativnog odre|enja politike nedomi-
nacije proizlazi dvostruka sprega (double bind)
komunizma dvadesetog stolje}a.
20
Osnovni je
imperativ: Djeluj tako da realizira{ ne-domina-
ciju!. Me|utim, unutar ove ontologije antagoni-
zma, realno, shva}eno kao ujedno i kontingento
i apsolutno, nikad nije dovoljno realno da se na
njega ne bi bacila sumnja sli~nosti.
21
Iz toga sli-
jedi drugi imperativ sprege: Sumnjaj u sve
kao agente dominacije!. Jedino razrje{enje ove
15 Klju~ne karakteristike proizvodnje komuni-
zma, formalizirane u smislu numeri~nosti koja je
svojstvena politi~koj subjektivnosti, mogu se na}i u:
Alain Badiou, La politique comme procedure de ve-
rit, u : Abrg de Metapolitique (Paris: Seuil, 1998).
16 Vidi: Alain Badiou, La dliaison politique u
Abrg de Metapolitique.
17Za politi~ku bilancu klasizma i njegovo prevazi-
laènje ideje politike bez partije, ~italac }e po-
traìti (anonimne) analize objevljene u La distance
politique, glasilu LOrganisation politique, a posebno
~lanak La politique et ltat, u broju 11, koji pred-
stavlja najbolju vezu izme|u metapoliti~kih pitanja
koja se razmatraju u ovom eseju i Badjuove mili-
tantne prakse. [http://www.multimania.com/orga-
poli/]
18Vidi: Alain Badiou, Le sicle (u pripremi).
19Peut-on penser la politique?, str. 27. Tu Badju loci-
ra (teoristi~ki) paradoks komunisti~ke dràve.
20Koncept dvostruke sprege (double bind) ko-
jeg je @ak Derida (Jacques Derrida) preuzeo da bi od-
redio kretanje dekonstrukcije proizlazi iz djela Gre-
gori Bejtsona (Gregory Bateson), posebice iz eseja
(~iji su koautori Dèkson, Hejli i Viklend [Jackson,
Haley i Weakland]) pod nazivom Toward a Theory
of Schizophrenia (1956), sada u G. Bateson, Steps to
an Ecology of Mind (Chicago: U. of Chicago, 2000).
Nije potrebno istaknuti da je sve {to uzimamo od
Bejtsonova komunikacijskog istraìvanja shizofre-
nije i relacionalnosti zapravo formalna ideja artiku-
lacije izme|u dva kontradiktorna naloga kao pokre-
ta~a procesa (u ovom slu~aju uni{tavanja u politici).
Ovdje ne bi htjeli dodati nikakvu valutu psihologi-
sti~kim obja{njenjima navodne patologije ko-
munizma.
21Ova logika uni{tavanja, sumnje i progona objekt
je pete lekcije u Le sicle [The Century], pod nazivom
The Passion for the Real and the Montage of Sem-
blance. Veza izme|u uni{tavanja i osobite proiz-
vodnje imaginarnih makroskopskih entiteta i hiper-
boli~kih imena izloèna je u sedmoj lekciji, Seven
Variations. Mjera u kojoj je Badjuova kritika
uni{tavanja, iako ne i opoziv kao takav (previ{e
stvari jo{ zavre|uju da budu uni{tene...), u potpuno-
sti imanentna njegovom vlastitom politi~kom i in-
telektualnom razvoju postaje akutno jasna sa ~ita-
njem ne samo teorijskih elaboracija koje se nalaze u
Thorie du sujet, ve} posebice onih lapidarnih i bes-
kompomisnih izjava iz ranije Thorie de la contra-
diction, kao {to su: Postoje radikalne novine zbog
toga {to postoje le{evi koje nijedna truba Su|enja
nikad ne moè ponovo probuditi (str. 86). Ili:
Rije{iti zna~i odbaciti. Historija je najbolje radila
kad su njezine ropotarnice bile dobro napunjene.
(str. 87) Moè se tvrditi da je upravo do mjere do koje
njegovi raniji radovi predstavljaju najekstremniji i
konzekventni destilat uni{tava~kog reìma mi{lje-
nja, Badjuove trenutne refleksije o stolje}u sa~inja-
vaju osobito oru|e putem kojeg se moèmo orijen-
tirati u sada{njosti.
dvostruke sprege a to je doista neprestana sprega, do te mjere da je skoro moèmo
okarakterizirati kao istinskog pokreta~a politi~ke akcije dano je upravo sa neprekid-
nim ~i{}enjem kako subjektivne podr{ke partiji tako i same strukture reprezentacije.
Ovaj rad ~i{}enja, pri ~emu je jedini dokaz realnog komunizma pruèn sa postepenom
eliminacijom svake instance determinacije, odre|uje istinsku formu terora, ideju da je
nereprezentabilno jedino dano kao neka vrsta beskona~nog proganjanja svega {to do-
minira (odnosno, klasificira, rangira, razmije{ta, dijeli, itd.) dru{tveni bitak. Iz toga sli-
jedi da se pasivno tijelo ove uni{tava~ke subjektivacije partija(-dràva) moè odr-
àti jedino tako {to se neprestano odvaja od i razara intimne ostatke starog poretka.
Da bi sprije~io ishod ovog ubojitog kolebanja izme|u monolitske veze i bijesa
uni{tavanja sindroma koji vreba sve komunizme stolje}a a u isto vrijeme o{tro dr-
è}i se vje~nosti jednakog, Badju utvr|uje da se sam materijal politike ne treba tra-
ìti u konzistentnoj instanci antagonizma (klasi), ve} upravo u radikalnoj nekonzi-
stentnosti, beskona~noj dismenaciji onoga {to poredak reprezentacije isklju~uje. U tom
pogledu, komunizam treba biti revitaliziran prolaskom kroz odre|eni nihilizam, uz od-
bacivanje ideje da je njegovo kretanje upisano u strukturu reprezentacije (dra` klasnog
antagonizma kao pokreta~a povijesti) ili toga da on moè referirati na konzistentnost
reprezentanta nereprezentabilnog, ma koliko taj bio tranzitivan (hipoteza o diktaturi
proletarijata). Stoga, dok teza o odvezivanju daje ideji komunizma mnogo ~vr{}e upo-
ri{te u ontologiji tvrde}i da je realno politike i reprezentacije radikalno mno{tveno i
nehijerarhijsko, ergo, da je emancipacija li{ena bilo kakvog supstancijalnog i utjelovlje-
nog referenta koji bi prethodio invenciji prakse u
isto vrijeme ona isklju~uje bilo kakav pojam dija-
lekti~kog odnosa (bilo geneti~kog i/ili destruktiv-
nog) izme|u ovog Realnog i dru{tvene realnosti u
kojoj je ono indeksirano, podijeljeno i regulirano.
Nu`no je shvatiti da se Badjuova nesklonost ko-
munizmu koji se zasniva na bilo kakvoj varijanti
socio-ekonomske imanencije temelji na uvjerenju
da vje~nost jednakog ne potpada pod kategoriju
nove veze, novog sistema relacija. Naprotiv, ona je
poku{aj da se misli i prakticira, u posebnoj domeni
politike, radikalan zahtjev za singularno{}u bez
predikata, za mno{tveno{}u koja nija pretvorena u
vlasni{tvo i determinaciju. Zbog toga se moraju
napustiti sva o~ekivanja politike, zbog toga se
svi politi~ki koncepti koji bi komunizam u~inili
tranzitivnim spram geneze poretka i reprezentaci-
je moraju ostaviti. To se ne odnosi samo na socio-
ekonomski totalitet, na zajednicu,
22
na kontinui-
tet borbi,
23
ve} i na krajnji postupak tranzitivnosti,
uni{tavanje, proizvodnju politi~ke supstance kroz
beskona~an zadatak ~i{}enja reprezentacije.
22Ve}i se dio Badjuovog mi{ljenja o perzistentno-
sti komunizma moè pojmiti kroz polemi~ku di-
vergenciju naspram filozofskog diskursa @an Lik
Nansija (Jean-Luc Nancy). Sam koncept odveziva-
nja potvr|uje nekoliko stvari: umjesto da vje~-
nost jednakog bude pod utjecajem kona~nosti (fi-
nitude) ili da bude izloèna relacionalnosti ({to su
vode}e osobine Nansijeve razdjelovljene zajedni-
ce), ona mora biti utemeljena na ontologiji besko-
na~ne diseminacije; nadalje, politika se generi~kog
ne moè pozivati na nikakvo pozadinsko zajed-
ni{tvo. Esej La comparution [u: Jean-Luc Nancy
/Jean-Christophe Bailly, La comparution (politique
venir) (Paris: C. Bourgois, 1991), str. 49-100] najbo-
lji je izvor Nansijeva mi{ljenja na ovu temu, koje se
elegantno otkriva u samom podnaslovu: od egzi-
stencije komunizma do zajednice egzistencije.
Badjuova se kritika koncepta zajednice moè na}i
u Philosophie et politique, op.cit. Vrijedi tako|er
naglasiti da je ve}i dio krucijalnog djela kao {to je
Peut-on penser la politique? prvo bio prezentiran
na dvjema konferencijama u sklopu Centre d-
tude philosophique du politique, utemeljenog na
cole Normale Suprieure od strane Nansija i
Laku-Labarta (Lacoue-Labarthe).
23 Osnova za kritiku kumulativnog i kontinuira-
nog karatktera razdvojenih borbi i sekvenci su-
bjektivacije moè se na}i u kategoriji historijskih
na~ina politike koju je formulirao Badjuov bliski
politi~ki suradnik Silven Lazaris (Sylvain Lazarus),
u svojoj Anthropologie du nom(Paris: Seuil, 1992).
Badjuova nam dijagnoza govori da, u osnovi, me-
tafizi~ka nemo} komunizma, kao i njegove stvarne kata-
strofe, trebaju biti pripisane odre|enoj vezi sa politi~-
kom instancom reprezentacije, dràvom. Ta je veza odre|ena idejom da je zada-
tak komunisti~kog mi{ljenja i prakse da se prevazi|e dràvu putem analize kla-
snog antagonizma, s ciljem da se komunisti~ka subjektivnost utjera u artikulacije
reprezentacije. No ako antagonizam nije pokreta~ politi~ke reprezentacije, koji
onda postupak, odnosno, koja forma subjektivacije moè prezentirati realno re-
prezentacije, organizirati komunisti~ki zahtjev da se odvoji neodvojivo od domi-
nacije parcijalnog i hijerarhijskog poretka reprezentacije. Prije svega, sigurno je da
napu{tanje klasnog antagonizma kao dijalekti~ke podloge komunisti~koj subjek-
tivnosti dovodi do toga da je ova potonja okarakterizirana radikalnom netranzi-
tivnosti spram reprezentacije kao i diskontinuitetom u svojim manifestacijama.
Drugim rije~ima, vje~nost se komunizma sada treba shvatiti kao formalna (sve
forme politi~ke subjektivnosti su komunisti~ke) a ne materijalna invarijanta (ne
postoji spontani poriv ka komunizmu koji bi bio prethodnik njegove razvijene i
organizirane politi~ke subjektivacije).
Iako isklju~enje realnog ostaje strukturna konstanta reprezentacije, figura
je Dvoga, odvajanja neodvojivog, svaki put singularna invencija. Rijetka i neku-
mulativna priroda politi~kih subjekata posljedica je dakle kriti~kog napu{tanja
funkcije antagonizma. Komunizam li{en bilo kakve izvjesnosti, a najva`nije bilo
kakve teleologije, ~ak i mra~ne smjese teleologije i decizionizma koju predlaè fi-
gura uni{tavanja. Budu}i da odvezivanje nije snaga koja mora biti oslobo|ena iz
reprezentacije, ve} je ontolo{ki dato, iako se radi o isklju~enju, problem komuni-
zma postaje upravo problem proizvodnje neodvojivog; {to zna~i da to nije niti
problem njegove realizacije, niti problem njegove ekspresije. Jedna od Badjuovih
klju~nih metapoliti~kih teza jest da se ova proizvodnja mora odvijati na distanci
od reprezentacije, na distanci od dràve. Ono {to je u igri upravo je nedijalekti~ki
ili adijalekti~ki odnos izme|u u~inkovitog mi{ljenja komunizma i struktura ili re-
prezentacija dominacije, odnos koji se vi{e ne moè osloniti na antagonizam kao
skriveni princip.
Ova tema uvodi krucijalnu distancu izme|u Badjuove metapoliti~ke inskrip-
cije njegove vlastite politike bez partije i onoga {to on definira kao politi~ki pro-
jekt generi~kog komunizma, odnosno:
egalitarnog dru{tva slobodne asocijacije izme|u polimorfnih radnika, u
kome aktivnost nije regulirana tehni~kim i socijalnim odredbama te
specijalizacijama, ve} kolektivnim ovladavanjem potreba. U takvom
dru{tvu, dràva vi{e ne postoji kao odvojena instanca javne prisile. Poli-
tika, ukoliko ona izraàva interese dru{tvenih grupa i ukoliko je usredo-
to~ena na osvajanje mo}i, tako|er vi{e ne postoji. Dakle, cilj svake komu-
nisti~ke politike je vlastito poni{tenje u modalitetu kraja autonomne
forme dràve op}enito, ~ak i ako je dràva o kojoj se radi demokratska.
24
24Badiou, Raisonnement hautement
spculatif sur le concept de dmocra-
tie, Abrg de Metapolitique, str. 91.
Badju suprotstavlja ovu lenjinisti~ku viziju, utemeljenu na ultimativ-
nom kraju politike [u smislu] ne-odvojenog autoriteta beskona~nog, ili dolaska k
sebi [advenue soi] kolektiva kao takvog, ideji politike kao singularne kolektiv-
ne prakse na distanci od dràve, politike u kojoj je kolektiv odre|en proizvodnjom
formaliziraju}e mo}i politi~kog propisa.
25
Svjesni razloga koji se nalaze iza Badju-
ove dekonstrukcije supstancijalnih ili teleolo{kih varijanta komunizma, moramo
primjetiti da formalni kriteriji ove singularne kolektivne prakse ne mogu ta-
koreku} nizvodno izbje}i susret sa materijalno{}u ovih nu`nosti. Drugim
rije~ima, iako je li{ena bilo kakve tranzitivnosti naspram dinamike socijalnog ili
bilo kakve latentnosti politi~kog subjekta, ova praksa ne moè da a ne rezultira
stvarnom proizvodnjom komunizma, premda je to komunizam ~ija se slika nikad
ne moè dati unaprijed. Dok Badju doista predlaè ne{to poput politike radi poli-
tike (stoga njezina autonomija u smislu generi~ke procedure), univerzabilna i ega-
litarna determinacija takve politike ne moè a da nema efekte, komunisti~ke
efekte u realnom.
Nije potrebno posebno isticati da ova nova slika komunizma tako|er uklju-
~uje i novu sliku dominacije. Dràva, koja vi{e nije razdorena antagonizmom (svo-
jom funkcijom razmije{tanja i indeksiranja sile) stoji u ontolo{kom ekscesu spram
prezentacije i isklju~uje nekonzistentnost ili prazninu (void) u srcu stvarnosti; re~e-
no politi~kim terminima, ona isklju~uje odvezivanje kao realno dru{tvene egzi-
stencije. Kao {to Badju kazuje, Dràva nije utemeljena na dru{tvenoj vezi koju bi
izrazila, ve} na odvezivanju, koje zabranjuje.
26
Istinska politi~ka subjektivacija
politika kao procedura istine po~inje sa ovim realnim, sa beskona~no{}u odvezi-
vanja, ali, i to je klju~no, ona se ne moè osloniti na internu dinamiku reprezentaci-
je da bi osigurala mogu}nost da se samo odvezivanje moè aplicirati nazad na sve-
zane strukture reprezentacije. Nakon {to je abdicirala princip (klasnog) antagoni-
zma, politika ovisi o okladi na disfunkciju reprezentacije; o tome da se ~vrsto drì
odluke da se ne{to u reprezentaciji spotaklo, da je na rubovima poretka realnog od-
vezivanje napravilo proboj. Dakle, u smislu jedne neizvjesne to~ke disfunkcije re-
prezentacije, koncept zgode nam omogu}uje konstrukciju komunizma bez struktu-
ralnog antagonizma.
U disfunkciji koja je signalizirana zgodom, politi~ka misao nalazi rijetku {an-
su da utemelji, putem pronalaènja principa i praksa koje su specifi~ne mjestu ove
disfunkcije, vje~nost jednakog u smislu bezgrani~nog kapaciteta za univerzalnost.
Invarijante iz De lidologie ovdje se vraja}u na formalan na~in, u smislu da svaka
politi~ka istina, za Badioua, stavlja na probu aksiom da je misao (odnosno, kapacitet
da se odvojimo od hijerarhija i determinacija reprezentacije) misao svih, {to prema
maoisti~kom vokabularu zna~i da mase misle. Ipak, u kontradikciji sa tranzitiv-
nim, antagonisti~kim formama komunizma (komunizma proizvodnje i komunizma
uni{tavanja) ova pozicija u krajnjoj liniji otklanja supstancijalnost kolektiva. Kolek-
tiv je, ona isti~e, posljedica politi~ke subjektivacije; efekt radikal-
no egalitaristi~kog zahtjeva da misao bude univerzabilna, koji
doti~e samu situaciju.
25ibid, str. 92, 97.
26Ltre et lvnement, str. 125.
Kolektiv tako nije po~etna to~ka odvezivanja, ~iji je ontolo{ki status striktno
pretpoliti~ki, ve} je proizvod dvostrukog procesa: s jedne strane, mjerenja beskona~-
nog ekscesa dràve, odnosno, neobuzdane dominacije reprezentacije koja prethodi su-
bjektivaciji, s druge, konstitucije generi~kog dijela situacije na temelju zgode kao dis-
funkcije. Da bi ilustrirali ovu formalnu shemu politi~ke subjektivnosti, korisno je raz-
motriti njene efekte na koncept masovnih pokreta.
Kod tranzitivnih forma politike, masovni
pokret pruà spektakularan dokaz, ne samo toga
da je skrivena osnova politi~ke reprezentacije an-
tagonisti~ka, ve} ujedno da je sam pokreta~ dina-
mike reprezentacije sa~injen od isklju~ene mo}i
ljudstva i njegovog poriva ka jednakosti; drugim
rije~ima, on pruà dokaz da mase stvaraju povi-
jest. Problem politi~ke organizacije leì upravo u
realizaciji, odnosno dijeljenju, ove snage.
27
Zato
postoji funkcija direktive partije, kao mo}i koja je
sposobna da prisvoji i poni{ti reprezentaciju, za-
jedno sa postupcima koji je proizvode.
Ova je figura drasti~no promijenjena u Ba-
djuovu djelu poslije 1985. Dok masovni pokreti
ostaju privilegirana mjesta za prodor realnog, za
ono {to }e Badju nazvati nekonzistentnom konzi-
stencijom mno{tvenog u historijskoj prezentaci-
ji,
28
oni vi{e nisu u kontinuitetu sa politi~kim ko-
lektivom, u smislu supstancijalnih prethodnika
politi~koj subjektivnosti. Masovni pokret, umjesto
da pruà takvu supstancu, postaje problemati~an i
pretpoliti~ki znak kojeg pod hijerarhijskim de-
terminacijama reprezentacije odvezivanje nagriza.
Korak od ove manifestacije neobuzdane beskona~-
nosti situacija do kolektivne proizvodnje jednako-
sti, utemeljen je, naprotiv, na dva momenta odva-
janja koji obiljeàvaju politi~ku subjektivnost: dis-
tanci (ili slobodi) i oduzimanju (ili jednakosti).
29
Umjesto da bude imanentna reprezentaci-
ji putem antagonisti~kog uni{tavanja, proizvod-
nja komunizma ovisi o postavljanju politi~kog
prostora odvojenog od dràve, od njezinih hije-
rarhija i determinacija. Ovaj je prostor konstitui-
ran fiksacijom stabilne mjere ina~e nepravilnih
ekscesa dràvne dominacije. Sredstvo je ovog
mjerenja politi~ka funkcija propisa. Iskaz koji
proizlazi iz zgode-disfunkcije obavezuje dràvu
27See Thorie de la contradiction (pp. 66-69) on
the division within the masses as a possible site
of the principal contradiction pertaining to a
political situation.
28La dliaison politique, str. 81.
29 Da neodvojivo moè pruìti subjektivnu
supstancu politike upravo je pozicija koju Ba-
djuova recentna djela nastoje kritizirati, na na-
~in da prepoznaju ovaj suverenitet neposred-
nog kao pravo romanti~ki odnos prema neo-
bavezanoj beskona~nosti politi~kih situacija. Na
temelju ove kritike, Badju se poku{ao suprotsta-
viti lenjinisti~koj presudi o demokraciji kao
perifernom dodatku u konstrukciji generi~kog
komunizma. Kao {to smo poku{ali pokazati sa
temom odvajanja, ovaj potez uklju~uje singu-
larni fokus na formalizaciju politi~kih procedu-
ra, koji izbjegava bilo kakvu ekspresionisti~ku
tranzitivnost politi~kog subjekta u odnosu na
dru{tvenu situaciju. Ova rekonstrukcija koncep-
ta demokracije ide ruku pod ruku sa afirmaci-
jom toga da je politi~ko mi{ljenje imanentno
sebi samome, kao i sa odbacivanjem bilo ka-
kvog teleolo{kog odre|enja ideje komunizma. U
konceptu propisa susre}emo klju~ za politiku ~i-
stih sredstava (da posudimo od Agambena), kao
i osnovu za Badjuove dijagnoze intrinzi~nih
veza komunizma masa sa teror-bratstvom [cf.
Raisonnement hautement spculatif sur le
concept de dmocratie u Abrg de metapoli-
tique, str. 101] i sa ljubavi prema gospodaru
[cf. Une dialectique potique: Labd Ben Rabia
et Mallarm u Petit manuel dinesthtique, str.
85] (zahvalio bih Piteru Holvardu [Peter
Hallward] {to mi je ukazao na relevantnost ovih
paragrafa). Daleko od toga da bi sa~injavala sta-
ti~ku ili regulativnu matricu za politi~ku akciju,
formalizacija je objekt invencije i proizvodnje za
Badjua. Kao {to sam pi{e u Le sicle: Forma je
mjena bitka, imanentno prevladavanje njegove
vlastite kona~nosti (finitude) a ne tek apstrakt-
na virtualnost za silazak Ideala pod ~ijom silom
ona samo trebala pomaknuti uspostavljena ure-
|enja. Postoji samo multiplicitet formalizacija.
Tako|er bi trebali razmotriti slijede}u formulu
iz Thorie du sujet (str. 40) kao neku vrstu in-
tenzivnog saìmanja ~itave Badjuove doktrine:
Realno je slijepa ulica formalizacije; formaliza-
cija je mjesto prisilnog prolaska realnog [Le rel
est limpasse de la formalisation; la formalisa-
tion est le lieu de passe-en-force du rel.]
da demonstrira svoje isklju~ivanje prezentacije, svoje isklju~ivanje (foreclosure)
bitka. U specifi~nom slu~aju Badjuove Organisation politique, ovaj propis moè se
javiti u formi politi~kog principa poput svatko tko ovdje radi jest odavde, prin-
cipa koji manifestira (u represiji, odbijanju, ili ravnodu{nosti dràve) prostor (~e-
sto neograni~en) koji odvaja poredak reprezentacije od komunisti~kog zahtjeva za
suspenzijom podre|enosti mi{ljenja i bitka hijerarhiji i diobi zahtjeva koji je u
ovom slu~aju utemeljen na potrebi da se jednom za svagda diskvalificira takozva-
ni problem imigracije i njegovo sramotno protivljenje principu jednakosti.
Me|utim, ovaj moment distance sloboda politi~kog prostora na razdaljini
od dràve bila bi samo ina~ica dualisti~ke histerije kad ne bi bilo izgradnje stvarne
jednakosti unutar tog prostora. Da bi doista zamijenila antagonizam kao klju~ su-
bjektivacije, politi~ka funkcija distance mora dakle biti sjedinjena s proizvodnjom
jednakosti, sa proizvodnjom nekog realnog pod egalitaristi~kom maksimom
30
(odnosno, maksimom da je mi{ljenje mi{ljenje svih). Ova proizvodnja, da se po-
sluìmo terminologijom Bitka i zgode, uklju~uje to da se generi~ki dio konstruira
putem izbjegavanja determinacija koje name}e eksces dràve. Generi~ki dio
koji je izgra|en od beskona~ne sekvence kona~nih ispitivanja (ili kona~nih izbje-
gavanja onoga {to bi struktura reprezentacije prepoznala dijelom) upravo je
koncept odvajanja neodvojivog, odnosno, realnog jedne situacije na na~in na koje
ono proizlazi iz procedure istine.
31
On je realno situacije njezina istina u smislu
da se njegov ~itav bitak sastoji u tome da joj pripada; zbog toga {to je istkan od is-
pitivanja od kojih barem jedno uvijek izbjegava da bude zahva}eno kao prepozna-
tljiv dio (odnosno, izbjegava dominaciju). Jednakost se proizvodi kao dio ~ije je je-
dino svojstvo to {to je od situacije, dio ~ija je jedina determiniraju}a ili odvajaju-
}a karakteristika ~isto pripadanje.
Dakle, moèmo vidjeti kako je oduzimanje zapravo dvostruko: u prvom redu,
ono je zami{ljeno kao neobuzdano realno reprezentacije, kao odvezivanje koje je od-
uzeto (u smislu da je odsutno) od poretka reprezentacije, kao ono ~emu reprezenta-
cija ne moè dopustiti da se pojavi. Zatim, ono je procedura putem koje je ovo odve-
zivanje postavljeno na distanci od reprezentacije, kao ono {to je sistematski oduzi-
mano (u smislu da je esktrahirano) od ovog poretka, i to na na~in da se konstituira
generi~ki dio uz izbjegavanje zakone reprezentacije. Distanca izme|u ova dva odu-
zimanja, jednog isklju~enog (foreclosed) i ontolo{kog, drugog uklju~enog u subjekti-
vaciju, postavlja temporalnost subjektivacije i dokazuje ~injenicu da se istina bitka
uvijek proizvodi, i {tovi{e da njezina ovisnost o radu ispitivanja reprezentacije zna-
~i da je ona neopozivo situirana (svako je ispitivanje kona~no) dok je ujedno inte-
gralno univerzabilna (istina bitka uvijek je istina ~istog pripadanja, singularnost
koja nije obiljeèna dominacijom). Naspram politike, samo nam ovo drugo oduzi-
manje dozvoljava pomak sa beskona~nog od-
vezivanja na jednakost istog, u prostoru kojeg
mjeri propis; ono ispunjava formalne parame-
tre komunisti~ke politike, kao ono {to singu-
larizira politi~ku proceduru.
32
Politika ostaje
30La politique comme procedure de verit, str. 165.
31Za koncepte izbjegavanja [vitement] i generi~kog
dijela, vidi Ltre et lvnement (Paris: Seuil, 1988), po-
sebno str. 369-374.
32La politique comme procdure de verit, str. 166.
neizbje`no protiv Dràve istina je jo{ uvijek u formi Dvo-
ga, reprezentacija je primorana da u~ini mjesta za generi~ko
no ovo suprotstavljanje vi{e nije oru|e subjektivnosti. Napro-
tiv, to je ono {to subjektivnost mora stvoriti kao prostor slobo-
de i kolektivno tijelo jednakosti. Antagonizam je posljedica, a
ne uvjet.
Generi~ko je egalitarno, i svaki je subjekt, na kraju, pod
nalogom jednakosti [est ordonn lgalit].
33
Odnosno, sva-
ki subjekt uzima formu, neovisno o imenima kojima je prizvan,
komunisti~kog subjekta. Me|utim, daleko od toga da bi dalo
subjektu bilo kakvu gusto}u ili supstancu, u odnosu na Badju-
ovu teoriju subjekta, radi se o tome da nema ni~eg u poretku
dominacije kako u njegovoj proizvodnji tako i u njegovoj re-
prezentaciji {to bi osiguravalo uspjeh, ~ak i postojanje komu-
nisti~ke politike. Suspendiran na zgodu disfunkcije, na slobodu
propisa i na lokalna ispitivanja generi~kog, komunizam je ov-
dje predstavljen kao li{en fikcije da je na neki na~in upisan u
dinamiku socijalnog. Ili, jednakost je vje~na kao formalni zahtjev svake istinite
instance politi~ke subjektivacije samo u mjeri da nije nigdje latentna. Eto, ono {to
je esencijalno u Badjuovu prijedlogu jest to da na ovom mjestu metapolitika od-
nosno filozofija napusti svaku pretenziju da anticipira neizvesnu i situiranu sud-
binu komunizma. Upravo ovdje, kao {to to govori Dun dsastre obscur, politika
stvarno po~inje, i sve drugo treba da bude izumljeno.
34
Izvornik: Alberto Toscano, Comunism as Separation
Preveo s engleskog: Ozren Pupovac
33Ltre et lvnement, str. 447.
Mo`da se to~ka najve}e udalje-
nosti izme|u ove filozofije gene-
ri~ke istine i Badjuovog maoisti~-
kog perioda sakuplja oko odre|e-
nja politi~ke istine. Dok su poriv i
objekt njegovog ranijeg djela ta-
ko|er leàli na vje~nosti jedna-
kog, istina odvajanja nije bila
jednaka u svom obra}anju kao i
svom postupku. Kao {to moèmo
pro~itati u Thorie de la contra-
diction (str. 16-17): Marksisti~ka
istina je razlog koji ustanak pri-
svaja da bi potukao neprijatelja.
Ona odbacuje svu jednakost pred
istinom. U jednom kretanju, koje
je znanje [connaissance], u njenoj
specifi~noj podjeli u opisivanje i
direktivu, ona sudi, izgovara pre-
sudu, i uranja se u njezinu egze-
kuciju.
34Dun dsastre obscur, str. 56.
M
i
c
h
e
l
a
n
g
e
l
o

A
n
t
o
n
i
o
n
i
,

Z
a
b
r
i
s
k
i
e

P
o
i
n
t
,

1
9
7
0
(Posve}eno uspomeni na Vilijama Pomeransa)
PRVA TEZA
Postmarksizmi se redovno pojavljuju onda kada kapitalizam prolazi kroz odre|e-
nu strukturalnu transformaciju.
Marksizam je nauka o kapitalizmu ili, ukoliko èlimo da produbimo oba
termina, nauka o inherentnim protivre~nostima kapitalizma. S jedne strane, to zna-
~i da je nekoherentno slaviti smrt marksizma i u istom dahu objavljivati definiti-
van trijumf kapitalizma i trì{ta. Ukoliko ostavimo po strani meru u kojoj ovaj tri-
jumf moè biti definitivan, poslednje pomenuto bi pre trebalo da predvi|a sigur-
nu budu}nost marksizmu.
1
S druge strane, protivre~nosti kapitalizma nisu neka-
kvo bezobli~no unutra{nje uru{avanje, ve} relativno zakonite i pravilne i stoga, u
najmanju ruku, podlo`ne teorizaciji post factum. Na primer, u svakom datom tre-
nutku kapitalisti~kog razvoja, prostor koji kontroli{e posta}e prezasi}en robama
koje je on tehni~ki sposoban da proizvede. Drugim re~ima, ovakva kriza se moè na-
zvati sistemskom.
Kapitalizam, ipak, nije samo jedan sistem ili na~in proizvodnje, ve} je najela-
sti~niji i najprilagodljiviji na~in proizvodnje, i uvek je uspevao da prebrodi takve ci-
kli~ne krize. To je postigao pomo}u dve osnovne strategije: {irenja sistema i proiz-
vodnjom potpuno novih tipova roba.
[irenje sistema. Kapitalizam je uvek imao jedan centar, u poslednje vreme on
je hegemonija SAD, a prethodno je bila hegemonija Engleske
2
. Svaki novi centar je
prostorno ve}i i inkluzivniji od prethodnih i stoga otvara {iru teritoriju za op{tu ko-
modifikaciju, ujedno i za nova trì{ta i nove proizvo-
de. Prema jednoj donekle druga~ijoj verziji narativa
istorije, moè se govoriti o odre|enom nacionalnom
momentu kapitalizma koji se pojavio iz osamnaesto-
vekovne industrijske revolucije. Ovaj prvi momenat
je Marksovo (Karl Marx) li~no iskustvo koje je on,
mada proro~ki, teorizovao. Za njim je usledio, krajem
devetnaestog veka, imperijalizam, u kome su se ras-
pukle granice nacionalnih trì{ta i uspostavljen je-
dan kolonijalni sistem na svetskom nivou. Kona~no,
nakon Drugog svetskog rata i u na{e vreme stari im-
perijalni sistem je demontiran a na njegovo mesto
PET TEZA O
STVARNO
POSTOJE]EM MARKSIZMU
Fredrik Dèjmson
1 Kritika politi~ke ekonomije nikada nije
htela da bude jedna nauka u onom smislu u
kome je sama politi~ka ekomonija bila
koncipirana, a pogotovu ne u onoj akadem-
skoj formi ekonomike. To zna~i da kao kri-
tika ona izoluje osnovu gre{ke koju identifi-
kuje, odbijaju}i radikalni diskontinuitet iz-
me|u teorije i prakse, ~injenica i vrednosti.
2Prema knjizi \ovanija Arigija (Giovani Ar-
righi,) Dugi dvadeseti vek (The Long
Twentieth Century, London, New York: Verso,
1994) radi se sekvenci koja uklju~uje {pan-
sko-|enovljanski trenutak, holandsku nad-
mo}, englesku imperiju i hegemoniju SAD, a
posle toga mogu}nost stvaranja japanske
suprematije.
postavljen jedan novi svetski sistem, kojim dominiraju takozvane multinacional-
ne korporacije. Ovaj teku}i momenat multinacionalnog kapitalizma nestabilno
balansira (posle nestanka SSSR-a) izme|u tri centra: Evrope, SAD i Japana, od kojih
svaki ima zale|e sa~injeno od velikog broja satelitskih zemalja. Taj tre}i momenat,
~ije zavr{ne faze uspostavljanja nisu u potpunosti zavr{ene do kraja Hladnog rata
(ukoliko su i tada), o~ito je daleko vi{e globalan nego {to je to bila prethode}a epo-
ha imperijalizma. Ono {to se dogodilo deregulacijom (da se tako izrazim) ogrom-
nih prostranstava Indije, Brazila i isto~ne Evrope jeste uve}anje potencijala za pro-
dor kapitala i trì{ta koje je kvalitativno {ire nego u ranijim stadijumima kapitali-
zma. Treba li to tuma~iti kao definitvni uspeh onoga {to je Marks predvi|ao u obli-
ku svetskog trì{ta kao poslednjeg stadijuma kapitalizma uklju~uju}i izme|u osta-
log i univerzalnu komodifikaciju radne snage? U to treba sumnjati. Unutra{nja
klasna dinamika nije imala vremena da se iskaè, a naro~ito ne javljanje novih ob-
lika organizacije rada i politi~ke borbe koja bi bila primerena meri u kojoj je globa-
lizacija transformisala svet poslovanja.
Proizvodnja potpuno novih tipova roba. Postoji jedan drugi preduslov za pre-
vazilaènje sistemskih kriza: to je pribegavanje inovacijama i ~ak revolucijama u
tehnologiji. Ernest Mandel (Ernest Mandel) vidi ove promene kao odgovaraju}e sta-
dijumima koji su upravo opisani: parna tehnologija za nacionalni kapitalizam, elek-
tir~na energija i motori sa unutra{njim sagorevanjem za imperijalizam, i atomska
energija i kibernetika za multinacionalni kapitalizam i globalizaciju, koji su neki
okarakterisali kao postmodernu. Ove tehnologije su istovremeno produktivne za
nove tipove roba, ba{ kao {to su instrumentalne za otvaranje novih svetskih prosto-
ra skupljaju}i na taj na~in globus i reorganizuju}i kapitalizam proporcionalno nje-
govom novom obimu. To je smisao u kome su karakterizacije kasnog kapitalizma, u
terminima informacije i kibernetike, primerene (i kulturalno vrlo otkrivaju}e); ipak,
one moraju biti dopunjene ekonomskom dinamikom od koje se, kako se ~ini, olako
mogu odvojiti retori~ki, intelektualno i ideolo{ki.
Ako se prihvate op{te linije ove periodizacije kaptala, postaje jasno da su ra-
zne verzije postmarksizama, kao {to su naro~ito Bern{tajnov (Eduard Bernstein) s
kraja devetnaestog veka, ili poststrukturalisti~ki 1980-ih godina, uklju~uju}i i njiho-
vu pretpostavljenu krizu ili smrt marksizma, bili simultani upravo sa onim
momentima u kojima se kapitalizam restrukturisao i ~udesno uve}ao. One su bile
uvek pra}ene razli~itim teorijskim projektima jednog modernijeg ili u na{e vreme
zaista postmodernijeg marksizma, uz poku{aje da se teorizuju nove i neo~ekivane
dimenzije koje je poprimio tradicionalni objekt istraìvanja: kapitalizam kao takav.
DRUGA TEZA
Socijalizam kao jedna vizija slobode slobode od neèljenih i izbe`nih
ekonomskih i materijalnih prinuda, slobode za kolektivnu praksu je u
na{e vreme ugroèna na dva ideolo{ka nivoa istovremeno: onom dis-
kurzivne borbe (prema re~ima Stjuarta Hola [Stuart Hall]) u sukobu sa
ta~erizmom na svetskom nivou povodom trì{nog sistema
3
i onom koji
3 U ovom zna~enju
diskurzivna borba
je borba za kontrolu
nad terminima i
pravilima diskursa.
Fredrik Dèjmson _ PET TEZA O STVARNO POSTOJE]EM MARKSIZMU _ 47
igra na jo{ dublje antiutopijske uznemirenosti i strahove od promena. Ova dva ni-
voa jasno impliciraju jedan drugog u meri u kojoj trì{ni argument pretpostavlja
skup pogleda na ljudsku prirodu, koje potom antiutopijska vizija uve`bava na neke
vi{e apokalipti~ne i libidinalne na~ine.
Diskurzivna borba (kao suprotnost direktnom ideolo{kom sukobu) uspeva da
se nametne pomo}u diskreditovanja onoga {to su joj alternative, te time {to se ~itav
jedan skup tema ~ini neiskazivim. Ona poziva na trivijalizaciju, naivnost, materijal-
ni interes, iskustvo, politi~ki strah i istorijske pouke, kao na temelje za odlu~no
delegitimisanje takvih ranije ozbiljnih mogu}nosti kao {to su nacionalizacija, regu-
lacija, deficitrno tro{enje, kejnzijanizam, planiranje, za{tita nacionalnih industrija,
mreà socijalne sigurnosti i kona~no sama welfare state. Njenim poistove}ivanjem
sa socijalizmom trì{noj retorici se omogu}uje dvostruka pobeda: nad liberalima (u
ameri~koj terminologiji kao New Deal liberalima) i nad levicom. Levica se danas
nalazi u poziciji da mora da brani velike administracije i welfare state kao ne{to {to
njene razra|ene i sofisticirane kritike socijaldemokratije ~ine ponàvaju}im, bez di-
jalekti~kog razumevanja istorije, ve}eg nego {to ga ima takva levica. Naro~ito je po-
trebno povratiti smisao po kome se doga|aju promene istorijske situacije, kao i
primerene politi~ke i strate{ke reakcije na njih. S druge strane, ovo tako|e zahteva
angaòvanje povodom takozvanog kraja istorije, to jest, fundamentalne aistori~-
nosti postmoderne uop{te.
U me|uvremenu, uzemirenosti povezane sa utopijom, koje proizlaze iz straha
da }e nestati sve ono {to sa~injava na{e trenutne identitete i na{e trenutne navike i
oblike libidinalnih zadovoljenja pod nekim novim dru{tvenim zakonima, nekom pot-
Zabriskie Point
punom promenom u dru{tvenom poretku, danas su daleko
vi{e mobili{u}e nego u svim drugim trenucima skora{nje
pro{losti. O~igledno, u najmanju ruku, me|u bogatijim de-
lom sveta a ne samo u dominatnim slojevima, nada za promenom u ìvotima siroma-
{nih ljudi modernog perioda zamenjena je strahom od gubitka. Ovim antiutopijskim
uznemirenostima treba se neposredno suprotstaviti nekom vrstom kulturalne dijag-
noze i terapije, a ne izbegavanjem putem konsenzusa o ovoj ili onoj karakteristici op-
{teg trì{nog argumenta i njegove retorike. Svi arugumenti povodom ljudske prirode
da je u su{tini dobra i kooperativna, ili da je zla i agresivna i da zahteva pripitomlja-
vanje pomo}u trì{ta, ako ne i pomo}u Levijatana, jesu humanisti~ki i ideolo{ki (kao
{to nas je Altiser [Louis Althusser] nau~io) i treba da budu zamenjeni perspektivom ra-
dikalne promene i jednog kolektivnog projekta. U me|uvremenu, levici je potrebno
da agresivno brani velike administracije i welfare state i da stalno napada trì{nu re-
toriku na osnovu istorijskih rezultata destruktivnosti slobodnog trì{ta (kao {to je to
Polanji [Karl Polanyi] teorijski prikazao a isto~na Evropa prakti~no dokazala).
TRE]A TEZA
Takvi argumenti na svoj na~in pretpostavljaju zauzimanje pozicije povodom onoga
{to je svakako centralni koncept u svakom marksovskom jedinstvu-teorije-i-prak-
se, odnosno samoj Revoluciji. To mora biti tako, jer je upravo neodrìvost tog kon-
cepta klju~ni dokaz u post- ili anti-marksisti~kom arsenalu. Odbrana ovog koncepta,
ipak, zahteva odre|en broj preliminarnih priprema: ono {to je naro~ito potrebno je-
ste da prepustimo ikonologiji sve {to sugeri{e da je revolucija nekakav punktualani
trenutak pre nego razra|en i kompleksan proces. Na primer, jedna od na{ih najbri-
`ljivije gajenih ikoni~kih slika raznih istorijskih revolucija, kao {to su zauzimanje
Zimskog dvorca ili zakletva na Teniskom terenu
4
, treba ostaviti po strani.
Dru{tvena revolucija nije jedan vremenski trenutak, ve} treba da bude afirm-
isana u terminima nu`nosti promene, u okviru onoga {to predstavlja sinhronijski si-
stem u kome je sve povezano u celinu i me|usobno isprepleteno. Takav sistem, sto-
ga, zahteva neku vrstu apsolutne sistemske promene, umesto postepene reforme,
koja se onda svodi na ono {to se, u peòrativnom zna~enju, ozna~ava kao utopij-
sko, dakle, iluzorno, neizvodljivo. To podrazumeva da sistem zahteva odre|enu ide-
olo{ku viziju jedne radikalne dru{tvene alternative postoje}em dru{tvenom poret-
ku, ne~ega {to se vi{e ne moè uzimati zdravo za gotovo ili kao zave{tano, u stanju
teku}e diskurzivne borbe, koja zahteva svoje ponovno izmi{ljanje. Religiozni funda-
mentalizam (bilo islamski, hri{}anski ili hinduisti~ki) koji tvrdi da nudi jednu radi-
kalnu akternativu konzumerizmu i ameri~kom na~inu ìvota, postaje zana~ajan
samo onda kada su tradicionalne levi~arske alternative, a naro~ito velike revolucio-
narne tradicije marksizma i komunizma, iznenada postale naizgled nedostupne.
Revolucija kao ne{to {to je u isto vreme jedan proces i razaranje jednog sin-
hronijskog sistema mora se zami{ljati kao skup zahteva koji se mogu aktivirati od-
re|enim punktualnim ili politi~kim doga|ajem, kao {to je izborna pobeda levice ili
razaranje kolonijalne vlasti, ali koja poprima oblik sve ve}eg {irenja u narodu i tako
4 Sve~ana zakletva koju su dali prvi
poslanici Narodne skup{tine tokom
Francuske revolucije (prim.prev)
se radikalizuje. Talasi novih narodnih zahteva, koji se javljaju iz sve dubljih slojeva
dotada prigu{ivanog i deprivisanog stanovni{tva, tada radikalizuju ~ak i jednu to-
bo`nje levi~arksu vlast i prisiljavaju na sve odlu~nije transformacije dràve. Jedna
nacija (a u na{e doba ~itav svet tako|e) se tada polari{e na klasi~ni dihotomni na~in
u kome svako, ma sa koliko dugo oklevao, najzad mora da se svrsta na jednu od stra-
na. Tada se nu`no postavlja i pitanje nasilja: ukoliko taj proces zaista ne predstavlja
jednu dru{tvenu revoluciju, onda on nije nu`no pra}en nasiljem. Ali ukoliko jeste,
onda }e prethodno dominantna strana morati da pribegne nasilnom otporu, i samo
u tom slu~aju }e onda nasilje (ma koliko neèljeno) biti spolja{nji znak ili vidljivi
simptom odvijanja jednog istinski dru{tveno-revolucionarnog procesa.
Stoga se jedno mnogo bazi~nije pitanje koje se ovde postavlja ne sastoji u
tome da li je koncepcija revolucije jo{ odrìva, ve} pre pitanje nacionalne autonomi-
je. Moramo se zapitati da li je, u dana{njem svetskom sistemu, mogu}e da se ma koji
deo njegovih integrisanih odeljaka razdvoji i razveè (da upotrebim izraz Samira
Amina [Samir Amin]) i da potom preuzme jedan druga~iji pravac dru{tvenog razvo-
ja i jedan radikalno razli~it tip kolektivnog projekta.
ÊTVRTA TEZA
Raspad SSSR-a nije posledica neuspeha komunizma, ve} pre njegovog uspeha, uzi-
maju}i u obzir da se on razume, kao {to se na Zapadu to uop{te ~ini, kao puka stra-
tegija modernizacije. Smatralo se, ~ak i po~etkom 1980-ih, da }e, pomo}u ubrzane
modernizacije, SSSR mo}i da dostigne Zapad ({to je bila oficijelna perspektiva koja je
stvarala napetost, a koje se danas jedva moèmo setiti).
Tri dalje propozicije moraju se potvrditi u vezi sa raspadom SSSR-a. Prvo, da je
unutra{nja dru{tvena i politi~ka dezintegracija deo jednog {ireg obrasca na svet-
skom nivou tokom 1980-ih godina obavijenog odre|enim strukturalnim propada-
njem, kako na Zapadu (reganizam i ta~erizam, kao i drugi paralelni oblici u Italiji i
Francuskoj) tako i u arapskim zemljama (ono {to je Hi{am [arabi [Hisham Sharabi]
nazvao neopatrijarhatom). Bilo bi pogre{no kauzalno obja{njavati ovo struktural-
no propadanje u moralnim terminima jer ono proizlazi iz potpuno materijalnih dru-
{tvenih procesa neproduktivnog akumulisanja bogatstva u samim najvi{im slojevi-
ma unutar ovih dru{tava. Postalo je jasno da je stagnacija neposredno povezana sa
onim {to je poznato kao finansijski kapital a koji se udaljuje i odvaja od svog izvo-
ra unutar proizvodnje. \ovani Arigi je pokazao da svi razli~iti momenti kapitala iz-
gleda da poznaju jednu terminalnu fazu u kojoj proizvodnja prelazi u {pekulaciju, i
u kojoj se vrednost odvaja od svog izvora u proizvodnji i sve vi{e se apstraktno raz-
menjuje (to je tako|e ne{to {to nije nipo{to bez posledica po kulturu).
Tako|e se mora naglasiti da kategorije kao {to su efikasnost, produktiv-
nost i fiskalna solventnost komparativne, {to zna~i da njihove posledice ulaze
u igru samo unutar jednog polja u kome je suprotstavljen izvestan broj neistovr-
snih pojava. Efikasnija i produktivnija tehnika istiskuje stariju ma{neriju i starija
postrojenja samo kada ove u|u u njeno polje sile i tako po~nu da postavljaju ili
jesu izazov sa kojim treba da se takmi~e.
Ovo nas dovodi do tre}e ta~ke, naime do toga da je SSSR postao neefika-
san i da se raspao kada je poku{ao da se integri{e u svetski sistem, koji je prelazio
iz svog modernog u postmoderni stadijum, jedan sistem koji se sa svojim novim
pravilima delovanja stoga kretao mnogo ve}om stopom produktivnosti nego
i{ta unutar sfere pod sovjetskom kontrolom. Vo|eno kulturnim motivima (konzu-
merizom, novijim informacionim tehnologijama), privu~eno prora~unatim vojno-
tehnolo{kim nadmetanjem, namamljeno zaduèno{}u i intenziviraju}im oblici-
ma trgova~ke koegzistencije, sovjetsko dru{tvo je u{lo u jedno okruènje u kome
nije moglo da preìvi. Moè se tvrditi da su SSSR i njegovi sateliti, prethodno izo-
lovani u njihovom specifi~nom polju pritiska, kao pod nekom ideolo{kom i dru-
{tvenoekonomskom geodezijskom kupolom, sada nesmotreno po~eli da otvaraju
svoje sigurnosne ventile i, neopremljeni skafanderima, tako dozvolili da se oni
sami i njihove institucije na|u pod nesravnjivo ve}im pritiscima karakteristi~nim
za spoljni svet. Rezulat se moè zamisliti kao uporedljiv sa onim {to su eksploziv-
ni pritisci uradili oronulim zgradama u neposrednoj blizini prve atomske bombe,
ili pak sa posledicama groteskno deformi{u}e teìne pritiska vode na morskom
dnu na organizme prilago|ene ìvotu na vazduhu. Zaista, ovaj rezultat potvr|uje
Volerstinovo (Immanuel Wallerstein) anticipiraju}e upozorenje da sovjetski blok,
uprkos svom zna~aju, nije predstavljao jedan alternativni sistem kapitalizma, ve}
antisistemski prostor, ili zonu unutar njega, koja je sada o~igledno zbrisana, sa
samo nekoliko preìvelih dèpova u kojima se razni socijalisti~ki eksperimenti
jo{ uvek mogu nastaviti.
Zabriskie Point
PETA TEZA
Marksizmi (kao politi~ki pokreti i kao oblici teorijskog i intelektualnog otpora) koji
se javljaju unutar sada{njeg sistema kasnog kapitalizma, iz postmoderne, Mande-
lovog tre}eg stadijuma informacionog ili multinacionalnog kapitalizma nu`no su
razli~iti od onih koji su se razvijali tokom modernog perioda, drugog stadijuma ka-
pitalizma, epohe imperijalizma; oni imaju potpuno druga~iji odnos prema globali-
zaciji te }e, stoga, suprotno ranijim marksizmima biti vi{e kulturalnog karaktera,
okre}u}i se u biti onim fenomenima koji su ranije bili poznati kao robno postva-
renje i konzumerizam.
Rastu}i zna~aj kulture za politi~ko, i samim tim za ekonomsko, nije posledica
nekog tendencioznog odvajanja ili diferencijacije ovih podru~ja, ve} univerzalnijeg
zasi}enja i prodora same komodifikacije, koja je sada spremna da kolonizuje velike
zone podru~ja kulture koje je predhodno bilo od nje za{ti}eno i koje joj je zaista ve-
likim delom bilo neprijateljski raspoloèno te, u krajnjoj instanci, nekompatibilno sa
njenom logikom. înjenica da je kultura danas velikim delom postala puko poslova-
nje ima za posledicu da je ve}i deo onoga {to je ranije bilo specifi~no ekonomsko i tr-
gova~ko postalo kulturno, {to se odnosi na jednu karakterizaciju pod kojom su obje-
dinjene razli~ite dijagnoze takozvanog dru{tva image-a ili konzumerizma.
Uop{teno gledaju}i, marksizam uìva izvesnu teorijsku prednost u takvoj
vrsti analize, u tom smislu {to je njegova koncepcija komodifikacije strukturalna,
a ne moralizatorska. Moralna ostra{}enost zaista generi{e politi~ku akciju, ali
samo onu najpovr{nije vrste, koja biva brzo apsorbovana i ograni~ena, i koja je u
maloj meri sklona da podeli svoje specifi~ne probleme i teme sa drugim pokreti-
ma. Ipak, samo je putem jedne takve amalgamacije i izgradnje mogu} rast i razvoj
Z
a
b
r
i
s
k
i
e

