Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
4Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Ivo Andric Gospodjica

Ivo Andric Gospodjica

Ratings: (0)|Views: 122|Likes:
Published by Milica Mrdja
kul
kul

More info:

Categories:Types, School Work
Published by: Milica Mrdja on Feb 07, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/12/2013

pdf

text

original

 
4NAKLADNI ZAVOD MATICE HRVATSKEBIBLIOTEKA VIJENAC KNJIGA 27UREDNIČKI ODBORBRANIMIR DONAT, DUBRAVKO JELČIĆ IGOR ZIDIĆUREDNIK DUBRAVKO JELČIĆIVO ANDRIĆGOSPOðICAPRIREDILAJASMINA LUKIĆISBN 86-401-0144-2 TISAK: ČGP »DELO«, Ljubljana 1988.NAKLADNI ZAVOD MATICE HRVATSKE ZAGREB, 1988.GOSPOðICA11»Kad radiš, neka ti je bogom prosto! Ali kad ti je srce zapečaćeno mrtvimvoskom, onda je to prokletstvo.«Janko Veselinović»Proklet jest i ostaje novac koji se ne upotrebljava na obšte naroda polze.«Sima Milutinović-SarajlijaJednog od poslednjih dana februara meseca 1935. godine sve su beogradskenovine donele vest da je u Stiškoj ulici, u kući broj 16a, nañena mrtvasopstvenica te kuće. Zvala se Rajka Radaković, bila je rodom iz Sarajeva, aživela je u toj kući već petnaestak godina, potpuno povučeno, životom stare,usamljene devojke i važila je kao tvrdica i osobenjak. Njenu smrt je otkriopismonoša te ulice. Pošto je dva dana uzalud zvonio, obišao je kuću, pogledaokroz prozor iz dvorišta, video u predsoblju leš stare devojke kako leži nauznak,i odmah prijavio stvar policiji.Po običajima koji su tada vladali, kriminalna hronika zauzimala je mnogomesta u dnevnoj štampi. Svi dnevni listovi iskorišćavali su ubi-stva, nesreće ikrvave dogañaje da bi, raspaljujući maštu gomile, zagoli-cali njeno ljubopitstvoi, zadovoljavajući ga do u najsitnije pojedinosti, povećali prodaju lista. I ovuvest o smrti usamljene starice novine su objavile na vidnom mestu, sagolicavim podnaslovima: »Da li se radi o zločinu?«, »Istraga u toku. Našreporter na licu mesta«. Ali ovoga puta nije novinama bilo suñeno da donesuduge reporterske izveštaje sa jezivim pojedinostima i fotografskim snimcima.Komisija, koja je odmah izišla u Stisku ulicu, utvrdila je brzo i nesumnjivo danije u pitanju zločin, nego da je stara devojka umrla prirodnom smrću, odsrčane kapi, a da je sve u kući neoštećeno i na svom mestu, bez traga provalei ma kakvog nasilja i krañe.Čim je objavljena vest o smrti stare devojke, došao je u Stisku ulicu stari ipoznati beogradski trgovac ðorñe Hadži-Vasić sa ženom. To su bili jedini roñacikoje je pokojnica imala u Beogradu. Oni su izvršili sahranu i, kao najbližiroñaci, preuzeli kuću i sve što je u njoj, dok se pitanje zaostavštine neraspravi.Novine nisu više nikad pomenule ime Rajke Radaković. Ni njen tadašnji život ninjena smrt nisu imali ničega što može da privuče pažnju i uzbudi maštučitalačke gomile, ali njenu istinsku sudbinu pričaće vam stranice koje dolaze.
 
