Organska bata

Naslov originala: Encyclopedia of Organic Gardening, by Polina Pirs Izdava: Imhotep, Banjaluka Prevod: Marko Brani tampa: Leon Distribucija: BiH: 065-415-765, Srbija: 064-089-6937, Hrvatska: 095-899-3564 Makedonija: 070-218-374

Polina Pirs

ORGANSKA BATA
Velika enciklopedija organskog batovanstva

Sadraj
- Organsko batovantstvo: uvod . . . . . . . . . . . . . . . . 7 - Organsko po projektu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 OSNOVE - Zemljite i briga o njemu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 - Voda i zalivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 - Korov i njegovo suzbijanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 - Zdravlje biljaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 - Gajenje biljaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 DOBAR IZGLED - Okvir za batu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Drvenaste biljke i penjaice . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Batensko cvee . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Travnjaci i njihova nega . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Batovanstvo za ivotinjski svet . . . . . . . . . . . . . . . - Batovanstvo u saksijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Batovanstvo u staklenicima . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 144 160 176 189 202 215

GAJITE SAMI - Gajenje voa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234 - Gajenje zainskog i lekovitog bilja . . . . . . . . . . . . . 284 - Gajenje povra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295 KATALOG BILJAKA - Povre i salatne biljke, od A do . . . . . . . . . . . . . . 341 - Problemi s biljkama, od A do . . . . . . . . . . . . . . . 397 - Gajenje povra na naim prostorima . . . . . . . . . . . . 440 - Organski vodi za batovane . . . . . . . . . . . . . . . . . 442 - Izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 453 - Kolorne slike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 456

Uvod

Organsko batovanstvo
Organski metodi omoguuju vam da stvorite batu kakvu elite; metodi su praktini i jednostavni
Prosto reeno, organsko batovanstvo je stil batovanstva koji vodi rauna o zatiti prirodne sredine i oveka. Metode ovog batovanstva moe da primenjuje svako, s ciljem da se stvori i odri bata gotovo svakog oblika, veliine i stila, na bilo kom mestu, od centra grada do seoske idile. Organsko batovanstvo prua vam priliku da stvorite batu kakvu elite, uz saznanje da doprinosite zatiti ire okoline u kojoj svi moramo da ivimo. Od hrane do cvea Organski pokret nastao je, u stvari, sredinom 20. veka, kad su napredni, vizionarski pojedinci Lorens Hils i Iv Balfur poeli da dovode u pitanje pravac kojim je krenula proizvodnja hrane, a tu su i poeci organskog batovanstva. Oni su naroito bili zainteresovani za zdravu proizvodnju hrane i upravo je u oblasti proizvodnje hrane organsko gajenje ostvarilo najvei napredak. Meutim, organski metodi nisu samo za vonjake i povrtnjake. Oni mogu da se primene na sve oblasti batovanstva, od travnjaka do cvetnih leja i saksija na prozorima. Danas raste interesovanje za organsko odravanje javnih parkova, sportskih terena, igralita, pa ak i parking prostora. Budunost je organska U protekloj deceniji zabeleen je fenomenalan porast interesovanja za sve to je organsko. Organski pokret - koji su dugo inili energini, posveeni, aktivni, ali relativno malobrojni entuzijasti - zaista je sazreo. Organska hrana je u irokoj ponudi u velikim lancima samoposluga, ali i u specijalizovanim prodavnicama irom sveta. Vlade mnogih drava podravaju organsku zemljoradnju i istraivanja u toj oblasti, a sve vie ljudi se okree organskim metodima u batovanstvu. Svaki put kad se dogodi neki incident koji ugroava bezbednost korienja hrane ili kad opasnost od primene novog pesticida izae na videlo, sve vie ljudi poinje da jede i gaji organsku hranu.

RazvOj ORganSkOg POkReta

Iako su mineralna ubriva stvorena pre 150 godina, ona nisu bila iroko prihvaena sve do sredine 40-ih godina prolog veka, neposredno posle Drugog svetskog rata. Zemljoradnici su dugo bili nepoverljivi prema mineralnom ubrivu, uvereni da jedino stajnjak daje duu zemlji. Savremeni pesticidi, od kojih su mnogi razvijeni kao nervni otrovi tokom ratnih godina, imaju slinu kratku istoriju. Pre 1950. godine, broj hemikalija koje su zemljoradnici koristili u borbi protiv tetoina bio je iznenaujue ogranien. Uprkos tome, bilo bi pogreno misliti da je zemljoradnja na prelazu iz 19. u 20. vek bila ista kao i organsko gajenje koje se praktikuje danas. Osnove se moda nisu mnogo promenile, ali savremene, usavrene tehnike, oprema i obilje varijeteta biljaka koje koriste dananji organski proizvoai zapanjili bi njihove viktorijanske pretke. Pioniri organskog gajenja Godine posle Drugog svetskog rata bile su obeleene ogromnim podsticajima ne-

ORGANSKA BATA

kih drava da se povea poljoprivredna proizvodnja. Veina zemljoradnika prikljuila se primeni hemikalija koju su favorizovale dravne subvencije i drugi oblici podsticaja. Kao posledica toga, potpomognuti usavravanjima tehnika proizvodnje, prinosi biljaka su dramatino porasli. Pokazalo se da je nova politika bila neosporno uspena, a ipak, jo na samom poetku, uo se izvestan broj glasova protesta. Njihova osnovna briga bila je da e zamena prirodnog ubriva mineralnim ugroziti zdravlje zemljita. Osiromaeno zemljite, obrazlagali su oni, proizvee nezdrave biljke koje e ugroziti zdravlje ljudi i ivotinja, umesto da mu doprinesu. Iv Balfur, jedan od glavnih zagovornika ove teorije, osnovala je 1945. godine Asocijaciju za zemljite s ciljem da naglaava ivotnu povezanost zdravlja zemljita, biljaka, ivotinja i oveka. To je oznailo poetak Organskog pokreta u Velikoj Britaniji. Bilo je potrebno imati veliku hrabrost i otvoreno se suprotstaviti savetima vlade i tadanjeg naunog i istraivakog establimenta i onovremenoj vladajuoj doktrini. U naelu, zemljoradnici su bili ti koji su primeivali propadanje zemljita ili tete prouzrokovane upotrebom pesticida, pa su se oni i okupljali u prvim godinama pokreta oko pobornika organskog gajenja. I u batama tog vremena, elja da se bude moderan ubedila je mnoge ljude da preu na instant ubriva i udotvorne preparate kao to je DDT. Meutim, i tu se pojavila manjina koja se vrsto usprotivila - meu njima i Lorens Hils, koji je bio jedan od osnivaa britanske Asocijacije za zemljite. On je 1958. godine osnovao organizaciju za organsko batovanstvo, nazvavi je Istraivaka asocijacija Henri Dabldej. Ona je danas poznatija pod skraenicom H.D.R.A. (Henry Doubleday Research Association), a naziv je dobila po eksperimentalnom hortikulturisti iji rad i filozofiju je Hils veoma cenio.

Pokret narasta U godinama koje su sledile, interesovanje za organske principe poraslo je i u SAD. Derom Rodejl je 1942. godine pokrenuo asopis Organska zemljoradnja i batovanstvo, jedan od prvih koji je promovisao metode organskog gajenja. Jedan deo amerikih zemljoradnika usvojio je organsku praksu, a mnogi batovani postali su svesni mogunosti koje ona prua. Tokom 60-ih godina prolog veka, nastala je ira reakcija na upotrebu pesticida, podstaknuta otkriima Rejel Karson, iznetim u njenoj upeatljivoj knjizi Tiho prolee, u kojoj je istakla tetne posledice ovih hemikalija po ivotnu sredinu. Taj proces se ubrzao zato to je u javnosti tokom 70ih i 80-ih godina poveana svest o problemima zatite ivotne sredine. U to vreme poela je da se prodaje organska hrana, iako samo u malim, specijalizovanim prodavnicama. Tokom poslednje decenije 20. veka, niz incidenata vezanih za industrijski proizvedenu hranu, ukljuujui pojavu bolesti ludih krava i genetski modifikovane hrane (vidi str. 296), doveo je do eksplozije u potranji organski proizvedene hrane. Danas, u novom milenijumu, perspektiva organske proizvodnje ne moe biti sjajnija. Neki ak predviaju da e, po sadanjoj stopi rasta, organska zemljoradnja u sledeih 25 godina zameniti klasinu. Dakle, ko je danas taj ko e da kae ta je organsko? Ako hrana treba da ponese oznaku organska, potroa mora da bude siguran da je ona zaista organski odgajena. Da bi se odralo poverenje potroaa, u mnogim zemljama zabranjena je prodaja hrane kao organske ukoliko ne nosi registrovanu oznaku kojom se potvruje da je odgajena po odobrenim organskim standardima. Ti standardi - koji su praktina primena osnovnih organskih naela - pokrivaju sve aspekte gajenja, skladitenja i prerade hra-

UVOD

ne, ukljuujui obradu zemljita, brigu o ivotinjama i suzbijanje tetoina i korova. U trenutku kad je ova knjiga pisana, nisu postojali zakonski standardi kojima se ureuje odravanje javnih zelenih povrina parkova, bata, terena za golf, parkiralita itd. - meutim, postoje izgledi da e takvi standardi biti usvojeni u budunosti za mnoge od njih. Organski batovani znaju da je savreno mogue ureivati celu batu - ukljuujui ruinjake, travnjake, bunje i cvetne leje - bez korienja mineralnih ubriva i prskanja. Pa zato isto naelo ne bi bilo primenjeno na javne bate i parkove, kolska dvorita i slino? U nekim zemljama, kao to su Nemaka, Danska i vajcarska, takve inicijative ve su pokrenute. U Velikoj Britaniji H.D.R.A. sarauje sa predstavnicima hortikulturne industrije na nacrtu organskih standarda za javne zelene povrine. Batovani iz svih zemalja imaju mogunost da rade po Organskom vodiu za batovane H.D.R.A. (vidi str. 442), koji je napisan na osnovu standarda za komercijalnu proizvodnju. Podaci izneti u ovoj knjizi zasnovani su na tom vodiu. Batovanstvo, bez obzira na kom nivou, oigledno ima mnoge aspekte. Tu su travnjaci i poploani delovi, koji se ne tiu zemljoradnika. Vodi H.D.R.A. pokriva i neka od ovih podruja koja se ne odnose na proizvodnju hrane, a razmatra se i uvoenje drugih oblasti. Proizvodi za organsko batovanstvo Proizvodi za bate - ubriva, zemlja za saksije i pesticidi, na primer, jedan su od aspekata batovanstva za koji bi bilo veoma korisno da se usvoje zakonski priznati standardi. Trenutno je mogue da bilo koji proizvod bude oznaen kao organski ukoliko je ivog porekla (to je renika definicija rei organski). To znai da ubrivo iz industrijskih kokoinjaca, na primer, moe da se prodaje kao organsko, iako ono nije prihvatljivo za upotrebu u organskoj bati.

Ipak, sve je vie proizvoda za batu koji su oznaeni prihvaenim simbolom za organske proizvode ili imaju deklaraciju da su pogodni za upotrebu u organskoj bati. Vodi H.D.R.A. i odgovarajua poglavlja u ovoj knjizi pomoi e vam da postavite prava pitanja proizvoaima ako takvog simbola ili deklaracije nema. Spektar organskih - i takozvanih organskih - proizvoda za bate sve je iri. Za vie informacija o njima, videti stranu 13.

ta DOBijate ORganSkOm PROizvODnjOm?

Organska proizvodnja prua mnogo, kako vaoj porodici, tako i iroj ivotnoj sredini. zdrava ishrana Organski proizvodi nikad ne mogu biti garantovano bez ikakvih pesticida - na svet je suvie zagaen da bi bilo ko mogao to da tvrdi - ali oni se gaje bez oslanjanja na arsenal pesticida koji se koristi u klasinom gajenju. Na Zapadu je registrovano malo sluajeva trovanja pesticidima, ali mi zapravo nemamo pojma o kumulativnim, hroninim dejstvima koktela niskih koncentracija pesticida koje smo svi uneli u organizam konzumiranjem konvencionalno proizvedene hrane. Riziku su naroito izloene bebe i mala deca, zbog male telesne teine. Pesticidi su pronaeni ak i u majinom mleku. Gajenjem sopstvenog, organskog voa, povra i zainskih biljaka, biete sigurni da je hrana koju jedete vi i vaa porodica maksimalno zdrava i svea. Moi ete i da uivate u znatno irem spektru namirnica nego kad ih kupujete u prodavnicama. Pored toga, istraivanja pokazuju i da organski proizvedena hrana ima veu hranljivu vrednost u pogledu kljunih sastojaka kao to je vitamin C. Tragovi pesticida, meutim, ne nalaze se samo u hrani. Seeno cvee, esto uvezeno iz zemalja u kojima upotreba pesticida

10

ORGANSKA BATA

nije strogo kontrolisana, ponekad je prskano supstancama koje su u drugim zemljama zabranjene - zato ima smisla da sami gajite cvee. zdrava bata Primenom organskog batovanstva moi ete potpuno da izbegnete korienje pesticida. Vi, vaa deca, i ivotinjski svet koji poseuje vau batu, moi ete bezbedno da uivate u njoj. zdrav ivotinjski svet ivotinje su neizbeno rtve - kako u broju, tako i spektru vrsta - ubrzane degradacije ivotne sredine. Alarmantna je injenica da su nekad uobiajene vrste ptica, kao to je plava ptica danas, malobrojnije nego pre 50 godina. Bezbrojne manje poznate vrste opstaju s neizvesnom sudbinom. Nije nikakvo iznenaenje da ivotinjski svet napreduje na organskim farmama i u batama, a injenica da sve vie zemljoradnika i batovana odbacuje upotrebu hemikalija budi nadu da e se trend stalnog smanjivanja ivotinjskog sveta obrnuti. Naune studije pokazuju da na organskim farmama postoji vea brojnost i raznovrsnost divljih ivotinja nego na veini konvencionalnih farmi. Uprkos relativno maloj povrini bata u odnosu na farme, one su ipak znaajne. Organska bata, ma koliko skromne povrine, moe da privue obilje raznovrsnih ivotinja. U stvari, jedno od veih zadovoljstava koje prua organska proizvodnja jeste uivanje u pticama, leptirima i drugim malim stvorenjima koja dele batu s vama. Razliitost stvara ravnoteu, pa su tetoine manji problem tamo gde buja ivotinjski svet. zdrava ivotna sredina Zagaenje ivotne sredine sve ei je faktor savremenog ivota. Deponije smea i postrojenja za njegovo spaljivanje, koja su izgraena da bismo se oslobodili veno narastajuih brda smea, nisu ba prijatno

okruenje. Organsko batovanstvo podstie viekratno korienje i recikliranje svega to se esto baca ili spaljuje i time pomae smanjivanje brda smea. Gotovo da je nemogue proceniti tetu koju su metodi intenzivne poljoprivrede naneli ivotnoj sredini u proteklih pola veka. U velikoj meri uniteni su dragoceni elementi pejzaa kao to su ive ograde, livade pokrivene poljskim cveem i movare. Preterana upotreba mineralnih ubriva zagadila je jezera i reke, u mnogim sluajevima guei ih gotovo potpuno podsticanjem nenormalnog rasta algi i vodenog korova. Pesticidi su svuda u ivotnoj sredini: na kopnu, u moru, ak i na Severnom i Junom polu, gde se nagomilavaju u telima ivotinja kao to su foke, pingvini i polarni medvedi. Organska zemljoradnja i batovanstvo, koji se ne oslanjaju na aditive, izazivaju veoma mala zagaenja. Oni uvaju i pospeuju elemente pejzaa koji su stanita divljih ivotinja, to je od kljunog znaaja za suzbijanje tetoina. Nije nikakvo udo to nauna istraivanja iznova ocenjuju organsko gajenje kao najodriviji metod koji postoji. zdrav dep Neuoljivi trokovi konvencionalne zemljoradnje su ogromni. Samo u Velikoj Britaniji, godinji troak preiavanja pijae vode da bi se sadraj pesticida sveo na prihvatljiv nivo, kree se oko 170 miliona dolara. Uklanjanje nitrata kota dodatna 22 miliona. Ti trokovi jo su vei u SAD, naravno, a plaaju ih potroai, direktno iz svog depa. Metodi organskog batovanstva mogu da smanje cenu koju ljudi plaaju. Pravljenje komposta i komposta od lia, na primer, moe da eliminie potrebu za kupovinom dodataka za obogaivanje zemlje i mineralnih ubriva, a znaajne sume novca mogu se utedeti proizvodnjom sopstvenih organskih proizvoda.

UVOD

11

zdrava budunost Pomisao da nau planetu nismo nasledili od predaka, nego smo je pozajmili od potomaka, obavezuje sve nas. Organski metodi pomau nam da ostvarimo tu filozofiju u praksi. irom sveta, sve su vei pritisci da se intenzivira proizvodnja hrane, to poveava zavisnost od primene hemijskih aditiva, a sve se vie smanjuje spektar biljnih vrsta i njihovih sorti koje mogu da reaguju na te aditive. Poslednja manifestacija tog trenda, ona koja najvie zabrinjava, jeste genetska modifikacija, koja predstavlja antitezu organskog gajenja. Takav razvoj porie lokalno znanje, tradicionalnu strunost, odrivost, raznovrsnost i ravnomernu rasporeenost moi i kontrole. Predstavnici industrijske proizvodnje hrane mogu da kau da je njihov nain jedini koji moe da nahrani ceo svet, ali mnogi se nee sloiti s tim. Organski pokret nudi zdrav, odriv, alternativni pogled na budunost. Prednosti i koristi Organski metodi mogu da se primene na celu batu, ne samo na jestive biljke; sutinu ini ishrana zemljita. Recikliranje doprinosi smanjenju nepotrebnog otpada, a mogu da se iskoriste i prirodni ciklusi: ako gajite biljke koje privlae divlje ivotinje, one e zauzvrat, pomoi u suzbijanju tetoina.

njena u zemlji koja bi trebalo da hranljive sastojke uine dostupnim biljkama. Iako deluje neverovatno, u samo jednoj kaiici plodne zemlje moe da bude vie bakterija i gljivica nego to ima ljudi na planeti. Ovi mikroorganizmi, nevidljivi golim okom, razlau kompost, prirodno ubrivo i druge organske materije koje se dodaju zemlji da bi se obezbedilo stalno snabdevanje biljaka hranljivim sastojcima koje one apsorbuju. Njihove aktivnosti pomau i da se pobolja struktura zemljita. Zemljite koje se obogauje na ovakav nain po pravilu daje zdravije biljke, koje su sposobnije da se odupru napadima tetoina i bolesti ili imaju mnogo vee izglede da se oporave od njih. Prirodno suzbijanje tetoina Sva bia, bez obzira na veliinu, snose rizik od napada tetoina i bolesti. One su deo velikog lanca ishrane. Po reima Donatana Svifta, buva ima manje buve koje se njom hrane, a i te imaju jo manje buve koje ih grizu, i tako se nastavlja do u beskonanost. Dakle, bubamare se hrane biljnim vaima, crvendai jedu larve biljnih moljaca, a abe prodiru pueve. To je prirodni put. Kao organski batovan, moete da iskoristite tu situaciju tako to ete privui besplatne suzbijae tetoina - prijatelje svakog batovana. Postoje i druge strategije organskog gajenja - prepreke i zamke, sorte biljaka otporne na tetoine i bolesti, sadnja biljaka koje su prirodni saveznici i plodored. To je samo nekoliko tehnika koje, same ili u kombinaciji, pruaju realnu alternativu korienju pesticida. Suzbijanje korova Korov moe da bude vredan izvor sastojaka za kompost ili hrana za divlje ivotinje, ali moe i da ugui biljke, oduzme im hranu i vodu i pokvari izgled staza i bate. Trenutno ne postoje organska sredstva za prskanje korova, ali postoji mnotvo efikasnih alternativa, kako za raskrivanje zem-

ta je ORganSkO BatOvanStvO?
Organsko batovanstvo nije samo zamena hemikalija, kao to su mineralna ubriva i pesticidi, prirodnim preparatima, kako se esto pojednostavljeno opisuje. Ono je mnogo vie od toga, u teoriji, ali i u praksi. Osnovna naela Konvencionalna ubriva uglavnom su rastvorljiva (njihovi sastojci direktno su dostupni biljkama). S druge strane, organski metodi oslanjaju se na iva bia nasta-

12

ORGANSKA BATA

ljita pod korovom, tako i za suzbijanje njegovog rasta. Potrebno je da samo odaberete neku od njih koja odgovara vaim uslovima. U opcije se ubrajaju okopavanje motikom, prekrivanje slamom i ubrivom, kultivisanje, runo upanje i uklanjanje korova vatrom. konzervacija i ouvanje ivotne sredine Usvajanjem holistikog pristupa korienju ogranienih resursa i minimalizovanjem uticaja na ivotnu sredinu, organsko gajenje daje znaajan doprinos stvaranju odrive budunosti za sav ivot na Zemlji. To podrazumeva recikliranje i ponovno korienje umesto odbacivanja, spaljivanja ili kupovine novog; pruanje stanita tamo gde divlje ivotinje mogu da se nasele i izbegavanje korienja neobnovljivih resursa. Takoe, ono ukljuuje odabir materijala koji mogu da se nabave u blizini umesto da se transportuju izdaleka. Dobrobit ljudi i ivotinja Dobrobit ivotinja je vaan element organske zemljoradnje. U organskoj filozofiji nema mesta za industrijsko gajenje, kao to su farme sa intenzivnim uzgojem krava ili baterijski kokoinjci. Kao logian nastavak, organsko batovanstvo ne koristi nusproizvode intenzivne zemljoradnje - kao to je ivotinjsko ubrivo. Ovo batovanstvo vodi brigu i o ljudima - standardi prometa organske hrane sve vie se usklauju s politikom fer trgovine, da bi se omoguio bolji ivot zaposlenima u poljoprivredi, naroito u zemljama u razvoju. Batovanstvo bez ivotinjskih proizvoda Korienje ivotinjskog ubriva predstavlja integralni deo veine sistema organske zemljoradnje, ali sasvim je mogue gajiti batu bez korienja bilo kakvih proizvoda ivotinjskog porekla. Batenski kompost, zelenino ubrivo, kompost od lia i ubriva na biljnoj osnovi materije su

za organsko batovanstvo bez sastojaka ivotinjskog porekla. U organskom batovanstvu treba da: - gajite organski celu batu - jestive i ukrasne biljke, travnjake i staze; - uinite batu privlanom za divlje ivotinje, ime ete ih podstai da suzbijaju tetoine; - razlikujete tetoine od njihovih neprijatelja; - koristite prednosti vae bate, oslanjajui se na njene posebne karakteristike; - tretirate negu zemljita kao prioritet; - pravite batenski kompost i kompost od lia; - viekratno koristite i reciklirate sve to moete, kako biste smanjili upotrebu neobnovljivih resursa i probleme sa odlaganjem smea, kao to su deponije; - koristite organski odgajeno seme; - razmotrite uticaj na ivotnu sredinu kad birate materijale za krupne linije pejzaa, postavljanje ograda, poboljanje kvaliteta zemljita i drugo; - sakupljate kinicu i smanjite potrebu za zalivanjem poboljanjem kvaliteta zemljita i gajenjem odgovarajuih biljaka; - uvek birate prvo lokalne resurse; - koristite tradicionalne metode kad god je mogue; - primenjujete najnovija nauna dostignua ukoliko su organski prihvatljiva; - prestanete da koristite mineralna ubriva. - prestanete da spaljujete smee; - suzbijate korov bez herbicida; - izbegavate upotrebu pesticida i drveta tretiranog zatitom; - kaete ne genetski modifikovanim sortama; - shvatite vrednost genetske raznovrsnosti.

UVOD

13

OUvanje StaRinSkOg POvRa

Raznovrsnost je kamen temeljac organskog gajenja, a sloboda izbora je neto to svi batovani cene, naroito kad je u pitanju izbor biljaka. Organizacije za ouvanje semena pomau da se i jedno i drugo odri u biljnom carstvu. nae batovansko naslee Svake jeseni, starinski batovani ubiraju seme koje e produiti ivot jednom malom delu istorije za jo jednu godinu. Seme koje skupljaju pripada starinskim biljkama - sortama koje su gajene u 18, 19. i poetkom 20. veka. Da ih ti posveeni batovani ne uvaju u svojim dvoritima, mnoge od starovremenskih biljaka danas ne bi postojale. One nisu pogodne za industrijsku proizvodnju jer ne mogu da se ubiru mehanikim putem ili transportuju na vee razdaljine do pijaca. Meutim, esto su idealne za kune batovane, ije potrebe i navike ostaju nepromenjene generacijama. Mnoge starinske biljke imaju bolji ukus ili su meke od njihovih hibridnih zamena, a mnoge imaju dui period berbe. Ako se godinama proizvode na jednom mestu, mogu da se prilagode klimi i zemljitu te oblasti i po rodnosti prestignu savremene sorte. Druge vrste su manje rodne od dananjih hibrida, ali imaju veu otpornost na bolesti i insekte. Ukus istorije Starinske biljke predstavljaju tananu vezu s prolou. Kao kvalitetni stari nametaj i drevni porcelan, batenske biljke ranijih generacija pribliavaju nas onima koji su ih proizvodili pre nas. Neki starinski varijeteti imaju fascinantnu istoriju. Za kukuruz anasazi, pronaen u jednoj peini u Juti, smatra se da je star vie od 800 godina, a za pasulj divlja guska Monstoler pria se da je izvaen iz voljke guske koja je ulovljena 1864. godine u okrugu Somer-

set u Pensilvaniji. Ovakvi varijeteti veoma su traeni meu kolekcionarima semena, koji ga uvaju zbog istorijskih vrednosti, ba kao to arhivi uvaju stare dokumente i knjige. genetska raznovrsnost Jo znaajniji razlog za gajenje starih sorti jeste taj to starinske biljke predstavljaju ogroman rezervoar raznovrsnih genetskih karakteristika - koji e biti zauvek izgubljen ako se dopusti da ove biljke izumru. ak i sorte koje danas izgledaju inferiorno mogu da nose gene koji e se u budunosti pokazati nezamenjivim. Amerika savezna vlada vodi Nacionalnu laboratoriju za skladitenje semena u Fort Kolinsu u Koloradu, ali zadatak uvanja semena je toliko vaan da vlada ne moe da ga izvri sama. Batovani starinskih biljaka svesni su znaaja odravanja genetske raznovrsnosti i hitnosti tog zadatka. Da biste poeli s gajenjem starinskih biljaka, naruite seme iz specijalizovanih ustanova koje neguju stare sorte. Takoe, moete da kontaktirate neprofitne organizacije koje sarauju s pojedincima na ouvanju starinskih biljaka. Jedna od najpoznatijih je Berza uvara semena (za vie informacija vidi Izvori, str. 453). Jo jedan nain da pronaete starinske biljke jeste da itate pisma italaca u batovanskim asopisima, ili internet forume za razmenu semena - mnogi uesnici nude seme proizvedeno u kunim uslovima, uz plaenu potarinu.

PRelazak na ORganSkU PROizvODnjU

Kao to e ova knjiga pokazati, prelazak na organsko nije samo pitanje promene vrste sredstava za prskanje ili ubriva (iako ete to verovatno uraditi). On podrazumeva promenu pristupa negovanju bate, tretiranje bate kao zaokruenog entiteta u kom se podstiu prirodni sistemi, kako bi im se omoguilo da napreduju. To znai da

14

PRODavniCa za
Stavka Seme i rasad Organski izbor Organski gajeno povre i seme zainskih biljaka, rasad luka i lukovice belog luka; takoe, seme nekih vrsta cvea Organski proizveden rasad povra; neke vrste poljskog cvea Organski proizvedene lukovice Organski dobijeno seme krompira; odabrane sorte, otporne na tetoine i bolesti, tamo gde je mogue Ogranien spektar i ponuda organski proizvedenih biljaka dostupni su u specijalizovanim uzgajalitima Dostupan je irok spektar Bioloki razgradljiv presovani papir i karton Dostupne su napunjene organskim podlogama Dostupno je organsko seme, zemlja za saksije i druge svrhe Proizvodi na bazi morske trave Kompostirano ubrivo ivotinjskog porekla i biljni otpad; irok spektar materijala, razliite jaine ubrenja Organski proizvedeno je jo uvek nedostupno u iroj prodaji irok spektar proizvoda biljnog, ivotinjskog i mineralnog porekla; neki od njih su iz organskih izvora Spektar proizvoda biljnog, ivotinjskog i mineralnog porekla; neki od njih su iz organskih izvora Drvo ili reciklirana plastika Bakterijski i biljni Drvo, reciklirana plastika, presovani papir Bioloki razgradljiva smesa, ponekad organskog porekla Bioloki razgradljiva i sintetika smesa Gasni Svi koji su dozvoljeni za upotrebu u organskoj bati Sirovi prekrivai, zamke za pueve, masne trake itd. Dobra ponuda, ali uglavnom putem naruivanja Kuice za ptice, mreokrilce i druge prirodne neprijatelje tetoina

Biljke i seme

Sadnice Lukovice Krtole

Cvee, bunje, voe i grmovi Zainske biljke Saksije i druge posude Vree za gajenje Podloge za gajenje Preparati za zadravanje vlage Preparati za obogaivanje zemljita Plodnost zemljita Seme za zelenino ubrivo ubrivo Teno ubrivo Pravljenje komposta Suzbijanje korova Kontejneri za kompost Aktivatori komposta Kontejneri za kompost s glistama Rastresita smesa od slame i ubriva Membrane za prekrivanje zemljita Gorionici za uklanjanje korova Pesticidi Prepreke i zamke Bioloka kontrola Stanita za divlje ivotinje

Saksije i podloge za proizvodnju

Suzbijanje tetoina

15

ORganSke Bate
Stavka Seme i rasad Druge mogunosti Ako ne moete da nabavite organsko seme, koristite seme koje nije tretirano hemikalijama (videti str. 319) ili uvajte sopstveno. Ne uzimajte genetski modif. sorte. Potraite priznati simbol za org. proiz. Gajite sami. Ogranien spektar iz malog broja izvora. Potraite priznati simbol za organ. proiz. Nikad ne kupujte lukovice izvaene iz divljine. Ako ne moete da nabavite organDostupan je relativno irok spektar. Potraite priznati simbol za organske sko seme, koristite konvencionalno ili gajite minijaturne biljke, pa uvajte proizvode. sopstvene krtole. napomena Potraite priznati simbol za organske proizvode. Najnovija dostignua; spektar je jo uvek ogranien, ali se brzo iri.

Sadnice Lukovice

Krtole Cvee, bunje, voe i grmovi Zainske biljke Saksije i druge posude Vree za gajenje Podloge za gajenje

Potraite priznati simbol za organske Gajite sopstvene, iz semena i odseaka. proiz. Potraite priznati simbol za org. proiz. Koristite plastine saksije vie puta. Pravite sopstvene saksije od papira; reciklirajte kune posude. Gajite u zemlji ili velikim saksijama. Pravite sopstvene, koristei org. sas. Pravite sopstvene, od recikliranog Kupujte proizvode koji su odobreni Preparati za obogaikao organ. Ne kupujte one koji potiu batenskog otpada, kompostiranog vanje zemljita ubriva, jesenjeg lia itd. iz sistema intenzivne zemljoradnje. Kupite konvencionalno proizvedeno Seme za zelenino ili uvajte sopstveno. ubrivo Koristite druge naine obogaivanja Kupujte proizvode koji su odobreni ubrivo kao organ. Ne koristite ivinsko ubri- zemljita. vo iz sistema intenzivnog gajenja. Za biljke u saksijama, korpama, ku- Pravite sopstveno, od gaveza ili Teno ubrivo pujte proiz. koji su odobreni kao org. lia koprive. Proverite da li je drvo tretirano zatit- Pravite sopstvene ili jednostavno Kontejneri za kompost nim sredstvima. prekrivajte gomile. Koristite pokoenu travu ili lie gaveza. Aktivatori komposta Pravite sopstvene ili prepravite plasKontejneri za kompost Kupujte proiz. koji su odobreni kao organski. tine kante za smee. s glistama Koristite iseckane orezane granice Rastresita smesa od ili koru drveta. slame i ubriva Membrane za prekriKoristite reciklirani karton i novine. vanje zemljita Koji proizvodi su prihvatljivi vidi na str. Pesticidi 101 Prepreke i zamke Improvizujte od kunog materijala. Stanita za divlje Pravite sopstvene. ivotinje

16

ORGANSKA BATA

ete poeti da razvijate dugorone strategije odravanja plodnosti zemljita i suzbijanja tetoina i bolesti. kako da ponete Najbolji nain da preete na organsko gajenje jeste kao kad uite da plivate jednostavno skoite u vodu. Ponite da koristite organske metode i odbacite upotrebu hemikalija odjednom i u svim delovima bate. Ova knjiga je puna praktinih saveta koji e vani pomoi u procesu prelaska, bez obzira da li poinjete od praznog prostora, raskrujete povrinu pod korovom ili transformiete postojeu batu. Poglavlje Zemljite i briga o njemu pomoi e vam da upoznate zemljite u vaoj bati i nauite kako da ga iskoristite na najbolji nain. Poglavlje Korov i njegovo suzbijanje daje savete za raskrivanje zakorovljenih povrina i suzbijanje rasta korova. Spreavanje je najdelotvornija strategija suzbijanja tetoina i bolesti. Poglavlja Zdravlje biljaka i Batovanstvo za ivotinjski svet puna su preporuka i saveta. Organski metodi ne prestaju na obodu bate - oni se primenjuju i na travnjacima (videti poglavlje Travnjaci i njihova nega). Takoe, vano je da razmiljate organski u odnosu na krupne linije pejzaa (videti Okvir za batu) i proizvodnju u stakleniku (Batovanstvo u staklenicima). Vodi za organske batovane H.D.R.A. (str. 442) nabraja tehnike i materijale koji su pogodni za upotrebu u organskoj bati. Oni su podeljeni u tri kategorije: najbolje u praksi, prihvatljivo i kvalifikovano kao prihvatljivo. Kad poinjete, verovatno ete uglavnom primenjivati tehnike iz druge i tree kategorije, napredujui ka najboljem u praksi dok se i vi i vaa bata prilagoavate organskim metodima. koliko je vremena potrebno? Od komercijalnih proizvoaa koji prelaze na organske metode oekuje se da prou kroz period tranzicije, koji obino traje dve godine. Za to vreme, oni tretiraju

zemlju organski, ali njihovi proizvodi ne mogu da se prodaju kao organski. U zavisnosti kako ste je prethodno tretirali, vaoj bati e moda biti potreban period tranzicije dok se prilagoava promenama - a moda e vam sve uspevati od samog poetka! Obnovite problematine delove U vaoj bati moda postoje delovi koje, iz bilo kog razloga, ne moete efikasno da tretirate na organski nain. est primer je suzbijanje korova na stazama, prilaznim putevima i poploanim delovima. Uz malo razmiljanja, trebalo bi da bude mogue da ponovo projektujete te delove kako biste uinili da organsko gajenje postane praktinija opcija. Odbacite neeljene pesticide Ako vam je batenska upa puna pesticida i herbicida koji nisu pogodni za organsku batu, bacite ih, ali na bezbedan nain. Potraite savet od lokalnih vlasti kako da to uradite. Promenite nain kupovine Proizvodi za organsko batovanstvo dostupni su u nekim robnim kuama za batovanstvo. U specijalizovanim katalozima obino moe da se nae iri spektar proizvoda koji se naruuju putem pote. U idealnom svetu, sve to koristite u organskoj bati bilo bi odgajeno ili proizvedeno na organski nain. Naalost, to jo uvek nije mogue; iako ponuda raste, povremeno ete morati da koristite konvencionalno proizvedeno seme, na primer, ili ubrivo od ivotinja koje nisu gajene organski. Tamo gde je mogue, dati su predlozi za alternativne mogunosti. Da biste bili u skladu sa organskim naelima odrivosti, uvek nastojte da ponovo koristite i reciklirate otpadne materije iz sopstvene bate i okoline, umesto da takve materije donosite sa strane.

Organsko po projektu
Stvorite i odravajte organsku batu bez obzira na oblik, veliinu i projekat
Bilo da obnavljate postojeu batu ili poinjete da oblikujete novu od nule, isplatie vam se da razmiljate organski od samog poetka. Da bi organska bata bila uspena, morate da se oslanjate u istoj meri na paljivo planiranje i konkretan rad u bati. Kako god da ste projektovali batu, moete da je pretvorite u organsku bilo da imate nekoliko jutara zemlje na selu ili majuni plac u gradu. Naite neko udobno mesto, sedite, opustite se i posvetite vreme kovanju planova. Razgovarajte o vaim idejama sa ostalima koji e koristiti batu. Uvek imajte u vidu odravanje i budite realni kad odluujete koliko vremena elite da provedete radei u bati. To je trenutak kada u plan treba da ugradite oblike odravanja koji iziskuju to manje napora. Planirajte reenja i izbegavajte potencijalne probleme. Uz pomo mape postojee bate, zaotrene olovke i gumice, moete postepeno da razradite odgovarajui glavni plan bate, u koji ete uneti sve elemente koji su vam potrebni. Napravite vie kopija osnovnog plana ili koristite paus-papir kako biste mogli da isprobavate sve mogue opcije. Kad se suoite s generalnom prepravkom bate, razradite kompletan plan pre nego to bilo ta ponete da radite. Zatim odredite prioritete zadataka. Ako nedostatak vremena, hrabrosti ili finansija znai da neete moi da obradite celu batu u jednoj sezoni, planirajte faze tokom nekoliko godina i zavravajte jedan po jedan deo. To je bolje za va elan nego da godinama imate poluzavrenu batu, u kojoj ete oseati malo zadovoljstva, a mnogo neispunjenih oekivanja. Procena mesta Kad planirate novu batu, isplati se da odvojite vreme da se upoznate s mestom gde e ona biti. - Dobro pogledajte zemljite i postojeu vegetaciju, traei kljune pokazatelje plodnosti zemljita i stanja u kom se nalazi - da li je isuvie vlano ili zbijeno, na primer. (Za vie informacija o proceni zemljita videti poglavlje Zemljite i briga o njemu, str. 32)

Stvaranje bate kakvu elite

- Obiite druge bate da biste videli njihov projekat, strukturu i materijale koji su upotrebljeni u oblikovanju, kao i to ta vam se kod njih dopada a ta ne. - Odluite se za stil bate koji biste eleli. - Napravite spisak svih elemenata koji su potrebni bati. - Fotografiite bate i sakupljajte fotografije iz batovanskih asopisa da biste stvorili arhivu ideja. - Obeleite poloaje rubova, poploanih delova i staza batenskim crevima, peskom ili kanapom i naviknite se na njih pre nego to ponete da kopate. - Postarajte se da delovi koje ste predvideli za sedenje budu dovoljno prostrani za va sto i stolice.

18

ORGANSKA BATA

- Posmatrajte poloaj sunca tokom dana, imajui u vidu da zimsko sunce moda nee prelaziti preko vrhova drvea ili zgrada. Otkrijte mesta koja se zagrevaju i ona na kojima e se verovatno hvatati mraz: nie delove na kojima se mraz zadrava jer zimsko sunce ne moe da dopre do njih i otopi ga. Utvrdite najei pravac vetra da biste ustanovili gde bi zakloni od vetra bili od pomoi. Neki delovi bate mogu da budu hladni i izloeni, dok drugi treba da budu zaklonjeni, sa sasvim drugaijom mikroklimom. Oznaite sve te delove, kao i pravac severa, na vaem planu. - imajte u vidu odnos vae bate s okolinom. Da li postoje zgrade ili objekti koji kvare vidik i koje bi trebalo zakloniti ili odvui panju s njih? Da li postoji drvee ili zgrade koje bi mogle da pojaaju prijatan utisak o vaoj bati? Moete da odredite sredinju taku pozajmivi neku liniju okolnog pejzaa, stvarajui iluziju da je bata vea nego to jeste.

- Procenite postojeu vegetaciju kao potencijal za privlaenje divljih ivotinja. - Obratite panju na kablove i cevi i zabeleite gde se nalaze. Ako e vam bilo kada biti potreban pristup do njih, izbegavajte na tom mestu postavljanje tvrdih povrina ili saenje velikog drvea i bunja. Kad poinjete s postojeom batom, moda e vam biti teko da je zamislite u bilo kom pogledu drugaije nego to trenutno izgleda. Uvek se isplati da uivate u bati koja ostavlja utisak kao nova, godinu dana pre nego to odluite da napravite velike promene. Moda ete otkriti da su se bunovi koji su vam bili dosadni rascvetali u neoekivanom sjaju, da su goli delovi bate eksplodirali od prolenih lukovica, a da nezgodno posaeno drvee, u stvari, prua ba pravu koliinu hladovine. Ne ustruavajte se da razmotrite uklanjanje postojeih elemenata da biste uveli nove, jo bolje. Ako vam se neka biljka ne svidi,

ik gRaDSka Bata Elegantan izgled koji moe da se odrava bez mnogo truda, za osobe koje ele da imaju mesto gde mogu da se opuste i ugoste prijatelje (slika na narednoj strani). 1. Podloga i nametaj od crvenog kedra za poploani deo bate; drvo treba da bude iz obnovljivih uma. 2. Saksija sa visokim cveem - potraite neku zanimljivu biljku umesto serijski proizvedenih umetnikih dela. 3. Drvena garnitura za sedenje za goste. 4. iroke drvene stepenice s niskim potpornim zidom od drveta koje je sa svake strane otporno na truljenje. 5. Lokalne vrste bunova koji ne zahtevaju puno odravanja, za privlaenje i pruanje sklonita divljim ivotinjama. 6. Staze od lomljenog kriljca (nusproizvod u kamenolomima) poloenog preko materijala za suzbijanje korova.

7. upovi od terakote otporne na mraz (obnovljiv materijal). 8. Ukrasno drvo koje cveta u prolee za privlaenje divljih ivotinja, naroito ptica saveznika u suzbijanju tetoina. 9. Fontana na solarni pogon u plitkom formalnom bazenu - sredinja taka bate; ptice privlai u batu voda da se u njoj kupaju i piju je, a stvara i stanite za druge ivotinje. 10. Drvena klupa zaklonjena formalno potkresanom ivicom. 11. Zasad hosti (bokviastih ljiljana) i paprati, koji podnose suvu senku ispod drvea. 12. Deo za reciklau, s kontejnerima za kompost i kompost od lia, zaklonjen potkresanom ivicom, koja istovremeno prua mesto za ptija gnezda. 13. Deo za odlaganje dodatnog batenskog nametaja i odseenih grana dok se ne iznajmi seckalica za njih.

ORGANSKO PO PROJEKTU

19

20

ORGANSKA BATA

ORGANSKO PO PROJEKTU

21

ili se ona ne pokae dobro zbog starosti ili bolesti, izvadite je. Pre nego to oblikujete trajne staze, uoite kuda vi i vaa porodica prolazite. Protivno je ljudskoj prirodi da se ide duim putem ako postoji krai. Da biste ostvarili eljene pravce, moda ete morati da menjate poloaj planiranih staza ili da onemoguite kretanje preicama.

neophodno za organsko gajenje (videti str. 21). Kad ponete planiranje, videete koliko stvari moete da smestite u prostor koji vam je na raspolaganju. Prostor za ivot Kao to treba da lepo izgleda, bata treba da bude i praktina. Napravite odvojen spisak funkcionalnih elemenata i dajte im prioritet. Svee zainsko bilje najbolje je postaviti blizu kuhinjskih vrata (ukoliko je to mesto osunano), kao i deo za sedenje ako elite da jedete napolju. S druge strane, deo za oputanje, sa udobnim stolicama i malim stolom, gde moete da uivate u mirnom ruku ili veernjem piu treba da bude dalje od kue, da biste uivali u pogledu na nju preko bate. Stolice moete da ogradite miriljavim cveem. Mirno i zaklonjeno mesto omoguie vam popodnevno spavanje, dok e u suprotnom kraju, na otvorenom delu, deca moi da se bezbedno igraju.

O emU tReBa Da vODite RaUna kaD PlaniRate

Batu treba smatrati produetkom kue, koji e vam pruiti prostor za rad i zabavu na otvorenom. Dok se funkcionalnom i ukrasnom aspektu kue posveuje velika panja, bata se esto zapostavlja, a u njen izgled i opremanje potrebno je uloiti isto toliko truda. Sastavite spisak detalja koje biste eleli, ukljuujui elemente koje morate da imate - osnovne stvari kao to su trik za ve ili gomila komposta. Ne zaboravite da na spisak stavite ono to je

vOnjak U PReDgRaU Izgled bate esto se zasniva na postojeim linijama. Ova bata planirana je za ljude koji ele da proizvedu malo povra i bati daju utisak vonjaka, stavljajui naglasak na nekoliko predivnih starih stabala jabuka (slika na prethodnoj strani). klju za uspean vonjak u predgrau 1. Poljsko cvee ispod stabala jabuka privui e insekte koji oprauju; vodite rauna da kad kosite travu ne otetite koru drvea. 2. Pokoene staze vode do senice; ako posejete kratku ili visoku travu, stvoriete stanite za irok spektar ivotinja, od drozdova (kratka trava) do vodozemaca (visoka trava). 3. Postolje na drvenom krovu senice stvara dodatno stanite za ivotinje. 4. Povre gajeno u okviru cvetnih leja; ukrasno cvee kamuflira povre i ini ga manje izloenim tetoinama.

5. Postojee vrste bunova pruaju stanite divljim ivotinjama. 6. upa sa postoljem na krovu i bure u koje ete sakupljati kinicu. 7. Kruno drveno sedite oko drveta. 8. Cvee za vaze proizvedeno izmeu povra da bi privlailo korisne insekte. 9. Lukovi iznad staza od ljunka (neravne povrine pomau u suzbijanju korova) pridravaju povre koje se penje, kao i ukrasne penjaice. 10. Organski odgajen travnjak. 11. Podloga od crvenog kedra s pergolom. 12. Jezerce (u nekadanjoj kutiji za pesak) od kinice s krova, s odvodom do bate. 13. Klupa na poploanoj terasi; malter izmeu spojeva ploa spreava rast korova. 14. Niska ivica odvaja terasu od ostatka bate. 15. Urna/vaza stvara sredinju taku.

22

ORGANSKA BATA

ORGANSKO PO PROJEKTU

23

Ako su vam deca mala, planirajte deo za igru tako da vam bude na oku iz kue, da biste mogli da pazite na njih. Delovi za proizvodnju Nita nije tako ukusno kao domae odgajeno povre i voe. Ako imate dovoljno prostora, moete da odvojite povrtnjak. Ako ne, povre, voe i zainske biljke mogu da se uklope u delove sa cveem. Ako imate manjak prostora, a proizvodnja hrane vam je prioritetna, razmislite kako biste mogli da napravite deo bate za povre koji bi izgledao dobro ak i duboko u zimu. Jednostavan nain da to postignete jeste da napravite formalno oiviene leje. Na taj nain imaete definisane granice koje e bati davati uredan izgled tokom cele godine. Voe koje moe da raste uz zidove ili lukove daje visinu bati. Iako raa slabije od slobodno rastueg, ovo voe zauzima manje prostora i moe da prui ukrasni

zaklon. Da biste pojaali ukrasni, ivopisni efekat bate, oiviite leje zainskim biljkama ili jednogodinjim cveem, koje e biti i korisno, jer privlai insekte koji su prirodni neprijatelji tetoina. (Vidi Gajenje voa, str. 234 i Gajenje povra, str. 295) kompost i drugi vidovi organskog recikliranja Prostor gde ete reciklirati zeleni batenski otpad - korov, uvenule biljke, jesenje lie, otpatke iz kuhinje itd. - od kljunog je znaaja u svakoj organskoj bati. U veini sluajeva, to znai jednu ili vie gomila komposta. Oduprite se iskuenju da kompost smestite na neko nepristupano mesto koje vam nije na putu, u zadnjem delu dvorita. Kontejneri za kompost izrauju se u raznim oblicima i veliinama, kako bi odgovarali svim uslovima, zato nema potrebe da ih sakrivate. Praktinije je da umesto jednog stalnog mesta za kompost imate nekoliko njih, rasporeenih po dvo-

tRaDiCiOnalna Bata U zaDnjem DvORitU Ovo je praktina porodina bata za gajenje malog broja jestivih i ukrasnih biljaka, suenje vea i obezbeivanje privatnog prostora za decu (slika na prethodnoj strani). 1. Prostor za sedenje koji ne zahteva mnogo odravanja, delom pokriven kedrovinom, delom poploan; malter izmeu ploa onemoguava izbijanje korova; drvena pergola preko drvene podloge prekrivena penjaicama stvara dobrodolu hladovinu, poto je ovaj deo bate okrenut jugu. U porodinim batama vodite rauna da deca budu zatiena od jakog sunca, bilo da sede s vama ili su u svom delu bate za igru. 2. Deo sa zainskim biljem prua vane sastojke za kuvanje i privlai korisne insekte. 3. trik za ve zaklonjen je reetkom od letvica i voem koje raste uz njih. 4. Staza od lomljenog kriljca (industrijskog nusproizvoda) poloenog preko materijala za suzbijanje korova.

5. Movarna bata je najbolje reenje za deo s problematinim odvodom vode. 6. Jezerce prua stanite ivotinjama koje su prirodni neprijatelji tetoina, kao to su abe, a pticama vodu za pie i kupanje. 7. Povre i cvee za vaze kombinovano u ukrasnim rubovima. 8. Voe koje raste uz drvene reetke rasporeene oko bunova koji daju plodove. 9. Izdignute leje s povrem olakavaju branje i odvod vode i smanjuju sabijanje zemlje zbog estog gaenja. 10. Staklenik za umnoavanje i gajenje specijalizovanih biljaka, s buretom za skupljanje kinice za zalivanje povra. 11. upa za alat i opremu; bure s vodom. 12. Deo za reciklau, izradu materijala za obogaivanje zemljita - komposta i komposta od lia - i odlaganje ivotinjskog ubriva. 13. Zasad domaih vrsta otpornih na senku, uglavnom bunova, kao stanita za ivotinje. 14. Zaklonjen deo za igru starije dece.

24

ORGANSKA BATA

ritu. Prostor na kom ete privremeno drati materijal za seckanje i kompostiranje moe da ima velik znaaj. Kontejner za kompost s glistama, koji moete da koristite za recikliranje kuhinjskih otpadaka, najbolje je smestiti na zaklonjenom mestu blizu kuhinjskih vrata. Gomile komposta od lia obino mogu da se smeste izmeu drvea i bunova, jer im nije potrebna naroita panja. U manjoj bati, opalo lie sakupljajte u crne plastine vree i sklanjajte ga izvan vidokruga dok se razlae. Staklenici i zatitni sanduci Ako elite da gajite jestive ili egzotine biljke, ili da se bavite batovanstvom van sezone, staklenik je sjajan dodatak bati. Meutim, on zahteva redovno odravanje. (Za savete videti poglavlje Batovanstvo u staklenicima, str. 215) Plastenici su ekonominiji, ali manje lepog izgleda. Zatitni sanduci mogu da vam budu od koristi prilikom gajenja nekih ranih biljaka ili za ovrivanje mladih biljaka. Postavite sanduk na osunano mesto, dalje od delova na kojima se zadrava mraz. Ako to nije mogue, postavite na sims prozora okrenutog severu manju kutiju s providnim zvonom, u kojoj e reznice i sadnice moi da putaju koren. izbor biljaka U prirodnoj sredini biljke ne dobijaju nikakvo mineralno ubrivo, nikad se ne tite slojem slame i ubriva i nikad ne zalivaju. Sve hranljive sastojke i vlagu dobijaju iz okoline. Vlanost im obezbeuje kia, a hranljive sastojke mikroorganizmi u zemljitu koji razlau biljne i ivotinjske ostatke. Biljke koje opstaju i napreduju prilagoene su postojeoj sredini. Ako se njeni uslovi promene, promenie se i obrasci ivota biljaka. Uz pravilan izbor biljaka za gajenje u vaoj bati, koje mogu da se smeste u prostor koji vam je na raspolaganju, shvatiete da je batovanstvo lake i bez mnogo problema. Smanjiete ulaganja u zalivanje, ubrenje, postavljanje pritki, suzbijanje tetoina i bolesti i orezivanje.

Divlje ivotinje Postojee vrste divljih ivotinja su vai prijatelji u bati. Osim to vam pravi drutvo, lokalna fauna ima i znaajniju funkciju. Stvorite odgovarujue uslove za nastanjivanje ivotinja, a one e vam - od mikroba do ptica - zauzvrat pomoi da bata napreduje, osloboena od tetoina i bolesti. Gustii, obrubi sa bunovima, meovite ivice, mrtvo drvee, jezerca i nisko rastinje pruaju sklonite i stanite za ova korisna stvorenja. Saenjem drvea i bunova koji daju plodove, kao to su imela, glog, viburnum, divlja jabuka i bunaste rue ne samo to ete doprineti da bata bude ivopisna u jesen i zimu, nego ete obezbediti hranu za divlje ivotinje. Jednogodinje i viegodinje cvee privlai u batu insekte koji se hrane nektarom. Neke hibridne vrste, naroito one s dvostrukim cvetovima, sterilne su i nemaju privlanost za insekte koji se hrane nektarom; takoe, one ne daju seme, ime uskrauju hranu pticama i sisarima. Voda je uvek dobrodola divljim ivotinjama. Jezerce (videti Batovanstvo za ivotinjski svet, str. 189), smeteno u mirnom kutku bate, moe da postane dom mnogim korisnim ivotinjama. Postavite ga blizu bunova, drvea i visoke trave, da biste obogatili raznovrsnost stanita. Ako niste u mogunosti da napravite formalno jezerce, razmotrite druge forme vodenih povrina, kao to su mala fontana, sanduk sa vodenom batom ili obina kada za ptice.

elementi Dizajna
ak i kad vam formalan izgled bate nije cilj, isplati se da projektujete solidnu strukturu - kostur bate. Na taj nain ete obezbediti atraktivan izgled i leti i zimi. Neke od najuvenijih bata u Velikoj Britaniji, kao to su Sisingharst i Hidkot, izrazito su strukturisane i sastoje se od niza delova, osmiljenih po jednostavnim, ali strogo

ORGANSKO PO PROJEKTU

25

na koje elemente treba da obratite panju

Delovi za igru Delovi za kompost** Delovi za sedenje Deo za ivotinjsko ubrivo* Drvee Gomile skupljenog granja Gomile skupljenog lia** bunovi i cvee Izvori elektrine energije Izvori hrane za ivotinje** Jezerce ili ostale vodene povrine* Kontejner za kompost s glistama Navodnjavanje Osvetljenje Parking Povre poret Sakupljanje kinice** Skladite za drva i ugalj Staklenik Stanita za ivotinje** Staze trik za ve Voe Zainske biljke Zatitni sanduci ivice i zakloni

** osnovni organski elementi * visoko na listi organskih prioriteta

geometrijskim obrascima. Tokom letnjih meseci, obilje cvea koje izbija izvan oboda bata, ublaava njihove otre linije. Kada nastupi zima, iste, prave linije staza i ivica pruaju potpuno drugaiju, ali podjednako privlanu sliku. Staze i delovi za sedenje Povrine s tvrdom podlogom - staze, terase i poploani delovi - skupa su, ali i dugotrajna investicija. Na izbor materijala koji ete koristiti treba da utiu stil kue, cena, dostupnost materijala i uticaj njegove proizvodnje na ivotnu sredinu (za vie informacija vidi Okvir za batu, str. 125). Izmeu ostalih mogunosti, to su ploe od mlevenog kamena, cigle s rupama, drvene daske, ljunak i lomljeni kriljac. zakloni i vetrobrani Zaklon u bati stvara oseaj privatnosti i vizuelne barijere, apsorbuje buku i zadrava ivotinje u bati ili izvan nje. Ukrasni zakloni ine zasebne delove bate, koji joj daju poseban izgled. Umesto da je celu sagledate odjednom, esto je mnogo lepe ako su neki delovi bate preputeni mati i mame vas jer se vide samo delimino.

Za zaklone koji obezbeuju privatnost potrebni su vrsti materijali, a poeljno je i da se brzo postavljaju. Zid od cigle ili kamena brzo se podie i dugotrajan je, ali je skup. On je atraktivna pozadina za sve biljke, a idealan je za penjaice. Prua sklonite i stvara mikroklimu u bati, ali nije najbolji izbor to se tie zaklona od vetra. Drvena ograda se brzo postavlja i pristupana je, ali se drvo esto tretira zatitom i ima ogranien vek trajanja. iva ograda je po mnogo emu privlano reenje. Iako e biti potrebno nekoliko godina da naraste, ona je jeftina, dugovena ako se pravilno odrava, dobro apsorbuje buku i zagaenje, a ako se izabere odgovarajua, privlai divlje ivotinje u batu. Ona je i najdelotvorniji vetrobran. Ako elite da zaklon funkcionie kao vetrobran, on treba da bude 50% propustan da bi bio efikasan. Pun zid ili ograda skreu vetar nagore, to izaziva vrtloge s druge strane. ivica, iva ograda (videti str. 137) ili ograda od letvica usporie strujanje vazduha dok prolazi kroz njih. Zakloni ne moraju da budu neprozirni; zanimljivije je ako stvorite efekat mreaste zavese, ime ete privui pogled posmatraa na nju, a istovremeno mu omoguiti da baci pogled i na batu iza zaklona.

26

ORGANSKA BATA

ORGANSKO PO PROJEKTU

27

naela projektovanja svake bate - Sredinja taka. Sredinje take privlae pogled i vaan su element izgleda bate. Koristite retko drvee ili skulpturalne biljke. - Razmera. Biljke i ostali elementi bate moraju da budu u srazmeri s njenom veliinom. Izbegavajte preveliko drvee i bunje u malim batama; birajte malo ili srednje. U veim batama koristite vrste koje se vie istiu. - jedinstvo. Elementi bate, ukljuujui krupne detalje pejzaa i samu kuu, treba da budu u harmoniji. - Ritam. Ponavljanje elemenata stvara prijatan utisak. Ponavljajte biljke u obodima ili napravite emu po kojoj ete poploavati staze. - kontrast. Kontrast u bojama, teksturi i emi moete da postignete i s biljkama, i s krupnim detaljima pejzaa.

materijali koji su bezbedni po ivotnu sredinu Izaberite materijale koji najmanje utiu na ivotnu sredinu. - Reciklirani ili otpadni materijali: koristite stare cigle i kamene ploe koje moete da nabavite na otpadu. U nekim kamenolomima mogu da se nabave nusproizvodi, na primer lomljeni kriljac, koji je idealan za posipanje staza. Plastika, kao to je polistiren, moe da se reciklira u proizvode koji oponaaju drvo i ne razlau se. - Drvo - nastojte da koristite drvo iz postojeih izvora, po mogustvu prirodno otporno umesto tretiranog zatitom (za vie detalja videti Okvir za batu, str. 125).

PORODina Bata Porodica eli batu u kojoj e se zabavljati i moi da razvija interesovanje za ivotinjski svet (slika na prethodnoj strani). 1. Gusti zasad u prednjem delu bate omoguuje delotvorno suzbijanje korova. 2. Prilazni put od ljunka, lomljenog kamena ili cigle, poloen na kompaktnu osnovu preko materijala za suzbijanje korova; u sredini su biljke koje prekrivaju zemljite. 3. Kontejneri za reciklau papira, stakla i konzervi. 4. Kante za gliste koje kompostu daju vredne hranljive sastojke. 5. Prostor za sedenje. Zainske biljke u depovima zasada izmeu recikliranog kamena ili cigle; upovi za salatu i jestivo cvee. 6. Jezerce koje privlai divlje ivotinje, prekriveno sigurnosnom metalnom reetkom dok su deca mala. 7. Mozaik od kamenih ploa koji je napravila cela porodica, postavljen na stazu. 8. Stoi za ptice koji treba da ih privue da se gnezde u bati. 9. poret i klupa na delu poploanom recikliranim kamenom ili ciglom. 10. Skrivena bata s klupama; zasaena papratima koje uivaju u senci. 11. Plitki potoi, za trke modela amaca, povezuje rezervoar i fontanu sa ljunkovitim dnom. 12. Livadica za poljsko cvee s visokom travom, u okviru travnjaka, koja privlai korisne insekte i druge ivotinje. 13. Jarak s lavandom odvaja prostor za deju igru od travnjaka; deo za igru posut je drvenim opiljcima i ograen drvenom ogradom od gredica. 14. Tunel od granja vrbe, s podlogom posutom debelim slojem drvenih opiljaka koji suzbijaju korov, za deju jazbinu. 15. Zasad niskog lokalnog drvea i bunja koji privlae divlje ivotinje. 16. Kontejneri za kompost/lie. 17. Balvani koji slue kao sklonite za bube i abe (odline borce protiv tetoina).

28

ORGANSKA BATA

ORGANSKO PO PROJEKTU

RajSka Bata S jeStivim Biljkama

Ovaj plan pokazuje visokoproduktivan plac za batovane koji ele da gaje posebne biljke kao i uobiajeno voe i povre. 1. Raznovrsne jestive biljke, ukljuujui lenike, dudinje, divlje jagode, japanske maline, kupine i suncokret. 2. Livada pod biljkama s jestivim listovima kao to su kiseljak, maslaak i salatna dinjica; kratko potkresani obodi kontroliu njihovo irenje i obezbeuju laki pristup. 3. Izdignute leje za salatu i jestivo cvee. 4. Deo poploan recikliranim drvetom. 5. Staklenik napajan solarnom energijom obezbeuje prirodnu toplotu za nene biljke i mesto za kadu s toplom vodom. 6. Nunik za kompost. 7. Kontejneri za kompost s glistama, pored skladita za drva i povre. 8. Burad za uvanje vode sa svih krovova. 9. Staze od reciklirane i lomljene cigle; depovi za zasade zainskog bilja.

10. Lavanda, timijan, bergamot i origano koji privlae korisne insekte. 11. ivica od divljih rua (Rosa eglanteria i K. rugosa) koje daju jestive plodove za ljude i ivotinje. 12. Kokoinjac; smeten pored vonjaka, slui umesto dvorita za ivinu. 13. Meko voe; breskva koja se penje uz osunan zid. 14. Senovit deo; smesa od opalog lia i kontejneri za kompost, balvani za proizvodnju peuraka, brljan za ptija gnezda 15. Leje za povre projektovane za rotaciju na etiri godine (videti str. 303??). 16. Staklenik i sanduci za zatitu; upa za alat; deo posut mlevenom korom od drveta. 17. Jezerce, s blagim prilaznim nagibom za ivotinje; vodi u movarnu batu. 18. Gavez za pravljenje tenog ubriva. 19. Deo poploan odsecima balvana postavljenim u okvir od sitno lomljene cigle i izbrazdanim da povrina ne bi bila klizava. 20. Travnjak.

29

30

ORGANSKA BATA

gRaDSka Bata Bata na maloj padini projektovana za odmor i kao prirodno osveenje u urbanom okruenju (slika gore). 1. Poploani deo sa stolom i stolicama za obedovanje napolju, izraen iskljuivo od prirodnih materijala - reciklirane cigle okruuju podlogu od lomljenog crepa. 2. Jezerce privlai divlje ivotinje kao to su ptice, insekti i vodozemci koji su prirodni neprijatelji tetoina; blagi nagib sa strane na kojoj su cvetne leje omoguuje ivotinjama laki pristup. 3. Potporni zid, neophodan posle stvaranja nagiba, konstruisan od tekih, uspravno postavljenih recikliranih drvenih greda. 4. Staze od lomljenog kriljca (nusproizvod kamenoloma) oiviene ciglom, sa depovima za biljke koje prekrivaju zemljite, kao kontrast tamnim tonovima kriljca.

5. Mali cvetni travnjak s prolenim lukovicama, belim radama i detelinom, koji poveava raznovrsnost divljih ivotinja, a ne iziskuje mnogo koenja i odravanja. 6. Zasad bunova koji ne zahtevaju mnogo odravanja, a zanimljivi su cele godine. Takoe, obezbeuju hranu i sklonite za ptice i druge ivotinje. 7. Bure za skupljanje kinice s kunog krova za biljke u saksijama i za jezerce. 8. Kontejner za kompost. 9. Kontejneri za reciklau papira, stakla i konzervi. 10. Sto za ptice privlai vrste koje tamane tetoine. 11. Kontejner za kompost s glistama za reciklau kunog smea. 12. up od terakote (sredinja taka bate) moe da se koristi za proizvodnju zainskog bilja ili salate.

kljUne ORganSke teHnike za zelenU BatU

OSnOve

zemljite i briga o njemu

Zemljite je iva sredina koja na biljke utie isto koliko i sredina iznad njega
Za organskog batovana zemljite je najvaniji aspekt bate. Stvaranje i odravanje plodnog, zdravog zemljita predstavljaju prioritet. Mnogo toga moe da se uini na popravljanju kvaliteta slabog zemljita, ali pre nego to zaponete radove, vano je da saznate to vie o tipu, teksturi i strukturi zemljita vae bate. Tekstura i tip zavise od lokacije i geolokih karakteristika oblasti. Struktura je odreena prethodnom proizvodnjom - nainom na koji je zemljite bilo, ako je uopte bilo, odravano u prolosti. I tekstura i struktura utiu na hemijski sastav zemljita - bilo da je vie kiselo ili vie bazno. Od toga zavisi koliina ivog sveta u njemu i koje biljke e tu bolje uspevati. ta je zemljite? Zemljite se esto uzima zdravo za gotovo. Iako izgleda beivotno, ono je zaokruena podzemna ivotna sredina u kojoj vrvi. Ono izdrava biljke snabdevajui ih hranljivim sastojcima i vodom. Kao ivotna sredina, zemljite je biljkama vano isto koliko i ivotna sredina iznad zemljita. Upoznavanje karakteristika zemljita u bati pomoi e vam da ga iskoristite na najbolji nain i da ga efikasno odravate. Tip i istorijat prethodne proizvodnje uticae na izbor biljaka, na to kako i kada (i da li) treba da ih gajite, na koliinu rada, kapacitet hranljivih sastojaka i vode, brzinu isuivanja i brzinu zagrevanja zemljita u prolee. Upoznajte zemljite Tokom rada u bati postepeno ete upoznati zemljite dok ga obraujete, sejete, sadite, plevite korov i primetiete koje biljke uspevaju, a koje ne. Ako, meutim, poinjete u novoj bati, odmah obratite posebnu panju na zemljite. Uzmite ga u aku da biste osetili teksturu (videti str. 34); iskopajte rupu i pogledajte profil zemljita da biste saznali vie o strukturi ili poaljite uzorak na analizu (videti str. 37) da biste dobili podatke o pH i eventualnom disbalansu hranljivih sastojaka. Struktura zemljita Plodnost zemljita nije samo pitanje koliine hranljivih sastojaka koje ono sadri to je zbir svih karakteristika koje su neophodne za rast biljaka. Struktura zemljita odnosno nain na koji je sastavljeno - ima istu vanost. Na primer, masno zemljite puno gline moe da bude bogato hranljivim sastojcima, ali da na njemu slabo uspevaju biljke jer je puno vode i suvie teko da bi korenje raslo na odgovarajui nain. Jednostavnim poboljanjem strukture - poveanjem koliine vazduha u zemljitu putem dodavanja kabastih organskih materija - moe da se stvori drastina razlika. Posno, peskovito zemljite moe da bude siromano hranljivim sastojcima, ali jednostavnim obogaivanjem sredstvima kao to je kompost od lia, koji poveava kapacitet zemljita da zadri hranljive sastojke i vodu, moe da se postigne znatno poboljanje. Za razliku od tipa zemljita, struktura zemljita je neto to batovan moe da izmeni. Ovo poglavlje opisuje kako da upoznate i poboljate strukturu zemljita i, to je jednako vano, kako da izbegnete da ga upropastite.

ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU

33

POkazatelji StRUktURe zemljita Dobra struktura - Korenje prodire duboko. - Slatkast miris zemlje. - Voda se ne zadrava dugo u rupama posle kie. - Zemlja se relativno lako kopa. - Nema tvrde table - kompaktnog sloja na povrini. - Ima puno kanala koje su prokopale gliste. - Gornji slojevi se drobe i mrve i kad su vlani i kad su suvi. loa struktura - Korenje je plitko. - Miris je neprijatan. - Voda se zadrava u rupama ili na povrini (ili neposredno ispod nje) ili se oceuje odmah. - Zemljite je lepljivo ili u tvrdim grudvama ili veoma suvo. - Ima veoma malo glista. - Gornji sloj je kompaktan. - Povrinski sloj nestaje kad je vlaan, a kad se isui pretvara se u koru.

ta je u zemljitu? Otprilike polovinu zapremine zemljita ine mineralne estice od erodiranih stena, organske materije i ivi organizmi; drugu polovinu ine voda i vazduh. Zajedno, ovi sastojci formiraju materiju koja moe efikasno da podrava rast biljaka. Hranljivi sastojci za biljke nastaju od mineralnih estica i proizvoda raspadanja organskih materija. Hemijski sastav zemljita odreuje i pH vrednost, odnosno kiselost. Od nje zavisi izbor biljaka koje moete da proizvodite i dostupnost nekih hranljivih sastojaka. tipovi zemljita Storinama godina stene erodiraju sve do nivoa estica, koje su osnovni sastojak gotovo svih vrsta zemljita. Veliina i hemijski sastav estica zavise od stena od kojih potiu i odreuju tip zemljita u vaoj bati. Postoje tri tipa estica erodiranih stena koje ine zemljite: pesak, mulj i glina. Koliina razliitih estica odreuje tip zemljita, odnosno njegov naziv, kao i karakteristike i nain odravanja. Veina tipova je meavina sve tri vrste estica. Ako su u priblino jednakoj razmeri, zemljite se naziva ilovaa. Ako je jedna vrsta estica dominantna, tada se zemljite naziva peskovitim, muljevitim ili glinom i ima karakte-

ristike tih estica. Nije uvek lako tano odrediti koji tip zemljita imate, naroito u bati u koju su nanoeni razliiti tipovi zemljita. Ipak, ako uzmete uzorak vlanog zemljita u aku, protrljate ga izmeu prstiju i napravite kobasicu, moi ete da steknete utisak koje estice su dominantne (videti kolonu Izgled i oseaj u tabeli na sledeoj strane). Uzmite punu aku zemljita i dodajte mu vodu. Mesite ga u aci dok ne postane ravnomerno vlano i povadite kamenie i grudvice. - glina. Zemljite s dominantnim esticama gline uglavnom je gusto, lepljivo i teko se obrauje. Siune estice gline se zbijaju i ostavljaju malo prostora za vazduh. - Peskovito zemljite. Na drugom kraju skale, zemljite s visokim sadrajem peska uglavnom je suvo. Relativno irok prostor izmeu estica prevelik je da bi zadrao vodu, zato se ona brzo povlai iz zemljita, odnosei sa sobom hranljive sastojke. - muljevito zemljite. Po karakteristikama je izmeu gline i peskovitog. - tresetno zemljite. Nastaje u vlanim, kiselim sredinama koje spreavaju potpuno razlaganje organskih materija, kojima je bogato. Moe da bude veoma kiselo i neplodno, ali i plodno i produktivno.

34

ORGANSKA BATA

- Slano zemljite. Uglavnom je alkalno po sastavu i neplodno. Nastaje u suvoj klimi. vazduh i voda Vazduh i voda su od ivotnog znaaja za ivotinje koje ive u zemlji, kao i za dobar rast korenja i biljaka. Oni se nalaze u prostoru, porama, meu esticama zemlje. Vee pore izmeu estica peskovitog zemljita sadre vazduh, ali obino su prevelike da bi zadravale vodu. Pore srednje veliine sadre vodu koju korenje upija. Za

zemljite koje ima dobru razmeru obe veliine pora moe da se kae da dobro odvodi vodu, a zadrava vlagu. U zemljitu punom vode, ona potiskuje vazduh iz velikih pora, ime oteava ivot biljkama i ivotinjama. ivot zemljita Zemlja vrvi od razliitih ivih vrsta - od mikroskopskih bakterija i gljivica do vidljivih bia kao to su gliste, bube, puevi i larve insekata. Mnoga od ovih stvorenja odgovorna su za recikliranje organskih

tipovi zemljita
Svi tipovi zemljita, osim tresetnog, nastaju od stena. Razliita veliina estica, iako se nama one sve ine minijaturnim, igra kljunu ulogu u teksturama zemljita. Kada bi se estica gline uveala do veliine zrna peska, po istoj razmeri bi zrno peska bilo veliko kao ovek.

koji tip zemljita imate?

Tip zemljita Tresetno zemljite i zemljite bogato organskim materijama Glina Izgled i oseaj Crno ili veoma tamno, sunerasto; ne zadrava oblik, ne moe da se uvalja u kuglicu Prednosti Lako se obrauje, dobra podloga za seme Mane Leti moe da bude veoma suvo, a zimi veoma vlano; pogodno je jedino za biljke kojima odgovara kiselo zemljite Korenju je esto teko da prodre do hranljivih sastojaka i vode

Lepljivo, teko; dobro zadrava oblik u grudvi; moe da se uvalja u kobasicu: to je vei sadraj gline, to je kobasica tanja Deluje zrnasto, isputa kripav zvuk kad se protrlja izmeu prstiju; laki pesak ne zadrava oblik i ne moe da se uvalja u loptu, peskovita ilovaa je kompaktnija Sapunasto, deluje kao svila pod prstima; isputa piskav zvuk kad se protrlja i ostaje na prstima Nalazi se uglavnom u sunim oblastima; ima visok pH

Moe da bude bogata hranljivim sastojcima i vodom Brzo se zagreva i lako obrauje

Peskovito zemljite

Obino ima nizak sadraj hranljivih sastojaka; voda se povlai vrlo brzo, esto ispirajui hranljive sastojke

Muljevito zemljite

Relativno dobro zadrava vodu i ima prilino visok sadraj hranljivih sastojaka Nema

Lako se zbija, tako da ga je teko obraivati

Slano zemljite

Visok sadraj soli kodi mnogim biljkama; dodavanje gipsa moe da pomogne

ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU

35

materija koje razlau tako da hranljivi sastojci postanu dostupni biljkama. Njihove aktivnosti utiu i na strukturu zemljita. Neki organizmi koji ive u zemlji mogu da budu tetoine ili uzronici bolesti - ali veina nije tetna, ak je i korisna. Kao i u ivotnoj sredini iznad zemljita, to je zajednica organizama raznovrsnija i aktivnija, manje je verovatno da e neka vrsta da se otme kontroli. Problemi e se ree pojaviti u zemljitu dobre strukture, bogatom organskim materijama, koje podstie raznovrsnu i aktivnu mikrofloru i faunu. Gliste su najupadljivije i najpoznatije ivotinje koje ive u zemlji. Kad se zemljite obrauje, mogu da budu iskopane na povrinu. One pomau u preradi organskih materija tako to ih odvlae u dublje slojeve pre nego to ih pojedu. Tuneli koje kopaju slue za provetravanje zemljita i bolji odvod vode; njihov izmet je izvor hranljivih sastojaka, a pomau i u formiranju grudvica zemlje. korisni mikroorganizmi U zemlji ive mnogi mikroskopski organizmi. Uprkos siunosti, oni vre funkcije od ivotnog znaaja za zdravlje zemljita. U njih se ubrajaju bakterije koje se hrane azotom iz vazduha i korisne mikorizne gljive. Bakterije koje vezuju azot imaju simbiotski odnos s biljkama i ive u kvricama na korenju. Mikorizne gljive ive zakaene za

korenje. One su u harmoniji s biljkom, pomaui joj da apsorbuje vodu i hranljive sastojke; zauzvrat, biljka hrani gljive. Povrina gljiva je mnogo vea nego povrina korena, tako da one efikasno proiruju podruje preko koga se biljka hrani. Mikorizne gljive su krhke i veoma osetljive na fungicide. Vie im odgovara zemljite koje se ne obrauje esto, a naroito dobro uspevaju u batama bez obrade, kao i u batama s velikim udelom organskog zemljita. Organske materije Izraz organske materije koristi se za opis mrtvih ili raspadajuih ostataka ivih bia (biljaka i ivotinja) i ubriva. One su kljuni deo zemljita koji obezbeuje hranu za iva bia koja postoje u, i na njemu, posebno za biljke kojima su glavni izvor azota. Bez organskih materija zemlja bi bila samo sterilna praina od stena. Organizmi koji ive u zemlji i prirodna oksidacija stalno razlau organske materije. One se obnavljaju u prirodnom ciklusu ivota i smrti. Konaan proizvod razlaganja organskih materija je humus. On je dragoceni rezervoar vode i hranljivih sastojaka, a pomae i formiranje stabilnih grudvica zemlje. Ukratko, organske materije: - hrane iva bia u zemlji; - podstiu raznovrsnost flore i faune u zemlji;

neki vidljivi stanovnici podzemlja

Gliste, puevi, stonoge i grinje, umski crvi, tvrdokrilci i njihove larve... Veina organizama koji ive u zemlji nevidljivi su golim okom. U siune oblike ivota ubrajaju se valjkasti crvi i gljive koje ih love i jedu.

grudvice zemlje
Razne vrste mineralnih estica, zajedno sa organskim materijama, formiraju zemljane grudvice velike po nekoliko milimetara u preniku. Mrea pora izmeu njih, koja zadrava vodu i vazduh, ini prostor u kom raste korenje i borave ivotinje i mikroorganizmi. Kad zemljite ima dobru strukturu, grudvice se ne raspadaju lako i mogu da izdre kiu i obraivanje. Kad je struktura loa, one se brzo raspadaju. Najoigledniji primer je tvrda kora ili pokorica, koja nastaje na povrini kad se zemljite slabog kvaliteta isui.

36

ORGANSKA BATA

- poboljavaju fiziku strukturu zemljita; - snabdevaju biljke hranom; - apsorbuju vodu; - zadravaju hranljive sastojke za biljke; - amortizuju zemljite od promena pH vrednosti. Hranljivi sastojci za biljke Biljke se hranom snabdevaju od razlaganja mineralnih estica i organskih materija. Zemlja sadri irok spektar hranljivih sastojaka koji su potrebni, u veim ili manjim koliinima (makroelementi i mikroelementi, tj. elementi u tragovima), biljkama za zdrav rast. Veina hranljivih sastojaka neophodnih za rast biljaka potie od osnovnih mineralnih estica koje ine okosnicu zemljita. Oni se nalaze i u organskim materijama. Azot postoji samo u ivom (ili raspadajuem) tkivu, pa su njegov glavni izvor kabaste organske materije. U veini tipova zemljita moe da se nae potpun spektar hranljivih sastojaka za biljke. Zavisno od vrste biljaka koju gajite,

moda ete morati da u zemljitu poveate nivo azota, fosfora, kalijuma i magnezijuma - hranljivih sastojaka koje biljke koriste u najveim koliinama. I drugi minerali povremeno mogu nedostajati, to za posledicu ima niz simptoma (videti str. 86). Meutim, ti simptomi nisu uvek posledica nedostatka nekog hranljivog sastojka u zemlji. I viak nekog od njih - uzrokovan dodavanjem previe ubriva, na primer moe da izmeni hemijski sastav zemljita i uini druge sastojke nedostupnim biljkama. Loa struktura, nedostatak vode i nestabilna pH vrednost takoe mogu da spree da biljke dobijaju hranljive sastojke koji su im neophodni. Neki od njih, ukljuujui azot, lako se ispiraju iz zemljita. U naelu, nema potrebe da se brinete zbog preciznih nivoa hranljivih sastojaka u zemlji. Primenom organskih metoda brige o zemljitu obezbediete biljkama dobru, uravnoteenu ishranu. Meutim, u novoj bati, ili tamo gde biljke ne uspevaju bez nekog oiglednog razloga, bie od koristi da date zemljite na analizu, kako biste ot-

kakO HRanljivi SaStOjCi DelUjU Mnogi hranljivi sastojci potrebni su za razne aspekte rasta biljaka. Od glavnih sastojaka, odnosno makroelemenata, azot podstie rast lia i izdanaka, dok je magnezijum vaan za stvaranje hlorofila, pigmenta od kog lie ima zelenu boju. Fosfor podstie rast korenja; kalijum je od kljunog znaaja za cvetanje, formiranje plodova i uvrivanje rasta, poveanje otpornosti na tetoine, bolesti i mraz.

HemijSki SimBOli Hranljivi sastojci za biljke obino se oznaavaju hemijskim simbolima - koji se sastoje od jednog ili dva slova - naroito u oblasti mineralnih ubriva, u kojoj je NPK (azot-fosforkalijum) srazmera najistaknutiji aspekt obeleavanja proizvoda. Meutim, i za organske batovane korisno je da naue ove konvencionalne skraenice. makroelementi Azot (N), Fosfor (P), Kalijum (K), Magnezijum (Mg), Kalcijum (Ca), Sumpor (S). mikroelementi, elementi u tragovima Gvoe (Fe), Mangan (Mn), Bakar (Cu), Cink (Zn), Bor (B), Molibden (Mb). Simboli se pojavljuju i zajedno da bi oznaili hemijska jedinjenja - po pravilu su to uobiajeniji oblici u kojima hranljivi sastojci mogu da se primenjuju. Na primer, kameni fosfat se pie kao P2O5, potaa kao K2O, a kre ili kalcijum karbonat kao CaCO3.

ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU

37

Saznajte vie O vaem zemljitU Profili zemljita Dobar nain da nauite vie o strukturi zemljita jeste da iskopate rupu i pogledate presek koji se naziva i profil zemljita. To zahteva prilino kopanja, ali ete dobiti mnogo podataka, to e vas potedeti razoaranja u budunosti. Iskopajte rupu koja je dimenzija najmanje 1m x 1m i otprilike isto toliko duboka. Oistite jedan zid rupe i paljivo pogledajte. Najverovatnije ete videti dva, ponekad i tri, jasno izdvojena sloja. - Gornji sloj bie najtamniji, posebno nekoliko centimetara pri vrhu, ako je zemljite prethodno dobro odravano. U gornjem sloju, koji moe da bude dubok od 5 do 60 cm, koncentrisana je veina organskih materija i ivog sveta. Dubina i sastav zavise od geografskog poloaja i prethodne brige o zemljitu. Mogue je da otkrijete velike varijacije u raznim delovima vae bate. - Gornji sloj prelazi u donji tamo gde zemljite dobija vidljivo drugaiju boju. Duboko korenje prodire u donji sloj da bi u njemu nalo vodu; osim vode, ovaj sloj sadri veoma malo organskih materija. Stanje donjeg sloja utie na odvoenje vode (drenau) iz zemljita. - U naroito plitkim zemljitima moda ete pronai i trei, stenoviti sloj. Uzimanje uzorka zemljita Ako nameravate da poaljete zemljite na analizu hranljivih sastojaka i pH vrednosti, vano je da uzmete reprezentativni uzorak; u suprotnom, rezultati nee imati smisla. Za analizu je potrebna samo mala koliina, ali ona mora valjano da prezentuje hiljade kilograma zemlje u vaoj bati. Treba da: - uzmete zemlju s dubine od 15 cm; - uzmete odvojene uzorke s delova koji su bili obraivani na razliite naine; - uzmete zemlju s najmanje 10 mesta iz razliitih delova, odabranih nasumice. Stavite zemlju u istu plastinu kofu i dobro je izmeajte batenskom lopaticom ili nekom drugom alatkom. Iz te smese uzmite konaan uzorak. Ne treba da: - uzimate uzorke iz zemlje kojoj su nedavno dodavani kre ili ubrivo, ili s mesta blizu gomila komposta, kao i mesta na kojima se loila vatra ili onih pored ivica; - uzimate samo jednu lopaticu zemlje; - dodirujete uzorke. merenje pH vrednosti Postoji nekoliko naina merenja pH vrednosti. - Mera. Kupite obian mera koji pokazuje pH vrednost gotovo neposredno poto se zabode u zemlju. On moda nije sasvim taan, ali brzo daje pribline podatke, a ima prednost da moete da oitavate vrednost s razliitih mesta u bati. - Pribor za merenje. Najjednostavniji i najjeftiniji pribori za merenje pH vrednosti koriste tenost koja menja boju. Oni su malo komplikovaniji od meraa, ali daju prilino precizne rezultate. Uzimajte uzorke iz razliitih delova bate. - Analiza. Za potpuno tane rezultate, poaljite uzorak u laboratoriju, po mogustvu neku koja prua usluge za organske batovane. Vano je da su uzorak ili uzorci reprezentativni za batu. Biljke indikatori Pogledajte biljke koje ve rastu u bati i oko nje. Te biljke indikatori mogu da vam kau mnogo o hemijskom sastavu zemljita. Meutim, imajte na umu da biljke koje uspevaju na ekstremnim tipovima zemljita uspevaju i na prosenim, zato dobro pogledajte obraivane, ali i divlje delove da biste stekli bolji uvid. Jo jedna napomena: ako ste se uselili u novu kuu s batom koja je stvorena ni iz ega, ne zaboravite da je uobiajena praksa graevinara da nanose gornji sloj (esto da bi prikrili mnogobrojne propuste) i da on nije u skladu sa zemljitem na tom lokalitetu. - Masna glina/vlano zemljite. Podbel, evar, rastavi. - Tresetno/kiselo zemljite. Azaleje, rododendroni, borovnica, planinski lovor; plave hortenzije zadravaju boju samo na kiselom zemljitu. - Peskovito, suvo zemljite. Prkos, svilenica. - Bazno zemljite. Kravlja trava, grbaica, udoviica, bukva, pavit.

38

ORGANSKA BATA

krili eventualne nedostatke ili neravnoteu. U idealnom sluaju, obratite se ustanovi koja radi posebne analize za organsku proizvodnju; tako ete saznati pokazatelj potencijala zemljita, a ne samo hranljivih sastojaka koje trenutno sadri. Hemijski sastav zemljita Vana karakteristika zemljita je njegova kiselost, koja se izraava pH vrednou. Skala pH vrednosti poinje od 1, to oznaava ekstremnu kiselost, do 14, to predstavlja ekstremnu baznost supstance. U dobrom delu tipova zemljita raspon pH vrednosti kree se od 4 do 8, a veina biljaka raste u sredinama u kojima je taj raspon od 5,5 do 7,5. Ukrasne biljke uglavnom podnose iri spektar pH vrednosti, iako neke od njih, kao to su mnoge vrste rododendrona i vresova, rastu samo u kiselijim zemljitima, dok druge podnose i visoku pH vrednost. Povru odgovara pH vrednost u rasponu od 6,5 do 7, vou od 6 do 6,5 (za vie detalja, videti odgovarajua poglavlja). PH vrednost kontrolie nivo kalcijuma u zemljitu. Kalcijum se ispira iz zemljita, naroito ako dobro odvodi vodu, ime ono postaje kiselije. kakav znaaj ima pH vrednost? Vrednost pH odreuje dostupnost hranljivih sastojaka biljkama. U veoma kiselom zemljitu hranljivi sastojci mogu da budu isprani ili da se iz zemlje rastvore u vodi do nivoa kad postaju otrovni. Na drugom kraju skale, hranljivi sastojci mogu da budu zatvoreni u zemlji i nedostupni biljkama. Biljke koje mogu da rastu u zemlji sa ekstremnim pH vrednostima prilagodile su se tim uslovima. Takoe, pH vrednost utie na raznovrsnost i aktivnost ivog sveta u zemlji. Bolesti, poput krastavosti krompira, imaju tee posledice u baznom zemljitu. umski crvi i injaci ei su u kiselom zemljitu, ali ga gliste ne vole.

zato je potrebno da testirate pH vrednost? Testiranje pH vrednosti (tekst u tabeli na sledeoj strani) pomoi e vam u izboru odgovarajuih biljaka. Uvek testirajte pH vrednost pre nego to zemlji dodate kre, na primer, u delu bate za povre. Preterana koliina moe da zarobi neke hranljive sastojke u zemljitu i uini ih nedostupnim biljkama.

ORganSkO ODRavanje zemljita

Kako ete tretirati vae zemljite zavisi od njegovog tipa, prethodnog odravanja i onoga to raste - ili e rasti - na njemu. Ako, na primer, za siromano, ocedito zemljite odaberete biljke koje vole suu, njima nee biti potrebno mnogo nege. Livadu s poljskim cveem, kojoj treba zemljite s niskim sadrajem hranljivih sastojaka, brzo e potisnuti druge vrste ako ponete da je ubrite. S druge strane, zbijena glina u bati novoizgraene kue zahtevae znatan napor da bi bila obogaena. bunju koje raste na zemljitu s puno ilovae bie potrebno samo povremeno prekrivanje smesom slame i ubriva, dok e za deo s povrem biti neophodno planiranje programa odravanja da bi ono odralo svoje karakteristike. Organski pristup Organski pristup brizi o zemljitu je kombinacija dobre hortikulturalne prakse i korienja, kad je potrebno, kabastih organskih materija kao to su kompost i ivotinjsko ubrivo, uz dodatak organskih ubriva (prirodnih proizvoda ivotinjskog, biljnog i mineralnog porekla). Organski dodaci esto su reciklirane otpadne materije. Pored toga to su dobre za zemlju, ovakvo korienje pomae da se izbegne zagaenje koje bi izazvalo njihovo odlaganje na deponije i mesta za spaljivanje. Organski batovani, sledei primer koji im daje pri-

ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU

39

roda, recikliraju biljne i ivotinjske otpatke, hranei na taj nain zemljite, a ne direktno biljke. ivotinje koje ive u zemljitu razlau organske materije. U tom procesu poboljava se struktura zemljita, a hranljivi sastojci postaju dostupni biljkama. Bioloki aktivno zemljite je zdrava sredina za proizvodnju. kabasti obogaivai zemljita Kabaste organske materije (videti str. 41), budui da su organskog porekla, sadre irok spektar osnovnih hranljivih sastojaka i mikroelemenata, za razliku od instant mineralnih ubriva sa ogranie-

nim izborom brzo rastvorljivih hranljivih sastojaka - koji niim ne doprinose ivom svetu ili strukturi zemljita. One mogu da se ukopavaju ili posipaju po zemlji u meavini sa slamom ili liem. Biljke koje se hrane organski, manje su privlane za tetoine i bolesti ijem suzbijanju pomae organski kompost. izbegavanje zbijanja zemljita Do zbijanja dolazi kada se po zemljitu esto hoda ili se obrauje u vlanim uslovima. To ete izbei tako to ete praviti staze ili gajiti biljke u lejama koje su dovoljno uske da mogu da se obrauju sa

naela ORganSke BRige O zemljitU - Hranite zemljite. Kabaste organske materije obogauju ishranu ivog sveta u zemljitu. Zauzvrat, ivi svet poboljava njegovu strukturu i plodnost. - Hodajte paljivo. Zbijeno zemljite nema vazduha, korenje teko prodire u njega i nije pogodna sredina za ivotinje koje ive u zemlji. - kopajte samo kad je neophodno. Kopanje ima svoju svrhu, ali moe da uniti strukturu zemljita. - Prekrivajte zemljite. Prekriva od biljaka ili smese organskih materija titi strukturu zemljita. -vodite rauna o koliini hranljivih sastojaka. Vie problema uzrokuje previe nego premalo ubrenja. Neka vam pokazatelj bude to kako biljke reaguju. - Proverite pH vrednost pre nego to dodate kre. Previe krea moe da uini hranljive sastojke nedostupnim.

Rad sa staze Uske leje su idealno reenje za teka zemljita; izdizanje leja omoguuje dodavanje dovoljne koliine organskih materija, a obraivanjem sa staze izbegava se zbijanje zemljita zbog hodanja po njemu.

40

ORGANSKA BATA

staza koje prolaze pored njih. I esto korienje motokultivatora moe da uzrokuje stvaranje zbijenog sloja ili ploe ispod povrine zemljita. kopanje i kultivisanje Kopajte samo kad je potrebno, ali ne previe esto. Kopanje je neophodno da bi se razbilo tvrdo i zbijeno zemljite, ali redovno kopanje ubrzava razlaganje organskih materija - koje su sutinska komponenta dobrog zemljita. Ovaj vid obrade, takoe, podstie rast korova. Svaki put kad prevrnete zemlju, na povrinu izbacujete novu koliinu semena korova koje e da proklija. Kopajte samo kada su uslovi dobri, naroito ako je zemljite u bati jako. Ne bi tre-

balo da bude toliko vlano da se lepi za aov, ni toliko suvo da morate da razbijate veliko grumenje. Sasvim je mogue odravati batu bez redovnog obraivanja. U poglavlju Gajenje povra nai ete podatke o sistemu batovanstva bez obrade (videti str. 295). Prekrivanje zemljita Redovno prekrivanje zemljita organskim materijama koje ga obogauju uinie uda za strukturu njegovih najvanijih, gornjih slojeva - tako da e seme koje klija i voda lake prodirati u zemlju. Ovaj postupak pomoi e i odravanju vlage u zemljitu. Smese za prekrivanje izoluju zemljite od naglih promena temperature i vlanosti. Zbog toga je vano da ne prekrivate

OBRaDa zBOg RazBijanja zBijenOSti - Podelite deo koji treba da kopate napola, uzdu. - Iskopajte brazdu dubine jednog aova - ili koliko je dubok gornji sloj zemljita, ako je plii od jednog aova. - Rastresite dno brazde grabuljama. Zabodite iljke vertikalno i polako vucite grabulje napred-nazad. - Iskopajte sledeu brazdu i zemljom iz nje popunite prvu. - Nastavite do kraja parcele, zatim se okrenite i vratite u suprotnom smeru. - Popunite poslednju brazdu zemljom iz prve brazde.

Rasporeivanje teine Kad je zemljite vlano, radom s daske rasporediete telesnu teinu i zatititi strukturu zemljita, naroito na glinastim i muljevitim terenima.

ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU

41

suvo zemljite pre nego to se dobro natopi kiom. Saekajte da se ono zagreje pre nego to prekrijete mlade biljke. (Ako ga prekrijete dok je hladno, ono e zadrati nisku temperaturu, to e usporiti rast i mlade biljke uiniti osetljivijim na napade tetoina.) Dodatna korist od prekrivanja jeste da suzbija rast korova (videti str. 7674) i privlai bube, stonoge i druge prirodne neprijatelje tetoina. Drite smesu dalje od osnove veine biljaka, naroito onih koje imaju drvenastu stabljiku, da biste izbegli podsticanje truljenja. ive smese za prekrivanje ili zelenina ubriva Zelenina ubriva (videti str. 55) gaje se radi prekrivanja golog zemljita - preko zime, na primer, ili ako izmeu biljaka postoji veliki razmak. To su biljke koje se gaje da bi titile, gradile strukturu zemljita i spreavale ispiranje hranljivih sastojaka. Leguminozno zelenino ubrivo je koristan izvor azota, koji iz vazduha uzimaju bakterije koje ive na kvricama korenja. Ovi azotofiksatori su korisni za proizvodnju povra. menjanje hemijskog sastava zemljita Organska ubriva mogu da se koriste samo da bi zemljite snabdela dodatnim hranljivim materijama. Druga jedinjenja na mineralnoj osnovi mogu da se koriste da bi se izmenila pH vrednost zemljita; najee da bi se poveala baznost dodavanjem krea (str. 59).

kaBaSte ORg. mateRije za OBOgaivanje zemljita

Kabaste materije ivog porekla odravaju i poboljavaju strukturu zemljita - pomaui slabijim tipovima zemljita da zadravaju hranljive sastojke i vodu, a teim tipovima da delotvornije odvode vodu. One snabdevaju zemljite hranljivim, posebno za biljke, materijama koje nastaju razlaganjem uz pomo organizama koji ive u zemljitu. Tabela na sledeoj strani navodi spisak kabastih organskih materija koje obogauju zemljite. Svaka od njih ima klasu plodnosti kao vodi za vrednost hranljivih sastojaka, naroito za sadraj azota. Klase su samo grubi pokazatelj, jer taan sadraj hranljivih sastojaka u ovoj vrsti materija moe znatno da varira, zavisno od osnovnih sastojaka i naina skladitenja. Ne zaboravite da esto nema potrebe da koristite materije bogate hranljivim sastojcima. Obogaivai zemljita s niskom klasom plodnosti mogu da budu izuzetno delotvorni u odravanju plodnosti zemljita, uprkos malom sadraju hranljivih sastojaka. Mnoge materije, kao to su kuhinjski i batenski otpad i ivotinjsko ubrivo, obino se kompostiraju pre upotrebe da bi se stabilizovali njihovi hranljivi sastojci za biljke i da bi se uinile lakim za upotrebu. izvori organskih materija za obogaivanje zemljita Recikliranje, koje predstavlja jedno od osnovnih naela organske proizvodnje, smanjuje potrebu za dodacima, a istovre-

makSimalne gODinje kOliine - Obogaivai visoke klase plodnosti - do jedna puna zidarska kolica, 50 litara na 5 m2. Tako ete dobiti ravnomeran sloj dubok priblino 5 mm. - Obogaivai srednje klase plodnosti - do dvoja ili troja puna zidarska kolica, 100 litara na 5 m2, to ini ravnomeran sloj od priblino 1 cm dubine. - Obogaivai niske klase plodnosti - mogu da se primenjuju u veim koliinama i ee, ako je potrebno. U obliku smese s lakim materijalima kao to su kora drveta ili slama, nanosite sloj od 15 cm; neka sloj bude debeo do 10 cm ako pravite smesu s teim materijalima ili s kompostom od lia koji se gusto sabija.

42

ORGANSKA BATA

meno i zapreminu otpada koji treba da se odlae. Retko se dogaa da bata moe da bude u potpunosti dovoljna za ovakve potrebe, ali treba da reciklirate sve kabaste materije iz kue i bate za tu svrhu. Potrebnu koliinu moete da dopunite iz odgovarajuih izvora u okolini. Ako niste u mogunosti da sami napravite dovoljno materijala za obogaivanje zemljita, moete da nabavite komercijalne materije, kao to su kompostirano ubrivo i biljni otpad. Kad god je mogue, birajte proizvode koji su na neki nain odobreni od strane organizacija za izdavanje organskih sertifikata. Kada niste sigurni, proverite kod snabdevaa poreklo sastojaka. Re

organski nije dovoljna sama po sebi; ona moe da znai samo to da su sastojci ivog porekla, a ne i da su pogodni za organsku batu. nanoenje organskih materija na zemljite Svi obogaivai zemljita mogu da se primenjuju kao smesa, a veina moe i da se ukopa u zemlju. Stavljajte ih u gornji sloj, u dubini od 15 do 20 cm, u kom se nalazi glavno korenje preko koga se biljke hrane i za koji je dobra struktura od kljunog znaaja. Materije iz niske i srednje klase plodnosti koristite samo u prolee i leti; njihovi hranljivi sastojci bie isprani iz

NEKE ORGANSKE MATERIJE ZA OBOGAIVANJE ZEMLJITA Materija Kora, fino seckana Kompost, batenski Kompost, gradski Klasa plodnosti* Niska Srednja Niska Napomene Videti Smese za suzbijanje korova, str. 74 Videti str. 43-49 Kompost iz velikih pogona za kompostira nje, u kojima se reciklira zeleni otpad; dobar izvor kalijuma; mali sadraj azota Videti str. 50-55

Kompost s glistama (uglavnom od otpadaka od povra) Seno Kompost od lia ubrivo, ivotinjsko Istroeni kompost od peuraka Komercijalni proizvodi -kompostirana ubriva, biljni otpad, otpaci hrane Odseene grane, seckano zelenilo Odseene grane, seckani drveni delovi Slama Drveni opiljci i gruba kora od drveta

Visoka

Srednja Niska Srednja do visoka Srednja

Promenljiva

Koristite samo u smesi Kompostirano jesenje lie Treba da bude sasvim zrelo pre upotrebe; nabavite ga s neintenzivnih ili organskih farmi esto je baznog karaktera; nabavite ga od organskih proizvoaa da biste izbegli zagaenje od pesticida Moe da se nabavi materijal pakovan u dakove Kompostirajte pre upotrebe (videti str. 43-49) Nanosite kao deo smese samo oko drvea, bunja i viegodinjih biljaka; kompostirajte pre upotrebe (videti str. 43-49) Nabavite sa organskih farmi ako je mogue Nanosite kao deo smese samo oko drvea, bunja i viegodinjih biljaka

Niska do srednja Niska

Nisko Niska

Napomena: Samo se zadnje etiri grupe materija ne ukopavaju. *Odnosi se na sadraj hranljivih sastojaka u materiji, naroito na azot.

ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU

43

zemljita ako ih koristite preko zime. to se koliina tie, izreka ako je malo dobro, mnogo je jo bolje ne vai kad je u pitanju dodavanje hranljivih sastojaka zemljitu. Previe azota, na primer, podstie rast lia na utrb cvea i plodova. Svaki viak moe da se pretvori u otpad i da bude ispran iz zemljita u odvodni sistem.

gde da pravite kompost Kompost moete da pravite u jednostavnoj, prekrivenoj gomili u uglu vaeg dvorita, ali kontejner za kompost (videti str. 46-47) izgleda urednije i lake se odrava. Gomila ili kontejner treba da budu smeteni blizu gole zemlje ili trave, ne na tvrdoj ili poploanoj povrini. Mogu da budu na suncu ili u senci, a ono to je vano jeste da budu pristupani, s dovoljno slobodnog prostora oko sebe za dodavanje, premetanje i prevrtanje materijala. Veliina gomile ili kontejnera treba da zavisi od koliine materijala koji kompostirate. Vee gomile su bolje, ali odaberite veliinu koja vama odgovara. Ako imate veliku batu, moda e vam biti potrebno vie od jednog kontejnera. Ako ne pravite mnogo batenskog otpada, ali elite da kompostirate ostatke iz kuhinje, razmotrite pravljenje gomile od celuloznog materijala (videti str. 44) ili postavljanje kontejnera s glistama (videti str. 51). ta da stavite u gomilu komposta? Glavni sastojci u batenskoj gomili najee su korov, trava i drugi zeleni otpaci,

PRavljenje BatenSkOg kOmPOSta

Gomila komposta istovremeno je pogon za reciklau kuhinjskog i batenskog otpada i mala fabrika za proizvodnju prvoklasne materije - batenskog komposta namenjenog za obogaivanje zemljita srednje klase plodnosti. Svaka bata trebalo bi da ima jednu ovakvu gomilu - ili dve, tri... Pravljenje komposta esto se doivljava kao sloen posao, a u stvari nije toliko teko. Svako moe da naui kako se ovo radi. Sam proces pretvaranja otpadaka u kompost vre organizmi, od mikroba do glista, koji se pojavljuju kao nekom natprirodnom silom. Sve to treba da uradite jeste da nagomilate odreenu koliinu sastojaka i prepustite je njima.

mesto za gomilu. Kontejner s kompostom moe da se smesti u ugao ukrasne bate ili na sredinu parcele s povrem.

44 kOnaan PROizvOD

ORGANSKA BATA

Batenski kompost je izdana, tamna materija nalik zemljitu. Kad sazri, ima prijatan, zemljan miris.

uz dodatak otpadaka od voa i povra iz kuhinje. Kao pojaanje, moete da dodate druge materije, kao to je slama sa ubrivom. Sve to je ivog porekla bie kompostirano, ali neke materije najbolje je izbegavati iz zdravstvenih ili praktinih razloga. zeleni i smei sastojci Klju za pravljenje dobrog komposta jeste upotreba smese raznih sastojaka. Svei, vlani materijali kao to je pokoena trava, brzo trunu i pretvaraju se u smrdljivu masu; to su takozvani zeleni sastojci. Njih treba meati sa vrim, suvljim materijama kao to su uvele biljke iz leja - smeim sastojcima, koji sporije trunu. Oni su izvor neophodne celuloze, koja kompostu daje dobru strukturu. Mnoge materije za kompostiranje imaju dobru ravnoteu izmeu zelenih i smeih sastojaka. Posle izvesnog vremena posveenog pravljenju

komposta, stei ete oseaj za dobru meavinu. Ako je sadraj gomile vaeg komposta vlaan i smrdljiv, dodajte vie smeih sastojaka; ako je suv, ubacite jo zelenih. Jedini dodatni sastojci koji su vam potrebni jesu vazduh i voda. Izmeajte materijale koji se dobro sleu i istiskuju vazduh, kao to je pokoena trava, s materijama koje su rastresitije i obezbeuju prisustvo vazduha. Nakvasite suve materije, ili ih meajte sa zelenim sastojcima. kompostiranje materija bogatih celulozom Istraivaki projekat koji je sproveo Centar za alternativnu tehnologiju u Velsu ustanovio je da je jedan od glavnih problema kompostiranja, naroito u manjim batama, nedostatak smeih sastojaka i njihova neravnotea sa zelenim sastojcima, koji se

ta kOmPOStiRati irok spektar organskog otpada moe da se reciklira na gomili komposta. Velike koliine materija koje su oznaene zvezdicom (*) u donjem tekstu najbolje je drati u zasebnim gomilama. U ostale materije koje mogu da se kompostiraju ubrajaju se pepeo od drveta i ljuske od jaja. Meutim, nemojte da dodajete: ostatke mesa i ribe; staklo i konzerve; psei izmet; maji izmet; upotrebljene pelene; pepeo od uglja; plastiku; sintetika vlakna.

SaStOjCi za gOmilU kOmPOSta zeleni - brzo trunu: Lie gaveza, pokoena trava, ivinski otpad (bez podloge), mladi korov i druge biljke, kopriva meoviti: Ostaci voa i povra, lie rabarbare, upotrebljene vreice aja, ostaci povrtnih biljaka, ivotinjsko ubrivo sa slamom, seeno cvee, meki odseeni delovi ivice, izmet biljojednih kunih ljubimaca, viegodinji korov* Smei - sporo trunu: Stara slama, tvrde stabljike povra, zeljaste stabljike, stare biljke iz leja, jesenje lie*, drvenasti ostaci orezivanja*, tvrdi i zimzeleni ostaci orezivanja ivica*, kartonska ambalaa, kutije od jaja, papirne kese i slini proizvodi, izguvani, novine

ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU

45

uglavnom svode na kuhinjske otpatke. Da bi reili ovaj problem i obezbedili ravnoteu potrebnih sastojaka, istraivai su razvili tehniku kompostiranja materija bogatih celulozom, koja koristi staru hartiju i ambalau, na primer kuhinjski papir, papirne kese i kartonsku ambalau. Ove materije se guvaju pre nego to se dodaju na gomilu, otprilike u istoj zapremini kao i kuhinjski otpaci. Proces kompostiranja je spor, ali ne zahteva naknadnu panju. aktivatori komposta Zeleni sastojci, koji brzo trunu, aktiviraju gomilu (zapoinju kompostiranje). Na tritu postoje razne vrste komercijalnih aktivatora za koje se tvrdi da ubrzavaju proces

kompostiranja, ali izmeana gomila trebalo bi da se savreno dobro kompostira i bez njih. kompostiranje korova i bolesnih delova biljaka Da biste izbegli rizik od irenja korova koji ste uklonili, kompostirajte ga pre nego to pusti seme. Stavite viegodinje korenje u plastinu kesu, pomeajte ga s pokoenom travom i ostavite da truli godinu dana. Kad istruli (zgore), dodajte ga na gomilu komposta. Bioloke aktivnosti u gomili komposta su toliko velike da mogu da suzbiju mnoge biljne bolesti. Taj proces dodatno pospeuje zagrevanje kompostne mase, ali ipak ni-

jednostavan kontejner. Ovaj kontejner za kompost je jednostavan za izradu i jeftin. Takoe, odlian je za recikliranje kartonskih kutija. ekiem ukucajte u kvadrat etiri stuba u zemlju, oko njih obavijte icu za kokoinjac, sa unutranje i sa spoljne strane i privrstite je ekserima (1). Kad je budete sekli, ne zaboravite da presavijete sve otre ivice. U prostor izmeu dva sloja ice zavucite karton (2) zbog izolacije. Prednju stranu moete da ostavite otvorenu zbog lakeg pristupa (3), ili etvrtu stranu kontejnera napravite na arkama, kao kapiju, koja e drati gomilu urednom. Prekrijte gomilu starim tepihom, ceradom ili slinim materijalom (4).

46

ORGANSKA BATA

je dobro da u nju dodajete biljke zaraene teim bolestima kao to su kupusna kila i bela trule. Isto tako, lie zaraeno plamenjaom krompira drite dalje od kontejnera za kompost. Ono predstavlja rizik za useve krompira i treba ga unititi. Ostaci od orezivanja ivica i drvea Mlade i meke ostatke od redovnog orezivanja ivih ograda dodajte gomili komposta, a tvrde i zimzelene, koliko god da ih ima, kompostirajte odvojeno, prethodno ih po mogustvu isitnivi. Zatim ih nagomilajte ili stavite u kontejner za kompost i obil-

no natopite vodom. Umeajte zelene sastojke, ili dodajte teno ubrivo bogato azotom, kao to su sokovi od koprive ili gaveza (videti str. 207), da biste ubrzali proces. Smesu koristite posle najmanje est meseci, za prekrivanje izraslog bunja i drvea. Recikliranje drvenastih otpadaka Tvrde i grube materije kompostirae se mnogo bre ako se iseckaju na manje parie. Otar aov see sve osim komada drveta. Za njih koristite mehanike seckalice. Povremeno iznajmite ovu mainu ili kupite

kontejneri za kompost. 1. etiri stuba, malo ice za kokoinjac i prednji deo od drvenih letava ine jednostavan, ekonomian kontejner; 2. Drvena kutija od letava (videti i sliku na sledeoj strani) pojednostavljuje punjenje i pranjenje komposta; 3. Tradicionalni drveni novozelandski kontejner za kompost. Idealno je da postavite dva takva jedan pored drugog, tako da jedan punite dok u drugom zri kompost. Pokretne strane omoguuju lak pristup; 4. Reciklirani plastini kontejneri su kompaktni i obino nemaju dno; jednostavno ih podignite sa zemlje da biste doli do komposta.

ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU

47

ta ini DOBaR kOntejneR za kOmPOSt? - vrste stranice. - Otvorena osnova. - irok otvor na vrhu zbog lakeg punjenja. - Vodootporni poklopac ili prekriva koji nee oduvati vetar. - Minimalna zapremina od 300 litara, odnosno dimenzije od 75 cm x 75 cm x 1 m. - Stranice koje mogu da se pomeraju ili kontejner koji se podie, zbog pristupa kompostu.

najjau ukoliko ste u prilici da je sebi priutite. Isprobajte vie maina - neke su mnogo tie i lake za upotrebu od drugih. Kad koristite seckalicu, uvek nosite odgovarajau zatitnu opremu - naoare, slualice i deblje rukavice, i nikad ne istite rukama materijal koji se nagomilao ili zaglavio u maini. Ako imate prostora, drve-

naste otpatke moete da nagomilate u uglu bate kroz koji se ne prolazi esto, i ostavite ih da trule nekoliko godina. Oni e postati dragoceno stanite za divlje ivotinje (videti str. 191). Neto od njih moi ete da koristite i u bati - kao pritke, na primer. Ako ne moete da reciklirate drvenasti otpad u bati, moda moete na lo-

kutija za konicu. Kutija za konicu je tip drvenih kontejnera koji se najlake sastavljaju, a ima i tu prednost da izgleda uredno u batenskom okruenju. Moe da se ofarba i iara, a neki prave i drveni poklopac radi potpunog utiska. Drveni slojevi se sastavljaju na isti nain, s gredicama u uglovima koje se malo izdignu (1), tako da svaki sloj vrsto nalegne odozgo na onaj ispod sebe. Kontejner moete da nadograujete tempom kojim ga punite (2, 3), do visine od otprilike jednog metra. Kako se sadraj razlae, tako se kompost slee, i moe da se ukloni kako bi se zapoela nova gomila. Prevrtanje komposta je lako u ovom tipu kontejnera, ako deo zemljita pored njega ostavite slobodan: jednostavno skidajte sloj po sloj i slaite ih pored kontejnera, a prevrnite ih kad ih vraate na novu gomilu (4).

48 Proces kompostiranja Ako kontejner punite postepeno, prvo e se razlagati donji slojevi, oslobaajui toplotu koja e se podizati kroz gomilu, a gubiti ako gomila nije pokrivena ili ako je kontejner otvoren. Toplota je vana za proces kompostiranja, zato prekrivajte gomilu da biste unutra zadrali toplotu. Prekriva e, takoe, zadrati vlagu i sprati kiu da prodire u gomilu. Moete dodatno da izolujete kompost tako to ete napraviti ebe od postavljene plastike. kompostiranje u brazdi Jo jedan nain kompostiranja otpadaka od povra i iz kuhinje jeste da ih zakopa-

ORGANSKA BATA

vate u brazde ili plitke jame i preko njih gajite graak, pasulj, tikve ili bundeve. To je delotvoran nain stvaranja hranljivih sastojaka i vlage tamo gde je potrebno. U jesen, iskopajte brazdu ili jamu dubine jednog aova. Za graak i pasulj kopajte u irini jednog aova, celom duinom bate. Za svaku tikvu ili bundevu napravite jamu dimenzija priblino 1 x 1 m. Postepeno punite brazdu ili jamu otpacima od povra i iz kuhinje, prekrivajui zemljom sve to dodajete. Kad je napunite, prekrijte je ostatkom zemlje i ostavite tako nekoliko meseci. Posejte ili zasadite biljke u brazdu ili jamu kad im je sezona, poto se zemlja slegla.

kalnoj deponiji smea. Izbegavajte da ga spaljujete jer tako zagaujete okolinu, a i nije praktino, osim ako nemate obolele biljke koje morate da uklonite. kontejneri za kompost Kontejneri za kompost mogu da se kupe ili naprave, poeljno je od recikliranog ili ponovo upotrebljenog materijala. Njihov izgled zavisi od vas dokle god ispunjava osnovne kriterijume koji su nabrojani. Izaberite neki koji odgovara vaim potrebama i vaoj bati. Postavite kontejner na pristupano mesto, direktno na golo zemljite. Moete da odaberete stalno mesto ili, zavisno od modela, da ga pomerate po raznim delovima bate. Kad ponete da pravite kompost, moda ete shvatiti da vam treba dva ili vie kontejnera, a moda moete da proete i s jednim. Kad kompost sazri, izvadite ga da oslobodite kontejner u kom je bio i prekrijte ga tepihom ili najlonom. Pravljenje komposta - Sakupite zelene i smee sastojke za kompostiranje i izmeajte ih. - Stavite ih u kontejner za kompost, rairivi ih ka ivicama. Blago ih sabijte i natopite ako su suvi.

- Nastavite da punite kontejner materijalom koji nabavljate. Ako dodajete kuhinjske otpatke, pomeajte ih sa onim to je ve u kontejneru. - Posle 6-12 meseci ili ranije, ako je kontejner gotovo pun, prestanite da dodajete sastojke. - Ostavite sastojke da se kompostiranje zavri i ponite da punite novi kontejner koji ete koristiti u meuvremenu. - Naizmenino proveravajte napredak. Uklanjajte kompost koji se formira u donjim slojevima. Menjajte nekompostirani materijal u kontejneru, prilagodavajui meavinu ako je suvie vlana ili suva. Nastavite da dodajete sastojke u ovu gomilu. Saveti za bre kompostiranje - Napunite kontejner odjednom dobrom meavinom materija. Gomila bi trebalo da se prilino zagreje. - Prevrnite gomilu. Izvadite sve iz kontejnera, promeajte i vratite nazad. Prevrtanje gomile koja se ohladila ponovo e je aktivirati; to se moe ponoviti jednom ili dvaput. Prevrtanje gomile koja se sporo kompostira dae vam priliku da nadgledate proces i prilagodite meavinu ako je potrebno.

ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU

49

- Iseckajte tvrde i grube materije aovom ili seckalicom. koliko je vremena potrebno? Kompost je spreman za upotrebu kada dobije izgled mrke zemlje i kad nijedan od prvobitnih sastojaka ne moe da se prepozna - osim neke neobine granice, ljuske od jaja ili klipa kukuruza. Leti to moe da bude za samo 12 sedmica, ali moe da potraje i godinu, pa i due. korienje komposta Batenski kompost moe da se svrsta u obogaivae zemljita srednje klase plodnosti. Nanosite ga u koliini dvoje zidarskih kolica (100 litara) na 5 m2. To bi trebalo da stvori sloj debeo otprilike 1 cm, rasporeen ravnomerno po zemljitu. Kompost stavljajte u prolee ili leti, u obliku smese za prekrivanje ili ga ukopajte u gornji sloj zemljita, na dubinu od 20 cm.

nim gasovima i uljem iz automobila. Ponekad je i gradska uprava voljna da isporui sakupljeno lie. Nikad ne sakupljajte ni lie ni kompost od lia iz uma. S travnjaka ga lako moete sakupljati pomou kosilice za travu. Meavina trave i iseckanog lia brzo truli. Moete i da kosite travnjak bez vree za sakupljanje pokoene trave. Iseckano lie tako e brzo biti apsorbovano u travnjak. Pravljenje komposta od lia Sakupite opalo lie u jesen, po mogustvu posle kie, kad je vlano. Ako je suvo, natopite ga vodom. Sabijte lie u kontejner ili ga nagomilajte u ugao bate. Ostavite ga da truli. Jednostavan kontejner za kompost od lia moe da se napravi od iane mree i stubova, ili da se kupi. Nema potrebe za poklopcem ili vrstim stranicama, a ni veliina nije vana - osim da kontejner bude dovoljno velik za koliinu lia koju imate. Manje koliine moete da nabijate u plastine kese. Kad ih napunite, vilama napravite na njima nekoliko rupa za vazduh, a vrh veite labavo. Jo praktiniji metod je da jednostavno ostavite gomilu lia na zaklonjenom mestu i ekate. Gomila komposta od lia blago se zagreva, ali proces je uglavnom spor na nioj temperaturi. Da bi se dobio upotrebljiv kompost, potrebno je da proe od devet meseci do dve ili vie godina, zavisno od vrste drvea i namene. U nastavku su predloeni naini upotrebe komposta od lia. korienje lia i komposta od lia Kompost od lia u naelu moe da se koristi kao obogaiva zemljita niske klase (videti str. 41-42) i kao sloj koji zadrava vlagu, kad je star godinu dana. On je tamniji i lake se drobi nego tek opalo lie, ali ne mora da bude sasvim truo. Da biste dobili finiji kompost koji ete koristiti za sejanje, u saksijama ili kao gornji sloj za travnjake, ostavite ga da stoji jo godinu dana ili dve, ako lie sporo truli.

PRavljenje kOmPOSta OD lia

Kad ujesen lie opadne, ono truli na zemlji i formira gustu, tamnomrku materiju koja je odlina za obogaivanje zemljita. Pravljenje komposta od lia u bati je lako. Sve to vam treba je jesenje lie i jednostavan kontejner u kom ete ga drati da ga vetar ne oduva. teta je da spaljujete lie ili ga bacate sa smeem, jer je ono veoma vredan izvor hranljivih sastojaka za zemljite. koje lie da koristite? Sve lie koje opada s listopadnog drvea i bunja moete da sakupljate ujesen i od njega pravite kompost. Ne koristite lie od zimzelenih biljaka kao to su lovor ili imela. Liu nekih vrsta drvea treba vie vremena da istruli, ali se to ipak dogodi. Da biste imali dovoljne koliine, sakupljajte i lie sa ulice ili, uz dozvolu, iz parkova i s groblja. Izbegavajte lie s prometnih ulica jer je esto zagaeno izduv-

50

ORGANSKA BATA

Nanosite kompost od lia u sloju debljine od oko 10 cm ostavljajui ga na povrinu kao smesu za prekrivanje ili ga blago rastresite vilama ako je potrebno. Moete da ga koristite za sve biljke u bilo koje doba godine. - Kompost od lia naroito je koristan kao zimski prekriva golog zemljita, posebno na mestima gde ete sejati sitno seme, kao to je seme argarepe. Nedavno opalo lie takoe moe da se koristi kao zimski prekriva koji ete na prolee, pre sejanja, ukloniti grabuljama. - Kompost od lia dobar je i za smesu koja zadrava vlagu, kojom ete prekriti zemljite kad se zagreje u prolee. - Zatitite krune osetljivih biljaka, kao to su penstemone, svee opalim liem ili kompostnim prekrivaem od lia koji ete privrstiti za zemljite orezanim granama etinara. On e zimi zatititi biljke od mraza, a leti im pomoi da zadre vlagu.

- Da biste dobili bogatiju zemlju za saksije, dodajte jednogodinjem kompostu lie gaveza (videti i str. 207) i ostavite da trule zajedno nekoliko meseci. - Dvogodinji kompost od lia moe da se pomea sa ilovaom i peskom, da bi se napravio gornji sloj za travnjak (videti str. 181).

kOmPOStiRanje S gliStama
Neke vrste glista, koje ive u gomilama lia, ubreta i komposta, specijalizovane su za razlaganje biljnog otpada. Kolonije ovih glista mogu da se smeste u kontejner i hrane kuhinjskim i batenskim otpadom, koji pretvaraju u jako ubrivo, kompost s glistama - obogaiva zemljita visoke klase plodnosti. Sistem kompostiranja s glistama moe da funkcionie cele godine. On je dobra alternativa tradicionalnoj gomili komposta

kontejneri za kompost od lia. Najjednostavniji su kavezi napravljeni od etiri drvena stuba zabijena u zemlju, obmotana icom za kokoinjac ili ogradu protiv zeeva. Zapremina gomile u kavezu drastino se smanjuje dok lie truli formirajui kompost.

ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU

51 gliste za kontejner s kompostom ubrine gliste, poznate i pod nazivom crvene ili kine, imaju karakteristine crvene i ute prstenove. Polau jaja u vidu siunih ama slinih obliku limuna.

kad su glavni sastojci za kompostiranje otpaci od povra i iz kuhinje, jer ne moe da funkcionie s veim koliinama materija odjednom. gliste i kontejneri za gliste Obine ili batenske gliste koje viamo u zemlji nisu pogodne za kontejnere za kompost. Najee se za tu svrhu koriste ubrine gliste vrste Eisenia foetida. One su vrlo efikasne u recikliranju organskog otpada, a brzo se reprodukuju u ogranienom prostoru kontejnera za kompost. Poeljno je da zaponete kompostiranje s najmanje 1.000 glista - oko 500 g teine. One mogu da se izvuku iz gomile zrelog komposta, ubrita ili drugog kontejnera, ili da se kupe. Mrani, vlani uslovi koji su glistama potrebni za ivot mogu da se obezbede u plastinoj kanti ili drvenoj kutiji. Specijalni kontejneri za gliste mogu da se kupe, a moete i sami da ih napravite -

ili da prilagodite postojee, kao to su drveni sanduci, kutije ili plastine kante za smee. Poto gliste vole da se hrane blizu povrine, najefikasniji su kontejneri s relativno velikim otvorom. Od kljunog znaaja je dobra oceditost (drenaa) vode, poto kuhinjski otpaci isputaju mnogo tenosti, a gliste mogu da se podave ako je sredina suvie vlana. Ako nema razloga da premetate kontejnere s glistama, oni ne moraju da imaju dno; moete da ih postavite direktno na zemljite. Nema potrebe ni da obezbeujete kontejner da gliste ne izlaze, poto e one ostati u njemu sve dok im odgovaraju uslovi.

PRavljenje kOntejneRa za gliSte OD kante za Smee 1. Izbuite dva prstena od rupa oko kante, jedan na 10-15 cm od dna, drugi na 7,5-10 cm od vrha. 2. Da se gliste ne bi podavile u tenosti koja se skuplja, napravite rezervoar za drenau. Napunite dno kante slojem ljunka debelim oko 15 cm. On e zbog teine poboljati stabilnost kante. 3. Isecite krug od panel-ploe kao poklopac za ljunak i izbuite rupe u njemu - ili upotrebite perforirani disk od tvrdog polietilena. 4. Dodajte 15-30 cm debeo sloj vlanog materijala za osnovu. To mogu da budu cepane novine, seeni karton, stari kompost ili kompost od lia; osnova ne sme da bude od sirovog, nekompostiranog materijala. 5. Stavite gliste. 6. Dodajte tanak sloj odgovarajue hrane (videti sledeu stranu); blago je rastresite preko polovine povrine. kontejner za gliste od kante za smee. 7. Prekrijte hranu slojem vlanih novina. Presek plastine kante za smee koja je pretVratite poklopac kante. vorena u kontejner za kompost s glistama.

52

ORGANSKA BATA

ta mOete Da Stavite U kOntejneR S gliStama? Da Ljuske od povra Otpatke od stabljika povra Ljuske od jaja Ljuske od voa Ostatke od skuvanih jela Iscepkani papir Papirne kese Soc od kafe Lie od skuvanog aja Ljuske od luka Kartone za pakovanje jaja Kuhinjsku hartiju ne - Velike koliine kore od citrusnog voa - Mlene proizvode - Meso i ribu - Maji/psei izmet - Kupljeno cvee - Plastiku, staklo, konzerve i druge predmete koji nisu organskog porekla

gde da drite kontejner s glistama Gliste najbolje rade na temperaturama izmeu 12C i 25C. One mogu da preive i na znatno niim temperaturama, ali tada sporije proizvode kompost. Kontejner s glistama drite na mestu gde temperatura ne varira mnogo. Leti neka stoji izvan direktnog sunevog zraenja, a zimi ga premestite u upu ili staklenik ili ga dobro izolujte pre nego to pone hladno vreme. Kontejner za kompost s glistama, sa ugraenim sistemom odvoda vode, moe da se dri u upi ili na tremu, na primer, i da se premesti napolje kad doe leto. Kontejneri bez sistema za odvod moraju da se postave na golo zemljite da bi ono moglo da apsorbuje viak tenosti koji se u njima stvara. Hranjenje glista Kontejner za kompost s glistama uglavnom se koristi za preradu otpadaka od povra i iz kuhinje, kojih obino ima malo, ali esto. To odgovara glistama, koje ne mogu da obrade veu koliinu materije odjednom. Ne zaboravite da su one, u sutini, isto to i stoka, samo s manjim apetitom! Viak hrane e se pokvariti pre nego to gliste stignu da ga prerade - to e kompostu dati neprijatan miris. Gliste nee

jesti trulu hranu i moda e uginuti. Kontejner za kompost s glistama moete da koristite i za obradu batenskog otpada, ako ga dodajete u malim koliinama. Da bi miris u kontejneru bio prijatan, svakog meseca pospite odozgo malo krea za zemljite (videti str. 59). Koliina materije koja moe da se preradi u vaem kontejneru s glistama zavisi od temperature i broja glista. Nemojte da dodajete vie od 3 do 4 litra hrane odjednom. Ponite polako i poveavajte koliinu postepeno. Vano je da procenite ta se dogaa u kontejneru pre nego to dodate novu koliinu. Iseckajte vee komade da biste ubrzali kompostiranje. Gliste mogu da izdre vie sedmica bez dodavanja hrane. Ne padajte u iskuenje da dodate vie hrane ako kreete na odmor. Uobiajeni problemi Sistem kompostiranja s glistama koji dobro funkcionie ne proizvodi neprijatan miris. Ako iz kontejnera s glistama pone da dolazi neprijatan miris, a hrana koju dodajete se ne prerauje, to je siguran znak da neto nije u redu. Dva glavna uzroka su prevelika koliina hrane i viak vlage, koji nastaje zbog loeg odvoenja vode ili zbog prevelike koliine hrane. Ako u kompostu ima jo ivih glista, izvesno vreme obustavite dodavanje hrane. Dodajte u

ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU

53

Drveni kontejner za gliste. Ovaj kontejner za gliste kune izrade koristan je kada imate veoma male koliine otpadaka i ogranien prostor u bati. Sastoji se od dve drvene kutije s kojih je uklonjeno dno i koje su postavljene jedna u drugu, s debelim slojem slame izmeu, kao izolatorom - da bi se izbegao uticaj ekstremnih promena temperature, i da bi se po hladnom vremenu osiguralo da gliste rade svoj posao. Kutijama treba vrst poklopac. Debela plastika postavljena sa unutranje strane manje kutije zadrae vlagu i pomoi da gliste ostanu utopljene. Postojeem kompostu dodajte male koliine hrane, svaki put na razliita mesta, i prekrijete ga nakvaenim novinama da biste mu odrali vlagu.

kompost materije koje upijaju vlagu, kao to su stare novine, kartoni za pakovanje jaja, papirni ubrusi i kartonske cevi. Pospite kreom i proistite rupe za odvod vode. Ako posle ispitivanja ne moete da vidite aktivne gliste, moraete da pretpostavi-

te da su uginule. Oistite kontejner i ponite ispoetka. U kontejneru se ponekad pojavljuju siune crne vone muice, naroito leti. One nisu opasne po zdravlje, ali mogu da budu dosadne. Ukopavanje otpada koji dodajete moe da smanji broj muica. Moete i da ih lovite u zamku kune izrade. Nikad ne koristite pesticide u kontejneru s glistama. vaenje glista Kad se zreli kompost s glistama rasprostre po zemlji, gliste e se automatski skupiti na hladnijem, vlanijem prostoru ispod nakvaenih novina. Tada moete da sakupite kompost i vratite ga u kontejner.

Dodatni gosti. Male, bele prstenaste gliste mogu u velikom broju da se pojave u kontejneru za gliste. One su potpuno bezopasne, ali mogu da budu pokazatelj da je sadraj kontejnera suvie kiseo. Nemojte da ih smatrate mladim kompostnim glistama (slika levo).

54

ORGANSKA BATA

vaenje komposta Posle nekoliko meseci redovnog hranjenja, gliste e poeti da proizvode gust, taman kompost na dnu kontejnera. Da biste izvadili manju koliinu, pomerite gornji sloj neobraenog materijala i gliste, i uzmite koliko vam treba. Ako elite da uzmete vee koliine komposta, prvo sklonite na stranu gornji sloj, ukljuujui i poluobraeni materijal s glistama, a onda ga vratite poto ispraznite kompost. korienje komposta s glistama Kompost s glistama od otpadaka povra je obogaiva zemljita visoke klase (videti i str. 42), s finom, drobljivom teksturom. Uglavnom je bogatiji po sastavu od batenskog komposta, a hranljivi sastojci su mu lake dostupni. Bogat je humusom i ima dobar kapacitet zadravanja vode. Ti

kvaliteti, i injenica da moe da se nabavi u relativno malim koliinama, znae da se ee koristi kao koncentrovano ubrivo nego kao kabasti organski kompost (videti tabelu na sledeoj stranu za dodatne predloge). tenost od glista Otpaci od povra sadre visok postotak tenosti. U plastinim kontejnerima, voda se esto nagomilava pa gliste u njoj mogu da se udave ako ne obezbedite odgovarajui odvod. Ako na dnu kontejnera postoji rezervoar, tenost moe da se odvodi kroz standardnu slavinu za bure. Ona sadri neke hranljive sastojke za biljke, koje moete da reciklirate tako to ete tenost sipati u gomilu komposta. Takoe, moe da se koristi za ishranu biljaka u saksijama (razreena vodom u razmeri najmanje 10 : 1), ali rezultati su najee veoma promenljivi.

vaenje glista. Moe da se dogodi da je kompost pun glista. Viak treba izvaditi ako elite da kompost koristite u posudama za proizvodnju ili ako elite da gliste kasnije vratite u kontejner. Po suvom, sunanom danu, rasprostrite kompost na tvrdu povrinu, u sloju koji nije deblji od 5 cm. Preko jedne treine do jedne polovine komposta postavite dva do tri sloja nakvaenih novina. Ostavite tako nekoliko sati. Gliste e se sakriti ispod novina, a kad nekoliko puta lopatom prevrnete kompost, moi ete da ih sakupite gotovo sve.

ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU

55

kakO Da kORiStite kOmPOSt S gliStama menite ga kompostom s glistama. Zalivajte - Nanosite ga, u vreme sezone proizvoduobiajeno. nje, kao gornji sloj zemljita biljkama kao - Dodajte ga standardnim meavinama za to su tikve i drugo povre s plodovima kosaksije da biste ih obogatili i poboljali kajima treba mnogo hranljivih sastojaka. pacitet zadravanja vode - za visee korpe, - Nanosite ga kao gornji sloj zemljita za na primer. kune biljke ili saksije u poploanim delovi- Koristite ga kao sastojak u kunoj izradi ma bate - ako je potrebno, uklonite iz zemlje za saksije i druge posude (videti str. saksije sloj zemlje debljine oko 2 cm (vide113-117). ti Batovanstvo u saksijama, str. 202) i zaBrda hrane Biljkama koje zahtevaju mnogo hrane, kao to su mlade bundeve i tikve, prija bogat kompost s glistama pomean sa obinim kompostom. zemlja za saksije s kompostom s glistama Ovo je bogata smesa za saksije pogodna za paradajz, patlidan ili visee korpe, na primer. Izmeajte: - jednu ili dve kofe (od 9 litara) komposta s glistama; - jednu kofu otrog ili hortikulturalnog peska; - tri kofe dobro zgorelog komposta od lia ili tresetnog zemljita; - 75 g samlevenog krenjaka (videti str. 59).

zelenina UBRiva
Zelenina ubriva su biljke koje se gaje radi obogaivanja zemljita, a ne kao hrana ili ukras. Njihove korisne osobine su sposobnost fiksiranja azota, gusto lie koje suzbija rast korova i iroko korenje koje duboko prodire, idealno za poveanje rastresitosti zbijenog i poboljanje kvaliteta siromanog zemljita. zato gajiti zelenino ubrivo?

- Da biste poveali koliinu hranljivih sastojaka za biljke. Deteline i slina zelenina ubriva apsorbuju azot iz vazduha i fiksiraju ga u kvricama na svom korenju. On postaje dostupan biljkama kada se zelenino ubrivo ukopa u zemlju. Neke od ovih biljaka mogu da ekstrahuju minerale koji su duboko u zemlji, inei ih dostupnim biljkama s pliim korenjem. - Da biste zatitili zemljite. Zelenino ubrivo titi zemljite od sabijanja posle obilnih kia, to je naroito vano za zemljita s mnogo gline. Takoe, ono skuplja hranljive sastojke iz zemlje, tako da ne budu isprani kiom. - Da biste poboljali strukturu zemljita. Ozima ra, s veoma irokim i razuenim korenjem, poboljava kvalitet tekog zemSakupljanje tenosti. Ovaj komercijalni kontejner za gliste ima pri dnu slavinu za drenau tenosti bogate hranljivim sastojcima. Postavite kontejner na cigle, tako da moete ispod slavine da podmetnete posudu (slika desno).

56

ORGANSKA BATA

ljita, inei strukturu rastresitijom; na lakim zemljitima, korenje se vezuje za estice zemljita, pomaui im da zadre vodu. - Da biste suzbijali korov. Biljke za zelenina ubriva brzo klijaju i rastu, guei izdanke korova. (Videti Korov i njegovo suzbijanje, str. 71) - Da biste suzbijali tetoine. abe, bube i drugi prirodni neprijatelji tetoina vole hladan, vlaan sloj na povrini koji ine zelenina ubriva. Neke vrste insekata zbunie prisustvo zeleninog ubriva posejanog izmeu jestivih biljaka. (Videti Zdravlje biljaka, str. 82) - Da biste odmorili zemljite. Posejte dugotrajnije zelenino ubrivo i ostavite ga da raste cele sezone. To e pomoi zemljitu da se oporavi od stalnog obraivanja, poveae plodnost i poboljae mu strukturu. izbor zeleninog ubriva Izbor zeleninog ubriva treba da zavisi od toga ta elite da postignete, vremena koje je potrebno zemljitu da bude pokriveno, kulture koja je bila ranije zasejana, one koju ete sejati kasnije, godinjeg doba i vrste zemljita. Spisak moguih biljaka se na prvi pogled ini dugakim i zbunjujuim, ali, ako se drite nekih jednostavnih pravila, moi ete za date prilike da izaberete najbolje biljke. Evo pitanja koja treba da postavite pri izboru zeleninog ubriva. - Kako se uklapa u sistem plodoreda mojih useva? (Videti Gajenje povra, str. 295) - Kada elim da ga posejem? Izaberite otpornije vrste koje mogu da prezime. - Koliko dugo elim da raste? Neke vrste sazrevaju bre od drugih. - ta u da sejem posle? Ozima ra moe da zaustavi klijanje semena nekoliko sedmica poto se poseje, zato je najbolje da je ne gajite pre nego to posejete biljke sa sitnim semenom. - Koji varijetet najvie odgovara batenskom zemljitu? Za koje god da se odlui-

te, naelo je isto - seme se seje, biljke rastu, a u odreenom trenutku vraaju se u zemlju. Ukopajte ih u gornji sloj zemlje, na dubinu od 10 do 15 cm, seckajui ih, pri tom, otrim aovom. kada da ukopavate Najbolje je da zelenino ubrivo ukopavate nekoliko sedmica pre nego to elite da koristite zemljite. Rano prolee obino je pravo vreme ako je zemljite tokom zime bilo pod zeleninim ubrivom. Ostavite period od sedam do mesec dana da se ukopane biljke razloe i zemljite slegne pre nego to ga ponovo upotrebite. zelenino ubrivo bez ukopavanja Zelenino ubrivo moete da posejete i ako primenjujete tehniku bez obrade (videti str. 332). Umesto da biljke ukopavate, samo ih posecite i ostavite da istrule na povrini; kroz sloj koji tako nastane moete da sadite, isto kao da je prekriva, a moete i da ga sklonite na jedan kraj bate i posejete seme. Takoe, moete zelenino ubrivo da pokosite, sklonite i kompostirate. Viegodinje biljke koje se koriste kao zelenino ubrivo, kao i ra za ispau, mogu ponovo da izrastu poto se pokose. Ponovni rast moe da se zaustavi okopavanjem motikom, prekrivanjem zemljita da bi se biljkama uskratilo sunevo svetlo ili zasadom krompira ispod sloja slame (str. 333).

Ukopavanje zeleninog ubriva Biljke koje se koriste kao zelenina ubriva treba brzo da se razloe poto ih vratite u zemlju. Mlade biljke bre trunu, zato ih ukopavajte pre nego to ovrsnu - u idealnom sluaju, pre nego to se pojave cvetni pupoljci. Ako biljke ostavite da procvetaju (to se slaici dogaa posle samo nekoliko sedmica), izlaete se riziku od dodatnog klijanja i sazrevanja.

izBOR zeleninOg UBRiva

Period rasta vrsta zemljita Izbegavajte kisela i vlana zemljita Dobro uspeva na slabom zemljitu Vie joj odgovara teko zemljite Vie joj odgovara lako zemljite Dobra ilovaa Dobro isueno Lako, kiselo zemljite Veina Veina Veina Uspeva na lakom i suvom, vie joj odgovara zemljite koje nije kiselo Izbegavajte kisela i vlana zemljita Ne Da Da Da Da** Da Ne Ne Ne Da Da Da** 1 godina* 1-3 meseca Preko zime 2-3 meseca; moe da prezimi 3-18 meseci 2-3 meseca 2-4 meseca 1-2 meseca 1-3 meseca; moe da prezimi Preko zime 3 meseca* Fiksiranje ozota?

zelenino ubrivo

vreme sejanja

Lucerka (o. j.) Medicago sativa

Kraj prolea - sredina leta

Heljda (po. j.) Fagopyrum esculentum

Kraj prolea - kraj leta

ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU

Bob, krmni (o. j.) Vicia faba

Jesen - poetak zime

Detelina, inkarnatska (o. j.) Trifolium incarnatum

Poetak prolea - kraj leta

Detelina, crvena (o. v.) Trifolium prafense

Prolee - kraj leta

Piskavica (po. j.) Trigonella foenum graecum

Poetak prolea - kraj leta

Lupina (o. j.) Lupinus angustifolius

Poetak prolea - sredina leta

Slaica (po. j.) Sinapis alba

Poetak prolea - kraj leta

Facelija (o. j./po. j.) Phacelia tanacetifolia

Poetak prolea - kraj leta

Ra, ozima* (o. j.) Secale cerale

Kraj leta - poetak zime

Dunjica (o. d.) Medicago lupulina

Prolee - kraj leta

Grahorica, obina (o. j.) Vida sativa

Prolee / kraj leta - poetak jeseni 2-3 meseca; moe da prezimi

(o. j.) = otporna jednogodinja; (po. j) = poluotporna jednogodinja; (o. v.) = otporna viegodinja; (o. d.) = otporna dvogodinja *Spreava klijanje biljaka sa sitnim semenom nekoliko sedmica posle ukopavanja **Fiksira azot samo u zemljitu koje sadri odgovarajue bakterije

57

58 DvORinO UBRivO S PODlOgOm Slama je tradicionalna podloga za smetaj domaih ivotinja. Kad se izmea sa ivotinjskim ubrivom, truli i postaje koristan obogaiva zemljita. Meutim, za neke domae ivotinje, naroito za konje, koriste se drvene strugotine, koje, iako su odline za to, nisu ba idealne za batovane. Drvo se veoma sporo razlae i moe ak da crpi azot iz zemljita umesto da poveava plodnost, ako nije sasvim kompostirano pre upotrebe. Da biste izbegli takav rizik, dubrivo s drvenom strugotinom izmeajte s pokoenom travom, ivinskim ubrivom ili drugim materijama koje su bogate azotom i ostavite ga da truli godinu ili dve. Ako niste sigurni, koristite ga samo za viegodinje biljke na zemljitu koje se nee kultivisati - na primer, za obodno bunje.

ORGANSKA BATA

brivo sa organske farme, pokuajte da ga nabavite sa otvorenih farmi ili onih na kojima se stoka gaji na manje intenzivan nain. Nikad ne koristite ubrivo sa industrijskih farmi na kojima se vri intenzivan uzgoj. Nije teko pronai lokalne tale iz kojih e vam rado dati svoje ubrivo, ali ne zaboravite da se konji redovno lee protiv glista, a da ti lekovi sadre pesticide, koji se u ubrivu zadravaju dve ili vie sedmice. Proverite s vlasnicima tale kada su im konji poslednji put leeni. Skladitenje ubriva ivotinjsko ubrivo treba da bude kompostirano ili potpuno zgorelo pre upotrebe. To je potrebno da bi se hranljivi sastojci stabilizovali, da ne budu isprani kiom, i da se izbegne bilo koji rizik da se biljke otete. ubrivo moe da se doda gomili komposta ili da se slae na zasebnu gomilu, ako je izmeano s materijom za podlogu. Ako ubrivo od ivine nema materijal za podlogu, dodajte ga gomili komposta ili ga izmeajte sa slamom. kupovina kompostiranog ubriva Komercijalne vrste kompostiranog ubriva mogu lako da se nabave. Kad god je mogue, izaberite proizvod koji nosi simbol, logo ili neki drugi oblik kategorizacije od strane organizacija koje izdaju organ-

ivOtinjSka UBRiva
ivotinjska ubriva - od ivine, stoke, konja i koza - predstavljaju tradicionalni izvor plodnosti zemljita u organskoj bati. Ona imaju najveu vrednost kad su kompostirana s nekom materijom za podlogu. Rezultat je obogaiva zemljita srednje do visoke klase plodnosti koji poboljava strukturu zemljita i poveava koliinu hranljivih sastojaka koji postaju dostupni biljkama kad se ubrivo razloi u zemlji. Urin iz ubriva biljkama je glavni izvor hranljivih sastojaka, naroito azota i kalijuma. Njega upija materija za podlogu. Da nje nema, hranljivi sastojci bili bi lako isprani iz ubriva. U ptijem izmetu, urin ini beli sloj zbog kog je ovo ubrivo veoma bogato. nabavljanje ubriva Veina organskih zemljoradnika na svojim farmama reciklira ubrivo. Svako drugo bi verovatno bilo zagaeno ostacima veterinarskih proizvoda koji se primenjuju na ivotinjama. Ako vam nije dostupno u-

PRavljenje gOmile UBRiva - Gomilajte ubrivo na mestu gde nee biti pomerano nekoliko meseci. - Ako je materijal za podlogu suv, dobro ga nakvasite. - Sabijajte materijal na gomili. - Prekrijte gomilu vodootpornim prekrivaem. - Ostavite gomilu da miruje tri meseca, ako je iz organskih izvora, inae est meseci, da bi se razloile eventualne neeljene supstance koje zagauju. Ako je podloga od drvenih strugotina, bie potrebna najmanje godina.

ske sertifikate. Ako niste sigurni, proverite kod snabdevaa poreklo sastojaka. Re organski nije sama po sebi dovoljna preporuka; ona moe da znai samo to da su sastojci ivog porekla, ali ne i da su pogodni za upotrebu u organskoj bati (videti str. 8). Drugi proizvodi za ubrenje Materije kao to su guano, izmet od slepih mieva ili ptica, koje se sue i ostavljaju da odstoje, takoe su visoko koncentrovani izvor hranljivih sastojaka i treba ih smatrati pre za preraena nego sirova ivotinjska ubriva. I u ovom sluaju, proverite paljivo etikete proizvoda kako biste bili sigurni da su pogodni za batu koja se odrava organski. ubrivo s farmi koristi se i kao osnova za neke vrste komercijalnih tenih ubriva, obino s dodatkom mikroelemenata.
Dosije pilence ubrivo od ivine koja se dri na otvorenom bogato je azotom, zato ga tedljivo koristite u bati.

kORienje UBRiva Dobro zgorelo ubrivo moe da se ukopava u zemlju ili prostire po njoj, naroito ako sadri puno slame. Pazite da ne dodiruje stabljike biljaka. Platnene ili mreaste vree napunjene ubrivom mogu da se potope u vodu da bi se napravio aj od ubriva koji moe da se koristi kao teno ubrivo. Poto uinak tenog ubriva moe da bude veoma promenljiv, teko je dati precizno uputstvo za njegovu upotrebu. Koristite ga povremeno umesto vode za zalivanje biljaka iji rast treba podstai.

korienje ivotinjskog ubriva Dobro zgorelo ubrivo poboljava strukturu zemljita, poveava njegov kapacitet zadravanja vode, a biljkama obezbeuje azot, kalijum i druge hranljive sastojke. Hranljiva vrednost ubriva varira, zavisno od koliine slame i drugih materija za podlogu, i od toga da li je bilo skladiteno ispod pokrivaa (azot i kalijum lako ispere kia). Ipak, treba da ga koristite kao obogaiva zemljita srednje do visoke klase. Stavljajte ga u koliini od jednih do dvoja kolica (50-100 litara) na 5 m2. Glavna primena ubriva je u batama s povrem, na usevima kojima treba mnogo hrane, kao to su krompir, tikvice, patlidan, bundeve, tikve, paradajz i povre iz porodice kupusa. Takoe, ubrivo je dobar gornji sloj zemljita za rue koje se svake

godine orezuju na kratko i za zeljaste biljke, kojima se dodaje svake 2 ili 3 godine. ubrivo moe ee da se koristi na siromanim zemljitima, ali ga ne treba dodavati tamo gde raste korenasto povre kao to je argarepa ili biljke kojima odgovara posno, suvo zemljite. ubrivo koje je dobro zgorelo moe da se koristi i u saksijama (videti str. 113). Kad radite sa ubrivom i drugim proizvodima ivotinjskog porekla, pazite da su vam sve posekotine pokrivene, operite ruke tekuom vodom pre nego to uzmete hranu i drite antitetanusni serum u kui. alternative ubrivu Ako elite da izbegnete proizvode ivotinjskog porekla, ne zaboravite da korienje ubriva nije neophodno u organskoj bati. Plodnost zemljita moe da se postigne i korienjem drugih vrsta obogaivaa i zeleninih ubriva, opisanih u ovom poglavlju.

60

ORganSka UBRiva
Funkcija Podstie jak rast korena ubrivo za rast lia i korenja Sporo oslobaa azot, tamo gde je potreban jak rast Veliki izvor azota Pomae podizanje nivoa humusa u zemlji Nadoknauje nedostatak fosfata Oslobaa se u zemljite tokom jedne sezone Podie pH; izvor kalcijuma Podie pH; izvor kalcijuma i magnezijuma Izvor kalcijuma, ne menja pH korienje Kao osnovna podloga pre saenja bunja, voaka i drugih viegodinjih biljaka Primenjujte u prolee i poetkom leta Primenjujte u prolee i poetkom leta po potrebi Podloga za jednogodinje povre; osnovna podloga na siromanom zemljitu Podloga za jednogodinje biljke; voe i bunje; travnjake Dobra neivotinjska alternativa mlevenim kostima Voe i povre Koristite tamo gde je potrebno poveati pH Koristite tamo gde je potrebno poveati pH

ubrivo

glavni hranljivi sastojci

Mlevene kosti

P2O5 20%

Kaa od heljde

N 5%; P2O5 1%; K2O 2%

Kopita i rogovi

N 12%

Kaa od soje

N 7%; P2O5 0,5%; K2O 2,3%

Kaa od morske trave

N 2%; K2O 2,7%

Fosfat, kameni

P2O5 27%

Potaa, iz organske bate (biljnog porekla)

K2O 20%

Mleveni krenjak

Kalcijum-karbonat

Dolomitski krenjak

Kalcijum-magnezijum-karbonat

Gips

Kalcijum-sulfat: S 13%; Ca 16%

Meavina gipsa i dolomitskog krenjaka u razmeri 80:20 moe da se koristi za ispoavanje masnih glinastih zemljita

ORGANSKA BATA

Videti str. 36 za objanjenje kljunih hemijskih simbola. U prodaji su i meana organska ubriva za specifine namene, na primer za povre ili travnjake.

ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU

61

DODavanje ORganSkiH UBRiva i PROmena pH vReDnOSti zemljita

Organska ubriva su proizvodi biljnog, ivotinjskog i mineralnog porekla. Hranljivi sastojci koje sadre uglavnom se oslobaaju sporo, tokom perioda u kome ubrivo razlau mikroorganizmi. To sporo oslobaanje hrane za biljke je uglavnom mnogo bolje nego brza primena mineralnih ubriva jer se izbegava rast zasnovan na brzom poveanju koliine biljnih sokova, to moe da uzrokuje poveanu podlonost napadima insekata i oteenjima od kasnih mrazeva. Neka organska ubriva, kao to su kae od soje, lucerke i morske trave, ili njihove meavine, obezbeduju irok spektar hranljivih sastojaka za biljke. Druga, kao to su kameni fosfati, imaju specifinije namene. Poto su svi ovi proizvodi prirodnog porekla, uglavnom sadre niz elemenata koji postoje u malim koliinama ili u tragovima. Podrazumeva se da treba da se pridravate osnovnih higijenskih pravila kad radite sa ubrivima, naroito onim ivotinjskog porekla. Nosite rukavice i perite ruke posle rada. Uvek se pridravajte uputstava i ne padajte u iskuenje da stavljate vie ubriva da se nae. Kad se na biljkama javljaju simptomi nedostatka minerala (videti str. 86), uzrok moe da bude i neto drugo.Vie detalja nai ete na strani 397, u delu knjige Problemi s biljkama, od A do . Reenje je da se pozabavite uzrokom, a ne simptomima, ali za kratkorono olakanje moete da koristite izvore minerala koji se lake rastvaraju. Glavni izvori su magnezijum-sulfat, boraks (za bor) i morska trava za gvode. Pepeo od drveta je dobar prirodan izvor kalijum-karbonata, ali poto se veoma lako rastvara, uglavnom ga je najbolje reciklirati kroz gomilu komposta.

Promena pH vrednosti zemljita Ako treba da podignete pH vrednost zemljita (da ga uinite vie baznim), koristite mleveni krenjak (kalcijum-karbonat) ili dolomitski krenjak (kalcijum-magnezijum-karbonat). Te supstance sporije reaguju i blae su za zemlju od gaenog ili hidriranog krea. Obino se primenjuju u jesen da bi im se dalo vremena da deluju na zemljite pre naredne sezone, ali da bi njihovo dejstvo u potpunosti bilo ostvareno, moe da proe i godinu dana. Koliina zavisi od toga kolika je promena pH vrednosti potrebna. Po pravilu, treba da dodajete 200 g po kvadratnom metru godinje dok ne postignete eljenu pH vrednost. Dolomitski krenjak je bolji izbor za zemljita s niim nivoom magnezijuma. Poveanje kiselosti zemljita je mnogo tee. Kompostirane borove iglice imaju izvesno dejstvo, a i sumporna praina (koja se javlja u prirodnom obliku) moe malo da pojaa kiselost zemljita, ali kad je ono u osnovi bazno, bolje je da jednostavno gajite biljke kojima to odgovara.

voda i zalivanje
Primenom racionalnih strategija zalivanja i dobrim izborom biljaka moe se smanjiti potronja vode
Svakom ivom biu neophodna je voda ivot bez nje ne moe da opstane. Biljkama je voda potrebna da bi se u njima odvijali procesi fotosinteze, disanja i apsorpcije hranljivih sastojaka. Drugim recima, voda im treba da bi rasle, cvetale i raale. Biti organski batovan znai voditi rauna o resursima koji se koriste u bati i irim implikacijama njihove upotrebe - a to se odnosi i na vodu. Ouvanje, skladitenje i recikliranje vode sutinske su strategije organskog batovanstva. Primena organskih metoda obraivanja zemljita, paljiv izbor biljaka, kao i precizan raspored i odgovarajue snabdevanje vodom, doprinee smanjivanju potronje ovog dragocenog resursa i problema koji nastaju zbog sue ili preteranog zalivanja. Nestaica vode utie na biljke na vie naina, zavisno od vrste biljke i stepena
Uvanje vODe Voda je ogranien resurs na globalnom nivou. Iako na naoj planeti postoje ogromne rezerve vode, priblino 94% od njih ine okeani, a slana voda nije upotrebljiva za navodnjavanje. Preostalih 6% ini slatka voda, ali njen najvei deo ine gleeri i sneg na polarnim kapama (gotovo 2%) ili podzemne vode na velikim dubinama u stenovitom sloju Zemljine kore (4%). Veoma malo vode je lako dostupno za upotrebu. Na primer, reke sadre samo 0,00008% vode na Zemlji. Takode, podruja s velikom koliinom padavina su ograniena, a globalno zagrevanje preti da izmeni postojei ciklus isparavanja vode. Trenutni nivo potronje vode za domainstva, industriju i poljoprivredu ne samo da iscrpljuje rezerve

nedostatka. I pre nego to se na biljkama pokau oigledni znaci pogoenosti suom, kao to je uvenue, njihov rast i napredovanje bivaju usporeni. Kao i kod veine resursa, problemi ne nastaju samo zbog nestaice, nego i od vika vode (videti str. 63). Problemi zbog nedostatka vode - Lisnato povre, kao to su spana i kupus, postaje znatno manje. Ukupna ivotna sposobnost biljaka je slabija, to za posledicu ima manji i sporiji rast. Cvetovi esto otpadaju, a plodovi su manji i slabijeg kvaliteta. - Neke vrste biljaka prevremeno cvetaju ako ne dobiju dovoljno vode. Jednogodinje biljke cvetaju vrlo kratko pre nego to uvenu.

vode ve ih i zagauje, i neodriv je u dugoronoj perspektivi. Trokovi preiavanja vode za pie su ogromni - zato njeno troenje u batama predstavlja veliko rasipnitvo. Izgradnja velikih brana za navodnjavanje i hidroelektrana radikalno je izmenila ili unitila itave ekosisteme. Kako se potrebe za slatkom vodom poveavaju na globalnom nivou, neophodno je da se razviju tedljivije i pravinije strategije njenog korienja. Deo tog procesa je racionalna upotreba - smanjenje potronje i reciklaa - u organskom batovanstvu. Upotreba vode u domainstvima ini oko 65% ukupne potronje vode na Zemlji, iz ega jasno proizlazi da je svaka uteda u kui i bati dragocena.

VODA I ZALIVANJE

63 FaktORi kOji POveavajU gUBitak vODe iz Biljaka Suneva svetlost Jako sunce uzrokuje vei gubitak vode nego oblano vreme. temperatura to je biljkama toplije, to vie vode gube. vlanost (manjak vlage) Biljke bre gube vodu ako je vazduh suv. vetar Jak vetar poveava isparavanje vode kroz lie.

- Drveu i bunju opada lie ako je sua jaka; izdanci, pa ak i grane, esto venu i otpadaju. Zeljaste viegodinje biljke venu, lie im otpada i konano polegnu po zemljitu. - Nedostatak vode uzrokuje i manjak ili neravnoteu hranljivih sastojaka, jer biljke ne mogu da preko korenja apsorbuju ono to im je potrebno. U veoma suvim krajevima, posledice dodatno pogorava to to se gomilaju u zemljitu odreene vrste soli, koje nastaju zbog velikog isparavanja vode. - Biljke postaju podlonije bolestima i napadima tetoina kad nemaju dovoljno vode. Na primer, pepelnica je mnogo ea na ruama, vinovoj lozi, mekom vou i drugim biljkama kad je zemljite suvo. I krastavost krompira je izraenija na suvom zemljitu. Trule pupoljaka je poremeaj koji kod paradajza i paprike uzrokuje nedostatak vode (videti i str. 85). Biljke ugroene suom ea su meta tetoina kao to su bela leptirasta va i druge biljne vai. viak vode Lo uticaj na rast biljaka ima i preterano navlaeno zemljite. Ono se zagreva znatno sporije u prolee; rast biljaka je usporen, a mladice su znatno podlonije napadima tetoina i bolesti. Kad se pore u zemlji napune vodom, iz njih se istiskuje kiseonik i zemljite postaje anaerobno. Nedostatak kiseonika uzrokuje odumiranje korenja. Viak vode ima vie simptoma. Uestalije su bolesti korenja; bolesno, uto lie koje opada sa biljaka ije korenje je poelo da truli est je pokazatelj preteranog ili loeg navodnjavanja. Takoe, previe vlano zemljite omoguuje da se puevi bolje hrane i bre razmnoavaju. Kod nekih vrsta biljaka, izmeu ostalih kod kamelija i geranijuma, dolazi do oticanja u obliku vodenastih plikova na liu, koji mogu da otvrdnu ili da se rasprsnu.

Problemi zbog vika vode - Ispiranje hranljivih sastojaka. - Rasipanje vode kao dragocenog resursa. - Naruavanje strukture zemljita ako se zaliva prskalicom, to uzrokuje stvaranje pokorice (videti str. 108) i privlaenje leptira koji isisavaju hranljive sastojke. - Podsticanje rasta lia na utrb cvetova. - Podsticanje plitkog ukorenjivanja, ime biljke postaju neotporne na nedostatak vode. - Stvaranje idealnih uslova za pueve. - Podsticanje bolesti korenja. - Veliki trokovi tamo gde se potronja vode meri. - Razvodnjavanje ukusa jestivih biljaka. zemljite s previe vode Zemljite koje nije ocedito moe da se pobolja uvoenjem sistema za drenau, a on je obino u obliku izbuenih cevi koje se ukopavaju ispod povrine. To je veliki poduhvat i zato se isplati da prvo pokuate da popravite strukturu zemljita (videti str. 38-42). Najlake je da prihvatite zemljite takvo kakvo jeste i parcelu pretvorite u movarnu batu, koja moe da bude veoma lepa i zanimljiva.

64

ORGANSKA BATA

kakO Da Smanjite zalivanje

Postoji itav niz tehnika koje e vam doneti velike utede vremena i vode, a moete da ih primenjujete u bati s ciljem smanjenja potrebe za zalivanjem. - Odaberite biljke kojima odgovaraju zemljite i klima u vaoj bati. Tamo gde ima malo vode, sukulenti i viegodinje biljke otporne na suu, trave i bunje, mogu da budu lepe ukrasne biljke. - Poveajte kapacitet zemljita za zadravanje vode, ili, u sluaju masne gline, poveajte dostupnost vode biljkama dodavanjem kabastih organskih obogaivaa zemljita (videti str. 41). Kada se primeizBOR Biljaka OtPORniH na SUU Biljke koje dobro podnose nedostatak vode esto imaju sivo lie (na primer eukaliptus). Takoe, esto im je lie prekriveno dlaicama, kao kod titrice i lavande. Listovi su ponekad u obliku iglica, kao kod borova u primorskim oblastima, gde su vetrovi jaki i topli. S druge strane, neke biljke imaju sone i mesnate listove i stabljike u kojima uvaju rezerve vode. Dobar primer za to su ednjak i uvarkua, kao i kaktusi, koji rezerve vode uvaju i pomou debele kore i bodlji. Sledee biljke ubrajaju se u one otporne na suu. Drvee i bunje Kleka; lavanda; Microbiota (sibirski empres); bor; Potentilla (petoprstica); Prunus besseyi (amerika trenja); P. maritima (primorska ljiva); Rhus (ruj); Sarcococca; ljiljan; Taxus (tisa) viegodinje biljke Achillea (hajduka trava); agapant; beli luk: ratan; Cynara (artioka i kardun); Dianthus (karavilje); Eryngium, ukljuujui morsku zeleniku (na slici); Euphorbia (mleika); uuljak; Iberis (biserak); Kniphofia pucavica; Oenothera (nourak); afrika ivanica; penstemon; ruska alfija; ednjak; Sempervivum (uvarkua); Stachys (istac); divizma; juka.

njuju kao prekrivai zemljita, ove materije e poboljati njegovu strukturu na povrini, omoguujui efikasniju apsorpciju kie i smanjujui oticanje vode i formiranje barica. - Razbijajte zbijeno zemljite kopanjem da biste podstakli ire ukorenjivanje biljaka. - Ne okopavajte po suvom vremenu, jer ete time poveati isuivanje zemljita. - Prekrivajte zemljite (videti Prekrivanje zemljita zbog suzbijanja korova, str. 7476) obogaivaima niske klase (videti str. 42), kao to su kompost od lia, seckana kora drveta ili druge kabaste materije, koje e smanjiti gubitak vlage i rast korova. Proverite da li je zemljite vlano pre nego to ga prekrijete. Prekriva treba da zadri vlagu u zemljitu, ne izvan njega. Ako je zemljite suvo, obilno ga zalijte pre nego to rasprostrete prekriva. U suvim predelima, prekriva od kamenja i ljunka zadrae i kondenzovati vlagu i usmeriti je na povrinu zemlje. - Uklonite korov. On e biljkama oduzimati vodu koje nema dovoljno. - Na mestima gde su drvo ili bun zasaeni u travu, drite prostor irine 1 m oko njega bez trave (poeljno pod pokrivaem) najmanje dve godine. - Zatitite biljke od vetrova koji ih isuuju izgradnjom vetrobrana. Topli, suvi vetrovi drastino poveavaju gubitak vode. - Kad pravite novi travnjak, sejte vrste trave koje podnose suu (videti str. 185). Pustite da po suvom vremenu trava naraste vie nego inae - do 7,5 cm. Trava koja se ne kosi esto razvija dublje korenje i otpornija je na suu. - Po toplom vremenu zaklonite mlade sadnice od sunca. - Koristite sistem navodnjavanja kap po kap i crevo za natapanje umesto klasinih prskalica.

VODA I ZALIVANJE

65

eFikaSnO kORienje vODe

Potrebe biljaka za vodom variraju zavisno od faze ivotnog ciklusa. Sadnice, koje imaju mali koren, veoma su osetljive na nedostatak vode i esto ne mogu da se oporave ako se osue. Mladom drveu i bunju, naroito onom koje je presaivano, potrebno je dodatno zalivanje u suvim uslovima tokom jedne ili dve godine; kad se uvrsti, veina e preiveti bez dodatnih koliina vode. Treba da znate, ukoliko elite da neke biljke ispune vaa oekivanja, da one imaju kritian period kada im je voda neophodna. Graku i boraniji, na primer, treba da obezbedite dobro snabdevanje vodom da biste podstakli cvetanje i sazrevanje semena, ali ne pre nego to cvetovi ponu da se formiraju. S druge strane, kameliji mogu da otpadnu svi cvetni pupoljci u prolee, ako nije imala dovoljno vode poetkom prethodne jeseni. Vrsta biljke odreuje njenu potrebu za vodom. Biljke koje su otporne na suu, prilagoene preivljavanju u ekstremno suvim uslovima, odlino uspevaju tamo gde su rezerve vode oskudne, a mogu da propadnu ako je zemljite previe vlano. Mesto na koje ete smestiti biljke takoe utie na potrebu za vodom. Na primer, biljke u saksijama potpuno zavise od vas, batovana, u pogledu snabdevanja vodom. Biljkama u zaklonu od kie - pored kue, zida ili ograde, gde zemljite prima manje padavina - uglavnom je potrebno dodatno zalivanje. kada da zalivate Najdelotvornije vreme za zalivanje je rano jutro ili vee, kada su vazduh i zemlja rashlaeni, zbog ega e se manje vode izgubiti isparavanjem. Ipak, izbegavajte veernje zalivanje biljaka koje su podlone napadu pueva, zalivanje ostavlja tanak sloj vlage na biljkama i zemljitu, to je idealan uslov za pueve.

koliko vode? Nije lako odrediti s koliko vode treba da zalivate i koliko esto jer to zavisi od vrste biljaka koje proizvodite, temperature i mnogih drugih faktora. Zlatno pravilo je da

Biljke U SakSijama Biljke u saksijama, kadicama, tepsijama, korpama i drugim posudama treba zalivati paljivo. Nikada ne dozvolite da se potpuno isue, ali ni da zemlja u saksijama bude podlokana. Zalivajte po potrebi umesto po nekom rasporedu. Po toplom, suvom vremenu, kada je rast bri, biljkama u viseim korpama ili paradajzu u saksiji moe da bude potrebno dva zalivanja dnevno. Kunim biljkama koje sporo rastu esto nije potrebno vie od jednog zalivanja tokom cele zime. Ako se zemlja u saksiji osui, voda koju sipate odozgo moe samo da proe kroz saksiju, a da ne nakvasi zemlju. Kad god je mogue, stavite saksiju u tacnu s vodom i ostavite je dok se povrina zemlje u njoj ne ovlai. Tad je sklonite i pustite da se dobro ocedi. Potpuno suvu saksiju moete sasvim da potopite u kofu s vodom.

kakO najBOlje Da iSkORiStite vODU - Neka vam sadnice, rasadi i mlade biljke budu prioritet. - Zalivajte rano ujutro. - Polivajte vodu direktno po zemlji, ne na biljke. - Dobro zalijte zemljite, nemojte da samo nakvasite povrinu. - Zalivajte u kritinim fazama rasta. - Ne zalivajte biljke kojima to nije potrebno. - Koristite crevo za zalivanje umesto prskalice. - Koristite topericu da biste kontrolisali potronju vode. - Ne zalivajte travnjake.

66

ORGANSKA BATA

Nedostatak vode nije jedini uzrok uvenua - to mogu biti truljenje korena, biljne bolesti ili tetoine; kao to je iak vinove loze, koje napadaju koren.

zalivanje Biljaka PO tOPlOm vRemenU Svakom povru potrebno je redovno zalivanje u ranim fazama rasta sadnica i mladica. Cvekla, brokule, prokelj, ljuta paprika, mrkva, praziluk, crni luk, patrnak, rotkva, bela repa i repa su vrste povra koje zahtevaju najmanje vode kad se uvrste. Ovde su kritini periodi za zalivanje ostalih vrsta - razume se, samo po suvom vremenu.

biljke povremeno obilno zalijete umesto da ih zalivate pomalo i esto. Po suvom vremenu trebalo bi da 11 litara po m2 bude dovoljno da navlai zonu korena biljaka. Kad zalijete biljke ili leju, proverite da li je voda prodrla u zemljite do korena. Ispod mokre povrine ponekad se krije suva zemlja. U tom sluaju zalijte ponovo. zalivanje povra Povre razliito reaguje na zalivanje, zavisno od vrste i faze rasta. Voda podstie vegetativni rast (lia i izdanaka), to je korisno za bujnije stabljike, ali moe da odloi raanje graka, boranije i paradajza i razvodni im ukus. Bujnije lie ne znai i vei prinos korenastih biljaka. Ako nemate vremena ili dovoljno vode, zalivajte samo one biljke koje e od toga imati koristi u kljunim fazama rasta, da bi dale maksimalne rezultate (videti uokvireni tekst pod naslovom Zalivanje biljaka po toplom vremenu). metodi zalivanja Vodu moete da zalivate po biljkama na vie naina, od najosnovnijih do tehnoloki krajnje naprednih, zavisno od budeta, vremena i koliine vode kojim raspolaete. Najbolje je vodu polivati direktno po korenju, izbegavajui kvaenje listova, cvetova i stabljika biljaka kod kojih to poveava rizik od obolevanja. Prskalice su jedan od najmanje delotvornih naina zalivanja i treba ih izbegavati kad god je mogue jer se voda rasipa i isparava pre nego to doe do biljaka. U suvim predelima, gde je zalivanje od sutinskog znaaja i esto svakodnevna obaveza, logino je da izbegavate povrinsko isparavanje vode i da je usmeravate ispod povrine do korenja ko-

Za vreme cvetanja - Graak i sve vrste mahunarki, ukljuujui pasulj, boraniju, bob; nastavite zalivanje kad mahune ponu da se formiraju - Krompir - Kukuruz eerac Za vreme sazrevanja plodova - Graak i mahunarke (pasulj, boranija, bob) - Kukuruz eerac, kad klipovi ponu da se nalivaju . - Paradajz - Tikvice Sve vreme - Lisnato povre, kao to su zelena salata i spana; letnji kupus

ristei crevo za zalivanje (videti sliku Metodi zalivanja). Runo zalivanje Vodu moete jednostavno da sipate iz kante ili creva za zalivanje. Prednost tog naina je to u potrebnim koliinama moete biljke pojedinano da zalivate kad je to neophodno. Mana je to ovo zahteva mnogo vremena i to biljke mogu da uvenu kad dui period niste kod kue. Creva sa ugraenim mehanizmom za putanje vode smanjuju njeno nepotrebno troenje dok se kreete izmeu biljaka. Osetljive sadnice zalivajte pomou sitne reetke da biste izbegli oteivanje. Ako su u saksiji ili drugoj posudi, postavite je u veu posudu s vodom i drite dok se zemlja ne ovlai, umesto da je polivate odozgo.

VODA I ZALIVANJE

67

Efikasnost runog zalivanja moete da poveate tako to ete vodu usmeravati ispod povrine, ka korenju. Tako ete smanjiti isparavanje i odrati povrinu suvom, to e doprineti suzbijanju rasta korova. Jedan od naina da to uradite jeste da ukopate neglazirani up blizu biljke, a zatim sipate vodu u njega. Ona e postepeno curiti kroz up u zemlju. Druge mogunosti su veliki levak ili plastina boca sa odseenim dnom i blago odvrnutim epom, kroz koji voda polako istie. Za drvee i bunje moe dobro da vam poslui izbuen komad cevi za drenau poloen jednim krajem u nivou korena, a drugim na povrini. Sistemi za zalivanje Sloeni irigacioni kanali koji funkcioniu putem gravitacije mogu da se nau u

mnogim delovima sveta. Isto naelo moe da se primeni na nivou bate ako imate odgovarajui izvor vode i nagib terena. Crevo za natapanje praktinije je za veinu bata u kojima su u redovima zasaene biljke sa istim potrebama za vodom. Voda prolazi kroz propusne ili bune cevi, natapajui okolno zemljite kroz male rupe. Ako su cevi ukopane ispod povrine rastresitog pokrivaa zemljita ili pejzanog materijala (videti Prekrivanje zemljita zbog suzbijanja korova, str. 74-75), isparavanja praktino nema, to znai da biljke iskoriavaju svu vodu. Voda se puta samo koliko je potrebno, a potom zaustavlja, za ta moe da se koristi i prekida s tajmerom. Za biljke koje su ire razmaknute vie odgovara sistem zalivanja kap po kap, u kom se pojedinane kapalice postavljaju

metodi zalivanja. Uvek usmeravajte vodu na korenje, crevom ili rasprivaem (gore levo), ili sipanjem vode u rezervoare koji su ukopani u zemlju, kao to su porozni glineni upovi, otvorene cevi ili plastine boce sa odvrnutim epom. Na glinenim upovima izmeu glavica zelene salate (gore desno) stavljeni su poklopci da bi se smanjilo isparavanje, to je tradicionalni metod poznat pod nazivom zalivanje iz pehara. Porozno crevo za zalivanje, poloeno izmeu biljaka (dole) ili neposredno ispod povrine, jedan je od najdelotvornijih savremenih doprinosa ouvanju vode.

68

ORGANSKA BATA

na odreenim mestima du cevi. Ovaj sistem moe da se koristi i za nizove viseih korpi. Jednostavan sistem koji moe da se koristi u staklenicima ili za kune biljke sastoji se od niza kanapa koji su povezani sa sredinjim rezervoarom. Voda curi kapilarnim putem niz fitilje do zemlje u saksijama, odravajui nivo vlanosti. Sve to treba da uradite jeste da redovno punite rezervoar.

kinica Kinica je uglavnom dobrog kvaliteta, bez zagaenja i s relativno niskom pH vrednou, to je ini pogodnom za upotrebu za sve vrste biljaka. Lako mogu da se skupe s krovova pomou oluka neoekivano velike koliine i uskladite u burad, rezervoare ili batenska jezerca. Da biste izraunali koliko vode moete da skupite, treba da znate povrinu krova i prosenu koliinu padavina u vaem kraju. Mnoenjem te dve vrednosti dobiete priblinu zapreminu vode koja e se slivati s vaeg krova. Imajte u vidu usputne gubitke - zato raunajte da je realno da sakupite oko 75 % od zapremine koju ste procenili. Sakupite to vie vode. Zaliha od jednog bureta nee vam trajati dugo po suvom vremenu. Bolje je da koristite kontejner sa vrsto prianjajuim poklopcem koji ne proputa svetlo, da biste smanjili isparavanje. Tako ete spreiti i gomilanje komaraca, lia i drugih otpadaka, kao i rast algi, a bezbedan je i za decu jer su podalje od vode. Ako ste postavili rezervoar ili bure iznad nivoa zemljita, gravitacija e moi da obavi posao zalivanja umesto vas, pomou creva koje treba da zakaite na slavinu. Ako niste, moda e vam biti potrebna mala pumpa ili jednostavno koristite kantu za zalivanje.

kOjU vODU Da kORiStite?

Vodu za zalivanje bate moete da koristite iz vie izvora. Retko kad postoji potreba da koristite pijau vodu za batenske biljke. tehnika voda iz vodovoda Tehnika voda iz vodovoda je ista, obino moe da se nabavi kad god vam zatreba i isporuuje se pod visokim pritiskom. Meutim, ona e vas skupo kotati, kako finansijski, tako i u pogledu zatite ivotne sredine. Hlor iz nje moe da oteti mikrobe u zemljitu i osetljivije biljke. Ova voda moe da ima visoku pH vrednost, to je ini neupotrebljivom za biljke kojima smeta krenjak.

POSUDe za Uvanje vODe

Posuda
Bure, plastino

Prednosti

Mane

Relativno jeftino, u raznim Oteuju ga ultraljubiasti sunevi veliinama; mogu da se nabave zraci burad koja se ponovo koriste ili su reciklirana Privlano izgleda Trajan Trajan, prilino jeftin, moe da se napravi u obliku po elji Teko je, esto curi kad nije napunjeno Runo izgleda, ra Potrebna je prilina strunost da bi se sazidao

Bure, drveno Rezervoar, elini Rezervoar, od armiranog betona

Rezervoar, betonski Trajan, pogodan za ukopavanje Skup za zidanje

VODA I ZALIVANJE

69

Kia je besplatan izvor iste vode, a skupljanje i uvanje kinice u buradima, batenskim jezercima, rezervoarima ili valovima, odlian je metod ouvanja vode kao prirodnog resursa.

Reke, izvori i bunari Ako imate sree da u vaoj bati postoji bunar, jezerce, izvor ili reka, zalivanje iz istog, prirodnog izvora je savreno za batu. Proverite kod lokalnih organa uprave za vodoprivredu da li imate dozvolu za korienje, da li postoje ogranienja i da li se upotreba plaa. Preterano korienje prirodnih zaliha vode moe da ih istroi, ime se ugroava lokalni ekosistem, zato koristite vodu racionalno. Moda ete morati da pumpate ili filtrirate vodu pre upotrebe u cevima za zalivanje. Imajte u vidu i mogunost zagaenja agrohemijskim supstancama iz podruja s farmama na kojima se vri intenzivna proizvodnja. Siva voda Siva voda je izraz koji se koristi za kunu otpadnu vodu, ne raunajui kanalizacionu. Poto je ima u prilino velikim koliinama, moe da bude znaajna za batu, sve dok se koristi na pravilan nain i dok ne sadri previe sapuna, deterdenta i masnoa. Otpadna voda iz maine za pranje sudova nije pogodna za upotrebu, jer deterdenti mogu da otete biljke. Voda iz kade ili tu kabine (izbegavajte penuave kupke i ulja za kupanje) i voda od pranja povra je najpogodnija. Ipak, imajte u vidu da postoje komunalni i zdravstveni propisi koji ne dozvoljavaju upotrebu sive vode zbog eventualne opasnosti po zdravlje. Proverite graevinske propise ili se konsultujte sa zdravstvenim radnicima u vezi s pravnim statusom sive vode u vaoj lokalnoj zajednici. Sivu vodu ne treba koristiti za zalivanje jestivih biljaka, osim ako nije koriena samo za pranje povra. Takoe, nije pogod-

na ni za biljke kojima prija kisela sredina. Koristite je tako to ete rotirati njenu upotrebu po raznim delovima bate, da biste izbegli eventualno gomilanje tetnih supstanci. Voda iz kade ili tu kabine najee sadri bakterije, od kojih neke mogu da budu opasne po zdravlje, zato nemojte da je skupljate - iskoristite je odmah. Pre upotrebe moete da je propustite kroz filter od slame ili trske ako je potrebno da bude istija. Filter s trskom je veliki, dugoroni projekt za ije pravljenje e vam biti potrebno prilino vremena (videti sledei odeljak). Da biste napravili jednostavan filter od slame, napunite izbuenu kofu slamom i sipajte sivu vodu preko nje pre nego to je usmerite na trajne zasade. Redovno praznite kofu na gomilu komposta i menjajte slamu. Filteri s trskom Jedan od najboljih naina preiavanja sive vode je proputanje kroz filter s trskom, koji se sastoji od kutije ili rezervoara ispunjenog ljunkom na kom rastu trska ili druge vodene biljke. Bakterije koje u ogromnom broju ive na korenju trske razlau otpadne materije iz vode i pretvaraju ih u oblik koji je bezbedan za biljke. Broj bakterija je naroito velik zato to trska prenosi kiseonik do korena kroz uplje stabljike. Siva voda koja proe kroz filter s trskom bezbedna je za zalivanje cele bate, ukljuujui i povre. Filteri s trskom nisu delotvorni na niskim temperaturama, zato e, ako ivite u hladnim krajevima, moda biti neophodno da zimi bacate sivu vodu u kanalizaciju. Zasebna cev s ventilom omoguie vam da je po elji usmeravate na filter s trskom ili u kanalizaciju. Rezervoar koji je dovoljno velik da primi svu sivu vodu koja izlazi iz kue omoguie ravnomerno isticanje vode u filter, pomou drugog ventila.

70

ORGANSKA BATA

Pretakai. Ritmiko prelivanje vode kroz pretakae je zanimljivo za posmatranje i oputajue za sluanje. Takoe, to je efikasan nain obogaivanja vode kiseonikom. Iako se svi pretakai sastoje od povezanih posuda, u prodaji je irok spektar oblika. Biljke kojima prija vlaga, kao to su paprati, lepo e napredovati u prohladnoj, vlanoj sredini koju stvaraju vodeni slapovi. Obodi plitkih posuda postae omiljeno mesto za batenske ptice.

vrste filtera s trskom Postoje dve osnovne vrste filtera s trskom: vodoravni i uspravni. Kod vodoravnih, otpadna voda ulazi s jednog kraja vodootpornog valova i tee u vodoravnom pravcu, a kod uspravnih, voda se sipa u sredinu valova i tee nadole dok ne izae kroz dno. Uspravni sistem je danas popularniji, jer zauzima manje prostora i smatra se da je delotvorniji. U uspravnom filteru s trskom, na dnu valova je sloj grubog ljunka debeo oko 50 cm, preko koga je sloj sitnog ljunka debljine 20 cm. Stabljike trske sade se u njega, na razmaku od oko 50 cm. Najee se koristi obina trska (Phragmites australis), ali mogu da se koriste i druge vrste, koje rastu u vaem kraju. Priblina veliina filtera treba da bude od 1,5 do 3 m2 po lanu domainstva. Filtere treba odmarati u estim intervalima, zato je dobro da imate nekoliko manjih koje moete da koristite

naizmenino. Preiena voda moe da se skuplja ili da direktno otie na zemlju. korienje pretakaa Pretakai su odskora razvijen metod dodatnog poboljanja kvaliteta vode koja izlazi iz filtera s trskom. Radi se o nekoliko stepenasto poreanih posuda kroz koje protie voda. One su tako dizajnirane da voda u njima tee u obliku osmice, dok otie nanie. Na taj nain u nju ulazi dodatni kiseonik, a mnogi smatraju da joj se time poboljava kvalitet i na drugim, znaajnijim nivoima. Pretakai su svakako veoma lep dodatak bati i procesu preiavanja vode.

korov i njegovo suzbijanje

Da li je ovo korov uobiajeno je pitanje koje postavljaju batovani novajlije. Odgovor glasi: Zavisi.
Da li je neka biljka korov zavisi od njene vrste, mesta na kom raste i uticaja na okolne biljke. Jednostavno reeno, korov je svaka invazivna biljka koja raste tamo gde ne elite. To moe da bude jednogodinja, dvogodinja, zeljasta ili viegodinja bunasta biljka, pa ak i drvo. Ovo poglavlje uputie vas u nain funkcionisanja korova - kako i zato je tako uporan i upoznati vas s nizom organskih metoda koje moete da primenjujete da biste raskrili korov i spreili njegov rast. Cilj organskog batovanstva nije da eliminie sav korov, nego da ga dri na nivou koji je prihvatljiv. Biljke koje su po vrsti korovske ponekad mogu da imaju pozitivan uticaj na batu - u takvim sluajevima one nisu vie korov! ta biljku ini korovom? Biljke koje postaju korov su napadni kolonizatori koji prodiru u biljni svet. Neke od njih su divlje, druge se namerno donose u batu. Na primer, japanski troskot (Polygonum cuspidatum) donesen je u Veliku Britaniju 1825. godine kao dokazano korisna biljka, a trenutno je najuporniji korov u zemlji, koji predstavlja ozbiljan problem i u delovima SAD. I danas se nenamerno sade potencijalni korovi. Na primer, ruska loza (Fallopia baldschuanica) je korisna puzavica koja brzo raste i za nekoliko meseci prekriva neugledne ograde ili batenske upe, ali za nekoliko godina moe da prekrije i celo drvo. uta mrtva kopriva (Lamium galeobdolon) i zelenika (Vinca minor) brzo prekrivaju zemljite, ali mogu lako da osvoje i celu batu. kako korov funkcionie Poznavanje naina razmnoavanja, irenja i preivljavanja korova u tekim uslovima pomoi e vam da razvijete efikasnu strategiju suzbijanja i kontrole njegovog rasta. Korov na razliite naine postie cilj: preivljavanje i osvajanje terena.
naela ORganSkOg SUzBijanja kOROva - Upoznajte va korov. Ako znate kako opstaje i razmnoava se, lake ete odabrati najdelotvorniji metod borbe protiv njega. - Izdvojte delove bate u kojima ima problema; osmislite efikasne naine spreavanja rasta korova. - Posvetite vreme efikasnom raskrivanju viegodinjeg korova pre nego to bilo ta trajno zasejete - ak i ako to bude trajalo godinu dana ili due. - Odaberite metode koji odgovaraju vaem raspoloivom vremenu i energiji koju imate. - Kad krite zemljite, budite realni. Ne raskrujte prostor vei nego to ste u stanju da odravate bez korova. - Nikad ne ostavljajte zemljite golo: zasadite ga, prekrijte ili posejte zelenino ubrivo. - Prekrivai spreavaju i uklanjaju korov uz vrlo malo truda. motiku u ruke Motika je naroito korisna alatka za borbu protiv korova, u raznim fazama njegovog rasta.

72

ORGANSKA BATA

- Jednogodinji i dvogodinji. Jednogodinji korovi rastu, seju seme i venu u roku od godine dana. Neki za to vreme mogu da proizvedu nekoliko generacija biljaka. Osnovni mehanizam preivljavanja i irenja im je rasejavanje semena. Kod nekih vrsta ono moe da se aktivira i ako je biljka iskopana jo dok je bila u cvetu. Jednogodinji korovi su najei na zemljitu koje se esto obrauje, kao to su leje s povrem i obodi bate s jednogodinjim biljkama. Dvogodinji korovi cvetaju i ire seme u drugoj godini. ei su u lejama i zasadima s viegodinim i bunastim biljkama. - Viegodinji. Viegodinji korovi koriste niz mehanizama za dugoroni opstanak i irenje. U njih se ubrajaju razmnoavanje semenom i vegetativnim putem, na primer, pomou prizemnih izdanaka, rizoma i dugakih, dubokih glavnih korenova.
kOROv U Bati Prednosti Korov moe do bude: - privlanog izgleda - kao to su poljski dan i no i poljska krika; - jestiv - kao to su ptija trava, pepeljuga, tust; - hrana i sklonite za ptice - na primer eljika, iak, brljan; - hrana za korisne insekte (npr. hajduka trava) i domain za organizme koji se hrane tetoinama; - privlaan za leptire (maslaak); - koristan dodatak kompostu; korov s dubokim korenjem, kao to je maslaak, moe da dodaje kalijum i fosfor koji su potrebni drugim biljkama. mane Korov moe da: - pokvari izgled leja i oboda bate; - ugui druge biljke svojim rastom; - oduzima drugim biljkama vlagu i hranljive sastojke; - smanji rod voa i povra; - otea branje; - bude domain tetoinama i bolestima.

SPReavanje RaSta kOROva

Spreiti je uvek bolje nego leiti kad je korov u pitanju, a jednostavnim prilagoavanjem naina na koji odravate batu - i usvajanjem novih tehnika - moete u velikoj meri da smanjite anse da korov stekne prednost u odnosu na ostale biljke. Na primer, guim zasaivanjem ne samo da se bre postie lep izgled, nego se i smanjuje prostor za rast korova. Proreivanjem biljaka u kasnijoj fazi rasta spreiete njihovu borbu za ivotni prostor. Na isti nain, gusto, ravnomerno zasaeno povre (videti str. 326) brzo e prekriti zemljite i uguiti korov. Jednostavnim smanjivanjem obrade moete da umanjite probleme s korovom. Prevrtanje zemlje podstie klijanje mnogobrojnog semena korova, koje iz banke semena u zemlji izlazi na svetlo dana. Nema potrebe da redovno obraujete batu, ak i kad proizvodite povre (videti str. 332).

kakO Se kOROv iRi 1. Semenom esto raa u ogromnim koliinama, a prenosi se vetrom, vodom, uz pomo ivotinja i mehanikim izbacivanjem. 2. Stolonima (prizemnim izdancima) Stoloni su izdanci koji puu po zemlji. Iz pupoljaka na njima izbijaju mladice koje se brzo ukorenjuju. Ponekad se stabljike savijaju u luk sa ijeg vrha izbija koren i pre nego to biljka dotakne zemljite. 3. korenjem i rizomima Tvrdo, mesnato korenje moe ponovo da izraste i posle odsecanja ili uvenua biljke. ak i kad se isee, glavno korenje moe opet da izraste, kao i iseckani ili izlomljeni delovi korenolikih podzemnih stabljika, rizoma. 4. lukovice i lukoviice Lukovice, lukoviice i krtole koje se lako odvajaju od biljke kad se iskopa ili iupa, lako daju nove stabljike. Obraivanje zemljita dodatno ih iri.

KOROV I NJEGOVO SUZBIJANJE

73

Razmotrite ponovo tehniku zalivanja koju primenjujete. Crevo ili prskalica navodnjavaju veliku povrinu zemlje, podstiui klijanje korova. Umesto toga, koristite crevo koje zaliva kap po kap, sistem natapanja pomou creva ili ukopanih glinenih upova. Rotacija biljaka (plodored) Korov se esto vezuje za povre koje ima slian ivotni ciklus. Biljke se meusobno razlikuju i po sposobnosti da se takmie s korovom, kao i po tome koliko je lako pleviti korov izmeu njih. Na primer, krompir i tikva dobro se nose s korovom i on se lako plevi izmeu njih; druge vrste, kao to je luk, loe izlaze na kraj s korovom koga nije lako ukloniti oko njih. Primenom sisteteHnike OSvajanja teRena

Najdelotvornlje vreme za plevljenje argarepe je etiri sedmice poto polovina biljaka iznikne.

ma rotacije (plodoreda) (videti str. 305) kojim se menja poloaj razliitih biljnih vrsta u bati, lake ete drati korov pod kontrolom u delu s povrem. Ustajalo zemljite Ustajalo zemljite je ono koje se pripremi dve do tri sedmice pre sejanja tako to se dozvoli nalet klijanja korova. Kad se to dogodi, uklonite korov motikom ili spaljivanjem (videti str. 76), a potom posejte ili zasadite biljke kao i obino. Ova tehnika je korisna kad sejete bacanjem iz ruke, omano - kao travu za travnjak - jer je u tom sluaju kasnije suzbijanje korova teko, ili kada direktno sejete vrste koje sporo klijaju - kao to su argarepa i patrnak. Varijacija ove tehnike je prekrivanje zemljita crnom plastikom pre sejanja. Istraivanja su pokazala da dranje takvog prekrivaa 4 do 8 sedmica i uklanjanje pre sejanja ili zasaivanja povra moe da smanji pojavu jednogodinjih korova i znatno povea prinose. Brz poetak Korienjem rasada umesto sejanja, biljke stiu poetnu prednost u odnosu na sve vrste korova i dobija se na vremenu za primenu tehnike ustajalog zemljita. Takoe, ako se brinete kako ete razlikovati seme koje ste posejali od semena korova, rasad e vam pomoi da izbegnete zabunu. Spreavanje rasta korova na stazama Korov na stazama, poploanim delovima bate ili drugim tvrdim povrinama, moe da raste odozdo ili da dospe na nijh u obliku semena. Efikasna priprema zemljita i materijali otporni na korov poloeni ispod tvrdih povrina mogu da zaustave rast ovih biljaka. Da biste spreili mladice koro-

- Brzo razmnoavanje. Kostri moe da izraste i d seme za samo pet sedmica. - Regeneracija iz korena. Pria se da japanski troskot moe ponovo da izraste iz samo 10 mm korena. Glavni koren maslaka i konjskog zelja moe da d izdanke i poto je biljka poseena. - Brz rast koji gui druge biljke. Divlji bro moe da se uspinje 1,2 m visoko preko drugih biljaka; samo jedna stabljika ptije trave moe da prekrije povrinu od 1 m2. - Efikasna distribucija semena. Kad sazru, aure sa semenom skakavice, im se dodirne biljka, izbace seme na metar daljine i vie. - Brzo vegetativno razmnoavanje. Njivski poponac moe da se rairi na preko 25 m2 tokom jedne sezone; jedna stabljika puzavog ljutia moe da osvoji do 4 m2 za jednu godinu. - Razmnoavanje u oteanim uslovima. Kostri preivljava na -9C i moe da cveta u bilo kom mesecu tokom godine. - Dugotrajni opstanak semena. Seme maka moe da preivi 80-100 godina; konjskog zelja 50 godina i vie. - Ogromne koliine semena. Jedna stabljika pepeljuge moe da proizvede 70.000 semenki.

74 PRiRODni nePRijatelji kOROva Neke biljke koe rast drugih proizvodnjom otrovnih supstanci dok rastu ili dok trunu. To dejstvo, koje se naziva alelopatija, esto je selektivno, tj. usmereno samo ka nekim vrstama. Naroito je delotvorno u spreavanju klijanja jednogodinjih irokolisnih korova. Smatra se da heljda, koja je odlina za guenje korova, proizvodi alelopatske supstance. Ozima ra je zelenino ubrivo koje gui korov. Kad se ukopa u zemljite, ili isee i ostavi kao prekriva, dok se razlae oslobaa materije koje koe klijanje malog semena nekoliko sedmica. Meutim, potpuno je bezbedno da sadite mladice direktno u zemljite ili kroz lie koje se razlae, koristei prednost suzbijenog rasta korova.

ORGANSKA BATA

PRekRivanje zemljita zBOg SUzBijanja kOROva

Prekrivai zemljita koji suzbijaju korov postoje u dva oblika - rastresiti, kao to je seckano drvo ili kora drveta, i membrane, materijali kao to su karton ili sintetike pejzane tkanine. Prekrivai mogu biti bioloki razgradljivi ili sintetiki. Kao i u svim aspektima organskog batovanstva, prvi izbor treba da budu reciklirani, bioloki razgradljivi materijali, kao to su karton ili drveni opiljci (piljevina), ali za dugoronije suzbijanje koje ne zahteva mnogo panje, sintetiki materijali su esto najdelotvornija opcija. ivi prekrivai zemljita ivi prekrivai mogu da budu ukrasni trajni zasadi bunova i viegodinjih biljaka - ili funkcionalni - takozvana zelenina ubriva, ili kulture za priguivanje, koji se koriste za privremeno prekrivanje i obogaivanje zemljita.
Stavljanje RaStReSitOg PRekRivaa na zemljite 1. Saekajte dok se zemljite ne zagreje i dobro nakvasi. 2. Raskrite zemljite od korova. 3. Dodajte obogaivae zemljita ili ubrivo po potrebi. 4. Izravnajte zemljite. 5. Stavite prekriva nekoliko dana posle uklanjanja korova. Saveti - Stavite debeo sloj prekrivaa koji e se slei na potrebnu debljinu; zbog vee efikasnosti, najmanje 10 cm. - Ne prekrivajte zemljite sve do biljaka; ostavite nekoliko centimetara slobodno oko stabljika ili stabala. - Ponekad je potrebno da napravite rub oko prekrivaa, da se ne bi irio u susedne delove bate. - Odravajte potrebnu debljinu prekrivaa dodavanjem materijala.

va da se uvrste na stazama, isfugujte prostore meu ciglama ili kamenim ploama (videti str. 132). Redovno ietkavanje tvrdom etkom takoe je delotvorno. Koristite crevo za zalivanje pod visokim pritiskom da biste uklonili alge sa staza i poploanih delova bate. esto hodanje du delova pod ljunkom dobar je nain suzbijanja korova. Ako su vam velike poploane povrine neiskoriene i zakorovljene, razmislite o tome da ih pretvorite u neto drugo. Prekrijte zemljite Jedno od najjaih oruja koje organski batovan moe da upotrebi u suzbijanju korova jeste prekrivanje zemljita s ciljem da mu se uskrati sunevo svetlo. Korov brzo osvaja golo zemljite. Prekrivanjem zemljita ili gajenjem biljaka, draete korov na odstojanju. Prekrivai zemljita mogu da se koriste na gotovo svakom mestu, ukljuujui i staze. Jednostavno odaberite odgovarajui materijal - iji su izgled i ivotni vek u skladu s lokacijom.

KOROV I NJEGOVO SUZBIJANJE

75

Za prekrivanje su efikasne vrste, ukrasne biljke koje se brzo ire i uspeno takmie s korovom za hranljive sastojke, vodu i svetlo (videti Drvenaste biljke i penjaice, str. 144). Biljke za prekrivanje zemljita naroito su korisne za suzbijanje korova u teko pristupanim delovima bate. Dobre kulture za suzbijanje korova (ivi prekrivai) su zelenina ubriva (videti str. 55-56), kao to su heljda, ozima ra i dete-

lina. Gajite ih na mestima gde zemljite treba da se ostavi golo nekoliko meseci na primer preko zime, ili kad ste pripremili parcelu, ali niste spremni da je zasadite. Takoe, moete da ih posejete izmeu bunova zasaenih s veim razmakom. Jako jednogodinje cvee koje brzo raste, kao to su primorska elika i ognjica, moe da se koristi na isti nain.

PRekRivai zemljita za SUzBijanje kOROva Rastresiti prekrivai zemljita Proizvodi od kompostirane kore drveta (V; B) Privlaan prekriva tamne boje Drvena strugotina (V; B) Otpaci iz ume ili seckani ostaci od obraivanja drveta, kompostirani i bojeni pre prodaje, jeftiniji su od kore drveta. Dodajte ubrivo s visokim sadrajem azota pre nego to prekrijete biljke. Grubo preraeni gradski kompost (V; B) Reciklirani zeleni otpaci. Bre se razlau nego kora ili strugotina od drveta. Seckani ostaci orezivanja (V; B) Kune izrade ili od gradskog zelenila. Kompostirajte ih nekoliko meseci pre upotrebe ili ih koristite svee na stazama. Slama i seno (J; B) Neformalno izgledaju. Trebalo bi da traju celu sezonu. Prekrivajte u sloju od 15 cm. Seno e dok truli hraniti biljke, ali iz njega mogu da niknu nove stabljike korova. ljunak i otpaci od kriljca (V) Dobri za prekrivanje oko biljaka kojima prijaju suvi, topli uslovi. Kompost od lia (J; B) Prekriva kune izrade, kratkotrajne namene. Najbolje ga je koristiti preko membrane. Ljuske od heljde (J; B) Veoma lak i rastresit prekriva. Na vetrovitim lokacijama stavite tei prekriva preko njega. Ljuske od kakaovca (J) Otpadne materije iz industrije okolade. Stavljajte u sloju od najmanje 5 cm debljine. Blago nakvasite povrinu posle prekrivanja. Ima vie azota nego prekrivai na bazi drveta. membrane Novine (J; B) Besplatna opcija za jednu sezonu. Prostrite otvorene listove novina, najmanje po osam, oko i izmeu zasaenih biljaka. Odozgo stavite pokoenu travu ili kompost od lia da bi novine ostale na mestu. Karton (J; B) Besplatna opcija za jednu sezonu. Poloite ga na zemlju pazei da se komadi dobro preklapaju, da korov ne bi rastao izmeu njih. Privrstite ga prekrivanjem slamom ili senom. Jae biljke kao to je bundeva mogu da se gaje kroz karton. Prekriva od papira (J; B) Tvrdi papir u rolni, za jednogodinje leje povra. Pejzana tkanina (V) Dugorono suzbijanje korova; prekrijte rastresitim prekrivaem da je zatitite od svetla. Pletena plastika (V) Srednjorono suzbijanje korova. Prekrijte rastresitim prekrivaem da joj produite vek trajanja. Crna plastika u listovima (debljine 400-600) Pogodna jedino kao prekriva za raskrivanje zemljita (videti i str. 77). Ne ostavljajte zemljite prekriveno due od nekoliko meseci bez uklanjanja plastike zbog putanja vazduha i vode u zemlju. Privrstite je tako to ete krajeve ukopati u zemlju ili odozgo staviti tee predmete kao to su daske ili automobilske gume. J - prekriva za jednu sezonu za jednogodinje ili viegodinje leje V - prekriva za viegodinje leje B - bioloki razgradljiv prekriva, poeljan izbor

76

ORGANSKA BATA

Trolisna detelina, niskorastue zelenino ubrivo koje podnosi deliminu senku, moe da se seje izmeu redova kukuruza eerca. Posejte je bacanjem iz ruke, kad kukuruz naraste oko 15 cm u visinu. Kad se kukuruz posee na kraju sezone, detelinu moete da ostavite da titi zemlju preko zime. Rastresiti prekrivai zemljita Na zemljitu bez korova, rastresiti prekriva debljine 10 cm pruie efikasnu zatitu od ponovnog izbijanja ovih biljaka. Ako se bilo kakav korov pojavi, moe lako da se ukloni. Moete i da smanjite debljinu prekrivaa, a time i cenu, prostiranjem preko membrane za prekrivanje (za detalje videti tabelu). Otporna membrana, kao to je pejzana tkanina, zaustavie i prodiranje ljunka ili slinih materijala u zemljite. membrane za prekrivanje zemljita Membrane za prekrivanje mogu da se koriste da bi se raskrio korov s golog zemljita i iz leja, ako nije u pitanju drvenasti korov. One se koriste i za spreavanje rasta korova na zemljitu koje je prethodno raskreno. Na njima mogu da se izbue rupe za saenje odgovarajuih biljaka. Membrane se obino prekrivaju rastresitim prekrivaem da bi se privrstile, da bi im se produio vek trajanja i da bi lepe izgledale. One moraju da budu propusne za vazduh i vodu, osim ako ne planirate da ih drite samo nekoliko meseci.

neke oprobane strategije za suzbijanje i najupornijih viegodinjih korova. Runo plevljenje korova Runo plevljenje je jedini zaista selektivni organski metod suzbijanja korova, koji vam omoguuje da uklonite tetne korove, a ostavite samonikle ukrasne biljke i druge korove koje elite da zadrite. Koristite batenske vile ili motiku da biste
Saenje kROz memBRanU za PRekRivanje zemljita 1. Raskrite zemljite ili pokosite postojeu vegetaciju. 2. Dodajte obogaivae zemljita po potrebi, imajui u vidu vek trajanja prekrivaa zemljita. 3. Izravnajte zemljite ako je potrebno. 4. Prostrite membranu preko zemljita. Prekrijte ivice slojem zemlje od 25 do 30 cm, privrstite ianim spajalicama ili teim daskama, ciglama ili kamenjem. 5. Postavite biljke na planirana mesta. 6. Otrim noem, zasecite krstove na membrani tamo gde planirate da zasadite biljke. 7. Zasadite biljke i zalijte ih. 8. Prekrijte membranu rastresitim prekrivaem u sloju debljine 5 cm. Oko proreza na membrani moe da izraste viegodinji korov. Isecite ga noem ili makazama.

