Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
4Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Skola 2012 web

Skola 2012 web

Ratings: (0)|Views: 21|Likes:
Published by u_stevic

More info:

Published by: u_stevic on Feb 07, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/26/2013

pdf

text

original

 
IzmeneZakona oud`benicima
 Strana 11
kola
SPECIJALNO IZDANJE POVODOM PO^ETKA [KOLSKE GODINE
z
PONEDELJAK, 3. SEPTEMBAR 2012
z
WWW.DANAS.RS
@arko Obradovi}
, ministar prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja
Povi{ica plata od ~etiri odstojedino mogu}a i realna
 Strane 4-5
Univerzitet u Beogradu u dru{tvu najboljih
Istra`iva~imaiz instituta uzzasluge i prava
 Vladimir Bumba{irevi}
,novi rektor BU, najavljuje nastavak reforme visokog obrazovanja
Podstrekza univerzitet
Knjige, knjige, predragi moji
Pi{e:
Sa{a Mileni}
 Zapu{teno stanje na{e {kole,vi{e u obrazovnom negou materijalnom pogledu, pouzdani je indikator jedne etike kraja, bezna|a ibesperspektivnosti od koje je zajednica obolela
POGLEDI
 Jeftinija akreditacija za 20 odsto
 Strane 2-4 Strane 8-9 
 Biti na[angajskoj listi
Kadporastem,bi}u Gugl
 Strane 7-8  Strana 6
 
3
DANAS
|
ponedeljak,
3.
septembar
2012.
2
ponedeljak,
3.
septembar
2012
|
DANAS
kolikotokomseptem-bra budu usvojene iz-mene i dopune Zako-na o visokom obrazo-vanju i studentima bude omo-gu}en upis naredne godine ustatusu bud`etskih sa 48 ESPbodova, najve}i razlog za nji-hov eventualni protest }e bitiotklonjen. Nadam se da doprotesta ne}e do}i i da }e noviRektorski kolegijum na}i za- jedni~ki jezik sa studentima,presvegakrozsaradnjusalegi-timnimstudentskimpredstav-nicima - poru~uje VladimirBumba{irevi}, novi rektorUniverziteta u Beogradu, koji1.oktobrastupanatudu`nost.Kao jedan od prioriteta uradu Bumba{irevi} navodi na-stavakreformenastavnogpro-cesa,{tose,kakoka`e,poklapasazahtevomstudenatazasma-njenje broja bodova za upis.- Taj zahtev govori da po-stoje odre|eni problemi sa re-formom.Neophodnojecelovi-tije sagledati {ta je do sada u~i-njeno i gde je optere}enje pre-veliko, kako bi se izvr{ile odre-|ene korekcije - isti~e Bumba-{irevi}.
Otimproblemimasepri~ave} nekolikogodina,alijeevident-nodaodlaze}irektornijeuspeodanaterafakultetedaprivedukrajureformunaosnovnimstu-dijama.
- Fakultetima sada predsto- ji drugi ciklus akreditacije, ta-ko da bi oni trebalo da sagle-daju gde optere}enje nije do-bro odmereno. Ali, optere}e-nje je samo jedan segmentevaluacije studijskog progra-ma. Veoma je va`no sagledatiishode u~enja, sticanje prak-ti~nih znanja i kompetencija iprilagoditi programe zahtevi-ma tr`i{ta rada.
Aliakostudentika`udaimaprofesorakojipredajupoistojknjizive}20godinaidanjihre-formanibolonjanezanimaju,{ta vi kao rektor mo`ete dauradite?
- Neverovatno mi izgledada neko radi po istoj knjizi 20godina. U krajnoj liniji, misvake godine osavremenjuje-mo studijske programe. Ako je to {to navodite ta~no, deka-ni i odgovaraju}a tela na fa-kultetima bi morali da izvr{epritisak na takve profesore, dase to promeni.
Kako}eteseizboritisaproble-momfinansiranjauuslovimakadadr`avaneizdvajadovoljnonovcazavisokoobrazovanje?
- To je najbolnija ta~ka vi-sokog obrazovanja. Ostaje dase nadamo da }e se obistinitiizjave ministra prosvete i nau-ke da je potrebno ve}e izdva- janje za visoko obrazovanje,{to je zacrtano i u strategiji ob-razovanja. To je u vreme eko-nomske krize te{ko izvodljivo,ali bi finansiranje trebalo barda bude stabilno, jer se bez to-ga malo {ta mo`e u~initi. Dru-gi izvor finansiranja mogu dabudu {kolarine stranih stude-nata. Trenutno kod nas studi-ra mali broj stranih studenata,ali to {to se Univerzitet u Beo-gradu nalazi na [angajskoj li-sti mo`e da bude dodatni ar-gument u privla~enju ovihstudenata.