P
o
i
n
t
politi~kih pokreta, kao i njihova obuhvatnost. Zaista, u isku{enju sam da obrnem
ovakvu postavku i da tvrdim da se jedna moralizuju}a politika razvija upravo
onda kada je strukturalno spoznavanje i mapiranje dru{tva blokirano. Uticaj reli-
gioznog i etni~kog danas se mora shvatiti kao odre|ena uzavrelost spram uvi|a-
nja neuspeha socijalizma, kao i jedan o~ajni~ki i nasumi~an poku{aj da se taj va-
kum ispuni nekim novim motivacijama.
[to se konzumerizma ti~e, moèmo se nadati da }e se on pokazati jednako
istorijski zna~ajan kao {to je bio i nuàn da ljudsko dru{tvo pro|e kroz iskustvo kon-
zumerizma kao na~ina ìvota, u tom smislu da bi se moglo svesno izabrati umesto
njega ne{to potpuno druga~ije. Ako za ve}inu sveta navike konzumerizma ne}e biti
objektivno dostupne, tada se ~ini mogu}im da }e anticipiraju}a dijagnoza radikalne
teorije 1960-ih godina da je sam kapitalizam jedna revolucionarna snaga u tom
smislu {to proizvodi nove potrebe i èlje koje sistem ne moè da zadovolji na}i svo-
je ostvarenje na svetskom nivou novog svetskog sistema.
Na teorijskom nivou, moè se pretpostaviti da su sva trenutno goru}a pitanja
povodom strukturalne nezaposlenosti, finansijskih {pekulacija i kretanja kapitala ko-
jima se vi{e ne moè upravljati, dru{tva image-a, duboko povezana na nivou onoga
{to bismo mogli nazvati njihovom besadràjno{}u, apstraktno{}u (kao suprotnog
onome {to je jedno drugo doba moglo da nazove otu|enjem). Jo{ paradoksalniji
nivo ove dijalektike susre}e se kada se objedine pitanja globalizacije i informatizaci-
je. Tu se nalazi jedna naizgled beskompromisna dilema kada se politi~ke i ideolo{ke
mogu}nosti novih svetskih mreà (na levici kao i u poslovnom svetu ili na desnici)
spoje sa gubitkom autonomije u dana{njem svetskom sistemu, kao i sa nemogu}-
no{}u da bilo koje nacionalne ili regionalne oblasti postignu sopstvenu nezavisnost
i samoodrànje, ili da se razveù i odvoje od svetskog trì{ta. Intelektualci ne mogu
da prokr~e put kroz ovu epizodu samo tako {to }e misliti. Upravo je potpuno razvi-
janje strukturalnih protivre~nosti u stvarnosti ono {to proizvodi po~etne anticipaci-
je novih mogu}nosti: ipak, u najmanju ruku moèmo odràvati ovu dilemu ìvom
drè}i se negativnog kao {to bi to Hegel (Georg Wilhelm Friedrich Hegel) rekao,
time {to }emo odràvati aktivnim ono mesto iz koga se neo~ekivana pojava novog
moè o~ekivati.
Izvornik: Frederic Jameson, Five Theses on Actually Existing Marxism
Preveo s engleskog: Du{an Grlja
(1)Analiza se zasniva na istorijskom razvoju podele izme|u umnog i fizi~kog
rada. Ova podela predstavlja nu`nu karakteristiku klasnog dru{tva. Odvajanje um-
nih od fizi~kih aktivnosti u definitivnom konceptualnom obliku podudara se sa po-
~ecima robne proizvodnje u monetarnoj privredi: filozofi se pojavljuju u isto vreme
kad i moneta, novac (Jonska ostrva oko 600 p.n.e. uporediti kod George Thompson
The First Philosophers), i nastoje da poveù osnove apstraktnog razmi{ljanja sa osno-
vama robne proizvodnje. Pitanje na koje se ovim putem èleo pruìti odgovor glasi:
odakle proisti~u apstrakcije koje leè u osnovi konceptualnog na~ina mi{ljenja?
(2)Izveden zaklju~ak: besklasno dru{tvo je nemogu}e dok god postoji pode-
la izme|u umnog i fizi~kog rada, otuda je prevazilaènje ove podele od su{tinskog i
prvorazrednog zna~aja za socijalizam kao prelazni oblik od kapitalisti~kih klasa ka
komunizmu.
(3)Marx i Engels nisu dali neku detaljnu teoriju uzroka i izvora podele na
umni i fizi~ki rad. Popunjavanje ove praznine znatno doprinosi na{oj teoriji isto-
vremeno time se daje strukturalna definicija besklasnog dru{tva.
(4)Podela na umni i fizi~ki rad proisti~e iz razdvajanja dru{tvenog neksusa
od procesa proizvodnje (dru{tveni neksus jeste na~in na koji se dru{tvo drì zajedno
kao funkcioni{u}a mreà heterogenih elemenata podele rada). Oblici dru{tvenog
neksusa predstavljaju jednu od promenljivih veli~ina istorije. Ukoliko se dru{tvena
proizvodnja obavlja na komunalan, zajedni~ki na~in, dakle putem kolektivnog rada,
ne dolazi do ovog razdvajanja dru{tvenog neksusa od procesa proizvodnje, pa pre-
ma tome ne dolazi ni do podele na umni i fizi~ki rad, nema, dakle, ni klasa.
(5)Dru{tvo se razvilo iz primitivnog komunizma, ono je postalo produktiv-
nije, do{lo je do stvaranja vi{ka koji su prisvojili neproizvo|a~i. Dru{tveni neksus se
po~eo zasnivati na prisvajanju, a ne na proizvodnji. Otada bili smo svedoci postoja-
nja vi{e oblika dru{tva prisvajanja: na primer, faraonski sistem ogranizovan po uzo-
ru na doma}instvo, ili pak potpuno druga~iji sistem robne proizvodnje u kojoj pri-
svajanje nije jednostano ve} se ono odvija kroz razmenu.
(6) Razmenska dru{tva su se razvila u
Gr~koj u Gvozdeno doba. Nova tehnologija pri-
marne proizvodnje je omogu}ila da se proizvod-
nja hrane zasniva na familijarnoj osnovi, na
KAPITALIZAM I
SOCIJALIZAM
U DANA[NJEM SVETU (BELE[KE ZA DISKUSIJU)
*
Alfred Zon-Retel
* Referat izloèn na prvoj me|unarodnoj
tribini u Cavtatu Socijalizam u svetu
odrànoj od 27. septembra do 2. oktobra
1976. godine i objavljen u ~asopisu Socijali-
zam u svetu, broj 1/1977 (str. 246-251).
Alfred Zon-Retel _ KAPITALIZAM I SOCIJALIZAM U DANA[NJEM SVETU (BELE[KE ZA DISKUSIJU) _ 55
osnovi pojedina~nog doma}instva, umesto zajedni~ke, komunalne proizvodnje hra-
ne koja je sprovo|ena na aluvijalnim ravnima Egipta, Mesopotamije i mnogih dru-
gih mesta. Prema tome, otprilike od 900 p.n.e. na ovamo, mala poljoprivredna ga-
zdinstva i nezavisno zanatstvo omogu}uju pojedina~nu proizvodnju, tj. proizvodnju
i rad u de-socijalizovanim oblicima. Kao rezultat toga, podru{tvaljavanje se moralo
odvijati putem razmene koja je sa svoje strane kao delatnost strogo odvojena od
procesa upotrebe, tro{enja roba.
(7)Presko~imo sada mnogo vekova da bismo do{li do razvoja gradova u fe-
udalnoj Evropi. Oblik proizvodnje je jo{ uvek robni, a izvodi ga uglavnom pojedina~-
ni proizvo|a~. Me|utim, obimproizvodnje raste, postaje sve vi{e dru{tven; tehnika
se razvija, proizvodi se menjaju, trgovina se {iri. Pojedina~ni proizvo|a~i nisu u sta-
nju da se nose s ovim promenama, padaju u dugove, proizvodnju postepeno preuzi-
maju kapitalisti, a pojedina~ni proizvo|a~ postaje najamni radnik. Dolazi do potpu-
nog razdvajanja svojine od rada.
(8)Apstrakcije koje leè u osnovi konceptualnog na~ina mi{ljenja u filozofi-
ji, matematici, i nauci uop{te, bilo anti~koj ili modernoj, proisti~u iz apstraktnosti
razmene (koju je Marx nazvao apstraktno{}u roba (commodity abstraction)). Otuda
i razdvajanje apstraktnog uma od rada u proizvodnji. Intelektualni rad odvojen od
fizi~kog rada do dana dana{njeg se pokorava logici prisvajanja. Suprotno tome, so-
cijalizam zahteva logiku proizvodnje iskovanu od strane samih proizvo|a~a koja
pretpostavlja potunu transformaciju nauke u pravcu jedinstva glave i ruke.
(9)Sa razvojem kapitalizma sve vi{e se razvija i protivre~nost izme|u pri-
vatnog prisvajanja i sve vi{e dru{tvene proizvodnje. Rad u kapitalisti~kom obliku za-
po{ljavanja postaje ponovo dru{tven.
(10)U moderno doba doga|a se i jedna kvalitativna promena. Odatle i Lenji-
nov imperijalizam: rastu}i organski sastav kapitala kao jedan od faktora koji dovodi
do imperijalisti~ke ekspanzije kapitalizma. Me|utim, u isto vreme dolazi i do zna~aj-
nih internih promena, promena u radnom procesu, u fizi~kom procesu proizvodnje.
Dolazi do promene u strukturi proizvodnih tro{kova u pravcu sve ve}e nefleksibil-
nosti. Proizvodnja se u potpunosti moè prilagoditi regulativima trì{ta samo dotle
dok tro{kovi opadaju i proizvodnja se smanjuje. Ovi trì{ni regulativi, naravno,
predstavljaju osnov dru{tvenog neksusa. Proizvodnja sve vi{e, usled rastu}e neflek-
siblinosti tro{kova, razvija otpor prema regulaciji od strane trì{ta i poprima odre-
|en stepen samostalnosti.
(11)Tako se razvija monopolski kapitalizam, nastojanje da se obezbedi kon-
trola nad trì{tem.
(12)Istovremeno, faktor vreme dobija ogroman zna~aj. Deprecijacija kapita-
la se mora odvijati u sve kra}im i kra}im vremenskim jedinicama; brzina rada se
uve}ava i postaje jedno od najva`nijih oru|a konkurencije.
(13)To dovodi do razvijanja nau~nog upravljanja (scientific menagement).
Izu~avanja vremena i kretanja, koje je izveo F. W. Taylor, upravo su posluìla svrsi
intenziviranja eksploatacije rada odnosno obezbe|ivanju da kontrola nad brzinom
rada bude u potpunosti u rukama menadèra.
(14)Pored toga menjaju se i standardi vi{ka proizvoda. Stepen kori{}enja ka-
paciteta postaje krucijalna veli~ina, daleko zna~ajnija nego apsolutni nivo najamnina.
Posluìmo se citatom iz F. W. Taylora: Visoke najamnine i niski ukupni tro{kovi rada,
ne samo da su uzajamno sno{ljivi, ve} su u ve}ini slu~ajeva i uzajamno uslovljeni (vi-
deti: Shop Menagement, 1903. godine).
(15)To dovodi do novog principa ekonomike u procesu rada. Trì{na ekono-
mija jeste ekonomija potekla iz kapitalisti~ke proizvodnje: ekonomika preduze}a na-
rasta pod uticajem trke za vremenom.
(16)Izu~avanje vremena i kretanja nastoji da izmeri relativan zna~aj razli~itih
elemenata u procesu proizvodnje, pri ~emu su ti elementi sloèni u serijskom procesu;
Fordova pokretna traka po prvi put ostvaruje ovaj princip u savremenim uslovima
(treba primetiti da ima jo{ sli~nih procesa, na primer, neprekidni proizvodni tok u he-
mijskoj industriji). Kada se proizvodni tok beskrajne trake uklju~i, tj. pokrene, proizvod-
nju ne obavljaju pojedina~ni radnici ve} ma{ine koje glave i ruke mnogih radnika upo-
trebljavaju kao sopstvene organe, slede}i jedinstveni vremenski ritam. Proizvodnja je
ekonomi~na dok god se taj jedinstveni i sjedinjuju}i ritam proteè na celokupni proiz-
vodni proces. To predstavlja potpuno nov na~in upravljanja ljudskim radom, kao sin-
teti~kim radom, sakupljenim pod okrilje jednog principa ekonomi~nosti koji sada de-
luje istovremeno u velikoj grupi ljudi, odnosno radnika. Rad u~estvuje u proizvodnji
zajedno sa tehnologijom (ma{inama) na principu jedinstvene mere za ma{inu i rad.
Ovu jedinstvenu meru konstitui{e princip toka i predstavlja merenje da li je neki pro-
ces ekonomi~an ili nije. [tavi{e, kada dolazi do tehni~kih usavr{avanja, implikacije se
moraju razraditi za celokupni proces proizvodnje: zbog toga je proces uvo|enja tehni~-
kih promena veoma kompleksan i zahteva celokupnu radnu snagu.
(17)U ovome se ra|a mogu}nost ponovnog spajanja dru{tvenog neksusa i
radnog procesa. Novi princip ekonomi~nosti je dovoljno apstraktan da posluì kao
standard za sveukupno organizovanje dru{tvene proizvodnje na racionalnim osno-
vama, ~ime bi se kontrolisalo kori{}enje rada i sredstava. On bi mogao posluìti kao
metod putem kojeg bi sam rad u celokupnom dru{tvu postao samerljiv. Treba pri-
metiti da je Marx pokazao kako razmena dovodi do sameravanja rada sadrànog u
robama sameravanja koje se vr{i na bazi dru{tveno potrebnog radnog vremena.
Ovaj proces sameravanja je potpuno nesvestan, ali apsolutno vitalan za slepo dru-
{tvo. U vreme ekonomskih kriza ovaj se mehanizam naru{ava ali samo privremeno.
U uslovima savremene masovne proizvodnje do sameravanja rada dolazi unutar sa-
mog proizvodnog procesa, direktno i potpuno svesno, izraàva se u jedinicama ì-
vog delotvornog rada, a ne u jedinicama mrtvog opredme}enog rada u robama. To
implicira nicanje jednog novog ekonomskog zakona u dru{tvu.
(18)To zna~i da postoje dva ekonomska principa koja istovremeno deluju
stari koji deluje u procesu razmene, i novi koji je zasnovan u samoj proizvodnji. Ova
dva principa predstavljaju dijametralne suprotnosti: postoji, prema tome, dvojnost
ekonomike u monopolskom kapitalizmu.
(19)To postaje jasno ukoliko se vratimo podeli na umni i fizi~ki rad. U zakoni-
tosti vremenskog merenja imamo unifikaciju fizi~kih i tehnolo{kih funkcija. Potonje
Alfred Zon-Retel _ KAPITALIZAM I SOCIJALIZAM U DANA[NJEM SVETU (BELE[KE ZA DISKUSIJU) _ 57
izviru iz nauke, tj. iz umnog rada. Prema tome, tu je sadràna sr` prevazilaènja pode-
le na umni i fizi~ki rad. Zakon je jo{ uvek slep, jo{ uvek potpuno otu|en; u svom pojav-
nom obliku ~ini se su{ta suprotnost socijalizmu. Odista, sam Taylor je jedino bio zaine-
tersovan za uve}anje stope eksploatacije rada.
(20)Problem je u slede}em: kako izmeniti sistem da bi njegov princip postao
osnova socijalizma? U uslovima vladavine kapitalisti~kih menadèra, fizi~ki rad je
podre|en vladavini tehnologije, ali uzmemo li jedinstvo radnika, rad bi mogao do-
minirati. Osnovna stvar je da rad vi{e nije jednostavan i individualan, ve} je sloèn
i udruèn (engl. compound, nem. Gesamtarbeiter prim. prev.). Ruke radnika ve} de-
luju na udruèn na~in; kad bi radnici toga mogli postati svesni, i kad bi shodno tome
delovali, oni bi organizaciono mogli absorbovati funkcije upravlja~a menadèra u
svoj radni proces.
(21)Na taj na~in socijalizam se gradi u Kini. Mogli bismo, me|utim, pogle-
dati i {trajk u koncernu Pirelli u jesen 1968. godine. Radnici i tehni~ari su se organi-
zovali i uspeli da preuzmu upravljanje pokretnom trakom iz ruku menadèra.
(22)To su samo ilustracije. Dvojnost ekonomskih principa ima svoje impli-
kacije u celokupnom kapitalisti~kom dru{tvu, uklju~uju}i i klasnu svest. Kapitali-
sti~ka ekonomija je postala izopa~ena. Cene ne prate vrednosti. Principi ekonomike
su potpuno indiferentni prema upotrebnim vrednostima, po{to su ponuda i tra`nja
razjedinjene. Trì{ni mehanizam je bio taj koji je povezivao razmenske vrednosti i
upotrebne vrednosti. Veza se ponovo moè uspostaviti jedino u socijalisti~kom dru-
{tvu. Dok se to ne desi, sistem se stalno iznova mora vra}ati na stari ekonomski za-
kon trì{ta, pa postoji permanentna tendencija proizvodnje roba koje se ne mogu
prodati, i ka ube|ivanju potro{a~a da kupi sve ono {to je proizvedeno.
(23)Intelektualne funkcije }e u krajnjoj instanci biti vra}ene fizi~kom radu.
Istorijski materijalizam smatra da je ~ovek tvorac svoje sopstvene istorije, da je tvo-
rac sebe samog putem kori{}enja sopstvenih proizvodnih sposobnosti. Me|utim, u
svim prisvaja~kim dru{tvima fizi~ki rad je bio obezglavljen, a intelektualni rad je bio
bez svog tela, tako da su proizvodne sposobnosti bile podeljene, i ~ovek se sam gu-
bio u sopstvenom dru{tvu. Proizvodne sposobnosti ~oveka mogu biti ponovo vra}e-
ne jedino na totalnom, dru{tvenom nivou. Fizi~ke sposobnosti su atomizirane u pri-
svaja~kim dru{tvima; umni rad jeste onaj koji predstavlja dru{tveni element, i odi-
sta jeste a priori dru{tveni oblik mi{ljenja stvoren apstrakcijom razmene.
(24)U dana{njem vremenu, fizi~ki rad je postao podru{tvljen, i princip dru-
{tvenog neksusa fizi~kog rada je ve} postao univerzalan. Sada bi moglo do}i do sje-
dinjavanja umnog i fizi~kog rada, ali je u stvari podru{tvljavanje rada dalo osnovu
za jo{ ekstremniju podelu izme|u umnog i fizi~kog rada.
(25) Prema tome, u formalnom smislu rad je u potpunosti ponovo po-
dru{tvljen; me|utim, dok god podru{tvljavanje rada ne bude propra}eno podru{tvlja-
vanjem radne snage, ne moè se govoriti o socijalizmu. U neprestanoj i neizmernoj
vladavini kapitalizma, ponovno podru{tvljavanje rada vodi ka su{toj suprotnosti od
socijalizma kulminiraju}i u prisvajanju samog uma radne snage od strane kapitala i
njegove eliminacije pomo}u elektronike u raznim oblicima automatizacije.
(26)Ukoliko se novi ekonomski principi, koji su nastali u savremenim ob-
licima radnih procesa, ne budu mogli osloboditi kapitalizma, sistem }e se pretvo-
riti u fa{izam.
(27)Revolucija koja je usmerena samo na svrgavanje dràvne mo}i mora
doìveti neuspeh. Napu{tanje i ukidanje kapitalisti~ke privatne svojine, a zadràva-
nje kapitalisti~kih oblika upravljanja i zadràvanje autoriteta nad radnicima, pri
~emu, naravno, ostaje i podela umnog i fizi~kog rada, ne moè dovesti do socijali-
zma. Podela na umni i fizi~ki rad je starija od kapitalizma. Ona je pre kapitalizma na-
stala i nadìve}e ga ukoliko se ne otklone pretpostavke koje tu podelu omogu}ava-
ju. Zadràvanje materijalnih podsticaja za rad predstavlja jednu tih pretpostavki.
(28)Sada{nja vladavina koja odgovara novim ekonomskim principima rad-
nog procesa jeste vladavina tehnokratije, bez obzira da li je ona bila pra}ena privat-
nom kapitalisti~kom svojinom ili ne. Nju jo{ vi{e u~vr{}uje pozitivizam, na~in mi-
{ljenja tehnokratskih menadèra. Razbijanje autoriteta i feti{izma upravljanja, ona-
kvog kakvim ga je stvorio kapitalizam, predstavlja prvorazrednu nu`nost, pre nego
{to se uop{te moè govoriti o socijalizmu.
(29)Jedino radnici mogu ostvariti socijalisti~ku revoluciju i to bez me{anja
profesionalnih komunista, odnosno bez njihovog posredovanja izme|u radnika i
radni~kih akcija. Ovaj aspekt bolj{evi~ke prakse nije vi{e primenljiv. Me|utim, po-
treba za ilegalnim delovanjem je danas ve}a, po{to jedinu mogu}nost predstavlja
preuzimanje sredstava za proizvodnju u fabrikama. Koordinacija i planiranje delo-
vanja na nivou fabrike, na nacionalnom i internacionalnom nivou, ~ine revolucio-
narnu partiju ne~im bez ~ega se ne moè.
(30)Zadobijanje tehni~ke i organizacione inteligencije predstavlja pretpo-
stavku uspeha, i revolucionarni savez radnika i inteligencije mora postati kamen te-
meljac socijalisti~kog jedinstva umnog i fizi~kog rada u praksi.
preveo: M. Crnobrnja
EVROPA
fAzat Sargasyan, Welcome to The Wall, 1999
PRELOM:Dc |i se u|czcr 5|cvenije i cstc|ih ncvih Jrzcvc-c|cnicc u Evrcpsru
Uniju mcze nczvcti pcvijesnim JccJcjem?l Jc |i, se u tcm s|uccju, mcze c-
vcriti c prcmjeni rcjc u bitncme mijenjc stctus i pc|czcj tih Jrzcvc u meJunc-
rcJncm rcnterstu?
MO^NIK:Sa ulaskom Slovenije u Evropsku Uniju okon~an je proces konstitu-
cije Slovenije kao supsiJijcrne Jrzcve
1
. Govorim o Sloveniji, ali isto vaì i za druge
nove ~lanice EU. Ujedno, taj se proces odigrao kao sporazum izme|u lokalnih politi~-
ko-ekonomskih elita i onih koje nazivamo euro-birokratijom, a za koje zapravo i ne
znamo koga predstavljaju. Mada se sa samim ulaskom naravno nije mnogo toga
promenilo, Slovenija je, ipak, postala jedan novi tip dràve. Ona se iz, recimo, jedne
periferne banana republike transformisala u supsidijarnu dràvu koja ima form-
alizovan status. Ona sada ima formalizovan status unutar Evropske Unije, koja je
jedna neobi~na konstrukcija, i koja, po mnogo ~emu, podse}a na velike me|unarod-
ne institucije poput Svetske trgovinske organizacije ili Me|unarodnog monetarnog
fonda. Naime, njen odnos prema suverenim dràvama je cJncs Jirertive. Ukratko,
Evropska komisija daje direktivu, a zatim je dràva odgovorna za realizaciju direkti-
ve, kao i za obezbe|ivanje socijalno-politi~kih preduslova te direktive. [to tako|e
zna~i da su pojedine dràve odgovorne i za smirivanje dru{tvenih konflikata koje ta-
kva direktiva moè prouzrokovati. Prema tome, supsidijarna dràva vi{e nije parla-
mentarna demokratija, po{to vlada nije vi{e izvr{ni organ parlamenta nego ima
{ira ovla{}enja na bitnim podru~jima pregovaranja u okviru EU. Parlament na tom
podru~ju samo savetuje vladu i daje op{te politi~ke od-
rednice. Mislim da je jedno od bazi~nih svojstava te i takve
supsidijarne dràve i njenog delovanja, o~uvanje socijalnog
mira za procese globalnog kapitalizma, to jest, za normalno
odvijanje procesa globalnog neoliberalnog kapitalizma. Uz to
je instrumentarij koji takva dràva poseduje veoma sloèn.
On se uglavnom oslanja na merila Jemcrcjsre pc|itire oni-
me {to Fuko (Michael Foucault) i njegovi, nazivaju bicpc|iti-
rc. I zbog toga se pojavljuju simptomi koji su drasti~ni i koje
zovemo etni~ko ~i{}enje. Etni~ko ~i{}enje je simptom
normalnog delovanja supsidijarne dràve, koja je odre|ena
demografskom politikom.
NA
MARGINAMA
EVROPE
Intervju sa Rastkom Mo~nikom
1 U terminologiji Evropske unije
princip supsidijarnosti je pravna
norma prema kojoj se oni proble-
mi i procesi koji se daju rije{iti
na nièm nivou ne prenose na vi{i
nivo. Odre|ena lokalna jurisdik-
cija nad lokalnim problemima, u
osnovi, zna~i upravo suprotno di-
rektnu izdvojenost pojedinih drà-
va, institucija i populacija iz global-
nih procesa, kao i sankcioniranje
lokalnog nasilja koje je struktur-
no uzrokovano tom isklju~eno{}u.
U tom smislu, termin se pojavljuje
kao izvjestan eufemizam za bana-
na republiku. (prim. ured.)
PRELOM:l|jucnc je stvcr rcju tu isticete Jc, u cJncsu nc Evrcpsru Uniju, nc
perijeriji scm Jrzcvni cpcrct vec |ezi nc cJreJencm cJncsu nejeJncrcsti, tc
jest, nc cJncsu Jcminccije i ersp|cctccije Nc rcrc tu situcciju sc|eJcti u jeJ-
ncj sircj histcrijsrcj perspertivi, pc|cvitc u perspertivi histcrije pc|iticrih
jcrmi? lcrve incvccije Jcncsi pcmcr sc pcst-revc|ucicncrne Jrzcve nc sup-
siJijcrnu Jrzcvu? lcnrretnije, stc se Jescvc sc rcnceptcm suverencsti nc rc-
jem pccivc citcvc mcJernc pc|iticrc rcnstrurcijc? er ipcr, trebc uzeti u cbzir
Jc su se pc|iticri rcnj|irti nc perijeriji prvenstvenc cJvijc|i pcJ es|cm nccic-
nc|ne suverencsti Nc rcji su bi|i njihcvi ejerti?
MO^NIK:Ako sada zauzmemo istorijsku perspektivu, onda vidimo da je kon-
stitucija nacionalne suverenosti kao suverenosti ljudstva
2
(|e peup|e) nastala kao akt
koji se najpre doga|a sa Ameri~kom, a zatim, jo{ radikalnije, sa Francuskom revolu-
cijom. Sa tim doga|ajima se uspostavlja autonomna sfera politike koja je sfera jed-
nakosti i slobode abstraktnih dràvljana i dràvljanki. Ta konstitucija je politi~ka,
{to zna~i da ve} podrazumeva odre|ena isklju~enja, koja }e se kasnije ponavljati u
razli~itim fazama postrevolucionarne dràve. Ukratko, Francuska revolucija je is-
klju~ila aristokratiju, delom ju je fizi~ki likvidirala, delom ukinula kao klasu. Nacio-
nalne revolucije XIX veka, koje su se na na{em prostoru pojavile zajedno sa srpskim
ustanicima i Balkanskim ratovima, te zatim sa Prvom svetskim ratom, isklju~ile su
pripadnike drugih naroda. Drugim re~ima, mi ne smemo zaboraviti da je konstituci-
ja balkanskih dràva tako|e zna~ila i etni~ko ~i{}enje. [to }e re}i, progon turskog
stanovni{tva u Tursku, to jest Anadoliju.
To se doga|a ~ak i nakon socijalisti~ke revolucije, iako se tu i zaustavlja. U Slo-
veniji se to dogodilo kao progon nema~kog stanovni{tva ve} posle Prvog svetskog
rata, te u potpunosti nakon Drugog svetskog rata, jer je ve}ina nema~kog stanovni-
{tva bila kompromitovana kroz folksdoj~erska dru{tva, i na razli~ite na~ine je kola-
borirala sa nacizmom. Dakle, mi ne smemo da idealizujemo taj proces, iako je za nas
taj trenutak vaàn, jer je ta konstitucija politi~ka: kroz borbu protiv tiranije, borbu
protiv kolonijalnih odnosa sa antikolonijalnim revolucijama i socijalisti~kom revo-
lucijom, u slu~aju Jugoslavije i na primeru Sovjetskog Saveza kao periferne imperije
(koja je upravo pred bolj{evi~ku revoluciju bila postavljena u kolonijalni poloàj od
strane kapitala sa Zapada).
S druge strane, ono {to se dogodilo sa uspostavljanjem nacionalne suverenosti,
po padu post-revolucionarnog projekta, {to je i kod nas zna~ilo, pad socijalisti~kog pro-
jekta, mi uobi~ajeno imenujemo kao nastup organskog poimanja nacije, to jest, etni~-
ke nacije. Iako je to kao jedna deskriptivna formula prihvatljivo, ono nam jo{ uvek ne
kaè {ta se u stvari desilo. Po meni je te doga|aje razbijanja Jugoslavije potrebno uklju-
~iti u globalne trendove koji najpre uni{tavaju dràvu blagostanja (We|jcre 5tcte) u
centru sistema {to je paradoksalno, jer je tamo bilo najvi{e novca koji bi je jo{ dugo
vremena mogao odràvati a potom se to {iri i na periferiju. Tako i raspad Sovjetskog
bloka treba posmatrati kao raspad periferne socijalne dràve. Zato kaèm da pravo pi-
tanje nije za{to su se Sovjetski Savez i njegovi sateliti raspali, nego kako je bilo mogu-
}e da su se toliko dugo vremena odràli, posebno ako se ima u vidu da je taj sistem bio
62 _ PRELOM broj 6/7 _ EVROPA
tako rigidan, neadaptibilan, i da ga je, recimo, svetska kriza 70-ih
i 80-ih su{tinski vi{e pogodila nego dràve centra. Ukratko, ima-
mo pd socijalne dràve na periferiji, to jest, slom socijalizma.
Na drugoj strani, imamo paralelno ili istovremeno svoj-
stvo tog istog procesa, a to je raspad politi~ke sfere u svim post-
revolucionarnim dru{tvima od Sjedinjenih Ameri~kih Dràva,
gde je politi~ka sfera bila tradicionalno slaba, do zapadno-evrop-
skih dràva a koji se doga|a na na~in koji Boris Buden naziva
kulturalizacija politi~kih odnosa. [to zna~i da, ako se u klasi~-
noj post-revolucionarnoj dràvi klasna borba artikulisala kao su-
kob politi~kih agenata unutar politi~kih aparata u autonomnoj
sferi politike, po slomu tog sistema, konflikti po~inju da se arti-
kuli{u kao sukobi kulturnih opcija, ali kulturnih u smislu etni~-
kih obele`ja, religioznih obele`ja, vekovnih snova, to jest, u
smislu dominantne nacionalne kulture koja je naravno ve} u
vreme socijalisti~ke Jugoslavije bila visoko razvijena i njen zna-
~aj je od 70-ih, i posebno 80-ih, godina sve vi{e ja~ao. Jer jugoslo-
venski socijalizam je, na kraju svoga postojanja, ve} bio vladavi-
na koalicije politi~ke birokratije, {to }e re}i, Saveza komunista, i
kulturne birokratije, to jest, srpskih akademika, Ncve revije
3
i hr-
vatskih disidentskih pisaca. To je bila ve} podela vlasti, koja je,
Intervju sa Rastkom Mo~nikom _ NA MARGINAMA EVROPE _ 63
2Odlu~ili smo se da u na{oj teo-
rijskoj terminologiji zadrìmo
slovena~ki izraz |juJstvc, jer on,
za razliku od pojmova naroda,
nacije, i sli~no, na dovoljno ap-
straktan na~in odraàva pravi
smisao konstrukcije politi~kog
kolektiva ex-nihi|c {to je i glav-
no svojstvo moderne politike
koja se utemeljeljuje u sebi sa-
moj. Za razliku od biolo{kih, or-
ganicisti~kih konotacija koje
prate termine narod i naci-
ja, ljudstvo upu}uje na revo-
lucionarne i univerzalisti~ke
aspekte modernog ozna~itelja |e
peup|e Iako ta re~ na na{em je-
ziku zaziva vojnu terminologiju
kojom se uglavnom opisuje
brojno stanje vojnika, ipak sma-
tramo da re~ ljudstvo moè da
funkcioni{e i u zna~enju koje mi
pretpostavljamo. (prim. ured.)
3 Ncvc revijc je ~asopis slove-
na~kih desni~arskih intelektua-
laca koji gotovo paraleleno poja-
vljivanju Memoranduma Srpske
akademije nauka i umetnosti,
objavljuje 1987, Slovena~ki na-
cionalni program (prim.ured.).
Manifesta 3, Ljubljana, plakat, 2000.
pri tome, bila veoma nelagodna jer je birokratija zvani~no jo{ uvek bila deo interna-
cionalisti~kog projekta. Kulturna birokratija je pri tom bila ve} te{ko nacionalisti~ka,
i mi smo doìveli upravo to da se politi~ka birokratija u svojem pragmatizmu veoma
brzo preobratila, postala nacionalisti~ka i razbila post-revolucionarnu dràvu. Potom
je jasno za{to je na podru~ju gde imamo etni~ku, religioznu i nacionalnu raznolikost
do{lo do tako dramati~nih, drasti~nih posledica.
No, ako ve} govorimo o Evropi, jedna od vrlina koju Evropa sa ponosom na-
gla{ava, jeste da Evropska Unija kao vid otpora protiv neoliberalne globalizacije, po-
ku{ava da brani svoje kulturne osobenosti. To jest, ono {to su oni u pregovorima sa
Svetskom trgovinskom organizacijom definisali kao lexception culturelle, a zatim
kao diversit culturelle, kao kulturnu iznimku, kada su rekli: Ne, kultura ne
sme biti komodifikovana. Kulturu moramo u strogo definisanom opsegu osloboditi
od trì{nih odnosa i slobodne trgovine. [ta su oni branili? Ishodi{te koje su branili
je bila nacionalna, kinematografska i audio-vizuelna produkcija Francuske i Kanade.
Dakle, to nije bilo ni{ta tako mnogo anti-liberalno, bila je to samo odbrana malih,
manje uspe{nih kulturnih industrija protiv Holivuda i velikih kulturnih aktera. Za-
tim se na to obesila jo{ i tzv. nacionalna kultura koja opet odozgo predstavlja domi-
nantni oblik {kolske dresure, normalizacije dràvnog tela, i onoga {to poznajemo
kao kanonizovanu literaturu. Dakle, prvenstveno se radi o dominantnoj nacionalnoj
kulturi, i to kao arhai~nom konceptu kulture, koji je karakteristi~an za XIX stole}e. To
je literarna kultura u dobu elektronskih medija.
I Evropa to brani. [ta to zna~i? To za mene zna~i da zajedno sa tim dok Evro-
pa misli da brani kulturu, ona u stvari razbija politi~ku sferu. Da vam dam konkre-
tan primer, slu~aja rejcrme penzicnc sistemc. Penziona reforma interveni{e u pod-
ru~je koje poznaju gotovo sva dru{tva, podru~je koje je prvi definisao Marsel Mos
(Marcel Mauss), kada je govorio o odloènoj razmeni (echcne Jijjere). To je razme-
na me|u generacijama gde mi od prethodne, starije generacije preuzimamo ne{to
{to }emo potom vra}ati na{oj deci. Moderna socijalna dràva je tu vrstu me|ugene-
racijske razmene postizala sistemom osiguranja i socijalnih mreà. To zna~i da su se
nejednakosti, koje se neprestano reprodukuju u kapitalizmu, re{avale kroz politi~ki
proces, preko dràvnih budèta, penzionih sistema, institucija zdravstvenog osigu-
ranja, itd. [ta se de{ava u trenutku kada kaète: Ne, sada mora svaki pojedinac da
se brine o tome, to jest, kada se to podru~je komodifikuje? Kada dakle nastupi kla-
si~na marksisti~ka situacija robnog feti{izma, da pojedinac kao individuum mora
reapropratisati svoju vlastitu socijalnost koja nastupa protiv njega u otu|enom ob-
liku apstraktne vrednosti i, njenog izraza, novca. Tada ste razbili politi~ki na~in re{a-
vanja, i naravno, komodifikovali i pro{irili ekonomsku sferu. A tada se kao uteme-
ljenje tog poteza kaè: Pa dràva slabo re{ava taj problem!. Za{to? Pa zato {to jo{
nije dovoljno modernizovana!. A za{to nije dovoljno modernizovana? Pa zato {to
ima tradicionalnu kulturu, jer su jo{ ostale religiozne predrasude, patrijarhalno dru-
{tvo, itd. Na taj na~in, vi kulturifikujete taj problem (koji je ve} bio pc|iticri re{en),
postavljate ga u arhai~nu formu kao {to su to govorili u Renesansi kada su se ta-
ko|e emancipovali od srednjevekovnog idiotizma i kao pomo}ni program {irenju
ekonomskog robnog feti{izma, postavljate program kulturne reforme: da treba na-
vodno up-Jcte-ovati nacionalnu kulturu. [to zna~i da vi angaùjete mo}nu ideolo-
{ku ma{inu koja se oslanja na dràvnu mo} i dràvni novac, koji podupire ekonom-
ski neoliberalni imperijalizam. Ako vi govorite da navodno branite kulturu, onda
otvoreno recite da isti neoliberalni program ostvarujete na drugom frontu. I tu ja
mislim da je jedan od klju~nih politi~kih procesa Evropske Unije.
PRELOM:Bi|c bi zcJnc cvJje pcvuci pcrc|e|u sc strcteijcm tccerizmc u Bri-
tcniji rcji se jcv|jc pccetrcm 8o-ih, i rcji uvcJi tu vrstu specijicne crtiru|ccije,
s jeJne strcne, nccicnc|ne ru|ture, nccicnc|nc iJentitetc, Jcr|e nerih trcJici-
cnc|nih i rcnzervctivnih vrijeJncsti, c s Jrue strcne, nec|iberc|ne prcb|emc-
tire trzistc, pcjeJincc, i ncrcvnc sve tc Jcbrc upcrircnc u jeJnu rcmsijcnsru
strcteiju stvcrcnjc ru|turne heemcnije, rcrc su tc 5tjucrt Hc| (5tucrt Hc||) i
Jrui mcrrsisticri sccic|czi pcrczc|i, c Je se ci|jc nc nere cpce tcpcse pcpu-
|crne svijesti, pcpu|crnc nezcJcvc|jstvc itJ
MO^NIK: Samo da tome ne{to dodam. Gospo|a Ta~er (Margaret Thatcher)
nije samo praktikovala Gram{ija (Antonio Gramsci), ve} tako|e i Altisera (Louis Alt-
husser), kada je rekla: Dru{tva nema, postoje samo individue i porodice. To drugo
je njen dodatak, {to zna~i da, ako prevedemo, postoje atomizovani individuumi, i
ideolo{ki aparati dràve.
PRELOM:U cJncsu nc |tiserc i urcc rcje cvJje spcminjete, mcuce je pcstc-
viti i jeJnc tecrijsrc pitcnje lcJc cvcrite c nerim trcnsjcrmccijcmc u Jcnc-
snjcj rcnjunrturi, pc|cvitc trcnsjcrmccijcmc cJncsc izmeJu rcnceptc suve-
rencsti i Jrzcvnih institucijc, zcnim|jivc bi bi|c pitcti se stc se Jescvc sc cncm
prcb|emctircm rcju je |tiser nczvcc stvcrcnjem ejertc Jrustvc, Jcr|e, prc-
b|emctircm Jrustvenc tctc|itetc rc Jcncsnju situcciju Jejinircmc rcc pc-
mcr sc prcb|emctire cutcncmizccije pc|iticre sjere, rcjc je, rcrc zncmc, u
evrcpsrcj pc|iticrcj mcJerni bi|c Jcmincntnc cznccenc pcjmcm nccicnc|ne
suverencsti, nc jeJnu jurccvsru prcb|emctiru, prcb|emctiru bicpc|itire, Je-
mcrcjsre pc|itire i pc|itizccije zivctc, Je se cnJc pcstcv|jc pitcnje ejertc
tctc|izccije, i Jc |i se ucpce pcstcv|jc? 5tc Jcncsi tc premjestcnje sc mehcnizc-
mc sccijc|ne re|ementccije rcji se cJvijcju rrcz ru|turne institucije rcji cperi-
rcju u simbc|icrc-imcincrncm reistru, nc cnu jcrmu Jrustvene veze rcjc
prciz|czi iz pcrtiru|cristicrih institucijc sccijc|ne brie?
MO^NIK:îni mi se da ne smemo jednostavno govoriti o propadanju nacio-
nalne dràve, nego pre o njenoj transformaciji. Da, i kao supsidijarna dràva ona za-
dràva neke funkcije i to ta~no na tom podru~ju koje ste sada pomenuli. Istina je da
se, na prvi pogled, dana{nja politika vodi kroz niz diskontinuiranih, partikularnih
projekata. Ipak, mislim da postoje dva mo}na integracijska faktora, pri ~emu, jedan
deluje, tako re}i, automatski, a drugi cJ hcc.
Naime, jedan od velikih integracijskih mehanizama jeste rcbni jetisizcm i
enerc|izcvcnc rcbnc prcizvcJnjc. Ukratko, mi jo{ uvek danas doìvljamo ono {to
je Marks ekstrapolirao iz industrije XIX veka u GrunJrisse. To da jo{ danas zaista do-
ìvljamo totalnu feti{izaciju i ekonomizaciju dru{tvenog ìvota, koja zna~i tako|e
totalno razbijanje dru{tva, kao {to kaè Marks, u sebi~ne individue, a ~iji je glavni
integracijski faktor novac. Novac je danas politi~ka kategorija. Finansijski kapital i
globalne {pekulacije na berzama koje se obavljaju preko elektronskih sistema (gde
su mali odstotci u razmenskim kursevima, za one koji imaju dosta nov~ane mase,
izvor {pekulativnog dobitka) nu`no zahteva brutalnu silu koja zadràva vrednost
toga novca i prenosi dugovanja vrednosti koja bi trebala da pokrije tu vrednost, i
koja tek treba da bude proizvedena, na eksploatisane svetske mase. Naime, u meri
u kojoj poznajem na~in funkcionisanja {pekulativnog kapitala, te su transakcije ~i-
ste cnte kcssc
4
operacije na ve}em opsegu. Na primer, idem u Milano u vreme Ju-
goslavije i kupim dinare jeftinije, pa zatim idem da ih potro{im u Jugoslaviji i ku-
pim to {to je tamo jeftinije, na primer, benzin, meso i sli~no. To su radili svi blizu
granice izme|u Jugoslavije i Italije. A onda kupim stare, {kartirane kaubojke na
cnte kcssc-u, pa ih zatim prodam u Valjevu kao socijalni
simbol. Dakle, profitiram prvo na razlici u kursu, onda na ra-
zlici u ceni, a na kraju i na razlici izme|u robne razmene ({kar-
tirane kaubojke) i simboli~ke ekonomije (statusni simbol).
Kupujem robu, prodajem simboli~ko, i stvaram nov~ani dobi-
tak. Veliki trì{ni {pekulanti operi{u na istim takvim razlika-
ma izme|u berzanskih kurseva, samo na globalnom nivou i
sa velikim svotama. [ta se potom de{ava? To {to se desilo sa
4cnte kcssc je most preko Kana-
la u Trstu u blizini pravoslavne cr-
kve Svetog Spiridona. Obli`nja i-
czzc cnte kcssc bila je za vreme
Jugoslavije ogroman buvljak na
kome su Jugosloveni kupovali jef-
tinu robu. U okolini cnte kcssc
bio je i ogroman broj malih me-
nja~nica. Ova je siva ekonomija
Trstu donosila po vi{e milijardi
dolara godi{nje. (prim. ured.)
Koncentracioni logor Dachau, Nema~ka
prvim poskupljenjem nafte nastane ogromna masa novca, papira, ili doslovno
idealnog novca na bankovnim ra~unima, koji nema realnog pokri}a u proizvedenoj
vrednosti. Sada treba taj novac bez pokri}a pozajmiti nekome ko misli da ga moè
upotrebiti kao realni novac a koji }e ga sigurno vratiti kao proizvedenom vredno-
{}u pokriven novac. Zato je i nastala du`ni~ka kriza, jer je taj novac, koji je bio za-
pravo bez pokri}a, bio investiran kao pozajmice nerazvijenim zemljama, koje }e od
tada stole}ima raditi da bi taj novac pokrile sa proizvedenom vredno{}u. Ukratko,
to su cnte kcssc operacije na globalnom nivou, koje za posledicu imaju da se sve
vi{e pove}ava razlika izme|u bogatih i siroma{nih.
Da biste realizovali takav odnos, morate posedovati mo}. Drugim re~ima,
niko vam ne bi otpla}ivao kredite ako nemate vojsku sa kojom moète pritisnuti
svoja du`ni~ka potraìvanja. I po mom mi{ljenju, taj sistem je do{ao danas do gra-
nice, jer se umesto pretnji za politi~kom izolacijom, sankcijama i vojnim napadom,
to moralo zaista i ostvariti: kada su sankcije bile nametnute Iraku i Jugoslaviji, kada
je NATO bombardovao Jugoslaviju, kada je vojska morala da ide u Irak. Kada vi mo-
rate pretnju i silu da primenite, tada vi{e nema pretnje. A od Frojda znamo da je ono
{to umi{ljamo da bi se moglo desiti uvek mnogo stravi~nije nego ono {to se zaista
desi, pa neka se desi i ono najgore. Mislim da se taj sistem pretnji, dakle politi~kog
delovanja, dakle delovanja na nivou simboli~kog, sada potro{io i da to naravno do-
nosi jo{ goru krizu: pcssce c |ccte, paranoju. To je ta ekonomija koju je potrebno za-
{tititi dràvnom prisilom, koja je istovremeno policijska i vojna.
Na drugoj strani imamo, pored univerzalizma robnog feti{izma, jo{ i drugi
univerzalisti~ki diskurs, koji je idealna mistifikacija materijalne logike op{teg ekvi-
valenta: |juJsrc prcvc. Dakle, taj drugi tip, to su univerzalisti~ki diskursi koji imaju
pravnu ili para-pravnu formu. Tako se danas na primer vodi velika debata u dru-
{tvenim naukama oko razli~itih partikularizama, koji, navodno, nastupaju protiv
univerzalizma (npr. takozvani religiozni fundamentalizmi protiv univerzalisti~-
kog sistema ljudskih prava i demokratije) ili koje bi trebalo, naprotiv, uklju~iti u si-
stem ljudskih prava (svi razli~iti, svi jednakopravni). Nasuprot tome, smatram da
postoji jasan na~in na koji se jedan partikularan interes moè posluìti univerzali-
sti~kim diskursom. Zatim je stvar slu~aja, koji }e se partikularni zahtevi ispuniti kroz
univerzalisti~ku revandikaciju, a koji ne}e. Ukratko, partikularna revandikacija ka-
toli~kih Ju`nih Slovena da ho}e svoju dràvu je bila prihva}ena, dok partikularni
zahtev u istom klju~u pravoslavnih Ju`nih Slovena na podru~ju katoli~ke dràve, da
se njihova prava za{tite, nije bio po{tovan. Bio je prihva}en etni~ki zahtev ve}inskog
naroda u srpskoj provinciji da se njihova etni~ka prava moraju prevesti u nacional-
na, to jest, u nacionalnu suverenu dràvu. Ukratko, Albanci da, ê~eni ne. Za{to?
Unutar samih prebacivanja pravnih floskula i realizacije partikularnih/identitetnih
zahteva ne postoji nikakvo pravilo. O tome odlu~uje slu~ajnost, kontingentnost,
gola sila, interes mo}nih, itd. Tako da smatram da nema istinske suprotnosti izme-
|u partikularizma identiteta i univerzalizma Rimskog prava, ve} da se radi o ideolo-
{kom diskursu unutar koga se zahtevi artikuli{u, a re{avaju se opet, manje ili vi{e,
na podlozi brutalne sile, {to ponovo zna~i da je sistem do{ao do granice.
PRELOM:lcJc ste vec spcmenu|i |juJsrc prcvc rcc jeJcn cJ |cbc|nih inte-
rccijsrih mehcnizcmc, mczJc bi bi|c shcJnc urczcti i nc jeJcn |crc|ni ersces
u vezi s tim, i tc rcnrretnc cvJje u 5|cveniji Ncime, jeJnc cJ ne tcrc svijet|ih
strcnc rcnstitucije s|cvensre Jrzcve pccetrcm JeveJesetih bi|c je cJministrc-
tivnc-prcvni pcstupcr isr|jucenjc, tccnije briscnjc Jije|c tcJcsnje stcncvni-
stc rcje nije pripcJc|c s|cvensrcm ncrcJu lcrc sc|eJcvcte tcj prcces? l Jc
|i je uspcstcv|jcnje rcnicc Jrzcvnih i (trcns)Jrzcvnih rcnstrurctc mcuce mi-
s|iti, rcrc nc |crc|ncm tcrc i nc |cbc|ncm p|cnu, uprcvc rcc jencmen
cbjertivnc ncsi|jc rcrc c nczivc Bc|ibcr?
MO^NIK:Rekao bih da su pri izbrisanima odlu~uju}e dve stvari. rvc, da je
nasilje nad izbrisanim nesrazmerno veliko. Da je brutalnost dràve dosegla sadi-
sti~ke razmere koji su utoliko vi{e simptomati~ni, jer se radilo o administrativ-
nom koraku koji je bio izveden kroz dràvni aparat, i to u okolnostima mira. Ovde
nije bilo rata, pa da moète da kaète da je to bilo pod uticajem neprijateljstva,
vanrednog stanja itd. To se desilo u doba mira, i vremenu normalnog delovanja
dràve, izvedeno dosledno, od ministarstva do poslednjeg {altera u op{tini, sa ne-
~im {to deluje kao sadizam (oduzimanje dokumenata, njihovo uni{tavanje pred
o~ima o{te}enog, itd).
Druc je da slovena~ka dràva nije bila sposobna da re{i to pitanje, iako ga je
poznavala ta~no od onog momenta kada je i nastalo. Problem se pojavio februara
1992, a septembra 1992, vlada je o njemu ve} raspravljala. Tako da ne moète re}i, ni-
smo znali, kao {to su govorili u Nirnbergu. Svi su znali, i to je delovalo. To je bilo u
suprotnosti sa vaè}im zakonima te dràve, sa njenim osnovni aktom, Ustavom. I
pored svega toga, dràva sve do sada nije bila sposobna da to re{i. Dakle, to ne{to
bitno govori o simptomu.
Tu stvar ovako analiziram: da ista grupa ljudi ljudi koji su do{li u Sloveniju
iz drugih biv{ih republika socijalisti~ke Jugoslavije ili njihovi potomci jesu pred-
met dràvnog nasilja ukoliko nisu dràvljani, dok ta ista grupa sa tim istim obele`-
jima, ukoliko imaju dràvljanstvo, postaju predmet posebne dràvne brige pod sta-
tusom ranjive grupe. Treba naravno dodati da ta grupa nema preciziran zvani~ni
status. Da je jedini status kojeg dràva njima priznaje, status doseljenika (sa izra-
zom: preseljenici), a taj im se status zapravo priznaje u jednom specijalnom aktu,
u dokumentu koji se zove Nccicnc|ni prcrcm zc ru|turu. To je jedino slu`beno po-
minjanje te grupe u dràvnim dokumentima, koji ima neku obavezuju}u mo}, ali ni
to, jo{ uvek, nema zakonsku teìnu. Ukratko, ako su dràvljani, deluje cvernmen-
tc|ity (upravlja{tvo), deluju fukoovski specijalisti~ki organi biopolitike (ranjiva gru-
pa, briga posebnih organa, razvijanje posebnih specijalisti~kih diskursa znanja itd.);
a ako nisu dràvljani, deluje suverenost Republike Slovenije. Oni su efektivno kon-
stituisani kao izuzetak, gde deluje {mitovska (Carl Schmitt) suverenost, {to }e re}i,
suverenost sa pravom na poziv o odluci o vanrednom stanju; dok je unutar dràve
prisutan higijenski diskurs, biopoliti~ko-demografski diskurs, preobu~en u kulturni
àrgon jer je zna~ajno da je to kulturni program. Tako da smatram da su izbrisani
uhva}eni u, na jednoj strani, logiku sada{njeg tipa dràve, koja jo{ uvek deluje kao
suverena dràva, ali ne na me|unarodnom planu ve} na nekoj grupi nemo}nih lju-
di, i na drugoj strani, da su prepu{teni tom aparatu dràvne brige na podlozi jednog
drugog ideolo{kog diskursa, koji je ideolo{ki diskurs anti-balkanizma: Balkana kao
orijentalisti~ke fantazme. I jedno i drugo, na kraju, zna~i da se suverenost ljudstva u
takvom tipu dràve izvodi kao suverenost ve}inske etni~ke grupe.
PRELOM: lcjc je pcvezcncst tcc sc prcb|emctircm rcnstitucije Jcncsnje
Evrcpe, rcjc se, rcrc zncmc, ne rcJi scmc nc ercncmsrim i pc|iticrc-iJec|c-
srim csncvcmc, nec i nc rcz|icitim cJministrctivnc-prcvnim isr|jucenjimc,
pri cemu je r|juccn pcjcm Jrzcv|jcnstvc Dcr|e, rcjc bi bi|c pcvezcncst jenc-
menc izbriscnih sc prcb|emimc Jcncsnjih mircnctc i czi|cnctc u rczvijenim
rcpitc|isticrim Jrzcvcmc Evrcpe (nc primer, sc scns-pcpiers
5
u rcncusrcj i
sire)? Dc |i tu cvcrimc c jeJncj te istcj strurturncj uzrccncsti?
MO^NIK:Ako se vratimo jedan korak nazad, i uzmemo {iru perspektivu, to je
naravno ista stvar, koja je, uz to, i paradoksalna. Naime, dràvljanstvo je postalo bit-
no u drugoj polovini XIX veka sa za~ecima socijalne dràve. Kako je socijalna drà-
va po~ela da se brine za radni~ke mase (kroz mreè socijalne za{tite itd.), tako se od-
jednom, unutar tada{njeg industrijskog proletarijata, uspostavila razlika izme|u dr-
àvljana koji uìvaju prava na ta dobra socijalne dràve, i nedràvljana. To je ujed-
no i po~etak rasizma, epidermi~kog, biolo{kog rasizma, koji u zemljama kao {to je
Francuska pre toga nije bio tako izrazit. Francuska je bila dràva u kojoj su socijalne
i druge razlike bile uspe{no inkorporisane u Republiku. Ukratko, zanimljivo je to da
se problem podele dràvljana i nedràvljana unutar klasne podele dru{tva pojavio
sa socijalnom dràvom.
Danas, kada socijalne dràve vi{e nema, ostala je, ipak, ta podela na dràvlja-
ne i nedràvljane, pri ~emu je dodatni paradoks da su nedràvljani ona skupina koja
je avangardna unutar neoliberalnog projekta, jer su oni zaista postavljeni na trì{tu
radne snage bez bilo kakvih prava rada i dràvne za{tite. Dakle, ako tako gledamo,
scns-pcpiers i izbriscni jesu avangardni oblik socijalnosti koji bi nastupio ukoliko bi
se neoliberalni koncept totalno ostvario, i kada zaista vi{e ne bi bilo va`no ko je dr-
àvljan, a ko nedràvljan, i kada bi svi bili definisani samo prema svom poloàju na
trì{tu radne snage i unutar radnog procesa. Tako da apsolutno mislim da izbriscni
jesu slovena~ki scns-pcpiers, i to doslovno, pri ~emu su scns-pcpiers u Francuskoj
proizvod ilegalne trgovine ljudima, dok u Sloveniji oni jesu proizvod administrativ-
no-dràvnog delovanja. [to je po meni razlika izme|u centralne
dràve koja, zbog toga {to je birokratska republika, ne dopu{ta
slobodno me{etarenje sa ljudskim ìvotima (osim ako ga sama
ne sprovodi), i periferne dràve, koja je zapravo kompradorska
dràva, i gde interes ljudi koji nadziru nije reprodukcija admini-
strativnog aparata i univerzalisti~kog diskursa republike nego
pridobijanje materijalne koristi, kao {to je to bilo u Argentini, ili
kao {to je ono {to se zove korupcija u tranzicijskim dràvama.
Dràvni budèt je velik izvor novca za koji se isplati boriti.
55cns-pcpiers su, doslovno re~e-
no, ljudi bez papira i bilo kakvog
zvani~nog pravnog i politi~kog
statusa. (prim. ured.)
PRELOM:lcJ nerih suvremenih jrcncusrih tecreticcrc rcc stc su Zcr kcnsijer
(ccques kcnciere) i Etjen Bc|ibcr (Etienne Bc|ibcr) pcncvc se jcv|jc teznjc zc
reprcb|emctizccijcm nerih cJ csncvnih pcstcvri evrcpsre mcJerncsti uprcvc
crc ncvih prcb|emc rcJc, isr|jucenjc, r|csnc rczJcrc u Jrzcvcmc centrc u
rczvijencm rcpitc|izmu kcnsijer pcncvnc prcmis|jc cJreJene pctencijc|e
Der|crccije prcvc ccverc i rcJcninc, u stc spcJc i prcb|em |juJsrih prcvc,
c Bc|ibcr se bcvi prcb|emctircm pc|iticre jcrme rcJcnstvc Dc |i je, premc
Vcmc, cJervctnc pristupiti prcb|emu izbriscnih i scns-pcpiers, rcrc tecrijsri
tcrc i pc|iticri, rrcz jeJnu rcJirc|nu reprcb|emctizcciju, crc ne i jeJnu recprc-
prijcciju jcrcbinsre revc|ucicncrne este?
MO^NIK:Ako to razumemo zaista radikalno, onda se slaèm. Samo, u tom
slu~aju se politi~ka sfera mora konstituisati izvan postoje}eg politi~kog aparata. Po-
liti~ki aparat je, ako govorimo tradicionalnim sociolo{kim àrgonom, subsistem koji
je uvek bio u rukama odre|enih grupa. Danas je on potpuno postao plen onih koje
zovemo politi~kom klasom. Realna politi~ka sfera se sada otvara na ulici. I ona je kri-
minalizovana s tim istim administrativnim, dràvnim, politi~kim aparatom. Dakle,
novu politi~ku sferu uspostavljaju pokreti za alternativnu globalizaciju, Porto Ale-
gre, itd. Ne NGO-i i tome sli~no, nego ta~no ti pobunjeni~ki pokreti, Zapatisti, radi-
kalni ekolozi, i druge najrazli~itije grupe.
Smatram da od jakobinizma treba preuzeti gestu, ali ne i doktrine. Jer je dok-
trina jakobinizma pravni~ka. To je jo{ jedan od ranih kriti~ara Francuske revolucije,
Edmund Berk (Edmund Burke), ina~e liberal, rekao: kada sam video koliko provinci-
jalnih pravnika je u Konventu, odmah sam znao da iz toga ne}e proiza}i ni{ta dobro.
I Robespjer je bio jedan od tih provincijalnih pravnika. Naime, u Deklaraciji ljudskih
prava je za mene odlu~uju}i ~lan onaj koji kaè da je izvr{avanje prava pojedinca
ograni~eno tim istim pravima drugog. To ima za posledicu da se svako postavi u po-
ziciju drugog i gleda odakle ga ugroàvaju. I tako dobijamo tu opsesiju manjina,
uàrene narode, taj resentiman koji je zamenio revolucionarni entuzijazam evrop-
skih masa iz starih vremena. Danas smo svi o{te}eni, povre|eni, i gaze nas po pr-
stima, a onda zovemo u pomo} univerzalisti~ki diskurs. Iz toga moèmo uvek da
do|emo do onoga {to nazivamhipohondri~ki obrat. Kada stalno gledam tamo gde
me boli i zatim konstitui{em grupu na osnovu ugroènosti i kr{enja, dakle, na na~in
na koji Urlih Bek (Urlich Beck) uspostavlja tzv. novi kosmopolitizam, koji bi bio ne-
kakva kolektivna zavera svih ugroènih. Smatram da to razbija dru{tvo i stvara kon-
flikte, jer svako ima univerzalisti~ki diskurs na svojoj strani. Zato on i jeste univerza-
listi~ki. Ja ne verujem u cu|turc| trcns|cticn, kulturno prevo|enje je doma}i zadatak
koji svaki demagog moè da odradi.
Dakle, ako ho}emo da posmatramo stvari radikalno, da politi~ku sferu treba
zaista ostvariti, i da je uspostavljanje politi~ke sfere akt diskontinuiteta, to jest otpo-
ra, onda sam za to. Ali, to se ne doga|a u raspravama o evropskom ustavu, i to same
mase koje sa periferije pritiskaju Evropu ne}e mo}i da dosegnu, jer su obespravljene
i razoruàne. To moramo da ostvarimo mi sami, ovde.
PRELOM:itcnje rcje se Jirertnc veze nc tc, jeste prcb|em pcncv|jcnjc pcvi-
jesti, cJncsnc recutcncmizccije pc|iticre sjere Jrzcve nc evrcpsrcj perijeriji,
rcJc se evrcpsrc semi-perijerijc pcncvc upisuje u pcvijest rrcz s|ccne pc-
ncvnc rcJenjc Jemcrrccije lcji je histcrijsri zncccj cve trcicne este pc-
ncv|jcnjc histcrije i rcji je rcnrretcn zncccj Jemcrrctsrih institucijc, pcsebnc
pcr|cmentcrne Jemcrrccije u Jcncsnjcj rcnstrurciji Evrcpe?
MO^NIK:Rekao bih, kao i Marks u XVlll brimeru, da je godi-
ne 1989. po isto~noj Evropi kruìlo stra{ilo iz godine 1848. To nije
bilo prole}e naroda, to je bio XVIII brimer naroda. Za{to? Zato {to
je sistem koga je taj politi~ki projekt ru{io ve} proizilazio iz kritike
parlamentarne demokratije. To zna~i, da je socijalisti~ki sistem ve}
bio kritika dometa Francuske revolucije. I kako se taj socijalisti~ki
sistem sru{io; nije bilo mogu}e sa instrumentom koji je taj sistem
ve} hteo da zameni re{avati probleme koji su nastali sa slomom so-
cijalizma. To je isto kao i uvo|enje neoliberalizma u svetsku ekonomiju. Dana{nji
neoliberalizam, ako se vratimo i ponovo ~itamo Adama Smita (Adam Smith) kojeg
~esto, a mislim i pogre{no, nazivaju ocem neoliberalizma je odre|eni tip misaono
druga~ijeg liberalizma, koji ne uzima u obzir, da je posle Smita do{ao Rikardo (David
Ricardo), koji je rekao da slobodno trì{te jednostavno ne deluje, da nevidljiva ruka
krade i da }e uni{titi svet, da postoji ekolo{ka granica rasta koja }e uni{titi kapitali-
zam, itd. To su bile Rikardove teze. Dakle, ponavljanje starih obrazaca o slobodnoj
ekonomiji i slobodnom dru{tvu itd., ako sada malo presko~im problematiku, zna~i
samo odre|enu klasnu strategiju u radikalno promenjenim novim okolnostima,
koje su jednostavno okolnosti socijalizacije radnog procesa i samoukidanja rada, sa-
moukidanja vrednosne ekonomije, {to danas, recimo, vidimo u sukobima oko pro-
gramske opreme za kompjutere ili oko Interneta. Jer Internet je ve} socijalizovano
sredstvo komunikacije i produkcije, koje sada velike korporacije moraju da love pri-
vatizacijom, budu}i da je tehnologija uvek ispred njih. Svaki tren de{avaju se tehno-
lo{ke inovacije ili se neko doseti na
koji na~in da zaobi|e autorska prava,
svojinske monopole, itd, jer to tehno-
logija ve} omogu}ava, jer ja ve} imam
svoju dru{tvenost i nije mi potrebno
da idem na trì{te po nju. A onda kor-
poracije pomo}u dràva love taj raz-
voj i retroaktivno privatizuju njegova
dostignu}a novim i novim pravnim
regulacijama iza kojih stoji dràvna
prinuda. Ukratko, de{ava se upravo
ono {to je Antonio Negri u interpreta-
ciji GrunJrisse
6
ispostavio kao funkci-
ju uvek ve} podru{tvljenog enerc|
inte||ect i kao samoukidanje rada u
6Mcrx c|tre Mcrx. ucJer-
nc Ji |cvcrc su GrunJrisse,
Feltrinelli, Milano, 1979;
francuski prevod: Mcrx cu
Je|c Je Mcrx, Bourgois, Pa-
ris, 1979; engl. prev. Mcrx
BeycnJ Mcrx, vi{e izdanja.
Tekst Negrijevih predavanja
u Altiserovom seminaru u
prole}e 1978.
radnom procesu sa njegovom automatizacijom. Tu ja vidim konflikt. Da se te libe-
ralno-pravne ideologije obnavljaju sa autorskim pravima, intelektualnim vlasni-
{tvom, sa privatizacijom dru{tvenih odnosa i dru{tvenih servisa. Pogotovo zbog
toga {to je sama produkcija ve} socijalizovana, u meri u kojoj nikada ranije nije bila.
Moje, meta-istorijsko, stanovi{te je da je komunizam bilo mogu}e uvesti jo{ u indu-
strijsko doba XIX veka; danas ga je isto tako mogu}e uvesti, c|i, to se uvek doga|a
unutar konfrontacija klasne borbe i jasno je da }e se oni koji drè izvore vlasti i voj-
ne mo}i ìlavo boriti. Ali, bore se tako|e i drugi.
Tu dana{nju situaciju je odli~no okarakterisao Bogdan Le{nik u jednom prilo-
gu u Mladini, kada je rekao: Vidim klasnu borbu, ali ne vidim klase. Jer ih nema.
Jer se i radni~ka klasa morala stvoriti (o tome pi{e npr. E.P. Thompson u 1he Mcrin
cj the En|ish Wcrrin c|css). To je stoletni proces da se od tih prljavih, neobrazova-
nih, zapitih, siroma{nih, raspar~anih po razli~itim delatnostima, odba~enih ljudi
koji su kod ku}e tukli ène i terorizovali decu, na kraju, napravi nekakva politi~ka
klasa. Buròaska interpretacija je bila da, naravno, kada su tako bezumni, beslove-
sni, moralno pokvareni, jasno da ne mogu ni{ta drugo da rade nego da crn~e u rud-
nicima. Uprkos svega, iz toga se izrodila jedna klasa koja je imala svoj ponos, svoju
organizaciju, i koja je rekla: e pa, sada }emo mi stvarati istoriju.
PRELOM:Dcs|i smc i Jc pitcnjc rrcjenjc histcrije lc|irc je Jcncs mcuce, pc-
ctcvc u trenutru rcJc ncm cnc|izc rczctrrivc brcjne mrccne strcne prccesc
rcji Jje|uju rcrc u centru tcrc i nc perijeriji svjetsrc sistemc, mis|iti neru
ncvu pc|itiru, ncvu pc|iticru strcteiju, i rcrc Jcncs ucpce pcimcti v|cstitu
pcvijesnu situcciju, vec i cvcrc zchvccenu pcstcjecim mcJe|cm univerzc|i-
zmc? lcjc je Jcncsnjc pczicijc inte|ertuc|cc sc evrcpsrc lstcrc u tcme? U nc-
stcjcnju Jc se succi sc cvJcsnjim pcrtiru|crizmimc, Jc |i je p|cuzibi|nc cnc
inte|ertuc|nc strcteijc rcjc inzistirc nc univerzc|ncm piscnju Evrcpsre pc-
vijesti, mcrcr se cnc pcstcv|jc i rcc nuznc rcntrcJirtcrnc? lcrc pc Vcsem
mis|jenju trebc mis|iti i stvcrcti Evrcpu, stc je i ncs|cv eJicije rcju je pcrre-
nuc jrcncusri istcriccr Zcr |e Gcj (ccques |e Gcjj, jcire |Eurcpe), c rcjc se
neJcvnc pcce|c prevcJiti i u 5|cveniji?
MO^NIK: Slika jeste mra~na, ali ja sam optimista. Ja sam predvideo pad i
oba na{a prethodna reìma: lokalnog staljinizma u 60-im godinama, i jugosloven-
skog socijalizma u 80-im godinama. U jednom trenutku su oba bila tigar od papi-
ra. Samo tigra treba potisnuti do poloàja da postane tigar od papira. To je narav-
no pitanje strategije. Ali, eto, prvo treba videti da je Le Gofova zbirka sa tim na-
slovom izrazito kolonijalisti~ka. Sa Istoka ona uklju~uje autore kao {to je Bronislav
Geremek (Bronislaw Geremek), dakle, te koji su ve} ranije bili prisutni na Zapadu. I
ina~e je spisak autora u toj zbirci prili~no ekskluzivan, prili~no je ograni~en na za-
padnu Evropu. Tako da ve} tu treba videti kako su duboki odnosi nejednakosti, koji
su se, pri tome, uspostavili momentalno. Jer u 60-im godinama toga nije bilo. Sa-
moupravna Jugoslavija je bila jedan od po{tovanja vrednih svetskih modela; a ona
je i kao dràva vodila jedan od veoma po{tovanih svetskih pokreta nesvrstcne.
Dakle, te duboke nejednakosti su se usposta-
vile u veoma kratkom vremenu, zato se moè-
mo nadati da }emo ih isto tako lako i odbaciti.
Intelektualne strategije su naravno otvorene.
Ja verujem u teoriju. I moja teza je da jedna
me|u potrebnim strategijama danas jeste rad
na vlastitoj tradiciji. Mi smo naravno, kada
smo bili mladi, startovali protiv prcxis filozofi-
je, iako ju je valjalo po{tovati kao jedan vaàn
marksisti~ki trend, koji je bio sposoban da iz-
vede izuzetno dobre konkretne analize dru-
{tvenih odnosa u Jugoslaviji i u svetu. Tako je,
na primer, i jugoslovenska sociologija razvila
visoku analiti~ku mo} pri analizi konfliktnosti
i klasne strukture socijalisti~kih dru{tava. 1u
tradiciju, tradiciju teorije i otpora, treba pono-
vo aktivirati. To je jedno.
Zatim, drugo, o ~emu sam ve} govorio. Ponekad imam ose}aj da smo ~itav ì-
vot sve kupovali iz druge ruke, sa rasprodaje u supermarketu zapadne Evrope. S dru-
ge strane, isto tako mi se ~ini da su se odlu~uju}i teorijski i intelektualni pomaci do-
godili upravo 20-ih godina u Sovjetskom Savezu. Na primer, to da ideologija ima
materijalnu egzistenciju je osnovna teza knjige Volo{inova/Bahtina: Mcrrsizcm i ji-
|czcjijc jezirc. To da je nesvesno strukturisano kao jezik, jeste teza Volo{inova u
knjizi rcjJizcm, gde Volo{inov napada svoju vlastitu fantazmagori~nu predstavu o
frojdizmu kao biologizmu, i onda kaè: Nije istina, nesvesno je ideolo{ko, i sasta-
vljeno je iz re~i. Dakle, imali ste anticipaciju Lakana. Da ne govorim o formalistima,
koji su, pri tom, bili i u vrlo produktivnom teorijskom sukobu sa bahtinovcima. Za-
nimljive paralele su se dogodile. Bahtin je, kao {to znamo, napravio teoriju klasne
borbe unutar simboli~kog, koje naziva polifonijom: znak je polje klasne borbe, itd. Je-
dan drugi filozof koji je proiza{ao iz jedne druge filozofske tradicije, koja nema veze
sa Bahtinom (verovatno ga nije ni poznavao), a koji je na svoj na~in isto tako parti-
cipirao na istorijskom prelomu Oktobarske revolucije Aleksandr Koèv (Alexandre
Kojve)
7
je napisao jednu odli~nu analizu dela Julijana Imperatora
8
, takozvanog Ju-
lijana Apostate
9
koji je hteo da ukine hri{}anstvo, i gde Koèv doslovce analizira po-
lifoniju unutar njegovog diskursa. Jer Julijan govori istovremeno kao filozof, kao car,
i kao intelektualac. Kao intelektualac je skeptik i nihilist, kao filozof je ateist i mate-
rijalist, a kao car bio je svestan da je ideologija neophodna da bi dràva funkcionisa-
la. Ukratko, èlim da kaèm da je Oktobarska revolucija senzibilizovala mislioce i in-
telektualne projekte za klasnu borbu unutar simboli~kog. Oni koji su ìveli u hori-
zontu Okrobarske revolucije, ve} su praktikovali to {to smo posle ponovo otkrivali sa
Altiserom i Lakanom, i sli~nim misliocima. I to je jedan me|u projektima koji je ve-
oma jednostavan, jer tu je, ovde, na dosegu ruke, za koga se moèmo uhvatiti da bi
se oslobodili te pozicije Orijentalca koja nam je sada pripala.
7Alexandre Kojve (Aleksandr Koèvnikov), ro|en u
Moskvi 1902, umro u Briselu 1968. U godinama 1933
1939 na pariskoj Ecc|e rctique Jes Hcutes EtuJes pre-
davao Hegelovu encmenc|ciju Juhc. Njegova pre-
davanja su, izme|u ostalih, pose}ivali i @or` Bataj (Ge-
orges Bataille), Simon de Bovoar (Simone de Beauvo-
ir), Moris Merlo-Ponti (Maurice Merleau-Ponty), Rej-
mon Keno (Raymond Queneau), Roèr Kaloa (Roger
Caillois), Erik Veil (Eric Weil), @an Ipolit (Jean
Hyppolite), Pjer Klosovski (Pierre Klossowski), @ak La-
kan (Jacques Lacan), Rejmon Aron (Raymond Aron) ...
Ta predavanja je Rejmon Keno uredio u knjigu lntrc-
Jucticn c |c |ecture Je Hee| (lcrc citcti Hee|c, Vese-
lin Masle{a, Sarajevo, 1964). Posle 1945, bio je visoki
slu`benik u francuskoj administraciji, zaduèn za
evropske integracije.
8The emperor Julian and his art of writing, u: nci-
ents cnJ McJerns. Esscys cn the 1rcJiticn cj c|iticc|
hi|cscphy in Hcncr cj |ec 5trcuss, ur. J. Cropsey, Basic
Books, New York, 1964.
9Flavije Klaudije Julijan (331 363), gl.: Julijan Impera-
tor, lzcbrcni spisi, Knjièvne novine, Beograd, 1987.
PRELOM:Dc |i bi ste, u tcm smis|u, mc|i Jc prcb|emctizujete i trenutnu strc-
teiju retrc-principc, cJncsnc pcncvnc zcuzimcnjc trcJicije, bi|c Jc su tc
cvcncrJisticre, i|i nere Jrue, nc lstcru Evrcpe?
MO^NIK:Op{te re~eno, ta scena je izuzetno kontradiktorna i puna konflikata.
Jasno je bilo da se zapadni aparat institucija i umetni~kih trì{ta sa veseljem prihva-
tio kolonizatorskog projekta osvajanja Istoka, jer je svakako bilo ne~ega da se tamo
pokupi. I jasno je da su Isto~njaci naivno u~estvovali u tom projektu. Posledica je
novi stari sistem i nova kanonizacija isto~ne umetnosti, po merilima zapadnog trì-
{ta i zapadnih muzejskih i arhivskih institucija.
Dakle, stoji da je samo polje umetnosti unutra{nje kontradiktorno. U posled-
nje vreme sam po~eo da razmi{ljam o tome kako su u umetnosti neke tendencije
koje vaè za progresivne, u stvari vanredno konzervativne jer re-etabliraju estetsko
podru~je u smislu romanti~ne ideologije gde se to estetsko podru~je u Evropi i kon-
stituisalo. Imamo te simptome povratka, jer ako smo imali Benjamina, koji je govo-
rio o tehni~koj reprodukciji, o kraju umetni~ke aure i kraju autorstva, danas se de{a-
va potpuno suprotno, insistira se na prisustvu umetnika, estetskoj vrednosti objek-
ta, galeriji, muzeju, stru~njacima, kuratorima celom tom bara`nom diskursu oko
grobnice umetnosti.
Na drugoj strani je umetnost jedina gde se ta i sli~na pitanja uop{te daju posta-
viti, gde je mogu}e govoriti. U umetni~kim katalozima ~itamo teorijske napise koji ne
mogu nigde drugde da iza|u. U mcinstrecm-ovskim sociolo{kim revijama ~itate uvek
istu salatu i ta~no se zna {ta moète da kaète, pri ~emu je cenzura grozna. Dok isto-
vremeno u katalozima za izlo`be, ljudi otvaraju vitalna istorijska pitanja. Dakle, estet-
sko podru~je je jedno podru~je gde je konflikt zaista do{ao do izraza, i jasno se formu-
lisao. To je zato {to za tu istu romanti~nu, zastarelu, pcssee ideologiju vaì da je umet-
nost stvar konflikta, stvar eksperimenta, i da je eksperiment dopu{ten, ~ak i kada u
drugim oblicima dru{tvenog ìvota to vi{e nije slu~aj. Tako da imam samo uop{teni
odgovor, da je estetsko podru~je naravno konzervativno ve} po svojoj definiciji. Ali na
drugoj strani, umetnost ima strate{ku vrednost u sada{njoj konjunkturi.
PRELOM:lpcr, uprcvc u tcj rcnjunrturi c rcjcj cvcrite pcstcji jeJcn pri|icnc
snczcn i Jcmincntcn cb|ir rritire, ncime, rritire tctc|itcrizmc 1crc se Jcncs,
nc primer, rcJc se cvcri c |urccevcm (Gecr |urccs) pcjmu tenJencije u
umjetncsti upucuje nc njecv tctc|itcrcn rcrcrter? lcrc rcmentircte tc Jc je
termin tctc|itcrcn Jcsticc rrcjnju tccru stiJc mcJerncsti?
MO^NIK: Odgovori}u lateralno. Naime, pojam totalitarizma je kategorija
politi~ke filozofije. îm po~nete da posmatrate iz drugog ugla, bilo kao Fuko, bilo kao
sociolog, pojam totalitarizma vam vi{e ni{ta ne zna~i. Na primer, u na{oj vlastitoj
tradiciji je jedan od su{tinskih pomaka u kritici staljinizma knjiga Tomaà Mastnaka
lc rritici stc|jinizmc
10
. U vreme kada smo se svi fascinirali frakcijskim borbama u
Politbirou, a u stvari naseli na liberalnu interpretaciju tzv. totalitarizma, Mastnak je
rekao ne; pogledajmo kako su ljudi ìveli u svakodnevnom ìvo-
tu, kakve su bile fabri~ke regulacije, kako su se radnici pomo}u
10Toma` Mastnak, H rritiri stc-
|inizmc, Krt, Ljubljana, 1982.
apsentizma borili protiv terora u fabrikama. Mastnak je promenio optiku, tako da po-
jam totalitarizma vi{e nije bio potreban, ni{ta vi{e nije mogao da nam kaè. Dakle,
treba dovesti u pitanje hegemoniju filozofsko-politi~kog diskursa, koji u su{tini ide
pod ruku sa liberalnim horizontom. Prvo, zato {to traì prosta re{enja, jer redukuje
protivre~nost realnih istorijskih procesa na formule Hobs (Tomas Hobbes) je jedan
od najzna~ajnih koji je to radio (to jeste bilo intelektualno dostignu}e, samo od pre
400 godina, a ne i danas). I drugo, zbog aktivacije alternativnih diskursa. Jer mislim
da od Fukoa pa dalje, vi{e ne moèmo govoriti o totalitarizmu. I da vam jo{ ne{to ka-
èm, jedan od onih koji je pisao o uslovima totalitarizma bio je Gram{i. Gram{i je re-
kao: kada imate totalitarizam, imate i artikulaciju socijalnih konflikata u formi kul-
turnih konflikata. I ta~no to se danas usred liberalizma doga|a, to o ~emu smo govo-
rili na po~etku: politi~ki konflikti, socijalni konflikti se artikuli{u kroz kulturu, upra-
vo tako kao {to je to bio slu~aj i u fa{isti~koj Italiji. I zato mislim da bi Gram{ija tu tre-
balo obrnuti, a da pri tome vidimo iste u~inke koje je on video u svojoj analizi, {to
zna~i da je sada{nji sistem posve blizu onom {to je Gram{i doìveo pod Musolinijem.
PRELOM:Nc izmcru jucs|cvensrc sccijc|izmc, jeJcn cJ rcncepctc rcji je
pcruscvcc mis|iti rrizu tc sistemc, te suerircti iz|cz iz te rrize bic je rcncept
neJcvrsene Jrzcve cJ time se prvenstvenc pcJrczumijevcc neJcstctcr ne-
Jvcmis|enc cJncsc izmeJu nerih r|csicnih tcpcsc |iberc|nc pcimcnjc pc|i-
tire - inJiviJuc|nih prcvc, rcJcnsrih prcvc, cJncsnc Jrzcv|jcnstvc i nccic-
nc|ncsti lpcr, ccitc je Jc su iJec|csri mctivi Jrzcve i njene suverencsti nc-
si|i ncsi|nc rcspcJcnje ucs|cvije Mczemc |i Jcncsnje stcnje pcst-jucs|c-
vensrc prcstcrc, i|i bcrem nerih njecvih Jije|cvc, mis|iti rcc stcnje Jcvrse-
nih Jrzcvc, cJncsnc rcc pcs|jeJice prccesc Jcvrscvcnjc?
MO^NIK:Da, apsolutno. To mi se ~ini zaista duhovito. Jer ta \in|i}eva teza je
veoma normativna: Mi znamo {ta je dovr{ena dràva, a Jugoslavija to nije bila. Mi
moèmo da kaèmo, sada kada su se dràve dovr{ile, da, vidimo {ta se dogodilo. Ali,
Mastnak je i to tako|e obrnuo, pa je rekao da je sa novim nezavisnim i samostal-
nim dràvama civilno dru{tvo do{lo na vlast. Obe teze, iako suprotne, ipak su isti-
nite {to zna~i da konceptualni aparat koji rukuje sa dràvom u liberalno-demo-
kratskom smislu, i sa civilnim dru{tvom u tom istom smislu, nije dovoljan. Naravno
da nije dovoljan, jer je to problem koji se postavlja na za~etku konstitucije republi-
kanske dràve, i civilno dru{tvo je ve} kod Hegela, preostatak feudalnih korporacij-
skih odnosa, onoga tipa suverenosti u kojem suverenost nije bila centralna, nego je
svaki |cnJ|crJ imao svoju sopstvenu suverenost (Hegel je veliki mislilac toga istorij-
skog kompromisa, koji se potom nije odrào). Tako da ja mislim da sa tim pojmovi-
ma mi moèmo do}i samo do ironi~nih komentara, tipa: evo, dràva se dovr{ila u
Srebrenici, ili, evo, civilno dru{tvo je do{lo na vlast sa izbrisanim u Sloveniji. Ali mi
moramo i}i napred, {to zna~i da moramo imati {ire razvijeni aparat, koji je aparat
istcrijsrc mcterijc|izmc bazi~no, kakav je danas mogu}. [to zna~i, koji bude po{to-
vao XX stole}e, a tu Luka~ tako|e ima svoje mesto.
PRELOM: lcrc viJimc u pcst-jucs|cvensrcm prcstcru Jcncsnje se rczumijevc-
nje ru|turnih jencmenc u|cvncm Jejinirc rrcz iJicm nccicnc|ne ru|ture,
cJncsnc rrcz pcrtiru|crne ru|ture nccijc lpcr, neri cb|ici pcpu|crne ru|ture us-
pcstcv|jcju se cnrrcj nccicnc|nc Jejinircnc ru|turnc prcstcrc Mnce rcn-
trcverze i pc|emire pcrrenute su pcvcJcm jeJnc viJc tcrve hibriJne jcrme
ru|turne prcJurcije, tzv turbc-jc|rc lcrc Vi interpretircte te jencmene? Mcze-
mc |i reci Jc pcpu|crnc ru|turc nc Bc|rcnu ncsi trcnsresivni pctencijc|?
MO^NIK:Turbo-folk je jedini prilog globalizaciji na podru~ju nekada{nje Jugo-
slavije. Ja ga sada mislim kroz koncept perifernih kulturnih industrija, koje moraju ak-
tivirati socijalne potencijale toga prostora ako ho}e da preìve u sudaru sa centralnim
globalnim kulturnim industrijama. [to zna~i da je njihov odnos prema realnim socijal-
nim mreàma su{tinski intimniji, nego kada gledate iz Holivuda i zatim prodajete neke
apstraktne stereotipe koji bi trebalo da budu prihva}eni sve od Japana do Ju`ne Afrike
i Finske. To tako|e zna~i, da se kroz turbo-folk, na neki na~in, izraàva rezistentnost pe-
rifernih podru~ja. I meni se posebno dopada ta afera oko pesme |cne mcje, ne zato jer
me zanimaju autorska prava, ve} zato {to potvr|uje da postoji jedinstveni prostor od
Azerbejdàna do [tokholma (gde su tako|e glasali za tu pesmu). Dakle, da postoji real-
na kulturna i socijalna veza, koja povezuje ta periferna podru~ja, odnosno evropsku pe-
riferiju. I jo{ mi se ~ini va`nim da ~ak i ako bi se radilo o nekom svetskom takmi~enju,
ne bi bilo manje verovatno da pobedi neka Jugoslavija, ili Srbija i Crna Gora, jer ona ima
svoj nexus u Australiji, SAD, Kanadi, itd. Poslu{ajte samo Hc|c inr: pozdravljam svoga
brata u Sidneju, i tetku u Filadelfiji, i ujedno baku u Vranju. Dakle, ti ljudi ìve u globa-
lizaciji ve} 40 godina. Oni nisu ~ekali da im mi kaèmo da je to sada |cbc|izccijc. Oni to
ìve na svojoj koì, i to je naravno socijalni supstrat tog novog aktivizma.
Razgovor sa Rastkom Mo~nikom
vo|en je 23. 05. 2004. godine
u Ljubljani.
Razgovor vodili i intervju priredili:
Ozren Pupovac i
Slobodan Karamani}
Version, Map of The World, 2003
I
storija Evrope pi{e se nanovo. Mada, u toj nanovo
pisanoj istoriji, nema ni~eg posebno novog. Kao {to
se moglo o~ekivati, u tu istoriju se, mnogo vi{e nego
pre pada Berlinskog zida, uklju~uju upravo oni narodi koje je taj zid delio od evrop-
ske Evrope (i koji su sada, ne ba{ promi{ljeno, politiku nadomestili uklju~enjem u
Evropu)
1
. @ele}i da stvore mogu}nosti za pisanje sinteti~ke istorije Evrope, koja bi
mo`da jednom krasila o~ekivanu sinteti~ku jedinstvenu Evropu, pet evropskih izda-
va~a (po jedan iz Francuske, Engleske, Nema~ke, [panije i Italije), zapo~inje izdava-
nje zbirke 5tvcrcti Evrcpu, koju je osnovao @ak Le Gof (Jacques Le Goff). Nesumnjivo
se radi o intelektualno najambicioznijem projektu te vrste, koji se pri tom i dobro
prodaje. Kako i ne bi, kada Le Gofov Predgovor predskazuje i nudi prefinjenu
evropsku ideologiju? Knjige u toj zbirci bave se klju~nim pitanjima, sa kojima se
suo~avaju oni koji u~estvuju u stvaranju Evrope. Polazi{te je dakle optimisti~no:
Evropa je u procesu stvaranja Evropa se stvara. Istori~ari se tako|e ose}aju po-
zvanim, kao {to se d videti, da tom stvaranju Evrope pomognu koliko mogu:
oni, koji su se posvetili evropskoj ustanovi, ne}e biti uspe{ni ukoliko njihov pogled
na budu}nost ne bude usidren u razumevanju pro{losti.
Ne ~udi toliko, {to se glavnom uredniku 5tvcrcnjc Evrcpe to stvaranje ne
~ini problemati~nim. Vi{e iznena|uje to {to ugledni istori~ar uzima u zakup sponta-
nu ideologiju uveliko preovladavaju}eg dela istoriografije Evrope, koja prisvaja kao
evropsku istoriju sve {to je mogu}e umestiti ne samo u okvir teritorije, danas sa vi{e
ili manje saglasnosti nazvane Evropa, ve} i u {iri sredozemski prostor. Po Le Gofu,
koreni evropske ba{tine doseù daleko u predistoriju, a istori~ari imaju svo-
jeg dalekog pretka u Herodotu. I budu}i da su evropska istorija i geografija neraz-
dvojno povezani, potrebno je re}i jo{ gde se nalaze granice Evrope. Atlantik, Azija
i Afrika, kaè Le Gof (i elegantno izbegava nikad re{eno pitanje isto~ne granice). On
tako|e pi{e da tu teritoriju ~ini ime, koje su mu dali jo{ stari Grci.
2
S vremena na vreme, na|e se poneko da kritikuje evropocentri~ku istorio-
grafiju koja bi predstavljala kolonijalisti~ki pogled na svet.
3
Mnogo re|e se govori o
evropskoj kolonizaciji pro{losti, koja se odigrala na teritoriji dana{nje Evrope. Teza
ove rasprave je da evropska istorija ne moè biti starija od same Evrope, a da Evro-
pa kao samosvesna zajednica, i kao entitet sa kolektivnim identitetom, postoji ne{to
PRONALAZAK EVROPE:
HUMANISTI^KI RAT
PROTIV TURAKA
Toma` Mastnak
vi{e od petsto godina.
4
Prema tome, nije mogu}e govoriti o srednjevekovnoj Evro-
pi,
5
a jo{ manje uklju~ivati Evropu u anti~ku Gr~ku. Tvrdnja da su stari Grci dali ime
Evropa, podru~ju izme|u Atlanskog okeana, Afrike i Azije, je la`na. Najstarije pomi-
njanje Evrope nalazimo u jednoj himni iz 7. veka pre n. e. kada su se tom re~ju ozna-
~avala severoisto~na podru~ja dana{nje Gr~ke.
6
Iz Herodotove pripovesti o ratu iz-
me|u Grka i Persijanaca, u kojoj se pojam Evropa prvi put opisuje kao nekakav
kulturni prostor, moèmo pro~itati da su to ime upotrebljavali Persijanci, ne Grci,
koji su svet delili na Helene i varvare, i da Herodot taj persijanski naziv nije preuzeo
kao svoj.
7
Istori~ari operi{u razli~itim pojmovima Evrope, i daju tom pojmu adekvatne
odgovore na pitanje, kada je nastala Evropa; a ukoliko i sami nemaju spekulativne
aspiracije, pozivaju u pomo} filozofe i govore o evropskom duhu i sli~nim stvari-
ma.
8
A njihova Evropa, ili ra|e: njihove Evrope, projekcija su njihovih vlastitih pred-
stava ne samo na evropsku, ve} i neevropsku ili vi{e teleolo{ki re~eno: predevrop-
sku pro{lost geografske Evrope. Pro{lim pokolenjima u~itavaju u jezik anahroni-
zme, umesto da saslu{aju, koliko je god mogu}e, jezike kojima su zaista govorili. Da
ta pri~a o istoriji Evrope ne bi bila puka idealizacija i prekrojavanje pro{losti, treba-
lo bi znati kada se u istoriji po~elo govoriti o Evropi, te kada i u kakvim kontekstima
je nastupalo ime Evropa. Evropa je nastala, kada su latinski hri{}ani po~eli da go-
vore o Evropi kao zajednici, kojoj pripadaju, i sebi samima kao Evropljanima. Jed-
nom od klju~nih momenata u procesu te invencije Evrope posve}en je zaklju~ni deo
ovoga teksta, koji sledi nakon kratkog pregleda istorije upotrebe imena Evropa.
I ISTORIJA IMENA EVROPA
Iz istorij imena Evropa
9
proizilazi da je Evropa klasi~na re~, koja je u anti~kom
svetu bila od sporednog zna~aja i bez univerzaliziraju}e i integracijske mo}i.
10
Evropa je bila, vi{e nego i{ta drugo, mitski lik i oznaka za jedan od tri dela, na koje
su tada delili svet. Hipokrat je tematizovao Evropu u okviru svoje nauke o podneblji-
ma, {to bi mogao biti su{tinski gr~ki doprinos misli o Evropi, iako je Evropa kod
Grka nastupala kao sinonim za Gr~ku, dok je pominjanje Evrope kod Rimljana samo
u pojedinim slu~ajevima prevazilazilo geografsko zna~enje re~i.
11
Isto tako, mit kao
predstava o trodelnom svetu pre{ao je u srednjevekovnu nauku preko Isidora iz Se-
vilje.
12
Mit o silovanju feni~anske princese Evrope postao je argument ranih hri-
{}anskih otaca pri njihovom obra~unu sa paganskim bogovima, a krivci za takva i
sli~na zlo~ina~ka dela su potom potisnuti na rubove raspredanja legende o Nojeo-
vim sinovima i njihovom naseljavanju sveta.
13
Ako izuzmemo zabele{ku anonim-
nog analiste iz Kordobe, koji je u izve{taju o bitki kod Poatjea, u kojoj je Karlo Martel
733. godine pobedio emira Abd ar-Rahmana, opisao frankovsku vojsku kao Evro-
pejce,
14
moèmo naleteti na pominjanja vrednu upotrebu imena Evropa u karo-
lin{kom carstvu. Tu je to ime istinski prvi put imalo i politi~ko zna~enje, jer se
odnosilo na mogu}i oblik vladavine.
15
Mada je Karlo Veliki, koga su opevali kao oca
Evrope, slavili kao vrh ili svetionik Evrope itd, oznaku Evropa uvek samo
tolerisao
16
i najverovatnije imao {ta da kaè o tome, ona ipak nije bila zapisana ni
u jednom slu`benom dokumentu. Pored toga, samo jedan papa je, u 9. veku, samo
jednom upotrebio re~ Evropa.
17
Evropa je dodu{e bila kori{}ena na volju pesni-
ka koji su laskali mo}nima i pevali im zahvalnice, kao i u~enima koji su je zapisivali
ugledaju}i se i inspiri{u}i se anti~kim autorima. Evropa je bila kulturni amblem i pe-
~at u~enosti.
18
Kada je karolin{ko carstvo po~elo da se raspra~ava, Evropa je ìve-
la uglavnom jo{ samo u se}anjima na svetla vremena Karla Velikog,
19
a sa ponov-
nom obnovom zapadnog carstva kao rimskog carstva pod Otonom, povukla se u
rimski imperijalni re~nik.
20
Iako pojam u 11. veku nije posve zamro,
21
njegova je upo-
treba postala veoma retka i prete`no geografska.
22
Tek u 14. i posebno u 15. veku
23
,
ime Evropa ponovo je u{lo u ~e{}u upotrebu.
Op{te uzev{i, mogu}e je re}i da se re~ Evropa prve dve hiljade godina upo-
trebljavala sporadi~no, da nije imala posebnu va`nost i da nije puno zna~ila mno-
gim ljudima.
24
To je mogu}e pojasniti putem tri glavna ~inioca. Prvo, ako uzmemo
da je Evropa ekskluzivisti~ki pojam, da je uklju~ivao samo tada kada je isklju~ivao,
25
i ako pogledamo na mehanizme uklju~ivanja/isklju~ivanja u pomenutom periodu,
vidimo da Evropa pri tome nije igrala nikakvu ulogu. Opozicije, koje naj~e{}e sre}e-
mo do kraja srednjeg veka, su Grci/varvari, Rimljani/varvari, hri{}ani/nevernici/pa-
gani i Jevreji (i tako|e jeretici, apostati), Latini/Grci ili Zapadnjaci/Isto~njaci, hri{}ani
Toma` Mastnak _ PRONALAZAK EVROPE: HUMNISTI^KI RAT PROTIV TURAKA _ 79
Mark Verlan, Map of The World, 1992
(latinski hri{}ani, katolici)/Saraceni (Agareni). Suprotnosti te vrste su naravno od
klju~nog zna~aja za artikulaciju predstava o naj{iroj zajednici, kojima oni, koji se vide
na jednoj strani, pripadaju. Ukoliko, kao drugo, pogledamo kakve su bile predstave te
vrste, koje su negovali na podru~ju geografske Evrope pred kraj srednjeg veka, me|u
njima ne moèmo na}i Evropu. Najuticajnije me|u njima po sumraku klasi~nog re-
publikanstva su bile carstvo, imperium; Zapad, OcciJens; crkva, ecc|esic; latinski svet,
|ctinitcs; i hri{}anstvo, christicnitcs, ~iji je sinonim ~esto hri{}anska republika, respu-
b|icc christicnc.
26
Kolikogod da se Evropa pojavljivala u terminologiji iz toga vre-
mena, ona nije imala ni integrativne ni mobilzacijske mo}i, koje su posedovale te dru-
ge kategorije. Kao takva, kao tre}e, ona nije bila programski pojam: pojam Evrope nije
nikada pruào smisao programskim zahtevima, nikada nije imao zadatak da ukaè
na odre|eni cilj, ideal, koga bi valjalo ostvariti ili braniti uz pomo} odre|enih ustano-
va ili mera.
27
Sener Ozmen i Ahmet Ogut, Coloring Book, 2004
Stvari su po~ele da se menjaju u 14. veku i, onoliko koliko je u istoriji mogu}e
govoriti o prelomima, promenile se sredinom 15. veka. Evropa je po~ela da prido-
bija sve izrazitije ~uvstvene tonove i mobilizacijsku mo},
28
postala je pojam, koji je
po~eo da deluje kao nosilac zajedni~ke politi~ke svesti Zapada.
29
Kao osoba, koja je
igrala klju~nu ulogu pri artikulaciji tog i takvog pojma Evropa, dakle pri invenciji
Evrope kao politi~ke zajednice, nastupa Enej Silvije Pikolomini, koji je na kraju svoje
humanisti~ke karijere postao papa Pije II.
30
Pikolominiju i njegovim savremenicima
posve}en je ostatak ovoga teksta.
II IZGNATI TURÎNA IZ EVROPE
U granicama prostora sa kojim raspolaèmo mogu}e je samo ukazati na kontekst u
kojem se uspostavila svest o Evropi kao stvarnoj zajednici hri{}ana, i navesti doka-
zno gradivo. Od odlu~uju}eg zna~aja je da se ponovni uspon papstva, po prevlada-
vanju crkvene {izme, odigravao u okolnostima raspada barem na~elno jedinstvene
hri{}anske republike i sve ve}eg drobljenja vlasti, ~iji je pozitivni izraz bilo uspo-
stavljanje zemaljskih vladavina, i za vreme ja~anja osmanskog carstva i turske ofan-
zive na Balkanu i u Sredozemlju. Isto tako, zna~ajno je da je papstvo bilo tesno pove-
zano sa procvatom humanizma.
31
Doga|aj oko kojeg se iskristalisalo novo moèmo re}i geo-politi~ko poimanje
hri{}anskog sveta kao Evrope bilo je tursko osvajanje Carigrada u prole}e 1453. godine.
Sredi{nju ulogu u tom procesu kristalizacije, kao {to smo pomenuli, igrao je Pikolomi-
ni. Iako su humanisti ve} u deceniji pred kona~nim slomom vizantijskog carstva razvi-
li literarni oblik govora protiv Turaka i krsta{kih pisama,
32
i Pikolominija su Turci op-
sedali znatno pre nego {to su do njega doprle uàsne vesti o gubitku Carigrada.
33
Od
svih svojih ìvotnih ideala jedan mu je bio najvi{e pri srcu: podignuti hri{}ane protiv
Turaka i objaviti im rat.
34
Naravno da ìvot posve}en svetom ratu u ono doba nije bio
ni{ta neobi~no, tako da ni raspredanja humanisti~kih misli o Turcima ne moèmo uze-
ti kao posebnost Pikolominija.
35
Pikolominijev prilog evropskoj istoriji jeste u tome {to
je povezao rat protiv Turaka, shva}en kao sveti rat, sa Evropom.
36
Njegova program-
ska, mobilizacijska formula glasila je: Evropu je potrebno po~istiti od Turaka.
Evropa, o kojoj je govorio Pikolomini, be{e geografski preciznije odre|ena
nego ikada ranije. Od posebnog zna~aja jeste to da je Pikolomini u Evropu ubrojao
balkanske zemlje kojima je posvetio posebnu pa`nju.
37
Njegova Evropa je bila mno-
go vi{e od geografskog pojma. Postala je kulturna celina. Po osmanskom zauzima-
nju Carigrada, Pikolomini je jadikovao da je Homera, Pindara, Meandra i druge sjaj-
ne pesnike stigla druga smrt, i da }e gr~ka filozofija biti do kraja uni{tena: àlio se da
je Evropa postala odse~ena od izvora svoje nauke i umetnosti.
38
Pored toga, Evropa
je zbog hri{}anskih teritorijalnih gubitaka, najpre u Africi a zatim u Aziji, postala
istovetna sa hri{}anstvom; jer su hri{}ani sve {to su imali u posedstvu u Aziji, sra-
motno izgubili, pa je hri{}anstvo ostalo ograni~eno na Evropu. Ali niti u Evropi hri-
{}ani vi{e nisu imali mira.
39
Pikolomini je zato pozivao na mir i rat: na mir me|u hri-
{}anima i rat protiv Turaka, mir u Evropi i rat za Evropu.
Tako je geografski odre|ena, kulturno i verski zaokruèna Evropa postala i pozor-
nica i nosilac politi~ke aktivnosti, to jest, politi~ki pojam. Pikolomini je Evropu predsta-
vio kao domovinu hri{}ana. Hroni~ar iz 8. veka, koji je spomenuo sudar izme|u Fra-
naka i Arabljana kod Poatjea, kada su se Evropejci posle bitke vratili u svoje domovi-
ne
40
na svoje posede odnosno, kao {to je zapisao Gibon, u svoje rodne {ume.
41
Za
Pikolominija je Evropa bila pctric. Kada je kao carski govornik nastupio na kongresu
krajem 1454. godine u Frankfurtu, nakon {to je dva sata govorio ccntrc 1urccs, izme|u
ostalog se osvrnuo i na tursku pobedu nad Grcima, koja je ujedno bila i poniènje za La-
tine, i izjavio: U proteklim vremenima smo bili zaista potu~eni samo u Aziji i Africi, da-
kle na tu|oj zemlji, ali sada nam je nanet najteì udarac u Evropi, u na{oj domovini, u
vlastitom domu, u na{em sredi{tu.
42
I kada je upotrebio varijaciju na standardnu
temu razdora me|u hri{}anima, koje su omogu}ile uspehe neprijatelju vere, istakao je
da bi, ukoliko bi hri{}ani ujedinili svoje snage, bilo mogu}e izgnati Turke iz Evrope.
43
Kako ni skup u Frankfurtu ni druga sli~na sastajanja nisu uspela da izazovu
nove krsta{ke ratove, Pikolomini je, odmah po{to postao Pije II, sazvao novi kongres,
tada u Mantovi, koji je trebalo da se bavi odbranom hri{}anske republike.
44
S prak-
ti~ne strane gledi{ta, i taj sastanak je doìveo potpuni fijasko, iako glavna na~ela
nisu bila kompromitovana. Tako je Pije II, kada je izve{tavao o mantovskom kongre-
su franjevaca, zapisao poznatu re~enicu o tome kako smo se, uz velike tro{kove,
trud i nevolje, svi prisutni saglasili da razglasimo kako }emo uz boìju pomo} izba-
citi Tur~ina iz Evrope.
45
U vezi s tim on se sli~no izrazio i u svojim lcmentcrimc:
Turke treba prisiliti, da se povuku iz Evrope, a sultana Mehmeda treba pobediti i
do kraja izgnati iz Evrope.
46
Kada je iz Mantove pisao venecijanskom du`du i sena-
tu, on je govorio o izgonu Turaka iz Evrope, u
pismu Filipu Burgundijskom da je potrebno
Tur~ina izbaciti preko granica Evrope.
47
I da bi
se to dogodilo, da Gr~ka bude ponovo osvoje-
na, Pije se klanjao Bogu i zamolio ga da s milo-
{}u pogleda na svoj narod i podari mu uspeh u
ratu, ratu koji taj narod vodi za njega protiv
njegovih neprijatelja, i tada }e se pevati po ce-
loj Evropi zahvalnice tebi u ~ast
48
Pikolominiju je mogu}e pripisati zaslu-
ge za formulaciju pojma Evrope, koji je odredio
njegovu upotrebu i samim tim samorazume-
vanje hri{}ana kao Evropejaca u ranomoder-
nom dobu
49
, kao i kasnije. Istina je, Pikolomini-
jeve inovacije ne bi bile tako uspe{no i brzo
50
usvojene da sli~an pojam Evrope nisu upotre-
bljavali i njegovi savremenici. U svesti tada-
{njeg sveta nikada nije nedostajala misao da je
Turke potrebno kona~no izgnati iz Evrope.
51
Koliko je Pikolomini uticao na te savremenike
pitanje je koje ovde mora ostati otvoreno; sigurno je pak da je sa ve}inom onih koje
}u navesti komunicirao, i takav uticaj nije mogu}e isklju~iti.
Pogledajmo, najpre, Pijevog prethodnika na papskom prestolu. Nikola V, koga je
Pikolomini podsticao da uspostavi mir ili barem primirje me|u prijateljima vere, tako
da bi bilo mogu}e uperiti oru`je protiv neprijatelja krsta spasenja,
52
je u krsta{koj en-
ciklici, objavljenoj 1453, imenovao proroka Satanovog sina i sultana poznavaoca Anti-
hrista,
53
a nedugo zatim zapisao i da bi Turke trebalo odbaciti od granica Evrope.
54
Ako je Nikola bio poznat za jednog od prvih humanisti~kih papa, njegov naslednik Ka-
likst III be{e manje ugla|en neprijatelj Turaka.
55
I ako je Pikolominijev program izgona
Turaka iz Evrope odstupao od klasi~nog krsta{kog cilja osvajanja Svete zemlje,
56
Kalikst
je pisao florentinskom biskupu o tome kako }e hri{}ani ne samo ponovo osvojiti Cari-
grad, nego i osloboditi Evropu, Aziju i Svetu zemlju.
57
O osloba|anju cele Evrope pi-
sao je tako|e francuskom kralju, i tu svetlu ideju povezao sa ponovnim osvajanjem Sve-
te zemlje kao i, bilo preobra}anjem cele Azije i drugih neverni~kih zemalja, bilo istreblje-
njem nevernika.
58
Etiopijskom kralju je govorio o tome, kako na{i hri{}ani u Evropi
vode rat protiv Turaka, i nadao se, da }e ga pridoboti za saveznika u tom ratu.
59
U pravcu razmi{ljanja o ponovnom osvajanju Svete zemlje, Kaliksta je poku{ao
da inspiri{e Jovan iz Kapistrana, franjevac koji je oduvek bio zagrejan za krsta{ki rat i
koga je njegov biograf dobrih dvesta godina kasnije nazvao apostolom Evrope.
60
Po-
sle pobede nad Turcima 1456. godine pred Beogradom, Jovan je pun odu{evljenja pisao
Maja Radanovi}, Bi}a, 2004.
papi: to je sada dan oslobo|enja hri{}anskog naroda; sada je vreme, da se ispune è-
lje Va{e svetosti da koraknemo dalje i osvojimo ne samo Gr~ku nego i Svetu zemlju Je-
rusalim.
61
Na oslobo|enje Evrope je taj sveti ~ovek mislio ve} godinu dana pre, iako
se tada zadovoljio vizijom izgona nevernika iz Evrope.
62
Jo{ pre toga je o ratu protiv
Turaka i oslobo|enju Evrope pisao krakovski biskup Kapistrana.
63
Jovan iz Kapistrana bio je hri{}anski aktivista. A njegovi, vi{e intelektualni,
savremenici nisu bili ni{ta manje aktivno zauzeti za rat protiv Turaka. I ako su se
humanisti prema onima koji imaju mo} i uticaj pona{ali kao pitome doma}e ìvoti-
nje
64
, Turcima su pokazivali zube. Hri{}anskim vladarima su pisali pisma bu|enja,
sastavljali istorije Turaka i hri{}anskih ratova (u kojima nisu marili za tekstualnu kri-
tiku), u~estvovali u protivturskim pohodima, ustanovljavali vojne redove itd.
65
Po|o
Bra~olini (Poggio Bracciolini) je u pismu Alfonsu Aragonskom, februara 1455, govorio o
izgonu Trojanaca iz Evrope.
66
Me|u humanistima koji su podsticali kralja Alfonsa da
komanduje hri{}anskoj vojsci, istakao se Oracio Romani (Orazio Romani), koji ga je
predstavio kao jedinu nadu za spas Evrope i hri{}anstva, kao i Panoramit koji je u jed-
nom od svojih prvih pisama, koje je pisao kao kraljev sekretar, objavio da je njegov vla-
dar spreman da odstrani Turke iz Gr~ke i da ih tako|e otprati preko granica Evrope.
67
Kada je Joanes Vitez de Zredna (Joannes Vitz de Zredna) 1455. godine na zboru u Noj-
{tatu nagovarao cara na rat protiv Turaka, nije mu objasnio samo to kako je pro{lo
ve} dugo vremena otkako su ovi do{li u hri{}anski svet, da su se najpre preselili iz Ski-
tije u Aziju, a zatim prodrli u Evropu, nego i vi{e aktuelisti~ki pobrojao, koje sve ze-
mlje su u Evropi zauzeli i zatim jo{ ponovio da su Turci zauzeli zemlje Evrope od
tamo do Dunava.
68
Kardinal Besarion (Bessarion) je na martovskom kongresu odu{e-
vljavao prisutne izgonom Turaka ne samo iz Evrope, nego i Azije, i za ponovno osvaja-
nje Svetog groba,
69
direktive, koje su venecijanski senatori poslali po svojem predstav-
niku na tom kongresu, a u kojoj su govorili o tome da je potrebno istrebiti tursko ime
u Evropi
70
i izgnati i istrebiti koliko je god mogu}e tog mo}nog i drskog neprijatelja,
naime Tur~ina.
71
Pri~a o izgonu Tur~ina iz Evrope pre{la je u hronike i istorije. Tako je, na primer,
Metju Desku{i (Mathieu dEscouchy) preneo kako je car u poslanici vojvodi Burgundij-
skom 1454. pisao da je potrebno sakupiti hri{}ansku vojsku, koja bi bila dovoljno jaka,
ne samo da bi se postavila kao brana pred Turcima, nego i za osvajanje zemalja, koje
su zauzeli, i za njihovo proterivanje iz zemalja Evrope.
72
O naporima da se sastavi hri-
{}anska vojska protiv Turaka, koje valja izgnati iz Evrope, ~itamo u cesrcj hrcnici
73
Lodrisio Kriveli (Lodrisio Crivelli) se u De expeJiticne ii cpce ll cJversus 1urccs upu-
tio daleko unazad u istoriju, tamo do arapske ekspanzije i ratova sa Saracenima u
Evropi,
74
a kada je pripovest do{la do bitke kod Beograda, uspeo je zamisliti kako bi
bilo mogu}e izgnati Turke iz cele Evrope.
75
U kojoj je meri tursko pitanje zaista bilo
na dnevnom redu, govori ni manje ni vi{e nego prva nema~ka knjiga, koju je od{tam-
pao Gutenberg, takozvani Turski kalendar za 1455. godinu, u kojem se za svaki me-
sec poziva neki hri{}anski vladar ili narod u rat protiv Turaka, a samo tik pred kraj mo-
èmo pro~itati molitvu Bogu, da pomogne proterivanju zlog Tur~ina i njegov narod,
tako da niko od njih ne ostane ìv ni u Turskoj, Gr~koj, Aziji, ni u Evropi.
76
Prou~avanje doba koje je usledilo samo bi potvrdilo pretpostavku da je, od 15. veka i
nadalje, turska opasnost odlu~uju}e uticala na to da se pojam Evrcpc ra{iri i postane po-
pularan, i ta se rasprostranjenost i popularnost do danas nije smanjila.
77
Evropa kao poli-
ti~ka zajednica oblikovala se u svetom ratu protiv Tur~ina koji je u renesansi postao sim-
boli~ka figura neprijateljskih muslimana.
Zahvaljujemo Tomaù Mastnaku koji nam je ustupio ovaj tekst.
Preveli sa slovena~kog: Ksenija Berk i Slobodan Karamani}
Napomene:
1 Na primer, N. Davis, Eurcpe Histcry, Oxford Univ. Press, New York. Videti: razornu recenziju T. K. Raaba,
History in a Hurry, u: 1he New Ycrr 1imes Bccr keview, 1. 12. 1996. Pre pola veka je zagovarao tezu, da je evrop-
ska istorija istorija svih evropskih naroda gledanih kao celina, kao zajednica, da je Isto~na Evropa istorijski deo
Evrope, O. Halecki, 1he |imits cnJ Divisicns cj Eurcpecn Histcry, Univ. of Notre Dame Press, Notre Dame 1962 (1. izd.
1950), cit. na str. 8. Izraz lEurope europenne, koji naravno ozna~ava Zapadnu Evropu, je upotrebio G. Reynold, |c
jcrmcticn Je |Eurcpe, Fribourg en Suisse s. a. [1944-45], sv. I, str. 55.
2citircm pc en|esrcm prevcJu, 5eries EJitcrs rejcce
3Nc primer M B|cut, The Colonizers Model of the World. Gecrcphicc| Dijjusicnism cnJ Eurccentric Histcry, The
Guilford Press, New York/London 1993.
4Prva istorija Evrope je bila {tampana 1566. godine: Pierfrancesco Giambullari, lstcric JEurcpc; {est godina kasni-
je je Uberto Foljeta (Uberto Foglietta) objavio Ex universc histcric rerum Eurcpce (videti: C. Curicio, Eurcpc 5tcric Ji
un iJec, Vallecchi, Firence 1958, str. 203-5). Istorija Evrope se dakle po~ela pisati vek kasnije, kada je ime Evropa po-
~elo ozna~avati zajedni~ku domovinu zapadnih hri{}ana. Po \anbulariju (Giambullari) Evropa je jedan od tri
glavna dela sveta, i ono {to imenuje istorijom Evrope je istorija tog podru~ja izme|u 800. i 913. godine, iako je u
nju uklju~io, izme|u ostalog, pri~u o arapskoj ekspanziji (Cugini Pomba e comp., Torino 1853, str. 43, 81 sq).
5Me|u retkim izuzecima koji zagovaraju takav stav je D. Hay, rcm kcmcn Empire tc kencisscnce Eurcpe, Met-
huen, London 1953, str. 1; sli~no H. Gollwitzer, Eurcpcbi|J unJ EurcpceJcnre Beitrce zur Jeutchen Geisteseschi-
chte Jes :8 unJ : chrhunJerts, 2. izd., C. H. Becksche Verlagsbuchhandlung, Mnchen 1964, pog. II.2.
6M uhrmcnn, Alexander von Roes: ein Wegbereiter des Europagedankens?, Universittsverlag C. Winter, Heidel-
berg 1994, str. 9.
7lbiJ., str. 11-2. O istori~arskoj konstrukciji Gr~ke kao kolevke Evropske civilizacije videti: M. Bernal, B|ccr thenc
1he jrccsictic kccts cj c|cssicc| civi|izcticn, sv. I: 1he cbriccticn cj ncient Greece :,8-:8, Rutgers Univ. Press,
New Brunswick, N. J., 1987; cf. J. Fontana, 1he DistcrteJ cst keinterpretcticn cj Eurcpe, Blackwell, Oxford/Cam-
bridge, MA. 1995, 1. pogl. (u zbirci Stvarati Evropu).
8Taj duh, koji je uvek duh slobode, po pravilu obuhvata staru Gr~ku, stari Rim i hri{}anstvo. Popularna teza o se-
kularizaciji donekle zaplete stvar, ali u osnovi se Evropa vidi kao zajednica svih naroda, koja je pod dobrim okol-
nostima u malim, ali raznolikim celinama usvojila i razvila nasle|e gr~ko-rimske civilizacije, koje je preoblikovalo i
podiglo na vi{u ravan hri{}anstvo, i tako tim slobodnim narodom izvan anti~kog carstva omogu}ilo dostup do ve~-
nih vrednosti pro{losti. Halecki, cp cit, str 17. Danas je evropski duh nadenuo oblik selektivnih istorijskih vi-
deo spotova i vrlo popularnih enciklopedija: A Compagnon i J. Seebacher, |Esprit Je |Eurcpe, Flammarion, Pariz
1993. Cf. zajedljive napomene G. Barraclough, Histcry in c chcnin Wcr|J, Greenwood Press. Westport, Conn., 1984.
(1. izd.1956).
9Najopse`nija me|u tim istorijama je: Curicio, cp cit. Pionirsko delo je W. Fritzmeyer, christenheit unJ Eurcpc Zur
Geschichte Jes eurcpcische kevc|uticnen unJ Jer chcrcrter Jer Ncticnen, 1. izd. 1931. (str. 34.56 u 2. izd., Europa Ver-
lag, Zrich/Wien 1951); fa{isti su priredili veliki me|unarodni simpozijum o Evropi u Rimu: ccnvernc Ji scienze
mcrc|i e stcriche, :-zo Ncvembre :z-lX, 1emc. |Eurcpc, Reale Academia dItalia, Rim 1933.; Ncticnc|sczic|istische
Mcnctshejte, (/:z) gde su iscrpno izve{tavali o doga|aju (o nacisti~kom preporodu Evrope cf. P. Kluje, Na-
tionalsozialistische Europaideologie, Vierte|jchreshejte jur Zeiteschichte, 3 (1955)); cf. tako|e Reynold (koji je bio u
Rimu), cp cit. Me|u delima koja su iza{la deceniju i po nakon Drugog svetskog rata, pomenuo bih, pored Kuricija, i
predavanja F. Chaboda u godinama 1943-1944 i 1947-48 (upotrebljavam 10. izd.: 5tcric Je||iJec JEurcpc, ur. E. Se-
stan I A. Saitta, Laterza, Bari 1991); P Brezzi, kec|tc e mitc Je||Eurcpc Jc||cntichtitc c| icrni ncstri, Editrice Studi-
um, Rim 1954; H. Gollwitzer, Zur Wortgeschichte und Sinndeutung von Europe, 5cecu|um, 2 (1/1951), i Eurcpcbi|J
(1. izd. 1951); J. Fisher, Oriens - OcciJens - Eurcpc Berijj unJ GeJcnre Eurcpc in Jer spcten ntire unJ im jruhen
Mitte|c|ter, Franc Steiner, Wiesbaden 1957; D. Hay, Sur un problme de terminologie historique: Europe et
chrtient, Dicene, br. 17, 1957, i Eurcpe 1he Emerence cj cn lJec, Edinburgh Univ. Press 1957 (upotrebljavam re-
vid. 2. izd., isti izdava~, 1968; slov. prev. S. Knop: ZPC, Ljubljana 1995); A. Annoni, |Eurcpc ne| pensierc itc|icnc Je|
settecentc, Marzorati, Milano 1959; B. Voyenne, Histcire Je |iJee eurcpeenne, 3. izd., Payot, Pariz 1964 (prvi put iza-
{lo kao etite histcire Je |iJee eurcpeenne, 1853). Krajem 50-ih godina je sve manje publikacija na tu temu. cj D. de
Rougemont, Vint-huit siec|es JEurcpe |c ccnscience eurcpeenne c trcvers |es texts JHesicJe c ncs jcurs, Payot Pa-
riz. 1961. (prigodnih ~lanaka na evropske teme tog autora ima za nekoliko knjiga); J. B. Duroselle, | iJee JEurcpe
Jcns |histcire, Danol, Pariz 1965; R. H. Foerster, Eurcpe Geschichte einer pc|itischen lJee, Nymphenburger Verlags-
handlung, Mchem 1967; J. Tazbir, Poland and the Concept of Europe in the Sixteenth-Eighteenth Centuries, Eu-
rcpecn 5tuJies keview, 7 (1977); ctes Ju cc||cque interncticnc| sur |c ncticn JEurcpe, Travaux du Centre de recher-
ches sur la civilisation de lEurope moderne, P.U.F., Pariz 1963; R.-J. Sattler, Eurcpc Geschichte unJ rtuc|itct Jes Be-
rijjes, Albert Limbach, Braunschweig 1971; |c ccnscience eurcpeenne cu XV et XVl siec|e, ctes Ju cc||cque internc-
ticnc| crcnise c |Ecc|e Ncrmc|e 5uperieure Je cunes i||es (o septembre - cctcbre :8o), Collection de lEcole
Normale Suprieure de Jaunes Filles, Pariz 1982; tematski sklop u Histcry cj Eurcpecn lJecs, 1. (1/1980). U 90-im go-
dinama je zanimanje za istoriju pojma Evrope opet ve}e, iako manje u odnosu na poplavu evropofilske literature.
Videti: H. Mnkler, Europa als politische Idee. Ideengeschichtliche Facetten des Europabegriffs und deren aktuel-
le Bedeutung, |evicthcn, 19 (4/1991); B. Karageorgos, Der Bergriff Europa im Hoch- und Spzmittelalter, De-
utsches rhiv jur Erjcrschun Jes Mitte|c|ters, 48 (1/1992); M. Furhrmann, cp cit, K. Leyser, Concepts of Europe in
the Early and High Middle Ages, u Leyser, ccmmuniccticns cnJ cwer in MeJievc| Eurcpe 1he ccrc|inicn cnJ Ot-
tcnicn centuries, ur. T. Reuter, The Humbledon Press, London/Rio Grande 1994; M. Liessmann, Der ujcn Jes
benJ|cnJes Eine kercnstrurticn Eurcpcs, Sonderzahl, Wien 1994; G. Delanty, lnventin Eurcpe lJec, lJentity,
kec|ity, St. Martins Press, New York 1995, pog. 1; i tematski brojevi cst cnJ resent, br. 137, 1992; Histcry Wcrrshcp
curnc|, br. 33, 1992; i|czcjsri vestnir/ctc phi|cscphicc, 14 (2/1993); 1he Wi|scn ucter|y, 21 (1/1997).
10D. Hay, Europe Revisited: 1979, Histcry cj Eurcpecn lJecs, 1 (1/1980), str. 1; Fuhrmann, cp cit, str. 14.
11Ibid., str. 13-15; cj Chabod, cp cit., 29. Detaljnije u Fischer, cp cit., prva poglavlja, posebno str. 41, da je re~ Evro-
pa bila jo{ u 5. veku, prvi put kod Herodota, upotrebljena u smislu koji je prevazilazio sam geografski pojam.
12Etymc|cicrum sive criinum |ibri XX, ur. W. M. Lindsay, Oxford Univ. Press 1911, XIV, ii, 1-3; XIV, iv, 1.
13Npr. Avgustin. De civitcte Dei, Harvard Univ. Press i William Heinemann Ltd., Cambridge, MA/London 1960,
XVIII, 12; Fischer, cp cit., str. 8-9. Krajem 16. veka, mit je rehabilitovao geograf Gerhardus Mercator (vidi: Liesmann,
cp cit., str. 20), a ve} samu pomisao da bi taj odvratni mit mogao da simbolizuje vrednosti na{e celine je ener-
gi~no odbacio Duroselle, cp cit., str. 20. O legendi o Nojeovim sinovima, a pre svega o Jafetu, koji je vaìo za pretka
Evropejaca, videti: Hay, Eurcpe, pogl. 1; Fischer, cp cit, str. 1019; za kasniji period D. C. Allen, 1he |eenJ cj Ncch, ke-
ncisscnce kcticnc|ism in rt, 5cience, nJ |etters, Univ. of Illinois Press, Urbana 1963.
14Nakon sedam dana, koliko je bitka trajala, analista je zapisao, diluculo prospiciunt Europenses Arabum temto-
ria; kako su videli da su {atori bili prazni, i da se arapska vojska povukla, Europenses vero [...] in suas se leti reci-
piunt partias. Cit. U Fischer, cp cit., str. 51. Moderni istori~ari su o toj bici, koju su savremenici jedva opazili, izgra-
dili mit o Poatjeu kao spasiocu hri{}anske Evrope. F. Cardini, ||e rcJici Je||c ccvc||eric meJievc|e, la Nuova Ita-
lia, Firence 1981, str. 269. Edvard Gibon (Edward Gibbon) je smatrao bitku kod Poatjea doga|ajem koji je promenio
svetsku istoriju; da nije bilo Martela, pisao je, u njegovim bi danima na Oksfordu obrezanim ljudima predavali lu-
rcn (Dec|ine cnJ jc|| cJ the kcmcn Empire, Frederic Warne and Co., London s. a, sv. 3, str. 253-4). Nakon pobede, Mar-
telova vojska je plja~kala hri{}anske zemlje na jugu dana{nje Francuske isto tako temeljno, kao {to bi i arapska voj-
ska, da je potukla Franke. P. R. L. Brown, 1he kise cj Western christenJcm 1riumph cnJ Diversity, D zoo-:ooo,
Blackwell, Cambridge, MA./Oxford 1996. str. 255.
15Detaljno Fischer, cp cit, str. 77 sq, koji govori u tom kontekstu o politi~kom pojmu Evrope; sli~no: Gollwitzer,
Eurcpcbi|J, z izd., str. 27-28; Mnkler, cp cit, str. 530; F. Oakley, 1he crucic| centuries 1he MeJicevc| Experience, Ter-
ra Nova Editions, London 1979, str. 29; H. Fichtenau, 1he ccrc|inicn Empire, Medieval Academy of America i Univ.
of Toronto Press, Toronto, Buffalo, London 1978, str. 64. Videti tako|e: W. Ullman, 1he Grcwth cj cpc| Gcvernment
in the MiJJ|e es stuJy in the iJec|cicc| re|cticns cj c|ericc| tc |cy pcwer, Methuen & Co. Ltd., London 1955, str.
105-113.
16Fischer, cpcit, str. 78.
17Leon IV. u polemi~kom pismu u Bizant: Fischer, cpcit, str. 92-93.
18Leyser, cp cit, str. 7-8, 10; Fuhrmann, cpcit, str. 24; Gollwitzer, Zur Wortgesch, str. 165; Chabod, cp cit, str. 29,
tvrdi da se upotreba re~i Evropa tada uvek odnosila na geografiju.
19Fuhrmann, cp cit, str. 25; Fisher. cp cit, str. 88 sq.
20Fisher, cp cit, str. 94, 99 sq.
21lbiJ, str. 4.
22Fuhrmann, cp cit., str. 35, argumentovano tvrdi da je u ~itavoj krsta{koj literaturi uzaludno traìti ime Evropa.
Nekoliko primera u T. Mastnak, Etni~ko ~i{}enje kao temelj Evrope, u: Hay, Eurcpe, str. 154, i Mastnak, lristjcnstvc
in Mus|imcni, ZPC, Ljubljana 1996, str. 75, 150; tradicionalnu podelu naseljenog sveta na Evropu, Aziju i Afriku uz
ispravku Plinijevog mnenja, da je Evropa ve}a od Azije, jer Azija zauzima vi{e od pola sveta, i sve osim Evrope i
Afrike preuzima Rodèr Bejkon (Roger Bacon) (1he Opus Mcjus, ur. R. B. Burke, New York 1962, sv. I, str. 203, 328 i
372); sli~no, Evropa nastupa kod Dantea (vidi: Fritzmayer, cp cit., str. 79; Chabod, cp cit., str. 35 sq.; Curcio, cp cit., str.
149 sq); J. K. Wright, 1he Gecrcphicc| |cre cj the 1ime cj the cruscJes stuJy in the Histcry cj MeJievc| 5cience cnJ
1rcJiticn in Western Eurcpe, American Geographical Society, New York 1925, str. 258, smatra da su pisci u doba kr-
sta{kih ratova imali jedinstveno mi{ljenje, da se radilo o podeli sveta na tri dela: Aziju, Libiju ili Afriku i Evropu.
23Fuhrmann, cp cit, str. 25. sq., vidi su{tinsko pomeranje u poimanju Evrope kod Aleksandra iz Rojesa, krajem 13.
veka, iako se radilo o izolovanom primeru. U pribli`no isto vreme je o Evropi govorio Bruneto Latini (Brunetto Lati-
ni), mada ne{to vi{e konvencionalno. Vidi: |i |ivres Jcu trescr, ur. F. J. Carmody, Univ. of Univ. of California Press,
Berkley/Los Angelos 1948, I, cxxi, 2 (Toute la terre est devise en. iii. parties itd.); I, cxxiii, 1 (Europe est une partie
de la terre itd.). P. Burke, Did Europe Exist before 1700, Histcry cj Eurcpecn lJecs, 1 (1/1980), str. 23, zapisao je da
se re~ Evropa po~ela ~e{}e upotrebljavati u 13. i 14. veku i pri tome se poziva na Heja (Hay), Eurcpe, koji u vezi sa
tim govori o 14. i 15. veku.
24Burke, cp cit, str. 23.
25Taj momenat je nagla{en posebno u: Mkler, cp cit, npr. str. 530. Dosta zna~ajnih zamisli kako to prevazi}i u:
Delanty, cp cit., str. 9-15, pogl. 10, koji je sebi postavio zadatak ponovnog vrednovanja evropske ideje, Dru{tve-
ne Evrope (u suprotnosti sa Evropom dràva), Evrope Gra|ana i evropejstva, povezanih politikom dru{tva u
smislu civilnog dru{tva, i jo{ nekih sli~nih radikalnodemokratskih besmislica. Fontana, cp cit., str. 168, agituje za
multidimenzionalnu istoriju i ponovno uspostavljanje raznolikosti na{e evropske kulture, uz veliku naklonost
prema pogledu od dole, za Evropu sa one strane neugodnih sekvenci evropske istorije (koje se tu tako|e povla-
~e unazad do stare Gr~ke), mada se u ovom slu~aju radi, pre svega, o dostojnoj akademskoj produkciju.
26Videti: posebno Wallach, cp cit.; Fontana, cp cit., pogl. 1 i 2; Fischer, cp cit.; Fritzmayer, cp cit., uvodno pogl.; Cha-
bod, cp cit., pogl. 1. Hay, Sur un probl., str. 50, i Chabod, cp cit., str. 33, 42, 47, sna`no nagla{avaju da je (poslekar-
lin{ko) srednjevekovno jedinstvo Zapada ozna~avano sa christicnitcs; vidi: Mastnak, lristijcnstvc, 2. pogl. (sa refe-
rencama koje slede). cj Burke, cp cit., str. 23, da je Evropa u srednjevekovnom repertoaru pojmova, koji su izra-
àvali kolektivni identitet, zauzimala relativno minorno mesto.
27Fuhrmann, cp cit, str. 25.
28Hay, Eurcpe, str. 73.
29Fritzmeyer, cp cit, str. 28; cf. Hay, Eurcpe, str. 72-73. U 15. veku je pojam Evrope na novo skovan i doveo je do ja-
sne artikulacije svesti o Evropi. Karageorgos, cp cit, str. 144.
30Istori~ari koji su se bavili tim pitanjem se po pravilu slaù kako sa vremenskim odre|enjem pronalaska Evrope,
tako i sa Pikolominijevom ulogom u tome. Videti: Wallach, cp cit., str. 51-52; Fritzmayer, cp cit., str. 18-29; Gollwitzer,
Zur Wortgesch str. 166, 167, i Eurcpcbi|J, 1. izd., str. 41, 46; Hay, Sur un probl., str. 51, i Europe rev., str. 2; C. Cur-
cio, Formazione e sviluppi dellidea europea, U|isse, 2. (4/1948), str. 481, i Eurcpc, str. 180; Foester, cp cit., str. 81 sq.;
Mkler, cp cit., str. 531; Fuhrmann, cp cit., str. 37; Hale, cp cit., str. 3; Burke, cp cit., str. 23; Fischer, cp cit., str 151.
Gieysztor, ctes Ju cc||cque, str. 8, je upozorio, da se izraz Evropa u 15. veku pojavio tako|e u Poljskoj, Ma|arskoj,
kao i u Litvaniji i [leziji. Retki izuzeci su [abo (Chabod), koji prelomnu ulogu pripisuje Makijaveliju (cp cit., str. 48
sq.; pored toga, videti: str. 44, gde priznanje za to daje tako|e i Pikolominiju), i Voyenne, cp cit., koga je Kucio (Cur-
cio) (Europa, str. 43) diskvalifikovao kao federalisti~ku propagandu, a na ìvce je o~ito i{ao i Heju (Europe rev., str.
2-3) kako svojim elegi~nim jezikom, koga sebi dozvoljavaju Francuzi, tako i istinskim budala{tinama. Me|u ta-
kvim budala{tinama i brbljanjima (koje impresioniraju kakvog radikalnog demokratu: videti: Etienne Tassin,
Europe: A Political Community?, u: Dimensicns cj kcJicc| Demccrccy |urc|ism, citizenship, ccmmunity, ur. Ch.
Mouffe, Verso, London/New York 1992), gde se recimo pojavljuje mi{ljenje da je 13. vek velika prekretnica: Hri-
{}anstvo umire [...] Evropa, ili ra|e, ideja Evrope, je ta koja }e, kada se ponovo podigne iz pepela, svaki put biti po-
zvana da ga nasledi; ili kako Pjer Doboa (Pierre Dubois) u De recuperrcticne 1erre 5cncte predlaè istinski nacrt za
evropsku federaciju koji potom ozna~ava ulazak evropske ideje strictc sensu u istoriju. (3. izd., str. 53-54). Doboa
o Evropi ne govori (cj. Mastnak, lristjcnstvc, str. 216 sq).
31cj. Pfeffermann, Die Zuscmmencrbeit Jer kencisscncepcpste mit Jen 1urren, Mondial Verlag Ag., Winterthur
1946, str. 45; D. Hay, 1he ltc|icn kencisscnce in its Histcricc| BccrrcunJ, 2. izd., Cambridge Univ. Press 1977, str. xv.
32ViJi. G Vcit, Enea Silvio de Piccolomini als Papst Pius der Zweite, und sein Zeitalter, Georg Reimer, Berlin 1856-
63, sv. II, str. 92; R. Black, BeneJettc ccc|ti cnJ the |crentine kencisscnce, Cambridge Univ. Press 1985, str. 232; kao
primer tog ànra vaì Orctic exercitcticnis rctic Alamana Rinu~inija (Alamann Rinuccini) (Rinuccini, |ettere eJ
crczicni, ur. V.R. Giustiniani, Leo S. Olschki, Firence 1953, str. 3-10; cj. V.R. Giustiniani, |cmcnnc Humcnismus,
Bhlau Verlag, Kln/Graz 1965, str. 87 sq.).
33Ve} na bazelskom crkvenom skupu 1436. je govorio o turskoj opasnosti. Videti: Black, cp cit., str. 228-229, kao i
brojna pominjanja Turaka u: Der Briejwechse| Jes Enecs 5i|vius iccc|cmini, ur. R. Wolkan, cntes rerum custriccc-
rum, sv. 61(I/1), 62 (I/2), 67 (II), 68 (III), Alfred Hlder, Wien 1909-18, nova horribila: pismo S. Cacciju, 12. 7. 1453, ibiJ.,
III, str. 188.
341he ccmmentcries cj ius ll, ur. L. C. Gabel i F. A. Gragg, Smith College Studies i History, sv. 22, 25, 30, 35, 43, Nort-
hampton, MA, 1936-57, II, str. 115.
35O humanistima i turskom pitanju u 15. veku, videti: Black, cp cit.; R. Schwoebel, 1he 5hcJcw cj the crescent
1he kencisscnce lmce cj the 1urr
36Nc vecmc cestu upctrebu reci Evrcpc rcJ irc|cminijc upczcrcvc. Hcy, Europe, str. 86; tako|e: Hay, ibiJ., str.
86-7, kao i: Fritzmayer, cp cit., str. 28, pripisuju Pikolomoniju uvo|enje prideva evropski. O svetom ratu vidi:
npr. Raynaldus, nnc|es ecc|esicstici cb cnnc McXXcVlll, sv. 10, Lucca 1753, str. 1a, 2b. Pikolomini je poimao rat pro-
tiv Turaka kao krsta{ki rat, {to je definisao kao ne{to {to bi se konvencionalno nazvalo pohodom protiv nevernika,
na koji ukaz daje papa. Videti: Aeneas Silvius, Die Geschichte lciser rieJrich lll, Dykschen Buchhandlung. Leipzig
1889-90, sv. II str. 103.
37Videti: cp cit., str. 24; Karageorgos, cp cit., str. 147 sq. Potpuno je druga~iji bio pogled enciklopedista s kraja 13.
veka. Za Latinija, cp cit, I, cxxiii, 15, Evropa se zavr{avala Balkanom. Prema opisu geografske evropske Gr~ke/Make-
donije i Dalmacije, Latini je zapisao, da je u unutra{njosti la terre de Trace, ou li barbarin sont. Prema Pikolomini-
ju bi upravo tu trebalo braniti Evropu od civilizacijski manjevrednim Azijatima.
38Pismo Kuzanskom, 21.7.1453, Wolan, III, str. 209 sq; cf. papi Nikoli V, 19.6./12.7.1453, ibiJ, str. 200.
39Kuzanskom, ibiJ, str. 211-2. Cf. Comment., II, str. 192, da bi, ukoliko bi Turci podjarmili celu Evropu, bilo uni{te-
no hri{}anstvo.
40Videti: cp. str. 14.
41Op cit., sv. 3, str. 255.
42Cit. u: Widmer, Biographische Einleitung, u cpst ius ll usewch|te 1exte cus seinen 5chrijten, ur. B. Widmer,
Benno Schwabe & Co., Basel/Stuttgart 1960, str. 82, i Karageorgos, cp cit., str.149. Cf. pismo Nikoli V, 19.6./12.7.1453,
gde Pikolomini izme|u ostalog kaè da gubitak Jerusalima, Ake, Antiohije nije mogu}e uporediti sa dana{njom ka-
tastrofom: na{e stare zemlje su bile izgubljene u Aziji i na tu|oj zemlji, sada nas je neprijateljska ruka odstranila u
Evropi na na{em vlastitom tlu. Otkako su Turci osvojili najmo}niji hri{}anski grad, i to u Evropi, [s]ada Mehmed
vlada nad nama. Wolkan, III, str. 201. Videti tako|e ve} cit.: pismo Kuzanskom, ibiJ., str. 212: koliko god da su neiz-
merni bili gubici u Aziji, ipak je bilo podno{ljivije izgubiti zemlje, koje su hri{}ani imali na neprijateljskoj zemlji,
nego biti izgnan sa onih koja su utemeljena na na{em vlastitom tlu, i nekada pripadala hri{}anima. U oba slu~a-
ja, Pikolomini upotrebljava re~ sc|um, koji tako|e moè ozna~ati domovinu.
43nnc|es ecc| str. 4a.
44ccmment, II, str. 117; VIII, str. 515.
45nnc|es ecc, str. 281a; navedeno i u Wadding, nnc|es mincrum seu 1rium crJinum c 5 rcnciscc institutcrium,
3. izd, zv. XIII, Quaracchi 1932, str. 180.
46lbiJ, XII, str. 816.
47G. B. Picotti, |c Jietc Ji Mcntcvc e |c pc|iticc Je Venezicni, Premiata tipografia loberia emiliana, Venecija 1912,
dokumenti XII i XVII, str. 415, 424. cj Piccolomini, De viris i||ustribus, ur. A. Van Heck, Biblioteca Apostolica Vatica-
na, Vatikan 1991, str. 52.
48ii cJ Deum crctic, nnc|es ecc|, str. 362a.
49Sattler 1971, str. 35-36. cj Karageorgus, cp cit, str. 150, da je humanisti~kom papi Piju II po{lo ta rukom da pri-
premi pobedni~ki mar{ re~i Evropa u novom veku.
50Ve} za vreme Karla V taj se novi pojam Evrope, kojeg je koncipirao Enej Silvije Pikolomini, uveliko ustalio me|u
obrazovanima i politi~ko odgovornima.
51M. Betza, Der Kreuzzug gegen die Trken ein europisches Problem, kevue histcrique Ju suJ-est eurcpeen, 19
(1/1942), str. 59.
52Cit. Pismo Nikolaju V., cp cit, str. 201.
53Vidi: Voigt, cp cit, II, str. 95. O Nikolinoj potpori borbi protiv Turaka videti: K Pleyer, Die c|itir Nirc|cus V, W.
Kohlhammer, [tutgart 1927, str. 108 sq
54Brcci ncJbisrupimc, bisrupimc itJ, :o :, Annales min., XII, str. 204.
55Feferman, cp cit, str. 34, ozna~io ga je za jedinog papu u 15. veku, koji je pored toga {to je, kao i svi ostali, u ratu
protiv Turaka video sredstvo za ja~anje vlasti svete stolice istinski mrzeo islam. Da bi sakupio sredstva za rat pro-
tiv muslimana, uspostavio je tijaru, prodao mitru i skoro sav pribor za jelo. lbiJ, str. 39. Kalikst je naime pisao o Mu-
hamedu kao |avoljem sinu i o istrebljenju diaboli~ne sekte odba~enog i verolomnog Muhameda in pcrtibus Ori-
entc|ibus. ucJ si cb|itus juerc tui Hierusc|em, cb|ivicni Jetur Jexterc mec, itd. Razmi{ljao je o potpunom brisa-
nju muhamedanskog naroda. nnc|es min, XII, str. 284, 440.
56Hay, Eurcpe, str 8
57Annales eccl., str. 82a; cj str. 85a, gde je ista misao izraèna bez upotrebe re~i Evropa; za uì geografski pojam
Evrope kod Kaliksta vidi: str. 38a. Treba dodati da je i Pikolomini razmi{ljao o ratu protiv isto~nih naroda, i o po-
bedi ne samo nad Turcima nego i nad Saracenima i ostalim varvarskim narodima, kao i na osvajanje ne samo
Gr~ke ve} i Azije, Libije i Egipta. Pismo Kuzanskom, cp cit, str. 215; ccmment, III, str. 226; XII, str. 817. Pretpostavio
je i plan za evropsko raspar~avanje Turske. L. Pastor, 1he Histcry cj cpes, jrcm the c|cse cj MiJJ|e es, zv. III, Ke-
gan Paul, Trench, Trbner & Co., London 1894, str. 324.
58nnc|es min, XXII, str. 440.
59lbiJ, str. 487.
60O Kapistranovom organizovanju krsta{kog rata videti: J. Hofer, chcnnes vcn ccpestrcnc Ein |eben im lcmpj
um Jie kejcrm Jer lirche, Tirolia, Innsbruk, Wien, Mnchen 1936, pogl. 13 i 14; E. Jacob, chcnnes vcn ccpistrcnc, I.
deo: Dcs |eben unJ Wirren ccpistrcns, Max Woywod, Breslau 1903, str. 112 157. Otac Jakob (Pater Jacob) se nije
slagao sa tim da je Kapistrano Turke uvek nazivao samo psima i veoma se ljutio ako bi neko govorio o Muha-
medu druga~ije nego o psetu. lbiJ, str. 135. G. Barbjero je Kapistrana nazvao Apostolus Europae, i zalagao se
za njegovu kanonizaciju. lbiJ, str. 214, op. 285. [tavi{e, ve} su Kapistranovi savremenici, krakovski nadbiskup i je-
dan vlasnik zamka iz istog grada, godine 1462, kad je po~ela kampanja za kanonizaciju, me|u argumentima za nju
naveli, da je Kapistrano bio aktivan i u sada{noj Isto~noj Evropi, i da je delovao u ve}em delu Evrope, odnosno,
u celoj Evropi. nnc|es min, XIII, str. 254, 258.
61nnc|es, str. 81a; nnc|es min., XII, str. 431.
62Pismo Kalikstu III, 21. 7. 1455. lbiJ, str. 295. O Evropi je pisao i u pismu papi mesec dana pre, ibiJ, str. 293.
6316.8.1454, ibiJ, str. 232.
64Schmugge, cp cit., str. 6.
65Zbog nedostatka prostora upu}ujem na op. 35, i dodajem Pietro Apollonio Colazzo, l| |ibrc sin qui ineJitc Je||e epi-
stc|e c ic ll per |c crccictc ccntrc i 1urchi, ur. S. Grosso, Tipografia Miglio, Novara 1877; o Kuzanskom: E. Meuthen,
Die |etzten chre Jes Nichc|cus vcn lues Bicrcphische Untersuchunen ncch neuen ue||en, Westeutscherverlag,
Kln / Opladen 1958, str. 47-55, 104, 213; i J. E. Biechler, 1he ke|iicus |cnuce cj Nichc|cs cj cusc, American
Academy of Religion and Scholars Press, Missoula, Montana 1975, str. 41-2.
66|ettere, ur. H. Harth, sv. III, Leo S. Olschki, Firence 1987, str. 323; cj pismo Frideriku III, dec. 1455/jan. 1456, ibiJ, str.
382-3. Po|o pi{e 1eucri u skladu sa teorijom o trojanskom izvoru Turaka.
67J. H. Bentley, c|itics cnJ cu|ture in kencisscnce Ncp|es, Princeton Univ. Press 1987, str. 163, 166.
68Johannez Vitz de Zredna, Orcticnes in ccusc expeJiticnis ccntrc 1urccs hcbitce item ence 5y|vii epistcce cJ
eunJem excrctce : - :,, Budapest 1878, str. 16, 19.
69Vast, cp cit, str. 239.
70Picotti, cp cit, dokument XXIII, str. 448 ; sli~no dok. XXVIII, str. 462.
71IbiJ, dokumenat XXIIII, str. 452.
72chrcnique Je Mcthieu JEsccuchy, ur. G. du Fresne de Beaucourt, zv. 2, Jules Renouard et C-ie , Paris 1863, str. 363.
73cesrc rrcnirc BeneJirtc chnsJcrjc, ur. J. Mikulka, Krajsk nakladetelstv, Ostrava 1959, str. 46-7.
74Ime Evropa pominje se u toj zvezi na str. 15, 16, 27.
75Op cit, str. 71.
76Den vblen turken vnd sin folck zuuertiben / Vnd dz sie ir keinen lebendig lassen blyben / Wedder in turky, gre-
cie, asye noch eropa 1urrenrc|enJer cuj Jcs chr :, ur. A. Bieling, Kubasta & Voigt, Be~ 1873, str. 22 (v. 188-90).
77Gollwitzer, Eurcpcbi|J, 2. izd., str. 25; cj Hay, Eurcpe, str. 88-9; Mnkler, cp cit, str. 526, 531; Hale, cp cit, str. 5,
Fritzmeyer, cp cit, str. 14; Burke cp cit, str. 24.
Bashir Borlakov, Untitled, 2002
Habermasov i Deridin esej treba razumeti kao odgovor na pismo osmorice, objavljeno 31. januara
2003, u kojem, pod vo|stvom Velike Britanije i [panije, osam zemalja Evropske Unije, kao i zemlje
koje joj pristupaju, javno proklamuju svoju podr{ku ameri~koj spoljnoj politici. Nasuprot tome, Ha-
bermas i Derida pozivaju na spc|jnc-pc|iticru cbncvu Evrcpe, koja se ne moè ostvariti bez postojanja
jeJne ctrcrtivne ru|turne vizije. Subjektom te obnove Evrope, Habermas i Derida smatraju onaj deo
avangradne Evrope koji bi bio sposoban da preuzme ulogu lokomotive u stvaranju jednog kosmopo-
litskog poretka i to, pre svega, nasuprot utilitaristi~koj, militaristi~koj i nemoralnoj ameri~koj politici.
Dva datuma ne bi trebalo da zaboravimo: dan
kada su novine svoje ~itaoce zapanjile saop{tenjem o pozivu na lojalnost Bu{u, koji
je {panski premijer, stoje}i iza le|a svom kolegi iz Evropske Unije, uputio za rat ras-
poloènim evropskim vladama; isto tako ni 15. februar 2003, kada su demonstranti
u Londonu, Rimu, Madridu i Barseloni, Berlinu i Parizu reagovali na ovaj ~in. Ove bi
demonstracije, retrospektivno posmatraju}i, zahvaljuju}i svojoj istovremenosti i
masovnosti re~ je o najve}im demonstracijama odrànim u periodu posle Drugog
svetskog rata u istoriju mogle u}i kao signal nastanka evropske javnosti.
Moralno opscena podela rada je u te{kim mesecima, koji su prethodili ratu u
Iraku, izazvala ~itave bujice ose}anja. Velika logisti~ka operacija nezaustavljivog
prodiranja vojske preplitala se sa grozni~avom angaòvano{cu humanitarnih orga-
nizacija. Ovaj spektakl odigravao se neometano pred o~ima stanovni{tva Evrope,
koje bi usled nemogu}nosti preduzimanja li~ne inicijative moglo biti `rtva.
(Sa)ose}anje je bez sumnje bilo ono {to je celokupno stanovni{tvo Evrope podiglo na
noge. Rat je, istovremeno, Evropljanima probudio svest o ve} duè vremena prisut-
nom neuspehu zajedni~ke spoljne politike. Kr{enje ljudskih prava je, kako u celom
svetu tako i u Evropi, pokrenulo spor oko budu}nosti me|unarodnog poretka.
(...)
Novim ustavom dobi}emo evropskog ministra spoljnih poslova. Ali, koja je svrha
novog ustava, ako se vlada i dalje nije sloìla oko zajedni~ke politike? Fi{er bi, i da
POSLE RATA:
PONOVNO RO\ENJE
EVROPE
@ak Derida i Jirgen Habermas
preuzme novu funkciju u vladi, i dalje ostao vezanih ruku, ba{ kao i Solana. Za sada
su samo vode}e dràve Evropske Unije spremne da odgovore na zahteve Unije. Ali
{ta ako jedino ove zemlje imaju jednake li~ne interese? Ako Evropa ne èli da se
raspadne, ove zemlje moraju da primene u Nici uspostavljen mehanizam poja~ane
saradnje, kako bi se u Evropi razli~itih brzina zajedni~kom spoljnom, bezbedno-
snom i odbrambenom politikom krenulo iz po~etka.
Ovo }e pak izazvati nastanak jedne centrifugalne sile ~ije delovanje, posma-
trano u duèm vremenskom periodu, ne}e zaobi}i ni ostale ~lanice bar ne one u
evropskoj zoni. U okviru budu}eg evropskog ustava ne sme i ne moè biti nikakvog
separatizma. Biti razvijeniji, u ovom kontekstu, ne zna~i biti i izop{ten. Avangardni
deo Evrope ne sme se zatvoriti u neku malu Evropu; on mora kao toliko puta ra-
nije biti lokomotiva.
(...)
U ovom se svetu ne isplati puko svo|enje politike na koliko glupu toliko i skupu
alternativu rata i mira. Kako bi uspostavila balans sa hegemonijalnim utilatirali-
zmom Sjedinjenih Dràva, Evropa mora ista}i svoj zna~aj na me|unarodnom ni-
vou, kao i u okvirima Evropske Unije. Pri stvaranju nove svetske unutra{nje poli-
tike Evropa mora iskoristiti svoj uticaj u svetskim privrednim vrhovima i u insti-
tucijama Svetske trgovinske organizacije, Svetske banke i Me|unarodnog mone-
tarnog fonda.
(...)
Postoje li istorijska iskustva, tradicije i dostignu}a koja kod Evropljana bude svest o
politi~koj sudbini, koju zajedno proìvljavaju ali je zajedno i stvaraju? Atraktivna, te
zarazna vizija nove Evrope ne}e pasti sa neba. Ona se danas ra|a jo{ samo iz uz-
nemiruju}eg ose}aja bespomo}nosti. Ali moè nastati i pod pritiskom situacije u ko-
joj smo mi Evropljani prepu{teni sami sebi. Ona se mora artikulisati iz divlje kako-
fonije ove vi{eglasne javnosti. Ako ova tema nikada do sada nije stigla na dnevni
red, to zna~i samo jedno da smo mi, intelektualci, zakazali.
Lako je sloìti se sa onim {to ni na {ta ne obavezuje. Svima nam je pred o~i-
ma slika jedne slobodne, kooperativne Evrope, otvorene za druge kulture i sposobne
za uspostavljanje dijaloga. Svi podràvamo Evropu koja je u drugoj polovini 20. veka
na{la uzorna re{enja za dva problema. Evropska Unija se ve} danas postavlja kao
forma vlade s one strane nacionalne dràve koja bi mogla sluìti kao primer post-
nacionalne konstelacije. I evropski oblici vlade blagostanja vaìli su dugo kao uzor-
ni. U ravni nacionalnih dràva, me|utim, danas su postali defanzivni. Ali nova poli-
tika pripitomljavanja kapitalizma na prostoru unutar granica EU ne sme pasti ispod
nivoa socijalne pravi~nosti, koju su vlade blagostanja pretpostavile. Ako je Evropa
ve} re{ila ova dva velika problema, za{to ne bi samoj sebi postavila naredni zadatak:
