Obrada Metala

MAINSKI FAKULTET - KRAGUJEVAC
BOGDAN NEDI MIODRAG LAZI
PROIZVODNE TEHNOLOGIJE
OBRADA METALA REZANJEM

PREDAVANJA
Kragujevac, 2007.
PROIZVODNE TEHNOLOGIJE
OBADA METALA REZANJEM

skripta
Autori:
Dr Bogdan Nedi, vanredni profesor Mainski fakultet, Kragujevac Dr Miodrag Lazi, redovni profesor Mainski fakultet, Kragujevac Mainski fakultet 34000 Kragujevac Sestre Janji 6
Viegodinji rad autora skipte i ostalih saradnika Laboratorije za obradu metala rezanjem Mainskog fakulteta u Kragujevcu, omoguio je izradu velikog broja publikavija iz oblasti proizvodnih tehnologija, posebno obrade metala rezanjem. Mnogobrojne knjige, udbenici i prirunici sadre obilje saznanja i podataka do kojih su saradnici doli kroz dogogodinji struni rad i istraivanja i veoma korisno slue kako studentima tako i inenjerima strunjacima u praksi za svakodnevno reavanje niza problema. Ova skripta je namenjena studentima osnovnih akademskih studija Mainskog fakulteta u Kragujevcu i bazirana je na nastavnom planu i programu zajednikog predmeta PROIZVODNE TEHNOLOGIJE (deo koji se odnosi tehnologije obrade metala rezanjem). Skripta sadri osnovne i neophodne podatke potrebne za razumevanje problematike definisanje tehnologija i tehnolokih postupaka, izbor i primenu alata, pribora, merne opreme, mainai parametara reima obrade u obradi metala rezanjem. Skripta sadri i neophodne podatke potrebne za ovladavanje znanjima na laboratorijskim vebama i izradu samostalnog rada. Autori
SADRAJ
1. OSNOVI PROIZVODNIH TEHNOLOGIJA 1.1. Proizvodne tehnologije 1.2. Tehnologije mainogradnje 1.3. Tehnologije obrade 1.4. Obrada metala rezanjem 1.4.1. Postupci obrade metala rezanjem 1.4.2. Osnovi procesa rezanja 1.4.3. Osnovna kretanja alata i predmeta obrade 1.4.4. Osnovna geometrija reznog alata 1.4.5. Tribomehaniki sistem u obradi metala rezanjem 1.4.6. Naune oblasti OMR 2. OBRADNI SISTEMI I PROCESI 2.1. Obradni sistemi 2.2. Obradni procesi 2.3. Maine u obradi metala rezanjem 2.3.1. Prenosnici alatnih maina 2.4. Rezni alati 2.4.1. Klasifikacija reznih alata 2.4.2. Oblik i osnovni konstruktivni elementi reznih alata 2.4.3. Alatni materijali 2.5. Pomoni pribori 2.5.1. Uloga i klasifikacija pribora 2.5.2. Univerzalni (stezni) pribori 2.5.3. Specijalni pribori 2.6. Merni pribori (merila) 2.6.1. Osnovi merenja i kontrole 2.6.2. Sredstva merenja i kontrole (merila) 3. OSNOVI TEORIJE OBRADE METALA REZANJEM 3.1. Obrazovanje strugotine 3.1.1. Mehanizam nastanka strugotine 3.1.2. Vrste i oblici strugotine 3.1.3. Naslaga na reznom klinu alata 3.1.4. Faktor sabijanja strugotine 3.2. Mehanika rezanja 3.2.1. Otpori rezanja pri ortogonalnom rezanju 3.2.2. Snaga rezanja i pogonska snaga maine 3.3. Termodinamika rezanja 3.3.1. Toplota rezanja 3.3.2. Temperatura rezanja 3.4. Tribologija rezanja 3.4.1. Priroda tribolokih procesa 3.4.2. Habanje reznih elemenata alata 1 1 1 3 5 5 7 10 11 13 14 15 15 15 17 18 20 20 21 27 31 31 32 36 37 37 38 43 43 43 45 46 47 49 49 51 52 52 54 55 55 57
3.4.3. Obradljivost materijala 3.4.4. Sredstva za hladjenje i podmazivanje - SHP 3.5. Kvalitet obrade 3.5.1. Tanost obrade 3.5.2. Kvalitet obradjene povrine 3.6. Ekonomika rezanja i reimi obrade 3.6.1. Struktura vremena obrade 3.6.2. Trokovi obrade 3.6.3. Postojanost alata 4. OBRADA STRUGANJEM 4.1 Proizvodne operacije i alati 4.1.1 Proizvodne operacije u obradi struganjem 4.1.2 Alati u obradi struganjem 4.2 Otpori i snaga rezanja 4.2.1 Otpori rezanja 4.2.2 Snaga maine 4.3 Reim obrade u obradi struganjem 4.3.1 Korak u obradi struganjem 4.3.2 Brzina rezanja u obradi struganjem 4.4 Maine u obradi struganjem 4.4.1 Strugovi za pojedinanu proizvodnju 4.4.2 Strugovi za serijsku proizvodnju 4.4.3 Strugovi za masovnu proizvodnju 5. OBRADA BUENJEM 5.1 Proizvodne operacije i alati 5.1.1 Osnovna kretanja 5.1.2 Proizvodne operacije u obradi buenjem 5.1.3 Alati u obradi buenjem 5.2 Otpori i snaga rezanja 5.2.1 Obrada buenjem 5.3 Reim obrade u obradi buenjem 5.4 Maine u obradi buenjem 5.4.1 Jednovretene builice 5.4.2 Vievretene builice 6. OBRADA GLODANJEM 6.1 Proizvodne operacije i alati 6.1.1 Osnovna kretanja 6.1.2 Proizvodne operacije obrade glodanjem 6.1.3 Alati u obradi glodanjem 6.2 Otpori i snaga rezanja 6.2.1 Otpori rezanja 6.2.2 Snaga maine 6.3 Reim obrade u obradi glodanjem 6.3.1 Korak po zubu 6.3.2 Brzina rezanja u obradi glodanjem 6.4 Podeoni aparati 6.5 Maine u obradi glodanjem
64 65 71 71 72 77 77 78 79 81 81 82 83 88 88 89 89 90 91 91 92 93 94 95 95 95 96 98 102 102 103 104 104 106 108 108 108 110 112 115 115 116 116 117 117 118 120
7. OBRADA TESTERISANJEM 7.1 Osnovne operacije i alati 7.1.1 Proizvodne operacije u obradi testerisanjem 7.1.2 Alati u obradi testerisanjem 7.2 Brzina rezanja 7.3 Maine u obradi testerisanjem 8. OBRADA RENDISANJEM 8.1 Proizvodne operacije 8.2 Alati u obradi rendisanjem 8.3 Otpori i snaga rezanja 8.4 Reim obrade u obradi rendisanjem 8.5 Maine u obradi rendisanjem 8.5.1 Kratkohode rendisaljke 8.5.2 Dugohode rendisaljke 8.5.3 Vertikalne rendisaljke 9. OBRADA PROVLAENJEM 9.1 Proizvodne operacije i alati 9.2 Otpori rezanja i snaga maine 9.2.1 Otpori rezanja i vuna sila maine 9.3 Reim obrade u obradi provlaenjem 9.4 Maine u obradi provlaenjem 10. OBRADA BRUENJEM 10.1 Proizvodne operacije 10.2 Alati u obradi bruenjem 10.3 Otpori i snaga rezanja 10.4 Reim obrade u obradi bruenjem 10.5 Maine u obradi bruenjem 11. IZRADA NAVOJA 11.1 Izrada navoja na strugu 11.2 Izrada navoja na builici 11.3 Izrada navoja na glodalici 11.4 Specijalni postupci izrade navoja 12. IZRADA ZUPANIKA 12.1 Izrada cilindrinih zupanika glodanjem 12.1.1 Izrada zupanika pojedinanim rezanjem 12.1.2 Izrada zupanika relativnim kotrljanjem 12.2 Izrada cilindrinih zupanika rendisanjem 12.2.1 Izrada zupanika relativnim kotrljanjem 12.3 Izrada koninih zupanika 12.3.1 Izrada koninih zupanika glodanjem 12.3.2 Izrada koninih zupanika rendisanjem 12.4 Izrada zupanika provlaenjem 12.5 Zavrna obrada zupanika 12.5.1 Obrada zupanika bruenjem 12.5.2 Obrada zupanika ljuenjem (brijanjem) 12.5.3 Obrada zupanika glaanjem (poliranjem) uparivanjem
125 125 125 126 127 127 129 129 131 132 133 134 135 136 136 137 137 142 142 142 143 145 145 149 151 151 153 155 155 157 157 158 159 159 159 160 161 161 162 162 163 163 164 164 164 164
13. NOVI POSTUPCI OBRADE 13.1 Visokoproduktivni postupci obrade 13.2 Nekonvencionalni postupci obrade 13.2.1 ECM - Elektrohemijska obrada 13.2.2 EDM - Elektroeroziona obrada 13.2.3 EUS - Ultrazvuna obrada 13.2.4 LBM - Obrada laserom 13.2.5 PJM - Obrada plazmom 13.2.6 CM Hemijska obrada 13.2.7 AJM i WJM obrada 13.2.8 Ostali NPO obrade 14. LITERATURA Prilig 1. Pitanja za kolokvijum iz PROIZVODNIH TEHNOLOGIJA - OMR Prilog 2. Pitanja za zavrni ispit iz PROIZVODNIH TEHNOLOGIJA - OMR
165 165 166 167 168 169 170 170 171 172 172 173
1.
OSNOVI PROIZVODNIH TEHNOLOGIJA
1.1 PROIZVODNE TEHNOLOGIJE

Tehnologija (od grkih rei tehnos - zanat, logos - nauka) je nauka koja prouava procese i postupke prerade sirovina (ruda i sl.) u polufabrikate i gotove proizvode. Ona obuhvata materijalne i nematerijalne procese i deli se na: neproizvodnu ili nematerijalnu i proizvodnu ili materijalnu tehnologiju. Neproizvodne tehnologije prouavaju problematiku transformacije ili prerade energije i informacija, transporta i organizacije transporta, skladitenja, uvanja i ispitivanja materijala i proizvoda i sl. Proizvodne tehnologije su tehnologije prerade sirovina i izrade polufabrikata i proizvoda razliitih tipova i namena (alatnih maina, automobila, aviona, brodova ...). To su tehnologije kojima se menja: sutina materije (dobijanje gvoa, elika, bakra i drugih metala, granulata za izradu sinterovanih delova i delova od plastike, drobljenje, mlevenje i rastvaranje sirovina ...), oblik, dimenzije i karakteristike delova i proizvoda i struktura materijala i estetski izgled proizvoda (termika i hemijskotermika obrada, povrinska zatita, tehnologija modifikovanja povrina ...). Razvoj tehnologija je inicirao veliki broj postupaka izrade proizvoda u razliitim oblastima ivota, tako da se prema nameni proizvodne tehnologije dele na: tehnologije mainogradnje, tehnologije prerade plastinih masa, tehnologije prerade drveta, tehnologije prerade papira, tehnologije prehrambene industrije, tehnologije dobijanja cementa itd.
1.2 TEHNOLOGIJE MAINOGRADNJE

Prerada materijala (metala i nemetala) i oblikovanje razliitih delova (vratila, zavrtnjeva, navrtki, zupanika i sl.), podsklopova i sklopova (spojnica, kuita, menjaa, prenosnika ...) i proizvoda (alatnih maina, automobila itd.) se ostvaruje primenom razliitih tehnologija mainogradnje. Izuava osobine metala, nemetala i legura i postupke njihove prerade u poluproizvode ili proizvode. Postoji est osnovnih tehnologija, to su tehnologije: materijala, obrade,
Proizvodne tehnologije
termike i hemijsko-termike obrade, montae, povrinske zatite i modifikovanja povrina.
Tehnologija materijala prouava postupke prerade sirovina, problematiku dobijanja materijala, osobine, namenu, sisteme oznaavanja i metode ispitivanja materijala. Tehnologija obrade prouava postupke izrade i obrade (oblikovanja) mainskih delova eljenog oblika i dimenzija od polufabrikata, dobijenih livenjem, kovanjem, valjanjem i sl. Pojednostavljeno reeno obuhvata problematiku izrade i oblikovanja gotovih delova (slika 1.1).
Predmet obrade (obradak)
tehnologija obrade rezanjem
Polufabrikat - sirovina (pripremak)
Gotov deo (izradak)
TEHNOLOKA ZNANJA:
* redovnim obrazovanjem * permanentnim usavravanjem * kroz prakti an rad
know-how
SREDSTVA RADA:
* alatna maina * rezni alati, pribori * merila i drugi ure|aji * upravljaki sistem
Slika 1.1. Ilustracija postupka obrade Tehnologija termike obrade (arenje, kaljenje, poboljanje, normalizacija, otputanje...) obuhvata postupke promene strukture, hemijskog sastava i mehanikih osobina (tvrdoa, vrstoa, ilavost itd.) materijala. Hemijskotermikom obradom (cementacija, nitriranje, cijanizacija...) menjaju se karakteristike povrinskog sloja obraenih delova. Postupcima montae se, od delova, formiraju podsklopovi, sklopovi i proizvodi razliite funkcionalnosti i namene. Tehnologija povrinske zatite obezbeuje: zatite metalnih delova i konstrukcija od tetnog dejstva razliitih hemijskih uticaja okoline (kiselina, baza, soli, gasova, kiseonika iz vazduha itd.) i poboljanje estetskog izgleda delova i proizvoda Ostvaruje se: metalom: cinkovanje, kadmijumizacija, pobakrenje, kalaisanje, niklovanje, hromiranje, posrebrivanje, pozlaivanje ..., nemetalom: emajliranje, bojenje, lakiranje, premazivanje sredstvima za konzerviranje... i hemijskim i elektrohemijskim postupcima: bruniranje, fosfatiranje...
1. OSNOVI PROIZVODNIH TEHNOLOGIJA
Tehnologijama modifikovanja povrina se obezbeuje poboljanje karakteristika povrinskih slojeva, veka trajanja i pouzdanosti mainskih delova i tehnikih sistema. Poznate su pod nazivom i povrinske tehnologije. Dve osnovne tehnologije su tehnologije: nanoenja prevlaka i modifikovanja povrinskih slojeva. Tehnologijama nanoenja prevlaka nanose se ili deponuju anti-habajue, zatitne, dekorativne, optike, regenerativne i druge prevlake na povrinu mainskog dela. Najee koriene tehnologije su: CVD - hemijsko taloenje prevlaka, PVD - fiziko taloenje prevlaka, termalni postupci (gasni, elektroluni, plazma sprej, laserski), galvanizacija, elektroforeza (anaforeza i kataforeza), TD (difuzioni) postupci, nanoenja prevlaka vrstih maziva (molibden disulfid...) , plastifikacija, nanoenja neorganskih prevlaka (oksidne prevlake, fosfatiranje, hromiranje, emajliranje ...), nanoenja organskih prevlaka (gumiranje, bojenje i lakiranje). Tehnologijama modifikovanja povrinskih slojeva se menja hemijsko, strukturno i fizikometalurko stanje materijala u povrinskim slojevima. Najee koriene tehnologije modifikovanja su: a) Termika obrada Poboljanje, Kaljenje itd. b) Termohemijski i hemijski postupci nitriranje (klasino, plazma ...) cementacija karbonitriranje difuziona metalizacija (boriranje, siliciranje, alitiranje ...) bruniranje ... c) Jonska implantacija d) Deformaciono otvrdnjavanje ....
1.3 TEHNOLOGIJE OBRADE

Tehnologija obrade prouava problematiku izrade i oblikovanja gotovih delova. Zavisno od osnovnih principa uklanjanja vika materijala i oblikovanja gotovih delova (korienjem mehanike ili drugih vidova energije) tehnologije obrade se dele na: tehnologije mehanike obrade i nekonvencionalne postupke obrade. U tehnologije obrade spadaju i novi postupci obrade kao to su postupci: visokoproduktivne obrade, obrade na suvo, bez primene SHP, brze izrade prototipa, mikro obrade, nano obrade...
3
Tehnologija mehanike obrade prouava problematiku izrade i oblikovanja gotovih delova mehaniim putem (delovanjem alata na predmet obrade). Postupci mahanike obrade se dele na postupke: sa uklanjenjem vika materijala (sa skidanjem strugotine) i bez uklanjanja vika materijala (bez skidanja strugotine). Obrada bez skidanja strugotine obezbeuje obradu i oblikovanje bez ili sa neznatnim uklanjanjem vika materijala. To su postupci: Obrade livenjem, Obrade spajanjem, Obrade deformisanjem. Obrada livenjem (slika 1.2.a) obuhvata livenje elika, sivog liva, obojenih metala i nematala u pesku, kokili, pod pritiskom, u obliku kouljice, centrifugalno...
8 6 3 2 5 1 4 7
12345678-
jezgro gotov deo (izradak) gornji deo kalupa donji deo kalupa elementi za vezivanje optereenje ulivni sistem ispusni otvor
1 5 4
12345-
kalup pogonski ure|aj te~ni SL zidovi kalupa gotov deo (izradak)
Izgled kalupa za livenje u pesku
a) Livenje
Centrifugalno livenje u vertikalnom rotirajuem kalupu

iana elektroda Kotur sa icom Zatitni gas (Argon)
Elektrootporno - ta kasto zavarivanje
MIG postupak Zavarivanje u za titi argona topljivom metalnom elektrodom
F v
oblika gotov deo (izradak)
b) Zavarivanje
Gornji pokretni deo
matrica
F
Donji nepokretni deo
v
Kovanje u kalupu
duboko izvla enje lima
c) Obrada metala deformisanjem
Slika 1.2. Postupci mehanike obrade bez uklanjanja vika materijala Obrada spajanjem (slika 1.2b) obuhvata postupke zakivanja, lemljenja, zavarivanja, lepljenja ... Obrada deformisanjem (slika 1.2c) predstavlja postupke kovanja, prosecanja i
4
probijanja, dubokog izvlaenja, savijanja ... Obrada sa skidanjem strugotine (slika 1.3) podrazumeva postupke obrade kod kojih se oblikovanje ostvaruje uklanjanjem vika materijala. To su: Bravarski radovi - runa obrada (seenje, turpijanje ...) i Obrada metala rezanjem. Obrada metala rezanjem (struganje, buenje, glodanje ...) je postupak oblikovanja uklanjanjem vika materijala mehanikim putem alatima najee znatno vee tvrdoe od tvrdoe materijala predmeta obrade.
predmet obrade alat
alat
predmet obrade
obrada struganjem obrada bu enjem a) Obrada metala rezanjem A K
alat elektrolit dielektrikum A - anoda - predmet obrade predmet obrade K - katoda - alat ECM - elektrohemijska obrada EDM - elektroeroziona obrada b) Nekonvencionalni postupci obrade
Slika 1.3. Ilustracija nekih postupaka obrade metala rezanjem Nekonvencionalni postupci obrade - NPO (elektrohemijska - ECM, elektroeroziona EDM, laserska obrada ...) su postupci oblikovanja uklanjanjem vika materijala razliitim fiziko-hemijskim mehanizmima, korienjem elektrine, hemijske, svetlosne, magnetne i drugih vidova energije.
1.4 OBRADA METALA REZANJEM 1.4.1 Postupci obrade metala rezanjem

Postupci obrade metala rezanjem su postupci oblikovanja (promene oblika, dimenzija, hrapavosti obraene povrine i karakteristika povrinskog sloja) uklanjanjem vika materijala mehanikim dejstvom reznog alata na predmet obrade (slika 1.4). Najee se razvrstavaju na postupke: prethodne - grube obrade i zavrne - fine obrade Postupci prethodne obrade (struganje, buenje, glodanje, rendisanje ... ) imaju, prvenstveni, cilj da uklone to veu koliinu materijala. Postupcima zavrne obrade (razvrtanje, provlaenje, bruenje, honovanje, lepovanje ...) se ostvaruje zahtevani kvalitet obrade (tanost i kvalitet obraene povrine). Osnovni postupci OMR su: struganje, buenje, glodanje, testerisanje (odsecanje), rendisanje, provlaenje, bruenje i glaanje (lepovanje, superfini, honovanje i poliranje).
POSTUPCI OBRADE M ETA LA REZANJEM

alatima definisane g eometrije
struganje
alatima nedefinisane geometrije

br u{enje
spolja{nje kru`no uzdu` no bu{enje popre~ no
r avno bu{enje glodanje pro{ irivanje razvrtanje lepovanje
obimno pr ovla~ enje
~ eono
superfini{
odsecanje
honovanje
rendisanje
poliranje
* ~etkama * obrtnim diskovima * elektr ohemijsko
Slika 1.4. Postupci obrade metala rezanjem Postupci OMR se razvrstaju i prema obliku obraivanog dela na postupke (slika 1.5): obrade rotacionih delova (osovine, vratila ...)
obrade prizmatinih povrina (kuita, blokovi motora ...) izrade navoja (spoljanjeg, unutranjeg ...) izrade zupanika (cilindrinih, koninih ...) izrade oljebljenih vratila ....
spolja nji
izrada navoja vretenastim glodalima
unutra nji izrada navoja struganjem
a) Izrada navoja
izrada navoja bu enjem
izrada zuba zup anika pojedina nim rezanjem
izrada zup anika relativnim kotrljanjem
b) Izrada zupanika
c) Izrada oljebljenih vratila
Slika 1.5. Postupci izrade navoja, zupanika i oljebljenih vratila U postupke OMR se esto ubrajaju i kombinovani postupci obrade kao to su postupci: vibracionog rezanja, obrade u abrazivnoj sredini, obrade na povienim temperaturama, ojaanja povrinskih slojeva deformisanjem, nareckivanja i sl. To su razliiti postupci kojima se obezbeuje poboljanje efekta obrade klasinih postupaka.
1.4.2 Osnovi procesa rezanja

Proces rezanja nastaje prodiranjem reznog klina alata (1), brzinom v, u materijal predmeta obrade (2), slika 1.6. Prodiranjem reznog klina alata, pod dejstvom spoljanje
7
sile (sile rezanja F), dolazi do pretvaranja vika materijala debljine a (dubina rezanja) u strugotinu (3) debljine as.
3 as 1 V 6 7
a
2
obrada struganjem
4
7 6
obrada buenjem
Slika 1.6. Osnovi procesa rezanja U procesu rezanja se uoavaju tri osnovne povrine: Obraivana povrina (4), Obraena povrina (5) i Povrina rezanja (6) Obraivana povrina je povrina koja prethodi obradi i nalazi se ispred reznog klina. To je povrina koja se potpuno ili delimino uklanja u procesu rezanja. Obraena povrina je povrina nastala kao rezultat procesa rezanja. Nalazi se iza reznog klina i karakterie je tanost oblika i dimanzija, povrinska hrapavost i veliina i osobine povrinskog sloja. Povrina rezanja je povrina predmeta obrade koja se nalazi u direktnom kontaktu sa reznim alatom. To je povrina koju obrazuje rezna ivica alata u toku rezultujueg kretanja. Dve grupe osnovnih parametara obrade su: Tehnoloki parametri obrade i Geometrijski parametri obrade Tehnoloki parametri obrade (slika 1.7) su: a, mm - dubina rezanja, s, mm/o - korak ili vp, mm/min - brzina pomonog kretanja i v, m/min - brzina rezanja ili n, o/min - broj obrta.

1
V, n
2 D
V, n
S struganje
h1
Vp
glodanje
Slika 1.7. Tehnoloki parametri obrade u obradi struganjem i glodanjem Dubina rezanja a, mm je vrednost debljine sloja materijala koji se uklanja u procesu rezanja, odreena rastojanjem obraivane (1) i obraene povrine (2):
a=
Dd , mm pri obradi rotacionih delova i 2
a = h h1 , mm pri obradi prizmatinih delova.
Korak (posmak) s, mm/o je pomeranje alata ili predmeta obrade u pravcu pomonog kretanja za jedan obrt alata ili predmeta obrade, za jedan zub alata s1, mm/z (glodanje), za jedan dupli hod alata ili predmeta obrade s, mm/dh (rendisanje) ili jedan hod alata s, mm/hod (ravno bruenje). Brzina pomonog kretanja vp, mm/min je pomeranje alata ili predmeta obrade u jedinici vremena. Brzina rezanja v, m/min ili v, m/s (bruenje) je preeni put glavne rezne ivice alata u jedinici vremena. Osnovni geometrijski parametri obrade su: irina reznog sloja b, debljina reznog sloja h i povrina poprenog preseka reznog sloja A. U obradi struganjem (slika 1.8), na primer, irina i debljina reznog sloja su:
b=
a ; h = S sin , sin
gde je - napadni ugao.

d
h A B b C S E
Slika 1.8. Rezni sloj u obradi struganjem
U procesu rezanja vei deo vika materijala CE uklanja glavno seivo i pretvara u strugotinu. Manji deo obraivane povrine BE, uz obraenu povrinu, koji obrazuje pomona rezna ivica AE, ostaje na obraenoj povrini kao sastavni deo mikrogeometrije obraene povrine. Zato je nominalna povrina poprenog preseka reznog sloja ograniena konturom ABCD i iznosi: A = a S b h .
1.4.3 Osnovna kretanja alata i predmeta obrade

Da bi se proces rezanja ostvario neophodno je da postoje relativna kretanja alata i predmeta obrade. Na mainama za obradu metala rezanjem se realizuju osnovna i dopunska kretanja (slika 1.9). Osnovna kretanja se izvode u toku procesa obrade, a dopunska na poetku i kraju procesa obrade ili u prekidima. Osnovna kretanja se dele na: glavna i pomona.
V, n (1)
D
V, n (2) S (2)
D
S (2) struganje buenje

D
V, n (1)
n L (1) Vr, Vp
Vp (2) glodanje V, n (1)

L
S (2) rendisanje
S (2)
Sa (2)
Vt , nt (1)
Vr, nr (2) razvrtanje bruenje
Slika 1.9. Glavna (1) i pomona kretanja (2, 3) u obradi metala rezanjem
Glavna kretanja (kretanje 1, slika 1.9) su kretanja koja omoguavaju stvaranje strugotine i nastanak procesa rezanja. Definisana su:
brzinom rezanja - v, m/min ili m/s (obrada bruenjem), 1000 v brojem obrta n: n = , o/min D brojem duplih hodova nL, dh/min (rendisanje) ili hodova nL, hod/min (ravno 1000 v bruenje): nL = , dh/min (hod/min). L
10
gde su, pored poznatih veliina: D, mm - prenik predmeta obrade ili alata i L, mm duina hoda alata ili predmeta obrade u pravcu glavnog kretanja. Pomona kretanja (kretanja 2 i 3) obezbeuju nastavak procesa rezanja. Definisana su: korakom - s, mm/o; mm/dh; mm/hod,
korakom po zubu s1, mm/z:
s1 = s / Z ili
Vp = n S , mm/min
brzinom pomonog kretanja - sp, mm/min:
gde je, pored poznatih veliina, Z - broj zuba alata. Glavna i pomona kretanja mogu biti: obrtna i/ili pravolinijska, a izvode ih: rezni alat, predmet obrade ili rezni alat i predmet obrade. Dopunska kretanja su kretanja kojima se alat i predmet obrade dovode u taan meusobni poloaj (primicanje, odmicanje ili podeavanje poloaja alata i sl.).
1.4.4 Osnovna geometrija reznog alata

Svi rezni alati (slika 1.10) se sastoji od najmanje dva dela:
tela alata na kome se nalaze rezni elementi alata (rezni klin) i drke ili otvora u telu alata, preko kojih se izvodi postavljanje i privrivanje alata na nosa alata i mainu.
Rezni klin alata ispunjava osnovnu ulogu reznih alata, obezbeujui rezanje (uklanjanje vika materijala). Rezni alati (slike 1.10 i 1.11) u svom osnovnom obliku imaju zajedniki geometrijski oblik - rezni klin (slika 1.12.b).
1 2 2 1 2 1
2 1
2 1
2 1
2 1
1 2
Slika 1.10. Neki od alata u obradi metala rezanjem

11
drka telo
grudna povrina glavno seivo le na povrina le na povrina grudna povrina pomono seivo rub (fazeta)
osnova strugarski no telo
otvor telo drka valjkasto glodalo JUS K.D2.020
spiralna burgija
glavno popre no se ivo seivo rub (fazeta)
Slika 1.11. Osnovni delovi reznih alata

Na reznom klinu alata se uoavaju karakteristine povrine, linije i take: grudna povrina, GP - povrina po kojoj klizi strugotina, lena povrina, LP - povrina okrenuta prema povrini rezanja i pomona lena povrina, PLP - povrina reznog klina alata okrenuta prema obraenoj povrini predmeta obrade. Presek grudne i lene povrine reznog klina alata predstavlja glavno seivo - GS ili glavnu reznu ivicu alata - GRI, a presek grudne i pomone lene povrine pomono seivo - PS ili pomonu reznu ivicu - PRI. Presek glavnog i pomonog seiva je rezni vrh alata - RV.
Z
Pn Ps Po
GP
rezni klin
X Y
GS
LP
Pr drka
osnova alata (noa)
b) Osnovna geometrija reznog klina alata
a) Tehnoloki koordinatni sistem
Slika 1.12. Koordinatne ravni tehnolokog koordinatnog sistema i osnovna geometrija reznog klina alata
Osnovna geometrija reznog alata je geometrija reznog klina alata (slika 1.12.b). Prema standardu JUS K.A2.010 definisanje i utvrivanje geometrije se izvodi korienjem dva koordinatna sistema: tehnolokog - definisanje geometrije reznih alata kao geometrijskog tela pri njegovoj izradi, otrenju i kontroli (osnovna geometrija alata) i
12
kinematskog - definisanje geometrije alata u procesu rezanja (kinematska geometrija alata).

Tehnoloki koordinatni sistem (slika 1.12.a) ine etiri ravni: osnovna ravan Pr - ravan koja prolazi kroz posmatranu taku na seivu alata i paralelna je ili upravna na neku ravan ili osu alata od znaaja za izradu i otrenje alata ili kontrolu geometrije alata. Moe se definisati i kao ravan koja sadri osu predmeta obrade ili alata i normalna je na vektor brzine u taki u kojoj se posmatra geometrija alata, ravan rezanja Ps - ravan tangencijalna na glavnu reznu ivicu (sadri glavnu reznu ivicu alata) i normalna je na osnovnu ravan, normalna ravan Po - ravan upravna na osnovnu i ravan rezanja i normalna ravan na glavno seivo Pn - ravan normalna na glavnu reznu ivicu ili tangentu na seivo u posmatranoj taki. Poloaj grudne i lene povrine reznog klina alata odreen je osnovnom geometrijom alata (slika 1.12.b), koja obuhvata tri ugla: leni ugao - ugao izmeu lene povrine reznog klina alata i ravni rezanja, grudni ugao - ugao izmeu grudne povrine reznog klina alata i osnovne ravni i ugao klina - ugao izmeu grudne i lene povrine reznog klina alata. Vrednosti uglova reznog klina alata se definiu (mere), najee, u normalnoj ravni Po (osnovni uglovi reznog klina sa ili bez indeksa - , , ). Mogu se definisati i normalni (, , - u normalnoj ravni na glavno seivo Pn), radijalni i aksijalni uglovi reznog klina alata.
1.4.5 Tribomehaniki sistem u obradi metala rezanjem

Proces rezanja u svim vrstama obrade metala rezanjem se ostvaruje u tribomehanikom sistemu (TMS) iju strukturu ine (slika 1.13): rezni klin alata, predmet obrade i sredstvo za hlaenje i podmazivanje. Tribomehaniki sistem predstavlja skup meusobno povezanih elemenata u jednu celinu radi ostvarivanja postavljenog cilja: uklanjanje vika materijala i oblikovanje delova uz minimalne trokove izrade i maksimalnu proizvodnost, tanost i kvalitet obrade.
Materijal Energija Informacija 2 3 1 V Obra ena povrina 1 - rezni alat 2 - predmet obrade 3 - sredstvo za hla enje i podmazivanje - SHP
Slika 1.13. Tribomehaniki sistem u obradi metala rezanjem

Pored strukture, TMS karakteriu ulazne i izlazne veliine.
13
Ulazne veliine su: materijal, energija i informacija.
Materijal se odnosi na materijal predmeta obrade i pomoni materijal (sredstva za hlaenje i podmazivanje, ulja za podmazivanje prenosnika i voica alatnih maina itd.). Polazni materijal ili polufabrikat se naziva pripremak, materijal ili deo u toku obrade obradak (predmet obrade), a gotov deo izradak. Energija se troi na ostvarivanje procesa rezanja, savlaivanje otpora rezanja, otpora kretanju izvrnih organa obradnog sistema i ostvarivanje potrebnih kretanja alata i predmeta obrade. Informacija obezbeuje upravljanje procesom rezanja. Predstavljaju skup podataka o mainama, alatima, priborima, pripremku, mernim i kontrolnim sredstvima, reimima obrade, sistemima upravljanja procesom itd.
Izlazne veliine iz tribomehanikog sistema su:
informacija, energija i materijal. Izlazne informacije su transformisane ulazne informacije i obuhvataju skupove podataka o: kvalitetu obrade (tanost oblika, poloaja i ostvarenih mera i kvalitet obraenih povrina), proizvodnosti i ekonominosti obrade. Izlazna energija je transformisana ulazna energija, toplotna i kinetika energija elastinih deformacija i vibracija elemenata tehnolokog sistema (maina - rezni alat pribor - predmet obrade).
Izlazni materijal je izradak i otpadni materijal (strugotina, utroeno sredstvo za hlaenje i podmazivanje, utroeno ulje za podmazivanje i sl.).
1.4.6 Naune oblasti OMR

Proces rezanja prati pojava otpora kretanju reznog klina alata kroz materijal predmeta obrade, toplote i visokih temperatura u zoni rezanja, trenja u zonama kontakta alata i predmeta obrade i habanja alata. Mehanika procesa rezanja je deo nauke o obradi metala rezanjem posveen problematici odreivanja vrednosti otpora i brzina rezanja i dinamikog ponaanja elemenata obradnog sistema. Termodinamika procesa rezanja je posveena problemima generisanja i odvoenja toplote iz zone rezanja (obrade), kao i odreivanja temperatura rezanja. Tribologija rezanja obuhvata prouavanje procesa trenja u zonama kontakta alata i predmeta obrade i procesa habanja reznih elemenata alata. Ekonomika procesa rezanja je oblast nauke o OMR posveen problematici trokova obrade i obezbeenja maksimalnih tehno - ekonomskih efekata obrade (minimalne cene kotanja proizvoda, maksimalnog profita i sl.).
14
2.
2.1 OBRADNI SISTEMI
OBRADNI SISTEMI I PROCESI
Sistemi za obradu rezanjem ili obradni sistem (slika 2.1) se sastoji od sredstava rada i obradnih procesa, sa karakteristinim ulaznim i izlaznim veliinama, prikazanim na slici.
SISTEM ZA OBRADU METALA Informacije Energija Pripremak (sirovina) SREDSTVA RADA Ma ina Rezni alat Pribor Merilo Predmet obrade - obradak OBRADNI PROCESI Procesi obrade Pomo ni procesi Informacije Energija Izradak (gotov deo) Otpadni materijal
Pomoni materijal
Slika 2.1. Struktura sistema za obradu rezanjem Sredstva rada obuhvataju pet podsistema i to podsisteme: maina, reznih alata, pribora, mernih instrumenata - merila i predmeta obrade. Podsistem maina ini jedna ili vie alatnih maina sa svim instalacijama i agregatima. Podsistem alata se sastoji od jednog ili vie reznih alata za izvoenje procesa obrade. Podsistem pribora obuhvata sve standardne, univerzalne i specijalne pribore za pozicioniranje, voenje i stezanje alata i obratka. Podsistem merila ine univerzalna i specijalna sredstva merenja i kontrole (prema standardima sistema upravljanja kvalitetom ISO 9001:2001 oprema za merenje, kontrolisanje i ispitivanje). Jedan ili vie predmeta obrade ine podsistem predmeta obrade.
2.2 OBRADNI PROCESI

Obradni procesi se sastoje od: procesa obrade (direktnih ili efektivnih procesa) i pomonih ili dopunskih procesa. Procesi obrade su procesi direktne transformacije predmeta obrade u gotov proizvod ili poluproizvod za dalju obradu (struganje, buenje, glodanje...). Pomoni procesi omoguavaju izvoenje procesa obrade (pozicioniranje i stezanje alata i predmeta obrade, odlaganje predmeta obrade, ukljuivanje i iskljuivanje maine...).
Proizvodne tehnologije Tehnoloki ili obradni proces (proces izrade delova ili proizvoda) se realizuje kroz tehnoloke postupke obrade. Tehnoloki postupak je skup svih obrada na predmetu obrade u toku izrade na odgovarajuim mainama, uz primenu reznog, steznog i mernog alata. Elementi tehnolokog postupka su tehnoloke operacije ili jednostavno operacije. Operacija je obrada pripremka na jednoj maini (jednom radnom mestu) uz jednu pripremu maine. Broj operacija je broj priprema ili broj maina (kada se operacija poklapa sa obradnim procesom) ili broj pozicija obrade. Dva osnovna principa projektovanja tehnolokih procesa (slika 2.2) su sa: diferencijacijom i koncentracijom operacija.
DIFERENCIJACIJA OPERACIJA KONCENTRACIJA OPERACIJA Operacija 10: Operacija 50: Operacija 10: Popre na obrada Popre na obrada Obrada jedne strane 3
1 Operacija 20: Operacija 60: Uzdu na obrada Uzdu na obrada
4 Zahvati: 1 - Popre na obrada 2 - Uzdu na obrada (2 prolaza) 3 - Bu enje otvora 4 - Obaranje ivice
Operacija 20: Obrada druge strane Operacija 30: Buenje otvora Operacija 70: Obaranje ivice
1 3 Zahvati: 1 - Popre na obrada 2 - Uzdu na obrada 3 - Obaranje ivice
Operacija 40: Obaranje ivice
Gotov deo - izradak
Slika 2.2. Diferencijacija i koncentracija operacija, podela operacija na zahvate i prolaze Diferencijacija operacija podrazumeva tehnoloki proces proizvodnje kod koga su proizvodne operacije svedene na najjednostavnije elemente (zahvate). Koncentracija operacija je objedinjavanje nekoliko razliitih obrada (zahvata) na jednoj maini i u isto vreme.
16
2. OBRADNI SISTEMI I PROCESI
U okviru jedne operacije moe da postoji vie podoperacija. Podoperacija predstavlja jedan poloaj predmeta obrade u odnosu na mainu i stezni alat ili pribor. Svaka operacija odnosno podoperacija se sastoji od: zahvata i prolaza. Zahvat je proces istovremene obrade jedne ili vie povrina predmeta obrade korienjem jednog ili vie alata, bez promene reima obrade. Razlikuje se elementarni, sloeni i grupni zahvat. Elementarni zahvat je obrada jedne povrine jednim alatom. Sloeni zahvat (slika 2.3.a) je proces oblikovanja sloene povrine jednim alatom (kopiranjem ili na NU mainama). Grupni zahvat (slika 2.3.b) ini proces istovremene obrade vie povrina veim brojem alata. Prolaz (slika 2.4) je deo zahvata u kome se jedan sloj materijala uklanja jednim alatom. Poslednjim prolazom zavrava se zahvat i proces oblikovanja i obrade posmatrane povrine.
a) Elementarni zahvat
b) Sloeni zahvat c) Grupni zahvat
Slika 2.3. Sloeni (obrada kopiranjem) i grupni zahvat (obrada viesenim alatom)
a) Jedan prolaz
b) Dva prolaza
Slika 2.4. Prolazi u obradi struganjem
2.3 MAINE U OBRADI METALA REZANJEM

Alatne maine obezbeuju izradu i obradu delova razliitih oblika i dimenzija, poev od najjednostavnijih (vratila, osovine, osovinice i sl.) do najsloenijih (lopatice turbina, bregovi i sl.). Alatne maine se razlikuju po obliku, strukturi i konstrukciji, dimenzijama, eksploatacijskim karakteristikama i nameni. Klasifikacija maina se najee izvodi prema nameni, proizvodnoj operaciji, na: strugove, builice, glodalice, rendisaljke, testere, brusilice, maine za provlaenje, obradne centre, fleksibilne tehnoloke module, elije, centre i sisteme ....
17
Proizvodne tehnologije Strukturni elementi univerzalnih (na primer struga - slika 2.5) i specijalnih alatnih maina se razvrstavaju na glavne ili osnovne, elemente gradnje i montae i elemente upravljanja. Glavni ili osnovni elementi su: nosei sistem, sistem voenja i pogonski sistem.
glavno vreteno ni=n1, n 2,..., nm no EM 1 izmenljiva grupa zup anika 3 prenosnik pomonog kretanja 4 prenosnik glavnog kretanja 2 5 6 7 mehanizam pretvaranja obrtnog u pravolinijsko kretanje 8 10 si=s 1, s2,..., s m nosa~ alata zadnji oslonac (konji)
1 - pogonski elektromotor; 2 - prenosnik glavnog kretanja; 3 - izmenljiva grupa zup anika; 4 - prenosnik pomo nog kretanja; 5 - stezna glava; 6 - vu no vreteno; 7 - vode e vreteno; 8 - suport; 9 - konji ; 10 - predmet obrade
Slika 2.5. ematski prikaz univerzalnog struga Pogonski sistemi glavnog obrtnog i pravolinijskog kretanja obezbeuju neophodne momente i brzine rezanja za nastanak procesa rezanja datog spektra materijala i dimenzija predmeta obrade. Sastoje se od pogonskog elektromotora, prenosnika i vretenita kod glavnog obrtnog kretanja, odnosno pogonskog elektromotora, prenosnika, mehanizma za pretvaranje obrtnog u pravolinijsko kretanje i izvrnog organa kod glavnog pravolinijskog kretanja. Pogonski sistemi pomonog kretanja obezbeuju neophodne momente i brzine kretanja za nastavak procesa rezanja. Zavisno od koncepcijskog reenja i vrste alatne maine mogu biti zavisni ili nezavisni, kontinualni ili periodini. Sastoje se od prenosnika pomonog kretanja, mehanizma pretvaranja obrtnog u pravolinijsko kretanje i izvrnog organa. Kod zavisnih prenosnika pogon se obezbeuje dopunskim prenosnikom izmeu prenosnika glavnog i pomonog kretanja, a kod nezavisnih posebnim elektromotorom.
2.3.2 Prenosnici alatnih maina