Saveti za delotvorno okopavanje - Odaberite motiku koja e vam biti laka za upotrebu. - Naotrite motiku. - Secite biljke tano na mestu gde se stabljika spaja s korenom. - Okopavajte redovno dok je korov mali. - Kopajte po suvom vremenu. - Pokupite poseeni korov ako vidite da e pasti kia. - Ostavite dovoljno prostora izmeu redova biljaka da biste mogli lake da okopavate.

SUzBijanje i Uklanjanje kOROva

Okopavanje motikom i runo plevljenje mogu da budu oputajua zanimanja. Vano je da plevite korov dok je jo mali. Runo raskrivanje zaputenog zemljita (videti sledee poglavlje) dugotrajan je posao, ali e vam poznavanje korova biti od pomoi. Na stranama 78-79 opisane su

KOROV I NJEGOVO SUZBIJANJE

77

rastresli korov ako je potrebno; ak i jednogodinji korovi mogu ponovo da izniknu ako gornji sloj zemljita ispuca dok pokuavate da iupate celu biljku. Runo plevljenje je najlake posle obilne kie i na zemljitu koje nije zbijeno, kao to je u lejama po kojima se ne hoda, kao i na zemljitu koje je temeljno prekriveno. Staze i poploani delovi bate takoe mogu da se pleve runo. Postoji niz alatki koje e vam pomoi da uklonite korov iz pukotina izmeu kamenih ploa. Okopavanje motikom Kad savladate ovu vetinu, okopavanje motikom postae brz i delotvoran nain da zemljite i ljunkovite staze odravate bez korova. Okopavanje motikom je najdelotvornije za uklanjanje mladica korova (jednogodinjeg i viegodinjeg), ali moe da bude efikasno i za odstranjivanje nadzemnih delova viegodinjih korova, iako je za njihovo potpuno uklanjanje potrebno redovno okopavanje tokom nekoliko godina. Motike se izrauju u mnogim oblicima i veliinama - za velike ili ograniene povrine, za kopanje iz stojeeg ili kleeeg poloaja. Ako moete, isprobajte motiku pre nego to je kupite da vidite da li vam odgovara i da li joj je drka odgovarajue duine. termiko uklanjanje korova Savremene sprave za termiko uklanjanje korova rade tako to izbacuju udare vreline koji traju samo nekoliko sekundi. Biljke ne gore, ve jednostavno uvenu. Toplota moe da potie od plamena, vrelog vazduha ili pare. U organskoj bati ovaj nain najvie se koristi na tvrdim povrinama - stazama, kolovozima i poploanim delovima. Mladice korova lako se uklanjaju ve jednim prelaenjem. Za uvrenije jednogodinje i dvogodinje korove potrebno je od tri do est tretmana. Viegodinji korovi postepeno slabe, ali na kraju i oni venu. Termika obrada unitava i seme korova na zemljitu.

RaSkRivanje zakOROvljenOg zemljita

Korov brzo osvaja zemljite, kako ono raskreno posle graevinskih radova, tako i ono u zaputenim batama ili praznim placevima. U poetku postoji meavina jednogodinjih i viegodinjih korova, ali, ako zemljite ostane zaputeno, viegodinji brzo postaju dominantni. Koliko god da se zadatak ini tekim, zaputeno zemljite moe da se raskri bez upotrebe herbicida, primenom nekog od dole opisanih metoda ili njihovom kombinacijom. Seenje Jednostavno odsecanje korova moe da bude brzo, kratkorono reenje problema, koje e spreiti njegovo rasejavanje i irenje. Ponavljanjem seenja na kraju e se raskriti ak i uporan viegodinji korov, na nekoliko godina. Najdelotvornije vreme da se oslabi korenje viegodinjih korova i izbegne njegovo rasejavanje jeste kad cvetni pupoljci tek ponu da se pokazuju. Koenje kosom je najmanje agresivan, brz i efikasan nain uklanjanja - ali zahteva vetinu. Alternativa je elektrina ili benzinska kosaica s plastinom niti. Obrada zemljita Prevrtanje zemlje i uklanjanje korova i korenja relativno je brz, ali fiziki naporan nain da raskrite zemljite od mnogih vrsta viegodinjeg korova. Prethodno razbijanje gornjeg sloja zemlje aovom ili motikom olakae vam posao, kao i prekrivanje zemljita membranom nekoliko sedmica pre poetka kopanja. Ovaj metod je dobar za uklanjanje korova koji imaju glavni koren, kao to su maslaak i konjsko zelje, a delotvoran je i protiv pirevine ako vredno radite. Nikad ne uklanjajte gornji sloj zemlje zajedno s korovom, jer ete tako ostati bez najplodnijeg zemljita u bati.

78

ORGANSKA BATA

viegODinji kOROvi
(vidi kolorne slike na str. 457) - Uvrene biljke je teko iupati rukama. Iskopajte ih ili prekrivajte zemljite membranom godinu ili dve. zlatiCa Ranunculus ficaria Opstanak i irenje Biljka privlanog izgleda koja cveta poetkom prolea. Brzo se iri na zemljitu koje se obrauje. Jedna forma proizvodi lukovice u kolenima listova; druga formira seme. Obe stvaraju krtole. Suzbijanje - Uguite rast membranom za prekrivanje. - Ne okopavajte - krtole i lukovice lako se otkidaju od ostatka biljke. kOnjSkO zelje Vrste iz roda Rumex Razvoj i irenje Biljke se regeneriu iz vrnih 15 cm glavnog korena. Obilno se rasejava. Suzbijanje - Okopavajte mladice. - Secite biljke pre rasejavanja. - Iskopajte uvrene biljke. - Drite zemljite prekriveno membranom 2-3 godine. PiRevina Elymus (Agropyron) repens Razvoj i irenje Ima povrinske, puzajue, vrste, bele rizome, za koje se esto misli da su korenje. Vrhovi rizoma su veoma otri - mogu da izrastu kroz krtole krompira. Retko daje seme. kUPina Rubus fruticosus Razvoj i irenje Bodljikav, drvenast korov koji brzo raste. iri se putem stolona i semena. Suzbijanje - Iskopajte mlade biljke im ih ugledate. - Redovno secite uvrene biljke. Iskopajte ih ako je mogue. njivSki POPOnaC Convolvulus arvensis (videti i divlji ladole, sledea strana) Razvoj i irenje iroka mrea korenja i rizoma, iz koje izrastaju nove biljke. Korenje moe da dosegne dubinu od 10 m. Retko daje seme, posebno u sunim godinama. Suzbijanje - esto okopavajte tokom vie godina. - Vilama izvlaite svaki komad u ranoj fazi rasta. Ako se dobro uvrsti, ovaj metod nije vredan truda. - Prekrivajte zemljite membranom najmanje 2 godine. PUzavi ljUti Ranunculus repens Razvoj i irenje Uobiajen je na veini vrsta zemljita i travnjaka. iri se putem prizemnih izdanaka; nove biljke se formiraju i ukorenjuju u intervalima krajem prolea i poetkom leta. iri se i putem semena. Suzbijanje - Okopavajte ga dok je mali. Suzbijanje - Redovno okopavanje krajem leta smanjuje stvaranje novih rizoma. - Rastresite vilama zemljite, uklanjajui sve rizome. - Drite zemljite prekriveno membranom 2-3 godine.

SeDmOliSt Aegopodium podagraria Razvoj i irenje Bele, puzajue, podzemne stabljike su neposredno ispod povrine. Novi listovi izrastaju iz svakog vora. Vrlo malo semena. Suzbijanje - Uporno redovno okopavanje. - Na manjim parcelama iskopajte biljke, sa svakim deliem korena. - Posejte travu i kosite je nekoliko godina. - Drite zemljite prekriveno membranom najmanje 2-3 godine. maSlaak Taraxacum officinale Razvoj i irenje Biljke se obnavljaju iz bilo kog dela glavnog korena. Obilno se rasejava, od poetka prolea do jeseni. Suzbijanje - Posecite ga pre nego to se raseje. - Iskopajte ga. - Drite zemljite prekriveno membranom 2-3 godine.

KOROV I NJEGOVO SUZBIJANJE

79

kOPRiva Urtica dioica

(vidi kolorne slike na str. 457) - Redovno, uporno okopavanje - upajte stabljike iz osnove kad tokom nekoliko godina. sazru poetkom i sredinom leta, - Prekrijte zemljite membranom. najmanje 5 godina. Razvoj i irenje - Uguite rast (videti njivsku palaBiljka koja je vredna za divlje iBaHORiCa midu). votinje i kao izvor tene hrane za Circaea lutetiana biljke. Stabljike, koje imaju ljubinjivSka PalamiDa Opstanak i irenje astu nijansu dok su mlade, puze Cirsium arvense iri se pomou plitkih, puzavih, po povrini. U prolee postaju zekrtih, belih rizoma, kao i putem Razvoj i irenje lene i uspravljaju se. Obilno se semena. Nadzemni izdanci razvijaju se iz rasejava. belih, puzajuih, krtih vodoravnih Suzbijanje Suzbijanje korenova. Zdepast, mesnat glav- Iskopavajte vrlo paljivo; rizomi - Iskopajte vilama ili podsecajte ni koren. Vrlo malo semena. se lako lome. aovom. - Ne ostavljajte seme posle vaeSuzbijanje - Drite zemljite prekriveno nja. - Iskopajte mlade biljke. membranom 2-3 godine. - Prekrivajte membranom nekoli- Prekrivajte zemljite membraRaStavi ko godina. nom. Equisetum arvense - Kad biljke niknu gusto, pustite zeja SOCa da se razrastu. Pre nego to Razvoj i irenje Oxalis stricta procvetaju, posecite ih. Ponovite Rairene, puzajue, crne podRazvoj i irenje postupak. Obradite zemljite i zemne stabljike mogu da prodru Niske, bunaste biljke izrastaju iz posejte bujno zelenino ubrivo vie od 2 m u dubinu. glavnih korenova. Obilno se rakoje ima srednji period rasta, kao Suzbijanje sejava to su grahorica ili crvena deteli- Moe da se ugui biljkama koje na. Suzbijanje bujno rastu. - upajte, okopavajte ili secite - Uporno okopavanje. Divlji laDOle biljke pre nego to proizvedu se- Prekrivajte zemljite membraCalystegia (Convolvulus) sepium me. nom nekoliko godina. - Uguite korov membranom koRazvoj i irenje jaPanSki tROSkOt jom drite zemljite prekriveno iri se putem belih, krtih, puzajuReynoutria japonica tokom cele sezone rasta. ih podzemnih stabljika. Retko Opstanak i irenje iri se debelim rizomima koji mogu da dostignu 7 m duine i da se ukorene na dubinu od 2 m pa i vie. Rastu ak i ispod asfalta. Biljka moe da izraste iz najmanjih delia. Neke sorte se ire putem semena. Suzbijanje - Secite ga na dve sedmice za vreme sezone rasta, tokom najmanje 10 godina. POljSka gORika Sonchus arvensis Razvoj i irenje Iz puzajueg korenja izrastaju novi izdanci - ak i iz sasvim malih delova. Glavno korenje raste do 60 cm dubine i u irinu. Takoe se i rasejava. Suzbijanje - Ne dopustite da proizvede seme. se rasejava. Suzbijanje - esto okopavajte tokom nekoliko godina. - Vilama iskopajte biljke u ranoj fazi rasta, uklanjajui svaki komad. Tamo gde se uvrste, ovaj metod nije vredan truda. - Drite zemljite prekriveno membranom nekoliko godina.

viegODinji kOROvi

izBOR PRekRivaa zemljita za SUzBijanje kOROva i ODgOvaRajUiH teHnika

Pejzane tkanine Komadi crne Ukrasna kora Kompost od plastike ili iverje drveta lia Ljuska kakaovca Komunalni kompost (grubi)

80

Koristi se za

Karton

Prekriva od Stare novine Podmetai za papira drvee

Raskrivanje neobraenog zemljita Jednogodinje povre Jednogodinje cvee bunje Zeljaste viegodinje biljke Nove zasade Voe i grmove Drvee Poploane staze ljunkovite staze Zemljite koje se ne koristi

Koristi se za

ljunak

Borove Slama Seenje Biljke za prekrivanje Zelenino Runo Okopavanje Izvlaenje Kultivisanje Ustajale Termiko uklaiglice zemljita (ukrasne) ubrivo plevljenje vilama leje njanje korova

Raskrivanje neobraenog zemljita Jednogodinje povre Jednogodinje cvee bunje Zeljaste viegodinje biljke Nove zasade Voe i grmove Drvee Poploane staze ljunkovite staze Zemljite koje se ne koristi

ORGANSKA BATA

Za savete o delotvornoj primeni prekrivaa zemljita videti str. 74-76, a za druge tehnike str. 76-77.

KOROV I NJEGOVO SUZBIJANJE

81 UPOznajte SvOj kOROv 1. Neke vrste, naroito jednogodinji korovi kao to su kostri, skakavica i ptija trava imaju plitko, vlaknasto korenje koje se lako uklanja. 2. Da bi se uklonili svi podzemni delovi korova s rasprostrtim korenjem, kao to su puzavi iak, poponac i pirevina, potrebno je da se zemlja oko korena dobro rastrese. 3. Dugaki glavni koren korova kao to su maslaak i konjsko zelje mora da se ukloni ceo, da bi se spreilo ponovno izrastanje.

mehaniko kultivisanje Mehaniki kultivator je koristan kad se raskruje velika povrina zemljita, ali ima i mane. Rad njime moe da bude naporan ako su korov i trava gusto izrasli. Kultivator secka viegodinji korov na sitne komade, a svaki deli korena ili rizoma moe ponovo da izraste i tako potencijalno viestruko uvea problem. Kultiviite krajem prolea ili poetkom leta kad je zemlja suva, a korov izrastao. Ostavite zemljite dok na njemu opet ne ozeleni korov, potom ga ponovo kultiviite. Ponavljajte postupak koliko je potrebno. Ako ste u prilici da jednom kultiviete, korov koji je ponovo izrastao moete da uklonite motikom. U suprotnom, odaberite neki drugi metod. Bie vam mnogo tee i mnogo vie vremena e vam oduzeti da povadite stotine iseckamh delia korena, nego cele biljke. Za suzbijanje korova izmeu redova biljaka postoje laki modeli kultivatora. Raskrivanje korova bez obrade Membrana za prekrivanje zemljita koja ne proputa svetlo zaustavlja rast korova i posle izvesnog vremena ga unitava. Ako elite da travnjak pretvorite u povrtnjak ili leje za cvee, prekrijte zemljite u prolee i ono e do jeseni, a moda i pre, biti raieno od korova. Za uporne viegodinje korove potrebno je nekoliko godina da biste ih uklonili. Kroz prekriva mogu da se zasade jae jednogodinje biljke, kao to su tikva ili suncokret, ali kroz rupe iseene za biljke moe da izraste i viegodinji korov. Prekrivanje zemljita najdelotvornije je tokom sezone u kojoj korov aktivno raste. zatravljivanje korova Tamo gde postoje ozbiljni problemi s viegodinjim korovima kao to su sedmolist ili rastavi, gajite travu - bilo da je posejete ili poloite unapred pripremljene delove travnjaka. Redovnim koenjem trave tokom dve ili tri godine trebalo bi da se rei

izvlaenje vilama Korovima kao to je njivska palamida, rastresite zemljite svuda oko korena, da biste mogli da ga izvadite celog.

problem. To je prilino ekstremna mera, ali se isplati u dugoronom periodu.

zdravlje biljaka
Primenjujte organske metode odravanja zemljita i bate da biste zatitili biljke na prirodan nain.
Tek su poslednje generacije batovana poele da se oslanjaju na hemikalije u suzbijanju tetoina i bolesti, i zbog toga su mnogi od njih zaboravili da je mogue proizvesti kvalitetnu hranu i odravati lepu batu bez pesticida. U ovom poglavlju bie opisana priroda biljnih tetoina i bolesti, kao i irok spektar metoda, kako drevnih, tako i savremenih, koje organski batovani mogu da primenjuju u odravanju zdrave bate i znatnom smanjivanju problema sa tetoinama i bolestima. Prirodna ravnotea Organsko batovanstvo stavlja naglasak na zdravlje zemljita i vezu izmeu njega, biljaka i ljudskog zdravlja. Zdravo zemljite daje zdrave biljke u stabilnoj i odrivoj sredini. ivotna sredina, odnosno ekosistemi, obino sadre obilje biljnih i ivotinjskih vrsta, ukljuujui i biljne tetoine i uzronike biljnih bolesti; svi organizmi ive u meusobnoj ravnotei (ekvilibrijumu). Organsko batovanstvo nastoji da oponaa tu ravnoteu vrsta i ekoloku stabilnost koja iz nje proizlazi. Iako su same bate noviji ekosistemi, paljivom setvom i projektovanjem moe da se stvori bata koja e privui ivotinjski svet (ukljuujui i korisne ivotinje) i podstai prirodnu raznovrsnost. Cilj je produktivna bata u kojoj biljke i ivotinje ive u stabilnom ekvilibrijumu. Rad u skladu sa sistemom Organski batovani nastoje da rade u skladu s prirodom, kako bi ograniili dejstvo tetoina i biljnih bolesti, bez vetake kontrole prirodnih procesa. San svakog organskog batovana je odrivo batovanstvo. To nije utopija u kojoj nema tetoina i bolesti, a koju promovie industrija opreme i sredstava za batu. To je realan pristup batovanstvu, koji prihvata da se na biljkama povremeno pojavljuju fleke i oteenja, ba kao to se i na naim telima s vremena na vreme javljaju nesavrenosti. To ne znai da u organskom povru obavezno ima crva ili da je organsko cvee nagrizeno moljcima - daleko od toga - ve
zatita Biljaka na ORganSki nain - Odravajte zemljite organski. - Birajte biljke koje odgovaraju mestu i zemljitu. - Ponite sa zdravim semenom i biljkama. - Gajite otporne sorte. - Gajite cvee da biste obezbedili stanite za prirodne neprijatelje tetoina. - Unesite bioloke agense za suzbijanje tetoina u batu. - Suzbijajte tetoine preprekama, zamkama i prekrivaima biljaka. - Izbegavajte korienje rasprivaa pesticida.

Upeatljiv prizor ivotinjski svet unosi lepotu u batu i svaki batovan trebalo bi dobro da razmisli pre nego to odlui da ukloni stvorenja kao to je, na primer, gusenica leptira lastin repak. Raznovrsnost ivog sveta je od kljunog znaaja za postizanje prirodne ravnotee izmeu tetoina i njihovih prirodnih neprijatelja.

ZDRAVLJE BILJAKA

83 Savremena straila Nema nieg novog u zatiti biljaka od ptica, ali organski batovani su uvek spremni da istrae potencijalne koristi od novih materijala - naroito ako mogu da se recikliraju, kao to je sluaj sa ovim odbaenim CD-ovima.

da je, umesto netolerancije koju promovie batenska industrija, potrebna tolerancija. Umesto brzih reenja s posledicama neeljenim po ivotnu sredinu, organski batovani tee spreavanju tetoina i bolesti i njihovom dranju pod kontrolom. Stare i nove strategije Postoji itav niz organskih tehnika i strategija za odravanje zdravlja biljaka. Prelazak na organsku proizvodnju nije, kako poetnici esto pretpostavljaju, jednostavna zamena hemikalija prirodnim alternativama. On znai mnogo vie od puke promene marke pesticida. Tradicionalni, do-

mainski metodi - kao to je dobra nega zemljita, rotacija biljnih vrsta (plodored), podsticanje prirodnih neprijatelja tetoina, runo uklanjanje tetoina i obolelih biljaka, dobra higijena i planiranje sejanja i saenja - kombinuju se sa savremenim tehnikama, ukljuujui bioloke kontrole, otporne sorte, feromonske zamke i ultralake prekrivae zemljita. Nekoliko takozvanih organskih pesticida u spreju moe da se koristi kao krajnje, nikako kao prvo sredstvo. U idealnom sluaju, treba koristiti tehnike dobrog batovanstva da bi se podstaklo i odravalo zdravlje biljaka, kombinujui ih,

UzROCi PROBlema S Biljkama (videti slike u boji na str. 459) Da biste se borili s problemima i, kad god je mogue, povratili zdravlje biljaka, vano je da razumete njihove uzroke i ustanovite da li se radi o problemu sa sredinom ili rastom (videti str. 85), nedostatku hranljivih sastojaka (str. 86), bolestima (str. 87) ili napadu tetoina (str. 89). 1. ivotna sredina biljaka ukljuuje uslove u zemljitu; na primer, graak moe pokazati znake iscrpljenosti zbog toplote i sue. 2. Magnezijum je hranljivi sastojak koji je biljkama potreban zbog proizvodnje hlorofila; njegov nedostatak moe prouzrokovati karakteristino utilo izmeu lisnih ila. 3. Plamenjaa krompira, gljivino oboljenje, poinje pojavom smeih mrlja na listovima, ali brzo potpuno unitava gornje delove biljke, pre nego to se spore speru na zemljite i zaraze krtole. 4. tetoine su ivotinje koje se hrane biljkama. Japanske bube esto stiu u velikom broju prodirui listove tako da od njih ostane samo kostur, oteujui pupoljke, cvetove i plodove. Biljke koje preive veoma su oslabljene.

84

ORGANSKA BATA

kad je potrebno, s direktnijim metodima spreavanja i kontrole. Priozvod takve strategije po pravilu je bujna bata. Naravno, postoje i neizbeni trenuci kada se nita ne moe uiniti da se biljka spase na primer, u ekstremnim vremenskim prilikama, ili ako je biljka na neodgovarajuem mestu. ta sve moe da bude kako ne treba? Veina biljaka u dobro odravanoj bati ili u bilo kom prirodnom ekosistemu je najee zdrava. Kao i ivotinje, one imaju dobro razraene odbrambene mehanizme protiv napadaa i samo ponekad nisu dobrog zdravlja. Kad nastane problem sa zdravljem biljaka, njega mogu da uzrokuju: - faktori ivotne sredine, kao to je nestaica vode; - nedostatak minerala, na primer magnezijuma; - bolesti, kao to je plamenjaa krompira; - tetoine, odnosno ivotinje koje jedu zelene biljke. Odupiranje napadu Zdrave biljke imaju veliku otpornost na tetoine i bolesti i, kao i zdravi mladi ljudi, mogu lako da se oslobode manjih infekcija. Ako uslovi sredine nisu najbolji pa su biljke zbog toga iscrpljene, ili ako su izuzetno mlade ili stare, ista infekcija moe da im ugrozi ivot. Po pravilu, to je biljka vea, vie je otporna na bolesti i tetoine. Veliko stablo hrasta, na primer, moe da podnese vie hiljada insekata i grinja na svojim listovima - da ne pominjemo gljivice koje se hrane listovima, peteljkama i korenjem - a da se na njemu ne vide nikakva tetna dejstva. Drugi ekstrem je mala sadnica zelene salate koja je potpuno neotporna i na poleganje koje izaziva gljiva Pythium i na mala usta drvne vai. Meutim, kad sadnice narastu, epidermis im zadeblja i vai ne mogu da progrizu do

mekog tkiva ispod njega; zadebljali epidermis titi i od napada gljivica. Postavljanje tane dijagnoze Precizno prepoznavanje zdravstvenih problema biljaka i trenutka kada je neophodna intervencija, presudni su za uspeno organsko suzbijanje tetoina i bolesti. Prepoznavanje zahteva detaljan pregled; najoigledniji simptomi moda nisu pravi problem. Na primer, aava bu kod magnolija uzrokovana je prisustvom riliara, insekata koji sisaju biljni sok. Te tetoine lue lepljivu otpadnu materiju, mednu rosu, na kojoj buja aava bu. Bolest moe da se suzbije samo preduzimanjem mera protiv insekata, a ne protiv uoljive bui. Potraite pomo u literaturi ili u batenskim centrima pre nego to se odluite za mere koje treba da preduzmete i ne zaboravite da veina nevolja koje mogu da zadese biljke ne ugroava njihov ivot. Otkrivanje mera koje najvie odgovaraju situaciji (kao i kada da ih primenjujete, a kad ne) i odreivanje strategije za borbu dolazi sa iskustvom. Sticanje tog iskustva je deo zabave i intelektualnog izazova koje donosi organsko batovanstvo.

Detaljan pregled. Fotografsko uveavajue staklo moe da bude korisna alatka za prepoznavanje problema s biljkama.

ZDRAVLJE BILJAKA

85

POStavljanje tane DijagnOze (videti slike u boji na str. 459) ak i kad se simptomi ine oiglednim, mogue je da se postavi pogrena dijagnoza. 1. Uvenue ne uzrokuje samo sua ve i gljivine bolesti ili oteenja koja tetoine nanose sistemu prenoenja tenosti kroz biljku. 2. List moe da izgleda bolesno, ali da je u pitanju deformacija koju uzrokuju grinje koje se njime hrane. 3. aava bu moe da bude sekundarni problem na biljci; gljivice se hrane otpadnim materijama riliara koji su primarni uzrok problema.

PROBlemi S RaStOm Biljaka

ivotna sredina biljaka ukljuuje uslove koji vladaju u zemljitu, kao i vremenske prilike, odnosno klimu iznad zemljita. Zato nedostatak ili viak minerala moe da se svrsta u probleme ivotne sredine, ba kao i neodgovarajua koliina vlage ili prevelika izloenost vetru. Problemi ivotne sredine mogu da imaju neposredna i posredna dejstva, jer poveavaju osetljivost biljaka na napade patogenih elemenata i tetoina. voda Nedostatak vode uzrokuje uvenue (suenje) biljaka, koje slabi biljke ak i ako traje samo kratko i ini ih osetljivijim na napade tetoina ili patogenih elemenata. Due nestaice vode za posledicu imaju manji rast i odumiranje tkiva na svim delovima listova. I drugi faktori uzrokuju uvenue (suenje) biljaka: na primer, gljivine infekcije ili oteenja koja tetoine nanose korenju remete uzimanje vode iz zemlje. Nestaice vode imaju i odloena dejstva na biljke; otpadanje cvetova s kamelija u prolee uzrokovano je suvim vremenom prethodne jeseni.

Od pomoi e vam biti i poznavanje taksonomije biljaka - grupisanja biljnih vrsta u familije (videti deo Rotacija biljaka (plodored), str. 305-319). Biljke u okviru iste familije uglavnom pate od istih nedaa. Familije nisu uvek oigledne: na primer, eboji (Matthiola) su u istoj familiji s kupusima, tako da se kupusni beli leptir zadovoljava ebojima isto kao i kupusom. Detaljno pregledajte oteene ili obolele biljke. Koristie vam lupa ili okular (sa uveanjem do 10 puta). Obavezno pogledajte biljku i nou, jer su mnoge ivotinje koje se hrane biljkama none i kriju se tokom dana. Nadgledanje zamki koristie vam kao rano upozorenje na prisustvo odreenih vrsta tetoina; u prodavnicama batenske opreme mogu da se nabave lepljive papirne kartice, koje e vam otkriti prisustvo bele leptiraste vai u stakleniku znatno pre nego to prosean batovan moe da uoi bilo kakve probleme sa zdravljem biljaka. Blagovremeno uoavanje problema znai da ete moi da primenite mere koje e ga spreiti u korenu, pre nego to biljka pone da trpi. Spreavanje, ne leenje, presudno je za odupiranje napadima.

vrsto vezan. Biljka koja je potpuno prerasla saksiju ne moe da napreduje ni kad se izvadi iz nje. Novo korenje ne moe da raste iz vrsto isprepletane lopte starog korenja.

86

ORGANSKA BATA

Biljke mogu da venu (sue se) i zbog previe vode u zemljitu, to je posledica loe drenae ili preteranog zalivanja. Previe vlano zemljite ne dozvoljava korenu da die. Usled prestanka funkcionisanja korena, biljke poinju da venu. Posle toga dolazi do odumiranja tkiva, to olakava napade gljivica, patogenih bakterija i trulei. Uvek proverite da li je zemljite suvo pre nego to ga zalijete, naroito ako su biljke u zatvorenom prostoru ili u saksijama. (Za vie informacija videti deo Voda i zalivanje, str. 62-70) mraz ak i biljke koje su potpuno otporne na mraz imaju delove koji su podloni oteenjima od mraza, naroito proleni pupoljci, mladi izdanci i cvetovi na vou. Kad se voda u biljnim elijama zaledi, ona se iri i uzrokuje pucanje elija; one umiru ostavljajui iza sebe crne/smee mrlje mrtvog tkiva, obino na vrhovima iz kojih biljke rastu. Spreite oteenja od mraza tako to ete birati sorte koje kasnije cvetaju ili su otporne na mraz, odloiti saenje ili koristiti zatitne prekrivae ili zvona. mehanika oteenja Mehanika oteenja mogu da budu uzrokovana gradom, jakom kiom i vetrom, preteranom ili premalom izloenosti suncu. Oegotine, koje nastaju zbog previe sunReDOvnO SnaBDevanje vODOm (videti sliku u boji na str. 460) Vrna trule pupoljaka je poremeaj paradajza i paprike koji nastaje zbog nedostatka kalcijuma, ali ee zbog nedostatka vode. ak i kad kalcijuma ima u zemljitu, on moe da bude nedostupan biljkama zbog suvog zemljita oko korenja; to se esto dogaa u saksijama jer u njima koliina vode varira. Ako se dobro odrava, areni pasulj obilno raa; slab rod moe da bude uzrokovan nedostatkom vode u fazi cvetanja, a ona je presudna za formiranje mahuna.

eve svetlosti, dodatno pogorava prisustvo tankog sloja vode na povrini lista. Taj sloj se ponaa kao uveavajue staklo. Povrina lista postaje smea i sui se. Kod paradajza, oegotine na plodovima koji sazrevaju uzrokuje stanje koje se naziva zelena lea, kada vrhovi plodova ne dobijaju crvenu boju, nego ostaju uti ili zeleni. Oegotine mogu da se svedu na najmanju meru zalivanjem rano ujutro ili uvee, ili stvaranjem senke za biljke. Mehanika oteenja nastaju i usled gaenja ili nepravilnog korienja opreme, naroito kosaice s plastinom niti. Drugi poremeaji Ravanje stabljika, preuranjeno cvetanje, izostanak cvetnih glavica i plodova i oticanje, javljaju se kod biljaka koje su pretrpele poremeaje rasta, uglavnom zbog razloga vezanih za ivotnu sredinu. Kod takvih sluajeva teko je izdvojiti taan uzrok i izbei njegove posledice. nedostatak minerala Nedostatak minerala kod biljaka moe da uzrokuje podbacivanje u rodu i simptome bolesti, odnosno poremeaja, ali u dobro ureenoj organskoj bati, u kojoj se stalno stavlja naglasak na zdravlje zemljita, to je retko kad problem. Veina vrsta batenskog zemljita, ako se odrava organski, pruie sve hranljive sastojke koji su biljkama potrebni. Ponekad, naroito u baznim zemljitima, iako su mikroelementi prisutni, zbog visoke pH vrednosti nisu rastvorljivi, te su nedostupni biljkama. U takvim sluajevima potrebno je dodati minerale sa strane (vid str. 59). Nedostatak minerala moe da bude uzrokovan i preteranim dodavanjem odreenih elemenata; na primer, previe mineralnog ubriva bogatog kalijumom izmenie hemijski sastav zemljita, zakljuavajui magnezijum tako da se javljaju simptomi njegovog nedostatka. Nedostatak minerala esto nije lako ustanoviti samo na osnovu simptoma, a lako

ZDRAVLJE BILJAKA

87

neDOStatak mineRala (videti slike u boji na str. 460) are, mrlje, pa ak i kovrdanje listova, mogu da budu posledica ne bolesti, nego nedostatka minerala. Plodovi mogu da pokvare izgled i uvenu. 1. Nedostatak gvoa jedan je od najeih poremeaja biljaka, koji se gotovo uvek javlja kao utilo listova, naroito izmeu lisnih ila. Vrlo je est u baznim zemljitima, kada nosi naziv hloroza izazvana krenjakom. 2. Nedostatak mangana (u listovima krompira), est je u loe dreniranim zemljitima. 3. Nedostatak fosfora (u listovima paradajza) - esto se sree u kiselim zemljitima. 4. Nedostatak kalijuma (kod mahunarki), esto se sree u posnim ili peskovitim zemljitima. 5. Gorke pege kod jabuka, uzrokovane nedostatkom kalcijuma - uobiajene su na posnim, peskovitim zemljitima. 6. Nedostatak bora kod kukuruza eerca; prevelika koliina krenjaka ometa biljkama uzimanje ovog elementa koji se nalazi u tragovima.

tvo na biljke. Takvi primeri su mikorizne gljive koje funkcioniu kao produetak korenskog sistema i bakterija Rhizobium koja formira kvrice na korenju leguminoznih biljaka u kojima se fiksira azot (videti str. 35). gljivine bolesti Gljive su biljke bez hlorofila; one nisu sposobne da same proizvode energiju putem fotosinteze. Veina su saprofitni organizmi (hrane se mrtvim ili raspadajuim tkivom), ali su neke vrste razvile sposobnost da savladaju odbrambene mehanizme biljaka i mogu da se hrane ivim biljnim tkivom. U uobiajene gljivine bolesti ubrajaju se plamenjaa krompira, kupusna kila, poleganje rasada, plesni i biljna ra. Neki od uzronika ovih bolesti, na primer kupusne kile, imaju zatiene uspavane spore koje mogu da ostanu ive u zemlji i vie od 40 godina. Organizmi koji uzrokuju plamenjau krompira prenose se iz godine u godinu preko zaraenih krtola za saenje, ali se ire od biljke do biljke, u obliku spora, kao to je sluaj kod veine gljiva. Gljiva koja uzrokuje krastavost jabuke prezimljuje na zaraenim ostacima biljaka, kao to je opalo lie u vonjaku. Veina gljiva koje uzrokuju bolesti obino se ne primeuju, za razliku od simptoma. Oigledan izuzetak je medna gljiva, s karakteristinom noicom boje meda. Veina gljivinih bolesti ea je u toplim, vlanim uslovima, koji omoguuju sporama da se slobodno kreu kroz vlaan vazduh i tanke slojeve vode na povrini lisBiljne bolesti (videti slike u boji na str. 461) Neki simptomi bolesti: gar na grani jabuke; ra na listu fuksije; gljivina pegavost lia; krastavost kruke; pepelnica jabuke; suenje pupoljaka; crne pege na rui; siva plesan na pupoljku mukatle; smea bu; medna gljiva koja raste na kori drveta.

moe da se pobrka s bolestima, naroito virusnim. Ako se problem nastavi, potrebno je da se uradi profesionalna analiza zemljita ili biljaka (videti Zemljite i briga o njemu, str. 32-38).

Biljne BOleSti
Bolesti biljaka posledica su prodiranja mikroskopskih organizama u biljna tkiva. To mogu da budu gljivice, bakterije ili virusi. ivei na biljnom tkivu kao paraziti, oni uzrokuju oteenja i smrt elija, a ponekad i promene poput tumora ili raka. Organizmi koji uzrokuju bolesti nazivaju se patogeni, a prouavanje biljnih bolesti - prouavanje patologije biljaka. Treba napomenuti da neki organizmi koji su u bliskom srodstvu s patogenim, imaju korisno dejs-

88

ORGANSKA BATA

tova. Spore koje prolaze kroz zemljite ili ih prenosi vetar, dospevaju na povrinu biljaka, odakle prodiru u elije. Gljivine bolesti su veoma raznovrsne, ali mogu da se grupiu prema vrsti simptoma koje uzrokuju. U okviru tih grupa, patogene gljive vezuju se za konkretne biljke - domaine. Na primer, organizam koji uzrokuje pepelnicu kod jabuke (Podosphaera leucotricha) razlikuje se od organizma koji uzrokuje naizgled identinu pepelnicu kod ljive (P. tridactyola) ili rue (Sphaerotheca pannosa). S druge strane, siva plesan Botrytis cinerea napada niz biljnih vrsta i raznih delova biljaka. Suzbijanje patogenih gljiva ogranieno je na pokuaje da se izbegnu ili spree uslovi u kojima one napreduju. Dobra higijena u bati, obavezno odgovarajue provetravanje oko biljaka, izbegavanje preteranog zalivanja, izbor otpornih sorti i razumna upotreba dozvoljenih fungicida (videti str. 101) pomoi e vam da izbegnete ili ograniite tetu. Bakterijske infekcije Bakterije su jednoelijski organizmi koji se brzo razmnoavaju prostom deobom. Patogene bakterije uzrokuju kod biljaka brojne vrste trulei, uvenue (suenje), gar, plamenjau i gale. Za razliku od gljiva, bakterije obino prodiru u tkivo biljaka samo kroz oteena mesta, koja nastaju zbog orezivanja ili navRSte BOleSti (videti slike u boji na str. 461)

pada tetoina. Leenje bakterijskih infekcija je ogranieno na uklanjanje zahvaenih delova, a spreavanje se obino svodi na jednostavno odravanje istoe. Primeri bakterijskih infekcija su krastavost krompira, plamenjaa jabuka, kruaka i drugih vrsta iz porodice Rosaceae, kao i mnogi oblici garei na vou. virusi Jednostavno reeno, virus je genetski materijal unutar proteinskog omotaa. Virusi prodiru u elije viih organizama, ukljuujui i biljke, i otimaju elijske genetske kodove da bi se razmnoavali, preusmeravajui tako energiju elija na proizvodnju velike mase virusnog materijala koja se iri na susedne elije, to esto drastino ograniava rast biljke-domaina ili uzrokuje deformacije i poremeaje funkcionisanja delova biljaka. Virusi ne mogu da postoje samostalno i obino zavise od insekata ili drugih ivotinjskih vrsta koje ih prenose od jedne do druge biljke. Bube kao to su biljne i bele vai, kao i vrste iz porodice Cicadellidae, koje siu biljne sokove, naroito se istiu kao prenosioci biljnih virusa. Virusne infekcije prenose se i vegetativnim razmnoavanjem zaraenih biljaka. U mnogim zemljama uveden je sistem izdavanja atesta, kojim se osigurava da u prodaji budu samo kontigenti biljaka koje nemaju viruse, a to se naroito odnosi na najosetljivije vrste voa, kao to su maline. Krompir iz atestiranog semena nema nikakvih virusa, a proizvodi se u prohladnim predelima (jedan od najveih proizvoaa je amerika drava Mejn), gde vai, prenosioci krompirovih virusa, imaju manje anse da preive u dovoljnom broju da bi meu biljkama irile virusni materijal. Virusi su suvie mali da bi se videli obinim mikroskopom, zato se obino nazivaju po biljkama na kojima su prvi put otkriveni, kao i po simptomima koje izazivaju. Suzbijanje biljnih virusa ogranieno je na sadnju biljaka koje su otporne na njih i na suzbijanje insekata-prenosilaca.

Gljivine bolesti. Spore gljiva koje izazivaju bolesti prenose se vazduhom, ili, kao to je sluaj kod ukovrdanosti lista breskve, vodom, naroito kinicom. Bakterijske infekcije. Krastavost krompira ea je na baznom, suvom tlu s malo humusa. Virusi. Virusi, kao to je virus mozaika krastavaca na gliciniji, ne mogu da se lee. Umesto toga, suzbijajte tetoine koje ih prenose.

ZDRAVLJE BILJAKA

89 vRSte tetOina (videti slike u boji na str. 462) Neke vrste: Vrste koje sisaju biljni sok (vai); vrste koje se hrane korenjem (na primer, injaci u krtoli krompira); vrste koje se hrane listovima (oteenja od livadske stenice i larva lisne ose - neke vrste koje se hrane listovima jedu i stabljike); vrste koje se hrane cvetovima (japanske bube); vrste koje se hrane plodovima (ose na jabuci); tetoine koje stvaraju gale (na primer, gale na grani hrasta moe da izazove osa iarua).

Biljne tetOine
tetoine su one vrste ivotinja - velikih, malih i mikroskopskih - koje izazivaju bilo kakvu tetu na biljkama ili kvare izgled bate. Veina ivotinja koje ive u bati nisu tetoine. Mnoge vrste su korisne, jer oprauju biljke ili recikliraju hranljive sastojke koji su im potrebni. Druge se hrane tetoinama i imaju ulogu prirodnog kontrolora, a postoje i vrste koje nemaju nikakav uticaj na aktivnosti batovana, ali su deo bogate raznovrsnosti ekosistema bate. Lepota mnogih ivotinjskih vrsta i njihovo zanimljivo ponaanje pojaavaju prijatan utisak u svakoj bati, i zbog toga organski batovani treba da podstiu njihovo prisustvo. Neke ivotinje ne mogu da se svrstaju u potpunosti ni u korisne ni u tetoine, jer im se ponaanje menja zavisno od godinjeg doba i ivotnog ciklusa ili zavisno od promene podlonosti odreenih biljnih vrsta napadima tetoina. Uholaa je na zlu glasu po tome to unitava cvetove georgine, ali u drugim okolnostima i u drugim godinjim dobima ona lovi tetoine kao to su biljne vai i moljci, a hrani se i jajima ika vinove loze. ak i najozloglaenije batenske tetoine kao to su puevi, imaju ulogu u razlaganju vegetacije koja truli. Samo kada su biljke mlade i nene, ili kada naroito osetljive vrste kao to su hoste i delfinijumi ostanu nezatiene, ove ivotinje nanose im ozbiljnu tetu. Takoe, mnoge ivotinje hrane se biljkama bez izazivanja znatnije tete i zato u organskoj bati ne zasluuju status tetoina. Dobar primer za to je cikada penua, koja se esto sree na ruama krajem prolea i leti. Ovaj insekt koji sie biljni sok obino se na biljkama nalazi pojedinano ili u parovima (jedna buba proizvodi mnogo penuave sluzi). Biljne vai, meutim, ive na biljkama u kolonijama koje esto broje hiljade jedinki. Druge vrste ivotinja su tetoine samo dok su biljke mlade i osetljive, a kad ostare, poinju da se hrane drugim materijama.

Veina tetoina dobija takav status jer se neposredno hrani biljkama, ali neke ivotinje smatraju se tetoinama zato to posredno oteuju biljke ili zato to zagauju zemljite izmetom. Primer za to je domaa maka, to pokazuje da status tetoine zavisi od ugla posmatranja. Neki batovani trpe make, drugi ih ne podnose. tetoine se esto razvrstavaju prema delu biljke na kom se hrane i nainu na koji se hrane. Iako je to praktino za manje tetoine, na neki nain je vetaka podela. Mnoge vrste koje se hrane listovima, hrane se i stabljikama; neke vai koje siu biljni sok, hrane se i korenjem i cveem. tetoine koje siu biljni sok Vrste kao to su biljne i bele vai ili grinja crveni pauk, na primer, imaju usta u obliku igle, kojima isisavaju biljni sok, poto probiju spoljni sloj biljnog tkiva (epidermis). Gubitak soka izaziva smanjenu bujnost i poremeaj rasta biljke. Sisanjem soka prenose se virusi, a njihova otpadna materija (medna rosa) zagauje biljke, pruajui gljivama koje uzrokuju bu izvor hrane bogate eerom. Kroz oteenja koja ove tetoine prave svojim siunim ustima, u biljke prodiru i bakterijske infekcije.

90

ORGANSKA BATA

vrste koje se hrane korenjem Mnoge larve insekata, ukljuujui gusenice nekih vrsta moljaca (ozima sovica), larve injaka, iaka, listoroaca, kupusnih i argarepinih muva, kao i mnoge vrste valjkastih crva hrane se korenjem biljaka. Neke vrste prelaze s jedne biljke na drugu, dok druge prodiru u korenski sistem, hranei se glavnim korenom, ali i stabljikom. Oteenja koja na taj nain nastaju smanjuju uzimanje hranljivih sastojaka i vode, to ograniava i slabi rast biljaka i uzrokuje uvenue. vrste koje se hrane liem Liem se hrane mnoge vrste leptira, moljaca, gusenica lisnih osa, odraslih insekata i njihovih larvi, i, naravno, puevi. Neke vrste moljaca i larvi muva bue listove, ostavljajui karakteristine are i netaknut, providan epidermis s obe strane lista. Liem se hrane i ptice i sisari. Oteenja na listovima smanjuju povrinu na kojoj se vri fotosinteza, to ograniava rast biljaka, sazrevanje plodova, a takoe kvari izgled ukrasnih biljaka. vrste koje se hrane stabljikama Gusenice nekih vrsta moljaca bue sredinu stabla, dok sisari ljute koru, to izaziva odumiranje drveta. Mnoge vrste tetoina koje se hrane listovima jedu i stabljike. Poto stabljike dre lie, oteenja na njima imaju sline posledice kao oteenja listova. vrste koje se hrane cvetovima Uholae, tripsi, cvetni ici i japanske bube hrane se cvetnim glavicama i pupoljcima, to kvari ukrasnu funkciju i smanjuje plodove biljaka. Neke krupnije tetoine, ukljuujui zeeve, veverice, jelene i ptice, hrane se pupoljcima voaka krajem zime i poetkom prolea, kada hrane ima malo i kad su ivotinje najgladnije. Ova oteenja znaajno smanjuju rod.

Uholaa (enka s jajima). Populacije uholaa trebalo bi da se toleriu u batama, jer one imaju mnoge korisne strane. Iako se esto pronalaze u upljinama plodova, one gotovo uvek koriste oteenja koja su ve prouzrokovale druge tetoine.

vrste koje se hrane plodovima Gusenice nekih vrsta moljaca i lisnih osa, kao i larve nekih insekata i muva, hrane se plodovima koji sazrevaju. Zrelim i jo nedozrelim plodovima hrane se i ptice i ose. Direktna oteenja obino su ograniena, ali plodove ine nejestivim, a istovremeno se posredno otvara put za prodor bakterijskih i gljivinih agenasa truljenja u tkivo plodova, to esto ima ozbiljne posledice. vrste koje stvaraju gale Larve mnogih vrsta muva i osa, kao i neke grinje, uzrokuju gale na biljkama. To su uveane mase biljnih elija koje izrastaju u udne oblike, kao odgovor biljaka na tetoine koje se njima hrane. Obino biljke mogu potpuno normalno da funkcioniu s ovim izraslinama, jer se tetoine hrane upravo na tom tkivu. Meutim, ponekad tetoine koje stvaraju gale izazivaju veli-

ZDRAVLJE BILJAKA

91

ka oteenja na biljkama. Grinja pupoljka stvara otoke nalik galama na vrnim ili bonim pupoljcima, drastino smanjujui rod biljaka. Gale na biljkama mogu da izazovu i gljivine, bakterijske ili virusne infekcije.

Smanjivanje PROBlema DOBRim ODRavanjem Bate

Organskim batovanima na raspolaganju je niz tehnika kojima se odrava prisustvo tetoina i bolesti na prihvatljivom nivou. Veina nije nova i moe jednostavno da se imenuje kao domainsko ponaanje, koje se esto zanemaruje u konvencionalnom batovanstvu (koje primenjuje hemikalije), u nastojanju da se ostvare neki drugi ciljevi. Domainske tehnike u sutini su preventivne. Mnoge od njih svode se na zdrav razum, a imaju i druge prednosti osim smanjivanja tete od bolesti i tetoina. Ponite od dobrog zemljita Zemljite moe da ima drastino dejstvo na zdravlje biljaka. Upoznajte batensko zemljite (str. 33-36) i pokuajte da izaberete biljke koje e mu odgovarati. Ako je neophodno, poboljajte strukturu i plodnost zemljita kako biste podstakli jai, uravnoteeniji rast biljaka. Kompostirane organske materije e vam pomoi da smanjite uticaj tetoina i bolesti na zemljite, kao i da gajite biljke koje su otpornije na njihove napade. istoa bate Prenoenje tetoina i bolesti iz jedne u drugu sezonu moe da se sprei domainskim odravanjem bate. Kompostirajte otpatke i obavezno stavljajte sve ono to je moda zaraeno patogenim gljivicama ili bakterijama ili tetnim insektima u sredinu gomile, gde e biti uniteno toplotom koja se stvara razlaganjem organskih materija. Sve delove biljaka koji su zaraeni otpornim patogenim elementima, kao to je izaziva kupusne kile, kao i materije koje se

ne razlau u kompostu, kao to su drvenasti delovi zaraeni gareom, treba spaljivati. Biljke koje prenose virusne infekcije treba ukloniti i kompostirati im se uoe simptomi. Virusi ne mogu da opstanu bez ivih domaina i odumiru zajedno s njima u gomili komposta. Uklonite samonikle biljke krompira i paradajza koje esto izrastaju na gomilama komposta, jer mogu da budu zaraene plamenjaom. Uklonite sve biljke koje su zaraene tetoinama, ne ekajui da one dovre svoj razvoj. Obavezno uklonite sve kolonije tetoina na biljkama koje prezimljuju, naroito na kupusnjaama, a sve ostatke takvih biljaka odmah kompostirajte ili zakopajte da biste spreili da postanu rezervoar za tetoine i spore gljiva koje prezimljuju. Zimsko okopavanje izlae mnoge tetoine koje prezimljuju, u raznim fazama razvoja, napadima ptica i insekata koji se njima hrane. Kada istite batu, posvetite panju bubama i stonogama koje imaju kljunu ulogu u suzbijanju tetoina. I njima je potrebno bezbedno mesto na kom mogu neometano da se razvijaju. izbor biljaka Izaberite biljke koje odgovaraju klimatskim uslovima i tipu zemljita u vaoj bati. One e dobro napredovati i bie manje podlone napadima tetoina i bolesti. Kada kupujete biljke, vodite rauna da su zdrave - da ne prenose infekcije i da nisu
Rasad krompira Rasadi krompira i nekih vrsta voa prodaju se sa atestom da nisu zaraeni virusima; uvek kupujte takve biljke, kao i varijetete koji su otporni na bolesti. Higijena komposta Toplota koja se stvara u procesu razlaganja ubija mnoge patogene elemente, ali materije koje su zaraene upornijim bolestima, kao to je kupusna kila, treba odbaciti.

92

ORGANSKA BATA

prerasle saksije - i uzimajte samo seme s pouzdanim atestom. Budite oprezni kad dobijate biljke na poklon. Osnovni nain irenja mnogih vrsta tetoina i patogenih elemenata je prenoenje biljaka iz jedne bate u drugu. Otpornost Izvesne sorte, ili varijeteti biljaka, pokazuju otpornost na neke vrste tetoina i bolesti. To ne znai da su imuni, i samo po sebi je retko kad dovoljno da potpuno zatiti biljke. Bez obzira na to, otporni varijeteti mogu da budu vaan deo strategije integrisanog suzbijanja bolesti, naroito virusnih. Oni su nezamenljivi kad postoji visok rizik od napada odreenih vrsta tetoina i bolesti. zasaivanje u paru Zasaivanje u paru vri se sa ciljem da biljke jedna od druge imaju koristi. Ta tehnika esto se pogreno smatra osnovom organskog suzbijanja bolesti i tetoina. Iako postoje izvesni dokazi da pojedine vrste pomau drugim da ostanu zdrave, ne bi bilo mudro osloniti se iskljuivo na uparivanje da bi se tetoine i bolesti drale pod kontrolom. Mnogo je napisano na tu temu, ukljuujui spiskove dobrih i loih parova raznih vrsta, ali malo je vrstih dokaza da taj metod funkcionie, kao i saveta u kojoj razmeri treba da se sade razne vrste da bi to bilo delotvorno. Zasad (zasnivanje je optiji pojam koji obuhvata sadnju i setvu, a ne znamo da li sejemo iz semena ili sadimo u zemlju) samo jedne vrste (monokultura) pravi je raj za tetoine i bolesti, zato se uvek isplati da se zasadi (poseje) vie raznih vrsta - u svim delovima bate, ne samo u povrtnjaku. Raznovrstan zasad je i delotvoran i lepo izgleda, zato se drite odreene kombinacije ako ona daje rezultate u vaoj bati. Ono to je delotvorno u jednoj situaciji, ne mora da bude i u drugoj. Postoje izvesni dokazi da jak miris kadifice (Tagetes patula) dri belu va izvan

staklenika, ali samo kad je biljka u cvetanju. U batama na otvorenom, dokazano je da su napadi argarepinih muva rei kad se argarepa gaji zajedno sa crnim lukom, sve dok luka ima etiri puta vie nego argarepe, ali i da dejstvo traje samo dok luk aktivno raste, a prestaje im ponu da se stvaraju lukovice. Na povrini cele bate, kombinacija ponekad nema veliko dejstvo. Zapoeta su istraivanja koja treba da dokau da uparivanje moe da smanji tetu od tetoina jednostavnim smanjivanjem ansi da tetoine dospeju na odgovarajuu biljku-domaina. Kad se kupusnjae izmeano zasade s nesrodnim vrstama kao to je boranija ili poseju zajedno s detelinom, one su mnogo manje podlone napadima kupusne vai i kupusne muve. Kada kupusna muva dospe na biljku, ona je proba svojim noicama. Ako sleti na nekoliko odgovarajuih biljaka zaredom, zaustavlja se da poloi jaja. Ukoliko sleti na neodgovarajuu biljku, odletee negde drugde. Meovita setva sorti koje su podlone, i onih koje su otporne na bolesti, jo je jedna tehnika koja deluje uspeno, bar kad su u pitanju bate na otvorenom. Probna istraivanja pokazala su da zelena salata moe da se zatiti od pepelnice naizmeninom setvom otpornih i neotpornih biljaka. Biljke koje privlae prirodne neprijatelje tetoina i parazita (videti str. 96Sadnja u paru tetoine koje nalaze biljke- domaine po karakteristinom mirisu esto zbunjuje jak miris biljaka koje su saene u paru s njima. Tradicionalni saveti o setvi argarepe u paru sa crnim lukom i gajenju kadifice u stakleniku verovatno imaju naunu osnovu. meovito sejanje Sejanje cvea oko povra podstie opraivanje i korisne insekte, a takoe ulepava useve nekih vrsta povra.

ZDRAVLJE BILJAKA

93

97) su, naravno, dobar par u povrtnjaku i oko voaka, jer podstiu prirodno suzbijanje tetoina. vreme saenja Paljivim odreivanjem vremena sejanja i saenja povra i nekih vrsta jednogodinjih cvetnica mogu da se izbegnu napadi tetoina. Na primer, u krajevima gde postoji plamenjaa krompira, ranim saenjem izbegava se period kad je opasnost od bolesti najvea. Rano ili kasno sejanje graka osigurae da se cvetanje i razvoj mahuna zavre pre ili ponu posle perioda opasnosti od grakovog smotavca, ime e se izbei oteenje biljaka. U naelu, rano sejanje, ako su uslovi dovoljno topli, omoguuje biljkama da se dobro prime pre poetka opasnosti od tetoina i bolesti, to poveava i otpornost na njihove napade. Gajenje biljaka u zatvorenom prostoru ili na zagrejanim klupama omoguuje rani poetak kad spoljanji uslovi nisu povoljni. Snani rasadi otporniji su na napade teto-

ina nego sadnice koje se sporo razvijaju iz hladnog, vlanog zemljita. Rotacija biljaka (Plodored) Strogim pridravanjem plodoreda povra ne samo da ete bolje iskoristiti hranljive sastojke, nego i spreiti nagomilavanje tetoina i patogenih elemenata u zemljitu (videti str. 305). Kod viegodinjih biljaka, kao to su rue, jagode, jabuke i kruke, ne sadite iste vrste na istom mestu. Nove biljke moda nee dobro uspevati zbog velikog broja tetoina i patogenih elemenata u zemljitu koji se vezuju za specifinu vrstu domaina. Starije biljke imaju izgraenu otpornost na njih.

gRaBljiviCe i PaRaziti tetOina kaO PRiRODni kOntROlORi

Jedna od glavnih komponenti saradnje s prirodom u suzbijanju tetoina jeste omoguavanje prirodne ravnotee izmeu grabljivica i parazita tetoina koja dri populaciju tetoina pod kontrolom. Korienje pesticida remeti tu ravnoteu. Oni su esto tetniji po grabljivice tetoina nego po vrste protiv kojih su namenjeni. U prolosti, pesticidi su zapravo dali status tetoina novim vrstama jer su zbrisali populacije njihovih grabljivica. Savren primer za to je vona grinja crveni pauk koja se pojavila kao tetoina tek posle uvoenja sredstava za zimsko prskanje na bazi katrana i nafte, 30-ih godina prolog veka. Prirodne grabljivice Mnoge batenske ivotinje hrane se tetoinama. Neke, kao to su bogomoljke, upadljivije su od drugih i na njih se obraa vie panje. Neke nam se sviaju iz estetskih ili sentimentalnih razloga i spremno uoavamo njihov znaaj u suzbijanju tetoina, kao to je sluaj s bubamarama. Meutim, mnoga neupadljiva stvorenja rade neprimetno na odravanju populacije tetoina ispod nivoa prihvatljivosti. Na

Biljke kOje PRivlae PRiRODne nePRijatelje tetOina Mnogi odrasli insekti obilaze cvetove zbog nektara ili polena, iako se u ranim fazama ili kao larve hrane drugim insektima. Cvee privlai insekte bojama (ukljuujui i one koje ljudi ne mogu da vide) i ponekad mirisom. Veliki, glatki, otvoreni cvetovi i siuni cvetovi titarki-titonoa, kao to je divlja argarepa, naroito su delotvorni. tipini primeri cvea koje privlai korisne insekte (videti slike u boji na str. 463) 1. Vrste roda Gaillardia 2. Primorska elika, Lobularia maritima 3. argarepa (titonoa), u drugoj godini cvetanja 4. Limnanthes douglasii Videti i Batovanstvo za ivotinjski svet, str. 189.

94

ORGANSKA BATA

stranama 96 i 97 prikazane su ivotinje koje su delotvorni agensi suzbijanja tetoina u bati. Vano je da nauite da ih prepoznajete da biste mogli da podstiete njihovo prisustvo i ostavite ih da na miru rade svoj posao. Da biste poveali broj grabljivica i parazita tetoina u bati, nastojte da izbegavate upotrebu pesticida (ak i onih koji su opisani na kraju ovog poglavlja). Pesticidi ne samo da ubijaju grabljivice i parazite tetoina, nego imaju i posredno dejstvo uklanjanja njihovog izvora ishrane. Meovito sejanje cvetnica s povrem i voem podstie prisustvo grabljivica kao to su parazitske ose, osolike muve i mreokrilci, ije se odrasle jedinke hrane cvetnim nektarom. Stanita i sklonita Odravajte batensko jezerce zbog grabljivica u ijem ivotnom ciklusu postoji faza koju provode u vodi. Obezbedite vetaka gnezdita, kao to su gomile drveta za solitarne ose ili kutije za prezimljavanje mreokrilaca (videti Batovanstvo za ivotinjski svet, str. 189). Dobar prekriva i minimalno obraivanje zemljita stvaraju idealne uslove za prizemne bube (najdelotvornije grabljivice pueva), a gusta trava oko bunova prua mesto za prezimljavanje ovih vrsta i bubamara. Bioloko suzbijanje Mnoge grabljivice i paraziti mogu da se kupe, obino putem naruivanja, da bi bili uvedeni u staklenik ili batu. Oni se naziBubamara Odrasla jedinka bubamare lovi biljne vai, ali najveu tetu populaciji vaiju nanose larve u razvoju (videti str. 96-97). Crvenda Kao i veina ptica pevaica, crvenda lovi bezbroj insekata da bi nahranio svoje gladne mladunce. uta lepljiva zamka. Ove zamke koriste se za utvrivanje prisustva tetoina - one ne mogu da ih efikasno suzbijaju.

mOne gRinje Grinja crveni pauk jedna je od najeih tetoina na veini biljaka u staklenicima. Ako se u staklenik dovoljno rano uvede grinja-grabljivica Phytoseiulus persimilis, ona e drati pod potpunom kontrolom populaciju crvenog pauka. Phytoseiulus se obino unosi preko inertnog nosioca, kao to je liskun, prskanjem po biljkama. (Obavezno ostavite rezervoar za prskanje da lei postrance oko sat vremena pre prskanja, jer e inae sve grinje prei u gornje delove liskuna.) Da bi grinja Phytoseiulus bila delotvorna, neophodno je da temperatura bar jedan deo dana bude 20C, a vlanost da bude visoka, oko 60%. To odgovara grabljivici, ali ne i plenu, to dodatno pomera ravnoteu u njenu korist. Kao i u sluaju veine biolokih agenasa suzbijanja tetoina, cilj nije likvidacija, nego stavljanje pod kontrolu. Potrebno je da izvestan broj grinja crvenog pauka ostane u biljkama, kako bi grinje Phytoseiulus bile spremne da dejstvuju ako populacija tetoina ponovo pone da se iri.

ZDRAVLJE BILJAKA

95

vaju bioloki agensi suzbijanja tetoina. Neki od njih, kao to su mreokrilci i bubamare, podstiu rast prirodnih populacija; ee se radi o egzotinim vrstama koje suzbijaju odreene tetoine, kao to je parazitska osa Encarsia formosa, koja se hrani belom leptirastom vai. U mnogim sluajevima, uvoenje biolokih agenasa daje najbolje rezultate u zatvorenom prostoru (staklenicima, konzervatorijumima i plastenicima), gde je kretanje ogranieno, a klimatski uslovi mogu da se kontroliu tako da odgovaraju biologiji grabljivica, mada neke vrste grinja i insekata grabljivica mogu da se koriste i na otvorenom, ako su uslovi povoljni i nona temperatura ostaje iznad potrebnog minimuma. Broj vrsta biolokih agenasa koje amateri mogu da nabave stalno se poveava. korienje biolokih agenasa suzbijanja tetoina Uputstva za korienje biolokih agenasa suzbijanja tetoina se razlikuju u zavisnosti od vrste organizama, ali, poto je re

o ivim biima, neophodno je da se uputstava strogo pridravate. Poto bioloki agensi obino stiu potom, a ponekad je neophodno da vie njih uvedete odjednom, proverite rokove isporuke i izraunajte priblian dan prispea. Planirajte unapred, tako da budete kod kue kad vam stigne ivi materijal, kako biste mogli da ga upotrebite odmah. Obratite panju na uslove, naroito na temperaturu i vlanost vazduha koji su neophodni, i izbegavajte upotrebu pesticida pre i za vreme delovanja biolokih agenasa. Paljivo posmatrajte biljke da biste na vreme uoili tetoine i pravovremeno dejstvovali biolokim agensima. Populacije grabljivica obino se uveavaju znatno sporije nego populacije tetoina. Kako biste spreili da tetoine umaknu, vano je da pravovremeno uvedete grabljivice u batu ili staklenik. ute lepljive zamke u stakleniku uhvatie prve jedinke bele leptiraste vai, to je znak da je vreme da se u njega uvede bioloki agens suzbijanja, parazitska osa Encarsia formosa.

neki BiOlOki agenSi SUzBijanja tetOina tetoina Agens Specifine potrebe Bela leptirasta va Encarsia formosa (parazitska osa) Optimalna temperatura 18-25C. Grinja crveni pauk Phytoseiulus persimilis (grinja grabljivica) Optimalna temperatura 18-25C. Vlanost vazduha 60%. Vunasta va Cryptolaemus montrouzieri Optimalna temperatura 20-25C. (buba grabljivica) Vlanost vazduha 70%. Biljne vai Aphidoletes aphidimyza Optimalna temperatura 21C. (larva grinje grabljivice) Vlanost vazduha 80%. iak vinove loze Heterorhabditis megidis Minimalna temperatura zemljita 14C. (parazitski valjkasti crv) Neophodna vlanost zemljita. titasta va Metaphycus helvolus (parazitska osa) Temperatura od 20C do 30C. Potrebna dobra osvetljenost. Puevi Phasmarhabditis hermaphrodita Minimalna temperatura zemljita 5C. (parazitski valjkasti crv) Neophodna vlanost zemljita. Tripsi Amblyseus cucumeris (grinja grabljivica) Optimalna temperatura 25C. umski crvi Steinernema feltiae Minimalna temperatura zemljita 10C. (parazitski valjkasti crv) Neophodna vlanost zemljita. Listoroci Heterorhabditis megidis Minimalna temperatura zemljita 12C. (parazitski valjkasti crv) Neophodna vlanost zemljita. Koristite od sredine do kraja leta.

96

ORGANSKA BATA

ivOtinje kOje Se HRane BatenSkim tetOinama (videti slike u boji na str. 464-465)
valjkasti crvi Parazitske, mikroskopske oble gliste; mogu da se nabave kao bioloki agensi za suzbijanje pueva i iaka. Parazitiraju na specifinim domainima, a potpuno su bezopasni za druge organizme. Tako se crv Heterorhabditis megidis razmnoava u telu ika vinove loze. Stonoge Zglavkari koje treba razlikovati od dvonoga, jer imaju samo po jedan par nogu po segmentu i znatno se bre kreu. Dvonoge se hrane biljkama, a stonoge puevima, jajima pueva i insektima koji ive u zemlji. Bube-grabljivice Mnoge bube iz nekoliko porodica (naroito meke livadske stenice i Anthocoridae) hrane se drugim insektima koji jedu biljke; posebno su vane u vonjacima. Na primer, nimfa buba iz porodice Anthocoridae napada malu biljnu va. mreokrilci Larve ovih insekata su opasne grabljivice biljnih vai i slinih insekata, kojih mogu da pojedu i do 300 za vreme razvoja; podstiite prezimljavanje njihovih populacija pravljenjem kutija za mreokrilce (videti str. 194). Takoe, mogu da se nabave kao bioloki agensi za suzbijanje tetoina, u obliku jaja. Zelena larva mreokrilca hrani se cvetnim tripsom. Osolike muve Larve mnogih uobiajenih vrsta hrane se uglavnom biljnim vaima. Boje im variraju, ali su uglavnom jarke, a lie na spljotene crve za pecanje. Odrasle insekte moete da privuete sejanjem biljaka sa otvorenim cvetovima. Na primer, jarkozelene larve hrane se vaima na izdanku rue. muice-grabljivice Vie vrsta muica ima larve koje se hrane iskljuivo biljnim vaima. Neke od njih mogu da se nabave kao bioloki agensi za suzbijanje tetoina. Na primer, larve muice Aphidoletes love u koloniji vaiju. muve guseniarke Odrasle enke ovih muva, koje izgledaju kao ekinjaste kune muve, polau jaja u druge insekte-domaine, naroito larve leptira i moljaca. Larve, odnosno crvi, razvijaju se kao paraziti u telu domaina. Odrasle insekte moete da privuete biljkama sa otvorenim cvetovima. Ose Odrasle enke solitarnih vrsta, kao to je grnarska osa, sakupljaju insekte-tetoine kao hranu za larve; privucite ih ostavljanjem gomile trulih panjeva koja bi im bila gnezdite. Socijalne vrste osa takoe su korisne grabljivice u prolee i poetkom leta, kada odrasle enke sakupljaju insektetetoine da bi hranile larve; meutim, one i same postaju tetoine na zrelom vou krajem leta i u jesen. Parazitske ose Odrasle enke polau jaja u druge insekte i iz njih se razvijaju larve koje kao paraziti ubijaju domaina. Veina vrsta insekata ima neku vrstu osa koja parazitira na njihovim larvama. Neke od njih mogu da se nabave kao bioloki agensi za suzbijanje tetoina. Na primer, osa Apantalus glomeratus je veliki neprijatelj larvi belog kupusnog leptira. tvrdokrilci Mnoge vrste tvrdokrilaca koje ive u zemlji su grabljivice, kao odrasli insekti, ali i dok su jo larve. Hrane se jajima pueva, mladim puevima i drugim insektima koji ive

ZDRAVLJE BILJAKA

97 Pauci Svi pauci su grabljivci i hrane se insektima i drugim zglavkarima. Sistemi lovljenja su im razliiti i ne koriste svi pauci mree za hvatanje plena. Od kosaca se razlikuju po telu koje se sastoji od dva jasno definisana segmenta. abe i punoglavci Odrasli primerci ovih ivotinja hrane se mnogim vrstama tetoina; mlade jedinke ive u vodi, zato e vam biti potrebno jezerce u bati (videti str. 198-201). Zelena aba, na primer, ivi svuda gde postoji plitka povrina slatke vode. grinje Mnoge grinje su grabljivice, a hrane se uglavnom drugim vrstama grinja koje su biljojedi. Neke od njih mogu da se nabave kao bioloki agensi za suzbijanje tetoina. N primer, Phytoseiulus persimilis je neprijatelj grinje crvenog pauka i hrani se njegovim jajima.

u zemlji. Mnogi od njih su dobri letai i hrane se tetoinama koje jedu biljke. Privui ete ih ako svedete obraivanje zemljita na najmanju meru i primenjujete prekrivae zemljita. Bubamare Odrasli insekti, ali i larve su grabljivice koje se hrane biljnim vaima i drugim bubama. Bubamare mogu da se nabave kao bioloki agensi za suzbijanje tetoina. Na primer, larva bubamare hrani se kolonijom vaiju crnog pasulja. guteri Mnoge vrste hrane se iskljuivo insektima i drugim beskimenjakim tetoinama, u koje se ubrajaju puevi. Odrasli blavor (beznogi guter) grabljivac je koji se hrani puevima. kosci Ovi lutajui, dugonogi grabljivci ive u zemlji i u srodstvu su s paucima. Za razliku od njih, imaju telo od samo jednog segmenta.

zamke, PRePReke i SReDStva za ODvRaanje

Prepreke, kao to su zidovi i ograde oko bate, koje spreavaju zeeve da ulaze u nju, koriste se jo od srednjeg veka. Kavezi za voe su jo jedan tradicionalan nain zatite mekih plodova od ptica. Za razliku od toga, prepreke za insekte su relativno skoriji izum. Najee su napravljene od mree i toliko malim otvorima - obino manjim od 1.5 mm - da insekti ne mogu da prou kroz njih. Mrea omoguuje maksimalnu propusnost svetla, vode i vazduha, a zadrava insekte tetoine. Treba je razlikovati od prekrivaa redova, koji je od neizatkanog materijala. On slui za zatitu izniklih biljaka od oteenja zbog klimatskih uslova i nekih vrsta tetoina (videti str. 231), ali stalna upotreba spreava

provetravanje i stvara idealne uslove za napredovanje pueva i patogenih gljivica. Upoznajte nain ivota tetoina Ponekad, kao u sluaju argarepine muve, jednostavna ograda visine od 45 do 50 cm predstavlja dovoljnu prepreku. enke koje trae biljku-domaina lete nisko, poto su slabi letai i vetar moe da ih oduva s pravca kretanja. Ograda ih spreava da dou do leje sa argarepom, a funkcionie i kao dimnjak, usmeravajui miris argarepe uvis, dalje od enki koje trae domaina. Za bolje letae, kao to je leptir kupusar, potrebno je potpuno prekrivanje biljaka. Na taj nain one se tite i od insekata kao to su kupusne muve, koje polau jaja u blizini stabljika kupusa, poto se spuste na odgovarajue listove (videti str. 92). Krag-

98

ORGANSKA BATA

kako drati pueve na odstojanju. Drveni ram je visok 15 cm i lei na poroznoj podlozi. Vodeni rov nainjen od jednog komada oluka spreava pueve da prodru u kutiju. Kutiju moete napuniti kupljenom zemljom za cvee ili zemljom iz bate. Kako biste spreili da puevi, kao i njihova jaja, dospeju zajedno sa zemljom u kutiju, u zemlju iz bate treba prethodno da ubacite nematode ili valjkaste crve koji se koriste u borbi protiv ove napasti (videti str. 95).

ne, odnosno ae od jogurta sa uklonjenim dnom, spreavaju enke kupusnih muva koje polau jaja da pristupe osnovi kupusa. Lepak za insekte onemoguava prolaenje gmiuih insekata tamo gde nisu poeljni. Naroito je delotvoran u suzbijanju ozimih moljaca u vonjacima. enke koje nemaju krila penju se na stabla ujesen ili zimi. Na drvee mlae od etiri

godine lepak se stavlja u obliku papirnih traka, ne direktno na stabla. Ako je drvo poduprto pritkama, ne zaboravite da lepljive trake stavite i na njih. Odbijanje pueva Trake bakarne folije postavljene oko malih izdvojenih leja delotvoran su nain zatite osetljivih biljaka kao to je mlada zele-

zvune promene. Ptice se brzo navikavaju na straila, zato koristite to vie razliitih vrsta, menjajte ih i povremeno premetajte po bati. Efikasna straila koriste zvuk proizveden utavom trakom, ili pokrete i svetlo, kao kugla sa ogledalima (1). Ova vetrenjaa (2), napravljena od flae za deterdent, koristi zvuk i pokret. Lebdea ptica grabljivica (3) od perja i krompira, veoma je stara ideja.

ZDRAVLJE BILJAKA

99

na salata. Neke naune studije ukazuju na zakljuak da bakar deluje zato to puevi doivljavaju elektrini udar kad ga dotaknu. Njihov sluzavi omota hemijski reaguje s bakrom, stvarajui slabu elektrinu struju. Mnogi materijali reklamiraju se kao prepreke za pueve. Veina ima hrapavu povrinu, na primer takozvana diatomska zemlja koja je suva i neprijatna za pueve kad pokuavaju da preu preko nje. Meutim, ove vrste prepreka manje su delotvorne po vlanom vremenu i retko na mestu ostaju dui period. Takoe, puevi mogu da ih zaobiu kopajui kroz zemlju ispod njih. zamke i runo uklanjanje U malim batama ne treba da se potceni vrednost runog uklanjanja tetoina. Uklanjanje ili gaenje nekoliko neeljenih insekata na poetku njihovog irenja moe da sprei uspostavljanje kolonija, a nastavak akcije moe da smanji broj upornih tetoina kao to su puevi. Uklanjanje

izuzetno oteenih biljaka, orezivanje zahvaenih mesta ili povremeno uklanjanje osetljivih delova koji jo nisu napadnuti (na primer, otkidanje osetljivih vrhova izdanaka iroke boranije, koji privlae biljne vai) moe da sprei irenje ili utvrivanje tetoina. Zamke za batenske tetoine mogu da se koriste u kombinaciji s runim uklanjanjem. To je naroito delotvorno za pueve. Poto se veina njihovih aktivnosti odvija nou, iznenadni noni upadi s baterijskom lampom obino su najbolja prilika za sakupljanje pueva u bati. Zamke s pivom ili okoladom, ili jednostavni predmeti koji puevima slue kao dnevno sklonite (plastine posude za biljke ili stari komadi drveta ili tepiha) omoguie vam da ih pokupite u toku dana. Jednostavne zamke mogu da se naprave od plastine ambalae napunjene pivom. Postavljajte ih tako da im rub bude tik iznad zemljita da biste spreili upadanje insekata. Puevi e se rado uspuzati preko ivice.

Prepreke. Pojedinana zatitna zvona od starih plastinih flaa (slika levo) tite mlade, osetljive biljke od pueva. Starije biljke iz porodice kupusnjaa mogu da se zatite od ptica kavezima od granica (slika desno). Redovi biljaka mogu da se zatite mreom ili prekrivaem poduprtim tapovima koji ih dre iznad biljaka.

100

ORGANSKA BATA

Pueve moete da suzbijete i uvoenjem pataka i pilia u batu. Patke i patuljaste kokoke naroito su korisne za tu svrhu, poto biljkama ne nanose znaajnu tetu. ivinu u povrtnjake moete da uvedete u kratkom periodu izmeu sezona razliitih vrsta, kao deo sistema rotacije. Osnovna svrha zamki za insekte jeste nadgledanje njihovih populacija, ali ako ih ima u dovoljnom broju na manjim povrinama, mogu da pomognu u spreavanju odomaivanja tetoina. U prodaji su i feromonske zamke za mnoge vrste moljaca, koje se sastoje od zatiene lepljive ploe i vreice natopljene feromonom enki. Mujaci moljaca pronalaze enke po mirisu feromona i lako nasedaju na zamku, sleui na lepljivu plou. Uklanjanje mujaka nema veliko dejstvo na brojnost populacije, poto preiveli primerci spremno nadoknauju uinak ubijenih insekata, ali u manjim batama nekoliko takvih zamki esto moe da ili uniti znatan broj mujaka da bude uoljivo dejstvo, ili da poremeti proces parenja u dovoljnoj meri da se smanji brojnost sledee generacije moljaca. Hranjenje tetoina Kad se mlado povre i druge biljke presade u nove leje, postaju privlaan izvor hrane za pueve. Privucite ih sasvim mladim ili starijim listovima zelene salate koje ete nekoliko dana ranije staviti ispod cigle i crepova. Zamenite listove, sklanjajui zajedno s njima i pueve nakon nekoliko dana. Gomila iseckanog lia gaveza takoe pomae u raiavanju leja od pueva pre setve. Potrebno je da se listovi, i puevi koji se njima hrane, ostave na mestu nekoliko dana, a potom uklone nou. Okruite mlade biljke zatitnim prstenovima od iseckanog lia gaveza da biste zadrali pueve dok se biljke ne uvrste.

PeStiCiDi U ORganSkOj Bati

Kao krajnje sredstvo, organski batovani mogu da koriste nekoliko insekticida i fungicida. Iako su esto manje tetni i imaju kratkoronije dejstvo od mnogih sintetikih pesticida, organski pesticidi su i dalje otrovi koji mogu da, kao i sintetiki, imaju tetna dejstva na korisne organizme. Njihova upotreba je pod stalnim nadzorom organizacija koje postavljaju organske standarde. Bezbednosni aspekt esto se smatra da je svaki pesticid prirodnog porekla - a to obino znai biljni ekstrakt - prihvatljiv u organskoj bati. Iako su neki od tih proizvoda delotvorni i srazmerno bezopasni po ivotnu sredinu, njihovo korienje se ne preporuuje bez prethodnog ispitivanja uspenosti i bezSumporni prah na grou (videti sliku u boji na str. 462) Tradicionalni lek, sumpor u prahu, primenjuje se na grou zbog suzbijanja pepelnice. akO mORate Da PRSkate, RaDite tO BezBeDnO - Ne koristite prskanje kao preventivnu meru. - Paljivo proitajte uputstvo za upotrebu. - Koristite kvalitetnu prskalicu. - Prskajte samo kad je neophodno, direktno po tetoinama ili celu biljku, ako joj preti opasnost da bude pojedena. - Rastvorite samo potrebnu koliinu sredstva i nikad ga ne uvajte. - Prskajte samo po mirnom vremenu. - Nikad ne prskajte kad su pele van konice - najsigurnije je predvee. - Nosite zatitnu opremu - gumene rukavice, masku i naoare. - Uvek operite ruke posle prskanja.

ZDRAVLJE BILJAKA

101

DOzvOljeni PeStiCiDi
Sredstvo Nim Izvor / poreklo Iz semena Azadirachta indica Ekstrakt iz cvetnih glavica Chrysanthemum cinerariaefolium Masne kiseline ekstrahovane iz biljnih materija Povrtarske kulture Koristi se protiv Napomena irokog spektra tetoina, ukMoe da bude tetno po neke ljuujui biljne vai, larve lisnih vrste korisnih insekata. muva, bube, tripse i bele vai. Biljnih vai Biljnih vai; belih vai; grinje crvenog pauka; titastih vai; pueva Biljnih vai; belih vai; tripsa; titastih vai; grinje crvenog pauka Krastavosti jabuke; ukovrdanosti breskvinog lista; plamenjae krompira Moe da kodi korisnim insektima, ali nema dugotrajno dejstvo. Uklanja tetoine, ali ih ne povreuje. Moe da oteti osetljivije biljke. Ne koristite na fuksijama, begonijama ili sadnicama biljaka, jer moe da oteti lie. Opasno po ribe, stoku i gliste (zbog nagomilavanja bakra u zemljitu)

Buha Insekticidni sapun Ulja od povra Bordoska orba Sumpor

Jedinjenje bakra i sumpora Prirodni mineral

Moe da nakodi grinjama grabljiPepelnice; crne pegavosti rua vicama; ne koristite na mladim jabukama i ogrozdu. Gusenica tetoina Protein izaziva paralizu usta i creva organizma domaina; razlae se na suncu; obino je potrebno ponavljanje primene.

Bakterijske spore koje Bacillus proizvode proteine thuringiensis otrovne za insekte

bednosti i zvaninog odobrenja za upotrebu. Poto su trokovi ispitivanja i zvaninog odobrenja visoki, to se retko dogaa. Neki proizvodi kune izrade, kao to je aj od koprive ili kuvano lie rabarbare relativno su nekodljivi, ali drugi biljni preparati spravljeni kod kue mogu da budu ekstremno otrovni. U ponudi postoji vie sredstava za prskanje na biljnoj osnovi (obino pod nazivom botaniki) koje dananji batovani mogu da kupe. Mnoga od njih su insekticidi s dejstvom irokog spektra, to znai da unitavaju vie vrsta insekata, a oznaavaju se kao prirodni ekvivalenti sintetikim pesticidima. Meutim, ova jaka jedinjenja ubijaju i korisne insekte ime ozbiljno remete prirodnu ravnoteu koju svi organski batovani tee da ostvare. Neka botanika

sredstva, kao to je rotenon, umereno su otrovna za ljude i dobar deo ivotinja, a veoma otrovna za ptice i ribe. Druga, kao to su nim ili buha, mogu da se upotrebe ako postoji opasnost da odreene tetoine nanesu ozbiljnu tetu usevima. Prskajte biljke samo u krajnjem sluaju i razmiljajte o tome da ubudue spreite pojavu problema zbog kojih to radite!

gajenje biljaka
Sejanje i uzimanje reznica za organskog batovana je prirodno koliko i kompostiranje i prekrivanje zemljita.
Gajenje biljaka fascinantno je i viestruko korisno, naroito za organske batovane. Razmnoavanje, kao to je poznato, moe da se vri u raznim razmerama i situacijama. Veina potrebne opreme srazmerno je jeftina i lako pristupana ili dostupna. Moete da idete i korak dalje u tom poduhvatu i sami proizvedete seme za svoju batu. Postoje dva glavna metoda razmnoavanja biljaka. Vegetativnim putem - pomou reznica, na primer - proizvode se biljke koje su genetski identine roditeljima; one su, u stvari, njihovi klonovi. Sejanjem se dobijaju raznovrsniji rezultati, naroito ako sauvate seme iz sopstvene bate, ali raznovrsnost biljaka spada u zabavni deo gajenja. Tajna uspenog razmnoavanja lei u razumevanju njegovih osnova. Obezbedite semenu i reznicama najbolje mogue uslove i oni e vam uzvratiti dobrim rastom. Veoma vani faktori su odgovarajua temperatura, koliina svetlosti, vlanost vazalatke i tehnike Za uzimanje reznica potrebna je vetina, ali nju nije teko savladati. ist, otar no koji dobro lei u ruci bie vam najbolji saveznik. Obian depni noi savreno odgovara nameni. Seme uspeha Oni koji se upuste u razmnoavanje biljaka, ubrzo e imati svaki kutak bate i staklenika ispunjen eksperimentima u raznim fazama razvoja. Briga o svima njima ponekad zahteva puno radno vreme.

duha i provetravanje. Staklenici i zagrejane klupe (videti str. 218) pruaju mnotvo mogunosti, ali odline rezultate moete da postignete i u osunanim sobama i na prozorskom simsu - a mnoge vrste semena i reznica mogu da se gaje i na otvorenom. zato da razmnoavamo sopstvene biljke? - Fascinantno je. Razmnoavanje biljaka produbljuje razumevanje batovanstva i uivanje u njemu. Postoji neto beskrajno zanimljivo u vezi sa sejanjem, uzimanjem reznica i deobom biljaka. Moete ak i da otkrijete ili razvijete sopstveni varijetet neke biljke. - Izbei ete tetoine i upotrebu pesticida. U kupljenim biljkama, bilo u zemlji ili na samoj biljci, esto se kriju tetoine, kao to su ici. Mnoge komercijalno proizvedene biljke su redovno prskane hemikalijama koje ne elite u vaoj bati ili kui, a i zemlja iz saksija esto sadri pesticide. Gajenjem sopstvenih biljaka biete sigurni da ne unosite neeljeno zagaenje u organsku batu. - Utedeete novac. Smanjite izdatke tako to ete posvetiti malo vremena i truda proizvodnji sopstvenog semena i biljaka. Za sopstvene potrebe moete da proizvedete tano koliko vam je potrebno, ili neto vie ako imate prostora. Seme iz jednog ploda paradajza dae desetine novih biljaka; jedna tikva dae vie semena nego to je potrebno za prosenog batovana. Od jedne biljke moe da se uzme mnotvo reznica. Viak biljaka nikad ne morate da

GAJENJE BILJAKA

103

bacite. Gajite biljke za prijatelje, za kole, komije ili za dobrotvorne akcije. - Poveaete raznovrsnost. Organski proizvedeno seme i biljke mogu da se kupe, ali je raznovrsnost ponude ograniena. Gajenjem sopstvenih biljaka, poveaete raznovrsnost. Mnogi retki i neobini varijeteti voa, povra i ukrasnih biljaka ne mogu da se nabave od preduzea za proizvodnju semena i u rasadnicima. U takvim okolnostima, potrebno je da se oslonite na sopstvene vetine u razmnoavanju da biste dobili biljke koje elite. - Da biste vodili rauna o lokalnoj sredini. Smanjite izdatke za transport gajei ono to vam treba i tamo gde vam treba, umesto da se oslanjate na skupe isporuke izdaleka kojima samo nanosite tetu ivotnoj sredini.

vegetativnO RazmnOavanje
Razmnoavanje podrazumeva gajenje cele biljke iz jednog njenog dela. Moe da se primenjuje na svim biljkama osim jednogodinjih i dvogodinjih, koje se uvek gaje iz semena. Ipak, ne zaboravite da su mnoge vrste biljaka iz leja, koje gajimo kao jednogodinje i odbacujemo svake godine, u stvari osetljive viegodinje biljke koje zimi mogu da se razmnoavaju pomou reznica, ako im obezbedite toplotu i sklonite. Za razmnoavanje mogu da se koriste stabljike, korenje, pa ak i listovi, zavisno od vrste biljke. Prednost ovog naina razmnoavanja je u tome to su izdanci identini roditeljskoj biljci, bez genetskih varijacija do kojih moe da doe kad uvate seme biljaka. Takoe, to je jedini nain razmnoavanja besemenih biljaka koje ne stvaraju klijavo seme - primer je kamilica za travnjak trenejg, gajena tako da ne cveta. Deoba biljaka Deoba - isecanje ili upanje biljaka koje rastu u grupama na delove, od kojih je

svaki s korenom i izdankom - najbri je i najlaki nain razmnoavanja zeljastih viegodinjih biljaka (videti str. 175), koji za kratko vreme daje krupne biljke u cvetu. Takoe, to je nain da se biljke podmlauju. Veina vrsta moe da se deli u prolee ili jesen. Deoba je delotvorna i za biljke kao to su ioka i narcis koje ispod povrine formiraju grupe mesnatih organa za skladitenje - lukovice, gomolje ili krtole. One mogu krajem sezone da se iskopaju, podele, uskladite i zasade narednog prolea. Delovi veliine pesnice ili potpuno formirane lukovice mogu da se sade bez potrebe za dodatnom toplotom ili zatitom. Manjim delovima biljaka, ukljuujui i lukoviice koje lie na enjeve belog luka, a formiraju se oko grupa lukovica, vie odgovara da budu izvaeni iz saksija na godinu ili dve. Odsecanje stabljika Vrhovi i delovi stabljika mogu da se stave u saksije s kompostom ili u zemlju da bi se iz njih razvilo korenje. Iako se sve reznice bre ukorenjuju ako se zemljite dodatno zagreva, veini to nije neophodno. Sklanjanje u staklenik ili stavljanje na prozorski sims potrebno je samo reznicama uzetim s mekih delova izdanaka, koje bi se brzo isuile i uvenule na otvorenom. Iako takvim reznicama treba vlana atmosfera, ne treba ih previe zalivati jer e meko tkivo istruliti. Zbog toga kompost koji koristite mora da bude dobro oceen i izmean sa ljunkom ili peskom (videti Zemlja za saksije, str. 113). Hormoni u prahu za ubrzan rast korenja ne smatraju se odgovarajuim organskim dodatkom. Veina biljnih vrsta dobro se ukorenjuje bez posebnih tretmana. vrste reznica sa stabljika Iako nije loe da eksperimentiete ako vam se za to ukae prilika, u naelu uzimajte odgovarajuu vrstu reznica u odgovarajue vreme i da biste poveali izglede

104

ORGANSKA BATA

za uspeh, uzimajte ih vie nego to vam je potrebno. - Meke reznice su izdanci uzeti uglavnom sa otpornih viegodinjih biljaka i osetljivih biljaka iz leja u prolee i poetkom leta, dok iz biljaka izrastaju jaki, meki, mesnati delovi. Vrhovi stabljika najlake se odsecaju i ukorenjuju. Meu najpogodnijim za poetnike su ukrasna kopriva, geranijum i maja metvica. Poto njihovi izdanci aktivno rastu, potrebno je da obezbedite odgovarajue koliine vlage, svetlosti i toplote

kako biste podstakli ukorenjivanje, a reznice morate da izvadite iz saksije i drite pod pokrivaem. - Poluzrele reznice uzimaju se neposredno pre nego to u tekuoj sezoni rasta biljke ponu da odrvenjuju pri osnovi. Dobre su za gajenje svih vrsta drvenastih biljaka, ukljuujui male bunove kao to su lavanda i patuljasti imir, to ih ini idealnim za stvaranje veeg broja biljaka za ivice. Takoe, iz poluzrelih reznica dobro se ukorenjuju etinari i mnoge vrste penjaica.

Uzimanje mekih reznica s vrha stabljike. Odaberite jak izdanak koji ne cveta, dugaak 8-10 cm i odsecite ga neposredno iznad kolenca (1). Odsecite reznicu neposredno ispod kolenca (2) i uklonite listove s donje polovine svake reznice (3). Stavite reznicu u saksiju koja sadri meavinu krupnog peska i tresetne mahovine u srazmeri 1:1, tako da prvi list bude tik iznad zemljita (4). Sadraj saksije treba da bude vlaan, ali ne previe. Prekrijte saksiju plastinom vreom da bi se zadrala vlanost. Od dva komada savijene ice napravite tit koji e drati vreu tako da ne dodiruje reznice, jer bi inae poele da trule. Sklonite je s direktne suneve svetlosti. Kad se reznice ukorene, postepeno im poveavajte otpornost (videti str. 112 i 231) pre nego to ih izvadite iz saksije, da bi se navikle na smanjenu vlagu i jau svetlost.

GAJENJE BILJAKA

105

Reznice s listopadnih vrsta obino se uzimaju od poetka do kraja leta; reznice sa zimzelenih vrsta esto se bolje ukorenjuju ako se uzmu poetkom jeseni. U nekim sluajevima, pravo vreme uzimanja reznica presudno je za uspeno ukorenjivanje. Tretirajte ih isto kao i meke reznice. Skoranja istraivanja pokazala su da reznice due od uobiajenih mogu da budu veoma uspene i daju vee biljke za krae vreme. Poluzrele reznice veine bunova, due od 30 cm, mogu da se ukorenjuju. U sluaju penjaica, mogu da se koriste reznice duine i do metra. U saksiju se stavljaju oba kraja, i esto se oba ukorenjuju. Iz luno savijene stabljike izbija vie izdanaka, ime se dobija mnogo gui rast nego od uobiajenih reznica. - Drvenaste reznice uzimaju se s drvea i bunja dok su u fazi mirovanja. Kad se uzimaju sa otpornih biljaka koje se ukorenjuju - na primer sa crne ribizle, ogrozda, vrbe i drena - potrebno im je vrlo malo panje. Pripremite za njih posebnu leju (videti str. 319) u prohladnom, senovitom delu bate. Ove reznice najee se uzimaju krajem zime. Oiljavanje Mnoge drvenaste biljke i penjaice razvijaju korenje na mestima gde dotiu zemljite (neke vrste penjaica, kao to je br-

Uzimanje drvenastih reznica (slika desno). Odsecajte jake izdanke, formirane tokom leta, na duinu od 25 cm. Uklonite lie ako ga ima (1). Potkreite otrim noem donji kraj svake reznice neposredno do ispod pupoljka. Odsecite meke delove na vrhu neposredno do iznad pupoljka (2). Na zaklonjenom mestu napravite aovom uski usek ili useke u zemljitu i ispunite dno krupnim peskom. Stavite reznice tako da vire najmanje 7,5 cm iznad zemljita (3). Vratite zemlju i ostavite da tako stoje godinu dana, zalivajui i plevei tokom sezone po potrebi. Ukorenjene reznice trebalo bi da budu spremne za presaivanje naredne jeseni.

106 UkORenjivanje RezniCa U PlaStinim vReama To je zamena za ukorenjivanje mekih reznica u saksijama ili na otvorenom, koja naroito dobre rezultate daje kod karanfila i fuksija. Isecite neprozirnu plastinu vreu tako da napravite dugaku traku iroku oko 25 cm i presavijte je napola uzdu, da napravite prevoj. Du prevoja sipajte meavinu zemlje i ljunka. Poloite reznice na meavinu tako da njihove gornje treine vire iz zemlje, a potom urolajte plastiku kao palainku i veite je gumicom. Paljivo zalijte, poto nema rupa za drenau, i ostavite na toplom mestu, izvan direktne suneve svetlosti. Kad reznice puste koren, skinite gumicu, odmotajte plastiku i zasadite ih u saksije.

ORGANSKA BATA

POinjanje OD Semena
Seme je proizvod oploenog cveta. Ono sadri embrion biljke smeten u zatitnom omotau. Takoe, seme sadri rezerve hranljivih sastojaka potrebnih embrionu u klijanju, sve dok ne postane sposoban za samostalnu ishranu. Proizvodnja organskog semena na veliko relativno je novijeg datuma. Danas putem standardnih kataloga moe da se kupi ogranien, ali stalno rastui izbor semena, uglavnom povra. Takoe, postoje preduzea koja isporuuju iskljuivo organski proizvedeno seme. Ako ne moete da nabavite organsko seme koje traite, najbolje je da kupite seme koje nije tretirano hemikalijama ili da ga proizvedete sami. ta je potrebno semenu

ljan, razvijaju ak nadzemno korenje). Tu osobinu moete da iskoristite - a kod nekih drugih drvenastih vrsta da podstaknete da biste proizveli nove biljke, tako to ete od biljke roditelja odsei ukorenjene ivice i, ako su dovoljno razvijeni, zasaditi u saksije ili zemlju. Oiljavanje je naroito korisno za razmnoavanje paviti, rododendrona, kamelija i magnolija, koje se teko ukorenjuju iz reznica. bunove oiljavajte u prolee, a penjaice poetkom leta. Ukorenjivanje obino traje najmanje godinu dana, ponekad i due. Iskopajte rupu pored biljke roditelja i savijte stabljiku u nju, ostavljajui da oko 15 cm viri iznad zemljita. Pribijte izdanak nadole komadom savijene ice, vratite zemlju u rupu i stavite kamen odozgo da dri izdanak na mestu i zadrava vlagu. Zasecanje zakopane stabljike ubrzava ukorenjivanje. Zareite stabljiku ili je uvrnite tako da pocepate koru. Kada iz stabljike ispod kamena ponu da rastu novi izdanci, to je znak da se ukorenila i da moe da se odvoji od biljke roditelja.

Da bi seme uspeno proklijalo, potrebna mu je vlaga, vazduh i odgovarajua temperatura. Veini semena vie odgovara klijanje u mraku, iako je nekim vrstama, naroito sitnog semena, potrebno da budu izloene svetlosti. Uspeh zavisi i od ivotne sposobnosti semena. Svee seme i ono koje je bilo skladiteno u dobrim uslovima (videti str. 122) bre e klijati i dae jae ponike nego staro ili loe skladiteno seme. Seme moe da se seje direktno u zemlju ili u naroito pripremljenu meavinu, kao to je zemlja za saksije. Na taj nain ono dobija neophodnu meavinu vlage i vazduha. Odgovarajua temperatura zemljita ili saksije presudna je za klijanje. Seme ima

tvRDi OmOtai Semena Mnoge vrste graka, kao to su eerac, utilovka (Cytisus) i glicinija imaju tvrde omotae semena, koji im omoguuju dugotrajan opstanak dok ekaju odgovarajue uslove za klijanje. Podstaknite klijanje tako to ete zagrebati semenke - zasecite omota noem ili blago protrljajte seme mirgl-papirom.

GAJENJE BILJAKA

107

specifine potrebe, koje uslovljavaju gde i kada odreenu vrstu treba sejati. Zavisno od vrste biljaka, klijanje moe da uspori previe niska, ali i previe visoka temperatura. Faza klijanja, kada seme prvi put upija vodu, najosetljivija je na temperaturu. Rast nekih osetljivijih biljaka, kao to su kukuruz eerac ili boranija, moe da bude trajno naruen ako je u toj fazi temperatura preniska. Klijanje crnog luka, zelene salate i celera, s druge strane, moe da bude usporeno kad je temperatura previsoka. Poseban tretman Povre i mnoge vrste ukrasnih biljaka godinama se gaje tako to im seme klija brzo i pravilno. Poljsko cvee, bunje i drvee esto klija nepravilno ili nee da proklija dok ne dobije poseban tretman. - Tvrdi omota semena treba zagrebati tako da voda i vazduh mogu da prodru kroz njega (videti okvir Tvrdi omotai semena). - Mnogim vrstama drvea, bunja i poljskog cvea koje rastu u hladnijim predelima, kao to su glog, imela i jagorevina, potreban je period niske temperature pre nego to im seme proklija. Posle sejanja, ostavite posude napolju preko zime. temPeRatURe klijanja Seme Raspon temperature Kupus 5-32C Praziluk i crni luk 7-21C Celer 10-19C Kukuruz eerac 10C Boranija 12C Zelena salata (puterka) 25C Paradajz 15C Mak 15-21C Kadifica 18-25C Begonija 18-25C Nedirak (lepi jova) 20-25C Ladole 18-24C Dragoljub 15-21C Bob 5C

Takoe, krupnije seme moete i da stavite u vlaan pesak i ostavite u friideru nekoliko meseci. Ovaj postupak naziva se stratifikacija. Ako se ponici ne pojave, osim neuspelog klijanja uzrok moe da bude i neto drugo, na primer tetoine, bolesti ili loi uslovi za rast (videti str. 112).