da na osnovu ljudskih prava odbrani i utvrdi kosmopolitski poredak?
@ak Derida i Jirgen Habermas _ POSLE RATA: PONOVNO RO\ENJE EVROPE _ 93
Danas znamo da su mnoge politi~ke tradicije koje proklamuju svoj prirod-
ni autoritet, u stvari zami{ljene. Nasuprot tome, evropski identitet koji nastaje
pred o~ima javnosti bi od samog bi po~etka bio ne{to iskonstruisano. Ali, samo
ono {to je konstruisano po slobodnoj volji vaì za samostojno. Politi~ko-eti~ka vo-
lja koja nastaje kroz hermeneuti~ki proces samopotvr|ivanja nije samostojna. Do-
no{enje odluke {ta }emo od nasle|enog prihvatiti a {ta odbaciti, zahteva isto ono-
liko opreznosti koliko i pri dono{enju odluke kako tuma~iti tekst u koji smo se uì-
veli. Da bi istorijska iskustva imala mo} stvaranja identiteta, ona moraju biti sve-
sno prisvojena.
Subjekti koji su u Evropi bili pogo|eni klasnim razlikama (~ije su se posle-
dice dugo ose}ale) doìvljavali su iste kao ne{to od sudbine dato, veruju}i da se je-
dino kolektivnim delanjem protiv njih moè boriti. Tako se u kontekstu radni~kih
pokreta i hri{}ansko-socijalne tradicije nasuprot individualisti~kog etosa, koji ga-
rantuje pravo individualnog delanja i prihvata i najve}e socijalne nejednakosti,
razvio jedan solidaran etos, koji zahteva jednakost za sve, zalaù}i se za ve}u so-
cijalnu pravi~nost.
Evropa-danas obeleèna je iskustvom totalitarnih reìma 20. veka i Holokau-
stom progonom i uni{tavanjem evropskih Jevreja, u koje je nacionalsocijalisti~ki
reìm upleo i okupirane zemlje. Samo-kriti~ko suo~avanje sa ovom pro{lo{}u podse-
tilo nas je na moralne osnove politike. Pove}ana osetljivost na kr{enje li~nog i tele-
snog integriteta ogleda se, izme|u ostalog, i u odluci Evropskog saveta i Evropske
Unije da se zemljama koje konkuri{u za pristupanje Uniji kao jedan od uslova za ula-
zak postavi i odricanje od smrtne kazne.
Pro{lost je puna ratova: pre ili kasnije, sve evropske zemlje upletene su u kr-
vave konfrontacije. One su posle Drugog svetskog rata podstaknute iskustvom
me|usobno suprotstavljene vojne i duhovne mobilizacije odlu~ile da razviju nove
supranacionalne forme kooperacije. Istorija uspeha Evropske Unije ubedila je Evro-
pljane da domestikacija dràvne mo}i zahteva me|usobno ograni~avanje sfera su-
verenosti i na globalnom nivou.
Svaka velika evropska nacija doìvela je procvat imperijalne mo}i i, {to je u
na{em kontekstu mnogo va`nije, iskustvo gubitka imperije. Ovo je iskustvo pro-
padanja u mnogim slu~ajevima povezano sa gubitkom kolonija. Evropske sile su,
udaljavaju}i se sve vi{e od vremena imperijalnih vladavina i kolonijalne istorije,
dobile priliku da same sebe sagledaju sa odre|ene refleksivne distance. Tako su, iz
perspektive pobe|enog, sebe mogle videti u ulozi navodnog pobednika koji je
zbog nasilja nametnute modernizacije pozvan na odgovornost. Ovo bi moglo da
podstakne odbacivanje evrocentrizma i da ubrza ostvarivanje kantovske vizije
svetske unutra{nje politike.
Prevela s nema~kog: Marija An~i}
Svaka zemlja uvek mora da bude svesna
svog poloàja u svetu.
(uvcJnc recenicc, izcvcrenc u rcnterstu
crtue|nc svetsrc istcrijsrc-pc|iticrc tre-
nutrc i izmenjene u|ce Ve|ire Britcnije nc
pre|czu vercvc - prim prev)
KOJI JE NA[ POLO@AJ I KAKO GA ISKORISTITI?
Na{e jake strane:
gdeo smo EU i G8;
gstalni smo ~lan Saveta bezbednosti UN;
gimamo briljantne oruàne snage;
g~lan smo NATO;
g{irina i uticaj koji smo stekli u pro{losti;
gKomonvelt;
gveze sa Japanom, Rusijom i Kinom i istorijske veze sa skoro svim nacijama
u Aziji i Latinskoj Americi;
gna{a diplomatija (zaista verujem da je na{e Ministarstvo inostranih poslova
najbolje na svetu);
gna{ jezik.
KAKVA JE PRIRODA SVETA U KOME SE
OVE PREDNOSTI MOGU PRIMENITI?
Nikada u ve}oj meri nismo bili upu}eni jedni na druge (...). Suo~avanje sa izazovima
moralo bi, barem delimi~no, biti kolektivno. A kultura i komunikacija podstaknute teh-
nolo{kom revolucijom produbljuju ose}anje da ìvimo u globalnoj zajednici (...). Strate-
{ki ciljevi britanskog Ministarstva inostranih poslova, od kojih svaki ima neposredan
uticaj na situaciju kod ku}e su: slobodna trgovina pod okriljem Svetske trgovinske or-
ganizacije (STO), borba protiv klimatskih promena i ugroàvanja na{e bezbednosti od
strane terorizma i oru`ja za masovno uni{tenje, dominacija u regionalnim konfliktima
svi ovi ciljevi mogu se posti}i samo saradnjom koja prevazilazi nacionalne granice (...);
ratovi izme|u nacija su malo verovatni, barem izvan afri~kog kontinenta... Od presud-
ne je va`nosti to {to nijedan sukob koji moèmo zamisliti ne moè ostati lokalizovan.
GOVOR BRITANSKOG PREMIJERA
TONIJA BLERANA LIDERSKOJ KONFERENCIJI MINISTARSTVA
INOSTRANIH POSLOVA
(OBRA]ANJE BRITANSKIM AMBASADORIMA
I FUNKCIONERIMA MINISTARSTVA
INOSTRANIH POSLOVA)
Stoga, dana{nji svet ima jedan najva`niji zajedni~ki interes: da postiè na-
predak ~uvaju}i poredak, da osigura stabilnost i da prati promene. Haos predstavlja
pretnju za sve nas. Potencijalni izvori tih pretnji su: pristup neodgovornih i represiv-
nih dràva oru`ju za masovno uni{tenje, podela sveta na rivalske polove mo}i Sje-
dinjene Ameri~ke Dràve u jednom uglu i anti-ameri~ke sile u drugom nagomila-
vanje ose}anja nepravde i otu|enja, podela izme|u bogatih i siroma{nih zemalja
sveta.
Svet i mnoge zemlje sveta treba da se menjaju. Promene putem nereda, pak,
predstavljaju pretnju, jer tada niko ne moè upravljati posledicama. Ovo shvatanje
po~elo je da se uobli~ava, makar u zametku, kada je pao Berlinski zid. Tada se pozi-
valo na stvaranje Novog svetskog poretka. Me|utim, Novi svetski poredak pretpo-
stavlja konsenzus, zajedni~ku agendu i partnerstvo koje }e ga sprovesti.
KOJI JE CILJ I ULOGA VELIKE BRITANIJE?
I upravo tu Velika Britanija moè da pomogne. Na{e jake strane (na{a istorija) ospo-
sobile su nas da igramo ulogu ujedinitelja oko konsenzusa za ostvarenje na{ih cilje-
va, kao i ciljeva ve}eg dela sveta:
gbezbednost od terorizma i oru`ja za masovno uni{tenje;
gdominacija u regionalnim konfliktima koji mogu imati posledica po nas;
gstabilna svetska ekonomija;
gslobodna trgovina;
gkoraci koji }e ublaìti klimatske promene;
gpomo} i razvoj.
KOJI METOD I SREDSTVA TREBA PRIMENITI
U RUKOVO\ENJU SPOLJNOM POLITIKOM?
lcc prvc, trebc Jc i ncJc|je buJemc ncjb|izi scveznir 5D i Jc rcc scveznici uticemc
nc njih Jc prcsire svcju cenJu zbc tcc stc Je|imc njihcve vreJncsti (|iberc|nu i Je-
mcrrctsru trcJiciju i vreJncsti) MeJutim, cbiccn svet (c|i ne i vctreni prctivnici 5D)
ze|e Jc 5D i njih scs|uscju (stc se tice meJuncrcJne zcjeJnice, mircvni prcces nc B|i-
srcm istcru tcrcJe je vczcn, |cbc|nc sircmcstvc je vcznc, |cbc|nc zcrevcnje i UN
su vczne)
KOJA JE ULOGA I POZICIJA AMERIKE
I KAKVA JE NJENA POLITIKA?
cenc britcnsrc uticcjc je Jc ne prepustimc 5D Jc se scme succe sc rcmp|ircvcnim
prcb|emimc (rcjimc |juJi ne ze|e Jc se bcve i rcJije bi vc|e|i Jc ne pcstcje, pc cceru-
ju Jc ih 5D rese, c|i Jc istcvremenc zcJrze |ursuz Jc ih rritiruju. rcJ 5D nestc rcJe
Govor britanskog premijera Tonija Blera na liderskoj konferenciji... _ 97
scme, cnJc su uni|cterc|isti, c|i rcJc trcze scveznire, cnJc se cvi pcv|cce u pcs|eJnje
reJcve) - meJuncrcJni tercrizcm, cruzje zc mcscvnc unistenje, zctim sve veci brcj
nestcbi|nih i Jirtctcrsrih zemc|jc rcje pcruscvcju Jc prcizveJu nur|ecrnc cruzje,
preJstcv|jcju pretnju zc ncs meriru ne trebc prisi|iti Jc scmc rescvc svcj prcb|em
5vi mi bi trebc|c Jc se ur|jucimc rrcz UN, c crc se vc|jc UN rrsi, cnJc ce tc vc|jc biti
ncmetnutc ccr 5trcw (Dzer 5trcu - Ministcr incstrcnih pcs|cvc Ve|ire Britcnije,
prim prev) je Jetc|jnc iz|czic ci|jeve ncse pc|itire premc lrcru Dcr|e, rcJ se 5D
buJu succi|e sc cvim prcb|emimc, mi trebc Jc buJemc uz njih 1crcJe i meJuncrcJ-
nc zcjeJnicc trebc s tim Jc se succi u istcj meri rcJi Jucrccnc mirc, stcbi|ncsti, bez-
beJncsti i prcvJe
DRUGO, Britanija mora da bude u centru Evrope (do 2004, Evropsku Uniju }e
sa~injavati 25 nacija, a vremenom }e nam se pridruìti i druge zemlje, na primer,
Turska). Bi}e to najve}e trì{te na svetu i najintegrisanija politi~ka unija me|u naci-
jama (...). A nema ve}e gre{ke u me|unarodnoj politici od verovanja da biti jak u
Evropi zna~i imati slabije odnose sa SAD. Te dve uloge se me|usobno osnaùju. [ta
vi{e, ne moè se posti}i me|unarodni konsenzus ako Evropa i SAD ne stoje rame uz
rame. Kad god su podeljene po nekom pitanju, na gubitku su sile progresa, vredno-
sti slobode i demokratije, preduslovi mira i bezbednosti. Mi }emo biti most izme|u
Evrope i SAD... Evropa ne treba da bude rival SAD, ve} njihov partner.
TRE]E, trebalo bi bliè sara|ivati sa Rusijom, Kinom i Indijom, sve ve}im eko-
nomskim i politi~kim silama, sve mnogoljudnijim zemljama u procesu tranzicije,
koje }e imati ogromnu mo} i su{tinski uticati na na{u bezbednost i prosperitet. Za-
jedno sa SAD i u okviru EU, kao i samostalno, treba da im pomognemo na njihovom
putu promena, bilo u STO, bilo po pitanjima mira i bezbednosti ili u samom Savetu
bezbednosti UN. Treba da ostanemo glavni partner Japana u Evropi kako bismo i
sami zbog toga bili uticajniji u Evropi.
ÊTVRTO, da se oslobodimo svih preostalih tragova imperijalne arogancije,
jer na{a je Imperija ostavila duboke probleme koje treba re{avati, ali na ravnoprav-
nim osnovama. Ministarstvo za me|unarodni razvoj (Department For International
Development) pomaè da taj odnos bude odnos ravnopravnosti, poverenja i part-
nerstva, koji }emo produbljivati putem Britanskog Saveta (British Councill), Svet-
skog servisa BBC (British Broadcasting World Service), ohrabrivanjem stranih stude-
nata da studiraju kod nas, kroz politi~ki dijalog.
PETO, Britanija treba da podrì zemlje u razvoju na taj na~in {to }e otvarati
nova trì{ta preko STO, jer ne moè biti novog konsenzusa, niti novog poretka ni
stabilnosti ako se ne pristupi re{avanju velikog siroma{tva koje poga|a skoro polo-
vinu svetskog stanovni{tva.
[ESTO, izgraditi bolji okvir u kome }e Me|unarodni monetarni fond (MMF) i
Svetska banka (SB) pomo}i zemljama u razvoju da prevazi|u svoje pote{ko}e i da se
razvijaju. Me|utim, mogu}e je pritom da politi~ki bol postane isuvi{e nepodno{ljiv,
a politi~ki sistem tih zemalja odve} nestabilan da podnese takav lek. Uz postoje}e
pro{irenje EU 2004. godine, pozivamo i zemlje Latinske Amerike, Bliskog istoka, Afri-
ke i Azije da zapo~nu velike promene. Taj poziv se, me|utim, retko stavlja u {iri po-
liti~ki kontekst u kome postoji specifi~na i o~igledna politi~ka dobit, cilj kome treba
teìti. Me|unarodna zajednica upravo na {irem politi~kom planu treba da razvija
mehanizme za podsticanje razvijenih nacija da uloè vi{e vizije, energije i kreativ-
nosti u uobli~avanju pravih motiva, kako bi te dràve mogle da mobili{u svoje na-
rode za reforme na regionalnoj osnovi, na planu trgovine, bezbednosti ili pomo}i u
upravljanju. Britanija ima politi~ki i intelektualni kapacitet da pomogne u osmi{lja-
vanju takvog okvira. Latinska Amerika je mesto od koga treba po~eti.
SEDMO, moramo pruìti ruku muslimanskom svetu; mirovni proces na Bli-
skom istoku je od su{tinskog zna~aja za razumevanje muslimanskog i arapskog sve-
ta. Terorizam nametnut nevinim Izraelcima je zao i smrtonosan i nesumnjivo }e do-
vesti do sna`nih akcija izraelske Vlade (nijedna demokratska Vlada se ne bi druga-
~ije pona{ala), {to podrazumeva angaòvanje u pravcu ve}e demokratske stabilno-
sti tih zemalja, ka njihovoj slobodi i ljudskim pravima, ka utiranju puteva razume-
vanja izme|u islama i drugih religija (ja sam navikao da mi sve{tenici daju savete...
). Mi moramo zajedno sa umerenim islamom da se angaùjemo na teolo{koj i poli-
ti~koj ravni. Me|uverski dijalog je veoma bitan deo sveukupnog razumevanja. Fa-
natike osporavati, kako idejama i vrednostima, tako i bezbedno{}u i oru`jem, da bi-
smo pomogli onim muslimanima koji govore u prilog umerenosti, tolerancije i razu-
ma. I ovde Britanija moè da pomogne svojim razumevanjem arapskog sveta i tra-
dicijom verske tolerancije.
Na kraju, sve ove stvari se vra}aju u jednu osnovnu temu: vrednosti koje pro-
movi{emo sloboda, ljudska prava, vladavina prava, demokratija sve su to univer-
zalne vrednosti. Ali pored toga, moramo se boriti za jo{ jednu vrednost pravdu
veru u to da svi imaju podjednake mogu}nosti. Bez pravde, vrednosti o kojima govo-
rim mogu se opisati kao zapadne vrednosti; globalizacija postaje sredstvo zapad-
nja~ke trgovine i kulture. Ve}ina sveta vidi poredak koji mi èlimo kao njihov, a ne
kao na{ (tj. svoj prim. prev.). Konsenzus se moè posti}i ako mu pristupimo sa
ose}anjem pravednosti, jednakosti, partnerstva..., na{a uloga se sastoji u tome da is-
koristimo sve jake strane na{e istorije, da ujedinimo sve nacije oko tog konsenzusa.
I poslednje {to je nama, Britaniji, potrebno: poverenje u same sebe. Ovo nije
vreme da budemo oprezni ili rezervisani, jo{ manje da se povu~emo u izolaciju na
osnovu nekog pogre{nog shvatanja patriotizma. Ovo je vreme da budemo u prvim
redovima angaòvani, otvoreni, kreativni i spremni da donosimo hrabre odluke.
Za to je samo potrebno imati hrabrosti i poverenja. Vi, Britanci, kad odlu~ite da ne-
{to uradite, niko to ne moè da uradi bolje od vas. Video sam to na Kosovu i u Avga-
nistanu. Video sam to na sastancima Saveta Evrope: entuzijazam da se u~ini najbo-
lje za Britaniju, za uzvi{en cilj. Sada je trenutak da na{a budu}nost bude isto onoli-
ko uzbudljiva po posledicama, mada razli~ita po karakteru, ba{ kao {to je to bila
na{a pro{lost.
Prevod s engleskog i obrada transkripta: Milan Rakita
Govor britanskog premijera Tonija Blera na liderskoj konferenciji... _ 99
Pismo iz Amerike, koje je potpisalo {ezdeset univerzitetskih profesora i esejista
prili~no {irokog filozofskog dijapazona, i koje je naslovljeno Za {ta se mi borimo,
objavio je Institut za ameri~ke vrednosti, 14. februara 2002, u trenutku zapo~injanja
vojnih operacija u Avganistanu.
1
Tekst pisan u vidu manifesta po~inje podse}a-
njem na temeljne vrednosti koje su svojina svih naroda bez razlike.
2
Sastavlja~i
teksta prihvataju se, na toj osnovi, opravdavanja prava Sjedinjenih Dràva da se
brane od islamskog terorizma oruànom silom, ali i utvr|ivanja moralnih granica
tog prava.
3
Na samom po~etku pisma, stoji pitanje koje od 11. septembra zaokuplja milio-
ne Amerikanaca: Za{to smo meta ovih napada? Za{to èle da nas ubijaju?. Prizna-
ju}i da ameri~ka nacija treba da se suo~i sa svojim nepravdama ili, {tavi{e, svojim
zlo~inima prema drugima, oni, me|utim, tvrde da nikakvo pozivanje na pravedan
ili nepravedan karakter neke odre|ene spolja{nje politike ne moè da legitimizuje
masakr nedu`nih lica. Izjave Osame Bin Ladena ne optuùju samo ono {to Ameri-
kanci cine, ve} i ono {to Amerikanci jesu, odnosno vrednosti koje otelotvoruju u sve-
tu. Zna~i, re~ je o tome da se te vrednosti preispituju. Potpisnici uo~avaju izvesne
aspekte ameri~kog na~ina ìvota koji su podlo`ni kritici, da ne kaèm mrski: konzu-
merizam, apsolutni individualizam,
raspad porodice i braka, imperijalizam
masovne kulture nametnut ~itavom
svetu... Me|utim, oni tako|e smatraju
da su Sjedinjene Dràve, onda kada su
verne svojim osniva~kim idealima,
otelotvorenje univerzalnih nastojanja
u ~etiri temeljne stavke: demokratija,
kao izraz ljudskog dostojanstva, naro-
~ito u pogledu jednakosti mu{karaca i
èna i ukidanja rasnih diskriminacija,
zatim, ube|enje da univerzalne (ili pri-
rodne) moralne istine postoje, anga-
`man u prilog tolerancije i civilnosti
kao korelata nesposobnosti ljudi da
dosegnu apsolutne istine, te sloboda
PISMO IZ AMERIKE,
IZ INSTITUTA ZA AMERI^KE VREDNOSTI,
I PITANJE PRAVEDNOG RATA
Etjen Balibar
1Institut za ameri~ke studije, kojim predsedava Dejvid Blan-
kenhorn (David Blankenhorn), istakao se posebno u organizaci-
ji kampanja u korist porodice (dakle, organizma konzervativ-
nog mi{ljenja). Vidi sajt http://americanvalues.org .
21. Svi ljudi ra|aju se slobodni i jednaki po dostojanstvu i pra-
vima; 2. Temelj (bcsic subject) dru{tva je ljudska li~nost, a legi-
timna uloga vlade jeste da (za){titi i stvara uslove ostvarenja
~oveka; 3. Ljudska bi}a ose}aju prirodnu èlju da tragaju za isti-
nom koja se ti~e smisla i ciljeva (ishodi{ta) ìvota; 4. Sloboda sa-
vesti i sloboda kultova su nenaru{iva prava ljudske li~nosti; 5.
Ubistvo u ime Boga protivno je veri i predstavlja apsolutnu iz-
daju univerzalnosti religijske vere.
3Videti: francuski prevod ~itavog ~lanka (bez eruditnih i ekspli-
kativnih bele{ki) u novinama |e McnJ iz 15. februara 2002.
4Potpisnici se pozivaju na dopunske formulacije ovog uvere-
nja: Ameri~ka deklaracija nezavisnosti, Opro{tajni pozdrav
Kongresu Dòrdà Va{ingtona (George Washington) u trenut-
ku napu{tanja poloàja predsednika, govor Abrahama Linkol-
na (Abraham Lincoln) upereni protiv segregacije i Pismo iz za-
tvora, Martina Lutera Kinga (Martin Luther King).
savesti i religijskog opredeljenja (misli), kao osnov svake druge slobode. Me|u svim
istorijskim nacijama, smatraju potpisnici, upravo je nacija Sjedinjenih Dràva naj-
eksplicitnije zasnovala svoje trajanje i ustav na ovim univerzalnim vednostima. To
je ono {to defini{e njen identitet i obja{njava za{to ljudi iz ~itavog sveta teè da po-
stanu Amerikanci. Mogu}e je konstatovati razlaz izme|u ideal i realnosti, ali
Amerikancima treba odati priznanje da vode rat u ime vrednosti koje ne pripadaju
samo njima, imaju}i, dakle, na umu mir i pravdu.
Pismo iz Amerike razvija fundamentalnu antitezu izme|u ideje svetog
rata, u ~ije ime su izvr{eni napadi na Sjedinjene Dràve od strane islamskog fun-
damentalizma, i ideje pravednog rata u ~ije ime se Sjedinjene Dràve brane. Pi-
smo iz Amerike se poziva na sv. Avgustina (st. Augustinus) (Boìja dràva) da bi
se napravila razlika izme|u ta dva koncepta. Na samom tlu Sjedinjenih Dràva, gra-
|anski rat koji je izbio po progla{enju otcepljenja ju`nja~kih dràva moè da poslu-
ì kao svojevrsna ilustracija ideje svetog rata ili krsta{kog pohoda, gde je sva-
ki tabor ube|en da je Bog na njegovoj strani. Zamisli boìje su, me|utim, nedoku~i-
ve, i boànska zapovest izri~ito zabranjuje ubijanje u svoje ime. Potpisnici se, privat-
no, pozivaju na razli~ite religijske stavove, ali jednodu{no pozdravljaju ideju laici-
zovanog dru{tva, neprijem~ivog za religijske vrednosti (ideolo{ki sekularizam [iJe-
c|cicc| secu|crism]) i ideju teokratskog dru{tva (nastoje}i da nametnu religijske
Etjen Balibar _ PISMO IZ AMERIKE IZ INSTITUTA ZA AMERI^KE VREDNOSTI... _ 101
Erich Salomon, Dr. Gustav Stresemann, 1928
vrednosti putem sile). Oni zvani~ne ameri~ke parole (jedna nacija pod Bogom, u
Boga verujemo) tuma~e u smislu slede}eg razdvajanja: Amerika je hri{}ansko Jru-
stvc sa lai~kom v|cJcm.
5
Odatle oni izvode nespojivost ameri~kih vrednosti i ideje
svetog rata (ili, krsta{kog pohoda), afirmi{u}i, za uzvrat, ideju pravednog rata. Po-
trebno je, u svakom slu~aju, suo~iti se sa zlom kada se o~ituje i uni{titi ga, bez uve-
renja da je to du`nost nekog posebnog dru{tva ili civilizacije. Prema Pismu ideja
pravednog rata zajedni~ka je svim religijskim tradicijama i, uop{tenije gledano, ona
je prevod jednog moralnog stava: rat, razume se, nije samo pitanje interesa (kao {to
su zastupali realisti: Tukidid, Makijaveli [Machiavelli], Hobs [Hobbes] i drugi), ili
prava na odbranu u slu~aju agresije, ve} je obaveza koja pripada legitimnom auto-
ritetu zaduènom za vo|enje ra~una o javnom redu, u odsustvu drugog sredstva
uklanjanja napada~a nepristupa~nog razumu (ij the cresscr is mctivcteJ by imp|c-
ccb|e hcsti|ity).
6
Rat se, me|utim, podvrgava ograni~avaju}im uslovima {to se ti~e
svojih ciljeva i formi, posebno u pogledu ìvota civila (onih koji ne uzimaju aktiv-
nog u~e{}a u borbi). Me|u tim uslovima figurira, me|utim, pristanak neke me|u-
narodne ustanove (c reccniseJ interncticnc| bcJy): jer, jedna takva institucija (u
praksi, Ujedinjene Nacije) ne moè sebi da prida funkciju vrhovnog sudije kad je
re~ o pravednosti i nepravednosti ratova a da ne napusti svoju prevashodnu huma-
nitarnu misiju, i poku{a da postane bleda imitacija Dràve.
Najzad, u Pismu se tvrdi da
mreà Al Kaida, zajedno sa vladama
koje je toleri{u, pomaù i ohrabruju,
koje nameravaju da ponove napade od
11. septembra protiv svih onih koje sa-
movoljno ozna~avaju kao Boìje nepri-
jatelje
7
o~igledno predstavljaju zlo
koje preti svetu i koje se moè otkloniti
isklju~ivo silom (c wcr|J-threctenin
evi| thct c|ecr|y requires the use cj jcrce
tc remcve it): Ubice organizovane u
svetskim razmerama prete smr}u sva-
kome od nas. S punom sve{}u o uslovi-
ma i ograni~enjima pravednog rata, mi
pruàmo podr{ku odluci na{e vlade i
na{eg dru{tva da im se u ime univer-
zalnog morala suprotstave oru`jem.
Postupaju}i tako, obavezujemo se (we
p|eJe) da se ne}emo povesti strmom
padinom {ovinizma i prezira pred koji-
ma zara}ene strane isuvi{e lako popu-
{taju. S druge strane, mi tvrdimo da je
od su{tinskog zna~aja za na{u naciju i
njene saveznike da dobiju rat (izvojuju
5 Insistiranje na vrednosti jednog hri{}anskog dru{tva u
kome se religijske vrednosti priznaju kao takve, treba dovesti u
vezu sa ukazivanjem na prethodne slu~ajeve svetskih pretnji:
nacizam i komunizam, definisani kao sekularne religije koje
su poku{ale da zamene tradicionalne religije uni{tavaju}i ih
(taj koncept sekularne religije implicitno se oslanja na Eric Vo-
gelin, |es re|iicns pc|itiques, Cerf, Paris, 1994).
6Referenca na legitimni autoritet koji vodi poreklo neposredno
iz sholasti~ke tradicije stavlja potpisnike pred jedan problem:
trebalo bi im ukratko objasniti da se on ne protivstavlja pravu
na pobunu protiv opresivnog legalnog autoriteta (kao u slu~aju
Rata za nezavisnost Amerike, ili ustanka var{avskog geta). Jer,
krajnje tla~enje uni{tava ciljeve vlade i li{ava je legitimnosti,
{to se izokre}e u angaòvanje u jednoj regresiji u nedogled.
7Tu je i jedan tanani detalj argumentacije Pisma: po{to je
ideja svetog rata suprotstavljena ideji pravednog rata pri-
stupilo se pokazivanju da kuranski pojam dìhada (preveden
kao borba na Bo`jem putu) mreè Al Kaida ne moè da se po-
ziva na, i, uop{tenije, da su njene delatnosti suprotne islamu, i
predstavljaju pretnju muslimanima u ~itavom svetu u podjed-
nakoj meri kao i hri{}anima ili jevrejima, ili sledbenicima dru-
gih religija. Jednom opaskom zasnovanom na razli~itim u~e-
nim referencama nastoji se da se napravi periodizacija pita-
nja, na taj na~in da se pokaè kako su, u po~etku pojmovi dìha-
da u islamu i pravednog rata u hri{}anstvu bili me|usobno
bliski, ali su se, potom, razmimoi{li jer je hri{}anstvo evoluiralo
ka ideji razdvajanja temporalnog i spiritualnog (dakle, prema
priznanju laiciteta legitimnih autoriteta) dok je islam o~uvao
njihovu nerazlu~enost. Hri{}anstvo se, za razliku od islama, sto-
ga, dekonfesionalizovalo. Pismo se blagonaklono izja{njava
prema strujanjima savremenog islama koji teì da, za svoje vla-
stite potrebe, sprovede jednu uporednu evoluciju.
pobedu u tom ratu). Borimo se da bi se
odbranili, ali, isto tako, u to smo sigur-
ni, radi odbrane univerzalnih vredno-
sti [...] Ovaj rat }e se zavr{iti jednog
dana [...] mi se nadamo da }e okon~a-
vaju}i delatnost zlo~ina~kog neprija-
telja ~ove~anstva (by stcppin cn un-
miticteJ |cbc| evi|) taj rat uve}ati iz-
glede stvaranja jedne svetske zajedni-
ce zasnovane na pravdi [...] Ovaj poziv
odnosi se pogotovo na na{u musli-
mansku bra}u i sestre kojima poru~u-
jemo: vi niste na{i neprijatelji, vi ste
na{i prijatelji...
Argumentacija Pisma izloè-
na je kao sinteza elemenata poteklih iz
razli~itih problematika, zastupljenih
me|u ovim potpisnicima svojim naj-
~uvenijim teoreti~arima. [to se ti~e ka-
rakterizacije islama kao monoteisti~ke
religije koja u svom razvoju nije dospela do stadijuma razdvajanja temporalnog i
spiritualnog, religije koja, u tom smislu, pruà najmanji otpor teroristi~kim ili tota-
litarnim tendencijama, ona se oslanja na teoriju Hantingtona (Huntington) iz Su-
dara civilizacija (1he c|csh cj the civi|izcticns), ali ona se udaljava od toga insistira-
ju}i na univerzalnosti moralnih, religijskih i demokratskih vrednosti (u vidu koji
ovaplo}uje ameri~ki ustav). [to se, pak, pravednog rata ti~e, tu je, zapravo, re~ o
jednoj teoriji avgustinovskoj po poreklu, koju je razvio sv. Toma (st. Thomas), a ispra-
vila druga sholastika (Vitoria), u trenutku osvajanja Amerike. Dva glavna teoreti-
~ara pravednog rata koji se pojavljuju me|u potpisnicima i, po svoj prilici, inspi-
ratorima, Pisma su: @an Betke El{tajn (Jean Bethke Elshtain), koautor 1ecrije prc-
veJnc rctc (ust Wcr 1hecry),
8
a pogotovo Majkl Volcer (Michael Walzer), autor rc-
veJnih i neprcveJnih rctc (ust cnJ Unjust Wcrs).
9
U formalizaciji problema pra-
vednog rata kakvu je sproveo Valcer uo~avaju se tri aspekta: 1) prcveJncst pribec-
vcnjc rctu (ius cJ be||um), koja se sama deli na pravednost pobude (s time da su pra-
vedne pobude pcr exe||ence otpor agresiji i ka`njavanje zavojeva~a), iscrpljenost mi-
roljubivih sredstava i pravedna razmera materijalne i ljudske cene; 2) prcveJncst
upctreb|jenih sreJstcvc (ius in be||c), uklju~uju}i imunitet garantovan civilima (rat
vodi samo ljudstvo pod naoruànjem), srazmernost represalija, i zabranu sredstava
vo|enja totalnog rata ili masovnog uni{tenja, izuzev u slu~aju neposredne opa-
snosti istrebljenja;
10
i, naposletku, 3) prcveJncst rezu|tctc (ius pcst be||um) koja se
ti~e na~ina okon~anja rata, kao i vrste ciljeva kojima treba da teè pravedni rato-
vi (sa Volcerovog gledi{ta, oni proizilaze iz prava nacije ili kulturnih zajednica da
raspolaù Dràvom).
8Jean Bethke Elshtain (ur.), ust Wcr 1hecry, Blackwell, Oxford,
1992.
9Michael Walzer, ust cnJ Unjust Wcrs. Mcrc| rument with
Histcricc| l||ustrcticns, Basic Books, New York, 1977, francuski
prevod, Guerres justes, uerres injustes, Berlin, Paris, 1998. M.
Valcer, profesor na Prinstonu, naro~ito je poznat u Francuskoj
kao predstavnik komunitarne struje u politi~koj filozofiji (raz-
likuju}i posebno guste (thick) eti~ke propise koji odgovaraju
vrednostima zajednice i tanke (thin) propise koji odgovaraju
transkomunitarnom univerzalnom moglo bi se, isto tako, re}i
jake i slabe, supstancijalne i formalne): Michael
Walzer, 1hicr cnJ 1hin. Mcrc| rument ct hcme cnJ cbrccJ,
University of Notre Dame Press, Notre Dame, 1994. U Valcerovoj
perspektivi ne radi se o nekoj hijerarhiji, ve} o dva pola izme|u
kojih se konstrui{e individualna i kolektivna moralnost. Teorija
pravednog rata polazi pre od umerenog pola, jer se ona ti~e
na{eg odnosa prema celini ~ove~anstva, ali u meri u kojoj se ja-
vlja kao nerazdvojna od prava svake zajednice da kultivi{e svo-
je sopstvene vrednosti u jednom za{ti}enom prostoru: ona se
ne moè u celosti odvojiti od drugog pola.
10Valcer u svojoj knjizi retrospektivno osu|uje kao kriminal-
no uni{tenje nema~kih gradova koje je izvr{ila engleska avija-
cija u Drugom svetskom ratu, atomsko bombardovanje Hiro{i-
me i Nagasakija, kao i oru`je masovnog uni{tenja koje su Ame-
rikanci iskoristili u totalnom ratu u Vijetnamu (kojem se, kao
urednik ~asopisa Disent (Dissent), suprotstavljao zajedno sa ne-
kolikima).
Insistiraju}i na nu`nosti izbegavanja po svaku cenu kolateralnih {teta u ci-
vilnim populacijama u cilju o~uvanja karaktera pravednosti rata koji je zapo~i-
njao u Avganistanu, potpisnici Pisma, verovatno imaju}i u ìvom se}anju polemi-
ke nagla{ene NATO-bombardovanjem Srbije 1999, o~ito su aludirali na jedan od
uslova koje je postavio Volcer. Me|utim, odgovaraju}i raznim kritikama koje je iza-
zvao njihov tekst, oni su bili navedeni da, potom, preciziraju da su, pre svega, hteli
da prikaù pravednost uzrcrc rata. Ali ~ak i na ovom terenu morali su da se brane
od optu`be da zaba{uruju imperijalne namere u ime univerzalisti~kih vrednosti,
{to je ostavilo traga u dodatku u obliku kodicila: Potpisnici ove deklaracije ovime
ne misle da kolektivno legitimiziraju ili odbace unapred nijednu odre|enu vojnu
taktiku ili strategiju koja bi bila primenjena tokom rata.
11
Po{to je otada do{lo do razvoja situacije, neki od njih su se na{li pozvani da 14.
novembra pro{le godine preciziraju svoje pozicije prema ideji preventivnc ncpcJc
u novom saop{tenju naslovljenom Predostro`nost, Irak i pravedni rat: principijelna
izjava (re-empticn, lrcq cnJ ust Wcr. 5tctement cj rincip|es), gde se, izme|u
ostalog, moè pro~itati: Podràli smo i nastavljamo da podràvamo upotrebu sile
Erich Salomon, Round Table Talks, 1930
protiv ubica iz 11. septembra i njihovih sa-
veznika kao pravedni rat [] Sa istog eti~-
kog stanovi{ta mi danas imamo obavezu
da kaèmo da smo zabrinuti doktrinom
preventivnog rata kakvu razvija predsed-
nik Bu{ (Bush) i njenom upotrebom na
koju se sprema u slu~aju Iraka [...] Ideja na-
pada na jednu naciju koja ne predstavlja
neposrednu pertnju, ali bi mogla da prera-
ste u pretnju u budu}nosti, podjednako je
stara kao i sam rat. Po teoriji pravednog
rata, preventivni napad moè se moralno
opravdati samo u krajnje retkim okolno-
stima: kada je agresija neizbe`na, pretnja
te{ka, i kada nijedno drugo sredstvo pre-
vencije nije raspoloìvo. Nespojivo je sa tradicijom pravednog rata da se ta uska i iz-
vanredna mogu}nost tranformi{e u generalnu doktrinu spolja{nje politike. Pla{imo
se da zapo~inju}i to pro{irivanje [Sjedinjene Dràve] ne daju opasan primer, i ne do-
prinesu razvoju nebezbednosti u svetu. Nakon toga, tekst izme|u razli~itih argu-
menata koje je navela ameri~ka vlada odabira tri da bi opravdala upotrebu preven-
tivne sile protiv Iraka. U tekstu se iznosi shvatanje da je, sa moralnog stanovi{ta,
promena reìma neprihvatljiva kao cilj, i objavljuje neizostavnost nedovoljno osve-
do~ene pretnje, ali beleì nedostatak u ispunjenju obaveza razoruànja koje su na-
metnule Ujedinjene Nacije kada je nedostatak bio konstatovan. Deklaraciju je pot-
pisalo devet autora prethodne, me|u kojima @an Betke El{tajn i Fukujama
(Fukuyama), ali ne i Volcer ({to se ne moè objasniti ~injenicom da je, u vlastitoj te-
oriji pravednog rata, upravo on dao legitimnost ideji preventivnog napada protiv
bitno agresivnog neprijatelja koji predstavlja pretnju legitimnim zajednicama).
12
II PROPAST ZAPADA?,
PETER SLOTERDAJK I GLAS EVROPE
Uvreìlo se mi{ljenje da je saop{tenje koje je dao kancelar [reder (Schrder), da trupe
Savezne Republike Nema~ke ne}e u~estvovati u ameri~kom ratu u Iraku, ~ak i u slu-
~aju da taj rat bude imao me|unarodnu podr{ku, olak{alo kratkoveku pobedu koali-
ciji socijaldemokrata i zelenih na poslednjim izborima za BunJestc. Saop{tenje je
bilo predmet kritika (u pogledu sadràja i forme, kao manifestacija unilateralizma
simetri~nog unilateralizmu Sjedinjenih Dràva). Ona je, sem toga, bila i predmet
opravdavanja. Me|u ovim potonjim zabeleìmo poku{aje koji skiciraju izvesni
evropski suverenizam i predlaù da se upravo tim putem zavr{i sa mitom Zapa-
da i zapadnih vrednosti. To je slu~aj sa filozofom Peterom Sloterdajkom (Peter Slo-
terdijk) u tekstu objavljenom u Frankfurter Rund{au (rcnrjurter kunJschcu) 25.
septembra, i u prevodu u Liberasionu (|ibercticn) 7. oktobra 2002.
13
11Upor. Jennifer R. Ruark, Celebrated Scholars Release a
Letter Supporting War on Terrorism, 1he chrcnic|e cn Hi-
her EJuccticn, 22. februar 2002.
12Odabrani primer je onaj prvog udara koji je izveo Iz-
rael za vreme [estodnevnog rata 1967, vidi Michael Walzer,
ust cnJ Unjust Wcrs, nav. d., str. 80-85.
13Peter Sloterdajk, profesor na univerzitetu u Karlsrueu i
pokreta~ serijala televizijskih emisija (Philosophisches
Quartett, na televiziji ZDF), objavio je 1983. lritir Jer
Zynischen Vernunjt (Suhrkamp, Frankfurt-am-Main, 1983;
francuski prevod critique Je |c rciscn cynique, Christian Bo-
urgois, Paris, 2000), i 1994 c||s Eurcpc erwccht. GeJcnren
zum rcrcmm einer We|tmccht cm EnJe Jes Zeitc|ters
ihrer pc|itischen bsence [Kad bi se Evropa prenula: pro-
gramske misli za jednu svetsku silu sa kraja epohe njenog
politi~kog pada] (Suhrkamp, Frankfurt-am-Main, 1994). Ne-
davno se proslavio predavanjem ke|es pcur |e pcrc hu-
mcin. kepcnses c |c |ettre sur |humcnisme Je HeiJeer
(objavljeno kao bro{ura u Francuskoj u izdanju Mille et une
nuits, Paris, 2000).
U epohi kao {to je na{a, pi{e Sloterdajk, oni koji prizivaju nu`nost tre}eg sta-
novi{ta ili, pak, slobode objektivnog pristupa mogu o~ekivati da vide svoje ime na
crnim listama. [...] Me|u svim nepreciznostima koje se od 11.septembra odoma}uju
u verbalnim okr{ajima javnog mnenja verovatno naju~estalija je, u isti mah, naj-
{kodljivija: ona koja deli bojno polje na teroristi~ku i agresivnu spolja{njost i pacifi-
sti~ku unutra{njost koja je izloènu agresiji potonja se predstavlja pod obuhvat-
nim nazivima kao civilizovani svet, zajednica demokratije, ili, kra}e, Zapad.
Godinu dana ve}, uvodni~ari, ministri unutra{njih poslova i angaòvani filozofi iz-
daju nam naloge za mobilizaciju u aktivnu slu`bu u semanti~kom gra|anskom ratu
koji potresa ~itav svet. Svi oni to ~ine pozivaju}i se na jedno mi, zapadno i global-
no, po prirodi stvari prinu|eno da odgovara na unilateralnu i neopravdanu agresiju
nihilista ustanovljenjem uskla|enog za{titnog kordona.
Sloterdajk ironizira na temu potrebe bu|enja svetskog narodnog fronta iz
svog pacifisti~kog sna demokratija predvo|enih Sjedinjenim Dràvama protiv ta-
lasa islamo-fa{isti~kog nasilja, i postavlja pitanje koje jedinstvo (unicit) je po-
kriveno imenom ZcpcJc. Otkako su se kule [Svetskog trgovinskog centra] stropo-
{tale, zvati Zapad Zapadom zna~i: svrstati ga kao odbrambenu zajednicu i ozna~iti
ga kao entitet prijem~iv za polazak u krsta{ki pohod pod zajedni~kim barjakom [...].
No, pote{ko}e po~inju ba{ u trenutku kada se za~uje taj naziv [...]. Sa ove strane
Atlantika, jasno de{ifrovanje signala osovina Zla nije se dogodilo, a taj signal je,
me|utim, izgledao nedvosmislen prilikom oda{iljanja iz Va{ingtona. Isto tako, kada
je direktiva Prihvatiti opciju: pravedni rat otposlata iz centrale, evropski prijemnici
su neko vreme potonuli u ti{inu ili reagovali odgovorima tipa: |czinrc nesprcveJivc
sc ncmc. Tu se, da ne ekstrapoliram, moè pro~itati naznaka ~injenice da identitet
opisan imenom Zapad prikriva jedan {iri diverzitet od onoga koji otkriva verbalni
amalgam mobilizatora. îni se da je problem na~in na koji se on, Zapad, neizbe`no,
razgra|uje na prvobitni Zapad, sme{ten s-one-strane Atlantika, i iz koga vode svoje
poreklo imperijalni naglasci na{e epohe, i Drugi Zapad koji sa~injavamo mi, Evro-
pljani, koji nastavlja da traì politi~ku formu odgovaraju}u njegovoj ekonomskoj
meri. Da ne pominjemo, zasad, Tre}i Zapad, kome pripadaju sve zemlje Istoka i Juga,
koji se nadahnjuje na{im modelom i poku{ava da izmiri politi~ku demokratiju, ka-
pitalisti~ku ekonomiju i potro{a~ki na~in ìvota...
Sloterdajk previ|a da ponovna oseka elektoralnih strasti ne}e zaklju~iti tako
pokrenut problem, stoga, u cini~nom maniru koji on rehabilituje kao filozofski
metod borbe protiv politi~ke korektnosti ili jednoumlja, on razvija dve teze ~iji
spoj obrazuje neku vrstu politike jo{ nesvesnc evropskog identiteta:
1. Brutalnost [rederovog ne isti~e u manjoj meri nema~ko-ameri~ku razli-
ku nego razliku izme|u Evrope i Amerike. Takav odgovor samo prividno se uspo-
stavio kao jedino gledi{te nema~kih interesa i nema~kog javnog mnenja; [reder je,
zapravo, trebalo da bude jedini evropski dràvnik koji se konformirao pravilno
shva}enom evropskom imperativu, i postao glasnogovornik evropskog tipa za-
padnja{tva.
14
2. Ta metoda je neophodna da bi se razmrdala demokratija u momentu u ko-
jem istorijski i retori~ki tabui (Sloterdajk evocira tri, uvek spremne, imputacije: anti-
feminizam, antiamerikanizam i antisemitizam) primoravaju nekonformisti~ka mi-
{ljenja da se prikriju i preobrate u potisnute predumi{ljaje. U slu~aju [redera, ~ini
se da je dijagnoza jasna: distanciraju}i se od ira~ke politike Sjedinjenih Dràva, on je
nebrojenim pojedincima ponudio izlaz koji dopu{ta njihovom antiameri~ki nastro-
jenom nesvesnom da se ispolji. Kako Sloterdajk misli, opravdano je, stoga, pripisa-
ti politici cilj osloba|anja potisnutog spreman da ne{to kasnije, kada ove okolno-
sti budu stupile u istorijski tok, konstatuje da bi najbezbri`niji me|u tim zapadnja-
cima kriminalizovanim svojim antifeminizmom, antiamerikanizmom i antisemi-
tizmom, trebalo da su Jevreji, Amerikanci i ène.
Pred nama je, ovde, kako mi se ~ini, uprkos relativnoj zatamnjenosti kojom se
zaogr}u izvesne formule i sile rastvaranja nekih drugih, dobar primer dvosmisleno-
sti koje vrebaju pojam evrcpsrc pc|iticrc iJentitetc kada se, odgovaraju}i kao u
ogledalu na izvesnu ameri~ku retoriku zapadnih vrednosti, prihvate poku{aja da
defini{u sebe u smislu isklju~ivog ru|turnc identiteta.
III SILA I SLABOST,
ROBERT KAGAN I EVROPSKA IDEOLO[KA KRITIKA
Esej Roberta Kagana na koji sam se osvrnuo zasluùje da se pro~ita u celosti.
15
Tu je
formulisan problem odre|en da pothranjuje debatu tokom duèg vremena. On se
zasniva na kombinaciji osobenih istorijskih, politi~kih i filozofskih razmatranja, ne
izraàva ameri~ku ta~ku gledanja na budu}nost transatlantskih odnosa (jer jedin-
stveno ameri~ko stanovi{te ne postoji, ~ak i ako bi se sloìlo o postojanju sistem-
skih stega), ve} ta~ku posmatranja zna~ajnu za ono {to misle teoreti~ari aktuelnog
kursa ameri~ke politike.
16
To ne zna~i da treba bezuslovno da prihvatimo termino-
logiju kojom se oni koriste. O ovoj ta~ki bih èleo da iznesem tri dodatna zapaànja.
14U jednom drugom savremenom tekstu (intervju u autrijskom sedmi~njaku rcji| iz 23. septembra 2002, naslo-
vljenom Kolovo nasle|e jo{ nije mrtvo) Sloterdajk pi{e: [rederov nema~ki put zavodljiv je, tako|e, upadljivo-
{}u svog tona, i dobro je poznato da se tu ne izraàva neki antievropski {oven [napr. tipa Hajdera E. B. ()], ve} po-
liti~ki ~ovek koji otvoreno nagove{tava da treba otvoriti novo poglavlje u istoriji nema~ko-ameri~kih odnosa. Sma-
tram jednom od elementarnih preimu}stava nema~ke demokratije danas njenu sposobnost razlikovanja izme|u
Sjedinjenih Dràva, kao projekta kulturne konfederacije, i Bu{ove administracije. I dalje: nema~ko ne u datim
okolnostima poti~e pre svega od jedne simboli~ke i moralne pozicije, to je jedan na~in konfrontacije sa izuzetno{}u
(5cnJerwe) Sjedinjenih Dràva.
15Videti: ccmmentcire, br. 99, zima 2002-2003. Najavljeno je skoro objavljivanje kod Knofa (Knopf) (Njujork) dela
koje je sam Kagan priredio na osnovu svog eseja pod naslovom O rcju i mcci (On Paradise and Power) (videti: T. Gar-
ton Ash, Anti-Europeanism in America, 1he New Ycrr keview cj Bccrs, 13. februar 2003.)
16Prirodno, bilo bi interesantno ispitati odgovore Kaganu sa ameri~ke strane, a posebno one potekle iz kruga iste
klase politi~ko-strate{kih stru~njaka. Videti: Ronald D. Asmus i Kenneth M. Pollack, The New Transatlantic Pro-
ject, c|icy keview, br. 115, oktobar-novembar 2002, koji plediraju za jedan zdruèni evro-ameri~ki politi~ki pristup,
u okviru NATO-a, politi~ke korene problema, odnosno aktuelnu i potencijalnu pretnju koju predstavlja dru{tve-
na i ideolo{ka nestabilnost arapsko-islamskog sveta. U njihovim o~ima, intervencija u Avganistanu bila je drago-
ceno iskustvo nesposobnosti Sjedinjenih Dràva da same deluju, ~im se vi{e nije radilo samo o uni{tenju neprija-
telja (Talibani), ve} o izgradnji nastavka (demokratske avganistanske nacije), prevashodnog strate{kog cilja (sa
re{enjem izrealo-palestinskog problema i svrgavanjem Sadama Huseina [Saddam Hussein]), kada je re~ o ube|i-
vanju dru{tava Srednjeg Istoka da se opredele za pravi tabor. Danas u Avganistanu boravi vi{e vojnih snaga sa
evropskog nego sa ameri~kog tla.
1. Prvo, Kagan zapo~inje genezu evropske ideologije koja na nevelikom rasto-
janju prati klasi~ne, a posebno marksisti~ke modele (evropska ideologija je mistifi-
kovani odblesak materijalne situacije u Evropi, kao i mesta koje ona zauzima u od-
re|enom odnosu istorijskih snaga). Na tom putu, Kagan se prihvata ponovnog
raspredanja teza koje su ve} skicirali evropski esejisti,
17
ali uz novu sistemati~nost.
Njegova analiza se vrti oko opisa verovanja Evropljana u uspostavljanje vladavi-
ne prava i pregovora, i iluzije u kojoj su se nalazili da su, ubudu}e, s-one-strane isto-
rije (to jest, odnosa snage i dominacije: onoga {to je Marks (Marx) nazivao preisto-
rija), dok su materijalni uslovi koji autorizuju pojavu raja izolovani od pacifisti~-
kih relacija konstituisani oruànom za{titom koju Sjedinjene Dràve {ire na Evropu
kao na celinu demokratskog sveta. Zaslepljenost evropske svesti u pogledu vlastitih
uslova postojanja tipski se opisuje kao idealizam, kome je suprotstavljen materi-
jalizam stvarne istorije.
Vra}aju}i se, na taj na~in, istorijskom poreklu ameri~kih ideja i evropskih
ideja, kao i preokretu koji je nastupio u njihovim odgovaraju}im koncepcijama
mo}i i prava, Kagan je bio u stanju da ispravi po~etnu simetriju svog opisa, odnosno,
ekvivalenciju koju je ona opasno nagove{tavala izme|u dve ta~ke gledanja. S obzi-
rom da je u poslednjih pedeset godina Evropa razvila shvatanja uloge mo}i u me-
|unarodnim odnosima koja direktno poti~e iz njenog jedinstvenog iskustva, i obra-
zuje autenti~nu alternativu ameri~kim pogledima utemeljenim na druga~ijem isku-
stvu i drugoj istoriji (c enuin|y Jijjerent perspective), Kagan se, zatim, udaljava od
ovog relativizma i pokazuje da se u najve}oj meri radi, s jedne strane, o nezncnju, a
s druge, o prizncnju onoga {to ~ini realnost me|unarodnih odnosa, o shvatanju da
sukobe mo}i moè da re{i jedino neka mo} vi{eg reda. Postoji jedno stanovi{te re-
alnog sveta, spc|jcsnje iJec|ciji, koje dopu{ta da se ideologija shvati i sudi a da se,
pritom, ne zpadne u simetri~nu ideologiju: njegov kriterijum sastoji se u mogi}no-
sti, ili nemogu}nosti, suo~enja sa dramati~nim rokovima dana{njice, koji se predo-
~avaju u vidu svetske pretnje sa kojom nema mesta zavaravanju.
Iz te karakterizacije, me|utim, proizilazi jedna pote{ko}a koja se ti~e prcvc.
Kao i drugi pre njega, Kagan teì ne samo da opi{e evropsku ideologiju kao naivno
verovanje u vrline juridi~ke forme, u izvesnu religiju prava, ve} i da scmc prcvc
crcrcrterise rcc iJec|csrc. Ta pozicija, me|utim, nije zadugo odrìva, budu}i da
Kaganova namera nije da u cpsc|utncm smis|u ozna~i ameri~ku politiku kao poli-
tiku mo}i (Mcchtpc|itir) u njegovim o~ima bi to pre bila prcs|cst Evrcpe, kada se
Evropa nije trudila da prikriva svoje ciljeve dominacije svetom ve} da razotkrije
njen strate{ki rec|izcm: vladavina prava je ci|j (saobrazan demokratskim vredno-
stima i progresisti~kom idealu zajedni~kom celom Zapadu), upotreba mo}i je sreJ-
stvc koje name}e sopstvena ograni~enja. Kagan, tako, zakora~uje u ono {to bi se fi-
lozofski moglo nazvati slabim makijavelizmom koji on
ozna~ava pomo}u pojma dvostrukog standarda (c Jcub|e
stcnJcrJ): Sjedinjene Dràve, u kriti~nim okolnostima postu-
paju unilateralno jer nemaju drugog izbora, istorija ih je po-
stavila (i ostavila same usled evropskog odricanja od mo}i)
17 Mislim pogotovo na formula-
cije Reìsa Debrea (Rgis Debray)
iz knjige 1cus czimuts (dela nasta-
log po porud`bini Fondacije stu-
dija nacionalne odbrane, a obja-
vljenog kod Odile Jacob 1989).
u poziciju da se suo~e sa izvesnim univerzalnim opasnostima, one, dakle, moraju da
reaguju u dùngli u skladu sa zakonom dùngle, uvek ~uvaju}i vrednosti civilizaci-
je. Postoji tu, priznaje Kagan, moralna napetost mo`da tragi~na odgovornost.
Sjedinjene Dràve treba da budu progla{ene kontrolnom instancom naoruàvanja,
ali ne i uvek kad su one u pitanju. One, stoga, moraju da ìve na la`nim vratima koja
vode u dva sistema normi (it must |ive by c Jcub|e stcnJcrJ).
2. [to nas dovodi do drugog istaknutog aspekta Kaganove argumentacije. Po-
red ideje da je, kao posledica preokreta odnosa snaga Evrope i Amerike, do{lo do iz-
vesne permutacije u poretku ideja i vrednosti (mericcns cnJ Eurcpecns hcve trc-
JeJ p|cces), plan obja{njenja kojeg se on pridràva sadrì u sebi sistemsku referen-
cu na imperijc|nu pcziciju, koja, u isti mah, ima vrednost na planu mo}i u pravom
smislu te re~i, kao i na planu psihologije (jedan odeljak nosi naslov Psihologija
mo}i i slabosti). Evropa sile bila je imperijalisti~ka Evropa koja je tokom pet vekova
ra{irila svoju dominaciju na sve kontinente, i koja je verovala u svoju misiju obli-
kovanja me|unarodnih odnosa po svojoj slici. Kagan opisuje trenutnu situaciju u
kojoj su Britanci, Francuzi, Nemci u su{tinskom smislu izgubili svoju energiju i
è| za slavom koji su podupirali njihove imperijalne kapacitete u istoriji, kao re-
zultat nejne~uvenijeg opadanja uticaja u istoriji. To je razlog zbog kojeg Ameri-
kanci treba da ubudu}e sami predstavljaju kolektivnu bezbednost i odbranu civili-
zacije od napada fundamentalizma i terorizma.
19
Oni su ti koji }e, ubudu}e, biti im-
perijalisti ili, ta~nije, hegemoni (the mericcn heemcn), i kao takvi, oni treba da se,
18Smesta prelazim na pitanje njegovih filozofskih referenci, posebno na Kanta i Hobsa, koji ~ine istorijski lajtmo-
tiv njegovog izlaganja (Evropljani ìve u imaginarnom kantovskom svetu, Amerikanci u realnom hobsovskom
svetu). Ova antiteza je, pogotovo danas, veoma raspostranjena pri ~emu se Hobsovo ime ponekad zamenjuje ime-
nom Karla [mita (Karl Schmitt). Kagan, po svoj prilici, ne pretenduje na preciznost izlaganja istorije filozofije, ali se
kod njega moè otkriti jedan zanimljiv lapsus: da bi okarakterisao za{titni~ku ulogu koju ameri~ka velesila pre-
uzima, Kagan ne koristi alegoriju Levijatana, ve} alegoriju Behemota, posu|enu iz istog biblijskog odlomka
(Job, 40-41), a koju je Hobs definisao kao silu haosa i destrukcije (gra|anski rat, revolucija). To je vidljiv revan{ sa
evropske ta~ke gledanja u okrilju sopstvenog diskursa: priznanje da on ne moè imati snagu dovoljnu za to na-
me}u}i poredak putem rata, ve} jedino moè da ima snagu dezorijentacije, koja perpetuira rat svih protiv svih.
Posebno obratimo pa`nju na nepreciznost u pogledu Kanta: Kagan, kako se ~ini, me{a dva momenta filozofove re-
fleksije o istoriji poistove}uju}i projekat ve~nog mira sa projektom svetske vlade, ~ije opasnosti skop~ane sa
despotizmom on evocira. Prema tome, Kant se upravo odrekao svoje prvobitne ideje jedne federalne Dràve koja
uklju~uje nacije sveta u korist razvijanja ideje kosmopolitskog prava kao juridi~kog i moralnog okvira usposta-
vljanja mira (istorijski gledano ideje daleko bliè onome {to }e biti Dru{tvo Naroda posle 1918). U tom pravcu ru-
kovodi ga, najverovatnije, njegova èlja da predstavi evropsku ideologiju me|unarodnih odnosa normiranih pra-
vom kao projekat rasprostranjenosti po ~itavom svetu kvazifederalne forme unije otada na putu ostvarenja u sa-
moj Evropi (Habermas u Die cstncticnc|e ccnste||cticn c|itische Esscys. Suhrkamp Verlag, Franckfurt-am-Main,
1998 [francuski prevod pres |Etct-ncticn Une ncuve||e ccnste||cticn pc|itique, Fayard, Paris, 2000] nije suvi{e da-
leko od toga da kada tvrdi, u obrnutom smislu, da je Evropska Unija jedna cprcrsimccijc i etcpc u pravcu svetskog
juridi~kog poretka, i mogu}no je da je Kagan ~itao Habermasa pre nego Kanta). Me|utim, ta gre{ka prikriva ite-
kako realan problem: izmeJu dve uzastopne kantovske ideje, svetska Dràva i kosmopolitsko pravo, ne{to zasigur-
no izcstcje: pc|itirc. Jedna od umesnih sugestija koju moèmo, kako mi se ~ini, izvu}i iz ~itanja argumentacija po-
put Kaganovih jeste da se trenutni izazov ne nalazi ni na samom nivou institucijua, niti na nivou me|unarodnog
prava, ve} na novou politike ([ta bi bila svetska politika u slu~aju, primera radi, Evrope? Stoga, na kraju krajeva, {ta
je na{ pojam politike? Ono {to zauzima mesto politike u Evropi ~esto je ili delegiranje mo}i i vcJstvc [leadership]
Sjedinjenim Dràvama, ili verbalni antiamerikanizam).
19U Kaganovom tekstu prisutan je, svakako, svestan odjek ~uvene Kiplingove formule koja najavljuje kraj XIX
veka (u trenutku osvajanja Filipina) koju su Amerikanci, poletni i mladi predstavnici anglo-saksonske rase preuze-
li od malaksalih Britanca breme belog ~oveka, odràvanja reda u svetu. Kiplingovo delo trenutno je predmet ob-
nove interesovanja u Sjedinjenim Dràvama, dok se, u isti mah, razvijaju diskusije o podesnosti imperijalnog
modela politike (videti: Kipling Knew What the U. S. May Now Learn, New Ycrr 1imes, 26. januar 2002.).
u op{tem interesu, odupru nastojanjima svih ostalih da iznude multilateralizaciju
njihove mo}i, odnosno, da nametnu restrikcije i uslovljavanja upotrebe te mo}i
drugim re~ima, to, tako|e, zna~i da Sjedinjene Dràve treba da osujete njihovu spo-
sobnost odlu~ivanja u izuzetnim situacijama.
Da bi se na taj na~in prelazilo iz jedne krajnosti u drugu, bila je neophodna iz-
vesna tranzicija. Kagan sugeri{e svu njenu istorijsku sloènost: odmah nakon Dru-
gog svetskog rata Evropljani su otkrili da su nemo}ni da brane svoja kolonijalna car-
stva na drugom kraju sveta; tokom Hladnog rata Evropa je bila razapeta izme|u
svog geopoliti~kog zna~enja, kao glavo pozori{te su~eljenja dva sistema, i redukcije
svoje vojne sile naspram supersila, redukcije koju su zahtevali sami Amerikanci, itd.
Kagan se posebno trudi da razume posledice onoga {to ima sva spolja{nja obele`ja
jedne odluke donete koncem Hladnog rata, koja se i sama zasniva na rcz|ici shvctc-
njc toka istorije. Po~ev od sloma sovjetskog tabora, Evropljani (odnosno, Zapadni
Evropljani, na putu ka integraciji u Evropsku uniju) zaklju~ili su da je rat zavr{en,
i u tome su, stoga, videli zgodnu priliku da umanje svoje napore na polju naoruà-
nja, ionako ve} inferiornog u odnosu na naoruànje Amerikanaca. Sjedinjene Drà-
ve su, naprotiv, shvatile (11. septembar je samo potvrdio to zapaànje) da je neprija-
telj samo promenio lice i prirodu. Sjedinjene Dràve su, zato, pod nekoliko vlada koje
su se nizale jedna za drugom (uklju~uju}i Klintonovu), po~ele sa opremanjem i pri-
premama za novi tip defanzivnih preventivnih dejstava.
Takav je duboki smisao predloène distinkcije izme|u imperijalizma i he-
gemonije. Moglo bi i ovako da se kaè: dok su Amerikanci prcti|i rcz|icite jcze |c-
bc|izccije, i utoliko u~estvovali u njoj, Evropljani su se pcv|cci|i iz procesa, sa zablu-
dom da joj se mogu usprotiviti. Ova analiza dospeva do strctesrc rriterijumc si|e,
koji je od najve}eg interesa: ono {to Kagan, koriste}i vojni àrgon, naziva sposob-
nost projekcije. U uslovima svog doba imperijalne evropske nacije od XVI do XX
veka posedovale su kapacitet da projektuju svoju mo} (i svoje institucije na okru-
ènje do nakraj ~etiri strane sveta. Danas su Sjedinjene Dràve jedine koje taj kapa-
citet poseduju i koje èle da ga o~uvaju, dok ostale dràve koje su, u svakom slu~a-
ju, nesposobne za ne{to takvo, u tome vide samo ne{to neprili~no.
Takva istorijska postavka, ma koliko sporna, predstavlja naro~it teorijski iza-
zov: svaka alternativna definicija politike i same mo}i li{ena je smisla ako ne nuJi
i jeJnu c|ternctivu (ili skup alternativa) iJeji erspcnzije i njenom strate{kom mo-
delu, ili, dakle, mora da se odrekne pretenzije definisanja sebe kao globalne poli-
tike (politike u procesu globalizacije, politike prccesc globalizacije). Me|utim, da li
je politika koja nije globalna uop{te politika? Odgovor je, jasno, odre~an. Ona se
nalazi neposredno na udaru optu`be za ideolo{ku zaslepljenost (shvatanje sveta
kao poteklog iz monade ili ccmere cbscure [mra~ne komore] u kojoj je monada za-
tvorena). [to, opet, ne zna~i da je jedna globalna politika razre{ena |crc|nih re{e-
nosti i odgovornosti. Jedna politi~ka alternativa treba, barem, da nastoji da defini-
{e mcJc|itet crcije i rcmunirccije putem kojih, za stalno, svaki od njenih àri{ta ili
lokalnih centara, sme{tenih neJe u svetu stupaju u vezu sa svim ostalim, kao i ka-
kve posledice to ima na mo} delanja svakog od tih sredi{ta ponaosob. Ona se ne
moè zadovoljiti time da formuli{e egalitaristi{ke imperative i juridi~ka pravila za
slu~aj konfrontacije intrese i suvereniteta, kakvi god oni bili.
3. Ali, time mi stièmo do tre}eg aspekta Kaganove argumentacije koja, u isti
mah, predstavlja i njegovu koncepciju mo}i (pcwer), jer to je ameri~ki termin, a po-
znato je da on u francuskom jeziku nema svoj potpuni ekvivalent. Ponekad bi ga,
ustvari, trebalo prevoditi sa mo} (vlast), u smislu sile i institucije (construct
power [konstruktivna mo}], ìvotvorna i smrtonosna mo}), a ponekad prevodi-
mo sa sila (snaga), kao sredstvo, mera ili cilj radnje (Velike Sile, politike sile).
Prema tome, pojam mo}i nije stabilan, ~ak i ako se protivstavi na antiteti~ki na~in
slabosti (wecrness). Znati ko su mo}ni, a ko su slabi, znati na koji na~in su
mo}ni m}ni, a slabi slbi, ili, na koji na~in to prestaju da budu, ne predstavlja
samo pote{ko}u za politi~ku nauku, ekonomiju i strategiju, to je, tako|e, temeljni
problem filozofije.
Zna~ajno je {to Kagan, u skladu sa potrebama trenutka prevodi sopstveni
pojam mo}i, temelj politi~kog realizma ameri~ke nacije, bizmarkovskim izra-
zom Mcchtpc|itir. To ne podrazumeva samo da on ho}e da, unekoliko, ~ita prirodu
ameri~ke superiornosti u percepciji Drugog (evropskog Drugog), ve} da je prinu|en
da se, katkada, posluì objektivnom istorijskom merom mo}i, a katkada vredno-
vanjem izbora koje ona prirodno name}e. Po prirodi stvari, pc|itirc nere mcci
(velike mo}i pogotovo) bice pc|itirc si|e. Sila ne mcze Jc se ne upctreb|jcvc (a vojna
Erich Salomon, Summit Conference, 1928
intervencija bi bila privilegovani vid te upotrebe). Na taj na~in, neprijatelji koji se
pojavljuju i izazivaju je da dokaè svoju superiornost samo su izraz te unutra{nje
nu`nosti.
20
Napu{taju}i bez daljnjeg semanti~ka obja{njenja,
21
izloì}u sopstvenu tezu:
mi ovde imamo posla ne samo sa politi~kom doktrinom (ideologijom), ve}, sa me-
tcjizircm, ~ija je dekonstrukcija danas od su{tinskog zna~aja za poku{aj mi{ljenja
alternativa: u okrilju sile (primera radi, suprotstavljanjem ekonomske ili kulturne
mo}i ono {to sam Kagan naziva oru|e umerene mo}i (scjtpcwer tcc|s) vojnoj
mo}i ~ija istorijska evolucija nije automatski konvergentna, ili, na radiklaniji na~in,
izme|u mo}i i onoga {to ovde ne}emo, po simetriji, nazvati slabost (iako je mo-
gu}no misliti izvesnu politiku ne-mo}i, sa njenim sopstvenim ciljevima i sredstvi-
ma) ve}, pre, ne-mo}: odnosno, upravo mo} destrukcije, ili postoje}e mo}i.
22
Stoga, treba da se obratimo filozofima koji su i sami kriti~ari ontolo{kog je-
zgra ideje sile-mo}i. Moglo bi se, donekle, sloìti da se savremena filozofija, uosta-
lom, i bavi nijednim drugim predmetom. Naznake toga mogu se prona}i kod Hane
Arent (Hannah Arendt), ~iji veliki esej O nasilju (On Vic|ence, 1971)
23
koncipira
mo} i nasilje kao dva antiteti~ki postavljena termina od kojih zavisi upravo politi~-
ki modalitet mo}i delanja individue ili kolektiviteta: ili mo} odnosi prevagu nad na-
siljem pot~injavanja, ili nasilje trijumfuje nad mo}i, drugim re~ima, prestaje da
sluì mo}i, i nikakvo srednje re{enje tu ne postoji. Ili, ta~nije: nasilje se moè defi-
nisati kao prercrccenje mcci rcjc pcruscvc Jc tcrc ncJcrncJi neJcstctcr mcci, ili,
ako se tako èli, nemo} delanja. Ove indikacije su dragocene, ali zasluùju da budu
ispravljene uspomo} distinkcija koje je predloìo M. Fuko (M. Foucault), posebno u
eseju Subjekt i mo} (vlast) iz 1982. godine,
24
utoliko prilago|enije na{em pitanju
kako njegova su{tinski cJncsnc (relaciona) koncepcija gradi sistem sa jednom stra-
te{kom tezom o odnosima mo}i, u ~ijem sredi{tu je sme{tena analiza unutrcsnjih
i spc|jcsnjih ctpcrc, i na~ina na koji oni uti~u na mo}, na ~ije dejstvo mo} reaguje u
svrhu samoo~uvanja i transformacije. U Fukoovoj perspektivi nijedna sila koja se
dru{tveno ispoljava kao mo} nije, ~ak i istorijski proizvedena od strane nekog indi-
vidualiteta ili subjekta, kao takva svojstvo ili karakteristika, ve} je bitno neposto-
jana i krhka posledica jednog odnosa koji je konstitutivan za otpore, odnosno, virtu-
elnosti otpora o kojima ona zna ili ne da vodi ra~una.
Ova spekulativna razmatranja nisu li{ena politi~kog odjeka u diskusiji koja
nas zanima. Ona omogu}avaju identifikovanje onoga {to obrazuje novije Kaganove
analize. Manifestna tema njehovog eseja jeste diferencijal mo}i/sile izme|u ameri~-
ke nacije, njenih prijatelja (Evrope) i neprijatelja (terorizam, odmetnute dràve [ro-
gue states] razloga potvr|ena {to se ti~e prvih, a koja tek treba da se pokaè [{to
celovitije i {to je brè mogu}no] u slu~aju ovih drugih). Me|utim, to pretpostavlja da
cmericrc si|c pripcJc merici rcc njenc svcjinc, odnosno, da je Amerika jedna, ili
da je ona jedan subjekt (jedna nacija, jedan narod, sam usmeren ka vr{enju sile sa
kojom se identifikuje). Kagan je u to uveren, i zato pi{e: Sjedinjene Dràve u tome
mogu da uspeju [da same na svojim ple}ima iznesu napor svetske bezbednosti], ba-
rem u materijalnom pogledu [teìna koja i dalje ne bi bila nepodno{ljiva za njihov
budèt]. Isto tako, nema razloga da se veruje kako ameri~ki narod odbacuje da nosi
ovo svetsko breme, kao {to je ~inio deset godina unazad. Od 11. septembra 2001. go-
dine, ~ini se, uostalom, da je raspoloèn da nastavi jo{ dugo vremena. Po svemu su-
de}i, Amerikanci ne jadikuju (jee| nc resentment) {to ne mogu da stupe u Obe}anu
zemlju postmodernosti. Znaci da ve}ina stanovni{tva Amerike ose}a takvu èlju
tako|e izostaju. Uporno, usled ogromne sile koju poseduju, oni su ponosni na vojnu
silu svoje nacije i naro~itu ulogu koja im je time poverena u svetu.
Dodu{e, ovo bi se uverenje moglo dovesti u sumnju. Odnosno, moglo bi se za-
pitati ko su ti Amerikanci patriote, ako opis vaì za sve gra|ane Sjedinjenih Dràva,
ako bi oni mogli da kolektivno i na neizdiferencirani na~in budu posmatrani kao nosi-
oci nacionalne mo}i (sile) koja ih odvaja od ostatka sveta, pod kojim uslovima naro-
~ito ta pretpostvaljena identifikacija ostaje na snazi bez oma{ke (i koja, zauzvrat, uslo-
vljava mogu}nost rcspc|ccnjc silom). Druge mogu}nosti stupaju tada u igru, iako
one ne bi nu`no morale da budu determinisane. Unutra{nje alternative postojanju
mo}i postaju mislive u funkciji njihove evolucije i modaliteta njihove prakse, te unu-
tra{njih i spolja{njih otpora koje ona razvija (ne nu`no u registru mr`nje). Sa patri-
otizmom demokratskog ustrojstva i manifestne misije, koji sa~injava nali~je i la-
tentnu pretpostavku ideje stabilne svetske hegemonije sukobljavaju se druge, vi{e ili
manje verovatne hipoteze: hipoteze progresivne fa{isizacije ameri~kog naroda (ili jed-
nog segmenta tog naroda koji bi se mobilizovao oko neke sve sna`nije vojne institu-
cije) ili, nasuprot tome, hipoteza kriti~ke podeljenosti nacije, analogne neslaganju (Jis-
sent) koje se razbuktalo za vreme rata u Vijetnamu, iako zajedno sa ostalim ulozima
~ija definicija zavisi od opho|enja ~itavog sveta prema Sjedinjenim Dràvama.
25
S francuskog preveo: \or|e ôli}
Izvornik: |Eurcpe, |merique, |c uerre - rej|exicns sur |c meJicticn eurcpeenne,
ditions La Dcouverte, 2003.
20Kagan pronalazi jedan psiho-politi~ki na~in da utvrdi tu tezu (koja sluì kao ontolo{ki dokaz sile): neizbe-
`no je i prirodno, uostalom {to ncjvecc si|c pcJstice i ncjvecu mrznju, i {to ona toga brzo postaje svesna (jer to
o~ekuje), dok ostale sile, iako su i same sekundarno meta, te{ko o tome vode ra~una. One bi èlele da ve~ito veruju
da su voljene...
21Napetosti i odnosi pojmova mccht, pcwer, sila, mo}, bili su predmet klasi~nih studija po~ev od studije Raymond
Aron, Macht, Power, Puissance: prose dmocratique ou posie dmoniaque?, objavljene 1964. nakon kubanske
raketne krize, pre{tampane u njegovim EtuJes pc|itiques (Gallimard, Paris, 1972), gde on isti~e ambivalentnost
pojma politike mo}i koji osciluje izme|u definicije odnosa izme|u Dràva i doktrine me|unarodne politike.
22Ovde se slobodno inspiri{em terminom ne-politike (im-pc|itique) koji je razvio Roberto Esposito, u cctecric
Je||impc|iticc, Il Mulino, Bologne, 1988.
23Francuski prevod u Hannah Arendt, Du menscne c |c vic|ence Esscis Je pc|itique ccntempcrcine, Calmann-
Lvy, Paris, 1972.
24Michel Foucault, Le sujet et le pouvoir, u Dits et Ecrits, vol. IV, nav. d., str. 222-243.
25Anticipativna pore|enja sa ratom u Vijetnamu mnogima su izazovna, a imaju i svoju korisnost ne bez izve-
snih paralela sa fluktuacijama javnog mnenja u istoriji Sjedinjenih Dràva o problemima sile me|utim, (stra-
te{ke transformacije koje su usledile posle epohe Hladnog rata i dekolonizacije, na stranu) ova pore|enja obeleà-
va jedan temeljni moralni ~inilac: borbe Vijetnamaca odvijale su se na pozadini nesumnjive legitimnosti, {to je
omogu}avalo identifikovanje ~itavog sveta. âk i ako izmemo da su sve ostale crte istovetne, upravo ova legitim-
nost sasvim izostaje u slu~aju AL Kaide, kao i u slu~aju Sadama Huseina.
PRELOM:kecite ncm nestc c svcm isrustvu rccrJinircnjc Whc ij nct we -
zcmcsnc prcjertc rcji se cJvijcc u Hc|cnJiji i nerc|irc Jruih evrcpsrih ze-
mc|jc, pcvezcc ve|iri brcj institucijc, umetnirc i inte|ertuc|ccc, te mcbi|iscc
zncccjni Jec umetnicre zcjeJnice?
HLAVAJOVA:Projekat Who if not we? realizovan je u okvirima holand-
skog predsedavanja Evopskom Unijom u drugoj polovini 2004; istorijski posmatra-
no, to je prvo predsedavanje uve}anom Unijom (sa 25 ~lanica). Sam projekat izrastao
je iz jednog politi~kog zadatka: dva holandska ministarstva Ministarstvo inostra-
nih poslova i Ministarstvo za obrazovanje, kulturu i nauku inicirala su kulturni
program sa namerom da obeleè ovo geo-politi~ko dostignu}e. Postojala je politi~ka
volja da se iskora~i iz stereotipnih promotivnih aktivnosti koje uobi~ajeno prate ta-
kve prilike (u kulturnim krugovima u Holandiji, takvi se programi skepti~no naziva-
ju holandska promocija Holland Promotie) i da se esperimenti{e sa formatom
razmene znanja kroz sveè redefinisane granice na evropskom kontinentu, i {ire.
Ovaj kontekst, kao {to se moè zamisliti, istovremeno je i pruào razli~ite mogu}no-
sti i predstavljao prepreku. U ve}ini slu~ajeva, umetnici i intelektualci poku{avaju
da izbegnu rad u tako direktnim politi~kim odrednicama; u njih ubrajam i sebe, da
budem sasvim iskrena. Ipak, u poslednje vreme ~esto se pitam koliko je ova neu-
tralna pozicija zapravo potekla od naivne ideje da je mogu}e stajati izvan siste-
ma (bilo politi~kog ili institucionalnog), te posmatrati ili komentarisati sa bezbedne
udaljenosti. Moje zanimanje za jz izme|u narativa koji obi~no razvijamo oko svog
(polii~kog) rada u kulturi i njegovih istinskih politi~kih efekata u realnosti, postepe-
no je izraslo u snaàn motiv za ponovno promi{ljanje umetni~ke prakse. Poziv da se
razvije novi projekat u ovakvoj politi~koj konstelaciji proiza{ao je iz moje dileme oko
potencijala umetnosti da u arenu demokratije u|e kao aktivan igra~ i donese re{e-
nja koja bi imala konkretne politi~ke i eti~ke posledice. Setila sam se Edvard Saidove
(Edward Said) knjige kepresentcticns cj the lnte||ectuc| (1996) u kojoj on artikuli{e
razdvojenost mo}i i znanja onda kada defini{e intelektualca kao onog koji govori
istinu mo}nima. Da li je trenutak, pomislila sam, da se pristupi problemu prekinu-
te veze izme|u umetnika i intelektualaca s jedne, i vlastodràca s druge strane?
Pitanje Whc ij nct we shcu|J ct |ecst try tc imcine the juture cj this c||? (Ko
}e, ako ne mi makar poku{ati da zamisli budu}nost svega ovoga?) u ovom kontek-
stu ukazuje na motivaciju da se taj politi~ki zadatak interpretira kao prilika za obra-
}anje nama umetnicima, misliocima, u stvari, svima nama, da uzmemo aktivno
u~e{}e u kreiranju nove realnosti i pobu|ivanju politi~kih promena kroz proizvod-
nju umetnosti i znanja. Predlog upu}en umetnicima i intelektualncima bi onda bio
da se angaùju u pregovorima oko budu}nosti: ako to ne uradimo mi, onda }e to
DREAMING A
BETTER WORLD...
Intervju sa Marijom Hlavajovom
uraditi drugi, ~ime se izlaèmo riziku da budu}nost ne bude nu`no oblikovana oko
na{ih sopstvenih nada i snova.
Predloìla sam ovaj stejtment odre|enom broju kustosa koji su povezani sa
vitalnim institucijama moderne umetnosti dana{nje Evrope i ~ija praksa naginje ka
politi~kom promi{ljanju kolektivnog. Konceptualni okvir je funkcionisao kao po~et-
na ta~ka za diskutovanje politi~kog u umetnosti danas, uzimaju}i u obzir veoma po-
sebne okolnosti u Holandiji, koja u mnogome izbegava intelektualne debate koje su
organski deo diskursa u drugim zapadno-evropskim zemljama, kao {to je redefinici-
ja odnosa izme|u onoga {to nazivamo Centralna i Isto~na Evropa i Zapada. Raz-
mena mi{ljenja kroz ove diskusije proizvela je sedam izlo`bi, koje su okosnica celog
projekta Whc ij nct we.? To su: 1he episcJes cn (ex)chcnin Eurcpe. 5urjccin u
Ludwig muzeju u Budimpe{ti i Muzeju primenjene umetnosti u Budimpe{ti, kustos
Livia Pldi; 1ime cnJ cin u Stedelijk CS muzeju u Amsterdamu, kustosi Leontine
Coelwij i Geurt Imanse; ccrJic||y lnviteJ u BAK-u (basis voor actuele kunst) Utrecht,
kustosi Gerardo Mosquera i ja; Out cj the 5hcJcws u Witte de With, Roterdam, ku-
stos Catherine David; 5cjety cnJ ecce! OrJer cnJ reeJcm! u Modernoj galeriji, Lju-
bljana, kustos Igor Zabel; O|cnJu Biurcs - Vi|nius u Centru za savremenu umetnost
(CAC), Viljnus, kustos Kestutis Kuizinas; i projekat EJwcrJ lrcsinsris 5tuJic Foksal
Gallery fondacije u Var{avi. Oko ovih izlo`bi, ili da tako kaèm projekata, razvile su
se druge aktivnosti: simpozijumi, performansi, predavanja, projekcije, itdPored
toga, objavljena je i sveobuhvatna knjiga koja funkcioni{e i kao katalog svih izlo`bi
i prate}ih aktivnosti i kao zbornik, uklju~uju}i i odre|eni broj tekstova presti`nih
evropskih mislilaca koji se odnose na goru}e aspekte pitanja u fokusu. Tekstovi (iz-
me|u ostalih) Olea Boumana (Holandija), Slavoja @ièka (Slovenija), tiennea Bali-
bara (Francuska), Borisa Groysa (Nema~ka), Roberta Flecka (Francuska-Nema~ka) i
Piotra Piotrowskog (Poljska) funkcioni{u i kao antologija kriti~kog pisanja koja izno-
si pitanja od velikog zna~aja pred me|unarodnu javnu diskusiju.
Da budem odre|enija: Igor Zabel, vi{i kustos u Modernoj galeriji u Ljubljani,
je, na primer, doìveo Holandiju kao verovatno jednu od retkih zemalja koja se sa-
svim pribliìla modernoj ideji uravnoteènog dru{tva, u kome istovremeno postoji
visok nivo dru{tvene organizacije i brige, i visok nivo li~ne slobode. Na takvom
uverenju, on organizuje izlo`bu pod nazivom 5cjety cnJ ecce! OrJer cnJ reeJcm!
na kojoj u~estvuje izvestan broj mladih umetnika u Holandiji koji se tim pitanjima
bave u svojim radovima (pored ostalih, Atelier van Lieshout, Joost Conijn-a, Job
Koelewijna, John Krmeling, Maria Pask, i Edwin Zwakman). U Utrehtu, s druge
strane, pokazane su razne umetni~ke pozicije, kako iz biv{eg isto~nog bloka tako i
izvan, u okviru izlo`be nazvane ccrJic||y lnviteJ, organizovane od strane BAK-a (ba-
sis voor actuele kunst baza za aktuelnu umetnost). Sama izlo`ba, kao i serija pre-
davanja, projekcij i radionic za studente, bavila se pitanjima od najvi{eg eti~kog
zna~aja danas: gostoprimstvo nasuprot migraciji, pozicioniranje Evrope spram
ostatka sveta itd. Me|unarodno poznati umetnici i umetni~ki kolektivi kao {to su
Roman Ondk (Slova~ka), Jlius Koller (Slova~ka); Jir Kovanda (ê{ka), Monika
Sosnowska (Poljska), Jeroen de Rijke/Willem de Rooij (Holandija), Mona Hatoum
Intervju sa Marijom Hlavajovom _ DREAMING A BETTER WORLD... _ 115
(Lian Velika Britanija), Wilfredo Prieto Garca (Kuba), Nomads and Residents i dr.
predstavili su, izme|u ostalih, svoje radove.
Izlo`be u okviru Whc ij nct we.? mogu se shvatiti kao serija me|upovezanih,
ali nezavisnih projekata. Svaki od tih projekata je zagovarao sopstvene umetni~ke
stavove, primenjivao razli~ite taktike rada sa publikom i saradnicima, i stvarao au-
tonomnu poziciju u polju savremene umetnosti. S druge strane, ukoliko se one sa-
gledaju zajedno, dobija se mnogo slojevitija slika razli~itih pozicija, kao i tuma~enja
onoga {to jeste su{tinsko pitanje i problem u savremenoj Evropi. Jedino kroz prego-
varanje/balansiranje razli~itih zna~enja moè se pristupiti kompleksnosti problema
kojim se ovde bavimo. Jedna izlo`ba sigurno moè da potpiri zna~ajne diskusije, da
va`na pitanja u~ini vidljivim, ili razotkrije razli~ite mehanizme mo}i, ali ono {to
mene interesuje jeste kako je biti kustos izvan izlo`bi, u suo~avanju sa mnogo {i-
rim krugom problema od onih koje sre}emo kada samo postavljamo jednu izlo-
`bu. Ne kaèm da postavka izlo`bi nije klju~ni aspekt na{e prakse. Ali, ja vidim izlo-
`bu kao svojevrstnu podstrukturu na kojoj se aktivno grade druga zna~enja, uklju-
~uju}i bezbroj drugih mogu}nosti, kao i opciju pregovora sa vlastima.
Rad u okvirima velike izlo`be kustosa suo~ava se sa zamkom jednokratnog
spektakla. Sam na~in na koji je projekat razvijen izbegavao je ovakvu opasnost razu-
|ivanjem zami{ljenog centra mo}i (jedan veliki doga|aj) u brojne mikro-prostore,
svaki sa sopstvenim glasom, koji rade u razli~itim kontekstima i primenjuju razli~ite
metode. Ovo obezbe|uje vrlo dragocenu vrstu intenziteta i istrajnosti i, naro~ito u du-
goro~nim saradnjama sa umetnicima, donosi esencijalni sastojak umetni~kih vizija.
PRELOM:Disrusiju c cvcj iz|czbi pcJstice i cinjenicc Jc Vcsc pczicijc nije inici-
rcnc cJczJc, rrcz rcntinentni i nevini tcr umetnicre prcrse, vec cJc-
zc iz pc|jc interesc pc|iticrih strurturc Evrcpsre Unije, hc|cnJsre v|cJe i pri-
Jruzenih umetnicrih jcnJccijc lcrc |eJcte nc rustcsri rcJ rcc ncruJzbi-
nu i rcrc bi ste cpisc|i perjcrmctivnu iru umetncsti i pc|itire u tcrc te-
sncm zcr|jcju . ncrccitc s cbzircm Jc je Vcsc iz|czbc rritircvc|c nere cJ jun-
Jcmentc|nih csperctc Evrcpsre Unije? lcnccnc, Jc |i je pc vcmc rritirc ucp-
ste mcucc i|i u tcrvim s|uccjevimc, pcctcvu u Jemcrrctsrim Jrustvimc,
cnc bivc nepcsreJnc csimi|cvcnc i interiscnc u institucicnc|ni mcin strecm?
HLAVAJOVA:Postoji generalno mi{ljenje i slaganje oko toga da intelektualci
(ovde govorim o intelektualcima i umetnicima) ne treba da deluju u domenu kon-
kretne politike. Pribliàvanje ka strukturama mo}i obi~no je vi|eno kao izdaja njiho-
vog (intelektualnog) poziva. U svakom slu~aju, to je konsenzus koji je po mom mi-
{ljenju posledica pogre{nog uverenja da je spolja{nja pozicija uop{te mogu}a. Vo-
|enje umetni~ke institucije jeste delovanje unutar struktura mo}i, tako da se uslovi
u slu~aju ovog projekta ne razlikuju mnogo od moje dosada{nje, kriti~ki motivisane
prakse. Ali, jo{ va`nije, ono {to ~ini intelektualca nije nu`no samo specijalizacija u
odre|enoj disciplini koju on/ona praktikuje (osim ako ne govorimo o specijalizaciji
op{teg-univerzalnog), ve} pre odnos koji on/ona uspeva da uspostavi kako sa struk-
turama mo}i, tako sa publikom.
Pitate me da li je u takvoj postavci kritika mogu}a: ja verujem da jeste. U sva-
kom slu~aju, najva`nije je da onaj koji kritikuje predstavlja neodvojivi deo onoga {to
dovodi u pitanje. Govore}i o kriti~koj umetni~koj praksi, va`no je pitanje koju takti-
ku izabrati tako da ne bude apsorbovana od strane onoga protiv ~ega je nekada è-
lela da deluje. Ali nisam sigurna koliko je ovo nu`no bespomo}na pozicija, mo`da
upravo suprotno. U ovom kontekstu, bilo bi potrebno da se ponovo raspravlja o po-
ziciji javnog intelektualca (samim tim i poziciji umetnika koji javno govori o pitanji-
ma od politi~kog zna~aja) koji bi mogao da efikasno postavlja izazove trenutno do-
minantnom narativu, da nudi vizije o druga~ijem tipu organizovanja javne sfere, i
da poja~a javnu raspravu kao arenu za produktivna neslaganja.
PRELOM:Ncziv prcjertc nc rcme ste rcJi|i bic je lc crc ne mi.? lcrc cbjc-
snjcvcte termin mi? Dc |i je pitcnje lc crc ne mi? ujeJnc i pctvrJc stcvc Jc
umetncst preJstcv|jc neru vrstu izuzetne teritcrije rcjc cbezbeJuje cJreJene
ersr|uzivne mcucncsti i Jc se pc tcme rcz|iruje cJ cstc|ih |juJsrih crtivncsti,
i|i se mi mczJc ucpste ne cJncsi nc umetnicri svet Urrctrc. rc smc tc mi?
HLAVAJOVA:Na~in na koji smo mi razumeli mi uklju~uje metafori~ko ko-
lektivno, uklju~uje umetnike, intelektualce, i, u stvari, sve nas. Umesto da pretposta-
vimo bilo koju vrstu podeljenosti (mi protiv njih, mi protiv ostalih), to mi
traìmo kao emancipatorsku i motivi{u}u kolektivnu snagu orijentisanu ka istraì-
vanju na~ina kako da zajedno prevazi|emo razo~aranje gubitka iluzija koje proizila-
zi iz savremenog politi~kog konsenzusa. Kroz projekat se ~esto provla~ila fraza ti-
ennea Balibara, We, the people of Europe?, (mi, narod Evrope?), koja nam je pomo-
gla da na~elno odredimo to mi kao evropski transnacionalni politi~ki subjekt, u
skladu sa politi~kim kontekstom iz kojeg je projekat nastao. Balibar jedan od naj-
va`nijih evropskih filosofskih i politi~kih mislilaca razmatra pojam novog kolek-
tivnog posrednika, transnacionalnog politi~kog kontra-subjekta koji mo`da nastaje
iz trenutne kriti~ne politi~ke situacije kao protivteà globalizaciji. Ovakav pojam su-
geri{e pro-aktivan stav kontra-subjekta mi, preuzimaju}i odgovornost za vreme u
kojem ìvimo. To je ono {to je na{ pravi cilj pokretanje koncepta odgovornosti, koji
nameravamo da na{iroko nametnemo drugima (pre svega onima koji su na vlasti).
Kao {to ste sugerisali, svet umetnosti je po ovom pitanju jedan veoma specifi-
~an prostor. S jedne strane, pratimo odre|enu vrstu rezignacije, ili neverice u mogu}-
nost (ili poku{aj) pokretanja istinske politi~ke promene ({to podrazumeva nepreuzi-
manje odgovornosti), uz prihvatanje da radijus operacija ostane unutar simboli~kog. S
druge strane, svet umetnosti je, ~ini se, jedini prostor u kojem je mogu} kriti~ki prilaz
ovakvim pitanjima bez, ili skoro bez, restrikcija. Verujem da ovaj kvalitet nije prethod-
no propisan, ve} da predstavlja mo}an i obe}avaju}i kriti~ki okvir. Politi~ki potencijal
umetnosti, na primer, moè po~ivati na njenoj mogu}nosti da izloì mehanizme hege-
monije i politi~ke strategije, ili da inicira diskusiju u vezi sa pitanjima koja bi ina~e
ostala skrivena, to jest o kojima se ne bi raspravljalo, kao i da razmi{lja o mogu}im al-
ternativama. Mislim da, izme|u ostalog, trenutno kriti~no stanje prerasta u produkcij-
ski trenutak nove vrste kolektivizma mi, za razliku od individualisti~kih 90-ih.
PRELOM:itcnje c rcme smc mc|c pre rczcvcrc|i mczemc Jcvesti u vezu sc
prcjertcm rcji ste crcnizcvc|i pre nerc|irc cJinc. Now What? Dreaming a
better world in six parts (5tc scJc? 5cnjcrenje c bc|jem svetu u sest Je|cvc)
1c je tcrcJe bic rc|cbcrctivni prcjerct i prcjerct Je je svcrc sestc ce|inc bi|c
u sustini cutcncmnc Dc |i bi ste rcncepte snc i p|ctjcrme (cncrc rcrc su
rcncipircni u crvirimc ncvije rustcsre terminc|cije) cpisc|i rcc junJcmen-
tc|nc rcz|icite i zcstc pcJcmc u scnjcrenje ncrcn stc pcstcvimc cJ|ucujuce
pitcnje stc scJc?
HLAVAJOVA:Pojam sanjarenja je u isto vreme i kompleksan i problemati~an.
To je veoma fleksibilan termin, i, naàlost, veoma ~esto vodi ka pogre{nom tuma~e-
nju odre|enih napora kao romanti~nih i naivnih. Izabrali smo ga posle duge diskusi-
je, i usled nedostatka adekvatnijeg termina. A mo`da smo se i bojali da postavimo to
kako ga vi nazivate odlu~uju}e pitanje samo iz razloga koje sam objasnila rani-
je: mi delujemo u svetu simboli~nog i ose}amo da direktan razgovor u ovom slu~aju
ne mora da bude nu`no i najproduktivniji, i moè da vodi ka dokumentaristi~kim
Kumetaitis Giedrius i Ratavicius Mindaugas, Welcome, 1997
pristupima, koji su, po mom mi{ljenju, iscrpljeni prethodnih godina. U to vreme
2003. to je tako|e bio i odraz pitanja kako da napravimo razliku izme|u politi~ke
umetnosti i praksi koje jednostavno dokumentuju ili reprezentuju odre|ene poli-
ti~ke doga|aje. Verovali smo da politi~ko leì u mogu}nosti da se nastani teren
imaginarnog, pre nego da postane samo platforma za dokumentivanje odre|enih
problema, da iskoristim razliku koju ste vi napravili u va{em pitanju. Ono {to smo
inicijalno imali na umu jeste da ostanemo u sopstvenom domenu (umetni~ke i in-
telektualne prakse) i da uti~emo (najverovatnije kroz dekonstrukciju), putem jezika
koji nam je poznat, na tada{nji svet za koji smo verovali da se razvija kao jedno me-
sto koje je izgubilo iluzije (post-11. septembar), neispunjena obe}anja u vezi pada
Berlinskog zida, realnost rata u Iraku, kolaps snova o globalnoj mobilnosti u odnosu
na migracije i nesposobnost Zapada da se nosi sa problemom itd. Projekat se obra-
}ao imaginaciji autora, pozivao ih da iznesu predloge za bolji svet, bez insistiranja
da se bilo koja od tih ideja implementira u realnosti, ali u isto vreme ne isklju~uju}i
nijednu inicijativu da se to i uradi.
Poput Who if not we, i projekat [ta sada?... razvijao se kroz odre|eni broj
celina ili epizoda, koje su bile uzajamno povezane a ipak nezavisne, i gde je veliki
broj kulturnih radnika kombinovao mno{tvo perspektiva i pozicija, kao i formata.
Ovakvi tipovi projekata su, u stvari, intenzivni istraìva~ki projekti bazirani na za-
datku formulisanom kao pitanje. U kom pravcu }e se projekat razvijati to, pre svega,
zavisi od istraìva~kog tima od kulturnih prakti~ara koji su uklju~eni budu}i
da su mogu}nosti za kako poetske tako i politi~ke reprezentacije brojne. Partneri
uklju~eni u projekat ohrabreni su da kreiraju zasebne ni{e kako bi elaborirali proble-
me kojima se bavimo, koriste}i sopstvane metode i znanje. Ali, paralelno sa tim, oni
su deo i ve}e grupe koja ima iste interese u ukju~ivanju javnih problema u kulturnu
praksu. To podrazumeva kompleksne procese pregovaranja, me|usobnog stimuli-
sanja i izazova, kao i konstantna neslaganja. Proces uklju~ivanja vi{e ~inilaca u ener-
gi~nu raspravu, kreiranja dinami~nih uslova rada i ume{anost raznorodnih stavova
po pitanju predmet o kojima se diskutuje, po mom mi{ljenju je najproduktivniji
na~in rada u polju kulture. Pored toga, kroz ovakav mcJus cpercnJi èlela sam da
pridodam va`nost istaknutoj vezi izme|u savremene umetnosti i znanja. Ako bi bilo
zgodno da koristimo termine koji su nam bliì, obrazovanje i istraìvanje su oni
koji mi padaju na pamet, ali ne nu`no u izolovanim nau~nim ili akademskim kon-
tekstima, ve} pre u estetskom kontekstu.
PRELOM:Vi ste tcrcJe cbjcsni|i prcces csnivcnjc institucije rcc prcces pcstc-
jcnjc/ncstcjcnjc, rcc crtivnc rczmis|jcnje, Jcr|e, ne rcc prcizvcJ vec rcc
rcnstcntnu prcmen|jivcst lcrc bi ste cpisc|i tcrcv institucicnc|ni mcJe| u
cJncsu nc cnc stc bi preJstcv|jc|c r|csicnc junJircnje institucije. prcstcr, csc-
b|je i stcbi|nc institucicnc|nc pc|itirc?
HLAVAJOVA:Ako govorimo o kustoskom poslu izvan pravljenja izlo`be, ras-
prava o institucionalnoj kreativnosti trenutno za mene predstavlja jedan od takvih
izazova. Razvijanje BAK-a (basis voor actuele kunst, baza sa aktuelnu umetnost) kao
institucije u nastajanju bio je jedan od najzahtevnijih projekata ne kojima sam ra-
dila. Kako jedna institucija, uz svest o institucionalnoj kritici, moè da odogovori
na izazove koje pred nju postavlja savremena umetni~ka praksa? U BAK-u smo
izabrali metaforu becoming oneself koju je u jednom drugom kontekstu obra-
zloìo nema~ki teoreti~ar estetike Volfgang Vel{ (Wolfgang Welsch). Vel{ predla-
è razgovor u kontekstu termina na~ina ìvota, delovanja i razmi{ljanja pre
nego striktno definisanih sadràja ili projekata. U skladu sa takvim razmi{lja-
njem, razvili smo BAK kao matricu koja nudi mno{tvo mogu}nosti. To je bu-
kvalno osnova minimalna potrebna struktura (mali broj zaposlenih, mali bu-
dèt i mali prostor) koja se pona{a kao mreà mogu}nosti u stanju permanantne
pripravnosti, spremna da, u svakom trenutku, bude pobu|ena kreativnim predlo-
zima. To je pre svega struktura budu}ih perspektiva; ona se u trenutku preobraà-
va u efikasnu operacionu jedinicu u skladu sa karakterom projekta i postaje kako
intelektualni tako i produkcijski partner umetnicima i drugim kulturnim radnici-
ma. Tu postoji kriti~ni kvalitet nestalnosti, konstantnih promena u skladu sa pro-
jektima u koje se ulazi. Za odràvanje ovakvog stanja potrebna su dva uslova:
konstantna pripremljenost (biti voljan, spreman, pripremljen za upotrebu ili spre-
man na akciju) i svest o beskona~nom, to jest, onome {to dolazi. Ta dva atributa
karakteri{u becoming oneself proces i razvoj (u pravcu dosezanja nedefinisa-
nog sopstva), a ne otkrivanje i realizacija ne~ega {to je predodre|eno. U Di{anovoj
(Duchamp) terminologiji: institucija koja to nije.
BAK kao takav jeste prostor za umetni~ku produkciju i produkciju znanja. To
je mala platforma, prakti~no, istraìva~ki centar koji se bavi pitanjima savremeno-
sti kroz umetni~ku i intelektualnu praksu. Rad kojim se mi bavimo zahteva odre|e-
ni stepen koncentracije koji ne odgovara uvek na zahteve umetni~ke (i politi~ke)
scene za velikim brojem posetilaca koji obi~no prati okruènje spektakla, tako ~esto
podraàvanog od strane nekih umetni~kih i institucionalnih praksi. To zna~i da je za
nas kriti~no da uporno razmatramo i iznova vrednujemo na~in na koji distribuira-
mo proizvedeno znanje, ako to nije nu`no u direktnom kontaktu sa posetiocem izlo-
`be. Ozbiljno smo radili na istraìvanju razli~itih na~ina distribucije znanja takti-
ke koje su suprotne od self-marketinga usvojenog od strane umetni~kih instituta
posve}enih reprodukciji neo-liberalne rutine.
Na~in na koji je razvijen BAK predstavlja delimi~ni odgovor na drugi deo Va-
{eg pitanja: mnoge institucije koje se bave savremenom umetno{}u danas su dis-
funkcionalne jednostavno zato {to pogre{no pretpostavljaju da je svet oko njih sta-
lan i stabilan. Ni{ta nije manje ta~no od toga, i takve institucije ne mogu da operi{u
unutar savremenog, ali verovatno mogu da funkcioni{u dobro kao institucije koje
~uvaju i prikazuju se}anje: ni{ta nije pogre{no sa takvim institucijama (muzejima),
ukoliko defini{u svoje ciljeve na nepretenciozan i transparentan na~in.
PRELOM:re nec stc ste Jcs|i u Utreht rcJi|i ste rcc Jirertcr 5crcs centrc zc
scvremenu umetncst u Brctis|cvi lcrc biste Jcncs cpisc|i Jcbre i |cse strcne
5cc mreze u lstccncj Evrcpi?
HLAVAJOVA:Rad u Centru za savremenu umetnost u Bratislavi bio mi je pro-
fesionalno najva`niji i apsolutno formativan. Sa ne{to vi{e od dvadeset godina, pru-
ìla mi se mogu}nost da vodim Centar koji reaguje na stanje tranzicije kroz intelek-
tualnu i umetni~ku produkciju. Dostignu}a SCCA mreè su nesporna, i uglavnom se
ti~u otvaranja kanala ka me|unarodnoj sceni za umetnike iz Centralne i Isto~ne
Evrope. Me|utim, Soros Centri za savremenu umetnost uglavnom su operisali u
praznini, lokalni uslovi obi~no su bili nedostatak uravnoteènih institucionalnih
struktura, artikulisanih kulturnih politika i nacionalnih i me|unarodnih, alterna-
tivnih izvora finansiranja, itd... Budèti, i zapadni na~in funkcionisanja, uz sve dru-
ge aspekte, bili su u disproporciji sa realno{}u lokalnih scena, {to je stvorilo odre|e-
nu disproporciju i proizvelo pukotinu i kidanje veza sa lokalnim nasle|em. U ta-
kvom kontekstu, SCCA su simulirali mnoge kulturne funkcije kroz ~udnu me{avinu
(~esto) kontradiktornih projekata. Konflikt koji je proiza{ao iz dvojne funkcije fonda-
cije koja daje grantove i ambiciozne platforme za izlaganje i promociju savremene
umetnosti kroz izlo`be, simpozijume, izdava{tvo, samo je jedan primer me|usobno
suprotstavljenih programa ovih centara. To je na kraju nu`no vodilo ka akumulaci-
ji mo}i ~esto problemati~nom, ali nekako prirodnom rezultatu beskrajnih produk-
cijskih dostignu}a.
Postoje mnoga pitanja koja bi bila interesantna za dalju detaljniju diskusiju.
Esencijalno pitanje je da li je postojanje tako mo}nog ~inioca koji je na izvestan na-
~in kolonizovao razvoj doga|aja u regionu 90-ih samo odloìlo prirodan razvoj lo-
kalnih scena na mikro-planu, koji je trebalo da se dogodi nakon dru{tvenih i politi~-
kih promena 1989. Druga pitanja za diskusiju odnosila bi se na suptilnu uniformiza-
ciju umetni~ke prakse u uslovima globalizacije kojoj je SCCA mreà doprinosila,
(Soros realizam, po Mi{ku [uvakovi}u), ili fabrikacija ve{ta~kog subjekta central-
ne i isto~no-evropske umetnosti koji se nekako oteo kontroli, itd; jasno je da pravo
vrednovanje uticaja postojanja SCCA mreè tek sledi. U svakom slu~aju, tu`no je da
se o negativnim posledicama postojanja ove mreè diskutije mnogo ~e{}e nego o
njenim dostignu}ima, koja su, po mom mi{ljenju, izuzetna.
PRELOM: lc crc ne mi.? bic je prcjerct rcji je u izvesncm smis|u pretpcstc-
vic lstccnu Evrcpu rcc temu 5tc bi bi|c r|jucnc rcz|irc izmeJu cvc prcjertc i
Jruih istccncevrcpsrih b|ccrbuster iz|czbi rcc stc su bi|e jter the Wc|| u
5tcrhc|mu i|i spects/pcsiticns u Becu?
HLAVAJOVA:Mo`da bih èlela da na samom po~etku primetim da postoje ra-
dikalne razlike izme|u dve izlo`be koje ste pomenuli: generalno govore}i, jter 1he
Wc|| se fokusirala na post-1989. razvoj u umetnosti u Centralnoj i Isto~noj Evropi i
nagla{avanje razlika izme|u produkcije u tom regionu i produkcije na Zapadu.
spects/csiticns je bila istorijska izlo`ba koja je diskutovala o kontekstu Centralne
Evrope u periodu posle Drugog svetskog rata; ona se fokusirala na sli~nosti u razvo-
ju Istoka i Zapada. Smatram da su oba tipa retorike iscrpljena, i da takve izlo`be
vi{e nisu mogu}e. Izlo`ba Whc ij nct we nema veze ni sa jednom od tih strategija.
Ona je, pre bi se reklo, (skroman) poku{aj istraìvanja na~ina na koji se uslovi u
Evropi transformi{u, i, kroz priznanje konstantnog toka promena, susre}u opciju so-
lidarnosti u su~eljavanju sa kriti~kim pitanjima. U kontekstu razli~itih istorijskih is-
kustava biv{eg Istoka i biv{eg Zapada, kako }emo kroz dijalog koji dozvoljava
disenzus ponovo pregovarati o budu}nosti koja nam nije poznata? I o b|ccrbuster-
u, o spektaklu koji nije produktivan, bar ne u ovom polju. Ono {to mene ovde zani-
ma jesu mogu}nosti na mikro-nivou koje na jedan nepretenciozan na~in mogu da
proizvedu malu, ali istinsku politi~ku promenu.
Razgovor je vo|en u decembru 2004. godine.
Razgovor vodila i intervju priredila: Jelena Vesi}
Preveo s engleskog: Vladimir Jeri}
PRELOM:Ncrcn stc smc Vcs upcznc|i sc rcncepcijcm re|cmc, Vcs us|cv zc
intervju bic je njecvc cbjcv|jivcnje u rubrici Ne|ccJncst u iJec|ciji c ne u
rubrici citcnje s|ire, stc bi vercvctnc bic |cicniji i prcjesicnc|nc rcrertniji
izbcr zc nercc rc se bcvi umetncscu .i|i mczJc nismc u prcvu
CHARLES ESCHE:Mislim da je prirodno èleti mesto, {to ja kao kustos i di-
rektor muzeja èlim, unutar politi~kog polja. îtanje slike mi je u prvi mah zazvu-
~alo kao ograni~avanje ovog polja isklju~ivo na probleme estetske selekcije, a mene
uvek interesuje kako se ovakva selekcija zaista moè ~itati u terminima {ireg kon-
teksta ili interesne sfere. Jednako, pitanje kako iJec|cijc kao diskreditovan pojam
moè biti revaluirana veoma me interesuje. Pretpostavljam da to ima veze i sa mo-
jim li~nim putem u svet umetnosti preko socijaliste koji je izgubio iluzije i potraìo
drugo polje u kome se moè konstruisati nova socijalisti~ka, socijaldemokratska
predstava. Kada sam osetio snagu odbrambene ortodoksije koja je razorila nova raz-
mi{ljanja na levici 80-tih, na{ao sam prostor za slobodnije razmi{ljanje u savreme-
nim umetni~kim galerijama. Naravno, sloboda je uvek relativna u konkretnim situ-
acijama, ali ja sam mislio (i jo{ uvek mislim) da je prostor ma{tovitih tvrdnji ili
skromnih predloga, kako sam ih uvek nazivao, ve}i u polju savremene umetnosti
nego bilo gde drugde.
Da se vratimo ideologiji, mislim da na ideolo{ko moramo gledati kao na ima-
ginativni akt. Klasi~ni marksizam bi razumeo ideologiju kao impoziciju sistema na
fenomene koji naizgled nemaju nikakve veze sa njim i ja mislim da je to blisko Spi-
nozinoj ideji imaginacije kao svesne samo-obmane, {to je u stvari pona{anje u skla-
du sa ne~im za {ta znamo da nije realno. Ideologija i umetni~ki impuls u tom smislu
mo`da i nisu tako udaljeni obe prave zami{ljene projekcije na svet materijalnih ~i-
njenica. Mo`da je ova razlika zaista deo politi~ke ili mo`da ~ak religiozne podele na
one koji jedino veruju opipljivoj realnosti empirijskih ~injenica i one koji radije spe-
kuli{u o tome {ta bi bilo ukoliko bi stvari bile druga~ije. Ja sam ovde na spekulativ-
noj strani.
Kona~no, nedavno sam sa svojim prijateljem, ~e{kim umetnikom Pavelom
Bihlerom (Pavel Bchler), poku{avao da proniknem u poreklo re~i savremeno. Iz-
gleda da ona datira u pre-revolucionarnoj Rusiji kada je bila dovo|ena u vezu sa ide-
jom socijalno ili politi~ki progresivne umetnosti, a ne samo moderne umetnosti
ne~ega {to ljudi proizvode u odre|enom vremenskom trenutku. Ponovo usposta-
O BIJENALIMA,
SPEKULACIJAMA,
SKROMNIM PREDLOZIMA I
MOGU]NOSTIMA Intervju sa ârlsom E{eom
vljanje veze izme|u savremenog i progresivnog zahtevalo bi intervenciju ideolo-
gije i to je ne{to {to bih ja veoma rado odobrio, jer bi to jasnije pokazalo granice iz-
me|u razli~itih aspekata modernog umetni~kog sveta iz recimo 2004.
PRELOM:cminjc|i ste speru|ccije i srrcmne preJ|ce, c|i cestc pcminjete
i mcucncst, u|cvncm u rcnterstu Jc umetncst pcseJuje mcucncst Dc |i
upctrebcm tc terminc prevcshcJnc rejerisete nc umetncst rcc nc speru|c-
tivni teren ncsuprct rcmercijc|nim cspertimc c|erijsrih strurturc i|i zc Vcs
tcj termin ncsi izvesnc pc|iticrc znccenje?
CHARLES ESCHE:Mogu}nost je za mene klju~na re~. Pod mogu}no{}u ja jed-
nostavno podrazumevam prostor za razmi{ljanje o svetu kao druga~ijem nego {to
jeste. Mislim da }emo danas mogu}nost radije na}i na umetni~kom terenu nego u
drugim poljima koja su sputana sopstvenim disciplinarnim procedurama ili pojmo-
vima kao {to su realizam ili pragmati~na politika ({kola mi{ljenja/mi{ljenje
tipa kako najbolje savladati u~malu snagu globalnog free market-a). Me|utim, ne
bih negirao ~injenicu da, s obzirom na totalizuju}u strukturu globalnog kapitalizma,
stvaranje mogu}nosti mora biti izvedeno iz postoje}ih struktura. Vi{e nema spo-
lja{njosti iz koje se stvari mogu sagledati (bar za sada... mo`da }e je ideolo{ka misao
kreirati u budu}nosti).
U svetu umetnosti, mogu}nost se defini{e u druga~ijim terminima od ono-
ga {to nude komercijalne strategije galerijskog sistema. Ukoliko vrednujemo umet-
nost prema mogu}nosti koju ona kreira u slobodnoj misli posmatra~a, od vitalne
va`nosti postaje dostupnost rada ili mehanizmi koji mogu realizovati mogu}nost u
samoj umetni~koj kreaciji.
Tako|e, va`no je razumeti mogu}nost ne kao fiksno, ve} kao sklisko i pro-
menljivo stanje koje ~ine prostorni, vremenski i relacioni elementi. Drugim re~ima,
da bi se mogu}nost negde pojavila, potrebno je mesto, trenutak i grupa ljudi ma-
terijal koji je po pravilu u rukama javnih institucija kao i okida~ umetni~ki rad
koji ~ini umetni~ki prostor mestom mogu}nosti koja bi se mogla realizovati. âk i
ako je ova situacija samo trenutna ili, pak, samo na~in na koji kapitalizam utvr|uje
svoje interne kontradikcije, to nije razlog da je odbacimo i da je ne iskoristimo u is-
traìva~ke svrhe. Koliko polje vizuelne kulture ili umetnosti moè biti test teritorija
za ekonomske alternative? Koliko sna`no moèmo pritisnuti za{titni {tit koji je kre-
nuo da obavija umetnost na kapitalisti~kom slobodnom trì{tu. Moèmo li proturi-
ti mogu}nost kroz sporedna vrata kao {to kaè Ernst Block: postoji vrlo jasan inte-
res koji je spre~io da se svet promeni u ono {to je mogu}e.
PRELOM:lcrc viJite pcziciju rustcsc u cJncsu nc mcuci svet? lcrve mc-
ucncsti prcizvcJi rustcsri rcJ nc ve|irim iz|czbcmc (bijenc|c, trijenc|c, mc-
nijestc, Jcrumentc.) izmeJu rreircnjc rcnceptc, rcnterstc i izbcrc i pcstcvc-
njc cJreJenih crcnicenjc, crvirc i isr|jucivcsti
CHARLES ESCHE:Generalno, rekao bih da kustos (u apstraktnom smislu te
uloge u umetni~kom sistemu) jeste odgovoran za poku{aj da realizuje mogu}nost
koju je kreirao sam umetni~ki rad. To onda na neki na~in jeste funkcija drugog reda,
ali funkcija koja je nu`na kako bi umetni~ki rad ostvario svoj puni potencijal. Prema
tome, kustoski rad ne predstavlja saradnju sa umetnikom ve} prihvatanje umetni~-
kog rada i dodavanje odre|enog konteksta i spleta okolnosti kako bi on postao do-
stupan publici. Mislim da je to vrlo precizno obja{njenje, mada sam ponekad radio
sa umetnicima na radu koji je naru~en za specifi~nu izlo`bu i bio intenzivnije ume-
{an u kreiranje mogu}nosti, ali to je prili~no retko i zahteva nivo prijateljstva koje je-
dino moète imati sa nekoliko pojedinaca.
U Va{em prate}em pitanju, aludirate na velike izlo`be i pitate se da li mogu}-
nost moè biti kreirana tamo. To je za mene va`no pitanje i pitanje na koje upravo
poku{avam da dam pozitivan odgovor. Bijenala su obi~no puna kompromisa, po-
trebnih da bi se privukle mase publike ili promovisao odre|eni grad. Tako|e, ona
nisu refleksivna i samorefleksivna na na~in na koji to muzeji mogu biti. Sa bijena-
lom u Istambulu, poku{avam da ponovo aktiviram mogu}nost refleksije kroz izlo-
`bu u muzeju Van Abbe u Ajndhovenu koja }e se baviti osamnaestogodi{njom pro-
{lo{}u ovog bijenala.
Istovremeno, bijenala mogu biti veoma va`na kao uvodni mehanizmi za
umetnike izvan stare Evrope i Amerike kako bi u{li u umetni~ki svet u kome bi ka-
snije bili u prilici da budu pokazivani u mnogo prijatnijim okruènjima (npr. imao
sam ~ast da napravim solo izlo`bu Surasi Kusolwong i Nedka Solakova moje po-
slednje izlo`be u Rozeumu [Rooseum] kao oblik promocije rada ovih zna~ajnih
umetnika izvan bijenalnog toka). Sve dok se tako ne{to de{ava, bijenala imaju smi-
sao u umetni~kom svetu. U odnosu na posmatra~a, bijenala funkcioni{u kao uvod-
na poglavlja ili pregledi savremene umetnosti kao greatest hits CD-i i poseduju
mogu}nost da pobude interes za umetnost koji bi se dalje mogao razvijati
Ali pitanje da li se kroz bijenale moè ili ne moze kreirati mogu}nost i dalje
tretiram kao sporno. Izabrao sam Istambul zato {to mislim da se na tom mestu
moè re}i ne{to na temu novih na~ina predstavljanja odnosa u svetu. Kao jedan od
najve}ih gradova u Evropi Istambul predstavlja zadivljuju}i prostor za pravljenje
bijenala. Ukoliko se vratim na neke svoje druge velike izlo`be, nadam se da se
Gwangju bijenale otvorilo ka prihvatanju kolaborativnih i grupnih praksi u umet-
ni~kom svetu, jer je angaòvalo brojne umetni~ke i kustoske grupe i prostore ma-
njeg obima. Tate trijenale britanske umetnosti, koje sam radio u Londonu pod na-
zivom lnte||ience, u su{tini nije uspelo ni{ta da promeni u dràvnoj debati. U {i-
rem smislu, mislim da su Dokumenta X i XI istakla izvesne zaklju~ke u umetnosti i
otvorila polje ka politi~kom diskursu. Da li su poslednja dva venecijanska bijenala
postigla i{ta osim predstavljanja nekoliko novih imena nije mi jasno. Mogli bismo
da idemo i dalje
Ali ja na~elno mislim da grand show treba da se obra}a publici na jedno-
stavan na~in, da poku{a da uhvati teku}u debatu i uokviri je na na~in na koji mo-
èmo prepoznati njen zna~aj i upotrebiti je kao prepoznat fenomen pre nego kao
individualnu tvrdnju. To je bar kriterijum prosu|ivanja koji bih prihvatio i kada
sam ja u pitanju.
Intervju sa ârlsom E{eom _ O BIJENALIMA, SPEKULACIJAMA, SKROMNIM PREDLOZIMA I... _. 125
PRELOM:1renutnc rcJite nc prcjertu Evropska prestonica kulture lc|irc smc
rczume|i iJejc je pcmercnje crcentc sc prcJurcije cbjerctc nc istrczivcnje, Ji-
srusiju i Jistribuciju isrustvc, injcrmccijc i zncnjc Brcjni rustcsi cnczcvcni
u tcrc ve|irim i, nc neri nccin cjicije|nim prcjertimc pcJv|cce nuzncst rczme-
ne |crc|nc i internccicnc|nc isrustvc Dc |i je tc zcistc vcznc?
CHARLES ESCHE:Mogu}nost za ccrr-ccucus do{la je nakon poziva Tare Birn
(Tara Byrne) iz Nccicnc|ne sru|ptcrsre jcbrire da se razvije projekat za prestonicu
kulture. Problem sa terminom prestonica kulture je {to se on obi~no prihvata kao
kultura reprezentacije i spektakla. êsto se kao prioritet postavlja turizam i ekonom-
ski razvoj a ne spekulativne mogu}nosti koje kultura otvara. Prestonica kulture po-
staje reprezentacija onoga {to grad prestavlja u odnosu na spoljasnji svet i odraà-
va njegove mogu}nosti da postane deo internacionalnog spektakularnog kulturnog
protoka. Sve dok su ovakve izlo`be neposredno veoma dopadljive i zadovoljavaju}e
one su manje efektivne u terminima doprinosa lokalnoj kriti~koj kulturnoj raspravi.
Ovaj poziv mi je pruìo priliku da vidim da li doga|aj kao {to je restcnicc ru|-
ture moè ili ne moè inkorporirati poku{aj da se predloì ne{to {to bi doprinelo za-
~etku lokalnog kriti~kog diskursa {to bi predstavljalo nasle|e za budu}nost.
Po{to dolazim izvana, bilo je puno pretpostavki koje sam poneo sa sobom, ali
je jedna od najva`nijih stvari bilo osigurati interesovanje inteligencije locirane u sa-
mom gradu. Prvo, bilo je va`no angaòvati klju~ne saradnike kako na lokalnom,
tako i na me|unarodnom nivou. Iz tog razloga sam bio zainteresovan da uklju~im
lokalne grupe (umetni~ke i ne umetni~ke) i Eni Fle~er (Annie Fletcher) koja je irskog
porekla ali ìvi u Holandiji. Dalje, da bi to zaista imalo smisla, to je morala biti sarad-
nja kreativnih ljudi {irom grada. Naravno, ovo je ekstremno ambiciozan plan ali je
nu`no odràti ideju otvorenosti od onoga {to se radi sada, {to smo nazvali za~et-
nom fazom, preko nukleusa doga|aja sa mnogobrojnim gostima u Korku
(jun/jul 2005) do perioda koji nadolazi. Nadam se da }e projekat za {iroke narodne
mase po~eti da razvija kontakte me|u razli~itim grupama i da }e intenzitet anga-
`mana postati mogu} kroz rad Nacionalne skulptorske fabrike i samih umetni~-
kih/ne-umetni~kih inicijativa. @eleti anga`man je vrlo dobro i plemenito, ali ne zna-
~i puno ukoliko ne postoji nekakav cilj ili nekakav pravac u kome se èli i}i.
Tu dolazimo do razloga za{to po~injemo da se igramo sa samim pojmom de-
mokratske strukture. Ideja ccrr-ccucus bila je inicijalno bazirana na druge dve radi-
onice koje sam organizovao, jedna u Seoul-u, Koreja, po~etkom 2002, i jedna u Indo-
neziji, krajem 2003, obe nazvane ZcjeJnicc i umetncst (Community and art). Obe ra-
dionice trajale su oko deset dana a ideja je bila da se spoje umetni~ke grupe iz Azije
i Evrope i da se prezentuju njihove aktivnosti. Namera radionica bila je da se posta-
ve ta~ke susretanja izme|u geografski vrlo udaljenih mesta i da se ispita da li one
mogu da podstaknu saradnje ili bilateralne inicijative izme|u individualnih grupa
koje smo povezali na ova dva mesta. Koncentrisali smo se na umetni~ke i kustoske
grupe zbog njihove kriti~ke delatnosti i sposobnosti da organizuju aktivnosti na me-
stima koja imaju male ili nezvani~ne institucionalne infrastrukture.
Sener Ozmen i Ahmet Ogut, Coloring Book, 2004
Mislim da su obe radionice bile vrlo uspe{ne, ali zajedno sa dostignu}ima tu
je postojala izvesna koli~ina frustracija i to oko dve stvari. Prvo, radionice su bile isu-
vi{e kratke, drugo, nisu izazvale dugotrajniju reakciju na prezentacije koje su izve-
dene. Ova frustracija bila je kombinovana sa nedostatkom jasno}e o planovima. Jed-
nostavno povezivanje ljudi, stvaranje mogu}nosti susretanj bilo je ekstremno
vredno, posebno u situaciji gde je ve}ina informacija skupljana putem interneta, ali
to o~igledno nije bilo dovoljno da bi se i{lo dalje to je samo grebanje po povr{ini. U
tom smislu, name}e se pitanje: kako napraviti ne{to {to ostaje diskurzivno, ali {to
moè odrediti sopstveni plan ili, pak, kako pokrenuti pitanja koja mogu formirati
plan pa onda razviti ideje iz same strukture. Mi verovatno èlimo da izbegnemo ma-
nifest, ali u najmanju ruku moèmo barem da ispitamo kakva vrsta solidarosti ili za-
jedni~ki cilj postoje izme|u nas.
Jedna od motivacija za razvoj ccrr-ccucus projekta bila je èlja da diskutu-
jemo vezu izme|u umetnosti i demokratskog razvoja. To je delimi~no bio rezultat
diskusija iz dve prethodne radionice, a delimi~no pitanje koje donosi veza Evrope
i kulture tj. kako umetnost moè doprineti velikim problemima koje danas ima-
mo sa zami{ljanjem novih formi kolektivnog dono{enja odluka i kolektivne akci-
je. Mi u Zapadnoj Evropi izgleda da imamo stabilnu pretpostavku da smo usposta-
vili demokratiju nakon 1945. i da nam ozbiljno kriti~ko ispitivanje nije potreb-
no. Mislim da je to opasno, ne samo zato sto nas to ~ini lenjim i apati~nim, ve}
zato {to se to unosi u lice savremenog ìvota. Va`no pitanje za mene je da ispitu-
jem koliko smo daleko dosegli demokratiju u kojoj smo zadovoljni i u kojoj umet-
nost i kulturni izraz imaju ~istu i definisanu ulogu? Ukoliko ne, onda kako umet-
nost moè pomo}i da se otvori ovo pitanje, s obzirom da je u pro{losti ona igrala
takvu ulogu. Na primer, mi samo treba da se vratimo Jozefu Bojsu (Joseph Beuys)
da bismo na{li klju~nu vezu izme|u umetnosti i demokratskog mi{ljenja. S obzi-
rom da je on èleo da osnuje 5|cbcJni irsri univerzitet, njegovi verovatno nesavr-
{eni pojmovi o umetnosti, demokratiji i obrazovanju postali su za nas odli~na po-
~etna ta~ka. Bojs je (zajedno sa Caroline Tisdall) pisao predlog koji je bio poslat EEC
(danas EU) kao aplikacija za finansiranje novog modela univerziteta koji bi bio
stacioniran u Dablinu. S obzirom na provaliju izme|u birokratije i umetnosti, apli-
kacija je verovatno neizbe`no bila odbijena. Me|utim, projekat je obnovljen kroz
prizmu novih interesa.
Ideja da se projekat zove Cork Caucus nije bila samo lepa igra re~ima, ve} ta-
ko|e i termin koji se direktno odnosi na proces dono{enja odluka. Poreklo termina leì
u ameri~koj tradiciji. U kokasu (caucus) ameri~ke Demokratske partije ~lanovi bukval-
no stoje u razli~itim uglovima u sobi i ve}a grupa ljudi donosi odluku. To je veoma pri-
mitivna, ali veoma estetska forma vizuelne demokratije. Kokas je demokratsko sred-
stvo dono{enja odluka i mislim da se razlikuje od radionice, jer radionica predstavlja za-
jedni~ko okupljanje radi produkcije ili razmene dok kokas predstavlja zajedni~ko oku-
pljanje kako bi se donela odluka. U pitanju je suptilna ali va`na razlika. Slede}e logi~no
pitanje je, naravno, kakva je priroda odluke koju èlimo da donesemo?, ali mislim da
smo naturili neke odgovore bazirane na na{im iskustvima i èljama za ccrr - ccucus.
Jedno pitanje je kako doga|aj kao {to je ovaj moè doprineti rezervama kul-
turnog kapitala kreativne zajednice u Korku? Ukoliko se ovom problemu pribliìmo
na pravi na~in, to moè usloviti dono{enje serije odluka koje se mogu realizovati na-
kon {to se kokas (skup{tina) odigra. Druga velika tema je kako moèmo odlu~iti o
oblicima veza izme|u onoga u ~emu smo angaòvani teritorija vizuelne kulture
i politi~ke ili kulturne promene kao cilja koji joj je prethodio. Mi èlimo da razma-
tramo razvoj demokratskog modela, {to zna~i da smartamo da je demokratija nedo-
voljno razvijena. Kako diskusije i materijalni projekti koje }emo mi sprovesti mogu
doprineti ovom razvoju? Proizvod mo`da moè biti stejtment ili serija predloga u
post-Kokas publikaciji ili, pak moèmo ostati bez re{enja {to }emo jo{ da vidimo.
Mene li~no interesuje da proverim da li tako staromodan pojam kao {to je solidar-
nost moè biti ponovo oìvljen. Imamo li dovoljno zajedni~kih interesa da izjavimo
da delimo ciljeve za koje }emo raditi u me|usobnoj solidarnosti?
To bi bila osnovna pitanja koja Kokas moè pokrenuti, ali rc zapravo donosi
odluke o formi koju }e imati sami predlozi, koji zna~aj oni mogu imati i na koji na-
~in se zapravo moè doprineti debati? Upravo na tom mestu Kokas postaje veoma
zanimljiv zato {to su tu kandidati koji predlaù ideje na usvajanje ili odbijanje kao
u klasi~nim ameri~kim predsedni~kim izborima. Odluke kao {to je npr. validnost
predloga donose bira~i ljudi koji dolaze u kokas i naravno, kandidati za jedan
predlog postaju bira~i za drugi. Ono {to mislim da je tako|e zanimljivo oko Korka je-
ste dovo|enje grupe ljudi kao {to su: Surasi Kusolwong, Catherine David, Shep Stei-
ner, Giorgio Agamben, Gayatri Spivak, Maria Eichhorn i mnogih drugih koji }e pre-
zentovati diskusije i projekte i proslediti ih ostalima na razmatranje. Prema tome,
ono {to ja predlaèm jeste da Kokas bude zasedanje sa serijom predloga i zaista u~e-
{}em u tim predlozima kako bi se razmatrali na~ini na koje umetnost danas moè
doprineti gradskoj zajednici.
Da li je to u~e{}e rriticrc jedno je od pitanja koja mogu biti determinisana
ovim modelom. Onda se postavlja pitanje: Da li }e ljudi u Korku uzeti neke od ovih
predloga u dalje razmatranje? Ukoliko je to slu~aj, mislim da Kokas moè predsta-
vljati model anga`mana individualnih umetnika u polju umetnosti koji postaje ve-
oma uzbudljiv. Interesantno je da na kraju Kokasa odluka donesena u Korku, o Kor-
ku, za Kork ukoliko to ne zvu~i kao demokratska hiperbola.
Ono {to postaje posao nas, kao organizator, jeste da obezbedimo predloge
koje glasa~i mogu odabrati, ili odbiti, i da kao rezultat prenesemo matricu kreativ-
nog pona{anja na grad prema ne~emu sa ~ime se svi ose}aju sre}nijima.
PRELOM:lcc rustcs bijenc|c u lstcmbu|u tcrcJe ste se cJ|uci|i Jc rcJite u rc-
Ju sc rcJcm kcJni ncziv bijenc|c je lstcmbu|
CHARLES ESCHE:Istambul kao grad je upravo sada vaàn, na svaki na~in, i
u istorijskom i savremenom pogledu on otkriva neke bazi~ne kontradikcije i mo-
gu}a re{enja za na{e teku}e dileme. Ja sam Istambul nazvao gradom koji je pred-
video izazov ideje koja prati utabani put modernog ameri~kog globalnog kapitali-
zma. Rekao bih, mo`da provokativno, da verujem (i nadam se) da }e Ajndhoven
(gde trenutno ìvim) vi{e li~iti na Istambul kroz 25 godina, nego {to }e Istanbul li-
~iti na Ajndhoven. Ono {to }emo na}i u Istambulu nije ni fundamentalisti~ki kon-
flikt koji leì u sredi{tu zapadnog straha, niti iscrpljeni pojam evropskog socijalde-
mokratskog konsenzusa. Umesto toga imamo formu agonisti~kog suìvota unutar
koga ljudi opstaju, nastavljaju i uspevaju da ìve bez temeljnog sporazuma po pi-
tanju dru{tvene matrice. To bi bio konkretan oblik onoga {to [antal Muf (Chantal
Mouffe) naziva agonisti~ka javna sfera mada je javnost ove sfere pod konstant-
nom pretnjom privatizacije i bogatih familija. Mo`da je ~udno ovo {to }u re}i, ali
su se meni zapravo svideli ljudi iz vladaju}e partije. Nazovite to budalastim, ali iz-
gleda oni zaista traè svoj odgovor na to {to Turska moè biti u odnosu na Evropu
i Aziju, i to na veoma promi{ljen na~in. Rad u gradu je inspirativan zbog kreiranja
mogu}nosti u smislu kako smo je prethodno definisali. Tu je dozvoljeno da se o
stvarima razmi{lja druga~ije vi{e nego {to je to slu~aj na drugim mestima na ko-
jima sam bio.
U pogledu bijenala to postavlja veliki pritisak i ja sam poku{ao da na to odgo-
vorim na mnogobrojne na~ine. Strukturalno, mi smo poku{ali da izbegnemo zamke
otomansko-nostalgi~arskog ki~a, ili, u najboljem slu~aju, pojam istorijskog grada
koji daje la`nu legitimnost savremenom gradu i koji je unakazio zna~ajan broj pret-
hodnih bijenala. Prema tome, mi }emo iskoristiti samo relativno novije gra|evine i
mesta koja su ili doma}a ili vezana za savremenu trgovinu i proizvodnju. Ose}am
da su ovakvi prostori adekvatniji za izlaganje umetni~kog istraìvanja savremenog
grada. Drugo, odlu~ili smo da redukujemo broj umetnika na manje od 50, kako bi
svaki pojedinac pokazao vi{e radova i kako bismo mogli da obezbedimo duì bora-
vak u Istambulu (2-6 meseci) za oko polovine izabranih umetnika koji }e ili proizve-
sti novi rad ili prilagoditi postoje}i senzibilitetu samog grada. Kao kontrateù, a i
kako bismo izbegli opasnosti tzv. istambulskog esencijalizma, druga polovina umet-
nika }e pokazati radove koji su u kontrastu sa okruènjem i uslovima ìvota u Istam-
bulu i koji }e re}i druge pri~e ili iskustva iz drugih izvora internacionalne imaginaci-
je. Tako|e, jedan poseban projekat }e se zvati czicicnircnjc lstcmbu|c i prati}e po-
stoje}e aktivnosti u polju kulture {irom grada od 15 miliona stanovnika. Te aktivno-
sti }e biti ozna~ene i bi}e uspostavljena mogu}nost komunikacije kako izme|u njih
samih tako i izme|u posmatra~ bijenala i umetnika. Projekat czicicnircnjc tako|e
}e uklju~iti nezavisne inicijative koje koincidiraju sa bijenalom. Nadam se da }e ove
strukture obezbediti na~ine gledanja uz pomo} kojih }e radovi umetnika mo}i da
budu postavljeni u vezu sa pitanjima koja name}e sam grad i sa savremenim zna-
~ajem tih pitanja; me|utim, naravno, mi moramo da shvatimo da je umetnost uvek
intimno iskustvo koje se obra}a pojedincu i pojedina~nom iskustvu. Prema tome,
pitanje Istambula }e uvek biti tretirano povr{inski, u prolazu, ili kao plemeniti ali
pomalo donkihotovski li~ni izve{taj. Mislim da kvalitet intimnosti umetnosti, ili u
najmanju ruku njena apsolutna poèljnost kao odlika dobre umetnosti predstavlja
protivotrov opasnosti da umetnost postane neka vrsta druge politike izraèna dru-
gim sredstvima. Demokratska politika uvek mora da se obra}a grupama i masama,
{to nije slu~aj sa umetno{}u i {to umetnost verovatno ne moè efektivno da izvede.
Umetnost koja se interesuje za politiku mora da veoma brzo postane svesna tih
ograni~enja, {to je verovatno razlog zbog koga neki otvoreno politi~ki umetnici od-
ustaju u izvesnom trenutku. Kao {to sam ranije rekao, moj put je bio druga~iji, jer mi
se ~ini da je taj kvalitet intimnosti u umetnosti ono {to èlim da na|em u svetu kao
na~in da po~nem da ga iznova zami{ljam.
PRELOM:Urc|irc nemcte nistc prctiv, rcJc bismc pcstcvi|i u siri rcnterst prc-
jerte c rcjimc cvcrimc Ncime, prethcJnc Bijenc|e u lstcmbu|u ctvcrenc je
pcJ pcrc|cm cetsrc prcvJc, stc je u izvesncm smis|u preJstcv|jc|c specijic-
nu recrciju nc prethcJnc Dcrumentc 1c iz|czbc je nc izvescn nccin bi|c snc-
znc rritircvcnc zbc mcnjrc umetnicrc izrczc i visrc pc|iticre repcrtcze
lz|eJc Jc je umetnicri svet vecmc zcbrinut crc mcucncsti Jc umetncst pc-
stcne purc sreJstvc zc pc|iticre pcrure rcjc pc|crc c|i siurnc vcJi rc mcrc|i-
sticrcj i JiJcrticrcj rcncepciji umetncsti lcrc Vi zcprcvc viJite meJuprcstcr
izmeJu umetnicre cutcncmije i umetnicrc cnczmcnc? lcrc tumccite cve
rcnste|ccije urc|irc tcme priJcJcmc i treci e|ement. istcrijsri (c|i i Jc|je crtu-
e|cn) |cs pc|iticre tecrije rcji tvrJi Jc sccijc|nc cnczcvcnc umetncst repre-
zentuje nuspcjcvu Jrustvc rcje je zcmeni|c pc|itiru zc ru|turu iJejc Jc cn-
czcvcnc umetncst Jcncs mczJc preJstcv|jc |crse vcr|jiv izrcz pctrebe zc sc-
cijc|ncm emcncipccijcm
CHARLES ESCHE:Vi se zapravo pitate o opasnosti umetnosti kao ne{kodlji-
vog odvoda alternativnih glasova koji odràvaju fikciju slobodnog govora, bez po-
sledica po napore vladaju}e klase da uspostavi sopstvenu verziju globalnog kapi-
talizma. To je element novca i interesa koji fondacije i nacionalne dràve zasigur-
no ulaù u kulturu, ali moj problem sa takvom analizom je dvostruk. Prvo, ja ne
verujem u koherentnu vladaju}u klasu ukoliko izuzmemo ideolo{ki neo-konzerv-
ativizam va{ingtonske Bele ku}e. Sam globalni kapitalizam razvio je zastra{uju}u
vrstu unutra{nje logike bazirane na mehanizmima akcionarske vrednosti i profi-
tu koji isklju~uje individualnu zaveru u korist neke vrste pseudo-religiozne vere u
nu`nost trì{nog sistema kao najboljeg sistema za distribuciju. Ve}ina operaci-
ja trì{nog sistema, pa ~ak i na vrlo visokom nivou pojedina~nih kapitalista ~isto
je operativne prirode: oni nisu niti glupi, niti nekriti~ki orijentisani, ve} jednostav-
no pragmati~ari koji veruju u sopstveni sistem kao bolji od bilo kog drugog u
terminima ekonomskog rasta, stvaranja bogatstva i drugih ciljeva koje je kapita-
lizam postavio pred sebe i onda ih uspe{no ispunio. Ja manje mislim o konspira-
ciji, a vi{e o melanholi~nom neuspehu ambicije i zamisli u na{em trenutnom dru-
{tvenom modelu i to je razlog na{e trenutne politi~ke neutralizacije. Drugo, svaki
poku{aj da se to promeni ili da se predloè alternativni ciljevi za dru{tveno ili
individualno ispunjenje zahteva supstancu intimnosti, èlje, estetskog zadovolj-
stva i uzvi{enog ali nekorisnog li~nog ispunjenja, kome se umetnost i obra}a. Pre-
ma tome, ja mislim da moèmo govoriti u terminima odnosa izme|u umetnosti i
politi~ke promene uz razumevanje da one nikada ne}e biti kauzalno povezane, da
one ne uti~u jedna na drugu na intimnom nivou, mada }e to uvek poricati, ali je
uvek tako bilo tokom ~itave istorije. Ja bih samo dodao, uz rizik da se ponavljam,
da taj moment u na{oj istoriji predstavlja naro~ito smrknutu perspektivu u odno-
su na promi{ljeni razvoj ~ove~anstva i da nam je sada vi{e nego ikada potrebna
snaga intimne zamisli mogu}nosti. Potreban nam je odre|eni entuzijazam da
bi smo nastavili rad u umetni~kom prostoru ~ak i ako postoji rizik delimi~nog za-
dovoljenja trenutne èlje sistema za ne{kodljivom kritikom. Osim toga, ne bi tre-
balo da potcenimo mogu}nost da }e ne{kodljiva kritika postati {kodljiva tokom
vremena.
Razgovor je vo|en tokom novembra i decembra 2004. godine.
Razgovor vodila i intervju priredila: Jelena Vesi}
Prevela s engleskog: Jelena Vesi}
Dcme i cspcJc - uhvcti|i smc c!
Pol Bremer, glavni ~ovek Bu{ove administracije,
u Bagdadu, 13/12/2003.
Ovu holivudsku re~enicu izgovorio je g-din Pol Bremer na konferenciji za novinare u
Bagdadu, s namerom da javnosti saop{ti da su ameri~ki vojnici, najzad, uhvatili ta-
da{njeg ira~kog predsednika Sadama Huseina. G-din Bremer je stajao ispred nekoli-
cine, uglavnom ira~kih novinara, koji su po~eli da vi~u u ekstazi nakon njegovog sa-
op{tenja. Mo`da je suvi{no re}i da u istoj prostoriji nije prime}ena nijedna dama,
ali je g-din Bremer bio dovoljno politi~ki korektan da nas sve uklju~i u ovu prosla-
vu. Slike koje su nakon toga bile prikazane verovatno }e tek postati predmet disku-
sije svetskog javnog mnjenja kao mogu}e te{ko kr{enje ljudskih prava: biv{i dikta-
tor sveden je na predstavu divlje ìvotinje sa dugom prljavom kosom i dugom be-
lom bradom; ruke medicinskog osoblja dodirivale su ga sa oprezom, ispitivale, po-
kazivale nam njegove zube kako bi nas uverilo da on vi{e nije zarazan. Mogli bismo
da se napravimo pametni i zapitamo: {ta biste drugo o~ekivali da vidite od osobe, u
ovom slu~aju diktatora, koja se krila devet meseci u paukovoj rupi? Ipak, ameri~-
ki zvani~nici bili su poprili~no iznena|eni kada su otkrili da ih ova ìvotinja ne}e
ujesti, saop{tavaju}i da je Sadam blagoglagoljiv i kooperativan
1
. Za{to ne bi bio?
Efekat njegovog hvatanja nije bio onakav kakav su ameri~ki zvani~nici o~ekivali, po-
{to je trebalo da poverujemo u veliku radost ira~kog naroda posmatraju}i direktan
prenos skakutanja dvadesetak mu{karaca na nekoj raskrsnici, prilago|enog samo
za objektiv kamere CNN-a. Poku{aj Bu{ove administracije da pokaè svojim glasa~i-
ma i ostatku sveta kako je njena misijc opravdana i uspe{na, pritom skrivaju}i glav-
ne motive svog prisustva na ovoj teritoriji, samo je mali korak neumoljivog galopi-
raju}eg {irenja kapitalizma dana{njice i mali podsetnik na na{u realnost. Pri~a koja
}e uslediti bavi}e se jednim drugim Njim, skulpturom Adolfa Hitlera naslovljenom
Himkoju nam je podario Mauricio Katelan (Maurizio Cattelan) 2001. godine i koja je
bila izloèna na izlo`bi crtners, kolekcionarke i kustoskinje Idese Hendeles (Ydessa
Hendeles), u luci umetncsti
(Hcus Jer lunst) u Minhenu,
PRIÂ O
NJEMU
ILI: DA LI RAZUMETE
SAVREMENU UMETNOST?
Vesna Madòski
1Lt. Gen. Ricardo Sanchez, CNN news report at:
http://edition.cnn.com/2003/WORLD/meast/12/14/sprj.irq.saddam.profile/
zime 2003/2004. Preciznije, ovaj tekst predsta-
vlja}e male dnevni~ke bele{ke o tome {ta se do-
ga|a kada Jczvc|ite cbjertu Jc vcm cJcvcri
2
,
{to }e mo`da biti dobro polazi{te za preispitiva-
nje pozicije koju savremena umetnost ima da-
nas. Savezni~ke snage nisu uhvatile Adolfa Hitle-
ra na kraju Drugog svetskog rata i pitanje }e uvek
ostati isto: da li bi bilo neke razlike da smo c
uhvatili?
PARTNERI ILI: ZA{TO NAS VI{E {OKIRA
SLIKA UNAKAÈNOG PLI{ANOG MEDE OD
SLIKE LJUDSKOG TELA?
Gde sam se susrela sa Njim? Mo`da na najlogi~-
nijem mestu u Hcus Jer lunst, u Minhenu, u
zgradi koju je on sam kreirao sa svojim partneri-
ma 1937. godine kako bi promovisao pravu ne-
ma~ku umetnost. Dakle, {ezdesetsedam godina
kasnije, kanadska jevrejka ro|ena u Nema~koj,
Idesa Hendeles, poznata svetu kao velika kolekci-
onarka i kustoskinja savremene umetnosti, vero-
vatno je ozna~ila novo poglavlje u istoriji pome-
nute zgrade. Sama izlo`ba bila je ozbiljno i preci-
zno promi{ljena, sme{taju}i posetioca u sistem
sa jasno odre|enom putanjom, stvaraju}i tako
narativ od same izlo`be
3
. Posetioci su sa tom ~i-
njenicom bili upoznati od samog po~etka na-
kon uvodnog teksta koji im je obja{njavao da su
odre|ena vrata zatvorena i zaklju~ana isklju~ivo
za potrebe izlo`be, te da se od svakoga o~ekivalo
da sledi manje ili vi{e istu putanju. U prvoj pro-
storiji nalazila su se tri rada malih dimenzija (u-
tcpcrtret Dajane Arbus, fotografija Div|jc Jruzi-
nc, i lutka Mini Mcus rcjc ncsi e|irsc u rcjeru
4
).
Putanja je dalje vodila levo ili desno, ali je vero-
vatnije da je svako odabrao desnu stranu, privu-
~en specifi~nim rcbinetcm retrcsti u deo na-
zvan Partneri (Projekat pli{anog mede), kabi-
netom koji je kreirala sama Idesa Hendeles na-
kon postavljanja oglasa {irom sveta da otkuplju-
je fotografije pli{anih meda. To je verovatno bila
jedinstvena prilika da se vidi kolekcija od preko
2 Pravilo koje sam prihvatila i koje savetujem i
svojim studentima, a koje se ispostavilo kao naj-
produktivniji princip koji sam iskusila u sopstve-
noj praksi: da se nikada ne ostane na pukom teore-
tisanju ve} da se dozvoli objektu da odgovori.
Mieke Bal, Concept, u: Mieke Bal, 1rcve||in ccn-
cepts in the Humcnities. c kcuh GuiJe, University
of Toronto Press, Toronto, 2002, str. 45.
3Tokom posetio~evog obilaska, hodanjem od jed-
nog umetni~kog dela do drugog, ra|a se narativ.
Upravo je {etnja ta koja postaje narativ. Ernst van
Alphen, Exhibition as Narrative Work of Art u:
Ydessa Hendeles, Chris Dercon, Thomas Weski,
crtners. YJessc HenJe|es, Buchhandlung Walter
Knig, Kln, 2004, str.166
4 Ovi radovi mogu se posmatrati i kao elementi
koji }e napraviti uvod za radove koji }e uslediti ka-
snije: autoportret, zatim lutka Mini Maus koja u
koferu nosi ma~ku, kao jasna referenca na strip
Mcus Arta [pigelmana u kome su nacisti predsta-
vljeni kao ma~ke a Jevreji kao mi{evi: odluka da se
ovaj rad iskoristi i kao glavni vizuelni identitet iz-
lo`be (na posterima, naslovnoj strani kataloga,
itd.) moè se ~ak protuma~iti i kao Idesa Hendeles
kao Mini Maus koja u koferu nosi zarobljenu sliku
nema~ke istorije kako bi se o njoj kona~no progo-
vorilo i pregovaralo zarad bolje budu}nosti. Foto-
grafija Div|jc Jruzinc predstavlja portret slavne
bande najtraènijih kriminalaca s po~etka XX veka
u SAD, fotografija koja je napravljena iz ~iste razo-
node a koja je kasnije iskori{}ena kao jedini trag
koji je policija imala kako bi ih identifikovala i
uhapsila, ukazuju}i na mo} koju vizuelne repre-
zentacije imaju kada se iskoriste kao dokaz.
M
a
u
r
i
z
i
o