Mehanizmi koji obezbeuju izmenu parametara kretanja izvrnih organa alatnih maina (broja obrta, broja duplih hodova, koraka, brzine pomonog kretanja i sl.) su prenosnici alatnih maina. Predstavljaju jedan od osnovnih elemenata konstrukcije alatnih maina (slika 2.5) i dele se na prenosnike: glavnog kretanja i pomonog kretanja. Prenosnici alatnih maina prema principu gradnje mogu biti: mehaniki, elektrini, hidraulini i pneumatski, a prema vrednosti izlaznih parametara kretanja odnosno nainu regulisanja izlaznih parametara: kontinualni i stupnjeviti. Mehaniki stupnjeviti prenosnici, izvedeni najee kao kaini ili zupasti prenosnici (slika 2.6), obezbeuju diskretne vrednosti parametara kretanja unutar oblasti izmene parametara kretanja (od minimalne do maksimalne vrednosti).
18
EM
no
EM no
glavno vreteno n i=n 1, n2, n 3 kai ni prenosnik zupasti prenosnik
glavno vreteno n i= n1, n 2,..., n12
Slika 2.6. Mehaniki stupnjeviti prenosnici Kontinualni prenosnici se izvode najee kao mehaniki u vidu varijatora (slika 2.7 a), elektrini (slika 2.7 b), hidraulini ili kombinovani. Obezbeuju bilo koju vrednost parametara kretanja unutar oblasti izmene parametara kretanja.
no EM EM
glavno vreteno ni=nmin - n max varijator - mehaniki prenosnik
ni=nmin - n max
glavno vreteno ni=n min - n max
elektrini prenosnik
Slika 2.7. Mehaniki i elektrini kontinualni prenosnici Prenosnici za glavno kretanje se izvode najee kao stupnjeviti ili kombinovani (stupnjeviti i kontinualni). Zakonitosti promene parametara kretanja Broj obrta alata ili predmeta obrade:
n= 1000 V = f ( V , D ), D
o/min
je funkcija brzine (V) i prenika alata ili predmeta obrade (D). Jedna te ista vrednost brzine rezanja V, pri razliitim vrednostima prenika, se moe ostvariti samo razliitim brojevima obrta alata ili predmeta obrade. Kako se prenik kontinualno menja u granicama Dmin - Dmax, to se utvrena brzina rezanja moe ostvariti prenosnicima sa kontinualnom promenom broja obrta u granicama nmin - nmax. Kontinualnih (mehanikih) prenosnika ima malo i sreu se najee u laboratorijskim uslovima, jer je njihova konstrukcija i izrada veoma sloena, a cena visoka. Meutim, pojavom frekventnih regulatora nove generacije primena elektrinih kontinualnih prenosnika postaje dominantna.
19
Proizvodne tehnologije Veina obradnih sistema (maina) ima prenosnike sa stupnjevitom promenom broja obrta. Prenosnici sa stupnjevitom promenom mogu biti sa: aritmetikom, geometrijskom, dvostrukom geometrijskom i logaritamskom promenom. Najee se koristi geometrijska promena. To je promena broja obrta koju karakterie konstantan odnos dva susedna broja obrta:
n n2 n3 = = ....... = m = = const . n1 n2 nm1
Odnos brojeva obrta (koraka ili brzina pomonog kretanja) se naziva geometrijskim faktorom promene prenosnika maine . Za unifikaciju i standardizaciju maina i prenosnika za glavno i pomono kretanje koriste se standardne vrednosti brojeva obrta i parametara pomonog kretanja. Standardne vrednosti se formiraju za geometrijsku promenu korienjem osnovnog reda zasnovanog na geometrijskom faktoru promene prenosnika:
R 20 = 20 10 = 1,12 .
Pored osnovnog reda najee se koriste izvedeni redovi:

R10 = 10 10 = 1,25 , i R 20 / 3 = 20 / 3 10 = 1,4 , R10 / 3 = 10 / 3 10 = 2 .
a ree
R 5 = 5 10 = 1,6
Na osnovu navedenih vrednosti geometrijskih faktora promene formiraju se tabele standardnih vrednosti brojeva obrta i koraka (tabele P.20 i P.21 Prirunika). I osnovni i izvedeni redovi ukazuju na niz vrednosti brojeva obrta i koraka, formiran tako da odnos dve susedne vrednosti bude konstantan i odgovara geometrijskom faktoru promene prenosnika.
2.4 REZNI ALATI

2.4.1 Klasifikacija reznih alata
Osnovne oblici reznih alata, dimenzije, namena i tehniki zahtevi standardnih reznih alata su definisani odgovarajuim standardima, odnosno tehnikim uslovima kojima je odreen kvalitet i rezna sposobnost alata. U masovnoj i visokoserijskoj proizvodnji, posebno u uslovima visoke automatizacije i fleksibilne proizvodnje, racionalnije je koristiti tzv. specijalne rezne alate. To su alati specijalno projektovani i izraeni za konkretne uslove obrade i konkretnu proizvodnu opremu. Klasifikacija reznih alata se moe vriti na razliite naine. Opta podela reznih alata je na: rune i mainske. Podela mainskih alata se izvodi na bazi razliitih kriterijuma i to prema vrsti obrade, materijalu predmeta obrade, vrsti alatnog materijala, broju reznih ivica, obliku alata i poloaju povrina obrade, tipu alata, nainu postavljanja alata itd. Najea podela alata je prema vrsti obrade i to na rezni alati za: struganje, buenje, proirivanje i razvrtanje, glodanje, rendisanje, bruenje i glaanje, provlaenje, izradu zupanika, oljebljenih vratila, navoja i sl.
20
Prema vrsti materijala predmeta obrade razlikuju se rezni alati za obradu metala, drveta, plastinih masa, nemetala (kamen, staklo, mermer, hartiju, grafit i sl.). Prema vrsti alatnog materijala alati se dele na alate od alatnog elika, brzoreznog elika, tvrdih metala, keramikih materijala, dijamantske alate, alate od supertvrdih materijala i sl. Pored ovim alata i alatnih materijala postoje alati od brzoreznih elika i tvrdih metala sa tvrdim prevlakama. Prema broju reznih ivica razlikuju se jednoseni (noevi za rendisanje, struganje, buenje, rezanje navoja i sl.), dvoseni (spiralne i ravne burgije i sl.), vieseni (proirivai, razvrtai, uputai, glodala, ureznici, ...) i mnogoseni alati (alati za bruenje - tocila). Prema obliku alata razlikuju se alati za obradu spoljanjih povrina, izradu otvora, izradu navoja, oljebljenih vratila i zupanika. Prema tipu alati se razvrstavaju na alate izraene izjedna od alatnog materijala (integralni alati), sa umetnutim reznim elementima (zubima), alati sa lemljenim i mehaniki privrenim ploicama. Prema nainu postavljanja na mainu razlikuju se alati sa drkom i nasadni alati ili alati sa otvorom. Najvanije karakteristike reznih alata su: geometrijski oblik, koji je odreen postupkom obrade kome je namenjen, rezna geometrija, koju ine osnovna geometrija i geometrija specifina za pojedine alate i materijal alata, materijal od koga je rezni alat izraen.
2.4.2 Oblik i osnovni konstruktivni elementi reznih alata

Svi rezni alati se sastoji od najmanje dva osnovna dela (slika 2.8): tela alata na kome se nalaze rezni elementi alata (rezni klin) i drke ili otvora u telu alata, preko kojih se izvodi postavljanje i stezanje alata na nosa alata i mainu.
drka telo
grudna povrina glavno seivo lena povrina lena povrina grudna povrina pomono seivo rub (fazeta)
osnova strugarski no telo
otvor telo drka valjkasto glodalo JUS K.D2.020
spiralna burgija
glavno popreno seivo seivo rub (fazeta)
Slika 2.8. Osnovni delovi reznih alata
21
Proizvodne tehnologije Rezni klin alata ispunjava osnovnu ulogu reznih alata, obezbeujui rezanje odnosno uklanjanje vika materijala. Sastoji se od jedne ili vie reznih ivica (glavnih i pomonih seiva), utvrene osnovne geometrije. Telo alata sa reznim klinom alata ini jedinstvenu konstruktivnu i funkcionalnu celinu formiranu na razliite naine i to kao alat: iz jednog komada (integralno) - slika 2.8, sa umetnutim reznim elementima (zubima), lemljenom ili mehaniki privrenom ploicom (slika 2.9).
boraks sredstvo za lemljenje - lem
plo ica
izgled alata
telo sa drkom
ìca za vezivanje ema lemljenja ploica
Strugarski no sa lemljenom plo icom
Dva sistema vezivanja (stezanja)
Strugarski no sa okretnom ploicom
Slike 2.9. Oblik alata sa lemljenim i mehaniki privrenim ploicama Drugi deo, drka odnosno prihvatni i stezni deo, obezbeuje pravilno postavljanje baziranje, prihvatanje i pouzdano stezanje alata u odgovarajui pribor maine. U nizu sluajeva drka se koristi i za centriranje alata. Oblik drke zavisi od tipa alata. Kod strugarskih noeva drka je krunog, pravougaonog ili kvadratnog poprenog preseka (slika 2.10.a). Kod cilindrinih alata (burgije, razvrtai, vretenasta glodala i sl.) oblici drki (slika 2.10.b-d) se razvrstavaju na: cilindrine i sa Morze konusom i to: sa uicama i bez uica, pri emu su zavreci cilindrinih drki prikazani na slici 2.10.e-g. Nasadni alati imaju cilindrine ili konine otvore (slika 2.11), preko kojih se ostvaruje postavljanje, centriranje, baziranje i stezanje alata. Uzduni ili popreni klin spreava proklizavanje alata i obezbeuje prenoenje obrtnog momenta sa vratila maine na alat. Oblici i karakteristike reznih ploica Rezne ploice se izrauju od brzoreznog elika, tvrdog metala, rezne keramike, dijamanta i kubnog nitrida bora, a za nosa alata se vezuju: lemljenjem (lemljene ploice) ili mehanikim privrivanjem (okretne ili izmenjive ploice).
22

d b b
h
a)
cx
h b)
D
c)
120 o 60 D
o
D1
l l1 l2
D2
l1 d)
b l1 l2
d
120 o 60 D
60
60 D
e)
f)
b
g)
Slika 2.10. Oblici drki strugarskih noeva i cilindrinih alata
l1 L hk
l1 f
h
a) Cilindrini otvori b) Konini otvori
D bk
konus 1:30
Slika 2.11. Oblici otvora kod nasadnih alata
23
Proizvodne tehnologije Lemljenje ploice (slika 2.12) od brzoreznog elika ili tvrdog metala se koriste za izradu strugarskih noeva, burgija, razvrtaa, glodala i sl. Retko se sreu u savremenim proizvodnim uslovima.
za laku obradu - JUS K.C1.150 za kopirno struganje JUS K. C1. 152 za izradu kainika JUS K. C1. 153
Tip G
Tip H
Tip J
za mainske noeve - JUS K. C1. 151
oblik A
oblik B
oblik C
oblik D
oblik E
Slika 2.12. Neki oblici lemljenih ploica Okretne - izmenjive ili viesene ploice (slika 2.13) se mehaniki vezuju za nosa alata. Nakon habanja jednog seiva menja se seivo, a nakon habanja ploice menja se ploica. Pohabane ploice se skupljaju i vraaju na reciklau.
trouglaste
TNUN
TNMA
TNMM
TNMG
TPUN, TPGN
TPMR, TPGR
kvadratne
TPAN
TNMX
SNUN, SNGN
SNMA
SNMM
SNMG
SPUN, SPGN
SPGF
SPGX
SNAN, SNCN
romboidne, romb
DNMM, DNMG, DNMA
CNMA
CNMG
okrugle
specijalne
KNUX
R 166G R 156.3
Slika 2.13. Neki oblici izmenjivih (okretnih) ploica

24
Okretne ploice su razliitog oblika, dimenzija, geometrije, tanosti izrade i sl. Prema JUS K.A9.030 oznaka ploica je usklaena sa ISO standardima (slika 2.14).
SISTEM OBELE AVANJA REZNIH PLOICA ZA STRUGARSKE NOEVE PO ISO STANDARDU
1. OBLIK OKRETNE PLO ICE H C 80 O D 55 P E 75 M R V S 35
o o 30 G o
2. LE NI UGAO
5. 6. DU INA REZNE IVICE H L l l A B K C D E H V
7. 8. DEBLJINA PLO ICE S S S
9. 10. RADIJUS VRHA r
L
o
B O
A 85 B
o o
7
o
15
l P l
l oznaka 01 03 04 06 07 09 11
oznaka r, mm okrug. 00 o{t. vr. 00 02 04 08 12 16 24 32 40 0,2 0,4 0,8 1,2 1,6 2,4 3,2 4,0
88 K
o
80 55o
20
25
l 0
o
S l
s, mm 1,59 3,18 4,76 6,35 7,94 9,52 11,11
T 11
o
T P l
G R
3 4
12 04 08 E
5 6 7 8 9 10
11. OBLIK REZNE IVICE F E
11
12
3. TOLERANCIJE 4. VRSTA LOMA A I NA IN PRITEZANJA Tolerancija, mm T za m T za d Klasa d, kl. J, klasa s d m mm klasa klasa K,L, F A U U N M A +0,005 +0,025 +0,025 6,35 +0,08 +0,13 +0,03 +0,08 +0,005 +0,025 +0,013 B M 9,52 +0,08 +0,13 +0,03 +0,08 G C +0,013 +0,025 +0,025 2,7 +0,13 +0,20 +0,03 +0,13 H +0,013 +0,025 +0,13 5,66 +0,15 +0,27 +0,10 +0,18 +0,025 +0,025 +0,025 E R N 9,05+0,15 +0,27 +0,10 +0,18 G +0,025 +0,13 +0,025 J K L M U
+0,0051 +0,013
1
12. SMER REZANJA
R T S L
od+0,052 25,4 +0,18 +0,38 +0,13 +0,25 +0,025 do+0,132 T - tolerancija mere od+0,052 +0,025 do+0,132 +0,025 od+0,052 do+0,132 od+0,052 do+0,132 od+0,08 do+0,252
2
X specijalni oblik
+0,0251
od+0,082 +0,13 do+0,182 od+0,12 +0,13 do+0,382

2
1 2
Odnosi se na ploice sa bruenom ravnom fazetom Tolerancije zavise od veli ine ploice i date su u gornjoj tabeli
Slika 2.14. Sistem oznaavanja okretnih ploica Ploice od alatne keramike imaju iste oblike kao i ploice od tvrdog metala. Izrauju se bez centralnog otvora, imaju veu debljinu i leni ugao im je 0o. esto se izrauju sa rubom - fazetom du glavnog seiva u cilju poveanja vrstoe.
25
Mehaniko privrivanje ploica i nosai alata

Mehaniko privrivanje ploica za nosa ploica (alata) se ostvaruje na razliite naine (preko poluge, klina i zavrtnja ili draa i zavrtnja itd.). Mehaniko privrivanje ploica predstavlja osnovu gradnje savremenih reznih alata, a sistem privrivanje je standardizovan. Nosai alata su razliite konstrukcije i izraeni su od konstruktivnih materijala. Prema ISO standardu oznaka nosaa (slika 2.15) ima 14 simbola (12 obaveznih i dva dopunska).
SISTEM OBELEAVANJA DRAA - NOSAA ALATA ZA SPOLJANJU OBRADU PO ISO STANDARDU
1. SISTEM STEZANJA 2. OBLIK OKRETNE PLO ICE 5. SMER REZANJA
C 80
L
o
6. 7. VISINA DR AA
8. 9. IRINA DR AA
Pritezanje odozgo M
D 55
o
A 85 B
o o
P Pritezanje odozgo i preko otvora P
E 75 M
R V S 35
88 K
o
80 55o Pritezanje preko otvora S

o
Pritezanje vijkom
1
90
o
S
75
o
2
90
o
N
4
4. LE NI UGAO
R 25 25 M* 12 __
5 6 7 8 9 10
10. DU INA DR A A 11. 12. DU INA REZNE IVICE
1
11 12 13 14
13. 14. OZNAKE PREMA IZBORU PROIZVO AA
3. NAPADNI UGAO
3
A o 45 B o 60 C o 90 90
o
H l
L l A B K C D E H V
O 7
1
15
D o 93
Eo 75 95
F
o
95
G 50
o
l P
20
J o 63 K o 75 L o 45 M o 60
25
F R
30
N o 93 R 72,5
o
l S l
S T o o 60 85
11
U V W Y
T l
Slika 2.15. Sistem oznaavanja nosaa reznih ploica

26
2.4.3 Alatni materijali

Poetkom XX veka brzina rezanja se kretala u granicama 10 - 20 m/min (slika 2.16), da bi u savremenim proizvodnim uslovima dostigla vrednost i do 1.000 m/min, pa i vie, u proizvodnim operacijama struganja i eonog glodanja.
t g, min 100 V, m/min 1000
tg V
1 1903 ugljeni ni alatni elici 1974 rezna keramika
10 godina
Slika 2.16. Uticaj vrste alatnog materijala na brzinu i vreme obrade U skladu sa razvojem alatnih materijala i porastom brzine rezanja menjala se i konstrukcija reznih alata i alatnih maina i obradnih sistema, ime su stvoreni uslovi za korienje raspoloivih mogunosti savremenih alatnih materijala, kako u pogledu poveanja brzine rezanja, tako i u pogledu proizvodnosti, ekonominosti, tanosti i kvaliteta obrade. Sve vrste savremenih alatnih materijala su nastale kao rezultat stalne tenje da se obezbedi alatni materijal to vee tvrdoe i ilavosti, odnosno otpornosti na: habanje i udarna optereenja i vibracije, posebno u uslovima visokih temperatura rezanja. Sa porastom temperature rezanja opadaju vrednosti mehanikih karakteristika alatnih materijala (slika 2.17). Smanjenje tvrdoe alatnog materijala dovodi do smanjenja otpornosti na habanje i postojanosti alata.
HRC rezna keramika T alat: valjkasto glodalo
alatni elik
tvrdi metal - TM brzorezni elik - B 400 600 1000 , K 64 HRC
Slika 2.17. Uticaj temperature na mehanike karakteristike alatnog materijala i uticaj promene tvrdoe alatnog materijala na postojanost glodala
27
Proizvodne tehnologije Istovremeno reenje suprotnih zahteva, posebno zahteva za visokom tvrdoom i ilavou, dovelo je do razvoja spektra alatnih materijala kao to su: ugljenini i legirani alatni elici, brzorezni elici, tvrdi metali, alatna ili rezna keramika i super tvrdi materijali. Sem ovih alatnih materijala koriste se i materijali nedefinisane geometrije namenjeni izradi alata za bruenje, poliranje, honovanje i sl. To su razliiti brusni materijali tipa korunda, silicijum karbida i sl. Danas se za izradu reznih alata najee koriste: brzorezni elik i tvrdi metal. Pored alatnih materijala za izradu alata koriste i pomoni materijali. To su materijali za izradu drke, tela, nosaa, nastavaka i sl. Kao pomoni materijali koriste se: konstruktivni elici, sivi liv, elini i aluminijumski liv itd. Ugljenini alatni elici pripadaju grupi alatnih elika istorijskog znaaja. Koriste se za izradu alata namenjenih obradi metala malim brzinama rezanja (runi ureznici, razvrtai i sl.) i obradi drveta. Legirani alatni elici su elici poboljanih karakteristika, posebno u pogledu otpornosti na visokim temperaturama i otpornosti na habanje. Koriste se, uglavnom, za izradu alata koji rade sa malim optereenjima i malim brzinama rezanja. ee se koriste za izradu alata za isecanje i oblikovanje lima, kao i izradu mernih alata i pribora. Prema osnovnom legirajuem elementu dele se na: hrom, volfram, hrom - volframove, hrom - silicijuumove i hrom - vanadijumove legirane alatne elike. To su, na primer, elici tipa 4140, 4141, 4143, ..., 4149, prokron elici (4170 ... 4176), merilo elici (3840, 4840, 6440, ...), OCR elici (4150, 4650, 4750 ...) ... Brzorezni elik se preteno koriste za izradu alata za buenje, glodanje, rendisanje, provlaenje i sl., alata koji preteno rade u uslovima prekidnog rezanja. Predstavljaju najvaniji i najee primenjivani visokolegirani alatni elik sa veim sadrajem legirajuih elemenata, pre svih: hroma, volframa, molibdena, vanadijuma i kobalta. Variranjem sadraja legirajuih elemenata menjaju se tvrdoa i otpornost na habanje, ilavost i otpornost na udarna - dinamika optereenja, otpornost na povienim temperaturama i sl. Brzorezni elici sa poveanim sadrajem volframa (18 % W, 4 % Cr i 1 % V) su klasini brzorezni elici. U savremenim proizvodnim uslovima sve vie se ko-riste molibdenski brzorezni elici sa smanjenim sadrajem volframa (5 % Mo, 6 % W i 2 % V). Brzorezni elici poveane postojanosti na visokim temperatrama sadre vei procenat vanadijuma (do 4 %), a brzorezni elici visoke otpornosti na povienim temperaturama sadre vei procenat molibdena, vanadijuma i kobalta. To su tzv. super brzorezni elici. Poveanjem sadraja volframa poveava se i osetljivost brzoreznog elika na pojavu defekata pri bruenju - otrenju. Poveanjem sadraja kobalta smanjuje se ilavost brzoreznog elika. Prema osnovnim legirajuim elementima brzorezni elici se dele na:
28
volframove brzorezne elike: 6880, 6881, 6882, 6883, 9782 ... namenjene izradi normalno optereenih reznih alata, volfram - molibdenske brzorezne elike: 7680, 9780, 9783... namenjene izradi alata poveanog optereenja, molibdenske brzorezne elike: 7880, ... namenjene izradi alata za prekidno rezanje, jer se odlikuju poveanom ilavou, vanadijumske brzorezne elike: 8780, 9681, 9683, 6981, 9880, ... koje odlikuje poveana otpornost na habanje i visoke temperature, a namenjeni su izradi alata za zavrnu obradu i kobaltske brzorezne elike: 6980, 9682, 9780, ... koje karakterie otpornost na visokim temperaturama i namenjeni su izradi jae optereenih alata. Savremeni brzorezni elici sa prevlakama, najee titan - nitrida (TiN) poskupljuju alat za 20 - 40 %, ali obezbeuju i poveanje postojanosti alata za 2 - 3 pa i nekoliko puta (slika 2.18). Prevlake se izrauju kao jednoslojne ili vieslojne od TiC, TiN, Al2O3, kubnog nitrida bora ili dijamanta.
h brzorezni elik brzorezni elik + TiN
hk
TiN
T1
T2
Slika 2.18. Uticaj prevlake na postojanost alata od brzoreznog elika Tvrdi metali se koriste za izradu strugarskih noeva, eonih glodala i sl., alata koji preteno rade u uslovima neprekidnog rezanja. Tvrdi metali su fiziko - metalurka smea tvrdih (osnovni materijal tipa karbida WC, TiC, TaC, NbC, ...) i ilavih komponenti - vezivnog materijala (metali Co, Ni, ...). Variranjem sadraja osnovnog i vezivnog materijala prilagoavaju se tvrdoa i ilavost tvrdih metala irokom podruju primene. Tvrde metale odlikuju visoka postojanost i tvrdoa na povienim temperaturama (i do 1250oC), to obezbeuje poveanje brzine rezanja i proizvodnosti. Meutim, manja ilavost dovodi do smanjenja otpornosti na udarna, dinamika optereenja. Prema sadraju volfram - karbida WC razlikuju se: tvrdi metali sa velikim sadrajem WC i neznatnim dodatkom ostalih karbida TiC, TaC. Namenjeni su obradi tvrdih i krtih materijala, kada se formira kidana strugotina i tvrdi metali na bazi WC, TiC i TaC (sa poveanim sadrajem TiC i TaC). Namenjeni su obradi ilavih materijala, kada se formira neprekidna strugotina.
29
Proizvodne tehnologije Prema ISO i JUS standardima oznaka tvrdog metala sadri: slovni i brojni deo. Slovni deo oznake (slika 2.19) ukazuje na osnovnu grupu tvrdih metala. Prema slovnoj oznaci tvrdi metali se razvrstavaju u tri grupe: grupa P (plava) - namenjena obradi elika, elinog i temper liva, grupa M (uta) - namenjena obradi elika, elinog, temper i sivog liva i grupa K (crvena) - namenjena obradi krtih materijala.
o a d tv r tv r d
P01 K01 P05 K05 P08 K10 P10 P20 K20 M10 P25 M20 K30 M30 P30 K40 M40 P40 K50 P50 ISO M
a o
vo s
ila
ila
st vo
ISO P
ISO K
Slika 2.19. Klasifikacija i oznaavanje tvrdih metala
Brojni deo oznake odreuje kvalitet tvrdog metala i suava oblast njegove primene. Tako, na primer, otpornost na habanje (tvrdoa) tvrdog metala raste sa porastom sadraja karbida TiC i TaC (nia brojna oznaka). U tim sluajevima opada ilavost, raste osetljivost na mehanika i termika naprezanja. Otuda se, na primer, kvalitet P tvrdog metala sa veim sadrajem TiC i TaC (P01 - P10) koristi za izradu alata namenjenih zavrnoj obradi, velikim brzinama rezanja i pri malim presecima strugotine. Kvalitet P tvrdog metala sa veim sadrajem WC i Co (P20 - P50) se koristi za izradu alata namenjenih gruboj obradi, manjim brzinama rezanja i pri veim presecima strugotine, jer se odlikuje poveanom ilavou i otpornou na dinamika optereenja. Tehnologijom nanoenja prevlaka (slika 2.20) nanose se: jednoslojne i vieslojne prevlake od TiC, TiN, Al2O3, kubnog nitrida bora, dijamanta i sl.
T tvrdi metal tvrdi metal + TiC
TiC T
V1
V2
Slika 2.20. Prevlake i uticaj prevlake na postojanost alata od TM Nanoenjem prevlaka se obezbeuje poveanje tvrdoe povrinskih slojeva (otpornosti na habanje) pri nepromenjenoj ilavosti, koja zavisi od kvaliteta osnovnog materijala tvrdog metala. Time se obezbeuje znaajno poveanje brzine rezanja ili postojanosti alata. Nedostatci prevlaka se ogledaju u nemogunosti preotravanja alata i obrade
30
malim dubinama i koracima zbog relativno veeg radijusa vrha. Zato se koriste alati sa viesenim izmenjivim okretnim ploicama. Rezna ili alatna keramika Rezna keramika se, najee, javlja u tri varijante - tipa kao: mineralna (ista ili oksidna) keramika, Al2O3 , meana (oksidno - karbidna) keramika se sastoji od 60 % Al2O3 i 40 % WC, Mo2C ili TiC. silicijumnitridna keramika Si3N4 . Presovanjem i sinterovanjem na temperaturi od 1600 - 1800oC izrauju se ploice razliitog oblika, koje se iskljuivo mehaniki privruju za nosa alata. Prednosti rezne keramike u odnosu na tvrde metale su vea tvrdoa, otpornost na habanje i otpornost na visokim temperaturama. Nedostatci su niska ilavost i visoka osetljivost na dinamika optereenja i promenu termikih naprezanja. Rezna keramika se koristi za izradu alata namenjenih neprekidnom rezanju na mainama vee krutosti i stabilnosti i to obradu konstruktivnih elika (ugljeninih i legiranih), visokokvalitetnih elika, sivog i temper liva, legura obojenih metala i nemetala. Nije pogodna za obradu lakih metala i njihovih legura zbog porasta intenziteta difuzionog habanja. Supertvrdi alatni materijali Supertvrdi alatni materijali su: prirodni dijamant, kubni nitrid bora - CBN (borozan i elbor) i sintetiki dijamant - PKD. Odlikuju se vrlo visokom tvrdoom i otpornou na habanje, niskom ilavou i otpornou na dinamika optereenja.
2.5 POMONI PRIBORI

2.5.1 Uloga i klasifikacija pribora
Pribori su dopunski ureaji koji se koriste pri obradi, montai i kontroli delova, sklopova i proizvoda. U toku izvoenja procesa obrade i realizacije pomonih operacija, pribori se koriste za pozicioniranje i stezanje predmeta obrade i alata. U mnogim sluajevima obezbeuju i potrebno voenje alata u odnosu na predmet obrade. Prema nameni dele se na: univerzalne i specijalne. Univerzalni pribori su namenjeni obradi razliitih pripremaka. Predstavljaju standardni pribor svake alatne maine. Specijalni pribori su namenjeni obradi odreenih pripremaka ili izvoenju odreenih operacija obrade na jednom ili vie delova. Pravilno koncipiranje pribora, projektovanje i konstrukcija, podrazumeva poznavanje i analizu baznih povrina dela koji se izrauje. Pri projektovanju konstrukcije i tehnologije obrade delova, posebno projektovanju tehnolokih procesa, najpre se vri izbor baznih povrina (baza). Baze su take, linije
31
Proizvodne tehnologije ili povrine u odnosu na koje se orijentiu drugi delovi ili povrine delova u procesu obrade, merenja ili montae. Dele se na: konstrukcione, tehnoloke, merne i montane. Grupu konstruktivnih baza ine: osnovne i pomone baze, koje, pri konstruisanju (izboru oblika povrina, njihovog poloaja, utvrivanju dimenzija i normi tanosti i sl.), imaju sutinski znaaj. U fazi konstrukcije se identifikuju i: funkcionalne i slobodne povrine. Osnovne povrine (baze) su povrine u odnosu na koje se odreuje poloaj dela u proizvodu (sklopu). Po pravilu poloaj dela u sklopu se odreuje kompletom od dve ili tri baze. Osnovne baze vratila prikazanog na slici 2.21 su cilindrina povrina aura 2(2'), osa vratila OO i stepenaste povrine 1(1'), jer odreuju poloaj vratila u kuitu 6(6'). Stepenaste povrine spreavaju pomeranje vratila du ose vratila. Pomona povrina (baza) odreuje poloaj montiranih delova podsklopova. Za vratilo, na primer, se javljaju dva kompleta pomonih povrina za postavljanje zupanika, sa tri elementa: rukavac 3(3'), stepenica 5(5') i klin (slika 2.21). Funkcionalne povrine su povrine preko kojih se ostvaruje funkcija zadatog sklopa. To su, u pomenutom sluaju, bone povrine zuba zupanika. Slobodne povrine su povrine povezuju osnovne i pomone povrine. To je povrina valjka (4).
2 1
4 5'
3'
2' 1'
6' 6
Slika 2.21. Karakteristine povrine delova sklopa Tehnoloka baza je povrina koja odreuje poloaj dela u procesu izrade (obrade) u odnosu na rezni alat i/ili pribor. Merne baze se koriste u procesu merenja i kontrole gotovog dela. Merna baza je povrina koja odreuje relativni poloaj dela ili sklopa i sredstva merenja. Montane baze se koriste za orijentaciju i postavljanje delova pri montai. To su baze koje liavaju deo ili sklop tri stepena kretanja, na primer pomeranja du jedne ose i obrtanja oko druge dve ose.
2.5.2 Univerzalni (stezni) pribori

Univerzalni pribori ili stezni pribori su namenjeni prvenstveno pojedinanoj i maloserijskoj proizvodnji za postavljanje i stezanje predmeta obrade i alata
32
razliitih oblika i dimenzija. Kao univerzalni pribori koriste se: univerzalna glave za stezanje, iljci, univerzalni steza za alate sa cilindrinom drkom, brzi steza za alate sa cilindrinom drkom, mainske stege, obrtni stolovi, trnovi (vratila), odstojni prstenovi, obrtni prstenovi, stezne aure, elastine stezne aure, magnetne ploe i sl. Univerzalni pribori su najee i standardizovani, pa se nazivaju i standardnim priborima alatnih maina (isporuuju se uz mainu). Univerzalna glava za stezanje (slika 2.22) sa tri (etiri, retko dve) eljusti je standardni pribor strugova, glodalica i brusilica. Slui za stezanje okruglih (esto i prizmatinih) delova ili alata sa drkom (burgije, vretenasta glodala ...). Razlikuju se po stepenu univerzalnosti, konstrukciji mehanizma za samocentriranje i stezanje. Postoje i druge konstrukcije univerzalnih glava, sa runim i mehanizovanim (pneumatskim, hidraulinim ili elektromehanikim) stezanjem.
Slika 2.22. Univerzalna glava za stezanje Mainske stege (slika 2.23) se koriste za runo stezanje razliitih delova na rendisaljkama, builicama, glodalicama i dr. Razliite konstrukcije stega, okretne u ravni ili prostoru, omoguujui orijentaciju dela za obradu povrina pod uglom. Pored runih, postoje i stege sa mehanizovanim stezanjem, najee hidraulinim.
Slika 2.23. Neki tipovi mainskih stega iljci (slika 2.24) se koriste za pozicioniranje i stezanje cilindrinih delova veih duina (odnos duine i prenika L/d iznad 4 do 10), najee na strugovima i brusilicama za okruglo bruenje. Delovi se pozicioniraju i oslanjaju sa jedne ili obe strane (slika 2.25), primenom nepokretnih (neobrtnih) ili pokretnih (obtnih) iljaka. Oslanjanju na iljke prethodi izrada sredinjih gnezda na delovima.
33
standardni
zaseeni - popre na obrada
sa kuglicom - izrada konusa
pokretni - obrtni sa sredi njim gnezdom - obrada pripremaka malog pre nika nepokretni - neobrtni
Slika 2.24. iljci
Slika 2.25. Pozicioniranje pomou iljaka Obrtai (srca) slue za prenos obrtnog kretanja sa glavnog vretena na predmet obrade, kod pozicioniranja pomou iljaka (slika 2.26).
Slika 2.26. Osnovne konstrukcije obrtaa (srca) Linete (slika 2.27) se koriste za oslanjanje predmeta obrade u toku rezanja sa ciljem spreavanja i smanjenja deformacija duih delova, nastalih dejstvom spoljanjih sila (sila i otpora rezanja, sopstvene mase i sl.). Dva osnovna tipa lineta su: pokretne i nepokretne. Pokretne se postavljaju na uzduni nosa alata, a nepokretne na voice nosaa alata odnosno nosaa iljka.
34
postolje ma ine (voice)
suport
a) Nepokretna lineta
b) Pokretna lineta
Slika 2.27. Pokretne i nepokretne linete Trnovi (slika 2.28) se primenjuju za postavljanje i stezanje predmeta sa centralnim otvorom veeg prenika i manje debljine zida, odnosno stezanje alata.
predmet obrade
Slika 2.28. Trnovi Magnetne ploe se koriste za postavljanje i stezanje predmeta od feromagnetnih materijala sa ravnim povrinama, kod brusilica za ravno bruenje (slika 2.29). Mogu biti sa permanentnim magnetima ili elektromagnetima. Obezbeuju ravnomernu silu stezanja po oslonoj, baznoj povrini obratka, imaju visoku krutost i jednostavno i brzo stezanje (prebacivanjem ruica ili iskljuivanjem jednosmerne struje).
Slika 2.29. Magnetna ploa Za stezanje alata sa drkom (burgije, uputai, proirivai, razvrtai, vretenasta glodala...) koriste se univerzalni stezai (slike 2.30 i 2.31).
35
aura za stezanje alata sa MK dr kom alat univerzalni steza za alate sa cilindri nom dr kom
Slika 2.30. Stezanje alata sa drkom
brzi steza za alate sa koni nom dr kom
za ve e pre nike
za manje pre nike elasti ne aure elasti na aura za male prenike
Slika 2.31. Brzi steza i stezne aure
2.5.3 Specijalni pribori

Specijalni pribori ili pomoni pribori se, prvenstveno, koriste u serijskoj i masovnoj proizvodnji. Sastoje se (slika 2.32) od: tela pribora, elemenata za postavljanje (baziranje), mehanizama za pritezanje (stezanje) i elemenata za povezivanje (ivije, zavrtnjevi i sl.).
predmet obrade mehanizam za stezanje
elementi za baziranje
telo pribora
elementi za povezivanje
Slika 2.32. ematski prikaz mogueg reenja pribora u obradi glodanjem
36
2.6 MERNI PRIBORI (MERILA)

2.6.1 Osnovi merenja i kontrole
Prema standardima sistema upravljanja kvalitetom serije ISO 9001: 2001 (standardima QMS) tehnika kontrola kvaliteta izrade proizvoda (merenje, kontrolisanje i ispitivanje) obuhvata, izmeu ostalog, i kontrolu: kvaliteta izrade proizvoda i sposobnosti tehnolokih procesa i proizvodne opreme. Kontrola kvaliteta izrade proizvoda je provera stepena bliskosti - poklapanja pokazatelja kvaliteta izrade sa zahtevima definisanim konstruktivno - tehnolokom dokumentacijom. Kontrola sposobnosti tehnolokih procesa (proizvodne opreme) podrazumeva identifikovanje: indeksa potencijala (preciznosti): indeksa sposobnosti (tanosti): Cp = T 1,33 Tp 2 1,33 Tp
C pk =
gde su (slika 2.33): T = Xg - Xd, mm - konstruktivnom dokumentacijom propisana tolerancija izrade; Tp = 6 , mm - prirodna tolerancija koja se obezbeuje datim procesom izrade;
, mm - standardna devijacija rasipanja rezultata viestruko ponovljene

procedure merenja posmatrane dimenzije:
1 n ( X i X )2 n i =1
X , mm - srednja aritmetina vrednost rezultata merenja:
X=
1 n Xi n i =1
Xi, mm - vrednosti pojedinanih merenja; n - broj merenja;
, mm - minimalno rastojanje srednje aritmetike vrednosti rezultata meranja i

granica specifikacije (Xd, Xg); r = X X s , mm - veliina podeavanja; Xs, mm sredina tolerantnog polja:
Xs = Xg Xd 2 .
Kontola sposobnosti, oigledno, predstavlja kontrolu: tanosti i stabilnosti tehnolokih procesa, prema unapred utvrenim kriterijumima.
37
f f Xg Xd teorijska kriva stvarna kriva XS X X1=X-3 X 2=X+3 Tp=6 T r
X1 X2 X3
Xn
Slika 2.33. Ilustracija postupka kontrole sposobnosti procesa

Osnovni strukturni elementi sistema kvaliteta u oblasti ispitivanja, kontrolisanja i proveravanja kvaliteta (tehnike kontrole kvaliteta), prema standardima sistema upravljanja kvalitetom serije ISO 9000, su: funkcija kvaliteta u proizvodnji, kontrola proizvodnje i verifikacija kvaliteta proizvoda (klasina kontrola kvaliteta proizvoda: ulazna ili prijemna, meufazna ili operacijska i zavrna kontrola. Merenje je eksperimentalno odreivanje numerike vrednosti fizike veliine. Vrednost se oitava na indikatorskoj jedinici mernog pribora (slika 2.34).
18.02
Slika 2.34. Ilustracija postupka merenja

a d=a
Kontrola (slika 2.35) je postupak kojim se izvodi provera da li se kontrolisana dimenzija (veliina) nalazi unutar propisanih granica tolerancije (maksimalnog i minimalnog odstupanja). Vrednost kontrolisane veliine je odreena atributima:
u granicama, iznad gornje granice i ispod donje granice.