Te{koda}estranistudentido-}inaBeogradskiuniverzitetsa-mozato{tosmosena{linatojli-stiizme|u401.i500.mesta.
-Tojestejedan,alivrlozna-~ajan parametar u proceni ne-koguniverziteta.Akopogleda-te finansiranje na{ih mladihtalenata koji `ele da nastavestudije u inostranstvu, vide}e-te da je jedan od uslova finan-siranja da se univerzitet nalazina [angajskoj listi. Treba radi-ti na uvo|enju vi{e studijskihprograma na engleskom jezi-ku i razvijanju zajedni~kihprograma sa inostranim uni-verzitetima.Miimamougovo-re sa velikim brojem univerzi-teta i neki fakulteti, kao {to jerecimo FON, ve} imaju takvusaradnju.
Mnogiodtihugovorasusamonapapiru.
- Ta~no, ali ih treba iskori-stiti da se naprave zajedni~kistudijski programi. Na tome}emo raditi.
Kolikojezna~ajnopozicionira-njeBUna[angajskojlisti?
- To je veliki uspeh i rezul-tat pravilno usmerenih napo-ra, pre svega rektorskog kole-gijuma, uz zna~ajnu pomo}Ministarstva prosvete i nauke,kaoivelikogbrojanastavnikaiistra`iva~a sa fakulteta i insti-tuta u sastavu univerziteta.Ovo istovremeno predstavlja iobavezu, ali i podstrek za daljeunapre|enje rada na univerzi-tetu. Iako postoji ~itav niz raz-li~itih lista akademskog rangi-ranja univerziteta u svetu, sva-kako je najpresti`nija upravotakozvana [angajska lista. Ipored mnogo opravdanih kri-tika izbora kriterijuma za ran-giranje, adekvatno mesto naovim listama doprinosi ve}emugledu i atraktivnosti univer-ziteta. Pored toga, globalneklasifikacije i rangiranje uni-verziteta predstavljaju pokre-ta~ unapre|enja rada na uni-verzitetima.
Kadaka`etedasezala`etezafunkcionalnuintegracijuuniver-ziteta,uzo~uvanjezna~ajnogstepenaautonomijefakulteta,zna~ilitoodr`avanjepostoje}egstanja?Poznatojedapostojeve-likiotporisu{tinskojintegracijiuniverziteta.
- Te{ko je zamisliti kako bifunkcionisala su{tinska inte-graciju svih fakulteta i institu-ta u sastavu Beogradskog uni-verziteta. To bi, pre svega, do-velo do zna~ajnog pove}anjaadministracije, {to poku{ava-mo da izbegnemo. Funkcio-nalna integracija o kojoj govo-rim treba da omogu}i efika-snijiradiupravljanjeuniverzi-tetom. Glavni pokreta~ inte-gracije vidim u daljem razvija-nju zajedni~kih studijskihprograma posebno na masteri doktorskim studijama, kao irazvijanje zajedni~kih istra`i-va~kih projekata me|u ~lani-cama univerziteta. Da bi se topostiglo potrebna je ve}a sa-radnjafakultetaiinstitutakrozistra`iva~ke projekte, ali i krozakon plasmana na[angajskulistu500najboljih svetskihvisoko{kolskih in-stitucija,Beogradskiuniverziteto~ekujenajnovijerezultateran-giranjanajo{dveliste-KjuEsiThe Times Higher Education.Rektor BU Branko Kova~evi}uspeo je da na kraju drugogmandataostvariciljkojijezacr-tao, oceniv{i da je plasman na-{egnajstarijeginajve}eguniver-zitetana[angajskulistu„ravanolimpijskom“. Kova~evi} isti~eda}eUniverzitetuBeogradunatojlistiverovatnobitiinarednegodine,sobziromdasusadara-~unatirezultatiiz2010,au2011.na{inau~nicisuobjavilijo{vi{eradovaume|unarodnim~aso-pisima.Istovremenojesmanjenbrojradovakojinemajuoznakuda su nastali na BU, {to je bilaglavna prepreka za na{ ranijiplasmanna[angajskulistu.