C
a
t
t
e
l
a
n
,

H
i
m
,

2
0
0
1
3000 fotografija medvedi}a u najrazli~itijim situacijama, ili, preciznije, fotografija
ljudi sa medama u najrazli~itijim situacijama, ~ime je XX vek ozna~en kao vek kada
je ova praksa izumljena. Nakon razgledanja dve velike prostorije, od plafona do poda
prekrivene fotografijama, putanja je vodila u slede}u, praznu i pomalo hladnu, u ko-
joj se nalazila statua de~aka koji kle~i, posmatra~u okrenut le|ima. Posetilac je mo-
rao sm da se pribliì i iznenadi to je On, to je ta skupltura Adolfa Hitlera na kole-
nima! înjenica koja je u tom trenutku najnelagodnija jeste posebna nemogu}nost
da se uhvati Njecv pogled nemogu}e je pogledati ga u o~i. Njecvc lice deluje
pomalo napeto, njegove usne su stegnute: u pitanju je lik koji }ete prona}i na goto-
vo svakoj njecvcj fotografiji. Njecv pogled luta negde iznad vas, ne dozvoljavaju-
}i vam da komunicirate. Upravo u toj ~injenici, ova skulptura po~inje da deluje: ova
praznina daje vam do znanja da On nije odgovor, ve} pitanje. Vi ste prisiljeni da se
suo~ite sa Njim i ovom prazninom, suprotstavljaju}i va{ sistem vrednosti, suprot-
stavljaju}i svoju nemogu}nost da interpretirate Njec prvo }ete morati da razmi-
slite o svemu. Pli{ani meda uglavnom je sastavni deo procesa kada dete poku{ava
da zaspi, sluè}i tako kao svojevrsna za{tita od mra~nog sveta snova, mra~nog sve-
ta nesvesnog. Mo`da u tom svetlu treba videti i sam rcjerct p|iscnc meJe: on je
tu da olak{a ulazak u slede}u prostoriju, u prostoriju u kojoj }ete biti suprotstavlje-
ni sa sopstvenom save{}u i susreti se sa Njim.
Verovatno bi najtradicionalniji na~in da se otpo~ne sa tuma~enjem odre|e-
nog umetni~kog dela bio da se krene od pitanja samog autora i njegovog opusa
Dakle, ko je stvorio Njec? Jedan od najpopularnijih savremenih umetnika, Mau-
ricio Katelan. Obi~no ga opisuju kao dvorsku ludu sveta umetnosti i karikaturi-
stu konceptualizma
5
. Katelan koristi humor na specifi~an na~in, u najve}em bro-
ju slu~aja ironi~no, ~ak samoironi~no, ili jednostavno kao sredstvo da provocira
uspavanu sredinu u kojoj je pozvan da napravi izlo`bu. Takav humor ima poseb-
nu funkciju: deluje kao injekcija anestezije koja }e olak{ati svima da ~uju bolnu
istinu.
6
Da se podsetimo: konj koji visi sa plafona galerije; rad napravljen od delo-
va teroristi~ke bombe koja je eksplodirala u Italiji; njegov pariski galerista Ema-
nuel Peroten (Emmanuel Perrotin) prisiljen da nosi ogroman kostim u obliku dì-
novskog roze falusa; minijaturna diorama sa vrapcem koji leì na ùtom kuhinj-
skom stolu nakon samoubistva pored svog minijaturnog pi{tolja; kopija vijet-
namskog memorijalnog crnog granita sa urezanim datumima kada je engleski
nacionalni fudbalski tim izgubio utakmice, izloèn u Londonu; glumac koji nosi
veliku Pikasovu glavu ispred MOMA-e u Njujorku, pona{aju}i se kao Miki Maus,
tako progla{avaju}i ovu instituciju Diznilendom elitisti~ke kulture; kra|a radova
sa tu|e izlo`be i poku{aj izlaganja
kao sopstvenih kada nije uspeo da
na vreme napravi bilo {ta; sponzo-
risanje sopstvenog fudbalskog klu-
ba u okolini Bolonje sastavljenog
od imigranata iz Senegala sa dre-
sovima na kojima pi{e Raus, itd.
Vesna Madòski _ PRIÂ O NJEMU ILI: DA LI RAZUMETE SAVREMENU UMETNOST? _ 135
5 Ben Lewis, Maurizio Cattelan: How to Get a Head in the Art
World,
www.bbc.co.uk/bbcfour/documentaries/features/art-safari2.shtml
6Dobrodo{li u svet Mauricija Katelana. Ovde je ìvot i komi~an i
tragi~an, odmah prepoznatljiv i krajnje nepoznat. (...) On je pripove-
da~ koji uvek traga i pronalazi na~in da iskaè i prokaè komedi-
ju me|uljudskih odnosa kako bi nam rekao ne{to o nama samima,
Bob Nickas, Interview with Cattelan,
www.indexmagazine.com/interviews/maurizio_cattelan.shtml
Njegova ìvotna pri~a je uglavnom pri~a o in-
timnom problemu sa autoritetima i pot~injava-
nju dominantnim sistemima. Kada je sa dvade-
set godina otkrio svet umetnosti, znao je da je
prona{ao pravo mesto gde moè da izrazi sve
ono {to mu je bilo na pameti.
Ukoliko ga poredimo sa konceptualnim
umetnicima prethodnih generacija koji su jo{
uvek verovali u radikalne promene dru{tva i sve-
ta kroz umetnost, Katelan je simptomati~an pri-
mer za mo`da jedinu mogu}u poziciju koju dana-
{nji umetnik moè da zauzme: on je potpuno svestan nemogu}nosti subverzije si-
stema ~iji je i on sm sastavni deo: Ovde je pre re~ o portabl-utopijama. To je gorko
priznanje da vi zapravo ne moète da stvorite utopiju: ne moète zaista da zamisli-
te vr|i ncvi svet. Mi smo danas prinu|eni da radimo na manjim sistemima. (...) Mar-
gine slobode su sve manje i manje, i mi jednostavno moramo tome da se prilagodi-
mo
7
. Zbog toga, Katelan odlu~uje da stvara objekte, takozvane retori~ke skulptu-
re
8
: retori~ke skulpture koje se defini{u tako kao objekti koji su tu da postavljaju pi-
tanja, a ne da daju jedan jedini mogu}i odgovor. Njegovi radovi izgledaju kao da su
ra|eni uz pomo} nekog detektora ~iji je cilj da prona|e sve dobro skrivene pukotine
oko nas: njegova uloga kao umetnika jeste u tome da u~ini te pukotine vidljivim; re-
tori~ke, tako|e kao sredstvo da nateraju ljude da govore o ovim pukotinama
9
. îni
se kao da je Katelan potpuno svestan ~injenice da }e svaki objekt koji on stvori biti
detaljno promatran od strane javnosti, teoreti~ara, ~ak politi~ara, i on je potpuno
spreman na to. Govore}i pravu (ili pre, pogre{nu) re~ na pravom mestu, on prisilja-
va ljude naokolo da po~nu da govore. S Njim, stvari stoje malo druga~ije: kao da je u
pitanju pri~a o ljudima koji i dalje ostaju nemi.
Katelanova dijagnoza ove zanemelosti nema~kog dru{tva postavljena je do-
sta ranije 1992. godine ali kustoskinja izlo`be nije bila spremna za takvu avantu-
ru. Pozvan da u~estvuje na izlo`bi u Zonsbeku, Katelan je èleo da napravi promoci-
ju izmi{ljenog nacisti~kog mitinga, lepe}i postere i dele}i flajere po gradu. Kustoski-
nja je zaista bila ljuta, po~ela je da vi~e sa druge strane telefona, govore}i: da li ti
uop{te zna{ o ~emu govori{ kada govori{ o nacistima?... Rekla je da su ova pitanja
previ{e delikatna
10
. Sve {to je on trebalo da uradi jeste da sa~eka desetak godina,
postane veoma slavan i uspe{an i jednog dana napravi Njec.
Mogu}i efekat njegovih retcricrih sru|pturc moè se videti na primeru rada
|c Ncnc Orc (Deveti sat), danas dobro poznate vo{tane skulpture Pape Jovana Pavla
Drugog (nedavno prodate za 900 000 evra), koji leì na zemlji nakon {to ga je uda-
rio meteorit. Kada je ovo bilo izloèno u Poljskoj, dva predstavnika katoli~ke crkve
napala su statuu, poku{avaju}i da oslobode Papu da bi zatim ceo slu~aj dovela do
parlamenta u kome je traèna ostavka direktorke muzeja, nakon optu`be da je na-
merno vre|ala katoli~ku ve}inu sa pozicije svog jevrejskog porekla. Me|utim, s Njim
stvari stoje dosta druga~ije Njec niko nije poku{ao da uni{ti, ~ak ni da ga dodirne:
7 Katelan u: Hans Ulrich Obrist, Interview,
www.undo.net
8Bob Nickas, ibiJ.
9Ne daju}i precizno uputstvo za tuma~enje svog
rada, vi mu darujete duì ìvot. [to vi{e stvari on
uklju~uje, to bolje. Mo`da vi{e nije trenutak da
stvaramo krize, ve} da u samom delu reflektujemo
tu krizu. Sada vidim da umetnost ima neverovatan
potencijal da se uklju~i u mnogo {iru debatu, da
iza|e napolje i dopre do {iroke publike. I ako moji
radovi nisu to u stanju, onda su oni potpuno be-
smisleni, Katelan u: Hans Ulrich Obrist, ibiJ
10Katelan u: Hans Ulrich Obrist, ibiJ
Ovoga puta, ja sam sm poèleo da ga uni{tim. Promenio sam mi{ljenje nekoliko
puta, svakoga dana. Hitler je ~isti strah; to je slika uàsnog bola. âk i izgovaranje
njegovog imena boli. A ipak, to ime je zaposelo moje se}anje, ono ìvi u mojoj gla-
vi, ~ak i kada je tabuizirano. Hitler je svuda, on lovi pogled istorije, a istovremeno je
neizreciv, neponovljiv, uvijen u pla{t }utanja. Ne poku{avam nikoga da uvredim. Ne
èlim da podstaknem neki novi sukob ili privu~em pa`nju. @eleo bih da ova slika po-
stane podru~je pregovora ili test za na{u psihozu. (...) Moja majka je imala obi~aj da
kaè da je nemogu}e o~istiti prozor ukoliko ne vidi{ gde je prljav{tina
11
. Najzad,
moramo priznati da nije Katelan taj koji je stvorio ~udovi{te lista partnera i sarad-
nika u istoriji nacizma je vrlo duga, stavljaju}i odgovornost na ~itava dru{tva koja su
u~estvovala u Njecvcmuàsnom projektu.
Naredni korak u tuma~enju umetni~kog dela tradicionalno bi se verovatno
sastojao u analizi njegove strurture Na kartici koja se nalazila na zidu i tu je bila
kako bi saop{tila ime umetnika i naziv rada, svaki posetilac je mogao da pro~ita da
je pored voska, poliestera i ostalih materijala upotrebljenih da napravi Njec, Kate-
lan koristio i ljudsku kosu. U toj ~injenici moèmo prona}i jasnu paralelu sa Au{vi-
cem i ostalim radnim logorima, gde se kosa zatvorenih i ubijenih ljudi koristila za
izradu tkanina sa ciljem da se pokaè koliko ljudske ìvotinje mogu biti ekonomi~-
ne. Poloàj u kome je Katelan izabrao da prikaè Njec tako malenog i na koleni-
ma
12
stavlja posmatra~a u poseban sistem odnosa: mo`da }e prva misao u tom
trenutku biti pitanje kako je mogu}e da je ovaj de~ak, koji je Adolf Hitler nesumnji-
vo nekada bio, mogao da u~ini tako surove stvari? Ova neverovatna diskrepancija iz-
me|u njegove ljudske si}u{nosti i istorijskog dometa njegovih (zlo)dela tako|e
upada u o~i. înjenica da nikada nije zaàlio zbog svega {to je u~inio, ovog de~a-
ka sa licem odraslog ~oveka ~ini jo{ tragi~nijim. On je prisiljen da kle~i na kolenima,
pretvaraju}i se da se moli kada ga posmatrate s le|a, ali njegovo lice ru{i sve: jasno
je da nije tuàn, niti da se moli. On kle~i ispred vas kao prazni ozna~itelj, daju}i vam
priliku da ga interpretirate kako god èlite.
Nakon ova dva kra}a poku{aja da rastuma~imo umetni~ko delo rcc stc bi
istcriccri umetncsti vercvctnc ucini|i, ostaje pitanje {ta smo time dobili? Ne previ{e.
Sam umetnik daje nam slobodu da diskutujemo i interpretiramo ~ak i pogre{no
njegov rad, samo da bismo po~eli da govorimo o Njemu Promatraju}i samu skulp-
turu i analiziraju}i je, nismo stigli ni{ta dalje: On i dalje stoji tamo, bez re~i. Sada
}emo probati da prebacimo na{u pa`nju sa objekta na svet koji ga okruùje govo-
ri}emo o relacionoj estetici.
BRANE}I SAVREMENU UMETNOST:
RELACIONA ESTETIKA NIKOLASA BURIOA
Poku{avaju}i da napravi emisiju o relacionoj
estetici za BBC 4 krajem 2003. godine, autor Ben
Luis (Ben Lewis) susreo se sa velikim problemom
ve}ina umetnika pomenuta u istoimenoj knjizi
11lbiJ
12Kasnije }emo se vratiti mogu}im interpretacija-
ma ovog poloàja, govore}i o jednoj osobi koja je
zaista pala na kolena traè}i opro{taj.
odbila je da uop{te i razgovara sa njim. Dakle, {ta je re|ccicnc estetirc? Nikolas Bu-
rio (Nicolas Bourriaud) upotrebio je ovaj pojam u danas gotovo kontroverznom ese-
ju, objavljenom 1998. godine
13
. Profesionalno angaòvan kao umetni~ki kriti~ar i je-
dan od direktora c|cis Ju 1cryc u Parizu, osetio je potrebu da odgovori na uvreèn
stav o nerazumljivosti savremene umetni~ke prakse koji je danas ve} postao kli{e.
Njegov cilj bio je poku{aj stvaranja oru|a za lak{e razumevanje te prakse, svestan
rizika da bude optuèn za stvaranje novog izmc: relacionizma. Prvo pitanje na koje
je poku{ao da odgovori bilo je {ta najprominentniji umetnici devedesetih imaju za-
jedni~ko? Navode}i primere Rikrita Tiravanije (Rikrit Tiravania) koji priprema ve~e-
re u ku}i svog galeriste, ostavljaju}i za sobom neophodne sastojke za tci supu, Filipa
Parena (Philipe Pareno) koji za Prvi maj poziva ljude da mu se pridruè u fabrici, gde
bi se na fabri~koj traci bavili svojim hobijem, Mauricija Katelana koji hrani pacove
italijanskim sirom Be| cese i zatim ih prodaje, Jesa Brinka i Henrika Plenka Jakopse-
na (Jes Brinch, Henrik Plenge Jakobsen) koji postavljaju neobi~an autobus na jav-
nom trgu u Kopenhagenu prouzrokuju}i nerede u gradu, Kristine Hil (Christine Hill)
koja radi kao kasirka u supermarketu i organizuje fitnes-ve`be u galeriji, itd. Posta-
vljene jedna pored druge, sve ove umetni~ke aktivnosti mogu se ~initi potpuno he-
terogene i bez ijednog zajedni~kog imenitelja, ukoliko se posmatraju sa stanovi{ta
tradicionalnih estetskih kriterijuma. Veruju}i da je umetnost devedesetih ipak do-
nela ne{to novo, Burio pronalazi razlog za njeno nerazumevanje u nedostatku odgo-
varaju}eg teorijskog diskursa. Drugim re~ima, bez takvog diskursa mi smo u nemo-
gu}nosti da postavimo savremenu umetni~ku praksu u odgovaraju}i okvir. Burio
defini{e relacionu umetnost kao skup umetni~kih aktivnosti koje za svoje teorijsko
i prakti~no polazi{te imaju celinu ljudskih odnosa i njihov dru{tveni kontekst, pre
nego neki autonomni i privatni prostor
14
, dok je relaciona estetika teorija estetike
koja vrednuje umetni~ka dela na osnovu me|uljudskih odnosa koje ona predsta-
vljaju, stvaraju ili uzrokuju
15
.
Ovakvo teorijsko polazi{te definitivno odbacuje romanti~arsku predstavu usa-
mljenog umetnika koji je duboko zaokupljen samo problemima svoje du{e, svog bola,
opredme}uju}i ih kroz umetni~ko delo. Umetnik devedesetih, prema Buriou, potpuno
je okrenut postoje}im dru{tvenim odnosima i reaguje na krizu dana{njeg globalizova-
nog dru{tva. Njegovi radovi imaju visoko antikapitalisti~ku dimenziju, a isto bismo
mogli da kaèmo i za teorijski pristup koji poku{ava da ih objasni. U umetni~koj prak-
si, Burio vidi jedino mogu}e mesto za dru{tvene eksperimente dana{njice: Moramo
da nau~imo kako da ìvimo bolje u pcstcjecem svetu, (...)
umesto da poku{avamo da stvaramo neki novi svet
16
.
Tako|e, on umetni~ke izlo`be smatra mestima za nove in-
tervencije, mestima na kojima se prekida uvek isti ritam
svakodnevnog ìvota koji name}e dominantni sistem. Na-
vode}i da je umetnost oduvek bila relaciona u odre|enoj
meri, kao deo dru{tvenih aktivnosti i osnova za dijalog, ~i-
njenica koja razlikuje savremene umetnike jeste njihova
direktna inspiracija dru{tvom koje ih okruùje i stvaranje
13Francusko izdanje objavljeno je u: |es
resses Ju kee|, Dijon, 1998, dok je engle-
sko izdanje objavila ista izdava~ka ku}a,
2002. godine.
14Nicolas Bourriaud, ke|cticnc| esthe-
tics, Les Presses du Reel, 2002, str.113
15lbiJ, str.112
16To ukratko zna~i da treba da nau~i-
mo kako da bolje ìvimo u postoje}em
svetu, umesto da puni predrasuda o isto-
rijskoj evoluciji gradimo novi, ibiJ, str.13
umetni~kih dela koja }e komunicirati sa njim. Drugim re~ima, ukoliko èlite da razu-
mete dru{tvo u kojem danas ìvite, poku{ajte prvo da razumete savremenu umetnost.
Umetni~ko delo postalo je dru{tveni me|uprostor gde novi oblici ìvota po-
staju mogu}i: Od ve}e je va`nosti uspostavljanje mogu}ih odnosa sa svojim stvar-
nim kom{ijama nego izricanje hvalospeva sutra{njici. To se moè ~initi kao ne{to
malo, ali, zapravo, to je ogromna stvar. Relaciona umetnost nema za cilj da postane
nova istorija umetnosti, ve} nova teorija forme: Umetni~ka aura nije vi{e u svetu
skrivenom izc umetni~kog dela, niti u njenoj formi; ona se nalazi ispreJ dela, u pri-
vremenoj formi kolektiva stvorenom dok se izlaè.
17
U toj ~injenici mo`da leì i je-
dan od paradoksa Burioove definicije relacione estetike kontradiktorno progla{a-
vanje sistema savremene umetnosti kao jedinog mesta za dru{tvene eksperimente i
njegov donekle pesimisti~ki stav o njenoj dru{tvenoj delotvornosti, koja se svodi na
puki formalizam. Ipak, subjektivnost je i za Burioa potpuno ve{ta~ka tvorevina, kon-
struisana i kreirana; on pronalazi u umetni~kim radovima ovu Drugost, subjektiv-
nost Drugog koji je preduslov za kreiranje dominantnog Ja. Priznaju}i da je nemo-
gu}e stvoriti Zlatno doba na zemlji, niti la`no predstaviti utopije, umetnost bi treba-
lo da bude mesto za susretanja: Modernizam je ìveo u
imaginarnom svetu opozicija. [...] Na{e napredovanje ne bi
trebalo da se odvija kroz konflikte i opozicije, ve} kroz otkri-
vanje novih spojeva i mogu}ih relacija me|u razli~itim jedi-
nicama, kroz nove saveze koje sklapaju razli~iti partneri
18
.
17Umetni~ka aura se vi{e ne nala-
zi u svetu koji izviruje izc dela, niti u
samoj formi, ve} ispreJ dela, u privre-
menoj kolektivnoj formi koja se stva-
ra njegovim izlaganjem, ibiJ, str.61
18lbiJ, str.45
Ydessa Hendeles, The Teddy Bear Project, Partners, Haus der Kunst, Munchen, 2003
crtneri ova nas re~ ponovo vra}a iz-
lo`bi Idese Hendeles koju na mnoge na~ine
moèmo okarakterisati kao re|ccicnu
19
. U
ovom trenutku, poku{a}emo da vidimo {ta
se de{ava sa Njim ukoliko ga posmatramo
kroz prizmu relacione estetike.
[TA MOÈMO DA ~UJEMO OD NJEGA?
Odgovor na ovo pitanje je jasno: ni{ta, i upravo je u tome poenta. On stoji na poziciji
krajnjeg zla, i mi jedino moèmo da stojimo nemi ispred njega. Katelanova mudra od-
luka da ga ne predstavi u pozi i slici u kojoj svi prepoznajemo Adolfa Hitlera (kao od-
lu~nog i uspravnog mu{karca), ve} u obliku si}u{nog de~aka na kolenima jeste ta~ka
koja otvara prostor za ponovna preispitivanja i pregovore. To {to je izloèn u ovoj spe-
cijalnoj gra|evini, u Njecvcj ruci, u dràvi u kojoj je zakonom zabranjeno isticanje
Njecvih fotografija, ~ini da ovaj doga|aj bude jo{ zna~ajniji. Ukoliko iskoristimo stra-
tegiju relacione estetike ne analizirati pro{lost za koju zapravo ne znamo kako je iz-
gledala, ve} govoriti o nama, o dana{njem nema~kom, pa ~ak i evropskom dru{tvu,
moèmo spoznati gde nas On vodi. Tako, ne}emo upasti u zamku da Njec ispunimo
svim mogu}im metafori~nim zna~enjima koje bi on mogao da predstavlja. Umesto
toga, trebalo bi da poku{amo da okrenemo pogled ka dru{tvu koje ga okruùje i potra-
ìmo nova mogu}a mesta za pregovore sa kom{ijama, jedinim partnerima za budu}-
nost koje imamo. On tako funkcioni{e kao dìnovski ekser koji nakon udara ~eki}a pra-
vi brojne pukotine na zidu za koji smo do tog trenutka verovali da je ~vrst i postojan.
Kao osoba koja je nau~ila da veruje u mit o nema~koj nacisti~koj pro{losti kao
stvari koja se desila ne pre samo par generacija, ve} u neka mitska vremena, bila
sam utoliko vi{e iznena|ena kada sam ugledala te pukotine. U kratkom razdoblju, dva
zna~ajna susreta pomogla su mi da jasnije razumem o ~emu je ovde zapravo re~. Prvi
susret desio se tokom moje posete Minhenu, kada sam bila gost u ku}i osamdesetpe-
togodi{nje nema~ke gospo|e koja je i sama nekada bila umetnica. Nakon nedavne
smrti svog muà, ona je zapo~ela projekat otvaranja starih kutija koje su se nalazile u
ku}i, verovatno tragaju}i za sentimentalnim vrednostima u njima. Jednoga dana otvo-
rila je jednu od kutija i tc se nalazilo unutra: delovi nacisti~ke uniforme, zajedno sa
crno-belom fotografijom Adolfa Hitlera. Pokazala mi je ovu fotografiju kao retkost, i je-
dina stvar o kojoj smo mogle da diskutujemo bio je na~in na koji je fotografija bila sni-
mljena: Hitler je stajao ponosito u svojim uvek besprekorno ~istim crnim ~izmama,
dok su ljudi koji su ga okruìvali bili pomalo zamagljeni, sa jasnom èljom da se po-
smatra~u d do znanja koliko je Hitler bio istaknuta figura. Nisam bila u stanju da je
pitam kako je do{la do fotografije; zapravo sam se upla{ila odgovora. Drugi susret de-
sio se nekoliko dana kasnije kada sam zatraìla malu pomo} oko misterija nacisti~ke
pro{losti od svog mladog nema~kog prijatelja. On me je pogledao, uzdahnuo i rekao:
Ne znam odakle da po~nem. Kako bih ovoj pomalo neprijatnoj situaciji dala malo ve-
seliji ton, u {ali sam odgovorila: Pa, po~ni od svoje porodice! I on je zaista po~eo. Bilo
19Relacije shva}ene u ne{to {irem smislu: ja-
sna je relacija izme|u nje i sredine u kojoj pra-
vi izlo`bu, zatim i sami radovi koji su odabrani
stoje jedni sa drugima u kreiranom sistemu re-
lacija, dok bi poslednji sloj, u burioovskom smi-
slu, bilo utvr|ivanje relacija koje svaki rad za-
sebno pravi sa globalnim dru{tvom na koje ja-
sno referira.
je tako jednostavno i bila sam pomalo {okirana kada sam shvatila koliko je ova puko-
tina oti{la duboko. Nakon par minuta, na{ francuski prijatelj se pridruìo razgovoru i
po~eo da govori o svom dedi. Pukotina je bivala sve ve}a i kao da vi{e ni{ta nije moglo
da zaustavi neizbeàn proces. Pri~a koju sam ~ula od njih nije bila nimalo zastra{uju-
}a ne, nisam ~ula ispovesti njihovih o~eva i deda o stvarima koje su ~inili ili vi|ali, po-
{to ni oni sami nikada nisu ~uli ne{to sli~no od njih. Naime, u njihovim porodicama
ovaj period istorije i njihove porodi~ne pro{losti ostao je zauvek cenzurisan, i jedini
prekr{aji tog pravila kojima su moji prijatelji prisustvovali desili su se u par situacija,
kada su ~lanovi njihovih porodica otvoreno eksplodirali izrazima otvorene mr`nje
prema novim Drugima muslimanima i tamnoputim pojedincima. Odrasli ljudi obi~-
no kriju svoje fotografije sa pli{anim medama od pogleda stranaca, smatraju}i ih sve-
do~anstvima svoje infantilnosti i krhkosti; ipak, ~ini se da bi Idesa Hendeles, da je po-
stavila oglas da otkupljuje fotografije sa Njim koje se kriju u porodi~nim albumima, do-
bila znatno vi{e od 3000 fotografija.
Problem koji nema~ko dru{tvo ima sa svojom cenzurisanom nacisti~kom pro-
{lo{}u krije se u jo{ jednoj ~injenici: u nema~kim ~asopisima u kojima se pisalo o izlo-
`bi nije bilo pomena o doga|aju na koji Katelanov rad jasno referira. Godine 1970. neko
drugi je pao na kolena u Var{avi i traìo opro{taj bio je to tada{nji nema~ki kancelar
Vili Brant (Willy Brandt). Dok sam istraìvala podatke o tom istorijskom doga|aju, pro-
na{ala sam neobi~nu anketu javnog mnjenja: od sto anketiranih ljudi, ve}ina je sma-
trala da je Brantov postupak bio preteran
20
. To nas ponovo vra}a Njemu: kao da je Ka-
telan imao jasnu ideju da napravi Hitlera na kolenima, u identi~noj pozi u kojoj prona-
lazimo Branta, ali On izgleda kao neko ko je prisiljen da kle~i u ime politi~ke korektno-
sti, sa licem koje je ostalo potpuno isto, skrivaju}i bes i mr`nju. Hitler jeste izvr{io sa-
moubistvo, ali njegovi partneri su bili prisiljeni da zauvek kriju svoje emocije.
Tu dolazimo do koncepata krivice i odgovornosti: u ovom slu~aju, krivica je ne-
{to {to bi trebalo da bude individualizovano, personalizovano po~initelji moraju biti
ka`njeni za svoja (zlo)dela; ali odgovornost je ne{to sa ~ime bi svi oni koji su se, makar
i u mislima, slagali sa politikom zla trebalo da suo~e. Ovaj nedostatak suo~avanja i
cenzura nedavne pro{losti mogu jedino proizvesti nemogu}nost konstituisanja ja-
snog identiteta. Potisnute ~injenice }e morati da izbiju na povr{inu jednoga dana,
stvaraju}i vi{e nevolja nego {to je iko mogao da pretpostavi
21
. kepresijc seccnjc u slu-
~aju posleratne Nema~ke je naàlost ne{to {to je postalo nasle|e novih generacija
22
.
20Vi{e o tome na:
www.dhm.de/lemo/objekte/statistik/KontinuitaetUndWandel_umfrageKniefallBrandt/index.html
21Najbolji primer ovog problema stvaranja posleratnog nema~kog identiteta i represije se}anja moè se prona}i
u filmu Nebc ncJ Ber|incm, Vima Vendersa (1987) u kome je ispri~ana pri~a o an|elima koji ne uspevaju da posta-
nu dao sveta koji ih okruùje. Bez ljudskog obli~ja i ljudskog iskustva oni nisu u stanju da iskuse realnost niti da
stvore istoriju, ~ime zauvek ostaju osu|eni na patnju. Vi{e o tome videti u: Dragana Kitanovi}, Moja pri~a, moja
(ukradena) istorija: Nebo nad Berlinom, re|cm br. 2/3, âsopis {kole za istoriju i teoriju umetnosti, Centar za sa-
vremenu umetnost Beograd, Beograd, 2003.
22Najsveìji primer predstavlja dokumentarni film czJrcv iz Dchcuc (Gruesse cus Dcchcu, 2003) prvo ostvarenje
mladog reditelja Bernta Fi{era (Bernd Fischer) koji je odrastao u ovom nema~kom gradi}u ali ne zna ni{ta o njego-
voj nacisti~koj pro{losti. Vi{e detalja o tome videti na:
www.german-cinema.de/archive/film_view.php?film_id=772
Kao {to je poznato, u svakom poku{aju kreiranja jakog nacionalnog identiteta uvek
postoji jedan problem: ne moète ga stvoriti bez pomo}i Drugog. Kako smo videli u
slu~aju sa Njim, ova pukotina seè dalje od granica same Nema~ke: danas smo sve-
doci brojnih problema sa kojima se ovaj potkontinent susre}e u poku{aju kreiranja je-
dinstvenog evrcpsrc identiteta
23
.
EVROPA PROTIV NJENOG DRUGOG: JEDINSTVO U RAZLIÎTOSTI?
Pri~e o stalnim teroristi~kim napadima, slike demoliranih sinagoga, predsednik
Evropske komisije, Romano Prodi (Romano Prodi), zapitan da objasni {ta se to de{a-
va sa porastom novog antisemitizma u Evropi... Simptomi koje moèmo videti sva-
koga dana u vestima. Kakva se pri~a krije iza toga? Ukoliko pogledamo listu proble-
ma koje mediji smataju najve}im u dana{njoj Evropi, prona}i }emo dve stvari: pro-
blem pregovora oko novog Evropskog ustava i problem novog antisemitizma. Na
prvi pogled, ove dve stvari kao da nemaju ni{ta zajedni~ko. Ipak, posle detaljnijeg
promatranja, uo~ava se njihov jasan zajedni~ki imenitelj evropski skrivena politi-
ka isklju~enja Drugog. U slu~aju ustavnog akta (ili, preciznije, ustavnog ugovora
me|u vladama
24
), problem je definisan kao problem Evrope koja se kre}e u dve raz-
li~ite brzine, ili postojanje sporih vagona kako je to lepo opisao sm Prodi
25
. U ovoj
definiciji krije se ~injenica postojanja trostruke podele me|u zemljama Evropske
unije: na tzv. prve zemlje (dràve koje su i kreirale uniju) koje se smatraju brzim va-
gonima {to zapravo zna~i klub najbogatijih; zatim [panija, kao jedna od zemalja
koja se protivi diskriminatornim delovima ustavne povelje koji }e ih spre~iti da
budu podjednako uticajni u dono{enju odluka, spada u red zemalja koje se smatra-
ju siroma{nijim unutar same unije. Novih petnaest ~lanica, uglavnom zemlje biv-
{eg Isto~nog bloka, ~ine tre}i nivo podele, stvaraju}i tako od Poljske glavnog opo-
nenta ovoj novoj praksi isklju~enja kada je re~ o mo}i odlu~ivanja koju novi ustav
defini{e. Slika koju Evropa jo{ uvek poku{ava da projektuje o sebi ka dràvama koje
jo{ uvek nisu ~lanice Unije jeste ve{ta~ka slika jedinstva i snage koja je daleko od re-
alnosti. Poku{avaju}i da optuì nove ~lanice i ostatak spcrih vccnc za probleme sa
kojima se susre}e, brze dràve samo kriju ~injenicu o sopstvenoj nemo}i. Logika
globalnog kapitalizma kontroli{e svaku sitnicu, i ova konstantna potreba za pro{ire-
njem slobodnog trì{ta nema ni{ta zajedni~ko sa zvani~nim narativom o dobroj vo-
lji Evrope da pomogne manje razvijenim nesre}nicima. Brzina voza nema mnogo
veze sa spcrim vccnimc, lokomotiva je ta koja diktira ritam.
Pored ove rascepljenosti identi-
tet unutar same Evropske unije, odvija
se jo{ jedan proces u kreiranju evrop-
skog identiteta koji je mogu}i odgovor
za drugi uo~eni evropski problem po-
rast novog antisemitizma. Zapravo,
evropski identitet se kreira na liniji opo-
zicija belo nasuprot ne-belom i hri{}ana
23Pojam Evrope }emo ovde definisati onako kako se danas
naj~e{e ~ini prostor Evropske unije kao produkovana slika
prave Evrope.
24John Kerr, Foreward for EU Constitution Draft, EU Con-
stitutional Draft, 2003,
www.prospect-magazine.co.uk/HtmlPages/Constitution.pdf
25Videti vi{e o tome u: Prodi warning on two-speed Euro-
pe, januar 2004,
http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/3373815.stm
nasuprot ne-hri{}anima, ta~nije musli-
manima, ~ine}i tako od crne musliman-
ske populacije ekstremni primer Drugo-
sti. Narativ koji kreiraju mediji i politi~ari
slede iracionalnu sliku o raznoraznim narodima koji csvcjcju, ncpcJcju njihcvu savr-
{eno ure|enu tvr|avu, bilo da dolaze sa Istoka ili sa Juga. Navodna kriza u samoj Evro-
pi obja{njava se kao posledica ove invczije Sama Evropa poku{ava da zanemari sop-
stveni problem depopulacije i nedostatka radne snage koja je neophodna za odrànje
postoje}e ekonomije i socijalnog i penzionog sistema tzv. dràve blagostanja. Evropa
ne moè da postoji bez uvoza nove radne snage, bez pomo}i imigranata. Kataklizmi~-
ni scenario budu}nosti Evrope desio bi se zapravo ukoliko bi svi ovi neèljeni imigran-
ti zaista poslu{ali naredbu radikalnih partija desnice i oti{la Rauss. [ta bi ostalo od
dràva blagostanja koje danas poznajemo, moèmo samo da naga|amo.
Nedostatak razumevanja postoje}e realnosti ogleda se i u nedavnoj odluci
francuske vlade da donese zakon koji zabranjuje isticanje tzv. religijskih obele`ja u
javnim institucijama. Iza ove diplomatske formulacije krije se zapravo zabrana mu-
slimanskim ènama da nose svoj veo. Me|utim, taj problem nije isklju~ivo francu-
ski, on se prostire svuda tamo gde danas ìve evropske muslimanke. Neuspeh domi-
nantnog zapadnog sistema dana{njice da ìvi sa ovom o~iglednom Drugo{}u izgle-
da zaista zastra{uju}e. Paradoksalno je to da ova debata izgleda da je potpuno zane-
marena od strane {irih feministi~kih kru-
gova i ukoliko sam problem pogledamo
iz druga~ijeg ugla, mo`da u njemu moè-
mo prona}i novi prostor za feministi~ku
akciju. Razlog za ovakvo stanje mo`da
leì u ~injenici o trenutno dominantnoj
slici koja se projektuje o muslimanskoj
èni kao potpuno pot~injenoj dominant-
nom patrijarhalnom sistemu islamske
kulture. Da li je ovo zaista ta~no, ili, obr-
nimo pitanje u drugom pravcu da li se
dana{nje evropsko dru{tvo zaista toliko
razlikuje?
U svojoj analizi o praksi no{enja
vela muslimanki u Nema~koj, Mark Ter-
kisidis (Mark Terkessidis) zaklju~uje sle-
de}e: Tako se moè uo~iti da on ograni-
~ava raspoloìvost Drugog za potro{nju.
Veo opstruira ulogu koju egzotizovani
Drugi ima u konstruisanju dominantnog
Ja i zapre~uje put u ovom slu~aju sa do-
datnom seksualnom konotacijom zado-
voljstvu
26
. Terkisidisovo istraìvanje
26 Mark Terkisidis, Globalna kultura u Nema~koj, ili: Kako
obespravljene ène i kriminalci spa{avaju hibriditet, re|cm
br. 1, âsopis {kole za istoriju i teoriju umetnosti, Centar za sa-
vremenu umetnost Beograd, Beograd, 2001, str.47
me|u mladim muslimankama pokazalo je da je odluka no{enja vela ne{to {to ide
daleko izvan granica prostog religijskog izraza u ve}ini slu~aja, ova odluka je pot-
puno individualna i svesna: Ve}ina obrazovanih mladih muslimanki preuzima
ovaj simbol rodne Drugosti i upotrebljava ga kao i ~lanovi drugih omladinskih kul-
tura kao sredstvo komunikacije u simboli~koj borbi protiv uticaja mo}i na svako-
dnevnom nivou
27
. Tako|e, u ve}ini slu~ajeva, ove mlade ène koriste tu strategiju
kao sredstvo tihe revolucije protiv svojih roditelja
28
. Ova pozicija mogu}nosti Jc
se viJi, c|i ne i Jc se buJe viJen od strane dominantnog sistema smatra se glavnom
pretnjom na{em striptizovanom trì{tu ènskih tela, nose}i sa sobom odluku ovih
èna da se bude prihva}ena i integrisana kao vidljiva Drugost. Nagla{avaju}i polnu
segregaciju koja i dalje postoji u zapadnom dru{tvu, ove ène bacaju pomenutu ~i-
njenicu u lice patrijarhalnom sistemu koji je uspeo da stvori nove, modifikovane i
skrivene strategije subordinacije ènske drugosti. Televizijska reklama koja poziva
mlade Holan|anke da se pridruè vojsci ne zna~i da je zaista do{lo do promene u
pravilima igre koje odre|uje patrijarhalni sistem. Zapravo, veruju}i u narativ da su
ène potpuno jednake u ovom dru{tvu, devojke u vojsci su samo dokaz da je sistem
uspeo da reprodukuje svoj polno obeleèn, maskulini identitet idu}i korak dalje:
vi{e ne mora biti definisan na osnovu polnih/biolo{kih karakteristika. Devojke }e
biti maskulinizovane u vojsci, kao ekstremni primer strategije patrijarhalnog siste-
ma da opstane, ~ine}i tako samo jo{ jedno poglavlje u pri~i o krsta{kim ratovima.
Problem Evrope da zaista prihvati Drugost ogleda se i u glavnom njenom politi~kom
sloganu jedinstvo u razli~itosti. Prava promena glasila bi razli~itost u jedinstvu
i izgleda da }e biti potrebno dosta vremena da do nje zaista i do|e.
Novi antisemitizam je termin koji razli~ito defini{u politi~ari i teoreti~ari. U
slu~aju novinara i politi~ara, novi antisemitizam je formulisan kao pojava koja je is-
klju~ivo praksa mladih muslimana, uglavnom u Francuskoj, i povezan je sa krizom
na Bliskom istoku. Detaljnija analiza dovodi nas do ~injenice da su svi ovi mladi lju-
di potpuno getoizirani i marginalizovani u sistemu u kome bi trebalo da ìve, i radi-
kalna ekspresija mr`nje prema jevrejskoj zajednici zapravo nas obave{tava o posto-
je}im problemima. Izgleda kao da politi~ari èle da svedu problem diskriminacije
muslimana na nivo njihove imanentne kulturne razli~itosti i vandalizma koji se
danas tako jasno vidi u njihovom pona{anju prema jednoj od
najmanjih ne-hri{}anskih populacija u Evropi kakva je jevrej-
ska postala nakon Drugog svetskog rata. Poku{avaju}i da defi-
ni{e novi antisemitizam, Slavoj @ièk pravi paralelu sa pret-
hodnim oblikom koji je nastao kao posledica definisanja jakih
nacionalnih identiteta, dok je ovaj novi tip postao univerzalna
ekspresija netolerantnosti prema Drugom: U ovoj globalnoj
ravni, svaka etni~ka razlika se ec ipsc shvata kao unutra{nja,
zbog ~ega je svaki nacionalizam ve} vrsta rasizma, a svaki rasi-
zam ima strukturu antisemitizma
29
. Opasnost koja se krije u
novom tipu rasizma jeste u tome da je on rej|ertcvcn, rasizam
na kvadrat, koji lako preuzima oblik svoje suprotnosti, borbe
27lbiJ, str.51
28Karakasoglu-Ajdin, citirano u:
Terkisidis, ibiJ, str.51
29Slavoj @ièk, Metcstcze uzivc-
njc, Biblioteka XX vek, Beograd,
1996, str.121
30Prvi put upotrebljen i defini-
san u tekstu Etjena Balibara (Eti-
enne Balibar), Is there a Neo-
Racism?, u: Etienne Balibar and
Emmanuel Wallerstein, kcce, Nc-
ticn, Class, Verso Books, London
1991, citirano u: @ièk, ibiJ, str.120
31@ièk, ibiJ, str.46
prctiv rasizma: Meta-rasizam
30
je ~ist i prost rasizam, utoliko opasniji {to se pred-
stavlja kao njegova suprotnost i zastupa rasisti~ke mere kao pravi oblik borbe pro-
tiv rasizma
31
.
Ukoliko stvari sagledamo na ovaj na~in, ~injenica da dominantni (zapad-
no)evropski diskurs poku{ava da prona|e opravdanje za sopstvenu borbu protiv
muslimanske populacije, pokazuju}i je kao poku{aj za{tite nemo}ne jevrejske zajed-
nice, moè se ~initi jo{ vi{e zastra{uju}om. Novi oblici isklju~enja dobijaju svoju ma-
terijalizaciju i ukoliko zvani~na politika propusti da ih vidi na pravi na~in, reakcija bi
mogla biti mnogo gora od one koju vidimo danas, stvaraju}i od ovog sveta bojno po-
lje na kome }e se suprotstavljene armije boriti jo{ jedanput, gde dominantni patri-
jarhalni sistem samo pronalazi snagu da sebe reprodukuje u beskona~nost. Naà-
lost, ovo je i dalje pri~a o Njemu i njegovim partnerima-saborcima.
EPILOG
Nakon ovog kra}eg putovanja kroz razli~ite humanisti~ke discipline, ~ini nam se
da }e nove generacije mladih Evropljana imati puno posla i problema da re{e pro-
bleme koje su im tako velikodu{no ostavili njihovi roditelji. Najbolji primer uloge
koju mladi ljudi mogu danas imati moèmo prona}i na krvavom Balkanu: Mi-
lo{evi}a nije uhvatila nijedna vojna sila, on nije podneo ostavku jer su ljudi pro-
menili svoj sistem vrednosti uz velikodu{nu pomo} Zapada; bio je to poku{aj ve-
likog pokreta mladih ljudi koji su imali jedinstvenu misiju na dan izbora da
uzmu za ruku svoje bake i deke i narede im za koga da glasaju ovaj put. Mo`da
zvu~i previ{e radikalno i pomalo nedemokratski, ali ovo je bio jedini na~in da se
uti~e na svoju budu}nost. Sli~na uloga }e verovatno biti neizbe`na i u slu~aju mla-
dih Nemaca, Francuza,... Evropljana: poku{aj obuke uìh ~lanova porodice kako da
ìve zajedno sa svojom Drugo{}u. Tragedija Holokausta ne krije se u ~injenici da
danas preìvele `rtve umiru njihovi egzekutori tako|e danas napu{taju ovaj
svet bez prave konfrontacije sa pro{lo{}u, ostavljaju}i novim generacijama teret
koji nije njihov. Kao {to smo mogli da vidimo u slu~aju sa Njim, savremena umet-
nost moè doneti neke promene, ona jo{ uvek mo`da moè da isprovocira sistem.
Relaciona estetika je jedan od na~ina da prebacimo fokus sa pro{losti na dana{nji-
cu: ukoliko Njec vidimo na ovaj na~in, ne}emo upasti u zamku da raspravljamo
o `rtvama i egzekutorima iz pro{losti (koji, naravno, ne smeju biti zaboravljeni),
ve} o konceptima isklju~enja Drugih u savremenoj Evropi koji ne smeju postati `r-
tve u rukama nekih novih egzekutora. Sluè~i kao polje za diskusiju i nova, pone-
kad provokativna ~itanja koncepata savremene realnosti, kulturna analiza bi tre-
balo da posluì kao nova snaga koja }e ukazati na mogu}e puteve razvoja dana-
{njeg globalizovanog dru{tva, izlaze}i iz okvira ~iste intelektualne samozadovolj-
ne ve`be. Primer uhva}enog diktatora s po~etka ovog rada ukazuje nam na jo{
jednu istinu o na{em dru{tvu: ono je jo{ uvek igra koju vode mu{karci koji poku-
{avaju da ulove druge mu{karce, nekog novog Njec. Da li ste videli barem jed-
nu damu unaokolo u poslednje vreme?
T
okom 1970-ih, u Zapadnoj Nema~koj, praktikovan je
jedan vrlo ne-komi~ni terorizam od strane Frakcije
Crvene Armije (RAF). On je (kako su tvrdili predstav-
nici te urbane gerile) ostao jedini raspoloìvi izvor nakon
{to je potro{a~ka i medijska kultura sprovela uspe{nu bloka-
du istorijskog stida i krivice. Za RAF terorizam je ~esto bio po-
liti~ka strategija za zbunjivanje i naru{avanje eksplicitne po-
liti~ke i istorijske trajektorije koja je, u nema~koj poratnoj
politici isklju~ivanja, odràvala iluziju progresa tako {to je
skoriju nema~ku istoriju predstavljala u skladu sa intenzite-
tima jedne generacijske logike. Naime, takva generacijska
logika dopu{ta izraàvanje i smoreprodukciju kulturnog
identiteta spram razli~itih ekonomskih i dru{tveno prisut-
nih kontingencija, njegovo pozicioniranje kao serije diskon-
tinuiranih i razli~itih generacija, a da u stvari odràva apso-
lutni porodi~ni kontinuitet. Izloìti politi~ke nelagode takve
logike kakvo je na primer bilo neprekinuto prisustvo biv{ih
nacisti~kih zvani~nika, poput Hans-Martina [lajera, unutar
struktura industrijske mo}i i ekonomskog ~uda tako|e
podrazumeva teroristi~ku invaziju i privremeno ometanje
zabavne scene javne sfere. Na taj na~in, razdragani i uàsni
kontinuiteti iz Skorsizovog filma 1he lin cj ccmeJy
1
mogu
se dovesti u vezu sa istorijskim kontinuitetima koji, kako pri-
me}uje Tomas Elseser
2
(Thomas Elsaesser), stoje iza Fazbin-
derovog opisa terorizma u filmu 1recc enerccijc: u ovom,
kao i dugim svojim filmovima, Fazbinder uspostavlja pre
svega kontinuitet unutar diskontinuiteta, i tako, priznanje
tajnog sporazuma sada{njosti sa pro{lo{}u, na osnovu ne~e-
ga {to nije toliko glad za iskustvom, koliko glad za slikama
(Ncvi nemccri ji|m z6). Pretvaraju}i unhem|ichistorije, fa{i-
zam, u savremeni heim|ich, Fazbinder od istorije pravi ne{to
nelagodno poznato. Na nesre}u, prema Fazbinderu, sna`ne
nelagode koje dolaze sa terorizmom lako se akomodiraju
unutar mreà na koje ciljaju, na sli~an na~in na koji se Ru-
pertov napad asimiluje u sistem zvezda, odnosno, na sli~an
na~in na koji se Hinklijev poku{aj ubistva predsednika izme-
}e u podràvanje predsedni{tva kao takvog.
3
1lrc|j rcmeJije prati razvojni put
gledaoca-fana, Ruperta Papkina, sa
mesta koje je apsolutno medijski
definisano centralnom figurom,
zabavlja~kom zvezdom Dèrijem
Lengfordom, do pozicije kada sam
Rupert postaje medijski doga|aj
pcr exce||ence. U tom smislu, glav-
na karakteristika Rupertovog tero-
risti~kog ~ina (otmica Dèrija
Lengforda) nije nasilje, ve} sposob-
nost razbijanja odre|ene ideolo{ke
i medijske orkestracije. (prim. prev)
2videti: Tomas Elseser, nticne
cnistes: Urbana gerila ili gerilski
urbanizam? Frakcija Crvene Armi-
je, Nemccrc jesen i lrc smrti, u:
re|cmbr. 6/7, 2005. (prim. prev.)
3Kao {to sam pomenuo, veza iz-
me|u lrc|jc rcmeJije i 1rece e-
nerccije mo`da bi se mogla na}i u
filmu ctty Hecrst (r. Pol [reder,
pisac scenarija za M. Skorcisov
film: 1crsistc). U ovom filmu glav-
ni protagonista je terorista kao
medijska fantazija, osoba zatvore-
na u privatni prostor i li{ena sva-
ke subjektivnosti.
Timoti Korigen
TEROR NELAGODE:
TR3]A GENERACIJA
Ili odre|enije, film 1recc enerccijc opisuje, kroz jo{ jedno nasilno kidnapo-
vanje, simboli~ki odnos izme|u terorizma u Nema~koj i internacionalnog biznisa.
Film je snimljen 1979, i sledi istovremeno komi~ne i tragi~ne poduhvate jedne tero-
risti~ke }elije u Zapadnom Berlinu. Vo|a grupe je Avgust, za koga se kasnije ispo-
stavlja da istovremeno radi za glavnog policijskog inspektora, Gerharda Gasta, i za
direktora kompjuterske korporacije, P. J. Lurca, koji finansira teroriste kako bi ne-
prestano odràvao stanje socijalne ugroènosti. To stanje ugroènosti, sa svoje
strane, generi{e vi{i nivo policijske za{tite za njegovu korporaciju i, pretpostavlja
se, prodaje vi{e kompjutera za nadgledanje promenljive mreè opasnih dru{tvenih
relacija: kao {to Gast priznaje jo{ na po~etku filma: Jednom sam sanjao da je kapi-
tal izumeo terorizam kako bi naterao dràvu da ga bolje za{titi. Igraju}i ulogu sek-
sualnog mosta (kvintesencijalno fazbinderske veze ime|u subjektivne i dru{tvene
sfere) izme|u biznisa i terorizma, Suzan se pridruùje teroristi~koj jedinici svog
muà Edgara, radi kao Lurcova sekretarica i postaje Gastova ljubavnica, koji je isto-
vremeno i njen svekar.
Timoti Korigen _ TEROR NELAGODE: TRE]A GENERACIJA _ 147
The Third Generation: The Carnival of Contemporary Politics (1979. Museum of Modern Art/Film Stills Archive)
Naslov filma 1recc enerccijc ima dve reference. Prva ozna~ava tre}u fazu te-
rorizma u Zapadnoj Nema~koj, koja je, za Fazbindera, u potpunosti izgubila opozici-
oni i intelektualni idealizam prve generacije, (koju predstavljaju Majnhof, Bader, En-
slin) i posve}enost druge generacije da te ideale u~ini delom javne debate, to jest
generacije koja je razumela motive prve generacije i ~esto igrala ulogu njenih za-
stupnika (Fazbinder). Jedan na~in ~itanja prve reference je, po mom mi{ljenju, pre-
ko ~uvene velike podele izme|u modernizma i postmodernizma gde svaka opozici-
ona pozicija moè biti apsorbovana u sveprisutnu mreù narcisti~kih spektakl, po
Fazbinderovim re~ima, avanturisti~ke ekstaze, proìvljavane u odsustvu drugih
motiva.
Druga referenca se odnosi na politi~ku dramu koja ujedinjuje korporativne fi-
nansije i terorizam onako kako se ona manifestuje u razli~itim oblicima kroz tri raz-
li~ite, porodi~nim vezama, povezane generacije: Edgar terorista, Edgarov otac Ger-
hard Gast, policijski inspektor, i Gerhardovi roditelji. Tri generacije ìve u istoj ku}i,
a druga sekvenca filma opisuje dedu, biv{eg nacistu, koji na{iroko pri~a o tome kako
je rat taj koji ìvotu daje smisao, dok se njegov sin i snaja pripremaju za odlazak na
teroristi~ki sastanak svaka generacija pronalazi nove oblike intenziteta u novim
oblicima politi~kog nasilja. Tri generacije u filmu obuhvataju o~eve i prao~eve fa{i-
sti~ke Nema~ke, njihove preduzetni~ke sinove i }erke, za~etnike ekonomskog ~uda,
i teroriste ~iji anarhisti~ki napadi na taj ekonomski preporod treba da skrenu pa-
`nju na prazne dru{tvene vrednosti i represivne ideolo{ke mehanizme. U ovom fil-
mu, me|utim, nove generacije ne nalaze se na liniji od krajnje politi~ke desnice do
krajnje politi~ke levice, ve} u posve}enosti ogromnom javnom spektaklu narodne
mase, spektaklu narcisti~kog kr{enja tog javnog prostora: strah devetnaestovekov-
nog idealizma da ospoljeni fa{izam postaje kultna {ifra terorista koji sebe identifi-
kuju u 1reccj enercciji tako {to se pozivaju na naslov ~uvenog [openhauerovog
dela 5vet rcc vc|jc i preJstcvc. Ono {to sluì kao srednja faza u generacijskoj evolu-
ciji od nacizma do terorizma jeste demokratski zakon dràve koji omogu}ava javni
spektakl individualnog izbora i slobodu izgra|enu i odràvanu na osnovama privat-
nog nasilja, mo}i i pohlepe. Poput brojnih porodica u Skorcizovim filmovima, gene-
racijska slika ove porodice tako|e nadìvljava duboke razlike.
U 1reccj enercciji, svaka generacija odigrava jednu verziju istog intenziteta,
iste slike narcisti~kog samo`rtvovanja javnog sferi. Po Fazbinderu, sve {to se zaista
promenilo od fa{izma preko terorizma jesu samo dru{tvene okolnosti ili uslovi u
skladu sa kojima se narcisti~ka slika odigrava, te efikasnost javne tehnologije da tu
sliku kontroli{e. Klju~na metafora za ovu logiku postaje igra~ka (niz od ~eli~nih ku-
glica koje se uzajamno guraju i pomeraju nazad-napred) koja sluì kao jo{ jedna {i-
fra za identifikovanje ku}a i stanova svakog od terorista: poput logike smene gene-
racija koja fana vezuje za slavnu li~nost u filmu lrc|j rcmeJije, neprekinuto kruè-
nje privatnih prizora nasilja ujedinjuje dedu, oca i sina dok ~ekaju svoj red u istoriji
(policijski islednik to, prili~no nedovitljivo, opisuje kao igru strpljenja). U prvom
delu pri~e, Gast kaè Suzani nakon seksualnog ~ina: Jo{ me vi{e loì{ jer si udata za
mog sina; Suzana, kroz smeh, odgovara: A ja, opet, prezirem sebe zbog toga. Tri
generacije su konstantno povezane narcizmom koji ih konzumira onako kako kon-
zumira i njihovo javno delo.
Uprkos opasno konkretnoj realnosti politi~kog terorizma u Evropi, te politike
su medijske igre onoliko koliko su to i u Skorcizovom filmu, i, na mnoge na~ine, sve
{to razlikuje Fazbinderovu tre}u od druge dve generacije. Anticipiraju}i televizijske
emisije i filmove koji }e se na}i u pozadini (uklju~uju}i i nacisti~ki materijal), ovaj
film po~inje kadrom u kome Suzana gleda video traku sa samoubistvom nihilisti~-
kim politi~kim gestom poslednjim kadrom Bresonovog (Robert Bresson) filma 1he
Devi| rcbcb|y (1977), koji pripada jednoj politici filma pre ove generacije. Ubrzo za-
tim, Gast i Lurc komentari{u prizor s prozora koji je sasvim identi~an onom u fil-
mu 5c|cris Andreja Tarkovskog. Tada Lurc, koji poput medijskog direktora kontroli-
{e teroristi~ki zaplet u svojoj kompjuterima-opremljenoj kancelariji, prime}uje kako
je kreiranje te simulirane filmske realnosti delimi~no pomogao upravo kroz svoje
mo}no radno okruènje: U filmu se laè dvadeset-~etiri puta u sekundi. A po{to je
sve la`, onda je, tako|e, sve istina. A to da je ta istina tako|e i neistina, otkriva se u
svakom filmu. Samo {to se na filmu ideje preru{avaju u la` i tu la` obja{njavaju kao
istinu. A za mene, to je jedna mala i jedina utopija. Politika filma se jasno promeni-
la otkad je Godar izjavio: Film je istina dvadeset-~etiri puta u sekundi.
Na isti na~in, teroristi~ka jedinica simulira jednu igru sa utopijskim trenuci-
ma kroz: preru{avanja, fikcionalna imena, monopolnu vlast; svaki terorista flertuje,
sadomazohisti~ki, sa idejom ili slikom utopijske smrti ili podjarmljivanja poput
Hilde koja ve`ba svoj francuski tako {to preslu{ava kasetu jedne mlade francusku-
nje koja kasnije izvr{ava samoubistvo, ili poput Ilzine heroinske zavisnosti. Za ve}i-
nu likova u ovom filmu, javna sfera jeste samo {iri medijski doga|aj kroz koji li~ni
identitet eksplodira u vidu teatralne slike. Poput Rupertove kulture, svet ovde posta-
je lako terorizovana pozornica za teatarske potrebe i ideje pojedinaca koje utopijski
narcizam zaslepljuje do nelagode same smrti. U potrazi za teroristi~kim skloni{tima
na kraju filma, Gast, policijski inspektor, beleì: obavezno prona}i videorekorder.
Glavni zamajac unutar politike 1rece enerccije jeste Avgust, vo|a teroristi~-
ke jedinice, majstor preru{avanja, i orkestrator nepredvi|enih okolnosti. On je novi
Rupert Papkin iz lrc|jc rcmeJije samo sa pravim pi{toljem: igra igru radi igre, krei-
raju}i situacije i scenarije koje se najbolje uklapaju u slu~ajnosti njegove sopstvene
situacije. Avgust organizuje da se Pol, profesionalni ubica, priklju~i grupi, a zatim,
preru{en u ènu, pravi zaveru sa Lurcom kako da ubije Pola u jednoj pa`ljivo dizaj-
niranoj sceni u japanskom restoranu. Po{to je kreirao prvu stvarnu krizu u sitnim ì-
votima terorista, on progla{ava po~etak operacije Monopol. Kada Avgust nestaje
sa scene, svi oni prave rimejk svojih imidà i identieta, i zaplet od karnevalske seri-
je javnih napada: odlu~uju da oplja~kaju banku ~iji je direktor mu` jedne od terorist-
kinja i da u potrazi za ne~im uzbudljivim raznesu gradsku skup{tinu. Kona~no,
odlu~uju da kidnapuju Lurca kako bi oslobodili politi~ke zatvorenike jer se to tako
radi .. i uobi~ajeno je.
Usred svih tih vrtoglavih teatralnosti, Avgust, ~ak uspe{nije od Ruperta u lrc-
|ju rcmeJije, uspeva da preìvi uz cini~no jasan ose}aj za lokalizovanu, privremenu i
emotivno eksplatatorsku teroristi~ku akciju. Sli~no Rupertovoj marginalno central-
noj poziciji, i Avgustova mo}na pozicija retko je sme{tana u centru slike; on {pijuni-
ra i vreba negde na granici kadrova unutar Fazbinderovog mizanscena i na taj na~in
manipuli{e tim slikama. Za Avgusta, privctnc osvaja i uzurpira jcvnc, a takva uzur-
pacija samo je deo konstantne rotacije slika javnosti pa se, shodno tome, njegova ak-
cija neprestano kre}e i odraàva promenljive saveze u skladu sa promenljivim okol-
nostima. Kada se najzad sastane sa Lurcom, u istom japanskom restoranu u kojem je
organizovao i Polovu smrt, Lurc prime}uje da je veoma cini~no sastati se na takvom
mestu. Avgust odgovara ili pametno, podrazumevaju}i pod tim da, budu}i da je
konvencionalna javnost to mesto obeleìla kao mesto teroristi~kog nasilja, on je ra-
zumno cini~an da ga re-apropriati{e i iznova reprodukuje.
Na kraju, i sam Lurc, kao korporativna ekstenzija Avgusta, ili kao simbol jav-
nosti sme, postaje sposoban za isti razumni cinizam. Njegovo kidnapivanje, ko-
jim se film zavr{ava, odigrano je i od Lurca i od terorista kao sme{na, senzacionali-
sti~ka i karnevalska predstava ~ija teatralnost neodoljivo podse}a na zavr{nicu fil-
ma lrc|j rcmeJije. Teroristi nose la`ne noseve i ode}u klovnova, a Lurc i uli~ni po-
smatra~i smeju se usred pucnjave. U slede}oj sceni, teroristi se spremaju da snime
Lurca kako isporu~uje otkupninu, a dok ekipa terorista-reditelja razra|uje pokrete
kamere, mizanscen i scenario, Lurc se na monitoru, u prednjem planu, smireno
osmehije i ponavlja svoj tekst iz kadra u kadar. Snimak sa video trake kojim film za-
po~inje vra}a se ne kao slika koja se gleda, ve} kao slika namenjena narcisti~kom
kruènju i reprodukciji. Kao i u lrc|ju rcmeJije, i u ovom filmu tako|e, ljudi sa obe
strane kamere pomireni su sa teroristi~kom politikom privatnog performansa.
U 1reccj enercciji kao rezultat ograni~enog
fokusa filma i naizgled apsolutne dominacije pri-
vatih intervencija nad javnom sferom, nelagoda
retko naru{ava samu igru. Tek sa kulminacijom
filma, u njegovom petom delu, kroz lik benignog
autsajdera Bernharda, naru{avanje dru{tvene
sfere iznenada postaje zbunjuju}a dru{tvena ne-
lagoda na ivici histerije. Nakon {to je bio svedok
pokolja koji je po~inio njegov prijatelj Franc, Ber-
nhard otkriva da je Gast i policijska patrola prova-
lila u stan u potrazi za dokazima. Kada Gast neo-
prezno pominje da je on Edgarov otac, Bernhard
nije kadar da shvati i asimiluje sna`ne kontinui-
tete unutar pojavnosti istorijskih diskontinuiteta
koji treba da obezbede balans javnog i privatnog
domena. [okiran i zbunjen ovim naru{avanjem
prostora, on uz vrisak ponavlja Gastove birokrat-
ske diktate stenografu: Uhapsiti roletne, pikslu,
{e{ir... uhapsiti vo}ni kola~! U Bernhardovom vi-
|enju ove politike prostora i objekta, koja nije da-
August Sawder, Young Farmers in
They Sunday Best, Westerwald, 1913
leko od istine, ni{ta ne izmi~e aproprijati{u}em
napadu dru{tvene teatralnosti.
U uvodnim scenama, 1recc enerccijc sebe
defini{e kao komediju u {est delova o salonskim
igrama surovosti i ludila, nalik bajkama koje se
pri~aju deci kako bi lak{e podnela teret ìvota na
putu do sostvene smrti. Ako se setimo Godaro-
vog filma 1cut vc bien (1972), onda je jasno da se
gorka ironija u ovoj samokarakterizaciji o~ituje u
~injenici da subjekt takvih bajki postaje niko dru-
gi do politi~ko nasilje koje posebno proìma Za-
padnu Nema~ku, ali tako|e i ostatak savremenog
Zapada. Dok je trajektorija koja povezuje fanta-
zmatsku logiku lrc|jc rcmeJije sa aktuelnom po-
liti~kom arenom indirektna i kontingentna kao i
ta arena, u 1reccj enercciji bajka od slika je opa-
sno i veoma emocionalno bliska politi~kim re-
alnostima teorizma, medijskoj participaciji i kon-
zervativnim negativnim reakcijama u Zapadnoj
Nema~koj, zbog ~ega se pojavljuje isklju~ivo kao
groteskna distorzija. 1recc enerccijc je pre svega
odgovor na politi~ku krizu koja okruùje otmicu
avionske linije Mogadi{u, [lajerovo kidnapovanje
i ubistvo, i nerazja{njenu smrt Badera i Majnho-
fove. Pre po~etka prvog dela filma, vidimo citat iz-
jave Helmuta [mita (Helmut Schmidt) za Der 5pi-
ee|, u kojoj se on zahvaljuje porotnicima {to su
ignorisali ustavna pitanja u istraìvanju tih doga-
|aja. Budu}i da se na njih eksplicitno upu}uje, ovi
doga|aji su isti oni koji su bili povod za snimanje filma Nemccrc u jesen (Germany
in Autumn, 1978), koji je predstavljao kolektivni napor koji nije toliko i{ao u pravcu
dokumentovanja samih doga|aja, ili posledi~ne socialne panike u Nema~koj, ve} u
pravcu suprostavljanja kontrolisanoj rekonstrukciji doga|aja koji je sprovela kon-
zervativna vlada. Sa 1reccm enerccijcm me|utim, mogu}nost ~ak i takve alterna-
tivne perspektive na politi~ke doga|aje biva cini~no apsorbovana u generacijsku lo-
giku koja je i od terorizma i od opozicione politike na~inila puki medijski doga|aj.
Sve {to preostaje jeste praviti rimejk rimejka, kao {to ~ini Bernhard, u mnogo vi{e
uvredljivim, deliri~nim i su{tinski samoporaàvaju}im obrtima.
Ovaj film, zato, ne uvla~i svoju publiku u politiku nelagode ve} je, sam po sebi
nelagoda, groteskni emotivni udarac i politi~ka uvreda sopstvenoj publici. On je ci-
ni~no fantasti~na i samoporaàvaju}a bajka koja ru{i kulturne i estetske podele koje
su obi~no i dozvoljavale da iste dru{tvene aktuelnosti budu odigravane od strane
gledaoca, kroz jednu mnogo sigurniju i aproprijativniju logiku, i u drugim kulturnim
Lete}i odred milanske Kvesture, 1946.
emisijama. U takvoj akciji, 1recc enerccijc izrasta u zvani~nu, dru{tvenu i emocio-
nalnu uvredu: ona najpre uzima, a zatim vra}a svojoj publici utopijski pogled jedne
generacijske logike, omogu}avaju}i joj narcisti~ku aproprijaciju u obliku nekohe-
rentnog, suicidalnog karnevala. Formalna konfrontacija gde zvukovna i vizuelna
slojevitost retko dopu{ta koherentniu ta~ku gledanja, preko brojnih preklapaju}ih
saundtrekova i mnogostrukih dubinskih kadrova postaje, kako to opisuje Anton
Kaes, ~ist i uvredljiv nasrtaj; njen zaglu{uju}i agresivni saundtrek (konstantne radio
objave koje nadja~avaju dijaloge) i dezorijenti{u}i rezovi koji bri{u distinkcije izme-
|u terorista i `rtava, gonitelja i progonjenih) maksimalno frustriraju gledaoca. Od-
raz tih formalnih konstrukcija, vrtoglavo mnoènje razli~itih neprihvatljivih ideolo-
{kih veza u filmu, dru{tveno i emotivno vre|aju politi~ki spektar, od krajnje levice
do krajnje desnice, od reakcionarnih heteroseksualaca do gej aktivista. A nepresta-
no, vijugavo kretanje kroz teroristi~ko gnezdo i obrtanje fokusa prednjeg i zadnjeg
plana ne dozvoljava niti jedno stabilno i prihvatljivo pozicioniranje spram ovog fil-
ma. Onako kako Silver Lotringer (Sylvere Lotringer) opisuje Bodrijarovu (Baudrillard)
praksu mo`da najbolje nagove{tava ideolo{ki napad koji odgovara Fazbinderu: Pu-
{tate ih da se vrte kao ~igre. Hvatate njhovo kretanje, maksimalno amplifikujete nji-
hove ideje, usisavate ih u vrtlog va{e sopstvene vrtoglavice. Uvla~ite ih u beskona~-
nu spiralu koja ih, poput mita u Levi Strosa (Levi-Strauss), malo-po-malo dovodi do
iscrpljenja. Poput tekstualnih i formalnih napada unutar filma, ova dru{tvena figu-
racija nasr}e na publiku do ta~ke iscrpljenja.
Pretvaraju}i istorijske diskontinuitete u kontinuitete, teroriste u preduzetnike,
politi~ke aktuelnosti u karnevalske preformanse i filmski prostor u nedoku~ivu sliku,
1recc enerccijc vre|a i odbija upravo iste one gledaoce koje lrc|j rcmeJije gostopri-
mljivo interpelira. Ukoliko se sloìmo da oba filma razgrani~avaju jednu generacijsku
logiku unutar narcisti~kog odigravanja od strane savremene politike, Fazbinderov
film te pozicije vra}a na dru{tvene i istorijske vatrene ulice zla, dok ih agresivno pra-
zni od svake subjektivnosti i stabilnosti. Gledaoci kao izvo|a~i ostaju glavni igra~i na
savremenoj politi~koj sceni, ali je ta scena sada ni{ta drugo do vrtoglava klanica jav-
ne sfere; zauzeti takvu scenu zna~i, pre ili kasnije, biti redukovan od nje, do ta~ke is-
prazne spolja{njosti. Dok gleda ovaj film (i mnoge druge Fazbinderove filmove), pu-
blika, figurativno i bukvalno, irc sebe, ospoljava svoju privatnu utopiju kao mazohi-
sti~ku javnu bajku. I tako, dru{tvena nelagoda koju ose}amo dok pratimo Skorcizo-
vog Ruperta sada postaje Bernhardovo, i na{e, dru{tveno poniènje.
Izvornik: Thimoty Corrigan, cinemc Withcut Wc||s,
Rutgers University Press, 1991, str. 211-218
Prevela s engleskog: Dragana Kitanovi}
SAHRANJIVANJE RAF-A
Dvadesetog aprila 1998. godine, pismo upu}eno kancelariji dràvnog tuìoca grada
Karlsruea stiglo je u novinsku agenciju Rojters u Bonu, obave{tavaju}i javnost o
dobrovoljnom raspu{tanju RAF-a (Frakcije Crvene Armije), pokreta zapadnonema~-
ke urbane gerile iz 1970-ih. Poput drugih, ~esto nasilnih akcija iz prethodnih dece-
nija, datum je nosio jasnu simboliku: raspu{tanje frakcije na dan Hitlerovog ro|en-
dana nagnalo je komentatore da se zapitaju koliko je objavljeno obave{tenje svoje-
vrsna prevara ~iji su autori niko drugi do preostali aktivisti RAF-a, ili je pak sve smi-
slila dràvna kriminalisti~ka slu`ba, {to je jo{ uvek ostalo nerazja{njeno. Ukoliko je
zaista bio do{ao kraj ovom traumati~nom obliku spektakla na temu urbanih nereda
i politi~kog disidentstva, pretpostavlja se da je on imao veze sa medijskom kampa-
njom obeleàvanja dvadesetogodi{njice burnih nedelja poznatih kao vrela jesen
1977 ili Deutche Herbst, kampanjom koja se odigrala {est meseci pre pomenutog pi-
sma, u oktobru i novembru 1997. godine. Televizijska inscenacija nacionalnog prise-
}anja uspela je da postigne ne{to {to do tada nije po{lo za rukom ni policiji ni slu`bi
javne bezbednosti: sahraniti RAF i njegovu celokupnu mitologiju i prikazati je jo{
jednom, javno. U ovom eseju zato postavljamo pitanje: o kakvoj se zapravo mitolo-
giji radilo i {ta je to njeno sahranjivanje, s druge strane, obelodanilo?
1
Za ve}inu ljudi, RAF je poznatiji kao Bader-Majnhof (Baader-Meinhof) grupa,
koja je dobila ime po Andreasu Baderu (Andreas Baader) i Ulrike Majnhof (Ulrike
Meinhof), klju~nim protagonistima tzv. prve generacije po-
kreta.
2
U vreme vrele jeseni, Urlike Majnhof vi{e nije bila
ìva: obesila se 9. maja 1976. ~ekaju}i su|enje. Kako su i sam
Bader, Horst Maler (Horst Mahler), Gudrun Enslin (Gudrun En-
sslin) i Jan Karl Raspe (Jan Karl Raspe) ve} bili u zatvoru, tako-
zvana druga generacija aktivista prihvatila je odgovornost
za seriju politi~kih akcija izvedenih tokom 1977. godine: 5.
septembra kidnapovali su Hansa Martina [lajera (Hans Mar-
tin Schleyer), predsednika German Federation of Industry i di-
rektora Dajmler Benca (Daimler Benz), zatim su 13. oktobra ote-
li Lufthanzin avion pun nema~kih turista i prisilno sleteli u
Mogadi{, Somaliju, sa zahtevom da se troje RAF-ovaca puste iz
ANTIGONE AGONISTES:
URBANA GERILA ILI
GERILSKI URBANIZAM?
FRAKCIJA CRVENE ARMIJE, NEMA^KA JESEN I IGRA SMRTI
Tomas Elzeser
1 @eleo bih da zahvalim Mihaelu
Vedelu (Michael Wedel) u Berlinu,
Urlihu Kristu (Urlich Kriest) u [tut-
gartu, Peteru Krameru (Peter Kra-
mer) u Norvi~u, Eriku Amesu (Eric
Ames) sa Berklija i Kaj Hofman
(Kay Hoffmann) u [tutgartu na sa-
radnji prilikom prikupljanja mate-
rijala i dodatnog istraìvanja.
2 Najpoznatiji prikaz na engle-
skom jeziku je knjiga Dìlijan Be-
ker (Jilian Becker), Hit|ers chi|-
Jren? 1he stcry cj the BccJer-Mein-
hcj terrcrist cn (New York/Phila-
delphia: Lippincott, 1977).
zatvora. Vrela jesen je usledila nakon tih akcija: nema~ka elitna jedinica napala je
oteti avion; [lajerovo telo otkriveno je u gepeku automobila u Francuskoj; navodna
samoubistva desila su se u zatvoru maksimalne bezbednosti u [tamhajmu kod [tut-
garta, u kome su Raspe, Bader i Enslin 18. oktobra oduzeli sebi ìvote nakon saznanja
o neuspehu otmice u Mogadi{u, a ~iji je cilj bio njihovo osloba|anje. Iako su ~inovi na-
silja i dalje bili pripisivani ~lanovima RAF-a koji nisu bili uhap{eni ili ubijeni tokom
~estih racija, hap{enja i oruànih sukoba sa policijom, Nema~ka je samouvereno ob-
javila, ve} na Boì} 1977, da je opasnost od terorista prestala, te da je javni ìvot vra-
}en u normalu.
Me|utim, kao {to je ve} poznato, nakon svih ovih do-
ga|aja, potres se i dalje ose}ao i to ne samo u Nema~koj.
Kako su i dràva i njeni mla|ahni oponenti makar na krat-
ko pokazali spremnost na surovost, nasilnost i ekstremnu
suprotstavljenost, koja je uzgred pocepala tanano tkivo po-
sleratnog politi~kog konsenzusa, epizoda sa RAF-om posta-
la je prekretnica za mnoge oruàne militantne akcije {irom
sveta.
3
U samoj Nema~koj, osve{}avanje i traganje za iden-
titetom oti{lo je mnogo dalje nego {to su to inicirali majski
doga|aji 1968. godine: kao da je neko povukao potpuno dru-
ga~iji potez pionom, vra}aju}i stvari u nema~ku pro{lost i
istovremeno ih guraju}i unapred, u polje bezvremenog po-
liti~kog prostora. Zahvaljuju}i brojnim filmovima poznatim
pod etiketom tada jo{ uvek relativno novog nema~kog fil-
ma, ova kriza zapadnonema~kog samorazumevanja i samo-
reprezentacije postala je tema i na me|unarodnom nivou:
publika umetni~kih filmova gledala je ili ~itala o filmovima
lzub|jenc ccst lctcrine B|um (Die Verlorene Ehre der Kat-
harina Blum, 1975), Ncz u |cvi (Messer im Kopf, 1978), ut
mcjre luster u rcj (Mutter Ksters Fahrt zum Himmel,
1979), Nemccre sestre (Bleierne Zeit, 1981), 1recc enerccijc
(Die Dritte Generation, 1979), [tamhajm (Stammheim,
1986).
4
Ipak, smatramo da je pre svega omnibus Nemccrc
jesen (Deutschland im Herbst, 1978), delimi~no snimljen to-
kom [lajerove sahrane, bio prvi poku{aj filmske zajednice
da kroz nekoliko kontekstualizuju}ih narativa ukaè na
zna~aj ovih kidnapovanja i samoubistava.
5
Ni filmovima ni gomilama knjiga nije po{lo za ru-
kom da ovu epizodu ostave pro{losti.
6
Kao da su sami doga-
|aji postali visoko interpretativni po{to ih je bilo mogu}e
upisati u nekoliko paralelnih narativa; oni su zahtevali mo-
mentalno tuma~enje i provocirali hermeneuti~ki eksces
svojom gustom tekstualno{}u, pored kojih se revolucionar-
no nasilje, pokret studentskog protesta iz 1960-ih, pa ~ak i
3O studijama o terorizmu iz me|u-
narodne i istorijske perspektive vide-
ti: Anthony M. Burton, Urbcn 1errc-
rism. 1hecry, rcctice, kespcnse (New
York: The Free Press, 1975); Martha
Crenshaw (ed.), 1errcrism,
|eitimccy, cnJ cwer (Middletown,
Conn.: Wesleyan University Press,
1983); Noam Chomsky, 1he cu|ture cj
1errcrism (Boston: South End Press,
1988); Edward S Herman and Gerry
OSullivan, 1he 1errcrism lnJustry
(New York: Pantheon, 1990).
4 Kompletna filmografija moè se
na}i u: P. Kraus, N. Lettenewitsch,
U.Saekel et al. (eds.), Deutsch|cnJ im
Herbst. 1errcrismus unJ i|m (Mu-
nich: Mnchner Filmzentrum, 1997),
str. 118-133.
5Od mno{tva eseja o Nemccrcj jese-
ni treba pomenuti slede}e: Miriam
Hansen, Alexander Kluges Contri-
bution to Germcny in utumn, New
Germcn critique no 24-25,
Fall/Winter 1981-82, str. 36-56; Felix
Guattari, Like the Echo of a Collecti-
ve Melancholy in 5emictexte, vol 4,
no 2, 1982, str. 102-110; Marc Silverm-
an, Germcny in utumn in Discc-
urse no 6, Fall 1983, str. 48-52; Anton
Kaes, rcm Hit|er tc Heimct (Cam-
bridge: Harvard University Press,
1989), str. 22-28; Joachim Paech,
Zweimal Deutsch|cnJ im Herbst:
1977 und 1992, lincschrijten (Vien-
na), no 4, 1996, str. 87-105
6 Refleksija u knjièvnosti do{la je
tokom 80-ih: romani kao {to su trilo-
gija F.C. Delius, Deutscher Herbst
(1981-1992), Christian Geissler lcmc-
|cttc (1988), Reinald Goetz lcntrc||i-
ert (1988), istraìva~ko novinarstvo -
Stefan Austs Der BccJer Meinhcj
lcmp|ex (1985) and Michael Sonthei-
mer, Otto Kallscheuer (eds.),
Einschusse Besichtiun eines rcn-
tver|cujs (1987).
fenomen me|unarodnog terorizma i dràvna represija, po-
javljuju samo u pozadini. Ovaj stav iznosimo ne sa ciljem da
iznova depolitizujemo post-{ezdesetosma{ki radikalizam i
nema~ku jesen, ve} u nameri da ovim doga|ajima vratimo
politi~ku dimenziju, tj. mogu}i zna~aj u 1990-im. Jedna epizo-
da iz Nemccre jeseni, kao i retrospektivno vra}anje pri~i, na-
gone nas da po~nemo da razmi{ljamo na malo druga~iji na-
~in, posebno nakon analize novog vizuelnog materijala iz
1997. koji predstavlja, kako }u poku{ati da demonstriram, eksplicitno ponovno upisi-
vanje Nemccre jeseni kroz repeticiju: pre svega kroz televizijski film 1cJesspie| (Igra
smrti, 1997), naru~en za ARD od WDR i NDR, snimljen u reìji Hajnriha Brelera (Hein-
rich Breloer), sa budètom od basnoslovnih 7 miliona maraka.
7
IGRA SMRTI
Reìser Hajnrih Breler jedan je od vrhunskih nema~kih televizijskih autora, specijalista
za politi~ke trilere i poznat po napetom na~inu pripovedanja. Svoju reputaciju zadobio
je nakon brojnih dokumentarnih drama u kojima je kombinovao arhivske snimke,
Tomas Elzeser _ ANTIGONE AGONISTES: URBANA GERILA ILI GERILSKI URBANIZAM? _ 155
7WDR i NDR su dva velika i
presti`na nema~ka regional-
na televizijska kanala koji
obezbe|uju program central-
noj mreì ARD. O samoj pro-
dukciji i detaljima o filmu vi-
deti: Heinrich Breloer, 1cJes-
spie| - Eine Jcrumentcrische
Erzch|un (Cologne: Kiepen-
heuer und Witsch, 1997).
Boaz Arad i Miki Kratsman, 21:40, 2002
dramati~ne inscenacije i intervjue, ~esto biraju}i za temu politi~ke skandale i slu~aje-
ve korupcija na visokom nivou, kao {to je bio poznati slu~aj velike sindikalne prevare
(lc||ee Ottc, 1991). Poznat i kao nema~ki Oliver Stoun, njegov najpoznatiji film pre
lre smrti bio je istraìva~ki televizijski portret Herberta Wenera (Herbert Wehner),
predsednika partije i sive eminencije socijaldemokratske vlade Vilija Branta.
8
Imaju}i na umu Brelerovu upu}enost u unutra{nje strukture mo}i SPD i nje-
govo poznanstvo sa vode}im li~nostima te stranke, on se nametnuo kao logi~an iz-
bor za reditelja koji }e se prisetiti krize iz 1977. godine. Vrela jesen desila se tokom
ranih dana vlade socijaldemokrata pod kancelarom Helmutom [mitom (Helmut
Schmidt), te je ovo bio njegov prvi politi~ki test nakon preuzimanja vlasti od mnogo
popularnijeg i me|unarodno priznatijeg Branta, koji je podneo ostavku nakon {pi-
junskog skandala. lrc smrti sastoji se iz dva dela koji se naizmeni~no smenjuju: film
se najpre fokusira na kidnapovanu `rtvu, Hansa Martina [lajera, i njegovo stanje to-
kom perioda koje }e se uskoro pretvoriti u njegove poslednje dane, a zatim na per-
spektivu biv{eg kancelara Helmuta [mita i njegovog kriznog tima, koji je morao da
pro|e kroz niz te{kih i fatalnih poteza, fatalnih i za samu zapadnonema~ku demo-
kratiju kao i za brojne pojedince; na kraju, ove doga|aje vidimo i iz perspektive jed-
nog od taoca koji je kidnapovan nakon bezbri`nog odmora na Majorki, osu|en na
no}nu moru na mogadi{kom aerodromu: tri dana i tri no}i u sopstvenom znoju i uri-
nu, natopljen rakijom iz fri-{opa, ne bi li kona~no bio zapaljen kao ljudska baklja, kao
stalna meta palestinskih gerilaca, te prisiljen da bude svedok usputnog ubistva pi-
lota. Vidimo tako|e i Andreasa Badera, mrzovoljno usamljenog ili manijakalno ak-
tivnog u svojoj pretrpanoj, prljavoj zatvorskoj }eliji u [tamhajmu.
9
Postojanje razli-
~itih perspektiva doprinosi dramati~nosti filma, ali istovremeno ve{to skriva va`nu
prazninu. lrc smrti gotovo u potpunosti prebacuje pa`nju sa ne~ega u ~emu su,
dvadeset godina ranije, pisci i filmski autori prona{li svoju prirodnu ta~ku identifi-
kacije: sa terorista i njihovih ro|aka (Nemccre sestre), nevinih posmatra~a i is-
taknutih protestanata (lctcrinc B|um, Mcjrc luster, Ncz u |cvu), politi~kih za-
tvorenka (5tcmhcjm) i njihovih sahrana (Nemccrc jesen).
Film lrc smrti bio je pravi hit, pravi 5trcssenjeer
nema~ki termin za televizijski program tokom ~ijeg
emitovanja opste ulice. Izgleda da je program bio poseb-
no popularan me|u mla|om publikom kojoj su teroristi
sada li~ili na politi~ke dinosauruse, i koja je bila fascinira-
na narativom biv{eg kancelara [mita. Identifikuju}i se sa
dràvom, ne kao sa politi~kim entitetom, ve} kao institu-
cijom ~iji se mehanizmi mo}i te{ko mogu uo~iti osim u
trenucima ovakvih kriza, gledaoci su mogli da prate raz-
otkrivanje doga|aja sa pozicije tehnokrate koji se oslanja
na kompleksne institucionalne i pravne procese, stanovi-
{ta koje je sam pragmati~ar [mit zauzeo tokom dramati~-
nih doga|aja, ali i u retrospektivnom intervjuu kojim je
ponovo oìveo celokupnu dramu iz pro{losti.
8 U Brelerovom filmu Wehner - Jie
unerzch|te Geschichte (1993), Herbert Ve-
ner, vladar i zlo~est takti~ar, podse}a
najvi{e na Jaga, nasuprot Viliju Brantu
kao Otelu, upravljaju}i Nema~kom za
vreme Hladnog rata kroz promovisanje
tzv. Ostpc|itir, zahvaljuju}i kontaktima
koje je odràvao sa svojim biv{im komu-
nisti~kim drugovima koje je stekao to-
kom politi~kog egzila u Moskvi i Stok-
holmu.
9Za kriti~ko razmatranje Brelerovog fil-
ma sa pozicije politi~ke levice videti: Ul-
rich Kriest, Rember Hser, Rechtzeitig,
in P.Kraus, N. Lettenewitsch, U. Saekel et
al. (eds.), Deutsch|cnJ im Herbst. 1errcri-
smus unJ i|m (Munich: Mnchner Fil-
mzentrum, 1997), pp 48-60.
Ovakvo interesovanje publike stoji kao jasan kontrast diskursima iz pro{losti,
kako onom zvani~nom, tako i onom koji je preovladavao me|u omladinom. Tokom
1977. godine, pa`nja medija bila je fiksirana na fenomen simpatizera: studentima,
mladim nezaposlenim ljudima, piscima i intelektualcima koji su pre toga osu|ivali
rad RAF-a, ali su sada èleli da saznaju ne{to vi{e o njihovim motivima, sumnjaju}i
u pristrasnost informacija koje su mogli da ~uju u javnosti, u dilemi koju stranu da
zauzmu u debati o nasilju koja je podelila porodice i otu|ila dotada{nje dugogodi-
{nje prijatelje.
10
înilo se kao da za {tampu prava opasnost od terorista nije bilo nji-
hovo nasilje, ve} potencijal da inspiri{u druge, ne u smislu univerzalnog ga|enja ve}
pobu|ivanja ose}anja saàljenja i samilosti. Terorizam se {irio zarazno kao virus,
prenosio verbalnim kontaktom, te tako zahtevo diskurzivne napore za njegovu izo-
laciju.
11
Znameniti uvodnik govorio je o bljuzgavoj zoni saose}anja koja mora
biti isu{ena, o tome da se levi~arsko-liberalni zahtevi za po{tovanje prava zatvo-
renika moraju staviti u karantin, kako bi se spre~ilo bujanje energije i empatije iz-
me|u nasilne manjine i mase ostalih.
12
Skoro sve epizode Nemccre jeseni obiluju at-
mosferom paranoje: svako moè biti terorista, ili jo{ gore, svako se moè smatrati
teroristom. Nekima (uklju~uju}i i mene) se u to vreme ova paranoja ~inila potpuno
besmislenom. Se}am se neobi~nog uzbu|enja kada sam prvi put ~uo za podvige
RAF-a 1972. godine: iznenadna pojava Boni-end-Klajd bande na dosadnom zapadu
malogra|anske Nema~ke dala je ovim doga|ajima gotovo nadrealanu mogu}nost
postojanja. Zatim, va`na komponenta bio je i sam revolucionarni diskurs RAF-a:
iako izrazito anti-ameri~ki i pro-vijetnamski, RAF je postao autenti~an upravo tamo
gde je referirao na nema~ke prilike i posleratni period. înjenica da je RAF govorio o
nema~koj zamagljenoj i zanemarenoj pro{losti donela je potpuno novu perspektivu,
i njihova taktika da za mete odaberu pripadnike pravnog i poslovnog sektora po-
znatih kao skloni{te biv{ih nacista visokog ranga koji nikada nisu bili javno suo~e-
ni sa svojim zlodelima pogodila je nezgodan istorijski nerv sa kojeg su sva parano-
ja levice i histeri~an lov na ve{tice simpatizera desnice odvukli pa`nju. Mnogima
je podr{ka RAF-u bila manje politi~ka a mnogo vi{e revolucionarna: ideja da je neki-
ma bilo dozvoljeno da se sakriju u podzemlju, promene svoj identitet, izmisle nov ì-
vot i po~nu sve iz po~etka. Fantazam o krivotvorenim dokumentima, no{enju ele-
gantnih odela, plja~kanju banaka, vo`nji brzih kola (BMW je postao poznat kao Ba-
der-Majnhof-vagen) i opasnom ìvotu bio je potpuno neodoljiv, i moralno pravo da
se sve to radi uz izgovaranje marksisti~kih slogana tada nije izgledao cini~no kao {to
bi danas moglo da bude.
10Najbolji op{ti prikaz jo{ uvek predstavlja knjiga Stefana Austa, 1he BccJer-Meinhcj ccmp|ex (New York: Harco-
urt Brace, 1989). Aust, levi~arski novinar i prijatelj Aleksandra Klugea, kasnije je postao urednik nedeljnika Der 5pi-
ee|. On sam bio je Majnhofov simpatizer, ali se kasnije prilju~io javnom protestu zajedno sa Horstom Malerom i
ostalim biv{im ~lanovima RAF-a. Videti: Die Zeit, 6 June 1997, p 44.
11Ausgrenzung (izolovanje teroristi~kog elementa) postala je klju~na re~. Videti: Heinrich Bll, Diese Art der
Stimmungsmache, in H. Boencke, D. Richter (eds.), Nicht heim|ich unJ nicht ruh| (Berlin: sthetik und kommuni-
kation, 1977), pp 75-82.
12Neka od ovih dokumenata mogu se prona}i u: Henner Hess (ed.), nrijj cuj Jcs Herz Jes 5tcctes (Frankfurt:
Suhrkamp, 1988).
Kao {to se d pretpostaviti, neznatni deo ove dvosmislenosti u{lo je u Brele-
rov film. Sa o~iglednom namerom da privu~e ve}u pa`nju i zadrì interesovanje,
lrc smrti poku{ava da stvori posebnu atmosferu saose}anja sa biv{im kancelarom
[mitom, njegovim komplikovanim odlukama i sagledavanju posledica, te se tako|e
bavi i osobama na koje se [mit oslanjao poku{avaju}i da donese odluke: da li plati-
ti otkup za [lajera tako {to }e rizikovati i osloboditi zatvorenike, te da li prepustiti `r-
tve avionske otmice njihovoj sudbini ili poslati potencijalno bezuspe{nu i (po ljud-
ske ìvote) skupu spasila~ku misiju. Ova dokumentarna drama isti~e teìnu upra-
vljanja dràvom, prikazuju}i ~asove agonije usamljenog ~oveka na samom vrhu, i
kruì oko problema kako demokratska dràva upravlja masovnim medijima. Tako
dolazimo do zanimljivog i privla~nog zaklju~ka: lrc smrti zapravo je film o demago-
zima i vladinim portparolima, o tome kako da se situacija drì pod kontrolom, bez
obzira da li je kriza nastala zbog izlivanja tankera, seksualnog skandala ili ove neo-
bi~ne pri~e o otmici, kidnapovanju i vi{estrukim ubistvima. Pa`nja i fascinacija
usmerene su ka tome kako ovi mu{karci sa pozicije mo}i reaguju u kriznim situaci-
jama, ostaju}i hladni i smireni u javnosti, {to je jo{ jedan od razloga za{to se film pri-
rodno bavi [mitovim savetnicima, njegovim lrisenstcb-om.
Saznajemo da su ovi savetnici delimi~no iz redova [mitovih ratnih drugova
dok je bio oficir Vermahta na Isto~nom frontu. U jednom od svojih najveli~anstve-
nijih preokreta, film uspeva da do~ara duh Staljingrada i ruske kampanje tako pri-
rodno kao {to bi mo`da britanski politi~ari mogli da probude ponovo duh Dankerka,
ili ameri~ki predsednik nacionalnu saglasnost nakon Perl Harbura. Zapitan da opi{e
kako je izgledalo ~ekanje slede}e poruke od [lajerovih otmi~ara ili briga oko toga da
li }e kurir-mamac u @enevi uspeti da ostvari kontakt, dràvni sekretar Hans-Jirgen
Vi{nevski (Hans-Jrgen Wischnewski) prisetio se jutara na Isto~nom frontu, kada su
~ekali na napade poljskih ili ruskih partizana, dok je Klaus Beling (Klaus Blling),
jo{ jedan od ~lanova lrisenstcb-a, izjavio kako je sa~uvao zdrav razum samo zahva-
ljuju}i vojnim ve{tinama koje je nau~io kao vojnik Vermahta, nasuprot nekim dru-
gim politi~arima koji su budalasto zahtevali da se zatvoreni RAF-ovci javno pogube
za svakog ubijenog otetog putnika aviona u Mogadi{u.
Iako se lrc smrti moè shvatiti kao film o ovim biv{im vojnicima i njiho-
voj samo-reprezentaciji, on ironi~no potvr|uje jednu od osnovnih poenti RAF-a, a
to je da vi{e politi~are Savezne Republike zapravo vezuje vojni i para-vojni kodeks
upravljanja, pa ~ak i otvorena nacisti~ka pro{lost, te da su oni formirali ne{to {to
je poznato pod imenom 5ei|schcjten, ili mreà starih momaka.
13
Mo`da ~ak ne-
namerno, lrc smrti dala je odgovor kontroverzi prouzrokovanojj knjigom Dani-
jela Goldhagena (Daniel Goldhagen) iz 1996. godine, pod naslovom Hit|ers
Wi||in Executicners (Hitlerovi dobrovoljni dèlati), koja je ponovo upisala razliku
izme|u profesionalnih vojnika i SS jedinica, izme|u regrut i policijskih bataljo-
na. Doga|aj koji je jo{ vi{e na{kodio ideji korektnog upravljanja u osnovi pri-
stojnog Vermahta toliko bitnoj za samo-razumevanje njegovih naslednika
Bundesvera bila je jedna izlo`ba otvorena 1997. godine u Hamburgu, a koja je
provocirala ovaj mit prikazuju}i fotografije koje su snimili sami vojnici, fotogra-
fije nezamislive surovosti i zlo~ina koje je po~inila armija na istoku.
14
lrc smrti
jo{ jednom vrednuje iskustva sa fronta i ideal mu{kosti (koji dalje seè do Pr-
vog svetskog rata)
15
; {tavi{e, ona poku{ava da pokaè da od krhkog tovara de-
mokratije, te 1977. godine, ne bi ostalo ni{ta da nije bilo ovih vojni~ina na kormi-
lu nema~ke dràve.
Ponovnim fokusiranjem na biv{eg kancela-
ra [mita i njegove drugove iz vojske, dvadeset go-
dina kasnije, zamenjuju}i Vrelu jesen pedesetpet
godina starim Staljingradom, te dozivanjem u se-
}anje odjeka ~eli~nih oluja Verdena iz 1917, lrc
smrti ne samo {to je poku{ala da preokrene mo-
ralni balans i nivo postignute empatije, ve} je izo-
krenula dominantne mitologije koje su ve} u to
vreme doga|ajima iz jeseni 1977. davale njihov
dramati~an oblik. U lri smrti ~ini se kao da se
glavni lik vratio da tvrdi kako je zapravo igrao he-
roja u komadu koji ga je prikazao kao zlo~inca. Na-
ziv komada iz 1977. bio je nticnc: povratak u
1997-oj imao je na umu ovu ~injenicu, predlaù}i
ponovno ~itanje mitskih odnosa i njihovo izvo|e-
nje na sceni.
13 Za neverovatan prikaz jedne od
ovih 5ei|schcjt, koja seè sve do osnove
Der 5piee|-a videti: Lutz Hachmeister,
Der Generjcrscher (Munich: C.H. Beck,
1998).
14 Referenca na izlo`bu Die
Wehrmccht im Osten, Hamburg 1997,
kustos Philip Reemtsma.
15 Za razli~ito vrednovanje ove mu-
{kosti i njene (polne) politike, videti:
Karlheinz Bohrer, esthetir Jes 5chrec-
rens (Frankfurt: Suhrkamp, 1986), Kla-
us Theweleit, Mc|e cntcsies (Minnea-
polis: University of Minnesota Press,
1990) i Helmut Lethen, ccc| ccnJuct
(University of California Press, 2002).
ANTIGONA U NEMA^KOJ
Sofoklova nticnc ima dugu i sloènu istoriju u Nema~koj, posebno nakon Hege-
lovih komentara o ovoj drami u encmenc|ciji Juhc, gde je Antigona postala pri-
mer za nerazre{ivu opoziciju diskursa dràve i zahteva porodice:
Zajednica postoji jedino kroz svoju ume{anost u sre}u porodice, i kroz rasta-
panje samosvesti u univerzalnom, te tako stvara sebi neprijatlja u onome {to poti-
skuje i u onome {to joj je istovremeno najbitnije u ènskosti ... To je ve~ita ironija
zajednice.
16
Hegelov prijatelj, pesnik Fridrih Helderlin (Friedrich Hlderlin) objavio je ne-
ma~ki prevod 1804. godine i od tada je nticnc postala sinonim za sve konfronta-
cije koje se nakon Francuske revolucije suprotstavljaju ne samo individualnoj save-
sti i dràvnoj mo}i, ve} i dvema vrstama zakona, odri~u}i svakom obliku vlasti spo-
sobnost da bude podjednako pravedna prema svim svojim gra|anima, bez ukaziva-
nja na ograni~enja koja tragi~no uni{tavaju svaki poku{aj.
17
Onda kada, na polovini, film Nemccrc jesen, u delu koji je reìrao Folker [len-
dorf (Volker Schlndorff) po scenariju pisca Hajnriha Bela (Heinrich Bll), postane
zapravo pri~a o otkazanoj televizijskoj produkciji Sofoklove drame, Antigonino ime
donosi sa sobom celokupnu post-romanti~arsku politiku interpretacije, sa jasnom
konotacijom pobune i borbe protiv dràve, kao i takvu vrstu odbijanja i otpora na ni-
vou kategori~ne negacije koja ugroàva temelje svakog sistema vlasti, temu koja je
bila od o~iglednog zna~aja za Zapadnu Nema~ku po{to je vlada u Bonu sebe smatra-
la jedinim legalnim predstavnicima nema~kog Rajha, daju}i kontroverzan zna~aj
nacisti~kom nasle|u, istom onom koje je nasilan otpor RAF-a isprovocirao. Stoga je
pojavljivanje Antigone u Nemccrcj jeseni unapred definisano: postavlja se pitanje
da li film isticanjem njenog prisustva unapred odre|uje ~i-
tanje istorijsko-politi~ke dimenzije doga|aja kojima se
ovaj film bavi. Drugim re~ima, da li je nticnc hermene-
uti~ki klju~ i zato vi{e od slu~ajnog pojavljivanja u kontek-
stu vrele jeseni? Da li ona, zahvaljuju}i Hegelu i Helder-
linu, otelotvoruje ili alegorizuje ponovno javljanje specifi~-
nih odnosa u istoriji moderne Nema~ke? S druge strane,
preokre}u}i sa zaka{njenjem odnos izme|u dràve i poje-
dinca sa o~iglednom dozom uìtka za gledaoce u 1997.
nticnu je mogu}e shvatiti kao temeljnu mitologiju 77.
godine samo zbog toga {to je njena uloga bila da mistifiku-
je to {to se zapravo de{avalo?
VRELA JESEN: TRAGEDIJA I ANAGNORIZA?
Premijera Nemccre jeseni odràna je marta 1978. godine,
samo {est meseci nakon zavr{etka fatalnih doga|aja.
18
Ovi
doga|aji doneli su osam godina ~estih nasilnih i povremeno
16G.W. Hegel, hencmenc|cy cj 5pi-
rit, str. 288, para 475, ovde citirano iz
Patricia Mills, Wcmcn, Ncture cnJ
syche (Princeton: University of Prin-
ceton Press, 1987), str. 25-26.
17Videti eseje Hansa Joakima Rukhe-
berla (Hans-Joachim Ruckhaeberle) o
istoriji nticne u nema~kom posle-
ratnom pozori{tu od Bertolda Brehta
do Dùlijana Bela i Living Teatra, Peter
Handke, Heiner Mller and Straub-
Huillet, in pcetics pc|itics. Jccumentc
X - the bccr (Ostfildern: Cantz, 1997),
str. 48-53, 250-251, 488-489, 648-653.
18 Sama ideja do{la je od strane di-
stributorske ku}e, Filmverlag der Au-
toren, koja je upravo promenila vo|-
stvo. Nakon upravljanja nekoliko film-
skih stvaralaca, me|u kojima su bili i
Vim Venders i Rajner Verner Fasbin-
der, Filmverlag je bio otkupljen i
preuzet od strane Rudolfa Aug{tajna
(Rudolf Augstein), urednika nema~kog
mo}nog nedeljnika Der 5piee|
tragikomi~nih susreta izme|u pripadnika RAF-a, {tampe, nema~kih vlasti, njenih
bezbednosnih trupa i policije. Od svih ovih susreta, jedino se period poslednjih ne-
delja oktobra i po~etak novembra 1977. pojavljuju u Nemccrcj jeseni, kroz doku-
mentarni materijal koji je najve}im delom pokrio dve sahrane: Hansa Martina
[lajera i zajedni~ku sahranu Enslinove, Badera i Raspea. Uklju~en je i televizijski
intervju sa Horstom Malerom u njegovoj zatvorskoj }eliji, u kojem on osu|uje ot-
micu aviona ali poku{ava da RAF-u d kontekst i istorijsku perspektivu: dokle god
nema~ki fa{izam bude preìvljavao preru{en u obli~ju zapadno-nema~kog kapi-
talizma, na}i }e se dovoljan broj o~ajnih ljudi koji }e se svojom pobunom postavi-
ti iznad zakona.
Ova Malerova tvrdnja sa jasnom referencom na nacisti~ku pro{lost, isti~e jed-
nu od najbitnijih karakteristika RAF-a: tzv. vra}anje potisnutog. U to vreme, ovo vra-
}anje su militantni aktivisti smatrali neophodnom operacijom: provociraju}i vlast na-
silnim i krvavim napadima na njene zvani~nike, sistem bezbednosti i vrhovne sudije,
RAF je zapravo èleo da isprovocira pravu prirodu politi~ke elite. Skidaju}i masku sa
lica vlasti, teroristi su o~ekivali da }e publika videti i shvatiti {ta se nalazi iza kapita-
lizma i ekonomskog napretka: stara fa{isti~ka dràva i njene poslu{ne sluge. Odatle je
logi~an odabir sa simboli~kim zna~enjem njihove glavne kidnapovane `rtve: Hans
Martin [lajer, ~elnik nema~ke industrije i uvaèni
~lan politi~ke elite, kome je RAF èleo da skine Bie-
Jermcnn i pokaè zlog SS oficira kojeg se on stalno
odricao. [lajera su o~igledno u zato~eni{tvu nekoli-
ko puta ispitivali njegovi ~uvari, poku{avaju}i da
saznaju ne{to vi{e o njegovoj nacisti~koj pro{losti,
dok su njegove fotografije u SS uniformi cirkulisale
u levi~arskoj {tampi.
Nemccrc jesen poku{ava da zadrì ovaj povratak potisnutog kao svoj glavni
na~in kreiranja strukture, izbegavaju}i teatralizovanu logiku RAF-ove namere da
skine masku sa nema~kih vlastodràca. Pored toga, film govori o tome kako je Za-
padna Nema~ka, ~iji su legitimitet doveli u pitanje njeni najinteligentniji mladi ljudi
(po nekima spremni na potpuno samo`rtvovanje),
19
koji su sebe smatrali njenim tao-
cima, bila spremna da primeni mere koje su oti{le do samih granica ~ak i izvan le-
galnosti i ustavnosti. Film tako|e pokazuje kako je dràva isprovocirala otpor, pla}aju-
}i to gubljenjem lojalnosti mnogih nekada{njih socijaldemokratskih (SPD) intelektua-
laca, me|u kojima su tiresijske figure poput Gintera Grasa (Gnter Grass) i Maksa Fri-
{a (Max Frisch), prikazanog tokom obra}anja na partijskoj konferenciji. Pritajeni {um
neslaganja nekih drugih kontroverznih glasova mogao se ~uti i me|u umerenijim ~la-
novima partije, ~ine}i od njih pravi anti~ki hor. Ako se tada Helmut [mit jo{ uvek raz-
likovao od Kreonta (a odba~eni, proterani Vili Brant tek blago podse}ao na Edipa na
Kolonu), posve}enost i nemilosrdnost autoriteta sa kojim se vlast obra~unavala sa ne-
~im {to je progla{eno za teroristi~ku pretnju pokazalo je da su ~ak i socijaldemokrate
bile spremne na ~vrste mere kako bi ponovo uspostavile red, nagone}i neke da vi~u:
policijska dràva, dok su posmatra~e sa strane (poput ~uvenog @an-Pol Sartra)
20
ta-
kve racije i ispitivanja hiljada aktivista i politi~kih suparnika previ{e podse}ale na na-
ciste da bi se za njihovu akciju moglo na}i opravdanje. Povrh svega, u vreme najve}e
krize, tabloidna {tampa i demohri{}ani masovno su manipulisali javnim mnenjem.
Do{lo je do restrikcije vesti tokom ve}eg dela drame oko kidnapovanja [lajera, dok su
najva`niji listovi sprovodili auto-cenzuru, ili im je pre}eno zvani~nom cenzurom.
21
Televizijska auto-cenzura eksplicitno je prikazana u filmu kroz pri~u o Anti-
goni. Tema [lendorfove epizode u Nemccrcj jeseni jeste situacija dono{enja odluke
na sastanku komisije za telekomunikacije: dilema je da li dozvoliti emitovanje jed-
ne emisije (snimljene za seriju Om|cJinc se srece sc cnticrim r|sicimc), ili je u inte-
resu javne bezbednosti treba smestiti na policu, jer }e u svetlu trenutnih doga|aja
podstrekivati na nasilje. Tokom dijaloga ~ija }e finalni zaklju~ak biti zabranjivanje
prikazivanja te epizode, dobijamo sliku koja nosi neverovatne paralele izme|u an-
ti~ke drame i trenutnih doga|aja: dràvna sahrana i sahrana prognanih, samoubi-
stvo ène koja se obesila u zatvorskoj }eliji, dve sestre, dràva u vanrednom stanju
koja ukida gra|anska prava i sputava individualnu slobodu, ~inovi otpora i nasilja
izvedeni u ime sna`nih ube|enja najsna`nije su slike koje stvaraju klju~nu ironiju
drame, to jest, nemogu}nost prikazivanja klasi~ne tragedije iz kanona tradicije za-
padne civilizacije u savremenom demokratskom dru{tvu jer je suvi{e politi~ka.
19Heinrich Bll, Will Ulrike Gnade oder
freies Geleit?, Der 5piee| no 3, 1977.
20Hans Egon Holthusen, 5crtre in 5tcm-
mheim. |iterctur unJ 1errcrismus (Stut-
tgart: Klett-Cotta, 1982).
21 T. Botzat, E. Kiderlen, F. Wolff (eds.),
Ein Jeutscher Herbst Dcrumente Beric-
hte lcmmentcre (Frankfurt: Verlag
Neue Kritik, 1978).
Ipak, ironija vaì za obe strane i film jasno pokazuje svoje granice: on isti~e
zna~aj pomenute paralele, ali se onda odri~e zvani~nika koji deluju u saglasnosti sa
tim saznanjem [lendorfova namera ideolo{ke kritike ili rizikuje da nestane u kon-
tradikciji sa samom sobom ili je upravo stabilizator mita o nema~koj pro{losti prika-
zanoj u filmu, sa svim svojim preokretima i vra}anjima; na taj na~in, stvorena je
neka vrsta mise-en-cbyme-a gde se RAF-ovoj izvedbi i dràvnom upravljanju medi-
ja dozvoljava preuzimanje poze, teìne i zavodljivosti anti~ke tragedije.
Ova strategija najlak{e se d uo~iti u na~inu na koji su prikazane obe sahra-
ne jedne koju je priredila sama dràva za svog visokog slu`benika, i druge, krajnje
kontroverzne, sahrane troje osu|enih terorista, obe odràne u istom gradu ne u
Tebi nego u [tutgartu rodnom gradu Dajmler Benca i porodice Enslin (Ensslin). U
slu~aju Gudrun Enslin, pratimo borbu njene sestre Kristine da se mrtvim aktivisti-
ma obezbedi propisna sahrana, uprkos javnom protestu i ozbiljnim pretnjama nje-
noj porodici. Iako razdvojeni jednom generacijom, i [lajer (kao ~lan Hitlerove omla-
dine i SS trupa) i teroristi (RAF-ovci nazvani Hitlerovom decom
22
) vi|eni su kao
nosioci prokletstva koje je nacizam bacio na Nema~ku. Odaju}i po~ast jednom od
sahranjenih a osu|uju}i druge, dràva je odabrala da se pridruì tom nasle|u, preu-
zimaju}i deo tragi~nog bremena ili zaga|enja na politi~kom telu.
Konfrontacije izme|u dràvnog autoriteta i individualne savesti, izme|u ce-
lishodnosti i otpora, izme|u zakona donetih u ime zajedni~kog dobra i zakona pre-
kr{enih nau{trb individualnog eti~kog imperativa, stvorile su mnoge dvojnike: ne
jedna ve} dve ène bile su spremne na samoubistvo u zatvoru, Ulrike Majnhof i Gu-
drun Enslin, te tako imamo Jve figure Antigone. Prva je izgovorila kategori~no ne
u lice nema~koj dràvi, najpre u pisanom obliku, a zatim i kroz direktnu akciju, o~i-
gledno spremna da prihvati kao krajnju posledicu ono {to je u njenim o~ima mora-
lo izgledati kao neizbeàn izbor.
23
Samoubistvo Gudrun Enslin koincidiralo je sa sa-
moubistvom njenog ljubavnika, Andreasa Badera, mogu}im Hemonom, dok je Kri-
stijana Enslin u tom slu~aju Ismena, Antigonina sestra. Istorija i ìvot su zaista uspe-
li zajedno da napi{u jak scenario.
24
Jednom prikazani kroz Sofoklov Ur-tekst i nje-
govu helderlinsko-hegelovsko-brehtovsku hermene-
utiku, ostali aspekti politi~ke krize opisane u Nemcc-
rcj jeseni prizivaju, u simboli~ko-teatarski prostor fil-
ma, prizvuke nedavne nema~ke istorije. Na primer,
trop dràvne sahrane i samoubistva prikazan je u
Nemccrcj jeseni u trenutku kada shvatamo da je gra-
dona~elnik [tutgarta, grada u kome se odvijala ova
dvostruka sahrana, niko drugi do Manfred Romel
(Manfred Rommel), sin feld-mar{ala Ervina Romela
(Erwin Rommel), poznatijeg kao Pustinjska Lisica. U
filmskom ùrnalu iz Drugog svetskog rata, koji je ta-
ko|e deo filma, vidimo mladog Manfreda kako stoji
pored kov~ega svog oca, kome su nakon poraza kod
22Kao {to je nagla{eno u naslovu knjige Dì-
lijan Beker: Hit|ers chi|Jren? 1he stcry cj the
BccJer-Meinhcj terrcrist cn, citirana ranije.
23Od ~lanaka koje je Urlike Majnhof napisa-
la, jedino je, izgleda, njen pamflet koji poziva
na rehabilitaciju mladih prestupnika izgleda
bio {tampan. Ulrike Meinhof, Bcmbu|e
urscre jur wen? (Berlin: Klaus Wagenbach,
1995). Kratak izvod iz pamfleta Revolt moè
se prona}i u 5emictexte. 1he Germcn lssue,
vol 4, no 2, 1982, str. 152-158. Majnhofova je ta-
ko|e i heroina jednog danskog romana obja-
vljenog 1996. godine.
24 Ove dve k}eri {vapskog protestantskog
zanatlije koji je svoj strastveni idealizam i
snaàn ose}aj za pravdu preneo i na njih po-
stale su tema drugog poznatog Ncvc ne-
mccrc ji|mc, filma Margaret fon Trota, Ne-
mccre sestre
El-Alameina nacisti naredili da izvr{i samoubistvo kako bi mu Hitler podario dràv-
ni~ku sahranu i proglasio ga narodnim herojem. Sada vidimo Romela Mla|eg koji
1977. godine igra ulogu dobrodu{nog anti-Kreonta, jer on je taj koji kao gradona~el-
nik odlu~uje brzom odlukom i jasnim izborom, kako on kaè u filmu da bi troje
terorista trebalo da imaju dostojanstvenu sahranu na jednom od najpresti`nijih
gradskih grobalja, radije nego da ih preda u ruke vcx pcpu|i-a [tutgarta koji su zah-
tevali da se tela uni{te ili bace u kanalizaciju.
S druge strane, nakon nekoliko ponavljanja i prise}anja kakvu vrstu cinizma,
hipokrizije ili smislenosti bi referenca na Romela trebalo da pobudi pri gledanju dr-
àvne sahrane Hansa Martina [lajera? Kamera dalje uspostavlja paralelu izme|u Ro-
melove dràvne po~asti i po~asti date [lajeru. Vidimo istu {umu zastava: nekada{nja
svastika sada je zamenjena mercedesovom zvezdom; vidimo iste kolone uniformisa-
nih mu{karaca: 1944. nosili su uniforme SS-a, sada su u jednostavnim crnim odelima,
ali mnogi od njih sa jasnim oìljcima na obrazima, tajnim znakom koji otkriva da su
svojevremeno pripadali ultra-konzervativnim, debatnim studentskim bratstvima
koji su jo{ od vilhelmovskog Rajha obezbe|ivali Nema~koj njenu pravnu, vojnu i in-
dustrijsku elitu. Kontinuitet se uspostavlja prekidima, ponavljanjima i vra}anjem:
klju~ne epizode stvorene kroz ovu i jo{ neke dramati~ne ironije postaju jasne kada
Fotografija odeljenja Adolfa Hitlera, 1899.
vidimo snimke sa pokretne trake Mercedes Benca, gde radnici zaustavljaju svoj rad
zbog tri minuta ti{ine u ~ast preminulom [lajeru, ~iji portret visi svuda oko njih.
Kako narator saop{tava gledaocima, 85% prisutnih radnika su zapravo strani gostu-
ju}i radnici ~injenica koja se nagla{ava nekoliko puta kao mra~ni podsetnik na
robove koje su firme kao Mercedes Benc dobijale od nacisti~kog ministra vojnog Al-
berta [pera (Albert Speer), isti~u}i dalje ~injenicu o radnicima koji su postali nepo-
èljni stranci, otima~i radnih mesta, budu}a meta napada desnog neo-naci pokreta
tokom 1980-ih. Ovome moèmo dodati jo{ jednu (nepotvr|enu, ali ipak bez sumnje
impliciranu) ironiju koja prevazilazi pre|a{nje: makar na samo tri minuta, radnici
sada uìvaju pravo da odloè svoje alatke, pravo protiv kojeg se pokojni [lajer, kao is-
taknuti borac protiv sindikata, te{kom mukom izborio da bude izba~eno iz statuta.
OÊVI I SINOVI: NEMA^KE HAMLETOVSKE FIGURE
Romelovska referenca je, pre svega, primer za slede}i trop koji je u direktnoj vezi sa mi-
tom o Antigoni i centralan u nekolicini drugih interpretativnih strategija upotreblje-
nih u Nemccrcj jeseni. Film otvara [lajerovo opro{tajno pismo koje je uputio svom
sinu neposredno pred smrt. U njemu ovaj talac osu|en na smrt otvoreno govori o sop-
stvenoj sudbini, upozoravaju}i sina da ne gaji nikakve iluzije o ikakvom razre{enju si-
tuacije u korist terorista, implicitno optuùju}i vladu da ga je `rtvovala zarad jasnih
politi~kih kalkulacija.
25
Ta dvostruka veza izme|u o~eva i sinova povezuje Romela i
[lajera, po{to su obojica postali `rtve u ime domovine koja }e ih posthumno nagradi-
ti, veza koja se jasno d uo~iti i u televizijskoj verziji Antigone i slikom glasnika koji sa-
op{tava da se Hemon ubio iz mr`nje i ose}anja zgraànja videv{i svog oca Kreonta
kako kukavi~ki beì, nakon {to je on, njegov sin, potegao svoj ma~ na njega.
Ovakav naglasak na odnos oca i sina u Nemccrcj jeseni postao je simptoma-
ti~an za jedno znatno {ire semanti~ko i ideolo{ko polje, koje bismo mogli nazvati po-
ku{ajem edipalizacije recentne nema~ke istorije, kori{}enjem sage o porodici kao
konceptualno-psihoanaliti~kom modelu za razumevanje veze izme|u zapadnone-
ma~kih politi~kih preloma, kao i da bi se objasnili neki ekstremniji slu~ajevi raspada
porodice; ove slu~ajeve moèmo ilustrovati jednim od ubistava RAF-a: direktor Doj-
~e Banke, Jirgen Ponto (Jrgen Ponto) otvorio je vrata svojoj kumici ne sumnjaju}i da
je ona mamac, nakon ~ega su teroristi imali jednostavan zadatak da ga ubiju.
Pojava eksplicitno edipalnih kulturnih referenci najpre se pojavila u zapad-
nonema~koj knjièvnosti: otprilike od 1975. godine, pravi talas autobiografske fikci-
je zapljusnuo je knjiàre, ~iji su autori uglavnom bili u ranim tridesetim. Po~ev{i sa
Bernvard Fesperovim (Bernward Vesper) Die keise, ove intimne bele{ke obi~no ima-
ju formu pro{irenog opro{tajnog pisma, I bile su ~esto upu}ene nedavno preminu-
lom roditelju sa kojim se poku{ava izmiriti ra~un.
26
Fesperov roman govori o sinu
25Hipokriziju zvani~nika koju su sna`no osetili i ~lanovi [lajerove porodice na samoj sahrani istakao je i pred-
sednik Federacije Valter [el (Walter Scheel), koji je u svom govoru na sahrani rekao: Lice terorizma nas u potpuno-
sti ogoljava. Ipak, mi }emo sami morati mnogo ~e{}e da se pogledamo u ogledalo.
26Bernward Vesper, Die keise (Reinbek: Rowohlt, [repr. 1995]).
uspe{nog nacisti~kog pisca koji poku{ava da razre{i istovremena ose}anja ljubavi i
straha prema njemu kao ocu, i mr`nje koju ose}a prema svemu {to on predstavlja.
Nesposoban da se suo~i sa o~evim vatrenim nacizmom, sada transformisanim u ul-
tra-desnicu i trenutno prihvatljiviji konzervativizam, glavni junak tiho pati usled
razo~aranosti u jednog od svojih roditelja, razo~aranosti koja je podstaknuta o~evim
nostalgi~nim se}anjem na svoju herojsku mladost. Edipalna pobuna ga na kraju
nagoni da prihvati palestinsku borbu kao svoju, ~ime, zajedno sa svojom devojkom,
biva uvu~en u militantne studentske akcije. Nju, me|utim, zavodi robustni aktivista
iz radni~ke klase, pa njih dvoje beè od policije na Siciliju gde }e ih Libijci obu~avati
za me|unarodne teroriste. Previ{e osetljiv da bi bio u stanju da izvr{i zlo~in, te pre-
poznaju}i u svom suparniku istu bezose}ajnost koju je prepoznao i u svom ocu, glav-
ni junak kidnapuje svog malog sina i vra}a ga ku}i: gde drugde do u opusteli dom
svog oca.
Fesper je izvr{io samoubistvo pre nego {to je zavr{io svoj ni{ta drugo do rc-
mcn c c|ej, ukoliko u devojci prepoznamo Gudrun Enslin, a u liku suparnika Andre-
asa Badera. Analiziraju}i Die keise, kriti~ar Mihael [najder (Michael Schneider) za-
klju~uje da se roditeljska zavera }utanjem gorko osvetila. Po{to nema~kim o~evima
nije bilo su|eno za monstruoznu pro{lost, onda su njihovi radikalizovani sinovi i
k}eri morali da im presude, po~ev od 1968. godine pa nadalje. A kako su o~evi pod-
neli `rtvu da budu scmc o~evi a ne politi~ka bi}a, njihovi potomci odlu~ili su da ura-
de upravo suprotno, tokom svog burnog politi~kog bu|enja [zahvaljuju}i ratu u Vi-
jetnamu]
27
. Kao poraèni svetski osvaja~i, neka`njeni o~evi kojima nikada nije
opro{teno, morali su ponovo da uspostave sopstveni identitet sprovode}i gvozdeni
autoritet unutar svojih domova. Stoga je porodica, nastala oko ovakvog defektnog
autoriteta, u stanju da produkuje jedino krvni~ko ose}anje nepoverenja izme|u o~e-
va i sinova/k}eri.
28
Ipak, slu~ajna otkri}a kutija, punih starih fotografija ili ratnih
dnevnika zaklju~anih u fiokama od strane o{te}enih sinova, nisu uvek vodila objek-
tivnom preispitivanju: Specifi~no interesovanje koje je ovo bukvalno vra}anje u
pro{lost probudilo uop{te nije bilo interesovanje za
o~eve i njihovu mra~nu pro{lost, ve} pre, i u znatno
ve}oj meri, interesovanje za [sinovljeve] sopstvene
po~etke. Pogled unazad [...] retrospektivan je pogled
ka korenima sopstvenog emotivnog ìvota, ka uzroci-
ma ~ije posledice oni sami ose}aju, i psiholo{kom na-
sle|u koje moraju da nose.
29
Drugim re~ima, ovi sinovi ne samo da se nisu
identifikovali sa zvani~nim optimizmom zapadnone-
ma~kog ekonomskog ~uda, ve} nisu imali ni stabilan
oslonac u nekom (socijalisti~kom) alternativnom re-
{enju. Umesto toga, oni su se identifikovali sa poti-
snutim emocijama, emocijama koje su ovaj nasilni
optimizam i proklamacija efikasnosti poku{ali da sa-
kriju. Gledaju}i maske svojih o~eva, gledaju}i kroz
27 Michael Schneider, Fathers and Sons
Retrospectively, New Germcn critique, no 31,
Winter 1984, str. 11-12.
28Da je upravo ovo nepoverenje ono {to je u
mnogome oblikovalo formu protestnih po-
kreta u Zapadnoj Nema~koj, detaljno je opi-
sano u jednom drugom autobiografskom
eseju Kristofera Mekela (Christoph Meckel)
5uchbi|J (Frankfurt: Fischer, 1983). U njemu
se kao najtraumati~nije uspomene navode
primeri kada je otac projektovao svoju sop-
stvenu impotentnost na decu, zloupotreblja-
vajuci roditeljski autoritet kako bi potvrdio
sebe i osnaìo svoj o{te}eni ego, kreiraju}i
matricu koja je u sinu probudila nasilje
usmereno protiv samog sebe i prividno ne-
vinih `rtava.
29Schneider, str. 23.
njih ali istovremeno bivaju}i njihovi sinovi od iste krvi i mesa, oni su
najzad morali da se nose i sa sopstvenom internalizacijom figure
oca, ~ija se prikrivena krivica i sramota, prema [najderu, vra}aju kroz
sina u obliku samodestruktivne melanholije. Ili, da citiramo jednog
od sinova: Rana je zarasla na unutra.
30
Paradoks je bio u tome {to
su tek nakon bu|enja osve}enih i osve{}uju}ih politi~kih akcija nakon propasti
vanparlamentarne levice ove ambivalentnosti na{le re~i, izraz i (dramati~nu) pre-
zentaciju. Dovoljno je re}i da je klju~na figura postao Hamlet, koji je za Hegela (i La-
kana) moderna dopuna Antigone. Da citiramo jo{ jednom [najdera: Izgledalo je
kao da su se pred njima iznenada pojavili duhovi njihovih o~eva u nacisti~kim uni-
formama, a njihovi jo{ uvek ìvi o~evi, sa kojima su dvadeset godina ve~erali za
istim stolom, bili su optuèni za najstra{niji kolektivni zlo~in koje je jedna generaci-
ja po~inila u ovom veku.
31
[najder vidi RAF-ovu teatarsku metaforu kao potpuno prikladnu. Bombe, otmi-
ce i teroristi~ki napadi nisu bili ni{ta drugo do ubila~ki i samoubila~ki poku{aji da se
strgne maska sa zvani~nog lica autoriteta, iza koje su se, kako se sumnjalo, krila kri-
vicom izjedena lica njihovih o~eva. I da dalje razvijemo [najderovu analogiju: [lajero-
va otmica bila je zapravo RAF-ovo izvo|enje Mi{olovke kako bi se privukla pa`nja
kralja po imenu Helmut [mit, dok je sam [lajer bio Klaudije koji je imao lo{u sre}u da
ga je ~uvao neko malo odlu~niji od Hamleta, budu}i da ga njegovi tamni~ari nisu po-
{tedeli kao {to je Hamlet po{tedeo ìvot Klaudiju. Ovakav naglasak na osu otac-sin, i u
knjièvnosti i u politi~kom aktivizmu i u Nemccrcj jeseni, navodi nas na zaklju~ak da
je nema~ki pokret protesta bio pre anti-autoritaran nego egalitaran, da je uprkos mark-
sisti~kom politi~kom diskursu bio uhva}en u obmanu patrijarhata: ~injenice iz koje je
feministi~ki pokret morao sm da se izbavi, mo`da ba{ zamenjuju}i ovu hamletizaci-
ju nema~ke posleratne istorije sopstvenom (agonizuju}om) antigonizacijom.
FAZBINDEROVA ANTIGONA
Ovo bi zaista mogao biti feministi~ki aspekt Nemccre jeseni, ~ak iako znamo da su
ga reìrali mu{karci. Paradoksalno, moèmo ~ak tvrditi da deo koji se najvi{e obra-
~unava sa svakom edipalizacijom nije [lendorfov/Belov segment, ve} epizoda koju
je reìrao Rajner Verner Fazbinder (Rainer Werner Fassbinder) u kojoj on sm glumi,
zajedno sa svojim ljubavnikom Arminom Majerom (Armin Meier) i majkom Lilom
Pempajt (Lilo Pempeit). U toj epizodi vidimo uznemirenog Fazbindera, nagog ili u
neurednom bade-mantilu, kako se preznojava u svom mra~nom minhenskom sta-
nu, vidno uzbu|en nakon zvani~nog prekida emitovanja vesti i cini~no skepti~nog
prema samoubistivima u [tamhajmu; on je pri tom u strahu od mogu}ih policijskih
racija i pretraìvanja ku}a, na ivici nervnog sloma, da bi kona~no pao na pod u na-
padu nekontrolisanog histeri~nog pla~a.
Samu sr` pc|iticrc u ovom segmentu predstavlja ù~na improvizovana ras-
prava koja je zapravo pa`ljivo napisano ispitivanje kome Fazbinder podvrgava svoju
majku u kuhinji; on joj tom prilikom govori o obavezi pobune gra|ana u trenucima
30 Paul Kersten, Der
c||tc|iche 1cJ meines Vc-
ters, citirano u Schneider,
str. 41.
31Schneider, str. 9.
ugroène demokratije, o ljudskim pravima ubica, i o posebnom ose}anju straha koje
teroriste izazivaju kod obi~nih mu{karaca i èna, budu}i da njihovi razlozi za akciju
mogu biti sasvim opravdani. Dok maltretira i drì predavanje svojoj majci, on
uspeva da iz nje izvu~e prose~no ose}anje opreza normalnih Nemaca koji ne èle
da rizikuju svoj ìvot, i kona~no, priznanje da bi u takvoj situaciji ona vi{e volela da
bude pod vla{~u nekog autoritarnog Firera, ali ne`nog i dobrodu{nog, pre nego da
se suo~i sa odgovorno{}u slobode govora. Izazivaju}i svoju majku, uznemiravaju}i
svog ljubavnika tako {to zove biv{u ènu ne bi li se ute{io, nakon {to je u televizij-
skom intervjuu proglasio brak za ve{ta~ko sparivanje, Fazbinder prikazuje seriju
susreta koji unose sumnju u fikcionalni narativ na kome je osnova mita zapadnone-
ma~ke demokratije izgra|ena, tj. da je (maskulini) ideal samodiscipline, odgovorno-
sti i gra|anskog dru{tva uni{tio autoritarnu li~nost osobinu koju je otelotvorio Hel-
mut [mit i koju }e lrc smrti nostalgi~no oìveti dvadeset godina kasnije.
Vi|eno u ovom svetlu, Fazbinderovo eksponiranje zapravo je akt otpora i
dvostruki Antigonin gest, delimi~no reìran u filmu koji ga je Aleksandar Klige
(Alexander Kluge) naterao da snimi. Na kraju vidimo da postoje tri perspektive koje
se prepli}u i u Nemccrcj jeseni, iako one ne slede niti dopunjuju jedna drugu, kako
je to slu~aj sa Brelerovim filmom. Pre svega, Kligeova generacijska linija sa oca na
sina najeksplicitnije asocira na odnos Hamleta i Klaudija; u [lendorfovoj/Belovoj
Antigoni, sestra se suprotstavlja sestri, kao u sukobu Antigone i Ismene, temu
koju je Margaret fon Trota (Margarethe von Trotta) (u to vreme udata za [lendorfa i
njegova saradnica na lctcrini B|um) razvila u Nemccrim sestrcmc, dok Fazbindero-
va epizoda donosi obra~un majke i sina, kao da èli da prenaglasi njihovu primarnu
incestuoznu vezu kako bi efikasno de-edipalizovao odnos izme|u (krivog) oca i (kri-
vog) sina, kako je to [najder formulisao u svojoj analizi.
Kao {to se d videti, Kligeov deo paralelno istraùje dvostruke sahrane sime-
tri~no ih izokre}u}i, i na preseku dve ose o dva oca i dva sina stvara pri~u koja bi tre-
balo da drì zajedno me|usobno razli~ite istorijske trenutke, ose koje tako|e efika-
sno nose nema~ku istoriju, postavljaju}i manje ili vi{e ure|en niz ogledala koji po-
vezuje ova dva perioda Nema~ku iz 1940-ih i 1970-ih. Me|utim, Fazbinderova epi-
zoda jasno stavlja do znanja: ni ovakva paralela stvorena zarad strukture, ni {irenje
perspektive aluzijom na anti~ku Antigonu ne mogu da pripitome fantazmatsku
mo} koja proisti~e iz samih doga|aja. Fazbinder u nekom smislu poku{ava da upi{e
druga~iju vrstu asimetri~ne razmene u reprezentaciju, kao kontrast Klugeovoj anti-
Antigoni u molskom (tragi-komi~nom) klju~u, ~ija heroina u~iteljica Gabi Tai~ert
(Gabi Teichert), tragaju}i za nema~kom istorijom, izlazi napolje i, umesto da sahrani
telo, po~inje da kopa po smrznutoj zemlji. Fazbinderova epizoda pred nas ne stavlja
tu prazninu ili nesahranjeno telo, ve} previ{e tela: agresivno, masivno, nago, uà-
sno materijalno, konfrontriraju}i ga sa gledaocem, ~ak istinski vre|aju}i gledaoca
zahtevaju}i od Antigone da ozna~i mesto na kome se àljenje nije odigralo, kako bi
nas podsetio na nesvodivu jedinstvenost Antigonine pozicije.
Na neki na~in, Fazbinderova postavka je vi{e u duhu Sofokolove Antigone
nego {to je to skica koju vidimo kod [lendorfa i Bela. Tematizuju}i oba Antigonina
nemogu}a izbora nesahranje-
no telo ili ùstri sukob sa Kreon-
tom, Fazbinder oìvljava goto-
vo klasicisti~ki reciprocitet,
kako je to iskazano u stihcmitiji
- dijalogu predstave kada se ras-
pravlja sa svojom majkom, po-
novo stvaraju}i i istovremeno
invertiraju}i susret Kreonta
(mo}, dràva, budu}i svekar) i
Antigone (individualnost, èn-
skost, k}i), u kome formalna jed-
nakost sna`no isti~e druge ni-
voe nejednakosti i nepravde; pri
tom smo sve vreme svesni ~i-
njenice da snaga, mogu}nost
otpora, leè ba{ u nejednakosti
sina i majke, ili mu{kog i èn-
skog subjekta. Fazbinderova
(terorizuju}a) samo-opravdava-
ju}a beskompromisnost suprot-
stavlja se moralnoj racionalnoj
iskrenosti njegove majke i pred-
stavlja kukavi~ki konformisti~ki
pragmatizam, dok nagla{e-
no o{trim rezovima i monta-
òm zga|eni, uplakani, potre-
{eni Fazbinder ostaje nepokri-
ven simbolizacijom ili repre-
zentacijom koju mu nudi nje-
gov ljubavnik Armin. Ukoliko
ne smatramo eksces na mestu reprezentacije ~inom otkrivanja koji onemogu}ava
pokrivanje, Fazbinderovo seksualizovano pojavljivanje poja~ava, svojom frontalno-
{}u prema gledaocu, nemogu}u konvergenciju gledanja (look) i pogleda (gaze).
Ono {to izgleda kao nesvesno pokazivanje sramotne ranjivosti samo je oblik egzibi-
cionizma koji poku{ava da izokrene ma{ineriju nadzora u Nemccrcj jeseni dràva
je prisutna kroz zvuk sirene patrolnih kola koji se ~uje tokom no}i i slikom policajca
koji nadgleda kamere koje snimaju sahranu Enslinove u prikazivanje sebe, te
tako omogu}uju}i Fazbinderu da iskaè neku vrstu neposlu{ne poslu{nosti, u koju
je gledalac neumitno uklju~en koliko i isklju~en.
Kada se nakon Fazbinderove epizode vratimo Antigoninoj u [lendorfovom i
Belovom delu, ne moèmo a da se ne zapitamo da li ona neprimetno izdaje svoju
junakinju. Sme{taju}i diskusiju o televizijskoj produkciji u sredi{te Nemccre jeseni,
John Heartfield, Adolf the Superman Swallows Gold and Spouts Rubbish,
fotomontaà, 1932.
stvaranjem metafori~ne veze izme|u Sofoklove drame i trenutnih politi~kih doga-
|aja (pobunjene ène, samoubistvo, ~vrsta i stabilna vlast) kako bi se potcrta-
la ironija sudbine izme|u klasi~ne drame i savremenih doga|aja, [lendorfova i Be-
lova Antigona biva uvu~ena u Kligeovu mreù ogledala nelagodnog ponavljanja i
dvostruke simetrije ogledala koja su tako|e uo~ljiva i kod samih dubliranja u
epozodi, npr. ~itaju}i Ismenine i Antigonine suprotstavljene prologe jednim glasom.
Dok sama drama, kao i Helderlinova, Hegelova, Brehtova i [traub/Huijeova (Stra-
ub/Huillet) postavka iste, govore o radikalnoj nepomirljivosti individualnog subjek-
ta i dràve, Klige i [lendorf bivaju zavedeni simetrijom, balansom i ponavljanjem.
Oni dozvoljavaju svom narativu gotovo klasi~ni zavr{etak koji kontaminira njiho-
vu verziju nema~ke istorije, po{to se takav na~in sna`no potcrtanih dramati~nih iro-
nija i strukturalnih parelela ~ini daleko, ne samo od singularnosti Antigoninog akta,
ve} i u suprotnosti sa pravcem u kome se kre}e njen eti~ki narativ: ona biva dva puta
dovedena u situaciju da mora da napravi izbor, pri ~emu oba puta mora da odabere
re{enje protiv same sebe. Ovakav narativ tako|e ukro}uje nema~ku pro{lost do-
pu{taju}i joj da metafori~ki sklizne u master-narativ o~eva i sinova.
Nemccrc jesen usled toga ima mnogo pomirljiviji ton nego {to su njeni auto-
ri to èleli da postignu, {to tako|e ukazuje na jo{ jedan istorijski problem, problem
na koji je ve{to okretanje perspektive u lri smrti eksplicitno ukazalo. Ponovnim is-
pisivanjem samih tropa tragedije, narativ je dozvolio Kreontu da preuzme kontrolu
nad predstavom i ujedno nad vru}om jeseni. Ovde se tako|e nudi i akt predaje,
nemo pomirenje sa prethodnom generacijom, gde biv{i vojnici o~uju budu}im in-
dustrijskim vo|ama, dok se TV-nacija ujedinjuje u svom saose}anju sa neophodno-
{}u `rtvovanja [lajera i patrijarhalnim patricijem [mitom, pa`ljivo slu{aju}i njego-
vo preispitivanje savesti, njegovo proklamovanje pobede pragmatizma koje mora
poraziti pobunjene i njegovo kategori~no ne teroristima, tako|e dato u retrospek-
tivi koja nosi poruku za danas i ubudu}e. Nakon ovog ccup Jetct pcr |etct, postavlja
se pitanje gde bi to, mo`da, moglo da bide locirano polje sa kojeg bi RAF ~ak i legal-
no mogao da nastavi svoje postojanje? I u tom slu~aju, koji to neravni teren ne bi
pruào otpor takvoj vrsti {ava i zatvaranja.
OBRTI I PROBE: UNHEIMLICH ILI KLAMMHEIMLICH?
Problem istorije postao je samo indirektno predmet interesovanja nema~kih socijal-
demokrata. Nakon {to su ne samo centralno polje politike ve} i nacionalni identitet,
prepustili hri{}anskim demokratama, tokom vi{e od pedeset godina, oni su, ~ini se,
osetili potrebu da preispitaju svoju poziciju i dokaù svoj patriotizam daju}i dopri-
nos nacionalnom rodoslovu stvaranjem dobrih o~eva. lrc smrti pokre}e takvu
ideolo{ku nacionalnu konsolidaciju sluè}i se sna`nom retorikom i narativnom
spretno{}u; ona daje odgovor Nemccrcj jeseni i istovremeno promovi{e svoj poli-
ti~ki program, sa osvrtom na nema~ku post-Kolovu eru u kojoj se slede}a pragma-
ti~na vlada socijal-demokrata polako sprema za napad, te je, zarad osvajanja vlasti,
spremna da potpuno izbri{e razliku sa zelenima, parlamentarnim naslednicima
militantnih {ezdesetosma{a.
32
Bilo je potrebno snimiti lru
smrti kako bi postalo jasno da su mo`da jo{ Kluge i [lendorf
ostavili, kroz svoj film, prostor za revizionisti~ki rimejk, jer i Bre-
ler postavlja zadatak nacionalnog àljenja i upravljanja kolek-
tivnim pam}enjem nacije koja jo{ uvek, a nakon ujedinjenja
ponovo, diskutuje o svojim istorijskim prelomima. Da li zato,
zarad takvog za{ivanja i ozdravljenja, treba izvr{iti dvostruku
izdaju, izdaju tragi~ne ènske heroine i tragikomi~nih terorista-
osvetnika? Ponavljanje koje iznova sahranjuje telo i zauvek is-
teruje duha kroz kona~no razdvajanje posleratne istorije i poli-
tike, od Sofokla i [ekspira?
lrc smrti ima jo{ jedan savremeni cilj: ona odlu~no odbija da ponovi domi-
nantnu strategiju reprezentacije kori{}enu 1970-ih, koja je Zapadnu Nema~ku vi-
dela kao entitet koji ne poseduje sada{njost ve} jedino kao post-. Na primer, od-
luka u Nemccrcj jeseni da se doga|aji iz 1977. godine prikaù u formi klasi~ne tra-
gedije ~ak kada je re~ o tragediji sa revolucionarnom junakinjom imala je za cilj
da predstavi doga|aje iz 1977. u funkciji pro{losti, pakuju}i ih, kao {to je nazna~e-
no, u paradigmu povratka potisnutog. Suprotno tome, ponavljanje u lri smrti
uklanja iz doga|aja iz 1977. pro{lost koja se odnosi na sada{njost 1997, i to tako {to
ne pori~e vezu sa nacizmom i ratom, ve} je eksplicitno tematizuje kao dokaz konti-
nuiteta i tradicije (vojni~kih podviga), umesto povratka potisnutog ili nesavlada-
ne pro{losti. Na osnovu ovog centralnog obrta prebacuju}i identifikaciju sa uhva-
}enih terorista na vojnike nasilnike koji su pozvani u pomo} odbrani demokratske
dràve film konstrui{e kontinuitet identitet socijal-demokrata, koji tako posta-
ju patriote na ~asnoj slu`bi svojoj zemlji u ratu, kao {to stoje uz dràvu na ivici gra-
|anskog rata.
Me|utim, ono {to danas vaì za socijaldemokrate, vaìlo je za RAF u pro{lo-
sti: i njihova poruka bila je dvostruko kodirana. Pamfleti RAF-a mo`da jesu govorili
o nacisti~koj pro{losti, ali njihov intuitivni povratak hamletovskoj strategiji pred-
stave-u-predstavi nije bio ni{ta drugo do arhetipski slu~aj izazivanja povratka po-
tisnutog. Ipak, sredstva kojima su se koristili, istovremeno jasno metafori~na i pre-
terano literarna, nosila su u sebi jo{ jednu poruku i podràvala jedan druga~iji glas,
jedan druga~iji diskurs. Ukoliko se vratimo onda{njoj fascinaciji RAF-om ili proble-
mati~nom pitanju njihovih simpatizera vide}emo da su i oni, me|u sobom, ta-
ko|e bili podeljeni. Starija generacija liberala, poput Hajnriha Bela (Heinrich Bll) ili
Gintera Grasa (Gnter Grass), uo~ila je poreklo ovih na prvi pogled besmislenih ak-
tova nasilja u samoj pro{losti. Oni su zahtevali dijalog sa zapadnonema~kom pobu-
njenom omladinom, prepoznaju}i u RAF-ovskom krvavom nasilju vec viJenu istori-
ju, u kojoj su najgori ekscesi levice, ali i fa{isti~ki uli~ni teror vajmarskog perioda is-
cenirani kroz unheim|ich povratak.
Me|utim, ta~ka saose}anja kod mla|e generacije nije stvorena kroz ovaj un-
heim|ich. Njihova podr{ka naknadno je prozvana r|cmmheim|ich, po poznatom
studentskom manifestu koji je izrazio indirektno zadovoljstvo (r|cmmheim|iche
32 Gerhard [reder (Gerhard
Schroeder), u vreme nastanka
ovog teksta SPD-ov kandidat za
kancelara, pripada generaciji Ba-
dera i Majnhofove, i svoju poli-
ti~ku figuru jasno modeluje pre-
ma [mitovom uzoru. Tako|e, on
je u svoj kabinet-u-senci uvrstio
i predstavnika Zelenih, Ota [i-
lija (Ptto Schily), koji je 1977. go-
dine postao poznat kao jedan od
advokata koji su branili {tam-
hajmske zatvorenike.
reuJe) nakon smrti jedne od RAF-ovih najpoznatijih `r-
tvi, dràvnog tuìoca generala Zigfrida Bubaka (Sieg-
fried Buback).
33
Me|utim, nasilje koje je usledilo nakon
ovog na prvi pogled surovog sau~esni{tva u ubistvu, nekako je proma{ilo svoju
metu. Danas je jasno da je krucijalni deo popularnosti RAF-a poticao iz raznovrsno-
sti model za posrednu identifikaciju na javnoj sceni, kojima je njihova generaciji
mogla da se prepusti: ~ak i ako nijedan akt nasilja, ni politi~ki ciljevi RAF-a nisu bili
shva}eni kao produktivni, njihov na~in interakcije, njihova visoka moralnost i tak-
tike intervencije doìvljene su kao apsolutno savremene i dru{tveno napredne. To
je, pre svega, bila posledica ~injenice da je njihova politika donela estetski prelom,
a njihova se praksa otelotvorila kroz kulturu direktne akcije koja je delovala na ne-
koliko (ne uvek eksplicitno politizovanih) frontova: prevazilaze}i holivudski kli{e
kriminalnih bandi u bekstvu, Badre, Majnhof, Enslin i Raspe pripadali su kulturi he-
peninga, grafiti umetnosti i fluksus performansa, uli~nom pozori{tu i Living Teatru:
njihova energija bila je okrenuta ka spolja, i kao zamajac koji pokre}e akciju vrlo
sna`ne eskalacije situacionisti~kih urbanih Jerives. Istina, neke od RAF-ovih akcija
neprijatno su podse}ale na scene iz nekih filmova ne uvek isklju~ivo iz holivud-
skih: de~ja kolica gurnuta ispred [lajerovog automobila kako bi njegov voza~ morao
33Nachruf (potpisao: Meska-
lero iz Getingena), 51.
Gcttiner Ncchrichten, May 1977.
Arturas Raila, Under the Flag, 2000
da zaustavi auto, kao da je scena pozajmljena od Ejzen{tejna (Eisenstein); druge
spektakularne akcije ponovo su oìvele scene plja~ke banaka i jurnjavu kolima iz
Godarovih BcnJ c crt (1964) ili VirenJ (1967), ili ako }emo citirati [tefana Au{ta
(Stefan Aust), anti~ka epizoda u {tamhajmskom zatvoru asocira na neku od mogu-
}ih situacija u kojoj bi se mogla na}i bra}a Marks u Mak Senetovoj zatvorskoj }eli-
ji.
34
Dvostruko kodiranje koje je bilo integralni deo igranja uloga sa jasnom referen-
com na film, imalo je svoju strate{ku ulogu u stalnoj razmeni dezinformacija izme-
|u RAF-a, policije i {tampe. Pri~a sa kolicima dobar je primer: da li se to stvarno do-
godilo ili je sve bilo izmi{ljeno? Da li je to izmislila policija, kako bi pokazala koliko
su teroristi nehumani (RAF-ove ène pervetiraju bazi~ni materinski instinkt?) ili
su autori bili sami teroristi, citiraju}i stepenice u Odesi iz Or|cpnjcce ctemrin
(1925) ili ustanak Spartakovaca u Berlinu i Minhenu iz 1918. godine, ne bi li se upisa-
li u istorijsku ikonografiju Revolucije? Ove post-situacionisti~ke generalne probe
velike i sveobuhvatne promene sadràle su previ{e i premalo realnosti, ~ija je
stalna dvosmislenost referenci i namera spre~ila dalji razvoj. Ipak, ovo je samo po-
kazalo da su se obe strane intenzivno koristile svim raspoloìvim sredstvima, {to je
~ak stvorilo od Horsta Herolda (Horst Herold), mga kompjuterskog prikupljanja in-
formacija i {efa federalne kriminialisti~ke slu`be, neku vrstu Juve koji strastveno
i posve}eno koristi svoje specijalne sposobnosti protiv RAF-ovih fantoma.
35
NEGOSTOLJUBIVI GRADOVI
Slu{anje ìvog nastupa RAF-a verovatno je bilo neprijatno mnogim njihovim sim-
patizerima ~ak i te 1977. godine: njihovim arogantnim, àrgonskim, egocentri~nim
proglasima kao da su nedostajala razigranost ili obele`ja politi~kih ma|ioni~ara.
Umesto da ostave prostor za mogu}u ironi~nost, nakon {to su ormar obloèn penom
u kome je [lejer bio zatvoren krstili imenom narodni zatvor,
fraza se jednostavno ~inila iritantno pompeznom, a termini koji
su kori{}eni prilikom saop{tenja o izvr{enju [lejerovog ubistva
ispravno su osu|eni kao nepo{tovanje ne samo njegovog ve}
ljudskog ìvota uop{te. Kada su se 1997. godine novinari pri-
setili ovih trenutaka, uspeli su da zadrè moralnu distancu jed-
nostavno citiraju}i najozlogla{enije izjave RAF-a, govore}i o
nadmenosti, patetici, i podsmevaju}i se nastranoj retorici.
36
Me|utim, sa isklju~enim tonom, TV-snimci masovnih demon-
stracija, novinske fotografije zatvorenika, ili nejasne fotografi-
je razne{enih automobila u sporednim uli~icama pokrivenim
jesenjim li{~em, govorile su druga~ijim jezikom. Istina, one su
govorile o nasilju, masama, konfrontaciji, ali su tako|e ukazale
na ne{to nakon ~ega je drànje distance postalo gotovo nemo-
gu}e, jer vremenska distanca ~ini da bliskost na nekom dru-
gom nivou postane mnogo o~iglednija. Postalo je o~igledno da
omiljena scenografija RAF-ovih teatarskih akcija ulica, javne
34Stefan Aust, 1he BccJer Me-
inhcj ccmp|ex. Videti tako|e i iz-
ve{taj zatvorskog ~uvara u WDk
lnjc, Novembar 1996.
35Sam Herold, koji je jednom iz-
javio da onaj ko èli da pobedi
teroristu mora da bude u stanju
da saose}a sa njim, jedan je od
tragi-komi~nih `rtava, po{to je
poslednjih dvadeset godina bio
osu|en da provede u vojnom
skrovi{tu, strahuju}i od ponov-
nih napada. Dirk Kurbjuweit,
Gefangen fr alle Zeiten, Die
Zeit, 8 August 1997, str. 8.
36 Hellmuth Karasek, De-
utschland im Herbst, Der 1ces-
spiee| 25 June 1997, str. 21; Hein-
rich Breloer, quoted in WDk lnjc,
November 1996; Mariam Lau,
Der Deutsche Herbst als
Exorzismus, Merrur no 585, De-
cember 1997, str. 1092.
zgrade, prodavnice, anonimni podzemni prolazi danas predstavlja svakodnevnu
topografiju vizuelnih znakova: grad, urbana scena u pokretu. Odjednom postajemo
svesni koliko je ova urbana gerila zajedno sa policijom koja je kontrolisala mase
bila ne samo deo op{te transformacije civilnog polja i javnog prostora, ve} su za-
pravo imali vode}u ulogu u ~injenju promena vidljivim. Kao {to to danas znamo,
ova javna sfera u nastajanju radikalno je dekodirala gradove razvijenih zemalja sve-
ta, stvaraju}i nove oblike mobilnosti, odslikavaju}i promenjene radne uslove i navi-
ke slobodnog vremena, name}u}i nove oblike svakodnednog ìvota i upotrebe do-
ma}eg okruènja, ukratko, stvaraju}i od samog prostora politi~ku kategoriju.
37
Posmatran u ovom svetlu, RAF se moè videti kao mogu}i odgovor ne na po-
znatu knjigu Aleksandra Mi~erliha (Alexander Mitscherlich) Nemcucncst zc|jenjc
(The Inability to Mourn), u kojoj eminentni frojdijanski socijalni psiholog poku{ava
da predstavi svoje li~no ~itanje nticne sa èljom da objasni zapadnonema~ku am-
neziju perioda nacizma, ve} na jednu drugu, u to vreme podjednako kontroverznu
knjigu istog autora, Die Unwirt|ichreit Jer 5tcJte (Negostoprimljivost gradova) u ko-
joj on optuùje savremeni urbanizam i modernisti~ke visokospratnice za ra|anje
porodi~nog nasilja, uni{tavanja zajednica i gradskih jezgara u ve}em obimu nego
{to je to bombama iz 1944-45. po{lo za rukom.
38
Ukoliko je i jedan podtekst taktika
RAF-ovske urbane gerile nastao kao odgovor na Mi~erlihovu àlopojku, onda je to
u~injeno sa jasnim zaokretom: mnogi od fenomena koje je Mi~erlih video kao uzro-
ke porasta o~ajanja i simptoma socijalne entropije, RAF je uspeo da iskoristi produk-
tivno, ~ak kreativno. Sivilo anemi~nih predgra|a, anonimnost zgrada u kojima niko
ne razgovara sa svojim kom{ijama, gde kupovina, industrijske usluge i protok ke{a
odre|uju kvalitet ìvota: sve ovo postalo je predmet situacionisti~ke JivcJcticn ili
brehtovskog akta Umjunrticnieren. Stanarina za trosobni
stan u spavaonici blizu Kelna, u kome je [lajer dràn {est
nedelja, pla}ena je u ke{u, zajedno sa tromese~nim depozi-
tom. Na samo dva minuta od izlaza na glavni autoput, stan se
nalazio na tre}em spratu petnaestospratnice, sa podzemnim
parkingom i liftom, u zgradi u kojoj ~ak ni ku}epazitelj nije
mogao da se seti ko gde ìvi.
39
Stoga, istraìvanje prostora na kojima je RAF kidnapo-
vao svoje `rtve, pronalazio svoja skloni{ta ili se sukobljavao
sa policijom, zapravo predstavlja istraìvanje neobi~no po-
znate ali istovremeno daleke topografije. RAF jeste napadao
industrijalce i bankare u njihovim mirnim ~etvrtima sa luk-
suznim vilama, ali je svoje uto~i{te nalazio u urbanoj novo-
gradnji. Opravdavanje svojih aktivnosti kao reakcije na gre-
hove i propuste nema~ke posleratne istorije, ili kroz u~estvo-
vanje u anti-imperijalisti~koj, pro-vijetnamskoj borbi, bledi u
pore|enju sa brutalno{}u njihove istovremeno stvarne pri-
sutnosti i fantomske neuhvatljivosti u novim pe{a~kim {o-
ping-zonama: bilo da je ona arhitektonska, lii tipografska
37 Bibliografija odrednica koje se
bave ovim promenama prevelika
je za fusnotu. Pored klasika kao {to
su Jane Jacobs, 1he Decth cnJ |ije
cj Grect mericcn cities (New York:
Random House, 1961) Manuel Ca-
stells, 1he lnjcrmcticnc| city
(Oxford: Blackwell, 1989) i Richard
Sennett, 1he ccnscience cj the Eye
(London: Faber & Faber, 1990), mo-
gli bismo da navedemo najskorija
izdanja kao {to su M. Sorkin (ed.),
Vcricticns cn c 1heme crr (New
York: Hill & Wang, 1992), R.T.Le Ga-
tes and F. Stout (eds.), 1he city kec-
Jer (London: Routledge, 1996) and
N.R. Fyfe (ed.), lmces cj the 5treet
(London: Routledge, 1998).
38 Alexander Mitscherlich, 1he
lncbi|ity tc Mcurn (London: Tavi-
stock, 1975) and Alexander
Mitscherlich, Die Unwirt|ichreit Jer
5tcJte (Frankfurt: Suhrkamp, 1965).
39Videti: Der Herbst der Terrori-
sten, Der 5piee| no 38, 15 Sept
1997, str. 43.
brutalnost u vidu novinskih naslova i sveprisutnih postera sa nji-
hovim slikama u po{tama. Njihova sveprisutnost, blizina i isto-
vremeno podzemno postojanje tako|e je posledica na~ina na
koji su oni zaposedali i koristili prostore koje je Mark Oè (Marc
Aug) nazvao |es ncn-|ieux, tipi~nim savremenim ne-prostorima: naplatne rampe
na autoputevima, tramvajski prelazi u predgra|ima, industrijska |ubri{ta, razbaca-
ni stambeni konglomerati.
40
Breler razvija poseban ose}aj za ovakva mesta u lri
smrti, u na~inu na koji koristi novinski i televizijski materijal, efektno ih stavljaju}i
u kontrast sa ponovnim snimcima nekih jasno simboli~kih ili la`no idili~nih lokaci-
ja, kao {to to vidimo u poslednjoj sceni u kojoj on konstrui{e veritcb|e tcb|ecu od me-
sta i okolnosti [lajerovog pogubljenja: u daljini vidimo povijeno telo na travnatom
brda{cetu, sa ve~ernjim suncem u pozadini i impresivnim germanskim drve}em.
Ironija dalje uti~e i na zaklju~ke koje èlim da iznesem. Da li smo na ovakvim
mestima i dalje u svetu tragedije? Ne mislim da lrc smrti spada u ànr televizijske
dokumentarne drame, a da je Nemccrc jesen jasno visoko estetizovani film. Pre sam
mi{ljenja da se ra|a dodatna sumnja kroz paralelu sa Antigonom u slu~aju drugog
filma, ali tako|e i pri mojoj nameri da vidim Kreontov povratak u prvom: paralele i
kontrasti se previ{e oslanjaju na jasnost i zna~aj dramske metafore. Istina, ova kul-
turolo{ka simbolika daje drami vru}e jeseni snaàn patos, ali tako|e skriva brojne
istorijske slepe ta~ke koje nastaju u ovakvim reprezentacijama urbanih mutacija. Na
primer, ignorisanjem maglovite ikoni~nosti identifikacionih fotografija, vulgarnog
jezika slogana, postera i grafita, ili teroristi~kog nasilnog upada u urbano tkivo, ana-
logiji sa pozori{tem moè se pripisati da veli~a obi~ne kriminalce daju}i im teìnu
visoke tragedije. Ali ono {to je mo`da ta~nije, ovakva analogija tako|e dopu{ta po-
gre{nu interpretaciju medija u kojima su se doga|aji ne toliko odigrali, ve} zahvalju-
ju}i kojima su kasnije protagonisti zadobili dobar deo svog istorijskog zna~aja.
Ulica nije metafora za pozornicu, ve} sinegdoha urbanog prostora: ovo ne zna-
~i da antigonski i hamletovski elementi o kojima smo govorili nisu postojali
njih je o~igledno bilo, ~im su se mogli tako lako uo~iti. Ipak, da li su ovakvi interpre-
tativni potezi postali prosti tragovi politi~ke kulture koja je u svojoj kognitivnoj mapi
postavila pozori{nu scenu na centralno mesto, a ne grad, medije, urbano okruènje?
Drugim re~ima, da li je RAF 1977. godine tako|e anticipirao prelaz sa (elitisti~ke) po-
litike scena/parlament/agora na (uli~nu) politiku kulture doga|aja-i-zabave, svojim
prelaskom sa knjièvnosti i drame na fotografiju, {tampu i elektronske medije?
Da li su sami teroristi bili svesni ovakvog uticaja na promenu semantike pro-
stora drugo je pitanje. Njihova retorika ne ukazuje jasno na to, ali neki drugi dokazi
daju mogu}nost da mo`da i jesu toga bili svesni. RAF-ovska upotreba uli~nih znako-
va i urbanih prostora, njihovo kori{}enje sloganskih naslova, saop{tenja za {tampu,
video traka i fotomontaà, prave neobi~nu vezu sa zapadnonema~kim projektom re-
konstrukcije nacionalnog identiteta tokom 1960-ih, ne samo kao zapadnja~ki stil
pluralisti~ke liberalne demokratije, ve} one koja samosvesno stvara niz brenJircnih
logoa. Skup asocijacija koje ikonografija RAF-a pobu|uje tu mislimo i na na~ine iz-
vo|enja i na mete njihovih akcija fino su sumirane u ve} citiranom preimenovanju
40Marc Aug, Ncn-p|cces. ln-
trcJucticn tc cn nthrcpc|cy
cj 5upermcJernity (London:
Verso, 1995).
novog modela BMW u Bader-Majnhof-Vagen. U okviru ove mitologije (koja pre poti-
~e od Barta nego od poetskih bardova), ovaplo}ene u ìvopisnom liku Andreasa Ba-
dera, moèmo uo~iti jo{ jednu transformaciju.
41
Ona naime sme{ta RAF u procep
koji se, iako povezan sa urbanizmom, ipak razlikuje od njega, ili preciznije od te neu-
hvatljive i sveprisutne omladinske kulture, u kojoj brzi automobili, ko`ne jakne, ma-
~izam i nasilje igraju vrlo dvosmislenu ulogu, po{to bismo ih tako|e mogli videti kao
radikalnu depolitizaciju. Me|utim, jasna ironija Baderove li~nosti krije se u njegovoj
slepoj proklamaciji anti-ameri~ke retorike koja je stajala rame uz rame sa pona{a-
njem, obla~enjem i oblicima izraàvanja koji su bili u potpunosti ameri~ki. Mo`da ne
bi trebalo da ispustimo iz vida ~injenicu o odrastanju u geografskom i kulturnom
okruènju sna`nog uticaja ameri~kih vojnih snaga, prvo kao okupacionih, a zatim
kao NATO snaga u vreme Hladnog rata, koji je ostavio jasan trag na nema~kim ado-
lescentima koji su ma{tali o (naizgled) glamuroznom ìvotu ameri~kih vojnika na
dru{tvenoj margini i u materijalnom blagostanju. Mladi Nemci su op~injeno posma-
trali kroz ì~anu ogradu svoje Drugo kako igra ko{arku ili vozi kabriolete, kroz zavist
pome{anu sa divljenjem. Ne{to od ove zavisti kasnije je preraslo u anti-amerikani-
zam, koji me|utim nije uspeo u potpunosti da uni{ti ose}aj divljenja koji se tran-
sformisalo u èlju za kopiranjem i imitacijom.
Ono {to obstruira ovu invertiranu identifikaciju i gradi druga~ije polje asoci-
jacija, ose}anj i vrednost, jednako je dvosmisleno jer istovremeno slavi i nipoda-
{tava specifi~no nema~ke ikone ekonomskog ~uda, isticanjem arogantne samouve-
renosti establi{menta (ali i malogra|anske buròazije) wir sind wieder wer (po-
novo smo pokazali da vredimo). Osim automobilske ve{tine ugra|ene u logo VW,
BMW, Por{ea i Mercedesa, ovde mislimo i na logo Lufthanze na mogadi{kom avio-
nu, elegantne uniforme GSG 9 spasila~ke misije: {uma simbola (posleratne) Nema~-
ke koji su se takmi~ili sa ameri~kim simbolima mekdonaldsovih zlatnih lukova,
koka-kolinih fla{ica i Levis farmerica. Ove elemente dizajna zapadnonema~ke
du{e RAF istovremeno je prisvajao i glasno odbijao. Usred ovakve oscilacije semio-
zisa u kojoj su mimeti~ki impuls pona{anja i obla~enja bili centralni, drama
RAF-a i vru}e jeseni mogla bi da izgleda u suprotnosti sa pojmovima prevladava-
nja ili pro~i{}enja kroz strah i saàljenje, implicitnim tragi~nom ànru Antigone
koji je dao ovim doga|ajima njihovu metafizi~ku dimenziju, ali je podjednako uda-
ljen i od klasi~nog narativa na osnovu kojeg je Nemccrc jesen poku{ala da obliku-
je modernu nema~ku istoriju premo{}avanjem prekida koji se desio 1945. godine.
Ukoliko moèmo govoriti o javnom prostoru koji ve{to balansi-
ra izme|u teatralizacije i medijalizacije, onda RAF predstavlja zna~a-
jan preokret: njihova enuncijacija bila je teatarska, ali njihovi ~ino-
vi artikulacije bili su izve{ta~eno medijalni. Drugim re~ima, ideolo-
gija RAF-a je jo{ u to vreme mogla izgledati ishabano, potro{eno, po-
lovno,
42
ali ih je upravo na~in na koji su oni komunicirali u~inio kredi-
bilnima i tako stvorio autenti~nu vezu izme|u terorista i njihovih sa-
vremenika. RAF je skapirao stvari kada je re~ o medijskom prenosu
poruka, ~ak iako je ono {to su imali da kaù bilo izve{ta~eno i egocen-
41 Baderov portret po-
stao je bitan deo izlo`be
Deutsche Photographie
1890-1990, odràne u
Muzeju Federalne Repu-
blike u Bonu, od januara
do juna 1997. godine.
42 Videti Mariam Lau,
Der Deutsche Herbst
als Exorzismus, Merrur
no 585, December 1997,
str. 1080-1092.
tri~no, a njihove akcije politi~ki zaostale i opscene. Mi{ljenja sam da je ovakav pro-
glasni aparat bio direktno povezan sa onim {to danas zovemo popularnom kultu-
rom ili mejnstrimom omladinske kulture, {to je u ono vreme bilo mnogo dvosmi-
slenije, na granici taktike nasilne urbane gerile i krvavih zlo~ina, ili ono {to bismo
mogli nazvati RAF-ovskim gerilskim urbanizmom: medijski pismen, ali istovre-
meno grub i o{tar intervencionizam koji je manipulisao mladim ljudima. Ovakva
taktika dala je {ezdesetosma{kim studentima ose}aj prozvanosti da moraju se izja-
sne da li su za ili protiv. U ovome mo`da leì istinska drama simpatizera: ose-
}aj ume{anosti, ali u ime ~ega?
ULI^NO NASILJE KAO ULI^NA KREDIBILNOST SUPER-BENDA
Dilema iz naslova opisana je u jednom autobiografskom eseju, objavljenom u ~aso-
pisu nove levice iz devedesetih Die Beute, u kome tekstovi o Rejmondu Vilijamsu,
Menhetnu posle Vorhola i Nan Goldin i Kortni Lav (Courtney Love) stoje pored tek-
stova koji seciraju nema~ku muzejsku kulturu ili kritikuju odumiranje radikalnog
nema~kog filmskog stvarala{tva. U Fractures from the Field Hospital of an Undec-
lared History, Mihael Drajer (Michael Dreyer) opisuje svoje prve reakcije na RAF to-
kom {kolskih dana, kada je ispod staklenog zvona svog porodi~nog ìvota poku-
{avao da razume radijske izve{taje i televizijske vesti, sede}i u svojoj sobi ili tokom
dugih ve~ernjih {etnji ulicama.
43
Za Drajera, uli~no nasilje RAF-a nije bilo samo
uli~ni teatar, ve} vrsta muzike (ne samo re~i). On je takvom politi~kom nasilju
prepoznavao bu~ni ritam koji remeti monotoniju svakodnevice i stvara telesne
stimuluse koji su, sli~no rokenrol muzici, neverbalne prirode i stvaraju nov pro-
stor subjektivnosti. Drajer tako|e poredi akcije RAF-a sa Volt Diznijevom definici-
jom animacije kao zavodljivosti nemogu}nosti. Ovakve asocijacije dvostruko nas
iznena|uju, pre svega zbog njihovog prihvatanja esetetizovanog nasilja, ali i prika-
za RAF-a kao neverbalnog, dok je on, kroz svoje pamflete, proglase i poruke u novi-
nama, zapravo bio hiper-verbalan. S druge strane, takva gre{ka memorije samo po-
tvr|uje da verbalno nije poistove}eno sa re~ima, ve} nizom telesnih impulsa, a
znakovi nisu shva}eni kao poruke, ve} kao oblici, zvukovi i boje.
Drajerova se}anja zanimljiva su kao bele{ke o poricanju i istovremeno obli-
ku preterane identifikacije. On govori o RAF-u kao o jedinom pravom nema~kom
super-bendu tzv. Crosby, Stills & Nash princip oruàne borbe), i zaklju~uje da
je RAF bio angaòvan u ratu stilova
44
, preru{enom u ruho internacionalnog
marksizma: teroriste su se doslovno upu{tale u debate o formi i problemima
politi~kog aktivizma zarad slave, te su za svoje simpatizere nesvesno
postali otelotvorenje nema~ke verzije popa, koji }e kasnije biti defini-
san kao idiom, medij ili na~in u~estvovanja. Neki su u aktivnostima
RAF-a uo~avali nastavak intervencionisti~ke knjièvne avangarde,
te se pop-polemi~ar i kulturni analiti~ar Ditrih Didrihsen (Dietrich
Diedrichsen) zapitao: gde staviti liniju razgrani~enja izme|u ranog
entuzijazma Enslinove i Vespera i moderne poezije, u razornoj RAF
43Michael Dreyer, Das
mu genht werden:
Frakturen aus dem Laza-
rett einer ungeschriebe-
nen Geschichte, Die Be-
ute Neue c|e (1998),
str. 171-185.
44Die Beute, str. 174.
dikciji, porukama pisanim na pisa}oj ma{ini malim slovima, pod uticajem potkul-
turnih kolokvijalizama, oblikovanih odlu~nom retorikom i orgijasti~nim re~enica-
ma napisanim u jednom redu?
45
Didrihsen dalje poku{ava da prona|e la`nu vezu izme|u RAF-a i poetskog re-
volta; iako je mo`da inicijalno bio inspirisan Brehtom, on je birao slogane koji su bliì
advertajzingu i marketingu, no{eni samosvesnom promocijom leèrnosti, anti-esta-
bli{mentskog stila ìvota i uli~ne kredibilnosti. Zahtevi RAF-a oduvek su se odnosili na
politi~ku borbu i me|unarodnu solidarnost: me|utim, ono {to je ostavljalo utisak
(i snabdevalo tabloide naslovima) bila su brza kola, devojke i pi{tolji. Sam Andreas Ba-
der profilisao se kao otelotvorenje narcisti~nog, autenti~nog heroja radni~ke klase,
ve{t u provalama, pucnjavi i postavljanju bombi.
46
U ovoj ~injenici krije se, izme|u
ostalog, sukob kultura unutar samog RAF-a (u kome su bili spisateljica Ulrike Majnhof,
i advokat Horst Maler), kao i izme|u RAF-a i univerzitetski obrazovanih studenata,
zbog ~ega je prva generacija bila tek odraz u retrovizoru zakasneli, krajnje moraliza-
torski i èstoko buntovni odraz seksa, droge i rokenrola, nego {to su predstavljali
produètak te ideologije drugim sredstvima. Ovaj kulturolo{ki sukob potcrtava odsu-
stvo (doma}e) pop-kulture u Nema~koj do kasnih 1970-ih, uklju~uju}i i filmsku pro-
dukciju, kada }e Vim Vendersova opsesija ameri~kim rok bendovima, Fazbinderov pa-
sti{ gangsterskih filmova B-produkcije i sirkovske melodrame predstaviti sna`no oslo-
ba|anje ovog nedostatka. Za razliku od Velike Britanije, Nema~ka nije odgovorila na
ameri~ku invaziju kroz duhovitost, ironiju ili kreativnu mimikriju Bitlsa ili Roling
Stonsa. Za razliku od Francuske, i njenog situacionisti~kog slogana iz maja 68. |imci-
ncticn cu pcuvcir, nema~ka politi~ka omladina bila je uglavnom vezana za univerzi-
tet i teoriju; ona se (u posleratnoj Nema~koj) pokazala kao
mnogo po{tenija, sistemati~nija i delotvornija (i otud, vi{e
traumatizovana i traumatizuju}a) od, recimo, italijanskih ili
japanskih nasilnih protesnih pokreta.
47
Neprestana prisutnost na ulicama, organizovanost u
jedinice, sklonost munjevitim napadima na banke ili
ku}e bankara sve je to bio deo duboko ambivalentnog mo-
dernizma predstavljenog kroz aktivnosti RAF-a koji svesrd-
no pomagao omladini da poleti, iako, kako se ispostavilo
u potpuno suprotnom pravcu. S druge strane, moramo se
zapitati koliko je tehno-feti{izam Jan Karla Raspea (Jan Carl
Raspe) ili Andreasa Badera anticipirao japijevsku stranu ove
omladinske kulture, izmi{ljaju}i nove sprave, prepravljaju-
ci zvu~nike u radio-prijemnike, dostavljaju}i video-kasete
televizijskim ku}ama, ~ak pre nego {to je komunikacja po-
stala elektronska, mobilna, multimedijalna.
U simboli~kom smislu, RAF je koristio nove oblike
komunikacije na ne{to {irem polju, ujedinuju}i razli~ite
sisteme kruènja energije, povezuju}i razli~ita polja politi-
ke, institucionalnog ìvota i {tampe. Oni su imali jasno
45 Dietrich Diedrichsen, Der Boden
der Freundlichkeit, Die Beute Neue
c|e, 1998, str. 44-45.
46Mi smo pomalo li~ili na medijske
zvezde, priznaje Astrid Pol (Astrid
Proll), jedna od pripadnica prve gene-
racije RAF-a, koja se tokom najve}eg
dela 1970-ih krila u Londonu, i koja je
nazvala Badera Imitacijom Dèmsa
Dina u izjavi datoj u 1he GucrJicn
(Weekend), Avgust 28, 1998, str. 25. Ba-
der podse}a i na lik kojeg igra Martin
[in u filmu Terensa Malika (Terrence
Malick), BcJ|cnJs (1973), ali i na verzi-
ju medijski samosvesnog Klajda iz Ar-
tur Penovog (Arthur Penn) Bcnnie cnc
c|yJe (1967).
47Kada se nema~ka pop-kultura naj-
zad rodila sredinom 1980-ih, ona je
bila i klasno i generacijski srednja:
seksi-komedije, TV-serije, fudbal, ìve
TV-emisije, tj. potpuno druga~ija od
britanskog popa 1960-ih (kada su mu-
zika, moda, filmovi i umetnost na
kratko crpeli istu dru{tveno-subver-
zivnu energiju), i, umesto toga, direkt-
no odslikavale TV-kulturu predgra|a,
uvezenu iz SAD.
ambivalentan odnos prema novim sredstvima komunikacije, izmi{ljaju}i mo-
dernu komunikacijsku infrastrukturu napravljenu od delova skromnog zatvorskog
name{taja, prepravljaju}i elemente koje su, u sistemu demokratije, bili kori{}eni
protiv dràve, kao onda kada su ubedili svoje advokate da daju izjave u medijima
o imperijalizmu, zajonizmu i policijskoj brutalnosti. Tajni oblik lcssiber-a pove-
zivao je zatvorenike u samicama, misteriozno pronalaze}i svoj put izme|u sistema
visoke bezbednosti i RAF-ovih podzemnih jedinica napolju, kroz neobi~no kom-
binovanje javnih vidova medijskih izjava, novinskih intervjua i spektakularnih
akcija. Kontakti u zatvoru izme|u zatvorenika u razli~itim blokovima detaljno su
opisani u knjizi [tefana Austa (Stefan Aust), (kao i u filmu 5tcmhcjm), i prikazuju
straàre kako tokom dana stavljaju du{eke na vrata zbog izolacije a zatim ih skla-
njaju no}u, dok su radijske ìce kori{}ene kao dvosmerno kolo za prenos govora i
poruka. Bader je sakrivao svoj pi{tolj u gramofonu, i koristio kanalizacione cevi kao
komunikacijski sistem, nakon {to su ~uvari napokon otkrili kako je adaptirao za-
tvorski interfon. Kao stru~njaci za bombe i samoaktiviraju}i eksploziv, Bader, a po-
sebno Raspe, bili su uradi-sam genijalci, eksperti za ìce, struju, radio aparate,
tranzistore i prenosnike. Na vrhuncu krize, ~ak ni poja~ano osiguranje zatvora nije
bilo u stanju da ih drì zatvorene ili izolovane; tako|e, ni {tampa vi{e nije bila
Arturas Raila, Under the Flag, 2000
nezavisna, niti vlast nepropusna. Dve javne sfe-
re, {tampa i zatvor, kao da su na trenutak zamenile
mesta, preuzimajuci prostor dve tradicionalo politi~-
ke scene: (buròaski) parlament i (proletersku, ali i
fa{isti~ku) ulicu.
U tom svetlu, kroz ovakav transfer, uo~ena ego-
centri~nost grupe, sa svojim tajnim mreàma i progla-
sima u {tampi, mo`da uop{te nije bila egocentri~na,
ve} je predstavljala stalni komentar na zna~aj materi-
jalne strane komunikacije. Specifi~ni oblik upotrebe
medija mo`da je RAF-ovo najzna~ajnije nasle|e, a nova
urbanizovana komunikacija (grad kao ne-prostor, i za-
tvorska }elija ili privatan stan kao komandno-kontrolni
centar) bi tako|e mogla da ukazuje na dramati~no pre-
klapanje unutra{njeg i spolja{njeg, arhitektonskog i
elektronskog prostora. U to vreme, ukoliko je uop{te i
bio razmatran, o tom prostoru govorilo se u panopti~-
kim terminima ili kroz pojam reverzibilnosti
48
, ali
danas bismo ga mo`da mogli bolje analizirati, na na~in koji predlaè Virilio (Virilio),
koji paradigmu savremenog urbanog prostora pronalazi u organizaciji sigurnosnog si-
stema savremenog aerodroma.
49
Tako se suo~avamo sa jo{ jednom vrstom ambiva-
lentnosti RAF-ovske uli~ne kredibilnosti: te{ko je odrediti da li je novi sistem nadgle-
danja grada bio prirodni element RAF-a, ili je u pitanju bila svojevrsna radikalna kri-
tika tog sistema, javno obznanjena. Tanka linija razdvaja kidnapera i medijsku zvezdu,
plja~ka{e banke i pop-grupu. Kao {to je Drajerov esej sa mekim politi~kim fokusom po-
kazao, ratovi stilova vode ili u cinizam ili u aporiju, ignori{u}i nasilje ili ga i{~itava-
juci kao muziku postmoderne, post-pank ere.
Ipak, kako se druga~ije moèmo suporotstaviti ~injenici o postojanju RAF-ov-
skog nasilja? Moè li se ono smatrati nekom vrstom jezika? Koliko njegov izrazito
spektakularni oblik prosto pokazuje nasilje elektronske komunikacije, danas preru-
{ene i normalizovane, ostavljaju}i za sobom modernisti~ko nasilje administrativ-
nog diskursa koji je mutirao u Pol Viriliovo zonalno nasilje nasilje elektronskih pro-
laza, ekrana i rentgenskih zrakova bezbednosnih zona? [ta ako je RAF-ovo spektaku-
larno nasilje bilo samo teatarski na~in za predstavljanje i inscenaciju pervertirane
dislokacije posleratnog svetskog ekonomskog sistema koja se desila 1970-ih nakon
[estodnevnog rata, rata u Vijetnamu, i naftne krize? Moèmo li tvrditi da je nasilje
RAF-a bilo, uprkos pravim `rtvama, su{tinski simboli~ko?
Simboli~ko nasilje u ovom smislu zna~ilo bi upotrebu spektakla kako bi se pre-
kinuo protok robe i ljudi, a sigurnosne zone i prostori isklju~enih pokazali vidljivim,
osvetlio poslednji dvosmisleni momenat politike ulice, pre nego {to ulica postane
bezbedna za {oping, multipleks bioskope, i tr`ne centre, za marketin{ka istraìva-
nja i istraìvanja javnog mnjenja. Pitanje se ponavlja: da li je RAF bio poslednji (na-
silni) snimak politi~ke kulture ulice (koja je tokom XX veka u Nema~koj dvosmisleno
48 U terorizmu, sve je ambivalentno i re-
verzibilno: smrt, mediji, nasilje, pobeda. Ko
igra na ruku kome?... Fasciniranost nam ne
dozvoljava da napravimo razliku, te zbog
toga ni mo} nije u stanju da napravi takvu
razliku, ve} poku{ava da izmiri ra~un sa svi-
ma, i sahranjuje Badera i [lajera zajedno u
[tutgartu, usled svoje nesposobnosti da re-
zre{i ove dve smrti i otkrije tanku liniju raz-
dvajanja, @an Bodrijar, Our Theatre of
Cruelty, 5emictexte vol 4, no 2, 1982, str. 109.
49Paul Virilio, The Overexposed City, u: J.
Crary and Feher (eds.), Zcne Bccr.
50Henri LeFebvre, 1he rcJucticn cj 5pcce
(Oxford: Basil Blackwell, 1991); Michel de
Certeau, Heterc|cies (Minneapolis: Minne-
sota University Press, 1994); Guy Debord,
1he 5cciety cj the 5pectcc|e (New York: Zone
Books, 1994).
51F.C. Delius, Die Dialektik des Deutschen
Herbstes, Die Zeit, 25 July 1977, p 3.
kodirana i sa levim i sa desnim zna~enjem), koji je poku{ao da zadrì su{tinski de-
mokratski karakter foruma i agore, ili je ve} tada operisao na polju spektakla kojeg
je èleo da napadne, da bi na kraju samo pomogao da se to polje odrì?
50
Kada je re~ o simboli~kom nasilju, novo pitanje bi moglo da glasi: da li su, na
nekom nivou, ~lanovi RAF-a sebe smatrali umetnicima, angaòvanim u pretvara-
nju Zapadne Nema~ke u scenu za pou~ne predstave u brehtovskoj tradiciji, uzi-
maju}i slobodu da zvani~nike li{avaju slobode, jer su ih smatrali, sebi sli~nim,
glumcima? I da li su to njihovi simpatizeri kroz ratove stilova indirektno shva-
tili: spektakl nove medijske politike koji eksplodira na sceni? Mo`da je RAF poku-
{avao da stvori druga~iji oblik umetnosti, ne spektakularnu ve} konceptualnu,
obelodanjuju}i duboke i nepomirljive kontradikcije, artikuli{u}i serije }orsokaka
politi~kog tela u samom tkivu demokratije? Ukoliko je to ta~no, ovi }orsokaci su se
osvetili i drugoj strani, jer su bili bezuspe{ni ne samo u slu~aju neprijatelja, ve} i pri-
jatelja, po{to su ~ak i svojim simpatizerima uspeli da pokaù jedino aspekt kultu-
re, estetizacije politike u formi (opasnog) ìvotnog stila, zaokruùju}i i olak{ava-
ju}i prelaz u (imaginarnu) samo-reprezentaciju. To bi zna~ilo da RAF-ovo uspe{no
stvaranje simpatizer, u krajnjoj instanci, predstavlja neuspeh njihove intervencije,
kako uli~nih umetnika tako i politi~kih protagonista.
SIMBOLI^KI MANDAT?
Drugim re~ima, imamo dvostruki neuspeh RAF-a, i kao umetnik i kao politi~kih ak-
tivista. S druge strane, on moè izgledati kao uspeh njihovih protivnika: mogu}nost
da su akcije RAF-a i taktike i{le na ruku vlastima, to jest, RAF-ovim zakletim nepri-
jateljima. Stoga se ni u kom smislu ovde nije samo radilo o retrospektivnom usponu
desnice. Uvreèni stav levice o rezultatima vru}e jeseni oduvek bio je slede}i: dr-
àva je cini~no iscenirala teroristi~ku pretnju kako bi uspostavila dru{tvo reda-i-za-
kona, koriste}i RAF protiv reformisti~kih socijalisti~kih pokreta, kao {tap kojim je
udarila umerenu levicu, ali i kao opravdanje za ulaganje novca u sigurnosnu opre-
mu, tehnologiju nadgledanja, uvo|enje elektronike u birokratiju na federalnom, re-
gionalnom i lokalnom nivou. îni se kao da je kapitalizam, kako bi ubrzao kretanje
ka informacijskom dru{tvu, morao da izmisli terorizam kako bi legitimisao (privre-
meno?) ograni~enje civilne slobode i ljudskih prava, kao politi~ki oportunisti~ki, {i-
roko prihva}eni argument za dozvolu novom vojno-industrijskom i kompleksu elek-
tronskog nadgledanja da zauzme svoje mesto. To je jedna verzija doga|aja koju je,
na primer, prihvatio pisac F.C. Delius (F.C. Delius) juna 1997. godine:
Teroristi~ki ìvi policijski TV-{ou zamenio je svaku politi~ku analizu, i RAF
je bio dobrodo{ao poklon policiji, slu`bama bezbednosti, delovima {tampe i kon-
zervativnim politi~kim partijama. Gigantski proces paravojne nadgradnje federalne
kriminalisti~ke slu`be, tajne slu`be i policije o~igledno nije stvorio otpor kod onih
kojima su takve institucije sluìle. RAF je bio koristan (i na druge na~ine): nikada nije
bilo lak{e nekoga ko je bio mlad ili levi~ar, ili pak angaòvan u liberalnim, progresiv-
nim i socijalnim problemima, etiketirati kao teroristu.
51
Fazbinder je u svom filmu 1recc enerccijc iz 1978. godine izneo sli~an stav,
prikazuju}i teroriste koje kontroli{e i snadbeva drogom isti industrijalac koji sklapa
ugovor sa vladom za prodaju svojih elektronskih hardvera i poslovnih kompjute-
ra
52
. Koliko je nama poznato, takvog tuma~enja Fazbinderovog filma u to vreme nije
bilo, uprkos levi~arskom stavu da je RAF puko oru|e dràve; u tom smislu mo`da je
neophodno dekonstruisati tu o~igledno razornu ali pojednostavljenu ironiju. Ova-
kvo ogledanje dràve i RAF-a zaravnjuje skrivenu dinamiku identifikacije, koja pri
tom nije imaginarna identifikacija, o kojoj smo ranije govorili u delu o RAF-ovim po-
liti~kim ili pop-simpatizerima, ve} simboli~ka identifikacija, gde je RAF sagledao
sopstvenu interpelaciju, sa instance koja je provocirala njegove ~lanove da postanu
vi{e svoji nego {to su to bili, ali koja je tako|e provocirala i dràvu da govori sa od-
re|ene pozicije, da se razotkrije sa mesta sa koga je svoje subjekte pretvarala u poli-
ti~ke gra|ane i koje je, nu`no i su{tinski, kontradiktorno mesto.
Na ovakav zaklju~ak navode nas dve ~injenice. Prvo, ovde se implicira pogled
na RAF sa pozicije subjetkivizacije, gde su njegovi ~lanovi subjekti koji èle. Dru-
go, to zna~i ozbiljno shvatiti njhovu politiku, ne u smislu prihvatanja njihovih po-
liti~kih ciljeva ili metoda, ve} njihovog zahteva da preuzmu politi~ku ulogu i dobi-
ju politi~ki mandat. Moèmo ~ak tvrditi da, ukoliko se na prvi pogled ~ini kao da je
RAF predstavljao prosti odraz dràve, onda je podjednako opravdano zaklju~iti da je
RAF dràvu shvatio ozbiljno, reflektuju}i zahtev koji dràva postavlja individuama,
prihvatanjem simboli~kog mandata implicitnog stanju biti gra|anin. RAF je tra-
ìo od dràve ne samo da svoje gra|ane shvati kao ozbiljne partnere, ve} da i samu
sebe shvati ozbiljno, kao prostor pc|isc (gde svako odgovara sebi i zajednici), a ne kao
prostor pc|icije (gde svako odgovara sebi i statistici).
Takav simboli~ki mandat moè se smatrati istinski istorijskim. On daje mo-
gu}nost pruànja otpora u situaciji u kojoj dràva prevazilazi sopstveni legitimitet,
u situaciji dono{enja pogre{ne odluke, u ovom slu~aju odluke savezni{tva Nema~ke
sa SAD u pokretanju imperijalisti~kog rata u Vijetnamu. Na delu je fatalna zamena:
RAF je bio pokret otpora koji nema~ki gra|ani nikada nisu uspeli da organizuju kada
je to zaista bilo bitno, na primer kada je bilo potrebno pruìti otpor nacistima ili pro-
gonu Jevreja. Pa tako, RAF nije povratak potisnutog, ve}
je situacija Ncchtrc|ichreit-a, u cilju nadome{tanja pro-
pu{tenog i premo{}avanja istorijskog procepa, zauzima-
nja mesta koje je obeleèno sramotom, krivicom, samo-
prezirom. Pod takvim okolnostima, govoriti o obostranoj
simbiozi RAF-a i dràve, kako to ~ini Delius, verovatno bi
bilo pogre{no, iako je ta~no da ovde nije re~ o prostom an-
tagonizmu dràve i terorista. RAF nije samo napadao dr-
àvu, on joj se tako|e i obra}ao, i to pre svega kroz sim-
boli~ku identifikaciju. Ova ~injenica je doprla do onih ko-
jima je bila upu}ena, {to potvr|uje izjava {efa dràvne
bezbednosti Horsta Herolda (Horst Herold): Ja sam voleo
Andreasa Badera.
53
52 Naslov filma obja{njava sm Fa-
zbinder: Pripadnici prve generacije
bili su oni iz 68.-e: idealisti koji su mi-
slili da mogu da promene svet re~ima i
uli~nim demonstracijama. Druga gene-
racija, Bader-Majnhof grupa, pre{la je
iz legalnosti u oruànu borbu i potpu-
nu ilegalu. Tre}a generacija je ova da-
na{nja, koja deluje bez razmi{ljanja,
bez ikakve ideologije ili politike, i koja
verovatno nije uop{te ni svesna toga
da li~i na lutke kojima upravljaju dru-
gi. R.W. Fassbinder, Die ncrchie Jer
hcntcsie (Frankfurt: Verlag der Auto-
ren, 1986), str. 106.
53Dorothea Hause, BccJer unJ Herc|J
Beschreibun eines lcmpjes (Berlin:
Fest, 1997).
U {irem kontekstu, ovde se radilo o ne~emu {to je
doticalo krizu istorijskog subjektiviteta i politi~kog delegi-
ranja, u kojoj doga|aji iz maja 68 jo{ uvek stoje kao nemi
svetionik. Kriza subjekta je bila dvostruka: politi~ka raslo-
javanja post-{ezdesetosma{kog perioda pokazala su da, u
Zapadnoj Evropi, odsustvo militantne radni~ke klase uki-
da i mogu}nost kolektivnog revolucionarnog subjekta.
Istovremeno, buròaski rd, suo~en sa masovnim nezado-
voljstvom manifestovanim kroz antiratne proteste, vi{e
nije mogao da tvrdi kako su njegove vo|e otelotvorenje
predstavni~kog subjekta, sa mandatom da deluju u ime i
umesto dru{tva i njegovih ~lanova.
54
Kao da je RAF ukazao
na jednu od dvostrukih politi~kih dilema sa kojom se libe-
rarne demokratije neumitno suo~avaju: one postoje kako
bi garantovale jednakost svih pojedinaca pred zakonom, a
kako je ovaj princip u kontradikciji sa izraàvanjem indivi-
dualnosti i partikularnosti, razl~itost se pojavljuje na dru-
gom mestu u sistemu, bilo u obliku omladinskih protesta
ili kroz politike identiteta. Pitanje koje su postavili fenome-
ni kao {to su urbana gerila ili revolucionarne }elije jeste
pitanje utvr|ivanja na~ina povezivanja pojedina~nog i
kolektivnog, a na koje je jedini mogu}i odgovor bio lik te-
roriste, istovremeno egzistencijalisti~ki subjekt (u svojoj
mimikriji oruàne borbe), otelotvorenje pojedina~nog
(svetac ili kultna osoba), i svesni mu~enik (asketa spreman na `rtvovanje). Terorista
jeste delegat, ali, neko bi mogao zameriti, sa la`nim mandatom, predstavnik koji po-
ku{ava da se upi{e kao pozitivac u istoriju (ili kroz religijski ekvivalent, kao be-
smrtnik). U odsustvu predstavnika koji bi ovla{}eno figurirao i singularno i kolek-
tivno ({to je la`no obe}anje fa{isti~kog lidera), terorista kupuje reprezentativnost
kroz spektakularne akcije i najvi{i nivo vizibilnosti.
55
Ukoliko terorista predstavlja
odgovor na postoje}u dilemu unutar dominantnog politi~kog sistema reprezenta-
cije, on/a je lik koji prekriva, odslikava, pa ~ak i imitira zvani~nu dràvu, i to pre sve-
ga dovode}i u pitanje dràvni monopol na nasilje.
IZVAN ZAKONA
Jedna od krucijalnih ~injenica u vezi RAF-a jeste ta da je njegovo postojanje rezultat
akta separacije: RAF je sebe stavio van zakona, preduzeo odre|ene akcije, po~inio od-
re|ene prekr{aje, si{ao u podzemlje, u nameri da povu~e liniju i na~ini prelom.
56
S druge strane, istori~ari su skloni da fenomen RAF-a smeste unutar odre|enog kon-
tinuuma, u kontekst namere post-{ezdesetosma{kih pokreta da stvore alternativne
zajednice. Na primer, ~esto se isti~e da je RAF nastao iz berlinskog pokreta komuna,
~iji su dru{tveni protestni potencijal i revolucionarna snaga potekli iz delimi~no
54 Fazbinder je govorio o zapadnim
Nemcima kao ljudima kojima je de-
mokratija data na poklon (op{te po-
znata fraza iz tog vremena: Modell
Deutschland: die geschenkte Demokra-
tie, Die ncrchie Jer hcntcsie, 138).
Ovaj stav implicira pitanje o posredni-
{tvu koje politi~ki subjekt moè da
predstavlja ili preuzme na sebe (kroz
mimikriju) kao odgovor na represiju:
Mi nemamo kontrolu, te stoga nismo
odgovorni, ~ime se ukazuje na jezgro
(izokrenute) istine u nastaju}oj kulturi
`rtava tokom 1980-ih i 1990-ih.
55Sli~na dilema o tome kako odgovori-
ti na takv simboli~ni mandat dolazi iz
kultova koji prate pop-zvezde. Na pri-
mer, crni reper iz 1990-ih reprezentu-
je grupaciju koja zahteva da uli~no
nasilje ne ostane samo verbalno i mu-
zi~ko. Tupak [akur (Tupac Shakur),
gangsterski reper ~ija je majka bila
militantna aktivistkinja Crnih pantera,
doveo je ove zahteve za realno{}u do
fatalnih posledica po sebe samog. Ali,
kako se navodi da je jednom izjavio,
Sve prave Crnje, sve Crnje koje èle da
promene svet, umiru nasilno. 1he Ecc-
ncmist, Oktobar 1996.
56 Kako je to Astrid Prol formulisala:
Svako je nosio pi{tolj. On je bio na{a
~lanska karta. 1he GucrJicn
(Weekend), 28. avgust, 1998, str. 25.
istorijskih, a delimi~no anarhisti~ki inspirisanih èlja da se prekine sa patrijarhal-
nom strukturom nema~ke buròaske porodice (tzv. anti-autoritarni pokret), potpo-
mognutih {irim tokovima seksualnog osloba|anja i feminizma. To je donekle ta~no,
uz podse}anje da su komune, u nekom prozai~nijem smislu, bile tako|e posledica
specifi~ne situacije stanovanja u Zapadnom Berlinu, sa visokom stopom studentske
populacije i ogromnih buròaskih stanova koji su, u ekonomskom smislu, bili do-
stupni jedino kroz zajedni~ko stanovanje (tzv. Wchnemeinschcjten). Studentske
komune i istovremeno formirane revolucionarne }elije na po~etku su se zala-
gale za otvaranje nuklearne porodice ka drugim oblicima i novim eksperimentima
grupne solidarnosti i povezivanja. Tako|e, one su promovisale i novu vrstu politike
tela, idejno se pona{aju}i kao promoteri nove me|uljudske bliskosti, promovi{u}i
ne samo ideje kako na mnogo pravedniji na~in deliti i redistribuirati dobra i obave-
ze, ve} i to kako redefinisati privatnost i zajedni{tvo, kao i materijalne i nematerijal-
ne prostore svakodnevnog ìvota.
Ta~no je da neki od ciljeva RAF-a mogu biti izjedna~eni sa tim pokretima, ali s
druge strane, RAF je postao RAF tek nakon {to je na~inio prelom, kojeg je semanti~ki
nosio u svojim inicijalima (sa konotacijom duplog nemezisa Tre}eg Rajha: Crvene Arm-
ije i Kraljevskog vazduhoplovstva) i politi~ki ga manifestuju}i kroz upotrebu oru`ja. Ta-
kvo pribegavanje nasilju ~esto se smatra uzrokom, tj. trenutkom pretvaranja legalne
politi~ke opozicije u kriminalizovano pona{anje, ozna~avaju}i po~etak eskalacione spi-
rale koja se zavr{ila ubistvima i samoubistvima. S druge strane, pribegavanje nasilju
moè se sagledati i kao efekat, kao posledica druga~ijeg niza doga|aj koji, kao {to smo
pokazali, imaju veze sa krizom odre|enih gra|ana koji se vi{e nisu ose}ali reprezento-
vano (kroz simboli~ki mandat), ~emu korespondira i kriza levice koja je pratila formira-
nje alternativnih zajednica, tj. povla~enje iz polisa/javne sfere u privatnu. Jasno je da
pronalaènje na~ina ekonomi~nijog zauzimanja velikih stanova ili reorganizacija po-
rodi~ne sfere nisu bili shva}eni kao odgovaraju}i politi~ki akt, koliko god da su ovi cilje-
vi bili bitni u kontekstu slogana li~no je politi~ko. Kao da je RAF prona{ao jedinu ta~-
ku sa koje je mogu}e stvoriti politi~ku grupu time {to }e sebe staviti izvan zakona, a
ne u davanju prakti~nog re{enja za organizaciju anti-autoritarnog Wchnemeinschcjt-
a: on nije pristupio formalnoj registraciji vanparlamentarne opozicije, neke vrste NGO-
a za unutra{nje poslove, ve} je poku{ao da defini{e kako postati politi~ki subjekt, kako
izgovoriti mi. U tom smislu, RAF i jeste bio koliko porodica (u hegelovskom smislu
neprijatelja dràve) toliko i potpuna suprotnost porodici (u smislu hipi-komuna, stu-
dentskih zajednica ili post-nuklearnih porodica). RAF-ovsko mi bilo je negativan,
utopijski, samoubistveni poku{aj politi~kog mi, unutar specifi~nog savremenog
konteksta. Re}i mi u posleratnoj Nema~koj zna~ilo je, pre svega, preispitivanje istori-
je: razorne istorije izgovaranja mi u vreme nacizma, kada je jedan deo nacije redefi-
nisao ko je bio taj kome dozvoljeno da kaè mi, isklju~uju}i iz te zajednice ne samo
njene legitimne gra|ane, ve} nastavljaju}i da ih segregira i istrebljuje na osnovu te
nove definicije. Odre|ivanje uslova vra}a nas natrag u fa{isti~ku zloupotrebu mi,
otelotvorenog kao arijevski Vc|rsemeinschcjt, ali i zaobilaznim putevima, do staljini-
sti~ke zloupotrebe mi proleterske zajednice u Isto~noj Nema~koj.
U praksi moè izgledati kao da je RAF bio
u stanju da kaè mi jedino kroz ~in podjed-
nako radikalnog isklju~ivanja i apropriacije,
koji neumitno vodi u individualno ili kolektiv-
no samoubistvo. Me|utim, ukoliko se ponovo
vratimo pitanju kako biti politi~ki subjekt,
onda RAF treba posmatrati ne samo istorijski,
ve} i hermeneuti~ki, kako bismo pokazali da se
njegova uloga politi~kih aktivista dodatno
komplikuje njegovim statusom politi~kih su-
bjekata. Ne iznena|uje to da se upravo na
ovom mestu vra}a lik Antigone. âk je mogu}e
tvrditi da je svojim izme{tanjem van zakona,
ili procesom postajanja kriminalcima kao
osnovnim gestom formiranja grupnog identiteta, RAF u~inio Antigonin gest, An-
tigonin potez, na {ta su ve} paralele u Nemccrcj jeseni jasno ukazale. S druge stra-
ne, specifi~an sled zaklju~aka o nema~koj dilemi izgovaranja mi, koji nas tako-
|e vodi ka Antigoni, ima veze sa slede}im korakom gde se RAF shvata kao onaj
koji èli, i ~ije su akcije tako|e imale za cilj da mu obezbede poziciju subjekta sa
koje moè da govori, u ovom slu~aju objektivno nemogu}u, negativnu ali oprav-
danu mi poziciju.
57
îni se da je sama Antigona, govore}i sa pozicije ne izncJ
ve} izvcn zakona, mogla da postane eti~ki subjekt pcr exce||ence za zapadnu po-
liti~ku misao, jer mesto izvcn zakona predstavlja za svakog smrtnika ni~iju ze-
mlju; u tom smislu bi se RAF-ovska takozvana opsesija sobom mogla shvatiti kao
posledica spoznaje ni~ije zemlje sa koje RAF govori, udvostru~ene urbanom ni~i-
jom zemljom koju on naseljava, {to im, u retrospektivi, daje slobodu da nam go-
vore o te{ko}ama izgovaranja mi, posebno tokom 1990-ih kada su razli~ita et-
ni~ka, plemenska, post-nacionalna i post-kolonijalna mi ukazala na o~igledno
sna`nu potrebu njegovog povratka. Ili je mo`da istinska tragedija RAF-a u njiho-
vom specifi~nom na~inu na koji je iza{ao iz okrilja zakona, kako bi mogao da izgo-
vori mi, po{to nije èleo da dozvoli tradicionalnu simbolizaciju onoga {to se
zove klasa, nacija, narod, ve} je bio u stanju da stvori imaginarnu identi-
fikaciju bilo na osnovu plja~ki banaka, bekstvima iz zatvora i ubistvenim bahana-
lijama, bilo na osnovu postoje}ih brendova, rnr muzike i brzih automobila? [to
nas ostavlja sa nekoliko, podjednako nezavidnih pozicija, ili pre, ostavlja nas sa
jednim krucijalnim pitanjem: kakav se oblik mi moè uop{te simbolizovati u
gra|anskom, politi~kom smislu?
58
Pitanje na koje su na{a postoje}a dru{tva ve}
dala razli~ite odgovore: od politike identiteta politi~ke korektnosti (prema @aku
Ransijeru [Jacques Rancire], uvek u opasnosti zamenjivanja ne-simbolizovane
singularnosti sa ne-simbolizuju}im univerzalnim kao {to su rasa ili religija da bi
se dobilo mi)
59
, do novih oblika nacionalizma, u kojima etni~ko-geografska
stvar jo{ jednom sankcioni{e nasilje u okviru zakona kroz gra|anske ratove i
etni~ka ~i{}enja.
57U tom smislu, RAF se ~ak moè shvatiti
i kao deo zapadno-nema~kog procesa à-
ljenja, jer je dozvolio nizu kompleksnih
sila da obra|uje traumati~ni materijal,
istovremeno usredsre|uju}i sa na njega i
razbijaju}i ga, te dozvoljavaju}i pojavljiva-
nje svih faza koje je ustanovio Frojd pri-
se}anje, ponavljanje, i prevazilaènje.
58 Ovo je su{tina dijaloga koji Fazbinder
vodi sa svojom majkom u Nemccrcj jeseni,
o tome da li su teroristi kriminalci koje {titi
zakon ili vrsta nasilnika na koje se zakon ne
primenjuje, te se mora pribe}i mnogo stari-
jim oblicima ka`njavanja i uspostavljanja
pravde.
59Videti u: Jacques Rancire, The Political
Form of Democracy in Jccumentc X- the
bccr (Cantz, 1997), str. 801.
RASTAKANJE RAF-A
Mogu}e je iza}i sa tvrdnjom da se najpoznatije savremeno mi koje pruà mogu}-
nost subjektivizacije zapravo nalazi u jednom potpuno druga~ijem prostoru, koji je
istovremeno parazit u prostoru civilnog i njegova apsolutna negacija zahvaljuju}i
savr{enoj simulaciji. Ovde mislimo na prostor televizije, u kome se mi ve} nalazi,
bilo da ga mi gledamo u trenutku u kome se de{ava, ili ga mi gledamo kao
ponovljeni snimak, tako|e na televiziji. U svetlu novog mi televizijske global-
ne/lokalne zajednice, i virtuelnog mi proizvedenog od strane televizijskog medij-
skog doga|aja i televizijskog na~ina obra}anja, subjektivizacija prikazana u lri smr-
ti kao da je zaista isprovocirala smrt RAF-a, ne samo u istorijskom smislu, ve} i u sim-
boli~kom smislu mandata na koji su oni èleli da reaguju.
60
Ovakvo mi vi{e ne
mora da bude u stanju da simbolizuje politi~ki entitet naroda ili revolucionarnog
subjekta, kao {to mu vi{e nije potrebno ni urbano okruènje, kao negostoljubivo, te-
atarsko ili komunalno: medijski doga|aj je, kako to nema~ka fraza kaè, 5trcssenje-
er ~ista~ ulica, i istorijski i politi~ki.
Vratimo se sada pismu od 20. aprila: bilo da je isto poslato na Hitlerov ro|en-
dan kao podse}anje na njegovo nasle|e, ili je taj datum bio odabran uo~i amnestira-
ju}eg saslu{anja nekih biv{ih ~lanova RAF-a koji su jo{ uvek bili u zatvoru, osta}e
podlo`no spekulaciji. Zanimljivo je da RAF mo`da nikada nije bio iskreniji u formu-
lisanju svog istorijskog i politi~kog zna~aja nego kada se sam ugasio uo~i bu|enja
masovnog saose}anja i imaginarne identifikacije koje je nema~ka televizijska pu-
blika manifestovala kroz vra}anje paternisti~kog reda kroz obradu Nemccre jeseni u
vidu lre smrti, i tako doslovno prihvataju}i deo nacionalne istorije njegovim sakri-
vanjem. Suo~eni sa o~iglednim i jedinim mogu}im alternativama bilo atavisti~kog
etni~kog mi ili virtuelnog, tranzitornog mi televizijske publike, ne samo da
shvatamo da vi{e nema neokupiranog politi~kog prostora na raspolaganju, ve}, {to
je mnogo bitnije, i sama mogu}nost postojanja ni~ije zemlje postaje nemogu}a pro-
stom proliferacijom rastelovljenih mi, koja jedina mogu i treba da budu osnova
jedne politike, i to tako {to }e je konsatntno ra-stvarati.
Izvornik: Thomas Elsaesser, Antigone Agonistes: Urban Guerrilla or Guerrilla Urbanism?
The Red Army Fraction, Germcny in utumn and Decth Gcme, u: Joan Copjec i Michael Sorkin
(eds.), Givin GrcunJ. 1he c|itics cj rcpinquity, Verso, 1999.
Prevela s engleskog: Vesna Madòski
PRELOM:cvcJ cvc rczcvcrc jeste prcjerct O|iverc kes|erc (O|iver kess|er)