Na osnovu rezultata kontrole delovi se razvrstavaju na usaglaene (u granicama) i neusaglaene (van granica). Neusaglaeni delovi se mogu doraditi ako je kontrolisana dimenzija iznad gornje granice kod spoljanje odnosno ispod donje granice kod unutranje dimenzije.
2.6.2 Sredstva merenja i kontrole (merila)

Sredstva merenja i kontrole ili merila (oprema za merenje, kontrolisanje i ispitivanje prema QMS - standardima) predstavljaju tehnike ureaje namenjene formiranju merne informacije o izvrenim merenjima i kontrolama. Prema nameni merila se dele na: etalone, merke, kontrolnike ili tolerancijska merila, univerzalna merna sredstva, merna sredstva specijalne namene, kontolne ureaje (poluautomate i automate) i merne sisteme.
38
diferencijalni - elementarni metod kontrole
kompleksni - integralni metod kontrole
Slika 2.35. ematski prikaz operacija kontrole

Etaloni (primarni, sekundarni i radni) su merila i merni pribori kojima se identifikuje (materijalizuje), uva i reprodukuje jedinica mere neke fizike veliine u odgovarajuem opsegu. Primarni etalon je nacionalni etalon jedinice mere i nalazi se u Saveznom zavodu za mere i dragocene metale. Merke su mehanika jednostruka (granina merila, abloni, kalibri i sl.) ili viestruka merila (merni lenjiri, pomina merila, mikrometarska merila i sl.) za merenje ili kontrolu jedne ili vie vrednosti fizikih veliina. Granina merila se razvrstavaju uglavnom na granina merila za duine i uglove. Za merenje i kontrolu duina najee se koriste paralelna granina merila - PGM (slika 2.36), kod kojih rastojanje dve paralelne ravni predstavlja nominalnu vrednost. Formiranje slogova razliite nominalne vrednosti duine se vri slepljivanjem, odnosno slaganjem merki.
35
30
l>1
9
0
9
l<1
0
15
25
1,002
17,402
35
12
25 0,2 l l>100
25 0,2 l
Slika 2.36. Paralelna granina merila

39
10
1,4
Granina merila za uglove (slika 2.37) po svom obliku mogu biti veoma razliita (trougaona, etvorougaona i sl.). Obezbeuju formiranje slogova razliite nominalne vrednosti ugla (slepljivanjem - slaganjem merki).
+
o
5 15
o
o o
10 5'
+ 15
o
5
o
= 47 20' +
90 55'
= 15 - 5 = 10
= 149 55'
Slika 2.37. Granina merila za uglove

Kontrolnici ili tolerancijska merila (slika 2.38) se koriste za kontrolu dimenzija, jer obezbeuju proveru da li se kontrolisana dimenzija nalazi u granicama dozvoljenih odstupanja. Najpoznatiji kontrolnici su kontrolni epovi i kontrolne rave.
C
ne ide
59
= 126 5'
ne ide
ide
116
o
= 15 + 5 = 20
37
10 20'
ide
Kontrolnik za du ine
ide ne ide
Kontrolnik za konus
ide ne ide
ne ide ide dvostrana za merenje prenika
jednostrana
dvostrana za ve e pre nike
Kontrolne ra ve za osovine
ne ide
ide
za manje pre nike za ve e pre nike
Kontronik za dubine
Kontrolni epovi za osovine
Slika 2.38. Kontrolnici ili tolerancijska merila

Univerzalna merna sredstva su instrumenti i pribori sa indikatorom za oitavanje vrednosti mernih veliina u obliku: skale, brojanika, tampaa, plotera (ureaja za crtanje dijagramskih zavisnosti) ili signalizatora (ureaja za signalizaciju usaglaenih i neusaglaenih proizvoda, kao i proizvoda koji se mogu doraditi). Nezavisno od namene dele se na: instrumente sa nonijusom (kljunasta ili pomina merila, univerzalni uglomeri i sl.), mikrometarska merila, komparatore, merne maine, merne projektore i mikroskope, interferometre, numeriki upravljane merne maine, mernokontrolne robote itd. Pomina ili kljunasta merila (slika 2.39) spadaju u grupu najee korienih merila u industriji prerade metala, za merenje spoljanjih i unutranjih mera (prenici, duine, irine, dubine i sl.), visina, meuosnih rastojanja itd.
40
10 0
20 5 10
30
40
Slika 2.39. Standardno pomino merilo

Mikrometri za spoljanja i unutranja merenja (slika 2.40) koriste za iste namene kao i pomina merila. Obezbeuju znatno tanija merenja i najee se primenjuju u operacijama zavrne obrade.
6 4
0 - 25
1 - rava; 2 - nepokretni pipak; 3 - pokretni pipak; 4 - dobo sa dopunskom sk alom; 5 - mehanizam sa skakavicom; 6 - k onica
Mikrometar za unutranja merenja
Mikrometar za spoljanja merenja
Slika 2.40. Mikrometri za spoljanja i unutranja merenja

Komparatori (slika 2.41) ili merni pretvarai su merni instrumenti za merenje i identifikovanje odstupanja merene veliine. Mogu biti razliitog tipa i konstrukcije, a najee korieni su sat komparatori i subito za kontrolisanje unutranjih dimenzija.
Minimetar
Ortotest
Sat komparator
Subito
Slika 2.41. Neki tipovi komparatora

Univerzalni mehaniki uglomer (slika 2.42) se koristi za merenje uglova u rasponu od 0 - 360o sa tanou 5'.
41
6 3 1 2 0 5
123456-
osnovna skala dopunska sk ala nepokretni disk nepokretni lenjir pokretni disk pokretni lenjir
Slika 2.42. Univerzalni mehaniki uglomer

Merna sredstva specijalne namene su merila za merenje i kontrolu: duina i uglova (kalibri, abloni, tolerancijska i granina merila, merni projektori i mikroskopi, merila sa nonijusom i mikrometarska merila, interferometri, merne maine i sl.), parametara hrapavosti povrina (dvojni mikroskopi, profilografi, profilometri, interferometri itd.), parametara navoja (abloni, tolerancijska merila, mikrometri, merni mikroskopi, specijalni merni ureaji itd.), parametara zupanika (abloni, modulna merila, kompleksna merila, specijalni ureaji i sl.). Kontrolni ureaji su ureaji sa nizom funkcionalno povezanih mernih sredstava i pomonih pribora namenjenih merenju i kontroli objekata sloene konfiguracije (blokovi motora, kolenasta vratila itd.). Merni sistemi su skup tehnikih ureaja i/ili instrumenata meusobno povezanih u jednu konstruktivnu i funkcionalnu celinu (slika 2.43). Sistem se povezuje sa objektom merenja, kontrole, analize, upravljanja, istraivanja ili drugim objektima radi generisanja, pretvaranja, memorisanja, prikazivanje ili korienja mernih rezultata i informacija (mernih signala) za odgovarajue namene.
OBJEKT UPRAVLJANJA POLAZNI PODACI UPRAVLJA KA JEDINICA
4
123456-
6 7
pojaiva
izvrni organ
merni pipak pretvara ki niz predajnik prijemnik signala memorija pretvara sa pojaivaem 7 - upore iva
MERNI INSTRUMENT
indikatorska jedinica dava ko-pretv. jed. pojaiva
32 1
Slika 2.43. Tok informacija za obezbeenje kvaliteta izrade proizvoda primenom aktivnog mernog sistema
Merni ili metroloki sistemi najvie klase tanosti su fleksibilni metroloki sistemi kao to su fleksibilni metroloki moduli, elije, centri, stanice i informacioni metroloki sistemi (CIQ, CAQ i sl.), raunarom integrisani sistemi. Osnovu gradnje fleksibilnih mernih sistema ine numeriki upravljane merne maine i mernokontrolni roboti.
42
3.
1
OSNOVI TEORIJE OBRADE METALA REZANJEM
Pri prodiranju reznog klina alata (1 - slika 3.1) u materijal predmeta obrade (2) mogu da se pojave dva sluaja (principa) rezanja: ortogonalno i koso rezanje.
1 =90 GS
o
=90 V 2 GS
V 2 ortogonalno rezanje
koso rezanje
Slika 3.1. Osnovni principi rezanja: ortogonalno (a) i koso (b) Ortogonalno rezanje nastaje u sluajevima kada je glavna rezna ivica alata (glavno seivo) normalna na pravac kretanja alata ili predmeta obrade (pravac relativnog kretanja). Kod kosog rezanja pravac kretanja alata ili predmeta obrade i glavnog seiva zaklapaju ugao razliit od 90o. Principi kosog ili ortogonalnog rezanja zastupljeni su kod svih vrsta obrade metala rezanjem (slika 3.2), mada su uslovi pri kojima se izvodi obrada razliiti. Struganje je, u optem sluaju, koso rezanje. Pri odsecanju (usecanju) i obradi kada je napadni ugao 90o nastaje ortogonalno rezanje. Pri obimnom glodanju koso rezanje nastaje pri obradi valjkastim glodalima sa zavojnim zubima, a ortogonalno pri glodanju glodalima sa pravim zubima. Rendisanje je koso rezanje, osim usecanja ljebova kada nastaje ortogonalno rezanje. Pri buenju se javlja koso rezanje. Provlaenje je najee ortogonalno rezanje. Obrada mnogosenim alatima, na primer tocilima, je koso rezanje.
3.1 OBRAZOVANJE STRUGOTINE 3.1.1 Mehanizam nastanka strugotine

Formiranje strugotine se odvija kroz tri sukcesivne faze: plastino deformisanje materijala predmeta obrade (stvaranja strugotine), odvoenje strugotine iz zone rezanja i savijanje i lomljenje strugotine. Ova faza se ne pojavljuje uvek. Proces formiranja strugotine ostvaruje se, u osnovi, lokalnim plastinim deformisanjem materijala predmeta obrade. Pri prodiranju reznog klina alata u materijal predmeta obrade javljaju se, u materijalu ispred reznog klina, sloena naprezanja. Ravan u kojoj su naprezanja na smicanje maksimalna (slika 3.3) se naziva ravan smicanja, a njen poloaj je odreen uglom smicanja . Veem uglu smicanja odgovara manja debljina strugotine.
koso
ortogonalno struganje
koso
ortogonalno
rendisanje
koso buenje koso ortogonalno
glodanje
Slika 3.2. Primeri kosog i ortogonalnog rezanja

ravan smicanja
A O
V st
A B
as
FR V
C O
ravan smicanja
zona deformisanja - rezanja
Slika 3.3. Ravan i zona smicanja U stvarnosti proces deformisanja se ne odvija u jednoj ravni (ravni smicanja), ve u jednom sloju materijala oko te ravni, koji se naziva zona smicanja ili zona deformisanja (zona rezanja). Deformacija zrna materijala predmeta obrade zapoinje u ravni AO, a zavrava u ravni OCB, u kojoj je struktura materijala potpuno deformisana (slika 3.3). Izgled zone deformisanja prikazan je na slici 3.4. Pored primarne zone deformisanja (I) - zona ADOHB, javlja se i sekundarna zona deformacija (II) - zona OHC sa koionim slojem debljine a1 0,1 as. Relativna deformacija u sekundarnoj zoni znaajno (do 20 puta) prevazilazi srednju deformaciju slojeva strugotine. Ispred zone ODA metal je elastino deformisan. Debljina deformisanog sloja a2 (tercijalne zone deformisanja) zavisi od osobina materijala predmeta obrade i optereenja. Pravac u kome se vri deformisanje zrna materijala izduenjem ne poklapa se nikada sa pravcem ravni smicanja, ve zaklapa neki ugao (ugao teksture) u odnosu na ravan smicanja. Usled dejstva sile trenja ( FT ) i normalne sile ( FN ) dolazi do naknadnog deformisanja sabijanjem i povijanja linija tekstura u oblasti koionog sloja.
44
3. OSNOVI TEORIJE OBRADE METALA REZANJEM

strugotina as A B H D O E a1 C c1 c V O FT rezni klin A a1 FN V st
a) Zona deformisanja
a2
b) Linije teksture
Slika 3.4. Zona smicanja (zona rezanja) i linije teksture Na debljinu zone smicanja (zone plastinog deformisanja) utie vrsta materijala predmeta obrade i uslovi pod kojima se proces rezanja ostvaruje. Pri visokim brzinama rezanja i korienju alata sa malim ili negativnim vrednostima grudnog ugla, debljina zone smicanja je relativno mala, tako da se moe aproksimirati sa ravni smicanja. Meutim, pri rezanju malim brzinama rezanja i korienju alata sa velikim vrednostima grudnog ugla debljina zone smicanja je znatna.
3.1.2 Vrste i oblici strugotine

U zavisnosti od mehanizma i karaktera obrazovanja strugotine formira se strugotina razliitog oblika i tipa. Oblik i tip strugotine zavisi od vrste i fiziko-mehanikih osobina materijala predmeta obrade (pre svega plastinosti) i uslova plastinog deformisanja reznog sloja: karaktera naprezanja (prekidno ili neprekidno rezanje), vremena, stepena i brzine deformisanja. arolikost uslova obrade, po spektru obraivanih materijala i njihovih osobina, metodama obrade itd., dovodi do velikog broja oblika i tipova strugotine, razvrstana u etiri osnovna tipa (slika 3.5): prekidna ili diskontinualna, neprekidna ili kontinualna (trakasta), neprekidna u uslovima pojave naslage i lamelarna. Prekidna ili diskontinualna strugotina (lomljena, segmentna itd.) nastaje pri obradi livenog gvoa, livene bronze i drugih krtih materijala. Nastaje i pri obradi ilavih materijala malim brzinama rezanja i velikim koracima. Proces formiranja prekidne strugotine prate lomovi materijala nestacionarne prirode izmeu kojih tee proces plastinog deformisanja dela materijala koji se pretvara u strugotinu.
p ( ) p ( )
prekidna (diskontinualna)
neprekidna - trakasta (kontinualna)
neprekidna (kontinualna) u uslovima pojave naslage
lamelarna
Slika 3.5. Osnovne vrste strugotine Neprekidna ili kontinualna (trakasta) strugotina je najee eljeni oblik strugotine pri obradi veine materijala. Njeno formiranje je posledica uglavnom plastinog deformisanja u zoni smicanja, odvajanje materijala se vri kontinualno u vidu traka
45
Proizvodne tehnologije odreene debljine. Pri tome je kvalitet obraene povrine veoma dobar. Pri obradi na automatima ovaj oblik strugotine nije poeljan. Neprekidna strugotina u uslovima pojave naslage javlja se u uslovima rezanja pogodnim za stvaranje naslage na reznim elementima alata. Debljina strugotine zavisi od ugla smicanja. Pri manjim vrednostima ugla smicanja viak materijala se pretvara u strugotinu vee debljine i obrnuto.
3.1.3 Naslaga na reznom klinu alata

Visoka specifina toplotna i mehanika optereenja dovode do visokih temperatura i do 1600 K i kontaktnih pritisaka i do 35000 MPa. To su idealni uslovi za pojavu zavarivanja dva materijala (materijala predmeta obrade i alata). Kako je kontakt grudne povrine reznog klina alata i strugotine diskontinualne prirode, u pogodnim uslovima obrade, dolazi do stvaranja zavarenih spojeva u nizu taaka. Zavareni spojevi su dobra podloga za dalje nagomilavanje estica materijala i stvaranje naslage (slika 3.6). Pod naslagom se podrazumeva klinasta manje ili vie nepokretna oblast materijala uz reznu ivicu alata.
V st
a a
Slika 3.6. ema nastanka i lokacija naslage
Periodina pojava i lom naslage utie na proces nastanka strugotine, oblik i veliinu zone rezanja, geometriju i postojanost alata, habanje alata, kvalitet obrade, sile i snagu rezanja, stabilnost procesa rezanja i sl. Uticaj naslage na habanje alata je dvojak: zatita i destrukcija. Naslaga titi rezni klin od habanja, jer se kretanje strugotine ne odvija direktno po grudnoj povrini reznog klina alata. Destruktivno dejstvo naslage nastaje kada se naslaga razara kada se odvajaju delii reznog klina alata. Delii se odnose strugotinom i poto su tvri od osnovnog materijala izvode abrazivno habanje grudne povrine i lene povrine reznog klina. Pojava naslage ima negativan uticaj i na kvalitet obrade. Pojava loma naslage izaziva skraenje reznog klina, smanjenje tanosti obrade i pojavu veih neravnina na obraenoj povrini (slika 3.7).
formiranje naslage
H1 H H2
posle loma naslage
Slika 3.7. Posledice pojave i loma naslage
46
H1 H2
3. OSNOVI TEORIJE OBRADE METALA REZANJEM Poveanjem naslage menja se stvarni grudni i ugao reznog klina, to znaajno utie na smanjenje otpora i snage rezanja. Otpori se periodino poveavaju i smanjuju i zbog promene dubine rezanja. Periodini nastanak i razaranje naslage, promena dubine rezanja i sl., izazivaju i samopobudne oscilacije u obradnom sistemu.
3.1.4 Faktor sabijanja strugotine

Kao parametri procesa deformisanja materijala strugotine koriste se faktori deformisanja strugotine, faktor sabijanja strugotine, relativno klizanje, brzina relativnog klizanja, kvadratno izduenje, relativna dilatacija i stvarni ili logaritamski stepen deformacije. Stepen deformacije materijala koji se pretvara u strugotinu se izraava koeficijentima deformacije (faktorima deformisanja strugotine, slika 3.8): faktorima debljine, irine i duine strugotine i faktorom povrine preseka strugotine.
as bs = a b > 1 AS=bS aS a b a = a = s > 1 A b a b a b = s > 1 b l l = s < 1 A=b a l A =
as bs as
D B
Slika 3.8. Osnovne veliine za odreivanje parametara deformisanja strugotine Za identifikovanje stepena deformisanja strugotine najee se koristi faktor sabijanja strugotine koji predstavlja odnos debljine strugotine (as) i dubine rezanja (a):
as = 2 5. a
Vrednost faktora sabijanja strugotine se moe definisati na bazi vrednosti grudnog ugla i ugla smicanja, matematikom interpretacijom eme prikazane na slici 3.9.a.

as
90() C O
F Vs A Vst
A
a
G V
90
90+ a) Geometrijske veli ine b) Brzine u zoni rezanja
Slika 3.9. Faktor sabijanja strugotine definisan preko geometrijskih veliina i brzina Iz trouglova OAC i OAB sledi: as = OA cos ( ) i OA =
a , sin
47
a cos ( ) . sin a cos ( ) Prema definiciji faktor sabijanja strugotine je: = s = . a sin
to znai da je debljina strugotine: as =
Faktor sabijanja strugotine se moe definisati i preko brzine rezanja V i brzine klizanja strugotine po grudnoj povrini Vst (slika 3.9.b). Naime, na bazi sinusne teoreme primenjene na trougao OFG: Vst V cos ( ) V V , sledi: = = . = = sin sin [90 ( )] cos ( ) Vst sin Vrednost faktora sabijanja strugotine:
as V cos ( ) , = = a Vst sin
zavisi od brzine rezanja i strugotine, dubine rezanja, debljine strugotine, ugla smicanja i grudnog ugla alata. Vrednost faktora sabijanja strugotine eksperimentalno se odreuje na tri naina: merenjem brzine rezanja i brzine strugotine, zapreminskom metodom i masenom metodom. Najjednostavniji postupak odreivanja faktora sabijanja strugotine se zasniva na jednakosti zapremina sloja materijala pre rezanja i strugotine (zapreminska metoda):
V = Vs ; a b l = as bs l s , tako da za bs b sledi:
as l = = . a ls
To znai da se postupak svodi na identifikovanje preenog puta alata ili duine mateD l1 rijala pre rezanja (slika 3.10): l = , i merenje duine strugotine nakon rezanja ls. S
l1 l
S S
Slika 3.10. ema identifikovanja duine strugotine pre rezanja
Masena metoda je neto tanija i bazira na jednakosti mase materijala i strugotine. Primenom analitike vage za merenje mase ms i merila duina za merenje duine odrezane strugotine ls stvaraju se uslovi za odreivanje faktora. Masa strugotine je:
ms = Vs = as bs l s = as b l s ,
gde su: as, mm - debljina strugotine; b, mm - irina obrade i , kg/mm3 - specifina masa materijala predmeta obrade.
48
3. OSNOVI TEORIJE OBRADE METALA REZANJEM Za bs b debljina strugotine je: dok je faktor sabijanja strugotine:
as =
ms , b ls
as ms ms = = , a a b ls A ls
gde je: A, mm2 - povrina poprenog preseka strugotine A = a b = a S.
3.2 MEHANIKA REZANJA 3.2.1 Otpori rezanja pri ortogonalnom rezanju

Prodiranju reznog klina alata u materijal predmeta obrade (slika 3.11) suprotstavljaju se otpori rezanja. Njihovo poznavanje ima znaajnu ulogu u postupku definisanja obradljivosti materijala, habanja reznih elemenata alata, dimenzionisanja elemenata maina, pogonske snage maine i sl. Kod ortogonalnog rezanja rezultujua sila rezanja FR se moe razlaiti na: tangencijalnu silu (silu trenja) FT, koja deluje u ravni grudne povrine i normalnu FN, koja deluje u ravni normalnoj na grudnu povrinu reznog klina, silu u ravni smicanja (silu smicanja) FS i normalnu silu FSN, koja deluje u ravni normalnoj na ravan smicanja i glavnu silu (glavni otpor rezanja) F1 i silu (otpor) prodiranja F2, koja deluje normalno na obraenu povrinu predmeta obrade.
A a b FS +
F1 F SN FR FN FT 90
F2
Slika 3.11. Komponente rezultujue sile rezanja pri ortogonalnom rezanju

U sluaju kosog rezanja javlja se i otpor pomonom kretanju F3 (slika 3.12).
FS = s = tg s , definie FSN koeficijent unutranjeg trenja s odnosno ugao unutranjeg trenja s. Za praksu je F znaajniji odnos sile trenja i normalne sile T = = tg , kojim se utvruje koeficijent FN
Odnos sile smicanja i sile normalne na ravan smicanja 49
Proizvodne tehnologije trenja odnosno ugao trenja , jer omoguuje izraunavanje pojedinih komponenti rezultujueg otpora rezanja.
n S
F3
n F2 F3
F2 S F1
F1
a) uzduna obrada
b) poprena obrada
Slika 3.12. Komponente rezultujue sile rezanja u obradi struganjem

Glavna sila rezanja se najee i najlake meri i eksperimentalno odreuje. Na osnovu F1 rezultujueg otpora rezanja: FR = , odnosno glavne sile rezanja ostale cos ( ) komponente rezultujue sile rezanja mogu se definisati relacijama: sin sila trenja ili tangencijalna sila: FT = FR sin = F1 = FN , cos ( )
normalna sila:
FN = FR cos = F1
cos , cos ( )
sila smicanja ili sila u ravni smicanja: cos ( + ) FS = FR cos ( + ) = F1 = s FSN , cos ( ) sila normalna na ravan smicanja FSN = FR sin ( + ) = F1 sila prodiranja:
sin ( + ) i cos ( )
F2 = F1 tg ( ) .
Jednainama za proraun najee se utvruje zavisnost glavne sile rezanja. Na bazi glavne sile rezanja odreuju se i ostale komponente. Najuticajnije veliine na glavnu silu rezanja su materijal predmeta obrade i parametri reima obrade, pre svih dubina
rezanja (a) i korak (S), tako da je najee korieni izraz oblika: F1 = Ck1 a x1 S y1 ,
u kome su Ck1, x1 i y1 - konstanta i eksponenti uticaja materijala predmeta obrade, geometrije alata i uslova obrade. Za proraun glavne sile rezanja koriste se razliiti izrazi F1 = K s A = K s a S , zasnovani na specifinom otporu rezanja Ks. oblika:
2 gde su: KS, MPa/mm - specifini otpor rezanja ija vrednost zavisi od geometrije i materijala alata, materijala predmeta obrade, vrste obrade itd. i A = a S, mm2 povrina poprenog preseka strugotine.
50
b S
h = S sin a b= sin
Od vrednosti ugla smicanja zavisi utroak energije pri rezanju, razvijena koliina toplote, veliina deformacija i intenzitet razvoja tribolokih procesa na alatu i sl. Ugao smicanja se moe odrediti na dva naina: preko faktora sabijanja strugotine i iz uslova maksimalnog naprezanja na smicanje u ravni smicanja. cos ( ) Iz izraza za faktor sabijanja strugotine = , odgovarajuim matematikim sin cos ( ) cos cos + sin sin cos transformacijama = = = + sin , sledi sin sin tg cos tg = ugao smicanja . sin Odreivanje ugla smicanja iz uslova maksimalnog naprezanja na smicanje u ravni smicanja predstavlja Merant (Merchant) - ov model analize ugla smicanja.
Slika 3.13. Geometrija preseka strugotine u obradi struganjem
A a b
a
FS
F1 F SN FR FN FT 90
F2
Slika 3.14. ema odreivanja ugla smicanja
3.2.2 Snaga rezanja i pogonska snaga maine

U procesu rezanja potrebno je savladati otpore rezanja i trenja u obradnom sistemu. To znai da se snaga pogonskog elektromotora obradnog sistema sastoji od snage praznog hoda Po i snage potrebne za savladavanje:
glavnog otpora rezanja PF1 , otpora prodiranja PF2 i otpora pomonog kretanja PF3.
51
Proizvodne tehnologije Snaga Po je snaga praznog hoda neoptereene maine zajedno sa dopunskim gubicima izazvanim optereenjima pri radu (otpori trenja i drugi otpori u obradnom sistemu). Njena vrednost je promenljiva i zavisi od optreenja, jer sa optereenjem rastu pritisci u leajevima, a usled zagrevanja menja se i koeficijent trenja. Snaga glavnog otpora rezanja:
PF1 =
6 10 4
F1 V
, kW
zavisi od vrednosti glavnog otpora rezanja (F1, N) i brzine rezanja (V, m/min). Snaga otpora prodiranja je snaga potrebna za savladavanje otpora prodiranja. Kako je brzina prodiranja jednaka nuli ili priblino jednaka nuli, to je i snaga PF2 = 0 . Snaga pomonog kretanja:
PF3 =
F3 Vp 6 107
, kW
zavisi od otpora (F3, N) i brzine pomonog kretanja (Vp, mm/min).
P Snaga pogonskog elektromotora: P = k =
6 10 4
F1 V
, kW
zavisi i od - mehanikog stepena iskorienja snage maine, koji ukljuuje i snagu praznog hoda obradnog sistema Po.
3.4 TERMODINAMIKA REZANJA 3.4.1 Toplota rezanja

Pojava toplote u zoni rezanja posledica je pretvaranja mehanike energije u toplotnu. Toplota utie na: proces obrazovanja strugotine, plastino deformisanje strugotine i faktor sabijanja strugotine, otpore rezanja, pojavu naslage, intenzitet razvoja procesa habanja reznih elemenata alata i strukturu i debljinu defektnog sloja. Vie od 99,5 % energije (mehanikog rada) utroene na deformisanje materijala predmeta obrade i savlaivanje sila trenja na kontaktnim povrinama reznog klina alata (grudnoj i lenoj) pretvara se u toplotu, tako da je koliina generisane toplote:
Q = A = F1 V , J.
Generisana toplota (Q) je rezultat pojave etiri toplotna izvora (slika 3.15) u zonama: Q1 = (75 - 80) % Q - smicanja (primarna zona deformisanja), u kojoj se izvodi plastino deformisanje materijala predmeta obrade i njegovo pretvaranje u strugotinu, Q2 = (19 - 22,5) % Q - kontakta grudne povrine reznog klina alata i strugotine irine c, Q3 =(2 - 3,5) % Q - kontakta lene povrine reznog klina alata i obraene povrine i Q4 = oko 0,5 % Q - zona elastinih deformacija (ispod zone smicanja). Kratka analiza toplotnih izvora pokazuje da se najvea koliina toplote generie u zoni deformisanja i na kontaktu grudne povrine reznog klina alata i strugotine. Upravo su to i oblasti kojima se, u analizi problematike procesa rezanja i posveuje najvea panja.
52

Q1 Q 1=75 - 80 %Q
Q4
Q2 Q3
Q 2=19 - 22,5 %Q Q 4=0,5 %Q Q 3=2 - 3,5 %Q
Slika 3.15. Toplotni izvori

q1=68 - 80 %q q4 q1 q5 c q3 q2 q4=8 - 25 %q q5=1 - 6 %q q 2=2 - 5 %q q3=2 - 10 %q
a) Toplotni ponori
100 Q, % 80 60 40 20 0 50 100 150
strugotina predmet obrade rezni alat
Srednja temperatura rezanja sr, C
a
2000 1500 1000
o
~elik sivi liv bronza
500 0
mesing alumin. 0 1000 2000 3000 4000 5000 Brzina rezanja V, m/min
200
V, m/min
b) Procentualni udeo odvoenja toplote
Slika 3.16. Toplotni ponori i procentualni udeo odvoenja toplote

Karakter odvoenja (distribucije) toplote zavisi od postupka obrade, brzine rezanja, toplotne provodljivosti materijala predmeta obrade i alata, dimenzija predmeta obrade i alata i sl. Toplotni ponori (slika 3.16.a) su: q1 = (68 - 80) % q - strugotina; odvodi vei deo toplote generisane izvorom Q1 i deo toplote od izvora Q2 , q2 = (2 - 5) % q - rezni alat; odvodi vei deo toplote generisane izvorom Q2 i deo toplote od izvora Q3 , q3 = (2 - 10) % q - predmet obrade; odvodi toplotu generisanu izvorom Q4 i deo toplote od izvora Q2 i Q3 , q4 = (8 - 25) % q - okolina (sredstvo za hlaenje i podmazivanje); odvodi deo ukupne generisane toplote. Pri obradi bez primene SHP toplota se odvodi vazdunim strujanjem u okolinu, a pri obradi uz primenu SHP sredstvom i q5 =(1 - 6) % q - povrinski slojevi alata. Deo toplote se akumulira u povrinskim slojevima i izaziva poveanje temperature slojeva. Najvei deo generisane toplote se odvodi strugotinom (slika 3.16.b). Kod malih brzina rezanja koliina generisane toplote koja se odvodi strugotinom i predmetom obrade je priblino ista. Sa poveanjem brzine rezanja smanjuje se koliina toplote koja se odvodi predmetom obrade i alatom. Pri primeni savremenih postupaka obrade visokim 53
Proizvodne tehnologije brzinama rezanja strugotina odvodi i do 95 % generisane toplote, tako da su alat i predmet obrade praktino hladni. Poznavanjem toplotnih izvora i ponora moe se formirati i jednaina toplotnog bilansa procesa rezanja oblika:
Q = Q1 + Q2 + Q3 + Q4 = q1 + q2 + q3 + q4 + q5 .
3.4.2 Temperatura rezanja Generisana toplota u zoni rezanja dovodi do zagrevanja predmeta obrade, strugotine i reznog alata i pojave karakteristinih temperaturnih polja i temperatura (slika 3.17). Sa slike 3.17 je evidentno da se razliite take strugotine i grudne povrine reznog klina alata nalaze na razliitim temperaturama.
850 o 900 400
o o o
800
o o
350
500 o 600 200o
700 o 600 o 500 o 400 o 300 o 250

o
900 30
o o
o o
A (x, y, z)
50 o 100 150
o
850 o 800 o A 750 o 700
200 o 150 o 100

o
50
le na povr ina reznog klina
grudna povr ina reznog klina
Slika 3.17. Temperaturna polja pri obradi elika

U oba sluaja maksimalna temperatura je na sredini kontakta. Temperatura bilo koje take u zoni rezanja zavisi od koordinata te take (x, y, z) i vremena (t): = f ( x , y , z , t ) , funkcija koordinata te take (na primer take A), za razliku od temperaturskih oblasti ogranienih karakteristinim temperaturnim poljima, izotermama (krivama konstantne temperature). Pored temperature u bilo kojoj taki, za prouavanje procesa obrade rezanjem znaajne su i: temperature u karakteristinim takama zone rezanja (slika 3.18.a) i srednja temperatura rezanja (slika 3.18.b). Temperatura 1 nastaje kao posledica loma materijala odnosno raskidanja strukture osnovnog materijala predmeta obrade. Kod ilavijih materijala prouzrokovana je sabijanjem strugotine i raste sa porastom brzine rezanja. Zato se esto i naziva temperaturom brzine rezanja. Temperatura otpora rezanja 2 nastaje u korenu strugotine kao rezultat sabijanja i deformisanja strugotine. Temperatura 3 je temperatura kontakta povrine strugotine i grudne povrine reznog klina alata. Svoj maksimum dostie na polovini kontakta.
54
3. OSNOVI TEORIJE OBRADE METALA REZANJEM Na kontaktnoj povrini lene povrine reznog klina alata i obraene povri ne predmeta obrade javlja se kontaktna temperatura 4. Temperatura zone rezanja je srednja temperatura rezanja sr.
3
3 4
a) Temperatura u taki
80% 10% 800 600 10% sr 400
brzina rezanja V, m/min 3
sr
b) Srednja temperatura 200
200
400
V, m/min
Slika 3.18. Temperatura u karakteristinim takama i srednja temperatura rezanja

Za odreivanje vrednosti temperature rezanja postoji vei broj manje ili vie tanih, preciznih i pouzdanih metoda. Sve metode odreivanja temperature rezanja se dele u tri grupe i to na metode:
prorauna temperature rezanja, analogije i merenja temperature rezanja.

Metode merenja temperatura alata, strugotine i predmeta obrade se razvrstavaju u dve grupe, zavisno od toga da li se meri temperatura u zoni rezanja ili u taki, tanije u uskom podruju alata, strugotine ili predmeta obrade, i to na metode merenja: srednje temperature rezanja i temperature u taki (na pojedinim mestima). Za merenje srednje temperature rezanja najee se koriste metode: kalorimetarska, metod promene boje tankog sloja oksida, metod termoosetljivih boja ili premaza i metod prirodnih termoparova. Za merenje temperature rezanja u taki primenjuju se: metod vetakih termoparova, metod poluvetakih termoparova, radijacijski ili optiki metod, metod mikroskopske analize, metod elektrotoplotne analogije i sl.
3.5 TRIBOLOGIJA REZANJA 3.5.1 Priroda tribolokih procesa

Osnovni tribomehaniki sistem u obradi metala rezanjem (slika 3.21) ine: rezni alat (1), predmet obrade (2) i sredina, koju najee ini sredstvo za hlaenje i podmazivanje (3). Tribomehaniki sistem ima dva kontaktna para (slika 3.19): 55
Proizvodne tehnologije prvi - kontakt grudne povrine reznog klina alata i strugotine i drugi - kontakt lene povrine reznog klina alata i obraene povrine predmeta obrade.
3 2 1 I - kontaktni par A A II - kontaktni par
1 - predmet obrade 2 - rezni alat 3 - sredstvo za hla enje i podmazivanje - SHP
FN strugotina grudna povrina reznog klina alata Vst
F r=F2 le|na povrina reznog klina alata obra|ena povr{ina
F N - normalna sila; F r - radijalna sila; F2 - otpor prodiranja; Vst - brzina strugotine; V - brzina rezanja
Slika 3.19. Tribomehaniki sistem u obradi metala rezanjem i kontaktni parovi

Triboloki procesi na kontaktnim povrinama grudne povrine alata i predmeta obrade utiu na: karakter i intenzitet habanja alata, kvalitet obraene povrine, tanost obrade, sile rezanja itd. Kontakt strugotine i grudne povrine odlikuje: promenljiv kvalitet povrina kontakta, neravnomernost naprezanja (napona) i izmena temperature kontakta u irokim granicama od sobne do temperature topljenja. To znai da se klizanje strugotine du grudne povrine odvija u razliitim uslovima, od graninog trenja (veoma retko, skoro nikada) do potpunog mikrozavarivanja kontaktnih povrina.
3 1 - rezni alat 2 - predmet obrade 3 - SHP F t2 1 2 - estica alatnog materijala F t2 - sila trenja na lenoj povr ini reznog klina alata F T - sila trenja na grudnoj povr ini reznog klina alata FT
Slika 3.20. Kretanje masa u procesu ostvarivanja kontakta

U uslovima visokih toplotnih i mehanikih optereenja dolazi do razvoja procesa formiranja i raskidanja frikcionih veza (zavarenih spojeva) izmeu materijala alata i
56
3. OSNOVI TEORIJE OBRADE METALA REZANJEM predmeta obrade. Otuda se priroda trenja u procesu rezanja moe razjasniti estom pojavom i raskidanjem frikcionih veza - zavarenih spojeva. Posledica ovih pojava je gubitak energije, utroak rada na raskidanje veza i generisanje toplote. Pored toga u procesu ostvarivanja kontakta nastaje i kretanje masa izmeu elemenata tribomehanikog sistema (odlazak estica alatnog materijala sa strugotinom i obraenom povrinom predmeta obrade - slika 3.20). Odlazak estica alatnog materijala dovodi do habanja reznih elemenata alata. 3.5.2 Habanje reznih elemenata alata Mehanizmi habanja reznih elemenata alata (slika 3.21) se mogu podeliti na: mehaniko habanje: abrazivno habanje i mikrorezanje fiziko-hemijsko habanje: tribohemijsko habanje, atheziono habanje, difuziono habanje, oksidno habanje i habanje usled zamora. Abrazivno habanje (2) je mikrorezanje povrinskih slojeva reznog klina alata. Mikrorezanje se javlja u uslovima pojave tvrdih estica (ukljuaka, karbida, oksida) u zoni rezanja. Tvrde estice mogu biti i: delii strugotine, produkti habanja, produkti sagorevanja legirajuih elemenata u sredstvu za hlaenje i podmazivanje i sl. Tribohemijsko habanje je rezultat hemijskog dejstva sredstva za hlaenje i podmazivanje, uticaja okoline, razliitih procesa izmeu materijala predmeta obrade i alata i sl. Aktivne komponente, u tenom i gasovitom stanju, dovode do formiranja prevlake na povrinskim slojevima reznog klina alata. Razaranjem prevlake nastaje i habanje alata. Najei vid tribohemijskog habanja je oksidno habanje (4) nastalo kao rezultat difuzije ili athezije kiseonika u povrinske slojeve. Poseban vid tribohemijskog habanja je koroziono habanje. Jedan od oblika tribohemijskog habanja je i difuziono habanje (1) nastalo kao rezultat meusobne difuzije pojedinih legirajuih elemenata materijala predmeta obrade i alata (ugljenika, volframa, kobalta).
mikroelement predmet obrade rezni alat predmet obrade alat 2) abrazivno habanje Ukupno habanje SHP rezni alat predmet obrade SHP
- frikcione veze 3) adhezivno habanje F predmet obrade 1

naponi promenljivi po znaku i intenzitetu
2 4 3 Brzina rezanja (Temperatura rezanja) Korak ...
rezni alat 1 - difuziono habanje 5) zamorno habanje 2 - abrazivno habanje 3 - adhezivno habanje 4 - oksidno habanje
Slika 3.21. Osnovni mehanizmi habanja reznog klina alata
57
Proizvodne tehnologije Atheziono habanje (3) je proces nastanka i razaranja frikcionih veza - zavarenih spojeva na povrinama u kontaka alata i strugotine. Atheziono habanje je prisutno na svim temperaturama, a njegov intenzitet raste sa porastom temperature rezanja, posebno u uslovima pojave naslage. Zamorno habanje nastaje u uslovima dinamikih optereenja. Manifestuje se pojavom mikropukotina koje prerastaju u makropukotine i dovode do odvajanja sitnih delia alatnog materijala. Odvajanjem delia stvaraju se karakteristine jamice i krateri ("pitting"). Dinamika optereenja su rezultat nedovoljne krutosti i stabilnosti elemenata tehnolokog sistema, neravnomernosti dubine rezanja, nehomogenosti strukture materijala predmeta obrade i sl. Habanje reznih elemenata alata predstavlja gubitak rezne sposobnosti alata (slika 3.22) i rezultat je: plastinog deformisanja reznog vrha alata, krzanja, odlamanja ili razaranja reznog klina alata i habanja reznog klina alata.
H1
H2
a) Habanje
b) Krzanje
c) Deformisanje
Slika 3.22. Osnovni oblici gubitka rezne sposobnosti alata

Plastino deformisanje reznog klina nastaje pri visokim toplotnim i mehanikim optereenjima i manifestuje se izmenom oblika kontaktnih povrina alata (povijanje grudne i pojava ispupenja na lenoj povrini reznog klina alata). Krzanje, odlamanje i razaranje reznog klina je nepovoljan oblik troenja alata, jer dovodi do brzog otkaza alata. Krzanje je odvajanje estica dimenzija do 0,3 mm, odlamanje odvajanje estica dimenzija 0,3 - 1 mm i razaranje odvajanje estica dimenzija iznad 1 mm. Javlja se, uglavnom, kod krtih alatnih materijala (rezna keramika, tvrdi metali na bazi TiC i sl.) i nije funkcija vremena rada. Odlazak estica alatnog materijala sa strugotinom, obraenom povrinom i sredstvom za hlaenje i podmazivanje dovodi do promene oblika reznog klina alata (habanja alata - slika 3.23). Ta promena se manifestuje preko pojave: kratera na grudnoj i pojasa habanja na lenoj povrini reznog klina alata. Tri osnovna oblika habanja reznih alata (slika 3.23 i 3.24) su: habanje iskljuivo po grudnoj povrini reznog klina alata u vidu kratera. Karakteristino je za obradu alatima od brzoreznog elika bez primene sredstva za hlaenje i podmazivanje, habanje iskljuivo po lenoj povrini reznog klina alata u vidu pojasa habanja odgovarajue irine. Karakteristino je za zavrnu obradu i opti oblik habanja (habanje i po lenoj i po grudnoj povrini reznog klina alata). Karakteristino je za obradu krtih materijala, elika sklonih pojavi naslage, obradi veim dubinama rezanja i pri primeni sredstva za hlaenje i podmazivanje i sl.
58
a
GP GP - krater abeh-
LP - pojas habanja dubina kratera irina kratera polo aj kratera irina pojasa habanja
LP h
a) Pojas habanja na lenoj povr ini: Krti materijali, male vrednosti koraka i brzine rezanja
b) Krater na grudnoj povr ini: ilavi materijali, ve e vrednosti dubine i brzine rezanja
c) Op ti oblik habanja: srednje vrednosti koraka i brzine rezanja
d) Op ti oblik habanja: Abrazivni, obojeni i laki metali i legure
e) Deformisanje: Vrlo velike vrednosti brzine rezanja
f) Krzanje: Plo ice od tvrdog metala i rezne keramike
Slika 3.23. Oblici habanja reznih elemenata alata
strugarski no - op ti oblik habanja
pro iriva
razvrta
valjkasta glodala spiralna burgija
vretenasta glodala
zup asti no odvalno glodalo
Slika 3.24. Oblici habanja reznih alata