Sejanje na OtvORenOm PROStORU

Najjednostavniji i najneposredniji nain gajenja mnogih vrsta biljaka jeste sejanje na otvorenom prostoru. Klju uspeha je da obezbedite da uslovi za sejanje u zemljitu - temperatura i koliina vlage - budu ba kakvi su potrebni. Tu vetinu stei ete sa iskustvom. Priprema zemljita Nekoliko sedmica pre planiranog datuma sejanja, pripremite zemljite prema potrebama biljaka koje nameravate da posejete. Ako je izvodljivo, prethodne jeseni prekrijte zemljite kompostom od lia na mestima gde ete da sejete. Time ete poboljati strukturu njegovog povrinskog sloja iz kog klijaju ponici. Od koristi e biti i opalo lie, koje pre sejanja moete da skupite grabuljama. Ne obraujte zemljite ako je previe vlano - jer ete pokvariti strukturu, to e usporiti klijanje i rast. Ako vam se za izme lepi blato, to je znak da treba da obustavite radove dok se zemlja ne prosui. Ukoliko se zbog klimatskih uslova na zemljitu stvara pokorica, spreie proklijavanje semena, ali postoje mere koje u tom sluaju pomau klijanju posle sejanja (videti okvir Mere protiv pokorice, na sledeoj strani). Stvaranje leje Izgrabuljajte zemlju da postignete finu rastresitost. Ponekad se preporuuje sabijanje leje, ali bolje je da pustite da se zemljite samo slegne tokom nekoliko sedmi-

108

ORGANSKA BATA

ca, nego da rizikujete oteenje strukture. Dodatna prednost je to ete tako stvoriti takozvanu leju na odmoru. Obradom zemljita seme korova dospeva blizu povrine gde poinje da klija. Poto korov brzo klija i raste, moe lako da ugui ponike. Da biste to spreili, ostavite pripremljenu leju neposejanu nekoliko sedmica, okopajte korov koji u meuvremenu proklija i odmah posle toga posejte seme biljaka koje ste planirali. Tako e ponici dobiti prednost kad se pojavi sledei talas korova. temperatura zemljita Ne podleite iskuenju da sejete suvie rano u prolee. Ako je temperatura zemljita ispod 7C, veina semena e klijati veoma sporo ili uopte nee klijati, i bie usporen i rast ponika. to due seme ostane u hladnom, vlanom zemljitu, to je verovatnije da e istruliti ili da e ga tetoine unititi. Seme koje se poseje u toplije zemljite najee prestigne rastom ono koje je sedmicama ranije posejano u hladnije zemljite. Termometar za zemljite je nezamenljiva alatka koja e vam pokazati koliko brzo se zemljite zagreva. Taj proces moete da ubrzate prekrivanjem zemljita zatitnim zvonima ili crnom ili providnom plastikom mesec dana pre planiranog datuma sejanja. kako da sejete Veinu semena ne morate da sejete duboko; sasvim, dovoljno je i 3 mm. Krupnije seme moe da se seje na dubinu koja je dvostruko vea od njegovog prenika. Graak moete da sejete na dubinu od 2,5 do 4 cm, a pasulj na 4 do 5 cm dubine. Seme moe da se seje u redove, na kuice ili da se seje omano, iz ruke, na veoj povrini. - Sejanje u redove. Seme se seje u plitke brazdice, koje se stvaraju vrhom motike ili tapom. Moe da se posipa du rova, ako planirate da biljke proredite kasnije, ili da se odmah rasporeuje na odreeni razmak. Pre sejanja zalijte dno brazdice; kad

termometar za zemljite Razliite vrste zemljita zagrevaju se razliitom brzinom; termometar e vam dati tane podatke kada je zemljite dovoljno toplo za sejanje. mere protiv pokorice Pokorica je pojava vezana za zemljita s loom strukturom. Kia izaziva sjedinjavanje estica zemljita, posle ega se po suvom vremenu na povrini formira tvrda kora. Ako je vae zemljite sklono stvaranju pokorice, prekrijte seme meavinom zemlje i komposta od lia, ili sejte u saksije, umesto direktno u zemlju. Pre sejanja zalijte leju jednom i ne zalivajte ponovo sve dok ponici ne izniknu. Prekrijte zemljite obogaivaem niske klase plodnosti, naroito preko zime, da biste poboljali strukturu povrinskog sloja. Smanjite uestalost obrade - ili je potpuno obustavite (videti Tehnika bez obrade, str. 332).

zavrite sejanje, grabuljama vratite zemlju da pokrijete seme. - Sejanje na kuice. Seme se seje na kuice, sa odreenim razmakom. Na svakom mestu mogu da se poseju dva ili tri semena, a naknadno da se ostavi samo jedan ponik. Moete da sejete na odreenom razmaku u redu, ili da kopate pojedinane male rupe. Ovim nainom smanjiete potronju semena naroito za biljke koje treba da budu iroko razmaknute. - Sejanje omake. Seme se razbaca po zemljitu i blago grabulja. Pogodan nain za sejanje trave, zeleninih ubriva i drugih vrsta malog i srednjeg semena koje treba ravnomerno rasporediti po veoj povrini. Poto je veoma teko prekriti sve seme, potrebno ga je zatititi od ptica. Prekriva redova je pogodan jer i ubrzava klijanje grejui zemljite. Zalijte zemljite posle sejanja ako nije predviena kia.

GAJENJE BILJAKA

109

Sejanje s gelom Sejanje s gelom (slika dole) je pogodan nain ubrzavanja klijanja u zatvorenom prostoru i sejanja semena napolju bez opasnosti da se osetljivi korenii otete pri klijanju. Ovako posejani ponici esto niknu 2-3 sedmice ranije nego oni iz suve podloge. Sejanje sa gelom daje vee prinose sporo klijajuih biljaka, kao to su rana argarepa, patrnak i crni luk. Paradajz koji raste na otvorenom moe da se seje direktno u

zemlju u predelima s kratkom vegetacionom sezonom. Proreivanje Kad ponici niknu, obino je potrebno da se prorede. Borba za svetlost, vodu i hranljive sastojke je estoka i, ako ne uklonite viak, na kraju ete dobiti gomilu zakrljalih biljaka. Najpre iupajte slabe, tanke ponike, tako da postignete da se ponici ne dodiruju. Moda ete morati da ponovite postupak jednom ili dvaput poto ponici usled rasta guraju jedni druge. Na veini

Sejanje s gelom. Stavite seme na vlaan papirni ubrus u plastinoj kutiji (1). Poklopite kutiju i drite je na temperaturi od oko 21C dok korenje ne pone da se razvija. Kad klice porastu do oko 5 mm duine (2), paljivo ih sperite sa ubrusa u plastinu cediljku s finom reetkom. Napravite smesu od lepka za tapete koji ne sadri fungicide tako to ete ga razrediti na polovinu uobiajene jaine. Kad se zgusne, dodajte seme (3) i blago promeajte, nastojei da ne dodirujete osetljive semenke. Sipajte smesu lepka i semena u plastinu vreu i veite vor na vrhu. Napravite plitku brazdu u zemljitu vrhom motike i nakvasite je. Odsecite oak plastine vree i istisnite seme u brazdu (4). Za tu svrhu moete da koristite i kesu za ukraavanje torti. Prekrijte seme i blago ga utapkajte u zemlju ravnom stranom grabulja. Odravajte brazdu vlanom po suvom vremenu.

110

ORGANSKA BATA

pakovanja semena naznaen je idealan konaan razmak za biljke koje sejete. U povrtnjaku on varira u zavisnosti od naina na koji gajite povre (na primer, u uzanim lejama ili tradicionalnim redovima) i veliine korena, lukovica ili lisnatih glavica koju elite da postignete za branje. Problemi sa tetoinama Ponekad se dogodi da seme proklija, a ponik ne nikne. Puevi, korenove muve, mievi i stonoge esto unitavaju ponike pre nego to ugledaju svetlo dana. Prekrivai, zamke i prepreke (str. 97) odvraaju neke vrste tetoina.

esto dovoljno da saksije stavite na vrh friidera ili iznad radijatora. Proveravajte temperaturu nekoliko dana pre nego to posejete seme da biste bili sigurni da je u prihvatljivim granicama. im biljke niknu, prebacite saksije na osunani prozorski sims. Okreite saksije svakog dana da se biljke ne bi iskrivile na onu stranu s koje im dolazi sunce. Obloite kutiju aluminijumskom folijom, odsecite stranu koju ete okrenuti ka prozoru i dobiete reflektor suneve svetlosti koji e osvetljavati mladicu sa svih strana i tako joj obezbediti pravilniji rast. U emu da sejete Moete da sejete u raznim vrstama posuda, od kupljenih ili recikliranih do onih za kunu upotrebu. Osnovni uslovi su da posuda ima drenau, da je dovoljno vrsta i nezagaena bolestima i hemikalijama opasnim po biljke. - Saksije. Glinene saksije su porozne, to znai da omoguuju da vazduh prodire do korenja, a vlaga isparava kroz glineni zid, ime se smanjuju eventualni problemi zbog preteranog zalivanja. Meutim, one su skuplje od plastinih i mnogo tee se iste. Plastine saksije smanjuju koliinu zalivanja, to je prednost kad koristite smesu za saksije bez zemlje, koja se bre sui. Bioloki razgradljive saksije, od papira i slinih materijala, presauju se zajedno s biljkom da bi se smanjilo remeenje korena. - Plitice za seme. Plitice duboke 5-7 cm razliitih dimenzija. Drvene su danas retke. Plastine su jeftinije i lake se iste. - Vieelijske plitice. Plitice s vie elija takozvane modularne - proizvode se od plastike i stiropora. Iz plastinih se lake vade biljke i mogu da se koriste vieSavrena za razmnoavanje Masivna radna klupa smetena u arenoj hladovini, na podu koji se lako isti, idealno je mesto za sejanje i gajenje biljaka u saksijama.

Sejanje U zatvORenOm PROStORU

Gajenje mladica u saksijama u stakleniku, plasteniku ili na prozorskom simsu omoguuje biljkama da ponu da rastu ranije nego to bi to bilo mogue na otvorenom i pomae im da se sauvaju od tetoina. To je naroito pogodno za osetljivije vrste, ali je korisno i za otporne biljke. Mladice mogu da se gaje u saksijama dok na zemljitu na kom e biti posejane rastu druge kulture. gde da sejete Staklenici ili zatitni sanduci najbolja su mesta za gajenje biljaka, ako su dobro i ravnomerno osvetljeni. Zagrevanje odozdo najekonominiji je nain pruanja toplote biljkama - bilo putem grejaa s termostatom ili zagrejanih klupa (videti str. 218). Kao izvor toplote mogu da se koriste i prekrivai s grejaima ili kablovi za zagrevanje koji se ukopavaju u pesak u kutijama. Za veinu biljaka dovoljna je temperatura od 18 do 21C. Mladice mogu da se gaje i u kui, iako esto nije lako da im se obezbedi dovoljna koliina svetla koja im je neophodna da ne bi postale previe izduene. Ako je semenu potrebna dodatna toplota da bi proklijalo, korisno je da imate greja, mada je

GAJENJE BILJAKA

111 zaklon od sunca Mlade biljke na prozorskom simsu moete privremeno da zatitite od jakog sunca jednostavnim lepljenjem lista papira na prozorsko staklo. Po toplom vremenu otvorite prozore da se biljke ne bi guile u toplom, nepominom vazduhu.

kratno. Mladice rastu u pojedinanim mini-pliticama, zbog ega im se koren manje remeti prilikom presaivanja. Trenaeri korena, koji su dublji od vieelijskih plitica, podstiu razvoj zdravog korenskog sistema i idealni su za graak eerac, pasulj i kukuruz eerac. - Saksije i plitice kune izrade. Moete da iskoristite posude za hranu od aluminijumske folije, kutije od sladoleda i margarina, olje za kafu od stiropora i ae od jogurta. Temeljno ih oistite i napravite rupe za drenau na dnu. Kartoni za jaja mogu da se iskoriste kao modularne plitice. Prazne rolne od toalet papira i kartonske cevi kune izrade korisne su za biljke kojima smeta pomeranje korena. Njih zasadite direktno u zemlju kad su biljke spremne. Sejanje semena Koristite kupovne meavine zemlje za sejanje ili vienamenske organske meavine zemlje (videti Zemlja za saksije, str. 113). to je seme sitnije, potrebna je finija meavina. Kad napunite saksije ili plitice, blago utapkajte zemlju pre nego to posejete seme, jer se tako nee zbiti kad je zalijete. Za blago i ravnomerno poravnavanje zemlje u pliticama idealna je drvena letvica. Sitno seme moete da sejete po povrini i prekrijete zemljom koju ete

paljivo posuti po njemu. Krupno seme moete pojedinano da zabadate u zemlju prstom ili da sputate u rupice koje ste napravili olovkom ili manjim tapom. Odravanje zdravlja ponika Sredinu u kojoj biljke rastu nadgledajte s puno panje da biste odrali mladice zdravim. Dobar rast je najbolja odbrana od tetoina i bolesti. Obavezno sejte zdravo, svee seme; koristite iste saksije bez prenosilaca bolesti i zemlju za saksije dobrog kvaliteta. Pranje korienih saksija vodom i sapunom obino je dovoljno da otkloni potencijalne opasnosti. Sastruite svu staru zemlju iz njih pre nego to ih isperete i osuite. - Temperatura. Drite ponike na propisanoj temperaturi. Ona varira u zavisnosti od vrste i na nju utie koliina svetlosti koja dopire do biljaka. Po pravilu, to je via temperatura, to je jaa svetlost koja

Prekrivanje semena. Prekrivanje saksija i plitica plastikom pomoi e u odravanju vlanosti za vreme kritine faze klijanja. Kad klijanje pone, uklonite prekriva da bi ponici mogli da izniknu.

112

ORGANSKA BATA

je biljkama potrebna. Brze promene mogu da izazovu zakrljavanje, pa ak i da ubiju biljke. Nemojte da sejete vrste kojima prija toplota rano, osim ako nemate uslove da ponicima obezbedite dovoljne koliine toplote i svetlosti kad proklijaju. - Svetlost. Premalo svetlosti uzrokuje izduivanje i klonulost biljaka. Ipak, pazite kad osetljive ponike izlaete direktnim sunevim zracima. Oni vrlo lako mogu da izgore na suncu, naroito ako su neko vreme rasli na difuznom svetlu. - Zalivanje. Obavezno odravajte zemlju u saksiji vlanom, ali ne preterujte sa zalivanjem. Zemlja s puno vode uskrauje korenju ponika kiseonik, a omoguuje organizmima koji izazivaju bolesti da napreduju. Koristite istu, nezagaenu vodu. Za ponike je najbolja voda iz slavine. Jak rast moete da podstaknete povremenim prskanjem ekstraktom morske trave. Efikasan nain zalivanja ponika bez kvaenja listova jeste da saksije ili plitice postavite u posude s vodom. Izvadite ih kad se povrina zemlje ovlai i ostavite da se ocede. - Glaenje. Blago glaenje ponika koje se gaje u zatvorenom prostoru pomae da oni izrastu u jake, vrsto ukorenjene biljke. Problemi Problem s truljenjem, poznat pod nazivom poleganje, est je kod ponika i moe da se brzo proiri na sve posejane biljke. Njega uzrokuju gljivice koje uspevaju u postojanim hladnim i vlanim uslovima. Ponici koji su inae zdravi, poleu na zemljite dok stabljike i koren postaju crni i istanjeni. Da biste izbegli poleganje: - sprovodite higijenske mere (videti str. 227-228); - ne zalivajte previe; - obavezno obezbedite dobro provetravanje ponika, bez izlaganja hladnoj promaji; - ne dozvolite da ponici izrastu suvie gusto. Mravi i mokrice, koji inae nisu tetoine, mogu da stvore haos meu ponicima. Draete ih podalje od klupa u stakleniku

ako noge klupa premaete mau ili ako ih postavite u posude s vodom, pod uslovom da nijedan deo klupe ne dodiruje zid, jer to mravima i mokricama prua zaobilazni put do biljaka. Prostor Dajte ponicima dovoljno prostora za rast. Gusto posejane biljke takmie se za ograniene koliine svetlosti, vode i prostora, a u takvim uslovima bolesti se brzo ire. Biljke koje se otete u ovoj fazi esto se nikad ne oporave. Pravilan razmak izmeu biljaka prilikom saenja jedan je od najboljih naina da izbegnete probleme koje izaziva prenatrpanost. Takoe, morate intenzivno da proreujete ponike, to pre to bolje. Ostavite najzdravije, najjae jedinke, a ostale uklonite.

glaenje mladica. Ponici gajeni u zatvorenom prostoru uglavnom su vii i slabiji od onih koji se gaje na otvorenom. Da bi postali krai i jai, moete da ih gladite, bez bojazni da e ih to na bilo koji nain otetiti. Biljke ne morate da gladite pojedinano. Sve to vam treba je komad kartona kojim ete 10-20 puta blago prevlaiti preko plitice s ponicima. Biljke najbolje reaguju na glaenje rano ujutro.

GAJENJE BILJAKA

113 kOmPOSt U SakSijama Zreli, pokriveni batenski kompost odlian je dodatak meavinama zemlje, ali, suprotno od oekivanog, ist kompost se ne preporuuje kao zemlja za saksije. On je suvie bogat hranljivim sastojcima za veinu ukrasnih biljaka, ali u kombinaciji sa zemljom iz gornjih slojeva zemljita, peskom i drugim sastojcima, ini idealnu meavinu. Kompost prua sve hranljive sastojke biljkama koje se gaje u saksijama i poboljava drenau i aeraciju meavine. U njemu ima i organizama koji suzbijaju gljivina oboljenja.

PReSaivanje Kineski tapi za jelo ili tapi za meanje koktela odline su alatke za presaivanje ponika. Pre presaivanja dobro zalijte zemlju u saksiji. Izvadite paljivo ponik i drite ga za jedan od klicinih listova dok ga sputate u rupu koju ste izdubili u novoj posudi. Postarajte se da klicini listovi ostanu znatno iznad povrine, jer e u suprotnom verovatno istruliti.

Ponike u pliticama treba da presadite kad se na njima, posle klicinih, pojavi prvi par pravih listova (slika na prethodnoj strani). Ako su ponici u vieelijskoj plitici, nema potrebe da to radite. kaljenje Mlade biljke moraju postepeno da se naviknu na hladnije i manje vlane uslove za rast. Taj proces se naziva kaljenje (videti str. 231). Najbolje je da to radite u zatitnom sanduku. Takoe, moete biljke da prekrijete zatitnim zvonom ili prekrivaem za redove, koji ete postepeno sklanjati tokom nekoliko dana.

- Ima ujednaenu konzistenciju i predvidljivo reaguje. - Nema patogenih elemenata. meavine sa zemljom i bez nje Bilo da je kupljena ili kune proizvodnje, zemlja za saksije obino sadri kabaste materije bogate ugljenikom i dodatne sastojke za poboljavanje drenae, kao to je pesak. Veina kupovnih meavina koje su danas u prodaji ne sadre crnicu i ilovau (koja u ovom kontekstu znai sterilizovano ili pasterizovano zemljite fine teksture iz gornjeg sloja zemljita). One su zbog toga lake za rukovanje, mada ne i za odravanje. Na primer, veoma teko ih je ponovo navlaiti kad se osue. Nekim biljkama, kao to su hrizanteme i fuksije, vie odgovaraju meavine sa crnicom i ilovaom. One su korisne i za biljke koje se gaje na poploanim delovima bate i u saksijama, zbog vee specifine teine, koliine hranljivih sastojaka i kapaciteta zadravanja vode. Na kupovnim meavinama obino je jasno obeleena vrsta upotrebe. Meutim, pojava meavina za vie namena, koje mogu da se koriste i za sejanje i za gajenje, delimino je ukinula jasnu razliku. Evo osnovnih pravila. - Meavine za sejanje bez crnice; sastoje se od jednakih delova kabastih materija fine teksture (kao to je treset) i liskuna,

zemlja za SakSije
Da biste proizveli zdrave ponike i uspeno gajili biljke u saksijama i drugim posudama, koristite razne meavine zemlje - za sejanje, za presaivanje ili vienamensku. Batensko zemljite esto daje slabe rezultate. Sloena ravnotea mikroorganizama, vazduha i hranljivih sastojaka lako se remeti u ogranienim, vetakim uslovima posuda za biljke. Organske meavine zemlje moete da kupite ili da ih sami pravite. idealna zemlja za saksije - Istovremeno zadrava vlagu i ima dovoljnu koliinu vazduha u sebi. - Sadri odgovarajue koliine hranljivih sastojaka. - Omoguuje razvoj jakog korenskog sistema.

114

ORGANSKA BATA

koji osigurava delotvornu drenau i aeraciju za klice. Ove meavine ne sadre mnogo dodatnih ubriva; vee koliine hranljivih sastojaka nisu neophodne i ak mogu da uspore klijanje. - Meavine za ukorenjivanje veoma su sline meavinama za sejanje. esto se umesto peska koriste hortikulturalni ljunak ili perlit, koji u meavinu ubacuju jo vie vazduha i tako smanjuju opasnost da reznice istrule umesto da se ukorene. - Meavine za saksije koriste se za reznice koje su se ukorenile ili za biljke koje su prerasle fazu ponika. Po teksturi i sastojcima sline su meavinama za sejanje, ali s
Pitanje tReSeta U poslednjih 50 godina proizvodi bez crnice i ilovae gotovo potpuno su potisnuli klasine meavine zemlje za saksije. Oni su manje specifine teine, laki za rukovanje i svestraniji za upotrebu od svojih prethodnika. Glavni razlog njihovog uspeha bilo je korienje treseta: istrulelih ostataka bele mahovine ili drugih movarnih biljaka. Meutim, zbog vaenja treseta unitena su mnoga retka stanita - jedinstveni i osetljivi ekosistemi movare - zato se njegova upotreba ne podstie u organskom batovanstvu. Meavine za saksije s tresetom uobiajene su u komercijalnoj organskoj hortikulturi, ali batovanima uglavnom nisu potrebne. Zbog zabrinutosti organskih batovana i organizacija za zatitu ivotne sredine razvijeni su proizvodi bez treseta. Oni se proizvode od raznih kabastih materija, ukljuujui kompostirane otpadne materije kao to su kora od drveta, ostaci useva i gradski kompost. Korienjem ovih recikliranih proizvoda smanjuje se zagaenje ivotne sredine. Treba voditi rauna da meavine na bazi razliitih kabastih materija imaju posebne karakteristike. Ne treba zaboraviti da se one ne ponaaju isto, naroito kad se radi o zalivanju. Pre nego to ponete da koristite novu meavinu za gajenje na veliko, eksperimentiite s manjom koliinom.

dodatkom ubriva koje je neophodno za rast biljaka u duem periodu. - Vienamenske meavine sline su meavinama za saksije ali imaju manje koliine ubriva, pa mogu da se koriste za saenje i ukorenjivanje reznica. Zbog toga starijim biljkama treba vie ubrenja nego kad su u meavini za saksije. napravite sami zemlju za saksije Meavine zemlje za saksije moete da pravite sami od lako dostupnih sastojaka. Tako su, uostalom, radili batovani generacijama pre nas. S take gledita organskog batovanstva to ima vie koristi - smanjuje se korienje kupovnih sastojaka i proizvoda, a time i potreba za transportom tekih materija; podstie se reciklaa i ponovna upotreba batenskih materija i otpada i omoguuje se batovanima da bolje razumeju zemljite i potrebe biljaka. Cilj je da se uspostavi ravnotea izmeu kabastih materija, hranljivih sastojaka, aeracije i drenae koja odgovara biljkama. Za sastojke meavina i recepte videti str. 115116.
PaSteRizOvanje zemljita

Metod 1 (standardna penica) Stavite vlanu, ne mokru, zemlju u pliticu u sloju od oko 10 cm. Prekrijte je aluminijumskom folijom. Stavite u penicu prethodno zagrejanu na 180C i ostavite 30 minuta. Izvadite pliticu, sklonite foliju i ostavite zemlju da se ohladi. Ovaj postupak esto ostavlja miris zemlje u kuhinji. Metod 2 (mikrotalasna penica) Stavite vlanu zemlju u polupoklopljenu iniju. U zemlji ne sme da bude kamenja jer ono u mikrotalasnoj penici eksplodira. Podesite regulator temperature na maksimum i ostavite 2,5 minuta za 900 g zemlje, 7 minuta za 4,5 kg. Rairite zemlju po plitici da se ohladi. Sterilizatori na paru mogu da se kupe od snabdevaa hortikulturnom opremom, a koriste se za obradu veih koliina zemlje.

GAJENJE BILJAKA

115

SaStOjCi kOji SU POgODni za zemljU za SakSije

Kompostirana kora - pH 5-6,5 - Nizak nivo hranljivih sastojaka - Suzbija bolesti korenja - Dobra izolacija od prevelike koliine hranljivih sastojaka - Nepodesna za kapilarne sisteme navodnjavanja - Preterano drenirana ako se koristi sama, najbolje je da se izmea s finijim materijalima - Nepodesna za manje vieelijske plitice Kokosova vlakna - pH 5,8-6,5 - Poveavaju zapreminu - Visok sadraj kalijuma - Dobra aeracija i kapacitet za zadravanje vode - Podstie rast korenja - Povrina se brzo isuuje, a sloj ispod nje ostaje vlaan - tako da lako dolazi do prevelike vlanosti Piljevina - Niska pH vrednost - Dobra kao kabasta materija kombinovana sa ilovaom u meavinama za saksije - Veoma dobra drenaa - Zadrava hranljive sastojke - Potrebno je temeljno kompostiranje pre upotrebe Treset - Nizak nivo hranljivih sastojaka - Niska pH vrednost - Teko se ponovo vlai kad se osui - Izaberite neku drugu materiju kad god moete Kompost od lia (star 2 godine) - Nizak nivo hranljivih sastojaka - Dobra konzistencija i zadravanje vlage - Sadri mikroorganizme koji suzbijaju bolesti - Dobar kad se koristi samostalno kao zemlja za sejanje - esto u njemu izrastaju ponici korova - Odlian kao dodatak meavinama za saksije, pomae u odravanju rastresite strukture ubriva ivotinjskog porekla - Nepodesna za biljke kojima prija kiselo zemljite - Visok sadraj hranljivih sastojaka - Najbolje je kad se kompostiraju sa slamom ili drugim kabastim materijama - Korisna su za biljke kojima treba mnogo hrane, kao to je paradajz Perlit i liskun - Veoma laki materijali koji poboljavaju drenau Batenski kompost - Poveava zapreminu i koliinu hranljivih sastojaka - Najbolje je kad se koristi u meavinama za saksije - Pomae u suzbijanju bolesti - esto sadri seme korova - Varira u kvalitetu i konzistenciji Gradski kompost (dobijen preradom organskog gradskog otpada) - Promenljiva pH vrednost od 6 do 9 - Poveava zapreminu i koliinu nekih hranljivih sastojaka (ima visok sadraj kalijuma) - Pomae u suzbijanju bolesti - Dobra izolacija - Nepodesan za biljke kojima prija kiselo zemljite - Potrebno je da mu se dodaju inertne materije da bi se uspostavila ravnotea hranljivih sastojaka Kompost od peuraka - Visoka pH vrednost - Nepodesan za biljke kojima prija kiselo zemljite - Poveava zapreminu i koliinu hranljivih sastojaka Kompost od lia gaveza (videti str. 207) - Kabasta materija bogata hranljivim materijama, naroito kalijumom Kompost s glistama - Idealan za biljke kojima treba mnogo hranljivih sastojaka - Dobar je kao gornji sloj za biljke u saksijama - Sadri velike koliine vode, to je korisno za upotrebu u viseim korpama Pesak - Najbolji je ispran pesak, bez soli i zagaenja - Za meavine sa crnicom i ilovaom koristite krupniji pesak (veliine estica od 0,2 do 2 mm) - Za meavine bez crnice i ilovae koristite finiji pesak Ilovaa - Kvalitetan gornji sloj zemljita Krenjak - Koristi se za podizanje pH vrednosti Organska ubriva (videti str. 61) - Pruaju hranljive sastojke biljkama u saksijama

116

meavine za gajenje i Sejanje

Odnos zapremine napomena Ako je prosejan, dovoljan je kao jedini sastojak. 1:1 4:1 Dobra, drenirana i plodna osnovna meavina. Daje dobre rezultate. Sadri dovoljno hrane dok se ponici ne presade. Suvie gruba meavina za sitno seme. Iziskuje briljivo zalivanje. Sadri dovoljno hranljivih sastojaka potrebnih do faze presaivanja. Presadite mladice na vreme da biste izbegli nedostatak hranljivih sastojaka. 1:1:1 2 : 1 : 3 : 0,5 Bogata hranljivim sastojcima. 3:1 3:1:1 Bogata hranljivim sastojcima. Veoma bogata meavina za biljke kojima treba puno hrane, kao to su paradajz i paprika. Dobar za biljke koje se gaje u saksijama zbog cvetova i plodova. 4:1 1:1 1:1 1:1 1:1 Koristite dobro istruleli kompost od lia. Na svakih 35 litara dodajte 144 g univerzalnog organskog ubriva i 28 g kae od morske trave. Dobra za trajne zasade u saksijama. Ilovau nije neophodno pasterizovani. Za obogaivanje meavine koristite kompost od lia gaveza. Na svakih 35 litara dodajte 225 g kae od morske trave, 110 g mlevenih kostiju, 85 g mlevenih kopita i rogova i 55 g mlevenog krenjaka. Bogata hranljivim sastojcima.

vrsta upotrebe Sastojci

Samo kompost od lia

Meavine za sejanje

Kompost od lia : ilovaa

Kompost od lia gaveza : pesak

Samo vlakna od kokosa

Ilovaa : kompost od lia : batenski kompost

Treset : pesak : ilovaa : batenski kompost

Kompost od lia : kompost s glistama

Meavine za gajenje u saksijama

Ilovaa : staro ubrivo : kompost od lia

Samo kompost od lia gaveza

Kompost od lia gaveza : pesak

Kompost od lia : ilovaa

Ilovaa : vlakna od kokosa

ORGANSKA BATA

Meavine za ukorenjivanje

Treset : pesak ili perlit

Prosejani kompost od lia : krupni pesak

GAJENJE BILJAKA

117

Pravljenje gornjeg sloja zemljita od busenja. Nikad ne bacajte busenje koje ste uklonili prilikom raskrivanja zbog poveanja povrine za gajenje ili poploavanja. Ako ih naslaete, oni e se razloiti i pretvoriti se u mrviastu ilovau ujednaene teksture, idealnu za upotrebu u meavinama zemlje za gajenje biljaka. Prevrnite gomilu i prekrijte je crnom plastikom ili starim tepihom i drite tako 6-12 meseci. Ilovaa koju ete dobiti treba da bude mrviasta i spremna za prosejavanje. Ako elite da je koristite u meavinama za sejanje, pasterizujte je (videti str. 114) da biste unitili patogene elemente i seme korova. Ne steriliite je, jer ete unititi korisnu mikrofloru i poremetiti nain na koji reaguju hranljivi sastojci.

Uvanje Semena iz Bate

uvanje semena je neto to svaki batovan moe da uini. Moete jednostavno da sauvate nekoliko semenki omiljenog cveta ili povra za narednu sezonu, ili moete da se prihvatite zadatka da odravate specifian varijetet od semena iz banke ili kolekcije semena. Tehnika koju ete primenjivati zavisi od vrste biljke i od toga koliko je vano da ostane verna osnovnom tipu. kada je seme spremno? Da bi cvet proizveo seme, mora da bude opraen. Polen se prenosi s mukog dela cveta, pranika, na enski deo, tuak. Nakon toga zrna polena rastu nadole kroz stubi tuka do plodnika, gde oplouju jajne elije. One se onda razvijaju u zametke,

meajte zemlju sami. Ako pravite meavinu s batenskim zemljitem, prvo je prosejte da uklonite kamenje (slika gore). Sastojke treba da izmeate temeljno. Vodite rauna da su sastojci (osim ubriva) vlani, ali ne i mokri. ubrivo je najbolje najpre u kofi izmeati s peskom, to e olakati da se ravnomerno rasporedi u meavini. Rasprostrite sastojke u slojevima preko stola ili klupe, ili ih nagomilajte na nekoj tvrdoj povrini, a potom ih ravnomerno pospite peskom i ubrivom. Dobro izmeajte sastojke rukama. Za vee koliine, koristite aov ili mealicu za beton. Ne uvajte meavinu dugo; pravite manje koliine u redovnim intervalima.

koji ostaju u semenu, spremni da izrastu u novu biljku. - Samooplodne biljke. Samooprauju se biljke s cvetovima koji to obave sopstvenim polenom. To moe da se dogodi i pre nego to se cvetovi otvore, pa zato nema mnogo opasnosti da se jedna vrsta ukrsti s drugom. - Biljke koje se oprauju ukrtanjem (stranooplodne biljke). Biljci koja se oprauje ukrtanjem sa drugim biljkama potreban je polen s drugog cveta, ponekad i s druge biljke, da bi proizvela zdravo, ivotno seme. Polen prenose insekti i/ili vetar. Odravanje istoe vrste ovakvih biljaka je mnogo tee jer njih moe da oprai pred-

118

ORGANSKA BATA

stavnik iste sorte, blizak roak te vrste ili divlja biljka srodne vrste. Treba da vodite rauna i o tome da li je biljka jednogodinja, dvogodinja ili viegodinja. Jednogodinje biljke cvetaju i proizvode seme u roku od nekoliko meseci, dok je dvogodinjim, kao to su argarepa i patrnak, za to potrebno i do 18 meseci. Mnoge viegodinje biljke ne daju seme i nekoliko godina posle sejanja. Seme F1 hibrida se retko uva. Oni nastaju ukrtanjem dve specifine biljke-roditelja; seme iz tako nastalog hibrida F1 ne daje biljku vernu odlikama vrste, iako moe da izgleda veoma zanimljivo!

izbor zbog zdravlja i istote vrste Vano je da seme bude bez bolesti (koje se njime prenose) i, zavisno od vaih zahteva, verno odlikama vrste. - uvajte seme od biljaka koje imaju tipine odlike varijeteta. - Birajte biljke koje su zdrave, snane, i dobro raaju. Ne odabirajte biljke koje su prve proizvele seme, jer ete dobiti nove s tom osobinom, a to obino nije ono to elite. Ako vam je vaan koren dvogodinje

kakO Se OPRaUjU

Opraivanje pomou insekata Podstiite prisustvo korisnih insekata u bati jer oni pomau biljkama da proizvedu seme. Dok prelaze s cveta na cvet, s njima putuje polen.

Samoopraive biljke - Boranija i pasulj - Cinija - Dan i no - Graak - Graak eerac - Paradajz - Zelena salata Biljke koje se oprauju vetrom - Cvekla - Kukuruz eerac - Lenik - Spana - tir (Amaranthus) Biljke koje oprauju insekti - Bob - Bosiljak - Celer - Jagorevina - Kadifica - Kandilka - Kupus - Mak - Naprstak - Paprika - Potoarka - Praziluk - Rotkvica - Suncokret - areni pasulj - Tikva i bundeva - Tikvica

DOBRi RazlOzi za Uvanje Semena - uvanje semena daje novu dimenziju batovanstvu. To je fascinantan proces koji e vam proiriti znanje o funkcionisanju biljaka. - Ne moete da kupite organski proizvedeno seme svih vrsta biljaka. uvanje sopstvenog semena u organskoj bati osigurae zalihe onih vrsta koje elite. - Mnoge stare i manje komercijalne sorte izbaene su iz kataloga semena i na putu su da potpuno nestanu. Neke od njih imaju odline osobine, koje naroito odgovaraju batovanima, ili su jednostavno vae omiljeno cvee ili povre. uvanjem semena ugroenih sorti i njihovim deljenjem s drugim batovanima, pomoi ete ouvanju genetskog naslea biljaka. - Ostavite li nekoliko biljaka da procvetaju i daju seme, dobiete mnogo vie semena nego to biste ikad dobili u kupovnom pakovanju, doslovno besplatno, a i svee. Seme iz sopstvene bate esto uspenije klija i daje jae ponike.

GAJENJE BILJAKA

119

biljke, kao to je sluaj s argarepom, onda izvadite biljke u jesen da odaberete najbolju. Nakon toga ete morati ponovo da ih zasadite, da bi sledeeg leta procvetale i dale seme. Povadite sve biljke koje su bolesne, slabe ili nemaju odlike vrste.Taj postupak se naziva izdvajanje kukolja.

- Na primer, u sluaju samoopraivih biljaka, pasulj s mahunama pogrene boje ili graak s visokom stabljikom meu jedinkama patuljastog varijeteta treba ukloniti pre sazrevanja semena. Biljke koje se oprauju ukrtanjem, a nisu verne odlikama vrste, treba ukloniti pre cvetanja, da njihov polen ne bi oplodio druge cvetove.

Runo opraivanje tikve zbog uvanja semena. Cvet tikve oprauju insekti. Ukrtanje je uobiajeno jer se insekti kreu od biljke do biljke. Da bi biljke ostale verne originalu, morate osigurati da muki cvetovi oprauju enske cvetove istog varijeteta. Kad padne vee, odaberite cvetove oba pola pre nego to se potpuno otvore (1). enski cvetovi prepoznaju se po ispupenju na stabljici ispod latica: to je plodnik koji e se razviti u plod. Prekrijte biljku najlonom preko noi (ili joj veite cvetove, kao na slici 4). Narednog jutra, uberite muki cvet, otkinite mu latice (2) i ubacite ga u enski cvet (3), trljajui polen s pranika o ig tuka. Odmah posle toga veite latice likom ili kanapom (4) kako biste osigurali da insekti ne mogu da uu i unesu polen s drugih biljaka. Ostavite cvet uvezan sve dok latice ne otpadnu.

120

ORGANSKA BATA

- Ne gajite razliite sorte iste biljke jedne pored drugih ako nameravate da uvate seme. Veoma je lako pobrkati seme razliitih varijeteta, naroito ako biljke uvenu pre uzimanja semena. - Sauvajte seme od nekoliko biljaka da biste odrali genetsku raznovrsnost. Iako sve biljke jednog varijeteta lie jedna na drugu, male mutacije se dogaaju iz generacije u generaciju, to za posledicu ima varijacije u visini, boji, vremenu sazrevanja i rodnosti. Da biste varijacije zadrali, treba da uvate seme od nekoliko biljaka. Ako elite da varijetet odrite na dui rok, bie vam potrebno seme od vie biljaka. vernost originalu Ako se varijeteti ukrste, ishod moe da bude nepredvidljiv. U naelu, u bati je vanije odravanje karakteristika varijeteta povra - jer elite da budete sigurni da ete imati dobar rod - nego ukrasnih biljaka, kod kojih razliitost od originala moe da bude prednost. Ako uvate seme biljaka koje se oprauju ukrtanjem, obavezno proverite da nijedna srodna vrsta, ukljuujui korove, ne

cveta u isto vreme. Naravno, polen moe da dospe i sa susednih bata i polja. Razdaljina koju polen moe da pree varira od vrste do vrste. ivice, ograde i druge prepreke mogu da smanje opasnost od neeljenog ukrtanja. U sluajevima kad je vano da se odri apsolutna istota vrste - na primer, kad gajite biljke zbog razmene semena - moda ete morati da biljke koje se oprauju ukrtanjem, kao to su kupus, argarepa i crni luk, gajite ispod zatitnih kaveza (videti str. 12-13). U naelu, drite varijetete iste vrste biljaka koje se samooprauju na razmaku od 2 m, da biste bili sigurni da e seme koje od njih uvate ostati verno originalnim osobinama. Ubiranje i skladitenje semena Seme postoji u mnogo oblika i veliina, a sazreva takoe u mnotvu razliitih mahuna i plodova. Za potrebe uvanja, seme moe da se podeli u dve osnovne kategorije: ono koje moe da se uva u suvom stanju i ono koje propada ako se osui. U potonju kategoriju, koja se ponekad opisuje kao neposluno seme, ubraja se

ienje semena paradajza. Izgnjeite paradajz i dodajte malo vode, pa smesu ostavite na toplom mestu da fermentira. Postepeno e pulpa formirati sloj bui na povrini, a seme e potonuti na dno (leva slika). Ocedite seme (desna slika) i isperite ga veom koliinom hladne vode, potom ga to pre ocedite i osuite.

GAJENJE BILJAKA

121

krupno, masno seme drvea, kao to su hrast i mnoge tropske vrste. U njihovom sluaju uvanje je ogranieno na prohladne, vlane uslove, kao u saksijama ispunjenim peskom koje se dre u friideru, a sejanje mora da se obavi u roku od nekoliko meseci. Sreom, veina semena batenskih biljaka moe da se uva u suvom stanju. Postoje dve glavne podgrupe, na osnovu naina sazrevanja semena: seme koje sazreva u mekim plodovima, kao to su paradajz i tikva, i seme koje je suvo kad sazri. Suvom semenu treba omoguiti da sazri na biljkama dok se mahune ili zrele cvasti ne osue. Mahune treba da budu krte kad se stisnu i da ne sadre nimalo soka, vlage ili zelenog pigmenta kad se zagrebu noktom. U predelima gde na vreme ubiranja semena utie kia, biljke berite kad se priblie to je mogue vie zrelosti i okaite ih naopake u suvom, dobro provetrenom prostoru da biste omoguili dodatno sazrevanje semena. Meko voe berite kad sazri. Biljkama iz porodice bundeva potrebno je dodatno sazrevanje posle branja da bi seme postiglo maksimalan kvalitet, jer ono nastavlja da zri i posle sazrevanja ploda. ienje semena - Biljke s mekim plodovima (na primer, tikva, paradajz i krastavac) Izvadite seme iz ploda, stavite ga u posudu i isperite od pulpe (mesa ploda). Takoe, seme moete da ostavite u vodi da fermentira nekoliko dana (slika na prethodnoj strani), ime ete aktivirati bakterije i gljivice koje e pomoi u njegovom ienju i ukloniti eventualne nosioce bolesti. Ocedite pulpu i sve seme koje pluta, ostavljajui na dnu posude zdravo. Da biste spreili buanje ili klijanje semena, potrebno je da ga brzo osuite. Rairite oprano seme po ravnoj povrini od plastike, stakla ili metala. Stavite ga na dobro provetreno mesto, izvan jake suneve svetlosti. Promeajte seme svakih nekoliko sati da ubrzate proces suenja. Druga mogunost je da stavite seme pored ventila-

tora ili grejalice koju ste podesili da duva hladan vazduh; topao vazduh bi ga otetio. Za krupnije seme, napravite posude za suenje od iane mree.Tako ete dobiti odline uslove za brz gubitak vlage. - Biljke ije seme sazreva suvo (na primer, pasulj, kupus, kosmos, zelena salata, makov brk, graak i mak) Zrele cvasti i mahune beru se s biljaka kad potpuno sazru i mlate da bi se odvojilo seme. Postoje razliite tehnike vaenja semena. - Stavite semene glavice u vreu, a onda gazite po njoj ili je udarajte tapom. - Lomite manje mahune izmeu dasaka ili drvenih ploa. - Otvarajte krupnije mahune pojedinano i rukom vadite seme. Vejanje, odvajanje semena od pleve, mogue je izvesti tako to se seme stavi u posudu i paljivo se duva u njega - pleva je laka od semena i leti izvan posude. Bolji rezultat postie se fenom podeenim da duva hladan vazduh. Kad vejete seme, bilo bi dobro da nosite zatitnu masku. Neki finiji otpaci mogu da nadrae plua, grlo i nozdrve.

Seme koje sazreva suvo. Biljke iz porodice argarepe (titonoe) daju seme u pljosnatim glavicama, titastim cvastima. Odaberite najkrupnije cvasti - u njima je najkvalitetnije seme. Oberite ih kad seme sazri i ostavite da se osue. Posle toga mogu da se veju.

122

ORGANSKA BATA

Jedan od najboljih naina odvajanja semena jeste pomou dva reeta ili sita, s razliitim promerima otvora. Prvo sito, koje treba da je dovoljno krupno da kroz njega prolazi seme, zadrava svu plevu koja je krupnija od semena. Drugo, sa otvorima manjim od semena, proputa preostalu plevu i ostavlja oieno seme. Suzbijanje tetoina i bolesti Poto ste dobili odvojeno seme, paljivo ga pregledajte i uklonite sve semenke koje su bolesne, ubuale ili oteene od tetoina. Nema svrhe da uvate seme koje je oslabljeno napadima tetoina ili bolesti. Seme, kao i drugi delovi biljaka, moe da bude domain tetnim organizmima. Oni mogu da unite i seme i biljku koja se razvija iz njega. Prethodno je opisan metod fermentacije, koji se koristi za paradajz. Ako je seme dobro osueno, moe i da se ostavi u zamrzivau nekoliko dana. To e ubiti neke, a moda i sve vrste iaka i njihovih jaja. tretman vruom vodom Potapanjem semena u vodu zagrejanu na 50C na 25 minuta, oslobodiete ga od mnogih bolesti. Meu nijma su suva trule, crna trule i crna pegavost listova kod ku-

Nema svrhe da uvate seme koje je oslabljeno napadima tetoina ili bolesti.

pusa; pegavost i bakterijska gare kod paradajza i pepelnica kod spanaa. To uinite odmah posle vejanja semena. Da biste postigli tanu temperaturu koristite termometar i posudu za grejanje s dvostrukim dnom, i postarajte se da temperatura bude nepromenjena pre nego to stavite seme u vodu. Meajte ga sve vreme tretmana. Izvadite, ocedite i osuite seme kao i obino. Skladitenje semena Bilo da imate kupovno ili sopstveno seme, treba da ga skladitite u odgovarajuim uslovima, kako bi zadralo sposobnost klijanja i trajalo to due. to su uslovi suvlji i hladniji, to bolje. Seme koje se skladiti u poroznim omotima ili pakovanjima, u hladnoj, suvoj prostoriji dae mnogo bolje rezultate nego ono koje se uva u toplim, vlanim uslovima. Nikad ne drite seme u stakleniku. Sadraj vlage obino je presudan faktor u odreivanju perioda upotrebljivosti semena. Ono koje je skladiteno u vlanim uslovima ima razoaravajue kratak vek. Reenje je da se seme

ivOtni vek Semena

1-3 godine
Begonija Boranija Crni luk Delfinijum Graak Kukuruz eerac Ljiljan Patrnak Perun Praziluk Rukola Ruzmarin areni pasulj argarepa

Do 5 godina
Bob Bosiljak Celer Cvekla Dan i no Karfiol Kupus Paprika Paradajz Potoarka Repa Rotkvica Suncokret Zelena salata

Due od 5 godina
Artioka Boraina Bundeva Cikorija ili radi Endivija Kosmos Krastavac Ladole Lubenica Lupina Neven Slez Tikva

GAJENJE BILJAKA

123

dodatno isui, na 8% vlanosti, u vakuumski zatvorenim posudama. Za to su najpogodnije staklene tegle sa zatvaraima s gumenim obodom. One mogu da se dre u friideru ili zamrzivau, to e dodatno produiti ivotni vek semena, esto i deset puta vie nego kad se dri na sobnoj temperaturi i u vlanoj atmosferi. Proces isuivanja semena veoma je jednostavan i ukljuuje upotrebu silicijumskog gela kao higroskopne supstance (agensa isuivanja). Poto granule silicijumskog gela upiju vlagu, menjaju boju od plave do ruiaste; kad postanu zasiene mogu da se isue i ponovo koriste. Vlagu iz njih ukloniete u penici podeenoj na vrlo nisku temperaturu (95C) ili u mikrotalasnoj penici, posle ega e vratiti prvobitnu boju. Ponovite postupak kad god treba da osuite silikonski gel. isuivanje semena silikonskim gelom Stavite suvo seme u porozno pakovanje ili koverat, izmerite ga i oznaite. Stavite ga u teglu s vakuumskim zatvaranjem zajedno sa suvim silikonskim gelom iste teine i zatvorite teglu. Posle sedam dana seme e dostii eljeni sadraj vlage i moi ete da ga prebacite u drugu teglu s vakuumskim zatvaranjem i odloite na dui rok u zamrziva ili friider. Pre nego to otvorite teglu i izvadite seme, ostavite je da joj se temperatura izjednai sa sobnom, jer ete tako smanjiti koliinu vlage koja se kondenzuje unutar tegle i na semenu. Takoe, poeljno je da saekate da se nivo vlanosti veoma suvog semena izjednai s trenutnim uslovima pre nego to ga posejete - ostavite ga da stoji u sobi nekoliko dana. kako da ponete Na spisku s desne strane su neke vrste semena koje je najlake sauvati - na osnovu lakoe opraivanja, odrivosti istote osobina i lakog branja i ienja - kao i one koje su zahtevnije. Moete da nauite vie

o uvanju semena i ak da ponete da ga razmenjujete tako to ete se pridruiti lokalnom batovanskom klubu ili drutvu - ili to ete postati lan neke od organizacija koje sarauju sa Bankom gena zaduenom za uvanje i umnoavanje retkog, originalnog semena domaeg porekla.

OkviRni vODi za lakOU Uvanja Semena

Seme koje se lako uva Bob Boranija Bosiljak Facelija Graak Kandilka Korijander Mak Neven Paradajz Potoarka Rukola Seme koje se umereno teko uva Crni luk Kadifica Krastavac Kupus Paprika Perun Praziluk Rotkvica Suncokret areni pasulj argarepa tir Tikva Zelena salata Seme koje se teko uva Cvekla Kukuruz eerac Patrnak Repa Spana

PRiRODna lePOta U ORganSkOj UkRaSnOj Bati

izgleD

DOBaR

Okvir za batu
Organski pristup moe da se primeni na sve aspekte pejzanih radova u bati
Dok sve vee povrine zemlje ostaju uguene pod asfaltom i betonom ili nestaju u industrijalizovanoj poljoprivredi, ivi pejzai naih bata postaju sve vaniji. Na potencijal naih bata kao uspenih ekosistema utiu i izgled i kompozicija njihovih okvira. kupovna mo Bate su obino sredine s vie namena, a da bi ih sve ostvarile, potreban im je odgovarajui okvir. On podrazumeva sve aspekte planiranja bate ili graevinskih pejzanih radova - izradu poploanih delova, staza, kolovoza, ograda, zidova, pomonih zgrada i posebnih zdanja. Da biste primenili filozofiju organskog batovanstva na graevinske pejzane radove, potrebno je da detaljno i kritiki prouite materijale, ukljuujui one koje ete iskopavati, nain njihove obrade, transporta i korienja u bati, kao i njihov uticaj na ekologiju bate i na kraju, mogunosti recikliranja. Organski batovani treba da trae naine izgradnje i odravanja batenskog okvira od faze sadnje (i setve) biljaka nadalje, neprestano imajui u vidu i to kako e odluke koje donose uticati na zeleni ivi svet bate. Potrebno je da se razmotri ne samo dizajn bate i izbor materijala, nego i potrebe koje iziskuje odravanje. Danas postoji vei izbor graevinskih materijala za bate nego ikad. Televizijski programi i asopisi posveeni batovanstvu inspiriu nas na korienje novih materijala u rasponu od izgradnje staza i ograda do iskazivanja kreativnosti. Formulisanje smernica Procena uticaja koji na okolinu imaju graevinski materijali i tehnike njihove primene u bati, relativno je nova oblast u

Dugotrajni materijal. Ponovnim korienjem materijala kao to su ove ploice za ivice staza, uva se njihova upotrebna funkcija i lepota za naredne generacije.

126

ORGANSKA BATA

vam pomognu pri pravljenju odrivih, organskih izbora, bilo da gradite novu batu ili nadograujete postojeu.

PROCenjivanje UtiCaja na ivOtnU SReDinU

Graevinski materijali i proizvodi imaju uticaj na ivotnu sredinu koji ste moda prevideli. Podaci na ovoj strani i u tabeli pomoi e vam da napravite izbor koji je usklaeniji sa ivotnom sredinom. Naalost, proizvodi retko ispunjavaju sve eljene kriterijume, pa su kompromisi neizbeni. Neophodno je uspostaviti ravnoteu. Na primer, iako je prirodni kamen neobnovljiv, izuzetno je trajan i moe da bude u upotrebi generacijama. napravite dobar izbor Podaci na osnovu kojih ete doneti dobru odluku nisu uvek dostupni ili lako pristupani, ali se uvek isplati da ih potraite.
PROBlemi S PlaStikOm Postoje mnoge vrste plastike. Neke od njih izazivaju velika zagaenja ivotne sredine zbog ega je u nekim dravama njihova upotreba ograniena. Laicima je teko da razlikuju najtetnije i najmanje tetne vrste plastike. Na meti organizacija za zatitu ivotne sredine naroito je PVC, bilo nov ili recikliran. On sadri dioksin, teko razgradljiv organski zagaiva, koji se nagomilava u lancu ishrane, a oslobaa se za vreme industrijske proizvodnje i odlaganja otpada. PVC sadri i ftalate, plastifikatore koji materijale ine fleksibilnim. Oni su povezani s nastajanjem kancera, oteenja bubrega i problema reproduktivnog sistema. tavie, veina vrsta plastike ne razgrauje se, ve zavrava na deponijama smea ili u peima za spaljivanje gde esto proizvodi toksina isparenja i taloge. Sve dok proizvoai ili druge organizacije ne budu garantovali bezbedno odlaganje ili recikliranje proizvoda od plastike, oni e ostati ekoloki problem.

korienje drveta. Odaberite odrive izvore i izbegavajte potencijalno otrovna sredstva za zatitu kad birate drvenu grau.

kojoj se situacija stalno menja, jer preduzea koja ih proizvode poboljavaju svoj odnos prema ivotnoj sredini. Do danas nisu uspostavljeni organski standardi za graevinske radove u bati, jer je to relativno nov koncept. U Srbiji postoji kurs organske proizvodnje na poljoprivrednom fakultetu, poslednjih godina i dosta literature o ovoj temi, te ovlaeni inspektori za edukaciju proizvoaa ili izdavanje sertifikata za organske proizvode. U meuvremenu, treba primenjivati osnovna naela organskog batovanstva odrivost i to manji uticaj na ivotnu sredinu. Neki materijali, kao to je dobro odravana drvna graa iz lokalnih izvora, uvek e biti visoko vrednovani u smislu trajnosti i ekoloke pogodnosti. Neke druge materijale treba izbegavati, zbog toksinosti, pretpostavke da iskopavanje moe da oteti prirodna stanita ili injenice da njihova proizvodnja zagauje okolinu. Ponekad je neophodno da se napravi kompromis; neki materijali, kao to je staklo, nalaze se izmeu ova dva ekstrema. U ovom poglavlju pokrenuta su pitanja koja bi trebalo da

OKVIR ZA BATU

127

Odakle potiu sirovi materijali? Da li proizvoa ima atest da ne oteuje ivotnu sredinu? Koje korake preduzima da popravi tetu koju nanosi ivotnoj sredini? kako moete da pomognete Ako na pitanja niste dobili zadovoljavajue odgovore, stavite proizvoaima do znanja da se neete odluiti za njihove proizvode. Tokom poslednje decenije zahtevi potroaa doveli su do ogromnog poveanja izbora organske hrane i proizvoda koji garantuju potene cene i proizvoaima.
UtiCaj

Ekoloka svest dovela je do visokog razvoja proizvoda koji zamenjuju treset, razvoja kompostiranja zelenih ostataka (otpada) i zamene batenskog nametaja i slinih proizvoda od tropskih vrsta drveta. Situacija moe da se pobolja ako postoji interesovanje i pritisak javnosti.
Reenje

- Ekstrakcija sirovih materijala. Vaenje materijala iz kamenoloma i drugi procesi ekstrakcije oteuju prirodna stanita, vodene povrine i ivi svet. Proces ekstrakcije esto zagauje okolinu. Preduzea koja se njome bave esto ne preuzimaju odgovornost za nanoenje tete. Proces je esto tetan i po ljudsko zdravlje, a proizvodi se ne plaaju po realnoj ceni. - Transport. Transport na vee razdaljine troi velike koliine energije i izaziva zagaenje. - Obrada. Industrijski procesi troe fosilna goriva i uzrokuju zagaenje vazduha, zemlje i vode. - Odrivost. Materijali su esto iz neobnovljivih izvora i koriste se na neefikasan nain. Tehnike primene esto zahtevaju velike koliine energije. - Odlaganje (deponovanje, skladitenje). Ako proizvod ne moe da se kompostira ili ponovo koristi u drugom obliku, njegovo odlaganje e dodatno kotati i uticati na okolinu. - Trajnost i odravanje. Materijali esto ne slue svrsi na najbolji nain, to zahteva dodatno odravanje. - Toksinost. Drvo tretirano sredstvima za zatitu i neki graevinski materijali isputaju u okolinu tetne supstance, opasne za ljude koji ih koriste. Potraite netoksine alternative.

- Planirajte paljivo. Projektujte okvir za batu tako da ispunjava vae potrebe, ali i da stvori stanita za divlje ivotinje. - Raunajte na odravanje. Batenski pejza moe da se projektuje tako da zahteva minimalno odravanje, kao to je koenje trave, i smanji probleme s korovom. Na taj nain e se smanjiti korienje fosilnih goriva, buka zbog upotrebe mehanizacije i vreme utroenog rada. - uvajte zemljite. Koristite iskopanu zemlju na licu mesta. Ne meajte je s neorganskim otpacima. - Izbegavajte nanoenje tete. Prouite proizvode i metode koji mogu da budu opasni po ljudsko zdravlje i prirodnu sredinu. - Koristite materijale iz obnovljivih izvora. Uzimajte drvenu grau koja potie iz dobro odravanih uma i bambus koji se gaji lokalno. - Koristite materijale iz neobnovljivih izvora tedljivo i efikasno. Na primer, koristite metal samo kad je to neophodno zbog njegove vrstine i lakoe. - Ponovo koristite i reciklirajte materijale. Mogu li postojei materijali iz bate opet da se upotrebe? Da li na lokalnom nivou mogu da se nabave reciklirani graevinski materijali? Mogu li kupljeni materijali da se recikliraju ili kompostiraju kad im istekne rok upotrebe? - Koristite lokalne resurse. Lokalno nabavljeni materijali smanjuju zagaenje uzrokovano transportom. - Opredelite se za fiziki rad umesto industrijskih procesa ili mehanizacije. Fiziki rad i zanatske vetine su obnovljivi izvor energije.

128

gRaevinSki mateRijali i ivOtna SReDina

Primena trajnost mere opreza Praktino za sve graevinZavisno od vrste ske radove u bati

materijal

Odrivost

Drvo

Odrivo ako je iz dobro odravanih uma

Recikliranje Proverite da li potie iz obMoe da se reciklira ili da se novljivih uma; izbegavajte ostavi da istruli u kompost otrovna sredstva za zatitu Izbegavajte velike povrine Koristite reciklirane table ako je mogue; nove su esto proizveneprekinutog, sterilnog dene od recikliranog materijala poploavanja Mogu ponovo da se koriste i recikliraju Koristite lokalne izvore Moe da sadri smolu ili cement Moe ponovo da se koristi i reciklira Moe ponovo da se koristi i reciklira

Izrauju se od mineralnih Prefabrikovani sirovina, koje imaju ograniene betonski blokovi i rezerve; proizvodnja cementa table zagauje okolinu Poploavanje Veoma trajni Veoma trajni Veoma trajan, zavisno od vrste Veoma trajan Veoma trajan

Izrauju se od mineralnih siroviBlokovi i cigle od na, proizvodnja troi velike kolii- Zidovi ili poploavanje peene gline ne energije Prirodni kamen i Izrauje se od mineralnih siroviZidovi ili poploavanje lomljeni kamen na, ograniene rezerve Reciklirani Sekundarna sirovina, od recikliZidovi ili poploavanje kamen ranih sastojaka

Izrauje se od mineralnih siroviCementni malter, na, proizvodnja zagauje okolinu Zidovi ili poploavanje beton i troi velike koliine energije Poploavanje, malterisanje Veoma trajan i betoniranje Poploavanje, ojaavanje zemljita ili zidovi Ograde, poploavanje, kontejneri za kompost, obrubi leja, zamena za drvo

Izbegavajte udisanje cementnog praha i kontakt Moe da se reciklira s koom Moe da se reciklira Plastika moe da se reciklira, ali ima malo pogona za bezbednu reciklau

Pesak ili ljunak

Izrauje se od mineralnih sirovina

Plastika

Moe da se proizvede od prirodnih materijala; veina vrsta su derivati petroleja nafte

Trajna, ali zavisno Izbegavajte PVC ija je od vrste; neke su reciklaa skupa; nikad ne krte spaljujte plastiku Veoma trajna

ORGANSKA BATA

Reciklirana plastika

Reciklirana plastika i otpaci od stiropora

Ne razgrauje se; nikad ne Moe da se reciklira u proizvospaljujte; proverite od ega dnji istog materijala, ali se to retko ini je reciklirana

materijal mere opreza Recikliranje Stari kreni malter moe ponovo da se upotrebi kao materijal za temelje Moe ponovo da se koristi ili reciklira Izbegavajte kontakt s koom, jer veoma nagriza Proverite da li su boje za metal bezopasne po ivotnu sredinu Veoma trajan ako Koristi se za proizvodnju cementa i krenog maltera se pravilno koristi Prilino trajno

Odrivost

Primena

trajnost

OKVIR ZA BATU

Kre

Izrauje se od mineralnih sirovina, ograniene rezerve

Kovano gvoe

Izrauje se od mineralnih siroviOgrade, ukrasni zakloni i na, proizvodnja troi velike koliikapije ne energije

elik i drugi metali Zatita drveta koje ne traje dugo Staklenici, staklene cigle i mozaici Prilino trajno Plastika je trajna, Membrane za suzbijanje korova; odvajanje zemljita razgradljivi materij. od poploanih delova bate zavisno od vrste Zadravanje vode u jezerVeoma trajni, cima, filterima s trskom i u samozatvarajui movarnim delovima bate Traju do 20 godina Izbegavajte PVC i mogu da se popravljaju Zavisno od veliine i vrste Zavisno od veliine Koristite samo netoksine proizvode

Izrauje se od mineralnih sirovi- Ponekad se koristi za bana, proizvodnja troi velike kolii- tenske prepreke, armature, Prilino trajni eksere itd. ne energije

Koristite samo kad su spe- Moe ponovo da se koristi i cifina svojstva elika reciklira; metal presvuen plastineophodna kom teko se reciklira Neka sredstva za zatitu isputaju otrovna isparenja kad se drvo spaljuje Sve vrste stakla mogu da se recikliraju Ne reciklira se u znaajnijoj meri (bioloki razgradljiva plastika je bezopasna po okolinu) Geotekstil moe da se odvoji od bentonita Ne mogu da se recikliraju, ali mogu da se pretvore u granulirane materijale (mada to zahteva veliku potronju energije) Moe da se kompostira Moe da se kompostira 129

Sredstva za zatitu drveta

Neki proizvodi su veoma toksini

Staklo

Izrauje se od mineralnih sirovina, krenjaka, kalijuma i oksida metala

Mogu da se proizvedu od plastiPejzane tkanine ke ili prirodnih razgradljivih materijala

Oblagai bazena, Izrauju se od mineralnih sirovibentonitne na i geotekstila od polipropilena membrane

Sintetiki oblagai bazena Pritke, zakloni, pergole i jarci Pritke i granini koevi

Butil je bolji od PVC-a jer ne sadri kancerogene plastifikatore Jezerca i movarne bate i ne zagauje hlorom

Bambus

Odriv, ali skup zbog transporta; moe da se gaji lokalno

Konopac od prirodnih vlakana (konoplje i lana)

Odriv

130

ORGANSKA BATA

izBOR DRvne gRae za BatU

Od svih graevinskih materijala drvo je ekoloki najpogodnije i od njega mogu da se naprave trajne i lepe ograde, zakloni, daske za podlogu i pritke. Za organsku batu vano je da drvo potie iz uma koje se obnavljaju, bez obzira na vrstu i zemlju porekla. Drvo iz meovitih estara sa umerenih predela (videti str. 139) takoe se smatra obnovljivim izvorom. Dobro odravani estari su izvor neverovatno raznovrsnih stanita za biljke i ivotinje. Prirodna otpornost Da biste izbegli upotrebu drveta tretiranog sredstvima za zatitu, koristite vrstu koja je prirodno otporna na truljenje. Graa od otpornijih vrsta, kao to je hrast, moe da se koristi bez zatite. Pored hrasta, to su ari (Larix decidia) i dinovska tuja (Thuja plicata), koji traju oko 10 godina ako su u kontaktu sa zemljom, a do 20 godina ako nisu, kao i bagrem (Robinia pseudoacacia), koji se tradicionalno koristi za pritke i koeve. Bor koji nije tretiran sredstvima za zatitu moe da traje oko 5 godina. Pogledajte tabelu u nastavku. Starije drvo koje se ravnomerno osuilo skuplje je od nedavno iseenog i neosuenog, a traje due i manje se krivi pod uticajem vremenskih prilika. Kad malo bolje razmislite, i vaa bata moe da bude dragocen izvor materijala za pritke i zaklone (videti str. 139-143). Sredstva za zatitu drveta Drvena graa, koevi i mnogi gotovi proizvodi od drveta, kao to su ploe za ogradu i kontejneri za kompost, obino su obraeni nekim sredstvom za zatitu. OrStaro drvo Prirodno otporno drvo, kao to su hrast i kedar, moe da traje godinama bez ikakvih sredstava za zatitu.

ganski batovani trebalo bi da izbegavaju, kad god je mogue, upotrebu takvog drveta i proizvoda, osim ako se ne radi o sredstvu koje je nekodljivo za prirodnu sredinu. Imajte u vidu da drvena graa esto nema nikakvu oznaku da li je tretirana sredstvima za zatitu ili ne. Predmeti koji su u kontaktu sa zemljitem, kao to su koevi i kontejneri za kompost, najvie su u opasnosti od truljenja, zbog ega se esto proizvode od drveta koje je presovano s toksinim supstancama, kao to su bakar i hrom arsenat (C.C.A.), koje su veoma efikasne za dugotrajno ouvanje drveta. Proizvoai tvrde da supstance za zatitu drveta, koje su veoma toksine, ako se pravilno nanesu, ostaju vrsto vezane za biljna vlakna. Meutim, postoji sumnja da one ipak cure i isparavaju iz drveta. Takvim supstancama nije mesto u organskoj bati. Ako ne moete da izbegnete upotrebu presovanog drveta zatienog sa C.C.A., uvek nosite zatitne rukavice kad rukujete njime i masku za lice ako ga testeriete. Nikad ne spaljujte ovu vrstu drveta, jer isputa veoma otrovna isparenja. zamene klasinim sredstvima za zatitu drveta ipke od bora (elementa) se smatraju alternativnim sredstvom za zatitu drveta koje je bezbedno po ljude i ivotnu sredinu. Izraene su od jedinjenja bora koja se na visokim temperaturama oblikuju - ipke sline staklu, a rastvorljive su u vodi. One se stavljaju u rupe izbuene u drvetu na mestima gde je najverovatnije da e doi do truljenja, gde se potom uvruju. Kad se drvo pokvasi, oslobaa se borna kiselina koja spreava gljivinu trule. Slino dejstvo imaju i paste na bazi bora. I ipke i paste u sve veoj su ponudi, jer su odlian nain zatite drveta. Drvo koje nije u direktnom kontaktu sa zemljitem manje je podlono truljenju i zato se obino titi manje otrovnim sredstvima. Sve dok naini zatite drveta koji nisu tetni po okolinu ne postanu standard

OKVIR ZA BATU

tRajnOSt PRiRODnOg DRveta U Bati

Upotreba Veoma jako i tvrdo; odlino za stubove za ogradu. Nema ga u iroj prodaji, ali ako se nae iz lokalnih izvora moe da se koristi za lake batenske konstrukcije. Moe da se koristi za ograde i kontejnere za kompost. U irokoj upotrebi za ograde i pergole; klade od aria koriste se za poploavanje. Idealno drvo za stubove u ogradi kontejnere za kompost, ograde, staze i batenske zgrade; takoe, koristi se za poploavanje (stare grede i klade). Moe da se koristi za sve vrste batenskih objekata, od ograda do kontejnera za kompost i ivinjaka za staze, ali planirajte da zamenite drvo posle 5 godina ili koristite sredstva za zatitu koja nisu tetna po okolinu da mu produite vek trajanja. esto se koristi za ograde, senice i lake objekte koji ne nose veliku teinu; nije jako kao hrastovina. Ograde, nametaj, senice.

vrsta

trajnost

Bagrem (Robinia pseudoacacea)

Veoma trajno

Trenja (Prinus avium)

Umereno trajno; moe da traje oko 10 godina

Duglazija (Pseudotsuga menziesii)

Umereno trajno; moe da traje 10 godina

Ari (Larix decidua)

Umereno trajno - 10 godina u kontaktu sa zemljitem, do 40 godina iznad zemljita

Hrast (Quercus robur)

Trajno - 20 godina u kontaktu sa zemljitem, do 40 godina iznad zemljita

Bor (vrste roda Pinus)

Veina vrsta nije trajna, traje oko 5 godina; primorski bor je umereno trajan (10 godina)

Dinovska tuja (Thuja plicata)

Trajno

Grbiavi paempres (Chamaecyparis thyoides)

Trajno

NAPOMENA: Trajnost je odreena na osnovu suve grae - praktino svako sirovo drvo se smatra kvarljivom robom.

131

132 vetakO DRvO Otpadni stiropor i plastika mogu da se recikliraju u materijal koji veoma lii na drvo. Od njega se proizvode ograde i nametaj, kao i ploe, daske i grede od kojih moete da pravite sopstvene objekte. Nije savitljiv kao drvo (proverite kod snabdevaa da li materijal koji kupujete odgovara svrsi), ali ima prednost to mu nije potrebna nikakva zatita od truljenja. Iako je poeljno da u organskoj bati ne koristite nikakvu plastiku, ovaj materijal ipak pomae u recikliranju otpadnih materija. Meutim, budite na oprezu, jer neki proizvodi sadre samo mali deo recikliranog materijala. Proverite pre kupovine.

ORGANSKA BATA

u drvnoj industriji, moda je bolje da na stovaritima grae traite drvo koje nije zatieno. Moete da ga zatitite sami, koristei proizvode na bazi biljnih ulja, smola i manje otrovnih materijala, koji su bezopasni po ivotnu sredinu. Kreozot se ponekad prodaje kao organsko sredstvo, poto je derivat materija ivog porekla (katrana od uglja), ali se ne smatra pogodnim za organsku batu jer je njegova upotreba rizina.

Razmislite kako da koristite drvo pre nego to donesete konanu odluku da li da kupite drvo tretirano sredstvima za zatitu (poeljnija, organska opcija je nezatieno drvo). Ako je to apsolutno neophodno, razmotrite koliko je potrebno da drvo traje. Pritke uglavnom treba da traju nekoliko godina, posle ega drvo moe da stoji samostalno - zato je potpuno nepotrebno da za to koristite drvo tretirano sa C.C.A., koje moe da traje 25 godina. Drvo za oiviavanje leja i kontejnere za kompost moe da bude nezatieno. Ono e istruliti posle izvesnog vremena, ali onda ete ga jednostavno zameniti. elezniki pragovi uglavnom nisu pogodni za upotrebu u organskoj bati jer su impregnirani katranom koji pod odreenim uslovima moe da iscuri iz drveta. Postoje i pragovi koji su proizvedeni od nezatienog drveta.

tvRDe POvRine
Za tvrde povrine, kao to su unutranja dvorita, staze, kolovozi i radne povrine, utroi se veliki deo graevinskih materijala koji se koriste i u bati. Za njihovu izgradnju esto su potrebni duboki temelji, to zahteva iskopavanje gornjeg sloja zemljita.

kamene linije. Upotreba kamenja u batama izgleda veoma upeatljivo. Neki zatitinici prirodne sredine smatraju da je prirodan kamen je ogranien resurs koga je najbolje uvati za graevinske svrhe. Moe se razmisliti o upotrebi recikliranog kamena ili kamena izlivenog od kamene praine. Takoe, dobra podloga za gajenje biljaka za kamenu batu su i delii kamena ili lomljena cigla.

OKVIR ZA BATU

133

Planiranje Smanjite to vie povrine koje su potpuno poploane. Iako su one odgovarajua podloga za biljke u saksijama, ipak ne omoguuju istu raznovrsnost kao zemljane leje. Meutim, poploavanje lomljenim kamenim ploama, s biljkama koje rastu u prostoru izmeu njih, omoguuje stvaranje stanita za batenski ivotinjski svet. Kamen upija toplotu leti i slui kao mesto za sunanje guterima i drugim manjim ivotinjama, dok okolne biljke pruaju bezbedan zaklon. Ako se poloe na plitak temelj od otrog peska, kamene ploe e biti sklonite i za beskimenjake kao to su bube. Smanjivanje korova na poploanim delovima Ako elite urednu batu, postoje naini da smanjite koliinu korova. Prvo, nainite nepropusni sloj temelja: postavite pejzanu tkaninu ispod ljunka ili napravite deblji sloj temelja. Ako izmeu ploa postoji prostor od oko 1 cm irine, popunite ga malterom umesto peskom, koji je idealna sredina za ukorenjivanje korova. Cement i beton nisu ekoloki najprihvatljiviji materijali (videti deo Cement ili kre? na sledeoj strani) i zato razmislite o drugim mogunostima. Umesto cementnog, moete

da koristite kreni malter na mnogim mestima, ukljuujui temelje za poploavanje i prostor izmeu ploa. Skidanje povrinskog sloja zemlje Poploavanje nekog dela bate esto zahteva uklanjanje gornjeg sloja zemljita. Vodite rauna, jo u fazi planiranja, kako ete skinuti sloj zemlje i ta ete uiniti s njom. Moete li da je iskoristite negde drugde u bati - na primer za izdignute leje, nasipe - ili negde u blizini? Ako ovo inite uz pomo maina, obavezno koristite najlake i najmanje. Imajte na umu gorivo koje troe, kao i buku i zagaenje koje prave pri radu. korienje kamena Prirodan kamen, kao to je granit, pear, krenjak ili kriljac, ubraja se u sirovine ije su zalihe veoma ograniene, ali je veoma trajan kao graevinski materijal. On moe da se reciklira povezivanjem kamene praine iz kamenoloma cementom ili sintetikom smolom. Sintetiki (obino koristimo ovaj termin od engleskog synthetic - vetaki) kamen pravi se od mineralnih materija kao to su pesak ili pepeo, koje se povezuju sintetikom smolom. Za proizvodnju recikliranog ili sintetikog kamena troi se vie energije nego za vaenje prirodnog kamena, a proizvodnja sintetike smole stvara zagaenje.

kamen za poploavanje. Malter za temelje i spojeve poploanih delova bate moe da se pravi s kreom umesto cementa.

134

ORGANSKA BATA

Dobar izbor za poploavanje bate je kamen iz lokalnih izvora. On daje specifian izgled predelima kojima se ponosimo. Svako vaenje kamena podrazumeva odreeni industrijski proces koji je potencijalno opasan po ivotnu sredinu, zavisno od toga kako se vodi i odrava kamenolom. Taj uticaj delimino se smanjuje zbog injenice da prirodan kamen traje generacijama. Ako se koristi u izvornom obliku, njegovom obradom bavie se lokalne zanatlije, a utroak energije je minimalan. materijali koji mogu ponovo da se koriste Graevinski materijali kao to su cigla, kamen, betonske ploe, drvo i ploice od kamena mogu ponovo da se koriste za po-

ploavanje u batama. Proverite da li su polovne cigle koje nameravate da koristite na otvorenom prostoru vodootporne. Tee, punije cigle, obino traju due od fasadnih, iako neke vrste fasadne cigle od peene gline mogu da budu izuzetno trajne. Ako niste sigurni, pitajte snabdevaa za savet. Moete da kombinujete razliite materijale, kao to su ploice od kamena, cigle i delovi dna flaa. Ako elite da taj

Cement ili kRe? Borci za ouvanje ivotne sredine estoko kritikuju korienje cementa, kako zbog troenja energije i isputanja tetnih gasova u procesu proizvodnje, tako i zbog neadekvatne upotrebe. U vreme kad je ova knjiga napisana, najmanje 7% ugljen-dioksida (CO2) u svetu isputeno je u atmosferu iz pogona za proizvodnju cementa, a ta koliina stalno raste. Umesto cementa, za malter i temelje za graevinske radove u bati, moe da se koristi kre. Iako se i cement i graevinski kre proizvode od kalcijum-oksida (ivog krea) koji se dobija peenjem krenjaka u peima, proizvodnja cementa zahteva vie temperature i veu potronju energije. Druga vana razlika jeste to kad se u kalcijum-oksid doda voda, on se pretvara u kalcijum-hidroksid, gaeni kre, koji upija CO2 iz atmosfere da bi ponovo postao kalcijum-karbonat. Taj ciklus se ponavlja neogranieno, za razliku od cementa, iji sastojci se ponaaju drugaije. Kreni malter moe da se kupi, da se napravi meanjem gaenog krea i peska ili ivog krea i vlanog peska. Poslednji je tradicionalan, takozvani vrui malter. U kreni malter dodaje se pozolan, supstanca koja pomae proces karbonizacije, ojaava ga i ini otpornijim na mraz. Kao i cement, graevinski kre nagriza kad je vlaan, zbog ega treba obavezno da nosite debele zatitne rukavice dok radite s njim. Za razliku od cementa, nema opasnosti od udisanja silicijum-dioksida.

kORienje kRenjaka za RaDOve U kamenU Uvek koristite kreni malter sve vreme dok gradite od kamena; ne koristite cement za delove projekta ili popravke, jer on ima drugaija svojstva poroznosti, irenja i skupljanja.

Osnovna smesa za temelje poploavanja i druge tvrde povrine 3,5 dela krupnog peska 1 deo gaenog krea 25% pozolana
Sastav maltera za temelje zidova zavisi od njihove visine i konstrukcije. Sledee meavine mogu da se koriste za poploavanje ili zidove.

Malter temelja za granit 3 dela peska 1 deo gaenog krea 20% pozolana Malter temelja za pear 3,5 dela peska 1 deo gaenog krea 10% pozolana Malter za zavrne radove na kamenu 3 dela peska 1 deo gaenog krea 20-30% pozolana

OKVIR ZA BATU

135

Sakupljanje razliitih materijala Male koliine materijala koji se ponovo koriste mogu da se skupljaju i uvaju dok se ne pronae dovoljna koliina istih ili komplementarnih. Cigle i crep poreane u nekom uglu mogu da ine minijaturno stanite za odmor divljih ivotinja; mnogim stvorenjima prija toplota koju crepovi zadravaju kad sunce prestane da obasjava to mesto.

deo bate bude u harmoniji sa okolinom, neki njegov aspekt, kao to je boja ili vrsta cigle, treba da se slae sa okolnim zgradama. Ako koristite kombinaciju materijala, ponavljanje po obrascu stvorie utisak dobrog planiranja. To moe da se postigne jednoobraznim obodom kojim ete obrubiti nasumino rasporeene materijale. Izborom materijala sline debljine i paljivom pripremom temelja lake ete postii ravnomernost povrine koju poploavate. Razliiti materijali zahtevaju razliite tehnike polaganja. Za deo koji se sastoji samo od ponovo korienog granita potreban je nosei sloj od krupnog peska umesto maltera. Za temelj moe da se koristi dobro nabijen kamen. U uobiajenim uslovima u bati s prosenim zemljitem, za polaganje kamena, cigle ili ploa potreban je temelj dubine 7-10 cm. Za glinasta zemljita, dubina treba da se povea na 15 cm. Nosei sloj maltera za fiksiranje povrinskih materijala treba da bude debeo najmanje 1,5 cm. Cementni malter obino se koristi za nosei sloj i spajanje povrinskih delova, a beton za temelj. Kreni malter smatra se ekoloki prihvatljivijom alternativom (videti str. 134). ljunak i rizla ljunak i lomljeni kamen, rizla - nusproizvodi su iz kamenoloma. ljunak se dobija i vaenjem s dna vodenih povrina, ime se unitavaju ivotna stanita. Postoje i sekundarne sirovine, kao to je lomljeni materijal od sruenih zgrada (ut), koji se,

kao zamena za materijale iz kamenoloma, upotrebljava za trajne i lepe povrine u mnotvu boja i tekstura. Za razne namene u bati, dovoljno je postaviti sloj ljunka ili kamena debljine od 2,5 do 5 cm preko pejzane tkanine koja suzbija korov. Za delove preko kojih se esto gazi ili prelazi vozilima, poloite temelj od nabijenog uta, debljine 10 cm za staze, a dvostruko vee za kolovoze. Redovno korienje staza i kolovoza pomae u spreavanju uvrivanja mladica korova. Da bi se ljunak drao na mestu, upotrebite ivinjake od drvenih dasaka ili cigle i crepove koji se ponovo koriste. Za ivinjake kolovoza potrebni su jai materijali: deblje drvo, na primer ili cigle povezane malterom na odgovarajuem temelju. Hogin Hogin je meavina gline, peska i ljunka, koja se poravnava valjkom da bi se dobile trajne povrine unutranjih dvorita, staza i kolovoza. Glina slui kao vezivna materija. Povrine od hogina najtvre su po suvom vremenu i zahtevaju odlinu drenau da bi se izbeglo podlokavanje i erozija. Kad se dobro poloi i nabije, ova meavina spreava rast korova. Neke vrste zemljita iz donjih slojeva s visokim postotkom ljunka ili krupnog peska mogu ponovo da se koriste kao materijal za trajne i otporne povrine. Da bi povrina bila stabilna, potrebno je da se doda deo novog materijala, ali u mnogo manjoj koliini nego kad bi se cela povrina poploavala njime. Drvo kao materijal za poploavanje Od svih graevinskih materijala drvo je ekoloki najpogodnije i od njega mogu da se naprave trajne i lepe povrine u bati. Meutim, ono moe da bude klizavo kad je mokro, zato povrinu treba izbrazdati. Povrine mogu da se poploavaju daskama, dugim oblicama, gredama (novim ili ponovo korienim), kockama ili piljevinom. (Za opte savete o izboru drveta i sredstvima za zatitu videti str. 130.)

136

ORGANSKA BATA

Drvene povrine mogu da se izgrade od novog ili ponovo korienog drveta, po mogustvu trajnog, kao to je hrast, kome nisu potrebna sredstva za zatitu. Ako drvena povrina treba da ima noseu funkciju, obavezno se posavetujte s graevinskim inenjerom da biste proverili i plan izgradnje i vrstu odgovarajueg drveta. Teka drvena graa moe da se koristi za unutranja dvorita, staze i kolovoze. Ona se u stvaranju privlanih ara dobro kombinuje s drugim materijalima kao to su ukrasni agregati ili reciklirani kriljac. Kolutovi od stabala su dobri za staze i
DRvO za BatenSke Staze i POvRine Daske Daske mogu da se slau na mnogo raznih naina. Mogu da se postave tako da budu iznad ili u nivou sa okolnim povrinama. Izmeu dasaka treba ostaviti 5 mm razmaka zbog drenae. Daske se prodaju i u prethodno sloenim kvadratima, ali pre kupovine proverite da li je drvo tretirano sredstvima za zatitu.

neformalno poploavanje, a trebalo bi da se oivie kako bi stajali na mestu. Na vlanom, glinastom zemljitu potrebno ih je postaviti na nosei sloj. Prostor izmeu kolutova moete da iskoristite kao depove za saenje, da ih ispunite ljunkom ili sitnim peskom, koji je dovoljno mek da je po njemu mogue hodati bos. Za najmeke povrine koristite koru ili strugotinu u debelom sloju poloenom preko tkanine koja suzbija korov. To je istovremeno ekonomian i lak nain poploavanja.
tRavnate kOCke Da biste ojaali travu po kojoj se hoda ili prelazi vozilima, poloite na zemlju kocke od reciklirane plastine trave, preko njih pospite zemlju i posejte travu. Takve povrine izgledae i odravae se isto kao i obina trava, ali nee erodirati od estog prelaenja peaka ili vozila. Travnate kocke pozitivno deluju na ivotnu sredinu jer su to mali ekosistemi. ak i kad im je potreban temelj, kad povrine trpe vee optereenje, za njih je potrebno manje graevinskog materijala nego za klasine staze ili kolovoze. Mnogi proizvoai nude plastinu travu od 100% recikliranog materijala. Betonske kocke za travnate povrine odlian su kompromis izmeu trave i tvrdih povrina. One mogu da se postavljaju direktno na donji sloj zemljita, tako da nema potrebe za postavljanjem temelja ili noseeg sloja u veini bata. Trava brzo prorasta iz prostora izmeu kocaka. Povrina se odrava kao i obian travnjak.

Prekrivai zemljita Kora ili strugotina od drveta moe da bude razliite finoe, boje ili izgleda, a moete da ih birate da bi bili u skladu s mestom na kom e biti postavljeni. Kora za igralita dovoljno je meka da po njoj deca mogu bezbedno da padaju. Preporuena dubina sloja kore za kuna igralita bez visoke opreme je 30 cm. Za staze je dovoljan sloj od 10 cm. esto je potrebno da se povrina nasuta korom oivii daskama. Jednom godinje dopunite sloj. Kolutovi od drveta Kolutovi od stabala koriste se s korom ili bez nje. Koriste se na stazama od trave ili prekrivaa zemljita, a poreani jedan pored drugog slue kao materijal za neformalno poploavanje. Koristite kolutove debljine od 10 do 15 cm za peake delove. Za povrine koje su izloene veem optereenju potrebni su deblji kolutovi od 20 cm.

OKVIR ZA BATU

137 Batenski zid Izgradnja niskih zidova ne zahteva naroito poznavanje zidarskog zanata, a poveava mogunosti za saenje u bati. Mali potporni zid stvara izdignutu leju s dobrom drenaom, za biljke kojima prija sunce. Ostavite praznine u sloju maltera ili dok je vlaan olovkom izbuite u njemu rupe dubine oko 15 cm. Tako ete podstai solitarne pele i korisne insekte da se gnezde.

ziDOvi, OgRaDe i zaklOni

Granini zidovi i zakloni imaju istu funkciju kao i ograde, ali su zidovi obino deblji i masivniji, to znai da su im potrebni jai temelji. Ako se dobro sazidaju, zidovi su jai i trajniji. Oni apsorbuju vie toplote nego ograde; otputaju je postepeno tokom noi, ime stvaraju topliju mikroklimu za okolne biljke. Puni, izdvojeni zidovi nisu dobar zaklon od vetra; oni stvaraju vie vrtloenja nego propusne prepreke koje smanjuju jainu vetra. Batenski zidovi Za zidove u batama troe se tone mineralnih sirovina, koje su ogranien prirodni resurs, zato koristite reciklirane materijale kad god je mogue. U idealnom sluaju, podiite kamene zidove samo kad je njihota tReBa Da imate U viDU kaD PROjektUjete - Odluite ta vam je prioritet. Da li pregradu pravite zbog bezbednosti, privatnosti, zaklona, definisanja granica, ukrasne ili arhitektonske vrednosti, ili podupiranja biljaka? - Imajte u vidu osobine terena. U vetrovitim predelima ograde treba da budu propusne. Ukoliko su one od drvenih letvica s razmakom lake odolevaju vetru nego pune ograde. Senice od vrstog materijala s finom reetkom istovremeno proputaju vetar i zaklanjaju od neeljenih pogleda. - Razmislite i o odravanju koje vas eka. Da li ete zid ili ogradu morati redovno da farbate ili popravljate? - Stvorite stanita za divlje ivotinje. Suvi kameni zid (bez maltera) odlino je sklonite za niz ivotinjskih vrsta, ukljuujui gutere, abe i bube. - Razmislite o postavljanju kuica za ptice na drvene ograde, ako u bati nemate dovoljno drvea i drugih prirodnih stanita za njih.

va jaina i trajnost neophodna. Debeli zidovi mogu da se podignu i od ponovo koriene grube drvene grae, a za njihove temelje se ne troi mnogo mineralnih sirovina. Zidovi su esto stanita za divlje ivotinje u bati. Gusto zimzeleno rastinje i zid obrastao brljanom pruaju zatitu pticama koje se gnezde ili odmaraju i mnogim vrstama insekata. Suvi kameni zidovi idealno su stanite za male sisare i gmizavce. zamene za ciglu i kamen U podrujima gde ima malo drveta i kamena, ili su skupi, zidovi se tradicionalno prave od erpia - meavme blata i slame. Dobro sazidan zid od erpia moe da traje godinama. On je obino manje otporan na vremenske prilike nego kameni zid, a da bi bio trajniji neophodni su mu temelji koji ne proputaju vlagu i nadstrenica - minijaturni krov koji natkriva zid sa obe strane, a tradicionalno se pravi od trske ili kriljanih ploa. Strane zida tite se slojem krenog maltera. Blato se koristi i za nepeene cigle, ali ako nemate odgovarajuu glinu, morate mu dodati kre ili cement da bi cigle bile trajnije. Zidovi od nabijene zemlje prave se od slojeva zemlje bogate glinom koji se reaju jedan na drugi u kalupima. Druga varijanta su zidovi koji se prave tako to se mrea od prua prekriva blatom i slamom ili meavinom blata, slame i kravlje balege.

138

ORGANSKA BATA

Efikasna i ekoloki pogodna zvuna izolacija postie se ramom od isprepletenih, nedavno orezanih vrbovih grana, koji se ispunjava zemljom u koju se ukorenjuju grane. Prave se i ramovi od suvih grana vrbe, a zatim se ispunjavaju zemljom u kojoj rastu biljke za prekrivanje zemljita. Takoe, buku smanjuju i zidovi od gusto uvezane trske. U ekolokom smislu, nesumnjivo najpogodnija batenska pregrada je ivica (videti str. 148-149). Meutim, za njeno izrastanje (razvie, formiranje) treba mnogo vremena, treba da se redovno potkresuje i zauzima mnogo prostora. Ograde su praktina zamena kad u batama ima manje prostora, a jasno definisanje granica je prioritet. Ograde Drvo je najee korien materijal za ograde, koji je u ekolokom smislu i najprihvatljiviji. Naalost, veina ograda pravi se od amovine koja nije dugotrajna, pa se za njenu zatitu koriste jaka sredstva (videti str. 130). U stvari, poto su ploe za ogradu retko kad u kontaktu sa zemljom, to za drvo predstavlja najvei rizik od truljenja, za njihovu zatitu dovoljan je sloj vodootporne boje. Stubovi za ograde izloPoeljan izbor ograda - Ploe od presovanih ostataka orezivanja kune izrade ili od lokalnih proizvoaa. - Drvo iz obnovljivih uma, neobraeno sredstvima za zatitu. - Ploe od prirodnih materijala kao to su vrbove grane, trska ili bambus. - Drvo iz obnovljivih izvora, obraeno ekoloki prihvatljivim sredstvima zatite. - Reciklirano ili otpadno drvo.

eni su truljenju najvie u nivou zemljita, gde se spajaju drvo, vazduh i zemlja. Za njihovu izradu preporuuju se kedar i bagrem zbog prirodne trajnosti. Betonski temelji produavaju vek drvenim stubovima i ine ih lakim za zamenu. Standardne drvene ograde prave se od stubova i poprenih greda, punih ploa i letvica. Ploe mogu da se prave i od presovanih ostataka orezivanja i drugih materijala, kao to su trska i vrbove granice. Takve ploe moete da kupite ili da ih sami napravite. Naroito su pogodne za lagane zaklone u bati, isto kao i senice i zakloni od bambusa. tapovi bambusa esto putuju preko pola sveta da dou do vas. Ekoloki prihvatljiva alternativa je gajenje sopstvenog bambusa za pritke, lake konstrukcije i zaklone. tapovi moraju da se sue polako tokom 3 do 6 meseci, posle ega se uvezuju kanapom. U njima mogu da se bue rupe, ali ne i da se zakivaju ekseri, jer se cepaju. Drugi materijali Ograde, pregrade i stubovi od vetakog drveta (videti str. 132) mogu da budu korisni; jer dugo traju i nikad ne trule. Meutim, postoji problem njihovog odlaganja. Proizvodi od plastike ili kombinacije plastike i ice teko se recikliraju i trenutno
BamBUS za taPOve Na prostoruma Balkana mogu da se gaje mnoge otporne vrste bambusa. Da bi izrasli tapovi duine 2-3 m, potrebno je oko 3 godine. Secite ih iznad kolenaca, gde su puni, da kia ne bi prodrla do osnove biljke, to bi izazvalo njeno truljenje. Potraite: - Phyllostachus aureosulcata var. aureocaulis, P. nigra i P. vivax - Pseudosasa japonica - Semiarundinaria fastuosa - Yushania anceps Imajte u vidu da neke vrste imaju rizome koji se brzo ire.

Izbegavajte
- Drvo obraeno C.C.A. pod pritiskom. - Drvo obraeno kreozotom. - Tropske vrste drveta i drvo iz neobnovljivih uma. - Plastiku i reciklirani PVC.

OKVIR ZA BATU

139

samo poveavaju probleme deponija i spaljivanja smea. Metal, koji je neobnovljiva sirovina za iju proizvodnju se troe ogromne koliine energije, treba koristiti samo u specijalnim sluajevima, na primer, oko balkona ili krova nad batom, gde je vrstina i lakoa konstrukcije neophodna. Ukrasi od gvoa ponekad su neophodni da bi se sauvao arhitektonski stil zgrade, a esto mogu da se nau na otpadima.

predmeta od prua. Naravno, batovani na srednjim ili velikim posedima proizvode prue u kunoj radinosti. Drevni zanat Rast prua obino prevazilazi ivotni vek drveta. Jasen po pravilu ivi oko 200 godina, ali ako mu se prue s panja redovno see, moe se oekivati da nastavi da ivi i vie od 1.000 godina. U Evropi se prue najee gaji na leski, jasenu, pitomom kestenu, hrastu, jovi, javorolisnom platanu, vrbi, grabu, javoru i lipi. Ako se pravilno gaji, povrina pod pruem moe da bude jedno od najbogatijih stanita umerenih predela, s najraznovrsnijom florom i faunom. korienje grana iz bate Grane koje se orezuju u bati mogu da se koriste isto kao i prue. Orezivanjem drvea i bunja u bati dobijaju se grane manjeg prenika, razliite trajnosti, savitljivosti, jaine i boje. Isplati se da eksperimentiete s vrstama iz vae bate. Ukrasni dren (sorte Cornus alba), vrba (vrste roda Salix) i jasen (vrste roda Fraxinus) imaju najbogatije boje kore za ukrasne ploe u pletenim zaklonima. Za pas-

PROizvODi OD PRUa
Obnovljivo i odrivo, prirodno i svestrano, prue je nezamenljiv graevinski materijal za organskog batovana. Prue je granje koje izrasta iz panjeva koji se svakih nekoliko godina seku do nivoa zemljita. Oni nastavljaju da ive i posle svakog orezivanja isteruju mladice. Na slian nain izrasta i okresano drvo, osim to se grane seku na veoj visini. Veina listopadnog drvea pogodna je za proizvodnju prua koje moe da se see u ciklusima, u rasponu odjednom godinje za vrbu, do svakih 20 godina za vee panjeve jasena ili bagrema. U mnogim delovima sveta, ali i u naoj zemlji, postoji komercijalna proizvodnja

Prue. Levo: seenje prua leske kosirom, s panja koji se redovno potkresuje. Sredina: iseeno prue naslagano za suenje. Desno: jedna od najjednostavnijih vrsta zaklona pravi se od iseenog prua povezanog kanapom. Ovaj na slici posluie kao nosa za areni pasulj.

140

ORGANSKA BATA

telnije tonove, treba da se oljuti kora s grana. Koristan materijal su i odseene donje grane krupnijih vrsta drveta, kao to su kedar i empres. Oni, kao i neki drugi etinari, esto imaju prirodno savijene donje grane, od kojih, kad se odseku, mogu da se naprave senice. etinari uglavnom nisu pogodni za prue. Mnoge vrste uvenu kad im se grane poseku do stabla. Meutim, tisa i kleka (Juniperus communis) isteruju mladice posle rezanja grana, ako se ono ne obavlja previe esto. Ako morate da poseete stabla ove dve vrste, od njih ete dobiti dragoceni graevinski materijal. Mnoge vrste drveta koje je inae krto, mogu da se koriste ako se grane, naroito mlade, poseku u prolee, kad ih biljni sok ini savitljivijim i pogodnijim za pletenje. Uobiajeno vreme za seenje prua je zima, kad je drvee pasivno. Odseeno granje ivih ograda od biljaka kao to je kalina (Ligustrum) dovoljno je savitljivo za manje senice i oiviavanje leja. Starije, deblje grane koje se seku kad se ive ograde obnavljaju, korisne su za ramove za vee ploe. Sve vrste grana koje se orezuju, naroito one s granicama koje su suvie male za drugu namenu, mogu da se koriste za presovane ploe. Potpore za biljke Potpore za penjanje biljaka mogu da se prave od prua ili orezanih grana bunja i ivih ograda koje su dovoljno dugake. One traju godinu ili dve, ako su u kontaktu sa zemljitem, a due ako nisu. Potpora od krivog granja najbolja je za biljke kao to je graak eerac koji se penje pomou raljika ili vitica. Prave grane dobre su za isprepletene penjaice. Kad koristite vrbove grane, ogulite im koru s donjeg dela (ili sa cele grane) da biste spreili ukorenjivanje.To je lako ako se uradi odmah posle seenja. Od savitljivih grana moete da pravite kupaste potpore u obliku indijanskog atora. Da biste im obezbedili veu stabilnost,

da mogu da nose tee penjaice kao to su rue, oko osnove spiralno opletite tanje grane vrbe. Za to moete da koristite i due, jae grane penjaica kao to su orlovi nokti i glicinija. Da biste napravili lune senice od savijenih grana, koristite veu klupu ili vrsto zemljite kao osnovu za postavljanje rama: dve uspravne i nekoliko poprenih grana. icom uveite vrhove uspravnih grana da napravite luk. Da biste ga ojaali, izmeu uspravnih grana uvrstite poprene, ekserima ili kanapom. Zatim unakrsno postavljajte manje grane da prekrijete ram. korienje lejlandovog paempresa Dobro je poznato da Lejlandov paempres (x Cupressocyparis leylandii) veoma brzo raste, ili se malo zna da se od njega

zaklOn OD leSkOvOg i vRBOvOg PRUa Zabodite nosee uspravne grane u zemlju. Za zaklon do visine od 1,2 m, one treba da budu prenika oko 4-5 cm. Pobodite ih na 30 cm dubine u zemlju, s razmakom od 60 cm. Izmeu noseih, postavite jo uspravnih grana. One su obino manjeg prenika (oko 2,5 cm) i zabijene u zemlju tek toliko da budu stabilne da bi oko njih moglo da se plete prue. Za pletenje, isecite zelene grane prenika oko 1,5 cm. Pletite ih oko uspravnih grana, vodei rauna da se svaka nova grana vrsto oslanja na prethodnu i da su redovi gusto zbijeni. Krajevi poprenih grana treba da prelaze preko krajnjih uspravnih za oko 5 cm zbog stabilnosti. Moete da pletete s jednom granom po redu kao na slici, ili, ako imate fino leskovo ili vrbovo prue, s po tri ili vie grana po redu. Za vie zaklone potrebne su nosee grane od 7,5 do 10 cm u preniku, s razmakom od 1,2 do 2 m i uspravnim granama izmeu, kao to je opisano.

OKVIR ZA BATU

141

dobija izuzetno trajno drvo za upotrebu na otvorenom prostoru. Ono ne moe lako da se nabavi, zato ako ste kojim sluajem nasledili stari, prerasli zaklon od Lejlandovog paempresa, znajte da ima mnogo veu vrednost nego tek samo kao materijal za seckanje. Ako moete, osuite stubove u garai ili upi godinu dana pre nego to ih upotrebite. Trajae due nego ako ih koristite odmah posle seenja. Zavisno od veliine, stabla mogu da se koriste za stubove ograda i pergola ili za lukove. Krupnije grane koje su prirodno zakrivljene korisne su za vrhove lukova i pergola, a manje mogu da se pletu u senicama. Naalost, panj ne isteruje mladice kad se stablo posee. zakloni i konstrukcije od ive vrbe Elegantna reetkasta ograda moe da se napravi od tek iseenih grana vrbe, koje se posle izvesnog vremena ukorenjuju i izrastaju, pretvarajui ogradu u zeleni, ivi zaklon. Za to se najee koriste bujnije vrste kao to su Salix daphnoides, Salix pur-

purea i hibridi vrste Salix alba, mada mogu da poslue i sve druge vrste vrbe sa savitljivim granama dovoljne duine i jaine. Savitljivost grana vrbe omoguuje da se od njih prave razne konstrukcije, ukljuujui senice, tunele, kupole i skulpture. Zakloni od ive vrbe su veoma jaki i veoma delotvorni kao vetrobrani tamo gde drugi materijali nisu. Grane se seku i koriste zimi da bi se osiguralo njihovo ukorenjivanje. Kad se grane uvrste, svake godine daju nove bujne izdanke. Zbog toga je neophodno da se zimi orezuju, da bi struktura zadrala oblik. Kad od vrbe birate mesto za zaklon, koji je neto izmeu ograde i ivice, ne zaboravite da se novi izdanci leti ire i do metra sa svake strane.
jednostavan zid od vrbe Potreban vam je izbor vrbovih grana, sortiranih po duini u svenjeve, i membrana za suzbijanje korova iroka otprilike metar, a dugaka koliko i zid, kao i metalni tap, eki, makaze za orezivanje i kanap.

konstrukcija od ive vrbe. Od ive vrbe moe da se napravi neverovatan spektar zaklona, tunela, kupola i drugih objekata. Ako se oni zapuste, vrba e izrasti u pravo drvo. Naalost, neete moi da ih odravate veno, zato vodite rauna da na glinastom zemljitu koje se slee ne postavljate konstrukcije od vrbe do kue u manjoj udaljenosti nego to je konana visina vrste vrbe koju koristite.

