mnogo knjiga u jednoj Hfiisairsve knjiga NOVASADRZAJ 17 SVEMIR 18 Svemir 20 Zvezde 22 Noéno nebo 24 Sunce i Sunéev sistem 26 Planete 28 Mesec 30 Komete, meteori i asteroidi 32 Astronomija 34 Istrazivanje svemira 36 Rakete 37 ZEMLJA 38 Zemlja 40 Kontinenti 42 Vulkani 44 Zemljotresi 46 Stene i minerali 48 Okeansko dno 50 Okeani i ostrva 52. Planine 53 Doline i pecine 54 Glacijacija 56 Reke i jezera 58 Vreme 60 Klima 62 Pustinje 63 Sume 64 Zemijina biosfera 65 Ugrozena Zemlja 66 Spasavanje Zemlje 67 ZIVISVET 68 Evolucija 69 Fosili 70 Dinosaurusi 72 Podela (klasifikacija) zivih bi¢a 74 Biljke 76 Cvetovi 77 Listovi 78 Drveée 80 Jestive biljke 82 Gliive i lisajevi 83 Mikroorganizmi 84 Zivotinje 85 Beski¢menjaci 86 Mekusci 88 Insekti 90 Pauci 91 Rakovi 92 Vodozemei 94 Gmizavci 96 Ribe 98 Ptice 101 Domaée ptice 102 Sisari 105 Domaéi sisari 106 Cula i ponasanje zivotinja 107 Seobe i boravista 108 Lanci i mreze ishrane 109 Ugrozene vrste 110 Rekordi i poredenja Obican sto (enka) (marae gemmaras)113 LyuDsko TELO 114 Ljudska vrsta 115 Ljudski organizam 116 Mozak 117 Nervni sistem 118 Od 119 Usi 120 Koia, kosa i nokti 121 Miris, ukus i grlo 122 Skelet i zubi 123 Misi¢i 124 Srce 125 Krv i krvotok 126 Sistem za disanje 127 Varenje 128 Mokraéni sistem 129 Endokrini sistem 130 Reprodukcija i razvoj deteta 132 Medicina 134 Ishrana 135 Alternativna medicina 136 Prva pomoé Ontice 137 VEROVANJA, OBICAJI I DRUSTVO 138 Mitovi i legende 139 Sistemi religija 143 Ostale religije 144 Veliki mislioci 146 Oblici porodice i drustva 148 Obicaji i obredi 149 Ukrasavanje i proslave 150 Novac 152 Politika 154 Javni red Beli plese Arabi ol 155 UMETNOST I MEDJJI 156 Arhitektura 160 Likovna umetnost 162 Slikari i materijali 164 Fotografija 166 Pozoriste 169 Ples 170 Balet i savremeni ples 171 Tradicionalni plesovi 172 Muzika 174 Klasiéna muzika 175 Popularna muzika 176 Muziéki instrumenti 178 Knjizevnost 180 Stamparstvo 181 Radio 182 Televizija 184 Kinematografija 186 Animacija 187 Video 188 Novine189 SporTOvI 190 Sportovi 191 Olimpijske igre 192 Trkacke discipline 194 Skokovi i bacanja 196 Dizanje tegova 197 Gimnastika 198 Borilacki sportovi 200 Dvoranski sportovi 202 Kosarka 203 Ragbi 204 Fudbal 206 Kriket 207 Bejzbol 208 Igre palicom 209 Golf 210 Sportovi na vodi 212 Plivanje i skokovi u vodu 213 Konjicki sport 214 Zimski sportovi 216 Sportovi na tockovima 218 Sportovi gadanja 219 NAUKA I TEHNOLOGIJA 220 Materija 222 Atomi 224 Periodni sistem elemenata 226 Energija 227 Sila 228 Elektricitet i magnetizam 230 Svetlost i boje 232 Zvuk 234 Elektronika 236 Elektronski ra¢unari 238 Matematika 240 Tegovi i mere 242 Vreme 244 Motori 246 Prostor i vreme 247 Biologija 248 Fizika 250 Oruije oop Jews D Pore 18. Ke » 251 TRANSPORT, KOMUNIKACIJA I INDUSTRIJA 252 Automobili 256 Bicikli 257 Motocikli 258 Vozovi 260 Brodovi 262 Ratni brodovi i podmornice 263 Letelice 267 Simboli avionskih kompanija 268 Komunikacije 270 Jerik 271 Pisma 272 Izvori energije 274 Industrija 277 Putevi 278 Gradevinarstvo___ ERAT RnR EE Eten Te ee ete 281 ZEMLJE SVETA 282 Fizi¢ka karta sveta 284 Polititka podela