59
Proizvodne tehnologije Pored osnovnih javljaju se i drugi oblici habanja kao to su: zaobljenje reznog vrha, radijalno habanje, koncentrisano habanje na lenoj povrini reznog klina itd. Koncentrisano habanje (slika 3.25) se manifestuje pojavom niza ljebova, najee u zoni prelaza sa pomone na glavnu reznu ivicu.
hL
pomo na rezna ivica glavna rezna ivica lena povr ina grudna povr ina
h2
hr
h3
a) Oblik habanja lene povrine
S lena povr ina
lena povr ina S S
c) Radijalno habanje
b) Koncentrisano habanje
Slika 3.25. Koncentrisano i radijalno habanje reznog klina alata

Proces habanja reznih elemenata alata moe se pratiti brojnim parametrima koji se dele na: direktne i indirektne parametre habanja. Direktni parametri habanja su parametri kojima se prati promena oblika reznog klina alata. To su: linijski ili jednodimenzionalni, povrinski ili dvodimenzionalni i zapreminski ili trodimenzionalni. Linijski parametri su osnovni parametri habanja. Njima se prate promene dimenzija kratera na grudnoj povrini reznog klina alata (a, b) i/ili irine pojasa habanja na lenoj povrini (h), slika 3.26.
a
Ag Vg h sr - srednja {iri na poj asa habanja i= n 1 hsr = hi n i=1
hsr
Ap Vp
a - dubina kratera b - {irina kratera e - poloàj kratera h - {irina pojasa habanja
Slika 3.26. Linijski, povrinski i zapreminski parametri habanja reznog klina alata
Povrinski parametri habanja (slika 3.26) su: povrina poprenog preseka kratera na grudnoj povrini Ag i povrina poprenog preseka pojasa habanja na lenoj povrini Ap. Zapreminski parametri habanja (slika 3.26) su zapremina pohabanog materijala sa: grudne (Vg) i lene povrine reznog klina (Vp). Parametar habanja moe biti i masa pohabanog materijala: sa grudne povrine reznog klina, sa lene povrine ili ukupna masa pohabanog materijala. 60
h max
h1
hL
`ljebovi
3. OSNOVI TEORIJE OBRADE METALA REZANJEM Indirektni parametri habanja (slika 3.27) su parametri koji se odnose na praenje promena na predmetu obrade, promena u procesu rezanja i sl. kao to su promene: hrapavosti obraene povrine, dimenzija predmeta obrade (tanosti obrade), otpora rezanja, temperature rezanja i sl.
Rz
T (h) srednja visina neravnina F1 q
T (h) promena dimenzije - ta nost
glavni otpor rezanja
T (h)
T (h) temperatura rezanja
Slika 3.27. Indirektni parametri habanja

Za praenje habanja reznih elemenata alata koriste se: direktne i indirektne metode. Direktne metode praenja habanja reznih elemenata alata su metode koje obezbeuju merenje parametera habanja reznih elemenata alata. To su: masene, mikroskopske, metode otisaka i radioaktivne metode. Indirektne metode su metode praenja promene: parametara hrapavosti obraene povrine, dimenzija predmeta obrade, otpora rezanja, temperature rezanja i sl., sa vremenom. To su metode praenja promena na predmetu obrade i u procesu rezanja. Retko se primenjuju i ne mogu obezbediti praenja procesa habanja, ve samo mogu ukazati na momenat zatupljenja alata. Proces habanja se matematiki modelira korienjem funkcionalnih zavisnosti promene parametra habanja sa vremenom. Tri osnovne zavisnosti su: krive habanja, intenziteta i otpornosti na habanje. Razvoj procesa habanja reznih elemenata alata sa vremenom se prikazuje, najee, krivom promene irine pojasa habanja na lenoj povrini reznog klina alata, poznatom pod nazivom kriva habanja (slika 3.28). Kriva habanja ukazuje na tri karakteristine zone habanja reznih elemenata alata i to zone: I. inicijalnog (poetnog) ili ubrzanog habanja, II. ustaljenog ili normalnog habanja i III. naglog porasta irine pojasa habanja ili katastrofalnog habanja. U zoni inicijalnog habanja intenzitet habanja je prouzrokovan visokim specifinim toplotnim i mehanikim optereenjima, nastalim kao posledica relativno male mase reznog klina alata, jer je alat potpuno otar. U drugoj fazi alat poprima drugi oblik tako da je masa reznog klina vea. To prouzrokuje smanjenje specifinih optereenja, kako toplotnih tako i mehanikih. Posledica je usporavanje intenziteta razvoja procesa habanja i pojava zone ustaljenog ili normalnog habanja.
61
h h, mm I - zona inicijalnog habanja II - zona ustaljenog habanja III - zona katastrofalnog habanja hk h1 I T1 II Tk III T, min h h T
h=0
h1
hk mogu i oblici krivih T habanja
Slika 3.28. Principijelni oblik krive habanja

U treoj fazi (katastrofalno habanje) dolazi do naglog porasta irine pojasa habanja. Rezni klin alata se menja, pa moe doi do pojave krzanja, meukristalnih promena i sl., odnosno do trajne neupotrebljivosti alata. Alat, zbog pojave kritine vrednosti parametra habanja, gubi rezne sposobnosti i postaje neupotrebljiv, tako da bi dalji rad znaio, po pravilu, i njegov lom. Krive habanja se analitiki mogu aproksimirati, u koordinatnom h - T sistemu (slika 3.28), sa dve parabole oblika:
I h = C1 T z1 ; 0 T T1 ; z1 < 1 . II h = C2 T z2 + C3 ; T1 T T ; z2 > 1 .
Krive habanja se mogu matematiki prikazati i polinomima treeg ili vieg reda:
h = a1 T + a2 T 2 + a3 T 3 .
Primenom polinoma dobija se jedinstvena zavisnost u sve tri faze habanja, bez obzira na izabrani parametar habanja. Izabrani parametar habanja moe se prikazati u funkciji uslova obrade i elemenata reima obrade, funkcijom oblika:
VB = C a x S y V z T p ,
to znai da njegova vrednost zavisi od dubine rezanja, koraka, brzine i vremena rezanja (postojanosti alata) i sl. Promena irine pojasa habanja u jedinici vremena predstavlja intenzitet habanja (slika 3.29). Na osnovu funkcionalne zavisnosti krive habanja h = f (T) proizilazi i intenzitet habanja reznih elemenata:
dh z 1 I II = ; 0 T T1 , = C1 z1 T 1 dT I dh z 1 II III = ; T1 T T . = C2 z2 T 2 dT II
62

h, mm h h1 II I T T1 T, min T1 T, min I, mm min h1 I=f(T) I II
Slika 3.29. Kriva habanja i intenziteta habanja reznih elemenata alata

Vreme rezanja u toku koga se parametar habanja promeni za jedinicu duine predstavlja otpornost na habanje (slika 3.30). Proizilazi na osnovu funkcionalne zavisnosti krive habanja oblika T = f (h) i odreena je relacijom:
dT u 1 I RI = ; 0 h h1 , = K1 u1 hT 1 dh I dT u 1 II RII = ; h1 h h . = K 2 u2 h 2 dh II
T, min T II R, min mm R1 I II R=f(T)
T1
I h h1 h, mm h1
T hk h, mm
Slika 3.30. Kriva habanja i otpornosti na habanje reznih elemenata alata

Za dati kriterijum zatupljenja hk, na bazi krive otpornosti na habanje, moe se odrediti postojanost alata T, jer ista predstavlja povrinu ispod krive. Kriterijum zatupljenja alata definie trenutak prekida procesa rezanja i zamene alata novim ili preotrenim. Kod utvrivanja kriterijuma zatupljenja alata treba: izbegavati nepotrebna oteenja alata - krzanje ili lom alata (nastaje pri visokom stepenu pohabanosti alata); obezbediti zahtevani kvalitet obrade (tanost obrade i kvalitet obraene povrine); obezbediti maksimalnu ekonominost i proizvodnost obrade i sl. Izbor alata za konkretne uslove obrade rezanjem podrazumeva izbor: vrste, oblika, dimenzija, i materijala alata, uz poznavanje i tribolokih karakteristika (kvaliteta) alata. Ispitivanje tribolokih karakteristika alata se zasniva na primeni dve grupe metoda: kompleksnih i komparativnih metoda. Kompleksne metode su metode sistematskog ispitivanja alata i formiranja tehnolokih baza podataka. Komparativne metode ili indeksne - relativne metode zasnovane su na uporeivanju ispitivanog i referentnog alata, iji je indeks kvaliteta 100. Za uporeivanje se koriste osnovni: postojanost alata, brzina rezanja i trokovi obrade i dopunski kriterijumi: otpori rezanja, temperature rezanja, kvalitet obraene povrine, tanost obrade i sl.
63
Osnovna veliina za utvrivanje tribolokih karakteristika alata je postojanost alata (T). Postojanost alata odreena je oblikom krive habanja i kriterijumom zatupljenja alata (slika 3.31). Na osnovu krivih habanja za razliite alate (alate od razliitih alatnih materijala) identifikuju se odgovarajue postojanosti alata i odreuje indeks tribolokih karakteristika alata: T T I aB = B 100. TA Pri tome je jedan od alata etalon alat (npr. alat A), iji je indeks tribolokih karakteristika 100. Postojanosti alata (TA, i TB) su odreene na bazi zadatog kriterijuma zatupljenja alata hk.
h A B hk 100
T Ia T I aB =
TB 100 TA
100 A B
TA
TB
A lat
Slika 3.31. Krive habanja pri primeni razliitih alata

3.5.3 Obradljivost materijala Projektanti i konstruktori razliitih delova i elemenata pri izboru materijala posebnu panju obraaju samo na osobine materijala (tvrdoa, zatezna vrstoa, ilavost, otpornost na koroziju, otpornost na habanje i sl.). Meutim, cena i kvalitet projektovanih i konstruisanih elemenata zavise i od obradljivosti materijala. Obradljivost materijala je relativna osobina materijala predmeta obrade, koja se definie kao lakoa kojom se izvodi obrada. Pojam obradljivosti materijala je sloen i razmatra se istovremeno sa vie aspekata i u razliitim uslovima obrade. Tako, na primer, materijal dobre obradljivosti u obradi struganjem moe da ima nisku obradljivost, na primer, u obradi provlaenjem i sl. Ispitivanje obradljivosti materijala se zasniva na primeni dve grupe metoda: komparativnih i kompleksnih metoda. Komparativne metode ili indeksne - metode relativne obradljivosti su zasnovane na uporeivanju obradljivosti ispitivanog i referentnog (etalon) materijala, iji je indeks obradljivosti 100. Kompleksne metode su metode sistematskog ispitivanja obradljivosti i formiranja tehnolokih baza podataka. Kriterijumi za ocenu obradljivosti materijala predmeta obrade, pri komparativnim ispitivanjima, se formiraju na osnovu: postojanosti alata, ekonomine brzine rezanja, trokova obrade, otpora rezanja, temperature rezanja, parametara hrapavosti obraene povrine i sl.
64
3. OSNOVI TEORIJE OBRADE METALA REZANJEM Postojanost alata je jedan od osnovni pokazatelja za definisanje indeksa obradljivosti materijala. Na osnovu formiranih krivih habanja za razliite materijale (slika 3.32) i utvrenih kriterijuma zatupljenja alata identifikuju se vrednosti postojanosti alata (TE i TA) pri obradi razliitih materijala.
h A hk B 100
T T I m I mB =
TBi 100 TAi
100 A B
TA
TB
materijal
Slika 3.32. Krive habanja i indeks obradljivosti materijala

Ako se indeks obradljivosti materijala A (etalon materijala) oznai sa 100 tada je indeks obradljivosti materijala B:
T I T = B 100 . mB TA
Kompleksne metode su metode utvrivanja skupova funkcija obradivosti, koje obezbeuju kompleksna znanja o mehanici, termodinamici, tribologiji i ekonomici rezanja, kao i kvalitetu obrade. Odlikuju ih kompleksna, dugotrajna i skupa ispitivanja, uz veliki utroak raspoloivih resursa. Zato se i koriste za sistematska i sistemska ispitivanja usmerena formiranju tehnolokih baza podataka (TB) neophodnih za razvoj raunarski podranih sistema projektovanja tehnologija. 3.5.4 Sredstva za hlaenje i podmazivanje - SHP Sredstva za hlaenje i podmazivanje predstavljaju trei element tribomehanikog sistema u obradi rezanjem (slika 1.13). Primena SHP poela je jo u ranim fazama razvoja procesa obrade metala rezanjem sa ciljem da se oblivanjem prostora u kome se izvodi proces rezanja prvenstveno odvede generisana toplota, a zatim smanji trenje na kontaktnim povrinama alata, slika 3.33.
p
SHP
a) Poli vanjem preko strugoti ne
SHP
c) Pod viskom pri tiskom kroz rezni alat
SHP p SH P SHP p
b) Pod pri tiskom u pravcu grudne i le| ne povr{ine
d) Unutra{nje hl a| enje kroz dr{ku alata
Slika 3.33. Dovoenje SHP i hlaenje alata i predmeta obrade

65
Uklanjanje vika materijala sa predmeta obrade, bilo kojom vrstom obrade metala rezanjem, ostvaruje se u uslovima koje karakteriu visoke temperature rezanja i visoki pritisci na kontaktnim povrinama alata i predmeta obrade. Triboloki procesi koji se u ovakvim uslovima razvijaju dovode do intenzivnog troenja alata i pojave velikih neravnina na obraenoj povrini. Intenzitet razvoja tribolokih procesa je funkcija, pored ostalog, i koliine generisane toplote koja se razvija u zoni rezanja i pritiska izmeu kontaktnih povrina. Zato su osnovni zadaci, mehanizmi dejstva i uloga (time i karakteristike) SHP: sposobnost hlaenja - toplotna provodljivost, sposobnost podmazivanja - sposobnost smanjenja trenja i zatitna sposobnost - spreavanje neeljenih pojava u procesu obrade. U procesu rezanja prisutni su i drugi mehanizmi dejstva SHP (slika 3.59) kao to su: mahaniko dejstvo, difuziono dejstvo i spirajue dejstvo. Oblivajui strugotinu, alat i predmet obrade, SHP odvodi deo generisane toplote u zoni rezanja, smanjujui temperaturu rezanja. Efekat hlaenja zavisi od naina dovoenja (slika 3.33), vrste i kvaliteta SHP itd. Mehanizam podmazivanja kontaktnih povrina alata, pri primeni SHP, je jo uvek nedovoljno razjanjen. Smanjenje trenja formiranjem noseeg (uljnog) filma nekog fluida izmeu kontaktnih povrina obezbeuje se kod veine kliznih parova (slika 3.34). Eksperimentalna ispitivanja su pokazala da se pri veoma malim brzinama rezanja moe formirati nosei film SHP i da se u tim sluajevima intenzitet trenja smanjuje i do 80 %. Meutim, pri porastu brzine rezanja mogunosti formiranja noseeg filma su svedene na minimum, zbog pojave visokih temperatura i kontaktnih pritisaka pri kojima se razara nosei film i ostvaruje direktni kontakt alata i predmeta obrade.
FN element 1 element 2 kl izni par V uljni fil m predmet obrade rezni alat - predmet obrade FN rezni alat V SH P
Slika 3.34. Nosei - uljni film u uslovima trenja klizanja i obrade rezanjem
Sredstva za hlaenje i podmazivanje imaju i znaajnu zatitnu ulogu, koja zavisi od njihove zatitne sposobnosti. SHP treba da: spree pojavu korozije na elementima tehnolokog sistema, zadre stabilnost u procesu obrade (ne smeju se razlagati, obrazovati penu itd.), spree stvaranje otrovnih para i negativne reakcije na koi radnika, ne poseduju neprijatan miris, ne rastvaraju sredstva za podmazivanje (maziva) i ne dovode do drugih negativnih reakcija i sl. Vrste SHP Razvoj SHP zasniva se na stvaranju fluida koji moe efikasno da hladi zonu rezanja (odvodi generisanu toplotu), efektivno da podmazuje kontaktne povrine alata i predmeta obrade i da pri svemu tome ne utie negativno na radnika, elemente tehnolokog sistema i okolinu.
66
3. OSNOVI TEORIJE OBRADE METALA REZANJEM Efikasno hlaenje obezbeuje voda, jer ima visoku termiku provodljivost i specifinu toplotu. Ali, voda ima izuzetno slaba podmazujua svojstva, ispira sredstva za podmazivanje elemenata i sklopova, izaziva koroziju i sl. Mineralna ulja imaju izvanredna podmazujua svojstva, deluju antikoroziono na elemente tehnolokog sistema, podmazuju i klizne parove. Meutim, njihova termika provodljivost i specifina toplota su izuzetno niske, tako da je efekat hlaenja izuzetno mali. Reavanje ova dva suprotna zahteva dovelo je do razvoja niza SHP, koja se mogu razvrstati u tri grupe: uljne emulzije, hemijska - sintetika sredstva i ista ulja za rezanje. Uljne emulzije su meavina mineralnih ulja, emulgatora i vode. Koriste se u proizvodnim operacijama koje se izvode velikim brzinama rezanja, pri relativno niskim vrednostima otpora rezanja. U ovim uslovima obrade primarna je sposobnost hlaenja (struganje, buenje, glodanje...). Dele se na: mlene - neprozirne emulzije,
iste mlene, prozirne ili transparentne emulzije i mlene emulzije sa EP aditivima (aditivi visokog pritiska).
Hemijska ili sintetika sredstva su rastvori neorganskih i organskih materija u vodi sa ili bez aditiva za poboljanje tribolokih i drugih karakteristika sredstva. Dele se na: hemijska - sintetika SHP za bruenje i
hemijska - sintetika SHP za struganje, buenje i glodanje.
Polusintetika sredstva sadre manju koliinu mineralnih ulja od uljnih emulzija i veu koliinu emulgatora i povrinski aktivnih molekula od hemijskih. Uljne emulzije, hemijska - sintetika i polusintetika sredstva sadre i odgovarajue dodatke - aditive: emulgatore (stvaranje kvalitetne emulzije), inhibitore korozije (spreavanje pojave korozije), antipenuavce (spreavanje penuanja sredstva), baktericide (spreavanje biolokog zagaenja sredstva) i EP aditive (obezbeenje mogunosti primene sredstva u uslovima obrade sa visokim kontaktnim pritiscima). ista ulja za rezanje su mineralna ulja sa ili bez aditiva. U ovu grupu spadaju i masna ulja. Koriste u proizvodnim operacijama u kojima je bitna sposobnost podmazivanja i antikoroziona stabilnost SHP (provlaenje, izrada zupanika...). Dele se na: aktivna sa EP aditivima i neaktivna sa EP aditivima. Izbor SHP podrazumeva izbor pre svega: vrste SHP, koncentracije SHP, tipa aditiva, i zavisi od: vrste obrade, materijala alata, materijala predmeta obrade i sl.
67
Osnovna veliina kojom se ocenjuju triboloke karakteristike SHP je postojanost alata (T). Postojanost alata odreena je oblikom i poloajem krive habanja i kriterijumom zatupljenja alata (slika 3.35).
h SH P A SH P B hk 100 IT shp TB IT 100 shpB = TA 100 SH P SH P A B TA TB T SH P
Slika 3.35. Krive habanja pri primeni razliitih SHP

Ekoloki aspekti primene SHP Proizvodne procese, pored izrade delova i proizvoda, prati i pojava razliitih tipova otpada (slika 3.36) kao to su: otpadne vode, ulja i emulzije, hemikalije i drugi vidovi organskih i neorganskih zagaivaa ivotne sredine. Sve vidove otpada treba evidentirati, odloiti i odstraniti, ime se spreava zagaenje ivotne sredine i stvaraju podloge za razvoj i izgradnju sistema zatite ivotne sredine prema zahtevima standarda upravljanja kvalitetom (standardi ISO 9000 i ISO 14000) i meunarodnih konvencija u oblasti zatite ivotne sredine.
osnovni i pomo} ni materij al energija voda znanje PRO IZ VOD NI PROCES proizvodi usluge strugotina otpadna SHP ostal i otpad
- evidencija - odlaganje - regener acija (recikla` a) - odstranjivanje
Slika 3.36. Strukturni elementi proizvodnog procesa

Viestruko negativno delovanje SHP na oveka, elemente tehnolokog sistema i radnu i ivotni sredinu zahteva razradu ekolokog sistema primene SHP u cilju ekoloke zatite ivotne sredine (slika 3.37). To iz razloga to neorganska (strugotina, produkti habanja, praina i sl.), organska (papir, cigarete, kafa, hrana i sl.) i bioloka (bakterije i gljvice) zagaenja SHP u toku pripreme i korienja dovode do velikog broja posledica. Posledice se ogledaju u pojavi neprijatnog mirisa i isparenja, promeni boje i stabilnosti SHP, pojavi korozije na elementima tehnolokog sistema, penuanja, infekcija, alergija i drugih tetnih dejstava SHP. Osnovu ekolokog sistema poslovanja sredstvima za hlaenje i podmazivanje ini sistem odravanja propisanih osobina SHP sastavljen iz dva nivoa zatite. Prvi nivo je smanjenje svih zagaenja SHP, a drugi preiavanje i regeneracija SHP. Smanjenje nivo zagaenja se postie revitalizacijom sistema podmazivanja maine (spreavanje ili svoenje na minimum mogunosti prodiranja SHP i drugih ulja u SHP), spreavanjem zagaenja izborom SHP (vrsta, koncentracija i sl.), kvalitetnom pripremom SHP, stalnom kontrolom, preiavanjem i potovanjem propisa, tehnikih uslova i standarda.
68
obaveze preduzetnika za tita ljudi za tita ivotinjskog sveta
za tita na radu
za tita ivotne sredine
za tita prirode
EKOLO KA ZA TITA
ekolo ka za tita radne sredine

- pokazatelji dermatolokog uticaja SHP - pokazatelji isparljivih gasova nastalih sagorevanjem SHP - pokazatelji sklonosti ka reagovanju sa ne istoama - pokazatelji aktivnosti EP aditiva - pokazatelji korozionog delovanja SHP
ekolo ka za tita ivotne sredine
ekolo ka za tita prirode

- mogu nost razgradnje - mogu nost recikla e
ekolo ka za tita ivotinjskog sveta

- pokazatelji sadr aja opasnih materija u SHP - sadr aj mineralnog ulja u SHP - pokazatelji ekolo kih trokova
Slika 3.37. Sistem ekoloke zatite ivotne sredine

Poslovanje sa sredstvima za hlaenje i podmazivanje Savremeni sistem poslovanja sredstvima za hlaenje i podmazivanje zahteva poznavanje metodologije poslovanja SHP koja obuhvata: izbor SHP sa tribolokog i ekolokog aspekta, skladitenje, pripremu, praenje i kontrolu SHP, primenu tehnologija preiavanja, razgradnje, regeneracije (reciklae) SHP, primenu proizvodne opreme sa sistemima za razgradnju i regeneraciju SHP, razradu novih postupaka projektovanja proizvodnih procesa koji ukljuuju ekoloki aspekt primene SHP i sl. Postupak i kvalitet pripreme SHP zadatog sastava i karakteristika odreuje vek trajanja i tehnoloku efektivnosti SHP u procesu obrade. Emulzije se pripremaju od koncentrata rastvaranjem u vodi ili od vodenih rastvora razliitih komponenata. Rezna ulja su najee ve pripremljena za upotrebu. Osnovnu pripreme ini uvoenje komponenti SHP (koncentrata, emulgatora, aditiva) u vodu, primenom specijalnih ureaja - miksera (slika 3.38) ili postupaka meanja, homogenizacije, ultrazvune disperzije, koloidnog meanja i sl.
69
12 5 4 3 1 6 7
NE
10 11
DA
Slike 3.38. SHP mikser razvijen u LOMT -u Mainskog fakulteta u Kragujevcu

Preiavanje, razgradnja i regeneracija (reciklaa) SHP se sastoje u primeni razliitih principa i postupaka: izdvajanje mehanikih neistoa, unitavanja mikroorganizama, izdvajanja nerastvorljvih ulja iz emulzija i rastvora, izdvajanja vode iz istih reznih ulja i kompleksne razgradnje i regeneracije (reciklae) SHP, slika 3.39.
H EMI JSK E
FLO TA CI JA
CENTRI FU GI RA NJE
SPA LJI VA NJE
RAZ GRAD NJA SHP
FI LTRI RA NJE
DESTIL ACIJA
EL EKTRO LI ZA
Slika 3.39. Postupci razgradnje SHP
70
3. OSNOVI TEORIJE OBRADE METALA REZANJEM 3.6 KVALITET OBRADE Kvalitet proizvoda je kompleksan pokazatelj i funkcija je kvaliteta: konstrukcije dela, izrade i obrade, obradnog sistema, obradnog procesa, pripremka i sl. Kvalitet izrade i obrade je jedan od uslova za postizanje visokog nivoa kvaliteta proizvoda i obuhvata: tanost obrade i kvalitet obraenih povrina. Ova dva kompleksna pokazatelja kvaliteta obrade su u meusobnoj zavisnosti, razliito za svaki obradni sistem, i funkcije su velikog broja uticajnih faktora. 3.6.1 Tanost obrade Tanost obrade je stepen podudarnosti (bliskosti) obraenih delova i modela definisanog konstruktivno-tehnolokom dokumentacijom. Uslovljena je zahtevima konstruktivne dokumentacije (oblik, dimenzije, klasa tanosti, odstupanja i sl.), funkcionalnost, zamenljivost delova i sklopova itd. Osnovni cilj ekonomine proizvodnje, sa minimalnim trokovima obrade, je proizvoditi delove samo onoliko tano koliko je potrebno, a ne koliko je mogue. Greke obrade su sluajnog karaktera, retko sistematskog, i ne mogu se unapred predvideti. Meutim, pravilnim izborom tehnologija i parametara obrade mogu se svesti na minimum, u granice dozvoljenih odstupanja. Pri obradi rezanjem se javljaju greke u mikrostrukturi - povrinskom sloju i geometrijske greke obrade. Geometrijske greke obrade (slika 3.40) su: makrogeometrijske i mikrogeometrijske greke.
M AK RO GEO MET RI JSKE GRE[ KE Gre{ka oblika Gre{ka mer e M IK ROG EO METRIJSKE GRE[ KE H r apavost Gre{ka polo` aja
T T T T
Slika 3.40. Geometrijske greke obrade

Mikrogeometrijske greke se odnose na hrapavost obraene povrine, a makrogeometrijske na tanost - odstupanja: oblika, poloaja i mera - dimenzija. Odstupanje oblika je odstupanje stvarnog oblika od idealnog. Dozvoljena odstupanja oblika su pravost, ravnost, krunost, cilindrinost, oblik linije i oblik povrine. Neki primeri oznaavanja odstupanja oblika na crteu, prema standardu JUS M. A1. 243, 244 i 246, su prikazani na slici 3.41. Odstupanja poloaja povrina su odstupanja meusobnog poloaja u odnosu na idealni. Dozvoljena odstupanja poloaja (slika 3.41) su odstupanja: pravca (paralelnost, upravnost i ugao nagiba), mesta (lokacija, koncentrinost, koaksijalnost i simetrinost) i tanosti obrtanja (tanost, krunost i ravnost obrtanja).
71
0,1 0,01
toler ancija za pravost 0,1
toler ancija za ravnost 0,1
tol erancija za kru` nost
tolerancija obli ka povr{ ine 0,1
0,04
toler ancija oblika linije
toler ancija cilindr i~nosti
Slika 3.41. Primeri oznaavanja odstupanja oblika

3.6.2 Kvalitet obraene povrine Izlazna povrina iz tribomehanikog sistema u obradi metala rezanjem je uvek obraena povrina, povrina iza reznog alata. Pod obraenom povrinom se podrazumeva povrinski sloj materijala ispod povrine nastale obradom (slika 3.42). To je tanak sloj materijala sastavljen, po Schmalz-u, od dva dela: spoljanjeg graninog sloja i unutranjeg graninog sloja. Spoljanji granini sloj debljine oko 0,0001 - 0,001 mm je sloj koji razdvaja metalnu povrinu predmeta obrade od atmosfere ili nekog naleueg vrstog tela. Sastavljen je od apsorbovane vode, ulja, gasova i drugih organskih jedinjenja, kao i sloja oksida, nastalih nakon reakcije obraene povrine sa sredinom u kojoj se izvodi proces obrade.
SGS U GS 1 2 3 4 5 6 Ja{} erici n
[ malc
Slika 3.42. Obraena povrina prema malzu i Jaericinu

Unutranji granini sloj debljine oko 0,01 - 0,05 mm je tanak strukturno izmenjen prelazni sloj materijala u odnosu na strukturu materijala pre obrade. Fizike i hemijske osobine sloja se znatno razlikuju od osnovnog materijala, a promene su rezultat ukupnih toplotnih i mehanikih optereenja, fiziko-hemijskih i drugih meudejstava. Zbog strukturnih promena, promene hemijskog sastava, mehanikih karakteristika, pojave zaostalih napona i drugih defekata sloj se esto naziva i defektnim slojem.
72
3. OSNOVI TEORIJE OBRADE METALA REZANJEM Osobine povrinskog sloja su rezultat dejstva sloenog i meusobno uslovljenog kompleksa kinematskih i fizikohemijskih faktora, meu kojima odluujuu ulogu ima plastino deformisanje, otvrdnjavanje i zagrevanje predmeta obrade. Dve grupe pokazatelja kvaliteta obraenih povrina su: geometrijske (odstupanje oblika, valovitost i hrapavost) i fizikomehanike karakteristike povrinskog sloja (struktura, mikrotvrdoa, zaostali naponi). Geometrijski parametri podrazumevaju odstupanja od geometrijski pravilnog makro i mikro novoa. Fizikohemijsko stanje povrinskog sloja ocenjuje se parametrima koji karakteriu strukturu, fazni i hemijski sastav, deformacije, naprezanja i sl. Hrapavost obraene povrine Osnovne karakteristike mikrogeometrije obraene povrine (slika 3.43) su: valovitost i hrapavost obraene povrine. Valovitost obraene povrine je definisana neravninama kod kojih je odnos koraka (Sv) i visine neravnina (Hv) iznad 40 (Sv / Hv 40).
Sv S
Slika 3.43. Valovitost i hrapavost obraene povrine

Hrapavost obraene povrine ine neravnine kod kojih je odnos koraka (S = 2 - 800 m) i visine neravnina (H=0,03 - 400 m) ispod 40. Hrapavost obraene povrine je skup svih neravnina koje obrazuju reljef povrine u granicama odabranog iseka takve veliine da su eliminisane greke oblika i valovitosti. Hrapavost povrine zavisi od uslova rezanja, posebno oblika alata, stanja reznih ivica alata, habanja reznih elemenata alata, naslage, vibracija, krutosti elemenata tehnolokog sistema i sl. Razlikuje se poprena i uzduna hrapavost.
S S V V
Hv
ra pa vo st
popre~na hrapavost S
popre~na hrapavost
Slika 3.44. Poprena i uzduna hrapavost obraene povrine

Parametri hrapavosti obraene povrine Za praenje hrapavosti obraene povrine postoji vie od 30 parametara. Prema JUS standardima (JUS M. A1. 020) parametri hrapavosti se dele na: osnovne i dopunske.
uz du
`n
ah
73
Tri osnovna parametra hrapavosti su: Ra - srednje aritmetiko odstupanje profila od srednje linije profila, Rz - srednja visina neravnina i Rmax - maksimalna visina neravnina.
y
0 y1 ....
..... yn x
m l
Slika 3.45. Parametri hrapavosti povrina

Za njihovo definisanje koriste se dve osnovne veliine: m - srednja linija profila i
l - referentna duina.
Srednja linija profila - m (osa x - slika 3.45) je linija koja see profil obraene povrine tako da je, u granicama referentne duine, zbir kvadrata odstupanja svih taaka profila minimalan:
i =1
y i2 min .
Referentna duina - l je minimalna duina iseka profila povrine, neophodna za pouzdano definisanje paramatara hrapavosti, na kojoj su eliminisani uticaji drugih vrsta nepravilnosti (valovitosti, greke oblika itd.). Srednje aritmetiko odstupanje profila od srednje linije profila - Ra (slika 3.45) je srednja aritmetika vrednost odstupanja svih taaka efektivnog profila (y1, y2, ...., yn) od srednje linije profila u granicama referentne duine:
1 Ra = y dx . l
0
Maksimalna visina neravnina - Rmax (slika 3.45) je rastojanje dve paralelne prave sa srednjom linijom profila, povuene tako da, u granicama referentne duine profila, dodiruju najviu i najniu taku profila. Srednja visina neravnina - Rz (slika 3.46) je razlika srednjih aritimetikih vrednosti pet najviih i pet najniih taaka profila u granicama referentne duine:
R + R3 + R5 + R7 + R9 R2 + R4 + R6 + R8 + R10 Rz = 1 . 5 5
74
Rmax
Ra
R1
R7
Rz
R3
R8
R5
R4
R10
R2
R6
R9
RR
Slika 3.46. Srednja visina neravnina

Pored osnovnih postoji i vei broj dopunskih parametara hrapavosti. Prema JUS standardima to su: duina noenja profila, koeficijent noenja profila, kriva noenja profila i sl. Duina noenja profila - lc (slika 3.47) je zbir duina svih elementarnih odseaka na profilu, u granicama referentne duine, koje odseca prava paralelna srednjoj liniji profila na rastojanju (c):
y l c1
l c = l ci .
i =1
l ci l cn
Rmax c
x l/lpi
c/Rmax
pi 1
Slika 3.47. Duina noenja profila i relativna kriva noenja profila

Koeficijent noenja profila - pnc je odnos duine noenja profila i referentne duine l profila: pnc = c 100 , % . l Kriva noenja profila, slika 3.47, najbolje govori o rasporedu materijala u hrapavom sloju obraene povrine. Predstavlja grafiku interpretaciju zavisnosti duine noenja profila od poloaja ravni seenja (rastojanja ravne povrine od gornje granice AA - pi). Sve povrine, od najgrubljih do najfinijih, prema standardu JUS M. A1. 020, razvrstane su u 12 klasa hrapavosti povrina (tabela 3.3). Oznaavanje kvaliteta povrina na crteu je propisano standardom JUS M. A0. 065 (slika 3.52).
75
O ZNA KE HRA PAVOSTI RA SPORED D ODATNI H OZNA KA H RA PAV OSTI
b c ( f) d a - K lasa hrapavosti il i vrednost R a, m b - Postupak obrade i li vrsta pr evl ake upi suje se j asno re~ima c - Referentna duì na pr ema JUS M. A 1. 120 ili broj tal asnog fi ltra s kada odstupa od standardnog broja d - O znaka pr avca prostiranja ner avni na e - Dodatak za obradu, mm
Z nak
N9 N9
Tuma~enje Z na~enje znaka se unosi na crte` u, na primer = Ozna~ena povr {ina se obr a| uj e bilo kojim postupkom obrade Ozna~ena povr {ina se obr a| uj e postupcima ski danja materijala Ozna~ena povr {ina se ne obra| uje Ozna~ena povr {ina se obr a| uj e postupcima bez skidanja materi jala
a e
f - D rugi parametr i hr apavosti , osi m R a, uz obavezno upi si vanj e oznake i vr ednosti parametra, m, na pr imer R z 12 PRI ME RI O ZNA KA :
z B z n
N9
OZ NA KE PRAV CA PROSTIRA NJA NERAV NINA Znak

Tuma~enje Opi sno Gr afi ~ko
V EL I^ INA K UK ICE
M
M
C
C
R
R
H 1 Oznaka 60
o
60
H2
H 1 H 2 d'
Upravno na Paralelno ravni pr ojekci je u ravan projekcije u kojoj je znak kojoj je znak postavljen postavljen Uk r{teno u dva kosa pravca relat ivno prema ravni projekcije U vi {e pravaca Pri bli` no k ru`no prema sredi{tu povr{ina Pribli` no radijal no prema 5 7 14 0,5 sredi{tu 7 10 20 0,7 povr{ina
3,5 5 10 0,35
d' - debljina linija kukice
Slika 3.48. Oznaavanje kvaliteta povrina na radionikim crteima Tabela 3.1: Pregled klasa hrapavosti povrina pri pojedinim postupcima obrade
GRA DACIJE KL ASA KVAL ITETA
NA JFI NIJA O BRA DA FI NA OBRA DA PRETH ODNA OBRA DA GRU BA OBRA DA
N1
N2
N3
N4
N5
N6
N7
N8
N9 N10
N11 N12
A ritmeti~ko odstupanje od sr ednje linije profila, R a, m V RSTA 1,6 3,2 6,3 12,5 25 0,4 0,8 0,025 0,05 0,1 0,2 OBRA D E Grubo rendisanje Fino r endi sanje Grubo struganje Prethodno strug. Fino struganje N ajfinije struganje Bu{enje U pu{tanje Razvrtanje Fino r azvrtanje N ajfinije razvrt. Grubo glodanje Prethodno glod. Fino glodanje N ajfinije glodanje Provla~enje Fino pr ovla~ enje Grubo bru{enje N ormalno bru{. Fino br u{enje N ajfinije bru{enje H onovanje Fino honovanje N ajfinije honov. Grubo lepovanje Prethodno lepov. Fino lepovanje N ajfinije lepov.
50
76
3. OSNOVI TEORIJE OBRADE METALA REZANJEM U povrinskim slojevima obraene povrine, usled dejstva toplotnih i mehanikih optereenja, dolazi do pojave neeljenih efekata kao to su: pojava mikropukotina i zaostalih napona, plastino deformisanje i otvrdnjavanje, promena mikrostrukture i mikrotvrdoe, pojava mestimino nagorelih povrina i sl.
3.7 EKONOMIKA REZANJA I REIMI OBRADE 3.7.1 Struktura vremena obrade

Svi delovi se obrauju na veem broju obradnih sistema ili jednom obradnom sistem sa veim brojem obradnih jedinica. Savremeni obradni sistemi namenjeni serijskoj i masovnoj proizvodnji projektovani su i izgraeni tako da izvre potpunu obradu predmeta odreenog oblika. Ukupno vreme obrade serije od Z komada je [89, 126]:
Tu = Tpz + Z t k , min
gde su:
Tpz, min - pripremno - zavrnog vremene za seriju i tk, min - komadno vreme (vreme obrade po komadu).
Pripremno - zavrno vreme je vreme potrebno za prouavanje tehnoloke dokumentacije, pripremu obradnog sistema (maine, alata i pribora i sl.) i raspremanje obradnog sistema (odlaganje pribora, alata, ienje i podmazivanje maine i sl.) nakon zavretka izrade serije od Z - komada. Broj komada u seriji obuhvata broj komada koji se izradi u toku jedne ili vie smena, jedne ili vie nedelja/meseci. Komadno vreme ili vreme obrade po komadu se sastoji od osnovnog redoslednog (tor) i izgubljenog vremena (ti). Izgubljeno vreme obuhvata vremenske gubitke u procesu proizvodnje (organizaciono-tehniki i drugi razlozi), dok se osnovno redosledno vreme sastoji od osnovnog vremena (to) i meuvremena (tm), uslovljenog tehnolokim razlozima (prelaz sa jedne na drugu tehnoloku operaciju). Osnovno vreme obuhvata glavno vreme obrade (tg) i pomono vreme (tp). Komadno vreme je vreme izvoenja jedne proizvodne operacije se moe prikazati relacijom oblika:
t k = t pz + t p + t g + t d , min .
u kojoj su: tpz - pripremno zavrno vreme (tpz = Tpz / Z), tp - pomono vreme, tg - vreme efektivnog rezanja (glavno vreme obrade) i td - dodatno vreme. Pomono vreme je vreme koje se troi za realizaciju pomonih aktivnosti i kretanja u procesu obrade kao to su: postavljanje i stezanje predmeta obrade, prazni hodovi, otputanje i skidanje predmeta obrade i sl. Snima se i odreuje metodama studije rada i vremena. Dodatno vreme je vreme koje se troi na kratke odmore i druge potrebe radnika. Odreuje se najee u funkciji pomonog i glavnog vremena:
td = p1 ( t g + t p ) , min; p1 = ( 5 20 ) %. 100
Glavno vreme ili vreme efektivnog rezanja je vreme koje se troi na direktno oblikovanje predmeta obrade (vreme kontakta alata i predmeta obrade). Definisano je relacijama (slika 3.49):
77
za maine sa glavnim obrtnim kretanjem i za maine sa glavnim pravolinijskim kretanjem:
tg = i L , min, n S B tg = i , min, nL S
U izrazima su: i - broj prolaza; L, mm - radni hod alata i B, mm - irina obrade.