PRESUDAN NAU^NI RAD
-Ovalistajeneformalan,alipresti`ansistemrangiranja,ukojiuspevadau|etekdvaodstosvetskihuniverziteta.UniverzitetuBeogradupoku{avaojedasena|enalistiposlednjetrigodine.Rezultatjeostvarennakontrogo-di{njegradakomisijezaulazak UniverzitetauBeograduna[an-gajskulistu,kojusamformiraonapo~etkudrugogmandata.To jezajedni~kiuspehistra`iva~asafakultetaiizinstituta-ka`erek-torBUBrankoKova~evi}.Bodovanje za ulazak na ovulistu vr{i se po {est nau~nih pa-rametara, od kojih se dva od-nose na Nobelovu nagradu,druga dva su, tako|e, veomazahtevni - najcitiraniji nau~ni-ci sveta i radovi u ~asopisimaNej~er i Sajans, a Srbija je {an-su videla u preostala dva para-metra, koja se odnose na brojkvalitetnih nau~nih radova.RektorKova~evi}obja{njavadajebrojobjavljenihnau~nihra-dovajedanodkriterijumanasko-rosvimrang-listamauniverzite-ta,aliga[angajskalistapotencira.-Drugigledajukompletan`i-votnauniverzitetu,nastavu,stu-dente,{tasesanjimakasnijede-{ava,kakvaimjekarijera,kolikiuticajimajunadru{tvoizajedni-cu.Tosepratiprekoalumnior-ganizacija,ukojimanemorajudabudusamobiv{istudenti,ve}svikojiho}edapomognuuniverzi-tetu.BilGejtsje~lannekolikoalumniorganizacija,onjezidaozgradeStanfordu,BerklijuiHar-vardu,iakojebiostudentHarvar-da-obja{njavaKova~evi}.
HRABRI POTEZI
Statisti~ki podaci govore da je poslednjih nekoliko godinazna~ajnopove}anbrojobjavlje-nih radova na{ih nau~nika ume|unarodnim ~asopisima -2006.imalismo1.600radova,apro{le godine oko 4.500.-Ovojesjajanuspehitrebalo jedado|enekolikogodinarani- je, da nije bilo problema sa ne-potpisivanjemradova.Ministar-stvo nadle`no za nauku predu-zelojeuposlednjetrigodinenizmera, uklju~uju}i i smanjenjaplata,kakobiseovajproblemre-{io - ocenio je Tibor Sabo, po-mo}nikministrazanauku.Uspeh Univerziteta u Beo-gradunekisupoku{alidaospo-rezbog~injenicedasmonaza-~eljuoveliste.Naime,Srbijaza-uzima poziciju od 401. do 500.mesta,autojgrupisenalazistovisoko{kolskih ustanova, pore-|anihpoabecednomredu.Onikojirangirajuuniverzitetenesa-op{tavajugdesenalaziodre|e-niuniverzitet,uodnosunakon-kurencijuuistojgrupi.Upu}enitvrde da su razlike minimalne.Ujavnostijerazli~itotuma~enipodatakdaseBeogradskina{aoispredLjubljanskogiZagreba~-
 Biti na[angajskoj listi
Udvostru~enanau~na produkcija
Pi{e:
 Vera Dondur
Rangiranjeuniverzitetasesprovodidecenijama,aunovijevreme[angajskarang-listauniverzitetajenajpoznatijaismatrasenajpresti`nijomlistomusvetu.UspehUniverzitetauBeogradudasena|enatojlistijevelikopriznanjezana{evisokoobrazovanjeinauku.Kriterijuminaosnovukojihseovalistaformirasvakegodineobuhvatajunizparametara,kao{tosubrojnosilacaNobelovenagrademe|unastavnicimaistudentimadatoguniverziteta,brojnau~nihradovaunajpresti`nijim~asopisimaNej~eriSajans,brojnau~nihradovakojisutokomgodinepublikovalinastavniciisaradniciuniverziteta.UniverzitetuBeogradu,kojiusvomsastavuima31fakulteti11nau~nostra`iva~kihinstituta,uprethodnihnekolikogodinaudvostru~iojesvojunau~nuprodukcijuisasvimsezaslu`enoovegodinena{aonalistiod500najboljihuniverzitetausvetu.Zaslugezaovajuspehsvakakopripadajuistra`iva~imasafakultetaiinstituta,aliicelokupnomdru{tvukojejeuprethodnihnekolikogodinapo~elodaula`euopremuiinfrastrukturukaoiumlade,koji~inevi{eod40postoistra`iva~anauniverzitetu.Uspehunaucizahtevatalenat,rad,samopregor,savremenuopremu,me|unarodnusaradnju,takodamestona[angajskojlistiUniverzitetauBeogradutrebaposmatratiikaoobavezudru{tvadanavisokoobrazovanjeinaukugledakaonamo`danajve}u{ansuzabudu}irazvojiprosperitet.Okrenutostpremanauci,dobrousmerenaistra`ivanja,dobaristra`iva~kikadarsuosnovnapretpostavkazarazvojnovihproizvodaitehnologija.UniverzitetuBeogradujena~inioovajprviveomazna~ajankorak,aopstanakme|u500najboljihusvetuzavisi}eunarednomperioduodpove}anjanau~neprodukcije,brojamladihkojiostajunauniverzitetu,alipresvegaodmaterijalnihuslovaukojimaserezultatiostvaruju.