sveta 288 Severna i Srednja Amerika 290 Kanada + Grenland 292 Sjedinjene Ameritke Dréave 294 SAD — savezne driave 296 Srednja Amerika 298 Karipske zemlje 300 Juzna Amerika 302 Juzna Amerika — severni deo 304 Juzna Amerika — juzni deo 306 Evropa 308 Island + Danska + Norveska « Svedska 310 Velika Britanija + Republika Irska 311 Spanija + Portugalija » Andora 312 Holandija + Belgija + Luksemburg 313 Francuska + Monako 314 Nemactka 315 Svajcarska + Austrija + Lihtenstajn 316 Italija + San Marino + Malta 317 Finska « Balticke zemlje 318 Istoéna Evropa 320 Jugoistocna Evropa {29 Hemi to ff mara 2 glow gets anin Serena Re 322 Zemlje na podrugju bivse Jugoslavije 323 Kavkaske zemlje 324 Ruska Federacija 326 Afrika 328 Severoistotna Afrika 330 Severozapadna Afrika 332 Zapadna Afrika 334 Centralna Afrika 336 Judna Afrika 338 Azija 340 Izrael + Libija + Sirija + Jordan 341 Arabijsko poluostrvo 342 Centralna Azija 344 Indijski potkontinent 346 Ostrva Indijskog okeana @ ft Ait sons 347 Jugoistoéna Azija 348 Istoéna Azija 350 Japan 351 Ostrva jugoistocne Azije 352 Australija i Okeanija 354 Novi Zeland i pacificka ostrva 356 Australija 357 Antarktik 358 Zastave 360 Izrada karata 361 Sirovine 362 Poljoprivreda i ribolov 364 Stanovnistvo 366 Zivotni standard 368 Svetska ekonomija369 IsToRIJA 370 Prvi izradivaéi oruda i umetnici 40.000-10.000 g. pre n. e. 372 Prvi zemljoradnici i gradovi 10.000-4.000 g. pre n. e. 374 Egipat + Mesopotamija 4.000-1.500 g. pre n. e. 376 Sirenje carstava « Trgovina na Mediteranu 1500-600. g. pre n. e. 378 Stara Gréka + Uspon Rima 600-1. g. pre n. e. 380 Imperatorski Rim + Poceci hri8¢anstva 1-600. 382 Islam + Vikinzi 600-1100. 384 Mongoli « Krstasi 1100-1250. 386 Marko Polo « Crna smrt 1250-1450. 388 Renesansa » Amerika 1450-1550. 390 Verski sukobi « Akbar Veliki 1550-1640. 392 Kina pod mandiurskom dinastijom + Vladari + Ropstvo 1640-1750. 394 Prosvetiteljstvo + Napoleon 1750-1830. 396 Previranja u Evropi « Britanska imperija 1830-1860. 398 Americki gradanski rat « Otimanje za Afriku 1860-1900. 400 Prvi svetski rat « Ruska revolucija 1900-1918. 402 Meduratne godine + Komunisti¢ka revolucija u Kini 1918-1938. 404 Drugi svetski rat 1939-1945, 406 Hladni rat « Bliski istok 1946-1959. 408 Nezavisnost Afrike « Drustvene promene 1960-1975. 410 Bliski istok + Kraj hladnog rata 1976-1994. 412 Velike civilizacije 414 Vladari i vode 418 Istrazivaci 420 Bitke i ratovi 423 Revolucije i prava 424 Arheologija i istorija 425 INDEKSSVEMIR SVEMIR Procenjuje se da u poznacom sve- iru postoji 100 milijardi galaksi One su grupisane u ogromne super- galaksije i razdvojene ogromnim praznim prostorom. EVOLUCIA SVEMIRA Sata se da je sve mirastao pre 13 mila godina u ogromno) eksplaii,takozvanom ‘elikorn prask (Big Bang). Orprilike 300,000 sri pe lem cane gu obi tora ’ tama poznac of a Fiera jo et “Winns tana Trenbe rabemih sen pot dase Ssunje nomi aga 2000 pti pose ‘hig pea See sore ines Pre 11 lian rrapednuc ‘odo telus ‘reno ve med ‘Mlcenog pr. Pre ibid gig Irvskovitog ola borelapaienes Since te 38 goin Pong a vaca ‘Zam jl) ara pornatoj panei ‘every