L l
V, n e
a
S mm/dh e2 b B e2
S L = l+ e a) Obrada struganj em
B= b+ 2 e2
b) Obrada rendisanjem
Slika 3.49. Osnovni parametri za odreivanje glavnog vremena obrade

3.7.2 Trokovi obrade Obradne sisteme u kojima se izvodi proces rezanja i oblikovanja predmeta obrade ine: alatna maina na kojoj se vri obrada, rezni alat kojim se izvodi proces rezanja, sredstvo za hlaenje i podmazivanje kojim se poboljavaju uslovi obrade i radnik koji upravlja procesom obrade. Vrednost proizvodnje koja se stvara na obradnim sistemima sastoji se iz trokova obrade (Vo) i dodatnih trokova (Vd):
V = Vo + Vd = Vo + Vdi ,
i =1 n
gde su: Vo, din - trokovi obrade proizvodne operacije i Vdi, din - dodatni trokovi (kontrole, pripreme, doprinosi, energija, vode, pare i sl.) svedeni na proizvodnu operaciju. Trokovi obrade koji nastaju u obradnom sistemu:
Vo = R + A + M + SHP , din/operaciji
se sastoje od: R - trokova rada, A - trokova alata, M - trokova maine i SHP trokova sredstva za hlaenje i podmazivanje. Trokovi rada su direktno proporcionalni faktoru uticaja bruto linog dohotka strunog radnika (n), bruto linom dohotku radnika (k1) i komadnom (ukupnom) vremenu obrade (tk): R = n k1 t k , din , o znai da se mogu smanjiti smanjenjem komadnog vremena odnosno poveanjem produktivnosti rada. Faktor uticaja bruto linog dohotka k N strunog radnika: n = 1 + 3 1 , zavisi od: k1, k3, din/min - bruto linog dohotka k1 N2 proizvodnog i strunog radnika i N1, N2 - broja maina koje opsluuje jedan proizvodni odnosno jedan struni radnik.
78
3. OSNOVI TEORIJE OBRADE METALA REZANJEM Trokovi alata e sastoje od: A1 - trokova zamene pohabanog alata novim ili preotrenim, A2 - trokova regeneracije odnosno odravanja alata i A3 - trokova amortizacije alata. U izrazu su: t1, min - vreme zamene alata, k2, din/min - bruto lini dohodak otraa, t2, min - vreme otrenja alata, Ca, din - nabavna vrednost alata, i broj moguih otrenja alata i T, min - postojanost alata, vreme rada izmeu dva otrenja alata:
C tg A = A1 + A2 + A3 = n k1 t1 + k 2 t 2 + a , din , i +1 T
Trokovi maine su definisani izrazom:
M=
Cm p t k , din , F 100 60
u kome su: Cm, din - nabavna vrednost maine (obradnog sistema) sa priborom, na koju se primenjuje amortizaciona stopa, p = 7-12 % - amortizaciona stopa, F, h raspoloivi godinji fond asova rada maine i - vremenski stepen iskorienja maine. Trokovi sredstva za hlaenje i podmazivanje zavise od: Qshp, l - koliine utroenog sredstva za hlaenje i podmazivanje, Cshp, din/l - nabavne cene SHP i tk, min komadnog vremena obrade:
SHP =
Qshp Cshp 60
t k , din
Ukupni trokovi obrade se mogu prikazati kao na slici 3.50.

Vo V o di o n R M A SH P0,1
0 20 10.5, % V , V o, % 0,3 60 48.7, % 0.220 0,2 40 0.180 40.8, % 0.370
R A M
Te
Slika 3.50. Struktura trokova obrade

3.7.3 Postojanost alata Postojanost alata (T) je vreme neprekidnog rezanja izmeu dva otrenja ili dve zamene alata. Izraava se u vremenskim jedinicama, mada se koriste i veliine kao to su: preeni put alata, broj obraenih komada, zapremina skinute strugotine, povrina obraena u toku procesa rezanja i sl. Postojanost alata zavisi od velikog broja parametara: reima rezanja, geometrije alata, materijala predmeta obrade i alata, vrste alata, vrste i naina dovoenja SHP, vrste proizvodne operacije, postupka obrade, vrste rezanja (prekidno ili neprekidno), dinamikih pojava u procesu itd. Pri optimalnoj geometriji alata i konstantnim uslovima obrade osnovni parametri uticajni na postojanost alata su korak, brzina i dubina rezanja.
79
Ekonomina postojanost alata je vreme neprekidnog rezanja izmeu dva otrenja alata (dve zamene alata) pri kome su trokovi obrade minimalni ili je specifina proizvodnost obrade maksimalna. Na osnovu definicije ekonomine postojanosti alata proizilaze i metode prorauna. To znai da se ekonomina postojanost moe proraunati na bazi: trokova obrade, proizvodnosti obrade, vremena izrade i sl. Ekonomini i merodavni reimi obrade su definisani parametrima: glavnog i pomonog kretanja. Ekonomini reim obrade je reim obrade odreen na bazi trokova obrade odnosno ekonomine postojanosti alata. Za izabrani reim obrade bira se maina. Merodovani reim obrade se projektuje za poznatu mainu relativno male snage.
80
4. OBRADA STRUGANJEM
4.1 PROIZVODNE OPERACIJE I ALATI
Obrada struganjem je postupak obrade prvenstveno rotacionih delova (vijaka, navrtki, osovina, vratila, aura, remenica, ...). Ostvaruje se tako to predmet obrade izvodi glavno obrtno kretanje, a alat pomono pravolinijsko kretanje (slika 4.1). Relativna kretanja alata i predmeta obrade uslovljavaju i vrstu proizvodne operacije u obradi struganjem (uzduna i poprena obrada, izrada konusa i sl.).
1 1
3 Uzdu na obrada 1 Poprena obrada 1
2 usecanje - odsecanje
2 izrada konusa
Slika 4.1. Osnovna kretanja alata i predmeta obrade u obradi struganjem Glavno kretanje (1) je definisano brzinom rezanja (V, m/min) - brojem obrta predmeta obrade (n, o/min). Pomono kretanje (2) je odreeno korakom (S, mm/o - aksijalno pomeranje alata za jedan obrt predmeta obrade) i brzinom pomonog kretanja (Vp, mm/min). Osnovni geometrijski parametri obrade su irina i debljina reznog sloja (slika 4.2): a i h = S sin , b= sin tako da je povrina poprenog preseka reznog sloja: A = a S = b h .
d
b S
Slika 4.2. Povrina poprenog preseka strugotine u obradi struganjem
Dubina rezanja (a) zavisi od dodatka za obradu i iznosi:

a= Dd ili a = i 2 2
gde su dodaci za obradu (slika 4.3, tabele P.4 - P.10, Prirunik [79]): 1 - dodatak za grubu obradu, 2 - dodatak za finu obradu i 3 - dodatak za bruenje.
L 3p
3/2
2/2
L Uzduna obrada
Poprena obrada
2p
1p
Slika 4.3. Dodaci za obradu u obradi struganjem 4.1.1 Proizvodne operacije u obradi struganjem Proizvodne operacije obrade struganjem se, prema kvalitetu obraene povrine, razvrstavaju na proizvodne operacije: grube i fine obrade, odnosno proizvodne operacije: prethodne i zavrne obrade, pri emu su proizvodne operacije prethodne obrade operacije grube obrade, a proizvodne operacije zavrne obrade operacije grube ili fine obrade. Obradom struganjem (slika 4.4) se realizuje veliki broj operacija kao to su: uzduna obrada (spoljanja i unutranja - a), poprena obrada (spoljanja i unutranja, usecanje, prethodno i zavrno odsecanje - b), izrada konusa (spoljanjeg i unutranjeg - c), izrada profila (profilnim alatom i kopiranjem - d), nerotaciono struganje (prizmatinih delova i leno struganje - e), izrada navoja (spoljanjeg i unutranjeg - f), izrada i obrada otvora i rupa itd.
82
gruba Spoljanja Spolja nja
Zavrna
obrada otvora obrada rupa Unutranja
Unutra nja
a) Uzduna obrada
usecanje prethodno zavr{no odsecanje odsecanje Spolja nji
c) Izrada konusa
Unutra nji
b) Popre na obrada
profilnim no evima
kopiranjem
d) Izrada profila
Spolja nji navoj
Prizmati ni delovi
Leno struganje
e) Nerotaciona obrada uz dopunsko oscilatorno radijalno kretanje alata
Unutra nji navoj f) Izrada navoja
Slika 4.4. Proizvodne operacije u obradi struganjem 4.1.2 Alati u obradi struganjem Strugarski noevi su raznovrsni po obliku, dimenzijama i vrsti alatnog materijala. Prema vrsti obrade razlikuju se strugarski noevi za spoljanju obradu (uzdunu i poprenu), unutranju obradu, usecanje i odsecanje, izradu navoja i sl. Prema kvalitetu povrine strugarski noevi se razvrstavaju na strugarske noeve za grubu (prethodnu) i zavrnu (finu) obradu. Prema obliku strugarski noevi mogu biti pravi, savijeni i krstasti (slika 4.5), a prema obliku poprenog preseka drke pravougaoni, kvadratni i kruni.
pravi
savijeni
krstasti
Slika 4.5. Oblici strugarskih noeva

83
Prema smeru kretanja u toku obrade strugarski noevi se dele na leve, desne i eone (slika 4.6). Orijentacija se odreuje poloajem palca ruke.
glavno seivo
levi desni
glavno seivo
Popreni
desni
levi
Slika 4.6. Levi, desni i popreni strugarski noevi Prema vrsti alatnog materijala razlikuju se strugarski noevi od brzoreznog elika, sa lemljenim ploicama od tvrdog metala i mehaniki privrenim ploicama savremenih alatnog materijala. Za izradu strugarskih noeva danas se uglavnom koriste tvrdi metali (sa ili bez prevlake), rezna keramika i super tvrdi materijali u vidu okretnih (izmenjivih) ploica. Ploice se mehaniki vezuju za nosae alata, tako da se formiraju razliiti tipovi strugarskih noeva (slika 4.7). Strugarski noevi sa okretnim ploicama se ne otre, ve se ploica okree sve dok se ne iskoriste sve rezne ivice. Iskoriene i pohabane ploice se prikupljaju i upuuju na reciklau. Strugarski noevi sa lemljenim ploicama (slika 4.8) se retko koriste u savremenoj industriji. To iz razloga to je njihova izrada skuplja, a i trokovi eksploatacije su vei zbog potrebe preotravanja alata (trokovi otrenja i obrade).
a) Strugarski noevi za spolja nju obradu
b) Strugarski no evi za unutra nju obradu
Slika 4.7. Strugarski noevi sa izmenjivim (okretnim) reznim ploicama

84
a) Strugarski noevi za spolja nju obradu
b) Strugarski noevi za unutranju obradu
Slika 4.8. Strugarski noevi za lemljenim ploicama Brzorezni elici se koriste za izradu profilnih noeva namenjenih obradi sloenih i profilisanih povrina na jednovretenim i vievretenim automatskim strugovima (slika 4.9).
Kru ni
Prizmati ni
paralelni
paralelni
nagnuti
nagnuti
Slika 4.9. Profilni strugarski noevi

85
Osnovni oblici i dimenzije strugarskih noeva od brzoreznih elika i sa lemljenim ploicama su standardizovani. Istovremeno su standardizovane i drke strugarskih noeva i okretne ploice. Takvi strugarski noevi spadaju u grupu standardnih strugarskih noeva i proizvode ih visoko specijalizovane kompanije. U metalopreraivakoj industriji koriste se i specijalni strugarski noevi, koji se projektuju i izrauju od strane korisnika. Strugarski no (slika 4.10) se sastoji od: tela alata na kome se nalaze rezni elementi (rezni klin) i drke preko koje se izvodi postavljanje i privrivanje na nosa alata.
Dr ka telo
pomo no seivo pomo na le na povr ina rezni vrh glavno seivo grudna povr ina osnova
le na povrina
Slika 4.10. Osnovni delovi strugarskog noa
Lena i grudna povrina reznog klina noa (ploice) se mogu izvoditi sa rubovima (fazetama) utvrene irine, naroito kada je vrednost grudnog ugla, u oblasti ruba, negativna (slika 4.11).
b o1 o2 b
0 ,8
-1
o1 o2
1= o+
o1 o2 1
fina obrada
o
o1 1
o = 6 8o o = 0 25o s = 4o 0
gruba obrada
o = 6 o 8o o = 20o s = 8o 0
Slika 4.11. Oblikovanje grudne i lene povrine reznog klina Grudne povrine okretnih ploice su izraene sa elementima za savijanje i lomljenje strugotine. To su kanali, stepenice (slika 4.12) ili specijalno oblikovani profili sa jedne (jednostrane) ili obe strane (dvostrane ploice). Kanali su razliitog oblika i dimenzija, polukruni (manji ili vei), dva kanala (prvi za savijanje kod manjih koraka, a drugi kod veih koraka) i sl. Stepenici su manji i vei ili sloene konfiguracije.
manji
polukrug
ve i
dva kanala
manji
stepenik
ve i
Slika 4.12. Oblici grudne povrine okretnih ploica

86
ravan Pf
f o r
Pr Pp f
ravan Po
Pr Ps
o o
r
Pf
ravan Pp
p
p r r
' r
oblici vrha reznog klina
ravan Ps
Pr
ravan Pr
Pr n n n Pn Pr
Pp
Slika 4.13. Rezna geometrija strugarskog noa Reznu geometriju strugarskog noa (slika 4.13), pored uglova reznog klina - grudni ugao, - leni ugao i - ugao klina, odreuju:
napadni ugao - ugao izmeu projekcija glavne rezne ivice i pravca

pomonog kretanja na osnovnu ravan, pravca pomonog kretanja na osnovnu ravan,
1 - pomoni napadni ugao - ugao izmeu projekcija pomone rezne ivice i
- ugao vrha - ugao izmeu projekcija glavne i pomone rezne ivice na osnovnu ravan, - ugao nagiba rezne ivice (seiva) - ugao koji zaklapa glavna rezna ivica sa
osnovnom ravni i r - radijus vrha noa. Rezni vrh strugarskog noa moe biti izveden sa radijusom r ili rubom (fazetom) irine f, pri emu je napadni ugao fazete o. Vrednosti grudnog i lenog ugla reznog klina u procesu rezanja se menjaju u zavisnosti od poloaja reznog vrha alata u odnosu na osu predmeta obrade, koraka i ugla nagiba rezne ivice. Ukoliko se rezni vrh alata nalazi iznad ili ispod ose predmeta obrade dolazi do promene uglova u procesu rezanja za vrednost (slika 4.14):
sin = 2 e 2 e ; = arc sin , D D
gde je e - odstupanje vrha reznog klina od ose predmeta obrade.
87
k = + k = k = k = + k k
D e
Slika 4.14. Uticaj poloaja reznog vrha alata na vrednost uglova reznog klina
4.2 OTPORI I SNAGA REZANJA

4.2.1 Otpori rezanja Rezultujui otpor rezanja FR se razlae na tri komponente (slika 4.15): F1 - glavni otpor rezanja, F2 - otpor prodiranja i F3 - otpor pomonom kretanju, tako da je:
2 2 FR = F12 + F2 + F3 .
n S
F3
n F2 F3
F2
F1
Kronenberg:
F1 = K s A K s = k Rm Ks =
k
S F1
Ck A
b) poprena obrada
a) uzduna obrada
Slika 4.15. Komponente rezultujueg otpora rezanja pri uzdunoj i poprenoj obradi Otpori rezanja zavise od uslova obrade, tehnolokih i geometrijskih parametara rezanja, geometrije alata itd. Za orijentacioni proraun komponenti rezultujueg otpora rezanja u obradi struganjem najee se koriste izrazi oblika: Fi = Cki a xi S y i , N gde su: Cki, xi i yi - konstanta i eksponenti otpora rezanja (tabela 2.1, Prirunik [79]), a, mm - dubina rezanja i S, mm/o - korak.
88
Za tanije proraune otpora rezanja koriste se sloeniji proireni izrazi ili izrazi u funkciji debljine (h), irine reznog sloja (b) i specifinog otpora rezanja: Fi = K Si1,1 b h1 z K K K a KV K PO K h , N u kojima su: KSi1,1 - glavne vrednosti specifinih otpora rezanja, Ki - korekcioni faktori uticaja: K - grudnog ugla, K - ugla nagiba rezne ivice, Ka materijala alata, KV - brzine rezanja, KPO - oblika obraivane povrine, Kh kriterijuma zatupljenja alata, K - lenog ugla i K - napadnog ugla na otpore rezanja (tabela P.24, Prirunik [79]). 4.2.2 Snaga maine Snaga maine u obradi struganjem je:
P= F1 V F1 V , kW = 1000 60 6 10 4
gde su: - mehaniki stepen iskorienja snage maine (tabela P.22, Prirunik [79]) i V, m/min - brzina rezanja.
4.3 REIM OBRADE U OBRADI STRUGANJEM

Reim obrade u obradi struganjem (slika 4.16) je odreen brzinom rezanja:
V = D n D n , m / min 1000 320 1000 V 320 V , o / min i D D
odnosno brojem obrta predmeta obrade:

n=
korakom: S, mm/o - pomeranjem alata za jedan obrt predmeta obrade, a ree i brzinom pomonog kretanja:
V p = n S , mm/min.
L l e
V, n
Slika 4.16. Osnovni elementi prorauna glavnog vremena obrade

89
Na osnovu parametara reima obrade definie se i glavno vreme obrade: L , min, tg = i n S gde su, pored poznatih veliina: i = /(2 a) - broj prolaza; , mm - dodatak za obradu; a, mm - dubina rezanja; L = l +e, mm - hod alata; l, mm - duina obrade i e = 2 - 5 mm prilaz alata. Poprena obrada se izvodi na strugovima sa stupnjevitom ili kontinualnom promenom brojeva obrta. Pri poprenoj obradi na strugovima sa stupnjevitom promenom (broj obrta predmeta obrade je konstantan - slika 4.17) reim obrade je odreen: korakom S, mm/o i brojem 2 obrta: n = f (De), gde je ekvivalentni prenik priblino: De D , 3 dok su tanije vrednosti definisane u tabeli 2.3, Prirunik [79].
V n
n=const V=f(r)
De
D/2
Slika 4.17. Zavisnost brzine rezanja i broja obrta u toku obrade (n = const)
Glavno vreme izrade u ovom sluaju je:
tg = L , min n S
gde su: L, mm - hod alata - L=0,5 D'=0,5(D+2 e) za sluaj potpune eone obrade i n, o/min - broj obrta koji odgovara preniku De. Pri poprenoj obradi na specijalnim strugovima za poprenu obradu, sa kontinualnom promenom brojeva obrta, brzina rezanja je konstantna do prenika d (slika 4.23). U tom sluaju reim obrade je odreen: korakom S i rasponom brojeva obrta nmin nmax , pri emu je: nmin = f (D) i nmax = f (d). 4.3.1 Korak u obradi struganjem Izbor koraka u obradi struganjem obuhvata: prouavanje proizvodne operacije, izbor preporuene vrednosti koraka i proveru i konani izbor koraka. Provera koraka se izvodi primenom etiri kriterijuma i to obzirom na: otpornost drke strugarskog noa, uslove nastanka strugotine, kvalitet obraene povrine i stabilnost predmeta obrade.
90
4.3.2 Brzina rezanja u obradi struganjem Brzina rezanja u obradi struganjem predstavlja obimnu brzinu predmeta obrade. Definisana je za maksimalnu vrednost prenika obrade D (slika 4.31):
V
D d
V=
D n , m/min. 1000
Slika 4.31. Geometrija obrade u obradi struganjem
Izbor brzine rezanja se ostvaruje na bazi: preporuka (priblian izbor) ili prorauna. Priblian izbor brzine rezanja se izvodi na osnovu preporuka proizvoaa alata ili literaturnih podataka (tabela) datih u zavisnosti od vrste materijala predmeta obrade i alata i drugih parametara obrade (dubine rezanja, koraka), rezne geometrije alata i sl. Proraun (provera) brzine rezanja se izvodi s obzirom na iskorienje: postojanosti alata i snage maine. Uticaj dubine rezanja na brzinu rezanja je jednoznaan (slika 4.32), jer sa porastom dubine rezanja vrednost brzine rezanja opada.
V S3 S2 S1 V a3 a2 a1
S1> S2> S3 a
a1> a 2> a3 0,25 S
Slika 4.32. Uticaj dubine rezanja i koraka na brzinu rezanja

Zavisnost brzine rezanja i koraka je diskontinualne prirode (slika 4.32), sa jednim ili vie diskontinuiteta. Sa porastom koraka vrednost brzine rezanja opada. Sa porastom postojanosti alata i tvrdoe materijala predmeta obrade vrednost brzine rezanja opada. To znai da se tvri materijali mogu obraivati pri manjim vrednostima brzine rezanja i da se vea postojanost alata obezbeuje smanjenjem brzine rezanja. 4.4 MAINE U OBRADI STRUGANJEM Maine u obradi struganjem (strugovi) se, u zavisnosti od obima proizvodnje, razvrstavaju na strugove za: pojedinanu proizvodnju, serijsku proizvodnju i masovnu proizvodnju.
91
4.4.1 Strugovi za pojedinanu proizvodnju Strugovi za pojedinanu proizvodnju su strugovi koji se lako mogu prilagoditi prelazu sa jedne konfiguracije predmeta obrade na drugu, sa jednih dimenzija na druge. To su: univerzalni strugovi, strugovi sa vunim vretenom, strugovi sa vodeim vretenom, strugovi za leno struganje, strugovi za poprenu obradu i sl.
glavno vreteno ni=n1, n2,..., nm no EM 1 izmenljiva grupa zupanika 3 prenosnik pomonog kretanja 4 prenosnik glavnog kretanja 2 5 6 7 mehanizam pretvaranja obrtnog u pravolinijsko kretanje 8 10 si=s 1, s2,..., s m nosa alata zadnji oslonac (konjic)
Slika 4.33. ematski prikaz univerzalnog struga

Univerzalni strugovi (slika 4.33) su strugovi namenjeni realizaciji razliitih proizvodnih operacija. Osnovu gradnje ine pogonski elektromotor (1), prenosnik glavnog kretanja (2), izmenjiva grupa zupanika (3), prenosnik pomonog kretanja (4), glavno vreteno (5), vuno vreteno (6), vodee vreteno (7), nosa alata (8) i konjic (9). Obrtno kretanje se od elektromotora prenosi na glavno vreteno i predmet obrade (10), a preko izmenjive grupe zupanika, prenosnika za pomono kretanje i mehanizma za pretvaranje obrtnog u pravolinijsko kretanje, nosa alata dobija pomono pravolinijsko kretanje. Na nosa alata se postavlja rezni alat. Vodee vreteno se, umesto vunog, ukljuuje pri izradi navoja na strugu. Strugovi za leno struganje se, najee, koriste za izradu glodala sa leno struganim zubima (1). Alat (2) izvodi dopunsko, periodino oscilatorno, radijalno kretanje za vreme obrtnog kretanja predmeta obrade (slika 4.34).
1 2
Slika 4.34. Princip rada struga za leno struganje

Strugovi za poprenu obradu su namenjeni, iskljuivo, poprenoj obradi (obrada eonih povrina, usecanje, odsecanje itd.). Osnovne eksploatacijske karakteristike strugova za pojedinanu proizvodnju (znaajne i pri izboru i nabavci strugova) su:
92
pogonska snaga maine P i mehaniki stepen iskorienja snage , raspon brojeva obrta nmin - nmax i geometrijski faktor promene prenosnika glavnog kretanja n, raspon koraka Smin - Smax i geometrijski faktor promene prenosnika pomonog kretanja S, koeficijent preciznosti Cmp i tanosti maine Cmpk, gabariti predmeta obrade (maksimalni prenik obrade i raspon iljaka maksimalna duina) i sl.
4.4.2 Strugovi za serijsku proizvodnju Strugovi za serijsku proizvodnju se koriste za izradu veeg broja istih delova ili izvoenje veeg broja operacija na istom predmetu obrade. To su: vieseni strugovi, kopirni strugovi, revolver strugovi sa horizontalnom i vertikalnom revolver glavom i sl. Vieseni strugovi imaju nosa alata sa veim brojem reznih alata. Time je obezbeena istovremena obrada veeg broja povrina (slika 4.35.a). Kod kopir strugova na nosau alata se nalazi i ablon. Strugarski no se, u procesu obrade, kree u skladu sa kretanjem pipka ablona (slika 4.35.b) i kopira oblik ablona na predmetu obrade.
ablon pipak ablona
strugarski no`
a) Princip viesenog rezanja
b) Princip kopiranja
Slika 4.35. Princip rada viesenog i kopir struga

Osnovu konstrukcije revolver strugova ini revolver glava (1- slika 4.36) sa veim brojem alata poreanih prema redosledu izvoenja operacija - zahvata. Pored revolver glave strugovi imaju i dodatne nosae alata (2). Time je obezbeena kompletna izrada delova razliite konfiguracije. Osnovne eksploatacijske karakteristike strugova za serijsku proizvodnju obuhvataju, pored karakteristika strugova za pojedinanu proizvodnju, i broj nosaa alata i broj alata koji prihvata revolver glava.
93
2 1
I III II III 6 1 5 4 3 III
sa horizontalnom revolver glavom
I II
III III
1-6 pozicije obrade I-III predmeti obrade
Priprema revolver struga za grupnu obradu
sa vertikalnom revolver glavom
Slika 4.36. ematski prikaz revolver strugova

4.4.3 Strugovi za masovnu proizvodnju Strugovi za masovnu proizvodnju su strugovi koji obezbeuju smanjenje komadnog vremena i smanjenjem pomonog vremena. To su strugovi namenski projektovani i izgraeni za konkretne proizvode (slika 4.37) ili grupu slinih proizvoda: automatski strugovi, automati za dugake delove, revolver - automatski strugovi i sl.
1 2
1 - 4 pozicije obrade
Slika 4.37. ematski prikaz izrade tela ventila na automatskom strugu
94
5. OBRADA BUENJEM
5.1.1 Osnovna kretanja Buenje je postupak izrade i obrade otvora i rupa. Glavno obrtno i pomono pravolinijsko kretanje izvodi alat (slika 5.1). Glavno kretanje je definisano brzinom rezanja (V, m/min) ili brojem obrta (n, o/min), a pomono korakom (S, mm/o - aksijalnim pomeranjem alata za jedan obrt alata) ili brzinom pomonog kretanja (Vp= nS, mm/min).
S V, n
2 b h
V, n S
b h
V, n
h
S1
S/2
S1
D a) Bu enje
D b) Pro irivanje
D c) Razvrtanje
Slika 5.1. Osnovna kretanja i rezni sloj u obradi buenjem Geometrijski parametri obrade irina i debljina reznog sloja pri buenju (slika 5.1.a) su: b = tako da je povrina poprenog preseka reznog sloja:
A = bh = D S , mm2. 4
D 2 sin
i h=
S sin , 2
Kod proirivanja i razvrtanja irina i debljina reznog sloja (slika 5.1.b, c) su:
b= S a Dd = i h = S1 sin = sin , Z sin 2 sin (D d ) S , mm2 2 Z
dok je povrina poprenog preseka reznog sloja:

A = bh =
gde je Z - broj zuba (reznih ivica) alata za proirivanje ili razvrtanje. Dubina rezanja u obradi proirivanjem i razvrtanjem je:
a= Dd , mm 2
dok su dodaci za obradu (slika 5.2, tabela P.11 - Prirunik [79]): 1 - dodatak za obradu proirivanjem, 2 - dodatak za obradu grubim razvrtanjem i 3 - dodatak za obradu finim razvrtanjem.
D D3 D2 3/2 2/2
D1
1/2
Slika 5.2. Dodaci za obradu u obradi buenjem 5.1.2 Proizvodne operacije u obradi buenjem Pored osnovnih operacija (buenja, proirivanja, uputanja i razvrtanja) buenjem se mogu realizovati i druge operacije izrade i obrade otvora i rupa kao to su: zabuivanje, buenje dubokih otvora (duboko buenje) i izrada navoja. Buenje otvora i rupa (slika 5.3) se izvodi u punom materijalu jednim alatom ili, kod veih prenika, stepenasto u nekoliko faza, burgijama razliitog prenika.
D1 D
Bu enje ravnom burgijom
D Bu enje spiralnom burgijom
prvo bu enje D1=0,6 D
drugo buenje
Stepenasto bu enje
Slika 5.3. Proizvodne operacije buenja Buenje otvora spiralnim burgijama je efikasno kod otvora manje dubine (odnosa dubine i prenika otvora l/D 5). Za otvore vee dubine primenjuje se postupak dubokog buenja, korienjem burgija za duboko buenje (topovske burgije). Naknadna i konana obrada otvora ostvaruje se operacijama proirivanja i razvrtanja (slika 5.4), koje obezbeuju ostvarenje zadatih dimenzija otvora i propisanog kvaliteta povrina. Obrada krajeva otvora se izvodi uputanjem (slika 5.5). Sve operacije uputanja imaju za cilj obezbeenje pravilnog naleganja vijaka razliitog tipa (poravnavanje eone povrine i uputanje glave vijaka). Ravno uputanje se primenjuje za obradu eone povrine otvora kroz koji prolazi vijak sa ravnim seditem (estougaone glave i sl.), cilindrino za imbus vijak, a konino za vijak sa konusnom glavom.
96
5. OBRADA BUENJEM
a
D
a
D
a
D
proirivanje
prethodno razvrtanje
zavr no razvrtanje
Slika 5.4. Proizvodne operacije proirivanja i razvrtanja
ravno
cilindri no
koni no
Slika 5.5. Proizvodne operacije uputanja Zabuivanje pre buenja otvora ili gnezda za centriranje (slika 5.6) se koristi pre buenja ili pre obrade osovina i vratila. Zabuivanje pre buenja obezbeuje centriranje i pravilno voenje spiralne burgije. Izvodi se zabuivaima sa jednostrukim konusom (slika 5.7.a). Zabuivanje gnezda za centriranje, na vratilima i osovinama, obezbeuje pravilno centriranje i stezanje osovina i vratila u obradi struganjem i bruenjem.
a) Zabu ivanje pre bu enja
60
o
b) Zabuivanje gnezda
Slika 5.6. Proizvodne operacije zabuivanja Izrada unutranjeg navoja se ostvaruje korienjem jednostrukih ureznika (slika 5.7). Pre izrade navoja bui se otvor iji prenik odgovara unutranjem preniku navoja.
do dM
Slika 5.7. Izrada unutranjeg navoja na builici

97
120
60
5.1.3 Alati u obradi buenjem Za buenje otvora i rupa koriste se burgije, zabuivai i burgije za duboko buenje. Burgije (slika 5.8) su definisane standardima JUS K.D3.001 - 063. Prema obliku dele se na ravne i spiralne (sa cilindrinom i koninom drkom), specijalne i sl. Prema vrsti alatnog materijala burgije se dele na burgije od brzoreznog elika i sa ploicama od tvrdog metala, prema postupku izrade na burgije izraene glodanjem, valjanjem i bruenjem.
1-ravna burgija; 2-spiralna burgija sa koninom drkom; 3-spiralna burgija sa cilindrinom drkom; 4-specijalna spiralna burgija za dovod SHP; 5-zabuiva; 6-spiralna burgija sa ploicom od tvrdog metala Slika 5.8. Alati za buenje
3 4
1- sa cilindrinom drkom; 2- sa koninom drkom; 3-vratni proirivai; 4-konini uputa; 5-nasadni proiriva; 6-proiriva sa ploicom od tvrdog metala Slika 5.9. Alati za proirivanje i uputanje otvora
98
5. OBRADA BUENJEM
Za proirivanje i uputanje otvora koriste se proirivai i uputai (JUS K.D3.280 342, slika 5.9). Prema obliku razvrstavaju se na: spiralne proirivae sa cilindrinom i koninom drkom, vratne, sa voicama, nasadne, sa ploicom od tvrdog metala, specijalne i sl. odnosno cilindrine, konine, specijalne uputae itd. Razvrtai (JUS K.D3.100 - 201) se dele na rune i mainske, prema konstrukciji na podeljive i nepodeljive, vrsti alatnog materijala na razvrtae od brzoreznog elika i sa ploicama od tvrdog metala, prema obliku na cilindrine i konine (slika 5.10).
1-razvrta sa koninom drkom; 2-razvrta sa zavojnim zubima; 3-runi razvrta; 4-runi podeljivi razvrtai; 5 i 7-nasadni razvrtai; 6-konini razvrta; 8-razvrta sa ploicom od tvrdog metala Slika 5.10. Alati za razvrtanje U savremenim proizvodnim uslovima sve ee se koriste burgije (alati) sa izmenjivim ploicama od tvrdog metala, rezne keramike i super tvrdih materijala (slika 5.11) ili burgije (alati) poboljanih karakteristika, sa prevlakama. Svi alati za obradu otvora se od drke, vrata, tela i vrha (slika 5.11). Drka obezbeuje pozicioniranje, centriranje i stezanje burgije. Moe biti cilindrina (za burgije prenika do 20 mm) ili konina (za burgije prenika preko 5 mm). Vrat se koristi za upisivanje osnovnih karakteristika burgije (materijal i prenik). Telo ini cilindrini deo, koji odgovara nominalnom preniku burgije. Na telu se nalaze dva naspramna zavojna ljeba za odvoenje strugotine. Zavojni ljebovi su sloenog profila izraeni tako da obrazuju konino centralno jezgro zamiljenog prenika od oko 2/15 D na vrhu burgije, sa poveanjem prenika ka vratu burgije. Vrh burgije se formira pomou dva konusa bruenjem na specijalnom ureaju za otrenje burgija. Na reznom vrhu se uoavaju dve grudne i dve lene povrine. Grudne povrine se poklapaju sa povrinama zavojnih ljebova. Lene povrine ne obrazuju centralni konus sa uglom 2, jer bi u tom sluaju dolo do direktnog kontakta sa materijalom. Zbog toga se lene povrine obrazuju pomou dva konusa (slika 5.11.a), kao presek konusa i tela burgije. Presekom lenih i grudnih povrina nastaju dva glavna seiva. Glavna seiva su povezana pomonim seivom nastalim presekom lenih povrina.
99
vrh
telo
D 20
vrat
dr ka
morze konus
D5
lena povrina grudna povrina telo
u ica aura
Osnovni elementi spiralne burgije
drka
pomono seivo
spiralna burgija
popreno rub seivo
glavno seivo
Slika 5.11. Osnovni konstruktivni elementi Reznu geometriju spiralne burgije (slika 5.12), kao dvosenog alata, pored uglova reznog klina (, i ), definiu i uglovi: 2 - ugao vrha spiralne burgije, - ugao nagiba pomonog seiva i - ugao uspona spirale - zavojnice.
gM aM l do f y D w g akx H ax m x
kinematski uglovi 2j = 90 - 135 o w = 10 - 45 o y < 60
o
g= 18 - 30
a = 8 - 14 - na priferiji aM = 20 - 26 - na poprenom seivu

o
do 0 ,2 D
g kx g x m x
p dx
S'
a
S S'
statiki uglovi
S' = S sin S' S tg x = = sin dx d x kx = x + x kx = x x
dx 2j
Slika 5.12. Rezna geometrija spiralne burgije
100
5. OBRADA BUENJEM
Radni deo proirivaa i razvrtaa (slika 5.13 i 5.14) se sastoje od dva dela: reznog i kalibrirajueg. Rezni deo, u vidu konusa sa uglom vrha 2, obezbeuje uklanjanje vika materijala, a kalibrirajui voenje alata, kalibrisanje otvora i odravanje dimenzija (prenika) alata nakon otrenja (pomeranjem reznog dela prema drci alata).
= 8o 10o H = D tg do = ( 0 ,35 0 ,5 ) D Z = 3 4
f
kalibriraju i deo
rezni deo
Slika 5.13. Geometrija alata za proirivanje

kalibriraju i deo rezni deo
B
45
r f
=0
Z = 6 - 12 razliite vrednosti ugaonog koraka
Slika 5.14. Geometrija alata za razvrtanje

5.2.1 Obrada buenjem Rezultujui otpor rezanja u obrdi buenjem (slika 5.15) se razlae na tri komponente: F1 - glavni otpor rezanja, F2 - otpor prodiranja i F3 - otpor pomonom kretanju.
f1
do D
101
VR HR
D D/4 F1
V F2
S/2
F 3/2
Mo
F1 = K s A F2 = ( 0 ,7 0 ,9) F1 F1 F3 = 2 F2 sin D D2 S M o = 2 F1 = K s 4 8
F1
Slika 5.15. Otpori rezanja u obradi buenjem Meutim, analiza uticaja glavnog otpora rezanja i otpora prodiranja je pokazala da su osnovne komponente rezultujueg otpora rezanja (slika 5.15): otpor pomonom kretanju: obrtni moment (moment uvijanja): gde su: Cf, Cm, x1, y1, x i y - konstanta i eksponenti otpora (tabela 3.1, Prirunik [79]), D, mm - prenik burgije i S, mm/o - korak.
F3 = Cf D x1 S y1 , N i
M = Cm D x S y , Nmm
Snage maine Na osnovu obrtnog momenta u obradi buenjem:

M = Cm D x S y = 9 ,55 10 6 P , Nmm n
definie se snaga maine:
P=
Cm D x S y n 9 ,55 10 6
, kW
pri emu su: - mehaniki stepen iskorienja snage maine (tabela P.22, Prirunik [79]) i n, o/min - broj obrta alata. Snaga maine se orijentaciono moe proveriti i na osnovu specifine snage rezanja qp preko izraza: P = , kW
gde su, pored poznatih veliina: q, cm3/min - specifina proizvodnost obrade i p, kW/cm3 min - prosena specifina snaga rezanja (tabela P.25, Prirunik [79]).
5.3 REIM OBRADE U OBRADI BUENJEM

Reim obrade u obradi buenjem (slika 5.16) je odreen brzinom rezanja:
V = D n D n , m/min 1000 320
102
5. OBRADA BUENJEM
1000 V 320 V , o/min i D D korakom S, mm/o - pomeranjem alata za jedan obrt alata, a ree i brzinom pomonog kretanja: Vp = n S, mm/min
odnosno brojem obrta alata:
n=
l L
Na osnovu parametara reima obrade proraunava se i glavno vreme obrade: L tg = , min n S gde su, pored poznatih veliina: L = l + e + l1, mm - hod alata (slika 5.17); l, mm - dubina obrade; e = 2 - 5 mm - prilaz alata i l1 D/3, mm - izlaz alata, Preporuena vrednost koraka bira se u zavisnosti od prenika burgije, materijala predmeta obrade i alata i drugih parametara, na osnovu preporuka proizvoaa alata za buenje ili iz drugih literaturnih izvora (prirunici, fabriki normativi i sl.). Provera koraka se izvodi obzirom na: otpornost spiralne burgije, mogunost odvoenja strugotine i vrednost kinematskog lenog ugla. Pod brzinom rezanja u obradi buenjem podrazumeva se obimna brzina alata na spoljanjem preniku. Izbor brzine rezanja se vri na bazi: preporuka ili proraunom. Proraun (provera) brzine rezanja se izvedi s obzirom na iskorienje: postojanosti alata i snage maine.
5.4 MAINE U OBRADI BUENJEM

Maine u obradi buenjem - builice se mogu razvrstati na razliite naine. Prema poloaju glavnog vretena na: horizontalne i vertikalne builice, a prema broju glavnih vretena na: jednovretene i vievretene builice. 5.4.1 Jednovretene builice Jednovretene builice su namenjene pojedinanoj i serijskoj proizvodnji. Ovoj grupi builica pripadaju: stone, stubne, radijalne, univerzalne radijalne i koordinatne builice.
l1
103
Stona builica (slika 5.17) se sastoji od noseeg stuba (1), konzole (2) sa pogonskim agregatom (ektromotor - 3 i prenosnik za glavno kretanje) i radnog stola (5). Ruicom (4) se ostvarivanje runo aksijalno pomono pravolinijsko kretanje radnog vretena (7) sa reznim alatom. Predmet obrade (6) se postavlja na radni sto builice (5).
4
3 4
8
7 3 1
2 7 1
6 5
Slika 5.17. ema stone builice
Slika 5.18. ema stubne builice Stubna builica (slika 5.18) je builica kod koje se na noseem stubu (1) nalaze konzola radnog stola (2) i konzola pogonskog agregata (3), sastavljenog od elektromotora (4) i prenosnika za glavno i pomono kretanje. Posredstvom ruice (7) se obezbeuje automatsko ili runo pravolinijsko pomono kretanje radnog vretena (8) sa alatom. Radni predmet (6) se postavlja na radni sto maine (5). Radijalna builica (slika 5.19.a) se sastoji od noseeg stuba (1) na kome se nalazi verikalno pomerljiva konzola (2) sa pogonskim agregatom (elektromotorom, prenosnicima za glavno i pomono kretanje i radnim vretenom - 3). Builica obezbeuje zakretanje konzole u horizontalnoj ravni, vertikalno pomeranje konzole du noseeg stuba i horizontalno pomeranje pogonskog agregata du konzole, ime je obezbeeno dovoenje alata u radnu poziciju pri buenju predmeta obrade (4) postavljenog na radni sto maine (5). To je posebno znaajno kod buenja predmeta veih gabarita. Univerzalna radijalna builica (slika 5.19.b) je slina radijalnoj builici, s tom razlikom to obezbeuje i zakretanje konzole oko svoje ose, ime je obezbeeno buenje otvora pod uglom. Koordinatna builica obezbeuje buenje odnosno obradu prema zadatim koordinatama centra otvora, u skladu sa programom utvrenim koordinatama. Zahteva posebne uslove, u pogledu mikroklime, i obezbeuje visok kvalitet obrade.
104
5. OBRADA BUENJEM
3 1 4 5
a) Radijalna bu ilica
b) Univerzalna radijalna bu ilica
Slika 5.19. ematski prikaz radijalne i univerzalne radijalne builice Osnovne eksploatacijske karakteristike jednovretenih builica (znaajne i pri izboru i nabavci maina) su: koeficijent preciznosti Cmp i tanosti maine Cmpk, pogonska snaga maine P i mehaniki stepen iskorienja snage , raspon brojeva obrta nmin - nmax i geometrijski faktor promene prenosnika glavnog kretanja n, raspon koraka Smin - Smax i geometrijski faktor promene prenosnika pomonog kretanja S, gabariti predmeta obrade (maksimalni prenik i dubina buenja) i sl. 5.4.2 Vievretene builice Vievretene builice su namenjene masovnoj proizvodnji. To su: redne, builice sa vievretenom glavom i vievretene builice. Redne builice (slika 5.20) su builice sa veim brojem radnih jedinica (pozicija) za istovremenu obradu, u skladu sa tehnolokim postupkom izrade i obrade otvora (na primer, na prvoj buenje otvora, drugoj proirivanje, treoj razvrtanje, etvrtoj izrada navoja itd.). Builice sa vievretenom glavom su builice koje obezbeuju istovremenu izradu i/ili obradu veeg broja otvora. Na radno vreteno builice postavlja se vievretena glava, sa veim brojem radnih vretena rasporeenih u skladu sa rasporedom otvora na predmetu obrade. Vievretene builice (slika 5.21) su builice sa veim brojem radnih vretena rasporeenih u zavisnosti od namene (konfiguracije predmeta obrade). Posebna grupa vievretenih builica su agregatne builice sa veim brojem razliito postavljenih agregata (jednovretenih i/ili vievretenih - slika 5.22). U osnovne eksploatacijske karakteristike vievretenih builica se, pored karakteristika jednovretenih builica, ubrajaju i broj radnih vretena, broj agregata itd.
105
Slika 5.20. ematski prikaz redne builice
Slika 5.21. ema vievretene builice
Slika 5.22. Neke od ema agregatnih builica
106
6. OBRADA GLODANJEM
6.1.1 Osnovna kretanja Obrada glodanjem je postupak obrade ravnih povrina, ljebova, profilisanih (fazonskih) kontura, povrina specijalnog i sloenog oblika. Glavno kretanje (slika 6.1) je obrtno kretanje alata definisano brzinom rezanja V, m/min. Pomono kretanje je pravolinijsko kretanje predmeta obrade i/ili alata i odreeno je brzinom pomonog kretanja (Vp = nS, mm/min - aksijalnim pomeranjem u jedinici vremena), a moe biti definisano korakom po zubu (S1, mm/z - aksijalnim pomeranjem za jedan zub alata) i korakom (S, mm/o - aksijalnim pomeranjem za jedan obrt alata).
V, m/min n, o/min V, m/min n, o/min
S1
Vp , mm/min a) obimno glodanje
Vp , mm/min b) eono glodanje
ax
ax
V h=0 Vp
h=0
Vp
istosmerno glodanje
suprotnosmerno glodanje
Slika 6.1. Osnovni postupci obrade glodanjem Prema rasporedu reznih elemenata alata (slika 6.1) razlikuju se dva postupka obrade glodanjem: obimno glodanje i eono glodanje, pri emu su zubi glodala za obimno glodanje rasporeeni po obimu cilindra, a kod glodala za eono glodanje na eonoj strani diska.
Prema smeru meusobnih kretanja alata i predmeta obrade razlikuju se dva postupka obrade glodanjem (slika 6.1) i to obrada: istosmernim glodanjem i suprotnosmernim glodanjem. Kod obrade istosmernim glodanjem smerovi glavnog i pomonog kretanja se poklapaju, dok kod suprotnosmernog glodanja to nije sluaj. Pored toga kod istosmernog glodanja debljina strugotine se menja od maksimalne vrednosti do nule, a kod suprotnosmernog od nule do maksimalne vrednosti hmax. Osnovni geometrijski parametri obrade glodanjem, pored dubine rezanja (a) i irine glodanja (B), su: ugao kontakta , ugao zahvata , irina (b) i debljina reznog sloja strugotine (h), trenutna, srednja i maksimalna. Ugao kontakta je centralni ugao koji odgovara luku (FD) dodira alata i predmeta obrade (slika 6.2), dok ugao zahvata definie trenutni poloaj zuba glodala u zahvatu. Kod obimnog glodanja irina reznog sloja (strugotine) je jednaka irini glodanja b, dok trenutna debljina strugotine (slika 6.2) za proizvoljni ugao zahvata sledi iz trougla ABC:
h = S1 sin ,
gde je S1, mm/z - korak po zubu.