 AutorkajepredsednicaNacionalnogsavetazanauku
kog univerziteta. Nadle`ni surazre{ilidilemu-na{univerzitetzaista je bolje rangiran jer imavi{eradovaodpomenutedvevi-soko{kolskeustanove.Komentari{u}i najnovije re-zultate, Tibor Sabo ka`e da jeprvih 400 univerziteta u svetuiz 38 zemalja, a da Srbija deli39.mestounauci.Okakvomseuspehu radi, Sabo ilustruje po-datkom da je na{a dr`ava pobrzini izdavanja gra|evinskihdozvola na 175. mestu u svetu.-Petvode}ihsvetskihzema-ljaima275univerzitetanalisti,a prvih 10 dr`ava ima 354 uni-verziteta.Sveostalezemljeima- ju150mesta,{topokazujedani- jelakodo}ina[angajskulistu-ka`eSabo.
TAKMI^ENJE ILI SARADNJA
Ovapri~aaktuelizovalajeod-nosizme|ufakultetaiinstitutausastavuUniverzitetauBeogra-du. Nakon brojnih komentaradasuzauspehBUnajzaslu`nijinau~nici iz instituta, u javnostisestekaoutisakdaseistra`iva~ina suprotstavljenim stranama.Nadle`ni tvrde suprotno. Topotkrepljuju podatkom da je5.000 istra`iva~a zaposleno nafakultetimaBU,a1.000nainsti-tutima, te da su u 2010. godiniMedicinski i Farmaceutski fa-kultetimalivi{eradovabezafi-lijacijenegona{najve}iinstitut„Vin~a“,kaoiInstitutzafiziku-Na{univerzitetbezinstitutanebibiona[angajskojlisti,alinebibioibezfakulteta.Pogre{noje{tojekreiranaatmosferatakmi-~enja.Minismoniukakvojutakmici,na{emisijesurazli~ite.Studijenemogudabudukvali-tetne,akonemaistra`ivanja,akonastavniknijenafrontunauke,ainstitutinemogukvalitetnodasebavenaukomakonemajustalanprilivmladihkojisuzavr{ilifa-kultet.Na{prirodanodnosjesimbioza.Institutisuravnoprav-ne~laniceuniverzitetaidragonamje{tosmodoprineliovomuspehu.DoprinosInstitutazafi-zikujeveliki.Miobjavljujemopunokvalitetnihradova,kojiimajuvisokeimpaktfaktoreive-likucitiranost-ka`eAleksandarBeli},direktorInstitutazafiziku.Da u odnosima dve stranenije sve ru`i~asto, mo`e se na-slutitiiizprogramaradabudu-}egrektoraBUVladimiraBum-ba{irevi}a,kojijenajaviomno-gove}eanga`ovanjeistra`iva~aizinstitutau`ivotuuniverziteta.Napitanje{tabitrebaloura-diti da bi nau~nici iz institutaose}alive}upripadnostuniver-zitetskojzajednici,Beli}odgova-radajeneophodnoliberalizova-tire`immentorstvaiomogu}itisvimljudimaunau~nimzvanji-ma u institutima da mogu bitimentori za doktorske teze, akoih studenti izaberu. Tako|e, is-tra`iva~i iz instituta moraju sevi{euklju~itiunastavunadok-torskim studijama. A to, kakoka`e,zahteva„doterivanje“po-stoje}ihzakonskihre{enjaiusa-gla{avanjestatutapojedinihfa-kultetasauniverzitetskim,{to}eomogu}itiuklju~ivanjekvalitet-nihkadrovaizinstitutaunasta-vunadoktorskimstudijama.Evropa uveliko razmi{lja opravljenju svoje rang-liste uni-verziteta, ali se diskusije vodeoko kriterijuma za rangiranje.To sasvim izvesno ~eka i nas,ukolikoseostvarenajaveresor-nogministra@arkaObradovi}ada takva lista bude napravljenana nivou Srbije. Bez obzira nanedostatke, [angajska lista tre-nutnojenajpresti`nijausvetuiuspehUniverzitetauBeogradune treba potcenjivati. Tim pre{to je u akademskoj zajednicimnogoputaisticanodasu{an-gajskikriterijuminamanedosti-`niidafavorizujusamovelikeibogate univerzitete. Ovo je do-kazdaserezultatmo`eostvaritikadaseradizajednoisistemski,aliikadasepostavijasancilj.
VesnaAndri} 
 Biti na [angajskoj listi
NU
Neprikosnoveni Harvard
Me|uprvih20na[angajskojlisti,~ak17univerzitetasuameri~ki,dvasubritanska,doksena20.mestoplasiraoijedanazijski-UniverzitetuTokiju.GodinamaunazadprvomestozauzimaneprikosnoveniHarvard.SledeStanford,MIT,Berkli,Kembrid`,kalifornijskiInstitutzatehnolo-giju,Prinston,Kolumbija,Univerzitetu^ikaguiOksford.