Nebo je nad Beogradom prostrano i visoko, promenljivo a uvek lepo; i zazimskih vedrina sa njihovom studenom raskoši; i za letnjih oluja kad se ćelopretvori u jedan jedini tmurni oblak koji, gonjen ludim vetrom, nosi kišupomešanu sa prašinom panonske ravnice; i u proleće kad izgleda da cvate iono, uporedo sa zemljom; i u jesen kad oteža od jesenjih zvezda u rojevima.Uvek lepo i bogato, kao naknada ovoj čudnoj varoši za sve ono čega u njojnema i uteha zbog svega onog što ne bi trebalo da bude. Ali najveći raskoštoga neba nad Beogradom, to su sunčevi zalasci. U jesen i u leto oni suprostrani i jarki kao pustinjske vizije, a zimi prigušeni tmastim oblacima irujnim maglama. A u svako doba godine vrlo su česti dani kad se oganj togasunca koje zalazi u ravnici, meñu rekama pod Beogradom, odbije čak gore uvisokoj kupoli neba, i tu se prelomi i prospe kao crven sjaj po rasutoj varoši.Tada sunčano rumenilo oboji za trenutak i najzabačenije uglove Beograda iodblesne u prozorima i onih kuća koje inače slabo obasjava.Ta svetlost je obasjala, potkraj toga februarskog dana 1935. godine, i lice jedne male i zapuštene kuće u Stiškoj ulici. U naglom razvoju ove ulice tu suse sudarili kućni brojevi i pobrkalo opštinsko brojanje, tako da su nastala dvabroja 16, i jedan od njih morao postati 16a. Taj broj i nosi ova niska, žutakuća, stešnjena i izgubljena izmeñu dve moderne, visoke zgrade novijegvremena. Ta prizemna neugledna zgrada potiče još iz vremena pre balkanskih ratova, kad se za ovaj kraj govorilo da je izabožjih leña, kad je cena zemljišta ovde bila dinar po kvadratnom metru, i kadsu kuće u ovoj ulici bile još retke i sve ovako niske a odvojene prostranimbaštama i više ili manje isturene ili uvučene, već prema ćudi i potrebisopstvenika. Tada kućni brojevi nisu ni bili tako važna stvar. Znalo se čija jekoja kuća i ljudi su se većinom poznavali, bar po imenu ili iz viñenja. A ukolikose i nisu poznavali, rede su se tražili i, u potrebi, lakše nalazili nego danas.Ovakvih kuća »predratnog« beogradskog tipa ima još dosta po udaljenijimulicama Beograda. One su sve jednake, ne po veličini ali po obliku i grañi, poraspodeli prostora i, manje-više, i po unutrašnjem ureñaju. Dva ili četiriprozora gledaju na ulicu, već prema tome da li kuća ima dve ili tri sobe. Ispodprozora nagovešten u malteru neki secesionistički motiv ili uprošćengeometrijski orna-menat iz večno istog kalupa kakvog majstora Crnotravca.Gvozdena kapija, čija je gornja polovina pletena od žice a po vrhu okićena že-leznim šiljcima, vodi u malo dvorište sa sitnom kaldrmom i uskom lejom cvećauza zid, a po zidu se penje loza ili ruža puzavica. Tu je, na sredini, ulaz u kućusa jednim ili dva kamena basamaka, natkriven malim drvenim krovom koji jekod imućnijih ljudi od debelog, mlečnog stakla. Dublje unutra, iz kuće, nalazise bašta sa orahom u sredini, često i sa bunarom pored njega, a sa ranimšljivama i šeftelijama uz ogradu koja je deli od komšijskih bašta i avlija. Iunutra je raspored gotovo uvek isti: veliko predsoblje, i oko njega tri do četirisobe i kuhinja.U svemu jednake, sad se te kuće razlikuju samo po spoljašnjem izgledu. Jednesu okrečene, očigledno dobro držane i redovno opravljane; gvozdena vrata nadvorištu obojena svetlom masnom bojom; prozori čišćeni i zastrti tankim belimzavesama. One pokazuju da njihovi stanovnici drže korak sa vremenom, darade i stiču, da nešto traže i imaju od života. Druge su, naprotiv, zapuštene iružne. Ivica krova izrovašena, oluci pomereni, boje izbledele, simsovi iprimitivni ornamenti načeti. Zid ispod prozora poškropljen uličnim blatom,
 