O
m ax
2 D/
D C A
D- a 2
C h
A S1 B
B F
H1
Slika 6.2. Osnovni geometrijski parametri procesa rezanja pri obimnom glodanju
D a G H h E E F b D
S1r
h F
C A
b
B V
Vp S1
A
S1r S1
B
Slika 6.3. Osnovni geometrijski parametri procesa rezanja pri eonom glodanju
108
6. OBRADA GLODANJEM
Maksimalna debljina strugotine odgovara uglu kontakta i iznosi:

dok je trenutna povrina poprenog preseka reznog sloja:
hmax = S1 sin .
A = h b = S1 b sin , za obimno i A = h b = S1 a sin , za eono glodanje.

Kod eonog glodanja irina reznog sloja (slika 6.3) sledi iz trougla GHD:
b= a , sin
gde je - napadni ugao zuba eonog glodala.
Dubina rezanja pri obradi ravnih povrina glodanjem iznosi:
a = h1 h ,
gde su h1 i h, mm - dimenzije pre i nakon obrade (slike 6.2 i 6.3), dok su dodaci za obradu (slika 6.3 i tabela P.12 i P.13, Prirunik [79]):
1 - dodatak za grubu obradu glodanjem, 2 - dodatak za finu obradu glodanjem i 3 - dodatak za bruenje.
1
L
b
Slika 6.4. Dodaci za obradu u obradi glodanjem

6.1.2 Proizvodne operacije obrade glodanjem Osnovne operacije u obradi glodanjem su obrada:
ravnih povrina, krivolinijskih kontura, povrina specijalnog oblika i povrina sloenog oblika.
Obrada ravnih povrina (slika 6.5) je obrada horizontalnih, vertikalnih ili nagnutih povrina, izrada kanala i ljebova na ravnim i cilindrinim povrinama (ljebova za klin), usecanje i odsecanje, obrada stepenastih povrina i sl. Obrada krivolinijskih kontura (slika 6.6) je obrada profilisanih povr-ina, ispupenja, udubljenja, zaobljenja, zavojnih ljebova, sloenih kontura i sl. Izrada i obrada povrina specijalnog oblika glodanjem (slika 6.7) je izrada T ljebova, profila prizmi, ljebova u vidu lastinog repa, povrina sa veim brojem stepenica, pravolinijskih i krivolinijskih ljebova itd.
109
H H3 H2 H1
2 1
izrada ljebova koturastim glodalima

a a a
obrada ravnih povr ina valjkastim glodalima
odsecanje testerastim glodalima
obrada ravnih povr ina eonim glodalima

a
obrada stepenastih povrina vretenastim glodalima

b
Slika 6.5. Neke proizvodne operacije obrade ravnih povrina glodanjem
izrada udubljenja
obrada ispup enja
izrada zaobljenja
obrada koni nim glodalom
obrada slo enih povrina garniturom glodala
Slika 6.6. Neke proizvodne operacije obrade krivolinijskih kontura glodanjem
T - `ljeb
"lastin" rep
prizma
Slika 6.7. Neke proizvodne operacije obrade povrina specijalnog oblika glodanjem
Izrada i obrada povrina sloenog oblika glodanjem (slika 6.8) je izrada zupanika, navoja, oljebljenih vratila, gravura alata za kovanje, livenje u kokilama, presovanje itd.
110
6. OBRADA GLODANJEM
1 3
izrada navoja vretenastim glodalima
izrada zupanika odvalnim glodalima
izrada oljebljenih vratila odvalnim glodalima
Slika 6.8. Neke proizvodne operacije obrade povrina sloenog oblika glodanjem
Proizvodne operacije obrade glodanjem se esto razvrstavaju i prema vrsti i obliku glodala koje se koristi pri obradi (slika 6.9) na glodanje: valjkastim glodalima, eonim glodalima, vretenastim glodalima, koturastim glodalima itd.
d D d D a a
b b D eona glodala testerasta glodala
a
b B valjkasta glodala
d D
d D
b koturasta glodala b a=D
vretenasta glodala
a D
d D
d D
b b b dvostrana ugaona glodala ispup ena polukruna glodala udubljena polukru na glodala
Slika 6.9. Proizvodne operacije obrade glodanjem prema obliku alata

Sa aspekta kvaliteta obrade razlikuju se proizvodne operacije: grube obrade glodanjem i fine obrade glodanjem. 6.1.3 Alati u obradi glodanjem Alati u obradi glodanjem - glodala pripadaju grupi viesenih alati cilindrinog oblika sa reznim elementima rasporeenim po obimu i/ili eonoj povrini. Glodala se razvrstavaju primenom razliitih kriterijuma. Prema konstrukciji glodala mogu biti:
111
d D
jednodelna (integralna) glodala - glodala iz punog materijala i viedelna glodala i to sa: umetnutim zubima, lemljenim ploicama od tvrdog metala i mehaniki privrenim ploicama alatnih materijala. Prema nainu postavljanja na mainu (slika 6.10) glodala su: sa koninom ili cilindirinom drkom i otvorom - nasadna glodala, a prema vrsti i obliku: valjkasta, eona, koturasta, vretenasta, testerasta, profilna, vretenasta za T - ljebove, konina i sl., garniture glodala razliitog oblika i namene (slika 6.11) itd.
koturasta glodala testerasta glodala JUS K.D2.151 JUS K.D2.043 polukru na polukru na etvrtkru na ispup ena udubljena udubljena glodala glodala glodala JUS K.D2.081 JUS K.D2.082 JUS K.D2.084
eona glodala JUS K.D2.021
vretenasta glodala JUS K.D2.090 valjkasta glodala JUS K.D2.020 vretenasta glodala JUS K.D2.091
jednostrana ugaona glodala JUS K.D2.070
simetrina ugaona glodala JUS K.D2.071
glodalo za T - ljebove JUS K.D2.138
vretenasta ugaona glodala JUS K.D2.145
Slika 6.10. Tipovi glodala prema obliku

112
6. OBRADA GLODANJEM
garnitura sastavljena od valjkastog, koturastog i koni nog glodala
garnitura sastavljena od dva valjkasta i tri koturasta glodala
Slika 6.11. Garnitura glodala za obradu sloenih povrina

Za obradu ravnih povrina posebno su znaajni alati sa lemljenim ili mehaniki privrenim ploicama, poznati pod nazivom glodake glave (slika 6.12).
sa lemljenim plo icama
sa izmenjivim ploicama
Slika 6.12. Glodake glave

Glodala spadaju u grupu viesenih alata, to znai da imaju vei broj reznih elemenata (zuba), a time i vei broj reznih ivica. Geometriju alata u obradi glodanjem ine osnovne dimenzije (prenik - D, irina - B, prenik otvora ili drke - d), broj zuba glodala i geometrija reznog klina (, i ), slika 13.
o o
koturasto glodalo valjkasto glodalo
o N
GP
LP geometrija reznog klina
glodala sa glodanim zubima
glodalo sa lenostruganim zubima f
mogu i oblici zuba
Slika 6.13. Geometrija reznih elemenata glodala za obimno glodanje

113
Kod eonih glodala (slika 6.14) geometrija reznog klina je definisana napadnim () i pomonim napadnim uglom (1), uglom vrha zuba (), uglom nagiba seiva (), radijusom vrha zuba (r) i geometrijom pomonog reznog klina (1, 1 i 1). Pored geometrije reznog klina geometrija ovih alata je odreena i uglom uspona spirale glodala .
eono glodalo sa spiralnim zubima

GP
1 r 1 1 1
desnohodo
=0 levohodo
gloda ka glava
LP 1
valjkasto- eono glodalo
Slika 6.14. Geometrija reznih elemenata glodala za eono glodanje

6.2 OTPORI I SNAGA REZANJA 6.2.1 Otpori rezanja U optem sluaju rezultujui otpor rezanja u obradi glodanjem se moe, u koordinatnom sistemu glodala, razloiti na tri komponente:
Fo - glavnu ili obimnu - tangencijalnu silu, koja deluje u pravcu brzine rezanja tangencijalno na glodalo, Fr - radijalnu ili silu prodiranja, koja deluje u radijalnom pravcu i Fa - aksijalnu silu, koja deluje u pravcu ose glodala.
Obimna komponenta se koristi za definisanje snage maine i deformacija predmeta obrade, alata i elemenata maine. Radijalna komponenta ima vanu ulogu pri proraunu elemenata maine i alata, kao i identifikovanju vibracija u procesu rezanja. Obimna sila jednog zuba Fo1:
Fo1 = K sm A = K sm b h, N
2 je proizvod povrine poprenog preseka strugotine (A, mm ) i srednjeg specifinog otpora rezanja (Ksm, MPa). Kako se debljina strugotine poveava od nule do svoje maksimalne vrednosti kod suprotnosmernog glodanja to glavni otpor rezanja raste od nule do maksimalne vrednosti, odnosno smanjuje se od maksimalne vrednosti do nule kod istosmernog glodanja to glavni otpor rezanja opada od maksimalne vrednosti do nule.
114
6. OBRADA GLODANJEM
Za praksu prouavanje i izraunavanje obimne sile jednog zuba nema praktinog znaaja. Zato se utvruje obimna sila nastala kao rezultat rezanja zuba glodala koji su istovremeno u zahvatu. To je srednja obimna sila ili krae obimna sila. 6.2.2 Snaga maine Snaga maine u obradi glodanjem proizilazi iz izraza za brzinu rezanja i glavni otpor Fo V rezanja: P = , kW gde je - mehaniki stepen iskorienja snage maine. 6 10 4 6.3 REIM OBRADE U OBRADI GLODANJEM Reim obrade u obradi glodanjem (slika 6.15) je odreen brzinom rezanja:
D/2 A a
O D -a 2 B
L = l + e + l1 = l + e + a ( D a)
l L e l1 l1 = ( D 2 D ) ( a) 2 = 2 2
= a ( D a) a) obimno glodanje
L = l + e + l1
b A b/2 B e l1
D/ 2
l L
D D b ( )2 ( )2 = 2 2 2 1 = ( D D 2 b2 ) 2 b) eono glodanje l1 =

Brzina pomonog kretanja je: Vp = n S = n S1 z , mm/min. Pomono kretanje se moe definisati i: S1, mm/z - korakom po zubu S, mm/o - korakom po obrtu: Glavno vreme obrade:
tg = i L , min, n S
S = S1 z , mm/o
gde su, pored poznatih veliina: i = / a - broj prolaza; , mm - dodatak za obradu; L = l + e + l1, mm - hod alata (slika 6.15); l, mm - duina obrade; e = 2 - 5, mm - prilaz alata i l1, mm - izlaz alata (slika 6.15). 6.3.1 Korak po zubu Preporuena vrednost koraka po zubu se usvaja u zavisnosti od vrste glodanja, materijala predmeta obrade i alata, zahtevanog kvaliteta obrade itd., na bazi preporuka,
115
prvenstveno proizvoaa alata, ili preporuke definisanih u specijalizovanim prirunicima, fabrikim normativima i drugoj literaturi. Korak po zubu se najee proverava obzirom na: dozvoljeni ugib vratila glodalice ili alata i kvalitet obraene povrine, Provera koraka po zubu pri obradi valjkastim i koturastim glodalima (slika 6.16.a) vri se na osnovu maksimalno dozvoljene vrednosti ugiba vratila glodalice na kome se 1 Fmax l 3 glodalo nalazi: fmax = , 110 E I gde su: l, mm - raspon leita vratila glodalice; I 0,05 d4, mm4 - moment inercije poprenog preseka vratila glodalice; d, mm - prenik vratila glodalice; E, MPa - modul elastinosti materijala vratila glodalice; fmax = 0,05 - 0,2 mm (do 0,2 mm za grubu i do 0,05 za finu obradu) ili fmax = T/6 - maksimalno dozvoljena vrednost ugiba vratila glodalice i T, mm - irina tolerantnog polja relevantne dimenzije.
l
fmax
l/2
F max b) eono glodanje
F max a
fmax
a) Obimno glodanje
Slika 6.16. Ugib vratila glodalice i glodala usled dejstva otpora rezanja
Pri obradi vretenastim i eonim glodalima (slika 6.16.b) korak po zubu se proverava l3 1 F obzirom na dozvoljeni ugib alata - glodala: fmax = max , 3 E I
4 4 gde su pored poznatih veliina: l, mm - prepust glodala, I 0,05 d , mm - moment inercije poprenog preseka glodala na mestu ukljetenja, E, MPa - modul elastinosti materijala alata (glodala) i fmax, mm - dozvoljeni ugib alata.
6.3.2 Brzina rezanja u obradi glodanjem Brzina rezanja u obradi glodanjem predstavlja obimnu brzinu glodala: D n D n V = , m / min, 1000 320 gde su: D, mm - prenik glodala i n, o/min - broj obrta glodala. Izbor preporuene brzine rezanja se vri u funkciji vrste materijala predmeta obrade i alata, vrste glodanja i sl., a najee u zavisnosti od koraka po zubu, na bazi podataka datih u literaturi i prospektnoj dokumentaciji proizvoaa alata.
116
6. OBRADA GLODANJEM
6.4 PODEONI APARATI

Podeoni aparati se koriste za ostvarivanje razliitog broja podela u pojedinanoj i maloserijskoj proizvodnje, pri buenju otvora, izradi zupanika i sl. Dele se na: proste i univerzalne, pri emu univerzalni podeoni aparati mogu biti mehaniki i optiki. Mehaniki se izrauju sa izmenjivom grupom zupanika ili planetarnim prenosnikom. Prema nainu ostvarivanja podele podeoni aparati se dele na podeone aparate sa: direktnim (neposrednim) deljenjem i indirektnim (posrednim) deljenjem.
Slika 6.17. Klasifikacija podeonih aparata

Prosti podeoni aparati (slika 6.18) spadaju u grupu podeonih aparata sa direktnim deljenjem, to znai da je ugao zakretanja predmeta obrade (4) jednak uglu zakretanja podeone ploe (2). Stezna glava (1) prihvata stoer (3) sa predmetom obrade (4).
Slika 6.18. Prosti podeoni aparat Prosti podeoni aparati obezbeuju ostvarivanje broja podela na predmetu obrade (Z) Z Z' = , gde je k = koji odgovara broju podela podeone ploe (Z) ili ispunjava uslov: k 1, 2, 3, ... - ceo broj.
U cilju ostvarivanja eljenog broja podela (Z) utvriva podeone ploe (5) se oslobaa, podeona ploa zakree za jednu ili k - rupa i ponovo fiksira utvrivaem. Time je ostvarena jedna podela. Univerzalni podeoni aparati (slika 6.19) spadaju u grupu podeonih aparata sa indirektnim deljenjem. Zakretanje ruice podeonog aparata (1) se preko zupanika Z3 i Z4 prenosi na pu Zg i puni toak Zp. Puni toak je na istom vratilu (2) na kome se nalazi i stezna glava (3) koja prihvata predmet obrade (4). To znai da se zakretanjem
117
punog toka zakree i predmet obrade u skladu sa prenosnim odnosom zupanika Z3 i Z4 (uglavnom je prenosni odnos 1) i prenosnim odnosom prenosnika pu puni toak:
Z=
Zp Zg
, koji predstavlja karakteristiku podeonog aparata (Z = 40, 60 ili 80).
Podeona ploa podeonog aparata (5) ima dva niza podela, sa jedne i druge strane ploe, sa razliitim brojem podela. Broj obrta ruice podeonog aparata za ostvarivanje Z nr = . (Z) podela se definie relacijom: Z'
Slika 6.19. Univerzalni podeoni aparat

U zavisnosti od mogunosti realizacije eljenog broja podela univerzalni podeoni aparati obezbeuju tri vrste deljenja: jednostruko, dvostruko i diferencijalno deljenje. Jednostruko deljenje je mogue primeniti kada se broj obrta ruice podeonog Z a aparata: nr = = , moe prikazati jednim razlomkom, to znai da je na krugu sa b Z' b podela podeone ploe potrebno ruicu podeonog aparata zaokrenuti za a podela.
118
6. OBRADA GLODANJEM
Dvostruko deljenje se primenjuje kada se broj obrta ruice podeonog aparata moe Z a c nr = = + . prikazati relacijom oblika: Z' b d Pri tome se prvi razlomak (a/b), na primer, realizuje zakretanjem ruice za a podela po krugu sa b podela, a drugi (c/d) zakretanjem podeone ploe za c podela na krugu sa d podela. Diferencijalno deljenje se primenjuje u sluajevima kada broj obrta ruice podeonog Z , nije mogue transformisati tako da se primeni jednostruko ili aparata: nr = Z' dvostruko deljenje. U tim sluajevima se usvaja fiktivni broj podela (Z), priblian Z eljenom broju podela. Broj obrta ruice podeonog aparata je sada: nr = . Z" eljeni broj obrta se dobija korekcijom zupanika Z5 - Z8 (9 - slika 6.19.c) sa Z izmenjive grupe zupanika: k= 8 Z7 koja se izvodi povezivanjem izmenjive grupe vratilom punog toka izborom brojeve zuba Z Z ( Z" Z' ) 6 = , Z5 Z"
6.5 MAINE U OBRADI GLODANJEM

Maine u obradi glodanjem ili glodalice se, prema konstruktivnom reenju, dele na: konzolne (horizontalne, vertikalne i univerzalne (slika 6.20), bezkonzolne (posteljne) - horizontalne, vertikalne i univerzalne i glodalice specijalne namene (alatne, kopirne, agregatne, programske, odvalne, glodalice za navoj i sl.). U zavisnosti od sistema upravljanja razlikuju se: konvencionalne i programsle glodalice. Prema poloaju glavnog vretena glodalice se dele na: horizontalne i vertikalne, a prema broju glavnih vretena na: jednovretene i vievretene. Posebnu grupu ine univerzalne glodalice koje mogu raditi kao horizontalne i vertikalne. Kod konzolnih glodalica kretanja u uzdunom, poprenom i vertikalnom pravcu (pravcu osa X, Y i Z) izvodi radni sto, tako da je krutost i stabilnost radnog stola, predmeta obrade relativno niska. Bezkonzolne (posteljne) glodalice obezbeuju visoku krutost i stabilnost radnog stola, jer isti izvodi dva kretanja (u uzdunom i poprenom ili vertikalnom pravcu, pravcu osa Y i X ili Z), dok nosa alata izvodi jedno kretanja u vertikalnom ili poprenom pravcu, pravcu ose Z ili X. Meutim, najnoviji tipovi glodalica se izrauju sa jednim kretanjem radnog stola, uzdunim kretanjem, dok ostala dva kretanja izvodi nosa alata. Horizontalne glodalice (slika 6.21) se koriste za obradu ravnih povrina, povrina specijalnog oblika, izradu zupanika pojedinanim rezanjem, izradu dugohodih zavojnica i sl. Osnovni elementi horizontalnih glodalica su radno vreteno (1), radni sto (2), jedinica za glavno kretanje (pogonski elektromotor i prenosnik glavnog kretanja - 3), jedinica za pomono kretanje (pogonski elektromotor, prenosnik pomonog kretanja i sistem prenosnika tipa navojno vreteno - navrtka, 4), postolje (5), sistem upravljanja (komandna tabla, ruice, poluge i sl.), sistem za podmazivanje, sistem za hlaenje i podmazivanje i sl.
119
Slika 6.20. Konzolne glodalice
1 2 X 4 Y 3 3
1 X
Z
5 5
MTZ
Konzolne glodalice
3 X
REGIVA
Y 4 2
Bezkonzolna glodalica - HURON
Slika 6.21. Neki tipovi horizontalnih glodalica

Osnovne eksploatacijske karakteristike glodalica su: pogonska snaga maine P i mehaniki stepen iskorienja snage
120
6. OBRADA GLODANJEM
raspon brojeva obrta nmin - nmax i geometrijski faktor promene prenosnika glavnog kretanja n, raspon brzina pomonog kretanja Vpmin - Vpmax i geometrijski faktor promene prenosnika pomonog kretanja S, maksimalna duina hoda radnog stola u pravcu sve tri ose, koeficijent preciznosti Cmp i tanosti maine Cmpk, gabariti predmeta obrade, broj radnih vretena kod vievrtenih glodalica i sl.
Kod vertikalnih glodalica (slika 6.23) poloaj radnog vretena je vertikalan, mada se sve ee izrauju glodalice sa radnim vretenima koja se zakreu za odgovarajui ugao.
X
Bezkonzolna glodalica - HURON
Y Y
X X
OERLIKON
Konzolne glodalice
MTZ
Slika 6.23. Neki tipovi vertikalnih glodalica

Univerzalne glodalice su koncepcijski tako oblikovane da mogu raditi kao horizontalne ili vertikalne. Pored toga veina univerzalnih glodalica obezbeuju i zakretanje radnog stola. Time se stvaraju uslovi za realizaciju velikog broja proizvodnih operacija, pa i za izradu zavojnih ljebova i dugohodih zavojnica primenom podeonog aparata. Univerzalne alatne glodalice (slika 6.24), sa horizontalnim i vertikalnim radnim vretenom, se koriste za izradu reznih alata, alata za kovanje, presovanje i sl. Konstruktivno su tako formirane da obezbeuju obrtanje radnog stola oko jedne ili dve ose i obrtanje nosaa alata (glavnog vretena) u cilju postavljanja vertikalnog radnog vretena pod odreenim uglom. Snabdevene su i ureajima za buenje i rendisanje, tako da mogu raditi i kao builice ili rendisaljke, to znatno proiruje nomenklaturu proizvodnih operacija.
121
kao horizontalna glodalica
kao bu ilica
kao vertikalna glodalica
kao vertikalna rendisaljka
Slika 6.24. Univerzalna alatna glodalica

Kopirne glodalice su namenjene su za obradu krivolinijskih kontura i profilisanih povrina. Poseduju (slika 6.25) dva paralelna vretena od kojih je vreteno (1) glavno vreteno sa glodalom, a vreteno (2) se koristi za smetaj kopirnog iljka. Kopirni ureaj radi na hidraulinom ili elektrinom principu i obezbeuje prenos kretanja od kopirnog iljka do alata, tako da alat izvodi ista kretanja kao i kopirni iljak.
Slika 6.25. Kopirna glodalica

Sutina programskog upravljanja se sastoji u automatskom upravljanju radnim organima maine po unapred zadatom redosledu kretanja, bez uea radnika. Redosled rada pojedinih organa maine je definisan programom koji se unosi u upravljaku jedinicu glodalice.
122
7. OBRADA TESTERISANJEM
7.1 OSNOVNE OPERACIJE I ALATI
7.1.1 Proizvodne operacije u obradi testerisanjem Obrada testerisanjem (slika 7.1) se koristi prvenstveno za realizaciju proizvodnih operacija odsecanja (seenja) materijala, mada se moe koristiti i za izvoenje operacija isecanja i usecanja. Prema osnovnim kretanjima alata i predmeta obrade, kao i tipu maine za obradu testerisanjem, razlikuju se postupci obrade na: krunim, trakastim i okvirnim testerama.
Vp V
odsecanj e na kru`nim testerama V Vp odsecanje na trakastim testerama
V Vp
odsecanj e na okvirnim testerama
Slika 7.1. Osnovni tipovi obrade na testerama Kod obrade na krunim testerama alat izvodi glavno obrtno kretanje (brzina rezanja V, m/min ili broj obrta testere n, o/min) i pomono pravolinijsko kretanje (korak S, mm/o). Pri obradi na trakastim testerama alat izvodi glavno kretanje brzinom rezanja V, m/min, a predmet obrade pomono pravolinijsko kretanje brzinom Vp, mm/min. U
obradi testerisanjem na okvirnim testerama alat izvodi glavno pravolinijsko oscilatorno (brzinom V, m/min - brojem duplih hodova nL, dh/min) i pomono pravolinijsko kretanje brzinom Vp, mm/min ili korakom S, mm/dh. Posebnu grupu proizvodnih operacija obrade testerisanjem ine i operacije isecanja razliitih kontura, kopirnog seenja i sl. (slika 7.2).
predmet obrade
testera
predmet obrade
testera isecanje profila
predmet obrade isecanje rondela
ablon kopirno seenje testera
Slika 7.2. Proizvodne operacije isecanja i kopirnog seenja na testerama 7.1.2 Alati u obradi testerisanjem Osnovni alati u obradi testerisanjem su testerasta glodala (krune testere), trakaste testere i trakasti listovi (lisnate testere, slika 7.3).
kru ne testere
lisnate testere
trakaste testere
Slika 7.3. Tri osnovna tipa alata u obradi testerisanjem Krune testere se izrauju u vidu tankog diska sa zubima po obimu, tako da u sutini predstavljaju testerasta glodala. Na slici 7.4.a prikazana je geometrija zuba krune testere. U cilju smanjenja trenja izmeu bonih povrina testere i povrina predmeta obrade izvodi se razmetanje, bono povijanje zuba naizmenino na jednu i drugu stranu (slika 7.4.b). Pri seenju veih preseka reznog sloja, u cilju smanjenja preseka strugotine po zubu, izvodi se naizmenino sasecanje zuba testere (slika 7.4.c). Time se postie i ravnomerniji rad maine. Krune testere velikih prenika (iznad 250 mm) se retko izrauju iz jednog komada, integralno. Umetnuti zubi ili zubi u vidu segmenata od brzoreznog elika ili tvrdog metala mehaniki se privruju za telo testere od konstruktivnog elika, slika 7.4. U novije vreme se izrauju testere sa izmenjivim ploicama od tvrdog metala, sa i bez prevlaka, keramike, kubnog nitrida bora ili super tvrdih materijala, naroito dijamanta.
124
7. OBRADA TESTERISANJEM
B
b) Razmetanje zuba zub levo zub desno segmenti od alatnog materijala
a) Osnovna rezna geometrija integralna
telo od konstruktivnog elika konstrukcija testere sa izmenjivim segmentima c) Sasecanje zuba testere
sa segmentima
sa umetnutim zubima
Slika 7.4. Geometrija zuba testere Lisnate testere imaju sitne zube, obino trouglastog oblika. Novije konstrukcije lisnatih testera su bimetalne lisnate testere, kod kojih je uska traka sa zubima izraena od brzoreznog elika, a ostali deo od konstruktivnog elika. Spajanje se izvodi laserskim zavarivanjem, uz naknadno minimalno doterivanje, poravnavanje, bruenjem. Lisnate testere se mogu oplemeniti, presvlaenjem prevlakama od TiN. Kod trakastih testera oblik zuba je takoe trouglast. Kod njih se posebna panja poklanja izboru materijala. Naime testere treba da su elastine, jer su izloene neprekidnom savijanju i ispravljanju. 7.2 BRZINA REZANJA Brzina rezanja u obradi testerisanjem je obimna brzina testere (kod krunih), brzina pravolinijskog kretanja (kod trakastih) i brzina oscilatornog kretanja (kod okvirnih testera). Brzina rezanja se najee definie na bazi preporuka datih u prospektnoj dokumentaciji proizvoaa alata i/ili literaturi:
V = f ( S, b ) ,
i zavisi od koraka (S) i irine rezanja (b).
7.3 MAINE U OBRADI TESTERISANJEM Maine u obradi testerisanjem (testere) se dele na: okvirne - lisnate, krune i trakaste testere. Okvirne - lisnate testere (slika 7.5.a) su testere kod kojih se alat (2) postavlja na nosa alata (1). Alat izvodi pravolinijsko oscilatorno glavno kretanje i istovremeno visinsko pomeranje, kao i odizanje pri povratnom hodu, okretanjem oko osovine A. Time se ostvaruje pomono kretanje alata ka predmetu obrade (3), uz istovremeno smanjenje trenja materijala i alata pri povratnom hodu. Kod krunih testera (slika 7.5.b) alat (1) izvodi glavno obrtno i pomono pravolinijsko kretanje, ime se ostvaruje primicanje alata predmetu obrade (2).
125
a) Okvirna - lisnata testera
A 1 3 2
1 2
b) Kruna testera
Slika 7.5. Okvirna - lisnata i kruna testera Trakasta testera (slika 7.6) ima pogonski (3) i voeni toak (4), preko kojih je prebaena testera (1) u vidu beskonane trake. Pomono pravolinijsko kretanje se ostvaruje pomeranjem predmeta obrade (2) prema tesreri.
V Vp
Slika 7.6. Trakasta testera Osnovne eksploatacijske karakteristike maina u obradi testerisanjem su: pogonska snaga maine P i stepen iskorienja snage maine , brojevi obrtaja nmin - nmax, duplih hodova nLmin - nLmax ili brzine kretanja trake Vmin - Vmax i geometrijski faktor promene prenosnika maine za glavno kretanje n, raspon koraka Smin - Smax ili brzina pomonog kretanja Vpmin - Vpmax geometrijski faktor promene prenosnika za pomono kretanje s, koeficijent preciznosti Cmp i tanosti maine Cmpk, maksimalni hod alata odnosno predmeta obrade, gabariti predmeta obrade i sl.
126
8.
8.1 PROIZVODNE OPERACIJE
OBRADA RENDISANJEM
Obrada rendisanjem (slika 8.1) se koristi za obradu horizontalnih, vertikalnih, nagnutih i profilisanih povrina, izradu ljebova u glavini i sl. Izvodi na mainama sa glavnim i pomonim pravolinijskim kretanjem. Glavno kretanje je definisano brzinom rezanja (Vr, m/min) ili brojem duplih hodova (nL, dh/min), a pomono korakom S, mm/dh (aksijalno pomeranje alata ili predmeta obrade za jedan dupli hod, nakon povratnog hoda).
nL , dh/min
Vr Vp
S mm/dh
a) Obrada na kratkohodim rendisaljkama

S
Vr Vp
b) Obrada na dugohodim rendisaljkama
Slika 8.1. ema obrade rendisanjem na kratkohodoj i dugohodoj rendisaljci U procesu obrade razlikuju se: radni i povratni hod alata ili predmeta obrade. Radni hod je hod alata ili predmeta obrade u toku koga se izvodi proces obrade (od take A do take B - slika 8.1), dok se u toku povratnog hoda (od take B do take A) proces rezanja ne odvija. U zavisnosti od toga da li alat ili predmet obrade izvodi glavno kretanje (slika 8.1) dva osnovna postupka obrade su obrada na: kratkohodoj i dugohodoj rendisaljci. Obrada rendisanjem je analogna obradi struganjem, jer se ravna povrina predmeta obrade moe smatrati krunom povrinom beskonano velikog poluprenika krivine (slika 8.2). Povrina poprenog preseka strugotine (slika 8.2) je: pri emu su irina i debljina reznog sloja:
b=
A = a S = b h,
a i h = S sin , sin gde je - napadnu ugao; a, mm - dubina rezanja i S, mm/dh - korak.
b b
a
struganje
Slika 8.2. Povrina poprenog preseka strugotine u obradi rendisanjem Dubina rezanja je:
h
S rendisanje
a = H1 H ,
dok su dodaci za obradu rendisanjem (slika 8.3, tabela P.12 - P.14, Prirunik [79]) dodatak za:
1 - grubu obradu rendisanjem, 2 - finu obradu rendisanjem i 3 - bruenje.

1
L
b
Slika 8.3. Dodaci u obradi rendisanjem

U zavisnosti od tipa maine i pravca kretanja razlikuju se postupci obrade i proizvodne operacije obrade rendisanjem na: horizontalnoj (slika 8.4) i vertikalnoj rendisaljci (slika 8.5), a u zavisnosti od kvaliteta obraene povrine operacije grube i fine obrade rendisanjem.
profilne povrinekopirno rendisanje
radni sto alatne ma ine
voice alatnih ma ina
Slika 8.4. Proizvodne operacije obrade na horizontalnoj rendisaljci

128
H H3 H2 H1
2 1
8. OBRADA RENDISANJEM
izrada ljebova
obrada kosih pro irenja
izrada zup astog konusa
Slika 8.5. Proizvodne operacije obrade na vertikalnoj rendisaljci

Posebnu grupu proizvodnih operacija u obradi rendisanjem ine proizvodne operacije izrade i obrade profilisanih povrina - kopirno rendisanje (slika 8.6).
ablon pipak predmet obrade ablon predmet obrade hidraulini cilindar
Rendisanje na kratkohodoj rendisaljci primenom ablona
Obrada profila na rendisaljci primeno ure aja za rendisanje po ablonu
Slika 8.6. Kopirno rendisanje
8.2 ALATI U OBRADI RENDISANJEM

Alati za rendisanje ili noevi za rendisanje (slika 8.7) su slini strugarskim noevima, po obliku, geometriji i drugim karakteristikama. Noevi za rendisanje su pri ulasku u zahvat izloeni jakim udarnim optereenjima, da bi pri izlasku iz zahvata nastupilo njihovo rastereenje. Takvo skokovito optereenje mogu izdrati samo ilavi materijali. Zato se za izradu noeva za rendisanje koriste brzorezni elici i neke ilave vrste tvrdog metala (P40, P50, M20, K10, K20 itd.). Kod noeva veih dimenzija drka alata se izrauje od konstruktivnog elika, a rezni deo u vidu ploica od brzoreznog elika ili tvrdog metala. Ploice se postavljaju na drku noa lemljenjem ili mehanikim vezivanjem.
129
pravi no
savijeni no
no za zavrno rendisanje
savijeni no za usecanje
pravi no
k pravi noevi a
k savijeni no evi
r
60
no za izradu ljeba
no sa izmenjivom ploicom od TM
Slika 8.7. Alati u obradi rendisanjem (noevi za rendisanje)

8.3 OTPORI I SNAGA REZANJA Kao i u obradi struganjem, rezultujui otpor rezanja u obradi rendisanjem se moe razloiti na tri komponente (slika 8.8):
F1 - glavni otpor rezanja, F2 - otpor prodiranja i F3 - otpor pomonom kretanju.
F1 = Ck a x1 S y1 , N
u kome su: Ck, x i y - konstanta i eksponenti otpora rezanja, a, mm - dubina rezanja i S, mm/dh - korak.
F2
F1
F3 V
a
Slika 8.8. Komponente otpora rezanja
130
Na osnovu brzine radnog hoda (Vr, m/min) i glavnog otpora rezanja (F1, N) snaga maine je:
F1 Vr 1 + k Ck a x1 S y1 nL L = P= , kW 1000 60 k 6 107
gde je, pored prethodno definisanih veliina: - mehaniki stepen iskorienja snage maine.
8.4 REIM OBRADE U OBRADI RENDISANJEM

Reim obrade u obradi rendisanjem je odreen: brojem duplih hodova alata ili predmeta obrade nL, dh/min i korakom S, mm/dh, slika 8.9.
nL , dh/min Vr Vp
a
B
A S mm/dh
e1
l L
e1
e2
b B
e2
Slika 8.9. Osnovni elementi za proraun glavnog vremena izrade

Na osnovu parametara reima obrade proraunava se i glavno vreme izrade korienjem relacije: B tg = i , min S nL u kojoj su, pored poznatih elemenata: i = / a - broj prolaza; , mm - dodatak za obradu; a, mm - dubina rezanja; B = b+2 e2 - hod alata ili predmeta obrade u pravcu pomonog kretanja; e2 = 2 - 5 mm - prilaz i izlaz alata u pravcu pomonog kretanja i b irina obrade. Utvrivanje koraka u obradi rendisanjem obuhvata: prouavanje proizvodne operacije, izbor preporuene vrednosti koraka, provera koraka i izbor merodavnog koraka. Preporuena vrednosti koraka se bira na osnovu preporuka datih u prospektima proizvoaa alata ili specijalizovanim prirunicina, literaturi i sl. u zavisnosti od dubine rezanja, materijala alata i predmeta obrade i drugih uslova obrade. Provera koraka u obradi rendisanjem se izvodi korienjem tri osnovna kriterijuma: uslova nastanka strugotine, otpornosti drke noa za rendisanje i kvaliteta obraene povrine.
131
Brzina rezanja u obradi rendisanjem je brzina pravolinijskog kretanja alata ili predmeta obrade u toku radnog hoda. Brzina rezanja se bira na osnovu preporuka ili proraunom s obzirom na iskorienje postojanosti alata i/ili snage maine. U cilju definisanja broja duplih hodova polazi se od izraza za glavno vreme obrade koje obuhvata vreme rezanja (td) i vreme povrtanog hoda (td), bez vremena potrebnog za promenu smera kretanja. To znai da je vreme trajanja jednog ciklusa (sastavljenog od radnog i povratnog hoda, slika 8.9) odreeno izrazom:
t d = t' d +t" d ,
pri emu su vremena:
L i 1000 Vr
radnog hoda: t' d =
povratnog hoda: t" d =
L , 1000 Vp
direktna funkcija: L, mm - hoda alata u pravcu glavnog kretanja; Vr, m/min - brzine radnog hoda i Vp, m/min - brzine povratnog hoda. Kako je glavno vreme rezanja za i - prolaza: a vreme trajanja jednog ciklusa:
tg = i B td , L
td =
L 1000 Vr
V 1 + r , Vp V 1 + r . Vp
to je glavno vreme obrade: t g = i
B L S 1000 Vr
Odnos brzina povratnog i radnog hoda:
k=
Vp Vr
= 1,5 3 ,
predstavlja karakteristiku maine. Imajui u vidu karakteristiku maine glavno vreme obrade je:
tg = i B L 1+k B , =i S 1000 Vr k S nL nL = k 1000 Vr , 1+k L Vr = V = 1+k L nL . k 1000
to znai da je broj duplih hodova:
odnosno da je brzina radnog hoda - brzina rezanja:
8.4 MAINE U OBRADI RENDISANJEM

Maine u obradi rendisanjem (rendisaljke) se prema duini hoda (nainu ostvarivanja kretanja) dele na:
132
kratkohode i dugohode, a prema pravcu glavnog kretanja na: horizontalne i vertikalne. Posebnu grupu renisaljki ine rendisaljke za izradi zupanika, specijalnih alata i sl. 8.4.1 Kratkohode rendisaljke Kod kratkohodih rendisaljki (slika 8.10) od pogonskog elektromotora (1) kretanje se, posredstvom prenosnika (2) i mehanizma za pretvaranje obrtnog u pravolinijsko kretanje, prenosi na noseu konzolu (3). Na konzoli se nalazi nosa alata (4) koji prihvata rezni alat (5). Time je obezbeeno glavno pravolinijsko kretanje. Na radnom stolu (6), koji posredstvom mehanizma pomonog kretanja obezbeuje izvoenje pomonog kretanja, nalazi se predmet obrade (7).
4 3 5 7 S 6 2 1 V
ema rendisaljke
Kratkohoda rendisaljka sa zakretnim stolom
Kratkohoda rendisaljka sa ve im brojem glava za rendisanje
Slika 8.10. ema kratkohode rendisaljke