Sve bolji
Premabrojunau~nihradova,UniverzitetuBeogradusenedavnoplasi-raona396.mestoukonkurencijiod3.000najboljihsvetskihnau~noi-stra`iva~kihorganizacijanalistiwww.scimagoir.com.Beogradskiuni-verzitetjepopraviopozicijunaVebometrikslisti,kojameri„vidljivost“nainternetu.Ukonkurencijine{tovi{eod20.000svetskihuniverzitetaBUjezauzeo547.mesto,dokjepo~etkomgodinebiona716.mestu.Zanimljivojedasena{najve}iuniverzitetdobrokotiranajo{jednojzna-~ajnoj,aliujavnostinepoznatojrang-listivisoko{kolskihustanova,ko- juobjavljujeholandskiUniverzitetuLajdenu.Me|u500svetskihuni-verzitetaBUzauzima495.poziciju,odnosno217.mestouEvropi.
 Van dnevne politike
Imali,pova{emmi{ljenju,politikenauniverzitetu?Nekikriti-kujuakademskuzajednicu{tonereagujenabrojnepojaveudru-{tvu,izuzevmanjegbrojatakozvanihnezavisnihintelektualaca?
-Univerzitetnemo`edabudeapoliti~an,alijepoliti~koorganizo-vanjenauniverzitetunedopustivo.Univerzitetjeva`andeodru{tvairukovodstvoiSenattrebadareagujuukolikojere~onekimpitanjimaodzna~ajazaobrazovanjeidru{tvoucelini,alinemislimdatrebadaseanga`ujuusvakodnevnimpoliti~kimde{avanjima.
Dalistevibliskinekojpoliti~kojopciji?
-Nisam~lannijednepoliti~kepartije.
Stari studenti
Kakvajesudbinastarihstudenata?
-Jedanodzadatakakojinas~ekapo~etkom{kolskegodinejepra-vljenjeta~neevidencijekolikoimatakvihstudenata,nakojimgodina-masustalii{tasemo`eu~initidaimsepomognedaokon~ajustudije.Nekifakultetitove}rade.
 Vladimir Bumba{irevi}
, novi rektor BU,najavljuje nastavak reforme visokog obrazovanja
Podstrek za univerzitet
RAZGOVORLI^NI STAV
Iinstitutimamestoprorektora:VladimirBumba{irevi} 
>>>
Strana4
     F    o    t    o    :     S    t    a    n     i    s     l    a    v     M     i     l    o     j      k    o    v     i     }
Foto:www.mc.rs
     F    o    t    o    :     B    e    t    a
Univerzitet u Beogradu u dru{tvu najboljih
Istra`iva~imaiz instituta uzzasluge i prava
Institutisuravnopravni:AleksandarBeli} Ostvariocilj:BrankoKova~evi} 
 
uklju~ivanjeistra`iva~asainsti-tuta u nastavni proces, naro~i-tonadoktorskimstudijama.Zave}u funkcionalnu integracijupotrebno je zavr{iti usposta-vljanje jedinstvenog informaci-onog sistema.
UlazakBeogradskoguniverzi-tetana[angajskulistujeponovootvoriopitanjeodnosauniverzi-tetaizaposlenihnainstitutima,kojiimajuproblemasamentor-stvom.
- Neki problemi su pravneprirode i odre|eni su pravilimaza akreditaciju. Odre|enihproblema ima i zbog razli~itihstatuta fakulteta, pa neki do-zvoljavaju istra`iva~ima sa in-stituta da budu mentori, dok drugi tra`e i komentore sa fa-kulteta, {to nije prepreka ako jere~ o zajedni~kom istra`iva~-kom radu.
Brinelivaspodatakdajesve-ga57odstoprofesorasposobnodaradisadoktorantimaidapolo-vinaprofesoranikadanijeobjavi-laradustru~nom~asopisu?
-Kakodane.Neznamta~neprocente, ali je sigurno da poje-dini nastavnici na odre|enimfakultetima nisu pro{li reizborili nisu mogli da napreduju uvi{e zvanje jer nisu ispuniliuslov u vezi sa publikovanjemradova u me|unarodnim ~aso-pisima. Jedan od razloga zbogkojih je Beogradski univerzitetdospeo na [angajsku listu jepove}anje kriterijuma za izborunastavni~kazvanja.NaMedi-cinskom fakultetu su ti kriteri- jumi menjani ~etiri puta, dakle,polako se pove}avaju, a sli~no je i na drugim fakultetima. No-vi kriterijumi koje radi Nacio-nalni savet za visoko obrazova-nje }e polako podizati lestvicu,atako}esepodizatiikvalitetnafakultetima.
Nacionalnisavetseve}napo-~etkusuo~avasaproblemima-ka`udabismoostalibezmento-raudru{tvenimnaukama,akobiseusvojilipredlo`enikriterijumi.