|ternctivne ercncmije - c|ternctivnc Jrustvc, sc pcrurcm c|ternctive
mcrc biti Dvc csncvnc Jemccsrc terminc nc rcjimc se zcsnivc reprcJur-
cijc rcpitc|izmc rrcz prcpccnJu su. naivnost (ncivncst svcrc c|ternctivnc
preJ|cc) i utopija (utcpisticrc, imcincrnc, zcuver cJ|czenc miscc) Mczete
|i ncm reci nestc c cvim prccesimc cpscrpcije?
BRAJAN HOLMS:To pitanje, na neki na~in, ve} sadrì odgovor. Utisak da se
uvek bavimo apsorpcijom sugeri{e to da kapitalizam uspeva ba{ zahvaljuju}i na-
{oj infantilnosti i ludosti, kako bi nas naveo da poverujemo u iluzornu utopiju, uto-
piju koja prikriva mnogo teù, ali i neizbe`nu realnost. Mislim da je ovakva definici-
ija utopije isuvi{e pojednostavljena, isuvi{e svedena. S druge strane, jasno je da je
utopija koja je u potpunosti odvojena od svake vrste ostvarivosti beskorisna.
PRELOM:Dcbrc, c rcrc biste Vi pcstcvi|i prcvc pitcnje? lcrc biste Vi Jejinisc-
|i mcucncsti?
BRAJAN HOLMS:Mogu}nosti nisu utopijske, one su pre prakti~ne. Mogu}e
je uvek tu, na dohvat ruke. Funkcija utopije je da nas motivi{e ka onome {to leì iz-
van na{eg trenutnog doma{aja. U tom smislu, utopija jeste ne{to {to se moè isko-
ristiti, ne{to {to se moè sasvim svesno razvijati, poput na primer umetnosti ili ve-
`be imaginacije. To je sloboda da se misli izvcn determinanti sada{njice, ali ona ne
podrazumeva nu`no bilo kakvu zbunjenost ili naivnost. Moète dobiti mnogo od
umetni~kih kreacija, a da ih pri tom ne zamenite za realnost. I sna`na utopijska vi-
zija poseduje isto svojstvo. Ukoliko ste slobodni da razvijete takvu vrstu zamisli, on-
da tako|e moète tu slobodu koristiti i drugde, u svojim realnim stremljenjima. Mo-
ète je iskoristiti da stvorite mogu}nosti. Ograni~enje nastaje onda kada zatvorite
utopiju u malu kutiju ili belu kocku a onda tvrdite da ona postoji isklju~ivo
za sanjala~ki kontemplativni pogled. Takve tvrdnje su tokom ovih godina dovele do
stvarnih ograni~enja mogu}nosti. Me|utim, ukoliko utopijsku zamisao razumete
kao ne{to iz ~ega }ete uzeti inspiraciju za materijalnu produktivnost, onda to posta-
je mnogo interesantnije. Mislim da su utopijske vizije prezentovane na izlo`bi |ter-
nctivne ercncmije - c|ternctivnc Jrustvc interesantne upravo u tom pogledu.
PRELOM:lz|czbc O|iverc kes|erc ncs nc neri nccin vcJi rrcz e|cbcrircne pc|i-
ticre cvcre nc temu Alternativnih ekonomija, prezentcvcnih u viJec jcrmc-
tu lcrc interpretircte situcciju u rcjcj je pc|iticri cvcr zctvcren u viJec jcrm-
ct i prirczcn u c|erijsrcm prcstcru? Druim recimc, rcrc viJite umetncst rcc
c|ternctivnc sreJstvc u scvremencj pc|iticrcj bcrbi?
KAKO IZVADITI PORUKU IZ
BOCE?
Intervju sa Brajanom Holmsom
BRAJAN HOLMS:To pitanje o zatvaranju politi~kog govora u estetski okvir
obi~no postavljaju ljudi koji rade u institucijama umetnosti. Mislim da je sam pojam
zatvaranja izbcr, na~in gledanja na stvari. Zanimljivo je da obezvre|ivanje politi~-
kog govora upravo zbog njegove prezentacije unutar estetskog okvira, postaje lajt-
motiv uspostavljenog umetni~kog diskursa. Ja to uop{te tako ne vidim. Naravno,
ukoliko je politi~ki govor u potpunosti podre|en politi~kom okviru, onda }e njegova
jedina vrednost leàti u reprodukciji tog okvira. To je ono {to se doga|a danas. Ali
moje iskustvo politi~kog govora i njegove veze s savremenom umetni~kom produk-
cijom ne uklju~uje samo tu reprodukciju okvira i uvreènih zna~enja do kojih nas in-
stitucionalni okvir dovodi. [tavi{e, on tako|e uklju~uje kapacitet da se druga~iji pro-
stori u dru{tvu upotrebe, {to su prostori samo-organizovanja, koji variraju od veo-
ma malih do veoma velikih. Me|u tim prostorima u kojima samo-organizacija ili re-
lativna autonomija postaje mogu}a u izvesnom stepenu, tako|e se nalaze umetni~-
ke institucije koje uvek odre|uju specifi~ni istorijski, politi~ki i ekonomski uslovi, ali
koji se mogu prilagoditi drugim ciljevima i iskoristiti kao resursi i mehanizmi za di-
stribuciju drugih mogu}nosti i drugih zamisli. Ja sam veoma zainteresovan za {ire-
nje politi~kog govora kroz rcz|icite kanale. Za mene je stav da }e estetski okvir neiz-
be`no zatvoriti ili neutralizovati takve mogu}nosti ~esto proro~anstvo koje se samo
ispunjava. Kada se to desi, ~itav napor postaje potpuno neinteresantan i ja ga jedno-
stavno napu{tam, znate, to vi{e nije moj problem. S obzirom da je tokom poslednjih
Oliver Ressler, Alternative Econimics, Alternative Societies, 2005
deset godina do{lo do ore|ene transformacije, umetni~ki prostori su sve vi{e kori-
{}eni za tu vrstu politi~kog govora, a kao reakcija pojavila se èlja da se stvari po-
novo izbace napolje, da se muzej potpuno neutrali{e i pretvori u specijalizovani za-
sebni estetski prostor nad kojim profesionalci imaju kompletnu kontrolu. Smatram
da se protiv ovakve neutralizacije treba boriti. Kriti~ki orijentisani intelektualci to
mogu ~initi kroz teoriju. Trebalo bi da se ozbiljno potrudimo da razvijemo teoriju o
vi{estrukosti dru{tvenih prostora za razvoj politi~kog govora. Da bi smo to uradili,
moramo tako|e misliti i status politi~kog govora danas. U ovom trenutku veoma je
jasno da se svaka vrsta odrìvog politi~kog govora koji kre}e s pozicija levice nu`no
oslanja na manjinu. On se stapa sa {irim dru{tvenim prostorom samo u kriznim vre-
menima, pod pritiskom doga|aj, dramati~nih doga|aja koji izbacuju na povr{inu
mogu}nosti politi~kog govora. Tako|e, izme|u takvih momenata, na nama je vaàn
zadatak o~uvanja latencije alternativnih na~ina mi{ljenja. Postoji mnogo razli~itih
prostora u dru{tvu gde je mogu}e kultivisati alternativne na~ine mi{ljenja i sedi-
mentirati znanje koje moze pomo}i u {iroj i prakti~nijoj distribuciji tih na~ina mi-
{ljenja. Izvesne profesionalne ve{tine mogu se iskoristiti u produkciji materijalnih
tragova kao sredstava za alternativne diskurse i zamisli, i ja se trudim da iskoristim
sve prostore u kojima radim upravo na taj na~in.
Da dovr{imo ono o ~emu smo ranije govorili, kada koristimo video kao oblik
politi~kog govora to je, u izvesnom smislu, kao poruka u boci. OK, ona je zatvorena u
boci. Stvar je u tome da vi moète otvoriti bocu i izvaditi poruku, moète je ~itati, pri-
svojiti, izgovarati je na svoj na~in, u skladu s va{im potrebama u odre|enoj situaciji.
@ivimo u svetu gde su oblici komunikacije neverovatno umnoèni, ali u svakom slu-
caju komunikacija je efektivna jedino ukoliko postoji neko ko je u mogu}nosti da pri-
mi poruku, da je reaktivira. U tom smislu, poruke, zna~enja i posledice koje su sme-
{tene u video, koje su naizgled u boci ili koje su konzervirane (canned) kako mi to
kaèmo na engleskom, reifikovane, pretvorene u objekat, u robu, mogu tako|e uz od-
re|eni napor biti izva|ene iz boce i pretvorene u ne{to veoma ìvahno, vitalno, ba{
kao {to se de{ava kada ~itamo knjigu. Retko se de{ava da knjiga biva kritikovana kao
reifikovani objekt, zato {to vrlo dobro znamo, iz na{e prakse ~itanja knjiga, da ih mo-
èmo iskoristi kako bi kultivisali sebe same, manje zajednice ili kruòke. Tako|e zna-
mo da ih moèmo instrumentalizovati u izgradnji neke vrste sofisticiranog nau~nog
ili organizovanog znanja, potrebnog da iznese prakti~ne promene u svetu. Me|utim,
video radovi su ~ak bliì mogu}nosti komunikacije jeJcn nc jeJcn koju su uspostavi-
le nove tehnologije kroz olak{avanje transporta u svetu i progresivno smanjenje po-
liti~kih barijera za putovanja. Kakve sada veze ima putovanje s tim? Moète se àliti
da je mogu}nost putovanja ograni~ena u mestima poput Srbije danas, me|utim, ako
to poredimo sa ranijim istorijskim periodima, situacija je i dalje izuzetno otvorena.
Zbog toga, mogu}nosti razvijanja video govora u realnosti i susretanja ljudi koji ta-
ko|e razvijaju ove vrste diskursa, ili ~ak sretanja samih autora ovih diskursa zapravo
je veoma velika. Zna~i, ako izaberete da vidite upotrebnu vrednost ovih video radova
umesto njihove pretpostavljene sudbine zatvaranja i reifikacije, onda moète otvori-
ti mogu}nost politi~kog govora u realnosti. Nakon svega, video kao medij pomaè
Intervju sa Brajanom Holmsom _ KAKO IZVADITI PORUKU IZ BOCE? _ 189
vam da ga imate u doma{aju. On pomaè da utopija postane mogu}a na izvestan na-
~in. Me|utim, ukoliko svemu tome pri|ete kao reifikovanom objektu, kao praksi za-
tvaranja, onda takvo proro~anstvo moète ispuniti veoma lako }utanjem, odbija-
njem da prisvojite i reaktivirate politi~ki govor. Na taj na~in, posta}ete veoma melan-
holi~ni i beskona~no }ete slaviti odsustvo svake {anse da se bilo {ta uradi.
PRELOM:lcJc ste cvcri|i c ccuvcnju |ctencije, c necemu stc se cini vecmc
zncccjnim zbc tcc stc je ncsc pczicijc re|ctivnc pczicijc mcnjine, mcrcmc
Jc pcstcvimc pitcnje - zc stc je cuvcmc? Urc|irc je cuvcte, vi cercte Jc se ne-
stc Jesi, i u meJuvremenu Jcr cuvcmc c|ternctive i pcruscvcmc Jc ih Jistri-
buircmc stc je sire mcuce mi smc bezbeJni MeJutim mi cercmc, i u tcm ce-
rcnju nc izvestcn nccin mczemc prepczncti jeJcn rcnchrisccnsri prizvur
BRAJAN HOLMS:Takva pitanja me uvek iznerviraju, zato {to mislim da nas
ne}e odvesti daleko. Ukoliko èli{ da bude{ religiozan, samo napred, budi religiozan!
Mislim da bi pravo pitanje bilo zcstc cvcriti c |ctenciji rcJc je tc stc je bitnc akcija
i aktuelnost? Politi~ke promene se neporecivo de{avaju pod pritiskom doga|aj. I u
kapitalisti~kim uslovima, gde je dru{tvena kontrola primarna aktivnost i gde je pri-
silni kontinuitet odràvanja trenutnog stanja najistaknutiji element same produk-
cije, jedina nada za promenu jeste pritisak neo~ekivanih doga|aja. Tako da, kada go-
vorim o latenciji, ja mislim na kultivisanje mogu}nosti da se sre}a zgrabi sa obe ru-
ke i da se odlu~no interveni{e na svakom pojedina~nom stupnju, pri ~emu je takva
intervencija kadra da promeni kurs tvog privatnog ìvota, tvoje discipline ili profe-
sije, ìvota u tvojoj lokalnoj ~etvrti, gradu, dràvi ili ~ak regionu u kome ìvi{. Prime-
tio sam da se u toku svakog prelomnog doga|aja veliki broj ljudi pojavljuje iz urba-
nog tkanja: oni mo`da jesu na na{oj strani, a mo`da i ne, ali u svakom slu~aju neke
vrste latencija ili virtualnosti postaju vidljive, postaju aktuelne i to je ono {to nazi-
vamo doga|ajem. Mislim da u tom slu~aju muzeji, univerziteti, ~ita~ki i interpreta-
torski kruòci postaju resursi za uzgajanje odre|enih kapaciteta koji mogu da proiz-
vedu prasak neo~ekivanog doga|aja. Ali kako odrediti da li }e, na ovom stupnju, la-
tencija biti uzdignuta do crtivncsti ili }e ostati samo osnov za negovanje pasivno-
sti? Pitanje je rcrc obavlja{ svoj posao kao arhivista, kao kulturni menadèr: da li
funkcioni{e{ kao tvorac prostora koji sluì samo za razmi{ljanje ili, tako|e, proizvo-
di{ prostor koji sluì za debatu, proizvodnju i intervenciju? Ja nisam protiv kontem-
placije, ali je svakako bolje ukoliko je tu prisutan i kompletan lanac mogu}nosti. Ta-
ko|e mislim da je i akcija va`na jer na primer u zemljama gde trenutno ìvim (Ame-
rika i Francuska) do sada nismo bili uspe{ni po tom pitanju. Jednostavno, nismo bi-
li uspe{ni u kultivisanju mogu}nosti za uspe{nu akciju koja daje vidljive rezultate,
naro~ito u Americi. Naravno, rezultati mogu da proizvedu i opasne situacije, ali mi-
slim da je to ve} dobro poznato.
PRELOM:lzvinjcvcmc se urc|irc smc Vcs iznervirc|i, c|i mi ncmernc pcruscvc-
mc Jc pcstcvimc pitcnjc rcjc su mcuce rcnj|irtnc 1crc Jc rcJc smc pricc|i
c zctvcrcnju (pcrcvcnju) Vi ste se zcJrzc|i nc umetnicrcj prcrsi i c|erijsrcm
sistemu rcji ze|i Jc ccuvc cistctu i s|cbcJu jezirc umetncsti MeJutim, pri-
meJbe nc zctvcrcnje, specijicnu vrstu zctvcrcnjc rcjc se vezuje zc umetnicru
prcJurciju, tcrcJe Jc|cze i iz pc|jc |eviccrsre tecrije, rcjc ce uprcvc rritircvcti
tu prcmenu tezistc sc pc|iticre crcije nc pc|je imcinccije lnteresuje ncs Vcse
mis|jenje c tcrvcm pczicicnircnju trcJicicnc|ne |evice te stcncvistu Jc je umet-
ncst neJcvc|jnc ejircsnc sreJstvc u pc|iticrcj bcrbi
BRAJAN HOLMS:Ali mi tako|e moèmo videti koliko je danas sma tradicio-
nalna levica neefikasna. Ona raspolaè sa tako malo mogu}nosti, tako malo budu}no-
sti. Kritike iz tog smera uop{te ne shvatam ozbiljno. Na primer, tokom ju~era{nje di-
skusije o projektu Olivera Resslera u Novom Sadu mogli ste ~uti ljude koji tvrde da je-
dini na~in da se ne{to u~ini sa kapitalizmom jeste da se on uni{ti, i to odmah, poput
razbijanja prozora jednim udarcem. Sama pomisao da se moète sukobiti i uni{titi
sloèno tkivo kapitalisti~kog dru{tva jednostavno je sme{na, moram da se nasmejem
(ha-ha!). Iza takvog mi{ljenja stoji oskudna elaboracija, nedovoljno instrumentalno-
sti, toliko malo operativnih kapaciteta; ono je zasnovano na veoma povr{nim anali-
zama, bez ikakvih {ansi da i{ta proizvede. To ne zna~i da ja nisam za dru{tvene pro-
mene. [tavi{e, ja ne verujem da su socijalne promene nemogu}e i, naravno, shvatam
da je sukob uvek deo promena. Ono {to nama danas treba jeste sposobnost da iznese-
mo mnogo vi{e protivre~nosti, a da i dalje zadrìmo veoma jasne ciljeve i pored aku-
mulacije prividnih protivre~nosti kao {to je na primer ona izme|u kontemplacije i ak-
cije, ili ona izme|u pragmatizma i utopije. One su samo teorijski za~eci totaliteta pra-
vih protivre~nosti koje se nalaze na putu svakog dru{tvenog preobraàja. kctic neoli-
beralnog kapitalizma moè da iznese ove protivre~nosti veoma lako, zato {to je to je-
dan veoma efikasan sistem, veoma produktivan i sofisticiran sistem. Ve}ina levi~ara
su daleko od takvih sposobnosti. Mene veoma interesuje liberalizam, kako politi~ki li-
beralizam koji seè unazad sve do 18. veka, tako i tzv. neoliberalizam koji po~inje s Ha-
jekom, Ordo Liberalima u posleratnoj Nema~koj i îka{kom {kolom u SAD. To je si-
stem vredan istraìvanja ne samo zato {to je efikasan, nego zato {to je sofisticiran i
dozvoljava mnoge mogu}nosti. Samo kada izna|emo levi~arski pristup koji nosi taj
nivo bogatstva i dubine, ali je postavljen na druga~ijoj osnovi, na osnovi jednakosti,
mi }emo zaista biti sposobni da uputimo izazov neoliberalizmu kao socio-politi~-
kom poretku.
PRELOM:OJrcstc|i ste u lc|ijcrniji tcrcm vrhunccc cmericrih rcJirc|nih un-
derground pcrretc (5|, Wecther UnJerrcunJ, itJ) lcrc Jcncs viJite tcj pe-
ricJ, i Jc |i mis|ite Jc nerc jezrc tc rcJirc|izmc i Jc|je cpstcje i|i mcze Jcncs
Jc se pcncvi (nc nccin nc rcji BcJicu cvcri c pcncv|jcnju)
BRAJAN HOLMS:Naàlost, ove dve organizacije koje ste pomenuli su upravo
ona vrsta radikalizma koja moè biti izuzetno korisna za dana{nji sistem kontrole.
Bilo kakvu oruànu pobunu manjine realni dru{tveni poredak ne samo da moè la-
ko da ugu{i, ve} se ona ispostavlja ekstremno korisnom za davanje legitimiteta
opresiji. Mnoge od ovih organizacija su otvoreno stvarane kako bi legitimisale uspo-
stavljanje kontrole. Na primer, na samitu G8 2001. godine u \enovi, video sam mno-
ge policajce u civilu kako se priklju~uju pripadnicima Black Blocka i pale auto, i bilo
je veoma o~igledno koliko im je bilo korisno da stvore fantaziju o nasilnoj revoluci-
onarnoj organizaciji, ba{ zato {to je to savr{en izgovor za nasilnu represiju. Ipak, mi-
slim da ono na {ta se odnosilo va{e pitanje jeste pitanje radikalnosti. Da li je mogu-
}e u~estvovati u stvaranju duboke èlje za dru{tvenom promenom? Izgleda da ova
mogu}nost dolazi u talasima, tako da postoje momenti kada je mogu}e pridodati
ne{to toj vrsti èlje u {irem dru{tvenom polju i postoje drugi momenti kada se mo-
rate vratiti tom pitanju latencije. Iz perspektive poslednjih deset godina ja isklju~i-
vo vidim podizanje radikalne èlje u mestima u kojima sam aktivan. Ja jedino vidim
rastu}i intenzitet narodnog anga`mana, ali ja ne mogu naravno da vidim sve...
PRELOM:re|cm mcczin je rcncipircn rrcz Jvc pc|cv|jc Nelagodnost u Ide-
ologiji i îtanje Slike, c|i smc c cvcj put pcJe|i|i nc Jve ce|ine rcje su, ncrcvnc,
meJuscbnc pcvezcne nc vise nccinc eJnc je Evropa, c Jruc Amerika BuJu-
ci Jc se bcvimc prcb|emctircm cvc Jvc sistemc vc|e|i bi smc Jc cujemc rcrc vi
citcte recentne pc|iticre JccJcje u scmcm centru Eurc|cnJc - Nectivne re-
zu|tcte rejerenJumc u Hc|cnJiji i rcncusrcj - u rcnterstu heemcne bcrbe
unutcr |cbc|nc svetc? Dc |i tc prcJub|juje purctinu izmeJu 5tcrc i Ncvc?
BRAJAN HOLMS:Postoji izvesna nada u krugovima radikalnih levih formaci-
ja da }e dostignu}e evropskog ustava, a samim tim i evropskog politi~kog prostora
dati pozitivne rezultate u hegemonoj borbi me|u blokovima mo}i (SAD/Evropa). Pro-
blem je u tome {to vaè}i sporazum ne}e ni na koji na~in proizvesti evropski politi~-
ki prostor. Vera da je sporazum zbog toga pisan predstavlja iluziju i povr{an oblik
utopijskog mi{ljenja. Ja zapravo mislim da je odbijanje takvog sporazuma pozitivno,
jer iznosi na videlo stvarne probleme Evrope. Sada se moramo suo~iti s njima. Ti pro-
blemi se ti~u nejednakog razvoja i razli~itih politi~kih orijentacija me|u zemljama
koje ~ine evropski ekonomski blok. Ja mislim da je ekonomski blok neka vrsta sudbi-
ne. Ja ne mislim da }e on prestati da funkcioni{e, ali ukoliko mi jednostavno uvijemo
neprihvatljivu sudbinu evropskog bloka u iluziju politi~kog prostora to }e biti veoma
nesre}no re{enje. Mene mnogo vi{e interesuje zapo~injanje procesa diskusija i kon-
flikta koji bi doveli do konstituisanja politi~kog prostora. Referendum u Francuskoj
upravo je bio po~etak takve debate, prvo na nacionalnom nivou, zato {to ljudi mora-
ju masovno i javno preispitati probleme Evrope, {to nikada ranije nije bilo u~injeno i
zato {to }e se u diskusiju uklju~iti svi segmenti dru{tva. Zatim na me|unarodnom ni-
vou, zato {to to uslovljava ljude {irom EU ~ak i izvan nje na dublje ispitivanje projek-
ta u koji su ume{ani i svih vrsta procedura koje se mogu upotrebiti kako bi se iz toga
izvuklo ne{to smisleno. Ukoliko se to ne moè u~initi onda nema razloga za pretva-
ranje, tako da na neki na~in ja gledam na referendum vrlo pozitivno. Ja se upravo sa-
da bavim tim pitanjima Evropa/Amerika kao {to moète videti na radionici Conti-
netnal Drift [www.u-tangente.org]
PRELOM:Dc |i tc (rejerenJum) preJstcv|jc rrcj le|zencvc mcJe|c meJunc-
rcJnc prcvc i nccinc uspcstcv|jcnjc meJuncrcJne zcjeJnice rcjc zchtevc su-
premcciju/senicrstvc internccicnc|nih ncrmi i|i, Jruim recimc, Jc |i tc cJbi-
jcnje czncccvc mcucncst preriJc u |ec|ncj superstrurturi lmperijc i ctvcrc
ncvi prcstcr zc intervenciju c|iticrc?
BRAJAN HOLMS: Problem je u tome {to kapitalisti~ke demokratije imaju
ustavni zahtev za uspostavljanjem i funkcionisanjem prava, me|unarodnog prava,
ljudkih prava, principa jednakosti i istovremeno ustavnu tendenciju da spre~avaju
njihovo funkcionisanje i ~ine ih neoperativnima. To je izgleda inherentno progresu
kapitalisti~kih demokratija na svakom koraku i to je ono {to se upravo sada de{ava.
Sistem zahteva legitimaciju kroz zakon ali zakon nije zaista operativan. Mi ne moè-
mo potvrditi da me|unarodno pravo zaista proizvodi ~injenice dru{tvenih odnosa.
Mi pre vidimo da kontingencija dominara nad me|unarodnim pravom. Me|unarod-
no pravo kakvo trenutno poznajmo teì da bude retrospektivno, teì da bude prilago-
dljivo, beskona~no prilagodljivo, i da zapravo dovede do ta~ke kada postaje ~injeni~-
no stanje, a ne samo deklarativni ideal. Me|utim to }e zahtevati mnogo dugotrajniji
i mnogo teì politi~ki proces od onog koji smo imali oko formiranja EU. Rekao bih da
je referendum otvorio mogu}nost za takav proces. Uvek kada do|e do neslaganja u
zajednici koja o ne~emu debatuje, onda imamo po~etak politi~kog procesa i ja mislim
da je to neslaganje mnogo interesentnije od do trenutno nametnutog konsenzusa za
sve {to se doti~e EU, kao i za sve {to se doti~e globalizacije. Formalno, nama je re~eno
da postoji me|unarodno pravo, dok su se istovremeno odvijale duboke ekonomske
promene i nije bilo rasprave na tu temu jer se pretpostavljalo da principi me|unarod-
nog prava upravljaju ovim promenama. Istovremeno, u carstvu fakti~kog, napetosti
su se akumulirale do ta~ke izbijanja svetskog rata. Tako da je vi{e nego va`no da sa-
da u Evropi otvorimo politi~ki prostor, {to ne moète u~initi ukazom pseudo ustava
nametnutog u formi diplomatskog sporazuma. Da li je neslaganje oko la`nog ustava
mogu}e preobraziti u pojavu politi~kog prostora? Sve strasti koja ovo pitanje pokre}e
potaknute su onim {to ja zovem procepom u Imperiji, koji nastaje usled na~ina na
koji su amerikanci skr{ili iluziju sistema globalnog prava otpo~inju}i rat u Iraku bez
ikakave pravne podloge i to je ve} stvorilo politiku neslaganja. Ta politika neslaganja
je urgirala u korist evropskog ustavnog procesa kako bi time ispravila neuspeh ame-
ri~kog globalnog projekta. Me|utim, ovaj proces je nedovoljan. On nije stvorio ni{ta
poput ustava na koji se ljudi mogu osloniti kao na set principa koji proizvode pravdu,
koji proizvode pravo. Umesto toga, on je stvorio ekonomski sporazum ~ije funkcioni-
sanje uni{tava prve dve sekcije produènog ustava koje i same predstavljaju klasi~an
oblik simulakruma i me|unarodnog prava. Mislim da proces stvaranja procepa u im-
perijalnom konsenzusu i dalje traje i proizvodi posledice. To mi se ~ini kao veoma
opasan proces, ali ìvimo u opasnim vremenima. Intenzivna ekonomska ekspanzija
globalizacije je stvorila ratni potencijal. U mnogim delovima planete taj potencijal je
ve} aktiviran. Postoji tako|e i proizvodnja neofa{isti~kog nacionalnog identiteta koji
izbija na povr{inu prakti~no svuda u Evropi i koji je preuzeo vlast u SAD. To je opa-
snost koja nas polako vodi ka otvorenom gra|anskom ratu poput onog u Izraelu/Pa-
lestini. Tako da, ukoliko sve ovo uzmemo u obzir, mislim da je proizvodnja politi~kog
prostora o kome ste me pitali najva`nije pitanje danas.
PRELOM:MczJc cvc NE evrcpsrcm ustcvu ctvcrc prcstcr zc |ctencije Mi se
njisemc izmeJu nccicnc|isticrc cJcvcrc suprc-iJentitetu i pcruscjc Jc se
pcstcve vecmc, vecmc prcvc pitcnjc c vecmc, vecmc prcvim prcb|emimc
BRAJAN HOLMS:Za Francusku vaè obe ove interpretacije. O~igledno je da po-
red ekstremne nacionalisti~ke desnice, tako|e postoji i neka vrsta suverenisti~kog, sin-
dikalno orijentisanog kenzijanski-protekcionisti~kog, daleko manje ekstremnog, ali i
dalje nazadnog oblika nacionalizma. Ali, istovremeno, postoji i proces dubokog preispi-
tivanja koji gleda napred u budu}nost i poku{ava da istraì, poku{ava da testira kora-
ke koji moraju biti na~injeni kako bi se videlo ka kakvoj budu}nosti nas vode. Ovo je ne-
{to veoma interesantno i tu bih otprilike smestio onu politi~ku aktivnot koja je veoma
va`na. Pre nego {to zavr{imo, voleo bih da odgovorim na pitanje koje jo{ nije bilo po-
stavljeno, a to je kakvu vrstu umetni~ke prakse treba da traìmo za dana{njicu, {ta ko-
risno moèmo dobiti od umetni~ke prakse? Ja mislim da umetni~ka praksa danas ima
svoju korisnost u okviru ovog procesa preispitivanja, ali ona zahteva veoma specifi~ne
uslove kako bi se ostvarila. Prvo moramo da promenimo na~in na koji se umetni~ka
praksa razumeva, od estetskog okvira prema socijalnom okviru. Zato nam treba druga-
~ija vrsta diskursa, treba nam sociolo{ki diskurs, treba nam politi~ki diskurs, istorijski
diskurs u okviru koga interpretirate mogu}a zna~enja, ali vam tako|e treba efikasnost
ostvarenog estetskog gesta. Istovremeno, morate da na~inite te gestove i zato morate
da praktikujete intervencionisti~ku ili aktivisti~ku umetnost i na kraju morate da se
osigurate da distribucija onoga {to ~inite ide izvan ograni~enja u kojima galerijska ili
muzejska umetnost mogu da na~ine javni gest. Javni gest }e u najboljem slu~aju razu-
meti i primiti par hiljada ljudi, ali mi se sada kre}emo u razmerama miliona ljudi, tako
da je rad na distribuciji jo{ jedan zatadak. Mogu}nosti distribucije moraju biti umno-
ène, ali izvan simplifikacije postoje}ih masovnih medija. Sve nas ovo vodi veoma da-
leko od tradicionalnih muzejskih okvira. Ja ne mislim da je neophodno da napustimo
ove okvire, ali oni su samo tre}ina mojih aktivnosti. Druga tre}ina se de{ava napolju,
na ulicama, ba{ kao i intervencija, kao javni gest. Tre}a tre}ina mojih aktivnosti de{a-
va se kroz distributivne mehanizme poput interneta koji je na neki na~in polu auto-
nomno gra|ansko dru{vo i kona~no dolazimo do te poslednje tre}ine koja se de{ava u
prostoru muzeja u koji ba{ sada moramo u}i zbog na{ih razgovora i koja otvara mo-
gu}nosti za neke oblike koncentrisane diskusije. Ova trostruka pozicija je put koji sam
prona{ao da u~inim umetni~ku aktivnost zna~ajnom u okviru svih geopoliti~kih i eko-
nomskih pitanja koja smo u ovom razgovoru pokrenuli.
Razgovor vodili: Jelena Vesi} i Svebor Midì}
u Salonu Muzeja savremene umetnosti, juna 2005.
Prevod s engleskog: Svebor Midì} i Jelena Vesi}
Metahaven. Sealand Identity Project: ImagiNation
P.S. I Love You
The Principality of Sealand is a man-made island in the
North Sea. Formerly a defense fortress in World War Two,
this tower, standing some six miles off the British coast, is
a kind of emergency building, a favela of the High Seas. The
eye encounters a nameless, joyless, rusty structure, that is
nevertheless inhabited. During the 1960s, this fortress and
a few other ones in the area, were in use as pirate radio
stations. One of the radio amateurs using the platform was
Paddy Roy Bates, an ex-major in the British Army who had,
besides that, earned a small fortune in business. This small
fortune allowed him to think in a somewhat playful manner
about his financial future. He was about to embark on an
endeavour that would get him what money couldnt buy
fame. In 1967 he proclaimed the abandoned war platform,
located in international waters, a sovereign country named
Sealand his own Principality, with himself as a Prince,
and his wife Joan as a Princess. Bates claimed complete
independence from the UK; UK laws were not applicable on
Sealand grounds. The name Sealand came from the idea
that, with some imagination and certainly in the mind of the
believer, the platform is to be considered land. But not
just any land. Land within the sea. So: Sea Land, I See
Land, C-Land. The Principality of Sealand, freedoms last
resort, is the subject of this talk.
Accumulating in the short-lived new economy of
the early twentyfirst century, different business models
have been applied in order to make Sealand profitable. A
tax haven for instance. A tax haven is a financial paradise
from where corporations of all sizes, mostly banks, can offer
themselves and their clientele a tax-free environment. So a
tax haven is always a country, a society, running without
public money. More often than not, tax havens are islands;
the Cayman Islands the most well-known example. The tax
haven offers a grim look on the Batess ideas about state-
hood; a society without taxes is of course a society without
a public sphere. Which is, on the other hand, not such a
problem considering Sealands minimal size.
Meanwhile succesful business was done without
Sealands approval: in Spain, there was organized trade in
fake Sealand passports. In the seventies one could travel
to various destinations with a Sealand passport without any
questions being asked. One of such passports surfaced in
1997 after the tragic murder on fashion designer Gianni
Versace; the passport was in possession of the murderers
landlord, who also claimed diplomatic immunity as a
Sealand representative. There exists even a complete fake
Principality of Sealand, based in Germany, which is publish-
ing for its so-called business club disclosed documents
from the Third Reich and the Stasi period of the German
Democratic Republic.
Four years ago finally there was a deal, made
between Sealand and the internet company HavenCo. The
idea was to turn Sealand into a web storage facility. Out of
reach of whatsoever authority, hosting whatsoever forbid-
den or endangered information, HavenCo started a data
haven, free zone for the web, in its concrete form on
Sealand.
At this stage, Sealand started to sympathize with
the exiled government of Tibet and the Dalai Lama in
Sealands opinion also lost souls in search for freedom.
Tibet was offered free web space hosted by Sealand. By
now, the founding team of HavenCo has left the company,
embarking on other strange endeavours still based howev-
er on the dream of creating a data haven or a similar, utopi-
an space outside of jurisdiction. HavenCo is now a state-
owned Sealand corporation and Roy Bates son Michael,
also Prince, is its managing director.
As much as Sealand seeks to liberate its citizens
physically, they can do only very little with that freedom.
Life, inhabitation of the platform, is limited to a security
guard named Colin, an ex-marine. He became completely
Sealandized after more than twenty years spent on the
platform. Effectively, he emigrated to Sealand; in an emo-
tional statement to a Dutch radio reporter Colin stated he
never wants to leave Sealand anymore. As a former military
officer, Colin is probably able to endure the hostile environ-
ment that the Principality is. During ice storms of which
there are many ghostly sounds from inside the concrete
poles mix with the screeching of rusty metal parts in the
wind; there is little consolation on Sealand for those who
seek comfort and warmth.
What else is Sealand than a prison in the name of
freedom? The platform is both: a free haven in my own
backyard on one side, a remote detention camp on the
other. The six nautical miles to the mainland are more than
just a physical distance to the real world; they are an
unbridgeable gap. Paradoxical as it may seem, the suppos-
edly liberated and free island contains even a prison cell
which has been used on various occasions throughout.
Recently, the idea of the offshore prison was
made a new reality with the Bush administrations
Guantanamo Bay site. This island detention centre as we
all know functions outside the USAs own jurisdiction
regarding human rights, although it is completely managed
under American command. As a negative version of the off-
shore tax haven, Guantanamo Bay pushes itself to the fore-
front of the contemporary imagination of the island free
from the burdens and limitations of law, Guantanamo Bay
uses this so-called freedom for crimes that, because of the
absence of legality, can no longer be called crimes.
Even though Roy Bates wished to construct new
possibilities for state power, helped by an oldfashioned
idea about sovereignty backed by an even more ancient
form of government, the actual territory of Sealand
remains deserted. So when juxtaposing its sovereignty
against all other existing recognized states, Sealands
position also remains deserted as there is no real commu-
nity, no real political agenda, and no cultural value only
symbolic value.
Gilles Deleuze stated in Desert Islands that the
essence of the deserted island is imaginary and not actual,
mythological and not geographical. Sealands existence
as a sovereign state is kept alive in the imagination only,
and its constant reproduction of myth-value uploads it with
actuality and with presence in the contemporary world. To
the outside world, and to the political rulers of Sealand
itself, its continued existence turned this deserted island
into a model, a prototype of becoming an experimental
nation, an ImagiNation.
It is important to realize the impact of this word:
ImagiNation, here in backpackers style on some psyche-
delic shirts. Not only does it suggest that sovereignty is
linked to the terrain of the imaginary, but also that a place,
or a nation, is communicated through images.
Utopia, in its most general meaning, refers to a
hypothetical perfect society. Utopia has also been used
to describe actual communities attempting to create
such a perfect society. An utopia can be either idealistic
or practical, but the term has acquired strong connota-
tions of impossible perfection. We can say that most
utopias though have what Sealand lacks: an agenda; an
intention to create a better world, however futile this
intention might be vis--vis reality. To explain the symbol-
ic potential of nation like Sealand, we could say first that
Sealand and utopian places alike do not recognise the
idea of reason. To reason would aim for a logical explana-
tion of utopia, for a reduction of its potential, ultimately
losing imagination altogether in a boring exercise of prac-
ticalities and either/or decisions. If Sealand were a rea-
sonable construct, it would have built its statehood alto-
gether differently but most likely would be that it would-
nt exist at all.
Right. There is no reasonable explanation for
Sealands existence, and still, Sealand is. Here is also the
large gap for mistakes; imagination does not prerequire the
place to exist for real. Imagination prerequires the means
to install belief, and so, images of Sealand, the Imagi-
Nation, have disconnected themselves completely from
their host carrier. Imagination is the mental escape, that
Sealand tries to perform in the physical world. Sealand is
potentially wrong in this: its potential lies not just in a phys-
ical claim, but in the mental imagination one has with a
place like Sealand. Imagination is sovereignty.
Imaginary places and structures have a primordial
role in our culture, saturated with symbolic meaning.
According to the Bible, section Genesis, Chapter Eleven,
the Tower of Babel was a tower built by a united humanity
in order to reach the heavens. Another, slightly more
kitschy example is Atlantis. This lost island in the Atlantic
was first mentioned by Plato, who said that it was
destroyed by natural disasters about 9.000 years before
his own time. The latest re-discovery of Atlantis was on
November 14 of this year by an American architect.
Utopias, Atlantis, imaginary buildings and invisible cities all
are situated at a crossroads of the territorial and the fic-
tional; apparently there is something exciting about imag-
ining another space, another world. A Fifth World, perhaps.
This is a painting by Charles Demuth, centered around the
figure 5 and an influential painting to pop art. And this is
the flag of the Fifth World which merges Greenpeace with
the United Nations.
Believe it or not, but the Fifth World says it exists
and is taking over the master perspective from which the
First World countries in western society has been con-
structed. The Fourth World refers to ethnic, or otherwise
strongly tied groups not represented by a nation state, but
of a common origin and striving for a nation of their own.
Aboriginals, Palestinians, as well as the exiled government
of Tibet belong to the Fourth World. This Fourth World is
still somehow related to a vague idea of place and locality.
The Fifth World is the world of the micro-, or experimental
nation, a nation which lacks territory, population, and most
of all: recognition. This guy has embarked on a Fifth World
endeavour he is standing in his room and running his own
virtual nation on the Internet. Here are a few passports of
experimental nations and other borderline phenomena
what is apparent is that they all strive to be one of the
boys, to be in. Sealand is of course the protagonist of the
Fifth World, and in this context what exactly is a real and a
fake passport? And more than that: what is a fake fake
passport? Is a falsified passport of an unrecognized, or
fraud nation, then maybe no longer fake? Here we can
even employ the idea of falsification twice: falsification as
a philosophical concept and falsification in the sense of
forgery. The idea of falsification becomes a two-edged
affair, all in all recognizable in the context of Sealand.
But why would an experimental nation need pass-
ports at all for other than symbolic reasons?
The experimental nations search for credibility
moves it in exactly the opposite direction of its desired
freedom; the nation becomes imprisoned in power-based
images that have to bestow it with credibility. Through their
representation, experimental nations become amusing par-
odies of statehood, staging a symbolic play with the aid of
passports, stamps, coins and networks of non-existent
government bureaucracies. This is why the Fifth World is a
kind of multiple personality disorder of the real world; a
parallel personality that dreams to be someone else, some-
where else and in this dream, is completely serious.
Notice me! Notice me!, the Fifth World screams, and no
one cares the less. It doesnt seem to realize that its
strength is not in faking a political structure, faking a coun-
try, but rather in the symbolic meaning of a mental space
reflecting upon other world orders.
Sealand, protagonist of the Fifth World, has from a
design point of view really two scenarios to go. One is the
symbolic scenario despite its non-existence as a political
or historical entitie Sealand fulfills a role in collective
imagination, as a logo nation. Striving for real statehood will
eventually block every possibility of presenting an alterna-
tive to the nation state. By remaining a partially fake or
unrecognized surrogate-country or Ersatz-nation, a counter-
nation, Sealand can propose alternative ideas about state-
hood, and the world. These ideas can be played out in the
symbolic realm, an the visual and symbolic references accu-
mulate in Sealand like a christmas tree. Sealand becomes
the so-called floating signifier, the deserted island becomes
the starting point for an overload of iconographic experi-
ments and associations; from heraldry based on search
engines to Sealands web site as an information monument.
Coins based on the typology of the cd-rom. Data ruins. In
non-linear historical accounts, the incomparable is merged
together; from Ceaucescus presidential palace, to the ruins
of Delphi, Greece, from Mastermind to Versace, from
Google to the so-called GreyCards, credit cards for notori-
ous offshore banks operating in their island-based tax
havens; a universe of icons that emanate the aesthetics of
statehood, fed by the instable conditions of information
society. Search-based design. The advertising campaign
Mainport to Imagination proposes a new publicity strategy
for Sealand. A series of ads seeks to develop a political ide-
ology for Sealand where there is none. Sealands non-agen-
da in terms of its socio-political, cultural and historical val-
ues makes it very difficult to visualize what Sealand could
become or represent to specific global targeted audiences.
The proposals attempt to open-up a new international con-
text in which Sealand can be imagined to operate. These
proposals create fictive, but often subversive models that
could all equally become Sealand. Its multiple identities
make it completely illegible to let Sealand become branded
as a country. And why should it anyway? The different pro-
posals should rather disrupt our day-to-day reality and trans-
fer Sealands existence into our own day-to-day observation
of everyday politics. Here, Sealand exists beyond the binary
of good and bad and legal or illegal. The ambiguity and con-
tradictions of the different target groups and subject mat-
ters emphasize that Sealand is in fact lacking an ideology.
P.S.: What is the alternative to signal? Silence
not being noticed.
We live in a world where everything seems to
attempt at being noticed. Our lives are under surveillance.
Not many things can escape the combined all-seeing eye of
security satellites and tracking systems and even if we are
not already under observation, our daily routines draw a flaw-
less map of where we are, who we are, and what we do. Our
data path of mobile phone conversations, money with-
drawals, electronic payments and internet connections
makes our existence as moving targets evident; as evident
as an aircraft or merchant ship blinking on a radar screen.
When we finally go on holiday to enjoy, at last, pri-
vacy and disconnectedness, we have to report to local
authorities before going into the mountains. In case we
dont arrive at our destination in time, helicopters will start
searching in the near future, at our own cost. Where in
the world is a place where we can properly disappear?
After the attacks on the World Trade Center an
inevitable example Osama Bin Laden, the alleged terror-
ist mastermind, was addressing the civilized world from
inside a cave. The contrast could not have been more liter-
al and more striking; a skyscraper is brought down and the
perpetrator is hiding in a prehistoric shelter. This cave
immediately penetrated architectural debate; Rem
Koolhaas claimed that his now-cancelled hotel project for
Ian Schrader (together with Herzog & de Meuron) in New
York used the typology of the cave. Bin Laden was told to
have access, in his cave, to the communications facilities
of a hotel, especially television, phone and internet. This
while there was a frantic search for the hermit terrorist
leader hiding in his info-cave. A place was described which
is both invisible and connected. At the same time out of
reach of media exposure and surveillance systems, but
equipped with the tools needed to participate effectively in
information society. The contours emerge of an entity that
has all the capabilities to engage in the world, but cannot
be recognized as such by the world. A non-identity, a van-
ished identity.
The political meaning of Sealand would increase if
they would work on their own vanishing off the world map,
their invisibility. What we need are grey areas and unknown
terrains. If these territories want to constitute an alternative
(mind) space to existing (global) political rule (as their raison
dtre suggests), they need to become invisible entities,
stealth countries, that disappear from the map like the
stealth bomber disappears from a radar screen. The infody-
namics of the stealth bomber were designed to avoid radar
detection; the form of the plane is more related to the infor-
mation it produces than to its aerodynamics. The idea that
in an information society the appearance of things is at a
certain point no longer primarily visual but informational
literally the data path described earlier could be a key
notion in a more contemporary idea about identity. Sealand
could be constructed from trash, and from books, like in
these models. Sealand could be just a shadow, or a decep-
tive mirror, in which visual signs, and eventually Sealand
itself, disappear. Sealands initials become P.S.: Post
Scriptum, Principality of Sealand, and even dead end
streets will reference from now on this stealth country, that
enacts an alternative to the contemporary world order from
its illegal home base desert island, in complete and total
secrecy.
AMERIKA
fSergei Eisenstein i Charley Chaplin
Izgleda da je Bog uputio svoj bla-
goslov Americi tri puta: u sada{njosti u obliku prosperiteta; u pro{losti u obliku
slobode; i u budu}nosti u obliku jednakosti. Svaki od ovih blagoslova je uvek pod-
razumevao merenje SAD ar{inom svetskih razmera. Uprkos dugoj istoriji sagledava-
nja sebe kao nekog ko je udaljen od ostalog sveta, a pogotovu od Evrope, samoo-
dre|enje SAD je, u stvari, uvek ostajalo u okvirima celokupnog sveta. Ostatak sveta
je, za uzvrat, zadràvao SAD u ìì svog interesovanja, tokom skoro dvesta godina.
Problem sa Boìjim blagoslovima je u tome {to oni imaju svoju cenu, a cena
koju smo spremni da platimo uvek pretpostavlja postavljanje pitanja o sopstvenoj
pravednosti. Tako|e, svaki od blagoslova pra}en je protivre~nostima, i nikada nije
sasvim jasno da li su blagosloveni oni koji za sopstveni blagoslov pla}aju cenu.
Kre}u}i se od dana{njice ka sutra{njici, vreme je da jo{ jednom uzmemo u obzir
na{e blagoslove, procenimo na{e grehe i svedemo na{ bilans.
DANAS
Danas o kome govorim po~inje 1945. i zavr{ava se 1990. godine. U ovom periodu,
i samo u ovom periodu, SAD su predstavljale hegemonu silu na{eg svetskog siste-
ma. Uzrok te hegemonije je bio na{ prosperitet; posledica te hegemonije je bio na{
prosperitet; simbol te hegemonije je bio na{ prosperitet! [ta smo to uradili da uìva-
mo ovu jedinstvenu i retku privilegiju? Da li smo ro|eni veliki? Koliko je ta ve-
li~ina na{a zasluga? Da li nam je ona nametnuta?
Dana{njica o kojoj govorim po~ela je 1945. godine. Svet je upravo iza{ao iz du-
gog i stra{nog rata. Du` celog, velikog podru~ja pogo|enog ovim ratom dogodilo se
ogromno pusto{enje ljudskih ìvota i materijalnih resursa koji su predstavljali osno-
vu proizvodnje. Jedina zna~ajna industrijska zona ~ija je oprema i nacionalna infra-
struktura ostala netaknuta bila je Severna Amerika. Fabrike u SAD ne samo da nisu
bile bombardovane, ve} su postigle nove nivoe efikasnosti zahvaljuju}i ratnom pla-
niranju i mobilizaciji. Kako su SAD u{le u rat sa proizvodnom ma{inerijom koja je (u
najmanju ruku) bila ravna sa svim ostalima u svetu, ratna razaranja koja su pretr-
pele ma{inerije svih ostalih otvorila su ogroman
jaz u proizvodnim kapacitetima i efikasnosti.
Upravo je ovaj jaz stvorio u narednih dvadeset-pet
godina mogu}nosti procvata preduze} iz SAD kao
AMERIKA I SVET:DANAS,
JUÊ I
AMERIKA I SVET:SUTRA
Imanuel Volerstin
1
1 Ovaj tekst predstavlja skra}enu verziju eseja
America and the Wrold: Today, Yesterday, and
Tomorrow objavljenog u Imannuel
Wallerstein, jter |iberc|ism, The New Press,
New York, 1995.
nikada do tada. I upravo je on obezbedio kao jedini put procvata ovih preduze}a
zna~ajan porast realnih nadnica radnika u njima. A ba{ je ovaj porast prera~unat
u posedovanje ku}a, automobil i ku}nih potrep{tina, zajedno sa velikim {irenjem
obrazovnih mogu}nosti (naro~ito visoko{kolske spreme) to {to je sa~injavalo pro-
speritet koji su uìvali Amerikanci i koji je zapanjio ostali svet.
Prosperitet predstavlja, pre svega, mcucncst, mogu}nost da se uìva, da se
stvara, da se raspodeljuje. Me|utim, prosperitet je tako|e i teret, a prvi teret koji na-
me}e prosperitet je pritisak da se on odrì. SAD su bile prosperitetne i trudile su se
da odrè taj prosperitet. [ta je, u tom smislu, bilo potrebno SAD? Gledano iz perspek-
tive godina neposredno posle 1945, SAD su bile potrebne tri stvari: mu{terije za nji-
hov ogromni industrijski kompleks, takav svetski poredak koji }e omogu}iti trgova-
nje sa najmanjim tro{kovima i jemstva da se proizvodni proces ne}e prekinuti. îni-
lo se, 1945. godine, da nijedna od pomenute tri stvari nije bila lako ostvariva. SAD su
po~ele, sa mnogo manje oklevanja no {to se o~ekivalo, da ~ine ono {to je bilo nu`no
za eliminaciju pomenute pretnje njihovom prosperitetu i nadanjima da }e se on
uve}ati. SAD su verovale u sebe i u svoju ispravnost, nastoje}i da sluè svetu i da ga
predvode na na~in koji smtrale pravednim i mudrim. Na taj na~in, SAD su nai{le na
odobravanje mnogih, ali su zato i navukle gnev drugih. Uvre|ene tu|im gnevom i
zagrejane odobravanjima, bile su prisiljene da slede put koji su zacrtale i za koji su
bile uverene da je ispravan.
U SAD postoji sklonost da se na posleratni period gleda kao na period koga
obeleàvaju ~etiri velika postignu}a, za koje se smatra da u velikoj meri predstavlja-
ju na{e zasluge. Prvo postignu}e se sastoji u rekonstruisanju opusto{enog Evroazij-
skog kontinenta i njegovom ponovnom priklju~enju u neprekidnu prizvodnu aktiv-
nost svetske privrede. Drugo je odràvanje mira unutar svetskog sistema, uz isto-
vremenu prevenciju nuklearnog rata i vojne agresije. Tre}e se, u najve}oj meri, sa-
stoji u mirnom procesu dekolonizacije, pra}enom zna~ajnom pomo}i za ekonomski
razvoj. êtvrto je integracija ameri~ke radni~ke klase u ekonomsko blagostanje i pu-
nu politi~ku participaciju, uz okon~anje rasne segregacije i diskriminacije u SAD.
Stoga se moè re}i da je ovaj vek bio zaista ameri~ki vek. Sva pomenuta postignu-
}a su bila stvarna, ali je svako od njih nosilo i sopstvenu cenu i neo~ekivane posledi-
ce. Ta~an bilans je daleko sloèniji u moralnom i analiti~kom smislu nego {to smo to
spremni da priznamo
Nesumljivo je ta~no da su SAD nastojale da pomognu rekonstrukciju evroa-
zijskog kontinenta. One su ponudile neposrednu pomo} 1945. godine, kolektivno
kroz UNRRA i samostalno kroz CARE pakete. Uskoro su preduzele jo{ zna~ajnije, du-
goro~ne mere, naro~ito kroz Mar{alov plan. Veliki deo novca i politi~ke energije je
investiran izme|u 1945. i 1960. godine u ovu rekonstrukciju zapadne Evrope i Japa-
na. Ciljevi tih investicija bili su jasni: da se ponovo izgrade razorene fabrike i infra-
struktura, da se ponovo uspostavi funkcionisanje trì{nih sistema sa stabilnim va-
lutama, dobro integrisanim u me|unarodnu podelu rada, i da se obezbede povoljne
{anse za zapo{ljavanje. SAD se nisu ni ograni~avale na direktnu ekonomsku pomo}.
One su nastojale da ohrabre stvaranje unutarevropskih struktura koje bi spre~ile
222 _ PRELOM broj 6/7 _ AMERIKA
ponovno javljanje pro-
tekcionisti~kih barijera
poznatih iz me|uratnog
perioda. Svakako, to nije
bio ~ist altruizam. SAD je
bio potreban zna~ajan
sektor stranih mu{terija
za svoja proizvodna pred-
uze}a ukoliko su namera-
vale da proizvode efika-
sno i profitabilno. Ponov-
na izgradnja zapadne
Evrope i Japana upravo je
bila neophodna osnova
za to. Uz ovo, SAD-u s bili
potrebni pouzdani save-
znici koji bi uvaàvali nji-
hove politi~ke namere
unutar svetske arene, a
zapadnoevropske dràve
i Japan bile su najizgled-
nije zemlje za preuzima-
nje takve uloge. Ovaj sa-
vez je bio institucionali-
zovan ne samo u formi
NATO-a i ameri~ko-ja-
panskog odbrambenog
sporazuma, ve} jo{ vi{e
kroz tesnu politi~ku koor-
dinaciju tih dràva pod
liderstvom SAD. Ukup-
ni rezultat se sastojao u tome, barem u po~etku, da su najva`nije odluke u
me|unarodnom ìvotu dono{ene u Va{ingtonu, uz prete`no bezrezervni prista-
nak i podr{ku odre|enog broja mo}nih dràva-klijenata.
Jedina ozbiljna prepreka koju su SAD videle u svetskoj politi~koj areni bio je
SSSR, za koji se ~inilo da teì politi~kim ciljevima vrlo razli~itim, pa ~ak i suprotnim
od onih SAD. SSSR je istovrmeno predstavljao jedinu drugu zna~ajnu vojnu silu u
svetu posle 1945. godine, kao i politi~ki centar globalnog komunisti~kog pokreta, na-
vodno posve}enog svetskoj revoluciji. Kada raspravljamo o odnosima SAD i SSSR u
posleratnom periodu obi~no koristimo dve klju~ne re~i kao izraz politike SAD: lcn-
jerencijc nc c|ti i strcteijc izc|cvcnjc. Realno gledaju}i, iako izgleda da to nije ta-
ko, Jalta i izolovanje nisu bile dve odvojene, a jo{ manje suprotne politike. One su
predstavljale jednu te istu stvar. Sporazum se sastojao u izolovanju. Kao i mnogi
Imanuel Volerstin _ AMERIKA I SVET: DANAS, JUÊ I SUTRA _ 223
sporazumi i ovaj je bio ponu|en od strane ja~eg (SAD) slabijem (SSSR) i obostrano je
prihva}en jer je sluìo njihovim zajedni~kim interesima. Rat se zavr{io tako {to su
sovjetske trupe okupirale isto~ni deo Evrope, a ameri~ke zapadni. Granica se prosti-
rala du` reke Elbe ili linijom od [}e}ina do Trsta, {to je êr~il nazvao, 1946. godine,
gvozdena zavesa. Povr{no gledano, sporazum je samo obezbe|ivao vojni stctus
quc i mir u Evropi, uz to da su SAD i SSSR bili slobodni da organizuju unutar svojih
zona politi~ke aran`mane kakvi su im odgovarali. Ovaj vojni stctus quc nazvali
ga Jalta ili izolovanje bio je krajnje savesno po{tovan od obe strane u periodu od
1945. do 1990. godine. Jednog dana je ovo nazvano Veliki ameri~ki mir i posma-
trano je uz nostalgiju kao jedno zlatno doba.
Ovaj sporazum je ipak uklju~ivao tri kodicila o kojima se manje raspravljalo.
Prvi kodicil se odnosio na funkcionisanje svetske privrede. Sovjetska zona nije treba-
lo niti da traì, niti da primi pomo} SAD za rekonstrukciju. Njoj je dozvoljeno, a u
stvari zahtevano da se povu~e u jednu kvaziautarhi~nu {koljku. SAD su time ostva-
rivale nekoliko prednosti. Tro{kovi rekonstrukcije sovjetske zone su pretili da budu
ogromni, a SAD su ve} bile dovoljno optere}ene pomaù}i zapadnu Evropu i Japan.
Uz to, nije bilo jasno da bi i rekonstruisan SSSR (i Kina) mogli neposredno da obezbe-
de zna~ajno trì{te za izvoz iz SAD u svakom slu~aju ni pribli`no onom koji su za-
padna Evropa i Japan mogli da budu. Kratkoro~no, Jalta je predstavljala ~istu eko-
nomsku dobit za SAD. Drugi kodicil se odnosio na ideolo{ku arenu. Svakoj od strana
bilo je dozvoljeno, a u stvari naloèno, da diè graju uzajamnog osu|ivanja. Bor-
ba izme|u takozvanog komunisti~kog i takozvanog slobodnog sveta omogu}avala
je strogu unutra{nju kontrolu unutar svakog bloka: antikomunisti~ki makartizam
na Zapadu i {pijunski procesi i ~istke na Istoku. Ono {to se stvarno kontrolisalo i na
Zapadu i na Istoku bila je levica, u smislu svih onih elemenata koji su èleli da do-
vedu u pitanje postoje}i svetski poredak, odnosno kapitalisti~ku svetsku privredu
koja je oìvljavala i cvetala pod hegmonijom SAD u dosluhu sa onim {to se moglo
nazvati njenim subimperijalisti~kim agentom, to jest SSSR. Tre}i kodicil se odnosio
Robert Altman, Nashville, 1975
na to da ni{ta {to se doga|a u izvanevropskom svetu {to }e kasnije biti nazvano
Tre}i svet, a zatim i Jug ne sme da dovede u pitanje Veliki ameri~ki mir u Evro-
pi i njegovu institucionalnu podlogu, doktrinu Jalta-izolovanja. Svaka od strana se
zaklela na ovo i u krajnjoj liniji se toga i pridràvala. Me|utim, ovaj kodicil je bilo
te{ko tuma~iti, a ispostavilo se da ga je jo{ teè sprovoditi.
Godine 1945, SAD nisu o~ekivale da }e Tre}i svet biti tako buran kako se ispo-
stavilo da je postao. SAD su prilazile problemima Tre}eg sveta sa vilsonovskog gle-
di{ta, ali labavo. One su zastupale pravo samostalnosti nacija, kao i {to su bile za po-
bolj{anje njihovog ekonomskog poloàja. Me|utim, nisu smatrale da su ta pitanja
urgentna. (Niti je, uprkos retorici, to smatrao SSSR.) Generalno, SAD su davale prio-
ritet svojim odnosima sa SSSR i sa zapadnom Evropom. Godine 1945. evropske
dràve su jo{ uvek bile kolonijalne sile u Africi, dobrom delu Azije i na Karibima, i
odlu~ne da prate bilo kakve promene u sopstvenom ritmu i u sopstvenom stilu. Sto-
ga su bile mnogo manje spremne da podrè SAD u kolonijalnoj sferi nego u ostalim
arenama, pa ~ak i u njihovim unutra{njim stvarima. (Treba primetiti da je SSSR
imao sli~ne probleme sa zapadnoevropskim komunisti~kim partijama.) Evropsko
razvla~enje i sovjetsko oklevanje zna~ilo je da se po~etna pozicija SAD sastojala u
minimalnom me{anju u teku}e politi~ke borbe u Tre}em svetu. Me|utim, ispostavi-
lo se da je zapadna Evropa politi~ki daleko slabija u kolonijalnom svetu nego {to se
to pretpostavljalo, a SSSR je bio primoran na mnogo aktivniju ulogu nego {to se na-
dao, zbog pritiska da bude dosledan svojoj lenjinisti~koj ideolo{koj retorici. Stoga su
i SAD bile primorane na aktivniju ulogu. Predsednik Truman je proklamovao êti-
ri ta~ke doktrinu pomo}i za ekonomski razvoj. SAD su zapo~ele lagani pritisak na
zapadnoevropske dràve da ubrzaju proces dekolonizacije i da prihvate punu poli-
ti~ku nezavisnost kao njegov legitimni ishod. Uz to, SAD su po~ele da podràvaju
umerene nacionalisti~ke vo|e. Jedan umereni nacionalisti~ki pokret je bi onaj
koji je, traè}i politi~ku nezavisnost, bio spreman da prihvati (~ak i da pro{iri) sop-
stvenu integraciju u proizvodne procese svetske privrede, uklju~uju}i i mogu}nosti
transnacionalnog ulaganja.
Kona~no, ni doma}i front nije bio zapostavljen. Danas ~esto zaboravljamo
koliko su SAD bile proète konfliktima tokom 1930-ih godina. U to vreme bili smo
zaokupljeni razvijenom i prekornom raspravom povodom na{e uloge u svetskim
de{avanjima: izolacionizam vs intervencionizam. Tako|e je postojala akutna kla-
sna borba izme|u kapitala i rada. Ratne godine su bile period socijalnog primirja,
ali su se mnogi pla{ili ponovnog javljanja dru{tvenih sukoba u SAD sa
okon~anjem rata. Za vrlo kratko vreme, SAD su uspele da dovedu svoju ku}u u red.
Do 1960-ih godina, ~inilo se da SAD postiù svoje ciljeve sa zavidnim uspehom.
Novi prosperitet je bio vidljiv. Predgra|a su cvetala. Ustanove za visoko obrazova-
nje i zdravstvenu za{titu su se namnoìle u ogromnom broju. Konstruisana je jed-
na zaista nacionalna putna i vazdu{na mreà. Zapadna Evropa i Japan su stali na
sopstvene noge. SSSR je bio dobro izolovan. Radni~ki pokret u SAD, o~i{}en od svog
levog krila, postao je priznati deo va{ingtonskog establi{menta. A 1960. godina je
bila godina Afrike u kojoj je {esnaest afri~kih dràva koje su ranije bile kolonije
~etiri evropske dràve proglasilo svoju nezavisnost i u{lo u Ujedinjene nacije. Izbor
Dòna Kenedija za predsednika iste godine izgledao je kao apoteoza nove ame-
ri~ke stvarnosti. Mo} je pre{la, kako je on to rekao, na novu generaciju ro|enu u
ovom veku i koja je, stoga, kako je on to implicirao, bila potpuno oslobo|ena sta-
rih oklevanja i neadekvatnosti, potpuno predana svetu stalnog prosperiteta i,
pretpostavljeno, sve ve}e slobode.
Upravo je u ovoj ta~ki postala jasna cena prosperiteta, njegove neo~ekivane
posledice su po~ele da se ose}aju, a njegove institucionalne strukture su po~ele, ako
ne da se uru{avaju, onda barem da podrhtavaju, ~ak i da se ljuljaju. Zajedno sa pro-
speritetom SAD, pa ~ak i prosperitetom ostalog sveta javila se svest o rastu}em jazu,
u me|unarodnim razmerama kao i unutar SAD, izme|u bogatih i siroma{nih,
izme|u centra i periferije, izme|u integrisanih i deprivisanih. Tokom 1960-ih godi-
na, jaz je bio samo relativan, a tokom 1970-ih, i jo{ vi{e tokom 1980-ih, postao je ap-
solutan. Ali i samo relativni jaz, a naro~ito on, zna~io je nevolju koja je postala svet-
ski prisutna.
Nevolje u zapadnoj Evropi i Japanu na prvi pogled su se ~inile naivnim. Do
1960-ih, ove zemlje su hvatale priklju~ak sa SAD, na prvom mestu u produktiv-
nosti, a zatim, uz odre|eno zaostajanje, i u ìvotnom standardu. Do 1980-ih, one
su prevazi{le SAD u produktivnosti i izjedna~ile se sa SAD u nivou ìvotnog stan-
darda. Reklo bi se da je u pitanju bio jednan naivni oblik nevolje, s obzirom da u
toku bila tiha forma odbacivanja hegemonije SAD, koja je postajala sve efikasnija
upravo zato {to je bila tiha i imala sigurnu budu}nost. Svakako, na{i saveznici su
bili sputani njihovom zahvalno{}u; ipak, malo po malo, oni su se trudili da se oslo-
bode svog politi~kog tutorstva ne bi li zauzeli svoje posebne uloge unutar svet-
skog sistema. SAD su morale da koriste svu svoju institucionalnu i ideolo{ku sna-
gu da bi dràle svoje saveznike u {ahu, {to im je delimi~no i polazilo za rukom sve
do kraja 1980-ih godina. Drugde su, me|utim, pobune bile manje naivne.
Ve}ina ljudi u isto~noevropskim zemljama, kako na levici tako i na desnici, odbi-
jala je da prihvati legitimitet dogovora na Jalti. Po~etna strogost hladnoratovske
ideologije nije mogla da se odrì, ni u SAD niti u SSSR. Senat SAD je osudio Makar-
tija 1954. godine, a Hru{~ov je na XX kongresu CKSS razotkrio i osudio Staljinove
zlo~ine.
Ispostavilo se da su upravo doga|aji u Tre}em svetu bili najvi{e van kontro-
le i to od samog po~etka. Staljin je vr{io pritisak na kineske komuniste da postignu
sporazum sa Koumintangom, a oni su ga ignorisali i umar{irali u [angaj 1949. godi-
ne. Stvarnu brigu za SAD nije predstavljalo to {to bi Kina postala sovjetska marione-
ta, ve} upravo {to ona to nije postala. Strah se pokazao opravdanim. U roku od godi-
nu dana, vojne snage SAD su se na{le u jednog dugoj, skupoj vojnoj operaciji u Ko-
reji samo da bi o~uvali stcus quc. Mlaki scenario za Bliski istok konzervativne
arapske dràve plus Izrael, sve pouzdano pro-zapadne bio je uzburkan pojavom
Nasera i naserizma, koji }e odzvanjati u raznim oblicima od severne Afrike do Iraka.
A u Latinskoj Americi je dugoprisutno politi~ko previranje dobilo novu radikalniju
formu dolaskom Kastra na vlast na Kubi.
Premda su sve ove pobune u Tre}em svetu bile u stvari primarno uperene ne
protiv SSSR, ve} protiv SAD (za razliku od onih u isto~noj Evropi), SAD su se ose}ale
nesuptane da interveni{u i one su to ~inile vrlo energi~no. Ako pogledamo bilans to-
kom ovih ~etrdeset-pet godina moèmo re}i da su na vojnom planu SAD ne{to dobi-
le i ne{to izgubile, {to se tako|e moè re}i i za politi~ki plan. Glavna snaga SAD leàla
je na ekonomskom planu, u njihovoj mo}i da kazne dràve koje su smatrale neprija-
teljskim (Vijetnam, Kuba, Nikaragva). Ono {to mi se ~ini krucijalnim je da je u svim
ovim de{avanjima SSSR igrao marginalnu ulogu. S jedne strane, pokreti u Tre}em
svetu su bili usmereni na suprotstavljanje ameri~kom svetskom poretku, a SSSR je
sa~injavao deo tog poretka. S druge strane, iako su ih ove pobune prisilile da poklone
mnogo vi{e vojne i politi~ke pa`nje Tre}em svetu nego {to je to iko pretpostavljao
1945. godine, ~injenica je da ni jedan od ovih pokreta uzet za sebe, pa ~ak ni svi oni za-
jedno, nisu bili u stanju da rasture Veliki ameri~ki mir ili da neposredno ugroze
ameri~ki prosperitet. Uprkos tome, cena koju su SAD pla}ale postajala sve ve}a i ve}a.
Uz sve to, postojala i cena koju je trebalo platiti na unutra{njem planu. Naj-
spektakularniji slu~aj pla}anja cene za odràvanje mira u Tre}em svetu bio je rat u
Vijetnamu. Tro{kovi u smislu ìvota kao i u smislu finansijske stabilnosti vlade bili
su visoki. Me|utim, u krajnjoj liniji, najve}i tro{ak i{ao je na ra~un legitimiteta
dràve. Afera Votergejt nikada ne bi naterala nekog predsednika na ostavku da on
ve} nije bio ugroèn ratom u Vijetnamu. Tako|e je postojao tro{ak relativne depri-
vacije. Upravo su integracija sindikata u politi~ki establi{ment, okon~anje rasne se-
gregacije, kao i stvarni porast prihoda kvalifikovanih radnika i srednjih klasa to {to
je istaklo stepen u kojem su oni bili deprivisani. SAD su uznapredovale od situacije
pre 1945. godine, kada je samo manji deo populacije bio prosperitetan, do one posle
1945. godine kada se ve}ina ose}ala prosperitetnom ili u najmanju ruku umereno
prosperitetnom. Ovo je predstavljalo inicijalnu kapislu akcije za deprivisane, akciju
koja je poprimila nove oblike svesti najupadljivije svesti crne populacije, svesti
èna, a kasnije i ostalih manjinskih grupa.
Godine 1968, svi ovi izazovi su se stopili u jedan veliki: protivljenje ame-
ri~kom inperijalizmu, protivljenje sovjetskom subimperijalizmu i njegovom doslu-
hu sa SAD, protivljenje integraciji pokreta tradicionalne levice unutar sistema koji je
sveo njihovu pretpostavljenu opozicionarnost na sau~esni{tvo, protivljenje is-
klju~enju potla~enih manjinskih slojeva i èna ({to se zatim pro{irilo na razne dru-
ge grpacije hendikepirane, homoseksualce, domoroda~ko stanovni{tvo, itd.). Eks-
plozija koja se dogodila na svetskom nivou 1968. godine u SAD i zapadnoj Evropi,
u êhoslova~koj i Kini, u Meksiku i Indiji trajala je manje-vi{e tri godine, sve dok
nisu te zapaljive situacije stavljene pod kontrolu snaga koje su se starale o odràva-
nju svestskog sistema. Poàr je sveden na uàrene opiljke, ali su tokom toga te{ko
o{te}eni nose}i stubovi ideologije Velikog ameri~kog mira. Bilo je samo pitanje
vremena kada }e se taj mir okon~ati.
Poreklo Velikog ameri~kog mira je bilo u ameri~koj ekonomskoj snazi. Na-
grada za njega se nalazila u amri~kom prosperitetu. Njegovo uru{avanje se sada sa-
stojalo u ameri~kom uspehu. Po~ev{i pribli`no od 1967. godine rekonstrukcija zapad-
ne Evrope i Japana je dostigla ta~ku kada su ove zemlje mogle da se mere sa SAD. Uz
to, op{ta svetska proizvodnja je po~ela da dugoro~no opada unutar svetske privrede.
Od 1967. do 1990. godine, SAD su se se trudile da zaustave tu plimu sunovrata, ali se
posle dvadesetak godina pokazalo da su napori za to postali preveliki. Postojala su
dva na~ina zaustavljanja te tendencije. Jedan je bio skromno drànje Niksona, For-
da i Kartera. Taj se sapleo na Iranu. Drugi je bio la`ni ma~izam Regana i Bu{a. On se
sapleo na Iraku. Opcija skromnog drànja ugroène hegemonije SAD je imala tri
glavna nose}a stuba: trilateralizam, poskupljenje nafte oformljavanjem OPEC i post-
vijetnamski sindrom. Trilateralizam je bio poku{aj da se spre~i da zapadna Evropa i
Japan postignu politi~ku autonomiju tako {to }e im se ponuditi status manjinskog
partnera u odlu~ivanju. Trilateralizam je uspeo u meri u kojoj je uspeo da predupredi
svako zna~ajnije razmimoilaènje zemalja OECD po pitanjima vojne politike, poli-
ti~ke strategije i finansijskih aran`mana. Zapadnoevropljani i Japanci su formalno
nastavili da po{tuju vo|stvo SAD. Ali u stvarnosti i bez retorike, oni su nastavili da
neprekidno popravljaju svoje relativne pozicije u svetu proizvodnje, znaju}i da }e se
hegemona pozicija SAD kad-tad uru{iti zbog nedovoljne ekonomske osnove.
Rast cena nafte nastankom OPEC pod vo|stvom glavnih agenata SAD po tom
pitanju (Saudijske Arabije i iranskog [aha) je bio prvenstveno stvoren da preto~i
vi{ak svetskog kaptala u jedan centralni fond koji bi se zatim ponovo vra}ao Tre}em
svetu i socijalisti~kim zemljama najvi{e kroz dràvne zajmove, omogu}uju}i tako
njihovu kratkoro~nu stabilnost i ve{ta~ki odràvaju}i svetsko trì{te za potrebe in-
dustrijske proizvodnje. Druga prednost rasta cena nafte pomo}u OPEC se sastojala u
tome da stvori ve}e probleme zapadnoj Evropi i Japanu nego SAD i da tako uspori
njihovu kompetitivnost. Tre}a prednost je bila da se kroz rast inflacije u zemljama
OPEC, ali naro~ito u SAD, smanje realne nadnice. Tokom 1970-ih, rast cena nafte po-
mo}u OPEC imao je èljeni efekat na svetsku privredu: zaista je delovao na uspora-
vanje nestajanja ekonomske prednosti SAD.
Tre}i aspekt opcije skromnog drànja bio je post-vijetnamski sindrom koje
nije bio reakcija protiv Niksona, ve} upravo ispunjenje njegove strategije: otvaranje
prema Kini i povla~enje iz Indokine, {to je bilo nu`no pra}eno Klarkovim amandma-
nom o Angoli i zakasnelim uskra}ivanjem podr{ke Somozi u Nikaragvi i {ahu u Ira-
nu. âk je i sovjetska invazija na Avganistan pomogla razvoj ovakve situacije, one-
mogu}uju}i SSSR da stekne prednost u islamskom svetu i daju}i SAD izgovor da jo{
jednom otvori ideolo{ku vatru na klonulu zapadnu Evropu.
Nashville
Ono na {ta SAD nisu ra~unale je to {to je pokret ajatolaha Homeinija bio pot-
puno druga~ije vrste od onih za nacionalno oslobo|enje u Tre}em svetu kakvi su bi-
li poznati iz posleratnog perioda. Kineska komunisti~ka partija i Vijetmin, naserov-
ci i alìrski FLN, kubanski Pokret 26. jul i MPLA iz Angole svi oni su bili suprot-
stavljeni ameri~koj hegemoniji i postoje}em svetskom sistemu, ali su ostajali unu-
tar bazi~nih okvira osamnaestovekovnog prosvetiteljskog We|tcnschcuun-a. Oni
su bili protiv sistema, ali su tako|e i pripadali tom sistemu. Zato su svi oni kada bi
kona~no do{li na vlast mogli da budu inkorporisani bez mnogo napora u trajne
strukture sistema. Homeini uop{te nije bio takav. SAD nisu znale kako da se nose sa
tako fundamentalnom drugo{}u, {to je bio razlog za{to je Homeini mogao da ih ta-
ko duboko ponizi i da sabotira njihovu hegemoniju daleko efikasnije od {ezdeseto-
sma{ke svetske revolucije nove levice i deprivisanih. Homeini je sru{io Kartera i
skromno drànje.
SAD su odigrale na svoju poslednju kartu Reganov la`ni ma~izam. Re-
gan je govorio da je Homeini manji neprijatelj od Kartera (i implicitno, Niksona i For-
da). Re{enje se sastojalo u tome da se napumpa sila u Tre}em svetu invazijom Gra-
nade, bombardovanjem Libije i kona~nim svrgavanjem na{eg odmetnutog agenta
u Panami, Norijege. Na unutra{njem planu, to je zna~ilo smanjenje realnih nadnica
ne inflacijom ve} rastom mo}i sindikata (po~ev{i od {trajka kontrolora va`du{nog
saobra}aja), preraspodelu nacionalnog dohotka bogatima i akutnu recesiju koja je
primorala mnoge ljude sa srednjim prihodima da prihvate slabije pla}ene poslove.
Dogodilo se suo~avanje sa du`ni~kom krizom unutar svetske ekonomije (direktnom
posledicom smicalice sa rastom cena nafte kroz OPEC), angaòvanje na militantnom
kejnzijanizmu u SAD prodajom ameri~kog nasledstva na{im saveznicima putem
ogromnog zaduènja koji je dugoro~no zna~io deflaciju ameri~ke valute i, naravno,
denunciranje Imperije Zla.
Ronald Regan je verovao da je zapla{io SSSR, na osnovu toga {to se pojavio
Gorba~ov. Me|utim, Gorba~ov se pojavio u SSSR, zato {to je Ronald Regan pokazao
da SAD vi{e nisu dovoljno sna`ne da odrè svoj specijalni sporazum sa SSSR. SSSR je
sada bio prinu|en da se sam snalazi, a ostavljen sam sebi bez hladnoratovskog spo-
razuma on je bio u o~ajno lo{em stanju. Njegova privreda, koja je mogla da drì gla-
vu iznad vode, pa ~ak i da postigne zna~ajan rast tokom velike ekspanzije svetske
privrede tokom 1950-ih i 1960-ih, bila je suvi{e nefleksibilno strukturisana da bi
iza{la na kraj sa velikom stagnacijom 1970-ih i 1980-ih. Gorba~ov je sprovodio jedi-
nu politiku koja je dostupna SSSR (bolje re}i Rusiji) ukoliko je hteo da ostane zna~aj-
na sila u dvadeset-prvom veku. On je morao da prekine oticanje sovjetskih sredsta-
va na odràvanje njegove pseudoimperije, {to je zna~ilo unilateralno razoruàvanje
i napu{tanje isto~ne Evrope. Ono gde je bio neuspe{an je unutra{nja borba sa novo-
naraslim nacionalizmima.
ûdo koje se dogodilo 1989. godine bilo je bez sumnje blagoslov narodima
isto~ne i centralne Evrope, uklju~uju}i i one koji su se nalazili unutar SSSR. Ipak,
ono nije bilo blagoslov za SAD. SAD nisu dobile hladni rat ve} su ga izgubile, stoga
{to on nije bio partija u kojoj je trebalo pobediti, ve} jedan menuet koga je trebalo
otplesati. Zavr{etak hladnog rata je u stvari uklonio poslednji zna~ajni rekvizit
ameri~ke hegemonije i prosperiteta SAD: sovjetski {tit.
Sve to je rezultiralo Irakom i krizom u Persijskom zalivu. Za{to je Irak izabrao
ba{ ovaj trenutak da izvr{i inavziju na Kuvajt? Neposredni motiv za to je, ~ini se,
svr{eno jasan. Irak je, kao i stotine drugih zemalja, bio pogo|en katastrofalnim po-
sledicama naftne OPEC smicalice i du`ni~ke krize koja je usledila. U slu~aju Iraka,
ovo je bilo naro~ito pogor{ano skupim i uzaludnim ratom protiv Irana u kome je Irak
podstaknut jednom koalicijom, manje ~udnom no {to to izgleda, SAD, Francuske, Sa-
udijske Arabije i SSSR, ~ija je namera bila da sputa snagu Homeinijevog Irana. Irak
je 1990. godine bio odlu~an da ne potone, a uspostavljanje kontrole nad kuvajtskim
naftnim prihodima se ~inilo kao dobro re{enje za likvidiranje velikog dela njegovog
svetskog duga. Ali kako se Sadam Husein usudio na ovakav potez? Ne verujem da je
njegova ra~unica bila pogre{na. On je igrao vc bcnque. Krucijalni element u ira~kim
kalkulacijama, pored procene stanja u odnosima SAD/SSSR i regionalnog sukoba Iz-
rael/PLO, bio je taj da }e SAD izgubiti u svakom slu~aju. Ukoliko SAD ne preduzmu
ni{ta povodom invazije, Sadam Husein je mogao da postane Bizmark arapskog
sveta. A ukoliko bi SAD odgovorile, {to se i dogodilo, stvaraju}i vojnu koaliciju pro-
tiv Iraka oslonjenu na direktnu upotrebu ameri~kih trupa, Sadam Husein je mogao
da ne uspe, ali SAD nisu mogle da pobede (zato je ova igra bila vc bcnque). Irak je u
vojnom pogledu katastrofalno izgubio, a puno i u broju `rtava i razaranju njegove
infrastrukture. S druge strane, bilo je prerano suditi da je i politi~ki izgubio.
SAD su dokazale svetu da su zaista najmo}nija vojna sila. Ipak, treba primetiti
da su prvi put posle 1945. godine bile pozvane da potvrde ovu ~injenicu jednim ~inom
direktne vojne provokacije. Pobediti u takvim okolnostima je ve} zna~ilo delimi~no
izgubiti, jer ukoliko se jedan izaziva~ usudio da to uradi, neki drugi obazriviji je mo-
gao da po~ne ozbiljnije da se priprema. Demonstracija ameri~ke vojne snage je ista-
kla ekonomsku slabost SAD. Svuda je bilo prime}eno da je ameri~ka ratna kampanja
bila finansirana od strane drugih, budu}i da same SAD nisu mogle da je plate. Na taj
na~in, SAD su bu~no objavile da preuzimaju ulogu svetskog diplomatskog brokera.
Me|utim, one su tu ulogu dobile ne kao po{tovane stare{ine, ve} kao svojevrsni
dìn koji ma{e velikim {tapom, ali ima staklene noge u ekonomskom pogledu.
Krize u Iranu 1980. i u Iraku 1990, bile su sasvim razli~ite. One su predstavlja-
le dva alternativna modela reakcija u Tre}em svetu na Veliki ameri~ki mir. Iran-
ska reakcija je koristila put temeljnog protivljenja Zapadnim vrednostima. Ira~ka re-
akcija je, pak, bila sasvim druga~ija. Ona je bila vojna i predstavljala je poku{aj da se
konstitui{u velike dràve u Tre}em svetu koje bi imale dovoljnu vojnu snagu da na-
metnu jedan novi rcppcrt Je jcrces izme|u Severa i Juga. Ove reakcije predstavljaju
dva lica budu}nosti.
Vrhunac ameri~kog prosperiteta je pro{ao. Kulise se demontiraju, a bina se
ru{i. Kako oceniti eru amri~ke hegemonije od 1945. do 1990. godine? S jedne strane,
ona je bila vreme Velikog ameri~kog mira i era velikog materijalnog prosperiteta.
Ona je bila, prema komparativnim istorijskim standardima, era tolerancije, u naj-
manju ruku za ve}inu, uprkos mnogim sukobima, bez obzira na njihov oblik. Ipak,
ona je bila izgra|ena na suvi{e velikom broju deprivacija da bi mogla da preìvi. Sa-
da ulazimo u ameri~ku budu}nost, ali ne moèmo znati kakvu, ukoliko se ne osvr-
nemo unazad i pogledamo u ameri~ku pro{lost.
JUÊ
Zapo~e}u pri~u o ameri~koj pro{losti u neku ruku nekonvencionalno 1791. godinom,
na temelju dva zna~ajna doga|aja: izglasavanjem cve|je c prcvimc ccverc i
rcJcninc i priklju~enjem Republike Vermont Savezu.
Nema ve}eg simbola niti konkretnijeg osnova ameri~ke slobode od cve|je c
prcvimc ccverc i rcJcninc. Slavimo je s punim pravom, ali imamo obi~aj da zabo-
ravljamo kako je ona usvojena tek 1791. godine, u obliku prvih deset amadmana
Ustavu. To jest, treba primetiti da se ove klauzule nisu nalazile u originalnom Usta-
vu, kakav je napisan 1787. godine. Ovo je stoga {to je postojalo jako protivljenje. Ono
{to je va`no jeste to da je ameri~ka posve}enost osnovnim ljudskim pravima bila
daleko od samoo~igledne. Naravno da znamo da je Ustav odobravao ropstvo i is-
klju~ivao ameri~ke uro|enike iz politi~kog dru{tva. Taj Ustav je bio proizvod belih
doseljenika od kojih su mnogi, ali ne i svi, èleli da smeste osnovna ljudska prava u
svoju politi~ku strukturu, ali uglavnom samo za sebe.
Priklju~enje Vermonta ukazuje na dalje ambivalentnosti. Vermont nije, kao
{to znamo, bio jedna od trinaest kolonija koje su donele Deklaraciju nezavisnosti, jer
se on proglasio nezavisnim entitetom tek 1777. godine, i nije bio priznat od strane
Kontinentalnog kongresa sve do 1784. godine, a tek je primljen u Savez 1791. godine
kada je Njujork povukao svoje protivljenje. Ova borba za priznanje ilustruje mnoge
dvosmislenosti ameri~kog rata za nezavisnost. Dok su se trinaest kolonija borile za
nezavisnost od Velike Britanije, Vermont se borio za sopstvenu nezavisnost od Nju-
jorka (i, u manjoj meri, od Nju Hemp{ira). O ~emu se radilo u ovom sporu? S jedne
strane, o ljudskim pravima. Kada je Vermont usvojio svoj Ustav 1777. godine bio je
prva dràva koja je ukinula ropstvo i obezbedila pravo glasa za sve mu{karce iznad
dvadesetjedne godine. Ustav Vermonta je zaista predstavljao o{tar kontrast oligar-
hijskom ustavu Njujorka koji je usvojen godinu dana ranije sa svojim izuzetno re-
striktivnim pravom glasa u dràvi u kojoj je ropstvo bilo jo{ uvek zna~ajno i koje
ne}e biti ukinuto sve do 1827. godine. Ali, s druge strane, radilo se jednostavno o su-
kobu izme|u raznoraznih grupa zemlji{nih {pekulanata bez ikakvih naro~itih mo-
ralnih obzira. Ako je Njujork blokirao prilju~enje Vermonta ameri~kim strukturama
od 1777. do 1791. godine to je stoga da bi odbranio interese svojih zemlji{nih {pekula-
nata. A to {to je dràva Njujork povukla svoje protivljenje 1791. godine bilo je zato {to
je Kentaki podneo molbu za prijem u Savez, a Njujork je zbog broja glasova u Sena-
tu èleo da i Vermont bude tu prisutan kao severnja~ka dràva da bi se odràla
ravnoteà sa ju`nja~kim dràvama.
U kom smislu i za koga je Amerika bila zemlja slobode? Normalno je da je
postojalo mno{tvo motiva koji su gonili razli~ite grupe da u~estvuju u ratu za neza-
visnost. Plantaèri, veliki trgovci, gradski najamni radnici i mali farmeri imali su raz-
li~ite interese. Tek su se poneki njihovi motivi odnosili na ljudska prava ili ve}u jed-
nakost. Mnogi od njih su daleko vi{e zainteresovani za o~uvanje svojih imovinskih
prava kako od britanskih poreza tako i od ameri~kog radikalizma. Uprkos svemu to-
me, Ameri~ka revolucija je bila revolucija u ime slobode, a autori Der|crccije nezcvi-
sncsti su je proklamovali svetu. Ona je bila pored svega revolucija, to jest potvr|iva-
la je na najenergi~niji na~in ne samo da su svi ljudi ro|eni jednaki, ve} tako|e i da
je svaka vlast uspostavljena me|u ljudima morala da osigura ìvot, slobodu i
te`nju za sre}om, kao i da u slu~aju da ta vlast ikada po~ne da ugroàva ove cilje-
ve da je pravo ljudi da je promene ili ukinu.
Nove SAD, ro|ene iz revolta protiv mati~ne dràve, legitimisane pisanim usta-
vom koji je pretendovao da bude svesni dru{tveni sporazum koji je stvorio jednu vlast
koja je imala saglasnost onih nad kojima se vlada, utvr|ene cve|jcm c prcvimc
ccverc i rcJcninc koja je garantovala za{titu od same ove vlasti, izgledale su same
sebi i evropskom svetu kao svetionik nade, racionalizma i ljudskih mogu}nosti. Slobo-
da koja je tu propovedana ~inila se trostrukom: kao sloboda pojedinca vis-c-vis dràve
i svih i svakakvih dru{tvenih institucija (najuo~ljivije kao sloboda govora), sloboda ne-
ke grupe protiv druge mo}nije grupe (najuo~ljivije kao sloboda veroispovesti) i slobo-
da ljudi kao zajednice protiv spolja{nje kontrole (nezavisnost). Ova prava nisu na dru-
gim mestima bila nepoznata u to vreme, ali su izgledala sigurnija i obuhvatnija u
SAD nego bilo gde drugde, naro~ito kada je izgledalo da je Francuska revolucija
po{la naopako zavr{iv{i se 1815. godine Restauracijom. Uz to, Evropljanima, koji su
ose}ali potla~eno u svojim dràvama, SAD su ozna~avale zemlju individualnih {an-
si, ostvaruju}i u praksi moto Francuske revolucije |c ccrriere cuverte cux tc|ents.
Kao jedna otvorena, u velikoj meri nenaseljena zemlja, SAD su èlele imigrante i nu-
dile su svojim sinovima neposredno dràvljanstvo (jus sc|i). One su bile ogromne i
iznad svega nove (neoptere}ene feudalnom istorijom). Sve ovo je bilo u velikoj me-
ri ta~no, ali samo ako se setimo da je vaìlo isklju~ivo za belce, prvenstveno za bele
mu{karce, a dugo vremena samo za zapadnoevropske bele mu{karce protestante.
Politi~ki primat evropskih belaca nije bila specifi~nost samo SAD. Radi se o tome da
se, uprkos proklamovanjima op{tih sloboda, SAD nisu razlikovale u ovom pogledu
od ostalih zemalja.
U jednoj veoma poznatoj frazi iz 1858. godine, Abraham Linkoln je rekao: Ve-
rujem da ova vlada ne moè opstati na duge staze ukoliko ostane pola ropska a po-
la slobodna. Gledano unazad, nije li on bio u pravu? Neophodno je da uputimo je-
dan hladan, bistar pogled na na{u istoriju i da se zapitamo da li je stvarna sloboda
jedne polovine populacije bila pla}ena istinskim nedostatkom slobode druge polo-
vine. înjnica je da je na{ skor u trenutku kada smo pre{li iz na{e pro{losti u na{u
sada{njost (to jest 1945. godine) bio u jednom smislu veli~anstven, ali i potpuno su-
moran u ostalim. Postojao je minijaturni aparthejd ne samo na jugu ve} i u ve}ini
velikih gradova i velikih univerziteta na severu. Tek smo tokom 1970-ih, postali
spremni da ~ak i priznamo, i {ire raspravljamo, o ovoj sumornoj strani na{eg skora.
âk i danas veliki deo ove rasprave ostaje posve zamra~en.
Izgradili na{ sopstveni politi~ki imid` na osnovu kontrasta izme|u, s jedne
strane, tiranije, despotizma ili apsolutisti~ke monarhije i, s druge, republikanske de-
mokratije ili demokratske republike. Zaboravljamo da je jedan od istorijskih izvora
na{e politi~ke tradicije, Mcnc lcrtc iz 1215. godine, predstavljao dokument koji je
bio nametnut engleskom kralju od strane njegovih lordova i barona da bi se obezbe-
dila njihova prava, a ne prava kmetova spram njega. Jedan despotski sistem za-
mi{ljamo kao onaj u kome jedan ~ovek ili nekolicina na vrhu vladaju i mogu da eks-
ploati{u sve druge. Ali, u stvari, nekolicina na vrhu ima ograni~ene politi~ke mo-
gu}nosti da izvla~i korist od niìh slojeva, kojima pri tom ne treba puno da bi se udob-
no izdràvali. Me|utim, ako se pove}a obim grupe na vrhu i ako se njeni ~lanovi vi{e
izjedna~e jedni prema drugima u svojim politi~kim pravima, postaje mogu}e da se iz-
vla~i vi{e iz donjeg dela, a i zaista je potrebno mnogo vi{e da se zadovolje potrebe
onih na vrhu. Jedna politi~ka struktura sa potpunom slobodom za gornju polovinu
moè biti najrepresivnija mogu}a forma za donju polovinu. Ipak, u mnogim aspekti-
ma ona moè biti i najstabilnija. Mo`da jedna zemlja koja je pola slobodna i pola rop-
ska moè dugo da opstane.
Sama mogu}nost individualne vertikalne pokretljivosti, koju su SAD kao
dràva razvile i institucionalizovale i koju je ostatak sveta prihvatio, jeste jedan od
najefikasnijih instrumenata za odràvanje jednog dru{tva kao pola ropskog i pola
slobodnog. Vertikalna pokretljivost opravdava stvarnost dru{tvene polarizacije.
Ona minimalizuje nemire time {to sklanja mnoge potencijalne vo|e protesta iz do-
nje polovine odràvaju}i u isto vreme opsenu potencijalnog napretka za one koji
ostaju na dnu. Ona pretvara potragu za pobolj{anjem u nadmetanje sa drugima. A
kadgod se jedan sloj pomeri u manjoj ili ve}oj meri navi{e, uvek postoji neki drugi
koji se na|e na dnu. Sve ovo, ipak, ima jednu negativnu stranu. Ideologija slobode i
potencijalnog boljitka je univerzalisti~ka doktrina. A u isto vreme, dok zahteva da
jedna polovina bude porobljena da bi druga bila slobodna, ona izaziva i nemir. Ova
kombinacija hybris-a i dubokog kalvinisti~kog ose}aja krivice predstavljala je, to-
kom ~itave na{e istorije, svakodnevicu Amerikanaca ma kakvo bilo njihovo poreklo
i ma kakva da im bila sudbina.
U jednom smislu, na{a pro{lost od 1791. (ili od 1776. ili 1607. godine) do 1945,
bila je duga~ak uvod za na{u sada{njost. Proklamovali smo slobodu ~itavoj zemlji.
Naporno smo radili da izmenimo prirodu i da postanemo ekonomski dìn 1945. go-
dine. Koristili smo svoju slobodu da bi smo postigli na{ prosperitet. A ~ine}i to, sve-
tu smo dali primer. Naravno, to je bio jedan nemogu} primer. Ukoliko je na{a zemlja
bila pola ropska i pola slobodna, takav je bio i svet. Ukoliko je cena slobode ropstvo,
ukoliko je cena prosperiteta beda i ukoliko je cena inkorporisanosti deprivacija, ka-
ko je iko mogao da postigne to {to je predstavljala Amerika? Kako su smi Ameri-
kanci to mogli da postignu? Ovo je bila na{a istorijska dilema, na{a istorijska subi-
na, na{ istorijski zatvor. Blagoslov slobode je bio na{ stvarni blagoslov, ali je tako|e
bio i moralni teret jer je uvek bio, i do sada je uvek morao da bude, blagoslov za jed-
ne, iako ih je bilo mnogo, ili (jo{ jednom ponavljam) pcctcvu kada ih je bilo mno-
go. Tako smo pre{li Goru Sinajsku od 1791. do 1945, bez kompromituju}ih save-
zni{tava i sigurno kora~ali putem Gospodnjim da bi smo zavr{ili u zemlji meda i
mleka od 1945. do 1990. godine. Da li }emo sada biti izgnani iz ove obe}ane zemlje?
SUTRA
Da li je propadanje u toj meri tragi~no? Mo`da je ono najve}i blagoslov od svih bla-
goslova. Bili smo gospodari sveta, mo`da dobri i dare`ljivi gospodari (tako bar tvrde
neki od nas), ali ipak gospodari. To vreme je pro{lo. Da li je to tako lo{e? Kao gospo-
dari, bili smo voljeni, ali tako|e i omrznuti. Voleli smo sebe, ali smo se tako|e i mr-
zeli. Moèmo li sada do}i do jedne uravnoteène vizije? Mo`da, ali bojim se ne jo{
uvek. Verujem da nailazimo na tre}i deo na{e istorijske putanje, verovatno
najdòmbastiji, najstimulativniji i najstra{niji od svih.
Mi nismo prva hegemona sila koja je propala. Propale su i Velika Britanija i
Ujedinjene provincije (dana{nja Holandija), kao i Venecija u okvirima mediteranske
svetske privrede. Sva ta propadanja bila su spora i relativno udobna u materijalnom
pogledu. Jedna hegemona sila dovoljno dosta zaliha sla i moè da ìvi od njih sle-
de}ih pedeset, do sto godina. Nema sumnje da taj ìvot ne moè da bude ekstrava-
gantan, ali mi nismo, kao nacija, osu|eni da budemo ba~eni na otpad. Jedno je si-
gurno, a to je da }emo ostati jo{ izvesno vreme najja~a vojna sila na svetu, uprkos
~injenici da smo postali preslabi da spre~imo da nas uvuku u rat skorijevi}i kao {to je
Irak, ili smo u najmanju ruku postali preslabi da ratujemo bez velikih politi~kih gubi-
taka. Iako na{a privreda spla{njava, a dolar opada, nema sumnje da }emo dobro pro}i
u slede}oj velikoj ekspanziji svetske privrede koja }e se verovatno dogoditi u narednih
pet do deset godina. Iako }emo mo`da biti samo manjiski partner u nekom eventual-
nom japansko-ameri~kom privrednom kartelu, zarade od globalnih prihoda }e biti do-
voljno velike. SAD }e u politi~kom pogledu ostati sila te{ke kategorije, ~ak i ako posta-
nu samo jedna od nekolicine takvih sila. Me|utim, propadanje }e, u psiholo{kom smi-
slu, biti stravi~no. Ova nacija je bila visoko, ali sada }emo morati da se spusti. Bilo nam
je potrebno trideset godina da nau~imo kako da elegantno i efikasno ostvarujemo
na{e obaveze svetskog lidera. Nema sumnje, bi}e potrebno jo{ najmanje trideset godi-
na da elegantno i efikasno prihvatimo manje uloge koje }e nam sada biti namenjene.
Premda }e biti smanjen globalni dohodak, postavi}e se odmah i urgentno pi-
tanje ko }e podneti teret ovog pada u na{em ìvotnom standardu, pa ~ak i da se
radi o malom padu. Ve} uvi|amo te{ko}e koje se javljaju u na{im trenutnim ras-
pravama o tome ko }e da plati za ogromno rasipanje i kra|u u{te|evina i za zaj-
movnu katastrofu, kao i ko }e da otplati na{ du`ni~ki teret. To je zaista bila jedna
vudu ekonomija i to ne samo u Reganovo doba. Ne postoji ni{ta vi{e otre`njuju}e
od dobijanja velikog ra~una bez fondova s kojima bi se on mogao platiti i bez kre-
dita koji su iscrpeni, jer kredit zna~i kredibilitet, a ameri~ka ekonomska kredibil-
nost ubrzano izmi~e.
[ta }emo onda kao nacija da radimo? U osnovi, postoje dva puta koja nam se
otvaraju. Postoji napeti put nasilnih dru{tvenih sukoba, na kome }e neposlu{ne
podklase biti sputavane silom uz brutalnosti i predrasude jedna vrsta neo-
fa{isti~kog puta. Postoji i put nacionalne solidarnosti, komunitarne reakcije na za-
jedni~ki dru{tveni stres, na kome }emo oti}i dalje od blagoslova slobode i prosperi-
teta i dospeti do blagoslova jednakosti, mo`da jedne manje nego savr{ene jednako-
sti ali i ne manje stvarne, jedne jednakosti bez ve}ih deprivacija.
Nashville
Krenu}u optimisti~kom stranom time {to }u smestiti neofa{isti~ki put u
okvire male verovatno}e. Ne verujem da je neofa{izam nemogu}, ali verujem da po-
stoji mnogo u na{oj nacionalnoj tradiciji {to se suprotstavlja uspehu neofa{isti~kih
pokreta. Tako|e, ne mislim da }emo biti toliko o~ajni da skrenemo, jer to bi zaista bi-
lo skretanje, na taj put. Pre mislim da }emo videti ostvarenje ve}e jednakosti nego
{to smo sanjali da je mogu}a i to ve}e jednakosti nego {to je ima bilo koja dràva. To
}e biti tre}i boìji blagoslov, a kao i ostala dva, i on }e imati svoju cenu i svoje ne-
predvidive posledice. Razlog zbog koga }emo izvanredno napredovadovati u sle-
de}ih trideset godina u sferi jednakosti ìvotnih {ansi i ìvotnih dobitaka je vrlo ne-
posredan. On }e biti direktna posledica na{a dva prethodna blagoslova: slobode i
prosperiteta. Zbog na{e dugotrajne ideolo{ke i institucionalne privrènosti slobodi,
ma koliko ona bila nesavr{ena u svom sprovo|enju, mi smo razvili politi~ke struk-
ture koje su izvanredno prijem~ive za zaista demokratsko odlu~ivanje uz uslov da
postoji volja i sposobnost da se ono politi~ki organizuje.
Ukoliko uzmemo u obzir ~etiri arene nejednake raspodele pol, rasu i etni-
citet, uzrast i klasu jasno je da oni koji primaju manje nego {to bi po{teno bio nji-
hov deo sa~injavaju ve}inu bra~kog tela, uz uslov da mogu da vide stvari na takav
na~in. Ba{ ovde, era prosperiteta dolazi na videlo. Upravo je ostvarenje prosperitet-
ne Amerike ono {to je istaklo jazove i deprivacije, kao i {to je stvorilo, govore}i jezi-
kom koji je tada nastao, svest. Prva eksplozija takve svesti dogodila se 1968. godi-
ne. Ona je bila samo proba za drugu eksploziju svesti koja se moè o~ekivati u nado-
laze}oj dekadi. Takva svest }e prouzrokovati volju, a prosperitet je taj koji je ve}
obezbedio mogu}nosti. Ni u jednoj zemlji u dana{njem svetu nisu siroma{ni slojevi
tako materijalno sna`ni, u svakom slu~aju dovoljno sna`ni da finansiraju svoju po-
liti~ku borbu. Kongres ne}e znati {ta ga je sna{lo. Zahtevi }e dolaziti sa svih strana i
istovremeno. A onda }e vrlo brzo SAD mo}i da prestanu da budu svetski lider kon-
zervativizma, stctus quc-a, slobodnotrì{ne privrede i da mo`da postanu najvi{e so-
cijalno orijentisana dràva na svetu sa najrazvijenijim redistributivnim struktura-
ma. Ukoliko nije ~injenica to da u dana{nje vreme svi govore kako je socijalizam mr-
tva ideja, moglo bi se ~ak i pomisliti da }e SAD postati jedna kvazi-socijalisti~ka
dràva. Ko zna? Mo`da }e Republikanska partija ~ak i zapo~eti taj proces, kao {to su
to u XIX veku u~inili Dizraeli i Bizmark.
Razmotrimo daljnje prepostavke. Jedna je da na{a tradicija slobode ne}e biti
nikako ugroèna ovim novim egalitarizmom Vrhovni sud }e dalje pro{iriti defi-
niciju na{ih gra|anskih sloboda, dràvna policija ne}e rasti nau{trb individualnih
prava, a kulturna i politi~ka raznolikost }e procvetati. Druga pretpostavka je da ovaj
novi egalitarizam ne}e imati negativne posledice po na{u proizvodnu efikasnost. Mi
}emo, iz razloga o kome sam ranije raspravljao, verovatno imati manji bruto nacio-
nalni proizvod po glavi stanovnika, ali novi egalitarizam }e biti odgovor na njega, a
ne njegov uzrok.
Te{ko je pogoditi {ta }e se dogoditi za dvadeset godina. Na prvom mestu,
pritisak doseljavanja u Ameriku }e biti ve}i nego ikada tokom na{e istorije. Ako su
SAD izgledale privla~no tokom XIX veka, a jo{ vi{e u periodu posle 1945, moè se
zamisliti kako }e izgledati u XXI veku ukoliko se moje dvostruko predvi|anje
jedna pristojno bogata, vrlo egalitarna dràva i jedan ekonomski veoma polarizo-
van svetski sistem pokaè kao ta~no. Emigracija }e dosti}i svoj maksimum. Do-
tle }e oni koji ne emigriraju ve} ostanu kod ku}e na Jugu, bivaju}i sve efikasnije is-
klju~eni iz prosperiteta Severa ne samo severne Amerike ve} tako|e i Evrope i
severne Azije sigurno zapo~eti, u jednom za drugom oblasti, da slede primere
Irana ili Iraka. SAD }e sigurno èleti da urade ne{to povodom toga (kao i sigurno
Evropa i Japan) zbog verovatnog straha od globalnog poàra. Treba se setiti da se u
tajnosti pravi nuklearno oru`je u Brazilu i Argentini, Izraelu i Iraku, Ju`noafri~koj
Republici i Pakistanu, a uskoro i na mnogim drugim mestima. Tokom Velikog
ameri~kog mira pla{ili smo se mogu}nosti nuklearnog uni{tenja, ali u stvari nje-
gova verovatno}a je bila vrlo mala zbog sporazuma SAD-SSSR. [anse da do|e do
nuklearnih ratova, mo`da samo regionalnih (ali dovoljno zastra{uju}ih), mnogo su
realnije u narednih pedeset godina.
[ta }e uraditi SAD suo~ene sa pretnjama masovne imigracije i nuklearnih ra-
tova na Jugu? Svi su izgledi da }e ta kvazi-socijalisti~ka Amerika postati tvr|ava
Amerika. Poku{avaju}i da se izoluje od bezna|a i tro{kova ratova u Tre}em svetu,
SAD }e se mo`da posvetiti za{titi svog bogatstva i svog nasle|a. Ne uspevaju}i da
zadrè talas migracija, one }e se mo`da okrenuti stvaranju brane izme|u davanja
prava onima koji su njihovi gra|ani i uskra}ivanja onima koji to nisu. Za vrlo kratko
vreme, SAD se mogu na}i u poloàju gde }e donjih trideset, pa ~ak i pedeset posto,
njihove najamne radne snage sa~injavati oni bez prava dràvljanstva, bez prava
glasa i sa ograni~enim pristupom socijalnim davanjima. Ukoliko bi se to dogodilo,
vratili bi se u vreme od pre 150 do 200 godina kada je veliki deo stanovni{tva bio is-
klju~en iz politi~kih, ekonomskih i socijalnih prava.
Zbog svega ovoga, ameri~ki tre}i blagoslov, jednakost, }e Americi kupiti vre-
mena za slede}ih dvadesetpet do pedeset godina. Negde usput, 2025. ili 2050. godi-
ne, do}i }e i dan kada treba poloìti ra~un, a svet }e se suo~iti sa istom vrstom izbo-
ra pred kojima stoje SAD danas. Ili }e se svetski sistem uputiti prema jednom repre-
sivnom ili prema jednom egalitarnom restrukturisanju. Ali takvo restrukturisanje
na svetskom nivou }e zahtevati mnogo ve}u preraspodelu dobara i usluga nego {to
bi to bio slu~aj sa egalitarnom redistribucijom samo unutar SAD danas. Naravno, na
ovom mestu moramo da govormo o nestanku na{eg postoje}eg svestskog sistema i
njegovim zamenjivanjem ne~im iz osnova druga~ijim. A su{tinski je nemogu}e
predvideti kakav }e biti rezultat toga. Nalazi}emo se na ta~ki ukr{tanja, a nasu-
mi~ne fluktuacije }e biti drasti~ne. Sve {to moèmo da radimo je da budemo pro-
mu}urni i aktivni, jer }e na{e aktivnosti biti sastavni deo ovih fluktuacija i ima}e ve-
liki uticaj na rezultat.
Poku{ao sam da razjasnim svoju viziju predstoje}ih pedeset godina: s jedne
strane jedan sve bogatiji Sever, uz to relativno unutra{nje egalitaran (za svoje
dràvljane) i SAD koje nisu vi{e ekonomski niti geopoliti~ki lider, ve} lider u pogle-
du dru{tvene jednakosti, a s druge strane sve vi{e deprivisan Jug, spreman da upo-
trebi vojnu snagu koja }e rasti na {tetu svetskog sistema, ~esto se okre}u}i protiv
vrednosti koje Zapad gajio, i veliki deo njegove populacije koji }e se truditi da poje-
dina~no emigrira na Sever, stvaraju}i tako Jug-unutar-Severa. Neki }e re}i da ova
vizija pesimisti~ka. Ja tvrdim da je ona ne samo realisti~na, ve} i da je optimisti~ka,
jer ostavlja otvorena vrata elementu volje. Usred propasti na{eg trenutnog svetskog
sistema mi moèmo da stvorimo jedan daleko bolji. Samo {to to, ni u kom slu~aju,
nije istorijski neizbe`no. Moramo zgrabiti {anse i boriti se za spasenje. Deo mog re-
alizma zaniva se na tome {to pretpostavljam da SAD ne mogu da postignu to spase-
nje samo sopstvenim snagama. One su to poku{avale od 1791. do 1945, i na druge
na~ine od 1945. do 1990. godine. Predvi|am da }e isto to poku{avati i od 1990. do, re-
cimo, 2025. godine. Ali, ukoliko SAD ne shvate da nema spasenja koje pri tom nije
spasenje ~itavog ~ove~anstva, ni one ni ostali svet ne}e prebroditi strukturalnu kri-
zu svetskog sistema.
Priredio i preveo s engleskog: Du{an Grlja
B
rane}i svoju odluku da imenuje Roberta
Borka (Robert Bork) za Vrhovni sud, 1987.
godine, Ronald Regan je prizvao u se}anje
jo{ jednu borbu protiv vetrenja~a: Mo`da se se}ate filma GcspcJin 5mit iJe u Vc-
sintcn, zapo~eo je on svoj govor, kada Dìmi Stjuart stoji usred Senata i kaè da
je samo ono {to je unapred izgubljeno vredno borbe... Osta}u ovde i boriti se za to,
pa taman celo ovo zdanje bilo... satkano od laì. Preuzimaju}i Stjuartovu ulogu, Re-
gan je potom dodao: Ja }u se tako|e boriti. Pet godina kasnije, Wc|| 5treet curnc|
je, analiziraju}i jednog politi~ara, koji je i sam preuzeo ulogu popularizovanu od
strane Regana, uporedio predsedni~kog kandidata Rosa Peroa (Rossa Perot) sa Dì-
mi Stjuartom u filmu GcspcJin 5mit iJe u Vcsintcn, vatrenim idealistom koji tri-
jumfuje nad korumpiranim insajderima. Godinu dana kasnije, u trci za gradona~el-
nika Los An|elesa, kandidat (i kona~ni pobednik) Ri~ard Riordan (Richard Riordan) je
u promotivnom materijalu za svoju kampanju predstavio sebe u predizbornoj trci
kao ju`nokalifornijski ekvivalent gorepomenutog filma.
1
Dakle, pola stole}a nakon njegovog pojavljivanja 1939, film Frenka Kapre
(Frank Capra) postaje filmska aluzija pcr exce||ence, kako u lokalnoj tako i u nacional-
noj politici. Pri~a o potpunom politi~kom autsajderu posluìla je kao inspiracija jed-
nom neverovatno popularnom predsedniku, jednom od najbogatijih ljudi u zemlji, i
jednom pravniku/investitoru sa bogatstvom od 100 miliona dolara.
2
Drugim re~ima,
moè se re}i da su Kaprin film, tokom 1980-ih i 90-ih, reinkarnirali mo}ni mejnstrim
politi~ari koji su èleli da ubede glasa~e da su oni, u zbilji, vrli ali nemo}ni Don Kiho-
ti koji juri{aju na monolitne institucionalne vetrenja~e. Ja ne èlim da kritikujem
upotrebu G-Jinc 5mitc u te svrhe. Ono {to je meni interesantno je, me|utim, ta apso-
lutno neproblemati~na interpretacija ovog fil-
ma. Isto to ~itanje odjekuje kroz niz filmskih kri-
tika koje koriste Kapru kao stenogram kojim
ukazuju na vrline ili nedostatke filma u tom tre-
nutku, kao i po novinskim stranicama posve}e-
nim umetnosti gde se diskutuje o Kaprinim fil-
movima, stilu glume Dìmija Stjuarta i slikama
OBAVEZNA VIZUELNA
LEKTIRA ZA SVAKOG GRA\ANINA
GOSPODIN SMIT I
RETORIKA RECEPCIJE
Erik Smudin
1Za Reganov govor videti: Wcshintcn cst (14. de-
cembar 1987), A6. Deo o GcspcJinu 5mitu izba~en je
iz kona~ne verzije predsednikove odrane Borkove
nominacije; za Rosa Peroa videti: Ner Ycrr 1imes (6.
mart 1994), E7, koji citira Wc|| 5treet curnc|; za Ri-
~arda Riordana videti: Wcshintcn cst (7. jun 1993),
A5.
2 Izve{taj o Riordanovom bogatstvu poti~e iz: |cs
ne|es 1imes-a (7. jun 1993), A6.
Normana Rokvela (Norman Rockwell) kao nekoj vrsti ameri~ke {kole reprezentacije
1930-ih. U oba slu~aja, filmom se barata kao re~itim, i pone{to utopijskim, iskazom
op{tepriznatih i op{teprihva}enih demokratskih vrednosti.
3
Onda kada se film pojavio, 1939, o tome te{ko da je moglo biti govora. Gcspc-
Jin 5mit iJe u Vcsintcn je, zapravo, mo`da vi{e od svih drugih holivudskih filmova
iz tog perioda, imao vrlo sloènu istoriju u smislu na~ina na koji su ga raznovrsne
publike tuma~ile i koristile. Malo koji film je pobudio toliko interesovanje kod Save-
zne vlade. Na primer: on je, koliko i svaki drugi film, zauzeo svoje mesto i u raspra-
vama o programu osnovnih i srednjih {kola, a tako|e je, kao malo koji holivudski
film, tematski imao toliko dodirnih ta~aka sa ras-
tu}om nacionalnom sve{}u o vezama izme|u
istorije i reprezentacije u ovom slu~aju zato {to
se pri~a o valjanom vr{enju vlasti pojavila tokom
perioda velikih javnih parada patriorizma i de-
mokratije u ameri~kom stilu, poput proslava 150.
godi{njice ratifikacije Ustava koje su se odràva-
le u periodu od 1937. do 1939. GcspcJin 5mit iJe u
3 Videti, na primer, Paul Richard, Norman
Rockwell, American Master (Seriously!),
Wcshintcn cst (6. jun 1993.), G1, G8-9. Za jasnije
i metodi~nije spajanje Kapre i Rokvela videti: Ro-
bert. B. Westbrook, Fighting for the American
family: Private Interests and Political Obligation
in World War II, u: Richard Wightman Fox i T. J.
Jacksoon Lears, eds, The Power of Culture: Critical
Essays in Anerican History (Chicago: University of
Chicago Press, 1993), str. 194-221.
Erik Smudin _ OBAVEZNA VIZUELNA LITERATURA ZA SVAKOG GRA\ANINA... _ 241
Frank Capra, Mr. Smith Goes to Washington, 1939
Vcsintcn je, u periodu kada je ~ak i Elenor Ruzvelt (Eleanor Roosevelt) u{la u ras-
pravu o tome da li je prikladno slu{ati ameri~ku himnu pre bioskopskih projekcija,
pomogao da se defini{e nov odnos izme|u bioskopa i publike koja je u njih odlazi-
la.
4
Kona~no, koliko je meni poznato, nijedan film nije izmamio ni pribli`no tako
veliki odjek od strane samih bioskopskih radnika, kad je u pitanju opisivanje reak-
cija publike.
Moj cilj nije puko bavljenje tekstualnim sistemima filma G-Jin 5mit iJe u Vc-
sintcn koliko recepcijom Kaprinog filma, kao i naporima da se njegova recepcija
kontroli{e. Moderna filmska teorija i istoriografija su tek nedavno dale prednost
prou~avanju filmske publike i me|uodnosa publike i filma u odnosu na filmski
tekst, kao mestu gde dolazi do produkcije zna~enja. U mo`da njarazra|enijoj analizi
me|uodnosa izme|u filma i filmske publike, 5tcr Gczin. Hc||ywccJ cinemc cnJ e-
mc|e 5pectctcrship, Dèki Stejsi postavlja pitanje kojim bih ovde èleo da se bavim:
[ta to gledaoci iz svojih specifi~nih istorijskih i kulturnih miljea imputiraju u filmo-
ve, ~ime se zatim odre|uje njihovo ~itanje? Kako diskursi odre|enih istorijskih kon-
junktura ograni~avaju gledaocu mogu}a ~itanja filma?.
5
U slu~aju GJinc 5mitc, od-
govori na ta pitanja rasta~u monolitne interpretacije teksta i pokazuju da je, makar
u godinama neposredno pre nego {to }e Sjedinjene Dràve u}i u Drugi svetski rat,
posledice odlaska u bioskop bilo potencijalno veoma te{ko predvideti.
Mi, naravno, nikada ne}emo mo}i sasvim pouzdano rekonstruisati bilo ko-
ju filmsku publiku, kao {to nikada ne}emo mo}i ~ak ni da pobrojimo sve varijaci-
je u tuma~enju nekog filma. Ali zato moèmo da prou~avamo retoriku recepci-
je: to jest, razli~ite diskurzivne forme koje artikuli{u mogu}e reakcije na film
pisma oboàvalaca, izve{taje kinooperatera, vladina dokumenta i tako dalje i
pomaù u njihovom stvaranju reklame i intervjue zvezda, na primer. Moramo
voditi ra~una i o istorijskim specifi~nostima u vezi sa ovim diskursima, i poku{a-
ti da ih smestimo, kao i odre|ene delove filmske publike, u donekle precizan kon-
tekst. Na primer, publika iz 1939, upoznata sa za njudilovskim karakteristi~nim
omladinskim organizacijama, poput Slu`be za za{titu gra|anstva i Nacionalne
omladinske administracije, verovatno je pridavala sasvim druga~iji zna~aj mla-
dim rendèrima koji se pojavljuju u filmu nego {to je to uradila publika iz kasnih
1990-ih, ili publika s po~etka dvadeset prvog veka.
Bave}i se u ovoj studiji na~inom na koji
gledaoci stvaraju film, a ne samo na~inima na ko-
jie filmovi stvaraju gledaoce, ne èlim da sugeri-
{em da se samo zna~enje beskrajno odlaè tako
{to sa filma prelazimo na raznolike publike, a po-
tom na mno{tvo izvora koji opisuju i film i publi-
ku. Namera mi je da, slede}i primer Jan Ang (Ian
Eng) u njenom radu o publici Dc||cs-a, pre svega
pokaèm da se izve{taji o reakcijama publike mo-
gu ~itati simptomatski kao i da moramo ispiti-
vati ono {to leì iza eksplicitno napisanog, to jest
4 Za diskusiju o ameri~koj himni videti:
W.C. Ruediger, Saluting the Flag, 5chcc|
cnJ 5cciety (25. februar 1939), 249. G|a Ru-
zvelt nije se slagala sa pu{tanjem himne u
bioskopskim salama.
5Jackie Stacey, 5tcr Gczin. Hc||ywccJ ci-
nemc cnJ emc|e 5pectctcrship (London
and New York: Routledge, 1994), str. 49.
pretpostavke i usvojene stavove, da bismo ih pro~itali
kao tekstove, kao diskurse.
6
Re~ima Stejsijeve, takvo ~i-
tanje uvodi novu metodologiju koja predstavlja pomak
od gledaoca koji biva proizveden tekstom... ka gledaocu
kao tekstu.
7
Moji osnovni materijal poti~e iz mno{tva industrij-
skih, obrazovnih i vladinih izvora i pokriva dve faze recep-
cije G-Jinc 5mitc: distribuciju filma na lokalnom nivou i u
inostranstvu. Tokom distribucije filma G-Jin 5mit iJe u
Vcsintcn, s prole}a/jeseni 1939-1940, u Mcticn icture
Herc|J-u, privrednom ~asopisu iz tog perioda, pojavio se, u najmanju ruku, vrlo
operzan prikaz reakcija doma}e publike. U Herc|J-u je svake nedelje izlazila kolum-
na pod nazivom [ta mi je film pruìo. U njoj su distributeri filmova opisivali na-
~in na koji je njihova klijentela reagovala na filmove. Ta kolumna trebalo je da po-
sluì filmskim ditributerima kao vodi~ u osmi{ljavanju reklamnih kampanja i prila-
go|avanju proizvodu, tako da su tamo objavljivane demografske informacije bile
prili~no precizne. Kolumna je pruàla informacije o poloàju bioskopa i vrsti publi-
ke koja ga je pose}ivala; rasa kao kategorija je tu izostala, ali je zato profesija ~e-
sto bila eksplicitno nazna~ena, dok su klasa i etni~ka pripadnost obi~no bile jasno
sugerisane, a ponekad i otvoreno iskazane (na primer, publika je mogla biti okarak-
terisana kao me{ovita, ruralna, rudarska, zatvorska). Opisi reakcija publi-
ke naj~e{}e su brojali izme|u sedamdeset pet i sto re~i. Pokazatelj da su u slu~aju Gc-
spcJinc 5mitc reakcije bile posebne bio je taj {to je veliki broj pristiglih prikaza, ko-
je su slali poprili~no tvrdokorni predstavnici bran{e, imao po vi{e stotina re~i. He-
rc|J tako|e pruà i detaljan uvid u bombasti~ne reklame za film, {to nam pomaè
da razumemo smicalice putem kojih je trebalo ljudima pribliìti film, pre nego {to
su ga odgledali.
Kompanija EJuccticnc| cnJ kecrecticnc| GuiJes je 1939, u istom trenutku kad
se film pojavio, izdala vodi~ za njegovo prou~avanje.
8
On je kori{}en na predavanjima
o filmu u vi{im razredima osnovne kao i u srednjoj {koli, i uglavnom se bavio filmovi-
ma zasnovanim na klasicima knjièvnosti ili onima koji su se ticali pojedinih va`nih
istorijskih perioda (koliko je meni poznato, GcspcJin 5mit je u tom smislu jedini izuze-
tak: nije zasnovan na ~uvenom knjièvnom predlo{ku, va`nom doga|aju, niti ìvotu
svima poznatog pojedinca). Zvani~no preporu~eni od Filmskog komiteta odeljenja
srednjo{kolskih predava~a pri nacionalnom udruènju za obrazovanje, ovi vodi~i su
se na nekoliko na~ina bavili reakcijama i njihovom kontrolom. Oni su potvr|ivali obra-
zovnu vrednost filmova u trenutku kada je vi{e od dve hiljade {kola dràlo kurseve po-
sve}ene filmu, ili u sklopu drugih kurseva imalo segmente posve}ene filmu. Sluìli su
i tome da postave znak jednakosti izme|u prou~avanja filma i estetskog zadovoljstva;
kao {to je i u samom zaglavlju pisalo, vodi~ je sluìo kao ~asopis ~ija je svrha razume-
vanje filma. Nagla{avaju}i probleme forme i kvaliteta filma, vodi~ je tako|e poku{a-
vao da u~enicima nametne takvo ~itanje koje daje prednost problemima narativne ve-
rodostojnosti i motivacije likova u filmu nad kritikom politi~kog sistema.
6 Ien Eng, Wctchin Dc||cs. 5ccp Ope-
rc cnJ the Me|cJrcmctic lmcincticn
(London: Methuen, 1985) 11 (citirano u
Stacey, 5tcr Gczin, str. 71).
7 Stacey, 5tcr Gczin, str. 71.
8 Biblioteka Akademije filmskih umet-
nosti i nauke u Los An|elesu poseduje
veliku kolekciju takozvanih hctcp|cy
5tuJies. Tamo se moè na}i vodi~ za
film GcspcJin 5mit iJe u Vcsintcn,
kao i u arhivi ccijic i|m-a, u Berkliju,
Kalifornija, u arhivu sa ise~cima.
Kona~no, dokumenti Stejt departmenta iz 1940. i 1941. koji se bave prikaziva-
njem filma G-Jin 5mit iJe u Vcsintcn u inostranstvu govore o na~inu na koji je gru-
pa vladinih birokrata shvatila taj film. Ti dokumenti tako|e pokazuju kako su iste te
birokrate zami{ljale da bi strna, u velikom broju slu~ajeva anti-ameri~ka publika,
mogla primiti film, i opisuju diskusije koje su ~lanovi administracije vodili o vidovi-
ma kontrolisanja recepcija filma.
9
Dokumenti Stejt Departmenta ukazuju na proble-
me koji podrazumevaju prikazivanje Kaprinog filma jednoj pone{to mitolo{koj, go-
tovo u potpunosti neprijateljskoj inostranoj publici; verovatno je samo jo{ jedan
film izazvao toliko zabrinutosti kod vlade, neposredno posle izbijanja rata u Evropi,
a pre nego {to su SAD u njemu uzele u~e{}a: u pitanju je film Ve|iri Jirtctcr ârlija
âplina iz 1940.
PUN SAM PESME I SUZA
Neki od najjasnijih pokazatelja reakcije publike pojavljuju se u kolumni [ta mi je
film pruìo Mcticn icture Herc|J-a. Prema toj kolumni, jedna od standardnih reak-
cija na G-Jinc 5mitc bilo je transcendentalno iskustvo, odnosno potpuni uvid u smi-
sao ìvota u Sjedinjenim Dràvama. Jedan od menadèra bioskopa iz Volboroua u
dràvi Mejn, u kome su filmovi prikazivani me{ovitoj publici, napisao je: Upravo
sam pogledao jedan od najve}ih emocionalnih (sic!) filmova u svom ìvotu... Pun
sam pesme i suza, sedim na vrhu planine posmatraju}i kako se novo sunce ra|a nad
ovom zemljom... sa novim pogledom na ljubaznost i veli~inu novim razumeva-
njem zna~enja istine i slobode. Sli~no tome, iz bioskopa u Njuarku, dràva Ohajo,
koji je tako|e pruào usluge me{ovitoj publici, distributer pi{e da je publika ve} za-
si}ena onom vrstom superpatriotskih spektakl koju naj~e{}e dovodimo u vezu sa
ratnim godinama. Ovaj film, pi{e on, prodaje mnogo vi{e onog amerikanizma ka-
kvog sre}emo samo u propovedima, pri tom nimalo ne podilaze}i, nego {to su svi ti
filmovi u slavu nacije iz ovog perioda uspeli da usade, i dodaje da }e film za va{e
patrone doneti neslu}eni patriotski duh.
10
Upravo to ~ini neobi~nom raspravu o na~inu na koji su menadèri bioskopa i
njihova klijentela razumevali film. Sem toga, ose}aj gledaoca da je neposredni sve-
dok istorije i patriotizma postao je, do pojave GcspcJinc 5mitc, veoma vaàn
aspekt bivanja ameri~kim gra|aninom i u~estvovanja u svim vrstama kulturnih ak-
tivnosti, zato {to je, barem sedamdeset pet godina pre pojavljivanja Kaprinog filma,
kao {to je to Dòn Bodnar (John Bodnar) pokazao, jav-
no pam}enje (to jest komemorativne i patriotske aktiv-
nosti) postalo nagla{eno nacionalno i promi{ljeno u
kontekstu strategija reprezentacije. Kulturna produkci-
ja je, barem od kraja Prvog svetskog rata, usled uticaja
sve ve}ih ekonomskih interesa, koje je sama vlada {titi-
la, postala pravo mesto za opisivanje nacionalne isto-
rije, distribuciju informacija o vladi i promovisanje bes-
pogovorne lojalnosti njenim istitucijama. Na taj na~in,
9 Dokumenti Stejt Departmenta o Gcspc-
Jin 5mit iJe u Vcsintcn mogu se na}i u
Nacionalnom arhivu u Va{ingtonu, DC, u
odeljku pod imenom Adult Education,
1940-44.
10 Mcticn icture Herc|J (4. novembar
1939), 57; (25. novembar 1939), str. 51.
stvorena je zvani~na kultura koju su mogli da dele svi Amerikanci, uprkos njihovim
dubokim etni~kim, regionalnim, rasnim, religijskim i klasnim razlikama.
11
Me|u drugim dokazima o konstrukciji istorije i patriotizma u cilju u~vr{}iva-
nja ekonomskog i institucionalnog stctus quc-a, Bodnar navodi i nacionalne spome-
nike sagra|ene 1890-ih u slavu vojnika koji su u~estvovali u Gra|anskom ratu, po-
javljivanje Abrahama Linkolna (Abraham Lincoln) kao simbola narodnog jedinstva
u tom periodu, kao i brojne proslave Kolumbovog iskrcavanja iz 1492, proslave koje
su naj~e{}e organizovali biznismeni i istaknuti gra|ani, i koje su nagla{avale veze
izme|u proslava ~etiristogodi{njice, vojne pripravnosti i dru{tvenog poretka. Mno-
gi od tih spektakl s kraja devetnaestog veka su, me|utim, bili slavlja povodom teh-
nolo{kog napretka u istoj meri koliko i povodom mogu}nosti stvaranja jedinstvene
nacionalne kulture i zajedni~ke nacionalne istorije. Ve} po~etkom dvadesetog veka,
a pogotovo tokom Prvog svetskog rata, zapo~ela je dominacija zvani~ne kulture ko-
ja je traìla stvaranje konsenzusa, prevashodno u slu`bi demokratskih formi, dok je
tehnologija zauzela ~vrsto drugo mesto.
12
Tokom tog perioda, centralna tema ame-
ri~ke istorije, projektovana putem parada, proslava 4. jula, komemoracija povodom
Prvog svetskog rata i drugih svetkovina na nivou grada, savezne dràve ili ~itave na-
cije, bila je evolucija jedinstvene nacije, a ne ostvarivanje lokalnih interesa.
Fokusiraju}i se pre svega na 1930-e, Voren Sasman (Warren Susman) se bavio
analizom na~in na koje se veliki tehnolo{ki i komunikacioni sistemi koriste u kon-
strukciji nacionalnih simbola kao njihova potpora, kao i dominantnim shvatanjima
istorije i patriotizma ~iji su danas deo, pored nacionalnih spomenika i spomen-par-
kova, i svakodnevni vidovi zabave, poput filmova i radio emisija.
13
Po Sasmanu,
uspehu Nju Dila umnogome je doprinela manipulacija nacionalnim ozna~iteljskim
praksama koje su imale dominantnu ulogu ne samo u vladinim dokumentima i ak-
tivnostima, ve} i u popularnoj kulturi: na primer, NRA orao, prisutan u {picama
mnogih filmova, funkcionisao je kao simbol za ponovo uspostavljenu ekonomsku
stabilnost, a radio-ske~evi u kojima se }askalo kraj kamina, i koje je emitovala dràv-
na radio mreà, predstavljali su neku vrstu nacionalne dnevne sobe. Pa tako, Bod-
nar i Sasman predo~avaju da su se, do kraja 1930-ih, pre svega usled konvergencije
ideolo{kih interesa i tehnolo{kih mogu}nosti, pitanja u vezi sa gra|anstvom, istori-
jom i strukturom politi~kog sistema dràve integrisala sa pita-
njima reprezentacije, pitanjima koja su distributeri postavljali
u svojim komentarima na film G-Jin 5mit iJe u Vcsintcn, i ko-
ja su ticala i brojnih oblika javnih manifestacija, dokolice i po-
pularne zabave.
Proslavi 150. godi{njice ratifikacije Ustava je, ~ak i za
istorijske doga|aje sa paradama i ceremonijalnim slikama,
pa ~ak i po{tanskim markicama, kao sve~anim obele`jima
mnogih zemalja, poseve}eno puno pa`nje u vestima. De-
monstriraju}i u potpunosti modernu mobilizaciju mas-medi-
ja, reklamne industrije, tehnologije, vladinih interesa i entu-
zijazma korporacija, ove manifestacije postigle su visok nivo
11 John Bodnar, kemcrin me-
ricc. ub|ic Memcry, ccmmemc-
rcticn, cnJ ctrictism in the
Ywentieth century (Princeton, NJ:
Princeton University Press, 1992).
12 Ibid, str. 83.
13Warren L. Susman, cu|ture cs
Histcry. 1he 1rcnsjcrmcticn cj
mericcn 5cciety in the 1wen-
tieth century (New York: Pant-
heon Books, 1984). Videti poseb-
no 9. poglavlje, The Culture of
the Thirties, str. 150-183; i 10. po-
glavlje, Culture and Commit-
ment, str. 184-210.
vidljivosti i zaista dospele do miliona ljudi u kancelarijama, {kolama, muzejima i
ostalim javnim prostorima (za razliku od proslava stogodi{njice iz 1887-1889 koje
su doìvele potpuni neuspeh).
14
Svetski sajam koji se 1939. odrào u Njujorku po-
sluìo je umnogome u istu svrhu, sluè}i se praksama reprezentacije u cilju stva-
ranja zvani~ne istorije koju dele svi gra|ani, kao {to su dìnovske statue velikih
Amerikanaca, poput Dòrdà Va{ingtona, i redovno prikazivanje doprinosa ame-
ri~ke filmske industrije sajmu, filma Zem|jc s|cbcJe
15
(Land of Liberty), Sesila B. De
Mila (Cecil B. De Mille), pasti{u va`nih trenutaka iz pro{losti zemlje.
Drè}i korak sa naporima, kako je Sasman opisao, da se Nju Dil proda ameri~-
koj javnosti, Savezna vlada je dala, zavr{etkom planova za izgradnju {etali{ta u Va-
{ingtonu, DC, u ~ijem je sklopu bio i spomenik Dèfersonu, svoj doprinos takvom vi-
du legitimacije posredstvom reprezentacije. Taj projekat bio je toliko vaàn arbitrima
ameri~ke kulture da je zastoj u radovima na spomeniku iz 1939. bio glavna vest, a no-
vinari su izraàvali zabrinutost zbog mogu}nosti da reprezentacija tre}eg predsedni-
ka ostane nedovr{ena.
16
Pored vlade, i mnoge bran{e industrije zabave doprinele su
spajanju kulture, demokratije i istorije. U~inile su to delimi~no zato {to je javnost uka-
zivala da joj mediji ne pruàju dovoljno obrazovanja i podstreka, barem ne ozbiljnog
i iskrenog, ve} naj~e{}e glupe spektakle obojene jeftinim nacionalizmom koje je di-
stributer iz Njuarka ocenio kao zamorne i neefikasne. Radio program Kejta Smita je,
naravno, bio izuzetno popularan. Me|utim, kada je CBS radio u svom programu pri-
kladnog naslova ctrcc zc sreccmemitovao verziju A Ballad of All Americans, Po-
la Robsona, narodnog epa sa mno{tvom citata iz getisbur{ke poslanice i Deklaracije
nezavisnosti, Njuzvir je preneo da su rezultati bili zapanjuju}i. Program je trajao
dvadeset minuta duè... centrale... su bile preplavljene pozivima, pisma su pristizala
u ogromnom broju.
17
Spajaju}i modernu tehnologiju sa manijom reprezentacije, i radovi na Maunt
Ra{moru su se kona~no bliìli kraju. Leta 1939, otkrivena je ~etvrta i poslednja pred-
sedni~ka glava, glava Teodora Ruzvelta (Theodore Roosevelt). Otkrivanje je pretvori-
lo Maunt Ra{mor u ne{to {to ba{tini celo-
kupnu ameri~ku istoriju, o ~emu pi{e i Nju-
zvir: Indijanci su ~inili deo sve~ane povorke
koja je prikazala dolazak belog ~oveka na se-
veroistok, dok su ih posmatrali konjanici Te-
odora Ruzvelta. Funkcija spomenika je, po-
red toga, bila i da spoji moderno sa drevnim,
a ~asopisi su te skulpture poredili sa Kapito-
lom i egipatskom Sfingom.
18
Maunt Ra{mor
je stoga predstavljao sam kulturni i politi~ki
kontekst 1930-ih, u kojem se ~inilo da demo-
kratija zapravo moè biti ilustrovana i da
prakse reprezentacije nisu tek puki ozna~i-
telj istorijskog, ve} ga doslovno, sasvim ne-
posredno, predstavljaju javnosti.
14Za diskusiju i analizu proslava 150. godi{njice, videti:
Michael Kammen, Mcchine 1hct Wcu|J Gc cj ltse|j. 1he
ccnstituticn in mericcn cu|ture (New York: Vintage Bo-
oks, 1987), str. 282-312.
15Za fotografije vajarskih radova sa Svetskog sajma, vi-
deti: Newsweer (25. mart 1940), str. 18-19; za diskusiju o
|cnJ cj |iberty, videti: Allen W. Palmer, Cecil B. De Mille
Writes Americas History for the 1939 Worlds Fair, l|m
Histcry 5 (1) (mart 1993), str. 36-48.
16Videti, na primer, Jefferson Memorial Woes: Strike Is
Latest in the Series of Rows Harassing Project,
Newsweer (28. avgust, 1939), str. 22.
17Ballad of All Americans, Newsweer (25. mart 1940),
str. 40.
18Four Faces in Granite: Borglums Black Hills Colossus
Is Nearing Completion, Newsweer (10. jul 1939), str. 23.
Jedan filmski distributer, koji je fil-
move prikazivao me{ovitoj publici, postao
je metafora za to klizanje izme|u monu-
mentalnog, istorijskog i realnog, te va`nost
na~ina na koji se oni predstavljaju, a to je
postigao savetuju}i svoje kolege-menadè-
re kako da unov~e patriotizam GcspcJinc
5mitc: Scene u Linkolnovom memorijal-
nom spomeniku proda}e im vi{e Amerike
nego bilo koja knjiga ili pri~a ikada objavljena... Ludaci sa bakljama }e stvar mo-
`da u~initi malo nejasnijom, a da biste tome smanjili zna~aj iskoristite (film) kao
da se radi o dramatizaciji Deklaracije nezavisnoti.
19
I tako je film prakti~no po-
stao pravi istorijski artefakt, reprezentuju}i potpisivanje jednog od svetih doku-
menata Sjedinjenih Dràva.
Neki vlasnici bioskopa su promovisali ovakvo gledi{te i pompeznim na~inom
na koji su reklamirali Kaprin film.
20
Menadèr bioskopa u Bafalu je shvataju}i ovo
kao lokalne izbore... postavio kabine i kutije za glasanje itd. u cilju lobiranja za G-Ji-
nc 5mitc. Rezultati lokalnih kandidata su svakog dana bili ogla{avani na tabli, a
mogla se videti i kontrolna ma{ina za glasanje koja je za tu priliku pozajmljena od
lokalnog izbornog odbora. Sli~no tome, i u îkagu je u svrhu promocije filma na jed-
nom mestu bio postavljen izborni {tab, i pano na kome je pisalo: Narod je izabrao
G-Jin 5mit doveka u Va{ingtonu! Na drugom mestu u îkagu, menadèr je de-
lio podsetnice G-Jinc 5mitc... sa rukom napisanom porukom na pole|ini @ao mi je
{to niste bili tu kad sam zvao. Hteo sam samo da se pozdravim pre nego {to odem u
Va{ington. Vidimo se u Avalonu.
21
Ovakvim na~inom reklamiranja, gde Dèf Smit li~no koji deli svoje podsetni-
ce, gde se postavlja pravi predizborni {tab i bri{u granice izme|u agitacije u filmu
i agitacije na nivou lokalne zajednice, biskopi su nagla{avali realizam samog filma.
Sledstveno tome, publika je, ~ak i pre nego {to bi pogledala film, bila sklona da ako
ne bezrezervno veruje onome {to je videla na ekranu, onda makar doìvi film kao
ozna~itelj stvarnog, u smislu doìvljaja fiktivnih likova kao stvarnih. Film je postao
otelovljenje visoko cenjene vrednosti demokratije: prava na glas i njegovu specifi~-
nu teìnu. Sluè}i kao sredstvo javnog informisanja na lokalnim izborima, ili prosto
nagla{avaju}i zna~aj glasanja putem uspostavljanja predizbornih {tabova, ovi bio-
skopi su izgradili sopstveni gra|anski duh i naglasili njihov zna~aj za zajednicu.
Na taj na~in je gledanje filma G-Jin 5mit {to je podrazumevalo reklamne
trikove i lobiranje sme{teno u kontekst ~ija je svrha bila da stvori specijalnu vr-
stu veze izme|u gledaoca s jedne strane, i filma i bioskopa s druge, vezu koja je tre-
balo da doprinese davanju legitimiteta nacionalnoj kulturi patriotizma. Filmske stu-
dije su se, dakako, oduprle izazovu da analiziraju takvo gledala~ko iskustvo, koje
podrazumeva daleko vi{e vremena nego {to je potrebno da se odgleda sam film.
Uporedo sa naporima da konstrui{u odre|eno gledanje filma, promotivne kampa-
nje za G-Jinc 5mitc prozvodile su i reakcije na sam ~in odlaska u bioskop. Bioskopi
19[ta mi je film pruìo, Mcticn icture Herc|J (25. no-
vembar, 1939), str. 51.
20Reklamne strategije koje su bioskopski radnici koristi-
li povodom GcspJinc 5mitc su skoro sasvim izvesno na-
stale pod uticajem {tampane opreme koju je Kolumbija
proizvela za potrebe Kaprinog filma. Ja, me|utim, nisam
uspeo da takvu opremu prona|em na mestima na koji-
ma sam je traìo: u Biblioteci Kongresa i Biblioteci Aka-
demije filmskih umetnosti i nauke.
21Mcticn icture Herc|J (4. novembar, 1939), str. 65; (11.
maj, 1940), str. 68; (3. februar, 1940) str. 74.
su se, zahvaljuju}i reklamiranju, po~eli doìvljavati kao jo{ jedan privatan prostor, u
kome su ljudi mogli da ose}aju zajedni{tvo sa ostalim ~lanovima zajednice i da isto-
vremeno budu sami kao u kabini za glasanje. Kontekst u kome je G-Jin 5mit gle-
dan doprineo je stvaranju odre|ene demokratske veze izme|u gledaoca i filma, ~i-
me je gledanje filma postalo ekvivalentom kori{}enja gra|anskih prava.
ûde}i se o~iglednoj univerzalnoj privla~nosti filma, nekoliko menadèra ko-
ristilo je uobi~ajene fraze poput GcspcJin 5mit }e se dopasti svima koji ga budu vi-
deli i doneti veliki profit u malim gradovima, kao i u najve}im. Jedan bioskopski
menadèr je, pi{u}i iz Kanade, naglasio posebnu klasnu privla~nost ovog filma, oce-
niv{i da je zaradio mnogo, iako njegov bioskop pose}uje samo jedna klasa, {to
govori u prilog njegovom zaklju~ku. Ovi komentari se, iz reakcija publike tog perio-
da, izdvajaju kao neobi~ni; tokom ~itave decenije veliki broj menadèra je isticao
razlike izme|u zabave u malim i velikim gradovima, i izme|u filmova za visoku i
radni~ku klasu.
22
Mnogi izve{taji su nagla{avali Kaprino umetni~ko dostignu}e: na
primer, ovde imamo dokaz da je sam reìser ji|m, ili Kako nadma{iti Kapru?, Ako
postoji iko u Holivudu koga bih voleo da
sretnem i da sa njim porazgovaram, to je
Frenk Kapra!.
23
U tom trenutku svoje kari-
jere, ne{to vi{e od godinu dana po{to je ~a-
sopis 1ime potvrdio njegov status zvezde
staviv{i ga na naslovnu stranu svog izdanja
od 8. avgusta 1938, Kapra je doìvljavan kao
neko ko govori u ime naroda (svakako i
kao neko koga bi gledalac voleo da sretne
i da porazgovara sa njim). înilo se da nje-
gova dela prevazilaze klasne i regionalne
razlike i da se oko njih stvara konsenzus
(osobina koju je sa njim delio veoma mali
broj filmskih poslenika tog perioda mo-
`da samo jo{ Volt Dizni). Ti izve{taji filmskih
radnika jasno ukazuju da su publike èlele
vi{e filmova kao {to je GcspcJin 5mit, ali da
im se nisu nadale, pre svega zbog same film-
ske industrije. Uprkos trijumfu praksi repre-
zentacije koje su se bavile nacijom, koje su
opisali Bodnar i Sasman, i manipulacije nji-
ma u cilju reprodukcije kapitala i ostvariva-
nja vladinih interesa, Kaprin film pokazuje
kako spoj poularne kulture, istorije i patrio-
tizma moè zapravo da ujedini publiku kako
bi ona izrazila sopstveno nezadovoljstvo
korporativnim i izabranim liderima. Mnogi
gledaoci su uspeh GcspcJinc 5mitc doìveli
ne kao uspeh filmske industrije, ve} kao
uspeh uprkos njoj. Jedan radnik je pisao:
Doìveo sam da jedanput, a takva se prilika
retko pruà, budem ponosan {to sam deo
filmske industrije, zahvalan {to imam privi-
legiju da budem pripadnik velike vojske bio-
skopskih menadèra ~ija je sada du`nost da
svakom gra|aninu omogu}i da pogleda Gc-
spcJinc 5mitc.
24
Recepcija filma stoga uka-
zuje na veliko nezadovoljstvo koje su manje
va`ni ~lanovi industrije bioskopski rad-
nici i najve}i deo publike ose}ali spram
industrije. To nezadovoljstvo bilo je druga-
~ije od onog koje su istori~ari doveli u vezu
sa mo`da najdominantnijim anti-filmskim
22Povodom univerzalne privla~nosti filma, videti Mc-
ticn icture Herc|J (18. novembar, 1939), str. 63: Dopa{}e
se svima koji ga budu videli; (2. decembar, 1939), str. 64;
100% zadovoljni; (30. decembar, 1939), str. 57; Ovaj
film je privukao nesvakida{nju pa`nju i predstavlja onu
vrstu filma koji stvara dobro raspoloènje me|u posetio-
cima bioskopa. Za komentar kanadskog bioskopskog
radnika, videti: Mcticn icture Herc|J (25. novembar,
1939), str. 51. Za indikacije o podelama me|u publikom i
komentare bioskopslih menadèra o lce c||ies cj ::
Too much dialogue for small town, Mcticn icture He-
rc|J (2. decembar 1939), str. 64.
23Mcticn icture Herc|J (23. decembar 1939), str. 51; (16.
decembar 1939), str. 59.
24Mcticn icture Herc|J (4. decembar 1939) str. 57.
pokretom iz 1930-ih, Katoli~kom legijom pristoj-
nosti, a podsticao ga je tip filmskih studija za ka-
kav se zalagao fond Pejn.
25
Taj filmski senzibilitet
iz 1939. nije imao nikakve veze sa primetnom raz-
uzdano{}u filmova, niti sa njihovim {tetnim uti-
cajem na decu. Njime se pre htelo ukazati na po-
trebu da filmska industrija, koja je zanemarila
svoju gra|ansku du`nost spram ameri~ke javno-
sti, odigra ulogu veze izme|u gra|ana i vlade. Me-
|utim, odnos prema GcspcJinu 5mitu pokazivao
je i u kojoj meri su mnogi ~lanovi industrije èleli
da se ujedine oko proizvoda u koje su verovali,
i{av{i tako daleko da su sebe doìvljavali kao pri-
padnike narodne vojske, re~ima jednog od radnika, koja prosvetljuje mase. Kaprin
film, koji je i sam prikazivao na~in proìmanja Vlade i reprezentacije, posluìo je kao
neka vrsta poziva na oru`je, ukazuju}i na mogu}nosti jevan|eoskog spajanja vladi-
nih interesa i industrijske prakse u tom periodu.
Recepcija GcspcJinc 5mitc bila je ne samo svedo~anstvo o nezadovoljstvu
onim u {ta se filmska industrija pretvorila, ve} i o onome u {ta se se pretvorila Vla-
da; o na~inu na koji su se problemi reprezentacije kristalisali, za publiku, o njihovom
nelagodnom odnosu prema liderima nacije. Jedan bioskopski radnik pohvalio je Dì-
mija Stjuarta jer je GcspcJin 5mit u}utkao pomahnitali Va{ington. Drugi je u isti
ko{, kao zdruène neprijatelje naroda, strpao Va{ington, filmsku industriju i ostatak
medija: GcspcJin 5mit iJe u Vcsintcn treba da bude prikazan svakom ~lanu Sena-
ta i Kongresa i treba da postoji zakon koji bi ga u~inio obaveznom vizuelnom lek-
tirom za svakog gra|anina, ~ak iako Vlada iznudi dodatnih deset procenata bruto
dohotka kako bi finansirala ne samo one kratkovide ljude od filma koji i dalje sma-
traju da publiku treba tretirati kao da je neznala~ka, ve} i one koji su... poku{ali da
podriju same temelje na{e demokratije.
26
On dodaje i da niko nije primetio bilo ka-
kvu uvredu nane{enu Sjedinjenim Dràvama sve dok {tampa nije po~ela da se àli
na film (on ovde ukazuje na novinske kritike reprezentacije novinara u filmu i izve-
{taje o osudi koju je Senat izneo nakon specijalne projekcije).
27
Tako je i u samoj in-
dustriji postojao ose}aj da postoji zavera ~iji su deo filmovi i ostali masmediji, a Gc-
spcJin 5mit je gotovo ~udesno odudarao od toga, kao ne{to {to je nastalo uprkos
vladinom/medijskom monolitu koji je stajao nasuprot obi~nom ~oveku.
OBRAZOVANJE ZA DEMOKRATIJU
Pored hiperbole o predlogu zakona kojim bi taj film postao obavezna vizuelna lekti-
ra, promoteri su iznosili i neke veoma prakti~ne predloge u pogledu osvajanja {to {i-
re publike za GcspcJinc 5mitc. Jedan promoter je napisao: Prikazujte ga besomu~-
no, prema{ite svoj uobi~ajeni budèt za sto procenata, i vrati}e vam se sa kamatom.
Va{i nastavnici sla}e svoju decu da izu~e jednu od najve}ih lekcija o ameri~kom na-
25Za diskusiju o studijama Pejn fonda i
vezi izme|u filmova i Legije pristojnosti,
videti: G. Iowett, i|m. 1he Demccrctic
rt, str. 220-259.
26Mcticn icture Herc|J (25. novembar
1939), 51; (4. novembar 1939), str. 57.
27 Film o GcspcJinu 5mitu kori{}en u
vladine svrhe, pohranjen u Biblioteci aka-
demije filmske umetnosti i nauke, sadrì
i izve{taje o ose}anjima koja je film izazi-
vao kod novinara, Videti: Frank Knox
Will Hays-u, 14. novembar 1939, i Joseph
Breen Willl Hays-u, 6. decembar 1939. Za
izve{taj o prikazivanju filma Senatu, vi-
deti Mr Smith Riles Washington, 1ime
(30. oktobar 1939), str. 49.
~inu razmi{ljanja, lekcija koju nigde drugde ne}e uspeti da nau~e. Sli~no tome, pri-
kaz filma u Mcticn icture Herc|J-u nagla{avao je obrazovnu vrednost GcspcJinc
5mitc, proglasiv{i tako film ostvarenjem snova svakog filmskog radnika, zbog na~i-
na na koji je on istovremeno bio i spektakl i lekcija i zabava.
28
Tokom ~itavog ovog
prerioda filmski radnici su se trudili da filmove dovedu u vezu sa obrazovnim pita-
njima, ali se ta veza retko kad ~inila tako o~iglednom kao u slu~aju GcspcJinc 5mi-
tc, a ube|enje filmskih radnika tako iskrenim.
Istakav{i obrazovnu vrednost Kaprinog filma, bioskopski radnici su zapravo
otvorili mnogo {iru debatu o temeljitosti i efikasnosti podu~avanja adolescenata i
dece demokratskim vrednostima. Izme|u avgusta 1939. i januara 1940, nacionalni
mediji su pridali veliku pa`nju vestima o Kongresu o obrazovanju i demokratiji Uni-
verziteta Kolumbija, o specijalnom izdanju jednog ozbiljnog ~asopisa koje se bavilo
izazovima demokratije i obrazovanja, o Konferenciji o deci u demokratskom dru-
{tvu odrànoj u Beloj ku}i, i o potencijalima Nacionalnog saveta za studije dru{tva
da predloì metod kojim bi se putem obrazovanja stvarali bolji gra|ani.
29
[tavi{e,
mediji su u tom periodu postali ne samo poligon za opisivanje demokratije, ve} se
od njih o~ekivalo i da zabavljaju mase, ali i da ih obrazuju, veoma ~esto u pogledu pi-
tanja kojima su Amerikanci pridavali veliki zna~aj. Na primer, 1939. su i CBS i NBC ra-
dio mreè zapo~ele ambiciozne programe koji su se bavili razumevanjem umetnosti,
[tc meni zncci umetncst? i Umetncst zcrcJ mene. Emi-
sija na NBC Blue Network-u pod naslovom mericri
rcJ cJ|czi u nebc redovno se bavila specijalnim pita-
njima poput Kako danas odbraniti demokratiju u
Americi?, dok je kompozitor i poznati intelektualac
Dims Tejlor vodio nedeljni program Muzicrc cmerirc-
nc, koji je po re~ima Newsweer-a vrcao od neskrivenih
predrasuda u korist muzi~kog nacionalizma.
30
Kasnih 1930-ih, pojavili su se specijalizovani ~a-
sopisi namenjeni prosvetnim radnicima koji su uzimali
u~e{}e u nizu rasprava o podu~avanju dece demokrat-
skim vrednostima. ^lanci poput Obrazovno planiranje
u demokratskom dru{tvu, Obrazovanje za demokra-
tiju, Jedinstvena funkcija obrazovanja u ameri~koj
demokratiji i Propaganda, demokratija i obrazova-
nje u na~elu su podràvali shvatanje obrazovanja koje
je poistove}eno sa indoktrinacijom ameri~kim vredno-
stima. âk je i predsednik Ruzvelt dao svoj doprinos
tom pitanju. On je 1938. u svom obra}anju Nacional-
nom udruènju za obrazovanje izjavio: I ja sam, poput
vas, dugi niz godina radio kao pedagog i ulagao napore
da u svest mladih Amerikanaca usadim {to ve}e znanje
i zainteresovanost za probleme koji su, sa tako velikom
snagom, danas ophrvali svet.
31
Filmski radnici koji su
28 Mcticn icture Herc|J (25. novembar,
1939), str.51; (7. oktobar, 1939), str. 38.
29Ideas Swapped by 3,000 at the Country
Sore Forum on Education for Democracy,
Newsweer (28. avgust 1939), 25; Challenge,
1ime (9. oktobar 1939), 46, u kojem se raz-
matra izdanje ~asopisa 5urvey Grcphic iz ok-
tobra 1939; Compulsory Schooling up to 16
Urged at White House Parley, Newsweer
(29. januar 1940), 36; For Better Citizens,
1ime (6. novembar 1939), 61.
30 Art Via the Air Waves: Both CBS and
NBC Starting New Programs, Newsweer (6.
novembar 1939), 30; War of Words: Town
Meeting Opens Fifth Explosive Season,
Newsweer (9. oktobar 1939), 39; All-Ameri-
can Program: Deems taylor and a
Symphony to Wave Musical Flag,
Newsweer (29. jenuar 1940), str. 44.
31 Svi pomenuti ~lanci su iz 5chcc| cnJ
5cciety; Floyd S. Gove, Educational Plan-
ning in a Democracy (25. jun 1938), str. 829-
830; William F. Russell, Education For
Democracy (31. decembar 1938), str. 862-
864; J. Cayce Morrison, The Unique Fun-
ction of Education in American Democracy
(30. jul 1938), str. 132-137; William H. Kilpa-
trick, Propaganda, Democracy and Educa-
tion (1. april 1939), 405-409. Govor predsed-
nika Ruzvelta, odràn 30. juna 1938, je pono-
vo {tampan u 5chcc| cnJ 5cciety (9. jul
1938), str. 29-31.
isticali obrazovnu vrednost GcspcJinc 5mitc, a pogotovo lekcije o ameri~kom na~i-
nu razmi{ljanja namenjene najmla|ima, su svakako bili zainteresovani i za mogu}-
nosti zarade od plasiranja filma u~enicima.
Oni su u~estvovali u projektu u kome su naizgled u~estvovali svi Amerikan-
ci, kao i svi oblici kulturne produkcije. Du`nost svakog odraslog ~oveka, od filmskih
radnika do predsednika, bila je da podu~ava decu ~udu demokratije, a svi proizvodi
popularne kulture namenjeni zabavi bili su prosu|ivani i u njima se uìvalo u zavi-
snosti od politi~kih lekcija kojima su podu~avali.
hctcp|cy 5tuJies vodi~ za GcspcJin 5mit iJe u Vcsintcn me|utim pokazuje
da su u diskursu o obrazovanju u to vreme postojale odre|ene nesuglasice u pogle-
du potrebe da se mase podu~avaju demokratiji. Vodi~ na svojih sedamnaest strana
upoznaje u~enike sa zapletom filma, kao i sa procesom njegovog nastajanja, a pru-
à i Pitanja za u~enike gra|anskog vaspitanja, kao i Pitanja o Va{ingtonu i Pi-
tanja o filmskom postupku. Sve te odeljke pripremili su eksperti direktor jed-
ne srednje {kole, predsednik njujor{kog udruènja profesora gra|anskog vaspitanja
i zvani~nici iz Nacionalnog udruènja za obrazovanje. Vodi~ ve} u prvim pasusima
poku{ava da ubedi u~enike da film ne posmatraju sa politi~ke ta~ke gledi{ta:
GcspcJin 5mit iJe u Vcsintcn moè se prosu|ivati samo na osnovu
sopstvenih filmskih zasluga. âk i dijaloge treba najpre posmatrati u
svetlu njihovog doprinosa filmskim kvalitetima, a isto tako treba oce-
njivati i komplikacije i sloènost zapleta, motivaciju likova, i realisti~-
ki prikaz konteksta. Odeljenjima i u~enicima koji se bave filmom i u
njemu uìvaju treba stoga treba dati jedan savet: razmi{ljajte o Gcspc-
Jin 5mit iJe u Vcsintcn kao o filmu.
Zatim u implicitnoj kritici o~igledne ideolo{ke pozicije filma (i otvorenih po-
liti~kih ambicija pokreta za filmsko obrazovanje ranije iz te decenije), vodi~ u~i stu-
dente da zanemare svaku vezu izme|u GcspcJinc 5mitc i savremenih zbivanja.
Osnova filma su nesumnjivo mnogi nedavni doga|aji koji su se odigrali na ameri~-
koj pozornici i o kojima su novine izve{tavale, ali studenti treba da se zapitaju da
li se u isticanju (tih doga|aja) oti{lo predaleko, da li je krajni rezultat prihvatljiv, da
li se projektuje iskrivljena slika ameri~kog politi~kog ìvota, i da li se kona~no moè
pre govoriti o preterivanju nego o istinskom umetni~kom dostignu}u?.
32
Na taj na~in, vodi~ je poku{ao da kontroli{e ~itanje GcspcJinc 5mitc od stra-
ne studenata i spre~i interpretaciju koja bi mogla da dovede u pitanje rad Kongresa.
Kritika koju film upu}uje sistemu izvr{ne vlasti moè se, sa ta~ke gledi{ta vodi~a,
razmatrati isklju~ivo estetski, a u~enici treba da se bave islju~ivo verodostojno{}u
narativnog postupka i pojmovnim aparatom samog vodi~a, putem kojeg se sugeri-
{e da se sa GcspcJincm 5mitcm zaista oti{lo predaleko.
Pitanja u vodi~u inspirisana filmom su ~isto in-
formativna (Za{to narod nije odmah izabrao nasledni-
ka pokojnog senatora Folija?, Ko je stariji senator iz va-
32hctcp|cy 5tuJies. Mcczine Devc-
teJ tc hctcp|cy pprecicticn (Educatio-
nal and Recreational Guides, 1939), str. 3.
{e dràve?, Kako je Va{ington postao glavni grad?,
U kojoj je poznatoj, ali jo{ uvek nedovr{enoj katedrali,
sahranjen Vudrou Vilson, predsednik iz perioda Prvog
svetskog rata?).
33
Drugi delovi vodi~a uspostavljaju
rani autorski diskurs o reìseru filma (od prisustva
kompetentnih glumaca jo{ je va`nija ~injenica da je ~i-
tavom produkcijom rukovodio Frenk Kapra).
34
Osnov-
na zamisao vodi~a, dakle, potvr|uje i detaljno ilustruje
tezu Loren Berlant o diskursu Va{ingtona. U njenoj
analizi upotrebe GcspJinc 5mitc tokom 1990-ih, u epi-
zodi 5impscncvih pod nazivom Gospodin Lisa ide u
Va{ington, Berlantova pi{e da se taj diskurs u potpu-
nosti svodi na aktivnosti nacionalne pedagogije, proiz-
vodnju nacionalne kulture i stvaranje kompetentnih
gra|ana, pogotovo kod mla|ih uzrasta i adolescenata.
35
hctcp|cy 5tuJies pruà
ba{ tu vrstu treninga (iako je, naravno, nemogu}e odrediti koliko su te instrukcije
u~enici ozbiljno shvatali). Vodi~ kroz GcspcJinc 5mitc pruào je u~enicima naizgled
veoma iscrpne instrukcije o pravima i du`nostima gra|ana na primer, ko su se-
natori i kako se oni biraju kao i o onim delovima istorije sa kojima svi gra|ani tre-
ba da su upoznati. Me|utim, vodi~ je gra|anskim pravima i du`nostima dodavao i
estetsku dimenziju svojim pitanjima i komentarima o arhitekturi katedrale i Kapri-
noj reìji. Ovakvo konstruisanje patriotske omladinske kulture, imalo je za kom-
plementarnu kategoriju estetsko dostignu}e, {to je sa~injavalo jedan logi~an i cel-
ishodan sistem odnosa izme|u ljudi i institucija.
PROBLEM ISPOD RIO GRANDE-A
Razmatraju}i prikazivanje GcspcJinc 5mitc u inostranstvu, a pogotovo u Latinskoj
Americi, zvani~nici Stejt Departmenta su tako|e pokazali interesovanje za obrazovne
vrednosti filma. Njih je, me|utim, mnogo vi{e zanimalo ono ~emu bi film mogao da
pou~i bira~ko telo nacije, a ne adolescente. Me|utim, najpre treba ista}i samu ~inje-
nicu da se Stejt Department zainteresovao za GcspcJinc 5mitc, {to ukazuje na zna~aj
koji mu je pridavan. Savezna vlada jeste stalno traìla na~ina da upotrebi filmsku in-
dustriju kao produènu ruku svoje spoljne politike (organizuju}i, na primer, turneje
velikih zvezdi u velikom broju zemalja, ili proizvode}i propagandne filmove za zemlje
za koje su smatrali da spadaju u interesnu sferu
37
Sjedinjenih Dràva), dok je Stejt
Department sluìo, naro~ito u slu~ajevima kada je bilo problema sa prikazivanjem,
kao veza izme|u ameri~kih filmskih studija i stranih vlada. Stejt Department se, me-
|utim, nije svakodnevno bavio detaljima poslovanja ameri~ke filmske industrije u
inostranstvu. Zvani~nici su procenjivali vrednost odre|enog filma samo kada bi im
neki gra|anin ili dràvni slu`benik ukazao na takvu potrebu. U slu~aju Kaprinog fil-
ma, dokumentacija pruà izvesne naznake o pretpostavkama Stejt Departmenta ko-
je se ti~u reakcija na film, ali mnogo bolje svedo~i o na~inu na koji su sami vladini
33Ibid., str. 7, str. 10 i str.12. Sasvim je mo-
gu}e da su neki aspekti samog filma pod-
stakli poprili~no nema{tovite instrukcije iz
vodi~a, zasnovane na pukim ~injenicama,
a namenjene ~asovima gra|anskog vaspi-
tanja. Ovde mislim na scenu u kojoj Son-
ders podu~ava Skita o na~inu na koji se
predlog zakona pi{e, stavlja na razmatra-
nje i izglasava.
34Ibid., 5.
35Lauren Berlant, The Theory of Infantile
Citizenship, ub|ic cu|ture 5 (3) (prole}e,
1993), str. 395-410. Citirano sa 397. strane.
37Za analizu odnosa izme|u savezne vla-
de i filmske industrije u tom periodu u smi-
slu pomo}mog sredstva spoljne politike,
videti: nimctin cu|ture, peto poglavlje.
zvani~nici interpretirali film, a njihov jezik u diskusijama o GcspcJinu 5mitu pokazu-
je zabrinutost njih samih za mesto Sjedinjenih Dràva na svetskoj politi~koj sceni.
Dokumenti svedo~e o gotovo istim onim antiva{ingtonskim tenzijama koje
su filmski radnici iznosili u [ta mi je film pruìo. To, me|utim, nije bilo pitanje su-
koba na liniji Va{ington protiv tipi~nih ameri~kih gra|ana, ve} pre Va{ington pro-
tiv ostatka sveta, odnosno, ne{to odre|enije, onih dràva u razvoju iz Latinske Ame-
rike koje se nisu zalagale za demokratske vrednosti u onoj meri u kojoj se to Sjedi-
njenim Dràvama svi|alo. U debati o odnosima sa Latinskom Amerikom, GcspcJin
5mit je predstavljao aparaturu pomo}u koje su zvani~nici Stejt Departmenta mogli
da sagledaju svoje interese u vezi sa industrijom i cenzurom, i sa {irenjem kapitali-
zma-na-ameri~ki-na~in i politi~kog sistema. U martu 1940, Tomas Burk, {ef Odelje-
nja za me|unarodne odnose, sa~inio je saop{tenje u kojem je razmotrio odre|ene
probleme sa kojim su se susretale filmska industrija i savezna vlada, i kontradikcije
koje su iz toga proisticale. Pisao je da su inostrana filmska trì{ta u velikoj meri usa-
hla, pre svega zbog rata i ograni~enja koja je nametala cenzura. Ne{to kasnije kaè
da je cenzura jedna od najve}ih pretnji sa kojima se filmska industrija suo~ava u
zapadnoj hemisferi i da industrija traì pomo} (Stejt) Departmenta verovatno ~e-
{}e nego {to je to u svojoj istoriji ikad radila. Zatim dodaje da:
je razumno re}i da je na{a sposobnost da se sa uspehom probijamo
kroz mo~varu cenzure u ne maloj meri zasnovana na po{tovanju i po-
verenju koje smo zadobili u umovima onih koji vladaju, kao i onih nad
kojima se vlada u podru~ju Latinske Amerike... (tamo gde) totalitarni
reìmi ismevaju demokratiju kao neprakti~an izum.
U saop{tenju se zatim upozorava da se ~ini neverovatno nedoslednim da bilo
koje ameri~ko preduze}e koje duguje svoj uspeh ameri~kom prestiù potpomaè ne-
prijateljsku propagandu time {to ismeva demokratske sisteme.
38
Tako je Stejt De-
partment svojim vi|enjem Latinske Amerike stvorio zbrku. Cenzura je s jedne strane
bila zlo koje preti filmskoj industriji. S druge, za{to bi se ameri~kim kulturnim proizvo-
dima sa spornim antidemokratskim sadràjem dozvoljavalo da cvetaju tamo gde se
demokratija ismeva? Upravo je to skrenulo pa`nju zvani~nika na Kaprin film i ba{ za-
to su reakcije bile tako razli~ite. Autor saop{tenja i njegovi saradnici smatrali su film
pomalo lakrdija{kim, ali nisu bili sigurni da }e on biti tako shva}en i u Latinskoj
Americi. U saop{tenju se, zapravo. isti~e da bi prikazivanje takvog filma izvan Sjedi-
njenih Dràva, a pogotovo ispod Rio Grandea, moglo da ima ozbiljne posledice.
39
Ista ose}anja javljala su se i u drugim saop{tenjima. Na primer,
u septembru je otpravnik poslova u Bankoku napisao da iako Gcspc-
Jin 5mit pruà izvrsnu zabavu doma}oj publici... (film) nikada ne tre-
ba prikazati izvan granica Sjedinjenih Dràva.
40
Iako su odlu~ili da se
usprotive cenzurisanju filma, zvani~nici su smatrali da je GcspcJin
5mit opasan film, jer se, po njihovim re~ima, na veoma o~igledan na-
~in bavi nacionalisti~kim i patrijarhalnim idejama.
38Tomas Burk gdin Lon-
gu, gdin Brigsu, gdin
Bonsalu i gdin Daganu,
21. mart, 1940.
39Ibid.
40 D`. Holbruk êpmen
dràvnom sekretaru Kor-
del Halu, 29. jul, 1940.
Nekoliko dana po{to je napisao svoje prvo saop{tenje o GcspcJinu 5mitu (i
izazvao jednog zvani~nika da dovede u pitanje njegov predlog da se film cenzuri{e),
Burk je izmenio svoje mi{ljenje o Kaprinom filmu.
41
On, me|utim, dodaje da u ci-
lju prikazivanja na{e nacionalne snage, Sjedinjene Dràve ne treba da pribegavaju
prikazivanju na{e osetljivosti na nepravdu, kao {to to GcspcJin 5mit naizgled ~i-
ni. Film, po Burku, saop{tava na{im susedima ~injenicu da smo mi muy hombre,
ali to ~ini na najgori mogu}i na~in, time {to sugeri{e da su Sjedinjene Dràve su-
{tinski korumpirane.
42
Ono {to je meni posebno zanimljivo u tome nije zabrinutost u pogledu na~ina
na koji bi film mogli primiti domoroci, ve} kako }e Sjedinjene Dràve biti doìvlje-
ne u Latinskoj Americi; severnjaci su se verovatno pla{ili da }e im se ~itava ju`na he-
misfera smejati jer su feminizirani i nisu dovoljno sna`ni. Pod takvim okolnostima,
nekolicina vladinih zvani~nika skrenula je pa`nju na postojanje potrebe za odre|e-
nom vrstom uticaja na mu{ku populaciju, tako {to bi na{i mu{karci bili prikaziva-
ni kao muèvniji od njihovih. Da se to dogodilo mo`da bismo lak{e shvatili neza-
dovoljstvo koje je Kaprin film izazivao kao neka vrsta edipalne drame u kojoj sinovi
ubijaju o~eve i koji se zavr{ava smr}u junaka, da bi nekoliko trenutaka kasnije Klari-
sa Sonders èna koja je bila politi~ki mentor senatora Smita uzviknula ura!.
U Stejt Departmentu je ipak prevladala struja protiv cenzure, iako je ve}ina
saop{tenja ukazivala na potrebu za razgovorom sa Vilom Hejsom o tome kako je ta-
kav film uop{te mogao da bude snimljen. Njihov ton je, u na~elu, bio prijateljski ali
~vrst: Po mom mi{ljenju na{a je politi~ka du`nost da gospodinu Hejsu ukaèmo
na slu~ajeve u kojima administracija... smatra da je osetljivost na{ih prijatelja ju`no
od Rio Grandea ugroèna od strane ameri~kih fimova. Verujem da je ovakva politi-
ka sasvim ispravna i da sa njom treba nastaviti.
43
Stejt Department i diplomatski
zvani~nici su u na~elu osu|ivali film, navode}i, izme|u ostalog, njegovo malicio-
zno ismevanje institucija vlade Sjedinjenih Dràva i na~in na koji je iskrivljavao
~injenice koje se ti~u ameri~kog ìvota.
44
Me|utim, ve}ina istih tih zvani~nika su
izraàvali sumnje u pogledu njihovog redovnog izno{enja mi{ljenja o odre|enim
komercijalnim filmovima.
45
[tavi{e, pla{ili su se da
bi bilo veoma nepoèljno kada bi ~lanovi Kongresa
odre|ivali smernice za razvoj filmske industrije na
osnovu privatnih mi{ljenja ~inovnika.
46
Mnogi ~la-
novi Kongresa kritikovali su industriju za sve i sva{ta,
od block-bookinga preko proizvodnje intervencioni-
sti~ke propagande do moralne nepodobnosti, a zva-
ni~na akcija Stejt Departmenta protiv GcspcJinc 5mi-
tc mogla je ih je navesti da pomisle da imaju podr{ku
vlade u napadima na Holivud (1939. nakon specijalnih
va{ngtonskih projekcija GcspcJinc 5mitc neki senato-
ri su se zarekli da }e sa obnovljenim àrom inicirati
dono{enje antitrustovkih mera usmerenih protiv
filmskih studija).
47
41Za saop{tenje u kojem se kritikuje Burko-
va ocena, videti g-din Bonsal g-dinu Brigsu i
g-dinu Danijelsu, 19. mart, 1940.
42Tomas Burk g-din Longu, g-din Brigsu, g-
din Bonsalu i g-din Daganu, 21. mart, 1940.
43Lorens Dagan g-dinu Longu, g-dinu Bur-
ku i g-dinu Tomsonu, 21. mart, 1940.
44 Za àlbe upu}ene povodom GcspcJinc
5mitc, videti: Burk Longu et c| i bankon{ko
izaslanstvo dràvnom sekretaru Kordel Ha-
lu, 2. januar, 1941.
45Bonsal g-dinu Danijelsu i g-dinu Brigsu,
19. mart, 1940.
46Tomas Burk g-dinu Tomsonu, 11. februar,
1941.
Tako je slu~aj GcspcJinc 5mitc ukazao na sloènu ravnoteù izme|u razli~i-
tih delova industrije i vlade, i na pote{ko}e izazvane sukobom interesa: promocijom
filmske industrije nasuprot promociji interesa Sjedinjenih Dràva u svetu. Holivud-
skim studijima bila je potrebna pomo} Stejt Departmenta u osvajanju inostranih tr-
ì{ta, te su stoga mo`da bili podlo`ni pritisku u vezi sa sadràjem fimova. Me|utim,
sama administracija morala je pa`ljivo da odràva predstavu da ona ne kontroli{e
privatne filmske kompanije, ve} da one imaju odre{ene ruke. Jedan od starih mito-
va ameri~kog kapitalizma, ~ak i u veku kada je kontrola bila poja~ana, bio je |cissez-
jcir stav vlade prema privredi. [tavi{e, Stejt Department je, makar tokom 1940-ih,
nastojao da se distancira od onih ~lanova Kongresa koji su se energi~no zalagali za
poja~an vladin nadzor filmske produkcije. Sem toga, administracija je 1940-ih imala
mnogo va`nije poslove od nadgledanja filmske produkcije.
Uprkos tome, vladini zvani~nici su uz puno te{ko}a doneli odluku da se Gc-
spcJin 5mit prikaè u inostranstvu. Ve}i deo dokaza koji su ih ubedili da tako postu-
pe do{ao je iz ameri~kog konzulata u [vajcarskoj, gde je recepcija filma dokazala nje-
gov potencijal za promovisanje demokratije i raspr{ila iluzije o suprotnom. Glavni
ameri~ki konzul tamo (koji se, sasvim zgodno, i sam zvao Dèjms Stjuart) pisao je
Stejt Departmentu da se film prikazuje u prepunim salama i da je postao simbol
demokratije u ovoj zemlji, {to pre njega verovatno nije postiglo ni{ta poteklo iz Sje-
dinjenih Dràva. [tavi{e, reformski lideri u [vajcarskoj su odlu~ili da iskoriste film
kako bi kritikovali zastarela na~ela Federalnog parlamenta i sproveli reformu
parlamenta.
48
Onako kako je Stejt Department shvatao recepciju, u tom slu~aju,
GcspcJin 5mit sluìo je kritici Sjedinjenih Dràva samo u necivilizovanim sredi-
nama. Me|utim, u civilizovanim, poput [vajcarske, film je od Sjedinjenih Dràva
stvorio obrazac za mogu}nost demokratskih reformi.
OCENA RECEPCIJE
[ta moèmo razabrati me|u ovim mno{tvom diskursa? Dva od njih govore sa sa-
svim opre~nih pozicija: jedan ~ini rasprava filmskih radnika o filmu, koja se prevas-
hodno oslanja na recepciju kod doma}e publike, a drugi analize koje je izvr{ila save-
zna vlada, u kojima se spekuli{e o recepciji filma na globalnom nivou. O~igledno je
da oba izraàvaju, iako kontradiktorno, dubok antagonizam prema filmskoj indu-
striji. Filmski radnici su bili besni {to takvi filmovi retko nastaju; zvani~nici Stejt De-
partmenta bili su uznemireni {to takva vrsta filmova uop{te nastaje.
Svi su znali da ovaj film postavlja pitanja o efikasnosti demokratije, ali
je to na razli~itim mestima ~inio na razli~ite na~ine, i u razli~ite svrhe.
Sve rasprave o GcspcJinu 5mitu okon~ane su konsezusom u po-
gledu metoda i cilja; to jest, filmovi poseduju veliku mo} za indoktrinaci-
ju, a {irenje demokratskih institucija predstavlja opravdan nacionalni
projekat. Me|utim, u njima je ispoljena apsolutna nesaglasnost povo-
dom utvr|ivanja najboljeg na~ina za indoktrinaciju i shvatanja smisla
demokratije. Taj razdor postao je o~igledan u tenzijama nastalim izme|u
47Mr 5mith ku|es Wcs-
hintcn, str. 49.
48Dèjms B. Stjuart dr-
àvnom sekretaru Kor-
del Halu, 30. januar,
1941.
49 Paul Virilio, Wcr
cnJ cinemc. 1he |ci-
stics cj ercepticn, pre-
veo: Patrick Camiller
(London: Verso, 1989).
industrije i naroda, ali nije bio ni{ta manje o~igledan ni u interakciji izme|u onih in-
stitucija za koje smo skloni da mislimo da se bespogovorno priklanjaju dominantnoj
ideologiji, odnosno filmskoj industriji i saveznoj vladi, ~ak i u trenucima kada se zemlja
bliìla ratnom periodu, koji je bio obeleèn poja~anim naporima da vlada i privreda
postignu konsenzus.
Ako bismo analizu doveli do krajnjih konsekvenci, moglo bi se re}i da ovakva
retorika recepcije GcspcJinc 5mitc mo`da konstrui{e i neta~ne interpretacije
proste binarne opozicije izme|u malih ljudi i savezne vlade, kao u slu~aju bio-
skopskih radnika, ili iracionalne zabrinutosti povodom stepena mu{kosti na koju
nailazimo u dokumetima Stejt Departmenta. Me|utim, to same ove interpretacije
ne ~ini ni{ta manje stvarnim, odnosno ozbiljnim i sposobnim da podstaknu veli-
ku aktivnost. Ovde bismo mogli da se sloìmo sa Polom Viriliom (Paul Virilio) ima-
ju}i u vidu da su se posledice spajanja strategija reprezentacije i dràvnih interesa,
koje je imalo tako va`nu ulogu u izve{tajima bioskopskih radnika, u potpunosti ose-
tile u razornom globalnom ratu koji je po~eo iste godine kad je po~ela distribucija
GcspcJinc 5mitc.
49
I sasvim je izvesno da zabrinutost u pogledu mu{kosti Sjedi-
njenih Dràva nasuprot mu{kosti zemalja Tre}eg sveta i dalje opstojava, i to ne
samo diskurzivno, kao u memorandumima povodom GcspcJinc 5mitc, ve} i u im-
plementaciji globalne politike Sjedinjenih Dràva.
Izvornik: Eric Smoodin, Compulsory Viewing for Every Citizen: Mr. Smith and the Rhetoric of
Reception u leyjrcmes. cpu|cr cinemc cnJ cu|turc| 5tuJies, Matthew Tincom and Amy Villarejo
Preveo s engleskog: Nikola Zmajevi}
Te sudbonosne (i fatalne) 1951. godine, zapo-
~eo je drugi nalet optu`bi upu}enih komuni-
stima i biv{im komunistima u Holivudu, od
strane Komiteta za neameri~ke aktivnosti. Pisac i scenarista Majkl
Vilson (Michael Wilson) bio je pozvan da svedo~i; nakon {to je od-
bio da sara|uje, svi njegovi najbolji filmovi su, od tada pa nadalje,
morali su biti snimljeni u inostranstvu. Tek {to je postao poznat po
Oskarom-nagra|enom-filmu, Mestc pcJ suncem (|cce unJer the
5un), adaptaciji klasi~nog romana Teodora Drajzera (Theodore Dre-
iser), mericrc trceJijc, Vilson se na{ao me|u desetak ameri~kih
reditelja primoranih na prisilnu emigraciju u Evropu. Holivudskih
izgnanika je u to vreme bilo svuda po svetu, ju`no ka Meksiku, ili
isto~no du` one iste longitude kojom su ne tako davno prelazili
umetnici i intelektualci sa nema~kog govornog podru~ja, samo u
drugom smeru, od Evrope ka Americi. Me|u poslednjima je bio i
austrijski kompozitor Arnold [emberg (Arnold Schoenberg) koga je
njegov prijatelj, tako|e izgnanik, Teodor Adorno (Theodor Adorno),
proglasio najve}im genijem muzi~ke umetnosti dvadesetog veka.
Los An|eles, ili odre|enije, pro{ireno predgra|e Brentvuda, bilo je [enbergovo
uto~i{te tog te{kog prole}a, 1951. U jednom od nezaboravnih trenutaka koji valjano
kristalizuju onda{nje vreme i prostor, biv{a studentkinja opisuje trenutak susreta sa
~uvenim kompozitorom. Dogodilo se to u njegovoj ku}i, gde je bila pozvana na ve~e-
ru. [enberg je tek nedavno otkrio televiziju, te be{e toliko ushi}en njome da smo ve-
~erali sa tanjirima na krilima, dok je on fascinirano gledao Hopalong Kesedija.
1
To {to je ~uveni kompozitor dela poput Verr|crte Nccht, i izumitelj muzi~kog
sistema od dvanaest tonova, predominantnog u ozbiljnoj muzici dvadesetog veka,
u poslednjim godinama svog ìvota, podlegao televizijskom sanjarenju i infantilnoj
fascinaciji kaubojskom zvezdom uzdrmava uvreèna shvatanja o kulturnoj svojini.
Pada nam na pamet pore|enje sa Kristoferom Njumenom, likom iz Dèjmsonovog
romana merircncc (1898), koji je pre{ao Evropu uzdu`-i-popreko ne bi li prou~avao
istoriju u evropskim katedralama, a zatim se preoblikovan u novog ~oveka vratio
u Ameriku, napajao pu~kim prozorima, i provodio vreme u kr~mama du` dugih
ameri~kih autoputeva, kako bi stekao ose}aj budu}nosti.
Kako ovu sliku eventualno pomiriti sa tvrdnjom [enbergovog druga-po-iz-
gnanstvu, Teodora Adorna, da je taj kompozitor objavio kraj infantilnosti u dru{tvu
koje je dugo bilo svesno da }e biti tolerisano samo ukoliko svojim gra|anima dopusti
odre|enu koli~inu detinjaste sre}e?
2
Za prose~nog prosmatra~a, bilo na levici lil de-
snici, verovatno ne postoji pomirenje, ve} samo tragi~na slika
umetnika i studentkinje tanjir na krilu, televizijski aparat i ka-
pitulacija velikog umetnika pred banalno{}u popularne kulture.
Ipak, bio bi to plitak i posve pogre{an uvid. Naime, ukoli-
ko sledimo [enbergov pogled ka televizijskom ekranu, mo`da
otkrijemo {ta je zapravo bio predmet njegovog interesovanja.
Pol Bul
Dejv Vagner RA-
DI-
KAL
-NI
HO-
LI-
VUD
1 Dika Newlin, 5hcenber ke-
membereJ. Dicries cnJ kecc||ec-
ticns, 1938- 1976 ) New York:
Pendragon, 1980), str. 337.
2 Theodor Adorno, Arnold
Schoenberg 1874-1951, u: risms
(London: Nevil Spearman, 1976)
Mo`da je to bio film cc|t ccmrcJes iz 1943. Ako je tako, vreme{ni
muzi~ar je mogu}no, bar delimi~no, u njemu prepoznao sjaj
evropskog kriti~kog duha. U tom filmu, Hopalong Kesedi razot-
krova i razbija monopol jednog bankara na uzgajanje stoke, i arti-
kuli{e {ifru koja glasi nema pravde, nema mira, onda kada se is-
postavlja da je bankarski zakon zapravo zakon lin~a. Scenario za
ovaj film, koja je napisao onaj isti Majkl Vilson s po~etka ove pri-
~e, jedan od najuticajnijih holivudskih scenarista ~ija je tri filma Ameri~ki filmski in-
stitut proglasio za najbolja me|u kojima |crens cJ rcbije i Mcst nc reci lvci
(Lawrence of Arabia, The Bridge on the River Kwai). Oba su bila potpisana drugim
imenom, a njihov zna~aj je naknadno objavljen, tek nakon prerane Vilsonove smrti.
Godine 1943, uticaj holivudske levice bio je na vrhuncu; ~ak su i vesterni B-
produkcije vrcali od kriti~kog duha, ni{ta manje od scenarija koje je napisao sam Vil-
son. Ukoliko se vratimo [enbergu i njegovom fasciniranom pogledu u televizijski
ekran, mo`da, na drugi pogled, otkrijemo da je on gledao Vilsonov film Grcnicnc pc-
trc|c, (Border Patrol), ~esto pominjan kao filmski debi Roberta Mi~ama. U ovoj pri~i,
na{ ostareli heroj se obra~unava sa terorom koji vlasnik rudnika srebra sprovodi nad
svojim podanicima, severno od meksi~ke granice. Jedan od najsofisticiranijih ve-
sterna ikada napravljen o istorijskom pitanjima rase i regije, posebno po na~inu na
koji tretira legat kolonizacije, stoji rame-uz-rame sa filmom scenariste-levi~ara Mel-
vina Levija (Melvin Levy), kcbih HuJ iz E|JcrcJc (Robin Hood of El Dorado,1939)
3
, ep-
skom dramom o legendarnom meksi~ko-ameri~kom dru{tvenom banditu Joakinu
Murijeti. Ova rana verzija Robina Huda odlazi u brda nakon {to je ~etrdeset-devet
Angla napravilo pokolj u njegovoj porodici; on sa svojom druìnom pruà snaàn
gerilski otpor pre nego {to i sam biva brutalno ubijen od strane osvetnika. Vilsonov
Hopi vrlo dobro shvata da su Meksikanci, koji su putovali na sever da rade u rudni-
cima srebra, trpeli istu sudbinu kao i Indijanci pod konkistadorima vekovima ranije:
oni su pretvoreni u robove i za njih se vi{e nije ~ulo.
Hopi i njihov sau~esnik zavetuju su da po|u u potragu za nestalim Meksikan-
cima. Ono {to pronalaze jeste udruèna rudarska operacija, po duhu ne toliko dale-
ko od rudarske kompanije u proslavljenom Vilsonovom scenariju za film 5c zem|je
(Salt of the Earth), koji }e se, ta~no deset godina kasnije, tako|e na}i na crnoj listi (i
ubrzo nestati, nakon efektivne zabrane komercijalnog prikazivanja.) Vlasnik rudni-
ka u pri~i u iz 1943. je zaista, u punom smislu te re~i, kidnapovao meksi~ke radnike.
On stavlja Hopija i njegove drugove u pritvor zbog navodnog naru{avanja njegovog
Pol Bul/Dejv Vagner _ RADIKALNI HOLIVUD _ 259
3Levi je svedo~io vr-
lo oprezno o sebi i
svom biv{em politi~-
kom miljeu; napustio
je filmsku karijeru, a
zatim je progla{en
`rtvom holivudske
crne liste
Luis Buuel, Un chien andalou, 1929
poseda, nameravaju}i da ih podvrgne su|enju na njegovom sopstvenom sudu. Ne-
zastra{en, Hopi drì revolucionarni govor radnicima, pomaè im da se oslobode i
upozorava vlasnika rudnika da }e se uskoro suo~iti sa opru`bama za prisilni rad i
pionaù koji je Nju Dil proglasio za nelegalnu, mada je propisani zakon retko bio
primenjivan.
Univerzalna privla~nost Hopalong Kesidija i vesterna ne{to kasnije }e biti pa-
`ljivo analizirana od strane francuskog katoli~kog kriti~ara Andre Bazena (Andre Ba-
zin). U njegovom klasi~nom eseju Vestern: ili ameri~ki film pcr exce||ence, Bazen
je napisao:
... dugotrajnost vestern heroja i zapleta nedavno je bila demonstrirana
fantasti~nim televizijskim uspehom jednog starog filma sa Hopalong
Kesidijem. Vestern ne zastareva. [tavi{e, njegova univerzalna, svetska
privla~nost mnogo vi{e zapanjuje od njegovog istorijskog preìvljava-
nja. [ta je to tako interesantno Arapima, Hindusima, Nemacima i An-
glo-Saksonacima, me|u kojima vestern ne prestaje da niè uspehe?..
Vestern svakako nosi neku ve}u tajnu od proste tajne ve~ne mladosti.
Verovatno je u pitanju tajna koja se, na neki na~in, identifikuje sa sa-
mom su{tinom filma.
4
Ebrehem Polonski (Abraham Polonsky) koji je do svoje smrti, 1999, smatran za
najve}eg marksistu me|u holivudskim radikalima, na Bazenovu tvrdnju dodaje da
ànr poput vesterna (gde uklju~uje i svoj antivestern 1e|| 1hem Wi||ie Bcy is here) da-
leko od toga da je bio pravljen za film, i da je zapravo ni{ta drugo do reinterpretirao
mitske narative stare koliko i pri~e oko logorske vatre. Film, koji je vekovima ostao
jedina istinski nova umetni~ka forma, obezbedio je savr{eno sredstvo za takvu vrstu
ponovljenog iskaza upravo zbog svoje evokativne mo}i i uticaja na masovnu publiku.
Hopalong Kesedi, koga je njegov snala`ljivi i dovitljivi tvorac zamislio i ka-
drirao kao mas-kulturno utelovljenje samog Frenklina Ruzvelta hrom, sa belom
kosom i grohotnim smehom tako je preneo Nju dil poruku u sam centar ameri~-
kog mita. Hopijevi tvorci, scenaristi i reditelji, bili su oni isti koji su preokretali nara-
tiv pobede Zapada u zlatnom dobu Holivuda. To {to su stvarni FBI-agenti pa`ljivo
motrili na nekada{njeg prozapadnog reditelja Dòna Forda (optuènog za mnogo
prijatelja na pogre{nim mestima, sa mnogo dokaza o sumnjivim aktivnostima) kao
na potencijalnog komunistu, i to {to su scenaristi-levi~ari locirali istorijske ravnice
i prerije kao mesto evropskog prvobitnog greha Amerike (pusto{enje zemlje i istre-
bljivanje Indijanaca) ali tako|e, po vi|enju de~aka iz Oklahome, Majkla Vilsona, i
kao mogu}nost iskupljenja, ne moè biti puka koincidencija.
I nije bila. Jedan kriti~ar iz Njujork Tajmsa je, sepetmbra 1944, komentarisao
gust opus objavljenih zapisnika sa jednog, visoko profilisanog medijskog kongresa,
odrànog prethodne godine u Los An|elesu, i ponudio simptomati~nu opasku jav-
nosti: Film, radio, {tampa, pisci pesama i karikaturisti nacije,
usvojili su sve~anu deklaracju o svojim odgovornostima i time
skrenuli pa`nju industriji zabave da }e uskoro preuzeti Holivud.
4Andre Bazin, Whct ls ci-
nemc?, Berkley: University
of California,1971), str. 141.
U~e{}e vode}ih studijskih producenata na sastanku u Los An|elesu, juna
1943, ko-sponzorisano od strane Udruènja holivudskih pisaca i Kalifornijskog uni-
verziteta u Los An|elesu, dovelo je u pitanje verovatnost bilo kakve revolucionarne
namere, ikada nagove{tene. Kada je kalifornijski senator Dèk Teni (Jack Tenny) ob-
javio kongresu poziv na urgentno ispitivanje komunisti~ke subverzije u Holivudu,
iz visokih izvora hitro su pristizala poricanja da je bilo kakav plan il strategija u to-
ku. Filmski radnici su savr{eno dobro razumeli da su vizionarska o~ekivanja za po-
sleratni svet bila, iznad svega, sredstvo da se nagalasi idealizam ratnih napora.
Ipak, komentator iz Tajmsa, M. Meknil Louri (McNeil Lowry) uspeva da do~ara
ne{to {iri duh u industriji filma, i da obuhvati raspoloènje ne samo kod levi~ara, ve}
i kod mnogih drugih politi~ki indiferentnih u~esnika u filmskoj industriji, uklju~uju}i i
istaknute zvezde, koje su uveliko slutile da }e borba za kreativnu kontrolu va`nih fil-
mova u Americi uskoro biti na dnevnom redu. Velika produkcija filmova vezanih za
ratni period i ~injenica da filmska industrija jo{ uvek nije bila ugroèna od televizije,
ubrzavaju proces prerastanja studijskog sistema, prevazilaènja rigidne i visoko arbi-
tarne kontrole odozgo, te posezanje za otrcanim zapletima i kli{etiziranom upotrebom
zvezda, svojevrsnom zloupotrebom ~ak i onih najboljih, visoko pla}enih talenata.
Istrovremeno, teku}a tehnolo{ka revolucija nosila je sa sobom pro{irenje teh-
ni~kih mogu}nosti kamere, i potencijalno razumevanje (~ak i bez upotrebe boje na
filmu) neizmernih potencijala kinematografije. Zvu~ni filmovi, sada ve} deceniju
stari, tek {to su transcendrali eru filma i po~eli na{iroko da eksperimenti{u, od ani-
macije do specijalnih efekata, stilova klasi~ne drame do rip rccrin avanture. Sa po-
javom filma GrcJcnin lejn (Citizen Kane), fenomen pisac-reditelj-producent izne-
nada postaje goru}e evidentan Autor je ro|en! âk i umereni liberali mogli su da
uvide da je lanac finansijske mo}i u rukama filmskih studija i njihovih bankara kon-
stitusao kona~nu prepreku izme|u kolektivnih autora i ùdne publike. Izbegnimo
taj zagu{uju}i efekat bilo kojom metodom a nezavisna produkcijska kompanija se
name}e kao najo~iglednija prikladna lukav{tina i ~udo }e se svakako dogoditi!
To {to je taj san tako istrajno svetlucao zaista je zavisilo od osobene ratne
perspektive koja se, dekadu ili ~ak jednu generaciju ranije, ~inila, retrospektivno,
skoro nezamislivom. Vizija ponovoro|enog sveta, nakon poraza nacizma, be{e kon-
struisana iz iskustava Nju Dila i {irokorasprostranjenog javnog sentimenta kako
me|u mo}nim krugovima elita, tako i me|u obi~nim narodom o potrebi za fuda-
mentalnom socijalnom i ekonomskom reformom. Do 1948, reforma se prakti~no bi-
la suzila na jo{ jednu verziju zagarantovanog dnevnog obroka, i na najdramati~niji
(nikada u stvarnosti realizovani) Fer Dil predlog za univerzalno zaposlenje i medi-
cinsku negu, uz skromni stepen rasne jednakosti. A samo nekoliko godina ranije, bu-
du}nost je izgledala sasvim druga~ije.
U dru{tvu koje je, za~u|uju}e, mnogo vi{e bilo podeljeno za vreme ratnog je-
dinstva nego {to }e ikada biti pod Mekartijevom vladom (ili mo`da ~ak tokom Vijet-
namske ere), zami{ljeni posleratni period na normalnu podstakao je konzervativ-
ce i bogatu klasu da se okrenu Nju Dilu, dok je veliki broj liberala i ~lanova sindika-
ta sa svoje strane anticipirao dalje strukturisanje korporacija i njihovih uticaja kao
Pol Bul/Dejv Vagner _ RADIKALNI HOLIVUD _ 261
ne{to neizbe`no. Preko okeana, bogate i mo}ne zemlje su ve} uveliko sara|ivale sa
silama Osovine, dok je Crvena armija, (uz pomo} levo-orjentisanh partizana) u mno-
gome doprinela zaustavljanju nema~kog prodora. Ta~no je da je ameri~ka vojska
zna~ajno doprinela okon~anju rata. Ali je kapitalizam, barem kapitalizam starog sti-
la, ~ini se bio ozbiljno i globalno diskreditovan, iscrpljen fa{izmom i kolonijalizmom.
Samo su ameri~ki radikali na krajnjoj levici komunista verovali da ne{to po-
put socijalizma (radni~kog pokreta i revolucije) leì nadomak svetu, te da }e prodre-
ti u svetski centar privatnog preduzetni{tva. Ali nestc }e se svakako dogoditi, i to u
epicentru komercijalne kulture, i dosti}i rekordne profite zahvaljuju}i ùdnoj publi-
ci i {irokim masama èljnim senzacija.
I upravo u tom odlu~uju}em trenutku, moè se re}i, u tada{njoj filmskoj pro-
dukciji, i samim dru{tvenim odnosima unutar filmske zajednice, skoncentrisana je
celokupna pri~a o Holivudskoj levici. A ne zato {to su se najbolje napisani, reìrani i
producirani filmovi od strane budu}ih `rtava 1930-ih ugradili u taj trenutak. I ne za-
to {to }e ostali, tako|e zna~ajni, reditelji i filmovi iz 1940-ih, kao i kulturna gvozde-
na zavesa u samoj Americi, do}i sa njenim politi~kim porazom.
Priredila i prevela s engleskog: Dragana Kitanovi}
Izvornik: Paul Buhle, David Wagner, kcJicc| Hc||ywccJ - 1he Untc|J 5tcries BehinJ mericc s cvc-
urite Mcvies, The New Press, New York, 2002.
W
i
l
l
i
a
m