142 Sve vrste, tradicionalno za ograde, moe da se cepa u tanke tapove ili gredice za vezivanje

ORGANSKA BATA

Pogodna za gusto pletenje i ive zaklone, u kojima moe da opstane znatno due Odlina Vrba (vrste roda Salix) Umerena 3-5 godina

vRSte kOje SU POgODne za Pletenje PRUa

UPOtReBa kOeva i ORezaniH gRana U Bati

Dobra, dok su grane mlade

Vinova loza (vrste roda Vitis) Veoma dobra

Samo mlade grane

Savitljivost

Umerena

Dobra

Leska (Corylus avellana)

Jasen (Fraxinus excelsior)

vrsta

Hrast (Quercus robur)

Javorolisni platan (Acer pseudoplatanus)

Brest (vrste roda Ulmus)

Dobra

- Potpore (oslonci, pritke) za graak i visoke viegodinje biljke. - Stubovi, zakloni i kupaste potpore za penjue vrste pasulja. - Ukrasne tronone potpore za ukrasne penjaice. - Pletene korpe i zakloni - uzmite asove pletenja da nauite kako da pravite jednostavne predmete. - Ivice za leje - ekserima privrstite deblje tapove za koie, ili prepletite savitljivije grane izmeu blie postavljenih koia da biste stvorili mini ogradu. - Metle od prua - vrsto uveite kanapom tanje prue od breze ili utilovke, potom provucite zailjen tap kroz vrh zaveljaja.

Slaba do umerena 1-4 godine

Umerena 2-3 godine

Dobra 3-8 godina

Dobra 3-8 godina

Slaba 1-3 godine

trajnost

2-3 godine

Lak za rad kad su grane mlade i zelene; mladi tapovi koriste se za vezivanje

Sve vrste pravih ili savijenih grana za senice; ploe od pletenog prua

Moe da oslabi kad se osui; koristi se za manje ploe

Oble grane za okvire i stubove - mladice su savitljive

Primena / napomena

Odlina za pletenje

- Prvo prostrite membranu i uvrstite je ili ukopavanjem ivica ili koristei velike iane spajalice. - Metalnim tapom napravite rupe za saenje po sredini membrane, na razmaku od 15 do 20 cm, dubine 30 cm, pod pravim uglom. Za nosae odaberite deblje, prave grane i zabijte ih u rupe. - Od tanjih grana napravite dijagonale. Iza svakog nosaa izbuite rupe pod uglom od 45. Zabijte grane u rupe i opletite ih dijagonalno preko etiri nosee grane. Ponovite postupak s druge strane, buei rupe u suprotnom pravcu, s druge strane svakog nosaa. - Od dugakih, tankih grana napravite gusto isprepletenu traku preko vrha. Konano, veite slobodne krajeve tako da formiraju ukrasne lukove preko vrha.

vrsta Umerena 1-3 godine Metle od prua; ploe za manje ograde Senice od savijenih grana Sve vrste senica i lakih konstrukcija Ne moe da dri eksere - povezuje se buenjem rupa ili kanapom Zadrava boju kad se osui Pogodna za manje senice Pogodne kao potpora za biljke Veoma savitljiv to je pogodno za sloenije pletenje - radite s rukavicama jer vie vrsta imaju sok koji nadrauje kou Ploe od pletenog prua za vee konstrukcije Pogodna za pletenje Pogodan za sve vrste savijenih konstrukcija ili ploa od pletenog prua Dobar za pletenje Dobra za pletenje Dobra za pletenje i metle od prua Korisni za pletenje oko ramova od drugog drveta Korisna za pletenje Tanke grane su korisne za ukrasno pletenje oko ramova od drugog drveta; krupnije, starije grane pogodnije su za ramove za senice Tradicionalno se koristi za izradu metli

Savitljivost trajnost Primena / napomena

Topola (vrste roda Populus)

Dobra

OKVIR ZA BATU

Breza (vrste roda Betula)

Dobra, dok su grane mlade, Slaba postaju krte kad se osue Umerena do dobra 3-5 Kalina (vrste roda Ligustrum) Dobra godina Smreka i kleka (vrste roda Dobra Dobra Juniperus) 4-8 godina, zavisno od prenika Umerena 3-5 godina Slaba 1-3 godine Slaba 1-3 godine Umerena do dobra 3-5 godina Slaba Slaba Umerena Umerena Dovoljna 2-3 godine 2-3 godine 2-3 godine

Bambus (videti str. 137)

Savitljiv kad je zelen

Dren (vrste roda Cornus)

Dobra, vrlo savitljive grane

Jabuka (vrste roda Malus)

Dobra

Breskva, trenja, ljiva (vrste Slaba do dovoljna roda Prunus)

Ruj (vrste roda Rhus)

Veoma dobra

Lipa (vrste roda Tilia)

Dovoljna

Zelenika (vrste roda Ilex)

Dovoljna

Eukaliptus

Dobra

Lovor (Laurus nobilis)

Dobra

Dunjarica

Dobra, naroito tanki izdanci Umerena

utilovka (vrste roda Cytisus) Dobra

Orlovi nokti (vrste roda Lonicera)

Dobra

Glicinija

Dobra

Pavit

Dobra

143

Drvenaste biljke i penjaice

Kao kulise na sceni, drvee, bunje i penjaice stvaraju pozadinu za cvee.
Drvee i bunje stvaraju trajnu scenografiju bate. Drvee daje strukturu i visinu, senku, dubinu i izraz batenskom pejzau. ive ograde se sade da bi oiviile batu ili je podelile na zasebne celine. bunje je strukturni element bate, kojoj daje zanimljiv sezonski izgled, kao i trajnu pozadinu za cvee. Ova tri batenska elementa zahtevaju relativno malo panje, delotvorno prekrivaju velike povrine, suzbijaju rast korova, a ako se paljivo odaberu, pruaju bati raznovrsnost i zanimljivost tokom cele godine.
DRvee za male Bate

Drvenaste biljke odlino su sklonite za ptice, sisare i insekte, kao i vaan izvor hrane i materijala za gnezda. Za to to im bata prua smetaj i hranu, ivotinje zauzvrat igraju kljunu ulogu u njenom organskom odravanju. Drvenaste biljke najsporije se razvijaju, ali zato ive najdue. Tokom prvih nekoliko godina napredak se slabo primeuje, ali onda iznenada shvatite da se mladica koju ste zasadili pre nekoliko godina pretvorila u divno drvo. znaaj drvea Postoji stara izreka Plevi korov kao da e sutra umreti, sadi drvee kao da e veno iveti, koje bi trebalo ee da se pridravamo. Mnogi ljudi su neodluni kad treba saditi drvee, jer misle kako ga nikad nee videti u punoj zrelosti. Ako kao primer zrelosti zamiljate stari, vornovat hrast, onda ste u pravu. Ako biste, s druge strane, bili zadovoljni stablom koje je dovoljno iroko da moete da ga obuhvatite rukama, i kronjom koja e vam obezbediti popodnevnu hladovinu, onda treba odmah da izaete napolje i iskopate rupu za njega. Saenje drveta je uvek poseban in i savren nain da obeleite neki vaan dogaaj kao to su roenje ili venanje.
Zasadite drvo u ast drage osobe ili vanog dogaaja.

Acer griseum, A. campestre, i A. palmatum i sorte Amelancheir (mnoge vrste) Cornus kousa var. chinensis Crataegus (mnoge vrste) Labumum anagyroides Uauidambar styraciflua Malus zlatna zolja (i druge vrste) Oxydendrum arboreum Prunus (mnoge vrste) Sorbus (mnoge vrste) Stewartia (mnoge vrste) Styrax japonicus

Boja i oblik Crvene grane Cornus alba ispunjavaju zimsku batu sjajnim bojama. Uska kronja Liquidambar styraciflua, ini ga idealnim za male bate, jer raste u visinu, a ne zauzima mnogo prostora. U jesen, lie ovog drveta dobija fantastine nijanse crvene boje (videti slike u boji na kraju knjige, str. 467).

Drvee ima kljunu ulogu u ivotnoj sredini. Ono isti vazduh koji udiemo, upija prainu i buku, prua hranu i sklonite divljim ivotinjama i funkcionie kao klimatski termostat. Tokom leta stvara dobrodolu

DRVENASTE BILJKE I PENJAICE

145

hladovinu u kojoj je nekoliko stepeni nia temperatura nego u senci koju stvaraju zgrade. Tokom hladnih zima, granje drvea stvara vazdune depove koji zadravaju toplotu i stvaraju blau mikroklimu. izbor pravog drveta Glavni kriterijumi prilikom sadnje drveta treba da budu njegova odrivost u uslovikORa PRivlanOg izgleDa

ma konkretnog zemljita i klime kao i njegova konana veliina. Postoji velik izbor malog drvea koje je pogodno za male bate, kao to su vrste roda Sobus i Cornus, mnoge vrste javora, divlje jabuke i Amelanchier lamarckii. U maloj bati naroito je vano da drvee bude izuzetno zanimljivo tokom cele godine. Tome e doprineti lep izgled kore, boja lia, jesenje

Acer capillipes, A. griseum, A. pensylvanicum Arbutus unedo Betula (veina vrsta) Comus alba sorte, C. stobnifera Flaviramea Eucalyptus gunnii Euonymus alatus Hydrangea aspera sorte Lagerstroemia indica Pinus bungeana Prunus serrula Rosa glauca Rubus cockburnianus, R. thibetanus Srebrna paprat Salix alba Britzensis Stewartia (veina vrsta)
za jeSenje BOje

Hydrangea quercifolia Laburnum anagyroides Uquidambar stryraciflua Malus zlatna zolja, M. tschonoskii Nyssa sylvatica Oxydendrum arboreum Parrotia persica Prunus sargentii Quercus coccinea, Q. palustris, Q. rubra Rhus typhina Sorbus alnifolia, S. Dozef Rok Viburnum opulus, V. plicatum Mariesii
UkRaSni PlODOvi

Sambucus nigra Skimmia japonica* ** Symphoricarpos (bele bobice) Sorbus aucuparia Vaccinium Viburnum betulifolium, V. opulus (crvene bobice) Vitis
*zimzelene **enske biljke

za HlaDOvinU

Acer (mnoge vrste: npr. javor, Acer campestre) Amelanchier lamarckii Aronia melanocarpa Berberis thunbergii Cercidiphyllum japonicum Cercis canadensis Cornus alba, C. controversa, C. Edijevo belo udo, C. kousa var. chinensis Cotinus coggygria Crataegus monogyna Ginkgo biloba Hamamelis mollis

Amelanchier lamarckii Arbutus x andrachnoides*, A. unedo* Aucuba japonica** Berberis (naroito listopadne vrste) Callicarpa dichotama Chaenomeles Cornus (mnoge vrste) Cotoneaster* (neke vrste) Daphne mezereum Ilex aquifolium sorte* Mahonia aquifolium* Malus Adams, M. zlatna zolja, M. straar Photinia davidiana* Primus laurocemsus* Pyracantha Rosa glauca, R. moyesii, R. rugosa

Aesculus parviflora Alnus glutinosa, A. incana Amelanchier lamarckii Aralia elata Berberis Camellia japonica* Cornus (mnoge vrste) Corylus maxima Purpurea Euonymus europaeus, E. fortunei* Hedera* Hydrangea quercifolia Ilex* Juniperus x pfitzeriana* Mahonia aquifolium* Pieris japonica Prunus laurocerasus*, P. lusitanica* Rhododendron* Robinia pseudoacacia Frisia Sarcococca* Skimmia* Stephanandra incisa Viburnum davidii*
*zimzelene

146

ORGANSKA BATA

lie i plodovi - kako ukrasni, tako i jestivi. Na izbor drveta utie i mesto na koje ste planirali da ga posadite. Drvo mora da odgovara vaoj bati. Moda iz detinjstva imate divna seanja na alosne vrbe pored jezera u parku, ali toj vrsti drvea neophodna je vlaga, koja postoji pored jezera, i dovoljno prostora koga ima u parku, ali ni jednog ni drugog nema u prosenom dvoritu iza kue s jezercetom. Smetanje drveta Postoje mnoge strane prie u kojima se drvee okrivljuje za oteivanje kua - korenje koje razbija temelje ili blokira kanalizaciju i slino. Meutim, samo korenje retko kad oteuje graevine. Veina problema nastaje u glinastim zemljitima, koja se ili sleu posle veoma sunog vremena ili podiu (ire), obino posle vaenja drveta. Zdravo drvo uzima velike koliine vode iz zemlje i za vreme izuzetno jakih sua zemljite se isuuje i tone. Kad se drvo izvadi, ono vie ne vue vodu iz zemlje, to kod glinastog zemljita uzrokuje podizanje. Korenje drvea ponekad prodire u kanalizacione cevi, u kojima se tokom vremena proiri i izaziva njihovo pucanje. Brezu, trenju, jabuku, kruku i ljivu treba saditi na udaljenosti veoj od 4 m od kue, naroito u tekim zemljitima. Jasen, bagrem, kesten, lipu, platan, javorolisni platan i vrbu treba saditi na najmanje 7 m od kue, a hrast i topolu najbezbednije je drati dalje od 12 m od kue ili veih pomonih zgrada. Kad sadite drvee oslonite se na logiku zdravog razuma. Pogledajte poloaj sunca tokom dana i zamislite gde e padati senka drveta. Pazite da va omiljeni kutak za doruak ne padne u duboku hladovinu. Ne zaboravite, korenje se iri po povrini koja je vea nego ona koju natkriljuje kronja, to znai da smanjuje nivo vlage i hranljivih sastojaka u zemljitu koje okruuje drvo.

Proreivanje i pletenje grana i prua Redovnim orezivanjem i usmeravanjem rasta grana moe se postii prilino velik rast drveta u ogranienom prostoru. Breza, lipa, platan i grab mogu da se koriste za ive ograde koje izgledaju kao ivice na visokim panjevima, sa slobodnim prostorom izmeu njih. Takoe, grane mogu da im se prepletu tako da rastu du vodoravnog rama, a da se boni izdanci orezuju. Oba stila postiu rast u visinu bez zauzimanja mnogo prostora, ali bie uspeni samo ako se drvee redovno orezuje jednom godinje da bi dobilo potkresan, uredan izgled. U starijim batama, ljudi se esto bore s velikim drveem koje baca iroku senku i dominira pejzaom. Mnoge vrste visokog drvea, kao to su lipa i breza, mogu da se okresuju, to znai da im se oreu sve grane i stablo do visine oveka. To treba da se radi svakih 7 do 10 godina. Po tradiciji, drvee se okresuje da bi se dobilo drvo za kunu upotrebu, a mladi izdanci se tite od ivotinja koje bi da ih jedu. Slian postupak je uzgajanje prua, zbog kog se drvo odsee do panja. Leskovo prue je popularno jer je savitljivo i viestruko korisno u bati. Eukaliptus se esto gaji kao panj ili potkresan bun u bunastim ili meovitim rubovima (ivicama) bata u umerenim predelima. Njegovo plaviasto-belo lie veoma je lepo kao pozadina za druge biljke i naroito je popularno meu aranerima cvea. izbor pravog bunja Zanimljiv oblik i boja lia, lepo granje, cvetovi i plodovi, kao i ptice koje se gnezde, neki su od kvaliteta koje bunje unosi u batu. Ono moe da bude pozadina, prekriva zemljita ili glavna biljka u bati, zavisno od toga kako i gde se koristi. bunje moe da bude zimzeleno, s liem neuobiajenih boja, raznobojno ili da ima i-

DRVENASTE BILJKE I PENJAICE

147

vopisno jesenje lie. Neki bunovi veoma su mali, kao sunanica, pogodni za prednji deo leja ili kamenite bate, dok neke vrste rododendrona mogu da izrastu do veliine kue. Postoji ogroman izbor bunja, za sve uslove i ukuse. Uz malo prouavanja otkriete pravu biljku za svoju batu. Tih nekoliko sati utedee vam mnogo vremena koje ete posvetiti gajenju bunja u narednim godinama. Raskoni rododendroni, koji vole kiselo zemljite, u svim bojama i veliinama, cvetaju od kraja zime do poetka leta; hortenzije najavljuju dolazak jeseni svojim ljupkim ipkastim, snenobelim cvetnim glavicama; udikovina koja prelepo mirie cveta doslovno u svim godinjim dobima; kurika koja prekriva zemljite jaka je i pouzdana. Viburnum tinus moe da se sadi kao zimzelena iva ograda ili bun za poslednji red leje, dok je V. plicatum Ma-

riesii, sa elegantnom, slojevitom kronjom i belim ipkastim cvetnim glavicama prizor sam po sebi i zasluuje istaknut poloaj u bati. Vrste drena kao to su Cornus alba Sibirica i C. stolonifera Flaviramea ne nude mnogo to se cvetova tie, ali zato ujesen njihovo lie postaje ruiasto i crveno, a potom stabljike dobijaju naizmenino tamnocrveni i zeleni odsjaj. U tom efektu moe da se uiva do kraja zime, kad biljke treba ponovo orezati. Dren moe da se sadi pojedinano, ali je efekat mnogo jai ako se sadi u grupama od pet ili vie, ako ima prostora. Deo bate pod bunjem Kad se uvrsti, bunje, naroito zimzeleno, veoma uspeno suzbija korov, ali dok ne dostigne tu fazu razvoja, postoji vie naina kako da se rasporedi po golom

DRvee i BUnje PRema vRSti zemljita glinasto zemljite Acer platanoides ** Aesculus ** Betula pendula Chaenomeles ** Cornus ** Corylus avellana Cotinus coggygria Cotoneaster * (neke vrste) ** Euonymus alatus Hedera helix * Hypericum calycinum * ** Hex aquifolium sorte * ** Laburnum x watereri Vossii ** Mahonia * Philadelphus (neke vrste) ** Prunus Ribes sanguineum ** Rue Salix (mnoge vrste) Viburnum lantana **, V. opulus ** Weigela
* zimzelene ** naroito pogodne za bazna zemljita

Suvo zemljite Acer negundo, A. tataricum podv. ginnala Betula Calluna vulgaris Catalpa speciosa Enkianthus campanulatus Erica Fothergilla monticola Gaultheria * Genista Gleditsia Ilex aquifolium * Juniperus * Pieris Pinus * Rhododendron * Robinia Rosa pimpinellifolia Santolina * Syringa Vaccinium *
* zimzelene

Bazno zemljite Acer campestre, A. platanoides Aesculus glabra Arbutus unedo * Catalpa speciosa Cornus mas Cotoneaster * (neke vrste) Euonymus Forsythia Fuchsia magellanica Hypericum * Lonicera * (neke vrste) Morus nigra Paeonia delavayi, P. lutea Philadelphus Prunus (japanska trenja) Pseudosasa japonica Quercus macrocarpa Sophora japonica Sorbus aria, S. intermedia Syringa Tilia Vinca * Weigela
* zimzelene

148

ORGANSKA BATA

zemljitu. bunje moete da sadite gue nego to je potrebno, a da ga proreujete kada je potpuno razvijeno. Ako se paljivo vadi za vreme sezone mirovanja, moe da se presauje u druge delove bate. Takoe, prostor oko bunova moe da se ispuni zeljastim viegodinjim biljkama koje prekrivaju zemljite, kao to su medunika i mrtva kopriva (Lamium), koje e postepeno nestati usled irenja bunova. Jo jedna mogunost je da sadite kroz propusnu membranu za spreavanje rasta korova, koju ete prekriti ljunkom ili seckanom korom od drveta da se ne vidi. (Videti Prekrivanje zemljita zbog suzbijanja korova, str. 74-75. Za sadnju, odravanje i orezivanje bunja videti str. 154-159.) bunje za prekrivanje zemljita Biljke za prekrivanje zemljita postale su veoma popularne od sredine 20. veka, jer znatno smanjuju koliinu rada u bati. Ako se uspeno rasporede, trebalo bi da zahtevaju vrlo malo ili nimalo odravanja posle uvrivanja, to ih ini zasadom koji omoguuje najveu utedu u batenskom radu. Ako ponete od dela bate bez korova, ak i mladim biljkama nee biti potrebno mnogo panje u periodu uvrivanja. Najbolje biljke za prekrivanje zemljita su zimzelene, s gustim granicama i niskom, irokom kronjom, kao to su Stephanandra incisa Crispa i dunjarica. One spreavaju svetlo da proe do zemljita, to onemoguuje rast korova. Nekoliko etinara, kao to su sorte Juniperus communis, sorte J. horizontalis i Tsuga canadensis Kolova ispruena, jeste delotvorno, ali im se ponekad zamera to to se ne menjaju tokom godinjih doba. Kantarion, s druge strane, cveta nekoliko meseci, mada neki primerci kratko traju, naroito u hladnijim predelima. Pojedine vrste rua koje prekrivaju zemljite, kao to je Maks Graf izrastaju u ivopisni prekriva koji odbija ivotinje i neeljene goste, ali kad zimi ostanu bez lia, nisu delotvorne u spreavanju rasta korova, a njihovo trnje moe da zagora plevljenje!

ive OgRaDe i vetROBRani

Kad je u bati potreban nizak zaklon ili vetrobran, za tu svrhu idealna je iva ograda. Ona e biti lepa pozadina, a istovremeno izvor hrane i sklonite za divlje ivotiBUnje za PRekRivanje zemljita

Calluna vulgaris * Cotoneaster horizontalis *, C. mycrophyllus * Erica * Euonymus fortunei i sorte * ** Gaultheria * ** Hedera * ** Hypericum calycinum * ** Leucothoe walteri i sorte * ** Mahonia aquifolium * **, M. repens * ** Microbiota decussata * ** Pachysandra terminalis * ** Rubus calycinoides * Sarcoccoa hookeriana var. humilis * ** Skimmia japonica * ** Stephanandra incisa Crispa Vinca * **
* zimzelene ** dobro podnose senku

Saveti za SaDnjU PRekRivaa zemljita - Mlade biljke najbre postiu eljeni efekat. - Razmaknite biljke neto manje nego to je njihova maksimalna irina. - Dobro pripremite zemljite da biste podstakli brz rast. - Prekrijte zemljite da biste spreili rast korova dok se biljke ne uvrste. - Izbegavajte napadne (konkurentne, agresivne) biljke tamo gde mogu da stvaraju probleme. - Ako meate biljke, neka se slau po bujnosti. - Suzbijajte korov runo ili motikom dok biljke ne prekriju zemljite.

DRVENASTE BILJKE I PENJAICE

149

nje. Na mestima koja su veoma izloena vetru, ako ima dovoljno prostora isplati se sadnja zatitnog pojasa, koji se sastoji od nekoliko redova izmeanog drvea i bunja koje e zadrati i razbiti vetar zatiujui batu. Najbolja je meavina listopadnog i zimzelenog drvea i bunja, od kojih ete one najnie saditi okrenute na stranu s koje duva vetar. Tako e se sila vetra umanjiti dok on prolazi kroz biljke i biva potisnut nagore. koje biljke da koristite Za ive ograde moete da koristite i drvee i bunje. Izbor ne zavisi samo od izgleda i naina na koji elite da odravate ivu ogradu - na primer, kao uredno potkresanu ili preplavljenu cveem - nego i od toga da li biljke odgovaraju zemljitu i klimi, i da li je iva ograda na izuzetno vetrovitom mestu. Kao najbolji izbor za mesta izloena hladnim vetrovima smatraju se bukva, kalina i Cornus mas. Biljke koje birate za primorske krajeve moraju da podnose vetrove koji nose morsku so. Ako je svrha ive ograde da spreava ulazak radoznalih ivotinja kao to je jelen, oigledno morate da izaberete biljke koje takve ivotinje ne jedu, ali nisu otrovne, kao to je (na primer) tisa. Formalne ive ograde Zimzelene biljke su klasian izbor za potkresane ive ograde, jer imaju postojanu boju i strukturu tokom cele godine. Tisa (Taxus baccata) i imir (vrste roda Buxus) tradicionalno se koriste za ive ograde s pravilnim linijama; imir je idealan za nie ograde jer raste sporije od tise. Zanimljiva zamena za imir je Ilex crenata, zimzelena zelenika s malim, okruglim liem, takoe pogodna za precizno potkresivanje. esto se sadi i kalina (vrste roda Ligustrum). Ona je jaka, ali samo delimino zimzelena, a zimi je pomalo jednolina. Bukva (Fagus silvatica) i grab (Carpinus betulus) su listopadni, ali zadravaju suvo lie, koje uti na vetru i presijava se ba-

karno-narandastim sjajem na zimskom suncu. Brz efekat postie Lejlandov paempres (x Cupressocyparis leylandii), ali, poto je visoko umsko drvo, brzo e izrasti do ogromne visine ako ga ne potkresujete redovno od ranog uzrasta. Pustite ga da izraste do 30 cm iznad eljene visine, a onda ponite da ga potkresujete od vrha. Da bi iva ograda imala izgled kakav elite, potrebno je da je potkresujete najmanje dvaput godinje.
Saveti za SaDnjU ive OgRaDe - Najjeftinije su biljke sa ogoljenim korenom. Kupite meavinu domaih vrsta, ili gajite sopstvene biljke iz drvenastih reznica (videti str. 105). - Sadite zimzelene biljke ujesen, a listopadne od jeseni do poetka prolea. - Ne kopajte pojedinane rupe, pripremite rov irine 60-90 cm. - U vetrovitim oblastima obezbedite zaklon u poetnoj fazi rasta. - Prekrijte zemljite radi suzbijanja korova i zadravanja vode. Tokom prve godine zalivajte po suvom vremenu. POtkReSivanje ive OgRaDe Sa izuzetkom vrsta koje brzo rastu, kao to su kalina i Lonicera nitida koje treba potkresivati dvaput ili ak triput godinje da bi se postigao uredan izgled, veina ivih ograda, kao to je ova od bukve, na slici desno, moe da se potkresuje jednom godinje. Ako potkresujete dvaput godinje, neka prvi put bude posle poslednjeg mraza, jer osetljivi izdanci imira, na primer, mogu da se otete. Inae, najbolje je da potkresujete krajem leta, kad se zavri glavna sezona rasta. Na taj nain, uivaete u urednoj, doteranoj ivoj ogradi do narednog prolea. Potkresujte na kratko, tako da doete gotovo do duine prethodnog potkresivanja, ili e iva ograda brzo postati preiroka ili previsoka. Samo ive ograde koje cvetaju, kao to je forsitija, mogu da se potkresuju na due, pratei prirodne konture koje formira bun.

150 Biljke za ive OgRaDe

ORGANSKA BATA

Aucuba * ** Berberis gagnepainii #, B. thunbergii #, B. thunbergii f. atropurpurea # Buxus (imir) * ** # Chamaecyparis sorte * Cornus mas ** # x Cupressocyparis sorte * Elaeganus x ebbingei *Euonymus fortunei sorte * #Fagus sylvatica (bukva) Forsythia # Hippophae rhamnoides * #Ilex sorte (zelenika) * ** Kolkwitzia amabilis Laurus nobilis (lovori) * Ligustrum (kalina) * ** Lonicera nitida i sorte * ** Nandina domestica * Nerium oleander * # Potentilla fruticosa sorte * Prunus laurocerasus sorte * **, P. lusitanica * ** Rhododendron (neke vrste) * ** # Rosa rugosa i sorte Taxus baccata (tisa) * ** # Thuja * Viburnum *
* zimzelene ** podnose senku # bezbedne od zeeva i jelena podnose so u vazduhu

ne, crvene, jestive bobice. I forsitija koja cveta u prolee dobra je za ive ograde. utika svojim bodljama odbija neeljene posetioce bate, a takoe dobra je kao cvetna granica. Jo jedan nain stvaranja neformalne ive ograde je ivi zaklon od vrbe. Zelene vrbove grane pobodu se u zemlju u zimskim mesecima i prepletu tako da formiraju zaklon. Do prolea e se ukoreniti i poeti da rastu. Novi izdanci se upliu u postojeu strukturu. (Videti Okvir za batu, str. 141)

PenjaiCe (PUzaviCe)
Gajenje penjaica (puzavica) praktian je nain da se povea visina i raznovrsnost zasada, jer one ne zauzimaju mnogo prostora. Tradicionalno, penjaice se gaje uza zidove, ograde, senice, pergole i potpore (oslonce) za biljke.Takoe, mogu da se gaje tako da prolaze kroz druge biljke. Na primer, moete da pustite ruu penjaicu kao to je Sombrai da izraste kroz granje drveta ili buna. Penjaice na biljkama-domainima Kad penjaice sadite zajedno s drveem ili bunjem, najbolje je da izaberete vrste koje nee zadaviti svoje domaine, koje e cvetati kad biljke-domaini nisu u cvetanju, i koje nemaju plodove ili jesenje lie. Na taj nain jedna vrsta nee smetati drugoj i one e uspostaviti dugorono partnerstvo. Da biste izbegli da penjaica ugui bun, odaberite neku koja nije bujna i moe redovno da se orezuje. Odgovarajue vrste ukljuuju hibride paviti koji cvetaju leti, kao to su sorte C. viticella i C. texensis, koji mogu da se oreu na 30 cm visine
mirisni slapovi Zasadite gliciniju, jednu od najlepih penjaica, na mesto na kom ete moi da uivate u njenom divnom mirisu kad se poetkom leta okiti cvetovima.

Poluformalne ive ograde Ne moraju sve ive ograde da budu uredno podiane, a one koje cvetaju i raaju plodove ubrajaju se u najbogatije izvore hrane za divlje ivotinje (videti str. 194197). Za oputeniji utisak, probajte Viburnum tinus, koji moe da se oblikuje tako da lii na oblake. U toplijim predelima, lepu ivu ogradu formira Oleander, kao i nebeski bambus. Neke vrste bunova koji cvetaju pogodne su za ive ograde, bilo formalne ili neformalne. Za zanimljiv izgled krajem zime, tu su nenouti cvetovi Cornus mas, iz kojih krajem leta nastaju sjaj-

DRVENASTE BILJKE I PENJAICE

151

zimi, ili potpuno zeljaste penjaice kao to je zlatni hmelj (Humulus lupulus Aureus).Takoe, moete da koristite i jednogodinje penjaice, kao to su fantastini plavi ladole ili mirisni graak eerac. Osetljivije viegodinje biljke kao to je Eccremocarpus mogu da se gaje i kao jednogodinje. Vodite rauna da jednogodinjim biljkama koje sadite blizu osnove drvenastih biljaka ostavite dovoljno prostora jer e im se korenje meusobno estoko boriti za vodu. Zasadite penjaice to dalje od korena drveta ili buna - i ne zaboravite da e rasti u pravcu suneve svetlosti. Bujne penjaice kao to je glicinija mogu da se gaje uz potpore (oslonce), ako ih orezujete na kratko. Ako izbegavate da to inite, bolje je da ih gajite uz jae, stabilnije pergole ili kuni zid - negde gde ete moi da uivate u njihovom mirisu. Meu penjaice s najjaim mirisom, za lukove i senice, ubrajaju se glicinija, orlovi nokti, mnoge vrste rua i Jasminum officinale. tehnike penjanja Penjaice imaju razliite tehnike uspinjanja uz podlogu. Najlake za odravanje su vrste kao to su brljan i Parthenocissus, koje imaju korenie ili jastuie kojima prianjaju za podlogu, to ih ini idealnim za povrine bez mogunosti postavljanja potpora. Vodite rauna da takve biljke ne otete stare cigle, malter ili gips. Ako ivite u staroj kui, bezbednije je da u malter urafite okaste kukice, kroz njih provuete voice od galvanizovane ice za penjaice kojima treba potpora. Neke vrste, kao to je glicinija, rastu uz konopce, stubove ili grane. Druge, kao to je graak eerac, dre se uz podlogu pomou malih pipaka, a pavit se lisnim peteljkama omotava oko granica, kanapa ili ice. Biljke s trnjem, kao to su rue, uspinju se kaei se za podlogu. To je efektno kad se bore za prostor u bujnoj vegetaciji, kakav je sluaj u divljini, ali ih u bati treba vezivati, ako elite da ih usmeravate uz zidove ili stubove.

bunje koje se penje uz zidove obino se sadi zajedno s penjaicama, ali je esto osetljivo na mraz i potrebna mu je zatita koju prua zid. Neke druge vrste imaju razgranatu kronju i potrebna im je potpora (na primer, Pyracantha coccinea). One se obino orezuju i privruju za zid, tako da mogu da rastu na zatienom, osunanom mestu. Usmeravanje penjaica Isplatie vam se da u prolee i poetkom leta, kad penjaice brzo rastu, posvetite malo vremena njihovom usmeravanju. Kod mnogih vrsta, naroito rua, cvetni pupoljci nastaju iz vrnih pupoljaka, dok iz bonih pupoljaka nastaje samo lie. Kad grane penjaica usmerite da rastu vodoravno, boni pupoljci e poeti da rastu uspravno i iz njih e, isto kao iz vrnih pupoljaka, izrasti cvetovi. Tako ete, vezivanjem grana uz postojeu potporu i usmeravajui ih da rastu popreko umesto uvis, obezbediti stvaranje mnogo veeg broja cvetova koji e biti u nivou oiju. Nikad ne koristite plastiku ili metal za vezivanje, jer e se usei u grane koje rastu, presecajui tok biljnih sokova i stvarajui slabu taku. Vezice od prirodnih vlakana posle izvesnog vremena e istrunuti i pui, oslobaajui penjaicu koja se iri. Do tada se ona obino ve uvrstila na vioj taki, to znai da e ostati u eljenom poloaju. Ipak, poeljno je da redovno proveravate penjaice, olabavljujete suvie vrsto vezana mesta i vezujete nove izdanke. to su mlai, lake ete ih saviti u eljenom pravcu. Ako ste odluili da pustite penjaicu da se probije do teko dostupnog mesta, obavezno odaberite vrstu kojoj nije potrebno redovno orezivanje.
Privezivanje Vezice od prirodnih vlakana vremenom istrunu i ne steu granje. Ipak, redovno proveravajte biljke iji izdanci brzo rastu i otputajte veze ako je potrebno.

152

ORGANSKA BATA

klaSian izBOR
vrste kojima nije potrebno orezivanje Clematis montana jedna je od bujnijih vrsta paviti koja cveta u prolee. Tamnozeleno lie lepo se slae s plaviastoruiastim cvetovima koji izrastaju krajem prolea. Iako joj ne prija orezivanje, bujnu kronju neophodno je povremeno potkresati na kratko. To treba da se uini posle cvetanja. Hydrangea petiolaris e se lako uspenjati uz zid okrenut severu, to je idealno ako treba da kamuflirate garau ili upu. Iako joj treba nekoliko godina da se uvrsti, njene ljuspaste grane crvenosmee boje brzo e vas oarati kad u prolee iz njih izrastu zeleni listovi, a ubrzo potom i beli, ipkasti cvetovi nenog mirisa. Parthenocissus quinquefolia je listopadna penjaica kojoj ne treba potpora, s veoma lepim liem, koje u jesen dobija fantastine boje. Poto je bujna, idealna je za prekrivanje zida ili rast kroz visoko drvo kao to je bor, jer njeno jesenje lie stvara divan kontrast. vrste kojima je potrebno orezivanje Clematis viticella je pavit koja cveta leti, i ima mnogo sorti hibrida kojima prija godinje orezivanje na 30 cm. Time se podstie bujniji rast novih izdanaka, koji potom mogu da se usmeravaju kako bi dali cvetove u visini oiju. Rue penjaice treba orezivati jednom godinje, uklanjajui starije grane sa cvetovima i proreujui ih tako da bi se podstakao rast novih pri osnovi. Grane sa cvetovima treba odsecati sve do glavne stabljike, ostavljajui otprilike dva pupoljka, koje, kad izrastu, treba vezati u to vodoravnijem poloaju. Wisteria sinensis orezuje se u dve faze. Leti, kad se zavri glavna sezona rasta, treba odsei otprilike polovinu novih izdanaka. Zimi se ponovo reu tako da ostanu samo dva. To izgleda kao velik posao, ali se isplati kad narednog prolea izrastu buketi nenih, bledoljubiastih cvetova jakog mirisa.

RUe
Mnogi batovani vole rue, koje se esto smatraju najplemenitijim batenskim cveem. One mogu da budu teke za gajenje i na njih se troi najvea koliina pesticida u neorganskim batama. Meutim, uz paljiv izbor i dobre uslove gajenja, rue mogu uspeno da se proizvode organski. Malo vrsta je potpuno otporno na bolesti, ali su neke vrste i sorte manje podlone (pogledajte kolonu na sledeoj strani). Stvaranje dobrih uslova pomoi e da rue ostanu zdrave. izbor rua za gajenje Neke vrste rua su manje pogodne za organsku proizvodnju od drugih. bunastim vrstama, kao to su hibridne ajevke i floribunda (sa grozdovima cvetova), ne prija konkurencija u nivou korena i zato se esto u ruinjaku gaji samo jedna vrsta. Potrebno im je mnogo prostora, ne prija im saenje ispod drvea i, zbog injenice

da se gaje u gomili, podlonije su napadima bolesti i tetoina. Divlje i bunaste rue pogodnije su za organske bate. Manje su osetljive na konkurenciju drugih biljaka i esto manje podlone bolestima i napadima tetoina. Veina je privlana za divlje ivotinje i zahteva mnogo manje rada, jer im je potrebno manje orezivanja i uklanjanja uvelih cvetova. Potraite rue koje raaju ipak. One privlae insekte za opraivanje, odlian su izvor hrane pticama i sisarima i daju bati zanimljiv sezonski izgled. Neformalne kronje divljih i bunastih rua bolje izgledaju u meovitim lejama. Divlje rue, kao to su R. glauca ili R. moyesii, mogu da se gaje u meovitoj leji sa bunjem ili viegodinjim biljkama. Veina rua vrste rugosa pogodna je za bodljikave ive ograde i raa sjajan ipak. kako i gde da sadite rue Rue najbolje uspevaju na otvorenom, osunanom prostoru. Dobra cirkulacija vazduha i ocedito zemljite koje zadrava

DRVENASTE BILJKE I PENJAICE

153

vlagu spreavaju razvijanje bolesti. Izbegavajte sadnju na mestima koja su sklona podlokavanju (prevlaenosti), kao i u izrazito kiselom, baznom, peskovitom ili glinastom zemljitu. Kad god je mogue, gajite rue u meovitim lejama. Niske biljke zasadite po obodu leje sa bunastim ruama - koje ne vole konkurenciju - radi raznovrsnosti i da biste privukli prirodne neprijatelje tetoina. Ako ne moete da izbegnete presaivanje na istom mestu, nanesite zemlju iz drugog dela bate, s najmanje 45 cm dubine. Pripremite duboku rupu i stavite dobro zgorelo ubrivo ili batenski kompost posut s malo mlevenih kostiju za bri rast. Sadite u periodu mirovanja biljaka. Ako sadite rue u saksije, moete to da uinite dok jo imaju listove. Potkreite korenje, uklonite mu oteene krajeve i potopite ga u vodu dok pripremate rupu (videti str. 155). Sve bunaste rue treba orezati na kratko prilikom sadnje, odsecajui grane do drugog ili treeg pupoljka, zavisno od toga gde pronaete pupoljak koji je usmeren ka spolja. kasnija nega Svakog prolea prekrijte zemljite. Zavisno od njegove jaine, koristite obogaivae srednje do visoke klase plodnosti (videti str. 41). Po potrebi zalivajte rue koje rastu uza zid ili drvo, u zemlji koja je suva u prolee i poetkom leta. Redovno otkidajte uvele cvetove sa bunastih rua kao to su floribunda ili hibridne ajevke, da biste podstakli stalno cvetanje. Orezujte grane sa cvetovima sve do listova potpuno okrenutih ka spolja. Ne otkidajte uvele cvetove iz kojih e sazreti plodovi lepog izgleda. Obratite panju na biljne vai, naroito poetkom sezone. Druge tetoine na koje treba da pazite su penue i japanske bube, a najee bolesti su crna pegavost, pepelnica i ra (videti Zdravlje biljaka, str. 82-101 i Problemi s biljkama, od A do , str. 397-439). Uklanjajte opalo lie i obnavljajte prekriva zemljita poetkom prolea, pre poetka rasta pupoljaka.

OtPORne RUe
Stare i engleske rue arl de Mil Gertruda Dekil* Redut* Vinesterska katedrala* Derivati vrste rugosa* Blank dubl de Kuber F.J. Grutendorst Roseraj de lHej Hibridne rue* Bledouta lepotica Penelopa moderno bunje i rue koje prekrivaju zemljite Bonika* Seoska plesaica Mari Pejvi Divlje rue i hibridi R. filipes Kiftsgejt R. pimpinellifolia hibridi R. sericea f. pteracantha Hibridne ajevke i floribunde* Pravini Doi Nokaut Patuljaste rue Sneni ilim Suneva prskalica Penjaice (sorte) i puzavice Penjaica Cecilija Briner Felicite Perpetue Maigold* (sorte) Polova himalajska R. banksiae Lutea * viekratno cvetajue

Orezivanje rua Orezujte rue u periodu mirovanja. U okviru optih higijenskih mera, uklanjajte uvenule ili obolele drvenaste delove. Obavezno unitite sve grane i ostatke posle orezivanja. Uvek reite iznad pupoljaka okrenutih ka spolja (videti str. 157). ak i ako

154 Plodovi za ptice Rue koje cvetaju samo jednom tokom leta, kao to su Rosa glauca, R. moyesii, i R. rubiginosa, raaju u jesen ivopisne plodove ipka koji privlae ptice.

ORGANSKA BATA

se pupoljak ne vidi na mestu gde je otpao list, on e se formirati ako se grana odsee na tom mestu. Rue se podmlauju i ine bujnijim potpunim odsecanjem najstarijih stabljika na svake 3-4 godine. Svake godine treba da uklonite jednu ili dve najstarije stabljike pri osnovi. To je jedini vid orezivanja koji je potreban divljim ruama. Sve vrste bunastih rua ne treba orezivati prvih nekoliko godina. Rue koje cvetaju vie puta, treba potkresivati na jednu polovinu do dve treine visine. to se manje orezuje, bun e imati prirodniji oblik; a to se vie i na krae orezuje, izrastae lepi cvetovi. Rue koje cvetaju jednom godinje treba orezivati to manje, ako ih uopte treba orezivati, skraujui ih za jednu treinu visine. bunaste rue, ukljuujui floribunde, hibridne ajevke, grupu polyantha i patuljaste rue, treba odravati kompaktnim, skraujui ih na jednu polovinu ili ak jednu etvrtinu prirodne visine.

Ako sadite novu leju, pripremite celo podruje - okopajte ga i dodajte obogaivae, zavisno od stanja zemljita i vrste biljaka koje nameravate da zasadite. Biljkama kojima odgovara kiselo zemljite, kao to su azaleje, prija kompost od lia ili batenski kompost. bunju koje brzo raste i biljkama koje vie puta cvetaju, kao to je bunasti slez, potrebno je mnogo energije da ispune svoj zadatak. Njima odgovara obogaiva visoke klase plodnosti kao to je dobro zgorelo ubrivo. Domaim vrstama, kao to su breza i glog nisu potrebni dodatni hranljivi sastojci. Kad sadite meavinu vrsta s razliitim potrebama, prekrijte deo bate na kom planirate sadnju materijalom niske plodnosti kao to je kompost od lia, potom dodajte kompost ili dobro zgorelo ubrivo u pojedinane rupe za biljke. Kad sadite pojedinano drvo ili bun, naroito na posnom zemljitu, pripremite rupu prenika 1-1,5 m i dubine 30 cm, odnosno dubine korena. Ako sadite na travnjaku, odvojte busenje i stavite ga na dno rupe. Kod plodnog zemljita, paljivo rastresite dno i strane rupe da bi korenje lake prodiralo. izbor i nabavka sadnica Poto jo uvek ne postoje zvanini standardi organske proizvodnje ukrasnih biljaka u svetu, kao ni kod nas, snabdevanje organski gajenim drveem i bunjem je vrlo ogranieno. Moete da se snalazite s konvencionalno gajenim biljkama ili da ih sami gajite organski. Drvenaste biljke gaje se ili u saksijama ili na otvorenom prostoru. Ove poslednje su obino krupnije i jae od onih u saksijama, to znai da dobijate vie za isti novac. Osim ako biljke nisu izvaene sa zemljom oko korena, koja se obino omotava grubom tkaninom - korenje odmah mora da se prekrije zemljom, bilo privremenim stavljanjem u plitki rov ili saenjem, da se ne bi osuilo. Sadnja razvijenog drveta predstavlja iskuenje, jer se oekuje da e brzo sazreti.

nega DRvenaStiH Biljaka

Svim biljkama prija da budu zasaene na dobro pripremljenom mestu. to je zemljite bolje, to e se bre biljke uvrstiti. Uklonite sav korov, naroito viegodinji (videti Korov i njegovo suzbijanje, str. 71). Poetak na istom terenu znai da nema nepotrebne borbe za vodu i hranljive sastojke.
Sadnice s golim korenom Nikad ne ostavljajte sadnice s golim korenom da se osue. Odmotajte zaveljaje, odvojte mlae drvee i zasadite ih to pre.

DRVENASTE BILJKE I PENJAICE

155

U stvari, mlado drvo se bre uvruje, zahteva manje nege posle saenja i brzo sustie pa ak i prestie krupnije primerke. Ipak, ako postoji potreba da se brzo zakloni neeljeni vidik, onda je to opravdanje da se vie plati za razvijenije drvo. kada da sadite Iako biljke iz saksija mogu da se sade u bilo kom dobu godine, idealna sezona sadnje za sve drvenaste biljke, s golim ili zatienim korenom, jeste izmeu jeseni i prolea. Drvee zasaeno poetkom jeseni imae koristi od toplote koja se zadrala u zemljitu, putajui korenje pre zime. Biljke zasaene u prolee verovatno nee moi da se ukorene pre poetka suve sezone, to ih ini podlonim isuivanju. U predelima s blaom klimom, moete da sadite tokom cele zime ako zemljite nije zamrznuto ili prevlano. Saenje drvenastih biljaka Dobro nakvasite zemlju oko korena pre nego to zasadite biljku. Dok je stavljate u rupu, odmaknite se da proverite da li stoji uspravno i da li ste okrenuli stranu koja bolje izgleda u eljenom pravcu. Rairite korenje, ako je golo, ili blago prodrmajte korenje koje viri iz zemlje ako je biljka iz saksije. Ako joj je potrebna pritka (videti sliku), stavite je odmah da biste izbegli oteivanje korena. Napunite rupu zem-

ljom koju ste iskopali, utabajte je i dobro zalijte. Novozasaenom drveu i bunju po tradiciji se orezivala polovina novoizraslog dela, jer se verovalo da se tako uspostavlja ravnotea izmeu nadzemnog dela biljke i korena. Meutim, noviji podaci pokazuju da ova praksa nije korisna po biljku - a moe ak i da joj nanese tetu. Orezivanje na kratko podstie rast novih izdanaka, a bujni mladi izdanci optereuju smanjeni korenski sistem prevelikim potrebama za vodom. Ograniite orezivanje tek zasaenih biljaka na uklanjanje polomljenih, uvelih ili obolelih grana, ili na ulepavanje oblika kronje. Da biste ubrzali uvrivanje, odravajte nivo vlage koji je potreban mladim biljkama i istite ih od korova ili trave. Prekrijte zemlju u preniku od otprilike 1 m oko svake biljke rastresitim prekrivaem ili prostirkom (videti na slici dole, kao i str. 74-76). Ako ne elite da ulaete mnogo napora u odravanje, posadite biljku kroz pejzanu tkaninu preko koje ete prostrti prekriva ili ljunak. Pritke i zakloni Drveu niem od 1,5 m nisu potrebne pritke (oslonci), osim ako se ne zasadi na veoma vetrovitim mestima. Viem drveu i bunju obino su potrebne pritke (vidu sliku) ili ak uvrivanje prilikom sad-

Saenje na travi. Ako sadite drvo ili bun na travnjaku, raskrite busenje na najmanje 1 m od rupe da biste smanjili konkurenciju. Suzbijajte korov u tom delu bate rastresitim prekrivaem zemljita ili saenjem kroz pejzanu tkaninu ili prekriva (videti str. 74-76).

156

ORGANSKA BATA

nje.To se radi da bi se spreilo da vetar ljulja biljku, jer to ometa uvrivanje korena, kao i da bi se izbeglo obaranje biljke na zemlju. Krupno, poluformirano drvo s velikim korenom moe da se uvrsti pomou etvorougaonog ili trouglastog drvenog rama oko korena, vezanog za stubove pobodene u zemlju. Takva podzemna struktura vrsto dri koren na mestu. Krupnijem drvetu pridravanje pritkama moe da bude potrebno 3-5 godina, sve

dok se korenje potpuno ne uvrsti, ali u veini sluajeva pritke mogu da se uklone posle godinu ili dve. Koristite pritke koje odgovaraju nameni; nema svrhe da za njih koristite drvo tretirano sredstvima za zatitu koje traje 25 godina kada pritke treba da stoje u zemlji samo nekoliko godina. Priveite stablo za pritku gumom ili vezicom od prirodnog materijala. Da biste spreili trenje, veite vezicu na vrhu pritke i stavite odstojnik, ili veite vezicu u obliku osmice. Proveravajte vezice na drvetu bar jednom godinje, i po potrebi ih olabavljujte ili uklanjajte. Ako se stegnu oko stabla, smanjie protok biljnih sokova i usporiti rast. Ako je neophodno, mladim stablima moe da se prui dodatna zatita zaklonima. To su iroke cevi od plastike, iane mree ili drvenih traka. One tite biljke od zeeva, jelena i eventualnih oteenja od kosilice s plastinom niti. nega posle zasaivanja Zalivajte nove zasade tokom sunih perioda. Kad sadite krupnije drvee, preporuuje se da oko korena omotate specijalnu izbuenu plastinu cev za navodnjavanje i aeraciju, s tim da jedan njen kraj ostavite iznad zemljita i zatvorite poklopcem. Kad zalivate, moete da sipate vodu pravo u cev tako da odmah doe do korena, ime izbegavate njeno rasipanje. Prekrivanje zemljita organskim obogaivaima (pogledaj str. 41-42) tokom godina razvoja pomoi e da biljke zadre vodu i odupru se korovu, to e dovesti do breg rasta. Ako su drvo ili bun zasaeni u travu, drite povrinu od 1 m2 oko njih pod prekrivaem i bez korova. Jak rast trave moe da ugui novozasaeno drvo. Rododendronima treba ukloniti glavice posle cvetanja dok su mladi ili ako su ugroeni, tako da biljka moe svu snagu da usmeri na rast. Kad se uvrste, to vie nije potrebno.

jednostruke i dvostruke pritke. Koristite krae pritke i njima poduprite stablo na otprilike etvrtini visine, umesto da podupirete celo stablo do kronje. Nie pritke omoguuju da se gornji deo drveta savija pod vetrom, to ojaava koren koji se uvruje i celo stablo. Dvostruke pritke su korisne u situacijama kad velika koliina zemlje oko korena spreava postavljanje pritke tik uz stablo.

DRVENASTE BILJKE I PENJAICE

157

Orezivanje drvea, bunja i rua U sklopu optih higijenskih mera redovno proveravajte da li biljke imaju mrtve ili obolele drvenaste delove. Njihovo odsecanje pomoi e u spreavanju izbijanja bolesti. Formativno orezivanje obino se primenjuje na mlade biljke, kojima se na taj nain po potrebi ispravlja oblik. Takoe, moe da se primeni kad odrasle biljke izrastu izvan predvienog prostora ili kad se uklone biljke koje su stajale pored njih, a one ostanu asimetrine. Potkresivanjem radi podmladivanja podstie se bun ili drvo da daje jake mlade izdanke. Dobro razmislite pre orezivanja, kako biste bili sigurni da ete time poboljati oblik buna. U naelu, to znai da treba da seete samo iznad pupoljaka okrenutih ka spolja. Ako seete iznad pupoljaka okrenutih ka unutra, novi izdanak e rasti kroz sredinu buna, to e mu pokvariti izgled i uiniti ga suvie gustim, smanjiti protok vazduha i poveati rizik od bolesti. Takoe, izdanci koji rastu ka unutra ne dobijaju dovoljno svetla, to ih ini slabim i neusmerenim. kada da orezujete Ako niste sigurni kada je najbolje vreme za orezivanje bunja, orijentiite se prema vremenu cvetanja. bunje koje cveta u prolee, kao to je forsitija, pupi du stabljika tokom prethodne jeseni. Ti pupoljci u prolee se razvijaju u cvee. Kad se cvetanje zavri, bun poinje da raste; to je trenutak kad treba da oreete bun. bunje koje cveta krajem prolea i leti, kao to je meksika naranda (Philadelphus), poinje da raste poetkom prolea, kada mu izbijaju novi izdanci, to znai da se cvetni pupoljci javljaju poetkom leta. Njega treba orezivati u periodu od opadanja lia ujesen, sve do kraja zime. Ako ste zabrinuti zbog otpornosti biljke, bolje je da orezujete krajem zime, jer e tada mrea granja

gde sei. Reite pod uglom (gornja slika), neposredno iznad pupoljaka okrenutih ka spolja. bunje s pupoljcima okrenutim ka unutra (donja slika) treba sei ravno, to blie pupoljku.

zadravati vazduh, stvarajui tako zatitni sloj koristan za hladno vreme. kako da orezujete Uopteno govorei, bezbedno je da na kratko orezujete drvee i bunje koje raste vie od 30 cm u toku sezone. to ih krae orezujete, to e jae ponovo izrasti. Biljke koje rastu sporo, manje od 30 cm godinje, ne podnose ba najbolje orezivanje na kratko, zato ga izbegavajte osim ako nije apsolutno neophodno. Svako seenje na takvim biljkama treba da bude oprezno, formativno potkresivanje.

158 ORezivanje BUnja

ORGANSKA BATA

bunje kom prija godinje orezivanje na kratko

-

bunje kom treba samo blago potkresivanje Aucuba japonica i sorte utika Buxus sempervivens Dunjarice Likovci Magnolije Potentilla fruticosa sorte Kotuniavo voe Rododendroni Taxus baccata Udike

Buddleia davidii, B. alternifolia Kariopteris Cornus alba i C. stolonifera sorte Cotinus coggyria sorte Deucije Eukaliptusi Forsitije Fuksije (otporne) Hortenzije (neke) Kantarioni Meksike narande Rue (neke) Kupine i maline Vrbe (neke)

Ovo bunje moe da se orezuje na kratko radi podmlaivanja, ali mu treba nekoliko godina da potpuno povrati oblik.

Regenerativno orezivanje starog bunja U formiranim batama ponekad je neophodno da se oreu stari, potpuno razvijeni bunovi koji su prerasli prostor predvien za njih. Ako elite da vam biljke lepo napreduju, oduite im se za napor koji e uloiti da povrate svoju bujnost. Posle orezivanja nahranite ih i odravajte zemljite vlanim, naroito posle sunih perioda, a zavisno od vrste biljaka i nanoenjem debljeg sloja organske materije srednje do visoke klase plodnosti, kao to je batenski kompost ili dobro zgorelo ubrivo. Neke vrste bunja dobro reaguju na orezivanje na kratko, dok druge moraju da se orezuju paljivije. Biljke koje se redovno orezuju bolje podnose skraivanje na kratko od onih koje nikad nisu potkresivane. Ako niste sigurni koje bunove da orezujete, ceo proces regeneracije moe da se rasporedi na 2-3 godine, tako to ete svake godine ukloniti jednu polovinu ili jednu treinu najstarijih grana. Takav tretman nee podneti svi stari bunovi, zato se pripremite da ete ostati bez nekih. tetoine i bolesti U organskom batovanstvu, suzbijanje tetoina i bolesti svodi se vie na sprea-

vanje nego na leenje. Izborom odgovarajuih biljaka i sadnjom na optimalnim mestima obezbediete jak, uravnoteen rast, a time smanjiti verovatnou od podleganja bolestima. Dobro pripremite zemljite i mere za negu posle saenja, drei se uobiajenih higijenskih pravila, kao to je uklanjanje i unitavanje uvelih i obolelih delova biljaka i omoguavanje dobre cirkulacije vazduha (videti Zdravlje biljaka, str. 80-82).
neke vrste tetoina i bolesti drvenastih biljaka i penjaica Biljne vai Bakterijska gare Gusenice (raznih vrsta) Uvenue paviti Bakterijska plamenjaa Medna gljiva Japanske bube Ukovrdanost lista breskve Plamenjaa korena Pepelnica Crna pegavost rue titaste vai Bela trule iak vinove loze

Za vie informacija, videti Problemi s biljkama, od A do , str. 397.

DRVENASTE BILJKE I PENJAICE

159

Savetujemo i malo tolerancije. Biljke su deo prirodnog sveta i neizbeno e biti nesavrene; poneka pega na listu ili izgrickan list ne ugroavaju biljku u celini. Razmnoavanje Iako se radi o sporom procesu, ima neeg duboko ispunjavajueg u gajenju drveta iz semena. Bilo koja vrsta drvenastih biljaka (bez sorti) moe da se uzgaja iz semena, ali e protei godine dok ne izraste do primetne veliine. Biljke koje se gaje putem vegetativnog razmnoavanja dostiu fazu cvetanja mnogo bre, ali i njima je potrebno nekoliko godina da dostignu znaajniju veliinu. Ne zaboravite da ako elite da reprodukujete posebne karakteristike sorte, kao to su boja cveta ili lia, jedrost ploda i oblik kronje, biljku morate da razmnoavate vegetativnim putem. - Seme. Na mnogim drvenastim biljkama seme ne sazreva do pred kraj leta ili do jeseni, koja je prilino nepovoljno godinje doba za klijanje i opstanak mladica. Tvorac je zato u seme ugradio odbrambeni mehanizam, koji ga ini otpornijim na hladnou, tako da je potrebno da provede dui period na hladnom pre nego to pone da klija. Moete da simulirate taj proces tako to ete seme drati u friideru (videti str. 106). Ako niste sigurni kakvi uslovi odgovaraju semenu, posle branja biljaka posejte ga odmah u saksije, pa ih drite na hladnom, senovitom mestu. Ako seme ne proklija posle prve zime, ne oajavajte; nekim vrstama potrebna su dva perioda hladnoe da bi seme oivelo. Odravajte zemlju u saksijama vlanom sve vreme. Za vrste koje sporo klijaju koristite zemlju za viestruke namene. Prekrijte seme slojem komposta debljine jednake njegovom preniku. - Reznice. Veina drvenastih biljaka razmnoava se pomou poluzrelih ili drvenastih reznica (videti str. 103-106). Odsecite reznice krajem leta, naroito s viegodinjih bunova, kao to je Prunus laurocerasus Oto Lajken, i sa etinara. Kod njih mogu da se naprave reznice s pe-

tom, tako to se s glavne grane iupa novi izdanak s malim drvenastim delom na kraju. Inae, sa etinara uzimajte reznice s vrha grana. bunovi kao to su dren ili vrba lako se ukorenjuju iz drvenastih reznica koje se odsecaju krajem zime. - Raslojavanje. Ako nameravate da zasadite samo jednu ili dve biljke, kod mnogih vrsta drvenastih biljaka moete da ih dobijete oiljavanjem (videti str. 105).
vrste otporne na zeeve i jelene Azaleje* Bambusi* Berberis (*) Letnji jorgovani imiri (Buxus) * Paviti Cornus sanguinea Pampas trave (Cortaderia) * Likovci* Mleike* Gaulterije* Hortenzije Kantarioni* Vrste roda Lonicera, ukljuujui orlove nokte* Myrica pensylvanica (*) Bouri Divlji jasmini Rododendroni* Tise (Taxus) * Zimzeleni*

* zimzelene (*) samo neke vrste su zimzelene NAPOMENA: ak i ove vrste mogu da budu napadnute u veoma hladnim zimama.

Batensko cvee
Dok drvee i bunje stvaraju trajnu pozadinu, zeljaste biljke pruaju sezonsku raznovrsnost.
Izraz zeljaste odnosi se, u botanikom smislu, na biljke koje ne formiraju trajnu drvenastu stabljiku. Meutim, on se ponekad koristi za viegodinje zeljaste biljke kao to su hoste, delfinijumi i sline vrste, koje zimi venu, a ponovo niu svakog prolea. Za njih se esto koristi i izraz trajnice. U ovom poglavlju opisan je itav spektar zeljastih biljaka - jednogodinjih, dvogodinjih, lukoviastih i poluotpornih viegodinjih biljaka koje se gaje kao jednogodinje, kao i zeljaste viegodinje biljke, ukljuujui trave. Otporne jednogodinje biljke i biljke za leje ispunjavaju batu bojama koje dugo traju, dok se viegodinje biljke smenjuju kao glumci na sceni, dajui svaka od njih doprinos spektakularnoj predstavi. Postoji irok izbor biljaka iz ove grupe, od siunih do dinovskih, koje cvetaju od zime sve do jeseni. One mogu da se gaje zbog lia, cvetova ili i jednog i drugog. Spektar boja je neprevazien, u svim zamislivim nijansama. Odgovarajue biljke mogu da se pronau za sve vrste bata, od suvih do vlanih, od sunanih do senovitih. zeljaste viegodinje biljke Iako nekoliko vrsta ranih viegodinjih biljaka, kao to je Doronicum orientale,
vreme za ou Nita ne stvara tako jak utisak u bati kao biljke koje cvetaju. Sjaj orijentalnog maka moe da privue panju na izvesno vreme, ali viegodinje biljke cvetae iz godine u godinu.

cveta poetkom prolea, glavnina poinje svoj nastup u bati poetkom leta, a zavrava ga ujesen, s tim da neke vrste kao to je Aster pringeli Monte Kasino svoju lepotu pokazuju sve do poetka zime. Mnoge rubne viegodinje biljke, kao to je suncokret, potiu iz prerije i dobro podnose vrela leta. Neke druge vrste poreklom su iz uma i prija im prohladna senka. Mnoge od ovih vrsta zavravaju cvetanje pre leta, jer do tada drvee u zemljitu ostavlja malo vode za viegodinje biljke s prilino plitkim korenjem. Zdravac (otporni geranijum), ukrasna mrtva kopriva (Lamium) i tiarela pouzdane su biljke kojima prija senovitost. Neke vrste viegodinjih biljaka potiu iz predela pored reka i jezera, i njima treba vlano zemljite. Mnoge vrste imaju krupne listove s kojih isparava velika koliina vlage. Vrste rodova Gunnera i Rodgersia, kao i ukrasna rabarbara (Rheum) ostavljaju veoma jak utisak i batensku scenu upotpunjavaju dramatinou. jednogodinje i dvogodinje biljke Otporne i poluotporne biljke koje klijaju, cvetaju, daju seme i venu u roku od jedne godine, kao to je neven, nose naziv jednogodinje. One kojima su potrebne dve godine da zavre ceo proces, kao to je
Prirodan stil Naturalistiki zasad od izmeanih prekrivaa zemljita i biljaka koje daju sezonske boje. Radi jaeg utiska, one su u grupicama ili ostrvcima razbacane po zasadu.

BATENSKO CVEE

161

naprstak, nazivaju se dvogodinje. Obe grupe zahtevaju vie nege od lukoviaste biljke, trajnica i drvenastih biljaka, jer moraju da se seju svake godine - mada, ako im uslovi odgovaraju mogu same da se razmnoavaju semenom iz godine u godinu. Osetljive viegodinje biljke Viegodinje biljke koje ne preivljavaju jake zime obino se svrstavaju, zajedno s jednogodinjim biljkama, u grupu biljaka za leje, poto i one moraju da se sade svake godine. Biljke kao to je zonalni geranijum mogu da prezime u stakleniku, tako to se oreu i presade iz saksije poetkom prolea. lukoviaste biljke Veina lukoviastih biljaka cveta krajem zime i u prolee, ali postoje i vrste koje cvetaju u leto i jesen. umske lukovice kojima prija senka, kao to su ciklama i visibaba (Galanthus), bude se znatno ranije, u periodu kad zbog golih zimskih grana voda i svetlo u umi lake prodiru do zemljita. One tada listaju, cvetaju i daju seme pre poetka prolea. Druge vrste, kao to je lala, potiu iz predela gde leti vladaju gotovo pustinjski uslovi. I one oivljavaju u periodu izmeu jeseni i kraja prolea. Izbegavajte krupne, hibridne lale i narcise, jer njima treba mnogo vie energije da bi odravali svoje ogromne cvetove. Umesto toga, izaberite divlje vrste ili one koje su im najblie. trave Striktno govorei, trave su ili zeljaste viegodinje ili jednogodinje biljke, ali zasluuju da imaju sopstvenu kategoriju. Po nainu nege i saenja vrlo su sline viegodinjim biljkama. Neke vrste, kao to je zloglasna tokavica (zvana jo i trstika) (Phalaris arundinacea var. picta) nametljive su i treba ih saditi sa oprezom, ali mnoge druge, kao to je veina vrsta i sorti Stipa, Miscanthus i Calamagrostis dobro se

ponaaju i dobrodole su u bati. Stipa arundinacea i S. tenuissima mogu same da se rasejavaju, ali neeljene mladice lako se uklanjaju motikom. Trave imaju vanu ulogu u batama. Cvetni vrhovi viih vrsta, kao to su Molinia caerulea podv. arundinacea transparentna i Stipa gigantea, daju izgledu bate visinu, a ne zaklanjaju vidik, stvarajui utisak providne zavese. Vitki, elegantni listovi i paperjasti cvetovi daju zasadu utisak mekoe. Takoe, trave u batu unose pokret, ako se zasade u veim gomilama, otvarajui talase koji ute na povetarcu. Mnoge vrste dobijaju tople tonove ute i smee boje kad se osue, inei skulpturalni element u zimskom pejzau, naroito u jutrima s mrazom, kad se sorte vrste Miscanthus, kao to je M. sinensis MalekakO Biljke RaStU

Jednogodinje Zavravajui ivotni ciklus od sejanja do raanja semena za godinu dana, jednogodinje biljke ispunjavaju batu intenzivnim bojama tokom vie meseci. Dvogodinje Ovim biljkama potrebno je godinu dana da narastu i ovrsnu, da bi naredne godine procvetale, dale seme i uvenule. Neke vrste trajnica esto se gaje kao dvogodinje biljke da bi se izbegle bolesti (na primer, trandafil, koji je podloan ri). Viegodinje Vraajui se verno svake godine, viegodinje biljke bati daju trajne boje, lepo lie i semene glavice, ako se odaberu prave vrste. Lukoviaste Lukoviaste biljke koje cvetaju krajem zime i poetkom prolea (kao to je lala) idealne su za meovite zasade s viegodinjim biljkama, prolenim biljkama za leju i zasade ispod listopadnog drvea i bunja. Ako ih zasadite izmeu drugih vrsta niskih biljaka, izbei ete da se vidi njihovo uvelo lie onda kad ponu da venu.

162

ORGANSKA BATA

partus usprave i ukrute. Zbog svoje jednostavne elegancije i upadljivosti, trave izgledaju fantastino kad su u gomili. U manjim batama, sadite ih pojedinano, bilo ponavljanjem kroz zasad drugih biljaka, ili kao usamljene biljke. Veina vrsta ima dovoljnu izraajnost da moe da stoji potpuno usamljeno. Samo jedna jedinka vrste Molinia Vindspil stvara iskriavu fontanu finih vrnih cvetova, koji bez muke dostiu 2 m visine. Oni se ljupko savijaju u luk pod teinom rose, da bi se ispravili kad se osue, a u jesen dobijaju bakarnonarandastu boju koja se presijava kao plamen na kasnom popodnevnom suncu.

penju kroz bunje i drvee (videti Penjaice, str. 150). Jednogodinje biljke i biljke za leje mogu da se iskoriste za produenje sezone i popunjavanje praznine posle zavretka sezone ranih lukoviastih i viegodinjih biljaka. Tradicionalni viegodinji, a i meoviti rubovi zahtevaju mnogo rada na odravanju, jer je neophodno ispuniti veoma visoke standarde da bi oni izgledali upeatljivo. Tajna je u paljivom planiranju (videti str. 164-169) i redovnoj nezi, kako bi sve izgledalo besprekorno (videti str. 170171). naturalistiki pristup

StilOvi zaSaDa
Viegodinje biljke mogu da se sade u lejama ili rubovima (ivicama) samostalno ili izmeane s drugim biljkama, bunovima ili ruama. Mogu da se rasporede u vee ili manje grupe ili razvuene nizove, zavisno od vrste, njenog karaktera i utiska koji pokuavate da stvorite. Moete da se odluite za emu s jednom, dve, tri ili vie boja, po vaem ukusu i uslovima u bati. tradicionalni rubovi (ivice) Velika Britanija uvena je po raskonim batenskim rubovima s viegodinjim biljkama. Oni se sade po paljivo usklaenim emama boja, koje se pretapaju jedna u drugu s pramenom godinjih doba. Rubovi s viegodinjim biljkama, koji su imali veliku popularnost poetkom 20. veka, obino su bili delovi veih bata, za ije odravanje je bila potrebna prava mala vojska batovana, a imali su sjajan izgled samo 6 do 8 sedmica godinje. Danas mnogi vlasnici bata oekuju isti utisak, na mnogo manje prostora. Meoviti rubovi su reenje, jer u njih mogu da se smeste bunovi, rue i razne vrste zeljastih biljaka, tako da batenski pejza zbog raznolike visine i strukture bude zanimljiv cele godine. Postoje viegodinje i jednogodinje penjaice koje naroito upeatljivo izgledaju jer se

Ako elite da smanjite koliinu rada i drugih potreba za odravanje tradicionalnih viegodinjih rubova, moete da prihvatite novi, naturalistiki, ekoloki prihvatljiv pristup zasadima viegodinjih biljaka koji se razvio u Nemakoj tokom 20. veka. Kasnije je usavren u Holandiji i drugim evropskim zemljama, pa se zato danas najee naziva novi evropski stil. Ovaj stil se obino primenjuje na velike zasade, a naroito je pogodan za javne zelene povrine, mada nema razloga da se njegova osnovna naela ne primenjuju i u manjim batama. Stvaranje izgleda Naela naturalistikog saenja mogu lako da se shvate jer su zasnovana na logici zdravog razuma. Biljke se biraju tako da odgovaraju prirodnom stanitu. Za razliku
vodite rauna o ivotnoj sredini Stil zasada u velikoj meri diktiraju lokacija bate i vrsta zemljita. Biljkama kojima je potrebno vie vlage, kao to su krabuljaa, perunika i paprat, mora se obezbediti odgovarajua vlanost da bi napredovale i izgledale kao da su kod kue. Kad se osue i dobiju smeu boju, mnoge biljke, naroito trave, ispunjavaju zimsku batu nezaboravnom lepotom.

BATENSKO CVEE

163

od tradicionalnih rubova (ivica) u kojima se biljke grupiu samo po estetskim merilima, cilj naturalistikog pristupa je da se stvore zajednice biljaka kojima nee biti potrebno odravanje, nego samo nadgledanje. Takve zajednice razvijaju se i napreduju. Biljne vrste mogu da se sele, a njihov broj se poveava ili smanjuje u zavisnosti od promena okolnosti, ba kao da su u prirodnom okruenju.
Potraite biljke koje odgovaraju stanitima i zasadite ih onako kako je priroda odredila.

Iz viegodinjeg prekrivaa zemljita rastu viegodinje i lukoviaste biljke i trave, zasaene u nizovima, gomilama ili pojedinano. Biljke se kategorizuju po vrsti stanita, bez obzira na njihovo geografsko poreklo. Zavisno od toga da li potiu iz ume, livade, kamenjara, sa oboda vodene povrine ili iz vode, bie zasaene u odgovarajui deo bate. tavie, prouavanjem rasta biljke u prirodi, mogue je stvoriti iste uslove za rast u bati. Izvesne vrste, kao to je divizma, razmnoavaju se izbacivanjem semena dalje od biljke. Druge, kao to su zvezdan i kostri, imaju iroko korenje i najbolje ih je saditi u nizovima ili gomilama. Oponaanjem prirodnih uslova za umnoavanje u bati, postii e se znatno prirodniji utisak nego kad se viegodinje biljke sade u gomilama na tradicionalan nain. Konano, da bi se suzbio korov, zemljite treba prekriti (kao to je sluaj u prirodi) trajnim prekrivaem kao to je ljunak ili lomljeni kamen, ili biljkama za prekrivanje zemljita. Za naturalistiki utisak, poeljno je da zasadite gue nizove jedne ili vie izmeanih vrsta, ponavljajui kljune biljke. Smanjivanje koliine rada Naturalistiki stil zasada ne zavisi od redovnog odravanja. Poetnom pripremom zemljite e biti osloboeno od viegodinjih korova. Ako se biljke pravilno odabe-

ru, tako da odgovaraju mestu, nema potrebe da se zemljite obogauje ili ubri. Prekrivanjem zemljita koliina korova smanjuje se na najmanju moguu meru u periodu kad se biljke uvrste. Poto biljke ne dobijaju ubrivo, hranljive sastojke iz prekrivaa zemljita ili dodatnu vodu, kompaktnije su i jae, te im nisu potrebne pritke. Ne raunajui selektivno uklanjanje uvelih cvetova, biljke treba orezivati samo jednom godinje, krajem zime. Mnoge vrste imaju privlane semene glavice koje preko zime postaju dom za korisne insekte. Mraz istie njihove strukturne crte, a snene kape koje se na njima formiraju stvaraju prijatan utisak u zimskoj bati. Potrebno je da nadgledate napredak bujnijih biljaka i onih koje se same rasejavaju u veim koliinama. Po potrebi ih proreujte, da ne bi potpuno zauzele batu.
PRivlane jeSenje i zimSke SilUete - Allium cristophii, A. sphaerocephalon - Zvezdan - Calamagrostis x acutiflora Karl Foerster *, C. brachytricha * - Eremurus robustus - Foeniculum vulgare Purpureum (komora) - Oman - Iris sibirica sorte - Miscanthus sinensis sorte* - Molinia caerulea sorte* - Oenothera sorte - Phlomis russeliana - Rudbeckia fulgida var. sullwantii Goldsturm - Sedum Herbstrreude, S. spectabile sorte, S. telephium Matrona - Kostri - Stipa arundinacea *, S. calamagrostis *, S. gigantea *, S. tenuissima * - Hajduka trava
* trava

164

ORGANSKA BATA

PlaniRanje leja i RUBOva (iviCa)

Za koji god stil zasada da se odluite, vano je da ga prilagodite prostoru. Dugake ili duboke leje i rubove koji se gledaju izdaleka treba zasaivati upadljivim, velikim gomilama, tako da se vrsta jasno raspoznaje, ak i s velike daljine. Ako se to ne uini, raspored e izgledati haotino, kao male mrlje boja koje se pretapaju jedna u drugu. Mali zasadi na ogranienom prostoru posmatraju se izbliza, pa ih treba saditi u skladu s tim. Da biste postigli optimalnu raznovrsnost, zasadite po nekoliko biljaka od to vie vrsta. Najpraktinija su mesta na kojima nema senke od drvea ili visokih zgrada, jer na njima biljke dobijaju maksimalnu koliinu suneve svetlosti tokom dana, kako leti, tako i zimi. ive ograde su tamnozelena pozadina za cvee, a zidovi i ograde potpora za penjaice. Takoe, oni stvaraju topliju mikroklimu to osetljivijim biljkama koje bi se obino svrstale u grupu poluotpornih (na primer, Melianthus major ili egzotinije vrste mleike) omoguuje da prezime bez dodatne zatite. Takoe, zaklonjeni delovi bate smanjuju potrebu za postavljanjem pritki za visoke vrste viegodinjih biljaka kao to je delfinijum. Biljke koje se istiu Da biste izbegli da leja izgleda prenatrpano, ponovite jednu ili dve vrste prepoznatljivih istaknutih biljaka na redovnim razmacima. Za to su naroito pogodne biljke s krupnim ili uspravnim listovima ili upadljivim, dugotrajnim cvetovima. ednjak, trave i dnevni ljiljan (Hemerocallis) dobri su primeri za to. Takve biljke daju raznolikost izgledu bate, a njihovim ponavljanjem svi delovi se spajaju u celinu. Paljivo odabrane biljke koje se istiu - na primer, trave ili hoste - mogu da stoje i same, stvarajui sredinju taku u zasadima u malim lejama ili u dobro odabranoj saksiji.

Cvee za branje ak i u najmanjoj bati, moe se uzgajati cvee koje e se brati. Neke vrste, kao to je ljiljan, ispunjavaju celu kuu mirisom. Potoarka, neven, dnevni ljiljan (Hemerocallis) i ljubiica su jestivi i odlini su za ukraavanje salata (za jo vrsta jestivog cvea videti str. 336). Mnoge vrste cvea za branje koje su u prodaji proizvode se uz upotrebu pesticida. Postoji irok izbor vrsta koje moete da gajite organski, da biste dobili sopstveno cvee za vaze, koje moete da koristite svee ili sueno. Saenje jednogodinjih i ukrasnih biljaka Neki batovani vole da imaju posebne leje za ukrasne biljke, ali sa ekoloke take gledita njih je najbolje izmeati s drugim vrstama, ak i u povrtnjaku. Osim to batu ispunjavaju bojama, njihovo cvee priCvee za vaze

Viegodinje - Acanthus mollis i A. spinosus, Anaphalis triplinervis,* rimska kamilica, kresnica, zvezdan, Bergenia cordifolia, Centaurea dealbata,* kandilica, dikino oko, Dianthus (karavilje), jasenak, Doronicum orientale, glavo,* kotrljan,* Gypsophila paniculata,* naprstak, oman, Helianthus (suncokret batenski), hojhera, hosta, Lathyrus latifolius, Liatris spicata, Limonium platyphyllum, lanilist, srebrno cvee (Lunaria annua),* rumenika, metvulja, bour, mak: Papaver nudicaule aure,* floks, zevalica, pupavica, alfija, udoviica, Trollius europaeus, kala Lukovice i krtole Agapant, luk,* alstroemerija, krokosmija, georgina, Dierama pulcherrimum, Galtonia candicans, ljiljan, narcis, Schizostylis coccinea Trave Pampas trava,* metluica,* kovilje*
* pogodno za suenje

vlai korisne insekte kao to su osolike muve i mreokrilci koji se hrane tetoinama. Kratkotrajne biljke kao to su spomenak, razliak (Centaurea cyanus) i eolcija (Eschscholtzia) savrene su za popunjavanje praznina oko novozasaenih viegodinjih biljaka, drvea i bunja. Pripremanje plana sadnje Pripremite plan u razmeri dela bate koji nameravate da zasadite. Po istoj razmeri isecite krugove od papira koji e predstavljati oekivano irenje svake biljke, da biste znali koliko biljaka moe da stane na planiranu povrinu. Prvo rasporedite kljune biljke, bunove i rue, zatim krupnije viegodinje biljke koje su esto kasne letnje, postepeno rasporeujui manje biljke blie prednjem delu bate. izbegavajte praznine Viegodinje i lukoviaste biljke umskog porekla kojima prija senka, kao to su ljubiica (Viola odorata) i medunika (Pulmonaria) rasporedite blizu osnove listopadnih bunova na zadnjem kraju ruba. Mnoge vrste koje cvetaju poetkom prolea, kao to su Doronicum orientale i lukovice, uvenu znatno pre poetka leta. Iako e vas njihova mala veliina i rano cvetanje dovesti u iskuenje da ih rasporedite blizu prednjeg dela, na taj nain ete ostvariti prazninu na tom mestu tokom ostatka godine. Ako ih rasporedite malo dalje ka zadnjem delu, vie biljke e izrasti ispred njih, popunjavajui praznine i skrivajui uvelo lie. Isto vai i za orijentalni mak. Kad zavri cvetanje poetkom leta, on potpuno uvene. Pored njega rasporedite biljke koje se ire, a cvetaju sredinom leta, kao to je lajer cvee, koje e popuniti prazninu koja ostaje iza maka. Ne zaboravite da vam je cilj da imate ravnomerno rasporeene boje i zanimljiv izgled tokom cele godine. Koristite biljke koje se gaje zbog lia da dopunite cvee.

Domai zadatak Kad se suoite sa izborom izmeu vie sorti, postoji nekoliko kriterijuma koji e vam pomoi da se odluite. Polazni su otpornost i odrivost na konkretnom zemljitu. Vanu ulogu ima i boja. Razmatranje vremena i duine cvetanja omoguie vam da u bati imate boje u periodima kad se malo ta dogaa.Visina biljaka zavisi od toga na koji nain elite da se one uklapaju sa susednim. Ako visina nije vana, opredelite se za niske biljke kojima nee biti potrebne pritke (oslonac). Otpornost na bolesti je jo jedan vaan faktor u svakoj bati, a kamoli u organskoj. Neke vrste su podlonije bolestima kao to su pepelnica ili ra. Uzgajivai su se godinama trudili da proizvedu otpornije sorte. Ako niste sigurni, odaberite starije, dobro poznate sorte koje su dokazale svoju vrednost. Privlanost biljaka za divlje ivotinje takoe je vana u organskoj bati. Odaberite biljke koje raaju jestivo seme ili bobice jer mogu da se koriste kao materijal za gnezda i pogodne su za sklonite (videti str. 189-197). Poboljavanje postojeih rubova (ivica) U mnogim batenskim rubovima tokom godina nagomila se vie zanimljivih biljaka. Uspomene na bate koje su poseivane i pokloni od prijatelja i rodbine smetaju se na pogodna mesta, a malo panje se posveuje susednim biljkama. Najbolje namere da se one kasnije premeste na bolje poloaje, brzo padaju u zaborav. Ishod je esto neusklaena zbirka biljaka nepovezanih po boji ili teksturi, i nekontrolisano cvetanje tokom godinjih doba. Dobro je da razmislite o potpunom reorganizovanju takve zbirke. Za vreme sezone napravite spisak biljaka, beleei im visinu, boju i period kad su najzanimljivije. Procenite spisak kako biste utvrdili u kojim godinjim dobima ima najmanje zanimljivosti, i potraite biljke koje

166

ORGANSKA BATA

BATENSKO CVEE

167

e popuniti te periode. Mnoge bate izgledaju fantastino od poetka do sredine leta, posle ega postepeno blede kako dolazi jesen. Postoje mnoge prelepe viegodinje biljke, naroito iz porodice belih rada - glavoika (Compositae ili Asteraceae) koje imaju izvanredne boje krajem leta i u jesen. Oman, suncokret, pupavica i ehinacea su samo neke od njih. Da biste izbegli da od kraja jeseni do poetka prolea gledate samo u uredno poseene stabljike, zasadite viegodinje i lukoviaste biljke koje cvetaju poetkom prolea (videti Izbegavajte praznine, prethodna strana), kao i neke zimzelene viegodinje biljke (vidi spisak na str. 169) ili one koje posle cvetanja imaju privlane

zrele cvasti. Ptice vole seme, a insekti se preko zime naseljavaju u upljim stabljikama i semenim aurama. I najmanji mraz pretvorie batu u arobni zimski pejza (videti Privlane jesenje i zimske siluete, str. 163). Poto ste nacrtali plan, preite na posao. Tokom jeseni, zime i poetkom prolea, bavite se postojeim biljkama. Kad zemljite nije previe vlano i nema mraza, izvadite biljke koje treba da budu premetene ili podeljene. Privremeno ih smestite u plitki rov, prekrijte vlanim prekrivaem ili stavite u trap, ako ete ih uskoro presaditi. Budite strogi i odbacite sve biljke koje nisu lepo napredovale ili vam se jednostavno ne sviaju. Iskoristite priliku da isko-

tRaDiCiOnalni meOviti RUB (iviCa) Na ovom planu (str. 166) prikazan je tradicionalni rub bate, okrenut ka jugoistoku, s drvenom ogradom iza sebe. Penjaice prekrivaju ogradu, a nekoliko drvenastih biljaka oznaava trajnu granicu. Viegodinje biljke zasaene su u nizovima. Lukoviaste biljke treba saditi u pozadini, poto cvetaju dok su viegodinje biljke jo niske, tako da e uvelo lie lukovica biti sakriveno kad u prolee trajnice ponu da rastu. KLJU ZA ZASAENE BILJKE 18. Echinacea purpurea beli labud x 4 19. Geranium x magnificum x 2 20. Helenium komad putera x 3 21. Helianthus kraljica limuna 22. Hemerocallis citrina x 5 23. Nepeta racemosa Vokerova niska x 2 24. Papaver orientale crno i belo 25. Pulmonaria saccharata gospoa Mun x 3 26. Rudbeckia fulgida Goldsturm x 7 27. Salvia x sylvestris majska no x 4 28. Sedum jesenja radost x 3

Penjaice / zidno bunje 1. Ceanothus x delileanus gloar de Versaj 2. Chaenomeles speciosa Nivalis 3. Clematis armandii cvet jabuke 4. Clematis aurni biser 5. Rosa Maigold 6. Schizophragma integrifolium bunje 7. Artemisia zamak Povis 8. Caryopteris x clandonensis nebeskoplava x 2 9. Perovskia atriplicifolia plavi toranj 10. Rosmarinus offidnalis 11. Salvia officinalis Purpurascens viegodinje biljke 12. Alchemilla mollis x 4 13. Agapanthus campanulatus x 3 14. Aster pringlei Monte Kasino 15. Campanula lactiflora Priardov varijetet x 3 16. Coreopsis verticillata x 5 17. Doronicum orientale x 3

lukoviaste biljke 29. Allium cristophii x 20 30. Cyclamen hederifolium x 6 31. Muscari azureum x 50 32. Narcissus tet-a-tet x 50 33. Scilla siberica x 100 elementi projekta A Gomila komposta B iva ograda od bukve C Terasa D Ivica travnjaka od cigle E Travnjak

168

ORGANSKA BATA

BATENSKO CVEE

169 zimska ljupkost Neke vrste viegodinjih biljaka, kao ednjak, veoma lepo se sue, stvarajui privlane siluete koje ostaju do duboko u zimu.

pate i sav viegodinji korov. Pre presaivanja, podelite kronje biljaka koje ste odluili da zadrite (videti str. 175); tako ete ih podmladiti, a dobiete jo primeraka iste vrste.

zimzelene viegODinje Biljke i tRave - Acanthus mollis, A. spinosus - Achillea zlatna za krunisanje, A. meseina, A. Taygetea - Agava - Ajuga reptans - Anihemis punctata podv. cupaniana - Anthemis tinctoria - Armeria maritima - Artemisias (mnoge vrste) - Asarum europaeum - Bergenija - Campanula latiloba, C. persicifolia - Carex pendula - Cerastium tomentosum - Dianthus (karavilje - karanfili) - Dierama pulcherrimum - Doronkum orientale - Epimediums (mnoge vrste) - Eryngiums (neke vrste) - Euphorbia amygdaloidts var. robbiae, E. characias, E. x martinii - Geranium x cantabrigiense, G. macrorrhizum - Helktotrichon sempervirens - Kukurek - Hojhera - x Heucherella - Iris foetidissima - Kniphofia (tritoma - krupnije sorte) - Lamium galeobdoloii, L. maculatum - Limonium platyphyllum - Liriope muscari - Luzula sylvatica - Sisyrinchium striatum - Stachys byzantina - Stipa arundincea, S. gigantea - Tellima grandiflora - Verbascum olympicum, V. phoeniceum - Veronica gentianoides Variegata - Viola riviniana grupa Purpurea (sin. V. labradorica)

PlaniRajte SUvO, OSUnanO meStO Plan zasada na slici na str. 168, nadahnut naturalistikim pokretom, pogodan je za suv, osunan prednji deo dvorita. Za njegovo odravanje nije potrebno mnogo truda, a ispunjava batu zanimljivim izgledom tokom cele godine. Niske, drvenaste biljke, kao to su lavanda, blagovan i titrica (Santolina) daju zasadu trajnu strukturu. Kljune biljke, kao to su komora, trave i kotrljan, doprinose zanimljivosti izgleda koji se menja s godinjim dobima. Celu povrinu treba prekriti propusnom pejzanom tkaninom pre, a ljunkom posle saenja. KLJU ZA KORIENE BILJKE 1. Aurinia saxatilis x 3 2. Crocosmia x crocosmiijlora Solfatare x 39 3. Eryngium alpinum x 11 4. Eryngium variifolium x 14 5. Euphorbia characias podv. wulfenii x 4 6. Foeniculum vulgare Purpureum x 2 7. Hyssopus officinalis x 7 8. Lavandula angustifolia Hidcote x 12 9. Lavandula x intermedia holandska grupa x 14 10. Molinia caerulea podv. arundinacea Vindspil x 4 11. Santolina chamaecyparissus x 33 12. Sisyrinchium striatum x 17 13. Thymus serpyllum x 18

170

ORGANSKA BATA

RaSPOReD BOja
Opaanje i korienje boja veoma su lini. Ono to neko vidi kao tamnoplavu, drugom izgleda kao tamnozelena. Neko voli ruiastu, dok je neko drugi ne voli, a voli narandastu. Vi provodite najvie vremena u svojoj bati, pa zato izaberite kombinaciju boja koja vama odgovara. Iako je stvaranje zasada po odreenom rasporedu boja veliki izazov, jednako zadovoljavajue iskustvo je da jednostavno sledite raspored boja koji diktira promena godinjih doba. teorije boja i njihova primena Kad se bela svetlost propusti kroz prizmu, ona se razlama (razlae ili prelama!) na dugin spektar boja - crvenu, narandastu, utu, zelenu, plavu, indigo i ljubiastu. Sa izuzetkom indiga, isti spektar boja moe da se dobije kombinacijama osnovnih boja, ute, crvene i plave. uta i crvena daju narandastu, crvena i plava proizvode ljubiaste i smee nijanse, a plava i uta stvaraju zelenu boju. Ove boje, kad se poreaju, formiraju krug boja. Sve teorije boja zasnivaju se na ovom konceptu. Suprotstavljene boje (kontrastne boje) Koristei boje koje se nalaze na suprotnim stranama kruga, mogu da se dobiju sledee kombinacije: crvena i zelena, plava i narandasta ili uta i ljubiasta. U batama se ove kombinacije najee svode na utu i ljubiastu i plavu i narandastu. Njihov efekat je upadljiv i ivopisan kad se koriste jake, a suprotan ako se koriste pastelne nijanse. Od presudnog znaaja je prava srazmera ovih meavina. Iako je divna boja za cvee, plava odbija vrlo malo svetlosti i zato treba da se koristi u kombinaciji s vie svetlonarandastih tonova, da bi se postigao dobar kontrast. Takoe, tamnoljubiasta je jaka boja, ali e najvie doi do izra-

aja samo ako se okrui s dvostruko vie osveavajue ute. Susedne boje Suptilniji aranman postie se korienjem suseda na krugu boja. uta, narandasta i crvena poznate su kao tople, a ruiasta, ljubiasta, plava i ruiasto-ljubiasta kao hladne boje. Mnogi batovani klone se toplih boja, birajui meke pastelne tonove iz hladnog spektra. Tople boje osvetljavaju prostor po tmurnom vremenu, unosei u sunce batu kad vreme nije lepo. Kad koristite crvenu i utu, vano je da im dodate nijanse koje su izmeu njih od svetlo do tamnoute, preko narandaste do tamnocrvene - i da taj spektar reprodukujete kroz cvee i lie u bati gde god je mogue. Ako to ne uinite, stvoriete jak kontrast, jer e u ukupnom utisku nedostajati boje koje povezuju dve osnovne. Ishod je slian kao kad biste sobu uredili samo sa crnom i belom bojom. Sivi tonovi bi uneli harmoniju u prostor, otklanjajui jaku suprotnost.

kakO Se BOje menjajU S gODinjim DOBima Prolee poinje gomilama svetlozelene. Do poetka leta sve i dalje izgleda svee, s belom, svetloruiastom, plavom i crvenom bojom koje dominiraju scenom. Kako leto odmie, a vrelina treperi na horizontu, vreme je za tople nijanse ute, barunastocrvene i mrkonarandaste tonove. Do dolaska jeseni izbledele boje zvezdana i hrizantema najavljuju da se godina blii kraju. Tokom cele godine, ni u jednom periodu ne treba potcenjivati znaaj zelene boje. Zimzelene biljke daju bati neophodnu strukturu zimi, a za vreme sezone rasta, promenljivo zelenilo je savrena pozadina za viebojno cvee. Korienjem mnogih nijansi lia moe da se stvori prava tapiserija boja, kako upadljivih, tako i suptilnih.

BATENSKO CVEE

171

jednobojni zasadi Jednobojni zasad moe da bude veoma uzbudljiv ako se naini kako treba, ali i da deluje bezlino ako se ne uskladi paljivo. Tajna korienja jedne boje je u tome da se i za lie i za cvee koristi to vie nijansi, kako bi se stvorila neophodna raznovrsnost i kontrast. Na primer, ako sadite batu u beloj boji, koristite lie srebrne, sive i plave boje, kao i zeleno, u bledim, srednjim i tamnim nijansama. Osim isto bele, ukljuite u zasad i kremkasto i zeleno oseneno cvee, kao i belo s plavim, ruiastim, ljubiastim ili utim prelivom. Varijacije boja, u kombinaciji sa zanimljivim oblikom lia, ispunjavaju batu raznovrsnou i pitomou koje je ine zanimljivom i uzbudljivom. Sve boje osim jedne Iako je mogue napraviti razliit raspored boja za svako godinje doba, ipak je to teko uskladiti, naroito na prelazu izmeu njih. Zavisno od vremenskih uslova, neke biljke procvetavaju ranije nego inae, to remeti paljivo isplaniranu smenu boja. Ljubiteljima biljaka naroito teko moe da bude da se striktno pridravaju rasporeda boja u malim batama. Moda vam se dopadaju hladne boje, pa elite da koristite plavu, ruiastu i ljubiastu, a istovremeno ste slabi prema orijentalnom maku, koji ima ogromne, plamenocrvene cvetove. Pokuajte da izostavite jednu boju iz spektra, stvarajui raspored od svih ostalih. Boje koje su nezgodne za meanje su narandasta i ruiasta - uvene svaalice. Ako uklonite nijanse ruiaste i crvenkastoruiaste, ostaju vam plava, ljubiasta, uta, narandasta i crvena. Uklanjanjem naranPlava koja se slae Metalnoplava boja kotrljana unosi harmoniju u zasad s hladnim, prelivajuim bojama ili ivahan kontrast, ako se smesti izmeu narandaste i crvene boje.

daste i narandastocrvene ostaju vam plava, ljubiasta, uta i ruiasta.

SaDnja i nega BatenSkOg Cvea

Kad sadite novu leju ili rub s viegodinjim biljkama, najvanije je da ponete od istog zemljita, bez viegodinjeg korova. Ako je taj deo bate prethodno bio travnjak, poupajte busene i ukopajte ih u zemlju. Ako imate vremena, posejte zelenino ubrivo (videti str. 55-57) jednu sezonu pre sadnje, da biste popravili kvalitet zemljita. Za tradicionalne rubove (ivice) s viegodinjim biljkama, dodajte u zemlju organski obogaiva srednje do visoke klase plodnosti, kao to je kompost ili dobro zgorelo ubrivo u fazi obrade zemljita - ili ga rairite po povrini pre kopanja. Ako je zemljite posno, moete da dodate i ubrivo opte namene kao to je kaa od lucerke, koje e pomoi uvrivanju i rastu biljaka. Trave i lukovice bolje uspevaju na manje plodnom zemljitu, zato pre sadnje dodajte obogaiva niske do srednje klase plodnosti ili nemojte dodavati nikakav obogaiva zemljita. Ako ste planirali naturalistiki stil bate s viegodinjim biljkama koje ste odabrali tako da odgovaraju postojeem zemljitu, ne treba dodavati nikakve obogaivae. Jednogodinjim biljkama potrebno je zemljite koje zadrava vlagu, a ne prija im visok sadraj azota, jer on podstie rast listova umesto cvetova. kupovina biljaka Veina vrsta zeljastih biljaka presauje se na mesta na kojima e ostati do kraja ivotnog ciklusa; otporne (i neke poluotPrelepe lukovice Lukoviaste biljke kao to je Allium giganteum godinama ispunjavaju batu bojom, a ne zahtevaju mnogo nege.

172

ORGANSKA BATA

porne) vrste mogu da se seju direktno u zemlju. Bilo da su kuno gajene ili kupljene, sadite bujne, zdrave primerke koji e imati poetnu prednost. Organski proizvedene biljke i lukovice mogu da se nau, ali i dalje nisu u irokoj ponudi. Danas vrlo malo rasadnika prodaje viegodinje biljke s golim korenom, mada je takav nain prihvatljiviji i sa ekonomske i sa ekoloke take gledita. Kad kupujete biljke gajene u saksijama, one koje su u manjim, obino su isplativiji izbor. Viegodinje biljke u saksiji mogu i da se podele pre presaivanja, ime dobijate vie biljaka za cenu jedne. Neke osetljive viegodinje biljke, kao to su F1 hibridi geranijuma i nedirka, mogu da se gaje iz semena, ali veina ih se razmnoava vegetativnim putem (videti str. 103-105). Ako je leja ili rub na svetlom mestu koje ne zahvata mraz, kupite poetkom prolea sadnice i gajite ih u zatvorenom prostoru dok ne porastu dovoljno da moete da ih presadite napolje. Kad kupujete jednogodinje biljke kao to je lobelija, izaberite mlade primerke koji nisu prerasli saksiju ili pliticu. Kad se rast korenja ogranii u saksiji, biljke esto poinju da cvetaju pre nego to potpuno izrastu. Poinjanje od semena Poinjanje od semena je isplativ nain da dobijete veliku koliinu biljaka, naroito jednogodinjih za leje, a istovremeno vam osigurava da su proizvedene organski. Veina otpornih i mnoge poluotporne jednogodinje biljke, naroito one s krupnim semenom, kao to su kadifica (Tagetes) i potoarka, jeftine su i lako se gaje iz semena. Ako sami gajite biljke, imaete priliku da isprobate neke neobinije vrste jednogodinjih biljaka, kao to su Trachymene coerulea i petunija sa zelenim cvetovima (Nicotiana lansdorffii). Viegodinjim biljkama koje se gaje iz semena treba godinu ili dve da dostignu veliinu koja im je potrebna da procvetaju. Gajenje iz semena uglavnom je ogranie-

no na iste vrste; ako se seju sorte, najee se ne dobijaju primerci koji su identini biljkama-roditeljima. Neke vrste viegodinjih biljaka, kao to je kandilica, lako se same rasejavaju. Boja cvetova ponekad nema veze s biljkom-roditeljem, ali to nije nuno loe. Na veini pakovanja semena postoji uputstvo koje preporuuje odgovarajui period za sejanje jednogodinjih biljaka, ali e vam se isplatiti da eksperimentiete s kasnijim sejanjem, jer tako moete da popunite praznine koje ostaju posle cvetanja ranih viegodinjih i lukoviastih biljaka. Zanimljiv izgled krajem prolea ili poetkom leta moe da se postigne jesenjim sejanjem otpornih jednogodinjih biljaka kao to je makov brk (Nigella), koje mogu da se seju direktno, ili da se uzgajaju u vieelijskim pliticama i presade kasnije, kad se zemljite raskri. Mnoge otporne jednogodinje biljke, kao to su neven, Phacelia tanacetifolia (facelija) i Limnanthes douglasii, same se rasejavaju. Takve biljke su uglavnom jae i ranije cvetaju nego kad ih vi posejete. Neeljene ponike moete jednostavno da uklonite motikom ili presadite na mesto koje vam vie odgovara. Priviknite mlade biljke na otrije uslove znatno pre presaivanja. Ako je potrebno, zatitite ih od pueva i kasnih mrazeva. Saenje viegodinjih biljaka i trava Sadnice s golim korenom mogu da se nabave samo u odreeno doba godine, ali mladice gajene u saksijama mogu da se zasade u bilo kom periodu. Pre saenja, dobro nakvasite biljku u kofi vode, tako da zemlja u saksiji postane potpuno mokra. Iskopajte rupu koja e biti dovoljno velika da u nju stane zemlja oko korena, rastresite zemlju na dnu kako biste olakali korenju da prodre u dublje slojeve. Uvrstite biljke posle saenja i zalijte ih ak i ako je zemlja vlana. Time ete ukloniti depove vazduha i obezbediti korenju bolji kontakt sa zemljitem.