- Mo`da ne treba podizatikriterijume linearno za sveoblasti. Postoje razli~iti kriteri- jumi za prirodne i medicinske,u odnosu na dru{tvene nauke.Ne treba zaustavljati grane ko- je brzo napreduju, tu treba po-dizati lestvicu, ali i grane kojemo`da nisu podjednako razvi- jene treba postepeno dovoditido toga da su publikacije u pri-znatimme|unarodnim~asopi-sima neophodne. Naravno, po-stoje oblasti od nacionalnog in-teresa koje nisu toliko intere-santne za publikovanje radovau me|unarodnim ~asopisima,{to je jedan od argumenata ko- ji iznose profesori dru{tvenihnauka. Tu treba napraviti jasnustrategiju - {ta je od nacional-nog interesa i {ta treba tretiratina poseban na~in.
Dali}eteispunitiobe}anjedainstitutiimajupredstavnikame-|uprorektorima?
- Zalaga}u se za to, jer je to jedan od na~ina za postizanjefunkcionalne integracije uni-verziteta.
Dalijeta~nodasuprirodnena-ukeostalebezpredstavnikauRektorskomkolegijumujersuimalesamojednogkandidata?
-Imaosam10veomadobrihkandidata,odkojihjetrebalodaizaberem ~etiri. Te`io sam danapravim izuzetno funkciona-lan i kompatibilan tim i to je bi-loodlu~uju}euizborukandida-ta.Mislimdajesvakoodizabra-nih prorektora dosad pokazaorezultate u resoru za koji je iza-bran.Akosebudebiraoprorek-tor iz reda zaposlenih na insti-tutima, verovatno }e biti zastu-pljene prirodne nauke.
Kolikojeva{apozicijakaorek-toraograni~ena,imaju}iuvidupostoje}estanje-jakefakulteteislabuniverzitet?
-Nadamseda}ublagomre-organizacijom univerzitetamo}i da uti~em na neka pita-nja. Potrebno je prepustiti ve}eingerencije ve}ima grupacija,posebno kada je re~ o proble-mima koji su specifi~ni za poje-dine grupacije. Ve}a grupacijatreba {to ~e{}e da se sastaju i daSenatu predla`u {to vi{e kon-kretnih re{enja, o kojima bi sepotom diskutovalo.
Ko}eplatitiakreditacijukojapredstojifakultetima?
- I to je jedan od problema.Nadam se da }e kroz finansira-nje univerziteta biti re{eno topitanje. Postavlja se tako|e pi-tanje da li cenu treba smanjiti jer su studijski programi ve}pro{li kroz akreditaciju.
VesnaAndri} 
5
DANAS
|
ponedeljak,
3.
septembar
2012.
4
ponedeljak,
3.
septembar
2012
|
DANAS
osle ulaska Beo-gradskoguniver-ziteta na [angaj-sku listu, na{ cilj je da se na toj rang-listi za~etirigodinena|eiUniver-zitetuNovomSadu.Poku-{a}emo da unapredimouslove u kojima rade na{evisoko{kolskeustanove,jertodirektnouti~enaostvari-vanjeovakvihrezultata.Do-laskomna~eloMinistarstvaprosvete,zateklismoveomate{ku situaciju u visokomobrazovanju, pre svega,ogromnadugovanjafakul-tetima za materijalne tro-{kove.Uprkoskrizi,perma-nentno smo pove}avalisredstvazamaterijalnetro-{kove,vi{enego{tosurasleplate-ka`e@arkoObrado-vi},ministarprosvete,nau-keitehnolo{kograzvoja.Me|u prioritete u na-rednom mandatu Obrado-vi} navodi sprovo|enje re-{enja iz strategije obrazo-vanja, svuda gde je to mo-gu}e, zatim usvajanje za-kona o osnovnoj, o sred-njoj{koliiobrazovanjuod-raslih, kao i izmene zakonao ud`benicima i o visokomobrazovanju.-Nastavljamosprovo|e-njekonceptamalemature,pripremamobudu}uvelikumaturuzafakultete,nasta-vi}emoedukacijunastavni-ka,ulaganjeu{kolskuinfra-strukturu...Ovegodinepo-~e}eprojekat„Srbijauregi-onu“, u okviru koga }emostipendiratipopetpripadni-kasrpskezajedniceizosamzemaljasakojimasegrani-~imo. Oni }e imati prilikuda u Srbiji zavr{e studije.Ciljprojektajeja~anjevezeizme|umaticeiSrbauregi-onu-navodiObradovi}.
Najavilisteda}eusep-tembrubitiusvojeneizmeneZakonaovisokomobrazova-nju,~ime}egranicazaupisbud`etskihstudenataostati48bodova.Narednegodineuslovi}ebitistro`i.