re kok] poste ies. ‘VELICINA SVEMIRA Pregnik svemiraiznosi oko 26 ailijardi wetlosnih godi- tna, Svetiosna godina je raz daljina koju svetlast preva 1a godin dana, a iznost ‘9461 miljarda kilometara Napovtsin Zemje BUubUCNOsT SVEMIRA Vecvo sive rani proto svemira mors su pun nesidjive Vins nih rmase¢ja nam pravapritoda jos nije poenaa ah, Ako te materije ima dovoline,njena gravitacia ee bi mogla da rans’ Sen semi eo i ‘Ako je nem doveln, sree svemira ie into dak na ie mel rear Prskenia an Nevin ms pode ~~ Peover OSLE VELIKOGA RASA pra edhe ake ova one nace Veliko stimane Sy moe eu jade hoskonaene fie, sla proce Evoluia Soar wove Tale. Size shape? ‘onda vetno, mond smo ‘Semis Sled semi? Toil Vlog atimanit KORE toads ce mip Kl Govie 1992. pda sala KOBE Semitaamondacese! (Cami Bach Expo ~ (catat fn ponovo rod a poradnakog sien) pvt su aca fis namiestanos: tee u sent. so now ok me Ta mea ua ec pa ‘SLAVNI KOSMOLOZI Kosmolori proucaaju mastanak i gradu svi Isak Nj (1642-1727) pio Maks Plank (1858-1947) objavio ie wojom tenor 1900. eine a Aller Ania (1879-1988) cpa pace eae ona ha ‘acai ie "Eee saeemene see priory “Sesser Sonne Rekao ‘coempie Tino emit dase jedapanete oss Jedtmerlow more rece so Coble Povo bi sre ko id anne oes samo eae penton materi Ein Hab 1889-1953) patio Amo Pe den 1933) Sen Maing 962 Tepe kd Robert Vion roden 1936) ook oto je do vlog. eri salvo perdi hrs 0 pod! ee mie nein ‘min rups ‘lai gai , knee pact ameagome bn Micon m posal oe {spre ner | a Frown od prime Veg pa. eniacie Let a maj Sct vei} Zemin “enone "im W000 kn TN kn elo 18SVEMIR Ovaj deo knjige podinje od nastanka i veligine svemira, objasnjavajuci najnovije teorije 0 njegovom moguéem kraju. Tu su i brojke i éinjenice o svim aspektima svemira. Dati su i najbitniji podaci o planetama, zvezdama, Mesecu, kometama, meteorima i asteroidima, kao i kljuéni trenuci iz istorije istrazivanja svemira i velikih astronomskih otkriéa. Svemir « Zyezde * Noéno nebo * Sunce i Sunéev sistem Planete * Mesec * Komete, meteori i asteroidi » Astronomija Istrazivanje svemira * RaketeSVEMIR VRSTE GALAKSIJA Galle su ogromne grupe wend koje na okupu dri zajednicha grav Waeos a se tac. Jv se weazim obi lenin seas) Mice put fe spiaa galas 220000 Dg oe suinnasprion neat : sprechom nepravilna gaiksja. Spine pers ee he Gata eg Spica ° mo doko Imau da spinlss ks st [an apr cok aa 7 vie masa od gato abe, | a ee — ‘read, oj iss oko Sela Nac 06 Hotere » vie Neca Eoiene a zane | [Nac vas a Eigere ‘000.000 Nace7 ing 1 ‘20010 SPIRALNA SVEMIRSKA PRASINA I ZONA IZBEGAVANJA SPREckoM ot wurnenn Gesicekosmicke pratine maja prtnle mnogo manj od hijadicog dela ee ee ameter, tilimea, pas mnogo manje ad eetce dima. Oblac vi esis rl njaju nam pogled na svemir er raprsju svetlost koja doll sa zvexda ‘Franek Conran pes, ifgadem od ian reds hode KANIRALSKA, Kanal gaije a podvea lia aaa Toth ive {inrjhos agomes grata pia ut rage many gale PopAct 0 MLECNOM PUTU [oe 1 ii gna a [Prec "100.000 svatiosnih god [Nees dice | 2080 tows gs [Bites etc ca 000 tosh otra CENTAR GALAKSIJE Nevo adic prikzan je cencar Bale Me Tis