Osnovne eksploatacijske karakteristike rendisaljki su:
pogonska snaga maine P i stepen iskorienja snage maine , raspon broja duplih hodova nLmin - nLmax i geometrijski faktor promene prenosnika maine za glavno kretanje n, raspon koraka Smin - Smax i geometrijski faktor promene prenosnika za pomono kretanje s, koeficijent preciznosti Cmp i tanosti maine Cmpk, maksimalni hod alata odnosno predmeta obrade, gabariti predmeta obrade i sl.
133
8.4.2 Dugohode rendisaljke Kod dugohodih rendisaljki (slika 8.11) princip rada je slian, s tom razlikom to glavno pravolinijsko kretnje izvodi radni sto (1) sa predmetom obrade (2), a pomono nosa alata (3).
3
2 1
Slika 8.11. ema dugohode rendisaljke

8.4.3 Vertikalne rendisaljke Vertikalna rendisaljka (slika 8.12) spada u grupu kratkohodih rendisaljki. Nosa alata (4) sa alatom se, posredstvom klizaa (3), kree nanie, pri radnom, i navie pri povratnom hodu. Predmet obrade (1) se postavlja na radni sto (2), koji je najee izveden kao obrtni sto na klizau sa mogunou uzdunog i poprenog pomeranja.
3
V 4 1 2 S
Slika 8.12. ema vertikalne rendisaljke
134
9. OBRADA PROVLAENJEM
Obrada provlaenjem predstavlja savremeni postupak obrade metala rezanjem visoke proizvodnosti, tanosti i kvaliteta obrade. Koristi se samo u serijskoj i masovnoj proizvodnji, jer su alati veoma skupi i strogo namenski projektovani i izraeni.
1 1
12344 3 4
provlaka vo ica radni sto predmet obrade
a) Unutra nje provla enje
b) Spoljanje provlaenje
Slika 9.1. Principijelna ema obrade provlaenjem Proces rezanja ostvaruje se samo jednim kretanjem i to pravolinijskim glavnim kretanjem alata - provlakaa (slika 9.1). Pravolinijskim povlaenjem alata (1), postavljenog u prednji prihvatni deo (2), obezbeuje se uklanjanje vika materijala na predmetu obrade zahvaljujui postepenom poveanju dimenzija alata. Proces rezanja karakterie: postepeno rezanje zadatog dodatka za obradu u obliku posebnih slojeva male debljine i velike irine, istovremeno rezanje veim brojem reznih elemenata alata, ne postoji pomono kretanje kao samostalno kinematsko kretanje, jer poveanje dimenzija narednog zuba u odnosu na prethodni odreuje debljinu sloja meterijala (dubinu rezanja po zubu az) koji uklanja rezni element (zub). Izuzetak su proizvodne operacije izrade zavojnih ljebova (npr. kod cevi naoruanja) kada postoji pomono obrtno kretanje u skladu sa korakom zavojnice, male brzine rezanja 15 - 18 m/min, a kod novijih konstrukcija maina u obradi provlaenjem i do 30 m/min i sl.
Proizvodne tehnologije Geometrijski parametri obrade (eme rezanja) Postepeno odvajanje strugotine pri provlaenju, u cilju pretvaranja polaznog krunog u eljeni profil (slika 9.2), moe biti profilno, slojevito i progresivno.
az
bi
b3
b1
a) Profilno
b) Slojevito (kombinovano c) Progresivno (kombinovana krug-profil) krug-profil sa preraspodelom dodatka)
Slika 9.2. eme rezanja pri provlaenju Profilno provlaenje karakterie uklanjanje zadatog dodatka za obradu u slojevima debljine az, ija konfiguracija odgovara konfiguraciji profila predmeta obrade. Slojevito provlaenje odlikuje uklanjanje dodatka u ravnim slojevima debljine az ili koncentrinim krugovima lunog oblika pri proizvoljnom profilu obratka. Progresivno provlaenje je provlaenje kod koga svaki zub uklanja deo duine sloja b1, b2, ..., dok debljina strugotine po zubu raste az' > az. Proizvodne operacije obrade provlaenjem se razvrstavaju na dve grupe i to proizvodne operacije: unutranjeg provlaenja i spoljanjeg provlaenja. U proizvodnim operacijama unutranjeg provlaenja (slika 9.3) prethodno se izrauje cilindrini otvor (buenjem, struganjem i sl.), u cilju obezbeenja pravilnog voenja alata i stvaranja uslova za konano oblikovanje otvora provlaenjem. Kretanjem provlakaa kroz otvor obezbeuje se oblikovanje otvora u skladu sa profilom reznih elemenata alata (formiranje otvora visoke tanosti i kvaliteta, razliitog oblika - kruni, trougaoni, kvadratni i sl.).
Slika 9.3. Proizvodne operacije unutranjeg provlaenja
136
b2
a'z
az
9. OBRADA PROVLAÊNJEM Proizvodne operacije spoljanjeg provlaenja su operacije obrade povrina razliite konfiguracije primenom viedelnih alata za provlaenje (slika 9.4). Dva osnovna postupka provlaenja su sa: dubinskim primicanjem i bonim primicanjem. Kod spoljanjeg provlaenja sa dubinskim primicanjem alati obezbeuju postepeno oblikovanje profila po dubini, dok kod bonog primicanja oblikovanje se postepeno odvija po irini.
spolja nje provla enje sa dubinskim primicanjem
spolja nje provla enje sa bo nim primicanjem
Slika 9.4. Osnovni postupci obrade spoljanjim provlaenjem Spoljanjim provlaenjem se mogu formirati profili povrina razliite konfiguracije i dimenzija (slika 9.5). Postupak se moe primeniti i kao zamena za proizvodne operacije glodanja i rendisanja, posebno u uslovima obrade povrina sloene konfiguracije, visokog kvaliteta i tanosti obrade.
klipnja a motora oljebljena navrtka
upravlja ka navrtka vilju kasta poluga vilju kasti klju
jezgro brave
Slika 9.5. Proizvodne operacije spoljanjeg provlaenja Alati za provlaenje (provlakai) spadaju u grupu specijalnih alata, zbog svoje sloenosti, tanosti izrade i drugih specifinosti. Dele se na provlakae za: unutranje i spoljanje provlaenje. 137
Proizvodne tehnologije Provlakai za unutranje provlaenje (slika 9.6) se najee izrauju kao integralni alati od brzoreznog elika. Mogu biti oplemenjeni prevlakama od TiN. Sastoje od pet karakteristinih delova: prednjeg prihvatnog dela, vodeeg dela, reznog dela, kalibrirajueg dela i zadnjeg prihvatnog dela. Prednji prihvatni deo obezbeje prihvatanje alata i prenos potrebne sile za provlaenje sa pogonskog sistema maine na alat. Vodei deo obezbeuje voenje alata na poetku procesa rezanja. Reznim delom alata se uklanja viak materijala (dodatak za obradu) i vri oblikovanje eljenog profila u skladu sa profilom alata, dok se kalibrirajuim delom stvaraju uslovi za kalibrisanje profila odnosno postizanje visokog kvaliteta i tanosti oblika i dimenzija profila. Nakon zavretka procesa provlaenja preko zadnjeg prihvatnog dela alat se prihvata i dovodi u poetnu poziciju, poziciju pre obrade (slika 9.1). Prednji i zadnji prihvatni delovi provlakaa su standardizovani. Njihov oblik i dimenzije zavise od namene provlakaa i vrste provlaenja. Ostali delovi provlakaa se izrauju u zavisnosti od oblika i dimenzija profila koji se izrauje. Pri provlaenju zatvorenih kontura nastaje zatvorena strugotina, koja se po izlasku zuba iz zahvata zadrava u meuzublju. Da bi se olakalo uklanjanje strugotine na zubima se izrauju ljebovi za lomljenje (sitnjenje) strugotine.
a- prednji prihvatni deo; b- vode i deo; c- rezni deo; d- kalibriraju i deo; e- zadnji prihvatni deo Lk L Lg Lf
vrat pred nji prihvatni deo
vo|ica
zubi za grubu obradu
e
az
sastavni elementi provlaka a
zubi za finu obradu
kalibriraju i zubi
zadnji prihvatni de o
l elementi rezanja
0,5-1
raspored loma a strugotine
Slika 9.6. Provlaka za unutranje provlaenje Provlakai za spoljanje provlaenje (slika 9.7) se izrauju od brzoreznog elika ili sa segmentima od tvrdog metala. Provlakai od brzoreznog elika, izraeni integralno ili sa segmentima, se mogu oplemeniti i prevlakama od TiN. Po konstrukciji su znatno sloeniji od provlakaa za unutranje provlaenje i sastoje se od vie segmenata, namenjenih obradi pojedinih delova konture predmeta obrade. Segmenti se sastoje od reznog dela sa zubima za grubu i finu obradu i montiraju se na osnovnu plou.
138
0,5-1,5
9. OBRADA PROVLAÊNJEM
2 1 4 4
2 3
1-4 segmenti provlaka a (rezni elementi) 2 1 2 OSNOVNA PLO A
PREDMET OBRADE: klipnja a motora
Slika 9.7. Provlaka za spoljanje provlaenje Geometrija reznih elemenata alata za provlaenje (zuba) je odreena oblikom i dimenzijama reznih elemenata (zuba) provlakaa, geometrijom reznog klina (, i ), korakom zuba provlakaa (e), visinom (H) i irinom zuba (B), oblikom i radijusom meuzublja (r), porastom po zubu (dubinom rezanja - az) i duinom provlakaa (L), koju ine duine pojedinih delova provlakaa - slika 9.8.
e
az
r
A
H = ( 0 ,35 0 ,4)e r = ( 0 ,1 0 ,25)e e = ( 1,5 2) l l dubinarezanja
r1
az = 0 ,1 0 ,25 mm za grubuobradu az = 0 ,02 0 ,1 mm za finuobradu

rezna ivica zub provlaka a f DETALJ A
ljeb za sitnjenje strugotine
me uzublje
Slika 9.8. Osnovni elementi geometrije provlakaa i oblici meuzublja
139
B
Amax
O a l
Slika 9.9. Osnovni elementi za proraun duine reznog dela provlakaa 9.2 OTPORI REZANJA I SNAGA MAINE 9.2.1 Otpori rezanja i vuna sila maine Na svaki zub provlakaa deluje rezultujua sila rezanja FR koja se, u optem sluaju, razlae na: glavni otpor rezanja F1, otpor prodiranja F2, kod nesimetrinih alata (izrada ljeba za klin, alati za spoljanje provlaenje) i aksijalni otpor rezanja F3 = Fa, kada su zubi provlakaa sa uglom nagiba rezne ivice 0. Glavni otpor rezanja definisan je relacijom: FR = C K s A Z , N
u kojoj su C = 1,1 - 1,3 - koeficijent koji uzima u obzir trenje izmeu zuba provlakaa i zidova otvora; Ks, MPa - specifini otpor rezanja (tabela 6.2, Prirunik); A, mm2 povrina poprenog preseka strugotine i Z - broj zuba u zahvatu. Vuna sila maine se odreuje za maksimalnu vrednost povrine strugotine po zubu (Amax) i iznosi: Fm = C K s Amax Z , N Vuna sila pri provlaenju je promenljiva zbog periodinog ulaska i izlaska zuba iz zahvata. Na poetku procesa rezanja dolazi do stepenaste, teorijski posmatrano, promene otpora rezanja do trenutka kada prvi zub provlakaa izae iz zahvata sa materijalom predmeta obrade (nakod dostizanja hoda alata h koji odgovara duini provlaenja l). Pogonska snaga maine je: P = Fm V , kW 1000 60
gde su: - mehaniki stepen iskorienja snage maine i V, m/min - brzina rezanja. 6.3 REIM OBRADE U OBRADI PROVLAENJEM Reim obrade u obradi provlaenjem je odreen brzinom kretanja provlakaa brzinom rezanja V . Na osnovu brzine rezanja definie se glavno vreme izrade: 140
ax
9. OBRADA PROVLAÊNJEM
tg = L , min 1000 V
gde je L = LR + l +2 e, mm - hod alata; LR, mm - duina reznog dela provlakaa; l, mm dubina provlaenja i e = 2 - 3 mm - prilaz i izlaz zuba provlakaa iz zahvata. Izbor brzine rezanja se moe izvesti na bazi: preporuka i proraunom. Preporuena brzina rezanja se bira iz prospektne dokumentacije proizvoaa alata u funkciji materijala predmeta obrade i alata, vrste provlaenja, dubine rezanja po zubu i sl. 9.4 MAINE U OBRADI PROVLAENJEM Maine u obradi provlaenjem - provlakaice se razvrstavaju, prema nameni (vrsti proizvodne operacije provlaenja) na provlakaice za: unutranje i spoljanje provlaenje. a prema pravcu kretanja alata i nameni na: horizontalne i vertikalne provlakaice. Vertikalne provlakaice za unutranje provlaenje (slika 9.10) su najei vid konstrukcije maina za unutranje provlaenje. Predmet obrade (7) se postavlja na radni sto maine (2), a alat se u poetnoj fazi obrade, pre obrade, postavlja u zadnji vodei deo maine (1). Alat se, posredstvom zadnjeg vodeeg dela, dovodi u radnu poziciju, kada prednji prihvatni deo (4) prihvata alat. Zahvaljujui pogonskom sistemu maine (elektromotoru - 5, prenosnom sistemu - 6 i mehanizmu za pretvaranje obrtnog u pravolinijsko kretanje) prednji vodei deo maine dobija neophodna kretanja i vunu silu maine potrebnu za realizaciju procesa obrade. Po zavretku procesa rezanja (dostizanju donje take hoda alata), predmet obrade se skida sa radnog stola i alat vraa u poetnu poziciju.
7 2
3 4 6
Slika 9.10. ema vertikalne provlakaice za unutranje provlaenje
141
Proizvodne tehnologije Horizontalne provlakaice za unutranje provlaenje (slika 9.11) rade na slinom principu, s tom razlikom to je kretnje alata (2) u horizontalnom pravcu i to je neophodno obezbediti odgovarajui sistem za prihvatanje i stezanje predmeta obrade (1). Horizontalne maine za provlaenje obezbeuju mogunost kontinualnog rada nepokretnim alatom, ako se predmeti obrade postave na obrtni sto ili beskonanu traku.
1 2
Slika 9.11. ema horizontalne provlakaice za unutranje provlaenje Osnovne eksploatacijske karakteristike maina u obradi provlaenjem su: koeficijent preciznosti Cmp i tanosti maine Cmpk; maksimalna vuna sila maine; maksimalna brzina provlaenja; maksimalni hod alata; gabariti predmeta obrade i sl.
142
10. OBRADA BRUENJEM

10.1 PROIZVODNE OPERACIJE
Bruenje (slika 10.1) je jedna od najznaajnijih proizvodnih operacija zavrne obrade, jer obezbeuje: visoku tanost mera i visok kvalitet obraene povrine. Izvodi se nakon termike obrade tako da ostvaruje i uklanjanje greaka nastalih usled toplotnih deformacija pri termikoj obradi. Raspored glavnog i pomonog kretanja zavisi od vrste proizvodne operacije i alata.
B
V t, nt Sa V r, nr
D d
l L
a) spoljanje kru no bru enje Vt , m/s nt, o/min
e B
Sa, mm/hod
Vr, m/min n L, hod/min
e1
l
L
e1
b Bu
e2
b) ravno bru enje koturastim tocilom
Slika 10.1. Proizvodne operacije krunog i ravnog bruenja Glavno kretanje je obrtno kretanje alata (brusne ploe) definisano brzinom rezanja 1000 60 Vt D nt Vt, m/s: Vt = , odnosno brojem obrta tocila nt, o/min: nt = . 1000 60 D
Proizvodne tehnologije Pomono kretanje je obrtno i pravolinijsko (kod krunog) ili pravolinijsko kretanje predmeta obrade (kod ravnog bruenja). Obrtno i pravolinijsko pomono kretanje je odreeno brzinom Vr, m/min odnosno brojem obrta nr, o/min i brojem hodova nL, hod/min kod krunog bruenja. Kod ravnog bruenja pomono pravolinijsko kretanje predmeta obrade ili alata odreeno je aksijalnim i radijalnim korakom (Sa ili Sr, mm/o). Rezni elementi tocila (zrna brusnog materijala) su rasporeeni po obimu tocila i po unutranjosti mase tocila sa nejednakim rastojanjem (slika 10.2) t1 t2 ... tn. Raspored zrna brusnog materijala je nepravilan to, pri konstantnim obimnim brzinama tocila Vt i predmeta obrade Vr ima za posledicu razliite dubine rezanja a1 a2 ... an i razliite vrednosti koraka po reznom elementu S1i.
D
Vr Vt
Vt Vr
Vt Vr
t1 t2 t3 t4 t5
S11 S12 S13
S14S
strugotina u obliku zareza
15
segmentni oblik strugotine
Slika 10.2. Osnovni oblici strugotine u obradi bruenjem Analizom procesa obrazovanja strugotine kod bruenja, moe se uoiti elementarna strugotina, nastala kao posledica uklanjanja vika materijala jednim zrnom. Ukupni dodatak za obradu bruenjem 3 (slika 10.3, tabele P.8 - P.10 i P14, Prirunik) se uklanja u vie prolaza razvrstanih na prolaze: grubog bruenja, kada se uklanja 80 % dodatka (g = 0,8 3) i finog bruenja kada se uklanja 20 % dodatka (f = 0,2 3).
3g h 3
L
b 3g = 0,8 3 - grubo bru{enje 3f = 0,2 3 - fi no bru{enje
Slika 10.3. Dodatak pri obradi bruenjem Osnovne proizvodne operacije bruenja su proizvodne operacije: krunog bruenja, ravnog bruenja, bruenja bez iljaka i bruenja sloenih povrina. 144
3f
10. OBRADA BRU[ENJEM Kruno bruenje moe biti spoljanje, unutranje i bruenje eonih povrina. Spoljanje kruno bruenje je bruenje spoljanjih povrina najee aksijalno nepominim tocilom (slika 10.4a) i spoljanje radijalno bruenje povrina (slika 10.4b). Unutranje bruenje (slika 10.5.a) se izvodi tocilima sa drkom i moe biti klasino ili planetarno. Planetarno bruenje se izvodi kod tekih i velikih predmeta. Predmeti obrade, privreni na radni sto, ne izvode nikakva kretanja, dok tocilo izvodi sva potrebna kretanja u skladu sa emom na slici 10.5.a. eono bruenje (slika 10.5.b) se najee ostvaruje lonastim tocilima.
nt
nt
nr Sa
a)
b)
Slika 10.4. Spoljanje kruno aksijalno i radijalno bruenje

nt nr Sa
nt
Vr nt Sa nr
Sr
klasi no bruenje
planetno bruenje
a) Unutranje bruenje
b) eono bruenje
Slika 10.5. Unutranje i eono bruenje

nt nt nt
nL
nL Sa
nL Sa
Sa pravougaona povr{i na ukr{teno lu~no
Slika 10.6. Ravno bruenje koturastim i lonasti tocilom Ravno bruenje se moe izvesti koturastim tocilima ili lonastim tocilima (slika 10.6). Ravno bruenje lonastim tocilima moe biti sa: ukrtenim ili lunim tragovima. Kod ukrtenog bruenja tocilo potpuno nalee na obraivanu povrinu, ime se tanost 145
Proizvodne tehnologije obrade poveava, ali su toplotna optereenja tocila i predmeta obrade vea. Luno bruenje obezbeuje manja optereenja tocila i predmeta obrade, ali i manju tanost obrade. Ostvaruje se perifernim povrinama tocila. Bruenje bez iljaka je bruenje kod koga je predmet obrade naslonjen na podupira i postavljen izmeu radnog i vodeeg tocila (slika 10.7). Radno tocilo ostvaruje proces obrade, a vodee voenje (obrtanje) predmeta obrade. Aksijalno pomono kretanje se ostvaruje naginjanjem vodeeg tocila za ugao .
radno tocilo predmet obrade vode e tocilo p Dv nv sin
Dv podupira bruenje bez iljaka
Slika 10.7. Bruenje bez iljaka U proizvodne operacije bruenja sloenih povrina spadaju proizvodne operacije zavrne obrade (u novije vreme i izrade) navoja, zupanika (slika 10.8), bruenja oljebljenih vratila, otrenja alata, seenja materijala i sl.
bru enje o ljebljenog vratila
o trenje strugarskog no a
o trenje spiralne burgije
o trenje glodala
seenje materijala
Slika 10.8. Proizvodne operacije bruenja sloenih povrina Najfinija obrada bruenjem, povrina kvaliteta N1 - N3, se postie specijalnim postupcima bruenja poznatim pod nazivom glaanje. Postupci spoljanjeg i unutranjeg glaanja se razvrstavaju na: lepovanje, superfini, honovanje i poliranje.
146
10. OBRADA BRU[ENJEM
10.2 ALATI U OBRADI BRUENJEM

Alati u obradi bruenjem - brusne ploe ili tocila se mogu razvrstati prema obliku i nameni. Prema obliku (slika 10.9) tocila se dele na: koturasta, lonasta, konina, tanjirasta, tocila sa drkom ili navrtkom i segmentna - viedelna. Prema nameni tocila se dele na tocila za: spoljanje kruno bruenje (koturasta, lonasta i sl.), unutranje bruenje (nasadna ili sa drkom), ravno bruenje (koturasta ili lonasta), seenje, otrenje alata, bruenje glodala, bruenje navoja, bruenje zupanika itd.
sa paralelnom sa jednim sa dva upust a povr{inom upustom JU S K.F1.020 JU S K.F1.030 koturasta toci la
obru~no val jkast o JU S K.F1.041 JU S K.F1.042 lon~asta t ocil a
koni~no
sa dr{kom
sa navrtkom koni~no JU S K.F1.035 tanji rasto segmentno toci la sa dr{kom i navrtkom
Slika 10.9. Osnovni oblici tocila Za izradu tocila koriste se dva osnovna materijala: brusni i vezivni materijali. Brusni materijali su sitna zrnca, razliitog oblika, prirodnog (kvarc SiO2, granit, prirodni korund Al2O3 , mirgla, dijamant) ili vetakog porekla (elektrokorund, silicijum karbid, karbid bora, kubni nitrid bora, borozan, sintetiki dijamant). Broj zrna brusnog materijala je ogroman tako da brusne ploe predstavljaju mnogosene alate. Vezivni materijal obezbeuje povezivanje zrna brusnog materijala u jednu kompaktnu i funkcionalnu celinu - tocilo. Definie vrstou i tvrdou tocila, kao i oblast primene. Prema poreklu vezivni materijal se razvrstava na: organski (keramika, silikatna i magnezitna veziva), neorganski (gumena veziva, kauuk, prirodna smola itd.) i metalna (elina i bronzana) - za dijamantska tocila. Osnovne karakteristike tocila su: oblik i dimenzije, vrsta brusnog i vezivnog materijala,
147
Proizvodne tehnologije finoa brusnog materijala, tvrdoa i struktura tocila. Finoa (granulacija) brusnog materijala je merilo veliine (dimenzija) zrna brusnog materijala. Meri se brojem otvora na duini jednog cola sita kroz koje zrna brusnog materijala jo uvek propadaju. Broj otvora sita, po pravilu od 8 - 220, definie i oznaku finoe. Prema finoi brusnog materijala tocila se razvrstavaju u 6 klasa: vrlo gruba, gruba, srednje fina, fina, vrlo fina i naroito fina. Tvrdoa tocila predstavlja otpor vezivnog materijala prema ispadanju zrna brusnog materijala pod dejstvom spoljanjih sila pri bruenju (centrifugalnih, otpora rezanja i sl.). Definisana je kvalitetom vezivnog materijala. Sa aspekta tvrdoe tocila se dele na: vrlo meka, meka, srednje tvrda, tvrda, vrlo tvrda i naroito tvrda. Pod strukturom tocila podrazumeva se odnos zapremine brusnog i vezivnog materijala prema zapremini pora - upljina u tocilu. To znai da se ukupna zapremina tocila sastoji od zapremine brusnog materijala (B), vezivnog materijala (V) i pora upljina (P). Prema strukturi tocila se dele na: zatvorena, otvorena i visokoporozna. Habanje tocila Kontakt tocila i predmeta obrade propraen je veoma visokim specifinim toplotnim i mehanikim optereenjima reznih elemenata tocila. Rezultat toga (slika 10.10) je: istiranje vrha reznih elemenata tocila i pojava povrine habanja i estica obraivanog materijala na povrini habanja tocila, pojava mikro i makropukotina u zrnu brusnog materijala, kao posledica dinamikog karaktera optereenja zrna, uz postepeno odvajanje vrlo sitnih kristala i pojava ispadanja kompletnog zrna brusnog materijala.
a)
b)
c)
d)
a) povrina habanja (gnjeenje zrna); b) mikro i makropukotine u zrnu (krzanje zrna); c) odvajanje sitnih kristala (lom zrna); d) ispadanje kompletnog zrna Slika 10.10. Habanje reznih elemenata tocila Ovakvi oblici habanja (pojava sitnih kristala i ispadanje kompletnog zrna) dovode do pojave samootrenja tocila, jer obezbeuju pojavu novih otrih reznih ivica (odvajanje sitnih kristala) i pojavu novih otrih zrna brusnog materijala (ispadanje kompletnog
148
10. OBRADA BRU[ENJEM zrna). Pojavom samootrenja tocila obezbeena je visoka rezna sposobnost tocila u toku relativno dugog vremenskog perioda.

Rezultujui otpor rezanja u obradi bruenjem (slika 10.11) se razloe na tri komponente: Fz (Fo) - tangencijalnu (obimnu), Fy (Fr) - radijalnu i Fx (Fa) - aksijalnu komponentu. Tangencijalnim ili obimnim otporom rezanja odreena je snaga maine, radijalnim veliina elastinih deformacija predmeta obrade i tocila, a aksijalnom snaga pogonskog sistema pomonog kretanja.
Vt Fx Fy Fz
Vr
FR Fr Fm Vt
FR
Vr
Slika 10.11. Komponente rezultujueg otpora rezanja u obradi bruenjem Na osnovu poznavanja rezultujueg otpora rezanja Fo, N i brzine rezanja Vt, m/s moe se izraunati snaga maine:
P= Fo Vt , kW 1000
gde je - mehaniki stepen iskorienja snage maine.
10.4 REIM OBRADE U OBRADI BRUENJEM

Reim obrade (slike 10.12 i 10.13) je odreen: brojem obrta tocila nt, o/min, aksijalnim (Sa, mm/o ili mm/hod) ili radijalnim korakom (Sr, mm/o) i brojem obrta (nr, o/min) ili brojem hodova predmeta obrade (nr, hod/min). Glavno vreme obrade za operacije krunog bruenja (slika 10.12), u optem sluaju, je odreeno relacijom:
tg = i Lk , min n r Sa
u kojoj su: i - broj prolaza; k = 1,2 - 1,7 - koeficijent troenja tocila; L = l + B + e - hod alata; l - duina bruenja; B - irina tocila i e = 2 - 5 mm - prilaz alata.
149
B
V t, nt Sa V r, nr
l L
Slika 10.12. Osnovni parametri reima obrade kod krunog bruenja Broj prolaza obuhvata prolaze grubog i finog bruenja (i = ig + if). Pri tome broj prolaza
i i = i , gde su i i ai - dodatak za obradu i dubina ai bruenja u jednom prolazu (i - gruba ili fina obrada).
za pojedine zahvate iznosi:
B
V t, m/s nt , o/mi n Sa, mm/hod
V r, m/min n L , hod/min
e1
l
L
e1
b Bu
e2
Slika 10.13. Osnovni parametri reima obrade kod ravnog bruenja Za proizvodne operacije ravnog bruenja koturastim tocilom (slika 10.34) glavno vreme obrade je:
tg = i
Bu k , min n L Sa
gde je, pored poznatih veliina, Bu = b + B + e2 - hod alata u poprenom pravcu i b irina bruenja. Aksijalni korak se najee odreuje u funkciji vrste proizvodne operacije bruenja i irine tocila (B). Radijalni korak (mm/o - kod krunog i mm/hod - kod ravnog bruenja) odgovara dubini rezanja u jednom prolazu i bira se u zavisnosti od vrste proizvodne operacije, kvaliteta obrade i vrste materijala predmeta obrade. Brzina predmeta obrade Vr se moe odrediti na osnovu: preporuka i proverom (proraunom) preko: proirenih izraza ili maksimalne debljine strugotine.
150
10. OBRADA BRU[ENJEM Broj obrta predmeta obrade za proizvodne operacije krunog bruenja se odreuje na 1000 Vr , o / min . osnovu brzine predmeta obrade iz izraza oblika: nr = d Broj hodova predmeta obrade kod proizvodnih operacija ravnog bruenja se odreuje 1000 Vr iz izraza oblika: nL = , hod / min u kome je L = l +2 e1 - hod predmeta L obrade u uzdunom pravcu.
10.5 MAINE U OBRADI BRUENJEM

Maine u obradi bruenjem (brusilice) se najee dele prema nameni na brusilice za: spoljanje i unutranje kruno bruenje, ravno bruenje, bruenje bez iljaka i specijalna bruenja (otrenje alata, i dr.). Kod brusilica za kruno spoljanje bruenje (slika 10.14) tocilo (1) se nalazi na nosau glavnog vretena. Tocilo izvodi glavno obrtno kretanje i ima mogunost radijalnog primicanja ka predmetu obrade (2). Predmet obrade se stee izmeu iljaka, pri emu nosa levog iljka ima ugraen prenosnik za promenu broja obrta predmeta obrade. Nosai iljaka se nalaze na uzdunom klizau radnog stola (3), koji ostvaruje aksijalno pomono kretanje. Uzduni kliza ima mogunost zakretanja u horizontalnoj ravni, ime je obezbeeno bruenje i koninih povrina. Brusilice ovakvog tipa obezbeuju kruno spoljanje bruenje sa aksijalnim i radijalnim pomeranjem (korakom).
predmet obrade (2) nr nt alat (1) radni sto
Sa
Slika 10.14. Brusilice za spoljanje kruno bruenje

Kod brusilica za unutranje bruenje (slika 10.15) na nosau (1) nalazi se glavno vreteno sa tocilom (2), dok se predmet obrade (3) postavlja u steznu glavu (4) prenosnika za pomono kretanje (5). Kod ovog tipa brusilica predmet obrade izvodi pomono obrtno kretanje, a nosa glavnog vretena pomono pravolinijsko kretanje. Brusilica za bruenje bez iljaka (slika 10.16) je brusilica za spoljanje kruno bruenje. Radno tocilo (1) obezbeuje uklanjanje vika materijala, dok vodee tocilo (2) obezbeuje potrebnu brzinu (koi predmet obrade da se ne bi okretao brzinom tocila) i aksijalno pomeranje predmeta obrade (3). Predmet obrade je postavljen izmeu radnog i vodeeg tocila na podupira (4).
151
vode e tocilo (1) nr predmet obrade (3) radno tocilo (2)
predmet obrade (3) nr alat (2) nt 5 4 Sa
1 radni sto
nv
nt
Sa
podupira (4)
Slika 10.15. Brusilice za unutranje bruenje
Slika 10.16. Brusilice za bruenje bez iljaka
Brusilica za ravno bruenje koturastim tocilom (slika 10.17) ima tocilo (1) postavljeno na nosa alata (2), koji obezbeuje vertikalno pomeranje tocila radi primicanja tocila predmetu obrade (3) i regulisanja dubine rezanja. Na uzdunom klizau (4) nalazi se radni sto sa predmetom obrade, postavljenim obino na elektromagnetni steza.
nt 2 alat - tocilo (1) predmet obrade (3) radni sto 4 nL
Brtusilica za ravno bruenje koturastim tocilom
Brusilica za ravno bru enje lon astim tocilima
Slika 10.17. Brusilice za ravno bruenje

Brusilice za otrenje alata - orilice spadaju u specijalne brusilice namenjene bruenju novih i otrenju pohabanih alata. Kod univerzalne brusilice za otrenje alata. Osnovne eksploatacijske karakteristike brusilica su: koeficijent preciznosti Cmp i tanosti maine Cmpk, pogonska snaga maine i mehaniki stepen iskorienja snage maine , brojevi obrta tocila nt, raspon aksijalnog ili radijalnog koraka Samin - Samax (Srmin - Srmax), raspon brojeva obrta (nrmin - nrmax) odnosno broja hodova predmeta obrade (nLmin - nLmax), gabariti predmeta obrade itd.
152
11. IZRADA NAVOJA

Metode i postupci izrade navoja se najee razvrstavaju prema tipu maine koja se koristi za izradu navoja (izrada navoja na: strugu, builici, glodalici, brusilici i specijalnim mainama). Izbor metoda i postupaka izrade navoja zavisi od obima proizvodnje i vrste navoja (spoljanji, unutranji, kratkohodi ili dugohodi itd.).
11.1 IZRADA NAVOJA NA STRUGU

Izrada navoja na strugu se koristi u pojedinanoj i maloserijskoj proizvodnji. Ostvaruje se na univerzalnim strugovima ili strugovima sa vodeim vretenom (slika 11.1.a), strugovima koji obezbeuju strogu zavisnost glavnog obrtnog i pomonog pravolinijskog kretanja.
S n
Z5 Z7 Z6 nv Z8 a) ema postupka Sv
tangencijalno primicanje no a -gruba obrada
radijalno primicanje no a -fina obrada
b) Primicanje noa
Slika 11.1. Principijelna ema postupka izrade navoja na strugu Sutina izrade navoja na strugu je da se za jedan obrt predmeta obrade (n = 1) nosa alata, zajedno sa alatom, aksijalno pomeri za korak jednak koraku navoja koji se izrauje (S). To znai da je osnovni uslov jednakost brzina pomonog kretanja:
S n = Sv nv ,
gde su: n, o/min - broj obrta predmeta obrade; S, mm - korak navoja koji se izrauje; nv, o/min - broj obrta vodeeg vretena i Sv, mm - korak vodeeg vretena. Iz brzina pomonog kretanja proizilazi broj obrta vodeeg vretena: nv = gde je K - prenosni odnos izmenjive grupe zupanika Z5 - Z8: Da bi se na strugu poznatog koraka navojnog vretena Sv uradio navoj koraka S potrebno je, na bazi prenosnog odnosa, izabrati i postaviti izmenjivu grupu zupanika Z5 - Z8, koja obezbeuje potrebnu zavisnost glavnog i pomonog kretanja.
S n = K n , Sv
Izrada navoja se ostvaruje u vie prolaza pri emu se razlikuju prolazi: grube izrade i zavrne obrade navoja. U prolazima grube obrade (slika 11.1.b) strugarski no se primie tangencijalno, paralelno bonoj povrini profila navoja, ime je obezbeeno odvajanje samo jedne strugotine. Pri zavrnoj obradi navoja primicanje noa je radijalno. Time se uklanja relativno mala koliina materijala pa ne postoji opasnost od sabijanja strugotine i ometanja procesa rezanja.
r r 1 2 2 1> 2 spolja nji navoj 1
1> 2
unutra nji navoj
Slika 11.2. Standardni strugarski noevi za navoj

Kao alat za izradu navoja na strugu koriste se standardni strugarski noevi za spoljanji i unutranji navoj (slika 11.2), jedno i vieprofilni kruni noevi, specijalni noevi za izradu trapeznog navoja, itd. Reim izrade navoja na strugu je definisan: korakom S, mm/o i brojem obrta predmeta obrade n, o/min. Korak je odreen korakom navoja koji se izrauje. 1000 V , Broj obrta predmeta obrade se definie na bazi brzine rezanja V: n = d gde je d, mm - nominalni prenik navoja koji se izrauje. L tg = i Z Glavno vreme izrade (slika 11.3) je definisano relacijom: , min n S u kojoj su: L = l + l1 + l2, mm - hod alata; l1 = (0,5 - 1) S - prilaz alata; l2 = /2 - izlaz alata; i = iI + iII - ukupan broj prolaza (tabela 8.6, Prirunik [79]); iI - broj prolaza grube obrade; iII - broj prolaza zavrne obrade i Z - broj hodova navoja.
L l1 l l2
Slika 11.3. Osnovni elementi za proraun glavnog vremena obrade
154
11. IZRADA NAVOJA
11.2 IZRADA NAVOJA NA BUILICI

Na builici standardne ili specijalne konstrukcije je mogua izrada unutranjeg ili spoljanjeg navoja primenom ureznika ili nareznica (slika 11.4). Maine za izradu navoja obezbeuju pravolinijsko pomono kretanje i promenu smera obrtanja alata u cilju ostvarivanja brzog povratnog hoda alata. Izrada unutranjeg navoja, manjih nominalnih prenika, ureznicima je jedan od najjednostavnijih, najtanijih i najekonominijih postupaka.
S
V, n
lx
l1
l
II Ai
a) Princip rada ureznika

I
IV
III
l
do dM
b) Povrine strugotina po pojedinim zubima
Slika 11.4. Izrada navoja na builici

Ureznik ima oblik zavojnice prekinute ljebovima za odvoenje strugotine i formiranje reznog klina alata. Broj ljebova je obino 3 - 4, pri emu se kod izrade navoja veeg prenika koriste ureznici sa 4 ljeba. Ureznici se razlikuju po duini i koninosti poetnog dela. Za izradu navoja u rupama ili kod izrade navoja na tvrdim materijalama koristi se dva ureznika (prethodni i zavrni). Poetni deo ureznika je konino suen, to znai da su rezni elementi na poetnom delu sa nepotpunim profilom. Time je obezbeena ravnomernija raspodela ukupnog poprenog preseka strugotine na pojednine rezne elemente ureznika. Reim izrade navoja na builici (slika 11.4) je definisan, kao i pri izradi navoja na strugu, korakom S, mm/o i brojem obrta alata n, o/min. Glavno vreme izrade je definisano relacijom: t g = i Z
L , min n S
u kojoj su: i - broj prolaza; L = l + l1 + l2 - hod alata; l1 - prilaz alata; l2 - izlaz alata i Z broj hodova navoja.
11.3 IZRADA NAVOJA NA GLODALICI

Na glodalicama se mogu izraivati kratkohodi i dugohodi navoji. Kratkohodi navoji (slika 11.5) se izrauju primenom vretenastih i valjkastih navojnih glodala. To su glodala u vidu zavojnice ispresecane ljebovima za formiranje reznog klina alata. Izrada kratkohodog navoja se izvodi na specijalnim glodalicama koje obezbeuju odgovarajua kretanja alata i predmeta obrade. Alat izvodi glavno obrtno kretanje i aksijalno pomono pravolinijsko kretanje uz prethodno primicanje alata, dok
155
l2
ri
predmet obrade izvodi lagano obrtno kretanje. Jednom obrtu predmeta obrade odgovara aksijalno pomeranje alata za jedan korak. Na specijalnim mainama je mogua izrada i navoja na predmetima obrade koji zbog svog oblika nemaju mogunost obrtnog kretanja. U tom sluaju alat izvodi sva neophodna kretanja, ukljuujui i planetarno kretanje oko predmeta obrade.
S V, n
dM
nr
Slika 11.5. Izrada kratkohodog navoja na glodalici Dugohodi navoji se izrauju na univerzalnim ili horizontalnim glodalicama (slika 11.6) korienjem podeonog aparata, ije se jedan zupanik vezuje za vodee vreteno radnog stola glodalice. Kao rezni alat najee se koristi koturasto profilno glodalo.
Slika 11.6. Izrada dugohodog navoja na glodalici Z Z S Z Izmenjiva grupa zupanika se definie iz prenosnog odnosa: K = 8 6 = v , Z7 Z5 S
gde su: S, mm - korak navoja koji se izrauje; Sv, mm- korak vodeeg vretena radnog stola glodalice i Z - karakteristika podeonog aparata. Reim obrade je definisan korakom S, mm/o i brojem obrta alata n, o/min. Princip izbora reim obrade je identiam kao i u obradi struganjem, (videti Prirunik [79]).
11.4 SPECIJALNI POSTUPCI IZRADE NAVOJA

U specijalne postupke izrade navoja spada izrada i obrada navoja na brusilicama, izrada navoja eljastim noevima, ekscentrino rezanje navoja (tzv. Wirbelgewinde), valjanje navoja navojnim valjcima i navojnim ploama i sl. postupci.
156
12. IZRADA ZUPANIKA

U zavisnosti od zahtevanog kvaliteta izrade zupanika metode izrade se dele na dve grupe i to metode: prethodne obrade - izrade i zavrne obrade zupanika. Metodama prethodne obrade (glodanjem, rendisanjem, provlaenjem i sl.) formira se oblik zuba zupanika rezanjem iz punog materijala. Metodama zavrne obrade (bruenjem, glaanjem - poliranjem, ljutenjem - brijanjem i sl.) se otklanjaju defektni sloj i toplotne deformacije nastale prethodnim obradom i obezbeuje visoka tanost i kvalitet obraenih povrina. Metode izrade i obrade zupanika se mogu razvrstati i prema vrsti zupanika koji se izrauju i osnovnim postupcima obrade, kao na primer: izrada zupanika glodanjem, izrada zupanika rendisanjem, izrada zupanika provlaenjem, zavrna obrada zupanika.
12.1 IZRADA CILINDRINIH ZUPANIKA GLODANJEM