-Uslovzabud`etskista-tus idu}e godine }e biti 50 ivi{e bodova. Za to re{enjesmo se opredelili, jer se is-piti na razli~itim fakulteti-ma razli~iti vrednuju, a to}e omogu}iti i da obuhva-timo mnogo vi{e studena-ta. U razgovoru sa pred-stavnicima studenata smosedogovorilidasenarednegodine smanji jedan ispit-ni rok, a 2014/2015. jo{ je-dan, i tada }e uslov za upisna bud`et biti 60 bodova.
Dalio~ekujetereakcijestudenata?
-Sasvimjelogi~nodasepo-ve}anjembrojabodovazaupis,smanjuje broj ispitnih rokova.Toka`uipredstavnicistudena-tasakojimasamrazgovarao.Nafakultetima se pove}ava prola-znost,sadasedruga~ijerazgova-raoizvo|enjunastave,sadr`ajustudijskih programa, optere}e-nju studenata, ud`benicima...Naravnoda}enekouvekbitine-zadovoljan. Na evropskim uni-verzitetimaimatedvailitriispit-naroka,ami}emoimati~etiri.
Za{tostrategijuobrazovanjane}eusvojitiNarodnaskup{tina?
- Ne postoji zakonska oba-veza za to, ali }emo odmah na-kon usvajanja strategije na Vla-di, predstaviti ovaj dokument uSkup{tini. Na{a ideja je, ne sa-mo da upoznamo resorni od-bor ve} da organizujemo javno~itanje strategije u parlamentu.
Dali}esepostoje}ipredloziza-konadora|ivati?
-Procedurazahtevadaseko-legeizdrugihministarstavaizja-sneoovimzakonima,alineo~e-kujem da }e se predlozi bitnijemenjati. Razgovara}emo sapredstavnicimaAgencijezabor-buprotivkorupcije,po{tojebi-loprimedbinatransparentnostupostupkunabavkeud`benika.
Ko}e~initiva{tim?
- Imamo tri dr`avna sekre-tara: Radivoje Mitrovi} }e bitizadu`en za nauku, MuhedinFijuljanin za preduniverzitet-skoobrazovanje,aZoranMa{i}za visoko obrazovanje. KolegaFijuljanin je ~lan SDA-a, a Zo-ran Ma{i} je iz SNS-a.
Dalijetodeokoalicionogspo-razuma?
- Nismo pravili koalicionisporazum, to je d`entlmenskidogovordaljudekojisupokaza-likvalitetuklju~imoupojedinaministarstva.[toseti~epomo}-nika,predstojinamsistematiza-cija. Poku{a}emo da kroz dru-ga~ijuorganizacijusektorasma-njimobrojpomo}nika.
Dalijepovi{icaoddvaodstouoktobruijo{tolikouapriluidu}egodineposlednjaponudaVlade?
- Nije ni prva, ni poslednja,negojedinomogu}airealna.Natoukazujusviekonomskipara-metri. I kolega Dinki} i ja sma-tramodaprosvetniradnicitrebada imaju ve}e plate, ali su mo-gu}nostiograni~ene.Nastavi}e-mo isplatu jubilarnih nagrada,sviprosvetniradnici}eza{kol-skuslavudobitijednokratnopo4.000dinara.Pripremamoured-bukoja}eomogu}itida22.000zaposlenihupred{kolskimusta-novamauSrbijiprimajuistepla-tepremastepenustru~nespre-me, a lokalne samouprave kojeimajusredstvamogudaispla}u- juive}ezarade.Tauredbabitre-balodapo~nedaseprimenjujeod1.januara2013.godine.Ide- jajedauslede}etrigodineizvr-{imokorekcijukoeficijenata,ka-kobiseustanoviopravedanod-nos koji uva`ava stru~nu spre-muiposaokojiseobavlja.
Mislitelida}eprosvetniradni-ciimatirazumevanjaakoimzacelu2013.godinunuditepovi{icuodsamodvaodsto?
- Svi u Vladi znamo da jeekonomska situacija te{ka i dato pove}anje nije dovoljno, aliovo je jedino mogu}e i sigurno.Pojedini predstavnici sindikatasu svesni situacije i oni su `ele-li da znaju da li }e pove}anjekoje smo ponudili biti sigurno.
Iznelistepodatakdauprosve-ti28.000nastavnikanemapunfond~asova.Nedavnosterazgo-varalisapredstavnicimaSvetskebankeokredituzaotpremnine.Dalijeobezbe|ivanjekreditauslovzare{avanjeproblemateh-nolo{kihvi{kova?