A
.

W
e
l
l
m
a
n
,

T
h
e

P
u
b
l
i
c

E
n
e
m
y
,

1
9
3
1
NOIR ERA
Sa pojavom ji|m ncirc {iroko je otvorena Pandorina kutija dru{tvenog, umetni~kog i
politi~kog zna~enja filma. Kao finalna i koncentrovana faza holivudskih filmskih sti-
lova pre mekartizma i verovatno jedini u potpunosti realizovan ameri~ki umetni~ko-
filmski ànr, ncir je, sasvim ironi~no, svoju {iroku popularnost stekao preko francu-
ske nomenklature. S druge strane, sam izraz ncir, uprkos svojoj prepoznatljivosti i
sposobnosti da lako otklju~a vrata kompleksne senzibilnosti, i dalje vi{e sakriva ne-
go {to otkriva. Kada njegovi tuma~i sazovu sve tako ~esto pominjane uticaje na sce-
nu, kao {to se osumnji~eni podvrgavaju policijskom postrojavanju, nema~ki eks-
presionizam, gangsterski filmovi Kegnijeve ere, tvrdokorni krimi}i, petpara~ka psi-
hoanaliza i naturalizam ratnih iskustava, duboko zata{kan ispod uniformi ratnih ve-
terana ispostavlja se da generalno postoji simptomati~na konfuzija oko motiv.
[ta je bic smisao dezorijentisanosti ncir protagoniste, njegovog otu|enja ili izdaje?
I mada dublje politi~ko zna~enje ovog pitanja ~esto ostaje hermeti~no ili ja-
sno sekundarno, posebno iz autorske perspektive, u stvarnom ìvotu Holivuda ji|m
ncir mo`da vi{e od bilo kog drugog ànra istinski izraàva politi~ku perspektivu
umetnika i politiku savremene filmske produkcije.
[turo opisivan kao jedinstveni primer celovitog ameri~kog filmskog stila, nc-
iru nisu nedostajale internacionalne veze. Daleko od toga. Nova globalna genera-
cija radikalnih filmskih stvaralaca koja se pojavila izme|u 1920-ih i 1940-ih izda{no
je delila istu senzibilnost ~iji su tragovi, uprkos lokalno optere}enim tradicijama,
mogu pratiti od zemlje do zemlje, od nema~kog ekspresionizma, preko Francuskog
narodnog fronta, do filmova holivudske Levice iz 1940-ih da ne zaboravimo i nje-
ne pre-fa{isti~ke i post-fa{isti~ke pandane u Rimu i Tokiju. U tom smislu, kasnije
usvajanje ncir-frazeologije od strane ameri~kih kriti~ara predstavljalo je tek intere-
santnu vrstu autorefleksije u retrovizoru, te prihvatanje kategorija koji su bile potvr-
|ene u inostranstvu.
Na globalnom novou, ovaj kontinuitet jo{ je upe~atljiviji ako se uzme u ob-
zir nedostatak osmi{ljene koordinacije i prakti~no odsustvo teorijskog rada sla-
bosti koja je bila posebno isticana, kako se moè videti na primeru Holivuda, od
strane birokratskog mentaliteta komunisti~kih kulturnih funkcionera. Umesto da
bude organizovano i regularizovano kao znanje na na~in na koji je ~asopis
Hc||ywccJ ucter|y to mo`da uradio u mnogo povoljnijim uslovima, ncir-iskustvo
POLITIKA I MITOLOGIJA
FILMSKE
UMETNOSTI
Pol Bul
Dejv Vagner
je prosto bivalo podeljeno u privatnim diskusijama izme|u onih koji su delili sli~ne
uslove rada (kao i kroz sporadi~ne internacionalne kontakte). Bio je to takav pristup
filmu koji je mirno konvergirao od kra|e preferiranih uglova kamere i osvetljenja do
nesvesne aproprijacije atmosfere i teme, i koji je postao zajedni~ka praksa odre|e-
nog broja tada{njih reditelja.
Preliminarne forme ncirc u Francuskoj ranih 1930-ih pojavlju se me|u gru-
pom filmskih stvaralaca okupljenih oko kulturnog ~asopisa ccmmune u ~ijoj su se
redakciji nalazili @an Vigo, Luj Bunjuel i Men Rej (Jean Vigo, Louis Buuel, Man Ray).
Svi su oni delili jednu zna~ajnu osobinu: odlu~nost da se o~uvaju energija i tehnike
nadrealizma 1920-ih, kombinovanjem nadrealisti~kog impulsa sa ùrnalisti~ko-do-
kumentarnim pristupom i pozori{nim agitprop stilovima, te njihovom obradom
unutar popularnog filma, sa akcentom na lokalne sredine i likove iz radni~ke klase.
I dok su se kriti~ari ironi~no izraàvali spram preterane vizuelne stilizacije i jezika
poetskog realizma, filmovi u tom maniru su brzo stekli lojalnost {irokoh narodnih
masa, obi~nih Francuza i èna i uspeli da sumiraju op{tu atmosferu beznade`nosti
koja je nezadrìvo nadirala onako kako se rat pribliàvao.
U kontekstu me|uratne Francuske i Amerike 1940-ih, ji|m ncir, dete poetskog
realizma, vi{e nije mogao da izbegne uticaj kako frojdizma, tako savremenog levi-
~arskog dru{tvenog i politi~kog ìvota. Naime, ncir reditelji i njihovi politi~ko-inte-
lektualni krugovi postajali su sve podlo`niji psiholo{kim temama, posebno onim
koje sama marksisti~ka doktrina nije uspevala da objasni: na primer, pitanjem za{to
radni~ka klasa nije radila u svom sopstvenom kolektivnom interesu. ûveni nema~-
ki intelektualci Frankfurtske {kole koji su se suo~avali sa mnogo ekstremnijim obli-
kom iste dileme izabrali su dijalekti~ku teoriju, pa i mi dolazimo u isku{enje da tvr-
dimo da su francuski reditelji i njihovi ameri~ki pandani zapravo posegli za onim {to
se moè nazvati dijalekti~ki film.
Ako ni{ta drugo, tu leì originalno skriveno politi~ko zna~nje termina film
noir. Izraz je prvi put upotrebljen u leto 1939, od strane Dòrdà Altmana (George
Altman), u njegovoj recenziji tada aktuelnog filma Dcn se rcJc (Le jour se leve) Mar-
sela Karnea (Marcel Carne); film je bukvalno bio Jernier cri francuske umetni~ke Le-
vice i originalna verzija jednog od holivudskih najpotcenjenijih ncir poduhvata, fil-
ma Duc ncc (The Long Night, 1947). Dcn se rcJc na politi~ki korektan na~in antici-
pira nadolaze}e nasilje ne samo od strane nema~ke invazije, ve} i od strane fran-
cuske kolaboracije tako|e. Takva anticipacija saèto je i sa izuzetnom ironijom izlo-
èna u sceni u kojoj protagonista filma (@an Gaben), slika-i-prilika francuske radni~-
ke klase, navija budilnik, iako vrlo dobro zna da ne}e do~ekati jutro i da }e biti mrtav
kada alarm bude zazvonio.
Ipak, ji|m ncir postaje popularan me|u francuskim intelektualcima tek onda
kada su ameri~ki kriminalni filmovi, ~iju je distribuciju zabranila vi{ijevska Francu-
ska, po~eli nesmetano da se prikazuju u Parizu, 1946. Filmovi Mc|tesri scrc (The
Maltse Falcon), Dvcstrurc csiurcnje (Double Indemnity) i Ubistvc, mcjc Jrcc (Mur-
der, My Sweet) nagnali su pariske kriti~are da preimenuju termin da bi godinu dana
kasnije, sa prilivom sli~nih ameri~kih filmova i objavljivanjem francuskih prevoda
detektivskih pri~a De{ijela Hemeta i Rejmonda êndlera (Dashiell Hammett,
Raymond Chandler), kriti~ko izdanje cncrcmc Ju ji|m ncir cmericcn, konsolidovlo
termin. Ameri~ki kriti~ari prve generacije ameri~kih reditelja ponovo su oìveli fasci-
naciju ànrom koji je do tada polako odlazio u filmsku istoriju.
i|m ncir kao stil, ako ne i kao termin stiè u Holivud u osvit najmra~nije
produkcijske faze. Izbeglice iz isto~ne i centralne Evrope su ve} uveliko uzmicale pred
fa{izmom, beè}i ne samo od cenzure i nezaposlenosti, ve} i od smrtne opasnosti, a
sastav predstoje}e crne liste holivudskih reditelja ve} se mogao naslutiti: tre}ina je
odlazila na izbeglice iz Nema~ke 1933, i Francuske {est godina kasnije. Sasvim o~ekiva-
no, ncir, kao reakcija holivudske levice na gubitak patriotske nade, postaje emocional-
ni ventil i prakti~no jedina preostala sfera za disidentski politi~ki izraz. Nakon 1949,
onako kako je o{trica politi~kog ma~a tupela, mnogi evropski reditelji vra}aju se na-
zad u Evropu, me|u njima veliki broj Jevreja suo~en sa neskrivenim anti-semitizmom
i nemom reprizom ve} poznatog. S druge strane, ~ak i za ove umetnike-putnike, isku-
stvo rada u ameri~kim filmskim studijima bi}e odlu~uju}e, a procvat imitacija i retro-
spektiva ncirc tokom poslednje ~etvrti dvadesetog veka prodre}e u sve oblike kulture
(kurseve, muzejske izlo`be, televizijske drame, eksperimentalnu knjièvnost), te po-
stati opsesija velikog broja holivudskih autora od 1970-ih pa nadalje. Sami evropski re-
ditelji 1950-ih mnogo su ranije predvideli ovu tendenciju kroz stilizaciju egzistencija-
lizma modernog moralnog haosa unutar amerikanizovane robne kulture.
âk i ranije, moralne pobede do kojih su jeftino dolazili filmski policajci ili
bezimeni heroji, nametaju}i savremene zakone i norme (uklju~uju}i i one liberalne,
poput gnu{anja anti-semitizmom) generalno su pokazivale tek puku holivudsku sa-
modovoljnost i eksploataciju savremene kontroverznosti, dok su se dublja pitanja
moralne erozije i li~nog otu|enja usred posleratnog prosperiteta pokazala mnogo
teìm za obradu, a tako|e i manje isplativim od nacionalnog samodovoljstva ratnih
godina. S druge strane, znatan deo redukovane posleratne filmske publike, samoiza-
brane u svojoj potrazi za ozbiljnom filmskom umetno{}u, bio je sasvim spreman i
zreo da prihvati traène teme.
FBI-ovi potkaziva~i unutar filmske industrije 1940-ih, uredno informisni o
svim glasinama i jednako neosetljivi za suptilnije stvari, bili su vrlo rano iziritirani
politi~kim sadràjem ncirc; mada nisu koristili sam termin ncir, oni su izvesne kri-
minalne filmove okarkterisali kao {tetne za biznis (ili, {to je zna~ilo istu stvar, za
ameri~ke vrednosti). Verovatno su na tim osnovama, FBI-ovi agenti izabrali produk-
ciju filma 5i|c z|c (Force of Evil), Ebrehema Polonskog, za telefonsko prislu{kivanje:
razgovor izme|u scenariste-reditelja i romanopisca, Ire Wulfret (Wolfret), iz ~ijeg je
romana Polonski slobodno adaptirao zaplet i likove filma. Mo`da bi se u direktne nc-
ir vrednosti mogla ubrojiti, u ovom slu~aju bez paranoje, i ~injenica da su dvoje sa-
govornika leèrno referirali na sve {to su federalni agenti, prislu{kuju}i njihov raz-
govor, zapravo mogli da pomisle (sagovornici su o~igledno znali da su prislu{kivani).
Jo{ jedna ironija je ovde prisutna. Moèmo slobodno iza}i sa tezom da je ~e-
li~na ruka cenzora, u dubokom dosluhu sa stavovima FBI, zapravo doprinela ro|enju
ncirc! Od uspostavljanja Hejsove Kancelarije (Hays Office) pa do kraja ere studija,
Pol Bul/Dejv Vagner _ POLITIKA I MITOLOGIJA FILMSKE UMETNOSTI _ 265
cenzori su insistirali na zama{nim skra}ivanjima filmskog teksta, zbog ~ega je mno-
gostrukost zna~enja trebalo preneti na dvosmisleni na~in. Kao {to smo videli, repre-
zentacija zlo~inaca kapitalista ili negativaca me|u policijskim autoritetima, upotre-
ba seksualnih sadràja ili erotozovanih razgovora da ne spominjemo negativne
opservacije spram ameri~kog dru{tva i ameri~ke uloge u posleratnom svetu bili
su skoro uvek sprovo|eni u tajnosti. Mnogo rigoroznija auto-cenzura filmske indu-
strije morala je da bude sprovedena, jer su istra`ne komisije i prodavci skandal uve-
liko prosipali optu`be za filmsku subverziju. Vilijam Vajler (William Wyler), reditelj
filma Ncjbc|je cJine ncse zivctc (The Best Years of Our Lives, 1946), je tako morao
da neprestano isti~e, 1947: Danas mi u Holivudu ne bi dozvolili da ponovo snimim
film kao {to su Ncjbc|je cJine ncse (iako je i on obilovao umetni~kim kompromisi-
ma), {to je neposredni rezultat rada Odbora za ispitivanje antiameri~ke delatnosti.
Tako|e, lako je ustvrditi i to da je ncir ponudio daleko artikulisaniji politi~ki
izazov od {okantnih socijalnih filmova 1930-ih, poput filma |cJcvi nevc (1he Grc-
pes cj Wcrth, 1940), od kojih je, tako|e, bio i zanatski superiorniji. Film Dvcstrurc csi-
urcnje (1he Dcub|e lnJemnity, 1944) zapanjio je recenzente iz Hejsove Kancelarije
(i uzbudio Pariàne nekoliko godina kasnije), i to ne zbog eksplicitnog seksa i nasilja,
koliko zbog amoralnog pristupa zakonu i poretku, preljubni~kog kr{enja svete bra~-
ne veze, i, naravno, hladnokrvnog ubistva. U jeku vojnog konflikta, holivudski cen-
zori su se ~esto povla~ili, bez sumnje delimi~no zato {to je Biro za ratne informacije
uspe{no postavio Jozefa Brina (Joseph Breen) na odbrambenu poziciju. âk i pod tim
uslovima, Brin verovatno ne bi uspeo da zabeleì politi~ke poene protiv ameri~ke
bogate klase ili za unionizam. Ali kako je tolerisao, naizgled apoliti~ku, amoralnost,
Brin je etablirao jedan od preduslova za mnogo suptilniji (i drugim oru`jem naora-
uàni) kulturni rat protiv Kancelarije, izvagan mnogo stabilnije i efektivnije od stra-
ne studija iz komercijalnih razloga, tokom dekada koje }e uslediti.
Zanimljivo je da su izazovu koji je ncir uputio politi~ki korektnom pona{anju
prethodile manje upadljive pukotine unutar cenzorskih pravila u drugim filmskim
ànrovima. Tako su na primer kaubojski filmovi i minorne kostimirane drame pone-
kad implicirale scene silovanja i regularno prikazano neka`njeno nasilje, da ne isti-
~emo takozvani aristokratski nemoral ili prosto nemoral vi{e klase. Jedva vidljiva za
cenzorsku pa`nju, koja je uglavnom bila usredsre|ena na velike firme, takva pitanja
su rutinski prolazila i osveàvala se}anje na barem neke pred-cenzorske trenutke
smelosti, prisutne u visokobudètnim igranim filmovima kao {to su 1he 5in cj the
crcss, 5he Dcne Him Wrcn, ili militantno antiburòaski Dinner ct Eiht (iako bez ob-
naìvanja ènskog tela).
Ratni filmovi koji su pokazivali eksplicitno nasilje, poput Hit|ercve Jece, (Hi-
tlers children, 1942) tako|e su pomerili granicu na bojno polje, ka prekora~enom re-
alizmu. Scena iz filma cncs mcrinccc (The Pride of the Marines, 1945) u kojoj ameri~-
ki naiv~ina, koga igra Dòn Garfild, satima herojski puca iz ma{inke, u pomahnitaloj
ubila~koj maniji, izbegla je cenzuru isklju~ivo po patriotskoj osnovi i tako prekr{ila
pravila koja su nalagala odsustvo realisti~nog nasilja. Iz tog razloga, nagove{taj da bi
mo}ni i proslavljani Amerikanci, kao na primer ârls Lidberg u filmu cuvcr p|cmenc
(Keeper of the Flame) zapravo trebalo da budu svrstani u nacisti~ke saradnike ili do-
ma}e fa{iste, pre nego u naiv~ine, verovatno nikada ranije ne bi mogao da izbegne
drasti~ni monta`ni rez. Smelo (i precizno) razotkrivanje sklonosti bogatih evropskih
konzervativaca da uspon fa{izma smatraju zdravim odgovorom na pretnju komuni-
zma i njihovo ~esto prisutno pozdravljanje porobljiva~a zarad li~nog profita, tako|e
jasno duguje promenjenoj atmosferi.
Kraj rata donosi zatvaranje Biroa za ratne informacije (Office of War Inform-
ation) i njegovog liberalnog Odbora za pokretne slike (Motion Picture Board). Hejso-
va Kancelarija zvani~no postaje Brinova Kancelarija, 1945. Sam Jozef Brin je teìo po-
vratku na stare dane ali su studiji prirodno pruàli otpor zbog mnogo ja~ih razlo-
ga od onih na koje su se pozivali u raspravama nekoliko godina ranije. Nakon odlu-
ke Vrhovnog suda da ukine vlasni{tvo studija nad bioskopskim lancima, i porastom
nezavisne produkcije koju su pratile nove generacije evropskih uvoznih proizvoda,
~uvenim gigantima ponestaje snaga i volja da jo{ jednom potvrde prihva}ene stan-
darde. Novi dan se ra|ao, zajedno sa novom publikom u bioskopima prepunim
ratnim vetranima, ne ba{ voljnim da se vra}aju u svoju napu{tenu j pro{lost.
Dozvoljeni sadizam filmo-
va Mrccni ucc (The Dark Cor-
ner, 1946), 5cmpicn (Champion,
1948) i Ve|iri sct (The Big Clock,
1948), odnosno sadizam glavnog
protagoniste Roberta Rajana u
filmovima Uncrrsnc vctrc
(Crossfire, 1947), Uhvccen (Ca-
ught, 1949), nosio je kvalitet sa-
disti~kih tridesetih. [tavi{e, bila
je to neka vrsta apdejtovanog
bola: surovost tridesetih nije sa-
mo imala socijalni uzrok, ve} je
nudila socijalni lek; deset godina
kasnije, ona je jo{ uvek imala du-
{tvene uzroke, ali su mogu}nosti
njenog izle~enja prakti~no bile
zakonom zabranjene. Bezvoljni
bokser koji evoluira u siledìju
uloga koju je savr{eno odigrao
Kirk Daglas u 5cmpicnu po~i-
nje tako {to se najpre potu~e da
bi pomogao svom bratu invali-
du, ali se upravo zahvaljuju}i
svom usponu ka slavi i bogat-
stvu, i sam na|e van doma{aja
spasenja. Kao {to to prime}uje
Edward Dmytryk, Hitlers Children, 1942
pronicljiva feministi~ka kriti~arka Barbara Deming (Barbara Deming), ovaj No
exit kre{endo godina naizgled uspe{ne borbe, ili navodno hrabre avanture, posta-
je op{te stanje velikog broja filmova ~etrdesetih: kadgod protagonista poku{ava da
izbegne ìvotnu situaciju u kojoj se nalazi, a u koju (on ili heroina) vi{e ne veruje, bi-
va ophrvan beznade`nom bespomo}no{}u.
Pomeranje iz ambijenta cenzurisanih tridesetih najbukvalnije je izvr{eno u
filmu c|csh by Niht (1951). Scenario za adaptaciju ove Odetsove drame napisao je
biv{i liri~ar Narodnog fronta Alfred Hejs (Alfred Hays), koji je u to vreme uporedo ra-
dio i na scenariju za neorealisti~ni klasi~ni film Roberta Roselinija, cizc (Pais,
1946). Postavljen u daleko manje romanti~nim ru{evinama savremenog Montereja
u Kaliforniji, c|csh po~inje realisti~no sa jednom proleterskom scenom: ~amacima
se donosi ulov u fabriku za preradu ribe, kamera se zatim preme{ta u drugi prostor
gde se mlada Merilin Monro mazno budi na alarm budilnika i nevoljno ustaje iz kre-
veta (u kome je spavala sama), a zatim odlazi da radi na traci za sortiranje ribe. Vrlo
brzo mi shvatamo da je ulov deo {ireg melanholi~nog stanja ovog grada: najsre}ni-
ji dani Montereja, grada radini~ke klase, sada su ve} davno pro{li, do~im neophod-
nost bekstva postaje stvar od presudne va`nosti.
Generalno, uvodna scena iz ovog filma spada me|u najbolje holivudske opise
monotonog i rutiniziranog rada. Kamera zatim iznenada prelazi sa fabri~kog poda u
obli`nji eksterijer, gde jedna usamljena èna (Barbara Stenvik), dolazi u prvi plan; bu-
du}i da nosi kofer u ruci, mi zaklju~ujemo da je upravo stigla sa èlezni~ke ili autobu-
ske stanice; ona zatim ulazi u bar i naru~uje kafu i brendi (ne zna, ili je mo`da samo za-
boravila, da je viski etalon za elegantno jako pi}e u ovom gradu). Kao {to }emo ubrzo
saznati, ona je biv{a ljubavnica uglednog, i tada ve} mrtvog, kalifornijskog politi~ara
koja se sada nevoljno vra}a u svoj rodni grad koji prezire. Za razliku od ljupkog ali jed-
nostavnog lika koji tuma~i Monroova, koja se uskoro udaje za lokalnog me{tanina,
Stenvikova o~igledno ne pripada sredini u kojoj se nevoljno obrela. Borba koja se nada-
lje nastavlja nije klasna ve} rodna, i zavr{ava se odlukom Stenvikove da prihvati bra~-
nu ponudu priglupog, iako lukavo dovitljivog kapetana broda. Ne èle}i da ulazi u kon-
flikt s njim, Stenvikova tako|e prihvata ljubav (ili poùdu) vazda zami{ljenog Roberta
Rajana, konstantno besnog proletera koga je napustila èna-striptizetkinja. Preljuba se
odigrava u off-u, i u po~etku nije ne{to {to je u prvom planu filmske pri~e. Holivudski
kraj, koji od Stenvikove zahteva da prihvati sopstveni ìvot jer ne sme da napusti be-
bu koju je dobila sa kapetanom, predstavlja puki kli{e i prosto je nakalemljen na nara-
tiv u maniru vra}anja flagrantno preljubni~ke ène tamo gde joj je i mesto u ku}i.
Ncir produkcija u mnogome tretira svaku cenzuru seksualnosti na sli~no di-
fuzan na~in. Kako su ncir teoreti~ari ~esto nagla{avali, a ncir fanovi uvek znali, na-
gove{taj ili pravilnije re~eno, feti{, jeste to {to istinski vlada ncir scenom, a
on se pri tom se ne nalazi u istaknutim grudima i bokovima ve} u sti|u, posebno
ode}i. Ne postoji bolji primer za to od para ubica u filmu Gun crczy, koji uop{te ne
raspolaè sveprisustnim fali~kim oru`jem, ve} se va{arsko i neukusno, retro-ve-
stern odelo Pegi Kuminis koristi u svrhu kona~nog, asurdnog, suicidalnog i zato
seksualizovanog obra~una.
Politika cenzure naravno ne moè u potpunosti da objasni kako su ncir era i
ncir filmovi uspevali da nametnu sva klju~na pitanja tako {iroko i tako brzo. Uprkos
odsustvu vizualizovanog seksa i krvi, ameri~ki filmovi decenijama kasnije ne}e do-
sti}i takvu smelost. U izvesnoj meri, moè se re}i da je crna lista, paradoksalno,
proizvela najsuptilnije holivudske filmove. Uàs i jenjavanje ~ak i najodlu~nijeg op-
timizma kristalizovalo je umetni~ki duboku slutnju koja je ~esto obeleàvala levi-
~arski orijentisane filmove od ranih horora i krimi}a do kasnijih siroma{tvom i fa-
talizmom proètih filmova Roberta Rosena (Robert Rossen) i drugih. Nagrizaju}a
usamljenost koja se gnezdila unutar vrhunskog individualizma ameri~kog ìvota,
razo~aranje koje je pratilo razgradnju ameri~kog sna o materijalnom uspehu, ne
ostavljaju}i za sobom adekvatnu zamenu sve je to do tada samo tinjalo, ~ekaju}i
da bude oslobo|eno novom umetni~kom energijom filmova, kadrih da pravilmo od-
mere distancu izme|u nacionalne retorike i li~ne realnosti. Tu gde je, po re~ima
Ebrehema Polonskog (Abraham Polonsky), leào moralni autoritet, skriven u neu-
ni{tenom elementu ljudske prirode, tu je leàla i sama su{tina stvari.
Mnogo pre prvih optu`bi koje su zapo~ele u 1947, filmska ma{inerija potpada
u ruke finansijera iz Isto~ne Obale koji su sve vi{e diktirali uslove studijskog opstan-
ka. S druge strrane, oni ne uspevaju da ispo{tuju dugotrajni zahtev studijskih radni-
ka ne samo pisaca, reditelja i producenata Levice, ve} tako|e i zvezda poput Dèj-
msa Kegnija i Hedi Lamar koji su èleli da se oslobode studijske kontrole i proiz-
vedu sopstvene filmove. Krucijalni trenutak dolazi sa posleratnim godinama i ubr-
zo prolazi, ali pre toga, inteligentni deo takozvanih holivuditeta po~inje naglas da
razmi{lja o mogu}nostima filma. Sam ncir je, iznad svega, predstavljao probno pod-
ru~je za ncve mogu}nosti.
înjenica da su ncir filmovi bili obi~no testirani u uslovima niskih produkci-
onih vrednosti bila je jo{ vi{e zapanjuju}a. To {to je ncir koristio ve} notorno svetlo
iz jednog izvora (ili viskoko kontrastno svetlo) i specifi~na tehni~ka sredstva bilo je
tako|e prcizvcJ, a nikako jednostavna posledica ograni~enih budèta kao i scena
koje nisu mogle da lako budu filmovane unutar zahteva vaè}eg kodeksa. Film Unc-
rrsnc vctrc, relativno glavni studijski film sa budètom od pola miliona dolara, ve}i
deo svog budèta posvetio je gluma~kim honorarima. Snimljen u studiju za ~etiri
nedelje, isijavao je minimalisti~ku crnu umetnost, u sveèobojenoj niskobudètnoj
scenografiji i uz filmke {okove postignute iznenadnom promenom osvetljenja. Film
je bio verzija romana 1he Bricr cxhc|e, Ri~arda Bruksa, o na-smrt-pretu~enom ho-
moseksualcu-vojniku. Ovaj Dmitrikov (Edward Dmytrik) film zabeleìo je odlu~uju-
}e pomeranje zapleta na jevrejskog vojnika i uìvao dobru marketin{ku podr{ku ka-
ko za proizvodnju tako i za promociju, kao film sa socijalnom tematikom u kome je
policija uhvatila nepogre{ivog ameri~kog bigotu i ubicu, koga ve{to igra Rober Ra-
jan. Reditelj Dmitrik se hvalio da je ovaj film od njega na~inio Gospodina RKO, sve
dok mu nisu stigle optu`be za filmsku subverziju.
@ele}i da se okoriste ~injenicom da je grubijanski {arm ncirc sasvim odgova-
rao ukusu tada{nje publike, Vorner Braders istupaju iz organizacije koja }e poneti
naziv Asocijacija za pokretne slike Amerike, predvi|aju}i potpuni slom sistema za
vreme naredne dekade. Vrlo brzo, politi~ka cenzura bi}e zao{trena onako kako su
drugi oblici kontrole popu{tali. Ako je Odbor za ispitivanje neameri~kih delatnosti
(HUAC) bio u potrazi subverzivnom umetno{}u i za subverzivnim u umetnosti,
onda su se njegovi islednici nalazili pravo na cilju.
POÊCI NOIRA
Tek jedna popularna re~enica iz Hjustonovog (John Huston) filma Mc|tesri scrc (The
Maltese Falcon, 1941), adaptacije Hemetovog istoimenog romana, bi}e dovoljna da
ozna~i po~etak ncirc. Hamfri Bogart je bio savr{en u ulozi prevarenog privatnog de-
tektiva, grani~ne li~nosti koja suvereno dominira ekranom u potrazi za {akom dru-
{tvenih prestupnika, me|u kojima je i perverzni Sidni Grinstrit, ne bi li na kraju otkrio
istinski centar ubila~ke zavere upravo u objektu svoje ùdnje, jemme jctc|e Mary
Astor. Sam Hemet nije mogao da smisli briljantnije sredstvo za ilustraciju robnog fe-
ti{izma od te minijaturene statue (made of dreams prim. prev), bednog falsifikata
zarad koga su po~injeni toliki zlo~ini. Ta proma{ena avantura potvr|uje ono {to se
moè nazvati istinskim ncir stanjem, su{tinom crno-bele kinematografije San Franci-
ska i njegove mra~ne gradske scenografije vijugavih ulica, uzbrdica i uskih prolaza.
Film 1his Gun jcr Hire (1942) za koji je scenario napisao Albert Molc (Albert
Maltz), po uzbudljivom romanu Grejema Grina (Graham Green), a reìrao Frenk Tatl
(Frank Tuttle), produbi}e ncir stanje korak dalje, pre svega likom kriminalca sa
ozbiljnim mentalnim problemom (Alan Lad); on, u vozu, priznaje peva~ici Veroniki
Lejk (koju je kidnapovao), da je bio `rtva zlostavljanja u detinjstvu; to je mo`da prvi
dru{tveni odmetnik na filmu koji, mucaju}i, priznaje da mu je potreban psi-psi-psi-
hijatar. Kada otkrije da ga je izdao poslodavac, industrijalac-prevarant, on preuzi-
ma na sebe patriotski zadatak (ubistvo), ali promena politi~ke valence ni na koji na-
~in ne uspeva da odagna tugu njegovog ìvota, niti mu nudi na~in da izbegne sud-
binu unajmljenog revolvera{a koji
evoluira u, prokletstvom obeleè-
nog, agenta ubila~ke pravde. Ako se
za ovaj film moè re}i da je lansirao
ncir, onda je za to svakako bila pre-
sudna ùdnja publike za dubljom
psihoseksualnom realno{}u koja se
nazirala ispod entuzijazma kolek-
tivnog ratnog napora.
Film Ubistvc, mcjc Jrcc
(Murder, my Sweet, 1944), Edvarda
Dmitrika, upotpunjuje osnovnu vi-
zuelnu matricu ncirc, posebno liko-
vima dobropretu~enog detektiva i
pohlepne dame iz vi{e klase, kao i
veoma komplikovanim zapletom,
John Houston, Maltese Falcon, 1941
te{kim za pra}enje ~ak i od strane najupornijih gledalaca. Baziran na romanu Rej-
monda êndlera (Raymond Chandler), crwe||, My 5weet (1940), Dmitrikov film je
dodao bitan element vra}anja u pro{lost: detektiv, zaslepljen svetlo{}u policijskih
lampi, jedva uspeva da poveè doga|aje iz neposredne pro{losti.
U toku slede}ih nekoliko godina, levo orijentisani ncir filmovi mnoì}e se po-
put komaraca u letnjim danima u Severnim {umama. I ima}e jednako opasan ujed.
Godine 1946, film crccr-Up (za koji je scenario napisao ina~e zaboravljeni Ben Ben-
gal) uvodi lik profesora umetnosti koji je skoro ube|en da je postao ubica za vreme
gubitka pam}enja. 1he 5trcne |cve cj Mcrthc lvers, veli~a Barbaru Stenvik kao
vlasnicu fabrike za ubistva koja decenijama manipuli{e neuroti~nim i impulsivnim
Kirkom Daglasom, jer je ovaj bio njen sau~esnik u zajedni~kom zlo~inu (Busli Krout-
her je opisuje kao dvostruko maligniju spram lika intrigantkinje u Dvcstrurcm csi-
urcnju). U filmu 1hey Jcnt be|ieve me, u reìji Irvinga Pi~ela, Robert Jang je mu{ka-
rac ~ija ljubavnica poku{ava da mu ubije ènu; ne uspeva, da bi zatim, u procesu su-
|enja za ubistvo koje nije po~inila, izvr{ila smoubistvo baciv{i se s prozora. @enski
film UnJercurrent, mnogo tradicionalniji u rodnim odnosima, lansira Ketrin Hep-
bern koja se sa strahom suo~ava sa psihi~ki poreme}enim ratnim povratnikom, ne-
sposobnim da kontroli{e svoju, potencijalno ubila~ku, paranoju.
Iako je sasvim razumljivo za{to je kod scenarista i reditelja levi~ara raslo razo-
~aranje u politiku i kulturu dru{tva (posebno dràvnu politiku), jo{ uvek nije sasvim
razja{njeno kako su ovi umetnici uspevali da ncir senzibilnost transformi{u u klasi~ni
film. Paradigmati~an primer je film Detcur (1945), Edgara Ulmera (Edgar Ulmer), koji je
tajnim vezama obezbedio budèt za svoj film, uz saradnju sa levoorijentisanim pisci-
ma. Rade}i sa budètom od ispod 30 000 dolara, i za manje od sedam dana snimanja,
Ulmer je lansirao lik usamljenika i gubitnika (koga igra Tom Nil) u rccJ film; protago-
nista neizbe`no mora da izgubi sve, pa i sopstveni identitet. Dok se tokom vo`nje vra-
}a u pro{lost (peva~ica u no}nom klubu je upravo odbila njegovu bra~nu ponudu, a
razlog za to je njegovo siroma{tvo), on pokupi ènu-autostoperku; ta zena ga zatim
ucenjuje saznav{i za slu~ajnu smrt njegovog suvoza~a koja izgleda kao ubistvo. Sa bu-
dètarne ta~ke gledi{ta, sve {to je Ulmeru stajalo na raspolaganju u do~arvanju at-
mosfere LA-a bilo je parkirali{te koje dobro odslikava autenti~ni pogled na anonimog
i neglamuroznog prose~nog Amerikanca, koji tek {to nije postao stvarnost poratnog
stanja Amerike. Tokom filma, Nil se neprestano kre}e ali ne stiè nikuda, pribliàjavu-
}i se tako pohlepnoj ruci neumitne sudbine.
Drugi Ulmerov film kuth|ess (1948) politizira niskobudètnu pri~u o ìvotu
koji je krenuo naopako: de~ak iz niè klase, èljan uspeha, najpre napreduje finan-
sijski i dru{tveno, izneveravaju}i prijatelje iz detinjstva, poslovne partnere, ljubav-
nice... Kada se na kraju suo~i sa sopstvenom pro{lo{}u i udavi u borbi sa jednako
potkupljivim i pohlepnim kapitalistom (Sidni Grinstrit), nepoznati glas izgovara da
on nije ~ovek nego sistem koji zasluèno tone u vodene dubine zla.
ôvek-kao-sistem najbukvalnije je ostvaren u filmu Ve|iri sct (The Big Clock,
1948), za koji je scenario napisao budu}i crnolista{ Harold Goldman. Sat iz naslova
filma stoji u centru velike novinske ku}e Janoth, i precizno (ili totalitarno) pokazuje
vreme ogla{avaju}i se na svakih sat vremena; u ogromnoj zgradi sme{tene su kan-
celarije pulp magazina crimewcys, ~iji je omiljeni urednik protagonista Rej Milend.
Milend se, nakon napornog uredni~kog rada odmara u jednom baru ~ekaju}i svoju
ènu, kada natr~i na privla~nu plavu{u kojoj se zatim udvara ne slute}i da je ona lju-
bavnica samog Janota. Kasnije, ne znaju}i da je Milend proveo no} sa njom, Janot se
vra}a, zapo~inje èstoku sva|u sa njom, ubija je, a zatim ve{to planira da uvu~e svog
urednika u igru, sa namerom da ga predstavi kao ubicu. Janot zatim traì od svoje
uredni~ke zvezde da prekine odmor i pomogne u lociranju pravog ubice a Milend
po~ne da prati tragove koji vode ka njemu samom.
Na ovako postavljen i glatko izveden zaplet, nadovezuje se jo{ jedan. Beè}i
od Janota i policajaca, Milend se sakriva u unutra{njost sata i tako simboli~ki ulazi u
domen vrhovne (mehani~ke) kontrole, i (iako nehotice) zaustavlja ma{inu. înjenica
da je na{eg protagonistu te{ko okriviti za bilo kakvu moralanu dilemu, te da je mo-
gu}e zamisliti tradicionalno sre}an kraj, oduzima ovom filmu ne{to od o{trine i jet-
kosti ncirc ali ne preterano, jer Janot jo{ uvek kontroli{e naciju i, moglo bi se slo-
bodno re}i, ~itavu planetu. Njegovi snovi o totalnoj kontroli jesu suludi, ali je nespor-
no to da se mogu}nost za apokalipti~ni kraj na{e planete nalazi u njihovim rukama.
Na drugom tematskom kraju, kao opozit liku manipulativnog kapitaliste na-
lazi se dru{tveni, zatvorski {ljam, u svom zajedni~kom hodu u istom pravcu ka ra-
noj smrti. Film lzc resetcrc (Caged, 1950), koji se smatra za najbolji ènski zatvorski
film ikada napravljen (ànr koji je sada isklju~ivo subànr filmova eksploatacije)
ima za protagonistkinju mladu ènu (Elinor Parker) uhva}enu u sitnoj kra|i, koja u
daljem toku filma biva viktimizirana kroz brutalnu name{taljku u zatvoru. Sli~no
Edgar G. Ulmer, Ruthless, 1948
zatvorima u vreme Depresije, glavni zatvorski autoriteti izme}u se u istinske krimi-
nalce, dok se zatvorenici kona~no spa{avaju brutalizacije kroz zatvorske reforme.
Klaustrofobija zatvora i sadizam upraviteljica, koji ~esto prevazilazi nagove{taj le-
zbejstva, kao i bespomo}nost koja navodno rehabilitovanog protagonistu ponovo
vra}a prostituciji deo su istinske ncir atmosfere.
Na sli~an na~in, film Brutc|nc si|c (Brute Force, 1947), @ila Dasena, prikazuje sa-
dizam iza zatvorskih zidova i problematizuje moralnu nevinost odre|enog broja }e-
lijskih drugova; njih predvodi moralno zlostavljani Bert Lankaster ~iji je kontrapunkt
Hjum Kroninm u ulozi zatvorskog {krtice, lakeja koji uìva da obavlja prljave poslove
za zatvorskog ~uvara i bri`ljivo obja{njava logiku potrebne doze korumpiranosti. Oko
Lankastera se roji }elija puna zlosretnih momaka, na trenutke humanijih od zatvor-
skih autoriteta, ~ije se fantazije i snovi uglavnom odnose na pro{lost sa voljenom è-
nom. Da bi uspe{no oragnizovao bekstvo iz zatvora, Lankaster treba da ubije potkazi-
va~a ali njegov projekat u jedinstvenom kretanju kamere koja beleì pad prese za
ve{ namenjene potkaziva~u, vi|ene iz perspektive `rtve biva osuje}en. Za vreme
pauze, nasilje eskalira u revolucionarno samoubistvo zatvorenik, u osobenoj fano-
nesknoj poetici osloba|anja, a njihov napor neizbe`no biva napor osu|en na propast.
Metafora za viziju posleratnog sveta kao ku}e-zatvora neizbe`no se name}e, mada se
sam Dasen, ~etvrt veka kasnije, àlio da su Lankasterovi }elijski drugovi o~igledno
prikazani kao odve} prostodu{ni da bi se uop{te na{li u zatvoru.
Ipak, mo`da je najupe~atljiviji lik u Brutc|ncj si|i a odsutan iz Gc|c rcJa
(The Naked City) ali sve vi{e o~igledan u drugim levi~arskim ncir filmovima upra-
vo lik Romana Bonena, zatvorskog ~uvara koji se oslanja na druge za svoje prljave
poslove, dok sam zadràva skoro sveta~ku sliku zatvorskog reformatora. Bonen ta-
ko|e neodoljivo podse}a na FDR u svojoj imperijalnoj viziji superdràve koja }e biti
nezamisliva komunistima u njihovom uobi~ajenom naporu da valorizuju mrtvog
predsednika spram osornog Harija Trumana, njegovog naslednika. Ve}ina budu}ih
istori~ara sloì}e se da je Ruzvelt prestao da bude reformator nakon 1939. Njegova
drasti~no revidirana politika mobilizacije za rat umesto fokusa na doma}e reforme
(sa mnogo radikalnijim angaòvanjem) izraàva boja`ljivi nacionalizam, o~itovan u
demonizaciji stranih agenata od strane scenarista u filmu lspcvest ncci spijunc
(Confession of a Nazi Spy) i drugim filmovima, koji legitimizuju represivne akcije dr-
àve a mogu}e je da su ~ak i pomogli neke Trumanove poteze.
Ovaj stra{ni uvid u liberalnu izdaju, kako estetsku tako i politi~ku, i mo`da
pre intuitivno shva}enu nego racionalno obja{njenu, do{ao je piscima sasvim ne-
predvidljivo, zajedno sa ponudama za posao koje su omogu}ile ncir ànr. Ne tako
mali broj ranije snimljenih ncir filmova, proizvedenih neposredno posle rata, jo{
uvek je nosio po~at antifa{izma, ali je on sada bio predstavljan sasvim druga~ije.
Veliki broj ncir i polu-ncir filmova, je, me|utim, koristilo sm rat da bi objasnio
psiholo{ki nemir, koji je opstojavao uprkos vojnim pobedama. U filmu ct cj Vic|ence
(1949), najboljem od filmova koji su za protagoniste imali ratne veterane, biv{i nared-
nik (Van Heflin) spasava sopstveni ìvot tako {to nacistima odaje plan kretanja voj-
nih trupa. Ovaj izdajnik je o~igledno u potpunosti ostao neka`njen zbog svog tajnog
greha jer ga, godinama kasnije, vidimo kao ponosnog arhitektu jednog predgra|a Los
An|elesa kako ponosno prima nagradu za ratne zasluge od majora pod zastavama i
prakti~no proklamuje uspeh ameri~kog konzumerizma kao prave pobede izvojevane
u ratu. A kada se s gor~inom poverava svojoj èni: Bio sam potkaziva~!, on tako|e u
mnogome osvetljava i savremeni Holivud.
@IVETI ZLOÎN
[to se vi{e ameri~ko dru{tvo udaljavalo od antifa{isti~kog optimizma ratnih godina,
to je drasti~nija postajala pozicija pisaca i reditelj levi~ar, ~iji je zajedni~ki stav
zahtevao eksplicitiniju artikulaciju. Stvarna su{tina ncirc, naravno, nije leàla u psi-
hi~ki poreme}enim ratnim veteranima ili zlostavljanim zatvorenicima, ve} u zlo~i-
nu i bujaju}em kriminalu koji je postpeno izrastao u istinsku metaforu unutra{nje
logike dru{tva.
Novi umetni~ki talas se probijao kroz nezavisnu produkciju i, sasvim ironi~no,
udario u prvu prepreku: sudsku odluku o ukidanju obavezne prodaje filmova u pake-
tu (block booking) i davanju dozvole vlasnicima filmskih ku}a da naprave sopstvenu
selekciju. Antitrustovski pokret, ~ije je nastajanje potrajalo vi{e od jedne decenije i ko-
ji je tokom rata bio usporen, uspeva da izdejstvuje povoljnu preliminarnu odluku Vr-
hovnog suda, 1944, (spre~avanje pojedina~nih bioskopskih lanaca da praktikuju ogra-
ni~enu prodaju), a koja se smatrala klju~nom za dalju uspe{nu parnicu. Naredna seri-
ja odluka na nièm hijerarhijskom nivou ohrabrila je nezavisne bioskopske ku}e na
dalju borbu za svoja prava, pri ~emu je smrt Frenklina Ruzvelta (Franklin Roosvelt) po-
stala odlu~uju}a. Trumanovo predsedni{tvo nije imalo jasnu viziju korporativne re-
forme, ali je gajilo duboku sumnju u Holivud. U tom smislu, advokat general Tom
Klark sastavlja ~uvenu kaznenu listu, usmerenu na navodno subverzivne organizaci-
je (mnoge od njih bile su samo kulturne organizacije sa levi~arskim vezama, ili biv{i
antifa{isti~ki entiteti). Po~etkom 1948, Vrhovni sud donosi nepovoljne odluke za osam
studija i dva bioskopska lanca, zahtevaju}i njihovo ga{enje. Nakon simboli~nog otpo-
ra, ve} bitno uru{ena holivudska hijerarhija daje svoj pristanak. Manje mo}i za studi-
je ozna~ilo je vise mo}i za bankare, {to je postala klju~na ~injenica ne samo za takozva-
ne holivuditete koji su uùrbano formirali komitete za politi~ku odbranu i poku{ava-
li da naprave javnu branu za spre~avanje najgorih o~ekivanja Crvenog bauka, ve} ta-
ko|e za sve koji su u nezavisnoj produkciji videli mogu}nost za istinsku slobodu.
Holivudski establi{ment, konfuzan i podeljen, morao je da pribegne razli~i-
tim sredstvima. U celini, sve va`ne osobe u Holivudu bile su spremne da bace la-
vovima odre|eni broj scenarista-levi~ara, kako bi zadovoljile politi~ke mo}nike u
Va{ingtonu. Neki studiji su u me|uvremenu pribegli lukavstvu tako {to su organi-
zovali ponovne projekcije starih filmskih hitova, {to je verovatno bio sigurni me-
tod za kakav-takav povratak porodi~ne filmske publike u bioskope, publike koja je
sve vi{e postajala televizijska. Ipak, bilo je i onih koji su na pogor{ane uslove pro-
izvodnje odgovorili ohrabrivanjem filmskih zvezda i reditelja da se postave kao ne-
zavisni, u produkcijskim ku}ama koje su bile tek labavo povezane za studije preko
distribucionih kanala. Takav projekat inspirisao je {ire vizije umetni~ki nesputa-
nog ameri~kog filma i uspe{no osvajanje samostvorene filmske publike, dovoljno
sofisticirane da po{tuje vrednost takvog poduhvata.
Samo u tako podsticajnoj klimi, Dòzef Lauzi (Joseph Losey) uspeva da reìra
film M (1951), rimejk Langovog (Fritz Lang) klasika iz 1931. Lauzijev film, ~ija je rad-
nja sme{tena u tada{nji Los An|eles, tendenciozno je veoma sli~an vajmarskom
originalu, posebno po pitanju komunitarne solidarnosti polusveta koja je mu~no
korespondirala sa anarhi~nim individualizmom ameri~kog zlo~ina. Iz tih razloga ,
film je bez sumnje te{ko pao ameri~koj publici, ali tako|e i zato {to je psiho-erotski
sadizam glavnog protagoniste, ubice dece koga igra Dejvid Vejn, bio decenijama is-
pred tada{njeg holivudskog duhovnog sklopa. S druge strane, reputacija ovog filma
ostala je optere}ena njegovim statusom rimejka klasika; {ire posmatrano, film je
patio od patosa proizi{log (po re~ima samog reditelja) iz potisnute homoseksualno-
sti i nere{enog kompleksa majke kod ubice.
Najavangardniji od crvenih, Lauzi, napravio je jo{ dva filma pre svog odla-
ska iz Amerike. Politi~ki {okantan (iako nedovoljno eksperimentalan) 1he rcw|er
imao je za protagonistu Van Heflina, u ulozi naizgled uzornog policajca koji ve{to
skriva svoju psihopatsku prirodu. S jedne strane, on postiè javni uspeh (zapravo, vr-
lo skroman uspeh budu}i da ovaj biv{i sportista, koji redovno pije mleko, napresta-
no propu{ta velike ìvotne {anse), s druge strane, njegov privatan ìvot grani~i se sa
uàsom. Kona~no, on }e biti zaustavljen u jednoj od scena u pustinji koja potcrtava
duhovnu pusto{ i nemogu}nost bekstva. Kako tvrdi Lauzijev biograf, film rcw|er
obilato referira na Vajlderov film Dvcstrurc csiurcnje i njegove slike suncem-oba-
sjane kalifornijske buròazije spremne na preljubu i ubistvo, samo {to je ovde u pi-
tanju vi{e politi~ka verzija, i tako|e znatno jefrinija, snimljena za samo devetnaest
dana. Lauzi je uglavnom koristio enterijere, zbog ~ega je prozvan ameri~kim [trohaj-
mom (von Stroheim). Pri tom ne iznena|uje ~injenica da mu je upravo ovaj film u
Britaniji doneo nove mogu}nosti za snimanje filmova u godinama izgnanstva.
Njegov poslednji film pre izgnanstva, 1he Bi Niht (snimljen za jo{ jednu
preko-no}i-izraslu kompaniju, Filip Voksman), kulminira no}nom fantazmagorijom,
nalik na onu iz filma ct cj Vic|ence ali vi|enu kroz pogled naivnog adolescenta. Bio
je to izuzetan poduhvat, s obzirom na svudaprisutne politi~ke prtiske, ali tako|e ni-
skobudètni film koji se uglavnom oslanjao na dijalog i velike zahteve upu}ene mla-
doj gluma~koj zvezdi Doroti Komingor koja se ubrzo na{la na crnoj listi, po{to je
sudskom odlukom progla{ena za moralno nepodobnu majku, da bi deset godina ka-
snije umrla od alkoholizma.
Nekoliko godina ranije, Kliford Odets (Clifford Odets) poku{ava ne{to sli~no.
Duboko obeshrabren sopstvenim holivudskim iskustvom, ali jo{ uvek voljan da istra-
je, on pi{e scenario za film DecJ|ine ct Dcwn (1946), koga reìra njegov prijatelj Harold
Klurman (Harold Clurman). Ovoga puta naivni protagonista je mladi mornar, koga
igra Bill Williams, na dopustu u Menhetnu. Jedna beskrupulozna èna-ucenjiva~ica bi-
va ubijena, a po{to je mladi mornar jedan od onih koji su je za ìvota pose}ivali, logi~-
no, biva osimnji~en. Sre}om po njega (a neverovatno za bilo kog kriti~ki nastrojenog
gledaoca), on stupa u kontakt sa ogor~enom plesa~icom (Suzan Hejvard) i filozofski i
antifa{isti~ki nastrojenim taksistom (Pol Lukas). Njih troje odlaze u no}, u potrazi za
tragovim ubistva; u osvit dana, mornar se vra}a na svoj brod.
Dòrd` Lipstic (George Lipstizs) dobro prime}uje da Odet u ovom filmu zapra-
vo sistematizuje na~in razmi{ljanja radni~ke klase u vreme burnih promena kada
su uli~ni filozofi zaista imali {ta da kaù o antifa{izmu, gradskim generalnim {trajko-
vima i neizvesnosti i nespokojstvu koje je zahvatilo naciju nakon Depresije i rata. Ako
su se neki kriti~ari àlili da Odet isuvu{e pokroviteljski opisuje proletere i tendencio-
zno stilizuje njihov dijalog, isporu~uju}i nekakvu pseudo-poeziju koja je vi{e zbunji-
vala nego jasno odslikavala tada{nje stanje u dru{tvu, oni vi{e blagonakloni, poput
dramskog pisca Filipa Barija koji se nalazio na drugom kraju dru{tvenog spektra, su
prosto prime}ivali da je Odet kreirao sopstveni verbalni svet, sa inverzijom re~i u re-
~enici, ritmom i nijansama koje su do~aravale istinsku autenti~nost radni~kog sveta.
Ipak, rat i pojava Popularnog fronta je samouke i trezvene radnike, koji su ostali pro-
leterijatom vi{e slu~ajem nego izborom, dalje udaljila od starih premisa marksiszma,
i rigoroznih na~ela Komunisti~ke partije. Uàs i strah ose}ate samo zato {to ste ìvi,
Lukas ute{italjski govori Hejvordovoj fraza koja bi se mogla okarakterisati kao ni-
hilisti~ka da nije Lukasovog nagla{avanja ìvota kao lekcije po sebi.
Taksista, skriveni marksista koji voli da opravdava svoje izjave tako {to ih za-
po~inje sa Statistika pokazuje..., vodi tragi~ni ìvot od kada ga je èna napustila.
Poput mnogih koji zive marksizam 1946, on èli i o~ekuje kakav-takav napredak u ì-
votu, stalan posao i korisnu profesiju. No, ispostavlja se da je po~inio zlo~in kada
priznaje da su sve druge mogu}nosti da pomogne mornaru bile iscrpljene ne bi li
spasao spstvenu }erku ucene koju je planirala èna koju je ubio.
Zapravo, ncir je obi~no najefektiniji onda kada se bavi fatalizmom dobrih ali
zbunjenih ljudi, postepeno ali neizbe`no uvu~enih u degradaciju sopstvenog ìvota,
bez mogu}nosti izbavljenja. Sli~ni mali filmovi postali su neizbe`ni favoriti ncir fil-
mofila, ~iji }e se broj neslu}eno pro{iriti tek u narednim decenijama. Istovremeno }e
proslavljeni filmovi ostati standardi ànra iz o~iglednih razloga. Pa tako, film Dòr-
dà Stivensa (George Stivens), Mestc pcJ suncem( |cce in the 5un, 1951) dobija pre-
gr{t Oskara i Zlatni Globus za najbolji film-dramu, dok ga ~etrdeset-{est godina ka-
snije, Ameri~ki institut za film imenuje za jedan od najboljih sto filmova u Americi.
Lik koga tuma~i Montgomeri Klift je po{teni momak iz radni~ke klase koji se uspinje
na dru{tvenoj lestvci poku{avaju}i da zavede }erku kapitaliste (Elizabet Tejlor); ka-
da njegova biv{a devojka saop{tava da je trudna, on, gonjen nesvesnom èljom za
ameri~kim uspehom u ìvotu, organizuje njeno ubistvo davljenjem. Samo u jednom
smislu, iako krucijalnom, ovaj film pada u kvalitetu a sam scenarista Majkl Vilson
(Michael Wilson) pla}a stra{nu umetni~ku cenu: u sceni javnog su|enja, Klift dola-
zi do uvida u svoju mra~nu prirodu. Jasno je da bi bez te apoteoze preobraàja u ve-
likom holivudskom stilu, ovaj film, naàlost, komercijalno propao.
S druge strane, rade}i sa tankim budètom i bez izgleda da zadobije slavu jed-
nog Mestc pcJ suncem, pisac-reditelj Ebrehem Polonski uspeva da napravi kriminal-
ni film kakav je èleo, sa nezaboravnim scenama snimljenim na Menhetnu. 5ncc
z|c za glavnog protagonistu ima korumpiranog advokata iz Vol Strita (Dòn Garfild)
supostavljenog svom po{tenom bratu (Tomas Gomez). Film uredno sistematizuje
tematsku oblast vezanu za korporacije kao vi{i oblik preduzetni{tva. Garfild, koji je
na ~elu novog sindikata, poku{ava da sitne prevarante li{i posla i uvu~e svog bra-
ta u igru za striktni deo profita; Gomez to odbija i umire pre nego {to Garfild
uspeva da ga spase. Me|u zavedenima je i Gomezova sekretarica, (Beatris Pirson)
koju Polonski prikazuje kao potajno (mo`da nesvesno) spremnu da se prepusti ko-
rupciji i Garfildovim rukama. Stanje korumpiranosti i nedostatka ~istote na svim ni-
voima po~inje da se uru{ava onako kako se na{i protagonisti me|usobno uni{tava-
ju, bez potencijala za ljubav ili iskupljenje. Za razliku od filmova Robera Rosena, sa
kojim je Polonski radio godinu dana ranije na filmu 1e|c i Jusc (Body and Soul), u
ovom filmu vi{e nema nade za protagoniste, a njihov svet je istinski ncir svet.
SEKSUALNA POLITIKA I ANKSIOZNOST VISOKE UMETNOSTI
Sofisticirani angst Montgomerija Klifta u filmu Mestc pcJ suncem, sli~no samomu-
~enoj personi koju tuma~i Bert Lankaster u barem desetak levi~arskih ncir filmova,
pokre}e neprijatno pitanje mazohisti~ke estetike, kako je to zgodno nazvao jedan
John Cromwell, Caged, 1950
od kriti~ara. Bez sumnje, ènski mazohizam je ve} tada postao otrcani holivudski kli-
{e, i kao takav, ne bi predstavljao ni{ta posebno da ga nije nadma{io musri mazohi-
zam. Kao emocija koja se sporadi~no pojavljivala u dominantnom holivudskom fil-
mu, mu{ki mazohizam ostaje ne{to posve zastra{u}e i sve do pojave noira ispoljava
se tek unutar pukotina filmskog zapleta: kroz poglede popreko upu}ene mu{karcu
koji ne uspeva da obezbedi hleb za svoju porodicu, ili je pak konotiran imlicitno
homoseksualnim, ènskastim karakteristikama. Kriti~ari su recimo u Kegniju pre-
poznavali za-majku-vezanog ubicu u filmu Drzcvni neprijcte|j (The Public Enemy),
kao i u skoro svim njegovim kriminalnim filmovima, sve do Be|c usijcnjc (White
Heat), i takvo pona{anje opisivali kao mazohisti~ko.
Film cntcmsrc Jcmc (Phantom Lady, 1944), u reìji Roberta Siodmaka, na pr-
vi pogled izgleda kao direktan i lako ~itljiv. Protagonista (Alan Kurtis) ima problema,
kako na poslu kao arhitekta tako i u ku}i sa svojom ènom. On sre}e misterioznu è-
nu u baru a zatim je vodi u pozori{te; romanti~ni intermeco se naglo zavr{ava èni-
nim isistiranjem da se vrati ku}i. Kad se vrati u sopstveni stan, protagonista prona-
lazi suprugu zadavljenu jednom od njegovih kravata. Njemu je sada o~ajni~ki po-
trebno da kontaktira sa misterioznom ènom kako bi obezbedio alibi za eventualnu
optu`bu za ubistvo, ali je jedino ~ega se se}a njen ogromni {e{ir; istovremeno, poli-
cija ga sve dublje uvla~i u istragu i mreù inkrimini{u}ih detalja. Njegova lojalna se-
kretatica (Ela Rains) se u me|uvremenu daje u potragu za ènom.
Iza ovih standardnih obele`ja zapleta, Kurtisova dezorjentacija i izme{tanje
njegove mu{ke uloge na Rejnovu osvetljava uznemiruju}i ncir konteks. Za razliku
od detinjastog Bila Vilijamsa u filmu DecJ|ine ct Dcwn, Kurtis ovde ima istaknutu
karijeru, ali mu ta ~injenica ne obezbe|uje psihi~ku za{titu, dok je istovremeno Rej-
nsova ta koja nosi mu{ko odelo i frizuru, pali cigaretu za cugaretom sa autoritetom
jedne Lorin Bekol i demonstrativno preuzima odgovornost.
Ipak, ono {to nas ovde zanima jeste na~in na koji bismo, sa stanovi{ta Levi-
ce, mogli da ~itamo dijadu mu{ka slabost/ènska snaga? Nema sumnje da po-
sleratni period beleì porast mu{ke nesigurnosti, i prate}u prenagla{enu i neskri-
venu mizoginiju, ikad vi|enu u Americi dvadesetog veka. Nespremnost velikog
broja vojnika za vojnu slu`bu iz psiholo{kih razloga koja se slobodno moè reduko-
vati na ono {to bismo pre nazvali insuficijentnom muèvno{}u nego, recimo, pro-
fanim strahom da se ne bude ubijen, potakla je psihologe da upozore na fenomen
koji je u porodi~nim magazinima nazvan mamizam. Govorilo se da celokupna
ameri~ka nacija i ceo svet zavise od revitalizacije ameri~kih mu{karaca, a intelek-
tualni krugovi su optuìvali Mamu za sve moderne bolesti sveta. Mama je bila
frojdijanska (ili pseudo-frojdijanska) najneprivla~nija jemme jctc|e: ku}evni, bon-
bon-si{u}i sredove~ni monstrum, porobljiva~ica i oca i sina koja sprovodi, ako ne
doslovnu, ono barem simboli~ku dnevnu kastraciju. Kada je Frojd okarakterisao è-
ninu ljubav kao narcisti~ku, on je barem takav narcizam proglasio za ènin naj-
{armntniji kvalitet, neophodan za kontinuirano produènje ljudske rase. Mama je,
sasvim suprotno, poricala mu{kost i ubrzala psihi~ke eksplozije koje su rezultirale
ratom i mnogo gorim stvarima.
Ovde bi trebalo baciti, barem bo~ni, pogled na homoseksualnost. Hejsova
Kancelarija naravno nije dozvoljavala bilo kakvu tematizaciju homoseksualnosti,
~ak ni u smislu ka`njavanja homoseksualaca za njihove navodne grehe. S druge
strane, filmovi koji se bave psiholo{kim pitanjima, posebno onim koji se ti~u na-
silni~kog polusveta, u vi{e navrata postavljaju pitanje homoseksualnosti; ncir o
njemu govori skoro otvoreno i ni u kom slu~aju saose}ajno. S druge strane, mnogo
je teè na}i filmove koji se bave lezbejskim temama pre 1959-te, jo{ manje filmo-
ve o takozvanim mrziteljkama-mu{karaca, ènama koje su izabrale da ìve sop-
stveni ìvot bez mu{karaca. Filmovi sa sli~nom tematikom uglavnom su se svodi-
li na ènske zatvorske drame.
Nekolicina prostih ili prosto debelih mu{karaca zadobili su dramski kvalitet
upravo zbog svoje latentne homoseksualnosti, obi~no povezane sa korumpirano-
{}u/ili sadizmom neke vrste: Klifton Veb (u filmu |crc); Sidni Grinstrit (u filmu Mc|-
tesri scrc); Vilijam Bendiks (u filmu 1e|c i Jusc). Pa se postavilo pitanje: da li je bilo
bolje filmovati implicitno gej mu{karce kao odsutne ili kao zlo~ince?
U svetu u kome su, prema mamisti~kim teoreti~arima, Hitler, Japanci i Rusi
(kao komunisti) svi zaredom patili od dominacije majke, pomenuta ameri~ka dilema
uop{te ne iznena|uje. McJern Wcmcn. 1he |cst 5ex, ud`beni~ki bestseler iz 1947, ~i-
ji su autori psiholog Marnia Farnham (Marnya Farnham) i nekada skandalu sklon,
antikapitalisti~ki pisac Ferdinand Landberg (Ferdinand Lundberg), raskrinkava po-
pularne rekcije i reakcije brojnih eksperata, od terapeuta do psiholo{kih teoreti~ara.
Feminizam je shva}en kao psihi~ki poreme}aj koji izmamljuje ène iz njihovih
domova i nagoni ih na nedoli~ne i dru{tveno destruktivne uloge, te ni{ta manje od
sveobuhvatne psihoterapije svih ameri~kih èna nije dovoljno da uspostavi odgova-
raju}u rodnu ravnoteù. Na pomolu su bile represivne pedesete.
Iako se mjuzikl |cJy in the Dcrr (1944) rodno verovatno najbolje prilago|ava
ovoj formuli, sa psihoanaliti~arem koji protagonistkinji bukvalno prepisuje napu-
{tanje karujere kako bi ona mogla da uìva u normalnom, ènskom ìvotu, i dru-
gi, konzervativniji ncir filmovi tako|e nude obilje primera: Detcur, Dvcstrurc csiu-
rcnje, 5rcr|etnc u|icc, Gi|Jc, posebno film l wcs c ccmmunist jcr the Bl (sa zavodlji-
vim ~lanom partije, opasnim u~iteljem u dràvnoj {koli koji pretenduje na najgore
grehe, u istinskoj potrazi za patriotizmom). Sa ta~ke gledi{ta Levice, nijedan pa`lji-
viji posmatra~ ne bi posumnjao u to da glavna ènska uloga u Hemetovom Mc|te-
srcm scrc|u drì bi~ i da }e ga upotrebiti, niti pak potcenjuje lukavu prora~una-
tost èna u filmovima 1he 5trcne |cve cj Mcrthc lvers, 1cc |cte jcr 1ecrs i naravno
Gun crczy. Ako se i{ta pozitivno moè re}i za ma~kaste manipulantkinje iz pomenu-
tih filmova, onda je to ~injenica da, poput Sotone u Miltonovom lzub|jencm kcju,
one uvek dobijaju najbolje re~enice u scenariju i najbolje pozicije.
S druge strane, mnogo je lak{e baviti se viktimiziranom ènom u filmovima ko-
ji su napisani ili reìrani od strane reditelja-levi~ara, a mnogo va`nije istaknuti jcre è-
ne (poput one koju igra Ela Rejns u cntcmsrcj Jcmi), prakti~no primorane da nose
pantalone za sve vreme trajanje filma i odlu~ne da uspostave pravediju rodnu ravno-
teù od one koju dru{tvo nudi. U svom najboljem izdanju, takva èna nije nikakav
ne`ni cvet, ve} èstoka i hrabra devojka sa ose}ajem za aktuelni dru{tveno-politi~ki
trenutak: takva je Lucille Ball u filmu Dcrr ccrner (jo{ jedna uslu`na sekretarice) ili Ida
Lupino u ulozi harizmati~ne peva~ice-pijanistkinje, dovoljno drske da pi{toljem umiri
sadisti~kog vlasnika kr~me, Ri~arda Vidmarka, u filmu lucc nc putu (Road House).
Ipak, mi smatramo da su ène u levi~arskim ncir filmovima ipak mogle da
budu mnogo konzistentnije èstoke u sopstvenu korist. Isuvi{e ~esto, poput Dòan
Kraford u filmu OpseJnutc (Possesed), u ulozi bolni~arke koja je o~ajni~ki zaljublje-
na u mu{karca kojeg ne moè imati, one su prosto mentalno nuravnoteène, pod
pretnjom okolnosti koje nisu u stanju da kontroli{u. Ili su pak van centralne pozici-
je u filmu, svedene na puku senku o~igledno prokletog heroja, poput [eli Vinters ko-
ja beznade`no poku{ava da odrì svoju vezu sa Dònom Garfildom, ~ovekom koji
bahato upire pi{tolj u njenu porodicu u filmu He kcn || the Wcy
S druge strane, mogu}e je na}i dobre razloge za{to je razvoj ènskog ncir ka-
raktera bivao osuje}en. Da su ène dobile malo vi{e vremena i malo vi{e mogu}no-
sti za {iru akciju, veliki broj udarnica (tako|e i obojenih, poput tamnopute imigrant-
kinje Italijanke koju igra Valentina Cortesa u filmu Theives Highway) bi sigurno
ostvario zapaèniji uspeh. Tako se na primer u filmu 1e|c i Jusc, glavna protagonist-
kinja Lili Palmer samosvojna vajarka udruùje se sa majkom boksera, An Reve-
re, u borbi protiv korumpiranog sina i muà.
One su te koje vrednosti zajednice odràvaju
netaknutim, dok se pobeda mu{karca upra-
vo sastoji u njegovom povratku èni. Takve
stvari se nisu doga|ale ~esto, uprkos konti-
nuiranim ispadima Brinove Kancelarije i
njenog uticaja za vreme i nakon rata. Glumi-
ce koje su igrale jemmes jctc|e mogle su da
se poàle ({to su kasnije i ~inile) da za njih,
nakon propasti ànra, vi{e nije bilo posla u
Holivudu, te da je njihova komercijalna su-
bjektivnost bila potro{ena.
Godine 1950, Buzli Kroter (Bosely
Crowther) koristi svoj uticaj da ukaè na to
kako su dva od najzna~ajnijih filmova kasni-
je identifikovanih kao ncir, Hjustonova
Dzun|c nc csjc|tu i Dasenov Ncc i rcJ, u
stvari opisivali kriminalce sa mnogo vi{e sa-
ose}anja od policajaca, kao i da su izmanipu-
lisali publiku upotrebom senki i efektima
{oka. To {to projekcija Hjustonovog filma
nije pokazala nikakve znake uznemirenosti
kod publike kao i ~injenica da je W.R. Brunet,
pisac romana po kome je napravljen scena-
rio, proglasio Hjustonov film za najbolju
Anatole Litvak, The Long Night, 1947
adaptaciju svog romana, samo je poja~alo Kroterovu anksioznost. Nesumnjivo je da
je Kroter bio pod uticajem dolaze}eg Haldnog rata u trenutku kada su se neki od nje-
govih uvaènih kolega iz New York Times-a na{li na crnoj listi, ali je tako|e jo{ ne-
{to bilo presudno za stav ovog kriti~ara, koji je ina~e budno motrio na pojavu sva-
kog dobro-snimljenog levi~arskog filma: vreme starih ratnih filmova kojima je Kro-
ter bio posebno inspirisan ne samo da je do tada ve} bilo pro{lo, a takvi filmovi no-
sili su optimisti~ku stranu patriotskog idealizma, dok je ncir slikao ru`nu i uznemi-
ruju}u sliku dru{tva, posebno ameri~kog dru{tva.
S druge strane, ono u ~emu je Kroterova anksioznost nalazila svoje opravda-
nje levi~arski ncir je ina~e bio mnogo vi{e artisti~ki i mnogo manje dekorativan i
eksploatatorski od politi~ki konzervativnih imitacija, koje su rutinski paradirale sa-
dizmom i dubokim deholteima jeste problem odsutnog heroizma i te{ko}e u osla-
njanju na sveobuhvatnu, alternativnu estetiku. U jednom kriti~kom razgovoru o
svom filmu 5i|c z|c, deceniju kasnije, Polonski je opisao mogu}nosti kreativne kon-
trole kao svojevrsni eksperiment u kome je svaki od kori{}enih resursa oslobo|en
dominantnosti ostala dva slika, glumac i re~ postali su ravnopravni. Variraju}i
tako brzinu, intenzitet, kongruenciju i konflikt u dizajniranju emocija i motivacije
junaka, emancipuju}i jezik od tereta vulgarne psihologije i uloge sluge vizuelnom,
Polonski je proizveo novi metod koji bi svakako bio usavr{avan dok ne bi doveo do
svobuhvatne alternativne estetike ncir, da nije bio osuje}en politi~kim prilikama.
Njegova opservacija primenjiva je na sve kvalitetnije levi~arske filmove. Hju-
ston, ~iji je film B|cc 5jerc McJre (Treasure of the Sierra Madre) zabeleìo ogromni
uticaj na onda{nju publiku i kritiku, nastavio je da radi, nezastra{en, nakon filma
Dzun|c nc csjc|tu, (The Asphalt Jungle). Iako je li~no bio veoma pogo|en crnom li-
stom, umetni~ki deprivisan i li{en saradnje sa najbliìm prijateljima, Hjuston na-
stavlja sa eksperimentom koji je zapo~eo kao scenarista filma 1he mczin Dcctcr
c|itterhcuse. Najsre}niji me|u reditaljima i scenaristima sa crne liste tokom na-
redne dekade uspevali su da nastave svoj rad samo kao pisci pod pseudonomima i
sa ograni~enim kreativnim uticajem, ili pak kao reditelji sa umanjenim produkcij-
skim kapacitetima. I tako je veliki politi~ko-filmski eksperiment, zajedno sa erom u
kojoj je bio omogu}en bio zavr{em.