išaran prvim dečjim vežbanjima u azbuci. Kroz prozorska stakla viri unutarnjazapuštenost, sirotinja ili prosto odsustvo potreba.Kuća broj 16a spada u ovu potonju vrstu. Ona ima svega dva prozora kojigledaju na ulicu. Na prozorima padaju u oči jake gvozdene prečage koje celojkući daju mračan i tamnički izgled. Sudeći po izgledu moglo bi se pomisliti da je napuštena ili da čeka kupca koji bi je uzeo ne da stanuje u njoj nego da jeruši i da zida novu i veću, sličnu ovim dvema koje su je pritisnule sleva izdesna. Ali ako dobro zagledate, videćete da iza jednog od onih prozora bezzavesa i cveća sedi starija žena, nepomična i pog-nuta, sa onim odsutnim i usredsreñenim izrazom koji imaju lica žena pognutihnad ručnim radom. To je gospoñica Rajka Radaković.Stariji stanovnici Stiske ulice, oni koji su došli pre nego što su se izgradile novekuće sa više spratova i naselio nov i nepoznat svet, poznaje je i po imenu, ali je svi, već odavno, zovu jednostavno Gospoñicom.Ona se doselila tu odmah posle osloboñenja 1919. godine, iz Sarajeva; kupila je tu kuću i živela u njoj sa majkom, koja je umrla već posle dve godine. Odtada živi sama, bez rodbine i bez posluge, gotovo i bez poseta i prijatelja. Odčega živi? (Jer to je prvo i glavno pitanje koje se ovde postavlja kod svačijegživota i neumorno ponavlja, sve dok se ne pronañe ili ne izmisli odgovor nanjega.) I starosedeoci Stiske ulice pronašli su nekad da Gospoñica živi od rentei štednje. Jedini su tvrdili da je bogata i da leži na parama, a drugi da je sirotai da se zlopati. Uostalom, ima već mnogo godina da se niko i ne brine naročitoza tu povučenu staru gospoñicu kod tolikog živog i šarenog sveta.Poslednjih godina ona se retko viña. Tek s vremena na vreme ode do pijace naKalenića guvnu ili, kad je ovako zima, iziñe da sama počisti sneg sa trotoarapred kućom. To je visoka, mršava stara devojka u pedesetim godinama. Njenolice je žuto, izbrazdano mnogim borama. Te bore su neobično duboke, a načelu, pravo iznad nosa, one se ukrštavaju i ocrtavaju pravilan trougaonik kojispaja dve jake obrve. U dnu svake od tih bora leži, kao crn talog, tanka senka.Od toga ćelo njeno lice ima taman i izmučen izraz koji pogled očijunerazvedrava, jer iz njih bije pomrčina. Ali njeno držanje je pravo, bez tragaonog kolebanja koje u svemu pokazuju usamljeni, bolesni i siroti ljudi, a njenhod brz i oštar. U crnoj »jakni« i neobično dugačkoj suknji, kakvu danas nikone nosi, u iznošenim cipelama i debelim čarapama, sa vunenom kapicom naprosedoj kosi, ona je odevena izvan svih vremena i moda. Ovaj današnji svetkoji brzo živi, tako da već po navici žuri, gotovo i ne primećuje visoki, neobičnilik mršave crne žene.I ovoga februarskog dana, pred veče, Gospoñica sedi pored prozorai krpi čarape. Danas posle podne morala je da iziñe nekim poslom, ali sevratila još za videla, pokisla i prozebla od februarskog vetra koji nosisneg i kišu zajedno. Izula je stare kaljače i skinula svoj crni, dugačkizimski kaput od grubog kao vojničkog sukna, natopljen vodom. Uzela jestarinski »klajderštok«, povukla ga iz ugla na sredinu predsoblja i oko j njega ogrnula svoj kaput da se brže suši. Tako je stajao kao visok čovekbez glave koji je ušao u kuću i zastao tu nasred predsoblja. Zatim je ušlaI u sobu, koja joj se onako ozebloj učinila topla, uzela svoj ručni rad i sela.Ona večernja rumen koja nad Beogradom, čini mi se, duže traje i jače žarinego nad drugim varošima, obasjava i njene prozore. Pri toj

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->