olen’ sw jm je vervarag items rapa Meduzvendani promot 1000 mic Home serene a uno rere Tom pe pripadjy elke rh vita, mann do naan vem [NEPRAVILNA’ Neptie plalsgeas eee oteden oie U nna selves hove zeae, 4 Boge asin Zora tahepavania sje ZANIMLJIVOSTI O KVAZARIMA * Kear su bls seta dalkih gala, sii od proseene pala. * Energion th snabdevaju ogromne ce upe loje ms oaboe one Fr © Najdali objekt w pormatom svemira je kvarar PC 1247 + 3406, udalen od nas 13,2 miljrde sverlosih godina, * Godine 1989. kvarat PKS 0558-304 je 2a er sninuta emiovao onolko energie koliko Sunce lgpust 2a 340,000 godina. 1 Nal i pro odksiveni kevazar je 3C-273, udaljen cad nas 2 miljarde svedos: nih gona. Njegov sj) je jednak sj 200 galssia keer Nabe mende Gala Mleta pu 100 sels 100.000 vedo pedina olin, Sve do otktica radioasronom Bre pedesth gina XX vel a ame sbunjaa tama, pram Tae pretezal acbomy hoje an da at x hlonfet vende tdickegiskoje. vi delovi nae galaksje su bil skriveni Ranalranje ine Not itumert a mogl do prod kz ‘pine One non ene, ‘bl pau we pala, ao of dk plate NEVEROVATNA PUTOVANJA Pusnigki mlaznjak bi do nama nablie sede Probie Kenai purse 5 milona godina. [stom avions bi ddo Sunca trcbalo ZF ® gotioa Automobil koji bi se tspinja breinom od 100 km/h stigao bi u seem za hilad sa, Leal gion porn mein S milions rom 26 wil eos polina edi 19SVEMIR ZVEZDE RAANJE I RAZVOJ MASIVNE ZVEZDE ‘Se mvezde potinju 2vot kao ogromni oblaciprasine i gasora reakcije u njeno} unutrasnjosti. Na okupu je dréi samo gravitacija, bez koje bi eksplodiala. U prvoj fazi tivo- ta zveada proizvodi energiju stapanjem jezgara vodoniika u jezgra helijuma. Vast ZVEZDA Veeina svenda pripada sista sa dv ii vite avends, Tako s¢ Minka (u Orion) sastoji od ‘wi rende, dok th je w Kastora (w Blzancima) Seat. Zvezde nastaju gstz rojevima iz magia ‘Oke 600% th onajeu grupams, na okupu ih det _ajednitka gravtai. Nase Sunce je donckle neobign ato Sto je jednostruka veda — par @ Os. Fi env mae EKLIFTICNE DVOINE WED Natok ei w esi ace linge ee ‘Slow prac pos jen ire rope =~ PROMENLJIVE ZVEZDE Tsu averde koja ve menia si. U nok laevis na ‘iho eves daat do ‘doplon wo mera oppoman pone i Take blk tine na tj tin seeds “pa Zenda je ogromna kuglausijanog No. newindian i ‘ ns Sune mie naj rvenog dina odbc vodonika koju zagrevaju nuklearne og dine hea pj nebo hijoda pena ka planer angina st eine “ora rel st sana cd dj paving pout we pa ies 2spmens ee ences, Posinja nuke elke. Peo rain obs a Praduel wat Hod je mncane place clo ene ‘ZVEZDE REKORDERL NAJSLABIJA POZNATA ZVEZDA je smeda zvenda RG 0058,8-2807, Kojo je apsalra vidi sj mil on pa abi od Suncevog, [NAISJAJNIJA BOZNATA SUPER- \w aprila 1006. Jasno se videla i daju. [NAJBR/ POZNATI PULSAR jg PSR 19374214, koji se okrene (642 puta a sekundi Lak KAO PERO Na Zen ei prowng, cjg per vio mala Ni povin neurons send, ‘ono bi zbog ogromne gavitaciic Bio eke Lape” modula zsletnje na Zeri NOVA je SN 1006, koja je buku ZANIMLIVOSTI © Precik crvenog dina: do 100 ela puta veci od Suncevog, Precnik ee oe Ervenog superdin: d 1000 arene Hes puta vei od Sunevog. Br Sec