Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
4Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Dunja Matic - Srpski kalendar

Dunja Matic - Srpski kalendar

Ratings: (0)|Views: 334 |Likes:
Published by DjurovicNenad
Zbornik radova Slovenske konvencije
Zbornik radova Slovenske konvencije

More info:

Published by: DjurovicNenad on Feb 06, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/04/2013

pdf

text

original

 
Дуња Матић
Београд, Србија
СРПСКИ КАЛЕНДАР
 Путујући кроз векове и народе, откривали смо многе тајне древнихкалендара, а сада ћемо се осврнути на наш српски календар. Реч„календар“ има корен у нашем језику, јер је ова сложеница насталаод две наше познате речи „коло“ и „дар“, а постоје многе речинастале од именице коло. У прастарој индијској митологији ћеркасунчевог божанства Индре звала се Календа и као Вишнуовамиљеница сваке године је препорађала младо сунце; зато се може рећи да је колевка те речи у санскрту, али пошто имамо великиброј изведених речи од основе „коло“, можемо је слободноуврстити и у наш српски речник. У нашем народу постоји огромнокалендарско знање, сачувано у митологији, епској поезији,обичајима и свакодневном животу. Човек је био стопљен саприродом и било је неопходно да њене промене познаје као себе.Трудио се тај „словесник“ да усмено пренесе свом наследникузнање на најлакши начин, како би могао што више појединости даупамти. Зато га је и обликовао у виду лирских и епскихдесетерачких песама, фигуративно увијених загонетки илидуховитих прича. Један део тих народних умотворина наш здравсељак још увек чува, вероватно у данашње време већ несвестанњиховог значења и значаја. Десетерац је омогућавао лакшепамћење, а припомагала је и занимљива прича са јунацима који су
 
се временом мењали.Да су се прва календарска знања записивала на дрвету, говори намнаш јединствени рабош, на коме су урезивани „цртама и резама“важни дани и појаве, карактеристичне за календарски годишњициклус. Рабош је био и помагач памћењу бројева које су желели дасачувају од заборава. У основи је постојао јединствен систем одседам знакова за бројеве од 1 до 1000 са додацима: тачка је значилаброј 1: .=1; право подрезана а неизрезана црта значи број 5: I=5;право подрезана и изрезана црта значи број 10: I=10; косоподрезана и неизрезана црта значи број 50: /=50; косо подрезана иизрезана црта значи број 100: /=100; подрезан а неизрезан крстзначи број 500, а такав исти крст изрезан значи број 1000. На рабошу се знаци режу с десна на лево, а то значи да се почиње сврха рабоша, па се иде ка руци која га држи. То је био први писаникалендар, али толико практичан, да се користио до скорашњихвремена.Најстарији записани и сачувани календари почињу да рачунајувреме од Стварања света, које се сматра да је било 5508. годинепре Христа. На нашим просторима зачетак земљорадничке,старчевачке културе одговара том времену. Обично се каже да смогодину Стварања света преузели од Византије, али заголица човекасумња и недоумица кад се сети да су византијски цареви рођени наовим просторима и да су могли ову годину преузети од балканскихстароседелаца. По најстаријим нашим средњовековнимдокументима види се да се код нас при датирању користилатакозвана Византијска ера, али се користило и датирање поЈулијанском календару од Христовог рођења, додуше са отпором, јер је стигло са запада. То се види по многим сачуванимдокументима, као на пример по акту деспотице Јелене, где се послегодине Стварања света додаје уз коментар:„а на латински начин“ -и година од Христовог рођења. Тако је и Ћурђева кћер Марадодала годину Христовог рођења, уз напомену да је то „полатински“. Краљ Милутин је овако датирао 1302. године једнуповељу: „ у лето .6810. сунчевог круга .22. лунарног индикта .13.Цар Душан је у једном хрисовуљу овако написао: „ месеца априла .23. дан у лето .6856. индикта .1.“, а ту се види да су се понекадкористили и месеци из Јулијанског календара. Датирање је било различито и зависило је од маште и знања писара, а понекад јебило написано и у китњастој форми. Само да се подсетимо да се поЈулијанском календару Ускрс слави прве недеље која долази изапуног месеца после пролећне равнодневнице, после јудејске Пасхе,и то само у недељу, као радосни дан Христовог васкрсења. Узависности од младог месеца и пролећне равнодневнице Ускрсможе да падне најраније 4. априла, а најкасније 8. маја по новомкалендару. Могућност истовременог славља Пасхе и Ускрса наовај начин је потпуно избегнута, јер догађаји из Новог завета нису
 
смели да престижу догађаје из Старог завета. Свака годинаЈулијанског календара пресликава ону која је била пре 28 година.Усаглашавањем 28-годишњег циклуса са месечевим 19-огодичњимциклусом добија се „велики индиктион“ или време после кога сепонавља Ускрс. Тада је истоветан његов датум, који се рачунапрема сунцу, тј. пролећној равнодневници, као што су истоветне имесечеве мене и дан, односно недеља. Због тога се каже да је тајкалендар био уједначен, логичан и непрекинути низ дана, месеци игодина, који је омогућавао лако израчунавање недељног дана забило који датум и у прошлости и у будућности, уз помоћ само једне таблице.Грегоријанском календару није била довољна једна таблица за свавремена, него неколико, а и оне би се током времена моралемењати. Због тога је на предлог цариградског патријарха одржанконгрес православних држава 1923. године поводом реформепостојећег Јулијанског календара. Конгрес је усвојио предлогпрофесора Милутина Миланковића: избацити из календара 13дана; на сваких 900 година избацити 7 дана, за разлику одгрегоријанског календара, по коме треба на сваких 400 годинаизбацити по 3 дана; преступне су оне секуларне године (са двенуле на крају) које дељене са 9 дају остатак 2 или 6. Овај прорачун је много тачнији од Грегоријанског календара, јер треба да прође40.000 година да би се одступило од тропске године само једандан. Српска православна црква прихватила је одлуке конгреса, али је чекала да се усагласе све помесне православне цркве. Скоро 90година је прошло, до усаглашавања још није дошло, а Српскацрква је остала при Јулијанском календару до данас. Међутим, коднас се од давнина, па и данас, широко примењује и народникалендар, без обзира на Јулијански и Грегоријански календар.Већ је споменуто да је народ знао и за соларни и соларно-лунарникалендарски систем. Сунце као коло људима дарује живот прекосветлости, па су зато Сунце и светлост човеку најважнијеметеоролошке појаве. Светлост је у нашем животу храна, топлота,истина, лепота, па је зато у нашој епској поезији приказана каозлатна жица: „извила се златна жица из ведра неба, то не билазлатна жица из ведра неба, већ то била добра срећа од Бога…“ Изноћне тмине свако јутро се појављује светлост, видило, по којој устарој вери врховно божанство добија име Вид, Световид. Изсветлости се Сунце родило, па је Сунце Творчев потомак и мождазато у нашем језику реч „сунце“ има облик деминутива. Оно јечесто и „сунашце“ и обично се каже „рађа се сунце“, што јепотврда да је потомак, јер се рађа из јутарње светлости:„Изиђевила иза Церовика, и просу сто грана из златног ручника“. (Сунце)Сунце рађа мајка царица, жена цара Световида, крај божанске вите јеле, крај лозе беле која даје пиће божанско, крај живе воде имирисног босиљка. У давним временима Сунце је било главно

Activity (4)

You've already reviewed this. Edit your review.
sveovinu liked this
1 hundred reads
lalemitic liked this
Magdallina liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->