BATENSKO CVEE

173 Razlozi za prekrivanje zemljita Posle saenja, prekrijte zemljite. Dublji sloj pomae u zadravanju vlage i u suzbijanju korova. Odaberite prekriva zemljita koji se po stilu slae sa zasadom.

Saenje lukoviastih biljaka Lukovicama prija ocedito zemljite bogato humusom. Ako se brinete da li je zemljite previe vlano ili prejako, dodajte mu otrog peska ili stavite ljunak ili krupan pesak na dno rupe za saenje. U naelu, sadite lukovice na dubini koja je dvostruko vea od njihovog prenika. Izbegavajte saenje lukovica na prednjem kraju leje ili ruba. Njihovo uvelo lie nije lep prizor, a veoma je vano da ostavite lie da uvene prirodnim putem, to se dogaa otprilike 6 sedmica posle cvetanja, umesto da ga odsecate ili vezujete u vor. Lukovice se obino sade kad su u fazi mirovanja. Samo vrlo male lukovice, kao to su visibaba i crvljivaa, treba presaivati dok su jo u listu, neposredno posle cvetanja, jer veoma lako venu. Ako morate da ih sadite kao suve lukovice, natopite ih u mlakoj vodi 24 asa pre saenja. Za zanimljiv izgled u prolee, lukovice morate zasaditi ujesen; one koje cvetaju u leto i jesen sadite u prolee. zalivanje biljaka Kad god je mogue, birajte biljke koje odgovaraju vrsti zemljita kako biste smanjili potrebu za zalivanjem. Dobro pripremite zemljite pre saenja, rastresajui

sve zbijene delove kako biste podstakli ukorenjivanje. Ako je izvodljivo, poveajte kapacitet zemljita za zadravanje vode dodavanjem kabastih organskih obogaivaa (videti str. 41-42) pre saenja i drite zemljite prekrivenim posle saenja (videti str. 174). Ako je potrebno zalivanje, natopite zemljite temeljno, nemojte samo da ga nakvasite. Da biste smanjili isparavanje, zalivajte rano ujutro. Takoe, moete da zalivate i uvee, iako tako poveavate rizik od napada pueva.

viegODinje Biljke kOje SU OtPORne na zeeve -

OtPORne jeDnOgODinje Biljke kOje Se lakO RaSejavajU Mnoge otporne jednogodinje biljke se lako rasejavaju i produavaju svoju vrstu iz godine u godinu. U njih se ubrajaju mak, neven, potoarka, lanilist i makov brk, ije paperjasto lie ukraava krajem leta leju koju ine Salvia patens kejmbrisko plava i gorua ljubav. Ove mladice, koje su nastale samorasejavanjem biljaka koje cvetaju leti, preivee zimu i naredne godine procvetati ranije. Moda e biti potrebno da ih proredite.

Aconitum (jedi) Astilba Campanula lactiflorae, C. latifolia Cortaderia (pampas trava)* Crinum Krokosmija Naprstak (Digitalis) Epimedium Mleika (*) Otporni geranijumi (*) Helianthus (suncokret) Hosta Hypericum (*) Perunika Tritoma (Kniphofia) Leucojum Melissa Nepeta (maja metvica) Bour Mak (*) Veratrum Vinca (zimzelen) *

* zimzelene (*) neke vrste su zimzelene

174

ORGANSKA BATA

Pritke za viegodinje biljke Cvetovima viih vrsta viegodinjih biljaka, kao to je delfinijum, potrebna je potpora (oslonac) da bi se zatitili od vetra i da ne bi padali preko svojih suseda. Velika koliina hranljivih sastojaka i vode podstie rast u visinu i smanjuje otpornost, zbog ega su biljkama potrebne pritke. Ta potreba moe da se smanji izborom niih, stamenijih varijeteta i sorti ili, u sluaju boura, biljaka s lakim, pojedinanim cvetovima. Viegodinje biljke se po tradiciji podupiru pritkama od grana bunova koje se pobadaju u zemlju kad biljke ponu da niu. One su vrsta i neupadljiva potpora, a na kraju sezone mogu da se uklone i kompostiraju. Zabodite grane u zemlju oko osnove biljke i presavijte ih na taki koja je na dve treine visine, stvarajui gustu mreu grana koje podupiru stabljiku dok raste kroz njih. U veini bata sasvim dovoljna koliina pritki moe da se dobije od orezivanja krajem zime i u prolee. Drugi nain podupiranja jeste da biljku okruite tapovima bambusa, a potom izmeu njih ispletete mreu od batenskog kanapa. U prodaji je i irok spektar industrijski proizvedenih pritki. U one koje se brzo i lako postavljaju ubrajaju se galvanizovani metalni ili plastini krugovi s mreom ili plastificarana ica u obliku slova L, s kukicama za povezivanje. Ovakva vrsta potpore odgovara viegodinjim biljkama koje rastu u grupama, kao to su oman, floks i hrizantema. Vee gomile koje se naginju na jednu stranu i prete da polegnu po zemljitu, mogu lako da se podupru pritkama od metalnih tapova savijenim u polukrug. Nekim izrazito visokim biljkama, kao to je delfinijum, potrebne su pojedinane pritke. Svaka stabljika treba da ima svoju pritku, koja je podupire veim delom visine. Uvek koristite prirodne materijale za vezivanje biljaka za pritke. Oni e manje stezati biljke, a mogu da se kompostiraju posle upotrebe, u kontejneru ili na gomili. Da

biste izbegli povrede oiju vrhovima pritki, zatite ih kapicama koje moete da kupite ili sami napravite. Prekrivanje i ishrana zemljita Ne bi trebalo dodatno da hranite jednogodinje i dvogodinje biljke. U odravanju vlage u zemljitu pomoi e vam kratkotrajni prekrivai kao to su kompost od lia ili sitno seckana kora od drveta. Za jednogodinje zasade pogodne su i ljuske od kokosa, ali ih zbog velike hranljive vrednosti ne treba koristiti na plodnom zemljitu. Mnogo iri spektar prekrivaa moe da se koristi za viegodinje biljke, zbog zadravanja vlage, suzbijanja korova i ishrane zemljita (videti str. 74-77). Izaberite one koji odgovaraju zasadu. Na primer, ljunak odgovara suvoj leji u prerijskom stilu, a kora od drveta ili kompost od lia umskom stilu bate. Uvek prekrivajte zemljite kad je vlano i raskreno od korova. Plodna zemljita treba prekrivati korom od drveta, kompostom od lia ili kompostom od zeleninog otpada, a posnija materijalima srednje do visoke klase plodnosti kao to su batenski kompost, kompost od peuraka ili dobro zgorelo ubrivo, dok mu se ne podigne nivo plodnosti. Takoe, moete da nanosite na zemljite organsko ubrivo opte namene. Izbegavajte korienje iste vrste prekrivaa iz godine u godinu da ne biste izmenili pH vrednost. Na primer, kompost od peuraka ini zemljite baznim, a borove iglice kiselim. Uklanjanje uvelih cvetova i orezivanje Redovno uklanjanje uvelih cvetova odrava dobar izgled jednogodinjih i dvogodinjih biljaka, a esto i produava cvetanje. Izbegavajte da to inite s biljkama kao to su srebrno cvee i makov brk (Nigella), ako elite da sauvate njihove privlane zrele cvasti.

BATENSKO CVEE

175

Uklanjanje cvetova s nekih vrsta viegoProleno ienje dinjih biljaka kao to je floks, podstie Uveli ili osueni delovi biljaka preko zime cvetanje bonih izdanaka, a delfinijum, luobezbeuju divljim ivotinjama hranu, pina i hajduka trava mogu da cvetaju po sklonite i materijal za gnezda. U prolee drugi put ako se oreu. Meutim, oduprite poistite stare stabljike i lie, podelite i se iskuenju da uklanjate cvetove im popresadite biljke po potrebi, a zatim uklonu da blede. Budite strpljivi i saekajte da nite sav korov pre nego to prekrijete zevidite da li e iz cvetova nastati zrele cvasti mljite. koje mogu da poslue kao ukrasni element tokom zimskih meseci, kao hrana za ptice i male sisare ili sklonite za insekte. Uvele stabljike i lie takoe tite biljke od otrih Drugi naini za dobijanje vie zima. Neke vrste, kao to je ednjak, zadrbiljaka avaju privlaan izgled tokom cele zime. Druge poinju da trule pri osnovi i venu Meke reznice s vrha stabljika (videti str. pod uticajem vlanog i vetrovitog vreme- 104) mogu da se uzimaju od poetka prona. Povremeno uklanjajte delove biljaka lea do poetka leta s mnogih vrsta viekoji kvare izgled bate. godinjih biljaka, ukljuujui penstemon i estoslavicu. Bokorenje viegodinjih biljaka Kod nekih viegodinjih vrsta, ukljuujuDok jednogodinje i dvogodinje biljke i delfinijum i georginu, moete da uzmemoraju da se gaje iz semena, viegodinje te reznice sa osnove stabljike; u prolee, mogu da se razmnoavaju i vegetativnim paljivo izvucite nove izdanke iz osnove putem - deobom (bokorenjem) i reznica- biljke kad dobiju etiri ili pet listova, podma. Deobom se ojaavaju biljke i proizvo- secite im osnovu i pobodite u male saksije de primerci koji su identini biljci-roditelju. sa oceditom zemljom. Delite zeljaste viegodinje biljke kad ponu da venu u sredini leje ili izgledaju nagomilano i manje bujno. Delite biljke tokom jeseni, zime ili poetkom prolea, kad zemljite nije previe vlano i nema opasnosti od mraza. Travama odgovara bokorenje u prolee. Sa izuzetkom biljaka s drvenastom osnovom, kao to je Achillea meseina, druge viegodinje vrste se lako dele. Iskopajte busen s vie biljaka i zabodite u sredinu dvoje vile okrenute poleinom. Pomeranjem dralja napred-nazad korenje se postepeno razdvaja. Ponavljajte postupak dok ne dobijete onoliko biljaka koliko vam treba. Veoma tvrdo korenje isecite. Lukovice manje cvetaju kad su nagomilane. Iskopavajte ih kad ponu da venu ili kad postanu neaktivne. Busen obino moe da se razdvoji rukom, posle ega moete da presadite zdrave lukovice.

travnjaci i njihova nega

Od engleskog travnjaka do meovite livade, sve vrste travnatih povrina mogu da se odravaju organski
Uprkos novim trendovima poploavanja povrina u bati, za mnoge batovane travnjak ostaje osnovni deo kunog pejzaa, kako zbog estetskih, tako i zbog praktinih razloga. Travnjaci razliitim ljudima predstavljaju razliite stvari. Oni su vaan deo strukture bate, u kojoj mogu da budu pozadina za ivopisne zasade, prolaz izmeu leja i rubova ili jednostavno deo za igru i oputanje. Travnjak stvara oseaj slobodnog prostora s puno prirodne svetlosti i pogledom na prostor u pozadini. Ako se odrava na organski nain, taj zeleni tepih doprinee i biolokoj raznovrsnosti bate. Za organskog batovana, travnjak je ekosistem u istoj meri koliko i jezerce ili iva ograda. Meutim, priroda ne podnosi monokulture, pa e zato korov vrlo brzo
temeljno ienje Jesenje lie treba sakupiti grabuljama i ukloniti s travnjaka da bi on ostao zdrav, ali ga nikad ne treba spaljivati; umesto toga napravite gomile ili ga potrpajte u vree i pravite kompost od lia (videti str. 49). Sami moete da napravite metlu od prua, vezujui snop prua za drvenu drku. Ako lia nema mnogo, moete i njega da pokosite i ostavite iseckanog, kao laki prekriva zemljita. Ubrzo e nestati, jer e ga gliste i drugi organizmi razloiti i apsorbavati u zemlju. Osnovni nivo Organski travnjak koji sadri vie vrsta trave i cvea postaje privlano stanite za insekte i hranilite za ptice.

pokuati da prodre u novi travnjak. Moete da se odluite za formalan travnjak u kome gotovo da nema korova, ili za oputeniju zelenu povrinu, sastavljenu od vie raznih vrsta biljaka. Obe vrste travnjaka mogu da se gaje organski, iako je za prvu potrebno vie panje i nege. Organski travnjaci su veoma privlana stanita za insekte, ptice i druge divlje ivotinje. Prihvatajui da u travnjaku moe da postoji itav niz raznih biljnih vrsta pored trave, organski batovani stvaraju bogata stanita za irok spektar insekata i drugih ivotinja. Usklaivanjem reima koenja i kultura stvaraju se livade ili poljane, u kojima se cvee rasejava samo, insekti se slobodno hrane i razmnoavaju, a ptice biraju hranu i materijal za gnezda.

kOenje tRave
Uestalost i visina koenja u organskom travnjaku treba da budu prilagoeni svrsi koju ste mu namenili. Njihovom promenom, travnjaku moete da date formalniji
naela ORganSke nege tRavnjaka - Izaberite seme trave za travnjak koji odgovara vaim potrebama i lokaciji. - Odravajte dobru strukturu zemljita da biste podstakli rast trave. - to trava vie raste, to je ee kosite, ali nikad prekratko. - Tokom leta ostavljajte pokoenu vlati na travnjaku, radi ishrane trave. - Razgrabuljajte mahovinu pre nego to se nagomila i pone da gui travu.

TRAVNJACI I NJIHOVA NEGA

177

ili prirodniji izgled. Poto na tritu postoji ogromna ponuda kosilica, vano je da odaberete onu koja odgovara vama i vaem travnjaku. U donjoj tabeli opisana su tri glavna tipa, sa cilindrinim i krunim seivima ili s plastinom niti. Za manje, ravne travnjake idealna je runa kosilica, ali za vee povrine pod travom motorna kosilica ima vie prednosti.

koenje travnjaka Ako ima dovoljno toplote i vlage, trava moe da raste cele godine, ali moraete redovno da je kosite samo od prolea do
Saveti za kOenje Kosilice su najopasnije maine koje se redovno koriste u bati, zato sprovodite sve mere bezbednosti koje preporuuju proizvoai. Nosite zatitnu odeu i cipele, raskrite travnjak od kamenja i otpadaka, i udaljite decu i kune ljubimce sa travnjaka kad ga kosite. Na elektrinim modelima pre koenja uvek proverite ispravnost kabla i utikaa, i koristite utinicu sa uzemljenjem (uko). Ako se kabl oteti prilikom koenja, odmah iskljuite struju u kutiji sa osiguraima. U gradskim podrujima buka predstavlja sve vei problem. Kupite tii model motorne kosilice ili pak runu. Kosite imajui obzira prema susedima. - Redovno otrite seiva i menjajte ih ako se otete od kamenja. - Pre koenja proverite da li se abe ili male ivotinje ne kriju oko ivica travnjaka ili u delovima s viom travom. - Proverite visinu seiva pre koenja. - Ponite koenje od ivica travnjaka, raunajui i izolovane leje. - Za formalne travnjake odredite najdui pravac i kosite u pravoj liniji od jednog do drugog kraja travnjaka. Vratite se u suprotnom smeru, blago preklapajui liniju kretanja s prethodnom, sledei zapoeti pravac. - Ne optereujte kosilicu koenjem veoma visoke, vlane ili grube trave. Visoku travu pokosite u nekoliko faza, poinjui sa visoko podignutim seivom, da biste ga postepeno sputali do eljene visine trave. - Da biste izbegli oteivanje drvea i drugih elemenata na travnjaku, travu oko njih nemojte da kosite, nego preko nje rasprostrite prekriva zemljita. - Servisirajte motornu kosilicu pre nego to je preko zime odloite.

izBOR kOSiliCe

Rune Koriste cilindrino seivo koje se oslanja na plou na osnovi. Jeftine su, efikasne i praktine za manje, formalne travnjake, a odline su i za rekreaciju. Dobar su izbor za organske batovane koji ne ele da koriste struju ili benzin. Rune kosilice ne mogu da kose visoku travu, zato kosite ee. Otrite i podeavajte seiva. Rotacione Rotacione kosilice imaju jedno seivo koje se okree velikom brzinom. Jeftiniji modeli ne sakupljaju pokoenu travu; obino se isplati kupiti model koji ima i tu mogunost. Rade na benzin ili struju, a postoje i modeli koji rade pomou akumulatora. kosilice sa seckalicom Ova vrsta rotacionih kosilica je odlian izbor za organske batovane koji imaju velike travnjake. Pokoena trava sitno se secka, a zatim raspruje po travnjaku. Poto dospeva blizu zemljita, brzo se razlae ili je gliste unose u zemlju i tako je hrane. Kosilice sa seckalicom podstiu rast trave, reciklirajui hranljive sastojke iz travnjaka, i smanjujui potrebu za dodatnom ishranom. kosilice s plastinom niti (trimeri) Trimeri koriste nit od najlona ili tvrde plastike koja je privrena na rotacionu glavu. Modeli s dva toka obino rade na benzin i pogodni su za koenje visoke trave i korova, kamenitih delova i padina travnjaka. Nisu idealne za visokokvalitetne travnjake.

178

ORGANSKA BATA

jeseni. Uestalost koenja zavisi od brzine rasta trave. Tokom prolea, dovoljno je da to inite jednom sedmino, ali ako elite uredniji travnjak i igralite, od kraja prolea treba da poveate uestalost na dva puta sedmino. Rast trave smanjuje se ujesen, to znai da je travnjaku dovoljno manje koenja. Zimi trava i dalje raste sporo, ali je vreme uglavnom suvie vlano za koenje, tako da je najbolje da ga izbegavate, osim u duim toplim, suvim periodima. Duina na koju treba da kosite travu zavisi najvie od kvaliteta trave i od toga koliko koristite travnjak. Via trava bolje podnosi suu od krae, i bolje se nosi s korovom. Veina travnjaka moe da se kosi na 6 cm visine. Travnjaci koji se koriste za porodina okupljanja i igru, mogu da se kose i na krae, oko 5 cm, u prolee i jesen, a leti jo malo krae. Na ravnim, kvalitetnim travnjacima, trava leti moe da se kosi i na sasvim kratko (4 cm), da bi se postigao potpuno uredan izgled. Pazite da ne ogolite travnjak na mestima gde je neravan i uvek, ako je vreme suvo, ostavljajte veu visinu trave da bi lake podnela suu. ta da radite s pokoenom travom Pokoena trava je dobar izvor azota koji se oslobaa dok se ona razlae. Kad god moete, ostavljajte je na travnjaku da biste ishranili travu; u suprotnom, reciklirajte

je. Tokom glavne sezone koenja, od kraja prolea do leta, kosite redovno da bi se kraa pokoena trava, koju ostavljate na travnjaku, prirodno razlagala. Razmislite o kupovini kosilice koja istovremeno sitno secka travu i vraa je na povrinu travnjaka. Poetkom prolea i ujesen, kad je trava visoka, najbolje je da pokoenu travu skupljate u vreu na kosilici. Ako je ostavite na travnjaku, moe da ugui rast, izazove obezbojenost i podstakne bolesti. Pokoena trava je materijal koristan za recikliranje i upotrebu u drugim delovima bate, zato je nikad ne spaljujte i ne bacajte. - Koristite je kao aktivator komposta. - Dodajte je na gomilu komposta (videti str. 45). - Izmeajte je sa opalim liem u gomili komposta od lia. - Koristite je kao prekriva zemljita oko drvea, bunja, bunastog voa i povra. eme koenja Zanimljivost travnjaka poveava se tako to se na velikim povrinama neki delovi kose na razliitim visinama i tako se dobiju sloene travnate are. Ako ostavite nepokoene delove, stvoriete stanita za divlje ivotinje. Koenje trave leti posao je koji mora da se obavlja redovno, a ako vam predstavlja obavezu koja zahteva mnogo vremena, moete da kosite samo
jasan kontrast. Ove travnate staze nisu besprekorno odravane, ali izgledaju veoma negovano u sveukupnosti travnjaka, formirajui uredne trake zelenog tepiha izmeu leja od grube trave i poljskog cvea.

TRAVNJACI I NJIHOVA NEGA

179

ianje po mustri. Batenskim makazama oblikujte i odravajte ove komade nametaja od zemlje prekrivene travom.

staze ili formalne delove da bi lepo izgledali, a da ostavite neke delove travnjaka nepokoene kao stanita.Trimeri su odlini za stvaranje staza kroz visoku travu i livade. Da biste odrali staze prohodnim i urednim, dovoljno je da ih kosite jednom u nekoliko sedmica. Takoe, moete i da menjate pravce staza - svake godine pokosite novu, po sopstvenoj elji. Oiviavanje travnjaka Uredno pokoene ivice dodatno istiu travnjak, a redovno koenje odrava ih u dobroj formi. Ponite tako to ete aovom obeleiti jasnu ivicu. Koristei batenske makaze s dugakom drkom za potkresivanje ivica, izbei ete saginjanje. Oiviavanje travnjaka bie vam jo lake ako koristite mainu kao to je trimer s najlonskom niti na rotacionoj glavi s tokovima, kojim moete da seete travu i vodoravno i uspravno. On je brz i efikasan, ali vei modeli su esto preteki za duu upotrebu. Veina radi na struju, a postoje i modeli sa akumulatorom na punjenje koji su praktiniji jer nemaju kabl, ali su tei. Paljivo se pridravajte saveta za bezbednost i nosite zatitne naoare, jer moe da se dogodi da vas neki komad otpada pogodi u lice. Delovi ivica travnjaka koji se otete mogu lako da se poprave. Popravljanje oteenih ivica Aovom isecite oteeni deo travnjaka u obliku pravougaonika, tako da sa unutra-

nje strane bude prava linija. Podignite iseeni deo i okrenite ga za 180, tako da na mesto oteene ivice doe prava linija. Popunite oteeni deo meavinom zemlje i semena (str. 184-186) i prekrijte providnom plastikom dok seme ne proklija.

OPlemenjivanje tRavnjaka
Travnjak se sastoji od miliona pojedinanih biljaka za iji su rast, kao i u drugim delovima organske bate, od presudnog znaaja dobra struktura i adekvatna plodnost zemljita. Dobar rast trave spreava uvrivanje korova, odbija tetoine i bolesti i poveava otpornost na suu. Travnjaci su jedan od nekoliko delova bate koji su stalno prekriveni biljkama, to znai da u njih ne mogu da se ukopavaju kabasti organski obogaivai zemljita. Ipak, oni mogu da se na travnjake nanose kao gornji sloj zemljita, da bi se odravala i popravljala njihova struktura i zdravlje. esto je potrebna i dodatna ishrana. ishrana travnjaka Ishrana nije potrebna svake godine. Ako trava dobro raste i zelena je, nemojte dodatno da hranite zemljite jer ete u tom sluaju samo podstai jai rast, to znai vie koenja! Ako je rast slab, onda dodajte organsko ubrivo opte namene (videti str. 59) ili poetkom prolea po celoj povrini rasprostrite organsku hranu za travnjak. Moete da koristite i batenski kom-

180

ORGANSKA BATA

post, rasprostrt u tankom sloju. Nanoenjem kae od morske trave ili njenog ekstrakta tokom leta, pojaaete rast i boju trave. Ako rast i dalje bude slab, hranite zemljite ponovo u letnjem periodu, a razmislite i o nanoenju gornjeg sloja ujesen, radi poboljanja strukture zemljita. nanoenje krea Kiselo zemljite podstie stvaranje mrtvog sloja i uzrokuje slab rast trave. Takoe, kiselo zemljite prija mahovini i nekim vrstama korova, kao to je kiseljak. Ako je pH vrednost ispod 6, dodajte zemljitu kre da biste je podigli do otprilike 7. Odgovarajui organski tretman je ravnomerno posut i blago pograbuljan mleveni ili dolomitski krenjak (videti str. 61). Ponavljajte postupak svake godine dok ne postignete potrebnu pH vrednost. Uklanjanje mrtvog sloja Mrtav sloj sastoji se od vlaknastih materija i organskog otpada koji se gomilaju na povrini zemljita i dubljim slojevima travnjaka. On spreava prodiranje vode do zemljita, podstie bolesti i zaustavlja gui rast trave. Uklanjajte ga temeljnim grabuljanjem, uz pritiskanje o zemljite. Postoje i maine za uklanjanje mrtvog sloja koje
tRavnjaCi i njiHOva nega alatke za negU tRavnjaka

mogu da se kupe ili iznajme. Najbolje je da mrtvi sloj uklanjate u jesen, jer ete tada podstai gui rast trave. Ako se posle toga pojave vee povrine gole zemlje, posejte seme trave po njima. aeracija Ovim procesom prave se rupe kojima se poboljava prodor vazduha i vode u zemljite. To je veoma korisno za zbijene delove travnjaka. Meutim, poto zahteva znaajno ulaganje fizikog rada, sprovodite proces samo kad je zbijenost zemljita ozbiljan problem. Najbolje je da aeraciju travnjaka vrite poetkom jeseni, kad je zemljite vlano. Ako koristite aerator sa upljim iljcima, koji prodire na oko 10 cm dubine, onda je dovoljno da to radite jednom u tri godine. Umesto toga moete na manjim povrinama jednostavno da travu bodete vilama, ili na veim travnjacima uz pomo maina. Meutim, bodenjem se zbija zemljite oko rupa koje se prave, zato je poeljno da koristite aerator sa upljim iljcima, naroito za tea zemljita.
mateRijali za gORnji SlOj zemljita Meavina za gornji sloj zemljita pravi se od kabastih organskih materija, crnice i/ili krupnog peska ili sitnog ljunka. Za jesenji gornji sloj idealne kabaste organske materije su kompost od lia ili gradski kompost. Bogatije materije, kao to je batenski kompost, pogodnije su za prolee. Recept koji sledi moe da se prilagodi konkretnoj vrsti zemljita. Koliine se odnose na zapreminu.

Batenske grabulje Korisne su za uklanjanje nakupljenog otpada i mahovine, koja moe da se nagomila tokom vremena. Takoe, odline su za skupljanje opalog lia. Metle od prua Koriste se za ienje izmeta od glista, rasprostiranje gornjeg sloja zemljita i uklanjanje rose pre koenja. Batenski usisivai i sakupljai lia Olakavaju sakupljanje opalog lia s velikih povrina. Za tu svrhu moe da se koristi i kosilica, kojom se lie isee pre nego to se doda na gomilu komposta.

Za teka, prevlaena zemljita, ili ona koja imaju problem s mahovinom potrebno je: - 3 dela krupnog peska, - 1 deo crnice, - 1 deo kabastih organskih materija. Za laka, ocedita, peskovita zemljita potrebno je: - 2 dela crnice, - 3 dela kabastih organskih materija.

TRAVNJACI I NJIHOVA NEGA

181

gornji sloj zemljita Razne vrste obogaivaa posipaju se po travnjaku kao gornji sloj zemljita. Oni se nanose u sloju koji je dovoljno tanak da trava moe da proraste kroz njega. Da bi proces bio delotvorniji, naroito na zbijenim delovima travnjaka, pre nanoenja gornjeg sloja izbuite zemlju aeratorom sa upljim cevima, a potom ga ubacujte u kanale. Dobra struktura zemljita podstie aktivnost glista, koje poboljavaju njegovu oceditost. Takoe, gliste unose otpatke s povrine u zemlju. nanoenje gornjeg sloja zemljita Za nanoenje gornjeg sloja zemljita pogodni su i jesen i prolee. Ponite tako to ete pokositi travu na oko 2,5 cm visine.

Ne kosite je na nie, jer gornji sloj moe da je ugui. Ako na travnjaku ima delova s mrtvim slojem, mahovinom ili visokim korovom, izgrabuljajte ga pre koenja. Ako nameravate da tretirate zemljite aeratorom sa upljim iljcima, uinite to pre nanoenja gornjeg sloja. Pospite ravnomerno meavinu gornjeg sloja preko cele povrine travnjaka u sloju do 1 cm debljine. Rupe od aeracije mogu da budu napunjene malo debljim slojem, a redovnim nanoenjem gornjeg sloja tokom godine, one e se popuniti i postepeno izjednaiti s nivoom povrine travnjaka. vrstom metlom rastresite gornji sloj kroz travu do povrine zemljita. U tome vam moe pomoi obilna kia, zato planirajte postupak u vreme kad je vremenska prognoza najavljuje.

BRz vODi za SezOnSkU negU tRavnjaka

Prolee - Dobro izgrabuljajte da biste uklonili mahovinu i mrtvi sloj. - Aerirajte slabo ocedit travnjak; u rupe ubacite pesak da stvorite kanale za drenau. - Na poetku sezone podesite otrice kosilice na visoko, da biste ostavili viu travu. Uestalost koenja prilagodite brzini rasta trave. - Kosite nove i popravljajte oteene ivice travnjaka. - Popunjavajte ogolele delove. - Hranite travnjak organskim ubrivom ili kompostom. leto - Nastavite redovno da kosite sputajui visinu seiva ako trava brzo raste. Pazite da ne ogoljujete delove travnjaka, jer e na njima izrasti korov i mahovina. - Ostavite travu neto viom u toplijim, suvim periodima, kao i ako se predvia sua. - Podsecite ivice travnjaka posle koenja. - Nastavite da izbacujete mahovinu grabuljama. - Runo upajte korov, popunjavajui rupe zemljom za saksije.

- Ako trava slabo raste, dodajte joj organsko ubrivo da podstaknete bujnost i boju, kao i otpornost na prodiranje korova.

jesen - Skupljajte opalo lie. - Aerirajte zbijene delove. - Grabuljama uklanjajte mrtvi sloj i mahovinu. - Proredite koenje i podignite visinu seiva kosilice. - Nanesite meavinu gornjeg sloja da biste popravili strukturu zemljita. - Popunite rupe u travnjaku posipanjem zemlje za saksije ili gornjeg sloja zemljita. - Zasadite patuljaste lukovice i afran ispod busena da bi procvetali u prolee. zima - Nastavite da skupljate opalo lie da ne bi uguilo travu. - Ako je zemljite kiselo, pospite mleveni krenjak da smanjite kiselost. - Izbegavajte da hodate po zamrznutom travnjaku. - Ako trava izgleda neuredno, pokosite je u periodima toplog vremena. - Oistite i servisirajte kosilicu pre nego to je preko zime sklonite na suvo mesto.

182

ORGANSKA BATA

PROBlemi S tRavnjakOm
Travnjak sa samo jednom biljnom vrstom (monokultura) veoma je neprirodna pojava. Kad se prepusti samom sebi, takav travnjak vrlo brzo postaje znatno raznovrsnija zajednica biljaka, ukljuujui grublje vrste trave i poljsko cvee, kao i znatno iri spektar divljih ivotinja. Neki batovani utroe mnogo vremena da bi u svom travnjaku spreili rast bilo ega drugog osim trave. Drugi prihvataju uravnoteeniji pristup i rado toleriu korov kao to su detelina i bela rada. Neki korovi su u potpunosti korisni. Korenje deteline (videti donji tekst) fiksira azot iz vazduha u zemljitu, obezbeujui biljkama izvor ovog ivotno neophodnog hranljivog sastojka i smanjujui potrebu za ubrivom. Trava koja raste zajedno s detelinom uzima deo azota koji ona isputa u zemljite. Sitnolista detelina dobro podnosi suu i odrava zelenu boju travnjaka kad se ona pojavi. A kako da napravite venac od belih rada ako ih nema na travnjaku?
znaaj Deteline Organski batovani nikako ne bi trebalo da tretiraju detelinu kao problem, ve naprotiv da aktivno podstiu njen rast. Tokom sunih perioda, najzeleniji deo travnjaka je onaj na kom ima deteline koja zadrava boju i kad okolna trava potpuno pouti. Umesto da ekate da divlja detelina prodre u travnjak, moete po njemu da posejete belu holandsku detelinu. Najpre ga izgrabuljajte da uklonite otpatke i rastresete povrinu zemljita. Zatim posejte seme retko, u koliini od 7,5 do 15 g na kvadratni metar. Tako ete dobiti lep, ravnomeran prekriva od sitnolisne deteline koja e rasti zajedno s travom. Cvetovi deteline su bogat izvor nektara za pele, a sposobnost deteline da uzima azot iz vazduha i u korenju ga pretvara u dragoceno azotno ubrivo, omoguuje joj da raste i na siromanom zemljitu, bez potrebe za dodatnom ishranom.

Suzbijanje korova Ako ste sledili uputstva za negu travnjaka izneta u ovom poglavlju, trebalo bi da budete nagraeni travom koja dobro raste i otporna je na prodiranje korova. Ako korov ipak postane problem, postoji vie naina na koje moete da mu se suprotstavite. - Runo uklanjajte korov koji raste pojedinano, kao to su bela rada, bokvica i maslaak, koristei stari kuhinjski no ili specijalne alatke kao to su vile za parglu. - Rupe koje ostaju posle upanja korova popunite zemljom za saksije i posejte u njih seme trave. - Izbegavajte da kosite travu suvie nisko, jer takva trava je slabiji protivnik korovu, koji onda lake prodire na travnjak. - Grabuljanjem uklanjajte ostatke da biste podstakli rast trave. - Poboljajte drenau zemljita aeratorom sa upljim iljcima da biste spreili prevlaenost koja je tetna za travu, a podsticajna za korov i mahovinu kojima prija vlaga. najee vrste korova na travnjacima Na razliitim vrstama zemljita, u razliitim uslovima, rastu i razliite vrste korova. Na primer, dobriica se brzo iri na vlanim, senovitim mestima. Ptija trava dobar je pokazatelj da je zemljite bazno. Maslaak raste u veem broju na zbijenom zemljitu i na travnjacima koji se nisko kose. Detelina bolje napreduje na siromanom zemljitu i njeno prisustvo najee moe da se smanji dodatnom ishranom zemljita (videti Znaaj deteline, levo). Kiseljak postaje problem na zemljitu koje je kiselo. U tom sluaju pomae nanoenje krea da bi se pH vrednost vratila na neutralnu. Bokvica i iak rastu na mestima gde je trava proreena. U tetoine na travnjaku ubrajaju se mravi, umski crvi i krtice (za savet videti Problemi s biljkama, od A do , str. 397439).

TRAVNJACI I NJIHOVA NEGA

183

kako da suzbijate mahovinu Mahovina se razvija iz vie razloga. Njoj prijaju vlana mesta s loom drenaom zemljita, mada raste i na suvljem, kiselom zemljitu slabe plodnosti. Mahovina se iri u senovitim delovima travnjaka i na mestima gde je trava pokoena prenisko. Svakog prolea i jeseni redovno je uklanjajte batenskim grabuljama ako je problem ozbiljan. Na golim delovima ponovo posejte travu. Ako je zemljite travnjaka siromano, dodatno ga hranite da pojaate rast trave, a otricu kosilice podignite na oko 5 cm, da biste izbegli suvie nisko koenje. Takoe, prisustvo mahovine ete smanjiti poboljanjem drenae i smanjivanjem kiselosti zemljita, dodavanjem mlevenog ili dolomitskog krenjaka (videti str. 180). Ne zaboravite da je mahovina dragocena pticama kao materijal za gnezda, zato namenite jedan deo travnjaka za njih ili

ostavljajte gomile pograbuljane mahovine na pristupanom mestu s kog mogu da je uzimaju. Obnavljanje zaputenog travnjaka Ako je potrebno da obnovite travnjak, nekoliko jednostavnih koraka (videti okvir sa desne strane) trebalo bi da bude dovoljno da ga vratite u dobru formu. Iako obnavljanje moe da se izvede u gotovo bilo kom trenutku tokom sezone rasta, najbolje je da to bude u prolee, kad trava raste najaktivnije. Ne oekujte odmah rezultate, ali vremenom moete da povratite kontrolu nad celim travnjakom. Svakako e vam to biti lake i jeftinije nego da prekopavate stari travnjak i sejete ili postavljate novi. Izuzetak je sluaj kad je stari travnjak izuzetno neravan, s busenima i rupama po celoj povrini. U takvim okolnostima najbolje je poeti iz poetka.

OBnavljanje tRavnjaka
1. Pokosite visoku travu. Za to e vam verovatno biti potrebna jaa kosilica, ije seivo treba da podesite na najvii nivo. Kad zavrite, sakupite sve to je pokoeno. Spustite seivo malo nie i pokosite parcelu ponovo. Nastavite tako sve dok trava ne bude visoka oko 5 cm. 2. Izgrabuljajte travnjak kako biste uklonili ostatke i busenje. Poto e posle toga parcela izgledati neuredno, pokosite je ponovo. 3. Iupajte krupan korov rukama. Proverite pH vrednost zemljita pomou kompleta za merenje. Ako je ispod 5,5 dodajte kre da biste poveali pH vrednost na 7. 4. Popunite eventualne rupe zemljom za saksije, zatim po njima pospite po prstohvat semena trave. To e biti dovoljno da trava izraste i popuni rupu. 5. Rasprostrite ravnomerno po celoj povrini odgovarajue ubrivo za travnjak. 6. Ako vam se ini da u zemljitu ima previe vode, upotrebite aerator sa cevima da napravite rupe dubine 15-20 cm, koje ete popuniti otrim peskom i tako stvoriti kanale za odvod vode. 7. Preite batenskim grabuljama preko golih delova, uklanjajui kamenje, uvelu travu, korov i ostatke i rastresite povrinu zemljita. Dodajte zemlju iz saksije da poravnate zemljite ako je potrebno. Posejte odgovarajuu meavinu semena i zalivajte te delove dok trava ne proklija. 8. Travnjak kosite ee u narednim sedmicama, najmanje jednom sedmino, a ako je mogue i dvaput. 9. Pridravajte se godinjeg reima nege, datog na str. 176-178 da biste odrali vrhunsku formu travnjaka, podstiui jak rast trave i suzbijajui rast korova. Postepeno popunjavajte rupe i uklanjajte busenje, a svake jeseni na ceo travnjak nanesite fini sloj kvalitetnog zemljita kao prekriva.

184

ORGANSKA BATA

PROBlemi U tRavnjakU
Mnogi problemi u travnjaku mogu da se ree primenom metoda tretiranja kultura bez hemikalija. 1. Gliste podstiu rast trave, ali njihove kouljice mogu da uzrokuju probleme ako se nagaze i sabiju u zemlju. Uklanjajte ih etkom kad se osue. 2. Stajaa voda posle obilne kie moe da bude znak sabijanja zemljita ili loeg odvoenja vode. Pokuajte da reite problem aeracijom sa cevima. 3. Spreite nagomilavanje debelih slojeva mahovine grabuljanjem ili struganjem. Otkrijte uzrok da biste spreili ponovno pojavljivanje. 4. Korov koji raste u rozetama, kao to je bokvica, veto izbegava da bude oteen kosilicom tako to se priljubljuje uz zemljite. Najbolje reenje je da biljke pojedinano upate rukom. Stari kuhinjski no bie vam idealna alatka.

PRavljenje nOvOg tRavnjaka

Temelj za zdrav travnjak ini dobra priprema. Proverite strukturu i plodnost zemljita (videti Zemljite i briga o njemu, str. 32-38) i izvrite sva neophodna poboljanja jedan ili dva meseca pre postavljanja travnog pokrivaa. Mnogo je lake da zemljite popravite u toj fazi, nego kad se travnjak ve uvrsti. Teren treba da bude vrst, ravan, bez izboina, rupa i viegodinjeg korova. Ako je prekopan, utabajte ga hodanjem na petama. Pograbuljajte parcelu da biste uklonili kamenje i grumenje, poravnavajui povrinu odoka. Istovremeno moete grabuljama da prostrete gornji sloj od organskog ubriva opte namene. Buseni ili seme? Seme je jeftinije od busena, zahteva manje rada i prua veu mogunost izbora meavine trava, ali: - korov moe da ugui ponike trave; - potrebno je da proe i do godinu dana da bi travnjak mogao u potpunosti da se koristi; - seme vie zavisi od vremenskih prilika; Busenje postie neposredan efekat i travnjak moe da se koristi posle nekoliko sedmica; nema potrebe da se titi od ptica

ili maaka, kao kod zasejanih povrina. Meutim: - busenje mora da se poloi najkasnije 48 sati od dopremanja u batu; - izbor trave je ogranien; - kvalitetno busenje ne nalazi se lako i skupo je. novi travnjak od busena Polaganje busena je najbri nain da napravite travnjak. Moda neete moi da pronaete organski proizvedene, ali uvek se isplati da proverite kod dobavljaa, jer se ponuda organskih proizvoda stalno poveava. Isplatie vam se da investirate u
Projektovanje u praksi Delovi travnjaka koji se koriste za prelaenje ubrzo poinju da pokazuju znake ugaenosti, zbog ega je potrebno da na njih postavite kamene ploe po kojima e se hodati. Ivice travnjaka mogu da se zatite od oteenja postavljanjem ivinjaka. To su obino savitljive ipke od plastike ili metala, koje se utisnu u zemlju du ivice, vodei rauna da ne ostanu iznad povrine, kako ne bi otetile kosilicu. Na mestima gde biljke iz rubova prelaze na travnjak, poeljno je da postavite ivicu od cigle ili da poloite kamene ploe po travnjaku. Tako ete moi da hodate po travnjaku kad je mokar, kao i da kosite travu i preko ivice travnjaka.

TRAVNJACI I NJIHOVA NEGA

185

kvalitetno busenje gajeno od semena, osim ukoliko ne nameravate da gajite prirodnu livadu na kojoj vam nee smetati grublja trava i poljsko cvee. Danas se buseni isporuuju ee u rolnicama nego u kockama. Poloite ih to pre, svakako istog dana kad vam stignu; ako ih ostavite za kasnije, vrlo brzo e propasti. kako da polaete busene Buseni mogu da se polau gotovo cele godine, ali najbolje je da to uinite tokom vlanih perioda u prolee ili u jesen, kad toplije temperature podstiu rast, a kie smanjuju potrebu za zalivanjem. Ponite tako to ete odmotati rolnice na drvenu plou ravnih ivica. Stavite busen na zemlju i utabajte ga poleinom grabulja da dobro nalegne. Kad postavite jedan red, stavite plou na njega da biste ravnomerno rasporedili svoju teinu. Radei s ploe, odmotavajte red po red rolnica. Pripijajte tesno busene jedan uz drugi, jer se skupljaju i mogu da ostave prazninu izmeu. Nastavite, rasporeujui ivice busena tako da ne dobijete liniju koja se prostire du celog travnjaka. Kad morate busene da polaete po krivinama, ne rasteite ih i ne savijajte, jer ete tako dobiti neravnu povrinu. Isecite oblik krivine dugakim, otrim noem. Da biste sekli pravilno, koristite batensko crevo za krive, a dasku za prave linije. Vodite rauna da nivo busena treba da bude malo iznad staza ili poploanih delova s kojima se granie, kako biste mogli kosilicom da prelazite preko ivice travnjaka. Na kraju, podignite mali rub od zemlje du ivica da biste spreili isuivanje busena dok se ne ukorene i ne uvrste. Posle toga moete da izravnate rub. nega posle polaganja Busenima je potrebno nekoliko sedmica da se ukorene u zemlju. Do tada e im biti potrebno redovno zalivanje prskalicom, kako bi se spreilo isuivanje ili skupljanje, osim ukoliko vam ne pomognu svakodnev-

ne kie. Ako se dogodi da se buseni ipak skupe, popunite prostor izmeu njih zemljom za sejanje i posejte seme trave. Kad se buseni uvrste, trava e poeti da raste i moraete da je kosite. Saekajte da se buseni ukorene pre nego to ponete da hodate po njima s kosilicom. Moete da proverite da li se to dogodilo tako to ete blago cimati busene da vidite da li se dre za zemljite. Podesite seivo kosilice na visoko za prvih nekoliko koenja, skidajui samo vrh trave, da bi izgledala uredno. Kad se uvrsti, spustite seivo nie. novi travnjak od semena Sejanje trave je najjeftiniji nain pravljenja travnjaka. Moete da izaberete meavinu semena koja odgovara uslovima u vaem travnjaku i svrsi koju ste mu namenili. Istovremeno s travom, moete da sejete i poljsko cvee i detelinu da biste stvorili bogatiju sredinu koja e biti privlanija za divlje ivotinje. Sejte u vlanijim mesecima u prolee ili jesen, a u vlanijim predelima moete da sejete i leti. U sklopu priprema terena, neophodno je da on bude vrst i ravan. Zavrite pripreme znatno pre sejanja, kako biste stvorili ugar. Ostavite parcelu golu nekoliko sedmica da bi seme korova koje je blizu povrine proklijalo. Ako je tokom tog perioda vreme suvo, zalivajte zemlju da biste podstakli klijanje korova. Prekopajte korov neposredno pre sejanja trave, ostavljajui fino obraenu povrinu. Tako ete ukloniti mnoge ponike korova koji bi inae smetali travi. kako da sejete Da biste sejali ravnomerno, podelite parcelu na kvadratne metre kanapom ili dugakim tapovima. Odmerite potrebnu koliinu za jedan kvadrat, pa je podelite napola. Pospite jednu polovinu ravnomerno po zemlji u jednom pravcu, a zatim drugu, u suprotnom pravcu. Ako pomeate seme s peskom, bie vam lake da ga sejete ravnomerno, jer ete videti gde je seme palo.

186

ORGANSKA BATA

Blago izgrabuljajte seme po povrini da ga malo prekrijete zemljom i sakrijete od ptica. Manje povrine moete da zatitite od ptica mreom, dok seme ne proklija. Uvek sejte koliinu koja je predloena u uputstvu za upotrebu. Ako sejete suvie gusto, dobiete slabu, zbijenu travu; ako sejete suvie retko, dobiete praznine kroz koje moe da proraste korov. nega posle sejanja Ako je vreme suvo, zalivajte prskalicom za travnjak da bi povrina bila vlana. Po toplom vremenu seme bi trebalo da proklija za 14-21 dan. Tada moete da sklonite mreu koja titi od ptica, ali nastavite da zalivate ako vreme ponovo postane suvo. Nastojte da izbegavate hodanje po novoj travi dok ne naraste do 2,5 cm. Redovno proveravajte da li se pojavio korov i upajte ga rukom ako jeste. Kad nova trava naraste do otprilike 6-7,5 cm moete blago da je podseete. Ako imate kosilicu s valjkom, preite njime po travnjaku da blago sabijete travu i poravnate zemljite. Otprilike posle tri dana, trava e ponovo narasti i moi ete da je pokosite. Kosite sa seivom podeenim na visoko, kako biste uklonili samo vrh trave. Tokom narednih sedmica kosite ee i sputajte seivo nanie. Redovnim koenjem iz osnove ete podstai rast trave, zbog ega e travnjak biti gui i otporniji.

meavine Semena tRave Lepi travnjaci sastoje se od vie vrsta trave, od kojih svaka ima razliite karakteristike rasta, a zajedno ine gustu zelenu celinu. Izbor prave meavine trava veoma je vaan u organskoj bati. Ako sejete novi travnjak od poetka, moete da odaberete meavinu koja e odgovarati uslovima podruja, svrsi travnjaka i njegovom konanom izgledu. Za travnjake predviene za sport i rekreaciju moete da odaberete meavinu otpornijih vrsta, a za senovita mesta ili oblikovani travnjak razne druge meavine. Trave koje su gajene na livadi ili ostavljene na dui period da procvetaju i daju seme privlae niz insekata i leptira. engleski ljulj (engleska trava) Otporna viegodinja trava koja je dobra za travnjake posebne namene, prilino dobro podnosi suu i izgleda odlino. Crveni vijuk I tanki i puzavi varijetet brzo rastu i daju gust travnjak. Trava je otporna i prilino dobro podnosi suu. livadske trave Varijeteti s glatkom stabljikom pogodni su za meavine za fine travnjake. Druge vrste Festuca nigrescens i livadarka su samo dve od mnogih vrsta trava koje se koriste u meavinama za travnjake. Izborom meavine koja kombinuje trave s vie razliitih karakteristika, stvoriete travnjak koji izgleda lepo i dobro reaguje u datim okolnostima.

livaDe i POljSkO Cvee

Za organskog batovana koji eli u batu da privue divlje ivotinje, povrina pod grubom travom i poljskim cveem predstavlja bogato stanite za leptire, pele, paukove, druge vrste insekata, beskimenjake i male sisare. Uporedite livadu sa uredno pokoenim travnjakom i videete koliko ona vrvi od ivota, dok je travnjak lien vidljivih aktivnosti. Moete jednostavno da ostavite parcelu s travom nepokoenu i pratite ta e da izraste. Razvie se trave i cvee koji se inae

smatraju korovom, procvetae i dae seme. U nekom trenutku moraete da pokosite travu, inae e u nju poeti da prodiru bunaste biljke. Koenjem u pravo vreme ostvarujete mogunost da su se biljke rasejale i da e izrasti naredne godine. Da biste podstakli vrste koje cvetaju u prolee, zaponite koenje sredinom leta; da biste podstakli vrste koje cvetaju leti, odloite koenje do poetka jeseni.

TRAVNJACI I NJIHOVA NEGA

187 vanOSt kOenja Uvek nastojte da livadu kosite po sunanom danu, posle perioda suvog vremena. Koenje i odnoenje pokoene trave ima za cilj da to vie semena dospe u zemlju. Suvo vreme olakava koenje i osigurava da e cvasti veine vrsta biti zrele i otvorene. Manje povrine moete da poseete batenskim makazama. Na veim koristite kosu. Za korienje tradicionalne kose, s dugakim, zakrivljenim seivom, potrebna je izvesna vetina koju moete brzo da steknete. Danas batovani vie koriste trimer s najlonskom niti. Modeli na benzin mogu da se kupe ili iznajme i veoma su korisni za podsecanje ivica i neravnih delova, iako im je velika mana to su buni.

Ostavite pokoenu travu na travnjaku 2 ili 3 dana da se iz nje oslobodi sve seme koje je sazrelo, zatim je pograbuljajte i kompostirajte. Uklanjanjem pokoene trave smanjujete plodnost zemljita, to pogoduje napredovanju poljskog cvea. Udeo cvea u ovim grubim, zakorovljenim travnjacima moe da se povea tako to ete raskriti manje povrine na koje ete posejati ili zasaditi odreene vrste poljskog cvea. Na tritu je irok spektar cvea, od udovice (Knaufia arvensis) do jagorevine, preko hajduke trave do deteline, za razne vrste zemljita, uslove i cvetanje u raznim godinjim dobima. Sejanje livade s poljskim cveem U prodaji su brojne meavine semena koje sadre izbor poljskog cvea i trava, pogodne za razne uslove i vrste zemljita. U idealnom sluaju, odaberite vrste koje postoje u vaem kraju. Ne sakupljajte seme iz divljine. Moete da upotrebite seme s livade vaih prijatelja, jer takvo, svee seme, esto mnogo bolje klija nego seme iz kupovnih paketa. Poljsko cvee najbolje uspeva na siromanijem zemljitu, ne na kultivisanom i obogaenom batenskom. to je zemljite siromanije, to bolje, jer se tako smanjuje prodiranje bujnijih korova kao to su kalj i konjsko zelje, kao i bujnost trave, koja takoe moe da bude nametljiva. Ako sejete novi travnjak s poljskim cveem, ponite tako to ete prekopati parcelu, prevrui bogati gornji sloj i ukopavajui ga ispod siromanijeg podsloja. Ako je gornji sloj deblji, uklonite ga i zamenite siromanijim zemljitem. Utabajte zemljite i poravnajte ga grabuljama kao kad pripremate novi travnjak, ali bez dodavanja komposta ili ubriva. Ostavite parcelu da stoji nekoliko sedmica posle pripreme, zatim motikom uklonite sav korov koji je proklijao da biste stvorili ugar (videti str. 185) na kom ete sejati. Seme poljskog cvea i trave moe da se baca u irokom luku po celoj povrini, a potom grabuljama prekrije tankim povrinskim slojem zemlje. Ta-

koe, moete da zasadite ostrvca poljskog cvea izmeu delova s posejanom travom. Nove livade najbolje je praviti u prolee, sejui seme u odreenoj koliini i zalivajui parcelu dok seme ne proklija i ponici ne niknu. alternative tradicionalnoj livadi Ako imate veoma plodno zemljite, livada s poljskim cveem verovatno nee uspevati na njemu. Da biste postigli eljeni utisak, moete da posejete meavinu jednogodinjeg livadskog cvea kao to su razliak, bulke i brati, u kombinaciji sa ovsom i jemom (videti str. 195).Tako ete dobiti velianstven izgled tokom prolea i leta, ali e zemlja ostati gola tokom zime. Ako omoguite biljkama da se slobodno rasejavaju i blago prekopavate zemljite svake godine poetkom prolea, jedno sejanje bi trebalo da bude dovoljno za vie godina. Jo jedan nain da postojei travnjak obogatite cveem jeste da zasadite male lukoviaste biljke.

gajenje poljskog cvea kao zasebnih biljaka Seme cvea moe da bude skupo, naroito ako planirate veliku povrinu za livadu. Iako su osnovne meavine semena dovoljne da postignete dobar utisak, isplati se da odaberete i neko ree poljsko cvee, koje moete da gajite zasebno u vieelijskim pliticama. Ono treba da raste dok ne dostigne odgovarajuu veliinu pre nego to ga presadite. Saenje u skupinama ili irokim nizovima dodatno e istai karakter livade, iako je privlanost za divlje ivotinje vea to je vie razliitih vrsta na njoj. Dobro je da uvek u rezervi imate nekoliko biljaka, za popunjavanje praznina na mestima gde je seme slabo proklijalo. Nikad ne iskopavajte biljke iz divljine.
Pokoena livada Ostavite pokoenu travu na povrini da se osui, zatim je dobro rastresite dok je skupljate da biste izbacili iz nje sve seme.

lUkOviaSte Biljke U tRavi Jesen je idealno doba da u vaem travnjaku zasadite lukovice koje e procvetati u prolee. One e obogatiti travnjak cvetovima koji privlae mnoge vrste insekata. afran, visibaba, koutica i patuljasti narcis lepo uspevaju izmeu trave koju upotpunjavaju ivopisnim bojama. Neke lukovice sade se pomou posebne alatke kojom se kroz travu bui rupa u zemlji, potom se u nju sputa lukovica koja se zatim zatrpava zemljom. Manje lukovice mogu da se rasprostru po povrini s koje ste oljutili sloj trave u debljini od oko 2,5 cm. Blago rastresite zemlju, rasporedite lukovice, vratite sloj trave i zalijte ga. Kad u prolee biljke procvetaju, ostavite ih 6 sedmica pre nego to im poseete listove. Oni e vam biti potrebni kao izvor hrane za lukovice da biste osigurali da e procvetati i naredne godine. Nastojte da pokosite travnjak krajem jeseni ili ak zimi, ako vam uslovi dozvoljavaju, da bi lukovice prorasle kroz uredan, pokoen zeleni tepih.

Batovanstvo za ivotinjski svet

Organske bate su u prednosti kad je re u pripremanju i negovanju divljih ivotinja
Bata koja vrvi od divljih ivotinja je prijatno, oputajue mesto koje e vam initi dobro budei u vama oseanja postojanosti i povezanosti sa irom ivotnom sredinom. U leptirima i pticama moete da uivate isto kao i u cveu i vou, ali i manja stvorenja, koja su kljuni deo lanca ishrane, mogu da budu jednako fascinantna. Sklonita Uz stalno irenje gradskih zona i intenziviranje savremenih metoda zemljoradnje, koji se u velikoj meri oslanjaju na upotrebu pesticida, privatne bate dobile su veliki znaaj kao sklonita za divlje ivotinje. Procenjuje se da je ukupna povrina kunih bata, na primer, u Velikoj Britaniji, dvostruko vea od postojeih prirodnih rezervata. Za sve vie divljih ivotinja bate nisu samo utoite ve i jedina prilika za dugoroan opstanak. Organske bate imaju prednost kad je u pitanju privlaenje divljih ivotinja jer je u njima koliina pesticida minimalna. Grabljivice i paraziti koji se hrane tetoinama i nosiocima bolesti, istovremeno su hrana za krupnije ivotinje. Korienje kabastih organskih ubriva podstie bujanje mikroflore i mikrofaune u zemljitu - a one su prva, kljuna karika u lancu ishrane. Nema potrebe da se brinete da li e vei broj divljih ivotinja u bati znaiti i vei broj tetoina: izuavanja su pokazala da na organskim farmama postoji vea raznovrsnost i brojnost ivotinjskih vrsta nego na konvencionalnim farmama, a svakako manji broj tetoina. Stvaranje pravih uslova Uz malo dodatnog planiranja lako moete da poveate spektar vrsta koje poseuju vau batu ili ive u njoj. Ako zaista elite da stvorite uslove koji e privui divlje ivotinje, moete da napravite minijaturni rezervat u kom e svaka biljka biti paljivo
Pozivanje gostiju Stvaranjem odgovarajuih stanita i uslova u vau batu moete da privuete niz lepih posetilaca kao to su ptice i leptiri. velika i mala StvORenja Ptice i male ivotinje predstavljaju pravo zadovoljstvo za organskog batovana, ali i manja bia mogu da budu jednako lepa i oaravajua za posmatranje. Naveemo samo nekoliko beskimenjaka koji leti esto poseuju bate. Vilin konjic i vodena devica lete i na vee udaljenosti od vodenih povrina. Posmatrajte kako mujaci brane teritoriju od drugih insekata - ak i od leptira. titaste vai hrane se travom, divljim mahunarkama i bunjem. esto su brini roditelji. Barunaste grinje, siuna crvena stvorenja, prijatelji su bate. Skupljaju se na toplim, suvim stazama, a hrane se tetoinama kao to je grinja crveni pauk. Truljak je jedan od najinteresantnijih tvrdokrilaca, s ljubiastim odsjajem na obodima crnih krila. Pauci-krabe raznovrsni su po bojama isto koliko i ptice. enke su esto blede, ali oba pola mogu da menjaju boje u skladu sa sredinom.

190

ORGANSKA BATA

odabrana po tom kriterijumu.Takoe, u postojeu batu moete da unesete niz elemenata koji su privlani za ivotinje, a da pri tom bata ne mora da izgleda neuredno ili podivljalo. Takva bata moe da izgleda isto, ili ak i bolje nego bilo koja druga. Osnovni uslovi da bi bilo koja ivotinja dola u vau batu su uvek isti: hrana, mesto za ivot i bezbedno razmnoavanje, voda za pie i kupanje. U ovom poglavlju opisano je kako moete da stvorite te ivotne uslove u vaoj bati da bi ona mogla da bude stanite za irok spektar ivih bia. Ne oekujte previe u kratkom roku; na vama je da stvorite najpogodnije uslove za ptice, ivotinje i insekte - ne moete na silu da ih dovuete u batu. Uprkos najveem naporu, ponekad se dogaa da se u bati pojave sasvim druge vrste od onih koje ste prvobitno nameravali da privuete.

dajte okolo i procenite koji delovi bate su ve privlani za ivotinje. Zatim oznaite ona mesta koja bi uz malo promena u nainu odravanja mogla da postanu privlanija. ive ograde i rubovi bate iva ograda za ivotinje je odlino sklonite od grabljivica i vremenskih neprilika, kao i mesto za parenje, ishranu i izgradnju gnezda. Po vetrovitom zimskom vremenu ona je toplija i ostaje suva pri osnovi. Tu se zadrava velika koliina opalog lia koje je bogat izvor hranljivih sastojaka za

Biljke kOje SU PRivlane za Divlje ivOtinje

StvaRanje USlOva kOji POgODUjU Divljim ivOtinjama

Svakom ivom biu potrebno je mesto na kom e moi bezbedno da se odmara, spava i razmnoava se, zato je logino da u bati napravite neko sklonite za divlje ivotinje. To mogu da budu specijalna prebivalita, kao to su kuice za ptice (videti str. 192-193), ali veina ivotinja je sasvim zadovoljna da stanuje u gomilama komposta i seenog drveta, ispod prekrivaa zemljita, kao i u ivoj ogradi ili ispod nje. Pre nego to ponete da kopate jezerce ili pravite kuicu za slepe mieve, pogleSklonite za divlje ivotinje Iako je nemogue da se razume sva isprepletanost ivog sveta, jasno je da ete odravanjem bate bez tetnih hemikalija i stvaranjem odgovarajuih stanita postii da mnotvo stvorenja nastavi da deli batu s vama.

ive ograde, kao sklonite i izvor hrane za ivotinje - Bukva (Fagus sylvatica) - Bekovina (Viburnum trilobum) - Divlja jabuka (vrste roda Malus) - Zova (Sambucus nigra) - Glog (Crataegus crus-galii) - Leska (Corylus avellana) - Visokobunasta borovnica (Vaccinium corymbosum) - Zelenika (Ilex opaca) - Grab (Carpinus betulus) bunje, kao sklonite i izvor hrane za ptice - Cotoneaster - Ilex verticillata - Ligustrum - Prunus Oto Lajkens - Pyracantha - Rubus phoenicolasius Penjaice, kao sklonite i izvor hrane za ptice - Kupina (vrste roda Rubus i njihovi hibridi) - ipak (Rosa canina) i druge srodne vrste - Vinova loza (Vitis) - Orlovi nokti (Lonicera periclymenum) - Brljan (Hedera helix) - Petolista loza (Parthenocissus quinquefolia)

BATOVANSTVO ZA IVOTINJSKI SVET

191

vrste koje se hrane insektima - ne samo ptice ve i voluharice i rovice. Da ne biste uznemiravali ptice koje se gnezde, odloite ianje ive ograde do sredine ili kraja leta. Vrste s plodovima mogu da se ostave neoiane dok ptice ne pojedu bobice. Osnova ive ograde ne treba da se dira; nema potrebe da se grabulja opalo lie. Ako vam je bata mala, pokuajte da stvorite zaklon gajei du rubova brljan, orlove nokte i pavit uz ogradu od mreaste ice ili prekrijte zidove i ograde penjaicama. Gajite biljke tako da potpuno prekriju potpornu osnovu i ne potkresujte ih suvie kratko. Najprivlanija sklonita za divlje ivotinje su guste zimzelene penjaice. Mnoge male ptice, kao to je cari, sakrivaju se u gustom brljanu tokom hladnih zimskih noi. Krupnije vrste vole visoko drvee prekriveno brljanom, a ako su neke grane
UReDnO ili PRiRODnO Jedan od teih zadataka u bati jeste uspostavljanje ravnotee izmeu urednosti i prirodnog izgleda. Zlatnu sredinu ini pristup koji je kombinacija dobronamernog zaputanja i bezbrinog entuzijazma prilikom saenja - na primer, divlja rua puzavica koja prua stabljike po visokoj travi, grupa suncokreta koja je ostavljena da se sama rasejava ili niz jagorevina koje slobodno izviruju iz travnjaka. Meutim, nostalgini seoski stil negovanja bate nije jedina mogunost za privlaenje divljih ivotinja: nema potrebe da vam bata izgleda zaputeno ili staromodno. Savremeniji stil livadskog zasada s nizovima zeljastih trajnica koje se probijaju kroz travu (videti str. 162-163) ne samo da izgleda velianstveno, nego je i veoma koristan za divlje ivotinje. Cvetovi i cvasti su izvor hrane za leptire, eljugare i druge vrste ptica koje se hrane semenom, a ostavljanjem zrelih cvasti da prezime obezbediete pticama dugotrajan pajz i utedeti sebi vreme za druge poslove.

trule, one su za detlia istovremeno izvor hrane i mesto za gnezdo. Ne uklanjajte osuene grane ako nisu sklone otpadanju da bi bile izvor hrane za insekte i sklonite za ptice. Prolazi za divlje ivotinje Stvaranjem prolaza za divlje ivotinje kroz vau batu omoguiete manjim stvorenjima da sakrivena od grabljivica dolaze i odlaze iz nje. Gusto bunje i osnove ivih ograda odlina su zatita za njih, kao i prekrivai zemljita povezani s delovima bate pod visokom travom i viegodinjim lejama. Ako podiete ogradu, nastojte da je izdignete malo iznad zemljita kako bi manje ivotinje mogle da se provuku ispod nje. travnjaci Da biste imali to raznovrsnija stanita u bati, kosite travnjak tako da se smenjuju delovi s visokom i nisko pokoenom travom. Pticama, kao to su crvenda i vorak, potreban je otvoren prostor s niskom travom na kom se hrane, dok je vodozemcima potrebna via trava. Potrudite se da gde god moete ostavite nepokoenu travu, a da travnjak ne izgleda neuredno - na primer, du osnova neformalne ive ograde, ili ispod drvea. Uredna, nisko pokoena travnata staza koja vodi kroz neto viu travu, pored dela s nepokoenim rastinjem, daje strukturu delovima bate koji bi inae delovali neuredno i zaputeno. Ne kosite istog dana sve delove pod visokom travom. Ako morate da pokosite veliku povrinu pod grubom travom, ponite s jednog kraja i nastavite ka sredini kako biste omoguili ivotinjama da se sklone od kosilice. Nikad ne kosite ukrug - mievi i abe upae u klopku kao zeevi na njivi. upe i gomile komposta Batenske upe su dragoceno sklonite za mnoge ivotinjske vrste. U njih se zavlae leptiri da bi prezimili, zato po sunanim jesenjim popodnevima ostavljajte ot-

192

ORGANSKA BATA

vorena vrata, a zatvarajte ih kasno uvee. Ne zaboravite da se ptice ponekad gnezde na najneoekivanijim mestima; moda e im upa znaiti isto koliko i vama! Ako redovno pravite gomilu komposta ili komposta od lia, moda e vam se ba tu nastaniti oposum ili neka druga ivotinja koja e u njoj spavati bar delom godine. Ako ne elite da privuete takve goste, proverite da iani kontejneri za kompost nemaju rupe ili koristite kontejnere s punim stranicama. Belouka povremeno polae jaja i prezimljuje u gomili komposta. Ako ste poastvovani da vam zmije poseuju batu i elite da tako ostane, napravite veliku gomilu komposta na osunanom mestu. Zmije se, kao i laste, esto iz godine u godinu vraaju na isto mesto da se gnezde, ali im je za leenje jaja potrebna toplota koju proizvodi rastinje koje se razlae, zato ete morati ponovo da pravite gomilu komposta svake godine. Najbezbednije vreme za pomeranje gomile je poetak oktobra, ili sredina aprila do sredine maja kad zmije izlaze iz nje. ispod prekrivaa Male ivotinje vole da vrebaju ispod prekrivaa zemljita. Prekriva od strugotine ili kore drveta titi bube, stonoge i sline vrste, dok se ispod debljih prekrivaa od slame i sena esto nalaze abe, rovice, pauci i dadevnjaci. Nastojte da zimi ostavite malo prekrivaa da bi ivotinje imale gde da prezime.
Svaki kutak Ako elite da u batu privuete ivotinje, napravite gomilu komposta od lia ili gomilu cepanica od drveta na zaklonjenom mestu da bi imale gde da se gnezde. abe, bube i osolike muve vole prohladna, tamna, prilino vlana mesta. Za razliku od njih, rovicama, umskim mievima, abama, paucima, leptirima i leptiricama u stadijumu lutke privlane su pukotine u osunanim kamenim zidovima i nasipima.

Na osunanim delovima bate pravite gomile od kamenja koje ste izmeali s gornjim slojem zemljita. Takva uzvienja su ne samo odlina mesta za biljke kojima treba dobra oceditost zemljita, kao to su timijan, pucavac (Silene maritima) i sunanica (Helianthemum), nego i najbolje stanite za vodozemce koji spavaju zimski san ili za gutere koji se izleavaju na letnjem suncu. Lasice vole da se skrivaju iza kamenja, kao i u kraim odvodnim cevima u suvljim, skrovitijim delovima bate. Mnogim malim sisarima najvie odgovaraju velike gomile drva, pogotovo ako su cepanice u osnovi poreane s najmanje 10 cm razmaka. Napravite gomilu na zaklonjenom mestu, ispod drveta ili gustog buna. Neke ivotinje e na gomilu donositi opalo lie za gnezda, zato se pobrinite da ga bude u blizini.

kUPOvina i izgRaDnja SklOnita

U prodaji je vie tipova kuica izraenih po meri za mnoge ivotinjske vrste, koje im slue kao zaklon i mesto za podizanje potomstva. Bilo da su jednostavne ili sloene konstrukcije, vano je da ispunjavaju potrebe ivotinja koje elite da privuete. Malo je verovatno da e se stanari buniti. kuice za abe Kuice za abe posebno su vane u gradskim podrujima, gde ima malo sklonita. Pronalaenje odgovarajueg sklonita za zimu nije lako u urednim batama, zato usreite abe smetajui kuicu ispod ive ograde ili gustog buna, gde e biti bezbedna. Kuice za abe su korisne i za batu: smestite ih na senovito mesto okrenuto severu, zaklonjeno od vetra. kuice za ptice ak i kad u bati ima vie pogodnih mesta za gneenje, kuice za ptice privui e stidljivije vrste ptica da ostanu u vaoj bati. Izrauju se od drveta koje nije obra-

BATOVANSTVO ZA IVOTINJSKI SVET

193 kakva kuica za koje ptice? Veliina ulaznog otvora odreuje koja vrsta moe, a koja ne, da ue u kuicu. - Kuica sa ulazom koji je vei od 2,5 cm u preniku pogodna je za senice. - Ulazi koji su vei od 3 cm pogodni su za detlie, senice, brgljeze i carie. - Ulazi prenika 4 cm privui e plave ptice, laste, slavuje i detlie. gotova kuica Kuice za jeeve se mogu kupiti u raznim oblicima i veliinama. Postavite jednu ispod ive ograde ili meu nisko granje. U kasno leto stavite u nju komade nesoljenog mesa kako biste time privukli jeie.

eno sredstvima za zatitu ili meavine betona i piljevine. Ove druge su sigurnije ako u bati imate veverice ili detlie koji se hrane mladuncima ptica. Sve kuice za ptice treba da budu postavljene tako da lako moe da im se pristupi radi povremenog ienja. Smestite ih na topao, zaklonjen zid, deblo ili upu, izvan domaaja grabljivica, kie i direktne suneve svetlosti. Make, ali i sive veverice, mogu na neverovatne naine da se popnu do kuice, zato pazite kako ih postavljate. Ako u okolini ima mnogo maaka, isplati se da u bati postavite nekoliko razliitih tipova kuica za gneenje. Grabljivice esto naue da odreeni tip kuice sadri hranu - mladune i jaja. U idealnom sluaju, kuice za ptice treba istiti svake jeseni. Uklonite sav materijal za gnezdo i operite kuicu toplom vodom i sapunom da je pripremite za naredne goste. Ptije vai ne prelaze na oveka, ali je ipak bolje da nosite rukavice. Ostavite kuicu da se temeljno osui pre nego to je ponovo zatvorite. Hoteli za insekte Insektima takoe treba mesto na kom e da provedu zimu. Bubamare, uholae i

drugi insekti provode zimski san u busenima grube trave, uvelom liu i upljim stabljikama biljaka, zato odloite seenje i raskrivanje rubova bate do prolea. Moete da kupite drvene kutije za hibernaciju mreokrilaca ili da sami napravite jednostavan hotel za insekte od plastine boce i talasastog kartona (slika na sledeoj strani). Plastine kutije takoe mogu da se

Sobe s pet zvezdica. Ove sloene fabriki proizvedene kutije projektovane su za mreokrilce, solitarne pele i slepe mieve (sleva nadesno). Iako neke ptice koriste kutije za pele kao hranilice, ne paniite - nee moi da dohvate jaja u elijama koja su dublje u kutiji. Kuice za slepe mieve podignite na 3 m ili vie od tla, na drvee, bandere ili zidove zgrada. Ako ivite u kraju sa starinskim natrijumskim ulinim lampama, moi ete da gledate slepe mieve kako se hrane insektima koje privlai njihovo svetlo.

194

ORGANSKA BATA

iskoriste za kuice za bubamare i druge insekte-grabljivice. Iglom za pletenje napravite niz malih rupa na poklopcu kutije od margarina koju ste napunili slamom, pa je postavite postrance ispod nekog buna ili vee viegodinje biljke, da bi ostala na suvom preko zime. Dodatna sklonita su od pomoi i pelama, naroito solitarnim (Osmia), koje poetkom sezone oprauju biljke. One e se rado naseliti u rupama izbuenim u drvenim balvanima ili u slamicama za pie naslaganim u vodootpornu kutiju, a moete i da kupite specijalnu kutiju za pele. Solitarne pele dolaze u batu rano tokom godine, zato pripremite kutije pre nego to jabuka procveta. Vano je da ih postavite na otvoreno, osunano mesto.

legla za slepe mieve Slepi mievi su esti u naseljenim mestima, ak i velikim gradovima. Neke vrste mogu za sat vremena da pojedu i do 2.000 malih insekata, kao to su muice, zato je dobro da ih imate u bati! Kuica za slepe mieve treba da bude napravljena od drveta koje nije tretirano sredstvima za zatitu i da unutra ima grubo drvo, s kog mogu da vise naglavce. Treba je postaviti to vie - najmanje na 3 m iznad tla, dalje od jake svetlosti i vetra. Takoe, potrebno je da ispred nje bude dovoljno slobodnog prostora. Ako u blizini zasadite jednogodinje biljke iji se cvetovi otvaraju nou, privui ete none leptire i druge insekte, a to e za uzvrat privui slepe mieve. Probajte s nonom frajlom (Matthiola bicornis) ili ukrasnim duvanom (Nicotiana).

HRana za Sve
Ptice u bati esto zavise od hrane koja im se ostavlja, jer je za veu populaciju potrebna dodatna ishrana pored one koju prua prirodno stanite. Kad ponete da hranite ptice, ne smete da prekinete, jer e u kratkim zimskim danima one nastaviti da dolaze kod vas umesto da same trae hranu. Hranite ih semenkama suncokreta, kuglicama od ostataka hrane i meavinom semena (ne i kikirikijem, koji moe da sadri tetne aflatoksine). Odravajte to istijim hranilice za ptice - trovanje hranom ne dogaa se samo ljudima! Ako moete, premetajte hranilicu svakih nekoliko meseci da biste izbegli gomilanje tetnih bakterija. Bolje je, ako moete, da gajite biljke koje e pticama obezbeivati dovoljno hrane, umesto da kod njih razvijate zavisnost od ljudi. bunovi s bobiastim plodovima privlae vie vrsta, kao i biljke sa cvastima i trave; ostavite neke zeljaste biljke da daju seme. Suncokret, pupavica i ehinacea odlini su kao batenske biljke i kao izvor

napravite sami hotel za mreokrilce - Odsecite dno s prazne dvolitarske boce (ne morate da je operete). - Isecite komad talasastog kartona duine oko 80-100 cm, savijte ga i ubacite u bocu. - Provucite komad tanke ice kroz osnovu boce da bi drao karton da ne ispadne. - Veite kanap oko grlia boce, ne skidajui ep i okaite je krajem leta ili poetkom jeseni da visi u blizini bate.

BATOVANSTVO ZA IVOTINJSKI SVET

195

hrane za mnoge vrste ptica - okaite osuene zrele cvasti za crvendae, na primer. Kad se ptice naviknu da imaju dovoljnu koliinu hrane, dolazie redovno, to je velika prednost za svakog batovana. Procenjuje se da jedna ptica moe da pojede vie od 10.000 gusenica, muva, pueva i drugih tetoina u samo jednoj sezoni parenja. Ipak, imajte u vidu da su i mnoge vrste voa jednako privlana hrana pticama kao i ljudima. Ptice nisu jedine ivotinje koje dolaze u batu da se hrane. Organska bata je bogat izvor hrane za biljojede i mesodere svih vrsta i veliina. Uz malo dodatne panje moete da im obezbedite jo bolju ponudu. U prirodnu hranu koju lako moete da ponudite ivotinjama ubrajaju se cvetni nektar, polen, biljne vai, gusenice, puevi, bobice i seme. Cvetna hrana Cvee nije prijatno samo za gledanje, ono privlai i mnoge vrste insekata koji se hrane energetski bogatim polenom i nektarom. Tim insektima hrane se ptice, slepi mievi i druge grabljivice. Cvee koje gajite radi ishrane divljih ivotinja ne mora da bude poljsko - kultivisani cvetovi esto su bogatiji nektarom i imaju duu sezonu
bunje s plodovima ili semenom za ptice - Kotiavo voe (Prunus): crvenda, plava ptica, detli, makulja, drozd, crvenda, kos, vuga, kugara. - Dren (Cornus): makulja, ptica rugalica, crvenda, drozd, detli, vrabac peva, plava ptica, kardinal, kugara. - Zova (Sambucus): plava ptica, crvenka, vrabac, drozd, makulja, zeleni, zeba, detli, una, kugara. - Smreka (Juniperus): plava ptica, makulja, rumenka, ptica rugalica, drozd, kugara. - Udika (Viburnum): crvenda, makulja, drozd, raznopojac, kardinal, plava ptica, kugara.

cvetanja. Mnogi od cvetova najpogodnijih za ishranu insekata pripadaju grupi sitnijih, starinskih seoskih batenskih varijeteta; izbegavajte krupne, razmetljive udvostruene cvetove. Razliiti cvetovi odgovaPoljsko cvee za divlje ivotinje Livada je jedno od najbogatijih stanita za divlje ivotinje, ne samo zbog cvea, nego i zbog trava koje imaju kljunu ulogu u ivotnom ciklusu mnogih vrsta leptira. Brojna populacija insekata privlai male sisare-grabljivice, kao to su voluharice i rovice, koje se mirno snabdevaju hranom u visokoj travi. Nikad ne ostavljajte izolovane delove livade usred travnjaka ili potpuno okruene stazama ili tvrdim povrinama. Uinite da se livada stapa s guim delom bate, kako bi ivotinje imale bezbedan prolaz.

Jednogodinje livade
Livadi ne treba mnogo vremena, kao ni poseban reim koenja da se razvije. Ako elite da brzo stvorite ivopisnu livadu koja e brujati i zujati od ivota, posejte meavinu livadskog jednogodinjeg cvea. Za potpuno autentian efekat, umeajte i ovas, jeam ili penicu. Sejte u jesen ili prolee, na zemljite koje ste oistili od korova. Kad se biljke raseju krajem leta ili u jesen, uklonite njihove ostatke na gomilu komposta. Prekopajte zemlju krajem zime i posmatrajte ta e da nikne u prolee. Neke vrste ete verovatno morati ponovo da sejete, ako se nisu dovoljno rasejale ili ako su im ptice pojele seme. Ako elite malo drugaiju meavinu, probajte puinu, upavi kukolj, razliak, brati, dan i no, vidovicu i bulku, Papaver rhoeas. Za razliku od mnogih livadskih vrsta, ove jednogodinje biljke odlino uspevaju na zemljitu koje se obrauje svake godine, pa tako moete po potrebi da premetate divlje ivotinje - to je idealno kad postepeno proirujete livadu na veu povrinu.

196

ORGANSKA BATA

raju razliitim nainima ishrane, zato gajite vie vrsta da biste zadovoljili sve ukuse. Na primer, bumbari imaju znatno krai jezik od leptira crvenog admirala, ali dui od pela iz konice. Za bumbare gajite cvee s dubokim grliem, kao to su alfija, majoran, naprstak i potoarka. Nemeziju, matinjak, mahoniju i udiku gajite za pele iz konice, a ednjak i letnji jorgovan za leptire. Jednostavni cvetovi s plitkim otvorom, kao to je komora, najbolji su za osolike muve, parazitske ose i druge male insekte. Veini insekata odgovaraju razliite biljke u raznim fazama ivotnog ciklusa, pa ak i u raznim dobima dana. Razne vrste cvea lue najvie nektara u razliito vreme tokom obdanice. Bie vam zanimljivo da pratite let leptira od jednog do drugog izvora hrane, dok se koliina nektara smanjuje i poveava. Biljke kao jaslice Leptirima treba i mesto gde e da polau jaja. Gusenice se ne hrane nektarom i polenom, ve liem, i mogu da budu vrlo probirljive u pogledu biljaka koje jedu; neke vrste imaju vrlo ogranien izbor izvora hrane. Najbolje je da utvrdite koji leptiri dolaze u vau batu pre nego to zasadite odreenu vrstu hrane za gusenice. Mnoge vrste leptira i nonih leptiria hrane se travom, zato je vano da ostavite deo bate na kom trava moe slobodno da raste u visinu. Neke gusenice hiberniraju, a neke se na stabljikama trave tokom zime pretvaraju u lutke, zato saekajte do kraja prolea pre nego to pokosite visoku travu. Larve i gusenice su hrana za ptice, insekte-grabljivice, parazitske ose, voluharice i vodozemce. Mnoge ivotinjice za koje se smatra da su batenske tetoine, u stvari su vredan izvor hrane za druge ivotinje. Na primer, par livadskih eva moe da nahrani mladune s 10.000 skakavaca i jo mnotvom drugih vrsta buba. Biljne vai i lutke jabukinog smotavca omiljena su zimska hrana za nekoliko vrsta ptica. Pruite prirodi priliku pre nego to preduzmete mere protiv tetoina; moda ete

otkriti da je ona ve obavila taj posao umesto vas. Na primer, grozdovi biljnih vai koje ste ostavili na jakim, dobro uvrenim biljkama koje ih podnose, bie jaslice za parazitske ose i druge grabljivice, kao i izvor hrane i mesto za razmnoavanje. abe e iveti u bati tokom cele godine ako mogu da pronau dovoljno hrane, a
lokalne vrste Veina ivotinjskih vrsta - mada ne i sve - prilagodila je ishranu lokalnim biljnim vrstama. Ako elite da ih gajite, pre nego to ponete sadnju otkrijte koje biljke prirodno rastu u vaem kraju - te vrste e imati najbolje anse da privuku najvie ivotinja, kao i da izvrsno napreduju, a ne samo opstaju, na vaem zemljitu. Sreom, neki rasadnici su se prilagodili eljama za lokalnim vrstama i postali odlian izvor semena i rasada. U mnogim dravama postoje drutva koja neguju lokalne biljne vrste. Raspitajte se u lokalnoj botanikoj bati ili potraite na internetu drutvo koje vam je najblie. Biljna hrana za gusenice Mnoge gusenice leptira i nonih leptiria ograniene su u ishrani na samo jednu biljnu vrstu. Evo nekoliko primera. - Lucerka (Medicago sativa): marinskoplavi, plavi s narandastim obrubom i naroito, jarko sumporno-narandasti leptir (poznat i kao lucerkin leptir) - Zvezdan (Aster): zvezdanov arenac i drugi arenci; poljski takasti i drugi takasti leptiri - Miroija (Anethum graveolens): crni lastin rep - Vuja stopa (Aristolochia): lastin rep - Hristov venac (Passiflora incarnata): Agraulis vanillae - Svilenica (Asclepias): monarh - Papaja (Asimina triloba): zebrasti lastin rep - areni grah (Phaseolus coccineus): Strymon melinus - Ljubiica (Viola): veina narandastih i crnih vrsta roda Agraulis

BATOVANSTVO ZA IVOTINJSKI SVET

197 - Facelija (Phacelia tanacetifolia) - Ostrugica (Centranthus ruber) - Volovsko oko (Leucanthemum x superbum) - Zmijoglavka (Echium vulgare) - Hajduka trava (Achillea vulgaris) Cvee za osolike muve i druge korisne insekte - Kupina (vrste roda Rubus) - Heljda (Fagopyrum esculentum) - Kalifornijski mak (Eschscholzia californica) - Ladole, jednogodinji (Convolvulus tricolor) - Brati (Chrysanthemum segetum) - Razliak (Centaurea cyanus) - Korijander (Coriandrum sativum) - Livadska krbuljica (Anthriscus sylvestris) - ipak (Rosa canina) - Komora (Foeniculum vulgare) - Strupnik (Scrophularia) - Beli glog (Crataegus monogyna) - Brljan (Hedera helix) - Facelija (Phacelia tanacetifolia) - Primorska elika (Lobularia maritima) - Hajduka trava (Achillea millefolium) Cvee za odrasle leptire - Zvezdan, levo (naroito Aster x frikartii Monk) - Aubrieta - Buddleia (naroito B. x weyeriana i B. x weyeriana sunano zlatna) - Ognjica (Iberis umbellata) - Udovica (Knautia arvensis) - Konopljua (Eupatorium cannabinum) - Srebrno cvee (Lunaria annua) - Miloduh (Hyssopus officinalis) - Brljan (Hedera helix) - Lavanda (Mansted je najbolja) - Majoran (Origanum, divlje vrste su najbolje) - Nana (vrste roda Mentha, naroito M. rotundifolia) - Ranjenik (Sedum spectabile) - Udoviica (Scabiosa columbaria) - Jari jorgovan (Hesperis matronalis) - Turski karanfil (Dianthus barbatus)

njihov apetit za male beskimenjake - naroito pueve - ini ih prijateljima svakog batovana. Crvi branari i crvi za pecanje odlina su dodatna hrana za vodozemce moete da ih kupite u prodavnicama kunih ljubimaca ili prodavnicama opreme za pecanje. abe mogu da se naue da uzimaju hranu iz ruke i vrlo brzo se navikavaju da dolaze na isto mesto u uobiajeno vreme hranjenja.
Cvee za medonosne pele - Arabis - Bob (Vicia faba) - Boraina, borac (Borago officinalis) - Kupina, malina i hibridno bobiasto voe - argarepa - Goruina (Iberis) - ipak (Rosa canina, desno) - Vres (Erica) - Katanac (Reseda odorata) - Patrnak (Pastinaca sativa) - Ruska alfija (Perovskia atriplicifolia) - Ruzmarin (Rosmarinus officinalis) - Nourak (Epilobium angustifolium) - Divizma - Ljutovnica (Verbena officinalis) - Petolista loza (Parthenocissus quinquefolia) - unjarica (Erysimum) - Sa (Isatis tinctoria) Cvee za bubamare - Agastache anisata - Metvulja (Monarda) - Smiljkita (Lotus corniculatus) - Detelina, crvena i bela (Trifolium) - Artioka (Cynara scolymus) - Kostri (Solidago) - Oajnica (Marrubium vulgare) - Orlovi nokti (Lonicera, naroito L. peridymenum) - Kozja brada (Centaurea scabiosa i C. nigra) - Lobelia cardinalis - Medunika (Pulmonaria saccharata) - Viegodinji razliak (Centaurea montana)

198

ORGANSKA BATA

jezeRCa za Divlje ivOtinje

Jezerce, ak i najmanje, moe da bude srce oaze za ivotinje u vaoj bati. Koristie ga mnotvo vrsta u razliite svrhe. Neke ivotinje e iz njega piti vodu, druge e u njemu loviti hranu. Neke e u jezercetu provesti itav ivot, druge e ga koristiti samo u nekom delu svog ivotnog ciklusa. Jezerce nije samo dragoceni rezervoar vode u bati. ak i najmanja vodena povrina je akvarijum na otvorenom, odlian za ptice i vodozemce. Pticama je voda potrebna za svakodnevno kupanje isto koliko i za pie. One dolaze na istu, slatku vodu, ak na plitke vodene povrine kao to je prevrnuti poklopac kante za smee ispunjen vodom. Utisnite poklopac u zemlju ili napravite rub od cigle, da bi bio pristupaan i ednim ivotinjama. Ako imate malu decu zbog koje nije zgodno da posedujete otvorenu vodenu povrinu, razmislite o fontani ili zidnom bazeniu, ili prekrijte jezerce zatitnom reetkom ili vrstom mreom dok vam deca ne porastu. jezerca za divlje ivotinje Najbolji poloaj za jezerce je osunano mesto, dalje od drvea koje se nadvija, s
novi prijatelji ivotinje koje nastanjuju ili poseuju batensko jezerce: - abe - Dadevnjaci - Slepi mievi - Vrtoglavci - Stenice gazivode - Stenice vodomerke - Stenice veslaice - Vodeni puevi - Kozaci - Vilini konjici i vodene device (neke vrste su veoma radoznale i istrauju ljude!) - Laste

grubom travom du bar jedne strane, koja bi posluila kao sklonite i izvor hrane za vodozemce. Neke vrste mogu da ive i u jezercetu koje je u senci, ali e njihova raznovrsnost biti znatno vea ako je ono na suncu. Ako se jezerce vidi iz kue, nainite sa strane koja je najblia prozoru deo s kratkom travom da biste mogli da posmatrate ta se na njemu dogaa. Stvaranje jezerceta sa ivotinjama Veliina jezerceta zavisi, oigledno, od raspoloivog prostora - ali trebalo bi da bude povrine od najmanje jednog kvadratnog metra. Bar jedna strana trebalo bi da bude pod blagim nagibom, koji malim ivotinjama omoguuje bezbedan pristup vodi. Veina ivotinja naselie pliak oko ivice. Jezerce bi trebalo da ima i dublji deo u sredini, najmanje 60 cm, koji nee mrznuti tokom zime, a bie prohladan leti. Postoji vie materijala koji su pogodni za podlogu jezerceta - moete da birate izmeu betona, bentonitne gline, plastinih materijala ili butilena (videti Okvir za batu, str. 128). Podloga od butilena je najfleksibilnija i najlaka za postavljanje kod jezeraca nepravilnog oblika. Najtrajnija je podloga od gline. Podlogu treba da prebacite preko ivice u dovoljnoj irini da bi se vrsto drala - prodavci e vam pomoi da odredite veliinu na osnovu planiranih dimenzija jezerceta. Jezerce moete da napunite kinicom ili vodom iz vodovoda. Ako koristite ovu drugu, saekajte najmanje 48 sati da hlor ispari, pre nego to ponete da stavljate plutajue (flotantne) ili potopljene (submerzne) biljke. ivotinje e ubrzo doi same, i za godinu dana jezerce e biti potpuno naseljeno. Nova jezerca esto iznenada dobijaju jarkozelenu boju, koju uzrokuje naglo irenje sitnih algi. Voda e se posle izvesnog vremena razbistriti, ali ako elite da ubrzate proces, stavite jemenu slamu ili seckanu lavandu u finu mreastu vreu, odmerivi koliinu tako da pluta po povrini. Korisni mikroorganizmi brzo e kolonizovati slamu ili lavandu i unititi alge.

BATOVANSTVO ZA IVOTINJSKI SVET

199

zasaivanje jezerceta Dobar izbor biljaka obezbedie hranu i sklonite za irok spektar ivotinjskih vrsta. Zasadite meavinu plutajuih, potopljenih i plitkovodnih biljaka. Suneva svetlost podstie rast algi, zato drite jednu polovinu do dve treine povrine prekrivene biljkama da bi voda bila bistra. Koristite to vie lokalnih vrsta. Izbegavajte strane vrste koje su nametljive - a takve se esto prodaju u batenskim centrima - naroito ako postoji i najmanji rizik da grekom
kopanje i oblaganje jezerceta Poetak prolea je najbolje vreme da izgradite novo jezerce. Tako ete biljkama i ivotinjama dati dovoljno vremena da se nasele pre naredne zime. - Iskopajte rupu neto veu nego to elite da bude povrina jezerceta, da biste imali prostora za zatitnu podlogu. Bar jedna obala trebalo bi da bude pod blagim nagibom (15-30), a jedan deo jezerceta, ija povrina zavisi od otrine zime, trebalo bi da bude dubok 60 cm da se voda na hladnoi ne bi zamrzavala. Takoe, korisno je da pored ivice postavite policu s biljkama u saksijama. - Uklonite sve otro kamenje, korenje i ostalo to moe da probui podlogu. Uvrstite strane i ivice i obavezno proverite da li su poravnate. Za dodatnu zatitu, pospite sloj zidarskog peska debljine 10 cm po unutranjosti rupe. Postavite zatitni sloj podloge, za koji moe da poslui stari tepih, karton, ili gotov materijal za tu namenu. - Uz neiju pomo (butilen je teak materijal), poloite podlogu preko rupe, tako da 30 cm prelazi preko ivice. Privrstite je kamenjem i pustite neka visi sa ivica do polovine stranica rupe. U sredinu rupe sipajte zemlju, ako nameravate da sadite biljke direktno. - Napunite jezerce. Teina vode oblikovae podlogu tako da prianja uz stranice rupe. Ivice podloge prekrijte travom ili kamenjem da ih zatite od sunca.

dospeju u divljinu. Meu vrste koje posebno treba da se izbegavaju ubrajaju se vodena kuga (Hydrilla verticillata), vodeni zumbul (Eichhornia crassipes), vodeni kupus (Pistia stratiotes) i krocanj (Myriophyllum spicatum). Ako sadite i biljke u saksijama, koristite posebnu meavinu zemlje za vodene biljke, s niskim sadrajem hranljivih sastojaka, ili donji sloj batenskog zemljita. Odravanje jezerceta Kad je jezerce izgraeno, ne zahteva mnogo odravanja to se ivog sveta u njemu tie. Nekim vrstama insekata odgovara zaraslo, muljevito jezerce, a ni abama sigurno ne smeta korov. Vama e se moda vie svideti urednije jezerce, ali nastojte da ga ureujete samo kad je neophodno. Tokom leta, uklonite viak korova s povrine; namotajte ga oko tapa ili izgrabuljajte. Slobodne plutajue biljke kao to je soivica mogu da se uklone pomou sita. Sve biljne otpatke ostavite preko noi na ivici jezerceta da biste omoguili ivotinjaBiljke za jezerca

Submerzne (potopljene) - Vodena kuga (Egeria densa) - Krocanj (Myriophyllum) - abovlasica (Callitriche) - Divlji celer (Vallisnera americana) Flotantne (plutajue) - Lokvanje (Nymphea) za manja jezerca treba paljivo izabrati, jer su lokalne vrste suvie bujne. Probajte sitnije sorte, kao to su Chromatella i hermelin, ili N. pygmaea i N. tetragona. Plitkovodne - Vodena kana (Canna) - Strelica (Sagittaria sagittifolia) - Razgon (Veronica beccabunga) - titkasti vodoljub (Butomus umbellatus) - Ljiljan (Iris) - Iirot (Acorus calamus) - Taro (Colocasia) - Vodena bokvica (Alisma)

200

ORGANSKA BATA

ma da se vrate u vodu, a zatim ih dodajte gomili komposta. Bujne, nametljive biljke moete da iseete ili da ih postepeno uklanjate; smanjujte koliinu lia potopljenih biljaka, kao to je vodena kuga, za jednu treinu. Najbolje vreme za to je krajem leta, pre nego to ivotinje ponu da hiberniraju. Izbegavajte da ureujete travnjak poetkom godine ili po izuzetno hladnom vremenu. Druge vodene biljke moete po potrebi da razmnoavate deobom na svake 2 ili 3 godine. Ujesen mreom prekrijte jezerce na nekoliko sedmica, ako u njega pada velika koliina lia, ili uklanjajte lie runo. Takoe, uklanjajte uvelo lie vodenih biljaka, da se ne bi poveala koliina hranljivih sastojaka u vodi, to bi podstaklo rast algi. Meutim, uvek ostavite malo biljnih otpadaka na dnu jezerceta. Ostatak bate Vodozemci vie vremena provode na kopnu nego u vodi, zato ako elite da ove ivotinje poseuju vau batu, obavezno im obezbedite bezbedan zaklon. Delovi bate koji se ne obrauju, kao to su oni pod visokom travom, debelim slojem prekrivaa zemljita, gomilama kamenja ili drva, za abe i dadevnjake su sklonita i mesta gde mogu da hiberniraju. Bar deo ivice jezerceta treba da bude pod biljkama koje pruaju sklonite ivotinjama. Na drugom delu trava moe da bude pokoena, kako biste imali pogled na jezerce. Da biste izbegli da povredite abe, kosite travu redovno, poevi od sredine prolea, pre nego to mlade jedinke ponu da naputaju jezerce. Posle kie uvek proverite da li na travnjaku ima mladunaca aba. Cvetanje algi Jedan od najeih problema u jezercetu je cvetanje" algi, kada voda dobija boju supe od graka ili se zagui gomilama konastih algi. To je obino simptom u toploj vodi bogatoj hranljivim sastojcima.

Fenomen se javlja u prolee, a nestaje kad potopljene biljke zaponu proleni rast i snabdevanje vode kiseonikom. Konaste alge su upornije; a moete ih ukloniti grabuljama ili namotavanjem oko tapa. Moete da koristite i jemenu slamu ili seckanu lavandu (str. 199), a sledee e vam pomoi da izbegnete probleme: - neka vam potopljene (submerzne) biljke zauzimaju oko 25-33% zapremine vode; - neka lie plutajuih (flotantnih) biljaka pokriva najmanje jednu polovinu, a najvie dve treine povrine vode, radi zaklanjanja od sunca; - ako je potrebno da povisite nivo vode, koristite kinicu umesto vode iz vodovoda koja je bogata mineralima; - kad sadite vodene biljke u saksijama, koristite za to namenjenu meavinu zemlje umesto obine ili je sami napravite, s malo hranljivih sastojaka; - istite jezerce svake godine.
Saveznici jezerceta

1. Punoglavci abe koje migriraju nastanjuju jezerce koje im odgovara za godinu ili dve. Ako ih nema, to znai ili da jezerce nije pogodno za njih, ili da nije na pravcu njihovog migratornog kretanja. U tom sluaju, uzmite ablju ikru (jajaca) iz drugog jezerceta, po mogustvu nekog koje nije udaljeno vie od 1 km. Ne uzimajte ikru iz divljine. 2. Plutajui listovi Prekriva od plutajuih listova spreava da alge zague jezerce. Odravajte 5060% povrine jezerceta pod prekrivaem. 3. Biljke s potopljenim i polupotopljenim stabljikama i listovima Ove biljke (kao vodena zevalica, Orontium aquaticum) izvor su hrane i sklonite za stvorenja koja ive u vodi, kao i mesto za polaganje jaja punoglavaca. 4. Tanjirasti barski puevi Ovi puevi iste vodu hranei se algama i biljnim otpacima.

BATOVANSTVO ZA IVOTINJSKI SVET

201

Spisak neeljenih gostiju

1. Barski pu Ovaj pu (Lymnaea stagnalis) jede alge i organske otpatke, ali oteuje i vodene biljke. Ako se previe namnoi u jezercetu, predvee ostavite listove zelene salate da plutaju po povrini. Ujutro ih uklonite zajedno s puevima na njima. 2. Nametljive biljke Izbegavajte da sadite nametljive biljne vrste i one koje nisu lokalne (kao to je krocanj). Naalost, neki batenski centri prodaju neadekvatne vrste, zato uvek proverite biljke pre nego to ih kupite.

3. Alge Konaste i druge alge rastu na osvetljenim delovima jezerceta, u vodi koja je bogata hranljivim sastojcima. Cvetanje" algi preko noi moe da pretvori bistru vodu u zelenu supu. 4. Ribe Ne unosite ribe u batensko jezerce - poremetie ravnoteu ekosistema. Neke vrste, kao to je koljuka, mogu da dospeju u jezerce u obliku jaja, na nogama ptica. Pustite ih da preive samo u broju odgovarajuem za jezerce.

Batovanstvo u saksijama
Biljke u saksijama u batu unose dodatne boje, mirise i zanimljivost
Gajenje biljaka u saksijama omoguie vam da stvorite batu u bati pa ak i na mestima gde uopte nema zemljita. Ako elite samo da maksimalno iskoristite prostor, onda su vam dovoljne najobinije plastine kadice. Meutim, s raznovrsnijim izborom saksija, urni, korita i improvizovanih posuda, moete da stvorite niz razliitih stilova i utisaka u bati - moda bujni tropski, egzotini istonjaki ili starinski seoski izgled. Korienjem saksija moete da pustite mati na volju, da pratite vaa najnovija interesovanja, znajui da uz samo malo truda sve to moete da promenite ve naredne godine. kako da odluite ta da gajite U saksijama moete da gajite gotovo sve vrste biljaka - ukrasne ili jestive, jednogodinje ili viegodinje, patuljaste ili penjaice. bun ili penjaica u velikoj saksiji (videti str. 207) mogu da budu privlana sredinja taka bate, a ivopisan izbor saksija i drugih posuda oivee dvorite ili neprivlaan kutak u kom nita drugo ne moe da raste. Takoe, moete da gajite zelenu salatu u saksiji na unutranjem dvoritu (videti str. 209) ili da ispunite prostor slapovima letnjih mirisa i boja s viseih korpi ili saksija na zidovima (videti str. 213). Moete ak da stvorite i minijaturnu batu za ivotinje u saksiji koja stoji na prozoru. Zemlja za saksije moe da se napravi tako da u njoj uspevaju vrste koje inae ne bi rasle u batenskom zemljitu. Glavno pravilo gajenja u saksijama jeste da izaberete biljke koje najvie odgovaraju uslovima mesta na kom ete ih postaviti.