Za izradu cilindrinih zupanika glodanjem koriste se dve metode izrade: pojedinanim rezanjem (zub po zub) i relativnim kotrljanjem. 12.1.1 Izrada zupanika pojedinanim rezanjem Metode pojedinane izrade zupanika koriste se samo u nedostatku specijalnih maina. Izrada cilindrinih zupanika pojedinanim rezanjem (slika 12.1) je mogua na univerzalnim, horizontalnim ili vertikalnim glodalicama uz primenu podeonog aparata (prostog ili univerzalnog).
V, n V, n
koturasto modulno glodalo
vretenasto modulno glodalo
a) Izrada zuba zup anika koturastim modulnim glodalom
b) Izrada zuba zup anika vretenastim modulnim glodalom
Slika 12.1. Pojedinano rezanje zuba zupanika modulnim glodalima
Kao alat koriste se modulna vretenasta ili koturasta glodala. Profil alata odgovara profilu meuzublja zuba zupanika. Nakon izrade jednog meuzublja predmet obrade se, posredstvom podeonog aparata, zakoree za jedan korak. Kako se, pri istoj vrednosti modula zupanika, profil meuzublja menja sa brojem zuba zupanika, teorijski bi bio potreban poseban alat za svaki modul i broj zuba. Meutim, u praksi se za odreeni dijapazon brojeva zuba zupanika, pri istoj vrednosti modula, koristi jedno glodalo. To znai da za svaku vrednost modula zupanika postoji odreena garnitura glodala, pri emu se jedno glodalo iz garniture koristi za odreeni dijapazon broja zuba zupanika. 12.1.2 Izrada zupanika relativnim kotrljanjem Za serijsku i masovnu proizvodnju zupanika koriste se specijalne maine, koje rade na principu relativnog kotrljanja izmeu alata i predmeta obrade. Princip relativnog kotrljanja obezbeuje veu tanosti izrade, bolji kvalitet i vii nivo produktivnosti izrade zupanika. Ostvaruje se na mainama tipa Pfauter korienjem odvalnog glodala (slika 12.2) kao reznog alata. Odvalno glodalo je oblika pua ispresecanog zavojnim ljebovima normalnim na zavojnicu - spiralu pua.
V, n
lena povr ina grudna povr ina
se ivo
jednodelno odvalno glodalo
Slika 12.2. Odvalna glodala U procesu izrade zupanika odvalno glodalo izvodi lagano glavno obrtno kretanje (slika 12.2), uz istovremeno pravolinijsko pomono kretanje paralelno osi zupanika koji se izrauje. Predmet obrade izvodi pomono obrtno kretanje, koje je u funkciji glavnog kretanja, kako bi se dobio eljeni broj zuba zupanika. Odvalna glodala se izrauju od brzoreznih elika ili sa umetnutim segmentima sa zubima od brzoreznog elika. Nanoenjem tvrdih TiN prevlaka postie se viestruko poveanje postojanosti alata. Reim obrade pri izradi zupanika odvalnim glodanjem je definisan korakom S, mm/o i brojem obrta alata n, o/min, aksijalnim pomeranjem alata Sr, mm/o ili brojem hodova. Za izradu zupanika glodanjem koriste se glodalice tipa Pfauter. Nosa alata sa alatom se vertikalno pomera du stuba (periodino ili kontinualno) i zakree oko horizontalne ose u cilju zakretanja odvalnog glodala. Alat izvodi glavno obrtno i pomono aksijalno pravolinijsko kretanje. Predmet obrade se postavlja na stoer i utvruje nosaem. Predmet obrade izvodi pomono obrtno, dopunsko obrtno (ukoliko je potrebno) i pomono pravolinijsko radijalno kretanje (periodino ili kontinualno).
158
12. IZRADA ZUPANIKA
12.2 IZRADA CILINDRINIH ZUPANIKA RENDISANJEM

Izrada cilindrinih i koninih zupanika rendisanjem predstavlja postupak koji odlikuje vea tanost izrade u odnosu na glodanje, ali i manja produktivnost. 12.2.1 Izrada zupanika relativnim kotrljanjem U serijskoj i masovnoj proizvodnji se koriste metode zasnovane na principu relativnog kotrljanja i to uglavnom: Felouz i Mag metoda. Felouz (Fellows) postupak izrade cilindrinih zupanika sa pravim zubima je postupak relativnog kotrljanja kod koga se kao alat koristi kruni zupasti no (slika 12.3.a), koji predstavlja vieprofilni alat u vidu zupanika.
A
3
o
A
Oblik zuba pravog zup astog noa
a) Zup asti no
1 A-A
b) Postupak izrade zup anika
Slika 12.3. Alat i ema postupka izrade cilindrinih zupanika (metod Fellows) Alat (1 - slika 12.3.b) izvodi glavno pravolinijsko kretanje u vertikalnom pravcu, uz istovremeno pomono obrtno kretanje. Predmet obrade (2) izvodi kontinualno pomono obrtno kretanje, uz periodino pravolinijsko radijalno kretanje sa ciljem primicanje predmeta obrade i ostvarivanja odgovarajue dubine rezanja, pre poetka radnog hoda, odnosno odmicanja predmeta obrade pre poetka povratnog hoda (eliminisanje moguih oteenja obraene povrine). Kod izrade cilindrinih zupanika sa zavojnim zubima primenjuju se zupasti noevi sa zavojnim zubima. U ovom sluaju alat, pored prikazanih kretanja (slika 12.3.b) izvodi i dopunsko obrtno kretanje. Zupanici sa unutranjim ozubljenjem se izrauju na analogan nain kao i zupanici sa spoljanjim ozubljenjem. Mag (Maag) metoda je metoda izrade cilindrinih zupanika sa pravim zubima relativnim kotrljanjem primenom pravog zupastog noa oblika zupaste letve. Alat (1) izvodi vertikalno glavno pravolinijsko kretanje, slika 12.4. Predmet obrade (2) izvodi pomono obrtno i pravolinijsko kretanje. Pomono obrtno kretanje je periodino, po
159
zavrenom povratnom pre radnog hoda alata. Pomono pravolinijsko kretanje se izvodi kontinualno od jednog do drugog kraja alata, uz vraanje predmeta obrade u poetni poloaj, nakon dostizanja krajnjeg poloaja.
1
2 zup asta letva
Slika 12.4. Izrada cilindrinih zupanika - metod Maag Reim obrade pri izradi zupanika rendisanjem po metodi relativnog kotrljanja (odvalnim rendisanjem) je definisan: korakom S, mm/dh i brojem duplih hodova alata nL, dh/min, dok je sistemom prenosa kretanja od glavnog vretena do vretana sa predmetom obrade obezbeeno odgovarajue obrtno kretanje predmeta obrade.
12.3 IZRADA KONINIH ZUPANIKA

Dva osnovna postupka izrade koninih zupanika su postupci izrade koninih zupanika glodanjem i rendisanjem. 12.3.1 Izrada koninih zupanika glodanjem Konini zupanici sa pravim zubima pojedinanim rezanjem se izrauju na horizontalnim glodalicama primenom podeonog aparata. Profil zuba glodala, ija je irina jednaka minimalnoj irini meuzublja, odgovara srednjem preseku meuzublja zuba zupanika. Metode serijske izrade koninih zupanika relativnim kotrljanjem se dele prema tipu maine na: Klingelnberg, Glizon, Fiat - Mamano, Oerlikon i sl. Klingelnberg metoda izrade koninih zupanika sa pravim i zavojnim zubima je tanija metoda i bazira na principu relativnog kotrljanja. Kao alat se koriste dva glodala (1 i 2 slika 12.5) sa umetnutim zubima koji naizmenino izrauju jednu i drugu bonu povrinu zuba zupanika. Alat izvodi glavno obrtno kretanje i pravolinijsko pomeranje du izvodnice konusa, dok predmet obrade (3) izvodi istovremeno obrtno i pravolinijsko oscilatorno kretanje sa ciljem ostvarivanja relativnog kretanja. Nakon izrade jednog zuba predmet obrade se, posredstvom podeonog aparata, zakree za jedan korak.
1
Slika 12.5. Klingelnberg metoda izrade koninih zupanika sa pravim zubima

160
12. IZRADA ZUPANIKA
12.3.2 Izrada koninih zupanika rendisanjem Metode izrade koninih zupanika rendisanjem se najee razvrstavaju na metode: kopiranja po ablonu i relativnog kotrljanja, mada se mogu razvrstati i prema tipu maine za izradu koninih zupanika na: Oerlikon, Bilgram, Glizon metode itd. Oerlikon metoda izrade koninih zupanika rendisanjem (slika 12.6) je metoda kopiranja. Profil ablona je uvean u odnosu na profil zupanika koji se izrauje, srazmerno rastojanju od vrha konusa. No za rendisanje (4) izvodi glavno pravolinijsko kretanje u pravcu izvodnice konusa, dok iljak kopira (5) obezbeuje naginjanje sistema priljubljivanjem uz ablon.
4 1 2 3 5
Slika 12.6. Oerlikon metoda izrade koninih zupanika - metod kopiranja Glizon (Gleason) metoda izrade koninih zupanika sa pravim zubima (slika 12.7), je metoda kod koje se relativno kotrljanje ostvaruje zakretanjem u jednu ili drugu stranu dva zupasta segmenta (1) i (2).
3 4
Slika 12.7. Glizon metoda izrade koninih zupanika sa pravim zubima
12.4 IZRADA ZUPANIKA PROVLAENJEM

Provlaenje je ree primenjivani postupak izrade zupanika, zbog sloenosti alata koji nemaju univerzalnu primenu, i koristi se eventualno kod velikih serija. Poto meuzublje predstavlja otvorenu konturu to se pri izradi zupanika primenjuju metode i postupci spoljanjeg provlaenja.
161
12.5 ZAVRNA OBRADA ZUPANIKA

Zavrna obrada zupanika se izvodi nakon izrade (glodanjem, rendisanjem ili provlaenjem) i termike obrade. Zavrnom obradom se obezbeuje otklanjanje termikih deformacija, poveanje tanosti izrade i kvaliteta bonih povrina zuba zupanika. Za zavrnu obradu zupanika se primenjuju razliite metode, kao to su metode: bruenja, ljutenja (brijanja), glaanja (poliranja) i sl. 12.5.1 Obrada zupanika bruenjem Bruenje se, uglavnom, koristi kao metod zavrne obrade cilindrinih zupanika sa pravim i kosim zubima, retko i koninih zupanika. Metode bruenja zupanika se razvrstavaju u dve grupe i to na metode: kopiranja i relativnog kotrljanja. Metode kopiranja su metode zasnovane na primeni dvostrano (metod Orkut) ili jednostrano profilisanih tocila (metod Minerva), a metode relativnog kotrljanja na primeni dvostranog koninog tocila (metod Niles), jednostranog koninog tocila (metod Maag) ili punog tocila (metod Rajshauer). 12.5.2 Obrada zupanika ljuenjem (brijanjem) Ljutenje zupanika je visokoproduktivni metod zavrne obrade zupanika pre termike obrade. Pri zavrnoj obradi ljutenjem predmet obrade (zupanik - 1) se spree sa alatnim zupanikom ili alatnom zupastom letvom (2 - slika 12.33.b i c). Bone povrine alata su oljebljene radi dobijanja reznih ivica (slika 12.33.a). Relativnim kretanjem predmeta obrade i alata uklanjaju se tanki slojevi materijala debljine oko 0,1 mm.
2
a) Zub alata za ljutenje zup anika

1 2
b) Me usobni polo aj predmeta obrade i alatnog zupanika
c) Me usobni poloaj predmeta obrade i alatne zupaste letve
Slika 12.33. Izglad reznog alata i meusobni poloaj alata i predmeta obrade pri ljutenju zupanika 12.5.3 Obrada zupanika glaanjem (poliranjem) uparivanjem Glaanje je postupak zavrne obrade zupanika koji se ne obrauju bruenjem nakon termike obrade ili bruenih zupanika, u cilju dobijanja visokog kvaliteta bonih povrina zuba zupanika. Izvodi se relativnim kotrljanjem dva spregnuta zupanika, uz neophodna dopunska kretanja i dodatak sredstva za glaanje (tenosti sa abrazivom). Ovako upareni zupanici se ugrauju zajedno u sklop prenosnika (menjaa vozila, prenosnika alatnih maina i sl.).
162
13.
NOVI POSTUPCI OBRADE
Nove postupke obrade obuhvataju: visokoproduktivni i nekonvencionalni postupci obrade
13.1 VISOKOPRODUKTIVNI POSTUPCI OBRADE

Savremene proizvodne uslove sve vie karakterie razvoj i uvoenje visokoproduktivnih postupaka obrade rezanjem (slika 13.1), kao to su postupci obrade: na povienim temperaturama, struganjem alatima za glodanje i visokim brzinama rezanja. Posebno su znaajni postupci obrade visokim brzinama rezanja (visokobrzinski postupci obrade). To su, uglavnom, postupci obrade struganjem i glodanjem sa brzinama rezanja preko 1000 m/min (i do 10000 m/min). Razvoj avionske, raketne, nuklearne i drugih tehnika i industrija zahteva primenu novih materijala velike vrstoe, tvrdoe i otpornosti na visokim temperaturama. Obrada ovih materijala je oteana, skoro nemogua. To je i bio razlog za pojavu postupaka obrade rezanjem na povienim temperaturama sa ciljem da se zagrevanjem materijala smanji vrstoa i olaka proces obrade. Zagrevanjem predmeta obrade se, pored smanjenja vrstoe i tvrdoe, postie i smanjenje sklonosti ka otvrdnjavanju, koeficijenta trenja, abrazivnog delovanja, sile i snage rezanja i intenziteta habanja. Istovremeno se obezbeuje i poveanje plastinosti materijala, debljine oksidnog sloja (sloja manje vrstoe i koeficijenta trenja) i poboljanje kvaliteta obrade. Obrada struganjem alatima za glodanje se odlikuje povoljnijim oblicima strugotine (zbog prekidnog rezanja), malim brzinama predmeta obrade i mogunou optimizacije (znaajnog poveanja) brzine rezanja. Alat (vretenasto ili eono glodalo) izvodi glavno obrtno i pomono pravolinijsko kretanje, a predmet obrade pomono obrtno kretanje.
Slika 13.1. Obrada struganjem alatom za glodanje
Visokobrzinska obrada Istraivanja uticaja brzine rezanja na efekte procesa obrade metala rezanjem su pokazala da sa poveanjem brzine rezanja dolazi do znaajnog smanjenja otpora rezanja i temperature predmeta obrade i alata. Naime, i do 98 % generisane koliine toplote se odvodi strugotinom, tako da su i predmet obrade i alat skoro potpuno hladni. Istovremno se znaajno poboljava i kvalitet obraene povrine (izuzetno sjajna povrina) i tanost obrade, jer se obrada odvija izvan oblasti pojave vibracija. Visokobrzinska obrada zahteva razvoj odgovarajuih alatnih maina i reznih alata. Re je o mainama alatkama visoke krutosti i stabilnosti, kod kojih se posebna panja posveuje podsistemima vretenita (glavno kretanje sa vrlo velikim brojem obrta i do 100.000 o/min), pogona radnog stola (sistema pomonog kretanja), upravljake jedinice, sistema zatite i sl. Kod reznih alata osnovni zahtevi su u pogledu konstrukcije (velika krutost, malo radijalno bacanje, maksimalna uravnoteenost ...), postavljanja i stezanja (tano pozicioniranje i ponovljivost poloaja, laka i brza izmena alata ...) i materijala i geometrije alata (tvrdi metali, rezna keramika, bornitrid ili polikristalni dijamant, optimalna geometrija, najee pozitivan grudni ugao, velika vrednost lenog ugla itd.). Zavisno od vrednosti brzine rezanja visokobrzinski postupci obrade se dele na postupke sa: visokim brzinama rezanja (600 - 1.800 m/min), vrlo visokim brzinama rezanja (1.800 - 18.000 m/min) i ultravisokim brzinama rezanja (preko 18.000 m/min). Obrada visokim brzinama, odnosno visokobrzinsko glodanje je sve vie prisutno, njime se obezbeuje istovremeno visoka produktivnost i visok kvalitet zavrne obrade, to je posebno znaajno kod obrade sloenih konfiguracija (gravure alata za kovanje, livenje i presovanje, matrice...). Izvodi se specijalnim glodalima za visokobrzinsku obradu. Zavisnosti postojanosti alata i parametara obrade ukazuju na razliit uticaj parametara obrade (koraka po zubu, irine glodanja, brzine rezanja i materijala alata) na smanjenje otpora rezanja, poboljanje kvaliteta povrina i tanosti obrade, poveanje produktivnosti i utede u vremenu obrade. Zato je neophodno adekvatno prouavanje problematike i projektovanje optimalnih uslova kako bi se dostigli eljeni efekti.
13.2 NEKONVENCIONALNI POSTUPCI OBRADE

Obrada novih materijala klasinim postupcima obrade je veoma oteana, esto i nemogua. Zbog toga se, paralelno sa razvojem novih materijala, razvijaju, usavravaju i uvode novi progresivni postupci obrade, vee produktivnosti i ekonominosti prerade metala. Novi, nekonvencionalni postupci obrade (NPO), su postupci kod kojih se uklanjanje vika materijala, izmena oblika, dimenzija i strukture materijala ostvaruje korienjem elektrine, hemijske, svetlosne, magnetne, nuklearne i drugih vidova energije dovedenih neposredno u proces - zonu rezanja. Klasifikacija nekonvencionalnih postupaka obrade je mogua prema: vrsti energije i radnog (prenosnog medijuma), osnovnim mehanizmima uklanjanja vika materijala, tipu izvora energije i slino.
164
13. NOVI POSTUPCI OBRADE
Najee se nekonvencoionalni postupci razvrstavaju prema vrsti energije i tipu uklanjanja vika materijala i to na postupke: - ECM - elektrohemijske obrade, - EDM - elektroerozione obrade, - EUS - ultrazvune obrade, - EBM - obrade elektronskim snopom, - LBM - obrade laserom, - PJM - obrade plazmom, - CM - hemijske obrade, - WJM - obrade vodenim mlazom, - AJM - obrade abrazivnim mlazom, - anodnomehanike obrade, - obrade u elektromagnetnom polju, - elektrohidrauline obrade, - obrade eksplozijom, - elektromehanike obrade, - kombinovani postupci obrade i sl. 13.2.1 ECM - Elekrohemijska obrada ECM (Electrochemical Machining) obrada se zasniva na hemijskim procesima, koji nastaju pri prolasku jednosmerne struje kroz elektrino kolo izmeu elektroda potopljenih u elektrolit. Prolaskom jednosmerne struje na anodi (predmetu obrade slika 13.2) dolazi do anodnog rastvaranja metala i njegovog prelaska u elektrolit. Intenzivnim kretanjem elektrolita rastvoreni metal se uklanja iz zone obrade, a predmet obrade poprima oblik alata - katode.
2 R V 1 U A
Kretanje alata
4 5 6
Nosa alata i mehanizam za povratni hod Elektrolit Izolacija Elektrolit
+
7 5
12345-
radni zazor
izvor napajanja potenciometar elektrolit alat - katoda anoda - predmet obrade 6 - kada 7 - radni zazor
a) Princip obrade
Profilni alat (katoda)
Alat (katoda) Strugotina (pucna) Predmet obrade Izolacija
Elektrolit
Predmet obrade (anoda)
Protok elektrolita
b) Elektrohemijsko ienje i bruenje
Slika 13.2. ematski prikaz postupka ECM obrade Osnovu procesa obrade ine procesi lokalnog anodnog rastvaranja pri prolasku jednosmerne struje visoke gustine (od nekoliko desetina do nekoliko stotina A/cm2), kroz elektrolit (vodeni rastvori kiselina, baza i soli, najee natrijum hlorida) koji
165
cirkulie. Anodno rastvaranje povrinskih slojeva predmeta obrade dovodi do izmene konfiguracije zazora (veliine 0,05 - 1 mm) izmeu elektroda, preraspodele gustine elektrine struje, izmene hidrodinamikih i drugih parametara procesa. Intenzivnim kretanjem elektrolita obezbeuje se odnoenje produkata anodnog rastvaranja iz zone obrade i kopiranje profila katode na povrini anode, stabilnost i visoka proizvodnost obrade, odvoenje toplote i odgovarajua vrednost ostalih parametara procesa. Elektrohemijska obrada se koristi za izradu delova sloene konfiguracije i male krutosti, obradu nepristupanih povrina i visokokvalitetnih materijala sklonih obrazovanju pukotina (silicijum, germanijum, berilijum i sl.), kao i realizaciju drugih proizvodnih operacija. ECM postupcima obrade se realizaciju operacije buenja otvora razliitih profila, izrade povrina sloenih konfiguracija (gravure alata za kovanje, livenje, probijanje, prosecanje, presovanje, kompresorske i turbinske lopatice) i sl. 13.2.2 EDM - Elekroeroziona obrada EDM (Electric Discharge Machining) obrada obuhvata postupke obrade metala kod kojih se uklanjanje vika materijala ostvaruje serijom elektrinih pranjenja periodinog karaktera, nastalih izmeu alata (katode 1 - slika 13.3) i predmeta obrade (anode 2). Pri odgovarajuem rastojanju alata i predmeta obrade (0,005 - 0,5 mm) uspostavlja se elektrini luk ili iskra (3). Pojava luka ili iskre dovodi do jonizacije radne tenosti (dielektrikuma 4), formiranja stuba pranjenja (jonizujueg stuba 5), topljenja i isparavanja estica materijala predmeta obrade.
impulsni generator
L R A U V C 2 1 4
2 1 3 2
r
Kretanje alata ALAT (elektr oda)
5
Dielektrikum Predmet obrade
b) ema procesa
iana elektroda Predmet obrade
Sistem za dovod zice
Zazor Bo ni zazor
Alat Jonizovani dielektrikum Habanje elektrode Elekt ri no pranjenje (mikro varnica) Kavitaciono formiranje kratera nakon elekt ri nog pra njenja
Dielektrikum
Rez
} Protok elekt rolita

Obradjena povrina
x Zatezanje i namotavanje ìce
Predmet obrade
Pomeranje predmeta obrade
a) Princip obrade
c) Obrada ianom elektrodom
Slika 13.3. Osnovni elementi elektroerozione obrade Prekidom pranjenja (prekidom strujnog kola) dolazi do pucanja jonizujueg stuba, izbacivanja rastopljenog materijala i njegovog odnoenja iz zone obrade. Hlaenje rastopljenog materijala i odnoenje se ostvaruje dielektrikumom (dejonizovana voda,
166
petrolej, mineralno ulje,...) koji cirkulie. Naizmenino impulsno pranjenje obezbeuje razaranje materijala, prodiranje alata i formiranje profila koji odgovara profilu alata. Elektroerozionim postupcima obrade je mogue realizovati veliki broj proizvodnih operacija korienjem profilisanog ili neprofilisanog alata u vidu pune ili iane elektrode (slika 13.3). Otuda se EDM postupci obrade dele na: EDM postupke obrade punim i EDM postupke obrade ianim elektrodama. Oblikovanje povrina ostvaruje se kopiranjem oblika alata ili uzajamnim kretanjem alata i predmeta obrade i neprofilisanog alata (iane elektrode). EDM obrada se koristi u sluajevima kada je mehanika obrada nemogua ili krajnje oteana, pri obradi tvrih materijala (elika otpornih na visoke temperature, koroziju i sl.), izradi otvora malog prenika (0,1 - 1 mm), otvora i proizvoda sloene konfiguracije itd. 13.2.3 EUS - Ultrazvuna obrada Ultrazvuno oscilovanje alata se moe iskoristiti za uklanjanje vika materijala (dimenzionalna obrada) ili poboljanje efektivnosti konvencionalnih i nekonvencionalnih postupaka obrade (obrade rezanjem i deformisanjem, elektrohemijske, elektroerozione, hemijske i drugih postupaka obrade). U savremenim proizvodnim uslovima postupci ultrazvune obrade (Electric Ultrasonic Machining - EUS - slika 13.4) se koriste za izradu proizvoda bilo koje konfiguracije, posebno proizvoda od tvrdih i super tvrdih materijala (izolacioni materijali, elementi elektronike itd.), ienje, zavarivanje i lemljenje, itd.
princip razaranja
alat predmet obrade
Visoko frekventni oscilator
Emulzija sa abrazivom Protok Predmet obrade
sonotroda
Alat
predmet obrade
alat
Slika 13.4. Principijelna ema ultrazvune obrade Ultrazvuna obrada je proces obrade kod kojeg se koriste zrna brusnog materijala (abraziva). Energija potrebna za proces obrade se formira preko izvora vibracija i prenosi na abrazivna zrna, koja udarom o predmet obrade, postavljen u kadu sa abrazivnom suspenzijom (najee vodeni rastvor brusnog materijala), dovode do razaranja povrinskih slojeva i formiranja konfiguracije predmeta obrade u skladu sa konfiguracijom alata. Relativno visok intenzitet procesa obezbeuje se visokom frekvencijom oscilovanja alata (18 - 25 kHz) i velikom koliinom zrna brusnog materijala 2 koja se nalaze u procesu (30000 - 100000 zrna/cm ). Prodiranjem zrna abraziva, pod dejstvom ultrazvunih vibracija, u materijal predmeta obrade dolazi do nastanka i irenja mikro i makropukotina koje se meusobno presecaju formirajui mehaniki oslabljen sloj koji se relativno lako razara, uz pojavu produkata obrade. Ultrazvuna obrada se koristi pri realizaciji proizvodnih operacija kao to su: seenje, glodanje, struganje, buenje, bruenje, izrada navoja i obrada delova sloenih
167
konfiguracija (gravure alata za kovanje i presovanje) itd. Pored realizacije pomenutih operacija ultrazvuk se koristi i za poveanje efikasnosti drugih postupaka obrade i izvoenje drugih operacija kao to su zavarivanje, lemljenje, ispitivanje materijala, identifikacija i defektoskopija razliitih parametara i procesa itd. 13.2.4 LBM - Obrada laserom Razvojem lasera stvoreni su uslovi za razvoj razliitih postupaka obrade laserom (Laser Beam Machining - LBM). Usmeravanjem laserskog snopa na predmet obrade (slika 13.5) mogue je izvesti veliki broj proizvodnih operacija, kao to su buenje, seenje, otvrdnjavanje, nanoenje prevlaka, zavarivanje itd. Zahvaljujui iskljuivo visokom usmerenju - fokusiranju snopa (na povrinu reda 10-6 mm2), visokoj gustini energije snopa (do 108 kW/mm2), mogunosti jednostavnog upravljanja laserskim snopom i obrade u razliitim sredinama, obrada laserom dobija sve vei znaaj i ima niz prednosti.
laserski snop
Laser Laserska cev 100% nepropustno ogledalo Fle lampa
soivo za fokusiranje radni gas O2 ili N 2
Propustno ogledalo Laserski snop Soivo
predmet obrade Vp
Predmet obrade
Slika 13.5. Principijelna ema formiranja laserskog snopa Za realizaciju proizvodnih operacija obrade laserom najee se koriste vrsti rubinski i gasoviti (CO2) laserski ureaji. 13.2.5 PJM - Obrada plazmom Obrada plazmom (Plasma Jet Machining - PJM, slika 13.6) se koristi za realizaciju proizvodnih operacija koje zahtevaju visoku koncentraciju toplotne energije. To su procesi topljenja, zavarivanja, seenja metala i nemetala, nanoenja prevlaka, topljenje itd. Proputanjem plazma gasova (radnih gasova kao to su argon, vodonik, kiseonik i sl.) preko elektrinog luka, stvorenog izmeu anode i katode, formira se buktinja - plazma. Plazma je, u sutini, svaka materija zagrejana na visoku temperaturu dovoljnu da se pretvori u jonizovano gasno stanje (etvrto agregatno stanje). U takvom stanju materija se ponaa po zakonima karakteristinim za normalne gasove, a njene osnovne karakteristike su: veoma visoka temperatura pojedinih zona, energetska nestabilnost, elektroprovodljivost, vrlo velika brzina kretanja estica koje sainjavaju plazmu itd. Pri nanoenju prevlaka dodatni materijal (materijal prevlake) se, u vidu praha, dovodi u specijalno oblikovani gorionik ili u obliku ice na vrh mlaznice gorionika. Prah se, u struji plazme, pretvara u teno stanje i pada u vidu kapljica na osnovni materijal, razliva po njemu i formira prevlaku koja moe biti naneta na metale i nemetale.
168

plazma gas _ anoda + katoda
Katoda Telo gorionika, anoda Gorionik Spolja nji oklop Primarni gas
Poloaj mlaznice
> 20000 K
Plazmeni luk Sekundarni gas Predmet obrade Odstranjivanje rastopljenog metala irina reza
luk plazme
17000 - 20000 K 15000 - 17000 K 10000 - 15000 K
predmet obrade
Slika 13.6. ematski prikaz luka plazme i temperaturnih zona 13.2.6 CM - Hemijska obrada Hemijske metode obrade materijala (Chemical Machining - CM) su metode zasnovane na uklanjanju vika materijala meudejstvima materijala predmeta obrade i radne tenosti (vodeni rastvori sumporne, fosforne, azotne, sone i drugih kiselina, baza ili soli) unutar kupatila (slika 13.7).
Predmet obrade
NaOH ili H2SO 4
1. Predmet obrade 3. Negativ
2. Fotorezistentni sloj (za titni sloj) 4. Ultraviolentno svetlo 6. Radna te nost
5. Za titni sloj
7. Ispiranje
8. Proizvod
Slika 13.7. Principijelna ema hemijske obrade Povrine koje se ne obrauju (nagrizaju) tite se zatitnim slojem (razliite vrste boja i lakova, specijalne lepljive trake, gumene ili galvanske prevlake itd.). Oien i zatien predmet obrade se stavlja u kadu sa radnom tenou. Na nezatienim delovima povrine dolazi do rastvaranja materijala i njegovog uklanjanja. Hemijska obrada se koristi za izvoenje proizvodnih operacija kao to su duboko konturno nagrizanje ili hemijsko glodanje, hemijsko poliranje i olakanje predmeta obrade na neoptereenim ili slabo optereenim delovima, bez promene mehanikih karakteristika (krutosti, stabilnosti i sl.), itd. 13.2.7 AJM i WJM obrada Hidromehanike metode obrade, obrade abrazivnim (AJM) ili vodenim mlazom (WJM), se koriste za hidromehaniko rezanje i oblikovanje lima. Predstavljaju
169
progesivne metode zasnovane na korienju energije razaranja koju poseduje mlaz tenosti velike brzine i visokog pritiska. Primenom hidraulinih instalacija snage 8 - 80 kW visokog pritiska (150 - 1000 MPa i vie) i brzine strujanja tenosti (vode sa ili bez abraziva) stvaraju se uslovi za seenje i isecanje razliitih konfiguracija na predmetima izraenim od metala i nemetala (slika 13.8).
p p
p
da
pvode - oko 200 - 300 MPa dc > 0,25 mm Q vode - oko 2-6 l/min da = 0,8 - 2 mm Q abr az - oko 0,2 - 1,5 kg/min
dc
l
pvode - oko 400 MPa dc < 0,3 mm Q vode - oko 2,8 l/min
dc
a) Obrada vodenim mlazom
Slika 13.8. AJM i WJM obrada 13.2.8 Ostali NPO obrade U grupu ostalih nekonvencionalnih postupaka se mogu ubrojati anodnomehanika obrada, obrada u elektromagnetnom polju, elektrohidraulina obrada, oblikovanje eksplozijom, elektromehanika obrada, vibraciona obrada, obrada rezanjem sa zagrevanjem, oblikovanje gumom, kombinovani postupci obrade (hemijskomehanika, ultrazvunoelektro-hemijska, elektroeroziono-hemijska, elektroerozionomehanika i sl.) itd.
170
b) Obrada abrazivnim mlazom
LITERATURA
1. Lazi, M., Tehnologija obrade metala rezanje, Mainski fakultet, Kragujevc, 2002. 2. Lazi, M., Nedi, B., Mitrovi, B. Tehnologija obrade metala rezanjem, Izbor reima obrade, Mainski fakultet, Kragujevac, 2002. 3. Nedi, B., Tadi, B., Obrada metala rezanjem, proraun elemenata reima obrade, Zbirka zadataka, skripta, Mainski fakultet, Kragujevac, 2000. 4. Ivkovi B., Obrada metala rezanjem, Jugoslovensko drutvo za tribologiju, Kragujevac, 1994.
PRILOG 1 PITANJA ZA KOLOKVIJUM IZ PROIZVODNIH TEHNOLOGIJA - OMR (2009)
1. ta znai pojam tehnologija? Nabrojati osnovne tehnologije. ta je tehnologija obrade? 2. Obrada prosecanjem pripada tehnologijama obrade
1 - bez skidanja strugotine; 2 - sa skidanjem strugotine Obrada otvora buenjem pripada tehnologijama obrade 1 - bez skidanja strugotine; 2 - sa skidanjem strugotine Obrada otvora bruenjem pripada tehnologijama obrade 1 - bez skidanja strugotine; 2 - sa skidanjem strugotine 3. Nabrojati osnovne postupke obrade metala rezanjem, skicirati najmanje jedan postupak obrade. 4. ta je obraivana , ta obraena povrina, a ta povrina rezanja? 5. Navesti tehnoloke parametre obrade, objasniti ta je dubina rezanja, ta je korak (posmak), a ta brzina rezanja? 6. ta je glavno kretanje i kako se deinie? ta je pomono kretanje i kako se definie? 7. ta je leni a ta grudni ugao reznog alata? Skicirati osnovnu geometriju reznog klina alata. 8. Objasniti ta su: tehnoloki proces, tehnoloki postupak, tehnoloka operacija, zahvat. 9. Izvriti podelu alata prema vrsti obrade. 10. Nacrtati i objasniti dijagram uticaja temperature na mehanike karakteristike alatnog materijala. 11. Navesti osnovne karakteristike tvrdih metala. 12. ta su pomoni pribori i koja im je namena? 13. Objasniti mehanizam formiranja strugotine. 14. Kada nastaje prekidna a kada neprekidna strugotina? Kada nastaje naslaga na reznom klinu i objasniti njen uticaj na alat? 15. Navesti toplotne izvore u zoni rezanja, nacrtati. 16. Navesti toplotne ponore u zoni rezanja, nacrtati. 17. Navesti mehanizme habanja reznih alata i objasniti atheziono habanje alata. 18. Nacrtati osnovni oblik habanja reznog klina alata i nacrtati krive habanja, intenziteta i otpornosti na habanje. 19. Navesti osnovne zadatke sredstva za hlaenje i podmazivanje. 20. Navesti osnovne grupe sredstava za hlaenje i podmazivanje. 21. ta je tanost obrade i ime je uslovljena? Navesti pokazatelje kvaliteta obraene povrine. 22. ta je hrapavost obraene povrine? Koji su osnovni parametri hrapavosti? 23. ta je postojanost alata? ta je ekonomina postojanost alata?
24. Navesti proizvodne operacije u obradi struganjem. 25. Izvriti podelu alata za struganje na osnovu vrste obrade. 26. ta ini reznu geometriju alata u obradi struganjem? 27. Koji materijali se koriste za izradu alata u obradi struganjem? 28. Kako se odreuje glavno vreme obrade kod struganjem? 29. Eksploatacione karakteristike maina u obradi struganjem. 30. Navesti proizvodne operacije u obradi buenjem i izvriti podelu alata za buenje na
osnovu vrste obrade.
31. ta ini reznu geometriju alata u obradi buenjem? 32. Koji materijali se koriste za izradu alata u obradi buenjem? 33. Kako se odreuje glavno vreme obrade kod buenja? 34. Eksploatacione karakteristike maina u obradi buenja. 35. Navesti proizvodne operacije u obradi glodanjem i izvriti podelu alata za glodanje na
osnovu vrste obrade.
36. Koji materijali se koriste za izradu alata u obradi glodanjem? 37. Navesti parametre reima obrade kod glodanja. 38. Kako se odreuje glavno vreme obrade kod glodanja? 39. Eksploatacione karakteristike maina u obradi glodanjem. 40. Navesti proizvodne operacije prema tipu maine u obradi testerisanjem. Izvriti podelu
alata za testerisanje.
41. Navesti osnovna kretanja kod obrade rendisanjem i ko ih izvodi? 42. Navesti proizvodne operacije u obradi rendisanjem. 43. Izvriti podelu maina u obradi rendisanjem i navesti osnovne karakteristike maina u
obradi rendisanjem.
44. Navesti proizvodne operacije u obradi provlaenjem. Izvriti podelu i navesti osnovne
karakteristike maina u obradi provlaenjem.
45. Navesti proizvodne operacije u obradi bruenjem. 46. Izvriti podelu alata za bruenje na osnovu namene. 47. ta ini rezni rezne elemente alata u obradi bruenjem? 48. Koji materijali se koriste za izradu alata u obradi bruenjem? 49. Navesti parametre reima obrade kod bruenja. 50. Kako se odreuje glavno vreme obrade kod bruenja?
Student polae jedan kolokvijum iz oblasti PROIZVODNIH TEHNOLOGIJA - OMR, na kome iz ove grupe pitanja dobija test sa 10 pitanja.
PRILOG 2 PITANJA ZA ZAVRNI ISPIT IZ PROIZVODNIH TEHNOLOGIJA - OMR (2009)
1. Postupci obrade metala rezanjem 2. Navesti i objasniti tehnoloke i geometrijske parametre obrade 3. Osnovna geometrija reznog alata 4. Alatni materijali 5. Pomoni pribori, uloga, klasifikacija, primeri (skicirati nekoliko pribora) 6. Sredstva za merenje i kontrolu, primeri (skicirati nekoliko merila) 7. Objasniti mehanizam nastanka strugotine i zonu smicanja. 8. Priroda tribolokih procesa 9. Otpori rezanja pri ortogonalnom rezanju 10. Toplotni izvori i toplotni ponori 11. Habanje reznih elemenata alata, kriva habanja. 12. Trokovi obrade 13. Izrada navoja 14. Ozubljenje 15. Nekonvencionalni postupci obrade Na zavrnom ispiti student izvlai jedno pitanje iz ove grupe pitanja.

Obrada Metala

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Obrada Metala

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

MAINSKI FAKULTET - KRAGUJEVAC

BOGDAN NEDI MIODRAG LAZI

OBRADA METALA REZANJEM

OBADA METALA REZANJEM

OSNOVI PROIZVODNIH TEHNOLOGIJA

1.1 PROIZVODNE TEHNOLOGIJE

1.2 TEHNOLOGIJE MAINOGRADNJE

termike i hemijsko-termike obrade, montae, povrinske zatite i modifikovanja povrina.

Polufabrikat - sirovina (pripremak)

Gotov deo (izradak)

1. OSNOVI PROIZVODNIH TEHNOLOGIJA

1.3 TEHNOLOGIJE OBRADE

kalup pogonski ure|aj te~ni SL zidovi kalupa gotov deo (izradak)

Izgled kalupa za livenje u pesku

Centrifugalno livenje u vertikalnom rotirajuem kalupu

Elektrootporno - ta kasto zavarivanje

MIG postupak Zavarivanje u za titi argona topljivom metalnom elektrodom

c) Obrada metala deformisanjem

1. OSNOVI PROIZVODNIH TEHNOLOGIJA

obrada struganjem obrada bu enjem a) Obrada metala rezanjem A K

1.4 OBRADA METALA REZANJEM 1.4.1 Postupci obrade metala rezanjem

POSTUPCI OBRADE M ETA LA REZANJEM

alatima nedefinisane geometrije

spolja{nje kru`no uzdu` no bu{enje popre~ no

r avno bu{enje glodanje pro{ irivanje razvrtanje lepovanje

obimno pr ovla~ enje

* ~etkama * obrtnim diskovima * elektr ohemijsko

1. OSNOVI PROIZVODNIH TEHNOLOGIJA

izrada navoja vretenastim glodalima

unutra nji izrada navoja struganjem

izrada navoja bu enjem

izrada zuba zup anika pojedina nim rezanjem

izrada zup anika relativnim kotrljanjem

c) Izrada oljebljenih vratila

1.4.2 Osnovi procesa rezanja

1. OSNOVI PROIZVODNIH TEHNOLOGIJA

Dd , mm pri obradi rotacionih delova i 2

a = h h1 , mm pri obradi prizmatinih delova.

gde je - napadni ugao.

Slika 1.8. Rezni sloj u obradi struganjem

1.4.3 Osnovna kretanja alata i predmeta obrade

S (2) struganje buenje

Vp (2) glodanje V, n (1)

Vr, nr (2) razvrtanje bruenje

1. OSNOVI PROIZVODNIH TEHNOLOGIJA

korakom po zubu s1, mm/z:

brzinom pomonog kretanja - sp, mm/min:

1.4.4 Osnovna geometrija reznog alata

Slika 1.10. Neki od alata u obradi metala rezanjem

osnova strugarski no telo

otvor telo drka valjkasto glodalo JUS K.D2.020

glavno popre no se ivo seivo rub (fazeta)

Slika 1.11. Osnovni delovi reznih alata

osnova alata (noa)

b) Osnovna geometrija reznog klina alata

a) Tehnoloki koordinatni sistem

1. OSNOVI PROIZVODNIH TEHNOLOGIJA

kinematskog - definisanje geometrije alata u procesu rezanja (kinematska geometrija alata).

1.4.5 Tribomehaniki sistem u obradi metala rezanjem

Slika 1.13. Tribomehaniki sistem u obradi metala rezanjem

Ulazne veliine su: materijal, energija i informacija.

1.4.6 Naune oblasti OMR

OBRADNI SISTEMI I PROCESI