S druge strane, uputno je proceniti umetni~ki uticaj ncirc na Levicu i uticaj Levice na
ncir ànr du` jedne druge, prili~no razli~ite, trajektorije. Od svih uticaja na holivud-
ski radikalni film, do sada je najmanje razja{njen uticaj Francuske 1930-ih, na ~elu
sa klju~nom figurom @anom Renoarom, idolom Narodnog fronta. Renoar je postao
politi~ko-umetni~ki izgnanik u Holivudu do 1941, ba{ u trenutku kada je njegov uro-
|eni talenat stekao umetni~ki autoritet. Njegov opis je o~igledno povezao evropske
filmske radikale sa nepartijskim holivudskim progresivcima Dadlijem Nikolsom i
Berdìsom Mereditom (ve} upam}enim po svom u~e{}u u filmu 1he 5tcry cj Gl ce,
i posebnom interesovanju za francuski film).
Ipak, gotovo sve holivudske adaptacije levi~arskih francuskih filmova bile su
osuje}ene nedostatkom izvora i neizbe`nog neadekvatnog sparivanja francuskog i
ameri~kog umetni~kog ambijenta. Dodu{e tu-i-tamo, poneki pojedina~ni uspeh osta-
vio je svoj stilisti~ki pe~at na ameri~ke i evropske reditelje. Langov film 5rcr|etnc u|i-
cc koji je rimejk Renoarove lucre (La Chienne, 1931) bez sumnje je dobar primer. Lang
je objedinio nema~ku reìju (ki{ne ulice koje reflektuju svetlost sa uli~nih lampi, to
jest sve {to nije moglo da bude snimljeno u Berlinu), francusku posve}enost istraì-
vanju ìvota urbanih radnika i kriminaca i istinsku fizionomiju ameri~ke devijantno-
sti; pri tom je koristio najnovija tehni~ka dostignu}a u upotrebi fara, filmskoj traci,
objektivima i osvetljenju i time dramati~no pro{iro filmski vokabular ncirc. Na taj
na~in, Lang je uspeo da upotpuni jednu estetsko-politi~ku trajektoriju, realisti~no nc-
ir putovanje od Pariza do berlinskog izgnanstva u srcu Holivuda.
Drugi primer je Anatol Litvek (Anatol Litvak) i njegova saradnja sa Dònom
Vekslijem na stvaranju transnacionalnog umetni~kog dostignu}a, filma 1he |cn
Niht, rimejka Karneovog filma Dcn se rcJc (Le Jour se leve, 1937). Karneov film je sa-
vr{eno predvideo i vi{ijevsku Francusku i ncir Holivud, Seksualna politika pri~e sa na
prvi pogled ~inila jednostavnom. Fransoa (@an Gaben) je depresivni proleter, bez volje
za ìvotom. On upoznaje Fransoaz, koja je poput njega sebi-prepu{teno siro~e, bez ika-
kvih ambicija, osim {to svakodnevno sanjari o putovanju. Usamljena Fransoaz sre}e i
biva zavedena od mnogo starijeg mu{karca, apsurdnog sitnog burùja Valentina (@il
Beri), vlasnika putuju}eg no}nog kluba u kome psi izvode glavnu zabavnu ta~ku. Va-
lentinov pomo}nik, Klara, postaje ljubomorna na Fransoaz i sita Valentinove okrutno-
sti prema psima, èli da ga napusti. U me|uvremenu, Fransoa zaprosi Fransoaz, ali je
ona i dalje ambivalentno opsednuta starijim mu{karcem; u potrazi za utehom, Fran-
soa pada u naru~je starije i mudrije Klare. Istovremeno, Fransoaz ne èli da se odrekne
nijednog od dvojica mu{karca zbog ~ega dolazi do konflikta sa smrtonosnim razre{e-
njem. Ukoliko zanemarimo savremene detalje, ovaj film predstavlja klasi~ni dramski
obrazac koji se moè igrati i kao komedija i kao tragedija. Ljubav mladog para biva osu-
je}ena nepravednim me{anjem jednog starijeg mu{karca i razre{ava se tek u tre}em
~inu, bilo ven~anjem bilo sahranom. Ipak, savremeni detalji i specifi~ni istorijski kon-
tekst su ti koji transformi{u sr` komedije, ili tragedije, u socijalnu alegoriju. Siro~ad
Fransoa i Fransoaz su obespravljeni radnici u me|uratnom periodu, ro|eni u zemlji po
kojoj su dobili ime ali koja ih je napustila. Valentin, zli starac koji dresira pse oduzima-
ju}i im uro|eno ose}anje slobode, sli~no postupa i prema mladim ènama, i predstav-
nik je francuske buròazije koja }e sramno do~ekati dolazak fa{izma u Francusku.
Na tom nivou, socijalna alegorija dobija svoje politi~ko zna~enje. Ako zaista po-
stoji tema koja je zajedni~ka za sve filmove povazane sa Francuskim narodnim fron-
tom, onda je to, kako prime}uje istori~ar Mark Bloh (Marc Bloch), 1940, stremljenje
narodnih masa da naprave pravednije dru{tvo, sa dirljivom èstinom i iskreno{}u ko-
ja je prosto morala da pobudi obi~na ljudska ose}anja. Drugim re~ima, gubitak naj-
elementarnijeg ose}anja solidarnosti stvorio je uslove za kolaps nacije. Bila je to mo-
derna evropska tragedija u ~ijoj osnovi leì klju~no pitanje: treba li buròaziju kriviti
za to {to radni~ka klasa nije na{la snage da deluje u sopstvenu korist (kako Valentin
obja{njava u jednoj sekvenci:
Treba li mene kriviti za to
{to sam ma{tovitiji od svojih
podre|enih?).
U svojoj autobiografiji,
Karne zaklju~uje svoji raspra-
vu o filmu Dcn se rcJc tako
{to konstatuje, ne bez àlje-
nja, da je u nekom smislu so-
cijalna alegorija filma bila
mo`da prete{ka da bi zado-
voljila najednostavnije zah-
teve realizma. Smatramo da
je isti problem postojao kod
ve}ine, ina~e izuzetnih, ncir
ostvarenja. Ameri~ki reditelji
su bili promorani da socijalnu
alegoriju duboko zata{kaju unutar same filmske pri~e kako bi izbegli politi~ku cenzu-
ru, pa su morale da proteknu godine pre nego {to }e filmski kriti~ari i istori~ari otkri-
ti njeno skriveno zna~enje. Mrzela sam ga, kaè Barbara Ged, govore}i o Valentinu,
jer je znao da èlim da me ljubi, mrzela sam ga jer je znao sve o meni. A ipak, bila
sam i zadovoljna zbog toga.
Sli~nu ncir dimenziju dostiè Polonski u svom filmu 5ncc z|c u kome tako-
zvani advokat (Dòn Garfild) kaè Beatrisi Pirson: Ti si zla. Ti si ta koja je zla... jer me
prosto tera{ da budem zao, tera{ me da nasrnem na tebe, da te izbacim iz ravnote-
è, zbri{em sa lica zemlje, oskrnavim tvoju detinju ~istotu, gurnem ti novac u ruke i
nateram na greh. To je to istinsko zlo u tebi. Navodna nevinost se, drugim re~ima,
u stvarnosti izme}e u poziv na korupciju. Nema bolje formulacije o posleratnom
ameri~kom dru{tvu koje je kao neman osvajalo planetu, slamalo opoziciju slabih,
zloupotrebljavalo prirodne resurse i manipulisalo nadama budu}ih imitatora, pori-
~u}i pri tom svaku sli~nost sa ranijim, sada ve} propalim, imperijama.
Priredila i prevela s engleskog: Dragana Kitanovi}
Izvornik: Paul Buhle, David Wagner, kcJicc| Hc||ywccJ - 1he Untc|J 5tcries BehinJ mericc s cvc-
urite Mcvies, The New Press, New York, 2002.
William A. Wellman, The Story of G.I. Joe, 1945
Govore}i o razli~itim profilima holivudskih
disidenata
1
, jedan istori~ar filma koji je ostao anoniman odgovorno izjavljuje da je
Ebrehem Polonski jedini reditelj sa crne liste koji je opravdano proteran iz Holivu-
da 1950-ih, navode}i pri tom svu ozbiljnost i teìnu njegovog politi~kog delovanja.
Me|u {irim filmsko-istori~arskim krugovima, Polonski }e tako|e biti zapam}en pre
kao tvrdi liberal ~ija }e karijera pretrpeti nepopravljive posledice Mekartijeve vlasti
i Odbora za ispitivanje antiameri~kih aktivnosti nego {to }e dobiti zasluèno mesto
me|u filmskim autorima. Koliko ~injenica da je ovaj potomak rusko-jevrejskih emi-
granta bio prvi ~ovek politizacije Holivuda neopravdano stavlja u drugi plan nje-
gov briljantni umetni~ki talenat, a koliko ga pak opravdano isti~e? Drugim re~i-
ma, koliko su senzacionalizam tada{nje {tampe i li~ne tragedije crnolista{a uspe{no
sakrili klju~no pitanje u vezi Holivudske levice da li su takozvani Holivuditeti, re-
ditelji koji su na kongresnim saslu{anjima kasnih 1940-ih i ranih 1950-ih bili progla-
{eni za subverzivne, zaista stvarali subverzivne filmove, ili je njihov talenat za
subvertiranje konzervativnih standarda holivudskog filma bio direktna posledica
provokativne cenzorske politike?

Kada je 1928, kao student prava na Gradskom koledù u Nujorku (The City Colle-
ge of New York), tada{njem centru politi~kog i kulturnog aktivizma, prvi put do-
{ao u kontakt sa Komunisti~kom partijom, Polonski nije pokazivao ozbiljnije inte-
resovanje za bavljenje filmom. Poput poput ostalih intelektuala-
ca-levi~ara, on je smatrao da su vredni pa`nje samo sovjetski re-
volucionarni filmovi Dzige Vertova, Leva Kulje{eva, Vsevoloda
Pudovkina, Aleksandra Dovènka i, naravno, teorijskog genija
OPASNI
GRA\ANIN:
EBREHEM
POLONSKI
Greg Dekurio
1 Talbot, David i Zheutlin,
Barbara, crective Dijjeren-
ces. rcji|es cj Hc||ywccJ
DissiJents, Boston: South
End Press, 1978.
Sergeja Ejzen{tejna. U Holivudu se, naime, u to vreme {irila neka vrsta politi~ke
paralize, koja }e po~eti da popu{ta tek nakon Mekartijevog obaranja. Istovreme-
no, grupa veoma mladih i veoma crvenih (tako|e i bez izuzetka jevrejskih) filmo-
fila na ~elu sa Potamkinom, nadahnuta ejzen{tajnskim vizijama, osniva prvu le-
vi~arsku filmsku radionicu i ~asopis Ersperimentc|ni ji|m. Kako se, nakon pedeset
godina prise}a Dejvid Plat (David Platt)
2
, Ersperimentc|ni ji|mje promovisao no-
vi umetni~ki film koji je trebalo da stavi do znanja da je novi film zcistc mogu},
uvode}i do tada nezamislive nove koncepte realizma na filmski ekran. Godine
1930, ispred Filmske i foto lige, za koju se usu|ujemo da tvrdimo da je bila osno-
vana sa namerom da ukine Holivud, Hari Alan Potamkin (Harrz Alan Potamkin)
izjavljuje:
Kapitalisti~ko dru{tvo stvara socijalni duh, socijalni duh stvara film.
Kapitalisti~ko dru{tvo se tako|e perpetuira putem svesnog moralnog
ube|ivanja, koriste}i ~esto film kao svrsishodnu propagandu, potajno,
i ponekad kao u imperijalisti~kim ratovima sasvim otvoreno. Simp-
tomati~na propaganda i svesni napori ujedinjeni su dakle da odrè
dru{tveni duh ro|en iz kapitalizma.
3
Tako je za~eta kompleksna veza izme|u Jevreja (po pravilu socijalista) i filma
koja je, kako se ~ini, bila od presudne va`nosti za {irenje emancipatorskih te`nji radi-
kalnog politi~kog pokreta. Prava snaga holivudske levice, moglo bi se re}i, tako nije le-
àla u radni~kim pokretima ve} unutar srednje klase, posebno jevrejske srednje klase,
za koju su antifa{izam i antirasizam postala sveprisutna dru{tvena pitanja. Da je
Amerika bila Nema~ka (1920-ih), ova mini industrija levi~arskih filmova bi verovatno
dobila svoj pravi oblik. Ali nije. Istovremeno, u stvarnom ìvotu Holivuda, Hitlerov do-
lazak na vlast i pojava antifa{isti~kog Narodnog fronta 1935, podiù jevrejstvo na ni-
vo centralnog pitanja ne samo za levicu, ve} i za zna~ajnu klasu jevrejskih liberala. S
druge strane, doba politi~ko-umetni~kih filmova @ana Renoara, vizuelno daleko uspe-
{nijih od svih poku{aja levice u Nema~koj pre Hitlera, ve} su bili pokazali koliko su ra-
dikalizam i film postali potencijalni saveznici. Ipak, u svojim kasnijim osvrtima na rad
takozvane Holivudske partije (kako se tada nazivala Komunisti~ka partija u Holivudu)
Polonski o{tro kritikuje njen pomodni karakter: Biti komunistom u Holivudu kasnih
tridesetih, zna~ilo je isto {to i pro{etati Bulevarom Sumraka:
mnogi su dolazili, ostajali neko vreme, bili smenjivani drugi-
ma. Oni koji se opstajali nisu nu`no bili i najbriljantniji i naj-
kreativniji, ve} samo politi~ki aktivni, bilo po li~noj sklonosti ili
po pukoj moralnoj obavezi.
4
U takvim okolnostima, neiskusni i tek svr{eni pravnik,
Ebrehem Polonski provodi nekoliko meseci 1937, u Holivudu,
gde anonimno radi sa Gertrudom Berg, popularnom radio-
zvezdom tog vremena, na radio-epizodi ~ija se radnja doga|a u
sudnici. Onako kako su se njegove ideje postepeno pretvarale
Greg Dekurio _ OPASNI GRA\ANIN: EBREHEM POLONSKI _ 285
2David Platt, Expansion of
Remarks Opening the
1930s-40s Panel at the Al-
ternative Cinema Confe-
rence at Bard College, June
12-17,1979.
3 Harry Alan Potamkin,
The Film and Revolution,
New Mcsses 6 , Novembar
1930.
4Iz razgovora koji su sa Po-
lonskim vodili Paul Buhle i
Dave Wagner, 1996-82.
u scene, a scene u sekvence, Polonski zapo~inje trajnu saradnju sa Bergovom. Nema~-
ka okupacija Sovjetskog Saveza Polonskog zati~e ga kao uspe{nog radio pisca. Ba{ u
trenutku kada poku{ava (i biva odbijen) da u~estvuje u oslobodila~kim naporima,
zbog ~ega se kompenzatorno uklju~uje u rad Kancelarije za strategijske slu`be, Polon-
ski dobija prvu ponudu za rad na filmskom scenariju od crcmcunt ictures. Zbog rat-
nog stanja, nije u mogu}nosti da prihvati ugovor, iako upravo iz istog razloga njegov
ugovor bivo federalno mandatiran, te spreman da ga sa~eka po povratku u Ameriku.
Bio je to po~etak kratke, britke i kontroverzne filmske karijere.

Polonski }e za Paramount najpre napisati scenario za romanti~nu {pijunsku pri~u
Gc|Jen Ecrins (1947), koja }e biti podvrgnuta rigoroznoj kontroli, revidirana bez nje-
govog pristanka, da bi najzad zavr{ila kao potpuni filmski proma{aj. U to vreme, on
postaje ~lan redakcije ~asopisa Hc||ywccJ ucrter|y, koji }e kasnije evoluirati u i|m
ucrter|y. Pokretanje ovog ~asopisa imalo je za cilj da verifikuje novi, nezavisni po-
gled na zvani~nu politiku ameri~kog filma. Jedna od prvih `rtava rata bio je holiud-
ski mit o filmu kao ~istoj zabavi, stajalo je u editorijalu, jer su filmovi bili ti koji su ot-
krivali svu anksioznost jedne dugotrajne krize, zbog ~ega }e novi medij odigrati
glavnu ulogu u pobedni~kom stvaranju novih modela svetske kulture. Kao cerebral-
ni radikal i avangardni reditelj, Polonski je za HQ pisao nadasve lucidno kako o filmu,
tako i svim pitanjima relevantnim za Holivudsku levicu. U svom eseju o vi{estrukom
dobitniku Oskara, filmu Ncjbc|je cJine ncsec zivctc (The Best Years of Our Lives),
on je hrabro ponudio dublje ispitivanje mogu}nosti i granica holivudskog sistema.
Film se bavio srednjom Amerikom, i po re~ima Polonskog, nudio publici putokaz u
magli eskapizma, ispraznog nasilja i maniristi~kog zapleta. Na taj na~in, ovaj film je
nagovestio emancipatorsku borbu za scJrzcj na filmu. Posleratno prilago|avanje tro-
jice glavnih protagonista filma bankara, radnika i ratnog invalida iz niè srednje
klase, predstavljalo je tipi~no holivudski na~in pripovedanja, ali i poku{aj ubacivanja
realizma kroz upotrebu detalja. Film je posedovao ono {to je Polonski nazvao emoci-
onalnom teksturom, ~ime je probio sve dotada{nje stereotipe. Ako se priklonimo ra-
dikalnoj tezi da je celokupna holivudska filmska produkcija, a posebno scenaristi~ka,
zapravo nastala pod uticajem cenzure, moè se re}i da se ova strategija konfrontira-
la sa cenzurom po osnovama razli~itim od onih koje su obi~no bile primenjivane od
strane Hejsove kancelarije. Borba za sadràj traìla je, naime, nepopustljiv realizam
spram poratnog prilago|avanja, kako ratnih `rtava tako i obi~nih gra|ana: trebalo je
raskrinkati la`na obe}anja mira i prosperiteta. I mada je film Ncjbc|je cJine ncsec
zivctc otvorio klju~na pitanja, on je na kraju ponudio samo li~ne odgovore bez oso-
bitog zna~aja. @ivot se ìveo dalje, uz sporadi~ne nagove{taje o nere{enim pitanjima
koja su tinjala ispod povr{ine. Kako Polonski lucidno nagla{ava, ako je ovaj film i po-
stigao takav uspeh, to je bilo zato {to je podse}ao na sam rat, rat ~ija
je pobeda bila tek delimi~na, budu}i da su vulgarni optimizam i vul-
garno bezna|e nastavili da zajedno vladaju svetom.
5
5Abraham Polonsky, The
Best Years of Our Lives: A
Review, Hc||ywccJ ucr-
ter|y br. 2, april 1947.
U svom eseju o britanskoj drami suspensa OJJ Mcn Out i âplinovom
(Chaplin) filmu GcspcJin VerJc (Monsieur Verdoux), Polonski je postavio no-
vo pitanje kako filmska umetnost rekonstrui{e stvarnost, posebno u svetu nad
kojim se nadvijala nova pretnja od atomskog rata, ne odobravaju}i i kritikuju}i pri
tom celuloidne verzije metafizi~ke utehe koju su nudili savremeni filozofi. Tako je,
po re~ima Polonskog, OJJ Mcn Out bio smeo film o irskom nacionalisti u bekstvu,
koji je pruào istinski uvid u tamu, ali uvid koji se okon~ao bezna~ajnim moralizi-
ranjem. S druge strane, kako je tvrdio Polonski, âplin, u filmu GcspcJin VerJc, za-
po~ije od veoma imaginarne premise bigamiste, preljubnika i ubice, uz to i
{armantnog, a zatim se kre}e kroz kritiku buròaskog morala, ka vi{em realizmu
koji sami realisti nisu mogli da dostignu. Na taj na~in, Polonski je problematizovao
poziciju (irskog) buntovnika kome je bilo su|eno da ostane odmetnik (potreban i
èljen od strane obi~nog prostog naroda). Problem umetnika u svetu koji jo{ uvek
~ezne za da bude slobodan, za Polonskog predstavlja isuvi{e udobno i politi~ki ire-
levantno re{enje, zna~ajno, i obi~no ni{ta vi{e inventivno, koliko i intervencija du-
ha ili an|ela u jednoj o~igledno nere{ivoj politi~koj situaciji.
6
Ncir majstor kakav je bio Polonski ostao je posebno dirnut nadrealisti~kim
filmskim klasikom, @an Vigoovom Nu|cm iz v|cJcnjc (Zerc Je ccnJuite), koja je, naj-
pre stigav{i do specijalizovane ameri~ke publike nakon rata, nai{la na izuzetno ne-
prijateljske kritike. Pobuna francuskih de~aka protiv tiranske vlasti demonstrirala
je, barem za Polonskog, ~injenicu da je filmska umetnost kadra da realizam podigne
na nove visine. Ipak, to nije bila posebno korisna opservacija za Holivud tog vreme-
na, naàlost ~ak ni za ve}inu predstavnka holivudske levice. Sam ~asopis Hc||ywccJ
ucrter|y uspeo je da isprovocira samo, levo naklonjene, animacioniste na neku vr-
stu dublje eksploracije, ali, je osim Polonskog i Pi~ela (Irving Pochel), ostao bez {ire
teorijsko-politi~ke akcije.
Borba za filmsko zna~enje, pre njegovog kolapsa u politi~ki redukcionizam,
stavila je u drugi plan akademske rasprave, i takvo stanje u teoriji filma }e potrajati
dekadama kasnije. Moèmo re}i da je, u globalnom i transpoliti~kom smislu, teorija
filma zadobila stepen specifi~nosti tek nakon 1945, sa po~etkom internacionalnog
dijaloga. Iako ni u kom slu~aju brzo i koherentno, ipak se do{lo do nekakvog ose}aja
da bi razlike u pristupu mogle kona~no da dovedu do konstrukcije jedinstvene teo-
rije fokusiranjem pa`nje na {irok spektar elemanata. Sve {to je u ~asopisu HQ bilo
nagove{tavano, sada je dobilo prirodan i neizbeàn razvoj. Do vremena kada se
filmska kritika podelila na teorije koje su bile u potrazi da objasne film kao umetni~-
ku formu i one vi{e akademske rasprave, koje su teìle da film analiziraju kao dru-
{tvenu ~injenica kroz sociologiju, psihologiju i druge nau~ne metode, Narodni front
je prestao da postoji.
Holivudska levica je bila skoro mrtva do 1947, tavore}i u poluautonomnom
svetu masovne zabave, sve do fatalnih i kona~nih udaraca tokom holivudskih sa-
slu{anja. S druge strane, uprkos zao{trenm klasnim analizama, konstantnin nega-
tivnim predvi|anjima, dobri filmovi su se i dalje pravili, ~esto od strane levi~ara ko-
ji nisu pripadali Komunisti~koj partiji. Politi~ka atmosfera, represija, FBI kampanje
6Ibid., str.406
protiv sindikata i gra|ana, tabolid-
ni naslovi, i kre{endo ratnih oìlja-
ka onemogu}avali su svaki ozbilj-
niji i napredak u teoriji i praksi
ameri~kog filma. Ipak, borba se na-
stavljala kroz ànr, i kao rezultat
donela film ncir, koji je, stasaju}i na
politi~kom i li~nom razo~aranju,
postao politi~ki film pcr exce||ence.
Niko nije mogao predvideti, 1938.
ili 1944, da }e fantasti~na konver-
gencija holivudskog realizma, ne-
ma~ke estetike i frojdianizovanog
marksizma postati samo obele`je
Narodnog fronta u Americi.

Te zna~ajne 1947. godine, iste godi-
ne kada se pojavio film Ncjbc|je c-
Jine ncsec zivctc, Polonski je po-
~eo da pi{e scenario za film 1e|c i
Jusc (Body and Soul), nominovan
za Oskara. Tada je izjavio: Shvatio
sam da ~ak i konvencionalni filmo-
vi u rukama talentovanih reditelja zaista sadrè zna~ajne esteti~ke promene, iako su
pri~e tih filmova u potpunosti poreme}ene lude pri~e o ludim ljudima. Te pri~e su
lude na isti na~in na koji su i snovi ludi. To su pri~e o ameri~kom ìvotu, bolje re}i o
distorziji ameri~kog ìvota; to su pri~e o ìvotu poreme}enom dru{tvenim ludilom
koji je veoma nalik stvarnosti!
7
Ono {to je Polonski zapravo tada otkrio i shvatio bio je ncir. Kada glavni
protagonista u njegovom filmu 1e|c i Dusc, bokser-{ampion ârli Dèjms, iznevera-
va svoje navija~e ne uzvrativ{i udarac svom protivniku u ringu, pri tom mu se obra-
tiv{i re~enicom What are you gonna do, kill me? Everybody dies, on oli~ava naj-
mra~niju tezu film ncirc: dostojanstveno priznanje neozbe`nosti smrti, smrti koja
dijalekti~ki ja~a ìvot. Bokserski ring tako postaje metafora ograni~enja i gu{anja u
zatvorenom prostoru, a ne mesto vrhunca slave jednog boksera. Zatvorenost tela u
ringu, reflektuje stanje du{e, i u tom smislu, dru{tvenu svest samog Polon-
skog, dok bokserska ku{nja postaje egzistencijalni test u korumpiranom i
manipulativnom svetu ncir Amerike.
Godine 1948, Polonski pi{e scenario i reìra film 5ncc Z|c (Force of
Evil) ~ija je centralna tema stepen korupcije i zlo~in u liku organizovanih
poslovnih poduhvata. Po njegovim re~ima, film je trebalo da predstavlja
7Talbot, David i
Zheutlin, Barba-
ra, crective Dijje-
rences. rcji|es cj
Hc||ywccJ Dissi-
Jents, Boston:
South End Press,
1978, str.223
Gregg Decurio, Autoportret, 2005.
esteti~ki eksperiment sa marksisti~kim zna~enjem, ~ime je politika postala su-
bjekt ili tekst samog filma. Godine 1951, Polonski je pozvan da svedo~i ispred Odbo-
ra za antiameri~ke akrivnosti. Da li je bio proteran iz Holivuda zato {to je, pozvav-
{i se na 5. amandman, odbio da govori o svojim i politi~kim opredeljenjima svojih
kolega, ili zato {to je njegov subverzivni filmski eksperiment sa marksisti~kim
zna~enjem uspeo, osta}e pitanje za ve{tije analiti~are. Nama se ~ini da je i sama
nemogu}nost odgovora simptom fascinantne distorzije ameri~kog kulturnog ìvo-
ta Makartijeve ere.