wrmurcto I st cgi Trico wa mina Yager aba oan op mi taperor lae0j energiji koju bi Sunce zatlo 2a sdevet miljardi godina, 1 Proscena galaksja ima 100 mili- ZvezvE GLAVNOG NIZA Zaeada provodi najveti deo svog tivora u glavnom nizu. Od mase vende zis njen sa, boj, povainsa cemperatura,vligna ‘aivorn vek. Nase Sunce je mata rveada,tipiena zvezda proseéne velicine i temperature. Seat pea ‘oat aca Baoan _ @ee jardzveada~ kad bismo ih brojali [Seer veo po 3 u sckundi, bilo bi nam pote bio 100 godina da ih izbrojimo. es slelsjsjelsis|s 20Kade poset zie Din mer $i U jes hel fasion pra her Spoatn slo siete Bina even sem a Najsveruye zvezpe rae ve Shupanje ‘eee cpp abocon i price kao malar Subse. Jeg se wai ice 2 moje sek, Prerworena superna abe inh ends gue kale planets Nino Jeg ug ujoes rears grotde, petals prized nei | mig fran pl open sino ‘iatooat tone wed) cS 2a, dort ao Sn la ri 36 as Set ont 7 ‘Mra 2a, gai 2 Cons an * a] ‘ae gerne = aiean 2 room pain m0 2a Gomi ¥ [Aeon aan | Rewben gine = ZVEZDE - — ——— Ostaci suPERNOVE Jed éuvenu supernova su primed kineskiasuronomi 1054, godine. Nieni osaci, oblak pratine | gasa, takozvana nebula (magna), danas jasno vide i zoe se magna Rak Ta maglina se danas Si breinom ‘0d 1500 ken/b, sc je 130 puta vite ‘od najvece brzne kere Sarum V koja je odielaIade na Mose ‘Smet zvezpa Zacata si tivo wglarnom nizu zveiva iw cksplorit ili kao planetana maglna.Zavisno od veliin,dobia jedan oft blk, pa se pretvara ubelog parla, neuronsku werd tt cru rapa seu run ne Be na pnenese RE oe eurnowsna zvezoa a] Sinem) coctrann ston aca tate 3 aie Soules SE petaherealle jue, wont ee ee Sie tam = PULSAR < > Preosale neuroske 2vade naj scp jo an i Osea sea ake magnets pi ilo 4 froma ad Zoning Habre, Sgereteye aka mop) pvr Ciead yg, ama istic apo ek ogomin rl ena nur | ne ps poe grome grave oe Sac miu a bona pane oan ster Nia sls Pp in: aan Jere pes uta oa spe rmaivnii oS Put kro cm pa ‘Gea rn peje tlk aka da bi ston Ae pu nu otra Take eepune 21SVEMIR raznim grupama zverda, tako- avanim sazveidima, da bi se u njima éine likove koje Ijudi ve¢ hiljadama godina posmatr i prepoznaju, NEBESKA SFERA Nebeska sera je ramisiena ogro- rina, rriajue, spl kugla koja ‘obavija Zemlju ina Kojo se nalaze vende, Zaprava se vr Zemls, a overde su acbacane po ctavorn svemiu, ai ta zamishena kugla pomaze astronomima da se orien isu na nebo, opi poloza)2veada i pratenjihovo kreane grag ret taut eta — aa nin nooo Se NAJSTARJA ZVEZDANA MAPA Najsarfa mapa nea oven je 1987. grna van grobaice na aniverie Zaotong w Kanu, Kina Nelkana je 25” gine pe Drevni narodi su nadenuli imena lake snalazili na nebu. Zvezde , EHEMorERE Topol NOCNO NEBO —_ NOSE HENS tn it aera Ne Eee eetconm plitgetsertombe —— oeScetr eTe “pee ot Sires ju aga: wer 14.00 fans oaoate Severna on “ean Zann) foi pit rer MESECNE ZVEZDE ee en net ee rosea oe Zepto patie (ee Su ZVEZDE ZODIJAKA “Tokom godine Sunce se poi pred svakim saved toda s odredeno vreme, Ti atonomsk atu se rrlikaja ‘m 7 s cod astolosih Oa Blend ried (lawn) Get) (Cae) rr) Bmert— Shap img 2 ei Do apr Bmp Dh 2d 22 spomiar | 22