Saksije i organski pristup Jedno od osnovnih naela organskog batovanstva jeste stvaranje zdravog, plodnog zemljita koje biljkama prua sve to im je potrebno - zato gajenje u ogranienom saksijskom prostoru ne moe u pravom smislu da se smatra organskim. Meutim, saksije imaju znaajnu ulogu u batama - naroito u gradovima - a na njih svakako mogu delimino da se primenjuju organska naela, uz odgovarajui izbor zemlje i bez upotrebe mineralnih ubriva i pesticida.
kreativno korienje prostora Zimzelene biljke upadljivog oblika veoma su pogodne za mali prostor, a izborom saksija od jednog materijala postie se utisak urednosti. Poploan, zaklonjen kutak ili unutranje dvorite pogodni su za gajenje osetljivijih biljaka kao to su oleander ili agrumi; prijae im dodatna toplota koju zadravaju i reflektuju kamene ploe. gradska oaza Batovane koji su posveeni gajenju u saksijama ponekad sopstveni entuzijazam ponese toliko da njihova zbirka biljaka pone da prekriva zidove, stubove, prozorske simsove, pa ak i batenske klupe. Uvoenjem raznovrsnosti u gradsku sredinu, posebno cvetajuih biljaka, ublaava se grubost pejzaa, a i najmanje poploano dvorite, balkon ili krov pretvaraju se u dobrodolo sklonite za divlje ivotinje.

BATOVANSTVO U SAKSIJAMA

203 materijali za saksije

ta tReBa Da imate U viDU PRilikOm gajenja U SakSijama

Biljke mogu da rastu praktino u bilo emu, od saksija od peene gline do starih kanti. Saksija moe da bude nova, ponovo koriena ili reciklirana, sve dok ima rupu za oceivanje i dovoljnu vrstinu da moe da se napuni zemljom. Tamo gde ima mrazeva, treba da se koriste one od materijala koji ne puca na temperaturama ispod nule. Izaberite saksiju tako da odgovara mestu i izgledu koji ste zamislili. Bure preseeno napola ili kamena urna izgledaju sasvim drugaije nego kofe sa cveem ili jarko obojena drvena kutija. Ne morate da potroite mnogo novca da biste postigli dobar stil. Jednostavne posude, kao to su bave, mogu da se koriste u formalnoj bati ako se zasade istom vrstom i paljivo rasporede. Oceivanje Sve saksije moraju na dnu da imaju rupu za oceivanje. Da biste poboljali drenau, stavite na dno saksije grublji materijal pre nego to sipate meavinu zemlje. Za dodatnu teinu, koristite krupan (3 cm) ljunak. Iscepkana ambalaa od stiropora je izuzetno laka alternativa, a takoe pogodna za reciklau. Za veinu saksija dovoljan je sloj od 4 cm debljine. Ako su saksije od kamena ili peene gline, a u bati ima mraza, zatitiete ih slojem za drenau koji ete postaviti do jedne petine dubine saksije. Oceivanje ete poboljati i postavljanjem saksija na cigle ili specijalno napravljene stope. veliina saksija Veliina koju treba da odaberete zavisi od vrste biljaka koje nameravate da gajite. to se tie lakoe odravanja - ishrane i zalivanja - to je vea saksija, to bolje. Ipak, nemojte da stavljate male biljke koje

Drvo i prue Grubo seeno drvo daje prirodan izgled bati i odbija pueve. Hrastovini i kedrovini nije potreban tretman zatitnim sredstvima. Od lepo ofarbanih dasaka mogu da se prave kutije za prozorske simsove. Korpe od prua iznutra moete da obloite plastikom. Kamen i peena glina Rasprodaje i otpadi dobro su mesto za nabavku starih kamenih korita, bazenia i saksija od peene gline. Nove saksije moete da uinite starijim tako to ete ih premazati jogurtom i drati na vlanom, senovitom mestu. Prefarbajte fabriki proizvedene saksije bojom za keramike ploice ili kolske table. Glaziranim saksijama potrebno je manje zalivanja (videti str. 65), a izgledaju odlino kao pozadina za uskrnje dekoracije ako su zasaene bambusom ili japanskim javorom. Plastika Saksije od kvalitetne plastike dugo traju i lake su za pomeranje. Mogu ponovo da se koriste i prefarbavaju. Metal Za moderan izgled bate iskoristite galvanizovane kofe - ili reciklirajte velike konzerve - izgledae zanimljivo.

sporo rastu u prevelike saksije. Lake je odravati veliku saksiju s nekoliko biljaka nego vie manjih saksija s po jednom biljkom. Svaka saksija trebalo bi da bude duboka najmanje 15-20 cm; veini biljaka prija dublja saksija. Ne zaboravite da u saksijama koje se suavaju ka vrhu saenje moe da bude oteano. Ako treba povremeno da premetate saksiju, na primer, zbog zime, ne zaboravite da ete morati da je podiete. Za one velike improvizujte kolica: na jaku dasku montirajte tokie.

204

ORGANSKA BATA

zemlja za saksije Za punjenje saksija i drugih posuda, koristite organsku, vienamensku zemlju kupovnu ili kune izrade. Ne tedite na kvalitetu; imajte u vidu da biljke rastu u ogranienom prostoru i da im treba najbolja nega. Zemlja treba da odgovara biljkama koje gajite. Vrstama koje dobro uspevaju u suvim uslovima potrebna je siromanija, oceditija meavina nego za saksiju s biljkom bujnog lia. Za posudu s jednogodinjim biljkama posluie vienamenska meavina, dok je voki, koja e u saksiji provesti vie godina, potrebna bogatija meavina, po mogustvu na bazi crnice ili batenske zemlje. Takve meavine imaju prednost to su tee, jer dodatna teina osigurava da se saksija s visokim biljkama nee prevrnuti. Meavine bez zemlje, koje su lake, korisne su za visee korpe, saksije na balkonima i na mestima s kojih treba da se premetaju. Recepte za vie vrsta meavina zemlje kune izrade nai ete na str. 115-116. ishrana i zalivanje Biljke u saksijama i drugim posudama hranite istim organskim kompostiranim materijalima i organskim ubrivima kao i biljke koje rastu u zemljitu (videti Zemljite i briga o njemu, str. 32-61). Nanosite ih kao gornji sloj u saksijama. Pored toga, moete da koristite i tena ubriva (videti str. 206), koja snabdevaju biljke hranljivim sastojcima u lake dostupnom obliku. Njime moete da zalivate biljke ili da ga prskate po liu. Koliina i uestalost hranjenja biljaka zavisi od sastava zemlje u saksiji, zapremine saksije i vrste biljaka. U ovom poglavlju date su neke smernice za to. Uestalost zalivanja zavisi od vrste biljaka, veliine u odnosu na saksiju, vrste saksije (peena glina sui se bre od plastike), mesta na kom se nalazi (na vetrovitom mestu biljka ima veu potrebu za vodom), vremenskih prilika i godinjeg doba. Nikad

ne dozvolite da se saksije osue - biljke imaju mnogo vie problema ako nemaju dovoljno vode, a osueno zemljite je teko ponovo uiniti vlanim. Redovno navodnjavanje naroito je vano za voe i povre.Veini biljaka u saksijama ak i posle kie potrebno je svakodnevno zalivanje tokom leta, a vrlo retko zimi. Uvek zalivajte zemlju, ne lie. (Videti Voda i zalivanje, str. 66.) tetoine i bolesti Odravanje zdravlja biljaka je najbolja odbrana od tetoina i bolesti. Ako biljke
Suzbijanje tetoina Puevi su manji problem za biljke u saksijama nego za one na otvorenom; ipak, ako se popnu do saksija, nita ih nee zaustaviti da ne krenu na biljke. Probajte da ih u tome spreite postavljanjem prepreka oko saksija: masne trake, lepka koji se ne sui ili trake od bakra, kao na slici.

Posuda od lanog kamena kune izrade 1. Odaberite dve jake kartonske kutije, jednu manju od druge za 5 cm sa svih strana. 2. Izmeajte 3 dela peska s po jednim delom grubih kokosovih vlakana i cementa. Dodajte vodu i napravite vrst malter. 3. Prekrijte dno vee kutije slojem maltera debljine 5 cm, sabijte ga da isterate sve mehurie vazduha i utisnite 5 plutanih epova da napravite rupe za drenau. 4. Stavite manju kutiju u veu. 5. Ispunite prostor izmeu kutija malterom u sloju od 15 cm dubine i paljivo ga sabijte. 6. Ostavite kutije sedam dana da se malter uvrsti. 7. Izvadite kutije i epove. Ietkajte posudu ianom etkom. 8. Premaite stranice jogurtom ili tenim ubrivom. Na povrini e se uhvatiti zelene alge.

BATOVANSTVO U SAKSIJAMA

205

prerastu saksije, ili su prenatrpane u njima, ili su neredovno zalivane, bie podlonije napadima tetoina kao to su grinja, crveni pauk ili biljne vai. Saksije i druge posude esto su na toplim, suvim mestima gde su biljke izloene tetoinama koje ih ne bi napadale na otvorenom prostoru. Korienjem iste zemlje izbei ete mnoge vrste tetoina i bolesti, ali organizmi koji se hrane korenjem i pored toga mogu da dospeju u saksije, gde mogu da imaju razorno dejstvo. Larve ika vinove loze lako mogu da unite biljke u saksijama ili korpama; protiv njih koristite bioloke agense suzbijanja (videti str. 95). Gajite cvee privlano za grabljivice koje e smanjiti broj tetoina (videti str. 93) i reavajte probleme kad se jave; redovno pregledajte biljke i runo uklanjajte tetoine i obolele izdanke ili listove im ih primetite. Uklanjajte cele biljke ako su bolesne ili jako zaraene. zimska zatita Osetljive biljke zimi unesite ili ih prekrijte. Umotajte saksije da se ni one, ni biljke ne bi smrzle.

kada da koristite teno ubrivo Biljke u saksijama, kojima je na raspolaganju ograniena koliina zemlje, glavni su kandidati za tenu ishranu. Mladim biljkama koje se gaje u vieelijskim pliticama takoe je potrebna dodatna ishrana ako se presaivanje odloi. Tena ubriva u bati treba da budu samo privremeno reenje: kada je zemljite siromano ili kada uslovi ili oteenja korena spreavaju biljke da uzimaju dovoljno hranljivih sastojaka. Tada je najbolje da koristite teno ubrivo rasprivanjem po listovima. Nikad ne koristite teno organsko ubrivo kao zamenu za negu zemljita. ishrana biljaka u saksijama Koliina tenog ubriva i uestalost korienja zavise od vrste biljke, veliine u odnosu na zapreminu saksije, bujnosti rasta, veliine koju elite da postignete i kvaliteta zemlje u saksiji. Kljuni faktori za pravilno korienje su posmatranje i iskustvo.
gajenje gaveza u bati Gavez je otporna viegodinja biljka koja brzo narasta do 1 m visine. Sortu Boking 14 izabrao je Lorens Hils, osniva Istraivake asocijacije Henri Dabldej i jedan od pionira organskog batovanstva. Boking 14 daje visoke prinose i ima izrazito visok sadraj kalijuma. Ne rasejava se i nema puzee korenje - to su odlike drugih vrsta gaveza koje im omoguuju da se brzo ire i postanu nametljive. Zasadite Boking 14 u prolee i leto, kao reznice s korena ili reznice gajene u saksijama. Kad se prime, listove moete da seete tri ili etiri puta godinje. Poslednje seenje treba da bude najkasnije poetkom jeseni. Svake ili svake druge godine biljke hranite obogaivaem zemljita visoke klase plodnosti ili ubrivom s visokim sadrajem azota. Dodavanje pokoene trave u prolee i seckanog granja od orezivanja u jesen, moe da bude delotvoran reim ishrane.

ORganSka tena UBRiva

Tena ubriva biljkama pruaju hranljive sastojke u lake dostupnom obliku. Iako je to protivno organskom naelu ishrane zemljita, a ne biljaka, postoje situacije kad je teno ubrivo neophodno u organskoj bati. Odgovarajua ubriva dobijaju se od stajnjaka, biljnih i ivotinjskih otpadaka i kamenih minerala. U sutini, to su iste materije koje se koriste za ishranu zemljita, ali u drugaijem obliku. Na njih treba primeniti iste mere opreza u pogledu porekla. Odgovarajua tena ubriva mogu da se kupe u veini boljih batenskih centara ili od specijalizovanih snabdevaa, a moete i sami da ih napravite. To je lako isto koliko i gajenje njihovih glavnih sastojaka, gaveza i koprive.

206

ORGANSKA BATA

Na primer, rasad paradajza koji je nedavno presaen u zasebnu saksiju ne treba da se hrani, dok je biljci na kojoj su rodili plodovi potrebno da bude hranjena tri puta sedmino. bunu koji sporo raste nije potrebno hranjenje, a jednogodinje biljke koje dele jednu posudu imae koristi od redovne sedmine doze. Ne zaboravite i mogunost preterivanja. Na primer, kod paradajza ili saksije s jednogodinjim cveem, podsticanje veeg rasta lia ima nepovoljno dejstvo; njime ete samo odloiti cvetanje i sazrevanje plodova. Sporiji rast nije uzrokovan samo nedostatkom hrane. Njega mogu da uspore i hladno vreme, oteenja korena ili preterano zalivanje, naroito kod mladih biljaka. U tim sluajevima, tena ubriva mogu samo da pogoraju problem. kupovna tena ubriva Kad kupujete teno ubrivo, proverite sastav da biste bili sigurni da mu nisu dodati neorganski sastojci. Odaberite ono koje je obeleeno simbolom za organske proizvode ili ima atest. Kupovna tena ubriva esto sadre meavinu sastojaka, radi uravnoteenijeg dejstva - bilo da su vienamenska ili za ishranu paradajza i drugih plodonosnih biljaka, kada obino imaju visok postotak kalijuma. U sastojke koji se koriste u proizvodnji komercijalnih organskih tenih ubriva ubrajaju se: - Teni stajnjak. Obino kravlji, ivinski ili oviji (ne iz farmi sa intenzivnim nainom proizvodnje); - Riblja emulzija. Nusproizvod industrije prerade ribe, ne nuno one koja je lovljena za tu namenu; - Kameni fosfat. Samleven u prah, tako da moe da se rastvara; - Biljni ekstrakt. Na primer, od lia gaveza i morske trave. ekstrakt od morske trave Ekstrakt od morske trave podstie rast biljaka na slian nain kao tena ubriva; on sadri malo osnovnih hranljivih sastoja-

ka za biljke, ali zato sadri irok spektar mikroelemenata, kao i sastojaka kao to su biljni hormoni i specifini ugljeni hidrati koji podstiu rast biljaka. Ekstrakt morske trave moe da se koristi na vie naina, u raznim fazama biljnog rasta, s razliitim dejstvima. Smatra se da najbolje deluje ako se primeni na zemljite ili korenje na poetku ivotnog ciklusa biljke, a na lie u kasnijem periodu. Da biste primenili ekstrakt, potopite u njemu seme na nekoliko sati pre sejanja da biste podstakli nicanje ponika ili ga pospite po zemljitu oko mladica da biste pojaali rast korenja (dva puta u razmaku od 4 sedmice); ili ga nanesite na zemljite ili listove ponika, ime ete poveati koliinu hlorofila u njima. Ekstrakt morske trave moe da se nanosi i na zemljite kao sredstvo za spreavanje nekih bolesti korenja, ili da se njime prska lie da bi se odbili insekti koji se hrane biljnim sokom i poveala otpornost na mraz. tena ubriva kune izrade Tena ubriva od lia gaveza ili koprive mogu lako da se naprave, ali imaju jak miris. Gavez se brzo razlae i oslobaa za biljke hranljive sastojke, kojima je njegovo lie veoma bogato. Moe da se koristi i kao prekriva zemljita ili aktivator komposta. Uglavnom je blago bazno ubrivo, zato nemojte da ga koristite za biljke kojima prija kiselo zemljite. Tenost od lia gaveza ima visok sadraj kalijuma i prilino visok sadraj azota i fosfata; pogodna je za plodonosne biljke, mada nivo azota nije dovoljan i za potpuno razvijene biljke u viseim korpama. Ekstrakt koprive je vienamensko ubrivo koje ima neto manju koliinu fosfata, ali zato sadri magnezijum, sumpor i gvoe. Najvee koliine makroelemenata sadri mlada kopriva koja se pokosi u prolee.

BATOVANSTVO U SAKSIJAMA

207

Recepti za tena ubriva

Gavez - Namoite 3 kg lia gaveza u 45 l vode. - Poklopite posudu. - Koristite nerazreenu tenost posle 4 sedmice. Kopriva - Namoite 1 kg lia u 10 l vode. - Poklopite posudu. - Koristite tenost razreenu u vodi u razmeri 1:10, posle 2 sedmice.

kompost od lia gaveza Kompost od lia gaveza moe da se koristi samostalno kao zemlja za saksije ili kao jedan od sastojaka za nju. Napunite plastinu kofu ili kantu za smee naizmeninim slojevima vlanog komposta od lia starog 2-3 godine (videti str. 49) i seckanog lia gaveza. Dok se ono razlae, kompost od lia upija hranljive sastojke. Kad se lie gaveza potpuno razloi (obino posle 2 do 5 meseci), kompost je spreman za upotrebu.

koncentrat od gaveza Od lia gaveza moe da se napravi i koncentrat. Naslaite ga u plastinu posudu s rupom na dnu (bure za vodu, kofu ili cev sa zatvaraem na jednom kraju) i prekrijte poklopcem. Ispod rupe stavite posudu za skupljanje, u koju e posle 2 do 3 sedmice poeti da kaplje tamna tenost. Da biste koristili koncentrat, morate da ga rastvorite u 10-20 delova vode. Na primer, paradajz u saksiji moe da se hrani koncentratom koji je rastvoren u razmeri (odnosu) 1:15, tri puta sedmino, kad plodovi ponu da se formiraju. Koncentrat moe da se uva nekoliko meseci na prohladnom, suvom mestu.

Sakuplja koncentrata. Napunite cev liem gaveza i skupljajte koncentrat koji kaplje. Za manje koliine postavite na dno cevi plastinu bocu sa odseenim dnom kao levak.

UkRaSne Biljke U SakSijama

Pored uobiajenih jednogodinjih biljaka za leje, bunja, viegodinjih biljaka i trava, ak i manje drvee moe da se gaji ako ga paljivo odaberete. Dobro pogledajte mesto na kom planirate da postavite saksiju; biljke e vidno napredovati sve dok se nalaze na pravom mestu. Sumrano, senovito mesto nije odgovarajue za geranijume kojima prija sunce, dok e paprati pouteti i postati slabane ako su na jakom suncu i bez vode. Veina biljaka za kamenite bate, sukulenti kao to je uvarkua i bunovi koji podnose suu kao to su lavanda i ruzmarin, lepo uspevaju u toplim,

208

ORGANSKA BATA

suvim uslovima na osunanom poploanom delu bate. U bunove kojima prija senka ubrajaju se hortenzija, Mahonia dobroinstvo, skimija i udika. Patuljasto drvee i bunje idealno je za saksije, ali i druge vrste dobro uspevaju, ak i ako bi u prirodi izrasle do veih dimenzija. Poto saksija ograniava korenje, i nadzemni deo biljke ima ogranien rast. Postoji veliki izbor malih etinara u zelenoj, sivoj i zlatnoj boji, koji su atraktivni tokom cele godine. Mnogi od njih prodaju se kao biljke za kamenite bate, ali i krupnije vrste dobro izgledaju: probajte Chameocyparis pisifera bulevar ili Abies balsamea nana. Najbolje viegodinje biljke za saksije su one koje su zanimljive tokom dueg perioda - biljke sa upadljivim liem kao to su, na primer, paprati i hoste ili s dugim periodom cvetanja kao to su otporni geranijumi. U senovitom kutku bate, elegantna minuica i astilba izgledae upeatljivo. veliina saksije Velikim biljkama kao to su penjaice i malo drvee potrebno je mnogo prostora za korenje koje se razvija; one nee napredovati ako budete tedeli na veliini saksija. to je vea, u nju moete da zasadite vie biljaka. Na primer, u posudu dimenzija 1 m x 30 cm x 30 cm mogu da stanu tri manja buna (na primer, kurkovine ili suruice) i jo par brljana. Ispod njih zasadite lukovice da biste imali zanimljiv izgled zimi i u prolee; leti uz ivice posude moete da zasadite biljke za leje. Sasvim drugaija situacija je s biljkama za kamenite bate, ednjakom i uvarkuom, koje uspevaju u manjim, pliim posudama. zemlja za saksije Odaberite zemlju koja odgovara potrebama biljaka. Mnogi bunovi dobro napreduju u meavini na bazi crnice, bogatoj hranljivim sastojcima. Dodajte joj 20% ljunka za biljke kojima je potrebna dobra oceditost zemlje. Za biljke kojima prija kiselo zemljite dodajte sumpor koji smanju-

je pH vrednost ispod 6. Meavine zemlje za saksije na bazi crnice, kao i vienamenske meavine bez crnice odgovaraju veini jednogodinjih biljaka, travama i lukoviastim biljkama. Koristite prekrivae zemljita kao to su gruba kora od drveta ili kamena rizla kao ukrasni gornji sloj, koji e istovremeno sluiti da zadri vlagu. ishrana i zalivanje U prolee presadite bunove i druge viegodinje biljke koje elite da gajite do veih dimenzija. Koristite saksije koje su za 5-7,5 cm ire od prethodnih i popunite prazan prostor sveom zemljom. Ukoliko ne presaujete, svake godine u prolee u saksiji pospite po povrini zemlje u sloju od 2,5 cm debljine, organske materije bogate hranljivim sastojcima, kao to je batenski kompost. Ako su biljkama tokom sezone rasta potrebni dodatni hranljivi sastojci, pospite organsko ubrivo opte namene ili tenim ubrivom redovno hranite zemlju u saksiji. Nikad ne dozvolite da se biljke osue. Penjaice u saksijama Penjaice u saksijama mogu da se veu za postojei zid, ogradu ili senicu, a moe da im se postavi i posebna potpora u saksiji. Za to moete da koristite, na primer, granice iz bate koje ete menjati svake godine ili, kao trajnije reenje, icu, tapove ili reetkasti ram. Sorte paviti sa zbijenom kronjom, koje svake zime mogu da se potkresuju do zemlje, sasvim e lepo napredovati u saksiji prenika 35 cm; isprobajte Clematis florida Flore Pleno ili Sieboldii, ili C. grofica de Buo. Sadite ih u dobro oceditu meavinu zemlje na bazi crnice, tako da kruna (mesto gde se spajaju koren i stablo) bude 7,5 cm ispod povrine. Postavite dugake granice kao pritke. Na mladim izdancima ostavljajte po dva lista (ostale otkidajte) sve dok cvetni pupoljci ne prekriju celu biljku. Jo jedan dobar izbor za saksije su miriljave penjaice kao to su jasmin i orlovi nokti ili jed-

BATOVANSTVO U SAKSIJAMA

209

Fantastian izgled Istraujte mogunosti i prilagodljivost saksije. Gajite drvo ili bun u velikoj saksiji, kao sredinju taku u delu bate bez zemlje; za jak utisak na prvi pogled zasadite kombinaciju jednogodinjih i lukoviastih biljaka ili napravite meavinu zemlje na bazi komposta da biste u saksijama mogli da sadite to vie vrsta, na primer uvarkuu.

POvRe i zainSkO Bilje U SakSijama

Gotovo sve vrste povra mogu da se gaje u saksijama. Tikvice, paradajz, krompir i patlidan lepo uspevaju u velikim zasebnim posudama na odgovarajuem mestu. Zelena salata, mladi luk, blitva, boranija, cvekla, argarepa, rotkva i kineski kupus mogu da se gaje u meovitim saksijama ili samostalno u veim koliinama. Izbegavajte povre s dubljim korenom kao to je patrnak; s dugom sezonom sporog rasta, kao to su karfiol i prokelj; ili ono koje zahteva mnogo hranljivih sastojaka i vode, kao to je bundeva. korisno i lepo Ne zaboravite da i povre moe da bude dekorativno, a saksije s jestivim biljkama jednako privlane kao i one sa ukrasnim cveem. Takoe, moda ete poeleti da dodate i zainsko bilje i jestivo cvee. Gajenje u saksijama naroito je korisno kada uslovi zemljita u bati ne odgovaraju biljkama. Ako je u bati teka glina, na primer, dobro oceena meavina zemlje za saksije omoguie vam da gajite zainsko bilje kao to su ruzmarin, alfija i timijan. U hladnijoj klimi, saksije s bosiljkom moete da zasadite u stakleniku, a kad se vreme prolepa, premestite ih napolje na topla i osunana mesta. Gajite jednogodinje cvetnice kao to su neven (koji je jestiv) ili ladole da biste privukli prirodne neprijatelje tetoina.
Potrebe nekih vrsta povra sa koliinom zemljita - Patlidan: 10 litara po biljci - Boranija: 2,5 litara po biljci - Cvekla, keleraba: Najmanja dubina zemlje u saksiji 20 cm; (razmak izmeu biljaka 7,5-10 cm) - Tikvice 30-40 litara po biljci - Slatke paprike 5 litara po biljci - Paradajz 15 litara po biljci

nogodinje penjaice kao to su graak eerac i potoarka. trave u saksijama Gajite plavosive vrste Festuca glauca i Koeleria glauca, ili bronzanu Carex comans u sopstvenim saksijama, ili kao pozadinu biljkama sa cvetovima. Bouteloua gracilis, s karakteristinim ljubiastosmeim cvetovima zanimljiviji je izbor za saksije. Travama je potrebno manje hranljivih sastojaka nego mnogim drugim biljkama. Otporne jednogodinje i dinje biljke dvogo-

Mnoge otporne jednogodinje biljke cvetaju kratko. One se ubrajaju u biljke koje najvie privlae pele i korisne insekte u batu. Probajte utenicu, ladole (Convolvulus tricolor), patuljastu pupavicu, neven ili ak neke od modernih sorti patuljastog suncokreta. Dvogodinje biljke kao to su unjarica, bela rada i spomenak daju prelepe cvetove narednog prolea. Saksija puna lukovica Odaberite lukovice koje cvetaju u razliitim periodima i sade se na razliitim dubinama. Zasadite najmanje dve od svake sorte. U sredinu saksije posadite mali, ivopisni bun koji cveta leti da biste joj produili zanimljiv izgled.

210

ORGANSKA BATA

veliina saksija i meavina zemlje Povre ima razliite zahteve za svoj rast. Sadnice zelene salate (pogledajte str. 337) mogu da uspevaju u zemlji koja je ve bila koriena, dok je biljkama kojima treba vie hrane neophodna jaa meavina (pogledajte Zemlja za saksije, str. 114-117). Po pravilu, to vea saksija to bolje, jer povru da bi napredovalo treba dosta hrane i stalan izvor vode. Gajenje nekoliko biljaka u jednoj velikoj saksiji moe da da bolje rezultate nego u pojedinanim saksijama, a bie vam i lake da brinete o biljkama. Poto saksije postoje u svim oblicima i veliinama, lake ih je opisivati po zapremini nego po dimenzijama. Izmerite priblinu zapreminu saksije tako to ete je napuniti zemljom iz kofe kojoj znate zapreminu. U naelu, koristite saksije koje su duboke najmanje 20 cm. Sadnice zelene salate mogu da se gaje i u pliim saksijama ili pliticama, dokle god ih redovno zalivate. Biljkama koje zahtevaju vie hrane, kao to su paradajz i tikvice, potrebne su saksije duboke najmanje 25-30 cm. arga-

jestive lepotice Visoki kukuruz eerac koji se probija do sunca ostavlja dovoljno prostora da manje biljke koje su se usukale oko njega rastu i prerastaju ivicu saksije. meavine jestivih biljaka u saksijama Biljke sa ovog spiska treba da sadite u saksije duboke 40 cm. ak i cvee im je jestivo! Da bi se sve biljke uklopile, potrebno je da ih redovno negujete, proreujete (i jedete) viak biljaka koje izrastaju, vezujete ih i podupirete po potrebi, i sve biljke jedete to mlae. Koristite visokokvalitetnu, bogatu meavinu zemlje, dobro zalivajte saksiju i ubrite saksije s paradajzotn im se pojave prvi plodovi.

Saveti za gajenje - Za bri poetak rasta, gajite biljke u manjim posudicama umesto da ih zasejete direktno u saksije. - Nikad ne dozvolite da se saksija osui. Mnoge biljke prerano prorastu ili se razdvoje ako je snabdevanje vodom neredovno. - Saksije u koje ete staviti glinastu zemlju obloite plastikom, kako biste smanjili gubitak vode. - Birajte patuljaste ili minijaturne sorte. - Koristite obina tena ubriva ili ona s visokim sadrajem kalijuma (pogledajte str. 205) po potrebi. Ekstrakt morske trave podstai e rast biljaka. - U katalogu Povre i salatne biljke, od A do , str. 341, date su koliine hranljivih sastojaka koje su potrebne odreenim biljkama. Moete da ih prilagodite gajenju u saksijama.

Jednostavne salate - 1 x paradajz slatki 100 ili druge proverene visoke (ali ne i bunaste) sorte - 12 x eerna ipka" polubezlisnog graka - 4 x zelena salata crveno jedro ili slina sorta sa oputenim listovima - 4 x zelena salata hrastov list" ili druga sorta sa zbijenom glavicom i oputenim listovima - 4 x rukola - 6 x potoarka s raznobojnom zbijenom glavicom Lepi ljubiasti tonovi - 5 x boranija s ljubiastim mahunama kraljevska - 5 x kineski lisnati celer - 8 x cvekla loptica - 4 x krbuljica - 1 x puzei zlatni timijan - 3 x trobojna ljubiica Asteka poslastica - 5 x minijaturni kukuruz eerac patuljasti plavi ad - 6 x ljubiasta keleraba beka" - 3 x korijander (zbog lia) - 3 x perun - 3 x puzei paradajz kralj korpi - 4 x ubar

BATOVANSTVO U SAKSIJAMA

211

repe dobro uspevaju u saksijama, gde ih je prekrivanjem lako zatititi od muica. Gajite rane, kratke ili zaobljene varijetete, kao to su mali prst, palica i planeta u saksijama dubokim najmanje 15 cm. Vadite najpre vee argarepe, ostavljajui sitnije da jo rastu.

vOe U SakSijama
Iako veina voa moe da se gaji u saksijama, ono zahteva redovnu panju da bi napredovalo i loe reaguje na zapostavljanje tokom letnjeg odmora. Berba voaka iz saksija laka je nego onih zasaenih na zemljitu, ali je njihov produktivni ivotni vek znatno krai. koje voe da gajite Smokve, koje uspeno raaju samo kad im je korenje ogranieno, dobro uspevaju u saksijama. Jabuke, ljive, kruke i trenje mogu dobro da raaju i lepo izgledaju u saksijama. Osetljivijim vrstama, kao to su kajsije, nektarine i limun, odgovara pokretljivost u saksijama, jer mogu da budu premetene u staklenik koji ih titi od zime, a vraene napolje u odgovarajuim uslovima leti. Proverite za svaku vrstu voa kad joj je vreme opraivanja; ako se ne oprauje sama, moda ete morati da zasadite vie od jedne biljke da biste osigurali raanje. Nema potrebe da gajite voke na patuljastim korenskim podlogama; ogranien prostor saksije ograniie i veliinu drveta. U stvari, jaa podloga je bolji izbor jer e iz nje izrasti otpornije drvo. U prodaji mogu da se nabave i patuljaste breskve i nektarine, koje su idealne za poploane delove bate.

Od mekih vrsta voa, jagode su najpogodnije za saksije. I borovnice lepo uspevaju jer moete da im dodate kiselo zemljite bez obzira na lokaciju bate. Ogrozd i ribizla, koji se gaje da rastu samo na jednoj stabljici (kao standard), izgledaju privlano u saksijama i lako se beru. Na takav nain moe da se gaji i vinova loza (videti str. 262), ali daje malo grozdova. Ako elite da gajite maline, odaberite sorte koje raaju ujesen, poto one rastu na novim stabljikama, ali treba da ih menjate svake godine. Kupine su suvie bujne za saksije, kao i hibridno bobiasto voe. Saksije i kompost Sadite voe isto kao i bilo koje druge biljke, u saksije koje su 5-8 cm ire od korenja. Po potrebi poveajte veliinu saksije prilikom sledeeg presaivanja. Za veinu voa, nije potrebna saksija vea od 45 cm u preniku i dublja od 38 do 45 cm. Jagode lepo uspevaju u znatno manjim saksijama. Njih moete da gajite po nekoliko u veim saksijama, da ih sadite u specijalne kule sa depovima za saenje sa strane ili ak u kutijama na prozorskim simsovima. Za voe u saksijama koristite meavinu zemlje na bazi crnice, bogatu hranljivim sastojcima. Kad plodovi ponu da rastu, hranite biljke tenim ubrivom s visokim sadrajem kalijuma. Krajem leta u saksije dodajte ubrivo bogato azotom. Svakog prolea prekrijte zemlju novim gornjim slojem od batenskog komposta, uklanjajui prethodno sloj od 2,5 do 5 cm debljine. Svake druge zime presaujte biljke: izvadiSaveti za gajenje - Nikad ne dozvolite da se zemlja osui. - Postavite saksije s vokama na osunana, zaklonjena mesta. - Okreite saksije svake sedmice ili za dve ako su postavljene pored zida. - Potkresujte voke jer u saksijama one mogu da daju samo relativno malu koliinu plodova.

Desertna jabuka Za uspeno gajenje u saksiji, odaberite kompaktnu sortu jabuke. Za veinu sorti jabuka i kruaka, moraete da zasadite dva ili vie varijeteta da biste osigurali uspeno opraivanje.

212

ORGANSKA BATA

vOe za SakSije
Voe Jabuka
Kruka Trenja ljiva Breskva i nektarina Smokva Borovnica Ribizla i ogrozd Vinova loza Jagode

Uslovi gajenja u saksijama Odaberite kompaktne sorte na podlogama M26 ili MM106; orezujte ih u obliku piramide ili buna. Kompaktne sorte na podlogama dunje A ili C; orezujte u obliku pira mide ili buna. Samoopraujue sorte trenje na podlozi Colt; oblikujte kao piramidu. Samoopraujue desertne sorte na podlogama Pixy ili St. Julien A; oblikujte kao piramidu. Prirodne patuljaste sorte za poploane delove bate ili tradicionalne sorte na podlozi St. Julien A; oblikujte kao piramidu ili bun. Potrebna je saksija irine 38 cm; orezujte bunastu kronju s vie stabljika, uklanjajui stare grane da podstaknete rast novih. Potreban je dobro dreniran kompost s pH vrednou od 4 do 4,5. Lepo izgleda kad se gaji da raste samo na jednoj stabljici (kao standard). Gajite kao standard; menjajte svake tri godine. Koristite saksije irine 15 cm za svaku biljku, ili sadite nekoliko biljaka u veoj saksiji; sadite krajem leta; drite saksije napolju preko zime; raaju samo jednu godinu. Posle toga moete da ih presadite na otvoreno.
bez odlaganja, trebalo bi da obezbedi dobro napredovanje voa. Ipak, poto su organski metodi usmereni na gajenje na otvorenom prostoru, iskustva organskog gajenja voa prilino su ograniena; esto ete postii bolje rezultate eksperimentisanjem.

te ih iz saksije i paljivo odvojte to vie stare zemlje od korena. Odsecite zadebljale, odrvenele delove korena, pazei da ne otetite zdravo tkivo, i prebacite biljke u saksije s novim kompostom. Ovaj okvirni raspored, u kombinaciji s redovnim zalivanjem (to povremeno znai dva puta dnevno) i reavanjem problema
Citrusno voe u saksijama Zbog sjajnog lia i plodova jarkih boja, citrusno voe privlano je za unutranja dvorita. Gajenjem u saksijama moi ete da mu pruite odgovarajue uslove i leti i zimi. - Koristite meavinu zemlje na bazi crnice, bogatu hranljivim sastojcima, kojoj ste dodali 20% hortikulturalnog peska radi boljeg oceivanja. - Leti iznesite saksije na toplo, zaklonjeno mesto. Zalivajte ih obilno, ali obavezno proverite da li se dobro oceuju. Od prole-

a do sredine leta redovno hranite biljke tenim organskim ubrivom s visokim sadrajem azota, a posle toga, do jeseni, ubrivom opte namene (videti str. 206??). - Zimi unesite saksije u staklenik ili osunanu prostoriju - minimalna temperatura varira zavisno od vrste voa, ali je uglavnom oko 7C nou, a neto via danju. Ne zalivajte esto, dozvoljavajui zemlji da se delimino osui izmeu dva zalivanja. - U prolee, oko uvrenih biljaka prekrijte zemlju gornjim slojem.

BATOVANSTVO U SAKSIJAMA

213

viSee kORPe
Visee korpe odlian su nain ukraavanja zidova i stubova, kojima upotpunjavaju boju i zanimljivost. Takoe, one poveavaju prostor za gajenje biljaka u stakleniku. U njima uspeno mogu da se gaje ukrasne i zainske biljke, pa ak i paradajz. Uzimajte to vee korpe. Kupite dra koji e moi da podnese njihovu teinu i vrsto ih okaite za njega. Korpa prenika 40 cm nije laka za postavljanje, ali jeste za kasnije odravanje. Za skoro sve vrste odgovarae vam korpa prenika 35 cm, ali je korpa od 30 cm ve premala. Ako koristite okvir od reetkaste ice, imaete veu povrinu za saenje, a i zanimljiviji izgled. Meutim, okvir mora da bude obloen iznutra, ali i bre se sui nego klasina korpa. Obloge i zemlja za korpe Izbegavajte tresetnu mahovinu, tradicionalnu oblogu za korpe, jer se njenim skupljanjem nanosi teta ivotnoj sredini. Obloge od alternativnih, esto recikliranih materijala, mogu da se kupe, a moete i sami da ih napravite. Moete da iseete stari demper tako da stane u korpu, ili koristite seno upleteno u konopce. Iz njega mogu leti da niknu zanimljiva iznenaenja; neeljene dodatke lako ete odsei makazama. Zamena pravoj mahovini koja joj je najslinija je lana mahovina, koja se pravi od vune ili kokosovih vlakana i esto se boji u zeleno. Moe da se kupi rastresita ili u obliku presovanih ploa. Zimske korpe mogu da se obloe i odseenim granama etinara, dugakim 15-20 cm, uz popunjavanje praznina konopcem. Za korpe su najbolje meavine zemlje bez crnice jer su lake. Poveajte kapacitet zadravanja vode dodavanjem organskih materija na bazi krupno mlevene kae od morske trave. Takoe, dodajte meavini kompost s glistama (do 25% ukupne zap-

remine), radi poveanja plodnosti i kapaciteta zadravanja vode. Biljke za korpe Korpe s kombinacijom puzavih i uspravnih biljaka najbolje izgledaju, kao i one s
Biljke za viSee kORPe lisnate puzave biljke - Helichrysum petiolare - Plectranthus australis - Plectranthus amboinicus - Razne vrste brljana (Hedera) Sve ove vrste lako se gaje iz reznica (videti str. 106??). Biljke sa cvetovima - Convolvulus major P - Convolvulus minor U - Crnooka suzana (Thunbergia data) P - Minuica T/U - Dianthus chinensis U - Begonija T/U - Geranijum T/U - Petunija T/U - Impatiens walleriana U - Erigeron obilje P - Puzava lobelija P - Sanvitalia procumbens P - Scaevola aemula P (P - puzava, U - uspravna) Biljke za zimske korpe Visea korpa s biljkama koje cvetaju zimi moe da se zasadi poetkom jeseni, kad letnje cvetnice preu svoj zenit. Odlino izgledaju patuljasti etinari okrueni lalama i patuljastim lukoviastim biljkama koje cvetaju u prolee. Zasadite etinar u prolee da biste ostavili mesta biljkama koje cvetaju leti. U druge vrste koje su pogodne za zimu ubrajaju se: - areni zimzelen (Vinca major arena) - brljan (Hedera) - mali bunovi kao to su Euonymus fortunei i x Chamaeycyparis pisifera vrste vresa koje cvetaju zimi. Ako moete, uzimajte raznobojne varijetete jer e izgledati ivopisnije na slaboj zimskoj svetlosti.

214

ORGANSKA BATA

biljkama koje imaju dugu sezonu cvetanja. Izaberite biljke prema godinjem dobu i mestu na kom ete postaviti visee korpe. Poluotporne vrste, kako lisnate tako i one sa cvetovima, obino se koriste u korpama leti. Puzave biljke treba saditi oko oboda korpe i kroz rupe na ianom okviru. Ne tedite na broju biljaka ako elite zaista dobar izgled. Ukrasne biljke sadite s razmakom od 5 do 10 cm u svim pravcima. nega korpi Zalivajte korpe svakodnevno, ak i po vlanom vremenu. Po toplom, suvom i vetrovitom vremenu potrebno je da ih zalivate dva puta dnevno. Ako se korpa osui, bie vam veoma teko da je ponovo navlaite. Iskoristite priliku kad zalivate da pregledate ima li tetoina i znakova bolesti i odsecajte sve lie koje je zaraeno. Ako cela biljka nije zdrava, uklonite je i zamenite novom. Redovnim uklanjanjem uvelih cvetova produiete zanimljiv izgled korpe. Za paradajz i biljke s cvetovima jednom sedmicno neophodna je ishrana organskim tenim ubrivom s visokim sadrajem kalijuma (videti str. 205). Za zainsko bilje koristite svake dve sedmice teno ubrivo opte namene. Korisno je dodati i ekstrakt morske trave.

Saveti za gajenje u korpama - Biljke koje ste predvideli za korpe gajite u trenaerima korena (videti s. 111). - U hladnijim predelima korpe sa zasaenim biljkama okaite u staklenik ili na zaklonjeno mesto na nekoliko sedmica da biste im dali poetnu prednost. - Unutranji rub iane korpe obloite konopcem ili mahovinom da biste spreili da zaseca stabljike. - Izbegavajte vetrovita mesta, kao to je ugao zgrade; na njima e se korpa bre osuiti. - Da biste spreili da se korpa njie na vetru, veite joj zadnju stranu za nosa.

improvizovana obloga. Odseene grane etinara jeftina su obloga za korpe, kao i stari vuneni demperi.

Batovanstvo u staklenicima
Staklenici, plastenici, zatitni sanduci i zvona svi oblici zaklona proiruju batenske horizonte
Uite u staklenik ili plastenik (polietilenski tunel) i osetite drugaiju atmosferu uivajte u drugaijem mirisu i divite se bujnom rastinju. U zatvorenom prostoru moete da uivate u organskoj bati bez obzira na vremenske prilike. Naii ete na nove, zanimljive biljke o kojima treba brinuti, osetljive biljke zatiene od mraza i sadnice koje se gaje zbog cvea ili plodova, kako niu sedmicama ranije nego inae. Staklenici i plastenici zadravaju sunevu energiju, podiui temperaturu i stvarajui atmosferu u kojoj biljke napreduju. U ovom poglavlju opisan je izbor i nain korienja struktura bez grejanja, koje, uz dodatak klupe s grejanjem i zimske izolacije po potrebi, mogu da se koriste tokom cele godine uz minimalnu potronju energije. Zatita od vremenskih neprilika moe da se postigne i na manjem prostoru, pomou sanduka, zvona i prekrivaa. Zatitni sanduk korisna je dopuna stakleniku kao prostor za ovrivanje osetljivih biljaka i sadnica. Moe da se koristi i samostalno,
Puna kua I skroman staklenik moe da bude nadahnue da gajite sopstvene biljke - organski, naravno.

za gajenje osetljivih biljaka kao to je dinja leti ili zelena salata zimi. Takoe, preko zime prua zatitu od kie, bez grejanja, za biljke iz kamenite bate, reznice i seme posejano ujesen. Zvona su pokretne strukture namenjene takoe za ovrivanje i gajenje osetljivih biljaka kojima prija dodatna toplota na poetku i kraju sezone, kao i za zagrevanje zemljita radi davanja poetne prednosti direktno posejanom semenu ili postizanja ranog roda jagoda. Iako se prvenstveno koriste u gajenju voa i povra zvona su korisna i kao oblik zatite za ukrasne biljke. Prekrivai su najjednostavniji oblik zatite biljaka - to su izuzetno laki materijali koji se postavljaju direktno preko biljaka da bi ih zatitili od loeg vremena i tetoina.
Prenosiva zvona. Prelepa zvona od runo duvanog stakla danas imaju vrednost kao antikviteti, ali u organskom batovanstvu imaju praktinu upotrebu umesto da skupljaju prainu na policama. Nai preci smatrali su da alat i oprema treba da traju ceo ljudski vek i u skladu s tim odnosili su se prema njima.

216 Prednosti pokrivenog prostora - Biljke se gaje dok ne procvetaju ili se ne presade na drugo mesto. - Uteda novca na biljkama, naroito za leje. - Mogunost gajenja zelene salate tokom cele godine, kao i drugih vrsta van sezone. - Gajenje voa i povra kojem je potrebna duga vegetaciona sezona da bi uspeno nastavilo napolju. - Gajenje egzotinog i osetljivog voa, povra i cvea koje ne bi preivelo napolju. - Zatita biljaka od vremenskih nepogoda. - Obezbeivanje visokokvalitetnih, organski proizvedenih biljaka za kuu.

ORGANSKA BATA

tor uslovljava postavljanje samo malih objekata, staklenik je najbolji izbor. Bie prijatniji za gledanje, trebae mu manje odravanja, pruae biljkama najvie svetla, a na malim veliinama manja je i razlika u ceni. Plastenik je najbolji izbor za velike objekte, preko 20 m2, zbog jeftine proizvodnje hrane. Staklo je prozirno, proputa vie svetlosti od plastike, bre greje unutranjost i due zadrava toplotu. Biljke, naroito one kojima treba puno svetlosti, kao to je paradajz, bolje rastu ispod stakla nego ispod plastike. Staklo je trajno, dok plastika s godinama postaje krta i lomi se. koje veliine treba da bude staklenik? Koliki god da vam je staklenik, doi e trenutak kad nee biti dovoljno velik. Popularna dimenzija je 1,8 m u irinu i 2,4 m u duinu. Staza kroz sredinu, irine 60 cm, ostavlja sa svake strane 60 cm prostora za biljke. Bolji raspored postie se u stakleniku koji je irok 2,4 m, a dugaak 1,8 m. U njemu ete imati po 90 cm sa svake strane krae staze, to znai vie prostora za biljke. U uslovima ogranienog prostora, mogue reenje je naslonjeni staklenik (vidi sliku na sledeoj strani). Problem nedostatka svetlosti s jedne strane delimino moe da se ublai farbanjem zida sa unutranje strane u belo. Osunan zid je najbolji za staklenik opte namene. Staklenik naslonjen na zid bez direktne suneve svetlosti dobar je za oiljavanje reznica i gajenje paprati i biljaka ije prirodno stanite je uma. materijali za kostur staklenika Najee se koriste aluminijum i drvo. Aluminijum je lak i vrst i ne zahteva mnogo odravanja. Staklenici sa aluminijumskim kosturom su veoma razliitog kvaliteta. Ramovi za okna izrauju se od T profila kod staklenika slabijeg kvaliteta; H profili koriste se u vrim, kvalitetnijim

U ovom poglavlju opisan je niz struktura i materijala koji su u prodaji - od staklenika do prekrivaa biljaka, kao i naini kako da ih najbolje iskoristite.

StakleniCi i PlaSteniCi
Najvea razlika izmeu staklenika i plastenika je cena. Tamo gde ogranien prosPoloaj i prostor U idealnom sluaju, staklenik ili plastenik treba da budu: - postavljeni na ravnom mestu, - potpuno osunani, - lako dostupni iz kue, - blizu vodi i struji, - zaklonjeni od jakog vetra, - duom stranom okrenuti ka suncu u podne. Ovi kriterijumi navedeni su po vanosti. U praksi se retko postie da svi budu zadovoljeni, a da se odri sklad sa ukupnim izgledom bate. Standardnim plastenicima potrebno je najmanje 1 m slobodnog prostora sa svih strana zbog nametanja i zamene najlona.

BATOVANSTVO U STAKLENICIMA

217

objektima, koji se preporuuju na vetrovitim mestima. Drvo za staklenike moe da bude raznih vrsta. Kedar je veoma trajan i nije mu potreban tretman otrovnim sredstvima za zatitu. On je dobar izbor ako ste sigurni da potie iz obnovljivih uma. Drvo je bolji izolator od aluminijuma, ali deblji ramovi za okna vie blokiraju svetlost. Okna za staklenike Staklo je najei materijal za okna, po potrebi je ojaano iz bezbednosnih razloga. Zamena je polikarbonatna plastika izuzetno lak, vrst, dvoslojni materijal koji prua dobru izolaciju. Mana mu je to nije potpuno providan, jer proputa samo 85% svetlosti, za razliku od stakla, koje proputa 97%. Neophodni su otvori za dobro provetravanje i regulisanje temperature (videti sledeu stranu). Ako esto provodite vreme van kue, automatski sistem za oslobaanje otvora za provetravanje bio bi dobra investicija. ak i u prolee, iznenadno sunce moe, ako su otvori zatvoreni, brzo da podigne temperaturu, to moe da nakodi biljkama. izbor plastenika Plastenik ini kostur od galvanizovanih metalnih lukova. Pogodniji je krai i irok od dueg i uskog tunela koji prekriva istu

povrinu, jer je u njemu provetravanje bolje. U plastenicima je atmosfera znatno vlanija nego u staklenicima, zato je kvalitetno provetravanje presudno. Postavite velika vrata (ili dvostruka vrata) na oba kraja, radi maksimalnog protoka vazduha. Takoe, moete da postavite stranice koje mogu da se smotaju do visine od oko jednog metra, ako je ispod njih mrea. koja vrsta prekrivaa? Plastenik se preko lukova kostura prekriva jednim slojem plastike koja moe da bude razliite debljine, roka trajanja, providnosti i cene. Neke vrste su s jedne strane presvuene slojem koji spreava kapanje kondenzovane vode i pojaava izolaciju. ivotni vek plastike je izmeu 3 i 7 godina, zavisno od kvaliteta. On moe da se povea za otprilike godinu dana ako se pre postavljanja lukovi oblepe termoizolacionom trakom. Drugi oblici prostora pokrivenog plastikom Solarni tunel ima prekriva od PVC-a, ojaanog tkaninom, sastavljenog od delova. Laki je za prekrivanje, a zelena boja izgleda prijatnije. Ako vie volite tradicionalni izgled, a niste spremni da platite visoku cenu za trajnost staklenih okana, u katalozima batenske opreme moete da

naslonjeni staklenik. Biljkama u naslonjenom stakleniku prijae toplota koju zid tokom dana upija, a potom isputa nou, kad temperatura opadne.

218

ORGANSKA BATA

Provetravanje staklenika. Provetravanje je presudno za regulisanje temperature i suzbijanje bolesti. Za razliku od provetravanja, koje moe da se kontrolie, promaja kodi biljkama i treba je eliminisati, naroito pri dnu i vrhu staklenika. U idealnom sluaju, otvori na krovu treba da budu povrine jedne petine osnove, ali vrlo malo staklenika ispunjava taj standard. Dodatni otvori mogu da se kupe, i isplativa su investicija. aluzine (levo) smetene naspram vrata, blizu zemljita, delotvornije su nego klasini krovni otvori, jer kroz njih ulazi vie sveeg vazduha koji menja onaj zagrejani koji izlazi kroz otvore na krovu. Po letnjim vruinama okna moete da premaete rastvorom krea radi zatamnjivanja. Klizna vrata su pogodnija od klasinih jer vetar ne moe da ih pokree i mogu da se koriste kao otvor za provetravanje.

pronaete veliki izbor malih staklenika s jednoslojnim, dvoslojnim ili troslojnim polikarbonatnim oknima. Neki proizvoai nude kombinaciju batenske upe i staklenika, koja funkcionie kao veliki zatitni sanduk.

Pitanje strana Plastenik moe da ima uspravne ili zakrivljene strane. Ako treba da bude ui od 7 m, izaberite model sa uspravnim stranama, da biste to bolje iskoristili prostor.

OPRemanje Staklenika i PlaStenika

Spektar namena i sezona korienja staklenika i plastenika moe znatno da se proiri dodatnom opremom. Dobar raspored stalaa, vodootporni izvor elektrine energije (kog treba da postavi kvalifikovani elektriar), klupa ili propagator s grejanjem i odvodi koji usmeravaju vodu s krova u bure, mogu da daju dragoceni doprinos. U ovom poglavlju polazi se od pretpostavke da u stakleniku ili plasteniku nema drugog izvora toplote osim klupa ili propagatora s grejanjem, uz dodatnu zimsku izolaciju. To je najefikasniji nain utede energije u veini staklenika. Dodatno grejanje moe da se uvede po potrebi.

Stalae Da bi se prostor u stakleniku ili plasteniku iskoristio na najbolji nain, neophodan je neki oblik stalaa. Stalae od gredica obezbeuju dobar protok vazduha, to je dobro zbog spreavanja gljivinih bolesti, ali ne obezbeuju zadravanje toplote zimi. Kompromisno reenje je da ih koristite leti, a zimi postavite stranice od stiropora i prekrijete ih plastikom. Za tu svrhu idealne su ploe s rupama za izolaciju zidova, koje mogu da se kupe u prodavnicama kune opreme. Biljke mogu da se zatite od mraza postavljanjem saksija na stiropor i prekrivanjem jednoslojnim ili dvoslojnim najlonom. Uske police iznad stalae pruie vam dodatni prostor za saksije i plitice. Naro-

BATOVANSTVO U STAKLENICIMA

219

ito su korisne za mlade biljke (na primer, paradajza) kojima je potrebno puno svetlosti. ire police ne bi trebalo postavljati jer zaklanjaju svetlost biljkama koje su ispod njih. Postavite tacne ispod saksija na viim policama, da voda iz njih ne bi kapala na biljke na niim nivoima. klupe s grejanjem Klupa s grejanjem je izvor toplote koji tedi energiju i novac. Blago zagrevanje koje ona proizvodi blizu nivoa zemljita ubrzava klijanje semena poetkom sezone, po hladnom vremenu pojaava rast biljaka u saksijama i titi ih od slabijih mrazeva. Da biste napravili takvu klupu, ukopajte kablove za grejanje u vlaan pesak, u sanduku s vlanim peskom dubine 10 cm. Klupa treba da bude dovoljno jaka zbog teine peska. Laka alternativa je aluminijumski sanduk ili klupa, ili elektrini pokriva sa ugraenim grejaima. Temperaturu treba regulisati termostatom koji moe naknadno da se ugradi.

Kutija od providne plastike s poklopcem sa arkama, koja se postavlja na klupu s grejanjem, prua dodatnu zatitu od mraza. Umesto plastike moete da koristite najlon, mada je plastika bolja. Za manji prostor moete da kupite propagator, kojem jedino treba izvor struje da bi proizvodio toplotu. izolacija Tokom zime i poetkom prolea izolacija smanjuje opasnost od oteenja uzrokovanih mrazom i odrava najviu moguu temperaturu u stakleniku. Ploe od stiropora najbolja su izolacija za donji nivo staklenika. Gornji deo moe da se obloi plastikom s jastuiima koja se koristi za ambalau. Najbolja je dvoslojna plastika s jastuiima od 5 cm u preniku. Veina aluminijumskih ramova za okna ima leb sa unutranje strane. U njega mogu da se ubace nosai koji dre plastiku na mestu. Ako ramovi za okna nemaju lebove, preko sredinje grede i ivice nadstrenice moe

Biljke za pokazivanje. Iako se retko postavljaju u ovako malim dimenzijama, stalae su odlian nain iskoriavanja prostora i izlaganja biljaka u najboljem svetlu.

220

ORGANSKA BATA

da se razvue ica za zavesu koja dri listove plastike s jastuiima. U staklenicima s drvenim kosturom izolacione zavese mogu lako da se privrste ekseriima. Kad se izolacija ukloni, oznaite sve delove kako biste ih u jesen lake ponovo namestili. U plasteniku postavite ice koje e drati listove plastike s jastuiima. zatamnjivanje Leti u stakleniku moe da bude suvie toplo. Biljke e venuti; sunce moe da spri listove paradajza i da uzrokuje takozvanu zelenu kragnu na plodovima. Zatamnjenje smanjuje koliinu suneve svetlosti u stakleniku i spreava pregrevanje - ali ukoliko ne moe lako da se ukloni, po oblanom vremenu potpuno e biljkama uskratiti sunce. Ako je staklenik dobro provetravan, bie dovoljno minimalno zatamnjenje, a moda uopte nee ni biti potrebno. Najjednostavniji nain zatamnjivanja je prefarbavanje spoljne strane stakla rastvorom krea. Delotvornije je da se zatamni krov nego stranice. Kad zatamnjujete stranice, prvo zatamnite onu koja je okrenuta suncu sredinom dana, pa proverite koliko je to delotvorno pre nego to nastavite dalje. Najbolji nain zatamnjivanja su roletne koje mogu da se sputaju i podiu zavisno od vremena. One se postavljaju sa unutranje strane, pa ponekad mogu da zasmetaju visokim biljkama koje doseu do krova. Da bi se zatitile pojedinane, osetljive biljke i ponici, mogu da se postave zelena plastika, najlon za prekrivanje ili zatitna mrea na nosaima sa unutranje strane staklenika. Zatamnjivanje nije potrebno u plastenicima. leje u stakleniku Staklenik na zemlji umesto na betonu, preporuuje se za biljke koje e ceo ivot provesti u zatvorenom prostoru. Biljke je mnogo lake gajiti kad rastu u zemljitu, nego u saksijama ili vreama, naroito one koje imaju velike potrebe za hranom i vodom, kao to je paradajz. Zemljite u stak-

zemljane leje u zatvorenom prostoru Biljke koje se gaje u lejama u stakleniku ili plasteniku mnogo su lake za odravanje i zahtevaju mnogo manje panje nego one koje se gaje u ogranienom prostoru saksija i vrea. Odgovarajuim obogaivanjem zemljita, po organskim naelima, izbegava se potreba za ishranom tenim ubrivom. Izdignute ivice omoguavaju da se zemljite prekrije kabastim obogaivaima. Takoe, zemljite kao osnova staklenika, umesto betona odrava atmosferu hladnijom po toplom vremenu.

leniku treba odravati na isti nain kao i na otvorenom prostoru - koristei organska ubriva, kompost i zelenina ubriva po potrebi, da bi mu se podigla plodnost. Zemljane leje, za razliku od betonskog poda, odravaju vazduh u stakleniku vlanim. Isparceliite povrinu osnove u leje, po mogustvu u dimenzijama koje e omoguiti da ne morate da gazite po zemlji. Sistem plodoreda (videti str. 305-309) mora da se primenjuje da bi se u zemljitu spreilo razmnoavanje tetoina i prenosilaca bolesti. To moe da bude teko, jer je prostor u stakleniku ogranien, a biljke mnogih vrsta su srodne. Ponekad je neophodno da jednostavno preskoite odreenu vrstu na godinu ili dve, ili da je gajite u saksiji koju ste postavili na plastini prekriva zemljita. Ako se problemi nastave, moraete da poveate dubinu zemljita na najmanje 30 cm.

BATOVANSTVO U STAKLENICIMA

221 Sorte povra za gajenje u zatvorenom prostoru U katalozima potraite sorte koje se preporuuju za gajenje u zatvorenom prostoru. Ako elite da eksperimentiete, potraite sorte: - koje su kompaktne; biljke e narasti do veih dimenzija u zatvorenom prostoru; - koje se penju - da biste i uspravno iskoristili prostor; - koje bre sazrevaju, jer su korisne za rano i kasno sejanje; - koje ponovo niu kad se poseku; - koje su otporne na bolesti.

ta Da gajite U StaklenikU i PlaStenikU

Staklenik ili plastenik mogu da budu pokretai kuhinjske bate, dajui mnotvo mladih sadnica za parcele na otvorenom (videti str. 107-110). Neke vrste se, meutim, tradicionalno gaje iskljuivo u zatvorenom prostoru - naroito osetljivije plodonosno povre kao to su paradajz, krastavac, paprika i patlidan (videti str. 223224). Otporne vrste mogu da se gaje i van sezone - bilo ranije ili kasnije nego to bi se gajile napolju. Takozvana gladna sezona izmeu kraja zime i leta, kad na otvorenom prostoru ima malo biljaka, moe da se popuni spanaem, prolenim kupusom, brokulama, grakom, karfiolom, krompirom i drugim tradicionalnim vrstama, koje su posejane sredinom zime. Izaberite sorte koje su pogodne za gajenje u zatvorenom prostoru (videti desno). Biljke mogu da se seju direktno u zemlju ili da se prvo gaje na klupama ili u propagatorima s grejanjem, pa da se potom presade u zemlju ili saksije. Po potrebi zatitite ih od mraza. Na kraju sezone, od kraja leta nadalje moete da sejete zeleni koji e biti dragocen za jesenje i zimske salate i brza jela. inite to i do 4 sedmice posle preporuenog vremena za sejanje na otvorenom. Biljke pogodne za to su krbuljica, rukola, kiseljak, sarepska slaica, ovja voljica, endivija, urevica i cvekla. Ne treba vam puno prostora da van sezone proizvedete svee povre u koliini koja je dovoljna za nekoliko obroka. Svi projekti koji su opisani na stranama 225-226 predvieni su za mali prostor. Cvee U stakleniku ili plasteniku gotovo cele godine moe da se proizvodi raznobojno cvee za kuu i batu. Biljke za leje, korpe i saksije, dvogodinje i poluotporne viegodinje biljke za rubove, kao i cvee za vaze, laki su i zahvalni za gajenje u zatvorenom prostoru. Uz biljke koje e cvetati

Neke proverene sorte - Cvekla Forono - Kupus Hispi - Karfiol celogodinji - Krastavac arija, diva i otmeni ad - Zelena salata puterica, galaktika i Lolo Roso - Rotkva bela ledenica

na nekom drugom mestu, gajite i cvee koje e uneti boju i u staklenik ili plastenik. Graak eerac posejan sredinom jeseni obilno e cvetati u prolee. Poluotporne penjaice kao to su ladole i pupavica (Rudbeckia hirta) odlino uspevaju u zatienim uslovima. Otporne jednogodinje biljke kao to je neven mogu da se seju ujesen u saksijama ili lejama; one e poetkom prolea procvetati i proizvesti hranu za korisne insekte koji se hrane tetoinama. Kadificu vredi gajiti izmeu paradajza i drugih biljaka, jer je delotvorna u odbijanju belih leptirastih vai.
voe u stakleniku U hladnijim predelima u staklenicima se tradicionalno gaje slatka dinja i groe, ali oni mogu da se koriste i kao zimsko sklonite za osetljivo voe u saksijama, kao to su breskve i nektarine, i da ne pominjemo zainsko bilje kao to je lovor. Staklenici ili plastenici mogu da se koriste i za ubrzano sazrevanje ranih jagoda (videti str. 221).

222

ORGANSKA BATA

kalenDaR gajenja*
Godinje doba Prolee Proizvodnja / Radnja Biljke se beru 4-8 sedmica pre onih koje se gaje napolju Cvee za vaze Biljke koje se gaje za presaivanje unutra Biljke koje se gaje za presaivanje napolju Biljke koje se gaje iz reznica Leto Voe za berbu Umnoavanje biljaka Vrsta Kupus, karfiol, brokule, zelena salata (1); Graak (2); Krompir, spana, krstovnik (3); Rotkva, potoarka (4) argarepa (3 ili 4); Jagoda (u saksijama ili vreama) Turski karanfil, eboj, prolene lukovice (6); graak eerac (2) Paradajz, paprika, patlidan (1); Kukuruz eerac (2); Krastavac, tikvica, dinja (5) Biljke za leje, korpe, unutranja dvorita i staklene bate (1); Kupusnjae (1); Graak i pasulj (2); Tikvica, bundeva, tikva (6) Biljke za visee korpe ; Biljke za saksije i ardinjere Kao i kad se seju u prolee: patlidan, tikvica, krastavac, dinja, paprika, kukuruz eerac, paradajz Otporne dvogodinje biljke gajene iz semena Poluotporne viegodinje biljke iz semena i reznica Otporne viegodinje biljke iz semena i reznica Kao i leti: patlidan, tikvica, krastavac, dinja, paprika, kukuruz eerac, paradajz Hrizantema, lanilist, eboj argarepa (4, posejati poetkom jeseni); Zelena salata, endivija, radi, keleraba, azijski zeleni, druge zimske salate; gajite u vieelijskim pliticama ili sejte direktno, zavisno od raspoloivog prostora. Sadite perun u uglovima leja Perun zasaen u jesen; Biljke posejane u jesen; argarepa, keleraba, zimske salate, zeleni Hrizantema, narcis, anemona; Graak eerac Bob i graak ; Crni luk, rani karfiol, kupus; posejte u saksije ili vieelijske plitice na klupi s grejanjem; prebacite na stalau, rasporedite na odreenu razdaljinu ako je mogue; zatitite od mraza Poluotporne biljke za saksije kao to su kana, fuksija, bugenvileja; Osetljive viegodinje biljke, kao to su ivanica i geranijum

Jesen

Plodovi za berbu Cvee za vaze Sejanje i saenje zimskih biljaka ispod pokrivaa

Zima

Jestive biljke spremne za branje Cvee za vaze Gajenje biljaka

Zatita biljaka od zimske hladnoe

* Ove biljke mogu da se gaje u stakleniku ili plasteniku povrine od 72 m2. Mogu da se prilagode i manjem prostoru. Legenda 3 Posejane direktno u leje 1 Posejane u vieelijske plitice i presaene u leje; 4 Gajene u saksijama od semena do zrelosti mogu da se seju u saksije poetkom sezone, a zatim 5 Posejane zasebno u saksijama rasporede u vieelijske plitice 6 Presaene u leje prethodne jeseni, posle zavretka 2 Posejane u trenaere korena, zatim presaene u leje sezone letnjih biljaka Krajem prolea, okaite zasaene visee korpe unutra da bi dobile poetnu prednost. Prebacite ih napolje kad vremenski uslovi postanu povoljni. Posejte u trenaere korena, ostavite da klijaju na klupi s grejanjem, pa prebacite na obinu klupu im uoite da su nikle.

BATOVANSTVO U STAKLENICIMA

223 Fino voe

PlODOnOSne Biljke U zatvORenOm PROStORU

Paradajz je popularna biljka za prohladne staklenike ili plastenike. I patlidan i paprika daju odline rezultate, iako im je potrebna neto via temperatura i nemaju toliko visoke prinose. Sve tri vrste pripadaju istoj botanikoj porodici (videti str. 310319), to oteava plodored biljaka. Menjajte ih s biljkama iz drugih porodica - na primer, krastavcem i dinjom - ili koristite saksije i vree za saenje. zapoinjanje Rasad moe da se kupi od kraja prolea - ali da biste imali najbolji izbor sorti i organskih biljaka, gajite sopstveni na klupi ili u propagatoru s grejanjem. S paradajzom moete da ponete ve sredinom zime, ako ga zatitite od mraza. Ako ne moete, posejte ga u prolee, 8-10 sedmica posle poslednjeg mraza. U prodaji postoje sorte paradajza koje su posebno namenjene za gajenje u zatvorenom prostoru, ali i veina sorti za gajenje na otvorenom dobro napreduje u stakleniku bez grejanja. Neodreene sorte najbolje koriste ogranien prostor, rastui u visinu jednom uspravnom stabljikom, koja se naziva kordon. bunaste i puzave vrste dobro uspevaju u saksijama i korpama. Patlidan i paprika su kompaktnije, bunaste biljke koje rastu najvie do 30 cm. Ostavite seme da klija na toplom mestu i presadite rasad u saksije prenika 7,5-10 cm. Ostavite ga da raste na toplom mestu (12-16C, zavisno od vrste). Kad se pojave prvi cvetovi, moete da presadite biljke u leje, vee saksije ili vree sa zemljom. leje, saksije ili vree? Da biste gajili biljke u lejama u stakleniku ili plasteniku, zemljitu dodajte obogaiva srednje klase plodnosti, kao to je batenski kompost ili kompost s glistama i

Staklenik ili plastenik bez grejanja savrena su sredina za gajenje plodonosnih biljaka kojima prija toplota, kao to su paradajz, patlidan, krastavac i paprika.

proverite da li je temperatura na 10 cm ispod povrine iznad 14C. Ako nije, prebacite biljke u veu saksiju i ekajte. Ako su previe izduene, zasadite ih u zemlju na 2,5 cm dublje nego to su bile u saksiji. Razmak izmeu biljaka zavisi od sorte. Pridravajte se uputstva na pakovanju semena. Nikad ne nagomilavajte biljke, jer time podstiete razvijanje bolesti. Koristite saksije prenika 8-10 cm, napunjene bogatom organskom meavinom zemlje. Rasporedite ih na razmaku koji odgovara vrsti i sorti. Drugo reenje su vree za gajenje. Dve biljke po vrei lake su za odravanje i daju vee prinose nego tri, to je broj koji se obino preporuuje. zalivanje i ishrana Zalivanje i ishranu treba prilagoditi rastu biljaka. Na poetku sezone, nikako ne preterujte ni s jednim ni s drugim, jer posledice mogu biti katastrofalne. Meutim, kad se biljke dobro prime i ponu da rastu, ne ostavljajte ih da se osue. Napredovanje se usporava, a kod paradajza i paprike moe da doe do pojave vrne trulei pupoljaka (videti str. 85). Po toplom vremenu, biljkama u saksijama i vreama potrebno je zalivanje dva puta dnevno. Kad se pojave prvi plodovi, ponite sa ishranom tePridravanje stabljika Stabilnost paradajza, osim pridravanja pomou kanapa, tapa ili rama, moe da se povea i podsticanjem putanja korenja iz stabljike, ako se u saksijama bez dna zemlja napuni sve do osnove biljke. Na taj nain postie se i delotvornije usmeravanje vode do korenja.

224

ORGANSKA BATA

nim organskim ubrivom (videti str. 205207). Biljkama u lejama ne treba toliko zalivanja ako je zemljite dobrog zdravlja. Potpore i drai Da biste poduprli izdvojene uspravne stabljike (kordone) paradajza, veite iznad svake biljke za ram staklenika kanap, iji drugi kraj labavo omotajte oko osnove biljke. Kako biljka raste, omotavajte vrh oko kanapa.Takoe, moete da veete stabljiku za pritku. I viim biljkama patlidana i paprike potrebno je pridravanje. Boni izdanci koji rastu iz glavne stabljike paradajza moraju da se otkinu dok su mali, da bi glavna stabljika narasla u visinu. Ne uklanjajte bone izdanke sa bunastih sorti paradajza, paprike i patlidana. zaustavljanje rasta Nedeterminantne sorte paradajza rae sve dok su uslovi za to povoljni, ali se u hladnijim predelima i staklenicima bez grejanja, rast obino zaustavlja posle formiranja 4-5 grozdastih cvasti. Jednostavno odsecite vrh biljke koji raste. Tako ete podstai razvoj i sazrevanje postojeih plodova, a spreiti rast novih izdanaka koji bi procvetali prekasno da bi dali plodove. Rast patlidana i paprike ne treba zaustavljati, ali ograniavanjem broja plodova postie se vei rast preostalih. Berba Berite paradajz kad sazri. Paprike mogu da se beru dok su zelene, pre nego to sazru, ili da se ostave da sazru, ali u tom sluaju e rod biti manji. Patlidan berite dok mu je kora sjajna i zategnuta.

krastavac iz staklenika Modernim sortama krastavca iz staklenika prijaju topliji, vlaniji uslovi nego paradajzu, zato ih gajite dalje od vrata ili bonih otvora za provetravanje. One su podlone trulei korena i stabljike, zato ih rotirajte s drugim vrstama ili gajite u vreama ili saksijama prenika 30 cm. U staklenicima u kojima je nou temperatura za vreme sezone rasta stalno ispod 20C, koristite sorte za gajenje na otvorenom. - Sejte seme sorti za staklenike postrance, po jedno na saksiju prenika 7,5 cm. - Temperatura za klijanje treba da bude najmanje 20C pri dnu saksija. - Drite rasad na temperaturi od oko 20C; presadite ga u saksije prenika 12 cm po potrebi. - Odravajte zemlju u saksijama vlanom, ali ne previe. - Presaujte biljke kad minimalna nona temperatura dostigne 20C. - Sve enske biljke krastavca F1 raaju plodove na glavnoj stabljici, pa mogu da se gaje poduprte tapom ili vezane za kanap, s razmakom od 45 cm izmeu biljaka, kao kordoni paradajza. Vrlo su rodne kad se gaje na taj nain i zauzimaju manje prostora. Uklonite sve cvetne pupoljke i bone izdanke s prvih 30 cm glavne stabljike; posle toga, uklanjajte bone izdanke, ali ostavljajte cvetne pupoljke trebalo bi da imate po jedan plod krastavca na svakom lisnom spoju sa stabljikom. Ako imate prostora, usmerite bone izdanke da rastu vodoravno, po mrei ili ici, uklanjajui sekundarne izdanke i vrh iznad drugog lista. - Zalivajte redovno. Kad plodovi ponu da bubre, sipajte teno ubrivo u saksije i vree jednom sedmino. - Po toplom vremenu jednom ili dvaput dnevno vodom prskajte pod staklenika da biste odravali vlanost unutar njega. - Berite plodove redovno da biste produili plodonoenje.

BATOVANSTVO U STAKLENICIMA

225 Biljke u zatvorenom prostoru

DRUge Biljke kOje Se gaje U zatvORenOm PROStORU

ak i ako raspolaete ogranienim prostorom, ima naina da uivate u ukusu domaeg sveeg voa, povra, zelene salate, pa i cvea za vaze, znatno pre ili posle perioda kad su lokalni batenski proizvodi dostupni. Potoarka Potoarka se gaji brzo i lako. Stavite seme da klija na klupi ili u propagatoru s grejanjem, u saksiji napunjenoj vienamenskom meavinom, koja je do polovine potopljena u posudu s vodom. Rasad, ponike, klijance presadite u vieelijske plitice ili trenaere korena, koje ostavite do pola potopljene u posudu s vodom. Zatvorite izolacionom trakom male rupe na vrei za gajenje. Uklonite plastine delove s vrha vree tako to ete isei tri velike etvrtaste rupe. Natopite zemlju. Zasadite u svaku rupu, na jednakom razmaku po pet biljaka. Ponite da ih berete im izdanci dovoljno izrastu i berite ih redovno. jagoda Jagode koje se gaje u zatvorenom prostoru daju samo jedan rod, ali ete zato uivati u njihovoj slasti mesec dana pre nego kad se gaje napolju. Krajem leta, pobodite ivie (videti str. 245) s batenskih biljaka u pojedinane saksije prenika 15 cm, napunjene vienamenskom meavinom, ili ih privrstite na povrinu zemlje u saksijama pomou kanapa koji ste provukli kroz dve rupe za oceivanje. Kad se ukorene, odsecite ih od biljke-roditelja i cele saksije ukopajte u leje od ljunka ili komposta od lia, da biste zatitili korenje od mraza. Jagodama je potreban period hladnoe da bi cvetni pupoljci poeli da se formiraju. Sredinom zime prebacite biljke u staklenik ili plastenik. Kad pupoljci ponu da rastu, prihranite ih jednom organskim tenim ubrivom (videti str. 205-207). Nou pokri-

Kukuruzu eercu potrebna je cela visina staklenika za rast; potoarka koja se gaji u vlanoj vrei moe da se bere u vie navrata; teko ete odoleti da ne berete kratkotrajan ali sladak rod jagoda, jednu po jednu. Kompaktne glavice zelene salate koja brzo raste i mladi zeleni za brza jela savreni su za popunjavanje praznina, a mnoge vrste mogu da se gaje zimi (videti str. 337); mladi krompir moe da se gaji u ardinjeri ili vrei sa zemljom, do sredine zime; u ponudu kasnih vrsta iz staklenika i plastenika ubrajaju se jo i vae sopstvene hrizanteme - s krupnim, upadljivim cvetovima, ili ivopisnim slapovima manjih cvetova.

vajte biljke u cvetu ako je najavljen mraz. Preko dana sklonite prekriva da biste omoguili insektima koji ih oprauju da dou do cvetova. Moete i sami da ubrzate opraivanje pomou pamunih tapia za ui. Posle berbe, uklonite biljke. zeleni za brza jela i meavine salata Iskoristite sav slobodan prostor na klupama gajei biljke koje brzo sazrevaju. Povre za brza jela i salate (videti str. 337338) moe da se gaji na klupi u saksiji dubine 15 cm, napunjenoj vienamenskom organskom meavinom zemlje. Sejte seme vrlo proreeno u redovima, na svakih 8 sedmica, od poetka prolea do sredine jeseni. Zalivajte zemlju u saksijama tako da ne kvasite listove. Berite pojedinane listove po potrebi. kukuruz eerac Kukuruz eerac odlino uspeva kad se gaji u zatvorenom prostoru. Ako se zasadi najmanje devet biljaka, postie se gotovo stopostotno opraivanje. Biljke brzo sazrevaju i mogu da koriste isti prostor na kom su rani krompir ili druge rane vrste. Neke sorte narastu i do 2 m visine, zato birajte

226

ORGANSKA BATA

nie sorte, osim ako imate dovoljno visok svod staklenika. Sejte seme pojedinano u dubokim saksijama ili trenaerima korena krajem prolea. Presadite mladice u leje, razmaknute na 30 cm, rasporeene u etvorougao. Ako biljke napadne grinja crveni pauk, koristite bioloke agense suzbijanja (videti str. 95). mladi krompir za kraj decembra Sauvajte nekoliko krtola roda mladog krompira, od sorti kao to su rani crveni norland ili skroz crveni. Ostavite ih na suncu da pozelene, zatim uskladitite do kraja leta. Posadite ih potom u ardinjere od 15 litara s rupama za oceivanje. Na dno stavite sloj od 15 cm vienamenske meavine zemlje za saksije i na njega smestite tri krtole, s pupoljcima nagore. Prekrijte ih slojem zemlje od 7,5 cm i dobro zalijte. Kako izdanci izrastaju, nastavite da punite ardinjeru zemljom, uvek ostavljajui vrhove iznad povrine. Da biste utedeli, moete da upotrebite ve korienu zemlju iz vrea ili saksija. Zalivajte krompire redovno, pazei da se zemlja ne osui - odmeravanje teine ardinjere dobar je nain da procenite koliinu vode u njoj. Lie moete da poduprete sa etiri pritke (s kapicama na vrhu, da biste zatitili oi) koje ste poboli uz unutranji rub ardinjere i preko njih omotali dva kruga kanapa, ili moete da pustite izdanke da ispuu iz ardinjere. Zatitite ih od mraza. Prestanite sa zalivanjem kad cima uvene. Na kraju decembra ispraznite ardinjeru i izvadite mlade krompire. Hrizantema Hrizanteme koje se gaje u saksijama lepo se uklapaju s letnjim biljkama u stakleniku i daju ivopisne, dugotrajne cvetove za vazu od sredine do kraja jeseni, kad je batensko cvee retko. Ako se posade u zatvorenom prostoru u prolee, mogu da se prebace napolje leti, taman u vreme kad je zatvoren prostor potreban za para-

dajz i druge plodonosne biljke; kad one sazru, hrizanteme e biti u punom cvetu. Za poetak ete morati da kupite rasad ili ukorenjene reznice. Najvei izbor postoji u specijalnim rasadnicima. Posle toga, moete sami da razmnoavate biljke svake godine, iz krunica biljaka koje su prezimile, ako su zdrave. Uzmite reznice u prolee (videt str. 103) i ostavite ih da se ukorene na klupi ili u propagatoru s grejanjem, na temperaturi od 13 do 18C. Kad se dobro ukorene, presadite ih pojedinano u saksije prenika 9 cm, i gajite na polici u stakleniku. Kad biljke porastu do visine od 15 do 20 cm, otkinite im vrhove, ostavljajui etiri ili pet listova ispod njih. Tako ete postii bunast rast. Kad prerastu saksije, prebacite ih u vee, prenika 23 cm, napunjene zemljom koja je bogata hranljivim sastojcima, na bazi batenskog komposta (videti str. 43-49 i 50-55). Postepeno ih ovrujte, privikavajui ih na spoljanje uslove pre nego to ih prebacite napolje. Kako biljke budu rasle, tako im vezujte stabljike za pritke. Vrhove pritki poveite icom da biste spreili povijanje na vetru. Zalivajte ih po potrebi, a hranite jednom sedmino tenim organskim ubrivom. Pazite se ranih mrazeva, pribliavanjem jeseni; prekrijte cvetne pupoljke po potrebi. Sredinom jeseni, prebacite biljke u zatvoren prostor zbog cvetanja. Secite cvee kad se spoljne latice proire, a sredinje su i dalje vrsto zbijene. Zgnjeite vrh odseene stabljike pre stavljanja u vodu. Posle cvetanja odsecite sve delove biljke vie od 15 cm i stavite saksije ispod klupe. Tokom zime zalivajte tek toliko da biljke ne dehidriraju. U prolee pomerite saksije na mesto s vie svetla i pojaajte zalivanje. Zatim uzmite reznice s novih izdanaka i uklonite biljke-roditelje.

BATOVANSTVO U STAKLENICIMA

227 Prirodno suzbijanje tetoina

Saveti za ODRavanje PlaStenika i Staklenika

Biljke ispod plastenika i staklenika zatiene su od nekih surovijih uslova ivota na otvorenom, ali zato u potpunosti zavise od vas, batovana, to se tie vode, hrane i zatite od tetnih organizama kojima takoe prija zatita unutranjeg prostora, gde na raspolaganju imaju obilje mladih biljaka i udobnih mesta za sakrivanje. Biljke su ugroene i drugim vidom zatite ispod stakla ili plastike - vikom toplote i vlage koji se stvaraju ako ne interveniete. Uz dobro odravanje moete da stvorite uslove u kojima e napredovati biljke, a ne tetoine i bolesti. kontrola klime - Kontroliite temperaturu putem izolacije i ventilacije - koristite zastore samo kao krajnje sredstvo. - Neka vam prekriva bude iseen tano po veliini reda. Za vreme jakih mrazeva, osetljive biljke prekrijte jednim slojem ili pomou vie slojeva. - Kupite termostat za kontrolu minimalne/maksimalne temperature. - Po blagim zimskim danima otvorite sasvim vrata i ventilacione otvore, ali ne zaboravite da ih sredinom poslepodneva zatvorite. - Kada posle toplih dana uslede hladne noi, dobro zatvarajte plastenik pre sutona da bi se na prekrivau stvorio sloj kondenzovane pare. zdrava ivotna sredina - Odravajte staklenik ili plastenik urednim - sklanjajte saksije i ostalu opremu na neko drugo mesto. - Odravajte staklo ili plastiku istim perite ih i po nekoliko puta godinje. - Oistite i oribajte strukturne elemente bar jednom godinje. Koristite toplu vodu sa sapunicom, a isperite jakim mlazom vode iz creva.

Zatvoren, zatien prostor staklenika ili plastenika prua idealne uslove za mikroskopske neprijatelje tetoina, takozvane bioloke kontrolore. Moete da ih nabavite da biste se borili protiv bele leptiraste vai, grinje crvenog pauka, biljnih i titastih vai, tripsa, iaka vinove loze i pueva. Za vie detalja, pogledajte Zdravlje biljaka, str. 82. Sloj vlage Poto se spoljni vazduh predvee hladi, ako pre toga zatvorite vrata plastenika, na unutranjoj strani plastike stvorie se sloj kondenzovane pare koji e ublaiti nagli pad temperature unutar plastenika.

- Nemojte da puite u stakleniku ili plasteniku. - Orezujte uvele i obolele delove biljaka - oistite makaze pre nego to preete na drugu biljku. - Uklanjajte odmah uvele biljke i one koje su zahvaene bolestima i tetoinama. tetoine i bolesti - Gajite biljke iz semena i sadnica iz sopstvene bate kad god je mogue. - Proverite biljke koje ste kupili i zemljite na kom su gajene. Izdvojte ih u karantin na sedam dana pre nego to ih unesete u staklenik ili plastenik. - Primenjujte plodored biljaka da biste izbegli koncentrisanje tetoina i bolesti u zemljitu. - Pregledajte biljke svakodnevno da biste uoili eventualne tragove tetoina ili bolesti. Problemi se bre gomilaju u zatvorenoj sredini. - Leti rasprujte vodu po biljkama koje su podlone napadu grinje crvenog pauka. - Koristite lepljivu traku za suzbijanje tetoina. - Koristite bioloke agense za suzbijanje tetoina (videti str. 95) ako problemi s njima uestaju. Uklonite lepljive trake pre ne-

228

ORGANSKA BATA

go to uvedete letee bioloke agense u staklenik ili plastenik. zemljite, kompost i hranljivi sastojci - Kad god je mogue, uzgajajte biljke u lejama umesto u saksijama ili vreama. - Koristite organske tehnike da biste odrali zemljite plodnim i zdravim. - Presadite biljke iz saksija na vreme, pre nego to iscrpe zemlju iz njih ili ih prerastu. Takoe, tako ete smanjiti opasnost od tetoina. zalivanje - Izgled povrine zemlje u leji nije uvek dobar pokazatelj nivoa vlanosti; proverite i ispod povrine. Proveravajte koliinu vlanosti u saksijama odmeravajui im teinu. - Na vreama za uzgajanje napravite kontrolnu rupu kroz koju ete moi da opipavate zemlju vrhom prsta. - Kad god je mogue, zalivajte ujutru. - Vodu polivajte po zemlji, ne po biljkama. - Koristite kantu dobrog kvaliteta, s izduenom cevi i reetkom koja moe da se skine. - Koristite kinicu kad god je mogue, ali seme i mlade sadnice zalivajte vodom iz slavine; one su osetljivije na bolesti i zato im treba istija voda. - Pre upotrebe ostavite vodu iz slavine da odstoji nekoliko sati u stakleniku, kako bi se zagrejala i kako bi iz nje ispario viak hlora. - Zalivajte seme i mlade sadnice odozdo, drei saksije u posudi s vodom. Izvadite ih kad se povrina zemlje ovlai. - Povremeno proveravajte efikasnost zalivanja - odmeravajte teinu saksija koje su na prednjem delu, u sredini i na zadnjem delu klupa. Proverite obode leja mogue je da dobijaju manje vode nego sredina. - Po toplom vremenu nakvasite ujutru staze i druge povrine da biste poveali vlagu.

korienje bala slame Bale slame pruaju dodatni prostor za rast korena i rezervoar vlage stabljikama paradajza. Koristite organsku slamu - paradajz je veoma osetljiv na ostatke hemikalija. Nakvasite bale vodom i dodajte organsko ubrivo s visokim sadrajem azota. Drite ih tako dve do tri sedmice dok ne ponu da se razlau. Umotavanje u plastiku pomoi e balama da zadre vlagu i toplotu, ali pazite da leti ne postanu pretople za korenje. Potom zasadite stabljike paradajza pojedinano, u gomilicu zemlje za saksije na povrini bale slame. ubrite ih istovetno kao to biste ubrili biljke u saksijama ili vreama.

- Ujesen, drite kronje to suvljim. - Zimi koristite male kante za zalivanje da biste lake sipali manje koliine vode na biljke u stakleniku ili plasteniku.

zatitni SanDUCi, zvOnaSti i DRUgi PRekRivai Biljaka

Zatitni sanduci, zvonasti i drugi prekrivai biljaka pruaju dragocenu kratkoronu ili dugoronu zatitu jestivim i ukrasnim biljkama. Oni su jeftiniji, zahtevaju manje prostora i prilagodljiviji su u primeni od staklenika i plastenika. zatitni sanduci Tradicionalni zatitni sanduk je niska struktura od drveta ili cigle s krovom pod nagibom od zastakljenih drvenih ramova, takozvanih svetlarnika. Oni mogu da se privrste arkama i formiraju poklopac koji moe da se podie, ili da se postave na lebove, tako da mogu da se potpuno uklone, ime se postie razliit nivo ventilacije, zavisno od biljke koja je u sanduku. Zatitni sanduci nisu danas u iroj prodaji, ali mogu relativno jeftino da se naprave u kunoj izradi, naroito ako koristite ve upotrebljene daske ili cigle. Za zastakljivanje moete da koristite tvrdu plastiku ako

BATOVANSTVO U STAKLENICIMA

229

Popunjavanje sanduka Velika prednost zatitnog sanduka je ta to biljkama omoguuje istovremeno dobru zatitu i ventilaciju. To je naroito korisno dok se biljke uvruju. Sanduci se koriste i za zatitu drvenastih odseaka i posuda u kojima preko zime klija seme drvea i drugih otpornih biljaka, a takoe i kao sklonite od zimskih kia za biljke iz kamenite bate i patuljaste lukovice.

Ako ga koristite za zatitu saksija ili drugih posuda, ljunak e biti dobra podloga. Stavite ga preko vodootporne membrane koju ste privrstili oko osnove sanduka, to e pomoi u spreavanju pueva da uu u njega. zvonasti prekrivai Zvonasti prekrivai prave se tako da mogu da se po potrebi pomeraju po bati. Postoje u raznim oblicima i veliinama, a i cene im variraju. Tunelski prekrivai imaju kostur od ianih ili plastinih lukova i namenjeni su zatiti celih redova biljaka; ire verzije mogu da prekriju celu irinu (1,2 m) leje za povre. Tamo gde je glavna svrha zatita od tetoina, preko tunelskih prekrivaa moe da se postavi mrea umesto plastike. Drugi tipovi zvonastih prekrivaa koriste se pojedinano, ili u grupi, ako treba da se prekrije ceo red biljaka. Tradicionalni dizajn u obliku zvona (koji se danas izrauje od providne plastike) namenjen je prekrivanju pojedinanih biljaka. Kada birate zvonasti prekriva, vodite rauna o obliku, visini, irini, ventilaciji, stepenu zatite od mraza, pristupanosti zbog zalivanja i lakoi premetanja. Oni koji su u obliku slova A ostavljaju malo prostora biljkama koje su blizu ivice; praktiniji su iri zvonasti prekrivai sa uspravnim ili gotovo uspravnim stranicama. izbor zvona Tradicionalna staklena zvona lepo izgledaju, proputaju vie svetla i pruaju bolju zatitu od mraza od plastinih. Kroz njih se bez pomeranja lako vidi ta se dogaa s biljkama. Meutim, plastina zvona su prilino jeftinija, laka i ne lome se. Nedostatak im je i to manje tite od mraza (osim ako nisu s dvostrukim zidovima) i lake se prevru na vetru. Takoe, plastika ima znatno krai rok trajanja. Zbog izloenosti suncu postaje neprozirna i krta. Kvalitetnija zvona izrauju se od plastike koja je otpornija na oteenja od sunca.

morate da vodite rauna o teini ramova ili bezbednosti. Kad sami pravite sanduk, moete tano da ga uklopite u prostor koji vam je na raspolaganju. Drvene ramove postavljajte na cigle da biste spreili truljenje drveta. Savremeni zatitni sanduci su izuzetno lake, aluminijumske strukture sa staklom na svim stranama - i veoma lie na velike zvonaste prekrivae. Oni su poeljniji za upotrebu, poto se lake pomeraju, ali ne pruaju isti stepen izolacije i nisu tako otporni kao njihovi staromodni suparnici. Postavite zatitni sanduk na mesto gde e imati dobro osvetljenje zimi i u prolee. Leti moete da dodate zaklon koji pravi senku, a zimi izolaciju, po potrebi. Ako u sanduku gajite neku biljku, pripremite zemljite u njemu tako da odgovara biljci.
kako da na najbolji nain iskoristite sanduk Koristite zatitni sanduk da: - okalite ponike i rasad; - zatitite saksije i druge posude sa sporoklijajuim semenom biljaka kao to su drvee i poljsko cvee; - gajite osetljive biljke kao to je lubenica; - gajite ranu i kasnu zelenu salatu; - napravite leje za gajenje rasada kupusnjaa; - zatitite drvenaste odseke preko zime; - zatitite biljke iz kamenite bate u saksijama od zimskih kia.

230

ORGANSKA BATA

Praktini saveti za zvona Veina zvona mora da se pomeri da bi se biljke ispod njih zalivale. Postoji nekoliko modela koji imaju mogunost zalivanja bez pomeranja, ali je pomeranje ipak neophodno zbog redovne provere stanja biljaka. Takoe, zvona treba da imaju odgova-

rajue provetravanje - da se biljke ne bi pregrevale, da bi se omoguilo njihovo kaljenje ili pristup opraivaa biljkama kao to su jagode. Neka zvona imaju rupe sa strane, prekrivene diskovima sa otvorima. Da bi funkcionisale, rupe treba da budu velike srazmerno povrini osnove. Isto tako, vano je da zvono moe da se zatvori

zvonasti prekrivai. Zvonasti prekrivai postoje u svim oblicima i veliinama; ak i pletene korpe mogu da prue zatitu od ptica, zeeva i nonog mraza (1). Jednostavna mini-zvona (2) zatitie pojedinane mlade biljke. Proverite da li je neki pu zaostao ispod zvona. Viktorijanska staklena zvona (3) su atraktivan dodatak u svakoj bati. U dananje vreme prekriva od polikarbonata je u velikoj meri zamenio zastakljene ramove koji su se tradicionalno koristili za zvona u obliku slova A (4), izuzetno dobra za niske, bunaste biljke.

BATOVANSTVO U STAKLENICIMA

231

sa obe strane, inae e postati vazduni tunel za sprovoenje vetra. lebdei pokrivai redova Pokrivai redova su izuzetno laki sintetiki materijali koji se postavljaju direktno preko biljaka. Oni proputaju vazduh, svetlo i vodu. Mogu lako da se otete i traju samo nekoliko sezona, mada deblji mogu da potraju i due. Na otvorenom prostoru pokrivai mogu da se koriste za privremenu zatitu osetljivih biljaka od vremenskih neprilika i tetoina dok ne ovrsnu dovoljno da preive bez zatite. Radi zatite od tetoina, preporuljivo je da se biljke prekriju od poetka, odnosno odmah posle sejanja semena. Kad doe vreme da se otkriju, ne zaboravite da pokriva sklakaljenje Biljke koje su u zatitnim sanducima ili ispod zvona moraju postepeno da se naviknu na hladnije, suvlje uslove koji vladaju na otvorenom prostoru, iako taj proces ne traje koliko za biljke iz staklenika ili plastenika, naroito kad sezona odmakne. Prvo podignite ili pomerite u stranu poklopac sanduka tokom dela dana, zatim na ceo dan, potom nou, kao i nekoliko dana pre vaenja biljaka. Biljke gajene ispod zvona mogu da budu posebno osetljive, jer rastu u vrlo ogranienom prostoru. Period oblanog vremena idealan je za njihovo kaljenje, jer ih sunce nee spriti. Tokom nekoliko dana, uklonite zvono nakratko predvee, vraajui ga pre nego to padne mrak. nedostaci zvona - Mogua su oteenja biljaka od mraza kad temperatura padne ispod -2C. - Ponekad biljke postanu suvie meke i poleu po zemljitu kad se zvono ukloni. - Ubrzavaju klijanje i rast korova. - Zatvorena atmosfera ispod zvona podstie bolesti koje mogu i da se ne primete na vreme. - Zalivanje je tee.

njate postepeno, vraajui ga u poetku nou na mesto, da bi se biljke prekalile. Za kratkoronu zatitu, na primer, kad se predviaju mrazevi koji bi mogli da otete mlade biljke u lejama, jagode u cvetu ili osetljive biljke u staklenicima ili plastenicima, pokriva moe da se postavi preko noi, a skloni danju. Takoe, moe da se koristi kao vetrobran za mlade ili osetljive biljke. nedostaci pokrivaa redova Pokrivai redova mogu da se koriste dugorono, za zatitu biljaka tokom celog ivotnog ciklusa. Na primer, oni su odlina prepreka za argarepinu muvu - ali imaju i mane. Korov odlino uspeva ispod pokrivaa, kao i bolesti koje se razvijaju u vlanoj atmosferi. Takoe, poto su materijali od kojih se izrauju neprozirni, neophodno je
viestruke koristi od zvona - Greju zemljite u prolee, pre sadnje ili sejanja. - Pomau zasnivanje novih sadnica. - tite biljke od ptica, zeeva i drugih sisara. - tite biljke od tetnih insekata. - tite poluotporne biljke od lakih mrazeva i hladnih vetrova. - Okaljuju biljke gajene u stakleniku ili plasteniku. - Prekrivaju delove redova zelene salate radi podeavanja vremena sazrevanja. - tite jestive biljke kao to su perun i kupus preko zime. - tite tokom zime cvee posejano ujesen (na primer, delfinijum i razliak). - Podstiu rast lukoviastih biljaka kao to je narcis poetkom prolea. - Produuju sezonu zainskih biljaka i zelene salate do poetka zime. - tite cvetove jagoda od mraza - sklanjajte zvona tokom dana da bi biljkama mogli da priu insekti koji ih oprauju. - Pokrivaju zainsko bilje krajem zime i omoguuju rano sazrevanje. - Omoguuju sazrevanje otpornih sorti zelene salate tokom zime.

232

ORGANSKA BATA

da se sklanjaju radi provere stanja biljaka ispod njih. esto sklanjanje i vraanje neophodno je zbog plevljenja korova i nadgledanja eventualnih problema sa tetoinama i bolestima. Neke od ovih mana mogu da se izbegnu korienjem fine plastine mree umesto standardnih pokrivaa.

mreaste tkanine Kao jo jedan vid zatite batenskih biljaka mogu da se nabave izuzetno lake, fine plastine mreaste tkanine. One su mnogo vre od pokrivaa redova i mogu da traju oko 10 godina. Mogu da se postavljaju direktno preko biljaka ili da se prebace preko lukova zvonastog tunela. Ove tkanine ne tite od mraza kao pokrivai redova, ali tite od vremenskih neprilika i tetoina. Veinu tetoina zadrava standardna veliina rupica na mrei, ali da bi se biljke zatitile od siunih organizama kao to su lisne buve, treba koristiti vrlo finu mreu (s rupicama od 0,8 mm). Pokrivanje finom mreom ima prednost jer se kroz nju vidi, tako da moete da nadgledate napredovanje biljaka (i korova) bez stalnog podizanja i vraanja pokrivaa. Takoe, ispod mree je manje vlano, pa je manja verovatnoa od izbijanja bolesti. Mrea moe da se ostavi preko biljaka tokom celog ivotnog ciklusa ili dok ne prerastu visinu draa pokrivaa i tunela - ali je i tada uklonite samo ako je apsolutno neophodno. U naelu, pokriva je najbolje skloniti im biljka ovrsne dovoljno da moe da preivi bez njega. tetoine koje zadravaju pokrivai Pokrivai redova i mree, ako su dobro privreni, tite biljke od leteih tetoina kao to su argarepina muva, lisne buve, kupusna muva, leptir beli kupusar, biljne vai i muva crnog luka. Takoe, odbijaju i zeeve, ali ne i pueve i druge tetoine koje ive u zemlji i napadaju biljke ispod povrine zemlje.
Pokrivene biljke Pokriva redova prua dobru zatitu od mnogih prsta tetoina, ukljuujui kupusnu i argarepinu muvu, belu kupusnu va i lisnu buvu. Poloite ga preko biljaka i privrstite sa svih strana. Ostavite deo materijala preko ivica koje ste privrstili, da biste mogli, kako biljke budu rasle, da poveavate pokrivenu povrinu.