- Tema razgovora sa Svet-skom bankom nije bila nepot-pun fond ~asova, ve} {ta plani-ramo da radimo, kako tro{imosredstvaidalismoefikasniuto-me. Od {kolske 2014-2015. go-dinepo~injesistemfinansiranjaobrazovanjapobrojuu~enikaikredit nam je potreban da bi-smore{ilipitanjevi{kovazapo-slenih koji }e se tada pojaviti uzna~ajnijembroju.PredstavniciSvetske banke su nam rekli da}etopitanjemoratidabudere-{enonanivouVlade.TosmatraiministarfinansijaMla|anDin-ki}iokotoganemanesaglasno-stiuVladi.Ne}emodaulazimoupri~uofinansiranjupou~eni-kudokneobezbedimosocijalniprogram. Moram da podsetimda95odstobud`etazaobrazo-vanje odlazi na plate, a da smona{im, ali i stranim sredstvimaizgradili 28 {kola, opremili 700objekata, finansirali nabavkubesplatnihud`benika.Ovegodi-ne}e303.500u~enikaodprvogdo ~etvrtog razreda dobiti vi{eod 2,8 miliona knjiga. Ve} dvegodine finansiramo doktorskestudije, a pove}an je i broj bu-d`etskihstudenata.
Kakavjeepilognavodnogpro-davanjatestovazavr{nogispitaispredtribeogradske{kole?
- Narednih dana o~ekujemokona~ni izve{taj nadle`nih or-gana, ali prema na{im sazna-njima ti testovi su bili falsifikat.
VesnaAndri} 
SPECIJALNOIZDANJE LISTADANASPOVODOMPO^ETKA[KOLSKEGODINE 
z
URE\UJE
VesnaAndri}
z
MARKETING
VesnaLa}arak 
z
PRIPREMA
ZoranSpahi}
NAU^I STRANI JEZIK KAKO TREBAAKTIVIRAJ SVOJE ZNAWE 
10 u~enika
iz iste {kole dobijaju
50% popusta
za sve jezike70 ~asova
POLON
SREDW[LCIMAACIJA 
1 za 5
www.kolarac.rs
skola@kolarac.rs
011 2630 480011 2639 502011 2636 991
16.500 (5 h 3.300) dinara - redovni te~ajevi19.500 (5 h 3.900) dinara - specijalizovani
NOVI CIKLUSTE^AJEVA OD17. SEPTEMBRADO 24. JANUARA
Kolar~eva zadu`binaCentar za nastavu stranih jezika
 Vladimir Bumba{irevi}:
Podstrek za univerzitet
 Nastavak sa 3. strane
@arko Obradovi}
, ministar prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja
Povi{ica plata od ~etiri odsto jedino mogu}a i realna
INTERVJU
P
O Ro{tiljijadi
Nedavnosteotvorilileskova~kuRo{tiljijadu.Mnogisusepi-taliotkudvinatomdoga|aju.Premijervasjezadu`iodasako-alicionimpartnerimarazgovarateopromenamakoalicijaulo-kalnojvlasti.Zna~ilitoda}etesemanjebavitiprosvetom?
-Naravnodane.Prosvetainaukasuprioritet.Kao~lanVladedobi- jamodre|eneobavezekojenespadajusamouresorkojivodim.PozivdaotvorimRo{tiljijadudobiosampretrinedeljeitajdoga|ajbipro{aopotpunonezapa`eno,datogdananijebilasednicaGlavnogodboraSNS-a,kojijezahtevaodasemenjalokalnavlast,izme|uostalogiuLe-skovcu.Nekisumepitalidalisamzbogtogado{ao.Moramdaka`emdaovumanifestacijuzaosamdanaposetiizme|u500.000i600.000ljudi.KaopredstavnikVladenaovakvomdoga|ajujasnopokazujemovrednostovakvemanifestacije.Akobisvakiministarimaoobavezesa-mousvomresoru,ondabiSabortruba~auGu~itrebalodaotvorimini-starkultureiliturizma.Aznamodanijetako.Sdrugestrane,zadu`enjekojesamdobioodpremijerajepartijsko,jersamizamenikpredsedni-kaSPS-a.Naravnodatone}euticatinaposaokojiradim.
Probijen rok 
Nacionalniprosvetnisavetne}eusvajatiogledneprofiledoknjihovipredlozinebuduuva`eni.Dalijeta~nodasuogledniprofilikuvarkonobar,poslasti~ar,finansijskiiposlovniadmini-stratorpre{liuredovansistemzahvaljuju}iva{empotpisu?Jo{petnaestakogleda~ekanausvajanje.Kakvajenjihovasudbina?
-Nacionalniprosvetnisavetnijeodlu~iouzakonskomrokuodtrimeseca,pasampremazakonutou~inioja.Petnaestogledajevredno-vanoidobilisupozitivnomi{ljenjeZavodazavrednovanjekvalitetaobrazovanjaivaspitanja.Sadase~ekadaNacionalniprosvetnisavetdo-neseplaniprogramzateoglede.
@arko Obradovi} Ne}emo ulaziti u pri~uo finansiranju po u~enikudok ne obezbedimosocijalni program
 Biti na [angajskoj listi
     F    o    t    o    :     S    t    a    n     i    s     l    a    v     M     i     l    o     j      k    o    v     i     }

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->