Polonski je bio moj profesor scenarija na University of Southern California (USC),
gde sam upisao filmsku reìju 1999. Naàlost, njegova predavanja imao sam prilike
da slu{am samo nekoliko meseci. Klju~na politi~ka pitanja koja sam èleo da mu po-
stavim kojima bi moj doprinos ~asopisu re|cmdobio svoje puno opravdanje bi-
la su onemogu}ena njegovom smr}u, te iste 1999. godine. Poput ncir protagoniste
bio sam blizu, ali ne i dovoljno blizu.
Tekst se prvi put objavljuje u ~asopisu re|cm
VOL[:lcrvc je vcsc recrcijc nc tc stc je lczcn Jcbic ncrcJu?
POLONSKI:Elija Kazan je ~lan udruènja Benedikt Arnold. Dobio je nagra-
du za ìvotno delo zbog drukanja. [ta bi se tome jo{ moglo dodati?
VOL[:lc|iri je njecv Jcprincs |eitimizcciji |cvc nc vestice?
POLONSKI:Sve {to je uradio jeste legitimno u~estvovanje u sopstvenoj pro-
fesionalnoj promociji. Usput je izdao svoje bliske prijatelje. U najmanju ruku, to po-
kazuje da taj ~ovek nije protiv SAD, ve} protiv prijateljstva.
VOL[:Nije |i cn jeJcn cJ ncjprestiznijih |juJi rcji su sveJcci|i?
POLONSKI:Svakako. Me|utim, mnogo presti`nih ljudi je pro-govorilo, a bilo
je mnogo i onih koji nisu. Ali, u ~emu je razlika? Kome je uop{te stalo do njega? Me-
ni ni malo. Ono {to je mene iznenadilo jeste potez Ameri~ke filmske akademije.
VOL[:Zcstc tc rcJe?
POLONSKI:Neko ih je nagovorio. Oni su inako svi glupaci, nije valjda da mi-
slite druga~ije? Trebalo bi svima dati oskara. To je ono {to ja imam da kaèm. [ta
je Akademija danas? Organizacija koja legalizuje prevaranate.
VOL[:Mis|ite |i Jc je E|ijc lczcn cinrcric rcrc bi spcscc svcju rcrijeru?
POLONSKI:Ne, on je to uradio jer je idiot. Nije morao da spasava svoju kari-
jeru, jer je njegova karijera ve} bila uspe{na, i mogao je do mile volje da reìra na
Brodveju.
VOL[:c, zcstc je cnJc tc ucinic?
POLONSKI:Da li ste pro~itali njegovu autobiografiju?
VOL[:Dc
POLONSKI:[ta Vam onda nije jasno?
VOL[:Dc, c|i cn Jcje bcrem sest rcz|icitih cbjcsnjenjc
POLONSKI:On uìva u ~injenici da je izdao svoju porodicu, ènu, svoje prija-
telje {ta vi{e re}i?
VOL[:U svcjcj rnjizi cn rcze Jc su umetnici zcinterescvcni scmc zc sebe sc-
me Dc |i tc vczi i zc ve|ire umetnire?
POVODOM DODELE NAGRADE ZA @IVOTNO DELO
ELIJI KAZANU
Intervju sa Ebrehemom Polonskim
POLONSKI:u ccntrcire. Upravo je suprotno ta~no. Umetnost se ne stvara u
vakuumu. Umetnost se bavi interpretiranjem sveta oko nas, zar ne? I na{im razu-
mevanjem tog sveta. Neki kaù: pa {ta ako je izdao svoje prijatelje, najzad, on je ve-
liki umetnik. Kaù, svi umetnici imaju lo{e karaktere. Da, ali se pod lo{im misli na
ono {to je predsednik uradio nezakop~anih pantalona, a ne na izdaju prijatelja.
VOL[:Ve|irc je rcz|irc
POLONSKI:A ako je oni ne vide, onda...
VOL[:5mctrcte |i Jc je mcuce lczcncve ji|mcve vreJncvcti bez uzimcnjc u
cbzir cncc stc je urcJic?
POLONSKI:Pa, ve}ina ljudi i ne zna {ta je on uradio. Postoji ~itava generacija
Amerikanaca koja je odgajana bez poznavanja istorije. Stra{ne su neznalice.
VOL[:5tc Vi, |icnc, mis|ite c ji|mcvimc E|ije lczcnc?
POLONSKI:Svi govore da su sjajni, zar ne?
VOL[:Ne, ne bcs svi
POLONSKI:Ko ih kritikuje?
VOL[:nJrju 5eris, Mcni crber, jc, jcs neri
POLONSKI:Odli~no. To mo`da zna~i da je mogu}e otarasiti se Elije Kazana
bez izazivanja krize u svetu umetnosti.
VOL[:5csvim ste u prcvu
POLONSKI:Pa, dobro, hajde da to i uradimo. Ovo je dobra prilika. Bilo bi div-
no ako bismo mogli da se otarasimo i Akademije tako|e.
VOL[:rcJemijc pcstcv|jc mcJe| umetnirc rcc Jcusnirc 1c svcrcrc nije
zJrcvc
POLONSKI:Vrlo je zdravo. Jer, na taj na~in svako moè da bude osniva~ki
~lan udruènja Benedikt Arnold.
VOL[:Ne, hvc|c, tcrc nestc nije zc mene
POLONSKI:Nije za Vas?
VOL[:Niti zc Vcs, tcrcJe
POLONSKI:Pa ja sam taj koji je stvorio tu organizaciju. Ipak, nisam njen ~lan.
U svetu iz koga ja dolazim, sa ulica sa kojih sam potekao, da je, kojim slu~ajem, Ka-
zan uradio to {to je uradio na East Side-u odakle sam ja, odavno bi plutao prema Sa-
markandu.
VOL[:Bcs premc 5cmcrrcnJu? Dc |i ce tcmc biti prctestc?
Intervju sa Ebrehemom Polonskim _ POVODOM DODELE NAGRADE ZA @IVOTNO DELO ELIJI KAZANU _ 291
POLONSKI:Pa, dobio sam jedno pismo od osobe koja nagove{tava tako ne-
{to. Ali, znate, sa i{~ezavanjem radikalnog pokreta u Sjedinjenim Dràvama, kao {to
se dogodilo, nestankom jakog sindikalizma i sli~nih stvari... Kad bi se ranije ne{to
sli~no de{avalo, trebalo je obaviti samo nekolko telefonskih poziva pa bi iza{lo hilja-
du ljudi. Ali nije vi{e tako. Re}i}u Vam samo jo{ ne{to. Se}ate se Svona u romanu
Marsela Prusta?
VOL[:Dc
POLONSKI:Pred kraj svog ìvota, Svon je oti{ao kod frizera gde je, ugledavi-
{i svoj lik u ogledalu, izustio: Mislim da sam najbolje godine svog ìvota utro{io vo-
de}i ljubav sa ènom koja nije bila po mom ukusu. Napravio bih sli~nu opasku o
filmskoj industriji. Potro{io sam najbolje godine svog ìvota u profesiji koja nije po
mom ukusu. U zemlji mog porekla, stvari se ne rade tako.
Preoìveo sam dug ìvot.
Imam 88 godina. Zgroèn sam nad
onim {to danas rade CBS, NBC i ABC.
Posetili su me iz CNN-a. Slikali su me i
utro{ili puno trake i koje~ega, i svi su
postavljali ista pitanja. âk sam imao
~ast da pri~am sa ârltonom Hesto-
nom. Stari dobri âk me je pozvao te-
lefonom. Mislim da sam pri~ao uìvo
sa nekim ljudima kada je on nazvao.
Hej ^k, rekao sam mu, ti si zaduèn
za oru`je u SAD, zar ne? Rekoh mu, {to
ne bi ovom tipu dao pi{tolj da se ubi-
je na sceni i tako ode u istoriju. Kada
ode u pakao ima}e puno dru{tva. Ali
on to nije razumeo. Igrao je Mojsija,
ali nije slu{ao {ta Mojsije zapravo go-
vori. Stra{no je to. Ali nije me briga.
Kona~no, imam 88 godina. I mada
sam dobrog zdravlja, ne}u jo{ dugo
poìveti. Do|avola sa svim tim. Nika-
da ne}u oti}i u Akademiju. Za{to svi
misle da je Kazan tako dobar reditelj?
VOL[:NeJcvnc scm izncjmic : nje-
cvih ji|mcvc nc viJec rcsetcmc i ni-
scm bic pcsebnc cJusev|jen
POLONSKI:[ta tu ima da se ~o-
vek odu{evi? Zna{ li ~ega tu ima? On
tako crpe svoju energiju. Glumcima je
vrlo te{ko da se igraju sa svojom energijom, a dobar reditelj je onaj koji je izvla~i iz
njih. âk i ako uop{te ne zna o ~emu govori, ~ak i ako je na pogre{noj strani. Imate
teoriju o umetnicima koja kaè da je njihova umetnost ta koja je va`na, a ne njihovi
li~ni karakteri. lc cnJc stvcrc umetncst? Ko ako ne li~ni karakter? To je ono {to {to
bih voleo da znam.
VOL[: tcrcJe pcstcji rcz|irc, rcrc rczete, izmeJu vcrcnjc svcje zene i pct-
rczivcnjc svcjih prijcte|jc Jrzcvi
POLONSKI:Tako je, i predavanja svojih prijatelja smrti, gladi. Jer, {ta se de{a-
va ~ak i kada oni dobiju posao, ~ak i izvan filmske industrije? Do|e FBI i pita: da li taj-
i-taj radi za vas. Oni, na primer, kaù da, on radi za nas. A onda oni kaù: mi smo
FBI. Poslodavac zatim pita: da li je doti~ni kriminalac. FBI kaù: ne, nije, ali bi bilo do-
bro da nas obave{tavate kada se doti~ni vra}a s posla i kakva su mu kretanja. I lako
je pretpostaviti {ta se zbiva slede}eg jutra. Doti~ni gubi posao. Kome je potreban ta-
kav radnik? Na taj na~in, crna lista je delovala i ekonomski. Narvano da je Edgar
Huver (Edgar Hoover) tada bio jako zaposlen, i da je iz sudske ode`de pravo uskakao
u odelo koje je nosio na poslu... Se}ate ga se? Kakv svet! ûjte, ne gubite nadu ipak.
Razgovor sa Ebrehemom Polonskim vo|en je 23. februara 1999, neposredno pred njegovu smrt.
Abraham Polonski je ro|en u Njujorku, 1910. Poha|ao je Njujor{ki gradski koled` i Kolumbij-
sku {kolu prava. Zatim se bavio advokaturom, radio kao predava~, pisao scenarije za radio drame.
Autor je nekoliko romana. Uo~i Drugog svetskog rata, potpisuje ugovor sa Paramauntom, i radi za
OSS. Njegov prvi scenaristi~ki posao vezuje se za film Mi~ela Lejsena (Mitchell Leisen) Z|ctnc minJu-
sc (Golden Earring), ali ni{ta od pisanog materijala nije u{lo u finalnu verziju. Godine 1947, radi na
scenariju za film Roberta Rozena (Robert Rossen) 1e|c i Jusc, (Body and Soul, 1947), bokserskoj dra-
mi, sa Dònom Garfildom u glavnoj ulozi, a potom reìra 5i|u z|c (Force of Evil, 1948). Aprila 1951, do-
bija sudski poziv da svedo~i pred Komisijom za antiameri~ke aktivnosti; kako odbija da sara|uje,
filmska industrija ga stavlja na crnu listu. Svoje pravo ime nije mogao da koristi u {picama filmova
na kojima je radio sve do 1968. godine. Tada se potpisuje pravim imenom i pi{e scenario za film Mc-
Jicn. Reìrao je jo{ dva filma: lczite im Jc je Vi|i-bcj sticc (Tell Them Willie Boy Is Here, 1970) i
|jubcvnc pricc rrcJ|jivcc rcnjc (Romance of a Horsethief, 1971).
Preveo s engleskog: Du{an Grlja
Intervju sa Ebrehemom Polonskim _ POVODOM DODELE NAGRADE ZA @IVOTNO DELO ELIJI KAZANU _ 293
i|m je vise cJ umetncsti JvcJesetc verc On je Jec svesti
JvcJesetc verc, svet viJen iznutrc Dcs|i smc Jc cJreJene
tccre u istcriji ji|mc rc se jeJnc stvcr mcze ji|mcvcti, ji|m
prcizi|czi iz nje scm pc sebi 1c je situccijc u rcjcj se nc|czi-
mc DvcJeseti ver je nc ji|mu Mcrcmc se upitcti Jc |i pcstc-
ji bi|c stc zncccjnije u vezi s ncmc scmimc cJ cinjenice Jc
smc nepreriJnc nc ji|mu, Jc nepreriJnc |eJcmc scmi sebe
Don Delillo, 1he Ncmes
S
am(uel) Fuller, proslavljeni ameri~ki reditelj
i ratni veteran, jednom je, ne bez ironije, iz-
javio: rat se na ekranu ne moè uhvatiti,
tj. verno prikazati; jedini na~in da napravite realisti~an ratni film jeste ukoliko u nje-
mu imate ~oveka koji s pu{kom stoji iza ekrana i puca na publiku.
Notorna je ~injenica da je, tokom Drugog svetskog rata, Hollywood proizvo-
dio filmove koji su ublaàvali stvarnost rata bajkama o heroizmu i hrabrosti. Jo{
su Tay Garnettov dokumentaristi~ki Bctccn (1943), u odre|enoj meri zasnovan na
John Fordovom filmu 1he |cst ctrc| (1943), i Lewis Seilerov ultra patriotski, tako|e
dokumentaristi~ki film, GucJc|ccnc| Dicry (1943) satkali portret Amerike verne svo-
je idealima: bio je to model etni~ki {arolikih Amerikanaca koji slo`no sara|uju. Ovi,
kao i niz drugih holivudskih ratnih filmova iz tog perioda, obavljali su propagandni
zadatak da ma{u}i zvezdicama-posutom zastavom nabilduju nacionalni ponos
i moral, te prikaù plemenitost sopstvenih snaga kroz kritiku perfidnosti i podlosti
neprijatelja. U svojoj doslednoj podr{ci nacionalisti~kim interesima, takvi ratni
filmovi rat ne prikazuju nimalo realisti~no i uspe{no izbegavaju stvarnost ratnih
uàsa kroz oprobani kli{e dobri momci u sukobu s lo{im momcima (koji pri tom ~e-
sto nose stereotipne nalepnice: kobasice, komunjare, mr{avci, Huni, ili lo-
puè). S druge strane, manje popularni ratovi (poput Vijetnamskog), uspevaju da
generi{u dovoljno kriti~ke filmove. [tavi{e, kada je ameri~ka vojska stigla do Vijet-
nama, holivudske konvencije su, najblaè re~eno, grubo odudarale od stvarnosti s
kojom su se sudarili sami vojnici.
AMERI^KI
(ANTI)RATNI FILM
Dejan D. Markovi}
PRVI SVETSKI RAT
Od Prvog svetskog rata do Vijetnama, Hollywood je isfabrikovao razli~ite portrete
brutalnog ìvota ameri~kog vojnika na frontu. Ratni filmovi iz perioda Prvog svet-
skog rata predstavljaju vode}i holivudski artikal sa puno zlatnih poljubaca od sta-
novite Akademije. William Wellmanov nemi anti-ratni film Wins (lri|c, 1927), naj-
slavniji od ranih epova o ameri~koj avijaciji, sa spektakularnim borbenim sekvenca-
ma, bio prvi (i jedini nemi film), dobitnik Oskara za Najbolji film godine. Sam
Wellman se u svom filmu u velikoj meri oslanjao na li~na iskustva ratnog pilota u
Prvom svetskom ratu. Tako|e, i prvonagra|eni i tre}enagra|eni Najbolji film, bili su
ratni filmovi!
Klasi~ni anti-ratni film || uiet cn the Western rcnt (doslovno: 5ve je mirnc
nc ZcpcJncm jrcntu, kod nas poznat pod nazivom Nc ZcpcJu nistc ncvc, 1930)
Lewis Milestonea, o grupi mladih Nemaca koji se ùdno pridruùju nema~kim bor-
benim jedinicama sa pogre{no usmerenim i romanti~nim predstavama o ratu, da bi
zatim na rati{tu shvatili {ta je zapravo rat, biva zabranjen od strane Hitlera, ba{ kao
i istoimeni roman Erich Maria Remarquea. Zabrana je usledila zbog beskompromi-
snog razotkrivanja stvarnih motiva, apsurdnosti, surovosti i tragi~nosti rata, suptil-
nih i istovremeno sna`nih poruka o nemoralnosti svakog nasilja. Bio je to iskreni,
anti-ratni/pacifisti~ki film, sa izda{nim podtekstom na teme rasizma, prijateljstva i
odrastanja, koji paradoksalno, poput drugih najboljih ratnih filmova, zapravo uop-
{te nije govorio o ratu.
DRUGI SVETSKI RAT
Dok su, s jedne strane su, tokom Prvog svetskog rata, prva saznanja o uàsavaju}em
pokolju u rovovima dovela do bu|enja anti-ratne svesti, sa Drugim svetskim ratom,
situacija se u mnogome komplikuje. Nakon bombardovanja Pearl Harbora od strane
Japanaca, krajem 1941, raspoloènje Holivuda dramati~no se promenilo. îm je rat
otpo~eo, ameri~ka filmska industrija zdu{no podràva ratno angaòvanje Amerike,
{tancuju}i veliki broj filmova s ratnom tematikom. Najve}i deo tih filmova bili su ~i-
sto propagandni filmovi u okviru koje se ulazak SAD u rat prikazivao kao plemeniti
cilj (mada je ta~no da su neki od njih pokazali i ljudsku stranu tog svetskog sukoba).
Svemogu}i, Biro za ratne informacije mobilizovao je Hollywood i celokupan holi-
vudski studijski sistem da pripomogne ratnom naporu, podigne borbeni moral,
dodatno motivi{e regrute i stimuli{e regrutaciju. Naravno, Drugi svetski rat bio je
najpopularniji ratni izbor za holivudske filmske stvaraoce, velikim delom zahvalju-
ju}i jasno definisanoj politi~koj borbi protv nacisti~kog reìma.
Novi entitet je bio ro|en u liku vda, tj. same vojne jedinice promovisane u he-
roja. Sve do Drugog svetskog rata, divljenje Amerikanaca ide ka neobuzdanom indi-
vidualisti, dok je istovremeno sam Holivud bole}iv prema likovima drskog novina-
ra, prevejanog gangstera, tvrdokornog privatnog detektiva, narednika Yorka juna-
ku istoimenog filma 5erecnt Ycrr (1941), ina~e jednom od najefikasnijih promotera
Dejan D. Markovi} _ AMERI^KI (ANTI)RATNI FILM _ 295
herojskog ameri~kog patriotizma, s Gary Cooperom u glavnoj ulozi (Oskar za Najbo-
ljeg glumca)... Drugom svetskom ratu takvi heroji vi{e nisu bili potrebni, a nova, ne-
prekidno-ponavljaju}a poruka filmova glasila je: pctisni scpstvenu inJiviJuc|ncst! Svi
likovi, od oficira-karijeriste do obi~nog regruta, sada su prikazivani kao deo tima, eki-
pe, u kojoj nema mesta za usamljenike... Sam koncept vda, zapravo je duboko osmi-
{ljen imce koji zadovoljava publiku èljnu dokaza da je ~itav ameri~ki eksperiment
uspeh. Filmovi o Drugom svetskom ratu, koji uspostavljaju paradigme, i danas do-
bro eksploatisane, zapravo su inicirali i duboko utemeljili demokratski vod kao ta-
kav. U stvarnosti, naravno, vodovi ameri~ke armije bili su daleko od dobre integrisa-
nosti u sistem, kao {to je Holivud uporno prikazivao, 1943. S druge strane, Biro za rat-
ne informacije je uredno cenzurisao sve filmske materijale, maksimalno eksploati{u-
}i Holivud za svoj propagandni rat. Ve}ina filmova iz vremena Vijetnamskog rata, od
kojih bi se o~ekivalo da budu sasvim razli~iti od konvencionalnih filmova iz Drugog
svetskog rata, su{tinski se veoma malo razlikuje od njih. Kako prime}uje Oliver Sto-
ne: Na njih gledam kao na mitske filmove, zanatski sjajno napravljene epske tvore-
vine. Me|utim, oni ne pokazuju svet koji sam ja upoznao. Te filmove odlikuje funda-
mentalni irealizam.
To {to je Hollywood uspostavio mo}ne i kastriraju}e konvencije, ipak nije
spre~ilo malobrojne filmske stvaraoce da umetni~ki rekreiraju svoja |icnc isrustvc u
ratu. Sm Fuller snimio je svoj prvi ratni film jo{ 1950. Pre slu`be u Drugom svet-
skom ratu, bio je lutalica, reporter, i filmski scenarista. I veliki broj drugih filmskih
stvaralaca sluìo je svojoj zemlji: William Wellman, John Houston, John Ford,
Darryl Zanuck, zatim Robert Montgomery, i Lee Marvin. Moèmo slobodno tvrditi
da je, zahvaljuju}i njihovim iskustvima u ratu, do{lo do transformacije ratnog filma.
Maja 1944, general-poru~nik Darryl Zanuck biva stacioniran u Engleskoj gde
je rukovodio radom dokumentaristi~ke filmske jedinice ameri~ke vojske. Savezni~ke
armije su u to vreme formirale najve}u invazionu silu 20. veka, a Zanuckov posao
bio je da dokumentuje njihovu obuku, kao i ~uveni D-dan invazije na Francusku, ko-
ja }e tek uslediti. Sam Fuller je tada bio poru~nik u Prvoj pe{adijskoj diviziji Ameri~-
ke armije, simptomati~no nazvane The Big Red One, stacionirane u Eksiteru u Ve-
likoj Britaniji, gde je prolazio obuku pred odlu~uju}e iskrcavanje ameri~kih snaga u
Normandiji. Zadatak divizije The Big Red One sastojao se u razbijanju neprijatelj-
ske odbrane, ~ime bi se stvorio koridor kroz koji bi ostale jedinice ameri~ke vojske
pro{le kroz Normandiju i stigle do Berlina. Fuller i Zanuck imali su dijametralno su-
protne perspektive u vezi doga|aja oko D-dana. Zanuck se opredelio za pogled iz
pti~je perspektive. On je sebe video kao istori~ara, hroni~ara koji dokumentuje sva-
ki pojedina~ni detalj 6. Juna, 1944. Fuller je pak na iste doga|aje gledao iz àblje
perspektive, èle}i da ispri~a pri~u o nekolicini pe{adinaca i njihovom neustra{i-
vom poru~niku (1he Bi keJ One, Ve|iri riJcrcsi, 1960).
Svakih pet minuta nadolazio je po jedan talas, jedan talas i ljudi iz 32. pe{a-
dijske divizije. Prvi talas u 6.30. Drugi talas u 6.35. Tre}i talas u 6.40. Svakih pet mi-
nuta. Ne moèmo napred. Ne moèmo nazad. Preko 3.000 mrtvih je ve} leàlo po
plaì. Ta neverovatna pri~a o D-danu, invaziji Evrope okupirane od strane nacista,
tom nesumnjivo najhazardnijem poduhvatu u vojnoj istoriji, oduvek me je fascini-
rala. Kada sam se odlu~io kako da snimam na Omaha Beachu, re{io sam da, u krup-
nom planu, prikaèm mu{ki ru~ni ~asovnik, na ruci vojnika koji je mrtav leào po-
kraj obale. I talas za talasom koji prelaze preko njega. Pa tako, veoma postepeno, u
kratkim intervalima, vidimo kako vreme prolazi... Sat pokazuje 7, 7.30, 7.35, i voda Ka-
nala po~inje da se crveni. 7.40 je, 8 sati, 8.30. Voda je sve crvenija. A u 9.25, ona je bo-
je krvi. Po meni, bio je to najbolji na~in da se bilo kome vizuelno prikaè, u meri u ko-
joj je uop{te mogu}e pribliìti se realizmu, jedna misao rrv.
U inscenaciji D-dana za 1he |cnest Dcy, u~estvovalo je oko 10.000 ljudi, od
kojih je najve}i broj bio u ameri~kim i francuskim uniformama. Kao i u stvarnom do-
ga|aju, u njemu su u~estvovale ~etiri nacije zbog ~ega je sama pri~a ispri~ana iz ~e-
tiri razli~ita ugla. Verovatno je samo stvarna invazija bila komplikovanija od logisti~-
ke strane realizacije ovog filma. Po svemu sude}i, Zanuck je bio fasciniran idejom da,
poput Homera, ispri~a ratnu pri~u, tj. rekreira ~itav taj doga|aj na filmu. Kao produ-
cent, on je li~no zatraìo po jednog reditelja iz svake od zemalja u~esnica (Amerika,
Engleska, Francuska, i Nema~ka). Iako su oni manje-vi{e ostali u drugom planu, bu-
du}i da je Zanuck ~vrsto upravljao ~itavom operacijom, i li~no reìrao veliki broj
ameri~kih i engleskih epizoda u svojoj nesumnjivo sjajnoj produkciji filmskog epa
pcr exce||ence, jedinstvenom izrazu veli~anstvenosti i slave ameri~kog iskustva u
Drugom svetskom ratu.
S druge strane, Sam Fuller je èleo da nam kaè, u meri u kojoj je jedan film-
ski reditelj u stanju, kako je zaista biti u ratu: uhvatiti najsuptilnije pokrete, gestove
ruku i lica, spori trenutak koji proìvljava vojnik na frontu u krajnje zgusnutom
krupnom planu. Fuller je èleo da se stvari JccJcju kao i u stvarnosti nekontro-
lisano i neo~ekivano, a da pri tom izbegne svaku sentimentalnost prema vdu kao
takvom.
Neposredno ratno iskustvo menjalo je reditelje i fizi~ki i mentalno. Dok je re-
ìrao jedan od svojih dokumentarnih filmova, John Ford je preuzeo kameru od svog
kamermana neposredno nakon toga {to je ovaj tragi~no nastradao. Sam Ford je ka-
snije bio pogo|en u obe noge i ostao bez levog oka. Fordovo ratno iskustvo (~in po-
ru~nika ratnog broda I klase i komandant terenskog fotografskog odeljenja ameri~-
kog Ministarstva za strate{ke slu`be) prepoznatljjivo je oblikovalo njegov sumoran,
elegi~an i neobi~no li~an film1hey Were ExpenJcb|e (1945), veliki ratni oma` onima
koji su sluìli zvezdice, snimljen odmah nakon zavr{etka Drugog svetskog rata.
Bio je to film u kome se, u skladu s Fordovim li~nim mitc|csrim ube|enjem, heroi-
zam izjedna~ava sa sluènjem u armiji. Kao i mnogi drugi hollywoodski ratni filmo-
vi, i ovaj je napravljen po ve} utvr|enom {ablonu: Mcrcmc Jc ncprcvimc rctni ji|m,
pcreJ tcc mcrcmc Jc ncprcvimc ji|m rcji ce nctercti |juJe Jc ze|e Jc se priJruze
crmiji S obzirom na ~injenicu da je Ford, ipak, bio izuzetno poetski nadahnut film-
ski reditelj, sve li~nosti u pomenutom filmu ispunjene su ubedljivo{}u i ìvotno{}u
koja prevazilazi realne mogu}nosti, ~ime prestaju da budu puko sredstvo za odvija-
nje same pri~e. Najve}a vrednost ovog filma, po nama, leì u ~injenici da on uspe-
{no eskivira konvencionalni tempo akcije, karakteristi~an za hollywoodski film.
U svakom slu~aju, pojava profesionalnih ratnih kamermana, s pi{toljem u
jednoj i kamerom u drugoj ruci, omogu}ila je ratnoj i poratnoj publici, gladnoj po-
bedni~ke parade i kokica, redovnu dozu filmskog materijala snimljenog tokom rat-
nih operacija, a sve u okviru nedeljnog filmskog ùrnala. Istovremeno je, kroz taj vi-
sokoorganizovan snimateljski napor, ratnom korpusu pruàno dovoljno korisnih in-
formacija o stanju na terenu, vatrenim okr{ajima na liniji fronta, uklju~uju}i i snim-
ke neprijatelja na borbenom poloàju. Naravno, celokupan flimski materijal, sni-
man tokom Drugog svetskog rata, prethodno je i{ao na pomna i celodnevna pregle-
davanja u Washington. Tokom takvih nezaobilaznih seansi, zaposleni eksperti su,
pored sticanja uvida u tok samih ratnih operacija, tragali za stvarima koje su, osim
toga {to su bile stvcrne, mogle biti upotrebljene u korist holivudske produkcije.
Iako su mnogi smatrali da je ovaj dokumentarni filmski materijal razotkrio
ratnu stvarnost, ratni veterani imali su o tome druga~ije mi{ljenje. Sam Fuller se,
snimaju}i dokumentarac o Korejskom ratu usudio da dovede u pitanje moralnu is-
pravnost celokupne hollywoodske pobedni~ke parade. Na velikom ekranu, po prvi
put, izbijala su heterogena ose}anja o sopstvenom, ameri~kom dru{tvu, rasnim pi-
tanjima i spoljnoj politici, naravno, uz svu cenzuru Biroa za ratne informacije.
Takozvana moralna ve}ina u Americi smatrala je 1950-e za eru lagodnosti,
Eisenhowera i golfa, iako su one obilovale raznovrsnim kulturnim tenzijama. Repre-
zentacija rasne tenzije izbija u prvi plan u filmu 1he 5tee| He|met (1951), Sama Fulle-
ra, koji je predstavlja dijametralno suprotnu pri~a u odnosu na, recimo, ve} pome-
nuti Bctccn. Kriti~ari su, naravno, bili krajnje zbunjeni ovim kompleksnim filmom,
koji se otimao svakom simplicisti~kom tuma~enju, te postavljao brojna neprijatna
pitanja o pojedinim neskladnim elementima u ameri~kom karakteru. Dok u filmu
5cnJ cj lwc ime u redovima ameri~ke vojske vlada postojano moralno jedinstvo,
1he 5tee| He|met otkriva brojna razo~aranja u tom smislu, kao i rastu}u dezintegra-
ciju u ameri~kom se}anju i doìvljavanju Drugog svetskog rata.
RAT U VIJETNAMU
U trenutku kada stièmo do Stoneovog filma |ctccn (1986), pripadnici ameri~kog
vda u Vijetnamskom ratu vi{e se ne bore s neprijateljem ve} me|u sobom. Ia-
ko vijetamski veterani imaju razli~ita mi{ljenja o tome da li ovaj film ver(odostoj)no
prikazuje rat u kome su se, koliko i sam Stone, li~no borili, ve}ina njih slaè se da on
proizvodi sna`ne simptomatske efekte. Li~no gledi{te jednog vijetnamskog vetera-
na, to jest problem koji je ~itava ameri~ka vijetnamska generacija imala u vezi sa
odlaskom u Vijetnam, sastojao se u tome {to su njeni pripadnici u~estvovali u tom
svojevrstnom krsta{kom pohodu modernog vremena tako {to su primenjivali refe-
rentnu gra|u koju im je pruào sam Hollywood tokom njihovog odrastanja (1940-
1950) na novo iskustvo u koje se takva gra|a nikako nije uklapala. Pa tako, radnja fil-
ma Hcmburer Hi|| (1987), reditelja John Irwina, veoma iskrena i direktna verzija
vijetnamskog iskustva uzrokuje veliku ozloje|enost kod ameri~ke publike, i neku
vrstu nevoljnog pacifizma. Kao da je sam Hollywood osetio krivicu zbog svega {to je
rekao Amerikancima o ratu tokom 40-ih, 50-ih, i 60-ih, pa je sada na red do{ao vijet-
namski ciklus. Hollywood je tako ponudio rezervnu pri~u: Zcbcrcvite sve cnc stc
smc vcm rer|i c prethcJnih o cJinc rctnc ji|mc kct je zcistc uzcscn i rczcn i ne-
mc nircrvc mcrc|nc cprcvJcnjc
Vijetnamsko ratno iskustvo donelo je jeJcn jeJini film tokom samog trajanja
ovog sukoba; bio je to jedan od najgorih filmova ikada snimljenih o Vijetnamu: pro-
pagandisti~ki, rasisti~ki, pro-vojni, pro-ratni 1he Green Berets (1968), akcioni film
prepun glupog ratnog entuzijazma i nasilja, s John Wayneom u glavnoj ulozi vo|e
elitnih, pojedina~no izabranih pripadnika Specijalnih snaga. Sve do samog kraja ra-
ta u Vijetnamu (sredina 1975.), Hollywood lukavo izbegava, krajnje nepopularni, Vi-
jetnamski rat. Simptomati~no je ne samo odsustvo filmova o Vijetnamu, kao konzi-
stentno hollywoodskoj dobro-poznatoj averziji prema kontroverznim temama, ve} i
~utnja masovnog, filmskog medija kao foruma za razumevanje istorije ameri~ke in-
tervencije u Vijetnamu. Rat se bio uveliko zavr{io, a njegove filmske reprezentacije
su morale da ~ekaju na komercijalnu ètvu.
Tek 1978, Hollywood se
uhvatio u ko{tac s Vijetnam-
skim ratom u filmu 1he Deer
Hunter. Iako se 1he Deer Hun-
ter ànrovski ne moè svrstati
u ~isto ratni film, on je, po na-
{em mi{ljenju centralni film o
ratu u Vijetnamu. Celokupni
vijetnamski scenario zasniva
na takmi~enju u ruskom ru-
letu, koji simbolizuje ameri~ki
eksperiment pcr exce||ence:
nestrpljivi metak ~eka da u|e
u leì{te i raznese sveko lo-
gi~no obrazloènje za ameri~-
ku intervenciju u Indokini.
Ako je 1he Deer Hunter
osvojio sve nagrade godinu
dana ranije, monstruozni
filmski poduhvat Francisa
Forda Coppolae, pccc|ypse
Ncw, bio je zato jo{ zna~ajniji.
Kao savr{ena evokacija ludila
i apsurdnosti rata, ovaj nad-
realisti~ki ep reprezentuje Vi-
jetnam u ~istom stanju, re-
zervoar prepun nerazre|enog
napalma koji bespovratno
raznosi ljudsku svest, koja je,
uzgred, prema zvani~nim re-
zultatima ankete ugledne
ameri~ke marketin{ke agenci-
je (Caddel) otkrila pravo zna-
~enje re~i apokalipsa tek na
projekciji ovog filma.
Dok su Hollywood i ho-
livudska publika polako dis-
tancirala od stvarnosti Vijet-
namskog rata i finansijskog
debakla pccc|ypse Ncw, Oli-
ver Stoneu se ukazala prilika
da realizuje svoj niskobudètni
dugogodi{nji projekat kojim }e
poku{ati da reprezentuje sopstvena iskustva pasjeg vojnika u Vijetnamu. Film |c-
tccn koji se bavi Vijetnamom-na-nivou-stvarnosti, pojavio se 1986, kao subjektivna,
snovi|ajna filmska pri~a izme|u fantazije i legende; on nije bio ni metafora ni poruka,
ve}, naprosto, li~no iskustvo/se}anje, istina sru~ena iz mikrokosmi~ke perspektive.
OPERACIJA HOLLYWOOD
Ve} decenijama je o~igledno da izme|u Pentagona i Holivuda postoji simptomati~na
veza, ali je nju sve do nedavno bilo te{ko dokumentovati. Ove godine, ameri~ki novi-
nar David Robb je objavio bogato dokumentovanu knjigu Opercticn Hc|||ywccJ, iz ko-
je saznajemo da brojne ameri~ke organizacije, me|u kojima i CIA, imaju svoj cjjice u
Hollywoodu, preko koga (poku{avaju da) uti~u na sadràj filmova. Najefikasniji je Pen-
tagonov, koji sprovodi kontrolu nad filmovima u kojima se angaùje ameri~ka vojska,
obezbe|uju}i logisti~ku podr{ku i savete, vojnike i zastra{uju}u opremu, ili pak odbija-
ju}i Holivudu takvu uslugu. U tom kontekstu, Pentagon ima dva jasno-zacrtana cilja.
Prvi je da ameri~ka vojska uvek bude predstavljena u dobrom svetlu, slika koju sko-
ra{nja otkri}a iz zatvora Abu Graib, u Iraku, ozbiljno kompromituje. Cenzura se odvija
u dve faze: pomenuti cjjice dobija na uvid scenario, daje instrukcije, a zatim, tokom sa-
mog snimanja, uz eventualno pregovaranje, izbacuje iz filma sve {to mu se ne ne svi|a.
Zatim dolazi do oficijelne premijere u Pentagonu, gde se daje kona~no odobrenje.
Drugi cilj je da se vojna karijera u~ini privla~nom za mlade, i tako stimuli{e
regrutacija (u iste svrhe su svojevremeno kori{}eni i Lassie i Paja Patak). U slu~aju da
filmske kompanije do|u u sukob s Pentagonom, one snimaju filmove u zemljama
kao {to su, na primer, Filipini (slu~aj sa filmovima pccc|ypse Ncw i |ctccn) ili Ka-
nada. Pentagon tada vr{i pritisak na doti~nu zemlju ne bi li konkretna produkcija bi-
la blokirana. Za uzvrat, u okviru ove me|usobne eksploatacije, filmske kompanije
nadokna|uju vojsci sve vanredne tro{kove. Tako je, na primer, Sony platio 3 milio-
na dolara za ukupno 8 armijskih helikoptera i 100 vojnika transportovanih u Maro-
ko za potrebe snimanja filma B|ccr Hcwr Dcwn, uspe{nog filma o neuspe{noj ame-
ri~koj vojnoj akciji izvr{enoj u Somaliji, 1993. Iako su neki smatrali da ovaj projekat
nikako ne}e dobiti zvani~nu podr{ku, Pentagonu se on svideo, jer je to bila prilika da
se pokaè hrabrost ameri~kih vojnika i demonstriraju muke koje Amerikanci imaju
pri odlu~ivanju budu}ih mirovnih intervencija.
Do jedne od komplikovanijih saradnji dolazi tokom snimanja film ecr| Hcr-
bcur, Michael Baya. Disney je tada platio preko milion dolara za vojnu asistenciju,
koja je obuhvatala i dugotrajno snimanje na licu mesta. Ameri~ka mornarica obez-
bedila je vi{e od 20 neaktivnih ratnih brodova iz 1960-ih (modifikovanih kompjuter-
skim putem kako bi li~ili na one iz Drugog svetskog rata), i poslala nosa~ aviona iz
svoje baze u San Dijegu u Pearl Harbor, radi gala-premijere odràne na njegovoj pa-
lubi. Postoje opravdane sumnje da Pentagonov upliv nad Holivudom donekle slabi,
s obzirom da nova tehnologija filmskim stvaraocima pruà nove alternative, a film-
ski stvaraoci koriste kompjutersku tehnologiju da naprave svoje sopstvene avio-
ne, kao u slu~aju filma lnJepenJence Dcy .
DANAS
U dana{njim ameri~kim srednjim {kolama, kao {to je poznato, tinejdèri na ~aso-
vima istorije ba{ i nemaju prilike da saznaju {ta se doga|alo posle Drugog svet-
skog rata. Pred sam kraj 1990-ih, imao sam prilike da razgovaram sa nekoliko u~e-
nika srednjih {kola u Los An|elesu, i naravno, potvrdio op{tu pretpostavku da nji-
hovo znanje o Vijetnamskom ratu poti~e iz filmova pccc|ypse Ncw; GccJ Mcr-
nin, Vietncm; i |ctccn. To, opet naravno, pokre}e pitanje odgovornosti filmskih
stvaralaca, budu}i da se (pseudo)istorija otkriva preko pri~a koje oni pri~aju. I dalje
naravno, nema apsolutne objektivnosti u istoriji i filmskom stvarala{tvu, ~ak ni u
dokumentarnom. Pogotovu ne u dokumentarnom, koje neizbe`no zapada u dija-
lekti~ki }orsokak.
Pa tako, odlu~uju}e pitanje vi{e nije odsustvo filmova o ameri~kom ratova-
nju u Vijetnamu, ve} autenti~nost istorije koju ovi filmovi prikazuju. Pri tom ne mi-
slimo na flagrantne distorzije, poput onih geografskih filmu Green Bcrrets, ili kultur-
ne u Deer Hunter. Kada govorimo o autenti~nosti holivudskih ratnih filmova, misli-
mo na dve stvari: kako ovi filmovi poku{avaju da nam se predstave kao autenti~ni,
te kako njihova autenti~nost postaje produkat podjarmljivanja istorije narativ-
nim konvencijama Holivuda.
Drugim re~ima, filmovi o ameri~kom pohodu na Vijetnam struktuirani su
oko konfrontacje èlje i istorije a, za razliku od prethodnih ameri~kih ratnih do-
ìvljaja, ostali su bez popularnog kulturnog arhetipa koji bi prigodno objasnio uspe-
{an otpor Vijetnamaca stranom okupatoru. Pa moèmo postaviti pitanje: kako je to,
onda, Holivud skupio hrabrost i, u okviru svog legitimnog vi|enja sveta, pokre-
nuo naizgled beskrajnu bujicu filmova o Vijetnamu? Odgovor se name}e sam po
sebi: ~im se jedan film o ratu u Vijetnamu pokazao prcjitcbi|nim, snimanje se nasta-
vilo, pa su nesuglasice ustupile su mesto ne samo konsenzusu da je Amerika iz-
gubila taj rat, ve} i donekle nevoljnom konsenzusu da je taj rat bio nepravedan.
Jer kao {to je poznato, me|cJrcmc uvek garantuje pobedu nad silama istorijske pro-
mene. Uprevo je ona, tradicionalna melodramska formula, pruìla holivudskom fil-
mu o Vijetnamskom ratu prepoznatljivu i reproduktibilnu formu koja omogu}ava
preina~avanje istorijskog gubitka u glamuroznu pobedu. Taj narativni zadatak pri-
li~no je lako ostvariti ako je izgubljeni rat u Vijetnamu samo pretekst za strip po-
duhvate Sylvester Stallonea i Chuck Norrisa. [to se ti~e ozbiljnijih filmova na ovu te-
mu, melodramsko ponovno uspostavljanje reda putem trijumfa dobrog nad zlom,
o~igledno je u kontradikciji sa stvarnim ratom koji ameri~ka nacija smatra ne samo
izgubljenim nego i pogre{nim. Drugim re~ima, Hollywood ne samo {to je mo-
rao da razre{i kontradiktornost izme|u istorije i èlje, ve} je to morao da uradi na
na~in koji }e omogu}iti (re)kreaciju ameri~kog identiteta u okviru melodramskog
konteksta Dobrog i Pravednog. Te{ko}e pri rekonstruisanju post-vijetnamskog
nacionalnog identiteta u okviru pomenute formule bile su vi{e nego o~igledne. Na-
kon povla~enja ameri~kih trupa iz Vijetnama, nacionalni identitet sazdan na vojnoj
pobedi i moralnoj ispravnosti ameri~ke uloge u Drugom svetskom ratu delovao je
kao velika samoobmana. Nakon vijetnamske lekcije, ve}ina Amerikanaca vi{e nije
mogla da, samozadovoljno, sebe smatra ~asnim ljudima koji nepogre{ivo stoje na
strani istine, plemenitosti i pravednosti, {to potvr|uje i o~igledni nedostatak voj-
ni~kog i moralnog samopouzdanja izraènog u brojnim filmovima o ratu u Vijetna-
mu, kao i ~esti usklici iznena|enja zelenih regruta hey, man, ovo nije john-way-
neovski film!, uz svu neuverljivost post-vijetnamskih Ramboa.
Me|utim, zahvaljuju}i melodramskom protagonisti/heroju/subjektu koji
sluì kao medijator u uspostavljanu traènog odnosa izme|u gledalaca i filma, holi-
vudski film o Vijetnamu uspeva da transcenduje i re{i pomenute kontradiktornosti,
tj. stavi gledaoca u poloàj u kome on deli perspektivu i sudove protagoniste. Naj~e-
{}i protagonista je mu{ki subjekt koji sti~e znanje i mo} u okviru krajnje konvencio-
nalne anti-ratne pri~e, dok ratni spektakl i/ili njegove posledice pruàju melodram-
sku pozadinu za njegov prelazak u zrelost (ccmin Hcme; 1he Deer Hunter; |ctccn;
Hcmburer Hi||, u|| Metc| ccret
:
; GccJ Mcrnin, Vietncm; Bcrn cn the curth cj
u|y...) U ve}ini ovih filmova, uspon do autoritativnog i mo}nog poloàja dovodi do
fatalnog ranjavanja, i/ili neke druge simboli~ne smrti o~inske figure oficira ili poru~-
nika (pccc|ypse Ncw, |ctccn, ccsuc|ties cj Wcr, Ojj |imits...) U Stalloneovim i Nor-
risovim filmovima, identitet pojedinca i nacije se uzajamno ogledaju, zahvaljuju}i
uspe{nom obnavljanju tradicionalnog ma~o-subjekta koji transcenduje ne samo re-
alna fizi~ka ograni~enja, ve} i same ~injenice o ratu.
Naravno, u sofisticiranijim holivudskim filmovima o Vijetnamskom ratu, è-
lja mu{kog subjekta je u sve ve}em antagonizmu sa samim ratom i s onima oko nje-
ga. Za razliku od razvijanja kohezivnog borbenog voda u filmovima o Drugom svet-
skom ratu gde progresivno smanjivanje individualnih razlika odràva silu me|tin
pct ideologije u filmovima o Vijetnamskom ratu, pojedinac postaje sve distancira-
niji od vda optere}enog raznoraznim konfliktima, pri ~emu ti konflikti nisu zasno-
vani samo na rasnim i etni~kim razlikama, ve} odraàvaju i razli~ite stavove u vezi
s vojnim prisustvom Amerike u Vijetnamu (Willard i Kurtz u pccc|ypse Ncw; Luke
i Bob Hyde u ccmin Hcme).
Jedno od naj~e{}e kori{}enih sredstava za karakterizaciju filmskog subjekta
kao distanciranog posmatra~a, jeste nadisinhronizovana naracija. Svakako, postoje
i drugi na~ini za autorizaciju sudova ne ba{ voljnog subjekta. U filmu chcr|ie Mcpic
(mcpic, skra}enica od mcticn picture, tj. film), na primer, ovo se postiè kroz filmsku
pri~u o snimanju vojnog dokumentarca. Umesto nad-sinhronzovanog glasa koji
stvara distanciranu i autoritativnu perspektivu, rad kamere nalik onom u dokumen-
tarnim filmovima i prisustvo (fiktivne) dvo~lane ekipe koja snima dokumentarni
film stvara distancirano gledi{te koje deli i sam gledalac. U filmu Bct z:, u kome ta-
ko|e nema nadsinhronizovanog glasa naratora, radio komunikacija izme|u obore-
nog izvi|a~kog oficira Bat 21, i osmatra~ke letilice u vazduhu, nudi dobru priliku za
izraàvanje novog i druga~ijeg pogleda na ameri~ku intervenciju u Vijetnamu.
Na ovaj na~in, stvara se perspektiva na ameri~ku intervenciju u Vijetnamu
koja je autoritativna i o~igledno autenti~na jer je zasnovana na subjektivnom
iskustvu. Nude}i gledaocu distanciranu poziciju filmskog subjekta, holivudskii ratni
film pruà gledaocu zadovoljstvo posrednog u~estvovanja u konvencionalnom me-
lodramskom ratnom spektaklu, i istovremenu moralnu osudu svega onog {to je
Amerika prethodno po~inila u Vijetnamu, uz odbijanje preuzimanja bilo kakve od-
govornosti u pogledu politi~ke i istorijske pozadine samog rata. I tako se, kona~no,
iluzija o demokratskom nacionalnom identitetu onom koji se bori za gubitnika i
potla~enog i po{tuje kulturne i rasne razlike ponovo uspostavlja putem stapanja
vojnikovog-subjektovog moralnog suda s moralnim sudom pojedina~nog gledaoca
i nacije u celini.
Izmi{ljaju}i konvencionalnog subjekta s kojim s gledalac lako identifikuje,
ovi filmovi daju sliku Drugog u ovom konkretnom slu~aju Vijetnamca/Azijca. Ra-
nije kritike filmskog rasizma, poput onih o pccc|ypse Ncw, samo nagove{tavaju
daleko fundamentalniji aspekt kontradiktornih stavova ovoga filma u odnosu na
sam Vijetnamski rat. Umesto da ukaù na proma{aj ameri~ke spoljne politike, oni
opasnost ovog perioda po ameri~ki nacionalni identitet progla{avaju za vojnu krat-
kovidost i birokratsko bezakonje. Posledica takvog zadràvanja konvencionalnih di-
stinkcija subjekt-Drugi, jeste ne samo to {to gledaoci ne mogu da saznaju ni{ta o
istorijski specifi~nim politi~kim pitanjima koja leè u osnovi vojnog anga`mana,
poput onog u Vijetnamu, ve} ostaju i bez razumne/pravi~ne pozicije s koje bi bilo
mogu}e objektivno prosuditi borbu Drugog za samoopredeljenje. Ta nesposobnost
poistove}ivanja s Drugim, u ovom slu~aju s borbom Vijetnama za samoopredelje-
nje, jo{ uvek je vi{e nego evidentna u holivudskim ratnim filmovima, ba{ kao i u
svim tamo{njim diskusijama o ovom aspektu ameri~ke istorije i ratovima koji su se
vodoli i jo{ uvek se vode iz perspektive èlje Amerike.
FILMOGRAFIJA:
Bctccn, red. Tay Garnett, 1943.
1he |cst ctrc|, red. John Ford, 1934.
GucJc|ccnc| Dicry, red. Lewis Seiler, 1943.
Wins, William Wellman, red.1927.
|| uiet cn the Western rcnt, red. Lewis Milestone, 1930.
5erecnt Ycrr, red. Howard Hawks, 1941.
1he Bi keJ One, red. Samuel Fuler, 1980.
5cnJs cj lwc imc, red. Allan Dwan, 1949.
1he |cnest Dcy, red. Darryl Zanuck, 1962.
1hey Were ExpenJcb|e, red. John Ford, :
1he 5tee| He|met, red. Samuel Fuller, 1951.
|ctccn, red. Oliver Stone, 1986.
Hcmburer Hi||, red. John Irwin, 1987.
1he Green Berets, red. John Wayne, 1968.
1he Deer Hunter, red. Michael Cimino, 1978.
pccc|ypse Ncw, red. Francis Ford Coppola, 1979.
GccJ Mcrnin, Vietncm, red. Barry Livingstone, 1987.
ccmin Hcme, red. Hal Ashby, 1978.
u|| Metc| ccret, red. Stanley Kubrick, GB, 1987.
Bcrn cn the curth cj u|y, red. Oliver Stone, 1989.
ccsuc|ties cj Wcr, red. Brian De Palma, 1989.
Ojj |imits (poznat kao 5cicn), red. Christopher Crowe, 1989.
Bct z:, red.: Christopher Young, 1988.
8 chcr|ie Mcpic, red. Patrick Sheane Dunan, 1989.
B|ccr Hcwr Dcwn, red. Ridley Scott, 2001.
ecr| Hcrbcur, red. Michael Bay, 2001.
lnJepenJence Dcy, red. Roland Emmerich, 1996.
Ovom prilikom èlim da spustim ton akademskoj diskusiji i upustim se u besramnu
polemiku. Moja meta su teku}e struje u studijama filma, onako kako se praktikuju u
Sjedinjenim Dràvama i Ujedinjenom Kraljevstvu. Ne èlim da komentari{em sta-
nje u drugim dràvama. Niti se usu|ujem da sugeri{em kako su studije filma u ov-
de ciljanim dràvama nekakva zatvorena radnja u kojoj nema prostora neslaga-
nju ili razlici u mi{ljenju. (Odsek na kojem sam predava~, na primer, nije me anga-
òvao zbog mog konvencionalnog pristupa prou~avanju filma, u~e{}a u diskusija-
ma, saradnje sa komercijalnim ~asopisima ili mog doprinosa filmskim festivalima,
ve} upravo èle}i da studije kulture uklju~i u svoj obrazovni program.)
Zapo~nimo najpre sa tri istraìvanja. Prvo, sa anegdotom u vezi analize sadr-
àja koja se ticala povezanosti upotrebe duvana i alkohola sa herojskom likovima u
dugometra`nim crtanim filmovma, proizvedenim izme|u 1937. i 1997. Studiju je ob-
javila Ameri~ka zdravstvena asocijacija (AMA), marta meseca 1999. (Goldstein, So-
bel i Newman). Zadobila je punu pa`nju javnosti po~ev od konferencije za {tampu,
podr{ke AMA-a, zvani~nih odobrenja Volta Diznija (Disney), kao i udarni prostor na
televiziji i u {tampi. Analiza ovakve vrste pre svega ukazuje na dugotrajne preoku-
pacije studija filma na engleskom govornom podru~ju, koje su trebalo da ih u~ine
delom AMA-diskursa i medijskog diskursa, kao i da podstaknu pa`nju onih koji se
bave studijama filma. Ali zapitajmo se, koliko je profesora ili svr{enih studenata stu-
dija filma pro~italo ovu studiju? Koliko njih je pozvano da komentari{e o tom pita-
nju u medijima?
Moje drugo istraìvanje ti~e se blisko povezane, dugotrajne i nadasve violent-
ne rasprave o tome da li film: navodi ljude na zlo~in, poseduje katarzi~ni efekat koji
osloba|a dru{tveno-psiholo{ke tenzije, ili pak narkotizuje gledaoce umrtvljuju}i nji-
hovu osetljivost na patnju. Rasprava na tu temu provla~ila se sve vreme u medijima.
Ne zadugo po{to }e analiti~ari sadràja i moralni ~uvari Ameri~ke zdravstvene asoci-
jacije objaviti svoj izve{taj, de{ava se masovno ubistvo tokom projekcije filma Bcri|cc-
ri r|ub (Fight Club): Sao Paulo...student medicine ulazi u bioskop namenjen srednjog
klasi, ma{inkom puca u publiku; troje ljudi biva ubijeno, a ~etvoro ranjeno. Fernando
ÊMU STUDIJE FILMA?
ILI: ZNAM[TA STE
RADILI U PRO[LOM SEMESTRU
Tobi Miler
Enrike Kardoso (Fernando Henrique Cardoso), nekada{nji duhovni otac sociolo{ke te-
orije zavisnosti iz 1970-ih, a sada neoliberalni predsednik Brazila, taj incident pripisu-
je globalizaciji kulturnih modela pona{anja putem medija, nasilju i internacional-
noj razmeni (navedeno u ~asopisu Unncturc|, 1999). Sli~ne pri~e mogu se ispri~ati, na-
ravno, i {irom Sjedinjenih Dràva ili bilo gde u svetu. Kakvu ulogu su studije filma od-
igrale u toj krucijalnoj javnoj debati? Nikakvu.
Moje tre}e istraìvanje ti~e se slede}eg: ko bi me|u predava~ima holivudskog
filma mogao da navede precizan broj javno finansiranih komisija za film, spremnih
da preuzmu rizik takozvane |cissez-jcire industrije u Sjedinjenim Dràvama? Ta~an
broj je 196, uklju~uju}i Biro za film i televiziju u Palm Bi~u, koji je na konferenciji
Dru{tva za studije filma, 1999, reklamirao programski katalog. S druge strane, da je
ve}ina nas bila pozvana da komentari{e o posledicama ovih tela na kulturnu politi-
ku, ili na neo-klasi~nu marginalisti~ku ekonomsku ideologiju, sumnjam da bi se i{ta
zna~ajno moglo ponuditi javnosti. Za{to je to tako, i {ta nam to govori? O tome bih
ovde da raspravljam.
NORME
Posedujem prakti~nu knjiìcu Gcin tc the cinemc (deo britanske edicije, 1950) koja
daje instrukcije ~itaocima srednje klase kako da uìvaju u kulturi. Beleè}i kako film
treba da zbrine milione gledalaca, a da bi to postigao ne sme da postavlja nikakve
zahteve publici,... te kako je filmove lako razumeti, knjiga obe}ava uve}ane per-
ceptivne mo}i i produbljeno zadovoljstvo gledalaca u cilju pove}anja njihovih dis-
kriminatornih praksi. Tako|e je ponu|en i spisak filmova koje bi svako trebalo da vi-
di. Gcin tc the cinemc pokazuje zapanjuju}u sli~nost sa nastavnim planovima i
ud`benicima koje sam kao predava~ u prilici da vi|am, iako sa modernim alibijem
tekstualne politike koja istiskuje navodno transcendentalno formiranje ukusa.
I politi~ki i transcendentalni projekti formiranja ukusa neprestano ponavlja-
ju dugotrajne preokupacije teorije filma, po~ev od ere nemog filma i njegove vere u
ono {to Vej~el Lindzi (Vachel Lindsay) zove filmski ~ovek kao lokalna dru{tvena si-
la... ~ista formula (~ijih) aktivnosti koja publiku odràva u dobrom raspoliènju.
(Linsay, 1970, str. 243); preko istraìvanja iz 1930-ih o uticaju filma na ameri~ku
omladinu u Pejn Fandovim (Payne Fund) etnografskim i sociolo{kim studijama (Blu-
mer, 1933; Hauser, 1933; Shuttleworth i May, 1933; Forman, 1933); do poratne anksio-
znosti teorije dru{tva izazvane holivudskim prepletom obrazovanja i zabave, kao i
potrebom za kontra-znanjem me|u publikom (Pawdermaker, 1950: str. 12-15; Mayer,
1946: str.24; tako|e videti Mayer, 1948).
MITOVI
Ovaj upe~atljiv kontinuitet drì se u tajnosti od ve}ine dana{njih studenata u korist
jednog herojskog vigovskog, liberalnog narativa teleolo{kog razvoja. Nama se pone-
kad kaè, da citiramo jednu recentnu antologiju teorije filma, da postoji generalna
Tobi Miler _ ÊMU STUDIJE FILMA? ILI: ZNAM [TA STE RADILI U PRO[LOM SEMESTRU _ 307
tendencija u pristupima filmu koja se kre}e od preokupacije autorstvom ({iroko de-
finisanom), preko usredsre|enosti na tekst i tekstualnost, do fokusa na istraìvanje
publike (Hollows i Janocovich, 1995, str. 8); ili, da parafraziramo peto izdanje {iroko
kori{}ene antologije, da postoji, konsekutivno, najpre potraga za znanjem o filmskoj
formi, zatim za realizmom, pa pitanjem jezika, i kona~no, kulturnom politikom
(Braudy i Cohen, 1999)
E pa izvinite? Ove teleologije se pribliàvaju istoriji nekoj vrsti himanisti~ki-
zasnovanovanog akademskog rada, ali zaboravljaju klju~ne proizvode u oblastima
kritike popularnog filma, du{tveno-nau~ne tehnike, javnog diskursa, aktivizma dru-
{tenih pokreta i kulturne politike primenjene na film preko 1) analize filmova; 2)
identifikacije reditelja sa filmovima; i 3) studijama publike kroz psihologiju i psiho-
analizu. Sve to tvrdoglavo cirkuli{e teorijom filma ~itavo jedno stole}e (Worth, 1981:
str. 39). Istovetni zadaci, identifikovani u knjizi Gcin tc the cinemc obra}aju}i se
gledaocima i ispituju}i tekstove uvek su zaokupljali teoriju filma (Manvell, 1950).
Ipak, vi ne biste znali da ~itate dana{nje ud`benike za po~etnike. Postoje ~asni izu-
zeci me|u antologijama (Hill i Chirch Gibson, 1998; Cook i Bernik, 1999) ali je domi-
nantni ameri~ki trend jasan: amnezija, neki oblik istoriografije koja se samo-poslu-
ùje i koja je developmentalisti~ka u svojim pretpostavkama i tvrdnjama.
Da ponovimo, zadaci teorije filma su se dugo odnosili na publiku i tekstual-
no rangiranje. Tokom vremena, naravno, oba entiteta su se granala i konvergirala.
Bavljenje publikom uklju~uje psiholo{ka, fiziolo{ka, sociolo{ka, obrazovna, konzu-
merska, kriminolo{ka i politi~ka obe}anja i strahovanja. Tekstualno rangiranje
uklju~uje autorstvo, ànr, formu, stil i reprezentacijsku politiku. Dva zadatka se
ukr{taju u sferi mimezisa, sa publikama koje interpretiraju filmove u odnosu na
njihove rodne, klasne, regijske, starosne, religijske, jezi~ke, politi~ke i nacionalne
pretpostavke.
Tokom vremena, pitanja zadovoljstva i potiskivanja postala su centralna, na
na~in koji reprezentuje razvoj. Progresivne studije kulture poku{ale su da objasne i
pruè otpor narativnim steoreotipima i isklju~ivanjima kako bi objasnile za{to se
socijalistima i feministkinjama dopadaju stvari koje po njima ne bi trebalo (Dyer,
1992), i za{to su neki glasovi i slike isklju~eni i sistematski iskrivljavani u mejnstrim
kulturi. Te{ko}e u vezi zadovoljstva, prisustva i odsustva obja{njavaju za{to je teo-
rija filma visoko kriti~na spram preovla|uju}ih reprezentacija, a da se pri tom nije
nikada materijalizovala u puritanizmu na koji se pozivaju kriti~ari politi~ke korekt-
nosti. ûdnovat diverzitet savremenih filmskih antologija organizovanih oko su-
bjektivnosti poja{njava celu stvar. Savremene feministi~ke filmske antologije se
svakako fokusiraju na pitanja reprezentacije i produkcije, zajedni~ka ve}ini èna, ali
tako|e govore, rutinski, o razlikama izme|u èna odre|ene rase, istorije, klase, sek-
sualnosti i nacije, zajedno ili kao deo teorijske razlike (Carson, Dittmar i Welsch,
1994; Pietropaolo i Testaferri, 1995, Thornham, 1999), dok antologije crnog filma pra-
ve podelu izme|u gledala~kih i estetskih dimenzija (Diawara, 1993) a queer antolo-
gije identifikuju veze izme|u dru{tvene opresije i filmske i video prakse (Gever,
Greyson i Parmar, 1993; Holmund i Fuchs, 1997).
Bavljenje reprezentacijom i publikom se, dakle, relativno stabilizovalo tokom
vremena, ali sa sporadi~nim jasnim promenama fokusa sa implicitnog i eksplicit-
nog maskulinizma, evrocentrizma i univerzalizma ranije teorije, jer su dru{tveni po-
kreti i diskursi tre}eg i ~etvrtog sveta generisali nove metode (Shohat i Stam, 1994;
Carson i Friedman, 1995). âk i ovde, ipak, postoji duga istorija protesta u, na primer,
holivudskom portretisnju stanaca i manjina, koje datira iz afro-ameri~kih {tampa-
nih medija i mnogih stranih vlada iz vremena ere nemog filma i ranog zvu~nog fil-
ma (Vasey 1997).
[ta je izostavljeno, ipak, u dana{njem dominantnom diskursu ameri~kih stu-
dija filma pod kojim podrazumevam sve vode}e filmske ~asopise, edicije knjiga,
konferencije, obrazovne programe, diskusije, grupe i urednike? Vratimo se mojim
pri~ama o AMA, filmu Bcri|ccri r|ub, i filmskim komisijama koje ukazuju na: 1) ne-
dostatak relevantnosti u produkciji studija filma kad su u pitnju kako pupularne ta-
ko i politi~ki inspirisane rasprave o filmu; 2) nedostatak smislenih kriti~kih praksi i
istraìvanja koja nisu tekstualisti~ka i istorijska i 3) nedostatak bavljenja dru{tve-
nom naukom. Zasebno, ili mo`da ~etvrto, istraìvanje treba inicirati kroz pitanje: ka-
da ste poslednji put videli neki humanisti~ki ~lanak ili knjigu o fenomenu zvezda ko-
ji je referirao na odli~ne radove na tu temu u ekonomiji (Simonet, 1980; Rosen, 1981;
Adler, 1985; Chung i Cox, 1994; Albert, 1998; de Vany i Walls, 1999) i sociologiji (Pe-
ters, 1974; Peters i Cantor 1982; Levy 1989; Baker i Faulkner 1991)? Kako se zaista no-
simo sa tim pitanjem?
DISCIPLINE
Evo kako. Uprkos kontinuitetu osovina tekst/publika unutar teorije filma, danas se
u Americi povla~e moderne linije koje prave podelu izme|u studija medija, komini-
kacije, kulture i studije filma. Sve zarad disciplinarnog akademskog profesionali-
zma. Teoretizacija odnosa izme|u filma i televizije kad je u pitanju njihova produk-
cija i gledala{tvo istrajava kroz razdvajanje s jedne strane interesovanja masovnih
komunikacija za ekonomiju, tehnologiju i politku i s druge strane teorijskih proku-
pacija estetikom i kulturnim pitanjima. Pri tom su u~injeni poku{aji transformisa-
nja obe strane podele (Balio, 1990; Hill i McLoone, 1997), dok je podela rada proiza{la
iz takve potrage za jazovima ugroèna odli~nim radovima Tomasa Nakazama i
Oskara Gandy, i njima sli~nih, kao i ~injenicom da veliki broj poslova na koledìma
ne dolazi od deùrnog krivca odseka za knjièvost koji je u potrazi za delimi~nim
preuzimanjem poseda ve} tako|e od studija komunikacija i medija.
Mo`da se najzna~ajnija intelektualna inovacija moè sagledati kroz radove u
oblasti studija kulturne istorije i kulturne politike. Ta podru~ja svedo~e o radikalnoj
istorizaciji konteksta, takvoj da analiza tekstualnih svojstava i procesa gledanja filma
sada mora biti upotpunjena onim {to bih nazvao ccccsicnc|ity (zakon slu~aja) koji
precizira uslove pod kojima jedan tekst nastaje, cirkuli{e, biva priman, interpetiran i
kritikovan, uz ozbiljno razmatranje uslova egzistencije kulturne produkcije (za kul-
turnu politiku, videti: Cunningham, 1992; Miller, 1993; Benett, 1998; za kritiku, videti:
Miller, 1998). @ivot bilo kog popularnog ili hvaljenog filma jeste njegovo kretanje kroz
prostor i vreme; taj ìvot se obnavlja kroz institucije, diskurse i prakse distribucije i re-
cepcije koji od svakog razumevanja jednog teksta pravi specifi~nu priliku. Mi mora-
mo uzeti u obzir sva pomeranja i {okove koji prate egzistnciju kulturne robe, njeno te-
ku}e obnavljanje kao privremene svojine razli~itih proizvo|a~a i publike i njihov
status trajne svojine biznismena (videti: Benner, Emmison i Frow, 1999).
Potreba za radikalnom kontekstualizacijom interpretacije istaknuta je jednim
iznena|uju}im preokretom rana istorija filma kao deo vodviljskog programa sada
se ponavlja. Pokretna slika je ponovo deo raznolike mreè industrije zabave (CD, kom-
pjuterske igare, Internet, DVD, HDTV, multipleksi). Kratak period u istoriji filma kada
se on mogao sagledati kao unitarni fenomen u smislu izlaganja (recimo, 1920- 1950)
postavlja rcnceptuc|nu perspektivu za njegovu akademsku tekstualnu feti{izaciju,
{to je tehnolo{ki postalo izvodljivo sa video rekorderima ba{ kada je ta ista tehno-
lo{ka popularnost kompromitovala sam diskurs stabilne eststizacije! Sada kada su
uslovi za gledanje filmova, publike, tehnologije i ànrovi postali tako raznovrsno vi-
{estruki, film se vra}a na model miksovanog medija. U tom su{tinskom spoju, pode-
lu izme|u analize teksta i konteksta nesporno treba ukinuti. Ko, {ta, gde i kako film-
ske kulture njen ccccsicnc|ity treba da postane centralna tema na{eg rada.
ALTERNATIVE
Dakle, fokusirajmo polemiku pre sveda na izno{enje predlog. Filmskoj i filmsko- pe-
dago{koj literaturi potrebno je detaljno preispitivanje. Ona obi~no ne uspeva da obu-
hvati slede}a klju~na podru~ja, koja bi trebalo da budu preduslovi za svaku publikaci-
ju ili predavanje koje iznosi tvrdnje o filmskom tekstu i publici: bavljenje relevantnom
politi~kom i dru{tvenom istorijom, dru{tvenom teorijom subjekta i nacije, politi~kom
ekonomijom, kulturnom politikom, pravom, i istorijom kulture. Umesto toga, teku}a
ortodoksija je slede}a: 1) upotreba izvesnih ograni~enih, ~ini se arbitrarno izabranih,
oblika teorije formiranja subjekta; 2) individualna ili grupna tekstualna analiza filmo-
va (trenutno prikazivanih na TV ekranu) na predavanjima, analiza koja magijski pred-
stavlja druge publike, subjektivitete, kulture i prilike gledanja; i 3) zanemarivanje kul-
turnih birokrata i prouzvo|a~a u korist individualaca i kolektiva ili (putem magijskog
zastupanja) dru{tvenih pokreta; ovo je stoga {to su umetnici privilegovani u odnosu
na vladu i sindikat a akademska kritika sebe progla{ava sposobnom da prori~e zna~e-
nje relevantno za celu klasnu populaciju. Takva ~itanja su mo`da interesantna sama
za sebe, ali su nedovoljna u politi~ko-ekonomsko-tekstualno-antropolo{kom smislu,
dok je njihova politika isuvi{e ~esto ograni~ena na akademske krugove. Dozvolite mi
da ponudim kratak izvod iz opisa filmskog teksta koji je sledio druga~ije protokole. Za
objekt sam izabrao jednu popularnu filmsku seriju Dèjms Bond filmove.
@eleli bismo da saznamo ne{to vi{e o kulturi koja je prisutna u filmovima
ne sa ciljem da iznosimo neodrìve tvrdnje o tome kako filmovi reflektuju dru{tvo,
ve} u nameri da se pozabavimo pomo}nim komercijalnim formama koje pokazuju
kako producenti shvataju svoju publiku. Tako, mi ne samo da uo~avamo to da je
Bond imperijalista (blago re~eno), ve} idemo dalje, na bliè preispitivanje onog {to
je 1999. nudio El San Juan Hotel&Casino u Puerto Rico-u James Bond paket
bade-mantili 007, rcm kussic With |cve martini, i penkalo tajnog agenta; poklon
paket je li~no dostavljan od hotelske slu`be i radnika po imenu Q.
Ovi podaci nam govore o klasnoj i rodnoj adresi filmova sa Bondom, o tome
kako ih shvataju pridruèni komercijalni poduhvati, kao i o realnosti prisutnog
neo-kolonijalizma. Na sli~an na~in, boì}na aukcija, 1998, i prodaja Bondovih
cbjets (gornja cena je iznosila 102,000 dolara za polucilindar) uslo`njava pretpo-
stavke o britanskom rasisti~kom nasle|u jer je drugu najve}u cifru platio
Houmayoun Sharifi za pravo na upotrebu broja 007 za registarsku tablicu svog
Bently-ja. Treba li ovaj ~in pripisati la`noj svesti, prepoznati u njemu znak rasnog
ukr{tanja i oblik identifikacije mo}i, okarakterisati ga kao li~nu dosetku, ili progla-
siti neva`nim za geopoliti~ki pregled zna~enja ove serije? Ako je odgovor na bilo
koje od ovih pitanja jasan, za{to je jasan, i na osnovu ~ega se jednom odgovoru da-
je prednost nad drugim?
Doza gra|anske privilegije iz 1997, film 1cmcrrcw Never Dies, pruà novi pro-
stor za plasiranje proizvoda: Smirnoff, Heiniken, Avis, Ericsson, BMW, Brioni, Ome-
ga i Viza; svi su bili obavezani na pla}anje, ~ime je film povratio svojih 100 miliona
dolara budèta a da nije prodao niti jednu kartu, video zakup, ili aktuelni deo robe.
Moma~ki magazin Mcxim reklamirao je Viza paket koji je uklju~ivao dozvolu za
ubijanje, fotografiju ène iz Azije, dozvolu voza~a i pla}enog ubice, i digitalni nov~a-
nik (007, 1998). U jednoj ameri~koj reklami vidimo Bonda kako traì Viza karticu kao
ID i usput promovi{e svoj novi film kao oblik recipro~ne potvrde identiteta. Su-
{tinski, ova reklama se po prvi put pojavila za vreme ABC-jevog McnJcy Niht cct-
bc|| i jasno cilja na pridobijanje publike. Banke su tako|e postale mesta za promo-
ciju, nagra|uju}i ~este potro{a~e Bond-poklonima (Visa). Reklama preko cele stra-
ne u New Ycrr 1imes-u direktno interpelira mu{kog gledaoca novog filma kao mo}-
nog, objektifikuju}eg, bogatog, strejt, hedonistu: BRZA KOLA. OPASNE @ENE. VISO-
KO-TEHNOLO[KA POMAGALA. Ona je obe}avala opremu tajnog agenta Dèmjs
Bonda: digitalni telefon, kalkulator, pomo}ni pribor, i digitalnu beì~nu slu`bu.
Uspeva li da pri tom film naravi seksiskti~kim ili komodifikovanim? Ako je tako,
{ta to zna~i za ~isto naratolo{ku ili dijegeti~ku analizu tekstova? I treba li same re-
klame ~itati bukvalno ili ih osuditi za politi~ku nekorektnost i objektifikaciju ili
pak njihova zna~enja ne treba traìti na bukvalnom nivou? Da li ih treba interpreti-
rati simptomatski, kao kritike onoga {to same potv|uju, ili ih ~itati kao znake {irih
kapitalisti~koh procesa. Ako ne, za{to ne?
Sa aspekta politi~ke ekonomije, zaista ima misla pogledati, na primer, kako
na francuskom trì{tu stoji relativno prisustvo robe kao {to su Omega satovi,
Gateway 2000, Bond video i objasniti zna~enje ponude 5tuJic magazina: Soyez
Bond (Budite Bond) tako {to }ete sve te predmete osvojiti na takmi~enju, 1997.
Sli~no tome, nerazlu~ene spekulacije u vezi gledaoca Bond filmova mogu se iskom-
plikovati kroz intervjuisanje, na primer, onih stotinak Amerikanaca koji pla}aju
1,500 dolara svake godine za prisustvo na Bond konferencijama u Jamajci, ~ime se
razlikuju od obi~nih berzovnih spekulanata i kladioni~ara koji te filmove gledaju
reprizno na TV-u, uz pauze za reklame. Najzad, mogu li praktikanti studija filma da
jednostavno odgledaju nekoliko video-traka iz lokalne radnje i saznaju zna~enje
ovih filmova koje }e vaìti za sva vremena i na svim mestima?
ZAKLJUÂK
Treba uvaìti politi~ke, distribucijske, promocijske, izlaga~ke protokole filma isto ko-
liko i njihove tekstualne protokole. Dosta je pri~e o ekonomskom redukcionizmu
bez odgovaraju}e problematizacije tekstualnog redukcionizma. Dosta je valoriza-
cije tipa dubinskog ~itanja iz fotelje bez uspostavljanja politi~kog zna~aja teksto-
va i subjektiviteta unutar aktuelnih dru{tvenih pokreta i demografskih kohorta. Do-
sta je poricanja uloge vlade predavanja o holivudskom filmu bez uzimanja u ob-
zir posledica rada pomenutih 196 filmskih komisija. Dosta je sa predavanjima o ani-
maciji, na primer, bez upu}ivanja na posledice, analizu sadràja i internacionalnu
politi~ku ekonomiju koja u epizodi serije 1he 5impscns vidi uvredljivu globalizaciju
~iji su stvarni tvorci zapravo slobodni animatori iz Jugosto~ne Azije (Lent, 1998). Sva
ta pitanja produkcijski okvir, iskustva publike, i kulturna politika treba da po-
stanu integralna i neodvojiva.
Predlaèm dva fokusa za budu}i rad. Prvo, film treba sagledati kroz dve isto-
vetne teorijske prizme. S jedne strane, on se moè razumeti kao najnovija kompo-
nenta suvereniteta, dvadesetovekovni kulturni dodatak idejama nacionalne ba{ti-
ne i prava, te kao takav pripada tradicionalnim temama kao {to su teritorija, jezik,
istorija i obrazovanje. S druge strane, film je svojevrsni klaster kulturnih industrija.
Kao takav, on je podloàn upravo onim deobenim praksama i isklju~ivala~kim re-
prezentacijskim protokolima koji karakteri{u veze izme|u dràve i kapitala. Mora-
mo se zapitati: da li filmska industrija {iri viziju i dostupnost dobrog ìvota kako bi
uklju~ila sposobnost jednog naroda da kontroli{e svoje reprezentacije na ekranu? Ili
je filmska kultura tek slobodna vo`nja za kulturalisti~ku frakciju nacionalne, ko-
smopolitanske ili buròazije dru{tvenog-pokreta? I da li studije filma sluè fanta-
zmatskim projekcijama narcizma humanisti~ke kritike, ili se pak aktivno bave poli-
tikom dru{tvenog kretanja?
Drugo, treba staviti u fokus ne samo tekstove koji su konvencionalno katalo-
gizovani kao oni koji se ti~u filma, ve} i aktuelno filmsko iskustvo gra|ana to jest,
do koje mere film zaokuplja publiku u odnosu na televiziju ili druge medije? Politi~-
ki pregled audiovizuelnog prostora treba fokusirati do mere do koje je takav prostor
otvoren, bilo da je obuhva}en okom kamere ili je van njenog doma{aja; tako|e se
treba usredsrediti i na demografiju onih koji ga naseljavaju. Nijedan film koji tvrdi
da pruà otpor Holivudu u ime nacionalne ili dru{tveno-pokreta~ke specifi~nosti ni-
je vredan potvrde ukoliko ne pristupi polnim i rasnim manjinama i ènama, zajed-
no sa klasnom politikom. Postoji li reprezentacija ìvotnosti ljudi u filmskoj industri-
ji i na filmu? Radovi Dèfrija Himpela (1996) o Boliviji i Preminde Dèkob (1998) o In-
diji su dobar primer iako sumnjam da ih moèmo lako prona}i, ili pak autori iz
Ameri~ke zdravstvene organizacije koji pi{u o zloupotrbi droge i animaciji, uz upu-
te hegemona i poslu{nih svr{enih studenata studija filma.
Da se vratimo na naslov ovog teksta: kako studije filma u~initi zaista zna~aj-
nim? Evo predloga:
gkroz uticaj na diskurs javnih medija na filmu;
gkroz uticaj na javnu politiku i neprofitnu i komercijalnu praksu;
g akademski, tako {to }emo zaustaviti generisanje reprodukcije onoga {to
zovemo studije filma, i umesto toga promovisati rad koji prcuccvc film, bez obzi-
ra na njegovu institucionalnu provenijenciju.
Rutinski posao nije dovoljno dobar. Kada do|emo do klju~nih pitanja koja se
ti~u filmskog teksta i publike to jest, onoga {to se proizvodi, cirkuli{e i ~ita me-
tode studija filma postaju tu`no manjkave. Politi~ka analiza, politi~ka ekonomija,
etnografija, dru{tveni aktivizam i upotreba dru{tveno-nau~ne arhive bi trebalo da
postanu ne{to relevantno za studije filma. U protivnom, one ostaju irelevantne iz-
van uskog kruga akademske partenogeneze.
izvornik: Cinema Studies Doesn't Matter; Or, I Know What You Did Last Semester u:
leyjrcmes. cpu|cr cinemc cnJ cu|turc| 5tuJies, Matthew Tincom and Amy Villarejo
Sa krajem hladnog rata 1989. godine i opadanjem utica-
ja Rusije kao neposrednog u~esnika u borbi, te jenjavanjem uzleta Japana kao #1 to-
kom devedesetih, dve druge regije, zemlje i sile zapo~inju uzajamno nadmetanje.
Jedna je SAD, ~ija su bogatstva i perspektive u opadanju tokom sedamdesetih, a za-
tim u porastu tokom devedesetih; uprkos tome, one ostaju tigar od papira. Dru-
ga je isto~na Azija, uz svu svoju post-1997 krizu, a posebno Kina vatreni zmaj.
Globalno, u pitanju je proces kontinuirane smene svetskog centra gravitacije, za-
padno du` globusa, od Isto~ne Azije/Kine do Zapadne Evrope, zatim preko Atlantika
do SAD, tamo od Isto~ne do Zapadne obale, i najzad preko Pacifika nazad u Isto~nu
Aziju, kao {to je ve} pomenuto u mojoj knjizi Orc svetc zc cscmJeset cJinc (rcunJ
1he Wcr|J ln Eihty Yecrs, A. G. Frank, 2000). Istraùjmo dalje ovaj, zasad poslednji,
deo tog istorijskog procesa.
TIGAR OD PAPIRA - SAD U SVETU
[ta ~ini oslonac i sigurnost pozicije i mo}i SAD u svetu? Odgovor je: stubovi-blizan-
ci Dolara i Pentagona. Dolar je tigar od papira bukvalno tako, i to mnogo vi{e ne-
go kada je Mao ovaj izraz primenio na SAD. Snaga i pokretljivost Pentagona zavise
od dolara, i ovaj ga zauzvrat podràva. S druge strane, dve nose}e kule SAD isto-
vremeno su i njegove Ahilove pete. Sa njima, sli~no njujor{kim kulama-bliznakinja-
ma Svetskog trgovinskog centra, ~itava gra|evina SAD moè se sru{iti jednog jutra
ne terorizmom, ve} operacijama finansijskih trì{ta i lo{e savetovanom politikom
ameri~ke vlade. Istina, SAD je i dalje najve}a privredna sila, koja je doìvela bum to-
kom glavnine devedesetih; ona je i dalje vojna sila bez premca koja nadma{uje de-
setak i vi{e, tako|e velikih, vojnih sila uzetih zajedno. [tavi{e, trenutna Bu{ova ad-
ministracija koristi kako privrednu tako i vojnu prevlast u svojim unilateralnim po-
litikama da nametne svopstvenu volju ostatku sveta, prijatelju i protivniku podjed-
nako, uz ~uveni izazov: ili ste sa nama, ili protiv nas. Ukoliko ste sa nama, radi-
}ete ono {to mi kaèmo; ukoliko ste protiv nas, bi}ete pod pretnjom ekonomskog
politi~kog i vojnog uni{tenja. Ukoliko gajite sumnje u na{e namere i sposobnosti,
onda su Rusija i Argentina najbolji primeri posledica na ekonomskom frontu, Irak,
PAPIRNI TIGAR,
VATRENI ZMAJ Andre Gunder Frank
Srbija i Avganistan na vojnom frontu. Predsednik Bu{ stariji to je nazvao Novim
svetskim poretkom, onda kada je bombardovao Irak, 1991. Ja sam ga nazvao Tre}i
svetski rat, i to u dvostrukom smislu te re~u: prvo, zato {to se de{ava u Tre}em sve-
tu; drugo, zato {to taj rat protiv Tre}eg sveta zaista ~ini TRE]I svetski rat.
Prosperitet i blagostanje ameri~kog naroda zasnivaju se pre svega na njegovoj
poziciji u dana{njem svetu, kao {to je to bio slu~aj sa Britanijom u devetnaestom ve-
ku. Ta opservacija fundamentalno je druga~ija od politi~ke i medijske povike o izvori-
ma ameri~ke izuzetnosti, koji se, toboè, nalaze u njegovom duhu, moralu, produktiv-
nosti i ostalim karakteristikama koje, navodno, razlikuju Amerikance od ostatka sve-
ta. Naprotiv, Amerika se oslanja na dva mo`da tri stuba: prvi je Dolar, kao svetska
valuta ~iju monopolsku privilegiju SAD koriste tako {to ga {tampaju po sopstvenoj
volji; drugi je Pentagon, sa vojnim kapacitetima bez premca; tre}i stub je mo`da Vla-
da, obrazovno i medijski pothranjena Ideologija koja skriva ove jednostavne ~injenice
od pogleda javnosti. [tavi{e, pomenuti stubovi se me|usobno podupiru: dolari su po-
trebni za odràvanje Pentagona, njegovih 80 baza {irom sveta i razme{tanje vojnih
snaga po svetu. Vojni tro{kovi su primarni razlozi ameri~kih deficita-blizanaca: u fe-
deralnom budètu i trgovinskom balansu. S druge strane, snaga Pentagona pomaè
o~uvanju gobalnog poverenja u dolar. Ipak, to isto uzajamno oslanjanje radi snage ~i-
ni i dve, uzajamno povezane, ameri~ke Ahilove pete. Dolar je bukvalno tigar od pa-
pira, budu}i da je {tampan na papiru ~ija je vrednost zasnovana isklju~ivo na njego-
vom prihvatanju {irom sveta. Poverenje u dolar moè da opadne ili da sasvim izosta-
ne gotovo u jednom jedinom danu, te izazove gubitak njegove vrednosti. Nevezano za
redukciju ameri~ke potro{nje i investicija, kao i dolarskog bogatstva, svako opadanje
dolarske valute tako|e bi poljuljalo sposobnost SAD da odrì i razme{ta sopstveni voj-
ni aparat. S druge strane, svaka vojna katastrofa oslabila bi poverenje u dolar, a time
i njegovu vrednost. [tavi{e, na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu 2003, oku-
pljene svetske politi~ke i ekonomske elite izrazile su ozbiljna strahovanja da }e otvo-
reni vojni anga`man SAD, na primer protiv Iraka, doneti svetsku depresiju. âsopis 1i-
me je ove nedelje objavio obuhvatnu studiju ameri~ke avio-industrije, iz koje proizila-
zi da bi rat u Iraku smesta gurnuo polovinu te industrije u bankrot. Ako je tako, {ta se
de{ava sa jo{ slabijim ne-ameri~kim avio-kompanijama? Nesigurnost koja dolazi sa
vojnim zveckanjem sablje i pretnjama podriva poverenje u dolar i ko~i investiranje.
Drugim re~ima, nikakva ideologija nije dovoljna da prikrije tu ekonomsku situaciju.
U stvari, svet ve} jeste u depresiji, iz koje su SAD u osnovi, a Kanada i Zapad-
na Evropa delimi~no, izuzete. Su{tina je u privilegovanoj poziciji naro~ito ameri~ke
ekonomije unutar globalne; iz nesre}e globalne ekonomije, Amerikanci izvla~e
prednost koja je, da ponovim, su{tinski izvedena iz privilegije {tampanja svetske va-
lute; tom valutom Amerikanci imaju prednost u kupovini proizvoda ostatka sveta
po deflatornim cenama u depresiji, da bi im se ti isti dolari vratili iz inostranstva, in-
vestirani na Vol Stritu, u menice Trezora SAD.
Sredinom osamdesetih, Dèjms Tobin (pronalaza~ Tobinovog poreza na finan-
sijske transakcije) i ja bili smo, koliko znam, jedini koji su objavili predvi|anja DE-fla-
cije kao nadolaze}e svetske ekonomske opasnosti. Stvaraoci ekonomske politike su
ignorisali upozorenja i rizik (ne ba{ rizik, ve} neminovnu posledicu), te nastavili
svoje politike osmi{ljene za borbu protiv IN-flacije. I pored svega toga, robne cene
od tada padaju strmoglavo i konzistentno, a od nedavno padaju i industrijske cene.
[tavi{e, u svetskim ekonomskim uslovima, visoka inflacija u okvirima nacionalne
valute (pezos, rublja, itd.) i njihova o{tra devalvacija prema svetskoj valuti dola-
ru, biva efektivna, Je jcctc glavna, DE-flacija u ostatku sveta. Redukcija cena je u~i-
nila njihov izvoz jeftinijim za one koji kupuju valute dolarima, pre svega, naravno,
potro{a~e, proizvo|a~e i investitore u i iz! SAD. Sa svoje strane, oni dodatno, {to
se skoro nikad ne pominje, mogu, i zaista kupuju ostatak sveta dolarima koji ko-
{taju samo koliko ko{ta {tampanje i distribucija, {to Amerikancima ne predsta-
vlja bukvalno nikakav tro{ak (nov~anica od 100 dolara je u svetu najkori{}enija go-
tovinska valuta, kojom operi{e celokupna ruska ekonomija, i koja u Rusiji cirkuli{e
dva i tri puta vi{e nego unutar SAD). Ameri~ki bum i blagostanje i balansirani fe-
deralni budèt Klintonove administracije (1992-2000), suprotno populisti~kim
tvrdnjama, koincidiraju. Tako je osam godina prosperiteta SAD izgra|eno na stra-
{noj depresiji, deflaciji i zabeleènom porastu siroma{tva u ostatku sveta. Tokom
Andre Gunder Frank _ PAPIRNI TIGAR, VATRENI ZMAJ _ 317
samo jedne decenije, proizvodnja je opala za vi{e od polovine u Rusiji i Isto~noj Evro-
pi; u Rusiji je prose~an ìvotni vek opao za deset godina, dok su de~ija smrtnost, alko-
holizam, kriminal i samoubistva u porastu kao nikad u mirnim periodima. Godine
1997, prihod u Indoneziji je dvostruko opao, {to je prouzrokovalo teku}u politi~ku kri-
zu. Na delu je rasipanje entropije, stvorene u SAD, i izvoz te entropije napolje, onima
koji su primorani da je apsorbuju u sve ve}i nered. Te{ko je na}i bolje primere osim
uni{tenja celokupnog dru{tva u Argentini, Ruandi, Kongu, Sijera Leoneu, prethodno
naprednoj i stabilnoj Obali Slonova~e da ne pominjemo zemlje izloène destrukciji
putem ameri~ke vojne sile. Sve to, izme|u ostalog, za posledicu ima i slede}e: SAD
mogu da izvoze inflaciju, koja bi ina~e nastala od visoke snabdevenosti valutom kod
ku}e, ~ija niska stopa inflacije u devedesetim stoga nije ~udesni rezultat doma}e
adekvatne federalne monetarne politike. SAD su bile u mogu}nosti da pokriju svo-
je blizance-deficite, trgovinski balans i budètski deficit, jeftinom robom iz inostran-
stva. Trgovinski deficit SAD sada iznosi otprilike 400 milijardi dolara godi{nje, i jo{
uvek je u porastu. Od toga je 100 milijardi pokriveno japanskim ulaganjem u SAD, ko-
je }e Japanci uskoro morati da preuzmu nazad, kako bi iza{li na kraj sa sopstvenim
bankarstvom i ekonomskom krizom, posebno ukoliko ameri~ki rat protiv Iraka prou-
zrokuje makar i privremeni poreme}aj cena nafte, a od ~ijeg uvoza Japan zavisi u ve-
likoj meri. Drugih 100 milijardi dolazi iz Evrope, u formi razli~itih vrsta investicija,
uklju~uju}i direktne realne investicije, koje bi mogle da budu iscrpljene ukoliko se na-
stavi evropska recesija, ameri~ka politika ogor~i Evropljane ili Evropljani izna|u dru-
ge razloge za smanjenje rezervi dolara u korist evro valute Tre}ih 100 milijardi obez-
be|uje Kina, koja najpre prodaje SAD svoje jeftine proizvode za dolare, a zatim aku-
mulira te iste dolare kao strane rezerve i tako, u stvari, ustupa robu svojih siroma-
{nih proizvo|a~a bogatim Amerikancima. Kina to ~ini da bi odràla promet izvoza i
industrijsku proizvodnju; ipak, ako bi odlu~ila da tu istu robu nameni {irenju doma-
}eg trì{ta, njen narod bi dobio na prihodu i bogatstvu, a SAD bi trpele posledice. Pre-
ostalih 100 milijardi deficita pokriveno je drugim tokovima kapitala, uklju~uju}i serv-
isiranje duga jadnih Latinoamerikanaca i Afrikanaca koji su ve} otplatili glavnicu
svojih dugova nekoliko puta preko iznosa, ali im se totalna suma duga i dalje uve}a-
va obrtanjem po vi{im stopama kamate. Najzad, progla{avanje ameri~kog poglavlja
11. 9. tipom nesolventnosti u svakom slu~aju predstavlja kona~no razumevanje stva-
ri. Tako, deflacija/devalvacija drugde u svetu kao magnet privla~i spekulativni finan-
sijski kapital iz ostatka sveta kako ameri~kog tako i stranog vlasnika u menice Tre-
zora SAD (zaustavljaju}i budètski deficit SAD) i u Vol Strit. To je ono {to je ishranilo
i podràlo takozvanu bu||
1
berzu 1990, koja je zauzvrat podràla i ra{irila spekulativ-
no i iluzorno uve}anje bogatstva za Amerikance i druge akcionare, dok iluzorni efe-
kat bogatstva podràva vi{u potro{nju i investicije. Kao posledica svega ovoga, sa-
da{nji pad cena akcija na becr
2
berzi je i pored svega jo{ uvek profitna bla-
godat za preduze}a koja su pustila u promet i prodala svoje akcije na bu||
berzi visokih i rastu}ih cena akcija. Jer, oni sada otkupljuju sopstvene akci-
je po veoma niskim cenama, {to za njih predstavlja ogroman profit, na ra-
~un malih deoni~ara koji prodaju po niskim i opadaju}im cenama. P tako,
1bu||(ish) mcrret
eng. rastu}e trì{te
(rast cena)
2becr(ish) mcrret
eng. opadaju}e tr-
ì{te (pad cena)
prosperitet SAD po~iva na ivici noà, na nestabilnom i ogromnom do-
ma}em korporativnom i potro~a~kom dugu (kreditne kartice, hipoteke i
sl.). [tavi{e, SAD su u velikoj meri prezaduène kod stranih vlasnika menica trezora
SAD, akcija na Vol Stritu i drugih aktiva, koje mogu biti povu~ene od strane inostra-
nih centralnih banaka sa dolarskim rezervama, kao i od drugih vlasnika ameri~kih
dugova. Upravo je politika SAD ta koja je doprinela destabilizaciji {irom sveta (na pri-
mer, destabilizacijom jugoisto~ne Azije koja je potkopala japansku privredu i finan-
sijski sistem ~ak i vi{e nego {to bi to ina~e, bez ameri~ke intervencije, bio slu~aj); sve
je verovatnije da }e japanski i evropski akcionari morati da svoje akcije unov~e kako
bi podràli sopstvene, sve nestabilnije, privredne i finansijske sisteme. Obaveze SAD-
a prema strancima sada su dostigle dve tre}ine ukupnog godi{njeg nacionalnog pro-
izvoda (GNP) i stoga ne mogu biti, niti }e ikad biti otpla}ene. U svakom slu~aju, bilo
kakav trzaj u kontinuiranom obrtanju ovog duga moè rezultirati poku{ajima stra-
naca da izvuku napolje {to je mogu}e vi{e novca {to }e rezultirati ru{enjem dolara.
Druga glavna posledica jeste ta da je privreda SAD i sveta! u nevolji iz koje se ve-
rovatno ne}e izvu}i pribegavaju}i kejnzijanskom podmazivanju pumpe, a jo{ ma-
nje poseù}i za kompletnom makroekonomskom politikom i podr{kom privrede
SAD, i privrede Zapada/Japana, kao {to su to ~inili Karter i Regan. Vojno kejnzijanstvo,
maskirano u Fridman/Voker (Friedman/Volker) monetarizam i drànje principa eko-
nomike ponude
3
, zapo~eo je Karter 1977; ono je poja~ano 1979. kada je Karterovu fe-
deralnu politiku vodio njegov namesnik, Pol Voker (Paul Valker). On je, u oktobru
1979, preokrenuo federalnu monetarnu politiku sa visokog {tampanja novca/niskih
kamata na nisko {tampanje novca/visoke kamate (do 20% monetarno!) u nameri da
spase dolar od tumbanja 1970-ih i privu~e strani kapital u siroma{ne SAD. U isto vre-
me, Karter je zapo~eo vojni kejnzijanizam u junu 1979, koji je potom eskalirao sam
predsednik Regan. Oni su onda u tome i uspeli... Ipak, vrlo je malo verovatno da bi
analogne politike mogle da ponovo da zaìve u dana{nje vreme. U tom slu~aju, SAD
bi morale da prizovu istu re-flatornu politiku kako za sebe tako i za svoje saveznike,
ali je to nemogu}e! Sa federalnog nivoa, kamatne stope su ve} sniène do maksimu-
ma, te nije izgledno da bi se, na taj na~in, mogle stimulisati investicije. S druge stra-
ne, podizanjem kamata u cilju privla~enja inostranih fondova rizikovalo bi se gu{e-
nje svih doma}ih investicija i radnog kapitala. Brazil je poku{ao da sa, po op{tem pri-
znanju ekstravagantnim, kamatnim stopama od 60% privu~e strani kapital, ~ime je
uni{tio doma}u privredu. SAD bi mogle da potro{njom izvuku sebe i svoje saveznike
(sada bez Japana, ali sa Rusijom) iz trenutne mnogo dublje recesije i prete}e svetske
depresije, ~ime bi se ponovo okrenule masovnoj kejnzijanskoj deficitarnoj RE-flator-
noj javnoj potro{nji (koriste}i 11. septembar kao izgovor za verovatnu vojnu potro-
{nju); u tom slu~aju one bi igrale ulogu lokomotive za izvla~enje ostatka sveta iz
ekonomskog tonu}a.
U svakom slu~aju, SAD su poslednji preostali svetski potro{a~, uz sve svoje
u{te|evine, investicije i jeftin uvoz, koji su, sami po sebi, deo svetskog ekonomskog
problema. [tavi{e, da bi re{ile sada ve} ogroman, rastu}i spoljni dug, SAD su u mo-
gu}nosti da pribegnu IN-flatornoj redukciji istog i, tako|e rastu}eg, servisiranja
3orig. |cjjer curv-
e 5upp|y Sideism
stranog duga. Ali i ovo poslednje nasuprot gore sumiranom prethodnom periodu
ne bi izbeglo stvaranje SUPER trgovinskog balansa, posebno u slu~aju da trì{na
potra`nja nastavi da pada i napolju raste pritisak da se izvozi SAD tom poslednjem
preostalom potraìva~u. Ipak, ovoga puta ne}e biti priliva stranog kapitala da spasi
privredu SAD. Naprotiv, sada{nji pritisak da se dolar devalvira naspram drugih va-
luta zapo~eo bi prelet kapitala iz SAD, i iz obveznica vlade SAD i iz Vol Strita, gde
opadanje zna~ajnih cena akcija proizvodi dalje opadanje cena i deflaciju u svetskim
razmerama, ~ak i ukoliko se SAD odlu~i na doma}u inflaciju. Cena nafte samo je jo{
jedna muva u salati, ~iji su zna~aj i veli~ina obrnuto proporcionalni zdravlju ili bo-
lesti salate. Svetska cena nafte oduvek je bila ma~ sa dve o{trice, ~ije se dvostruko
se~ivo moè raz-o{triti uz pomo} uspe{nih ekonomskih i politika cena. S jedne stra-
ne, naftnim privredama i dràvama-proizvo|a~ima nafte, te njihovim interesima,
potrebna je donja granica cena nafte za proizvodnju i prodaju sopstvene nafte, to
jest to da je ne ostave pod zemljom i odloè dalje naftne proizvodne investicije dok
~ekaju bolja vremena. SAD su skp naftni proizvo|a~. Visoka cena nafte je tako|e
ekonomski i politi~ki esencijalna i za va`ne zemlje poput Rusije, Irana i posebno Sa-
udijske Arabije, kao i za ameri~ke naftne interese. S druge strane, niska cena nafte je
dobra za zemlje koje naftu uvoze, njene potro{a~e, uklju~uju}i potro{a~e nafte koji
su proizvo|a~i ne~ega drugog; ona podràva dràvnu makroekonomsku politiku, na
primer u SAD, gde je niska cena nafte koliko dobra politika, toliko i dobra za privre-
du. Ovih dana, grani~na linija u odnosu visoka/niska cena nafte je 20$ po barelu
po sada{njoj vrednosti dolara! Ali izgleda niko nije sposoban da obezbedi cenu naf-
te na tom nivou. Aktuelni konflikt, dugo ve} nakon {to je van OPEC-a, uglavnom je
izme|u OPEC-a koji prodaje samo oko 30 do 40% svetske ponude nafte i drugih pro-
izvo|a~a koji obezbe|uju 60%, danas posebno Rusije, ali tako|e uklju~uju}i same
SAD, i kao velikog proizvo|a~a i kao najve}e trìste, iako se usmerava u sve ve}oj
meri na Isto~nu Aziju. Recesija u oboma i rezultantno opadanje potra`nje vu~e cenu
nadole. Strategija i ratovi SAD protiv Avganistana i Iraka imaju za cilj sticanje {to
ve}e KONTROLE nad naftom, i od toga da je, za sada, deli tek koliko mora sa Rusijom
u regijama centralne Azije, Kaspijskog mora, i Persijskog zaliva. Takva kontrola, iako
se ne moè odnositi na cenu nafte, koristi se kao va`na geopoliti~ka ekonomska po-
luga za manipulisanje protiv saveznika u Evropi i Japanu, zavisnih od uvoza ameri~-
ke nafte i pre svega strate{kog neprijatelja u Kini. Jer, ameri~ka kejnzijanska re-fla-
torna potro{nja, kao ni inflacija, ne mogu vi{e da postavljaju donju granicu cene
nafte. Niti je politika ta koja moè da obezbedi donju granicu i zaustavi opadanje ce-
ne nafte i njen deflatorni uticaj na ostale cene, ve} samo oporavak nastao potra-
`njom na svetskom trì{tu i/ili ograni~enje ponude nafte. A dalja deflacija samo
}e uve}ati teret ve} uveliko prezaduènim SAD, privredama Rusije i isto~ne Azije, da
ne pominjemo neke evropske zem i zemlje Tre}eg sveta. Ovako, politi~ka ekonomi-
ja nafte samo potpomaè dalji deflatorni pritisak. To bi a u stvari ve} jeste pono-
vo znatno oslabilo Rusiju koja zavisi od izvoza nafte. Tako|e, to bi oslabilo i ameri~-
ke naftne interese i njihove partnere napolju, posebno u Saudijskoj Arabiji i Persij-
skom zalivu. [tavi{e, niska cena nafte tokom 1990-ih ve} je transformisala privredu
Saudijske Arabije od nekada{njeg buma, {to je ve} dovelo do nezaposlenosti sred-
nje klase i zna~ajnog pada prihoda, te {irokog nezadovoljstva, a sada preti da to ~i-
ni u mnogo ve}oj meri, upravo u vreme kada se Saudijska monarhija ve} suo~ava sa
sopstvenim destabilizuju}im problemom generacijske smene. Pored toga, niska ce-
na nafte u~inila bi nove investicije neprivla~nim, te odloìla novu naftnu proizvod-
nju i eliminisala potencijalni profit u izgradnji naftovoda u centralnoj Aziji. Dakle,
eto jo{ jedne, ~ak i hitnije, potrebe SAD da kontroli{u ira~ke naftne rezerve, druge
po veli~ini u regiji i najmanje eksploatisane, sa velikim kapacitetom za uve}anje
naftne proizvodnje i sniàvanje cene. Ali to nije sve, pa ni sama su{tina problema.
Mnogi su se iznenadili kada je predsednik Bu{ svojoj osovini zla dodao Iran i Se-
vernu Koreju, uz ameri~ke napore da se promovi{e udar i smena reìma u Venecu-
eli, koja obezbe|uje 15% uvoza SAD. Pa {ta to ove zemlje imaju zajedni~ko, pitaju se
mnogi. Tri zemlje imaju naftu, ali je nema i Severna Koreja. U ~emu se to sastoji nje-
na pretnja koja je svrstava u Bu{ovu osovinu? To sigurno nije njena geografija ili
savezni{tvo (Irak i Iran bili su smrtni neprijatelji, ali Severna Koreja ne igra u njiho-
voj ligi). Odgovor je jednostavan i rasvetljava ne samo tu zagonetku, ve} i ono {to
se ina~e ~ini konfuznom i zbunjuju}om inostranom politikom SAD: prvo, Irak je pre-
bacio cene svoje nafte iz dolara u evro 2000; drugo, Iran preti da }e to isto u~initi;
tre}e, Severna Koreja vodi poslovne pregovore samo u evrima; ~etvrto, Venecuela je
povukla ne{to od svoje nafte iz dolarskog vrednovanja i sad je razmenjuje sa dru-
gim zemljama Tre}eg sveta za robu. Pored toga, moj stari prijatelj iz Venecuele, Fer-
nando Mires, u centrali OPEC-a u Be~u, predloìo je da se sav OPEC prebaci sa dolar-
ske valute na evro! Ni{ta drugo, nikakve razmere terorizma ne bi mogle biti vi{e za-
stra{uju}e za SAD; bilo {ta od pomenutog, ili sve zajedno, odvuklo bi svu podr{ku
dolaru, a uvoznici nafte se ne bi sluìli dolarima nego evrima za kupovinu nafte.
Irak je ve} na dobitku za 15% ovom promenom, to jest otkako je evro porastao u od-
nosu na dolar. Uz to, mala je verovatno}a da bi arapske naftne zemlje, koje sada pro-
daju svoju naftu za papirne dolare, nastavile da ih povratno tro{e na ameri~ku voj-
nu opremu. Upravo taj stra{ni scenario ameri~ka okupacija Iraka treba da spre~i, pri
~emu je Iran slede}i na redu. Zanimljivo je i to da ovaj nafta-dolar-evro detalj
ameri~ka vlada ili mediji nikada javno ne pominju. Ne ~udi to {to se glavne evrop-
ske zemlje protive Bu{ovoj politici prema Iraku, koju podràva samo Velika Britani-
ja, i sama naftni proizvo|a~ na Severnom moru. Prosto, kako jedan deli} slu~ajne in-
formacije moè sloìti ostale delove celokupne slagalice na mesto! Svi trenutni pro-
blemi i tokovi sada prete da izvuku tlo pod nogama ameri~koj doma}oj i me|una-
rodnoj politi~koj ekonomiji i finansijama. Jedina za{tita jo{ uvek dostupna SAD iz-
vodi se iz, odavno i jo{ uvek jedina, dva stuba Novog svetskog poretka, ustano-
vljenog od strane predsednika Bu{a oca, posle Bu{ovog zalivskog rata protiv Ira-
ka i raspada Sovjetskog Saveza 1991. Predsednik Bu{-sin sada poku{ava da konsoli-
duje Novi svetski poredak svog oca (pri ~emu je poslednji, bez sumnje, jo{ uvek vla-
dar iz senke), zapo~inju}i rat protiv Avganistana i prete}i ponovo Iraku, uz napore
Bu{a-Putina da ponovo stvore ameri~ko-rusku Antantu ili osovinu. Stub dolar
preti da se uru{i, {to se ve} desilo posle rata u Vijetnamu, ali za sada opstaje tokom
tri decenije isceljiva~kog krpljenja. Ipak, kao {to smo videli, SAD ponestaju eko-
nomski lekovi da stub dolar odrì uspravnim. Jedina za{tita bilo bi stvaranje
kratkoro~ne inflacije {tampanjem novih dolara za izmirivanje stranog duga koja
uzdrmala stub dolar, uru{ila njegovu snagu i nanela mu pukotine, te jo{ vi{e
oslabila podr{ku koju on obezbe|uje. Time ostaje samo stub ameri~ka vojska da
podrì ameri~ku politi~ku ekonomiju i ameri~ko dru{tvo. S druge strane, taj stub i
oslanjanje na njega tako|e povla~i za sobom opasnosti. O~igledno je to bio slu~aj
sa Irakom, Jugoslavijom i Avganistanom, kao i ostalim zemljama kojima je stavlje-
no do znanja da igraju po ameri~kim pravilima u Novom svetskom poretku kako bi
izbegli sli~nu sudbinu.
Politi~ka ucena da se u~estvuje u Novom svetskom poretku proteè se i na
ameri~ke posebno NATO saveznike i Japan. To se pokazalo u Zalivskom ratu (dru-
ge zemlje su platile tro{kove SAD, tako da su SAD izvukle neto-profit iz tog rata), u ra-
tu SAD protiv Jugoslavije, u koji su NATO i njegove zemlje ~lanice bili namamljeni da
sau~estvuju, i zatim u ratu SAD protiv Avganistana, kao delom nove politike predsed-
nika Bu{a. Sam Bu{ je pri tom koristio ranu hladnoratnu terminologiju Dòna Foste-
ra Dalsa (John Foster Dulls): ili ste sa nama, ili protiv nas. Ipak, oslanjanje SAD-a na,
tada jedino preostalu, strategiju vojne politi~ke ucene tako|e moè da odvede SAD do
bankrota kao i do onoga {to je Pol Kenedi (Paul Kennedy) nazvao OVERSTRETCH i
onoga {to âlmers Dònson (Chalmers Johnson) i CIA podrazumevaju pod BLOW-
BACK. Drugim re~ima, kratko i jasno: SAD su ostala samo dva sredstva na raspola-
ganju, oba po op{tem priznanju od svetskog zna~aja, ali mogu}e nedovoljna. To su
dolar i ameri~ka vojna i politi~ka sredstva. [to se ti~e prvog, ekonomski pili}i u
ameri~koj Ponzijevoj {emi kule od karata sada se trkom vra}aju nazad u gnezdo, ~ak
i u samim SAD. Drugi stub je sada upotrebljen da podupre Novi poredak. Najva`nije
je mo`da sada predloèno savezni{tvo SAD/Rusija protiv Kine u cilju odbrane SAD od
saveza Rusija/Kina (i Indija?). Rat NATO-a protiv Jugoslavije pokrenuo je stvari ka
ovom drugom, dok rat SAD protiv Avganistana promovi{e ono prvo. Bog/Alah neka
nas sa~uva da nas sve to ili njihov Sveti rat protiv Islama sve nepovratno ne raznese,
ili pak isprovocira druge da to u~ine. Bilo kako bilo, imperijalna politi~ka vojna ucena
SAD moè da bude uzvra}ena (blowback), ali ne zbog snage, ve} zbog istinske sla-
bosti tigra od papira. Dakle, ko sada pokazuje snagu? Kineski zmaj!
VATRENI ZMAJ: KINA I ISTO^NA AZIJA
Finansijska i ekonomska kriza eruptirala je u isto~noj Aziji 1997. godine i donela evi-
dentno olak{anje mnogim posmatra~ima na Zapadu. Usled toga, {to je i zavedeno u
{tampi i medijima, i osvedo~eno u kratkoro~nim poslovima i analizama i politikama
Vlade, ~ak i informisano javno mnjenje na Zapadu ponovo se promenilo. Sada se
nekada{nje isto~noazijsko ~udo svodi na puki privid, san za jedne i ko{mar za dru-
ge. Prethodna tobo`nja obja{njenja i sigurnosne strategije uspeha napu{taju se
istom brzinom kojom su su i u{le u modu. Sve manje slu{amo o azijskim vrednosti-
ma. Utoliko bolje, rekao bih, budu}i da ta tobo`nja obja{njenja i korektne politike i
nisu bila ni{ta drugo do ideolo{ke varke. Istorijski dokazi predstavljeni u ovoj knjizi
pokazuju da nijedan poseban institucionalni oblik politi~ke ekonomske politike ne
nudi, niti je odgovoran, za uspeh (ili neuspeh!) na kompetitivnom i uvek promenlji-
vom svetskom trì{tu. Savremeni dokazi pokazuju isto. S obzirom na to, ~uveni afo-
rizam Deng Hsiao Pinga prili~no je ta~an. Pitanje nije da li su ma~ke institucional-
no, a kamoli ideolo{ki, crne ili bele; pravo svetsko pitanje je da li one hvataju eko-
nomske mi{eve u nadmetanju sa drugima na svetskom trì{tu. A to mnogo manje
zavisi od institucionalne boje ma~ke a mnogo vi{e od njihove podesne pozicije u
svetskoj ekonomiji na svakom pojedina~nom mestu i vremenu. A budu}i da se pre-
preke i prilike na kompetitivnom svetskom trì{tu menjaju kako u vremenu, tako i
od mesta do mesta, da bi uspela, ekonomska ma~ka, bez obzira koje boje bila, mo-
ra da se prilagodi tim promenama ili u protivnom ne}e mo}i da hvata mi{eve. Me-
|u ovim razli~itim institucionalnim oblicima, uklju~uju}i odnose izme|u dràvno-
finansijsko-produktivnih i prodajnih organizacija, mo`da se najvi{e pa`nje i pozitiv-
ne ocene posve}uje onima u Koreji, zatim u Japanu, ali tako|e i Ve}oj (Pro{irenoj) Ki-
ni, uklju~uju}i njenu prostranu mreù sa prekomorskim Kinezima. Ali upravo ~inje-
nica da se razlikuju, i u Tajvanu, Singapuru, Maleziji, Indoneziji i drugde isto tako,
trebalo bi ve} da nas opomene protiv privilegovanja jednog institucionalnog oblika
u odnosu na sve druge. U najboljem slu~aju, niti jedan od ovih institucionalnih ob-
lika nije neophodno smetnja ili nepremostiva prepreka uspehu na doma}em, regio-
nalnom ili svetskom trì{tu. Najvrednija pomena u pogledu na {irokorasprostranje-
nu zapadnu propagandu o sopstvenim navodnim vrlinama jeste pokazana ~injeni-
ca da ljudi u Aziji ili bilo gde drugde ne moraju, ili ne treba, da slede nijedan zapad-
ni model. Zna~aj pozicije i fleksibilan odgovor u svetskoj ekonomiji posebno je va-
àn u periodima B-faze ekonomske krize koja je na kineskom od (negativno) opasno-
sti i (pozitivno) mogu}nosti.
U trenutnoj ekonomskoj krizi, fokus je do sada bio uglavnom na njenim ne-
sumnjivim ozbiljnim negativnim posledicama. Ali na prilike koje omogu}ava ne
obra}a se dovoljno pa`nja, osim mo`da u SAD i Kini, koje bi da izvuku kompetitiv-
ne prednosti iz politi~kih ekonomskih problema i navodnog topljenja Japana, Kore-
je i Jugoisto~ne Azije. Ipak, otpisivanje ekonomske snage i izgleda Isto~ne Azije i
posebno Kine moè biti preuranjeno i sigurno je zasnovano na kratkovidom zane-
marivanju istorijskih dokaza prezentovanih u tekstu ReORIENT i dalje pra}enih
u ovoj knjizi, i na ozbiljno pogre{no protuma~enim savremenim dokazima. Veru-
jem da je ovo poslednje otpisivanje Azije zgre{eno izme|u ostalog iz slede}ih raz-
loga: budu}i da je Azija, a posebno Kina, bila do nedavno ekonomski mo}na u sve-
tu, a novija nauka sada beleì po~etak opadanja tek u drugoj polovini devetnaestog
veka, sasvim je verovatno da bi se uskoro to moglo ponovo dogoditi. Suprotno za-
padnoj mitologiji pro{log veka, azijska dominacija u svetu je do sada bila prekinu-
ta tek relativno kratkim periodom od samo jednog, najvi{e jednog i po veka. êsto
navo|enih pola veka opadanja Kine ~isto je mitolo{ka stvar. Kineski i azijski eko-
nomski uspeh u pro{losti nije bio baziran na zapadnim uslovima; ni mnogo skoriji
azijski ekonomski uspeh nije bio baziran na zapadnommodelu. Prema tome, nema
razloga zbog kojih bi Japanci ili drugi narodi u Aziji trebalo da kopiraju bilo koji za-
padni ili drugi model. Azijati imaju svoje na~ine i nemaju posebne razloge da ih
sada zamenjuju zapadnim, kao navodno jedinim za izlazak iz sada{nje ekonom-
ske krize. Naprotiv, azijsko oslanjanje na druge na~ine je snaga, a ne slabost. î-
njenica da se trenutna kriza {irila sa finansijskog sektora na produktivni ne zna~i
da je ovaj drugi u osnovi slab. Naprotiv, sada{nja kriza vi{ka proizvodnje i vi{ka
kapaciteta dokaz je snage koja leì u osnovi produktivnog sektora, koji se moè
oporaviti. Upravo je vi{ak kapaciteta i produktivnosti, koji vodi u vi{ak proizvod-
nje za svetsko trì{te, inicirao finansijsku krizu sa kojom se po~elo onda kada azij-
ske zarade u inostranoj razmeni na komercijalnom nivou nisu vi{e mogle da fi-
nansiraju servisiranje spekulativnih kratkoro~nih kredita. Ne zna~i da ekonomske
recesije mogu biti ili da }e biti spre~ene u budu}nosti. One nikada nisu bile spre-
~ene ni u pro{losti, ~ak ni dràvnim planiranjem u Kini i Sovjetskom Savezu. Zna-
~ajnije je to {to je to prvi put da svetska recesija nije zapo~ela na Zapadu i pome-
rala se isto~no, ve} na Istoku, odatle se kre}u}i zapadno po svetu. A to je upravo
zato {to je isto~noazijski i posebno japanski, korejski, a zatim i kineski, produktiv-
ni i izvozni kapacitet porastao tako MNOGO. Ta recesija se stoga moè ~itati kao
dokaz ne toliko trenutne slabosti, koliko rastu}e osnovne ekonomske snage isto~-
ne Azije, kojoj se sada centar gravitacije svetske ekonomije vra}a, gde je i bio pre
Uspona Zapada.
Recesija u produktivnom sektoru bila je kratka, pogotovu u Koreji, dok u Ki-
ni do sada nije ni bila prisutna. S duge strane, ona je bila i surova, posebno u Indo-
neziji. A {ok-talasi iz finansijskog sektora u produktivni, potro{a~ki i politi~ki bili
su vidno svima osim onima koji su potpuno slepi pogor{avani ekonomskim po-
litikama {oka, nametnutim azijskim vladama od strane MMF-a, koji je kao i obi~-
no pratio naloge Trezora SAD, koji sistematski predstavlja ameri~ke finansijske in-
terese na {tetu onih popularnih {irom sveta. Biv{i potpredsednik Svetske banke,
~lan Ve}a ekonomskih savetnika predsednika SAD, i sada dobitnik Nobelove na-
grade za ekonomiju, Dòzef Stiglic (Joseph Stiglitz, 2002) pruìo nam je uvid u ove
intencirane doga|aje u svojoj knjizi G|cbc|izccijc i njenc nezcJcvc|jstvc. Zato su
zapadni interesi izvukli prednost iz opadanja produktivne i finansijske snage u Ko-
reji i drugde i otkupili sredstva po veoma niskim cenama. âk i tako, snaga na ko-
joj po~iva korejska ekonomija bila je takva da stranci, ~ak ni tada, nisu uspeli da
promene njene finansijske, produktivne, svojinske i dràvne strukture u svoju ko-
rist. Korejska produktivna i finansijska ma{ina ubrzo se ponovo oporavila i nau~i-
la skupu lekciju, koja se sada mora savladati i drugde, budu}i da su za sada neo{te-
}ena Kina i Malezija (i iz drugih razloga ve} pomenuta Koreja) iza{le iz finansijske
krize. Odràna je kontrola nad izvozom kapitala, za razliku od onih zemalja koje su
se pot~inile MMF-u i njegovim smrtonosnim lekovima dozvoljavaju}i odliv speku-
lativnog kapitala, {to je uni{tilo njihov produktivni aparat u uve}alo nezaposle-
nost u neizdrìv ekonomski, socijalni i politi~ki problem, pogotovu u Indoneziji.
Osnovna politi~ka ekonomska snaga tako|e stavlja isto~nu Aziju, a posebno Kinu,
Japan i Koreju u mnogo povoljniju poziciju nego {to je ima ostatak Tre}eg sveta, a
~ak i Rusija i Isto~na Evropa, da se odupre zapadnoj uceni kakvu sada sprovodi Mi-
nistarstvo finansija SAD
4
kroz MMF, Svetsku banku, Svetsku trgovinsku organiza-
ciju, Vol Strit i druge instrumente. Sam ~in i cena podleganja isto~ne Azije pred
ovim zapadnim pritiskom tokom pro{le recesije ~ini verovatnijim, budu}i da je to
ekonomski mogu}e, da }e isto~na Azija preduzeti mere, uklju~uju}i novi finansij-
ski blok i bankarske isntitucije, koji mogu da preduprede ponovno pojavljivanje
sada{nje situacije u budu}nosti, beè}i iz daviteljskog zagrljaja zapadno kontroli-
sanih trì{ta kapitala. Stiglic ve} posmatra ovakve napore u svojim skora{njim pri-
vatnim razgovorima sa azijskim zvani~nicima, kao {to je preneto u njegovoj knji-
zi. Upravo je jedna od trenutnih borbi, koju su po~eli najpre Japanci, a sada i Kine-
zi, da se preprave svetske finansijske i trgovinske institucije koje su osmi{ljene od
strane SAD da bi radile u njihovu korist. Tako je Japan zahtevao zasnivanje Azij-
skog monetarnog fonda kako bi se spre~ilo produbljivanje isto~noazijske recesije,
zahvaljuju}i MMF-u, pot~injenom i stacioniranom u Va{ingtonu.
I Kina je ta koja èli da se priklju~i Svetskoj trgovinskoj organizaciji, ali tako-
|e traì na~ina da se ta organizacija, kojom Zapad dominira, reformi{e u njenu ko-
rist. Politi~ka ekonomska borba u vezi sa tim jeste takmi~enje izme|u SAD i Kine u
naporima da se sa svetskog trì{ta istisnu Japan, Koreja i jugoisto~na Azija, i izvu~e
prednost iz njihovog bankrotstva. Ameri~ki kapital kupuje neke proizvodne pogone
u isto~noj Aziji po veoma niskim cenama, dok Kina ~eka da budu svi zajedno istisnu-
ti sa svetskog trì{ta, a ako ne, da se priklju~i u zajedni~kim operacijama. Upravo je
devalvacija kineske valute pre 1997. bila ta koja je smanjila u~e{}e drugih azijskih
privreda u svetskom trì{tu i pomogla da se stvori azijska finansijska kriza. Samo }e
vreme pokazati ~ija je strategija bila uspe{nija, ali dugoro~no gledano ~ini se da su
bolji izgledi na strani Kineza i nekih iz jugoisto~ne Azije. [tavi{e, koliko god duboka
bila recesija u Japanu, to ga ne elimini{e kao ekonomsku silu, posebno u Aziji. U sva-
kom slu~aju, postoje dokazi da Kina poku{ava da rekonstrui{e isto~noazijsku trgo-
vinu i doprinese sistemu u ~ijem je centru bila u osamnaestom veku i kojeg su kolo-
nijalne sile razmontirale u devetnaestom veku. Podjednako zna~ajno je to da su In-
dija i, doskora u manjoj meri, Kina, ostale u osnovi imune na sada{nju recesiju, za-
hvaljuju}i delom nekonvertibilnosti njihovih valuta renminbija i rupije, i sigurno-
snog ventila koji dopu{ta priliv, ali kontroli{e odliv kapitala. Devalvacija valuta ki-
neskih konkurenata u isto~noj Aziji i redukovan priliv u Kinu kapitala prekomorskih
Kineza i japanskog kapitala, na {ta je negativno uticala recesija u Isto~noj Aziji, mo-
gli bi da primoraju Kinu da ponovo devalvira kako bi ostala kompetitivna. Pored
svega toga, i uprkos ozbiljnim ekonomskim problemima, ~ini se da su kineska i ja-
panska ekonomija postale, i da }e nastaviti da budu, dovoljno sna`ne, produktivno
i kompetitivno. U Jugoisto~noj Aziji, Malezija je uspe{no pratila kineski primer otva-
ranja svog trì{ta kapitala za priliv, ali i spre~avanja odliva iz istog, pogotovu spe-
kulativnog kapitala. Koreji nisu bile potrebne takve hitne mere, budu}i da je dobila
relativno mali strani kapital za po~etak. Valja primetiti da su ekonomski najdina-
mi~nije regije isto~ne Azije danas tako|e, jo{ uvek ili ponovo, upra-
vo one iste od pre 1800, i koje su preìvele da u|u u devetnaesti vek.
4US Treasury Department
Prvo, na jugu, Lingan, usredi{tena na koridor Hong Kong Guangòu; drugo, Fu-
dìan, jo{ usredi{ten na Amoj/Ksiamen i fokusiran na tajvanske moreuze i celu ju-
goisto~nu Aziju na Ju`nom Kineskom moru; tre}e, izme|u njih Jangce dolina, usre-
di{tena na [angaj i trgovinu sa Japanom, koja ponovo izbija na vode}e mesto pred
ju`nim i severnim regijama; ~etvrto, jo{ je onda postojala ~etvrta ekonomska regija
oko Severnog kineskog mora, trgovinska ~etvorougaona relacija izme|u Mandùri-
je i drugih oblasti u severoisto~noj Kini, Sibira/ruskog Dalekog istoka, (severnog?)
Japana, i Koreje, ali tako|e uklju~uju}i Mongoliju... Iako prve tri gore imenovane re-
gije proìvljavaju ~udesan ekonomski rast (i politi~ku mo}?) u apsolutnom smislu,
~etvrta, oko Koreje, izgleda da uìva najve}i relativni bum. U tom smislu podstaknu-
to je razvijanje resursa na ruskom Dalekom istoku i na zapadu, najdalje do Kazah-
stana. Kineska populacija na ruskoj strani reke Amur, kako je procenjeno, nadma{u-
je 5 miliona ljudi kao rezervu jeftine radne snage. Verovatna politi~ka promena u
DNR Koreji mogla bi da zna~ajno pridoda novi izvor jeftinog rada ovom rastu}em re-
zervoaru rada u regionu Severoisto~ne Azije i njegovoj tako|e jeftinoj bazi obilnih
metalur{kih, {umskih, poljoprivrednih i ~ak i petrolejskih resursa ruskog Dalekog is-
toka. Korejski i japanski kapital bi mogao da ga razvije u atraktivan regionalni cen-
tar rasta i visoko kompetitivnu regiju na svetskom trì{tu, {to i jesu va`ni segmen-
ti svetske trgovine i globalne ekonomije. U tom smislu, iako se ta pri~a zavr{ava
1800, ispitivanje svetske ekonomije i preovla|uju}e uloge u Isto~ne Azije unutar
nje, uklju~uju}i korejsku privredu, ukazuje na najfundamentalnija upori{ta savre-
menih ekonomskih razvoja u regionu i tako|e nagove{tava ekonomski va`ne baze
u doglednoj budu}nosti.
Prevela s engleskog: Aleksandra Sekuli}
U
pccetru bese cutc, i cutc bese u Umetncsti, i cutc bese Umet-
ncst Tako je to bilo u ameri~koj provinciji tokom 1950-ih i 60-
ih. Naro~ito za mene. Za mene, kola nisu bila samo umetnost,
bila su sve. U pore|enju s automobilima, nijedna {kola koju sam poha|ao (dok smo
se potucali po ameri~kom Zapadu) nije bila u toj meri va`na, niti toliko stvarna. Dru-
gim re~ima, svo moje sporedno obrazovanje poti~e iz fizi~ke kulture automobila.
Gde god da sam se na{ao, klinci su ih kupovali, pri~ali o njima, crtali ih i sanjali
loìli se na njih, da bi ih onda iskulirali krstarili njima po ulicama i razmetali se na
autoputu, {to sam i sm radio. Tako sam, iz nu`de, nau~io matematiku auta, inè-
njering auta, politehniku auta, ekonomiju auta i lepe umetnosti auta.
âk su i moji prvi poku{aji bavljenja ozbiljnom teorijom potekli iz te kulture:
retorika slike i ikone, dinamika otelovljene èlje, algoritmi promene stila i ideolo{ka
snaga raspoloìvog prihoda. Do svega toga do{ao sam posredstvom op{teprihva}e-
nog jezika automobila, putem na{e neprestane egzegeze sloènog konteksta i iko-
nografije. I vredelo je truda, jer smo svi mi koji smo uzeli u~e{}a u toj raspravi, kao
umetnici, kriti~ari, kolekcionari, mehani~ari i gra|ani, shvatili njene politi~ko-estet-
ske implikacije, kao i to da putem automobila glasamo za novo shvatanje demo-
kratije, za novi kanon lepote, za ideologiju pokreta. Tako|e smo shvatili i to da pre-
ra|ivanjem i dogra|ivanjem izraàvamo neslaganje demonstriramo protiv stan-
darda Republike i branimo sopstvenu viziju mo}i i ljupkosti.
Moji li~ni napori u tom pravcu bili su posve}eni crnom [evrolet Kupeu iz
1946, koralno-krem Fordu Viktorija iz 1955, tirkizno-belom [evroletu be| er iz 1957, i
bronzanom [evroletovom pikapu iz 1937. sa nabudènim motorom od {evija 375 pod
njegovom is{traftanom haubom. Ova kola kupovao sam jedna za drugim, finansira-
ju}i doplatu novcem koji sam zara|ivao rade}i poslove pre i posle {kole {to je va-
`no naglasiti, jer su oni kojima su roditelji kupovali kola naj~e{}e bili diletanti, i ne-
skloni tome da ih dobro upoznaju, da ih rasklope i ponovo sastave kad im se prohte,
da ih prilagode, te pobolj{aju njihov pogon i ikonografiju.
Mi, pravi posve}enici, teìli smo potpunoj svesti o svojim autima. Nije posto-
jao niti jedan aspekt njihove tehnologije, ili dizajna, ~iju istoriju mi nismo poznava-
li, ~iju efikasnost nismo analizirali, o ~ijoj estetici nismo duboko razmi{ljali. Mi smo
Dejv Hiki
RO\ENJE VELIKOG,
DIVNOG
TR@I[TA UMETNOSTI
pczncvc|i ta kola i znali smo {ta ona zncce; a ona su, pre i iznad svega, zna~ila slobo-
du. S druge strane, s|cbcJc je dragulj sa mnogo povr{ina: zato smo razmi{ljali o kole-
bljivom klokotu velikih osmocilindra{a sa trka~kom bregastom osovinom, o retorici
zamagljenih prednjih svetala, o etici restauracije starih bonbonica, i o prikladnosti
promene izgleda vozila putem skra}ivanja, sniàvanja trapa, spu{tanja i naginjanja.
Tako sam godinama pre nego {to sam video oficijelno umetni~ko delo mo-
gao da se podi~im razvijenim smislom za estetsko. Rekao bih vam, da ste me pitali,
da nisam ni formalista ni minimalista. Ja se nisam slagao sa uklanjanjem teksta i or-
namenata kako bi se dobila gola, aerodinami~na karoserija koja odbija svetlost. Niti
sam bio modernista, u arhitektonskom smislu re~i, posve}en ogoljavanju kozmeti~-
ke povr{ine vozila kako bi se otkrio njegov glamurizovani tehni~ki aparat. Nisam bio
ni ekspresionista privu~en gaudijevskim olovnim radom i gizdavim oslikavanjem
karoserije. Za{to? Zato {to nisam èleo da vozim jedinstveno, autonomno umetnic-
rc Je|c. @eleo sam da izrazim neslaganje, a ne odbacivanje.
Zato sam uvek bio u potrazi za ne~im novim i uzbudljivim. Da se posluìm iz-
razom Edvarda Ru{ea, èleo sam da postignem Uh? Opa! ( a ne Opa! Uh?). @eleo
sam da izazovem suptilni potres usled vizuelne neprepoznatljivosti koji prethodi
odu{evljenju. Zato sam voleo da menjam dekor, da vr{im male intervencije na deta-
ljima i otklanjam vi{kove kako bih prakti~no iznova stvorio kompoziciju i profil au-
ta. Svi|alo mi se nagla{avanje glupih detalja koje su ostali momci instinktivno od-
bacivali, poput kartu{a na baga`niku kola. Prosto sam cbczcvcc tanke pruge koje su
prednjim svetlima davale iznijansiranost, i velike motore lo{e akustike, njihovo du-
boko klokotavo mrmorenje na granici slu{ljivosti, poput mog Fender-basa priklju~e-
nog na koncertno poja~alo. Moja optimalna kolica su, dakle, izgledala i zvu~ala po-
put serijskog modela visokih performansi proizvedenog u kompaniji za koju nikad u
ìvotu niste ni ~uli kao da sam jednog popdneva u{ao u Dave-ovu radnju i poku-
pio ga pravo sa postolja a sad i vi èlite isti takav. To je za mene bilo cool.
Nakon takvog pripravni~kog staà, bilo je logi~no da se, u svetu komercijal-
ne umetnosti 1960-ih ose}am kao kod ku}e. Za tren oka sam se vratio tamo gde
nikad nisam bio. Dora|ene Merlinke Endija Vorhola, i standardizovane benzinske
pumpe Edvarda Ru{ea, potvr|ivale su moju estetiku, naravno, ali ono {to je bilo
najva`nije jeste to da sam zncc sve jcre celo to zame{ateljstvo sanjanja, crtanja,
pri~anja, razmenjivanja, kupovanja i prodavanja sve komplikovane rituale koji
su se odigravali u velikim prostorijama punim uzbudljivih objekata, }askanje o nji-
ma, posmatranje, privatno balansiranje va{ih èlja i vizije Amerike u odnosu na
va{ bankovni ra~un.
Postojale su, naravno, strukturalne razlike, a osnovna je, budu}i da je proiz-
vodnja bila ra{trkana, bila ta da su radovi napravljeni po narud`bini zauzimali prvo
mesto u toj logici trì{ta umetnosti. Me|utim, bilo je jasno da velike institucije tog
sveta umetnosti, poput Vitni muzeja u gornjem delu grada i umetni~ke {kole Jel,
funkcioni{u kao Dèneral Motors, da one stvaraju brendove, strategije i hijerarhije
vrednosti pomo}u materijala kojim ih snabdeva trì{te unikata. S tim sam mogao
da se pomirim. Nije mi bilo va`no, ali sam mogao da se pomirim sa tim, dokle god je
Dejv Hiki _ RO\ENJE VELIKOG, DIVNOG TR@I[TA UMETNOSTI _ 329
Ri~ard Belami, u svojoj maloj prenatrpanoj galeriji u donjem delu grada, funkcioni-
sao kao Dòrd` Baris u svom Kustom Kar Shop-u u Los An|elesu promovi{u}i po-
bunu, predlaù}i ne~uvene rekonfiguracije i razli~ite vizije sveta.
Taj novi svet je u meni izazivao uzbu|enje: moja mladost, barem u nekoj me-
ri, nije bila protra}ena, ne{to sam, najzad, postigao. Se}am se kako smo kasnih 60-ih
sedeli za stolom u jednom baru u El Pasu, Luis Himenez i ja, dive}i se ~injenici da su
momci poput nas, ponikli iz raznovrsnih diskursa ameri~kih kola, bez-po-muke
shvatali promene u ameri~koj umetnosti, od Jrippin slika Dèksona Poloka do uga-
onih struktura Franka Stele. Ono {to nismo shvatali, dok smo ispijali na{e Don Ekvi-
ja, jeste to da je doba ideologije otelovljenja pro{lo, i da su Protestanti pobedili.
Da smo, me|utim, o tome razmislili sa pozicije zalu|enika za stare automobi-
le, znali bismo, i sigurno predvideli, da }e Dèneral Motors sveta umetnosti muze-
ji i univerziteti na kraju teìti tome da pobolj{aju svoj status na trì{tu i usposta-
ve kontrolu nad sredstvima za proizvodnju, {to su najzad i uspeli, putem izmena u
poreskom zakonu, pove}anja dràvnih subvencija i proizvodnje visoko{kolovanih
kadrova; sve to je smanjilo razliku izme|u istorije umetnosti i umetnosti sada kao
uostalom i jo{ bitniju razliku izme|u umetnosti i slobodnih ve{tina. Za deset godi-
na, svet umetnosti se u velikoj meri pretvorio u transnacionalni birokratski aparat.
Svako je raspolagao opisom radnog mesta i biografijom. Mla|i profesori (!) po~inju
da obja{njavaju kako se neprenosiva, ne-objektna umetnost pojavila tokom 1960-ih
kao vid konceptualizacije umetni~ke prakse, kao reakcija na sve ve}u komodifika-
ciju i komercijalizaciju umetni~kih predmeta tokom posleratnog perioda.
Bio bi to odli~an argument da su slike Edvarda Ru{ea i @ak-Luj Davida bile i{ta
manje konceptualne od gomile |ubreta na podu neke galerije ili da je ta gomila
|ubreta bila i{ta manje komercijalna zato {to su je finansirali miljenici korporativ-
ne dràve. Moje iskustvo iz tog perioda ukazuje na ne{to sasvim drugo: ne-objektna,
neprenosiva umetnost nastala je sredinom 60-ih kao strate{ka reakcija na trì{nu
stvarnost: na zidovima vi{e nije bilo mesta! Nakon petnaest godina najve}e ekspanzi-
je trì{ta slika koju je svet ikada doiveo, svaki pedalj prostora na zidovima bio je sku-
poceno prekriven Polocima i Punsima, Rotkoima i Rozenkvistima. Otud i trenutna po-
treba za konceptualnom i dokumentarnom umetno{}u, i instalacijama (umetnost
podova i fioke, kako ju je Ri~ard Sera nazvao). U slede}ih sedam godina, ova umetnost
dostiè svoje komercijalne zvezdane visine, i niko koga sam poznavao nije ni pomi-
{ljao da }e biti nemogu}e prodati je. [to mi jednom re~e prijatelj galerista: Ko nije u
stanju da proda {aku vazduha sa snom u njoj, taj ne zasluùje da se naziva Amerikan-
cem, a kamoli trgovcem umetni~kim predmetima. Takav je bio duh vremena.
Ipak, ranih 70-ih, kada su te nove prakse po prirodi stvari po~ele da gube na
snazi (kao {to su i sve druge prakse pre nje izgubile), one su se preselile u niz novih
prostora, muzeja, runsthc||e-a, i alternativnih mesta za izlaganje {irom zemlje, najpre
kao trendi, isplativ materijal za izlo`be u provinciji, a potom i kao oficijelna, neko-
mercijalna anti-umetnost kao deo puritanskog, visokoburòaskog, institucional-
nog odgovora na generalnu estetifikaciju ameri~ke trgovine. Umetni~ka dela bila
su, na kraju krajeva, predmet trgovine u poslednjih dvesta godina, ali je komercijalna
roba, poput automobila koje smo mi voleli, tek odnedavno stekla status umetni~kih
dela a to se dogodilo kao reakcija na trì{ne uslove koji }e na kraju izroditi post-in-
dustrijski svet. Kao {to je to Vorhol voleo da nam govori, ~udna stvar u vezi sa {ezde-
setim nije bila ta {to je zapadna umetnost komercijalizovana, ve} to {to je zapadna
komercijalna roba po~ela da li~i na umetnost.
No vratimo se jeziku kola; treba se podsetiti da je ameri~ka industrija a
pogotovo njen ogranak koji se bavio automobilima iza{la iz Drugog svetskog ra-
ta kao veliki pobednik. Njeni proizvodni potencijali znatno su porasli, tehnologija
je usavr{ena, a postrojenja nisu pretrpela o{te}enja. Njeni proizvodi, me|utim, ni-
su vi{e bili uni{tavani, te je uskoro postalo jasno da }e ove kompanije, ukoliko pro-
izvodnju odrè na poratnom nivou, a marketin{ke i dizajn strategije ostanu iste
kao pre rata, gotovo trenutno prema{iti potra`nju i zapravo same sebe ugasiti.
Ameri~ka industrija se na{la pred izazovom pred kojim se nalazio i svaki umetnik
posle Vatoa: ograni~enim trì{tem preoptere}enim obiljem spekulativne robe.
Problem je u slede}em: svaki trgovac umetni~kim delima re}i}e vam da je sa-
svim mogu}e da bilo koji umetnik sa pristojnim radnim navikama za tri do ~etiri go-
dine proizvede vi{e dela nego {to ima kupaca koji }e ih mo`da kupiti. Broj onih koji
}e ih ncjvercvctnije kupiti jo{ je manji. Iz toga sledi logi~an zaklju~ak: Nerc ce, u cJ-
reJencm trenutru, mcrcti Jc rupi vise cJ jeJnc Je|c. U godinama nakon Drugog
svetskog rata, ameri~ka trgova~ka delatnost suo~ila se sa istim problemom; kao od-
govor na ovaj izazov, kompanije koje su opstale u potpunosti su, po uzoru na umet-
ni~ki model, promenile spstveni dizajn, kao i proizvodne i marketin{ke strategije.
Kompanije su, pre svega, uspostavile hijerarhiju linija. Kao {to je umetnik
proizvodio serigrafije, crteè i slike, tako su i ameri~ki proizvo|a~i uveli ekonom-
ske i luksuzne linije, kako bi svoj osnovni proizvod u~inile {to raznovrsnijim
pruàju}i potro{a~u mogu}nost da se kre}e navi{e, ne izlaze}i iz kruga. Proizvo|a-
~i su, zatim, opet sli~no umetnicima devetnaestog veka, institucionalizovali prome-
ne stila, ~ime su svoje proizvode u~inili podlo`nim vizuelnom zastarevanju. Na taj
na~in, oni su èleli da stvore cikli~nu potra`nju za svojim proizvodima, preme{taju-
}i, stalnim promenama stila, naglasak sa upotrebne vrednosti na samu spolja{njost.
Kona~no, ameri~ka preduze}a prestala su da reklamiraju svoje proizvode
zbog onoga {to oni jesu, ili onoga {to rade, i po~ela da ih reklamisraju zbog onoga {to
ona zncce kao sistem znakova u {irem polju kulture nagla{avaju}i ono {to sva-
ki kolekcionar èli da zna: ko ih poseduje i gde ih poseduje. Tako su, umesto da pro-
izvode i reklamiraju beskona~no zamenjive objekte, koji pri tom adekvatno sluè
svojoj nepromenljivoj svrsi, ameri~ki trgovci po~eli da stvaraju kona~ne skupove
objekata, one koji su otelovljavali ideologiju za jednu kona~nu publiku u nekom od-
re|enom trenutku objekte koji su pre stvarali èlju nego {to su zadovoljavali po-
trebu. Upravo takvi su i zakoni umetni~kog trì{ta. Ako se sa tim ne slaète, stavite
na prodaju Ford Tanderberd iz 1965. (price out a 1965 Ford Thuderbird).
Leonardo tog novog umetni~kog trì{ta (ili preciznije, njegov Mone) bio
je biv{i dizajner unikatnih kola iz Holivoda po imenu Harli Erl, koji je nakon rata vo-
dio odeljenje za dizajn Dèneral Motorsa. Erlov najupe~atljiviji i najlegendarniji do-
prinos ameri~koj kulturi bili su Kadilak sa zakrilcima na prtlja`niku (zasnovan na
konstrukciji repa aviona-lovca P-38) i pastelna boja inovacije na polju dizajna ko-
je su, u kombinaciji, {to se ~esto radilo, istovremeno maskulinizovale i feminizo-
vale ameri~ki automobil, pretvaraju}i ga u zaseban, polimorfan vi{enamenski
objekat èlje u najboljoj tradiciji Rokokoa.
Najva`nije je me|utim bilo to {to je Erl izmislio ~etvorogodi{nji ciklus prome-
ne stila u platonskoj hijerarhiji Dèneral Motorsa, i ta revolucionarna dinamika
stvorila je post-industrijski svet. Ono {to je Erl u osnovi izmislio jeste trì{na postav-
ka u okviru koje se potro{a~ kretao ka sve vi{em statusu unutar kosmologije Dène-
ral Motorsa od [evroleta ka Pontiaku, zatim Bjuiku, Oldsmobilu, i Kadilaku za-
krilca ili neki drugi zarazni motiv kretali su se ncnize u cenovniku, od Kadilaka ka [e-
vroletu, a stilovi navi{e.
Sa produkcione ta~ke gledi{ta, ova klize}a dinamika ublaìla je problem sa ce-
nom proizvodnje, {to je bio glavni nedostatak brzih promena stila kod proizvoda za
masovnu potro{nju; drugim re~ima, dolazilo je do ubrzanog zastarevanja veoma
skupe proizvodne tehnologije. Tehnologija zakrilaca, u Erlovoj shemi, koja je, recimo,
postala stilski zastarela na Kadilaku, mogla se preraditi i biti primenjena na Oldsmo-
bilima, zatim Bjuicima, zatim Pontiacima, zatim [evroletima, a u toku tog procesa bi
doìvela i potpunu transformaciju. Sa marketin{ke ta~ke gledi{ta, bio je to pravi Raj:
potro{a~i su vezivani za kompaniju i podsticani da tro{e sve vi{e novca, dok se taj iz-
vrsni, krilasti gral spu{tao ka njihovim ambicioznim duhovima.
Za posledicu imamo to da je komercijalna umetnost, putem koje su se re-
klamirali ameri~ki proizvodi iz tog perioda (1950-1970), preuzela odlike i uloge koje
su u prethodnim erama imale religiozna, dvorska i zvani~na umetnost. Ona
je postala pozornica i palimpsest na kome se odigravala utakmica vrednosti i kon-
teksta, koji su celu stvar i pokretali kontekstualizuju}i diskurs o demokratiji obje-
kata kome svi mi pripadamo. Poput dvorske, religiozne i zvani~ne umetnosti pret-
hodnih perioda, te slike su potpomagale trgovinu, dru{tvo, religiju i zvani~nu politi-
ku, vi{e ilustruju}i nego otelovljuju}i odre|ene vrednosti. Zadatak otelovljavajnja
vrednosti, u svoj njihovoj sloènosti, pao je, u ovom veku, u deo umetni~kim deli-
ma poput GcspcJicc iz vinjcnc, Bri||c kutija ili pink Kadilaka. Ti objekti upravo
propagiraju moralne i materijalne investicije u one vrednosti koje posredovanje tr-
ì{ta ili institucije izvr}e i guta.
Danas je sve to, naravno, jedno trì{te umetnosti, ~itava ameri~a trgovina.
Vi{e nije mogu}e proizvesti toster, videorekorder, pa ni pristojnu slavinu, ali je mo-
gu}e proizvesti ze|ju. Mogu}e je stvoriti privla~nu obu}u, divne igre, izvanredne mo-
torcikle, opake tv-aparate, sjajne rokenrol albume i fimove od kojih zastaje dah. Ta-
kvi artefakti su na{ najve}i doprinos svetskoj trgovini. S druge strane, alternativni
diskurs aktivnog pruànja otpora nije ni{ta slabiji. Svi ti unikatni i prera|eni objek-
ti i slike koje o~ekujemo da vidimo, koji demonstriraju protiv standarda republike i
{tite sopstvenu viziju mo}i i ljupkosti po{to se pretpostavlja da se radi o mo}i i
ljupkosti ne mogu se vi{e videti; kao da ih je mogu}e odagnati re~ima, zajedno sa
slikom, objektom i samom trgovinom, kao dokazima ljudske ta{tine, ne bi li umet-
nost mogla bolje da podraàva papirnato telo birokratije.
U dana{njem svetu umetnosti, na mesto borbe za prefinjenost i iskupljenje
dolazi premilenijumsko odricanje. Na mesto uzburkanog foruma incestuozni za-
bran, na mesto umetnosti nastale po porud`bini akademska umetnost, koja se
poput pro{le komercijalne, dvorske, religiozne i zvani~ne umetnosti zadovoljava
time da propagira svoje, vrednosti i agende, unapred propisane od strane kompa-
nija. Za{to? [ta se to dogodilo? Meni se ~ini da je ne{to novo nastalo i da to novo ni-
je smelo ostati neupotrebljeno. Dozvolite mi, zato, da se za trenutak vratim na raz-
govor koji sam vodio sa Luisom Himenezom u onom baru u El Pasu, kasnih {ezde-
setih. Tog poslepodneva, u razgovoru o kolima i umetnosti, Luis priznaje da je prvi
put pomislio da èli da postane umetnik dok je posmatrao svetlucave unikatne
modele kola kako krstare ulicama Huareza i El Pasa. înilo mu se, kako re~e, da su
oni ultimativna sinteza slikarstva i skulpture ultimativni kompromis izme|u
~vrstine i prozirnosti i, {to je jo{ zna~ajnije, da su oni, za njega, premo{}avali jaz
izme|u pro{losti i sada{njosti jer je u tim magi~nim automobilima mogao da pre-
pozna vizuelni jezik Baroka zbog na~ina na koji su glatke povr{ine ~elika, premaza-
ne stotinama slojeva laka, zadràvale svetlost, dok su kola klizila kroz blje{tave uli-
ce poput te~ne boje, kao da su se Karava|o i Bernini sreli na to~kovima.
Nastavimo zato dalje sa Luisovim obrazloènjima da bismo ta~no videli na
koji su se na~in ta predivna kola uklapala u vizuelnu tradiciju koju je Hispano-Ame-
rika nasledila od Baroka. Najpre se moramo podsetiti da je tehnika glaziranja pro-
vidnom bojom izmi{ljena u 15. veku u Italiji u svrhu oslikavanja Hristovog tela kao
fizi~kog bi}a ispunjenog svetlo{}u. Ta slika svetlucave telesnosti sluìla je kao meta-
fora osnovnog principa zapadnog katolicizma po kome je Hrist bo`ja re~ pretvorena
u telo Otelovljena Re~ stvorenje koje je ìvelo i patilo i bilo isku{avano u tele-
snom obliku... i umrlo istinskom smr}u. To je osnovna poruka euharistike i poli-
hromnih slika koje i dan-danas nastanjuju crkve i domove Hispano-Amerike.
Me|utim, posle Drugog svetskog rata, u mestu îkano na ameri~kom jugoza-
padu, oboàvaoci kola su izvr{ili sekularizaciju te centralne, svete metafore stvara-
ju}i svetlucave, ikoni~ne automobile koji su otelovljavali slobodu i obe}anje mobil-
nosti bez napora, a ne re~ bo`ju odaju}i tako po{tu tradiciji demokratske Ameri-
ke. Zatim je, pod vo|stvom dizajnera unikatnih kola Harlija Erla, Detroit po~eo da in-
korporira elemente takvih kola u svoje proizvode, izvode}i na taj na~in ikonografsku
sintezu va`nu za istoriju zapadne kulture. Gospodari ameri~ke industrije su kori-
ste}i katoli~ki jezik telesne svetlosti, hroma i polihroma oteloviti bestelesne inte-
lektualne principe Prosvetiteljstva: vrednosti osniva~a protestantske Amerike.
Nakon toga je automobil, kao simbol oteljovljenja obe}anja koje Amerika
pruà, kao ikona @ivota, Slobode i Potrage za Sre}om proèo ~itavu kulturu,
katoli~ku i protestantsku podjednako; ta metafora telesne inteligencije }e tokom
1950-ih i 60-ih po~eti da ja~a pod okriljem mno{tva drugih ikonografija otelovlje-
ne svetlosti: svetlucave pojavnosti novih plastika, tehnikolor filma i usavr{ene ko-
lor fotografije. Potom je, na op{te zaprepa{}enje, ta metafora potvr|ena i novom
naukom, genetikom, koja je, dokazav{i nau~no da smo svi mi, zapravo, genetska re~
pretvorena u telo, i nehoti~no pruìla dokaze da su drevne pape bile u pravu u svo-
jim zabludama.
Posle svega, do{ao sam do slede}e ideje: Istorijska konjunkcija slu~aja, pronic-
ljivosti, trgovine i ikonografije u poratnoj Americi na~inila je 1960-e ameri~kim
transcendentnim mediteranskim trenutkom izrodila je veliko divno trì{te umet-
nosti kao otelovljeni diskurs demokratskih vrednosti koji se u jednakoj meri poslu-
ìo i euharistijom i berzom. Tako su Sjedinjene Dràve iza{le iz {ezdesetih kao jedi-
na nacija sa slobodno izabranom, celovitom ikonografijom obe}anja a rekao bih
da bismo je i danas imali, da su mudraci puritanske Nove Engleske u tom trenutku
u~inili ono {to su oduvek àrko èleli otcepili se od Unije, koju su videli kako tone
u glib idolatrije i demokratije, poroka koji se jo{ nekako i mogu tolerisati u politici,
ali nikako u kulturi. Nikako.
Dakle, ono {to smo videli na delu bila je sekularna Reformacija povratak
Re~i nau{trb puti, i novi dìhad protiv idolopoklonika, sada krivih za komodifikaci-
ju. Staro sporenje o milosti i radu ponovo je uspostavljeno kao novi spor o
teoriji i praksi. Jo{ jedanput smo menja~e novca izgnali iz Hrama Umetnosti, rc-
ji ne bese hrcm, niti je to ikad bio, makar ne u Americi, gde je oduvek radilo o seku-
larnom diskursu u obliku trì{ta. Uprkos tome, akademski slu`benici Re~i, prestra-
{eni slikom i skandalizovani pogledom, lansirali su napad na obe stvari u ime svoje
prakse kritike reprezentacije, koja je, u svojoj biti, kritika predstavlja~ke vlade
hrabro zalaganje za novu javnu slu`bu kulturne policije.
A zbog kakvog smo to prestupa trpeli svo to teolo{ko cepidla~enje i ~ulno
ograni~avanje? E pa, grupa gra|ana napravila je neke objekte za koje su drugi gra-
|ani mislili da su super. Onda su opet drugi gra|ani mislili da te objekte mogu da
naprave da budu jo{ vi{e super pa su izrazili svoje neslaganje tako {to su ih preradi-
li. Drugi gra|ani su se sloìli da su ovi objekti zaista bolji. Oni su se raspravljali sa
onima koji su zastupali prethodne objekte, i po{to ti objekti nisu ni{ta rcJi|i, nisu ni-
{ta vreJe|i, a uz njih se nisu dobijale ni etikete ni uputstva, ljudi su zapravo raspra-
vljali o vrednostima za koje su verovali da ih ti objekti imaju, vrednostima koje su
im bile dovoljno drage da o njima raspravljaju i da u njih ulaù.
To, zapravo, nije bilo ni{ta opasnije od demokratskog foruma slobodnog mi-
{ljenja koji se, u svojoj protejskoj ìvahnosti i slu~ajnosti oslobo|enoj svake forme,
mogao samo {iriti, {to se i dogodilo; on i dan-danas opstojava u svim na{im svako-
dnevnim raspravama o popularnoj umetnosti ove nacije. U svetu visoke umetnosti,
me|utim, gomila u{togljenih, puritanskih, visokoburòaskih intelektualaca je u na-
stupu besa izazvanim povre|enom sujetom naprosto zakonom zabranila prera|enu
umetnost. Zato {to je holivudski tre{ poput Harlija Erla i unikatnoh modela kola Lu-
isa Himeneza pronikao u tajne ekonomije njihove divne, mo}ne igre.
Izvornik: Dave Hickey, The Birth of the Big, Beautiful Art Market, u ir Guitcr. Esscys cn
rt & Demccrccy, Los Angeles: Art issues. Press. 1997, str. 61-73.
Preveo s engleskog: Nikola Zmajevi}
Na poziv da u~estvujem u ~aso-
pisu curctcric| Mutiny
*
odlu~ila sam da priloìm dokumentaciju sa svog izlo`be-
nog projekta pod nazivom Demokratija, ali kada!? Aktivisti~ke strategije u Los An-
|elesu (Democracy When!? Activist Strategizing in LA). Projekat se odvijao u pe-
riodu od 4. maja do 15. juna 2002. godine u |cs ne|es ccntempcrcry Exhibiticns i
na razli~itim lokacijama u Los An|elesu, u vidu ko-autorskog kustoskog rada sa tri-
deset pet u~esnika izlo`be. [est kratkih tekstova koji slede nakon ovog uvoda obja-
vljeno je u propratnom katalogu Demokratija, ali kada!?. Na osnovu tih tekstova
formiran je plan rada za {est otvorenih diskusija o aktivizmu koje su odràne u to-
ku trajanja izlo`be.
Izlo`ba Demokratija, ali kada!? bila je posve}ena aktivizmu u Los An|elesu,
ta~nije re~eno, aktivizmima u Los An|elesu. U~esnici su poticali iz mno{tva zajedni-
ca koje se iz razli~itih razloga, i na razli~ite na~ine, bore za dru{tvene promene. [ta-
vi{e, bila je to izlo`ba o procesu demokratizacije i o razli~itim strategijama koje su
u~esnici upotrebili za postizanje tog cilja. Iako je u tom smislu bila lokalno fokusira-
na, njen opseg je daleko prema{io domen lokalnog.
Aktivisti, organizatori i umetnici koji danas deluju u polju aktivizma suo~e-
ni su sa novom politi~kom geografijom koja je radikalno izmenila mogu}nosti za
njihovo delovanje i nametnula im nove zadatke. Sude}i po brojnim primerima koji
ukazuju na to kako se aktivisti danas odnose prema toj novoj politi~koj geografiji,
moèmo re}i da je do{lo do napu{tanja strategija koje su u proteklim decenijama
oblikovale aktivizam, kao i do raskr{tanja sa praksama iz 80-ih i 90-ih. Tendencija
izjedna~avanja gra|anske neposlu{nosti sa terorizmom, kao posledica teku}eg rata
protiv terorizma, nije ni{ta drugo do stvarnost koja je zna~ajno umanjila prostor za
suprotstavljanje, te strogo ograni~ila primenjene strategije. Ostale okolnosti sa koji-
ma se suo~avaju savremeni aktivisti i organizatori predstavljaju nasle|e politi~ke
uljuljkanosti 90-ih i nostalgi~ne distanciranosti (ili gubitka vere) javnosti u principe
pokret otpora iz pro{losti; one su, tako|e, nastale usled zaokreta sve ve}eg broja Za-
padnih liberalnih demokratija ka neoliberalizmu i rasizmu, kao i zbog uticaja globa-
lizacije na rad, kapital, informacije i ìvotnu sredinu {irom sveta.
Upravo te promene predstavljale su oilazi{te za izlo`bu Demokratija ka-
da!?. Okupiv{i na jednom mestu trideset pet umetnika i umetni~kih kolektiva, ak-
tivista i organizatora, zajednica i aktivisti~kih grupa, profesora i teoreti~ara iz veli-
kog broja razli~itih zajednica iz predgra|a Los An|elesa, izlo`ba
je postavila pitanje njihovog pristupa aktivizmu danas. U cilju
formiranja zajedni~ke platforme na osnovu koje bi u~esnici iz
DEMOKRATIJA, DA -
ALI KADA!?
Ton Nilzen
*U ovom broju re|cmc preno-
simo izvorni tekst: Tone O. Ni-
elsen, Democracy When!?
razli~itih perspektiva mogli da se pozabave ovim pitanjem, na izlo`bi su ujedno spo-
jeni okrugli sto i radionica. Na taj na~in, stvoren je istraìva~ki tim u okviru kojeg su
u~esnici, ba{ kao i publika, mogli da na teorijskom i prakti~nom nivou kolektivno
razmotre neke od unutra{njih i spolja{njih izazova sa kojima se suo~ava dana{nji
aktivizam. Umesto da se isklju~ivo usredsredi na aktivisti~ko bavljenje samo jednim
posebnim dru{tvenim ili politi~kim problemom, izlo`ba je pruìla auto-refleksivnu
laboratorijsku situaciju za kolektivnu razmenu, promi{ljanje i razvoj aktivisti~kih
strategija per se, u svetlu nove politi~ke geografije XXI veka.
U cilju pokretanja ove kolektivne razmene, izlo`ba je identifikovala odre|eni
broj izazova sa kojima se aktivizam danas suo~ava i razvrstala ih u {est takozvanih
problematika: aktivizam kao direktna akcija vs aktivizam kao umetnost, aktivi-
zam i kapital; komodifikacija Pobunjenika vs aktivisti~ka infiltracija u medije; ak-
tivisti~ke strategije i strategije organizacije zajednica; preuzimanje aktivisti~ke ulo-
ge nakon 11. septembra; i povratak aktivizmu nakon pojave politike identiteta.
Ovim problematikama su se u toku {estonedeljnog trajanja izlo`be bavili pri-
kazani umetni~ki radovi i projekti, serije otvorenih diskusija, vremenski ograni~eni
doga|aji, akcije i intervencije. Kao rezultat je proiza{la izlo`ba koja se neprekidno
razvijala i u kojoj su se radovi, projekti, akcije i informacije akumulirali i razmenjiva-
li tokom ukupnog trajanja izlo`be.
PROBLEMATIKA BROJ 6:
AKTIVIZAM KAO DIREKTNA AKCIJA VS. AKTIVIZAM KAO UMETNOST
1
Umetnost i aktivizam se istorijski nalaze u poloàju me|usobne hegemonijske opo-
zicije. No, iako ih podjednako smatraju suprotnostima, kako u svetu umetnosti tako
i u polju aktivizma, umetnost i aktivizam se neprestano susre}u. Tokom ve}eg dela
XX veka, aktivisti i organizatori zajednica upotrebljavali
su vizuelne tehnologije i umetni~ke forme za politi~ku
komunikaciju, da bi sredinom 70-ih godina aktivisti~ka
umetnost izrasla u samostalnu kulturnu praksu. U
svom zalaganju za progresivne dru{tvenih promene, ve-
liki broj umetnika je prevazi{ao granice konvencional-
nih umetni~kih kategorija i stilskih imperativa, razvija-
ju}i niz kriti~kih praksi koje su favorizovale efemerne
materijale, dovodile u vezu stvaranje umetnosti sa li~-
nim identitetom i klasom i nagla{avale zna~aj dru{tve-
ne interakcije u javnom prostoru. Kao takva, aktivisti~ka
umetnost je proistekla iz spoja politi~kog aktivizma iz
60-ih i ranih 70-ih godina sa demokratizuju}im estet-
skim praksama hepeninga, te feministi~ke i konceptual-
ne umetnosti i performansa, i to ne samo da bi posta-
vljala pitanja, ve} da bi osnaìla pojedince i zajednice u
borbi za du{tvene promene.
2
1Zahvaljujem se Dorit Cypis, Mario Onti-
veros i The Speculative Archive for Histo-
rical Clarification na savetima i kriti~kim
opaskama u toku istraìvanja i pisanja o
ovoj problematici.
2Videti: Felshin, Uvod u But is it rt? 1he
5pirit cj rt cs ctivism, ur. Nina Felshin,
Seattle, Bay Press, 1995; Gregory Sholette,
Urban Encounters u: Urbcn Enccunters,
New York, The New Museum of
Contemporary Art, 1998; i Gregory Sho-
lette, News from Nowhere: Activist Art
and After, a Report from New York City,
u pripremi za objavljivanje pod naslo-
vom: lunst, lu|tur unJ c|itir in Jen
GrcbstcJten Jer oer chre, ur. Jutta Held.
Smisao ideolo{ke postavke o suprotnosti izme|u
umetnosti i aktivizma sastoji se u poku{aju razdvajanja
ova dva polja. Njen cilj je da umetnosti unutar dru{tve-
nog i politi~kog polja oduzme politi~ki, a umetnicima
dru{tveni zna~aj, podupiru}i shvatanje prema kome
simboli~ka produkcija nikada ne moè da uti~e na dru-
{tvene promene, te da je to mogu}e u~initi jedino pu-
tem direktne akcije. Unutar samog sveta umetnosti,
opozicija funkcioni{e tako {to nastoji da izoluje umet-
nost od dru{tvenog poretka. Da bi sa~uvali ~istotu
umetnosti, zagovornici ove ideje smatraju da umetnost
mora ostati autonomna, te da se mora odre}i bavljenja
stvarno{}u u ime ~isto formalisti~kih istraìvanja svoj-
stvenih umetnosti. U pozadini ove opozicije nalazi se
uverenje da }e umetnost prestati da postoji onoga trenutka kada postane aktivi-
zam, i obratno, da }e aktivizam po~eti da nestaje u momentu u kome postaje
umetnost. Umetnici i aktivisti se podjednako suprotstavljaju ovoj opoziciji zbog
njene sposobnosti da spre~i ponovno promi{ljanje tehnika i strategija, {to ukazu-
je na postojanje krize identiteta i uloge umetnosti i aktivizma unutar dru{tvenog
poretka.
3
Ima li smisla odràvati distinkciju izme|u umetnosti i aktivizma u kulturi
prezasi}enoj slikama koje podjednako uti~u na umetnike i aktiviste oblikuju}i njiho-
ve vizuelne strategije? Da li je Jan Avgikos (Jan Avgikos) u pravu kada isti~e da poli-
ti~ka umetnost nikada ne moè u~initi ni{ta vi{e do da proklinje ograni~enja svog
samo-nametnutog statusa?
4
Ili bi trebalo da poslu{amo [antal Muf (Chantal Mouf-
fe), koja tvrdi da svaka forma umetnosti ima politi~ku dimenziju zato {to svaka
forma umetni~ke prakse doprinosi reprodukciji datog ccmmcn sense i u tom smi-
slu je politi~ka ili se, pak, zalaè za njegovu dekonstrukciji ili kritiku?
5
Imaju}i
ovo u vidu, postoji li razlika izme|u politi~kog, politi~ke akcije, politi~ke umet-
nosti i aktivisti~ke umetnost?
PROBLEMATIKA BR. 5:
AKTIVIZAM I KAPITAL
6
Otpor kapitalizmu se istorijski odvijao u dva pravca. Jedan od njih bio je socijalisti~-
ki i komunisti~ki zahtev za kolektivnim vlasni{tvom nad zemljom i sredstvima za
proizvodnju, {to }e na kraju dovesti do stvaranja besklasnog dru{tva u kojem svako
proizvodi u skladu sa sopstvenim mogu}nostima i uzima prema vlastitim potreba-
ma. Drugi pravac je imao za cilj uspostavljanje autonomnih zajednica i organizacija
unutar kapitalisti~kog poretka, koje svoj otpor iskazuju usvajanjem neprofitne, vo-
lonterske ili na donacijama zasnovane ekonomske strukture. Oba pravca osu|uju
kapitalizam zbog eksploatacije rada u procesu ostvarivanja finansijskog profita i
predlaù potpuni raskid sa tim poretkom.
Ton Nilzen _ DEMOKRATIJA, DA ALI KADA? _ 339
3Jan Avgikos, Group Material Timeline:
Activism as a Work of Art, u: But is it rt?
1he spirit cj rt cs ctivism, ur. Nina Fel-
shin, Seattle, Bay Press, 1995, str. 85-87.
4lbiJ, str. 78.
5 Intervju Chantal Mouffe dat Rosalyn
Deutsche, Branden W. Josephu i Thomas
Keenanu, Svaka forma umetnosti ima
politi~ku dimenziju, u Grey kccm oz, zi-
ma 2001, str. 100.
6Zahvaljujem se Chris Burnettu i Lari Pit-
tman na njihovom podstreku i kriti~kim
opaskama u toku istraìvanja i pisanja o
ovoj problematici.
Mnogobrojne aktivisti~ke organizacije i alternativne zajednice odnedavno
odbacuju strategiju potpunog raskida i, namesto osude kapitalisti~kog poretka,
prihvataju pojedine njegove aspekte, premda na veoma razli~it na~in.
ark je aktivisti~ka organizacija koja sebe defini{e kao posredni{tvo koje
usmerava sredstva zainteresovanih investitora ka producentima aktivisti~kih pro-
jekata. Premda svoje strategije pribavljanja finansijskih sredstava oblikuje prema
modelu koji upotrebljavaju korporacije u javnom vlasni{tvu, koje pozajmljuju
ogromne svote novca od svojih deoni~ara, ark ipak ne poku{ava da ostvari finan-
sijsku dobit u korist svojih investitora, ve} kulturne dividende koje su u velikom bro-
ju slu~ajeva kriti~ki nastrojene prema korporativnom svetu.
Tako|e, trenutno {irom sveta postoji vi{e od 2600 lokalnih i alternativnih za-
jednica koje eksperimenti{u sa razli~itim oblicima valuta komplementarnih postoje-
}im nacionalnim i multi-nacionalnim valutama. Slobodna zajednica Kristijanija (Chri-
stiania) iz Kopenhagena uvela je 1997.godine sopstvenu valutu, Ln, koji se spram
ameri~kog dolara nalazi u odnosu 1:6 i moè se upotrebljavati isklju~ivo u okvirima za-
jednice za isplatu zarada i kupovinu proizvoda od prihoda ostvarenih u okviru poslo-
vanja Kristijanije. Rade}i na uspostavljanju odrìve ekonomije, Ln je uveden kako
bi se omogu}ilo da kapital u duèm vremenskom periodu cirkuli{e unutar zajednice
pre nego {to se vrati natrag u dru{tvo. Zbog toga je Kristijanija sposobna da akumuli-
ra kapital koji potom moè da investira u projekte zajednice koji }e stvoriti ve}i broj
radnih mesta, bolji standard i omogu}iti razvoj ìvotne sredine unutar zajednice.
8
Zna~aj lokalnih valuta sastoji se u tome {to omogu}avaju zajednicama da ne-
posredno prate tok kapitala i da donose odluke s obzirom na na~in i ciljeve njegovog
ulaganja. Nasuprot tome, na globalnom nivou je gotovo nemogu}e u}i u trag, niti pak
uticati na to kako vlade, korporacije i najve}e banke investiraju nacionalne i multi-na-
cionalne valute. I ark, ba{ kao i Kristijanija, podjednako prihvataju kapitalisti~ke
pojmove spekulacije, cirkulacije, akumulacije, investiranja i profita, prila-
go|avaju ih i preusmeravaju u druge svrhe. Da li je na osnovu ovog
preusmeravanja mogu}e zasnovati kritiku kapitalizma koja moè
da opstane nasuprot komunisti~kom zahtevu za potpunim uni{te-
njem tog poretka? Da je li mogu}e primeniti pojam odrìve ekono-
mije na na{ trenutno postoje}i ekonomski sistem? Kona~no, s obzi-
rom da aktivizam i organizovanje zajednice zavise od sredstava ko-
ja pristiù spolja, kakav je kapital prihvatljiv i u kom trenutku?
KOMODIFIKACIJA POBUNJENIKA
9
Kao {to je [antal Muf primetila, protestanti i aktivisti su se nedav-
no infiltrirali u postoje}e medijske i informacione strukture na do
sada nezapam}en na~in. Naporedo sa uli~nim protestima, Inter-
net i muzi~ka industrija (naro~ito hip-hop i pank-rok etikete) po-
stali su va`na sredstva politi~ke, dru{tvene i kulturne kritike.
10
8 Videti: Ditlev Nissen, Lo-
kal Valuta i Fristaden Christi-
ania, u: christicniccr/utc-
pic/eccncmi/|cr-vc|utchtm
& Lokale penge i lokale
kredslb, u: christic-
niccr/utcpic/eccncmi/|c-
rc|epehtm
9Zahvalna sam Sohail Dau-
latzai, Hip Hop Kongresu i Fi-
del Rodriguezu na njihovoj
podr{ci i kriti~kim opaskama
tokom istraìvanja i pisanja
o ovoj problematici.
10Chantal Mouffe, Globali-
zation: Connections, Disjun-
ctures and Exclusions, serija
od ~etiri okrugla stola koje je
Mufova organizovala u toku
izlo`be Indiscipline, Centre
Brussels, 2000.
Veliki me|unarodni protesti odràni poslednjih godina u Sijetlu, Va{ingtonu,
Los An|elesu, Pragu, Kvebeku, \enovi, Njujorku, itd, suo~avaju nas tako|e sa onim
{to Alan Sekula (Allan Sekula) naziva novim oblikom politi~ke akcije: sa smi{ljenim
ubacivanjem protestanata izme|u me|unarodnih skupova Vladinih ili korporativ-
nih zvani~nika, sa jedne, i medija, sa druge strane.
11
Ovu infiltraciju pratila je neutoljiva glad masovnih medija za pobunjeni~-
kim i subverzivnim sadràjima,
12
{to je intenziviralo komodifikaciju slike o akti-
visti/organizatoru kao pobunjeniku/teroristi, koja je zapo~eta 30-ih, da bi kulmini-
rala 50-ih i 60-ih godina XX veka. Komodifikacija aktiviste/organizatora odvijala se
naporedo sa desni~arskim imitiranjem levice. Desnica je u nekoliko zemalja prisvo-
jila ne samo strategije, ve} tako|e jezik i simbole demokratije koje je razvila levica.
Ovaj fenomen je uo~ljiv ne samo u okvirima desni~arskog aktivizma i organi-
zovanja, ve} tako|e i unutar politi~kog sistema. Kao {to Mufova obja{njava, desni-
ca je bila sposobna da prisvoji ovaj teren jer ga je levica napustila u ime politike
konsenzusa u centru. Klintonova (Bill Clinton) trijangulacija, Blerov (Tony Blair)
Tre}i put i [rederov (Gerhard Schreder) neue Mitte predstavljaju primere ove po-
litike koja se {iri ~itavom Evropom. Pod izgovorom kako iznova promi{ljaju zahteve
demokratije, oni izjavljuju da se nalaze van kategorija levog i desnog, ali su u stvar-
nosti zapravo kapitulirali pred ideologijom neo-liberalizma i na taj na~in odstupili
od tradicionalne borbe levice za ideju jednakosti.
Ekstremne desni~arske populisti~ke stranke sada preuzimaju prevlast na biv-
{em terenu me|usobnog nadmetanja sa levicom. Predstavljaju}i se kao jedine koje
su toboè spremne da dovedu u pitanje jednodimenzionalnu politiku konsenzusa
u centru, ove politi~ke stranke su postale neobi~no privla~ne radni~kim klasama
koje su, napu{tene od strane progresivnih demokrata, izgubile veru u tradicionalni
demokratski proces.
13
Kako komodifikacija aktiviste/organizatora putem stvaranje stereotipa o
subverzivnom uti~e na formiranje novih oblika kritike? Kako aktivisti reaguju na
konzervativnu aproprijaciju radikalnog terena?
AKTIVISTI^KE STRATEGIJE I STRATEGIJE
ORGANIZOVANJA ZAJEDNICA
14
U svetlu nedavnih dostignu}a u teoriji organizacije
i politi~kim teorijama deliberativne, participativne
i borbene/radikalne demokratije, postavlja se pita-
nje na koji na~in se danas organizuju aktivisti~ke
grupe, organizacije zajednica i umetni~ki kolektivi?
U ~emu se sastoji razlika izme|u organizovanja za-
jednice i organizovanja akcije? I da li organizacione
strukture za koje se danas zalaù savremene grupe
i organizacije predstavljaju alternative trenutno
11Videti: Cornelia H. Butler, Document and In-
tervention u: |iht ctterns, Muzej savremene
umetnosti, Los An|eles, 2000. str. 36.
12Mouffe, cp cit
13chcntc| Mcujje, The Democratic Paradox, Lon-
don, Verso, 2000, str. 4-7.
14Zahvaljujem se Marc Herbstu, Robby Herb-
stu, Marii Karlsson, Christini Ulke, organizaciji
Ultra-Red i Speculative Archive for Historical
Clarification na podstreku i kriti~kim opaskama
tokom istraìvanja i pisanja o ovoj problematici.
poznatim predstavni~kim i centralizovanim organima i procesima odlu~ivanja za-
snovanim na konsenzusu ve}ine, posebno kada je re~ o pojmovima klase, rase, roda,
seksualnosti, privilegovanosti i sukoba?
Pojedini posmatra~i prime}uju da protesti protiv Svetske trgovinske organi-
zacije (STO) 1999. godine u Sijetlu i uspon anti-globalisti~kog pokreta predstavljaju
paradigmati~an zaokret u novijoj istoriji gra|anske neposlu{nosti. Majkl Hart (Mic-
hael Hardt), Antonio Negri (Antonio Negri) i [antal Muf smatraju kako su odabir
objekta protiv kojeg se protestvuje, ba{ kao i na~in organizovanja protesta podjed-
nako doveli do raskida sa principima pokret otpora iz pro{losti, {to }e brojni veliki
me|unarodni protesti koji su usledili nakon Sijetla potvrditi prihvataju}i strategije
iz Sijetla. Kada je re~ o izboru objekta protiv kojeg se protestvuje, Mufova smatra da
jasno definisanje protivnika ili neprijatelja u liku Me|unarodnog monetarnog fon-
da (MMF) i STO predstavlja najinteresantniji aspekt protest u Sijetlu. Prema njoj,
neophodno je identifikovati takvog protivnika kako bi pokret otpo~eo istinsku kon-
frontaciju i pregovore sa protivnikom o konfliktnim pitanjima, i na taj na~in postao
istinski radikalan. Drugim savremenim projektima, poput zahteva za kosmopolit-
skim dràvljanstvom ili kosmopolitskim oblikom vlade, nedostaje prepoznatljiv
protivnik, te stoga ovi projekti nisu podesni za iniciranje takvog sukoba.
Iako tome pristupaju sa razli~itih pozicija, Hart i Negri podjednako smatraju
va`nim odabir MMF-a i STO-a za objekt protesta. Po njima, radikalnost se sastoji
upravo u izboru nadnacionalnih entiteta umesto nacionalnih institucija, kao i u
zahtevu da se ovi stave na raspolaganje globalnom mno{tvu naroda umesto vlada-
ma nacionalnih dràva.
16
Kada je re~ o na~inu organizovanja, protesti iz Sijetla su
bili ~uveni po sposobnosti da poveù mno{tvo razli~itih grupa i prevazi|u sekta{tvo
i partijske politike u korist zajedni~kog protesta, koji pritom ne ugroàva pojedina~-
ne identitete grupa.
Kao {to prime}uje Alan Sekula (Allan Sekula), smi{ljeno ubacivanje protesta-
nata izme|u me|unarodnih sastanaka vlada ili korporativnih zvani~nika s jedne, i
medija s druge strane, tako|e predstavlja novu strategiju.
17
Me|utim, u svetlu ne-
davnog otkri}a da su me|u u~esnicima i organizatorima protesta u Sijetlu preovlada-
vali belci, neophodno je preispitati ovaj primer velikog me|unarodnog protesta s po-
~etka XXI veka. Naime, da li je nomadski revolucionar anti-globalisti~kog pokreta ko-
ji putuje sa jednog na drugi me|unarodni protest privilegovan s obzirom na mogu}-
nost pristupa obrazovanju i finansijskim sredstvima? Na koji na~in i u kojoj meri su
globalni pokreti, poput anti-globalisti~kog pokreta, sposobni da organizuju lokalno
stanovni{tvo na licu mesta? I kona~no, kako ovi pokreti, budu}i globalni po svom ka-
rakteru, izbegavaju da budu inkorporisani u te iste globalne procese kojima se suprot-
stavljaju i da ih upravo na taj na~in reprodukuju?
Da li je naspram globalnog pokreta mogu}e usposta-
viti jedan regionalni pokret koji prekora~uje granice drà-
ve-nacije i kriti~ki prati tokove kapitala, rada i roba, ali koji
istovremeno ostaje lokalno utemeljen? Ili bi, kao {to predla-
è Rejmon Roko (Raymond Rocco), aktivisti i organizatori
16Benedict Seymour, Rabble Rousers,
u: Mute, broj 18, jesen 2000, str. 60-61.
17Vidi: Cornelia H. Butler, Document
and Intervention, u: |iht ctterns,
Museum for Contemporary Arts, Los
Angeles, 2000, str. 36.
trebalo da preusmere svoj otpor ka popularnoj kulturi i da
uti~u na promene reprezentacijskih sistema u obrazovanju,
pravu i medijima, kao temeljnih pretpostavki na kojima se
konstrui{e identitet?
18
PREUZIMANJE AKTIVISTI^KE ULOGE NAKON
11. SEPTEMBRA
19
Aktuelni rat protiv terorizma koji je usledio nakon tragi~-
nih doga|aja od 11. septembra 2001. godine u Sjedinjenim
Dràvama, rezultirao je poku{ajem izjedna~avanja gra-
|anske neposlu{nosti sa terorizmom i nepatriotskim ose-
}anjima. Ovo izjedna~avanje, nedvosmisleno iskazano u
anti-teroristi~kim predlozima zakona Bu{ove administracije i nekriti~ki podràno
od strane korporacijskih medija, radikalno je umanjilo prostor za suprotstavljanje i
strogo ograni~ilo aktivisti~ke strategije suprotstavljanja. U ime bezbednosti domo-
vine sputavane su gra|anske slobode, a glasovi neslaganja prakti~no su izostali iz
vesti. Svako suprotstavljanje odlukama aktuelne administracije progla{avano je
pretnjom nacionalnoj bezbednosti, a oponenti su cenzurisani ili im je nametana
auto-cenzura.
[tavi{e, moglo bi se re}i da je ratna retorika dovela do uzmicanja multikultu-
ralizma, rodne politike, i queer-aktivizma u Sjedinjenim Dràvama. Strate{ka distink-
cija dràvne administracije izme|u branitelja slobode i {teto~ina doprinela je
slabljenju pluralizma ameri~kog dru{tva, ~ije se razli~ite kulture moraju prilagoditi
toj novoj bi-polarnoj ideologiji. Naporedo sa demonizacijom ne-hri{}anskih kultura,
naro~ito Islama, nastupila je prevlast univerzalnog belog, strciht, mu{kog subjekta.
Kako aktivisti reaguju na ovo sputavanje gra|anskih sloboda, na povratak
univerzalnog subjekta i rasno podvajanje? Uz du`no po{tovanje `rtvama 11. septem-
bra, kakve politi~ke posledice proisti~u iz ~injenice da su napadi uzdignuti na nivo
istorijskog doga|aja, odnosno istorijske prekretnice? Da li zna~aj koji se pridaje 11.
septembru doprinosi ti{ini koja okruùje ubijanje hiljada nedu`nih avganistanskih
civila od strane Sjedinjenih Dràva? Tako|e, ne skre}e li to pa`nju sa dugogodi{njeg
istorijata terora, odmazdi, diskriminacije, cenzurisanja i ubistava koje je vlada Sjedi-
njenih Dràva sprovela protiv frakcija me|u sopstvenim stanovni{tvom?
POVRATAK AKTIVIZMU NAKON POJAVE POLITIKE IDENTITETA
20
U proteklih nekoliko decenija, politika identiteta u Sjedinjenim Dràvama razvijala
se u vidu borbe za priznavanje prav i politi~ko predstavljanje. Frustrirane nespo-
sobno{}u liberalno-demokratskog principa jednakih prava da o~uva jednakost i
da uzdrma rasne, klasne i rodne hijerarhije, rasne i seksualne manjine su se borile za
18 Rejmon Roko je predstavio ovu
strategiju tokom svog predavanja pod
nazivom Pomirenje razlike, pravde i
demokratije u politi~koj teoriji,odr-
ànog na Odeljenju za politi~ke nauke
pri Kalifornijskom Univerzitetu u Los
An|elesu, Los An|eles, prole}e 2001.
19Zahvaljujem se Morten Gollu, Sha-
ron Hayes, Tom Texas Holmesu, Ami-
tis Motevalli, Lindi Pollack i Stephen
Rohdeu na podstreku i kriti~kim opa-
skama za vreme istraìvanja i pisanja
o ovoj problematici.
20Zahvaljujem se Ji Sung Kim i Ray-
mond Roccou na podstreku i kriti~kim
komentarima u toku istraìvanja i pi-
sanja o ovoj problematici.
sopstveno priznavanje isticanjem svojih identiteta. Politika identiteta se otuda mo-
è posmatrati kao poku{aj dosezanja pozicije pravnog subjekta liberalne demokra-
tije putem njegove partikularizacije, naro~ito s obzirom na to da je ukazala na ~inje-
nicu da ova pozicija pravnog subjekta liberalne demokratije nije bila univerzalna,
kao {to se oduvek smatralo, ve} upravo mu{ka, bela, sa engleskog govornog podru~-
ja, heteroseksualna, fizi~ki obdarena , te stoga ekskluzionisti~ka po svom karakteru.
Brojni teoreti~ari odnedavno napadaju politiku identiteta tvrde}i da je njeno
bavljenje partikularno{}u i razlikom doseglo svoje granice. Uporedo sa kritikama
upu}enim na ra~un njenih ekskluzionisti~kih i esencijaliziraju}ih u~inaka, politika
identiteta se optuùje za doprinos reklamiranju kulturnih razlika. [tavi{e, imaju-
}i u vidu uticaje globalizacije i novu politi~ku geografiju koju je ova stvorila, teoreti-
~ari poput Dòdi Din (Jodi Dean), Harta i Negrija ukazuju na nesposobnost politike
identiteta da se nosi sa globalnim problemima koji nadilaze pitanja identiteta, kao
{to su zaga|enje i uni{tavanje ìvotne sredine, zdravstveno osiguranje, eksploata-
torski uslovi rada, ekskluzivni sporazumi o slobodnoj trgovini i distribucija standar-
dizovanih sistema znakova. Dinova, Hart i Negri se slaù u tome da se ovim global-
nim problemima moè delotvorno pristupiti jedino prevazilaènjem individual-
nog i lokalnog i okretanjem ka novom pojmu univerzalnog.
Dinova smatra da se partikularno i
univerzalno moraju pomiriti u jednom in-
kluzivnom mi koje uvaàva razlike. To se,
tvrdi Dinova, moè ostvariti putem procesa
refleksivne solidarnosti, u toku kojeg pri-
znajemo na{u zajedni~ku odgovornost jed-
nih za druge i shvatamo da razlike me|u na-
ma nisu ono {to nas razdvaja, ve} ono {to
nam je zajedni~ko. Tradicionalni pojam soli-
darnosti kao opozicija izme|u mi/oni za-
menjen je polusloènicom mi-oni, u kojoj
su sve partikularnosti nas i njih sadàne
u tom novom univerzalnom mi.
Na sli~an na~in, Hart i Negri su ukaza-
li na neophodnost narod da sru{e zidove ko-
ji okruùju lokalno i da se organizuju kao jed-
no univerzalno mno{tvo, nesvodivo plu-
ralno i stalno u pokretu, kako bi se suprotsta-
vili procesu globalizacije, reorganizovali ga i
preusmerili u novim pravcima. Hart i Negri
smatraju da je upravo ovo nomadsko mno-
{tvo dana{nji revolucionarni subjekt. Kroz
svoje pokrete, koje je proizvela sama globali-
zacija, mno{tvo je sposobno da stvori jednu
zajedni~ku vrstu, jednu ljudsku zajednicu,
Gustav Metzger, South Bank Demonstration, 1961
koja se moè kolektivno suprotstaviti kapitalizmu
na globalnom nivou. Hart i Negri stoga prime}uju
da se sada{nji svetski poredak imperije moè iz-
nutra napasti okupljanjem obespravljenog i eks-
ploatisanog mno{tva u proletarijat koji se direktno
suprotstavlja centralnim represivnim operacijama
imperije. Nasuprot Marksovom proletarijatu koji je
podrazumevao isklju~ivo industrijsku radni~ku
klasu, Hartov i Negrijev pojam proletarijata uklju-
~uje sve one ~iji je rad eksploatisan od strane kapi-
tala, bilo da je u pitanju proizvodni, odnosno repro-
duktivni rad u fabrici ili kod ku}e, u kome klasi~na
distinkcija izme|u rada i dokolice nestaje.
23
U kojoj meri se tendencija u savremenom aktivizmu da okuplja razli~ite
grupe i organizacije u ujedinjuje u protestu protiv zajedni~koj borbi protiv problema
sa ve}im globalnim posledicama, bez obzira na pojedina~na politi~ka usmerenja
o ~emu svedo~i niz me|unarodnih protesta antiglobalisti~kog pokreta, primerice,
protesti u Sijetlu 1999. godine moè okarakterisati kao napu{tanje politike iden-
titeta iz proteklih decenija i okretanje ka univerzalnom?
Da li antiglobalisti~ki pokret predstavlja primer mi Dòdi Din i Hartovog i
Negrijevog mno{tva? Da li usmerenost kritike antiglobalisti~kog pokreta prema
nadnacionalnim entitetima, kao {to su MMF i STO, odgovara Hartovom i Negrije-
vom pozivu na direktno suprotstavljanje centralnim represivnim operacijama im-
perije?
24
Povrh svega, imaju}i u vidu nedavne analize protest protiv STO u Sijetlu
1999. godine, koje su pokazale da su me|u protestantima i organizatorima protest
prete`no bili zastupljeni belci, postavlja se pitanje ne odbacujemo li prerano politi-
ku identiteta?
25
Da li je uop{te mogu}e prevazilaènje ove opozicije mi/oni, ili se
klju~ni problem sastoji u tome kako uspostaviti distinkciju mi/oni koja bi bila
kompatibilna sa pluralisti~kom demokratijom, kao {to to predlaè [antal Muf,
26
pri-
hvataju}i time inherentnu konfliktnu prirodu svake demokratske situacije i potrebu
da se oja~aju institucije u kojima se ovi sukobi mogu manifestovati kako bi se ostva-
rila istinska demokratija.
Izvornik: Tone O. Nielsen, Democracy When!?, curctcric| Mutiny
Preveo s engleskog: Milan Rakita
23Michael Hardt and Antonio Negri, Em-
pire, Cambridge, Massachusetts, Harvard
University Press, 2001, deo 4.
24Benedict Seymoure, Rabble Rousers,
in Mute, br. 18, jesen 2000, str 60-61.
25ViJeti. 5cnjc 5ivesinJ, ccmbct White
5upremccy in the nti-G|cbc|izcticn Mc-
vement, u. Turning the Tide, vol. 14, br.
4, zima 2001-02.
26Chantal Mouffe, 1he Demccrctic crc-
Jcx, London, Verso, str. 101.
Mcucnc je Jc ce scJcsnjc epchc biti izncJ svih Jruih Nc-
|czimc se u epchi istcvremencsti. u epchi jurstcpczicije, b|i-
zine i Jc|jine, epchi rczuJencsti Verujem Jc se nc|czimc u
trenutru rcJc isrustvc svetc crc ncs sccinjcvc pre mrezc
rcjc pcvezuje mis|jenjc i presecc ih scpstvencm zbrrcm stc-
ncvistc nec nercrcv Jui zivct rcji se pc|crc rczvijc
Mise| urc
1
lrevet je tcrc iniviJuc|ni prcstcr par excellence, sustinsri
prcstcr te|c, prcstcr rcji ccr i ccver, pctpunc csujecen Juc-
vimc, imc prcvc Jc zcJrzi. ccr ni suJsri izvrsite|ji nemcju
prcvc Jc c zcp|ene 1c tcrcJe zncci - c |crc se mcze Jc-
rczcti u prcrsi - Jc mi imcmc scmc jeJcn, scpstveni rre-
vet lcJc rczemc rezervni rrevet, i|i rrevet zc cste, jcsnc je
Jc se Jcbrc spcvcti mcze scmc - u scpstvencm rrevetu
Zcrz ere
NEKADA DAVNO...
Untit|eJ, :: naziv je bilbord-projekta ameri~kog umetnika kubanskog porekla Fe-
liksa Gonzales-Torresa (Felix Gonzalez-Torres). Prvobitno je, 1992, rad bio izloèn na
24 bilborda, postavljenih {irom Menhetna i ~etiri op{tine koje ga okruùju
2
. Gonza-
les-Tores oduvek se bavio razmatranjem odnosa javnog i/ili privatnog. Njegovi broj-
ni radovi izvedeni na bilbordima izlagani su u javnom prostoru, a ipak su privatno
vlasni{tvo odre|ene osobe koja snosi punu odgovornost za
njihovo javno izlaganje. U razgovoru sa Josefom Kosjutom (Jo-
seph Kosuth), Gonzales-Tores je za svoje bilbord radove rekao
da ljudi mogu da kupuju bilborde, ali ih moraju javno izloìti
-zakupiti javni prostor. To je kao da ste kupili ograni~enu edi-
ciju printova i stavili ih na bilborde Uslov je da ih jcvnc iz|c-
zite. Morate da ih prikaète u javnosti (citirano u: Kosuth i
Gonzles-Tores 1991:76). Takvo nagla{avanje javne odgovorno-
sti klju~no je za shvatanje Gonzales-Toresovog rada. Vlasnik
1Originalni naziv ovog teksta gla-
si Des espaces Autres. Objavljen
je u French Architecture-Mouv-
ment-Cintinuite u oktobru 1984, i
~inio je osnovu Fukoovog preda-
vanja odrànog marta,1967.
2 kcJ Untitled, 1991 je prvcbitnc
bic iz|czen zcjeJnc sc Gcnzc|es-
1crescvcm iz|czbcm Projects 34 u
Metrcpc|itcn Museum cj McJern
rt, New Ycrr, ::
JAVNO PRANJE PRLJAVOG VE[A:
IZME[TANJE, DEVIJACIJA I
HETEROTOPSKI SVET RADA
UNTITLED, 1991,
FELIKSA GONZALES-TORESA
Pol ONil
kupovinom preuzima odgovornost za privatni aspekt umetnikovog ìvota i rada, i s
obzirom na to da se bilbordi mogu {tampati i vremenom instalirati na neograni~e-
nom broju mesta, vlasnik rad ~ini iznova javnim. Sa svakim javnim prostorom, sa-
dràj dobija dodatno zna~enje. Na~in na koji rad posmatramo dobija kontekst, te
svaki posmatra~ ima dodatnu odgovornost da aktivira rad i transformi{e ga u pri-
vatno i li~no zna~enje.
Felix Gonzalez-Torres, Untitled, 1992
Za one koji su upoznati sa Gonzales-Toresovom biografijom, ovaj rad se slo-
bodno moè pro~itati kao umetnikov li~ni testament, nakon smrti njegovog ljubav-
nika i ìvotnog saputnika. On je, 1991, preminuo od AIDS-a, iste bolesti od koje je
podlegao i sam Gonzales-Tores, 1996. To saznanje, me|utim, ne razja{njava rad u
potpunosti. Iz vi{e razloga, verujem da ono uop{te nije neophodno za njegovo razu-
mevanje. S druge strane, moje ~itanje ovog rada obojeno je upravo ~injenicama ko-
jima raspolaèm o ìvotu Feliksa Gonzales-Toresa.
Ono {ta Untit|eJ, :: predstavlja jeste prosto uve}ana, crno-bela fotografija
praznog bra~nog kreveta. îni se kao da su, sve do nedavno, krevet delila dva ljubav-
nika, ostavljaju}i za sobom sveè tragove tela koja su se nekada gnjezdila u njemu.
Untit|eJ, :: oblikuje, unutar jedinstvenog polja posmatranja, prostornu vezu iz-
me|u nepomirljivih domena koji su svojom koegzistencijom u reprezentaciji proiz-
veli nepostojano stanje prostora. Na taj na~in, dolazi do preseka kontradiktornih
prostora, koji su, ~ini se, razli~itog porekla. Njihov dvosmerni uticaj isti~e prostornu
krizu i to delom duguje neobi~noj i dugoj istoriji prebivali{ta u zapadnoj kulturi za-
snovanoj na vizuelnosti. @ivimo u kulturi u kojoj smo u isto vreme i posmatrani i po-
smatra~i. U kulturi koja se zasniva na predstavama, vizuelni svet ne podrazumeva
tek skup slika, ve} me|uljudske i dru{tvene odnose, posredovane predstavama i nji-
hovim istorijskim i dru{tvenim zna~enjima. Prebivali{ta se nikada jasno ne mogu
klasifikovati unutar gradske reprezentacije. Ona su u konstantnom protoku, nesta-
bilna su i menjaju se. U okviru rada Untit|eJ,::, Feliksa Gonzales-Toresa, njihovi
temelji su potkopani. Mesta koja se u prostornom smislu jasno mogu identifikova-
ti kao privatna, javna, unuta{nja, spolja{nja, dominantna, marginalna, itd. ovde su
pomno istraèna, razotkrivena i repozicionirana.
Krevet predstavljen na bilbordu ~ini javno prisutnim vcr|jiv prostor, koji ur-
bcni prostor, koji taj varljiv prostor okruùje, prikazuje onakvim kakav jeste. Tako-
zvani javni i dru{tveni prostori, shva}eni kao deo realnog vanjskog sveta prikaza-
ni su nestvarnima, kao {to je nestvarna predstava kreveta Feliksa Gonzales-Toresa.
U isto vreme, pogled iz drugog ugla javno proklamuje da je realan upravo onoliko
koliko i svet koji ga okruùje i protiv koga se bori. Ono {to dovodi u pitanje njegovu
javnu sme{tenost jesu prisnost i nepoverljivost. Njegovo mesto u realnom svetu
podvrgnuto je pomnom ispitivanju samim tim {to je u direktnom kontaktu sa osta-
lim javnim prostorima oko njega. Negde izme|u piktoralne reprezentacije kreveta u
i urbanog prostora unutar koga je rad sme{ten, postoji drugi prostor. Ovaj drugi
prostor je istorijski prostor kreveta kao mesta seksualne aktivnosti, i nasle|enog
dru{tvenog zna~aja kojeg on ima unutar prete`no hetero-seksualne istorije tog me-
sta. Sve{}u o razdvojenosti od sopstvenog nastanka, koja moè biti raznovrsna i
kriti~ka, krevet iz Untit|eJ, ::, spre~ava kategorizaciju, i time oteàva podvrga-
vanje taksonomijskom sistemu odre|ivanja vrste.
Ovaj esej }e ispitati Untit|eJ, :: i istraìti njegov ose}aj drugosti u pro-
storu, preko onoga {to je vidljivo, onoga {to moè postati vidljivim, te {to se, pu-
tem njegove reprezentacije i sme{tanja u svet javnog prostora, moè smatrati
performativnim.
Pol ONil _ JAVNO PRANJE PRLJAVOG VE[A: IZME[TANJE, DEVIJACIJA I HETEROTIPSKI SVET... _ 349
KAKO JE VI\EN? OPIS
Moj doìvljaj rada Untit|eJ, :: posredovane je prirode (i
mogu}e je da je ba{ zbog toga obojen). Sve do nedavno,
vi|ao sam ga isklju~ivo putem reprodukcija u razli~itim
~asopisima i katalozima. Ti snimci dobro dokumentuju iz-
gled postavke, te kako je prvobitno doìvljena u javnosti.
Na njima se nalazi neprimerena slika kreveta kako pluta i
kako se ljulja dok sa visine nadgleda grad. Ostavlja utisak
stati~kog entiteta usred kineti~ke aktivnosti pe{aka, uli~-
nog ìvota i saobra}aja. Predstava kreveta, sme{tena u
isto vreme unutar i iznad vi{e razli~itih lokacija, izaziva ose}aj nelagodnosti. Me-
|u dokumentovanim lokacijama nalaze se mnogi natpisi koji reklamiraju cirkus
(na kome pi{e: 1he Mcnc|icns cre ccmin), gomile reklama za automehani~ke
radnje, pekare, prodavnice, ccjun restorane, utenticnc crentinsrc ruhinjc re-
storane, parkinge i benzinske pumpe. Prili~no veliki krevet sme{ten je odmah po-
red stambenih blokova, uli~nog osvetljenja, motela, {kola, natpis za Ju|t Enter-
ntcinment barove, napu{tenih zgrada i neiskori{}enog ker|cmnc rcstcrc (sa
brojem telefona ispod) koji ne reklamira ni{ta drugo do samog sebe. Gonzales-To-
resov bilbord nema naziv, prate}i tekst ili opis koji bi mogli da objasne izvor, sadr-
àj, kontekst ili autorstvo rada prolaze}oj publici. Njegovo zna~enje namerno je
neograni~eno i ambivalentno, {to omogu}ava da rad funkcioni{e na beskona~no
mnogo nivoa zna~enja, i da u isto vreme odbija da se stopi u jedinstveno kodira-
nu reprezentaciju. Ono se na mnogo na~ina doima onim {to Anri Lefevr (Henri Le-
febvre) naziva reprezentacionim prostorom:
prcstcr rcc Jirertnc prcziv|jen putem uJruzenih simbc|c i s|irc, i stcc
prcstcr stcncvnirc i rcrisnirc, c|i i prcstcr nerc|icine umetnirc i
mcuce cnih, rcc stc je nerc|icinc pisccc i ji|czcjc, rcji cpisuju i teze ni-
cemu Jrucm Jc Jc cpisuju Ovc je precv|cJujuci - i stcc pcsivnc Jc-
ziv|jen - prcstcr rcc mcstc pcruscvc Jc prcmeni i Jc prisvcji On pre-
rrivc jizicri prcstcr simbc|icri rcristeci svcje cbjerte 1crc se zc repre-
zentccicni prcstcr mcze, icrc pcncvc sc cJreJenim izuzecimc, reci Jc
tezi rc mcnje-vise rcherentncm sistemu ne-verbc|nih simbc|c i zncrc-
vc (|ejebvre ::.)
U pitanju je vrsta prostora koja obuhvata |cci strasti, akcije, proìvljenih si-
tuacija i stoga trenutno implicira vreme, i samim tim istoriju. To je istorijski pro-
stor koji je sakupljen i izloèn unutar drugog istorijskog prostora. U ovom slu~aju
se obe istorije dovode u pitanje zbog relativnosti na~ina na koji su povezane, kao i
zbog njihove o~gledne razli~itosti. Prostorni dualizam jo{ vi{e se komplikuje ~inje-
nicom da je Untit|eJ, :: u isto vreme objekat i prestava objekta. On je reprezen-
tacija prostora (krevet) i mesta
3
(odre|eni krevet, spava}a soba i intimni prostor
3 Mesto je ovde definisa-
no kao odre|ena pozicija ili
ta~ka u prostoru koja je
identifikovana kao individu-
alna, jedinstvena, odre|ena,
poznata, emotivno razli~ita
od svih ostalih, sli~nih ili ne,
mesta koja ko-egzistiraju u
prostornom svetu. Kada u
ovom eseju govorim me-
sto, mislim na takvo mesto.
Gonzales-Toresa) koje je ponovo sme{teno untar drugog prostora (otvoreni prostor,
unutar grada, u javnoj sferi potro{a~a/reklamnoj areni) i drugog specifi~nog prosto-
ra (2
nd
Avenue/Southeast corner 106
th
St; 30 Dekalb Ave/Flatbush, Brooklyn itd.).
U isto vreme, ono je i serija prostornih narativa
4
. Narativ kreveta u radu Unti-
t|eJ, :: je reprezentativan i figurativan. Reprezentativan stoga {to predstavlja
intimne prostore i seksualni ìvot Gonzales-Toresa i mnogih drugih. Istovremeno, on
je i figurativan za onu vrstu prostora (kreveta i njegove istorije) unutar socijalne
mreè prostora i reprezentacija koje imaju odre|eno mesto u istoriji antropolo{kog
prostora. Kao {to Lefevr za sli~ne prostore kaè da oni odi{u imaginarnim i simbo-
li~kim elementima i da je njihov uzrok u istoriji u istoriji jednog naroda koliko i
u istoriji svakog pojedinca koji ~ini taj narod. Po njemu, da bismo razumeli prostor i
njegovu istoriju, moramo ga sagledati u potpuno novom svetlu. Trebalo bi, dakle,
prou~avati istoriju prostora i istoriju reprezentacija, njihove me|usobne odnose, kao
i njihov odnos sa praksom i ideologijom. To zna~i ne samo razumeti genezu ovih pro-
stora, ve} i njihovu povezanost, iskrivljenja, uzajamna delovanja i veze sa prostor-
nom praksom odre|enog dru{tva ili na~ina proizvodnje o kojima se govori.
Takve figurativne prostore dalje komplikuje priroda na~ina na koji ih posma-
tramo, ili doìvljavamo. Rad Untit|eJ, ::, kao umetni~ki rad u javnom prostoru vi-
|en je o~ima prolaze}e javnosti, pogledom-u-pokretu. Svaki posmatra~ kre}e se ni-
zom kompleksnih prostornih interakcija, odnosa gradskog prostora i prostora slike.
în posmatranja i kontemplacije istorije prostora koju svaka slika sadrì, samo je je-
dan od brojnih performansi koje izvodi posmatra~. Ona/on pona{a se u skladu sa
prostornim okruènjem grada, u~estvuju}i u njima kao: pe{ak, posmatra~, gra|a-
nin, turista, voza~, radnik, potro{a~, pretplatnik, glumac, lutalica, {eta~, putnik, ili je
ve} u nekoj od brojnih uloga urbanosti. Svaka od tih uloga izvodi se u odre|eno vre-
me, unutar prostora i mesta, dok se posmatra~ kre}e okolnim prostorima i mestima
koja imaju sopstvene proìvljene istorije.
[TA JE SA DRUGIM?
Moj cilj nije poku{aj kona~ne ili isklju~ive kriti~ke istorije koja
se odvija unutar rada Untit|eJ, :: i njegovog okruènja, ve}
identifikacija i istraìvanje najo~iglednijih prostornih atributa,
atributa izme{tanja tog rada. Untit|eJ, :: je nasilno izme{ten
iz svog porekla i upravo u takvom izme{tanju nalazi se najde-
lotvorniji smisao njegove sme{tenosti sopstveno mesto u
svetu. On predstavlja heterotopsko mesto, mesto razlikovanja,
abnormalnosti i nepravilnosti, mesto gde se stvari kada biva-
ju surovo izme{tene odlaù i onda, nasuprot tome, mesto gde
stvari nalaze prirodno tle i stabilnost (Foucault 1986: 22-27).
On nalazi svoje zna~enje preko fragmentarne, arbitrarne i iz-
me{tene prirode svoje nove lokacije (|ccus. cJreJenc pczicijc) u
javnosti. Istovremeno, on je stvorio drugo mesto koje je niti
4Fraza prostorni narativ ovde
je preuzeta od Mi{el de Sertoa
(Michel de Certau) u 9. poglavlju
Practise of Everyday life, gde
on tvrdi da svaki narativ jeste
putovanje narativa, svaki narativ
je prostorni narativ, svaki narativ
je put narativa i svako putovanje
putuje kroz, preko, unutar i iznad
prostora i mesta. Narativi ukr-
{taju i organizuju mesta u
prostoru, i ta mesta predstavljaju
upravo ono {to doprinosi pisanju
o narativu. Videti tako|e i: Auge,
Marc u Non-Place, lntrcJucticn tc
n nthrcpc|cy cj 5upermcJer-
nism, 1995, str. 0-87, radi druga~i-
jeg tuma~enja narativa
mesto odakle je prvobitno do{ao, niti je mesto unutar koga je sada sme{ten. To je
prostor u javnom toku, koji postaje mesto ravnoteè mesto obnovljene nade za
dvojne aspekte individualnosti i jednakosti.
Za rad Untit|eJ, :: moè se re}i da se obra}a prostornoj sferi privatnosti u
javnosti ili zajedni{tvu.
5
Krevet je istovremeno mesto zakonodavstva i mesto
krajnje intimnosti i komfora koje zauzima mesto nekomfornosti unutar politi~kog
i poslovnog prostora advertisinga. Ovde su u pitanju jo{ mnoge druge dualnosti
okruènja: doma}e i poslovno, heterc i hcmc, privatno i javno, umetni~ko i konzu-
mentsko, podele su nejasne, zamagljene. Ono {to je konstruisano jeste nekakav
neobi~an figurativan prostor u kome je nekoliko neprimerenih poloàja i trenuta-
ka u vremenu jukstapozicionirano, naneto, sloèno i ~ak pome{ano. Nikada nismo
sigurni u {ta gledamo. U pitanju je uznemiruju}a i inkonzistentna prostorna kon-
figuracija koja zanemaruje navodnu koherenciju dominantnog vizuelnog reì-
ma.
6
Untit|eJ, :: operi{e kao uporedna situacija u kojoj nepomirljivi domeni ko-
egzistiraju i proìmaju se. On zauima prostornu zonu heterotopjie, zonu koja
sme{ta pokretni smisao vremena i prostora.
Kao heterotopski prostor, Untit|eJ, :: je suprotnost
unutar koje svi drugi realni poloàji koje moèmo na}i unu-
tar kulture, simultano bivaju predstavljeni, osporavani i pre-
okrenuti. (Foucault 1986). Prema Fukou, heterotopija je
sposobna da u jedinstvenom realnom prostoru jukstapozira
nekoliko poloàja koji su me|usobno nespojivi. U slu~aju
rada Untit|eJ, ::, ova nespojivost stvara prostor iluzije, iz-
nena|enja, ~ak i {oka, koje svaki drugi realni prostor razotkri-
va onakvim kakav jeste- neuredan, brljiv i nesre}no sklo-
pljen. Figurativni prostor rada Untit|eJ, :: i njegova sme-
{tenost u urbano okruènje navodi na zaklju~ak da je mi-
{ljen, izveden i aranìran na na~in koji nagla{ava njegovu
razli~itost i njegov ose}aj za drugost. Me|utim, ta dru-
gost, na izvestan na~in, potkopava javne prstore koji ga
okruùju i otkriva ih kao privremene strukture, cJ hcc, r|avo
sa~injene i neplanirane.
Situacija u kojoj je krevet name{ten, sme{ten i aranì-
ran u poloàju koji se toliko razlikuje od njegovog originalnog
izvora da je nemogu}e na}i stabilan |ccus kojim bi se mogao
objasniti kao ova ili ona stvar; u isto vreme, to je njegov rciscn
Jetre. Taj efekat Fuko je opisao kao uznemiruju}i zbog toga
{to odbija da prihvati uobi~ajeni jezik; neophodno sredstvo
za njegovu klasifikaciju i razumevanje (Mc Hale, 1994). Fuko je
tvrdio da se ...ovakva mesta nalaze izvan svih ostalih, bez ob-
zira {to je mogu}e ukazati na njihovu lokaciju unutar realno-
sti, budu}i da se ona apsolutno razlikuju o svih drugih mesta
koja reflektuju i o kojima govore. (Foucault 1986:24).
5Mi zapravo govorimo o privat-
nom vlasni{tvu zbog toga {to pri-
vatan prostor vi{e zapravo i ne po-
stoji. Na{im intimnim èljama,
fantazijama, snovima vlada i u
njih se upli}e javnost Feliks Gon-
zales-Tores citiran u: e|ix Gcnzc-
|ez-1crres, || the 1ime in the
Wcr|J, Robert Nickas, Flash Art 24,
(novembar-decembar, 1991) str. 87.
Iako je dosta toga napisano o kom-
pleksnosti zna~enja termina jcvnc
i privctnc unutar kapitalisti~kog
sistema, ovde nije mesto takvom
istraìvanju. S druge strane, vredi
napomenuti da je Gonzales-Tores
bio vrlo aktivan unutar Gay Rights
pokreta u SAD, 1986. Vrhovni sud
je doneo presudu u slu~aju
Bower protiv Hardwicka. Kon-
statovano je da homoseksualci i le-
zbejke nisu za{ti}eni od vladinog
uplitanja ~ak ni u privatnosti spa-
va}ih soba, npr. odre|ena seksual-
na aktivnost izme|u punoletnih
osoba moè se smatrati prekr{a-
jem u bilo kojoj dràvi koja ima za-
kon protiv sodomije.
6 Za istraìvanje okulacentri~ke
prirode heterotopije panopti~kog
sistema nadziranja i kritike Fukoo-
vog dominantnog skopi~kog reì-
ma, videti: Martin Jay, 1he Desinte-
rcticn cj Visicn in 1wentieth-
century rench 1hcuht, 1994.
Heterotopsko mesto predstavljeno u radu Untit|eJ, :: pretpostavlja sistem
otvaranja i zatvaranja koji sebe ~ini izolovanim s jedne strane, a u koji u isto vreme
moè da se prodre. To je predeo i skriven i pristupa~an. On je mesto gde su izvedene
odre|ene aktivnosti koje ne bi bile dozvoljene na otvorenom. S druge strane, to me-
sto ipak u dru{tvu egzistira kao mesto i spada u Fukoovu kategoriju heterotopija
devijacije mesto gde se sme{taju pojedinci ~ije je pona{anje devijantno u odnosu
na traènu normu (Foucault 196:24). Primeri kojima Fuko identifikuje takva mesta je-
su domovi za stare, psihijatrijske bolnice, zatvori... Takva mesta, ne potpuno razli~ita
od Gonzales-Toresovog kreveta, mesta su koja su istorijski shva}ena kao nedru{tve-
na, necivilizovana, nedoli~na. To su mesta na koja moèmo oti}i ukoliko èlimo ili
smo primorani da skrenemo sa utvr|enog puta, ili sa kursa onoga {to je lo{e shva-
}eno kao normalan ìvot. To su, dakle, neèljena mesta koja se ne uklapaju u èljeni
ìvotni standard, mesta za pojednice i ~lanove dru{tva koji su dru{tveno ili seksual-
no devijantni u svom pona{anju, te proizlaze iz devijantne ideologije. Ona su anti-
utopijski prostori, ili su dis-utopijske prirode. Ipak, dok su dis-utopije vi|ene kao ima-
ginarna mesta ili stanja suprotna idealnom mestu utopije, heterotopije su itekako
Milena Maksimovi}, Untitled 2003, iz serije kolor fotografija Back-up, 2005.
realna mesta koja stvarno postoje u realnom svetu. S dru-
ge strane, ona nisu u potpunosti prisutna kao druga, tzv.
javna mesta, te se za takve heterotopije devijacije mo-
è tako|e re}i da su privilegovane ili nepovredive. To
su mesta koja zahtevaju dozvolu i pristup putem odre|e-
nih postupaka, èlja ili pona{anja u dru{tvenom svetu.
Ona su istovremeno i subverzivna i svakodnevna, isto-
vetna i razli~ita.
Heterotopije devijacije ~esto su nesigurna mesta gde sigurnost pojedinca ne
moè biti garantovana ili za{ti}ena dru{tvom u kome egzistira. Dru{tvo moè da
obezbedi tek delimi~nu za{titu, uglavnom ograni~avaju}i pojedina~ne slobode.
7
Takva
mesta vode poreklo iz konteksta dezorijentacije, unutar koga su pojedinci i grupe ra-
stavljeni od ostatka dominantnog dru{tva. Ona su predmet defamilijarizacije, istorij-
ske iskustvene zone koje su ideolo{ki i bukvalno izbrisane vremenom. Ona su i socijal-
na mesta koja su ve} i oduvek bila hibridna, mesta sa~injena od prepletenih, konflikt-
nih istorija koje su ostavile tragove diskursa sme{tenog u materijalnom okruènju
istorije mesta. Tako|e, to su mesta ugra|ena ili uneta u bi}e samom neophodno{}u
sme{tanja razli~itosti i povremene promene ideolo{kog bilansa istorije. Neretko se de-
{ava da ovakva mesta svesno sadrè, makar delimi~no, potencijalni konflikt koji preti
da naru{i ravnoteù i dominantan poredak stvari. Primeri se mogu na}i unutar dru-
{tvene istorije, u prostornoj podeli gradova, gde su odre|ena poru~ja namenjena za
specifi~ne aktivnosti ili okupljanja, npr. Jevrejska ~etvrt, Red-light district, Chinatown...
DOME, SLATKI DOME
Uzmimo za primer dom. Mesto kome moè biti priznato da ima prirodno istorij-
sko poreklo preko koga pojedinac su{tinski moè razumeti sopstvenu sme{tenosti.
Stoga, za rad Untit|eJ, :: moèmo re}i da nije kod ku}e sa samim sobom. Kao da
je iza{ao napolje na najmanje pet razli~itih nivoa:
Prvo, on je iza{ao napolje svojim okruènjem. Privatni i doma}i enterijer spa-
va}e sobe i intimnost ku}nog kreveta nisu u skladu sa javnim okruènjem bezli~nim,
urbanim enterijerom grada. Krevet se naprosto ne uklapa u okruènje u kojem je sme-
{ten. Drugo, ono nije kod ku}e u dru{tvenom smislu. Slika kreveta predstavlja me-
sto koje je {iroko shva}eno kao heterotopsko u svom socijalnom narativu. Na kraju kra-
jeva, ono je socijalno mesto koje je predeo dru{tvenih aktivnosti i u ovom slu~aju pri-
pada dvojici homoseksualaca od kojih je jedan nedavno preminuo od AIDS-a (seksual-
no prenosive bolesti) dok je drugi HIV-pozitivan. Tre}e, on nije kod ku}e u istorij-
skom i politi~kom smislu zbog toga {to su oba vrlo javna i o~ito otvorena poloàja
uglavnom rezervisana za one ~lanove dru{tva koji samo u~vr{}uju odre|eni stctus
quc. Korisnici ogla{avanja putem bilborda uglavnom su mo}ni, i njihovi stavovi mo-
gu biti shva}eni kao politi~ki i ideolo{ki dominantni. U ovom slu~aju imamo ameri~-
kog umetnika kubanskog porekla, homoseksualca, HIV-pozitivnog konceptualnog
umetnika koji je oka~io sliku sopstvenog kreveta (prljava posteljina i sve {to ide uz to)
7Videti: Fuko, 1he rchcec|cy cj lncw-
|eJe ,1972, i Discip|ine cnJ unish, 1979,
te njegovu analizu mo}i i kontrole putem
posmatranja/discipline i uloge nadzira-
nja u onome {to Fuko naziva un regime
panoptique. To je pozicija posmatranja
koja za svoj cilj ima ograni~enje i kontro-
lu posmatranog subjekta kroz centralno
postavljen pogled kontrolora, npr. u zat-
vroru ili psihijatrijskoj bolnici.
na 24 izuzetno vidljiva javna mesta u ve}im gradovima SAD. Kao ~etvrto, on nije kod
ku}e u kulturnom smislu, po{to moèmo da vidimo reklamni bilbord koji se ne pona-
{a prikladno u odnosu na svoju kulturnu vrednost. On zapravo ne reklamira ni{ta {to
je namenjeno javnoj potro{nji, a ovo je mesto koje se uobi~ajeno smatra poloàjem za
izlaganje konzumerzma i potencijlne potro{nje (obi~no predmete i servise za ku}u, po-
gotovo ranih devedesetih, pre masovnog pristupa internetu, mobilne telefonije, e-trì-
{ta itd.). Kona~no, slika kreveta nije kod ku}e u predstavlja~kom svetu. Predstava je
monohromna (crno-bela) reprodukcija i predstavlja plo{nu dvodimenzionalnu pred-
stavu trodimenzionalnog objekta koji je preuveli~an. Zbog toga se moè re}i da je ipak
daleko od simulakruma realnog kreveta {to je izvesno mimeti~ki mogu}e posti}i me-
hani~kom reprodukcijom i tehnologijom fotografije. Preuveli~ana predstava kreveta
postiè novoste~enu jezovitost koja tako|e poseduje ne-doma}i sentiment. Krevet je
proporcionalno i{~a{en u odnosu na ljudsko telo koje je u njemu nekada spavalo, dok
je telo razdvojeno od mesta sopstvenog komfora, snova i sanjanja. San vi{e nije mo-
gu}nost. San koji ima tu sposobnost da pojedinca smesti na mesto njegovog odmora
mesto koje moèmo nazvati domom. Kao {to Moris Blan{o (Maurice Blanchot) pi{e:
scn je usreJsreJenc intimncst c ne scmc Jc niscm rcstrrcn, vec scm
scm sc scbcm scbrcn, nc cvcm mestu rcje je mcje mestc i Je se svet,
zbc cvrstine mcje privrzencsti, crcniccvc 1cmc Je spcvcm, sme-
stcm scmc sebe i smestcm cec svet 1cmc je mcjc |icncst, zcsticenc cJ
|utcnjc, pcncvc stcbi|nc, rcstrrcnc i rcsejcnc, c|i rcncentriscnc u su-
zencsti prcstcrc u rcme se svet scbirc, rcc pctvrJujem i rcji mene pc-
tvrJuje Mcjc |icncst nije prcstc situircnc tcmc Je jc spcvcm, cnc je
bcs cvc mestc, c tc stc spcvcm je cinjenicc Jc scJc mcje bice preJstc-
v|jc mcje prebivc|iste (B|cnchct :8z.z66)
Krevet prestaje da bude mesto koje sme{ta telo on je, naime, isuvi{e velik.
Tako|e je pretrpan uspomenama. Tragovi proteklih se}anja ostavljeni su u nerazme-
{tenom krevetu. U me|uvremenu, gubi se mogu}nost osnovnog odnosa tela i objek-
ta. Objekat je postao dehumanizovan, ogroman, ~ak zverski. Postao je onim {to Suzan
Stjuart (Stewart) opisuje kao na{u najdoslovniju vezu sa gigantskim, koja je artiku-
lisana na{im odnosom prema pejzaù kao trenutnom i preìvljenom vezom sa priro-
dom i okruènjem (up. Stewart 1993:70-103). Mi gigantsko poznajemo samo delimi~-
no. Poput pejzaà, to je ono {to je svuda oko nas. Moèmo samo delimi~no stupiti u
interakciju sa njim i kako se pejza` ne kre}e kroz nas, mi se moramo kretati kroz nje-
ga. Predstava kreveta, uve}ana je do te mere da po~inje da funkcioni{e kao pejza`,
kao ambalaà za objekte koji su proporcionalno manji (up Stewart 1993:71). Kada je
uve}an u toj meri, telo koje je nekada bilo u njemu ne moè se prema njemu vi{e od-
nositi kako se o~ekuje. Krevet vi{e nije mesto komfora ili po~inka za telo, ve} je novo
mesto i{~a{ene drugosti. âk i pre nego {to je bio izme{ten u javnost, bio je izme-
{ten heterotopski. Bio je negde drugde. Ve} je bio vi|en kao devijantna pozicija u sve-
tu sme{tenosti, dok je u javnosti zauzimao svoj prostor. Kao {to simbolizuje, Untit|eJ,
:: je ve} bio mesto koje bi mo-
gli nazvati heterotopija devijaci-
je. Kada je bio preuzet iz svog
skrivenog heterotopskog mesta
privatne sfere i kada je bio sme-
{ten u javnost, heterotopija je po-
stala grublje izme{tena nego ra-
nije. îne}i nevidljivo krajnje vi-
dljivim, Gonzales-Tores je obliko-
vao heterotopski pogled, ba~en
na sada vrlo vidljivo, iako nekada
vrlo skriveno, mesto. On je na{lo
svoj dom, svoje mesto komfora
unutar javnosti. Pogled je sada,
na odre|eni na~in, druga~iji. Ono
{to se vidi jeste mesto koje ima
svoje poreklo u ne-okulacentri~nom univerzumu. Ipak, to mesto intimnosti daje
prednost svim ostalim ~ulima koja ne mogu postati vidljiva; to ina~e ne moè biti
stvoreno u prete`no posmatra~kom dru{tvu.
Za ~ula dodira, toplote, mirisa, za ljubav i za privla~nost moè se re}i da su ne-
reprezentativni aspekti mesta Feliks Gonzale-Toresovog kreveta-mesta koje je
stvarno heterotopske prirode. Ovo su mo`da hetero-~ula ili hetero-emocije Jruc
koja su posmatra~u skoro nezamisliva. Takva ~ula je nemogu}e zamisliti ili reprodu-
kovati unutar reprezentacije. Ona mogu biti tek nagove{tena izgu`vanom postelji-
nom. Relativni komfor sna, podrazumevaju}u intimnost, seksualni ~in, ne`ne dodi-
rei i odsutnog partnera moèmo samo zamisliti.
Untit|eJ, :: i privatni svet koji on vizuelno reprezentuje figurativni je prostor
koji uskra}uje prednost gledanju: on u prostornom svetu provocira ulogu vida iznutra,
{to aproprijaciju mesta javne vidljivosti (bilborda) ~ini uspe{nom. Na taj na~in, i ne-vi-
dljivo (druga ~ula) i nevidljivo (skriveno mesto heterotopije, queer prostor) postali su
izuzetno vidljivi u javnosti. Gonzales-Tores je proizveo druga~iju vrstu prostora osna-
èni prostor jednakosti, optimizma i pomirenja. To je, istina, i dalje prostor razlike, ali
ona (razlika) vi{e nije sme{tena u realnosti Jruc. To vi{e nije prostor koji }e se uvek
nalaziti negde drugde, ve} predstavlja mesto koje je poistove}eno sa svakim drugim
mestom. Krevet Feliksa Gonzales-Toresa vi{e nije sme{ten u heterotopiji, niti }e ikada
vi{e biti potpuno homogeno mesto. To je mesto koje je imeno-
vano kao bezimeno, mesto koje jeste i koje je bilo poznato, ali
koje tek treba da doìvi pravu klasifikaciju. Naziv ovog rada u
javnom prostoru ostaje sasvim odgovaraju}i, iako je istina i to
da prostor predstavljen Gonzales-Toresovim radom Untit|eJ,
:: tek treba nazvati pravim imenom.
8
Prevela s engleskog: Ana Nikitovi}
8Fuko je tvrdio da, ne bismo li ne{to
identifikovali, klasifikovali i uspe-
{no imenovali, prvo moramo ime-
novati sve ostalo {to ta stvar nije,
da bismo mogli da imenujemo ono
{ta ona jeste. Videti: The Order of
Things, n rchce|cy cj the Hu-
mcn 5ciences, 1970, str. 125-166.
Milena Maksimovi}, Untitled 2003, iz serije kolor fotografija Back-up, 2005.
Bibliografija:
Aug, M. 1995. Ncn-|cces, lntrcJucticn tc cn nthrcpc|cy cj 5upermcJernism,
London, New York: Verso
Bachelard, G. 1994. 1he cetics cj 5pcce, Boston: Beacon Press
Baudrillard, J. 1994. 5imu|ccrc cnJ 5imu|cticn, Michigan: The University of Michigan
Benjamin, W. 1999. 1he rccJes rcject, Cambridge, Massachusetts, and London, England: Belknap
Press of Harvard University Press
Blanchot, M. 1982. 1he 5pcce cj |itercture, Lincoln, London: University of Nebraska Press
Casey, E. S. 1993. Gettin Bccr intc |cce, 1cwcrJs c keneweJ UnJerstcnJin cj the |cce-Wcr|J,
Bloomington, Indianapolis: Indiana University Press
Certeau, de M. 1984. 1he rcctice cj EveryJcy |ije, Berkeley, Los Angeles, London: University of
California Press
Debord, G. 1983. 5cciety cj 1he 5pectcc|e, Detroit: Black and Red
Farrow, C. ed. 1994. A Reinhardt, J Kosuth, F Gonzalez-Torres; Symptoms of Interference,
Conditions of Possibility, rt & Desin rcji|e Nc 4, London: Academy Editions
Foucault, M. 1972. 1he rchec|cy cj lncw|eJe, New York: Harper and Row
Foucault, M. 1986. Of Other Spaces, Jiccritics, Spring
Foucault, M. 1979. Discip|ine cnJ unish, Peregrine Books
Foucault, M. 1970. 1he OrJer cj 1hins, n rchec|cy cj the Humcn 5ciences, London: Routledge
Gleber, A. 1999. 1he rt cj 1crin c Wc|r, |cnerie, |itercture, cnJ i|m in Weimcr cu|ture,
Princeton, New Jersey : Princeton University Press
Heidegger, M. 1971. cetry, |cnuce, 1hcuht, New York: Harper & Row
Heidegger, M. 1971. Building, Dwelling, Thinking, cetry, |cnuce, 1hcuht,
Heidegger, 1971:145-162
Jay, M. 1994. Dcwnccst Eyes, 1he Denercticn cj Visicn in 1wentieth-century rench 1hcuht,
Berkeley, Los Angeles, London:University of California Press
Lefebvre, H. 1991. 1he rcJucticn cj 5pcce, Oxford, Cambridge: Blackwell
McHale, B. 1998. cstmcJernist icticn, New York: Routledge
Marin, L. 1993. Frontiers of Utopia: Past and Present, criticc| lnquiry 19:3
Nickas, R. 1991. Felix Gonzalez-Torres; All the Time in the World, |csh rt z, nc:6: Nov.-Dec. p.87
Perec, G. 1997. 5pecies cj 5pcce cnJ Other ieces, London, New York: Penguin Books
Shields, R. 1991. |cces cn 1he Mcrin, |ternctive ecrcphies cj McJernity, London,
.New York: Routledge
Spector, N. 1995. e|ix Gcnzc|ez-1crres, New York: Guggenheim Museum Publications
Stewart, S. 1993. On |cnin. Ncrrctives cj the Minicture, the Gicntic, the 5cuvenir, the
cc||ecticn, Durham and London: Duke University Press
Stallybrass, P. & White, A. 1986. 1he c|itics cnJ cetics cj 1rcnsressicn, Ithaca, New York:
Cornell University Press
M
CONTENTS:
THESES ON POLITICS
Rado Riha Desire cj the kevc|uticn
Jacques Ranciere Onze theses sur |c pc|itique
Alberto Toscano ccmmunism cs 5epcrcticn
Frederic Jameson ive 1heses cn ctuc||y Existin Mcrxism
Alfred Sohn-Rethel ccpitc|ism cnJ 5ccic|ism in ccntempcrcry Wcr|J (Nctes jcr
Discussicn)
EUROPE
On the Mcrins cj Eurcpe Interview with Rastko Mo~nik
(interview by Ozren Pupovac and Slobodan Karamani})
Toma` Mastnak 1he lnventicn cj Eurcpe.1he Humcnist Wcr ccinst the 1urrs
Jacques Derrida and Jrgen Habermas jter the Wcr. 1he kebirth cj Eurcpe
British rime Minister 1cny B|cirs 5peech ct the crein Ojjice |ecJers ccnjerence
Etienne Balibar |etter jrcm mericc jrcm the lnstitute jcr mericcn Vc|ues
cnJ the uesticn cj the ust wcr
Drecmin Better Wcr|J Interview with Maria Hlavajova (interview by Jelena Vesi})
On Biennic|s, 5pecu|cticns, McJest rcpcsc|s cnJ cssibi|ities Interview with
Charles Esche (interview by Jelena Vesi})
Vesna Madòski 1he 5tcry bcut Him, cr Dc Ycu UnJerstcnJ ccntempcrcry rt?
Timothy Corrigan 1he 1errcr cj Embcrrcssment. 1he 1hirJ Genercticn
Thomas Elsaesser nticne cnistes. Urbcn Guerri||c cr Guerri||c Urbcnism? 1he
keJ rmy rccticn, Germcny in utumn cnJ Decth Gcme
Hcw tc Get c Messce cut cj the Bctt|e? Interview with Brian Holmes
(Interview by Jelena Vesi} and Svebor Midì})
META HAVEN: SEALAND IDENTITY PROJECT: IMAGINATION
5 l |cve Ycu
AMERICA
Immanuel Wallerstein mericc cnJ the Wcr|J. 1cJcy, YesterJcy, 1cmcrrcw
Eric Smoodin ccmpu|scry Viewin jcr Every citizen. Mr. Smith cnJ the khetcric cj
kecepticn
Paul Buhle and Dave Wagner kcJicc| Hc||ywccJ
Paul Buhle and Dave Wagner 1he c|itics cnJ Mythc|cy cj i|m rt - the Ncir Erc
Greg De Curio Dcnercus citizen. brchcm c|cnsry
bcut the lczcn kewcrJ Interview with Abraham Polonsky (interview by David Walsh)
[7]
[20]
[33]
[46]
[54]
[61]
[77]
[92]
[95]
[100]
[114]
[123]
[132]
[146]
[153]
[187]
[197]
[221]
[240]
[258]
[263]
[284]
[290]
Dejan D. Markovi} mericcn (nti) Wcr i|m
Toby Miller cinemc 5tuJies Dcesnt Mctter, Or, l lncw Whct Ycu DiJ |cst 5emester
Andre Gunder Frank cper 1ier, iery Drccn
Dave Hickey 1he Birth cj the Bi, Becutiju| rt Mcrret
Tone O. Nielsen Demccrccy When!?
Paul O'Neill Wcshin Ycur Dirty |inen in ub|ic. Disp|ccement, Devicticn cnJ the
Heterctcpic Wcr|J cj Untitled, ::, e|ix Gcnzc|ez-1crres
[294]
[306]
[315]
[328]
[337]
[347]

Prelom 6-7

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prelom 6-7

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

M

^asopis za sliku i politiku

Ipak, ne mo`emo se zaustaviti na prvom koraku. Ne zato {to je

You might also like