Privrivanje pokrivaa redova. Pritisnite krajeve pokrivaa vreicama napunjenim zemljom ili daskama, ili koristite kupovne plastine klinove za tu namenu. Takoe, krajeve moete i da zakucate na drvene letve. Odmotajte plastiku da biste dobili dovoljno materijala. Kod izdignutih leja s drvenim ramom, moete da prikucate pokriva direktno na stranu rama (slika gore). Ako elite da napravite zaklon od vetra, zavucite pokriva ispod vodoravno postavljenih konopaca provuenih izmeu pobodenih tapova (slika dole). Da biste spreili klizanje pokrivaa, privrstite ga kanapom koji ete omotati oko tapova.

gajite Sami
Uivajte U najSveijim i najUkUSnijim ORganSkim PROizvODima

gajenje voa
U prolee cveta, leti pravi hladovinu, u vreme berbe daje obilje plodova - voe je pravo blago bate.
Voe je deo nae ishrane jo od davnih vremena. Ono nudi trenutno zadovoljenje potreba za hranljivim sastojcima, kao pretea brze hrane - jede se pravo s biljaka. Sve vrste voa imaju privlane cvetove; neki od njih imaju i prijatan miris koji nagovetava sone plodove koji e uslediti. Voe je dovoljno raznorodno da i za najmanju batu moe da se nae vrsta koja e joj odgovarati i koja se u njoj moe gajiti - na primer, uza zid ili ogradu. U batama s vie prostora, meutim, kronja jabuke ili kruke stvara arenu hladovinu i ispunjava srednju visinu u pejzanoj arhitekturi bate. Konano, svaka berba bogata je i lepa. Moda u nekim godinama bude malo voa, ali ga uglavnom bude dovoljno da podelite s prijateljima - i divljim ivotinjama. ta da gajite? U ovom poglavlju opisano je mnogo vrsta voa koje je pogodno za gajenje u oblep izgled cele godine Svaka bata trebalo bi da ima stablo jabuke - ona ne samo da je rodna biljka, nego ima prelepo cvee, lie i plodove, srebrnkastu koru na granama koje s godinama postaju sve vornovatije i zanimljivije. ak i kad joj se zavri ivotni ciklus, od nje se dobija miriljavo drvo za loenje. Bobiasto i jagodasto voe Meki plodovi iz supermarketa ne mogu da se porede sa onim koji su sazrevali na suncu u vaoj sopstvenoj bati.

lastima sa umerenom klimom. U njih se ubrajaju prizemne biljke kao to je jagoda, bunasto bobiasto voe, kao i drvenasto, kao to su jabuka, kruka, ljiva, smokva, trenja, breskva, pa i lenik. Svako ima omiljeno voe. Meutim, vano je da znate koje voe moe da uspeva u uslovima vae bate i za koje vrste imate dovoljno prostora. U ovom delu knjizato da gajite voe organski? - Brza hrana. Voe je najbra hrana: moete da ga jedete direktno s biljaka. - Proizvodnja bez pesticida. Organski gajeno voe ne mora da se pere ili ljuti pre jela. - Veza s godinjim dobima. Jagode leti, jabuke u jesen - branje vlastitog voa vezuje vas za smenu godinjih doba. - Beskrajan izbor. Spektar vonih vrsta je fantastian, samo jabuka ima na stotine sorti. - Svee i ukusno. Domae voe moe da se bere kad to odgovara vama, a ne prodavnicama. - Manje rada, vie dobiti. Gajenje veine vrsta voa ne oduzima mnogo vremena, kad se uporedi s rezultatima rada. - Proizvodnja na lokalnom nivou. Ne plaate transport voa; u prilici ste da probate voe koje nikad ne bi ni stiglo do prodavnica. - Ulepavanje bate. Stabla i bunovi voa sami po sebi su lepe batenske biljke. - To moe svako. Voe moe da se zasadi i u najmanjem dvoritu. - Moe da bude fantastino iskustvo. Gajenje voa moe da bude izuzetno zanimljiv hobi.

GAJENJE VOA

235

ge objanjene su potrebe raznih vrsta voa, to e vam pomoi da napravite dobar izbor. Kad razmotrite sve prednosti i mane vae bate, kao i lokalne klime, biete u prilici da odluite gde ete i ta da gajite. Mogue je da u bati imate zidove ili ograde. Oni su moda okrenuti ka suncu tokom veeg dela dana, samo deo dana, ili su suncu okrenuti spoljanjom stranom. Pretpostavimo da imate i veoma ogranien prostor u bati. Za sve situacije postoje reenja i mogunosti. Nekim vrstama voa prija gajenje uza zid, naroito u manje povoljnim uslovima, ali veini odgovara gajenje na otvorenom prostoru. Slobodan protok vazduha smanjuje mogunost inficiranja bolestima. Veina vrsta voa privlana je za ptice, veverice i lisice, pa je potrebno da ga gajite u bati ograenoj mreom, ili da svaku voku ogradite pojedinano. To se odnosi na sve vrste mekog voa - jagodasto i bobiasto. Borba s vremenskim neprilikama Iako se veina voa koje je opisano u ovoj knjizi ubraja u otporne vrste, gotovo nijedna vrsta dok je u cvetu ili u vreme formiranja plodova ne moe da podnese mraz. Od presudnog znaaja je da ne sadite na mestima gde se mraz zadrava i da izbegnete ovu nepogodu podizanjem ograda i uspostavljanjem zasada koji zadravaju mraz i spreavaju njegovo irenje. Budui da je hladan, mraz prodire nadole, do zemljita. Drvenasto i bunasto voe tu moe da se sadi jer zbog visine izmie
arktika malina Ovo neobino voe veoma retko se via u prodavnicama, ali se lako gaji i moe da ima ukrasnu funkciju, kao i alpska jagoda. Ukus plodova koji sazrevaju na ovoj viegodinjoj zeljastoj biljci koja prekriva zemljite pomalo se razlikuje od obine maline. Biljke dostiu tek 15-20 cm visine i venu zimi. Da biste osigurali uspeno opraivanje, posadite vie od jedne sorte.

opasnosti od oteenja. Ne treba zaboraviti da je nekim sortama, na primer, jagodi, potreban period mraza tokom zime da bi podstakao cvetanje narednog prolea. Vetar, sasvim oigledno, oteuje grane. Manje nam je primetno dejstvo koje ima na insekte-opraivae jer oni ne mogu da obave svoj posao po jakom vetru, to za posledicu ima manji rod. Neke bate su prirodno zaklonjene od vetra, a ako vaa nije, razmislite o podizanju zaklona. Bez sumnje, najvei doprinos uspenoj berbi daje sunce. Suneva svetlost je izvor energije koja je potrebna da bi biljke rasle, drvee sazrevalo, a plodovi bili intenzivnijih boja i ukusniji. Ako u vaoj bati nema dovoljno sunca, biete znatno uskraeni u vezi s brojem vrsta koje uspeno moete da gajite. Na izbor voa utie i geografski poloaj bate. to ste dalje od ekvatora, to je u vaem kraju leto krae, i jednostavno moe da bude nedovoljno dugo da bi neke vrste voa sazrele. Ako ivite u hladnom predelu s kratkom vegetacionom sezonom, mala je verovatnoa da ete, na primer imati zrelo desertno groe bez staklenika. U druge vrste voa koje se esto gaje u zatvorenom prostoru (videti str. 215-232) ubrajaju se smokva, breskva i kajsija. U toplim krajevima ovo voe daje obilan rod bez dranja u zatvorenom prostoru; s druge strane, u tim predelima sorte jabuka iz hladnijih krajeva bore se s vruinom. Jo jedan vaan faktor za izbor vrsta voa koje ete gajiti je nadmorska visina. U viim predelima sezona rasta je kraa i jednostavno nema dovoljno toplote tokom dana da bi neke vrste sazrele. Na visinama iznad 120 m, mogunosti su ograniene: denarika, rane sorte jabuka i jabuke za kuvanje, ribizla, jagoda i bobiasto voe ine glavninu izbora. koliko prostora? Ako vam je bata mala, treba da prilagodite voke prostoru koji vam je na raspolaganju. Mnoge vrste mekog voa vrlo

236

ORGANSKA BATA

su privlane za ptice i bie im potrebna zatitna mrea. To je lake izvesti ako biljke rasporedite tako da su zajedno. Moda ete odluiti da je bolje da gajite makar i samo dve maline sa svake strane pojedinanog koca, nego nijednu. ak i u najmanjoj bati, meutim, moete da gajite obilje jagoda du ruba leje ili staze, ili u saksijama. I mnoge vrste plodova koje rastu na drveu mogu da budu uspene u saksijama (videti Batovanstvo u saksijama, str. 211-212). Samo jedno drvo moe da, kad sazri, prui obilan rod voa, ali je nekim sortama potrebno drugo drvo u blizini zbog opraivanja i formiranja plodova. Na primer, usamljeno drvo kruke sorte komis ili slap u vaoj bati, verovatno nee dati plodove - osim ako va sused nema sortu s kojom moe da se oprauje. Meutim, ne zaboravite da, zahvaljujui razvoju korenskih podloga za mnoge patuljaste sorte drvea, kao i mogunosti da se ono gaji uz naslone (videti str. 241-243), nije neophodno da samo dva ili tri stabla dominiraju batom. Ako posebno volite jabuke, elite da zasadite nekoliko sorti ali imate ogranien prostor, moete da koristite zid ili ogradu za gajenje kordona kojima treba samo 75 cm razmaka izmeu stabala. Da li e voe rasti na vaem zemljitu? Sreom, veina vrsta zemljita savreno je pogodna za gajenje voa. Meutim, plitka zemljita i ona s visokom pH vrednou stvaraju probleme koje nije lako reiti, zato to je gornji sloj suvie plitak za dobro ukorenjivanje ili je previe bazan. Neke vrste mogu da se gaje i u takvim uslovima, ali e, na primer, maline imati muku s njima. Borovnici i brusnici treba veoma kiselo zemljite (pH 5,5 ili manje), a veini drugih vrsta voa prija blago kiselo zemljite. Meutim, veina podnosi i bazno zemljite. Izuzetak je malina, kod koje se javlja nedostatak gvoa ako zemljite ima pH

Oblici za utedu prostora Kordoni i biljke za osmanluke mogu da se gaje uza zidove i ograde, kao i samostalno, poduprti vrstim sistemom direka i ica. Takoe, formiraju atraktivne zaklone.

vrednost iznad 6,5. Mlado lie na novim izdancima poinje da uti, a potencijalni ivotni vek biljke smanjuje se s 12-14 na svega 8 godina. Ipak, u tom periodu ete moi da berete plodove, te tako nije sve izgubljeno. Veoma je teko da poveate kiselost baznog zemljita, ali velika kiselost zemljita moe da se smanji dodavanjem mlevenog ili dolomitskog krenjaka. Kiselost zemljita nije jedini vaan faktor. Vana je i njegova struktura. U zemljitu koje je rastresito, korenje moe da se iri slobodno i duboko i da dobro iskoristi postojee hranljive sastojke. Verovatno nije nikakvo iznenaenje da vou vie odgovara duboka, bogata ilovaa, koja je dobro ocedita, ali i dobro zadrava vlagu. Moda u bati nemate takve uslove, ali moete da uinite mnogo toga da popravite strukturu zemljita, uinite zbijeno zemljite rastresitijim i poveate kapacitet zadravanja vode lakih zemljita (videti Zemljite i briga o njemu, str. 3261). Ako imate izrazito siromano zemljite, ponite da ga obogaujete godinu dana pre sadnje voa. Drenaa, odvodnjavanje Voe se velikim delom sastoji od vode, zato je odgovarajue navodnjavanje od presudnog znaaja. S druge strane, u veoma vlanim predelima glavna briga batovana je drenaa ili odvodnjavanje (videti str. 63). Ako je ono loe, korenje truli, a patogene gljivice napadaju biljku. Najtee posledice vide se kod malina, gde trule korena brzo napreduje kroz prevlaeno zemljite, unitavajui jednu stabljiku za drugom.

GAJENJE VOA

237

Priprema zemljita Voe je dugorona investicija. Za drvee moe da se oekuje i do 50 godina raanja, zavisno od korenske podloge koja je zasaena (videti str. 240). Svako bi pomislio da odravanje takve biljke zahteva redovnu primenu organskih ubriva, stajnjaka i komposta. Meutim, to nije neophodno. S druge strane, dobar poetak za voe je od presudnog znaaja. Posle saenja teko mogu da se poprave uslovi, a pre saenja ima dovoljno mogunosti da se pobolja struktura i povea plodnost zemljita, da bi se drveu, bunju i stabljikama dala poetna prednost. Biljka koja se dobro primila ima irok korenov sistem koji je delotvorno snabdeva hranljivim sastojcima, za razliku od slabih biljaka. Detalji o obogaivanju zemljita dobro zgorelim stajnjakom i batenskim kompostom dati su kod predstavljanja pojedinanih vrsta voa. Za alternative i dodatne informacije,
voe za osunane i senovite delove bate

pogledajte Kabaste organske materije za obogaivanje zemljita, str. 41. Dodatno ubrenje - prihranjivanje Prskanje razreenim ekstraktom morske trave (videti str. 206) izuzetno je korisno za voe, naroito u prolee i poetkom leta. Ako se redovno prskaju, vona stabla i bunje efikasnije crpe hranljive sastojke, dobijaju ceo spektar mikroelemenata i pojaavaju otpornost prema mrazu. Potrebe za zalivanjem Ako imate malo vonih stabala i bunova, moi ete da ih zalivate kantom ili crevom. Ukoliko to nije praktino, najbolje reenje je da instalirate trajne linije navodnjavanja pomou creva za natapanje (videti str. 66). Prekriva zemljita od slame ili drugih organskih materija rasprostrt krajem prolea pomoi e u ouvanju vode. Velikim, razvijenim stablima nije potrebno zalivanje. Prekrivai zemljita Na stranicama koje slede date su konkretne preporuke za saenje i ishranu svake vrste voa. Meutim, sa izuzetkom jagode i nekih drugih vrsta, po pravilu neete morati da dodajete kompost ili ubrivo ee odjednom u 2 ili 3 godine. Korienje organskih prekrivaa zemljita vaan je dodatak tom delu posla. Najei materijali koji se koriste za prekrivanje voa su slama i seno, mada je odlino i delimino kompostirano seckano granje od orezivanja, kao i drvene strugotine, ako ih ima u dovoljnoj koliini. MoePrekrivanje zemljita Vou koje raste na drveu prija debeli slamnati sloj kojim se zemljite oko njih prekriva krajem prolea, ali ga treba drati malo dalje od samog stabla. Zimi pograbuljajte i kompostirajte slamu kako biste uklonili sve tetoine i uzronike bolesti koji u njoj vrebaju.

Vrste kojima je neophodno sunce - Jabuka - Kajsija - Smokva - Groe - Hibridno jagodasto voe - Breskva - Kruka - ljiva - Nektarina - Jagoda - Trenja Vrste koje podnose blagu ili deliminu senku - Kupina - Crna ribizla - Denarika i okrugla ljiva - Ogrozd - Morsko groe - Malina - Crvena i bela ribizla - Vinja

238

ORGANSKA BATA

te da koristite sopstvene strugotine ili da ih kupite kao gotov, pakovan proizvod. Prekrivae zemljita treba da nanosite u debelom sloju, na vlano zemljite, krajem prolea, kad se ve zagrejalo. Slamu i seno nanosite u sloju debljine 10 cm, a seckano granje u sloju debljine 5 cm, ostavljajui slobodan prostor od oko 15 cm u preniku oko stabla i osnove biljaka, da biste odvratili voluharice i mieve da grizu koru. Prekrivai ne samo da suzbijaju korov i zadravaju vlagu, nego sadre i znaajnu koliinu hranljivih sastojaka. Na primer, slama i seno tokom sezone oslobaaju u zemljite znaajnu koliinu kalijuma. Strugotine sadre manje hranljivih sastojaka, ali poveavaju nivo organskih materija u zemljitu i popravljaju mu strukturu. Izbledeli prekrivai treba da se sklone zimi, da bi se omoguilo tamnijem zemljitu da poetkom prolea upija toplotu tokom dana, a nou je otputa do granja, titei osetljive pupoljke koji se pomaljaju. Takoe, sklanjanjem prekrivaa oistiete zemlju od spora koje prenose bolesti, ali i tetoina koje su u njemu prezimile. zdravlje biljaka Najbolji pristup odravanju zdravog voa jeste da budete na oprezu i redovno proveravate kako biljke napreduju. Na taj nain, pravovremeno ete uoiti znake eventualnih problema, koje ete moi da reavate pre nego to postanu ozbiljni. Delove biljaka koji su u poetnoj fazi infekcije bolestima otkidajte ili orezujte, a kolonije tetoina moete da uklonite gnjeenjem palcem. Pogledajte okvir desno u vezi s optim smernicama za odravanje zdravlja voa. tetoine i bolesti koje napadaju voe, uz detaljne savete kako da se borite protiv njih, opisane su u poglavlju Problemi s biljkama, od A do (videti str. 397439). korov - tolerisati ga ili ne Suzbijanje korova jednako je vano za voe koliko i za povre, osim u sluajevima

kad vona stabla rastu na jakom korenju. Ako prihvatimo da su mnoge vrste korova, u stvari, poljsko cvee, odmah moemo da mu damo sasvim drugaiji status. Mnoge vrste korova privlae korisne insekte i zauzimaju vano mesto u vonjacima. MeuUvezena larva insekta koji jede ribizle Ova tetoina velikom brzinom moe da uniti lie ogrozda i ribizle. Dok su mlade, larve su veoma male i odgovara im da se hrane u sredini biljke. Treba paljivo i redovno da pregledate unutranjost bunova da biste otkrili i uklonili tetoine pre nego to nanesu ozbiljnu tetu.

Prva linija odbrane - Sadite sorte koje su otporne na tetoine i bolesti. - Izaberite pravu lokaciju. - Nikad ne sadite voe na mestima gde ve rastu sline vrste. - Orezujte voe da biste stvorili otvorene kronje drvea, zbog dobrog protoka vazduha izmeu grana. - Ne preterujte u ishrani zemljita azotom. - Uklanjajte oteene i obolele plodove, izdanke i listove. - Sklanjajte prekriva zemljita preko zime. - Koristite ekstrakt morske trave u obliku rasprivaa za prskanje lia. - Zatitite biljke od ptica mreama ili kavezima. - Priutite sklonite i odgovarajue vrste biljaka i cvea ivotinjama koje se hrane tetoinama. Nastojte da privuete sledee vrste korisnih insekata: - vrste iz porodice Anthocoridae (videti str. 96), - uholae (videti str. 90 i 194), - mreokrilce (videti str. 90 i 194), - bubamare i njihove larve (videti str. 91 i 194), - larve osolikih muva (vid str. 90 i 194).

GAJENJE VOA

239

tim, ako je korov blizu bunastom i niskorastuem vou, kao to su jagoda i alpska malina, manje je koristan, jer se takmii s biljkama za svetlost, vodu i hranljive sastojke. Ako postane izuzetno bujan, smanjuje protok vazduha i poveava verovatnou javljanja gljivinih oboljenja. Okopavanje motikom i runo plevljenje i dalje su najdelotvorniji naini uklanjanja korova na otvorenom prostoru. On esto raste u naletu, pre stavljanja prekrivaa zemljita u prolee. Kad se prekriva rasprostre, obino najdelotvornije obuzda rast korova. Meutim, neke viegodinje vrste probijaju se kroz prekriva; njih ete morati da uklanjate runo. Poto viegodinje korove nije lako ukloniti oko voa, isplati se da pre sadnje to temeljnije raskrite zemljite (videti str. 76-77). Veini njih sasvim je dovoljno da batu ne prskate pesticidima, ali u nekim sluajevima bie mnogo bolje ako im obezbedite stanite i biljke kojima se hrane (videti Batovanstvo za ivotinjski svet, str. 189201).

- Pogodnost za lokalne klimatske uslove. Sorte koje dobro uspevaju u toplim predelima daju slab rod kad se zasade u bati s kraom, hladnijom sezonom rasta i obratno. Neke starije sorte jae su vezane za lokalitet; isplati se da ih potraite jer su u naelu otpornije i pouzdanije. - Ukus. Nemaju sve sorte voa lep ukus, a lini ukusi su razliiti. Ako moete, probajte voe pre nego to kupite sadnice. - Uslovi za opraivanje. Za detaljnije informacije pogledajte donji tekst kao i tekstove o pojedinanim vrstama voa.
Opraivanje Voe ne moe da formira plodove dok se cvetovi ne oprae. Mnoge vrste, ukljuujui veinu mekog voa, oplouju se same: nije im potreban polen s drugih biljaka da bi oplodile cvetove. Samooplouje se veina sorti ljive i neke sorte trenje; mnoge sorte jabuke delimino se samooplouju, ali im je korisnije ako se ukrtaju s drugim sortama. Neke sorte ne mogu da formiraju plodove samostalno i potrebno je da se zasade na dometu pelinjeg leta od drugih sorti, koje su kompatibilne i cvetaju u isto vreme. Ako nemate dovoljno prostora, susedno dvorite je obino dovoljno blizu. Neke sorte jabuka su triploidne. To je izraz koji se odnosi na njihovu genetsku strukturu i znai da su cvetovi muki i sterilni, odnosno da proizvode vrlo malo ili nimalo polena. Da bi takve sorte imale dobar rod, obino su im potrebne dve razliite sorte za opraivanje. Trenje su naroito komplikovane, jer, osim nekoliko samooplodnih sorti kao to je stela, svima su potrebni opraivai, a po pravilu su izuzetno probirljive u pogledu izbora polena. Postoji nekoliko osnova potpune inkompatibilnosti i iz takvih spojeva ne mogu da nastanu plodovi. Poto se voe koje raste na drveu razlikuje po vremenu cvetanja i koliini polena koje proizvodi, paljiv izbor sorti je od presudnog znaaja. U katalozima preko kojih se prodaju voke nai ete predloge o od-

izBOR SORti
Biranje sorti predstavlja mnogo vie od same injenice da li vam se svia naziv ili ne. Postoje sorte voa za razna godinja doba, klimatske uslove, ukuse. Takoe, poznate su i sorte koje su otporne na neke vrste tetoina i bolesti. Kad birate, i sledee savete treba da imate u vidu. - Sezona berbe i korienja. Ako imate dovoljno prostora, moete da produite sezonu berbe sadnjom sorti ije se vreme sazrevanja sukcesivno nadovezuje ili voa koje je pogodno za skladitenje. Postoje sorte jabuka i kruaka koje ne sazrevaju u potpunosti sve dok plodovi ne provedu izvesno vreme uskladiteni. - Otpornost na bolesti i tetoine. Ako imate konkretan uoen problem, kao to je gare jabuke, treba da nabavite sortu koja je otporna ili manje osetljiva.

240

ORGANSKA BATA

govarajuim opraivaima za sorte kojima su potrebni. korenske podloge Veina voa koje raste na vonim stablima ne gaji se na sopstvenom korenju. Umesto toga, ono se kalemi u rasadnicima na korenje drvea koje je kompatibilno, obino iste vrste. Meutim, kajsija se kalemi na ljivu, a kruka na dunju. Korenske podloge omoguuju razmnoavanje sorti koje se ne ukorenjuju iz reznica i pomau da se odredi veliina drveta. Na primer, zavisno od korenske podloge, ista sorta jabuke moe da naraste 2,4 ili 9 m. Detaljniji podaci o korenskim podlogama dati su u opisima pojedinanih vrsta voa.

voke sa sopstvenim korenom Smokve se uvek gaje samo na sopstvenom korenu, a sve druge vrste drvenastog voa mogu da rastu na sopstvenom korenju, ali i drugaije. Potrebno im je paljivo odravanje, jer korenje moe da bude veoma bujno, to za posledicu ima rast drvea do visine i preko 10 m, kom treba 5 do 8 godina da pone da raa. Ako se bujnost korena kontrolie, poboljava se zdravlje, produava ivot stabla i smanjuje potreba za pedantnim suzbijanjem korova, poto, kad se primi, voka snano raste, uprkos konkurenciji. Otvara se jo prostora za eksperimentisanje i inovacije s drveem gajenim na

kordoni u drutvu. Red kordona jabuka ili kruaka, koji se gaji uz naslon od direka i ice, moe da se sastavi od razliitih sorti, da bi se omoguilo opraivanje.

GAJENJE VOA

241

Porodina stabla Dve ili vie sorti moe da se nakalemi na istu korensku podlogu da bi se dobilo jedno drvo na kom raa razliito voe. To ne samo da je nova tema za razgovor, nego i praktian nain da gajite sorte koje su neophodne zbog meusobnog opraivanja na malom prostoru. nedavno nakalemljeno voe U specijalizovanim rasadnicima voa svake godine se kalemi na stotine mladih voaka, povezivanjem izdanaka probranih sorti na korenske podloge drugog drvea koje e odrediti visinu i bujnost. Biljno tkivo prirodno se spaja na mestu kalemljenja.

sopstvenom korenju. Vonjaci s takvim stablima pruaju mogunost za matovito saenje cvea ispod voaka, jer takmienje za vodu i hranljive sastojke kontrolie prirodnu bujnost voa.

ORezivanje i USmeRavanje RaSta

Sve voe treba da se orezuje da bi dalo to bolji rod. Njime se postie vie ciljeva: - uklanjaju se uveli, oboleli i oteeni delovi; - stvara se ravnotea izmeu prodiranja i zaklanjanja svetlosti. Kroz previe lia, sunce ne moe da prodre u kronju i plodovi ne mogu da sazru; ako je premalo lia, nee biti dovoljno fotosinteze; - otvara se struktura granja radi boljeg protoka vazduha i smanjivanja opasnosti od gljivinih infekcija; - uklanjaju se kolonije tetoina; - oblikuje se kronja drvea; - kontrolie se bujnost rasta. Pre nego to ponete da orezujete, vano je da razumete kako drvee i bunje raste. Postoje dve osnovne faze rasta. U prolee poinje talas novih izdanaka jer svako drvo nastoji da sebi obezbedi to

bolju poziciju u odnosu na svetlost. Sredinom leta taj rast se usporava, a energija se usmerava na sazrevanje plodova koji su ve na drvetu, kao i na stvaranje novih plodova za sledeu sezonu. Krajem leta mogua je kratkotrajna, druga faza rasta listova. Ovaj raspored moete da iskoristite tako to ete orezivati zimi, ako elite da biljka vie raste, a leti ako elite da kontroliete bujnost. Formalno gajena stabla voaka - lepeze, osmanluci, piramide, kordoni i palmete - orezuju se leti da bi se to bolje kontrolisao oblik kronje. S druge strane, mlada stabla se zbog oblikovanja uglavnom orezuju zimi, izuzimajui breskve, koje su veoma podlone infekciji gljivom citosporom. Veoma je vano da na stablima voaka razlikujete pupoljke cvetova i plodova od pupoljaka listova i izdanaka. Ovi drugi po pravilu su prilino pljosnati i zailjeni, i lee blizu stabljike. Pupoljci plodova obino su obliji i deblji i vie okrenuti na suprotno od grane. Kod nekih vrsta voa, plodovi se formiraju na stablima starim jednu godinu, kod drugih na starijim. Za vie detalja pogledajte stranice sa opisima pojedinanih vrsta. Oblikovanje voaka Umetnost oblikovanja stabala s voem u arhitekturalne oblike potie iz Francuske i Belgije. U Britaniji, viktorijanci su sa oduevljenjem prigrlili ideju formalnih oblika, stvarajui amce, pehare, krilate piramide i kandelabre, razraujui jo vie tehniku oblikovanja. Najei i najkorisniji oblici za savremene bate su kosi ili uspravni kordoni (pojedinana stabla), lepeze i osmanluci. Ovi oblici pogodni su i za mnoge vrste mekog voa. Osim to su veoma privlanog izgleda, oni omoguuju gajenje voa uza zidove ili iane naslone, ime tede prostor u bati. Odlini su za male bate, a zidovima i ogradama daju potpuno nove, produktivne i ukrasne funkcije.

242

ORGANSKA BATA

Oblici kroanja drvea

Otvorena sredina (gore levo) Zaobljen ili peharast oblik sa otvorenom sredinom: nema sredinjeg stabla iznad take na kojoj kronja poinje da se grana. Ograniena visina olakava branje. Pogodno je za jabuke, azijske kruke i breskve, kao i vinje u toplim krajevima ili mestima. Sredinja vodilja (gore desno) Drvo sa sredinjim stablom i granama rasporeenim u redove, odozgo do dole, ima pomalo piramidalan oblik. Pogodno je za jabuke, kruke, ljive i trenje.

Voe u saksiji (dole levo) Mali bunovi i standardi (malo drvee sa stablom ograniene visine i kronjom pri vrhu) mogu da se gaje u saksijama, to je korisno kod mekog voa koje preko zime mora da bude u zatvorenom prostoru. Ovaj nain moe da se primeni na veinu vrsta voa, ukljuujui ribizlu i ogrozd. Standard Tradicionalan nain oblikovanja jabuka i kruaka u vonjacima. Kronja moe da bude iznad visine oveka pa su u tom sluaju za branje i orezivanje neophodne merdevine. Nije pogodno za male bate.

GAJENJE VOA

243

voke oblikovane u jednoj ravni Za podupiranje svih oblika ove kategorije koristi se sistem paralelnih vodoravnih ica.

Niski osmanluk sa samo jednim redom naziva se finta. Pogodan je za jabuke i kruke.

Kordon (gore levo) Pojedinano stablo s mnotvom kratkih plodonosnih izdanaka, ili sistemom kraka celom duinom. Moe da bude uspravno, ali je obino pod uglom. Kordoni koji se oblikuju s dve ili vie paralelnih glavnih grana nazivaju se dvostrukim ili viestrukim kordonima. Pogodni su za jabuke, kruke i ijive. Osmanluk Sredinje stablo s naspramnim parovima vodoravnih grana, najee u 3, 4 ili 5 redova.

Palmeta (dole levo) Slina osmanluku, ali grane su usmerene nagore pod uglom od 45.Vrlo formalan oblik, popularan u viktorijanskoj Britaniji. Pogodan za jabuke i kruke. Lepeza (dole desno) Grane se dele i usmeravaju zrakasto nagore, na visini od 60 do 75 cm iznad tla. Nisu paralelne, ve se ire kao prsti i prekrivaju zid na koji se oslanjaju. Najpogodnija je za ljive, trenje, smokve, breskve i kajsije, ali moe da se koristi i za jabuke i kruke.

244

ORGANSKA BATA

OBnavljanje PReRaSliH StaBala

Staro stablo voa sa isprepletanim granama uobiajen je prizor u batama. Bilo da je zasaeno rukom vrednog batovana ili je ostatak starijeg vonjaka, esto ostaje zaputeno i neorezivano godinama. Takvo drvee na monoj osnovi nekad naraste u visinu i irinu, a nekad je slabo, zakrljalo i boleljivo. U tom sluaju retko kad raa i obino je puno bolesti. Odluke koje treba da donesete Poto je obnavljanje stabala voa zahtevan posao, isplatie vam se da unapred procenite da li je vredno truda. Odgovorite na sledea pitanja. - Koliko je stablo bolesno? Vie delova zahvaenih garei, pepelnicom ili krastavou nisu dobar znak. - Ima li znakova vitalnosti i bujnosti? Ako je godinji rast zanemarljiv, orezivanjem moe da se podstakne rast novih izdanaka (ali to nije uvek sluaj). - Da li voka raa i da li su plodovi dobrog ukusa? Ne pripada svako staro stablo voa retkoj ili traenoj sorti. Ukus je pitanje line prirode i svaki batovan mora sam da se opredeli. - Da li stablo doprinosi optem utisku o bati? Bata postaje sve manja, a ponekad se dogaa da u njoj bude ostavljeno veliko stablo koje nije u srazmeri s parcelom i stvara preveliku senku. Tada je moda bolje da se pone ispoetka s novim drvetom na patuljastoj korenskoj podlozi ili s nekoliko stabala gajenih u kordonu. jabuke i kruke Uz nekoliko izuzetaka, velika stara stabla prvobitno su imala kronju u obliku pehara sa otvorenom sredinom. Cilj obnavljanja je da im se vrati taj oblik, sa osnovnom strukturom od est do osam trajnih grana ravnomerno rasporeenih oko stabla. Taj posao treba da se obavi zimi.

- Ponite tako to ete ukloniti sve grane ispod nivoa na kom poinju glavne grane. Isecite ili iupajte sve sekundarne izdanke koji su izrasli oko osnove. - Odsecite testerom sve jake uspravne grane, sve one koje rastu kroz sredinu, kao i sve oteene ili obolele grane. - Sredina kronje treba da bude otvorena za protok vazduha i svetlosti. Uklonite sve grane iz sredine da biste oslobodili glavne grane u duini od 60 cm od stabla. - Potom uklonite sve druge velike grane koje nisu potrebne za osnovnu strukturu, a izrastaju iz stabla ili su blizu sredine kronje. - Du svake grane koju ste ostavili, testericom ili makazama za orezivanje skraujte bone izdanke i proreujte sistem krakova (isprepleteni grozdovi kratkih izdanaka) kako biste ostavili tri do etiri razmaknuta, deblja zametka plodova na svakom ravanju krakova i uklonili sve grane koje se taru, ukrtaju ili rastu jedna suvie blizu druge. - Grane se vremenom veoma izduuju. Ako se dugaka grana povije, rast na vrhu e se usporiti ili zaustaviti. Vraanje bujnosti starim stablima spada u brigu o zdravlju. Ako se dogodi da se grane poviju, oreite ih tako da ostavite samo one jake glavne koje su usmerene nagore. Dok orezujete, uklonite i sve obolelo tkivo. Narednog leta, oko rezova bi trebalo da nikne znaajan broj novih izdanaka. Oni moraju da se odravaju ili e se drvo za nekoliko godina vratiti u prvobitno stanje. - Sredinom leta uklonite sve nove izdanke u sreditu kronje ili ispod nivoa odakle kreu glavne grane. - Zimi proredite nove bone izdanke koji su nikli oko mesta veih rezova ostavljajui pojedinane mlade bone grane na kojima e za 2 godine nii novi plodonosni krakovi. Nakon toga orezujte stablo voke kao bun sa otvorenom sredinom (videti str. 266-267).

GAJENJE VOA

245

korisna oprema Kad odluite da obnovite stablo, bie vam potrebna odgovarajua oprema, u koju se ubraja: - luna testera - za grane deblje od 4 cm u preniku; - runa testera - za grane tanje od 4 cm u preniku; - makaze za orezivanje - za skraivanje bonih grana. Poto ete se verovatno penjati na drvo ili merdevine, bie vam veoma korisna futrola za makaze. - merdevine - dvokrilni modeli opasni su za ovakvu vrstu posla. Bie vam neophodne merdevine koje mogu da se produavaju, s kanapom za privrivanje za grane radi spreavanja klizanja. Ako imate vie stabala voa, veoma korisna investicija e vam biti specijalne voarske merdevine koje se suavaju k vrhu i imaju treu, potpornu nogu. Uvek je preporuljivo da radite s jo nekim, za sluaj nezgode, i da vam pomogne kad treba da vuete upletene grane. Ako drvee koje obnavljate orezujete pravilno, rezovi e savreno zarasti i bez premazivanja isto kao i na onom vou koje redovno orezujete.

jagODe
Ukus prvih jagoda u godini bez sumnje je uzbudljiviji nego prizor prvog crvendaa u bati. Prvi rod moi ete da uberete 12 meseci posle sadnje. Najranije sorte poinju da raaju krajem prolea - ak i ranije ako se gaje u zatvorenom prostoru. Glavna sezona potom se produava tokom leta, a kasne, stalne sorte nastavljaju da raaju do jeseni. Izborom pravih sorti (videti tabelu na sledeoj strani) moete da imate berbu na otvorenom prostoru od poetka leta do prvih jesenjih mrazeva. Meutim, u maloj bati ograniite se na jedan ili dva varijeteta, jer manje od 12 biljaka svakog od njih daje razoaravajue mali rod. Zdrava, rodna jagoda ivi otprilike 3 godine. Jagode su uglavnom otporne u zonama od 3 do 10. Plodovi jagode nisu pogodni za zamrzavanje, osim za voni pire, i ne mogu da se skladite. Jedite ih odmah po branju ili drite dan-dva u friideru. lokacija i zemljite Jagodama je potrebna zimska hladnoa da bi im zapoelo cvetanje i letnje sunce da bi plodovi narasli i sazreli. Za to je najbolji otvoren, potpuno osunan poloaj parcele. Poto nemaju velike prohteve u pogledu zemljita, uspevaju ak i na kiselom zemljitu ija je pH vrednost 5,5. Najvie im odgovara dobro ocedita, blago kisela peskovita ilovaa sa znaajnim sadrajem organskih materija. Visoka plodnost nije poeljna jer e podstai rast velikih, mesnatih listova na utrb plodova. Meutim, dobra oceditost od najveeg je znaaja, kao i odgovarajue zalivanje u veini faza rasta. Ako vae zemljite nije peskovita ilovaa, i dalje moete da gajite dobre jagode tako to ete mu popraviti strukturu i oceditost (videti str. 38-43). Jagode mogu da se gaje i u saksijama (videti str. 211212).

ljive Obnavljanje preraslih ljiva ne zahteva obimno orezivanje. Kronje ne moraju da budu toliko otvorene i razreene kao kod jabuka i kruaka. Posao mora da se obavi u prolee pre nego to se pupoljci otvore, da bi se to vie smanjilo irenje bolesti. Idealno vreme je neposredno posle formiranja plodova. - Smanjite visinu i irinu stabla na veliinu koja moe lako da se odrava odsecanjem velikih grana testerom do mesta na kom izrastaju izdanci ili grane usmereni ka spolja. - Uklonite sve oteene, obolele i ukrtene grane, kao i one koje se taru. - Proredite ostatak kronje po potrebi, da bi svetlost mogla da prodire kroz nju i da se izdanci ne dodiruju.

246 izbor sorti

ORGANSKA BATA

Podmetanje slame ispod plodova Ako plodove odravate istim i suvim, smanjiete opasnost od trulei i pepelnice. Privrivanje ivia Nekoliko ivia moete da privrstite u saksije da se u njima ukorene, ime ete poveati broj biljaka, pod uslovom da biljke-roditelji nisu bolesne.

Rane Rani sjaj, rana crvena, hanioj, nortister, osvit, urkrop Srednje Olstar, uvar, dragulj, midvej, crveni poglavica, crveni mundir Kasne Obilje, robinson, iskra Stalnoraajue Fort Larami, ogalala, lepotica iz Ozarka (Napomena: stalnoraajue vrste uglavnom se gaje zbog kasne berbe. Da biste to postigli, morate da sa biljaka uklonite sve cvetove koji se formiraju do kraja prolea. U suprotnom, gotovo svi plodovi e se formirati leti.) Sorte otporne na pepelnicu ambli, dragulj, crveni poglavica, sveta klara, tristar Sorte otporne na zeleno uvenue Olstar, kasni sjaj, crveni poglavica, poast, tristar Sorte otporne na crvenu trule korena Olstar, kevendi, rani sjaj, kasni sjaj, kvinolt, crveni poglavica, poast, tristar

lea, ako vremenski uslovi nisu pogodni. Ako ste biljke kupili zimi, drite ih na hladnom da biste osigurali cvetanje. Moete da im dopustite da raaju ve u prvoj godini. iviima skladitenim na hladnom vetaki se zaustavlja rast. Oni se prodaju poetkom leta da bi se odmah sadili, poto naglo rastu i daju rod krajem sezone. Narednih godina raaju uobiajeno. Priprema i sadnja Pre saenja, prekrijte leje kompostom od lia u sloju debljine 2-3 cm, i blago ga zagrnite zemljom. Ako vam je zemljite veoma siromano, dodajte mu dobro zgoreli stajnjak - jedna kolica na 8-10 m2 - ili batenski kompost u dvostruko veoj koliini. - Razmaknite biljke na 30-45 cm u redu, s razmakom od 75 cm izmeu redova. - Iskopajte rupe dovoljno velike da rairite golo korenje ili korenje sa zemljom iz saksije. - Posadite biljke tako da im kruna ostane iznad zemlje (ne zagrite sredinu biljke) i prstima ili pesnicama utabajte zemlju. - Zalijte biljke obilno. nega zasada Budite spremni na probleme i preduzmite mere predostronosti da spreite oteenje plodova (tekst u okviru na sledeoj strani). Po suvom vremenu obilno zalivajte biljke, naroito kad plodovi ponu da se nalivaju. Ako je zemljite dobro pripremljeno, jagodama nee biti potrebna dodatna ishrana tokom sezone. Uklanjajte sve ko-

kupovina biljaka Jagode mogu da se kupe u raznim oblicima: kao goli ivii, biljke iz saksija i ivii skladiteni na hladnom. Raznovrsnost oblika omoguuje fleksibilnost u vremenu sadnje. Jagode se razmnoavaju putanjem dugakih ivia, na ijim se krajevima formiraju mlade biljke. Oni se ukorenjuju dok su jo vezani za biljku-roditelja. Tradicionalne, gole izdanke najbolje je saditi leti im se pojave. Mogu da se sade sve do kraja jeseni, ali tada prve godine s njih treba da se skinu cvetovi, jer e biti oslabljeni ako na njima prevremeno izrastu plodovi. Biljke u saksijama mogu da se sade ujesen ili poetkom zime, pa ak i krajem pro-

GAJENJE VOA

247

zatita biljaka Sadite samo biljke koje su atestirane i nemaju bolesti ili ivie od biljaka za koje pouzdano znate da su zdrave. Kad god moete, birajte sorte koje su otporne na tetoine i bolesti. Sadite na odgovarajuem mestu, gde jagode ili maline nisu gajene najmanje 6 godina. To je potrebno da bi se izbegle bolesti, kao to su crvena trule korena i zeleno uvenue, iji uzronici ive u zemljitu. Ne sadite suvie gusto; vlana atmosfera podstie sivu plesan (botritis), koja kvari plodove. Da bi plodovi bili isti i suvi, poloite sloj slame debljine 5 cm oko biljaka, uukavajui ga ispod lia. Uklanjajte obolele plodove i lie im ih ugledate. Simptomi pepelnice na listovima ee se javljaju po suvom vremenu. Da ne biste tada kvasili lie, zalivajte crevom sa sistemom kap po kap ili crevom za natapanje. Prekrijte biljke mreom pre nego to plodovi sazru. Tako ete ih zatititi od ptica, ali ne i od veverica i lisica koje mogu da uzimaju plodove i kroz mreu. I puevi vole zrele jagode. Privucite u batu njihove prirodne neprijatelje, postavite zamke za pueve ili koristite bioloke agense suzbijanja (videti str. 95) ako je neophodno. Redovno proveravajte da li na biljkama ima biljnih vai i grinja crvenog pauka. Ove poslednje ee se javljaju na toplim, suvim mestima i u zatvorenom prostoru. Bioloki agensi mogu da se koriste protiv grinje crvenog pauka i ika vinove loze, koji uzrokuje iznenadno uvenue biljaka jer im jede koren. Virusi i crvena trule korena izazivaju zakrljali rast. Ako doe do zaraze, uklonite sve biljke; ne sadite ponovo jagode ili maline na istom mestu. Za vie informacija, videti Problemi s biljkama, od A do (str. 397), i Zdravlje biljaka (str. 82).

renske izdanke koji se formiraju; meutim, na svakoj zdravoj biljci moete da zadrite do tri, ako elite da proizvedete nove biljke. Berite plodove kad potpuno pocrvene i jedite ih odmah - na ta vas verovatno ne treba podseati! Kad oberete plodove, uklonite sve lie, ostavljajui oko 2,5 cm stabljike da biste zatitili nove listove. Zajedno sa slamom, stavite lie na gomilu komposta. Tako ete ukloniti sve tetoine ili bolesti i smanjiti opasnost od ponovne zaraze. Nanoenjem tankog sloja batenskog komposta neposredno po uklanjanju lia, u koliini od 10 litara na 1 m2, podstai ete razvoj zdravih, novih izdanaka. Planiranje unapred Trebalo bi da planirate da leju s jagodama premetate na novo mesto svake 3 godine. U idealnom sluaju, treba da proe 6 godina pre nego to ih vratite na isto mesto ili na njemu zasadite maline, jer one imaju mnogo zajednikih bolesti iji uzronici ive u zemljitu. U manjim batama, moraete da se zadovoljite sa 3 godine. Za to vreme u leji moete da gajite jednogodinje cvee, zelenu salatu i druge kratkotrajnije biljne vrste. To znai da ete morati da pronaete najmanje dva mesta za jagode tokom dueg perioda.

maline
Maline imaju sezonu koja se savreno nastavlja na jagode. Obino se gaje u redovima, ali ak i u malim batama moe da se nae prostora za dve ili tri biljke grupisane oko pritke visoke 1,5 m. Kao i sorte koje produavaju letnju sezonu, moete da kupite i vrste koje sazrevaju ujesen. Njihove stabljike daju plodove iste godine kad se posade, a beru se od kraja leta do prvih jesenjih mrazeva. Letnje maline rastu na stabljikama posaenim prethodne godine, to znai da im je prva berba u drugoj sezoni posle sadnje. Vrste koje sazrevaju u jesen daju mali rod prve godine.

248 izbor sorti

ORGANSKA BATA

na ako se dobro odravaju, a oko 8 godina ako imate bazno zemljite. Priprema zemljita i sadnja Maline, kupine i jagode dobijaju neke neprijatne bolesti iji uzronici ive u zemljitu. Zbog toga ove vrste voa ne treba da se smenjuju na istom mestu. Ako maline sadite na prethodno obraenom zemljitu, neete morati da uradite mnogo vie osim da dodate batenski kompost ili dobro zgoreli stajnjak u preporuenoj koliini (videti str. 41). Uklonite sav viegodinji korov pre saenja, zatim podignite naslon od direka i ice. Sistem dvostrukog naslona omoguuje vie stabljika, ali zauzima vie prostora. Posadite biljke s razmakom od 35 do 45 cm (ili oko 50 cm, za bujnije sorte, kao to je jesenje blaenstvo) u redovima ispod ica, do nivoa do kog je stabljika prethodno bila u zemlji. U prolee, najpre e se na stabljici pojaviti pupoljci, pre nego to ona pone da raste iz zemlje. im se to dogodi, odsecite stabljiku do zemlje. nega biljaka Reavajte to pre probleme s korovom, zalivanjem, tetoinama i bolestima (videti okvir na sledeoj strani). Ishrana tokom sezone nije neophodna. Godinji sloj komposta koji se nanosi posle berbe i ubrivo u prolee, trebalo bi da budu dovoljni. Ako se uoi slab rast, to e pre biti posledica zaraze virusima nego nedostatka hranljivih sastojaka. U tom sluaju treba da se uklone i spale. Do poetka leta, nove stabljike trebalo bi da dobro napreduju i da se pojavi prava mala uma adventivnih izdanaka. Uklanjajte motikom ili odsecajte sve izdanke koji se formiraju izvan reda dok je zemljite dovoljno toplo za deblji sloj prekrivaa. Koristite slamu ili seno. Sloj od est do sedam redova starih novina ispod prekrivaa zemljita uguie neeljene izdanke i korov, ali e istovremeno zaustaviti prodiranje kie u zemlju.

Crvene, koje sazrevaju leti Algonkvin, bojn, kenbi, festival, gatino, hilton, latam, sloboda, njuburg, vilamet Crvene, koje sazrevaju u jesen Prijateljstvo, jesenje blaenstvo, naslee, crveno krilo, vrhunac Crne maline ,,Alen, crni jastreb, bristol, kamberlend, haut, loden, manger Ljubiaste maline Brendivajn, klajd, kraljevska, uspeh ute maline Jesenje zlato, zlatni vrhunac

Plodovi maline mogu da se zamrzavaju, ali u friideru se obino sauvaju samo dan ili dva. lokacija i zemljite Maline rastu u prohladnim krajevima s kratkim letima, ali i u toplijim predelima. Odgovara im plodno, dobro ocedito zemljite s pH vrednou ispod 6,5. Ne prija im bazno zemljite, zato ne pokuavajte da ga popravite kreom. Patie od hroninog nedostatka gvoa (str. 87), koji ne moe lako da se ispravi. Potrebno im je sunce najmanje tokom polovine dana, a podnose vetrovita mesta pod uslovom da su vezane za pritke. Dobra oceditost je presudna, jer su maline osetljive na trule korena koja buja u prevlaenom zemljitu. Isto tako je vano zalivanje leti, jer je koren malina blizu povrine i brzo ostaje bez vode. kupovina biljaka Maline se obino prodaju kao biljke s golim korenom za saenje zimi. Veoma je vano da kupite biljke koje su atestirane da su bez virusa, od proverenog snabdevaa, jer su maline veoma osetljive na viruse. Kvalitetne biljke raaju i do 14 godi-

GAJENJE VOA

249 zatita biljaka

Ponite sa zdravim biljkama bez virusa, na mestu gde najmanje 6 godina nisu bile saene maline, kupine ili jagode. U prodaji su sorte koje su otporne na biljne vai. Veoma je vano da zemljite ima pH vrednost 6,5 ili manju i da bude dobro ocedito. Tokom sezone proveravajte ima li biljnih vai; gnjeite ih rukom ili prskajte rastvorom sapuna. Plodove koji sazrevaju mreom zatitite od ptica. U zrelom vou esto se javljaju mali crvi - zato poprskajte cvetne pupoljke piretrinom. Uklanjanje prekrivaa i plitko obraivanje zemljita oko stabljika tokom zime doprinee suzbijanju ovih i drugih larvi. Rupe koje prave crvi mogu da budu put ulaenja za bolesti. Tokom cele sezone proveravajte da li na biljkama ima znakova plamenjae i pegavosti. Odsecite i spalite obolele stabljike. Kad pupoljci ponu da izbijaju, preventivno poprskajte maline bordoskom orbom. Za vie informacija, videti Problemi s biljkama, od A do , str. 397 i Zdravlje biljaka, str. 82.

letnje maline. Stabljike s plodovima vezane su za ice, a izmeu njih rastu nove, koje se vezuju kad se starije oreu.

Proreujte nove stabljike tako da ih bude 10 do 12 na 1 m kad narastu do visine od 75 cm, uklanjajui prethodno slabe ili obolele stabljike. Ne morate da proreujete vrste koje sazrevaju ujesen. Ograniite irinu reda na oko 30 cm. Priveite stabljike za icu, dovoljno labavo da bi mogle neometano da rastu. Posle berbe Neposredno posle berbe, posecite sve stabljike letnjeg roda do zemlje. Nastojte da ne ostavljate neuredno poseene stabljike, jer su one ulazna vrata za tetoine i bolesti. Rasprostrite batenski kompost du reda da biste ubrzali kompostiranje odseenih stabljika. Proredite nove stabljike po potrebi, tako da ostane oko osam do deset na svaki me-

tar reda, i veite ih vrsto za ice. Vrste koje sazrevaju ujesen veite labavo, ak i posle berbe. Ujesen, prebacite omu preko vrha svake stabljike i veite je za gornju icu. Tako e one biti stabilnije po vetrovitom vremenu. Krajem zime, odveite vrhove i oreite stabljike do pupoljaka koji su neposredno iznad ice. Istovremeno, odsecite sve stabljike biljaka koje sazrevaju u jesen do zemlje i prekrijte ih batenskim kompostom da bre istrule. Prethodno uklonite stari prekriva zemljita od slame i kompostirajte ga. Svakog drugog prolea dodajte zemljitu hranivo od morskih algi u koliini od 125 g na 1 m2 i organsko ubrivo opte namene, prema uputstvu za upotrebu, da biste podstakli rast biljaka.

250

ORGANSKA BATA

kUPine i njiHOvi HiBRiDi

Kupine rastu u divljini, ali ako elite da imate redovno snabdevanje ovim rodnim, sonim, kasnim letnjim voem, gajite ih sami. U 20. veku stvoreno je mnotvo zanimljivih hibrida, uglavnom izmeu kupine i maline. Ovo voe uglavnom ranije sazreva i slae je od kupine, ali ima slian oblik stabla. Prvi rod bere se drugog leta posle sadnje, a pun rod godinu dana kasnije. lokacija i zemljite Veina kupina i njihovih hibrida raste bujno, ak neobuzdano, i zahteva puno prostora. Idealno je da ih gajite uza zid, ogradu ili ice razapete izmeu direka, kao za maline (videti str. 249). Vano je da dugakim stabljikama ostavite dovoljno prostora da bi mogle da budu vezane. Leje koje pripremate ispred zidova ili ograda trebalo bi da budu iroke najmanje 1 m. Kupine se lako gaje i nemaju velikih prohteva u pogledu zemljita. Hibridima uglavnom treba vie toplote i uslovi sliniji onim za gajenje malina - dobro ocedito, blago kiselo zemljite. Kupine mogu da se gaje u deliminoj senci ili na mestu koje je okrenuto od sunca, ali hibridi najbolje rastu na potpuno osunanim mestima.

kupovina biljaka Kupine se prodaju kao stabljike s golim korenom, isto kao maline. Ako imate malu batu, potraite neke od manje bujnih sorti, kao to je Merion. Veina sorti ima trnje, ali ih ima i bestrnih.Te sorte su, u nekim sluajevima, i manje bujne, ali izgleda i manje ukusne od sorti s trnjem. Sezona za ovo jagodiasto voe traje od sredine leta do kraja jeseni. Priprema i sadnja Pripremite zemljite isto kao i za maline (videti str. 248). Za svaku biljku bie potrebno i to 7 m prostora da bi stabljike, zavisno od sorte, mogle da se veu. Postavite direke isto kao i za maline, a ice rastegnite s razmakom od oko 25 cm, u rasponu od 60 cm do 1,5 m iznad tla. Ako sadite uza zid ili ogradu, bie vam potreban slian raspored ica. Posadite jednu biljku u sredinu naslona, a ako sadite vie biljaka rasporedite ih po bujnosti (videti Izbor sorti na dnu strane). Svaku biljku ukopajte do nivoa do kog je prethodno bila u zemlji i utabajte zemlju oko nje. U prolee e se na stabljici formirati pupoljci, a kasnije e iz zemlje izbiti novi izdanci. im se to dogodi, odsecite staru stabljiku do zemlje. Orezivanje i usmeravanje rasta U prvoj godini rae samo nekoliko stabljika. Veite ih sve na jednu stranu dok se razvijaju. Do sredine leta moraete time da se bavite svake sedmice jer kupine brzo rastu. Postoje tri naina vezivanja: kao uad, kad se stabljike dele na jednak broj i labavo vezuju kao konopci du svake ice; preplitanjem, kad se svaka stabljika pojedinano prebacuje s jedne, pa s druge strane ice, i lepezasto vezivanje koje se koristi za krue sorte kao to je oregonska bestrna, kad se stabljike vezuju preko naslona po rasporedu koji lii na lepezu.

izbor sorti

Kupine - Helena (B) - Loh Nes (B) - Merion - Valdo (B) (O) Hibridi kupina - Boysenberry (B) - Tayberry
O - otporne na bolesti B - bestrne

GAJENJE VOA

251

naizmenino vezivanje. Najjednostavniji nain gajenja kupine jeste da se rodne stabljike vezuju na jednu, a novi izdanci na drugu stranu. Menjajte strane s nekoliko biljaka, tako da rodne stabljike budu jedne pored drugih, kao i novi izdanci.

Ako vrhovi stabljika dodiruju zemljite, mogu da se ukorene i proizvedu nove biljke. Druge godine, stare stabljike cvetaju i raaju, a novi izdanci niu. Njih vezujte na drugu stranu, primenjujui jedan od opisanih naina. To je takozvani naizmenini sistem (videti sliku gore). Ostavite do 30 novih izdanaka po biljci, mada ih kod nekih sorti nikne mnogo manje. Posle berbe, posecite sve stabljike koje su raale do zemlje i prekrijte ih batenskim kompostom da biste im ubrzali razlaganje. nega biljaka Nakon nekoliko godina biljke e izbaciti dolazee izdanke na veu daljinu od osnovne grupe. Njih treba rukom upati kako se pojavljuju. Kupinama ne treba mnogo ishrane. Ako im se bujnost smanji, dodajte zemljitu batenski kompost, dobro zgoreli stajnjak ili kau od lucerke. Hibridima kupina odgovara nanoenje batenskog komposta svake 2 do 3 godine. Redovno zalivajte biljke. Poetkom leta, prekrijte zemljite slamom ili senom, kao za maline (videti str. 248). Korenje raste u veliku irinu, zato treba da prekrijete zemljite oko biljke u preniku od najmanje 1 m.

zatita biljaka Sadite zdrave biljke, bez virusa, na odgovarajuem mestu. Zatitite ih od ptica mreom, po potrebi. Nove izdanke vezujte dalje od starih stabljika (videti sliku gore), da se bolesti kao to su ra ili ljubiasta pegavost ne bi prenosile sa starog lia na mlado. Prekrivajte poseene stabljike kompostom da ubrzate njihovo razlaganje. U jesen uklonite prekriva zemljita da biste omoguili pristup pticama koje e ga oistiti od stenica i malinine bube. tetoine i bolesti e biti manji problem kad se biljke gaje na zemljitu koje je dobro odravano, u bati koja privlai grabljivice. Za vie detalja, videti Problemi s biljkama, od A do , str. 397.

252

ORGANSKA BATA

CRne RiBizle
Crne ribizle imaju jaku aromu i hranljive su. Otporne su i pouzdane, iako kasni mraz moe da oteti pupoljke i smanji rod. Bobice mogu da se jedu sirove, kuvaju ili cede za sok. Crne ribizle imaju naroito visok sadraj vitamina C, i, kao i sve meko voe, najbolje je da se jedu neposredno posle branja da bi se maksimalno iskoristili hranljivi sastojci. Meutim, one su pogodne i za zamrzavanje, a odline su za zimnicu. Crne ribizle uvek se gaje kao bunovi. Prvi rod, koji je skroman, daju posle 2 godine, a punu rodnost dostiu posle 3 ili 4 godine. lokacija i zemljite Poto se crne ribizle orezuju na kratko, uglavnom im je potrebno plodnije zemljite, ali nisu probirljive u pogledu njegove vrste. Narastaju u prilino iroke bunove ak i pored orezivanja, i nisu pogodne za oblikovanje u lepezu kao crvene ribizle. Pojedinaan bun moe da bude izuzetno

rodan, tako da crne ribizle moete da gajite i ako imate malu batu. Za najbolje rezultate, odaberite mesto koje je potpuno osunano tokom veeg dela dana. Na mestima s previe senke bunovi postaju zakrljali i slabi. Biljke je u naelu najbolje gajiti u zonama 3 do 6. kupovina biljaka Crne ribizle uglavnom se prodaju kao jednogodinje biljke. Dobra biljka ima nekoliko grana i jak, iliast korenov sistem. Neki rasadnici prodaju mladice gajene u saksijama, koje mogu da se sade u bilo koje doba godine kad zemlja nije smrzla, i kad se dovoljno zaliva da bi se biljke primile. Meutim, uvek je poeljnije da ih sadite poetkom zime ili, ako to nije mogue, na samom poetku prolea, kad je zemljite meko, a ne previe vlano. Postoje sorte koje su otporne na neke vrste tetoina i bolesti crnih ribizla, naroito na pepelnicu ogrozda i ru kore petoigliavih borova (videti Zatita biljaka na sledeoj strani). Druge sorte posebno se cene zbog ukusa i izuzetno visokog sadraja vitamina C. Priprema i sadnja

izbor sorti

Rane Boskup dinovska (veoma bujna) Srednje - Ben Konan (O) - Ben Lomond - Ben Sarek (O) - Kova (veoma bujna) - Pratilja - Krendal - Velington XXX Kasne - Boldvin Pogodne za male bate - Ben Konan - Ben Sarek
O - otporna na pepelnicu ogrozda i smotavca ribizle

Priprema zemljita je veoma vana. - Obeleite povrinu koja je dovoljno velika da na nju stane onoliko bunova koliko ste planirali. Razmaknite ih na 1,5-1,8 m, osim ako ne primenjujete sistem ive ograde (videti sledeu stranu). Ako sadite samo jedan bun, ostavite 1,5 m slobodnog prostora oko njega. - Raskrite zemljite od viegodinjeg korova i, ako je oceditost loa, dvaput izriljajte parcelu (videti str. 327). Ako pravite leju na travnjaku, ukopajte busene, paljivo uklanjajui korenje maslaka i drugih viegodinjih korova. - Neposredno pre saenja, unesite u zemlju dobro zgoreli stajnjak u koliini od 5 litara na 1 m2, ili batenski kompost u dvostruko veoj koliini. Ako je nivo organskih materija nizak i ne ukopavate busene,

GAJENJE VOA

253

nanesite i sloj komposta od lia debljine 2-3 cm i, takoe ga blago zagrnite. - Rasporedite biljke da budu na razmaku od 1,5 do 1,8 m (ili primenite metod ive ograde s manjim razmakom, opisan na sledeoj strani) i sadite ih dublje oko 5 cm od nivoa na kom su prethodno bile u zemlji da biste podstakli dodatno oiljavanje iz ukopane stabljike. Oreite grane, ostavljajui po jedan ili dva pupoljka na svakoj. ishrana ubrite bunove batenskim kompostom, dobro zgorelim stajnjakom ili organskim ubrivom najmanje svake 3 godine, u preporuenoj koliini, ili svake godine, ako je zemljite siromano. Dobro odravani zasad trebalo bi da ivi due od 20 godina. Krajem prolea prekrijte slamom ili senom zemlju oko bunova. Orezivanje Crna ribizla raa uglavnom na stabljikama od prethodne godine. Zato je cilj svakog odravanja da se to vie podstie rast novih izdanaka koji e raati naredne godine. Nije neophodno da se stvara otvorena sredina u bunovima. U prvoj godini, iz novih biljaka izbijaju grane iznad i ispod zemlje i na njima nema roda. Nije potrebno da se orezuju. U drugoj godini, postojee grane raaju i daju izdanke. Novi izdanci izbijaju i ispod zemlje. Njih treba orezati ujesen, tradicionalno uklanjajui do treinu starih grana, to blie zemlji (videti prethodni tekst). Taj proces ne treba da se zapoinje pre jeseni tree godine. Ponite od grana koje su najblie zemlji. U nekim sluajevima, pored osnova starih grana mogu da se nau kvalitetni mladi izdanci. Ako zauzimaju dobar poloaj, oreite sve do njih. zamene za tradicionalno orezivanje Tradicionalno orezivanje zamenjuju destruktivni metod (videti sliku desno) orezivanja po grupama od tri, u ciklusu koji traje tri godine, i metod ive ograde.

Destruktivni metod orezivanja crne ribizle. Ovaj metod funkcionie samo ako imate tri biljke ili broj biljaka mnoiv s tri. Podelite bunove u tri grupe s jednakim brojem biljaka. U jesen, posle berbe prvog roda, oreite sve grane na biljkama u jednoj grupi. Ostavite druge dve grupe neorezane. U narednim godinama rotirajte orezivanje po grupama, tako da svake godine imate jednu grupu biljaka iz koje rastu novi izdanci i dve grupe koje raaju. Sistem je veoma efikasan u smanjivanju obolevanja biljaka.

254 kalendar ribizle Osim berbe slatkih, sonih plodova, za ribizle je kljuni period u godini zima, kad treba da se oreu. Tradicionalnim metodom orezivanja, debele, stare grane reu se do osnove, da bi iz njih nikli mladi izdanci koji e bolje raati tokom narednih godina.

ORGANSKA BATA

CRvene i Bele RiBizle

Prizor koji ini crvena ribizla u punom rodu stvarno je fantastian. Njene bobice nisu slatke kao jagode, ali su jedna od osnovnih letnjih poslastica, od kojih mogu da se naprave odlian ele i vino, a zbog visokog sadraja pektina veoma su korisne za meanje s drugim vrstama voa koje se slabije uvruje u demovima. Takoe, dobre su za zamrzavanje. Ne postoje sorte ribizle koje bi omoguile neprekidnu sezonu berbe tokom letnjih meseci. Iako crvena ribizla ima upeatljivije plodove, poznavaoci vie vole belu, jer ima slai ukus. Svi saveti koji su ovde dati za crvenu, odnose se i na belu ribizlu. Obe vrste najbolje rezultate daju u zonama od 3 do 6. Za razliku od crne ribizle, koja raa gotovo iskljuivo na stabljikama od prethodne godine, crvena ribizla raa na kratkim izdancima koji izbijaju iz trajnog spleta grana. Zbog toga ne samo da mogu da se gaje kao bunje, nego i kao kordoni, pa ak i kao standardi (videti str. 263). Crvena ribizla poinje da raa im ima dovoljno grana koje su stare 2 godine. Rod se poveava svake godine, a vrhunac dostie posle otprilike 5 godina. Dobro odravan bun moe da poivi i do 30 godina, a period od 15 do 20 godina je uobiajen. lokacija i zemljite Iako u bliskom srodstvu sa crnom ribizlom, crvena ribizla ima drugaiju kronju i
izbor sorti Rane Jonker van Tets, Lakstonova prva Srednje Savrenstvo, crveno jezero

zatita biljaka Sadite na odgovarajuem mestu zdrave bunove bez virusa. U prolee pogledajte da li ima biljnih vai na mladim izdancima i listovima. Gnjeite ih rukama, ispirajte mlazom vode ili prskajte insekticidnim sapunom. Posejte u blizini cvee koje privlai njihove prirodne neprijatelje (videti str. 93-97). Smanjite opasnost od pepelnice ogrozda tako to ete saditi sorte koje su otporne na nju. Odsecite sve izdanke na kojima se pojave znaci bolesti. Ra kore petoigliavih borova je gljivino oboljenje koje prelazi s belog bora (i drugih petoigliavih vrsta) na razne vrste ribizle i ogrozda i obrnuto. Bolest ima razorno dejstvo na borove, pa je zato u krajevima gde oni imaju ekonomski znaaj, zabranjena sadnja ribizle.

Njegovom primenom moe da se postigne vei rod na poetku ivotnog ciklusa biljaka, saenjem na 90 cm razmaka. Kad bunovi popune meusobni prostor, moete ili da tokom zime uklonite svaki drugi i nakon toga primenjujete tradicionalni metod orezivanja, ili da odravate raspored tako to ete svake jeseni uklanjati sve plodonosne grane.

Kasne Rovada, vajlder Bele ribizle Belo groe, bela carska, beli versaj (sve sorte raaju sredinom sezone)

GAJENJE VOA

255

znatno razliite potrebe, jer joj odgovaraju manje plodni uslovi. Ona je potpuno otporna, jaka i pouzdana biljka koja uglavnom nema velike prohteve u pogledu zemljita. Pogodna je za gajenje u obliku kordona ili lepeze, a raa i na hladnim mestima s kratkim periodima direktne suneve svetlosti. Ako planirate da ovu vrstu ribizle gajite kao kordone ili lepeze, bie vam potrebna ograda ili zid s poprenim icama ili naslon od direka i ice (videti Kupine, str. 250). Ptice oboavaju ovo voe, zato ete morati da ga zatitite mreom. kupovina biljaka Biljke se obino prodaju s golim korenom ili gajene u saksijama, kad napune 1, 2 ili 3 godine. Da biste ih gajili kao bunove, potraite one s dobrim, iliastim korenovim sistemom, kratkom stabljikom i najmanje tri mlade grane koje su pri osnovi debljine otprilike kao olovka. Ako elite da oblikujete bunove, ponite s biljkama starim godinu dana. Priprema i sadnja Ako ribizle gajite kao bunove, obeleite prostor koji je dovoljan za planirani broj bunova izmeu kojih ostavljate 1,2 do 1,5 m razmaka. Kordone razmaknite na 40-45 cm. Lepeza e narasti do oko 2 m u irinu. Prilikom pripreme zemljita pridravajte se saveta koji su dati za crne ribizle. Neposredno pre saenja, unesite batenski
zatita biljaka Ribizlina va moe da se nastani na donjoj strani listova od trenutka izbijanja pupoljaka. Privucite u batu njihove prirodne neprijatelje. Otkidajte izuzetno zaraene listove ili ih prskajte uljem od uljane repice ako se zaraza proiri. Od sredine prolea proveravajte da li ima ribizlinih crva, koji mogu da obrste sve lie s biljke. Otkidajte zaraene listove ili ih prskajte sapunom od repiinog ulja. U jesen skupite opalo lie.

kompost ili bilo koji organski obogaiva zemljita srednje klase plodnosti, osim dvorinog stajnjaka, u koliini od 10 litara na 1 m2. Za crvenu ribizlu se ne preporuuje deblje prekrivanje stajnjakom, jer onda biljke suvie bujno rastu i grane se lome pri jakom vetru. Biljke s golim korenom sadite zimi; biljke iz saksija moete da sadite u svim godinjim dobima ali e se i one bolje primiti ako se zasade zimi. Iskopajte rupu koja je dovoljno velika da komotno primi koren koji ete ravnomerno rairiti po njoj. Vratite zemlju na mesto, vodei rauna da biljka ostane u zemlji do visine na kojoj je prvobitno bila. Ako biljka koja je stara godinu dana ima vie izdanaka koji izbijaju iz osnove, ostavite samo jedan koji je najbolji. Razgranati bun star 2 ili 3 godine trebalo bi da ima jednu nogu, odnosno stablo, ispod take na kojoj poinje grananje. Orezivanje i usmeravanje rasta Za razliku od crnih, crvene ribizle raaju na stabljikama koje su stare najmanje 2 godine. Bilo da ih gajite kao oblikovane biljke ili kao bunje, treba da ih orezujete da biste podstakli rast kratkih, zdepastih plodonosnih izdanaka, takozvanih krakova. Zimskim orezivanjem (videti tabelu na sledeoj strani) oblikuju se i odravaju osnovni oblik i veliina biljke, a dodatnim letnjim orezivanjem ograniava se rast jer se skrauju svi izdanci na glavnim granama kostura. Takoe, letnjim orezivanjem uklanjaju se bolesti i biljne vai. letnje orezivanje Najpre treba da identifikujete vodei izdanak na svakoj grani (to je onaj na vrhu, koji produava duinu grane) i da ga ne orezujete. Ako je izuzetno dugaak, izaberite krai koji je ispod pa taj ostavite neorezan. Oreite sve bone izdanke tako da im ostavite po pet listova. Ovo orezivanje vano je jer se njime:

256

ORGANSKA BATA

- uklanjaju kolonije tetoina na vrhovima izdanaka; - uklanjaju meki, nejaki izdanci koji su najpodloniji pepelnici ogrozda i drugim gljivinim infekcijama; - poboljava protok vazduha i smanjuje opasnost od zaraze pepelnicom i drugim bolestima, kojima pogoduje ustajao vazduh izmeu gusto zbijenog granja; - smanjuje bujnost, ograniavanjem rasta stabljika i lia, a podstie razvoj pupoljaka i plodova.

nega biljaka Krajem prolea prekrijte sve biljke slamom ili senom.Tako ete im sauvati vlagu i spreiti rast korova. Ne preterujte sa ishranom crvene ribizle. Sloj batenskog komposta koji nanosite jednom u tri godine trebalo bi da bude sasvim dovoljan za njene potrebe. Uklonite dolazee izdanke (one koji izrastaju oko osnove biljke) upanjem ili seenjem, najbolje dok su mali.

zimSkO ORezivanje i OBlikOvanje CRvene RiBizle

bun

Prilikom saenja Odsecite sve grane na polovinu, do pupoljka okrenutog ka spolja. Skratite sve bone izdanke na dva ili tri pupoljka. Prva i druga godina Ponavljajte postupak narednih godina dok se ne formira bun sa osam do deset glavnih grana od kojih svaka ima jak vodei izdanak i sistem krakova ispod njega. Odravajte sredinu buna otvorenom tako to ete orezivati izdanke koji rastu ka unutra. Ponite letnje orezivanje (videti tekst gore na prethodnoj strani). Naredne godine Kad se bun formira, svake zime orezujte vodee izdanke na pola duine i nastavite da skraujete sve bone izdanke tako da im ostanu do dva ili tri pupoljka. Uklanjajte sve stare, zbijene i slabe krakove.
kordon 1. Treba da odravate samo jednu uspravnu stabljiku. Zimi, posle saenja, oreite je na polovinu duine, a bone izdanke tako da im ostanu dva ili tri pupoljka. 2. Ponovite postupak svake zime dok biljka ne dostigne eljenu visinu. Ponite s letnjim orezivanjem od tree godine (videti tekst na prethodnoj strani). 3. Posle toga, zimi orezujte vodei izdanak tako da mu ostanu dva ili tri pupoljka ili ga odsecite do prvog novog izdanka na stabljici. Uklanjajte stare, zbijene i slabe krakove.

Da biste stvorili dvostruke ili trostruke kordone, ostavite dve ili tri stabljike da rastu uspravno, paralelno jedna s drugom. lepeza 1. Posle saenja, neka ostane samo jedna stabljika, a orezujte je tako da ostavite kratku nogu od oko 25 cm duine. 2. Nakon prve sezone izrae vie grana. Uklonite sve koje rastu ka unutra ili na suprotnu stranu od zida ili naslona. Veite etiri grane s najboljim poloajem, koristei tapove da ih odrite pravim, u obliku lepeze. Ostavite sredinu otvorenom. Skratite sve etiri grane na polovinu. Uklonite sve ostale. 3. Sledee godine, ostavite po dve jake grane da rastu iz pupoljaka blizu vrha svake od postojee etiri grane i veite ih. Zimi skratite sve krakove koji izrastaju ispod njih na dva ili tri pupoljka. 4. Nastavite postupak sve dok grane ne ispune sav prostor, ostavljajui najmanje 15 cm razmaka izmeu vrhova grana sa spoljne strane lepeze. Ne dozvolite da izrastaju jake uspravne grane jer e one dominirati biljkom i smanjiti bujnost grana koje rastu pod uglom. Ponite s letnjim orezivanjem (videti tekst na prethodnoj strani) kad se formira lepeza. 5. Posle toga, svake zime orezujte nove krakove kao to je opisano, povremeno ih proreujui ili potpuno uklanjajui. Nakon nekoliko godina, dve najnie grane mogu da postanu slabe. Njih moete da uklonite, a spustite sledei red da ih zameni.

GAJENJE VOA

257 zimsko orezivanje

OgROzD
Ako tvrdite da vas ogrozd ne zanima, sva je prilika da nikad niste probali ovo fino desertno voe bogatog ukusa. Ogrozd moe da se gaji kao bun, kordon, lepeza i standard. Dobro odravan bun moe da poivi od 15 do 20 godina, a poinje da raa drugog leta posle saenja. Ogrozd je pogodan za zamrzavanje, ali inae ne moe dugo da stoji. lokacija i zemljite Ogrozd i crvena ribizla u bliskom su srodstvu, tako da saveti za lokaciju i zemljite koji su dati za crvenu ribizlu (videti str. 254) vae i za ogrozd. I ogrozd moe da se gaji s malo direktne suneve svetlosti, iako desertne sorte bolje uspevaju kad imaju sunca bar polovinu dana. kupovina i sadnja Kupite, sadite i pripremajte zemljite pridravajui se saveta koji su dati za crvene ribizle (videti str. 254). Grane ogrozda mogu prilino da se opuste, pa je vano da ne dozvolite da se plodovi zaraze gljivicama iz zemljita ili da ih ne napadaju puevi. Zasadite biljke na mestima s dobrim protokom vazduha, orezujte bunove tako da im sredina bude otvorena, a pobodite etiri
izbor sorti

Ogrozd se orezuje isto kao crvena ribizla: boni izdanci skrauju se na kratke plodonosne krakove.

pritke oko svakog od njih, okrenute od buna pod malim uglom, na oko 30 cm od stabljike. Spojite ih kanapom ili tankom icom na visini od oko 40-45 cm, tako da nove grane budu primorane da rastu uspravno. Narednih godina moete dodatno da nakrivite pritke, a ice da podignete ili uklonite. Druga mogunost je da biljke gajite kao kordone. nega biljaka

Ishrana i zalivanje. Pridravajte se uputstava za prekrivanje zemljita i ishranu koja su data za crvene ribizle (videti str. 254). tetoine i bolesti. Ogrozd napadaju iste tetoine i bolesti kao i crvenu ribizlu (videti str. 254). Najvei problem predstavljaju pepelnica ogrozda i ribizlin crv. Delotvoran nain da izbegnete pepelnicu jeste da nabavite sorte koje su otporne na nju. U prolee potraite i odsecite izdanke i lie zahvaeno boleu, a potom i plodove koji se formiraju. Od sredine prolea proveravajte da li ima ribizlinog crva, koji moe potpuno da obrsti lie s biljke. OtkiBliski roaci Morsko groe (Ribes nigridolaria) je hibrid ogrozda i crne ribizle. To je bujan bun bez trnja, sa okruglim, otroslatkim plodovima. Morsko groe je najbolje da se jede kad potpuno sazri, odmah posle berbe. Sadite ga na potpuno osunanim ili delimino senovitim mestima, s razmakom od 2,4 m izmeu bunova. Svake zime orezujte sve izdanke koji su stariji od 3 godine i proreujte ih tako da ih ostane samo 6 po bunu. Morsko groe otporno je na pepelnicu ogrozda i ru kore petoigliavih borova.

Ameriki ogrozd (O) - Dauning (zeleni) - Hoton (crveni) - Oregonski ampion (zeleni) - Piksvel (ruiasti) - Siromah (crveni) - Dobrodolica (crveni) Evropski ogrozd - atakva (zeleni) - Fredonija (tamnocrveni) - Hinomaki uti (uti) (O) - Vajtsmit (bledozeleni do beli)
O - otporan na pepelnicu ogrozda

258

ORGANSKA BATA

dajte listove gde moete, ili ih prskajte sapunom od repiinog ulja. Konano, posmatrajte da li su se u prolee na mladim izdancima pojavile biljne vai; gnjeite ih rukom, ispirajte vodom ili prskajte sapunom. Orezivanje Ogrozd se orezuje i oblikuje isto kao crvena ribizla (videti str. 254), osim to se zimi krakovi ostavljaju dui i orezuju na tri ili etiri pupoljka umesto na dva da bi bilo vie plodova.

Priprema i sadnja Nikad ne zaboravite da borovnicama treba veoma kiselo zemljite. Treba da proverite pH vrednost komposta ili stajnjaka koji nameravate da koristite. Batenski kompost esto je bazan, a stajnjak nije obavezno kiseo. Za zalivanje koristite samo kinicu. Ako nemate odgovarajue zemljite, gajite borovnice u velikim saksijama ili ardinjerama. Sadite bunove krajem jeseni ili poetkom zime, s razmakom od 1,5 m. Prekrijte zemljite oko njih kompostiranom korom od drveta ili borovim iglicama. nega biljaka

BOROvniCe
Za razliku od mnogih drugih vrsta voa, borovnice su autohtona amerika biljka. Batovani mogu da biraju izmeu visokobunastih, niskobunastih, srednje visokih i sorti zeje oko. Naalost, borovnice uspevaju samo na vrlo kiselom zemljitu, to za mnoge od nas znai velike izmene sastava zemljita ili gajenje u saksijama. Borovnice poinju da raaju drugog leta posle saenja, a pun rod dostiu posle 5 ili 6 godina. Sezona traje od sredine do kraja leta. lokacija i zemljite Borovnicama treba vlano, ali ne i prevlaeno zemljite, s visokim sadrajem organskih materija i pH vrednou izmeu 4 i 5,5. Odaberite osunano mesto, iako i malo senke nee predstavljati problem. Potrebno je da biljke zatitite od kasnog mraza. kupovina biljaka Pojedinana biljka e raati, ali bolji rod ete postii s dva ili vie bunova, zbog ukrtenog opraivanja. Kupite biljke koje su stare 2 ili 3 godine. Poto se obino gaje u saksijama, proverite da li im je koren prerastao.

Ishrana i zalivanje. Svake godine prekrivajte zemljite. Ne zaboravite da za zalivanje biljaka ne koristite vodu iz vodovoda. tetoine i bolesti. Retko su problem. Berba. Plodovi sazrevaju tokom nekoliko sedmica, a treba da se beru kad postanu meki, potpuno plavi i lako otpadaju s grana. Pogodni su za zamrzavanje i zimnicu.
Orezivanje Borovnice raaju na granama koje su stare 2 i 3 godine. Cilj orezivanja je da se obezbedi dovoljna koliina novih grana, uklanjanjem onih koje su stare 4 ili vie godina i to svake godine. U prve 2 ili 3 godine, orezujte sve slabe izdanke ili grane koje rastu vodoravno, blizu tla. Tokom narednih godina nastavite da uklanjate slabe izdanke; odsecajte ukrtene grane i one koje su prestale da raaju. Orezujte grane koje rastu blizu zemljita ili su usmerene nadole.
izbor sorti

Rane - Blukrop - Rana plava Kasne - Kovil

Srednje - Berkli - Herbert - Ajvanho

GAJENJE VOA

259

gROe
Groe je divna poslastica koja moe da se jede pravo s vinove loze ili da se konzervira kao ele, sok ili vino. Ono uspeva na potpuno osunanim mestima, s dobrom oceditou zemljita i zatitom od kasnog mraza. izbor Postoje etiri osnovne vrste groa koje se gaje u Severnoj Americi: evropsko ili vinsko (Vitus vinifera); ameriko, kao to je konkord (V. labruscana); hibridi evropskog i amerikog i muskatno (V. rotundifolia). Prvi doseljenici u Severnu Ameriku naili su na domae vrste groa koje su rasle divlje. Mnoge kvalitetne amerike vrste za jelo i sok nastale su od autohtonih vrsta, ukljuujui konkord i nijagaru. Ameriko groe ima jak ukus i koicu koja se lako odvaja od ostatka ploda. Evropsko groe u svetu ini veinu vrsta stonog groa, groa za vino i suvog groa. Ono nije otporno koliko ameriko, mnogo je podlonije bolestima pa zahteva vie rada da bi se dobila uspena berba. Uzgajivai su esto ukrtali evropske i amerike vrste, stvarajui groe koje zadovoljava gotovo svaiji ukus i potrebe. Mnogi od hibrida su izdrljivi koliko i amerike vrste-roditelji i imaju dobru otpornost na bolesti.
izbor sorti

Veina nas volela bi da gaji slatko groe bez semenki, kao to je tompsonovo besemeno ili plameno besemeno koje moe da se nae u prodavnicama. Naalost, gajenje besemenog groa nije jednostavno. Te sorte rastu samo u toplim, suvim predelima. Takoe, komercijalni uzgajivai prskaju lozu vetakim regulatorima rasta i podvezuju grozdove da bi im zrna bila vea. Bez takvog tretmana, ove sorte daju razoaravajue male grozdove. Ako i dalje eznete za besemenim groem koje vam raste u dvoritu, probajte da posadite amerike sorte kao to su mars (crno), himrod (belo) ili kanadis (crveno). Ako ivite duboko na jugu, moda ete moi da gajite samo muskatno groe. Od njega se prave odlini ele i sok, kao i posebno, slatko vino. Amerike i hibridne sorte groa mogu da se gaje na sopstvenom korenju. Evropsko groe ima korenje koje je veoma podlono filokseri, insektu koji isisava biljne sokove, a inae potie iz istonog i junog dela SAD, ali je danas rairen po celom svetu. Odaberite lozu koja je kalemljena na korensku podlogu amerikih vrsta. Neke od tih sorti otporne su na valjkaste crve i virusne bolesti koje oni prenose. kupovina biljaka Vinova loza moe da se kupi kao biljka s golim korenom ili biljka gajena u saksiji, obino stara godinu dana. Ameriko, hibridno i muskatno groe moe da se gaji ili kalemi na sopstvenom korenju. U veini krajeva, evropsko groe mora da se kalemi na korensku podlogu koja je otporna na filokseru. U junim krajevima, odaberite korenske podloge ili sorte koje su otporne na Pirsovu bolest. Sve vrste groa same se oprauju, to omoguuje da gajite samo jednu lozu, a da ipak dobijete dobar rod. Sadnja i nega Pripremite mesto godinu dana pre sadnje vinove loze. Uklonite viegodinji korov

Ameriko groe Kanadis (crveno), konkord (crno), delaver (crveno), mars (crno), nijagara (belo), poverenje besemeno (crveno) Evropsko i hibridno groe Aurora (crveno), himond (belo), interlejken besemeno (belo), Madlena Anevin (belo), pino noar (crno), tompsonovo besemeno (belo)

260

ORGANSKA BATA

i dajte uzorak zemljita na analizu. Prekopajte parcelu duboko, dodajui mnogo batenskog komposta, kao i sve druge dodatke koji su potrebni da bi se nadoknadili nedostaci. Groe najbolje uspeva na zemljitu pH vrednosti od 5 do 6. Azot, kalijum i magnezijum su elementi koji najee nedostaju. Ako nemate rezultate analize, dodajte zemljitu kau od morske trave u koliini od 125 mg na 1 m2. Sadite u prolee okote stare godinu dana, u stanju mirovanja, pre nego to pupoljci ponu da bubre i otvaraju se. Natopite korenje u kofi vode na sat ili dva pre saenja. Oreite svaki okot tako da ostavite dva pupoljka. Takoe, potkreite dugako korenje da bi lake, bez savijanja, stalo u rupu. Ostavite iznad zemljita od 2,5 do 5 cm stabljike i napravite oko nje malo udubljenje koje e zadravati vodu. Ako sadite kalemljene loze, obavezno ostavite spoj kalema iznad zemlje. ubrenje i zalivanje U veini sluajeva, paljiva priprema zemljita pre sadnje otklanja potrebu za

obilnijim ubrenjem. Svake godine krajem zime prekrijte zemljite tankim slojem komposta. Kompostirani aj i rastvor ekstrakta morske trave dobri su za prskanje lia radi ishrane. Imajte u vidu da previe ubriva uzrokuje isuvie bujan rast loze i manju rodnost. U letnjem periodu dobro navodnjavajte lozu, ali prestanite sa zalivanjem kad grozdovi ponu da zru krajem leta. Prekriva od slame koji ste stavili krajem prolea, a sklonili ujesen, trebalo bi da obuzda rast korova i zadri vlagu, kao i da bude izvor kalijuma. Usmeravanje rasta i orezivanje Postoji vie naina orezivanja vinove loze. Dva najea koja se primenjuju u kunim batama su orezivanje na prutove i na krakove. Na oba naina loza moe da se usmeri da raste uz ogradu ili zid. Ako planirate da zasadite nekoliko loza verovatno ete morati da sagradite armaturu. Svakom okotu treba otprilike 2,4 m irine na armaturi. Da biste je sagradili, pobodite stubove od kedra ili bagrema u zemlju na

Dvostruki gijot Ova tehnika daje dobre rezultate kod evropskog groa. Usmeravajte grane okota tako da ostavite dosta razmaka izmeu uspravnih plodonosnih izdanaka, da bi to vie sunca padalo na grozdove. Ostavite grupu od tri jaka izdanka u sredini. Kad ih potkreete, dva moete da veete uz donju icu, da biste formirali strukturu za sledeu godinu. Trei ostavite kao rezervu, za sluaj da jedan izdanak podbaci. Ako dva ili sva tri izdanka propadnu, zadrite prologodinje grane, a oreite uspravne plodonosne izdanke tako da im ostanu dva ili tri pupoljka.

OBlikOvanje vinOve lOze

okoti orezani na krak

GAJENJE VOA

okoti orezani na prut

Prva zima

Oreite okote krajem zime, kad prou najhladniji dani. Ako okot nije narastao do visine ice na vrhu armature, oreite ga tako da ostanu dva pupoljka, isto kao i kad ste ga sadili. Ako dostigne tu visinu, vreme je da odaberete glavni prut. On treba da bude potpuno prav, najstameniji, U ovoj fazi usmeravanje rasta je isto kao i kod orezivanja na prut. visok najmanje koliko ica na vrhu armature. Odsecite sve druge prutove koji su u istoj visini sa izabranim. Veite taj prut labavo za armaturu, pa ga potkreite tik do iznad gornje ice.

Oblikovanje drugog leta

Ostavite pet najviih pupoljaka da se razviju u bone izdanke i izrastu popreko du armature. Paljivo otkinite sve nie bone izdanke, ali ne i listove koji se formiraju na glavnom prutu. U ovoj fazi usmeravanje rasta je isto kao i kod orezivanja na prut. Uklonite sve cvasti koje se formiraju.

Orezivanje druge zime

Krajem zime, odaberite dva stamena pruta debljine olovke, koji rastu ka suprotnim krajevima armature. Labavo ih veite za ice na svakih 30 cm. Uklonite viak pupoljaka du njih, ostavljaU ovoj fazi usmeravanje rasta je isto kao i kod orezivanja na prut. jui po jedan na svakih 10-12 cm. Zatim ih podsecite tako da svaki ima samo deset pupoljaka. Odsecite sve druge prutove koji su u istoj visini s glavnim.

Orezivanje treeg leta

Svaki od pupoljaka na prutovima koje ste ostavili prilikom zimskog orezivanja pretvorie se tokom treeg leta u plodonosni izdanak. Uklonite veinu cvasti, ostavljajui samo pet na svakom U ovoj fazi usmeravanje rasta je isto kao i kod orezivanja na prut. prutu. Takoe, uklonite sve izdanke koji se pojave ispod gornjih 5 cm na glavnom prutu. Na kalemljenim okotima uklonite sve izdanke koji izbijaju ispod spoja kalema.

Orezivanje tree zime

Krajem zime, odsecite veze koje su drale prologodinje glavne grane uz armaturu. Ispitajte prutove koji su izrasli du njih. Na svakoj glavnoj grani odaberite jedan prut debljine olovke koji je blizu glavnog pruta i koji e ga zameniti. Odsecite sve druge prutove, ukljuujui i prologodinje glavne grane. Reite u visini s glavnim prutom ili novim glavnim granama. Veite nove glavne grane labavo za ice na svakih 30 cm. Uklonite pupoljke s grana, ostavljajui po jedan na svakih 10-12 cm. Podsecite grane tako da svaka ima samo deset pupoljaka.

Krajem zime, obnovite veze koje su drale glavne grane za armaturu. Podsecite svaki od prutova koji su nikli iz ovih grana tako da im ostanu po dva pupoljka. Kad to zavrite, ostae po jedan krak s dva pupoljka na svakih 10-12 cm du glavnih grana. Odsecite sve krakove koji su viak, u visini s glavnim prutom.

Orezivanje etvrtog leta

Iz svakog pupoljka koji ste ostavili posle zimskog orezivanja izrae novi izdanak. Uklonite sve U ovoj fazi usmeravanje rasta je isto kao i kod orezivanja na prut. izdanke koji niu ispod spoja kalema na kalemljenim okotima. Krajem zime, obnovite veze koje su drale glavne grane za armaturu. Odaberite po jedan izdanak debljine olovke, koji su blizu osnove svakog kraka s dva pupoljka, i podsecite ga tako da mu ostanu dva pupoljka. Odsecite druge izdanke koji izbijaju iz krakova u istoj visini s njima. Odsecite i viak izdanaka u visini mesta iz kog izbijaju.

Orezivanje etvrte zime

U toj i narednim godinama, orezujte rodnu vinovu lozu krajem zime, kao to je opisano za treu zimu. Ako su prutovi iz prethodne sezone debljine olovke i duine od 1,5 do 1,8 m, zadrite isti broj pupoljaka kao i prethodne godine. Ako su prutovi krai, ostavite etiri pupoljka manje nego prole godine. Ukoliko su dui, ostavite etiri pupoljka vie.

261

262

ORGANSKA BATA

dubinu od 60 cm, meusobno razmaknute 7,2 m. Prvi i poslednji stub uvrstite za zemlju ianim kablovima da se ne bi krivili. Razvucite galvanizovanu icu debljine 3 ili 2,5 mm izmeu stubova, na 80 cm iznad zemljita, drugu preko vrha stubova i jednu ili dve ice izmeu njih. Proreivanje grozdova Proreivanje nije neophodno za groe koje se gaji zbog vina. Da bi stono groe imalo bolji prinos treba ga prorediti dok zrna nisu vea od zrna graka. Koristite mali zailjeni tap i vinogradarske makaze. Izbegavajte da dodirujete grozdove prstima jer tako uklanjate ,,pepeljak, kvarite izgled zrna i poveavate opasnost od zaraze sivom plesni (botrytis). Odsecite otprilike polovinu grozdova da biste ostavili dovoljno prostora izmeu preostalih, u iroko rasporeenoj grupi. Sredinom leta moda e biti potrebno dodatno proreivanje ako su grozdovi i dalje gusto rasporeeni. letnja nega Koristite male papirne kese da biste zatitili grozdove od insekata, bolesti i ptica.

Poetkom leta isecite rupicu u donjem uglu kese da biste omoguili da voda tuda otie. Prebacite otvor kese preko grozdova i savijte ga vrsto oko stabljike. Obavezno proverite da li u kesi ima dovoljno mesta za rast grozdova, a zatim zaheftajte otvor, pazei da ne zakaite stabljiku. Druga mogunost je da krajem leta preko grozdova prebacite mreu kao zatitu od ptica koje kljucaju zrna u periodu sazrevanja. Ako ste ranije imali problema sa tetoinom Maconellicoccus hirsutus, ovo je dobar period da sastruete svu izljuspanu koru sa okota, kako biste tetoine izloili letnjem suncu i toploti koji e ih ubiti. Krajem leta poupajte ili odsecite lie oko grozdova radi boljeg protoka vazduha, ime ete smanjiti opasnost od bolesti kao to je siva trule. Obavezno ostavite jedan list preko svakog grozda da biste spreili oteenja od prejakog sunca. Takoe, moete na okot da zakaite trake od neprovidnog najlona, tako da prekrivaju grozdove i tite zrna od jakog sunca. Berba Vinova loza raa u treoj ili etvrtoj vegetacionoj sezoni. Berite grozdove kad zr-

Standard vinove loze Vinova loza odlino uspeva u saksijama i moe da se oblikuje na vie naina - ali je sasvim dobar i obian standard. Glavnoj stabljici potrebna je vrsta pritka, visoka otprilike 1,2 m, zabodena do dna saksije. Na vrh pritke okaite naopake ianu viseu korpu (moe i mali drveni toak s paocima); tako ete obezbediti dodatnu potporu plodonosnim izdancima i omoguiti im da padaju u obliku fontane. Veoma je vano da saksija bude dovoljno velika i napunjena meavinom na bazi ilovae, s dodatkom peska (videti str. 204 i str. 113-117), radi vee stabilnosti. Potrebno je da okot dodatno hranite (videti Batovanstvo u saksijama, str. 202) i redovno, obilno zalivate tokom leta. Da biste okot oblikovali kao standard, prve godine usmeravajte jednu stabljiku da raste uspravno, kao kod metoda dvostruki Gijot. Ako zimi stabljika bude jaka i naraste iznad visine pritke, oreite je do prvog zdravog pupoljka u visini pritke. Ako je slaba, oreite je na polovinu visine, a prethodno opisani postupak sprovedite naredne zime. Uklonite sve pupoljke sa stabljike osim gornja tri ili etiri, a istovremeno i sve bone izdanke. Svake naredne godine usmeravajte izdanke da rastu preko naslona (do 12 komada, kad se loza razgrana), a na svakom ostavite jedan ili dva grozda. Potom ih zimi oreite tako da im ostanu dva ili tri pupoljka.

GAJENJE VOA

263 zatita biljaka

vije groe, jer kad se obere ne moe da stoji due od 3 sedmice, ak i u friideru. zimska zatita Postoje sorte groa koje podnose otru zimsku hladnou. Moete da gajite sorte iznad njihove uobiajene geografske irine ako okote usmeravate da rastu na samo 30 cm iznad tla i prekrivate ih preko zime, ili ako lozu savijete do zemlje i preko zime ukopate. Kad u prolee ponu da rastu pupoljci, groe postaje osetljivije na mraz. Nijedna vrsta nije otporna na oteenja od mraza na temperaturama ispod nule. Ako vremenska prognoza najavljuje kasni mraz, pokrijte lozu najlonom. Jesenji mraz grou retko nanosi tetu jer visok sadraj eera titi zrna od smrzavanja, a spoljni sklop titi i lie i grozdove koji su ispod njega. Ako ivite u kraju s kratkom vegetacionom sezonom, sadite sorte koje rano sazrevaju.

Prevencija i dobra higijena najbolji su naini da izbegnete probleme s groem. Odaberite sorte koje su pogodne za klimatske uslove u vaoj bati. Temeljno prekrivajte zemljite pod vinovom lozom da biste spreili irenje spora na biljke i suzbijali korov, radi odravanja dobrog protoka vazduha oko loze. Gljivine bolesti - pepelnica i siva plesan - glavni su problemi vinove loze. Potraite sorte koje su otporne na njih. Ako je neophodno, prskajte ili praite lozu sumporom da biste spreili irenje bolesti. Groani moljac polae jaja na cvasti. Njegove zelenkaste ili ljubiaste larve pletu srebrnkastu mreu i hrane se pupoljcima i cveem. Mnoge druge gusenice hrane se liem. Suzbijajte ih prskanjem insekticidom na bazi bakterije Bacillus thuringiensis. Japanske bube uklanjajte rukom i bacajte u vodu sa sapunicom; mesta koja su vie zaraena prskajte piretrinom.

Berba stonog groa Za svaki grozd napravite drku odsecanjem stabljike sa svake strane, tako da ne morate da dotiete grozd i kvarite mu izgled.

jaBUke
Zbog velikog broja sorti, od kojih se neke beru sredinom leta, a plodovi drugih mogu da se uvaju do narednog prolea, jabuke imaju jedan od najduih perioda ponude sveeg voa. Interesovanje za njih je toliko da se broj sorti meri hiljadama, uz mnoge starinske sorte koje se i dalje uvaju u specijalnim rasadnicima. Tokom mnogih vekova, broj vrsta jabuka se poveao putem selekcije i naina gajenja, tako da uspeva u veoma irokom rasponu uslova. Danas postoje sorte za tople i hladne predele, sa odgovarajuim korenskim podlogama. One odreuju (videti tabelu na sledeoj strani) konanu veliinu drveta, vreme formiranja plodova i duinu produktivnog ivotnog veka. lokacija i zemljite U naelu, jabuke najbolje uspevaju na plodnom, dobro oceditom zemljitu s pH vrednou 6,5. Ako je vae zemljite ma-

na dobiju zreo ukus. Uhvatite grozd jednom rukom i odsecite peteljku vinogradarskim makazama. Drite ih paljivo i odlaite u korpu. Ako berete vee koliine, najbolje je da to radite ujutro; manje koliine moete da uberete u bilo kom delu dana. Obrano groe to pre sklonite na prohladno, zaklonjeno mesto. Groe moe da stoji i u friideru. Neke evropske sorte kao to su imperator i Ribier mogu da stoje i do 6 meseci. Druge vrste mogu da stoje najvie 2 meseca. Muskatno groe berite grozd po grozd, jer sazreva vrlo neujednaeno, a grozdovi esto otpadaju kad sazru. To je najosetlji-

264

ORGANSKA BATA

nje plodno, moete da ga obogatite i da koristite korenske podloge koje bujnije rastu ili da gajite drvo na njegovom korenu. Sadite jabuke na otvorenim, potpuno osunanim mestima, zaklonjenim od vetra. Izbegavajte mesta na kojima se zadrava mraz. Jabuke ne uspevaju dobro na nadmorskim visinama iznad 120 m u hladnim predelima. Ove voke pogodne su za formalno oblikovanje kronje uza zidove i ograde, ili, radi boljeg protoka vazduha, uz naslone od direka i ice. Idealni su zidovi koji su okrenuti ka zalazeem suncu; jabuke za kuvanje mogu da se gaje i na neosunanom zidu. Izbegavajte da ih gajite u izuzetno toplim uslovima. kupovina biljaka Idealno vreme za kupovinu sadnica je kraj jeseni ili rano prolee ako planirate da ih sadite odmah. Obino se prodaju s golim korenom. Sadnice gajene u saksijama takoe mogu da se nau tokom veeg dela godine (iako sa ogranienim izborom sorti).

izbor sorti

Letnje Lodi, erligold, ,,dersimak, polared, drevna, redfri Jesenje Kortland, carska, zlatni delies, greni smit, mutsu, severnjaki izvidnik, vajnsap Koje se jedu svee Hanikrisp, hanigold, jonagold, ,,liberti, mekinto, rident Za kuvanje Kortland, sloboda, ajdared, Rod Ajland grining, rimska lepotica Koje su dobre za konzerviranje Enterprajz, ajdared, jonatan, liberti, njutaun pipin
Prilikom izbora sorti jabuka vodite rauna da je veini potrebno ukrteno opraivanje i da ete zato morati da izaberete najmanje dve sorte. Snabdevai koji isporuuju robu putem pote dae vam podatke o tome koje se sorte oprauju izmeu sebe.

kORenSke PODlOge jaBUke Korenska podloga M27 M9 M26 MM 106 Rast Visina Razmak 1,2 - 1,8 m 2,5 - 3 m 3-5m 4 - 5,5 m Napomena Potrebne su trajne pritke; raa vrlo rano u toku ivotnog ciklusa Potrebne su trajne pritke i plodno zemljite; raa vrlo rano u toku ivotnog ciklusa Dobro uspeva na lakem zemljitu; ima jak korenov sistem; raa posle 2 ili 3 godine Pogodna za siromano zemljite ili tradicionalne vonjake; ima jak korenov sistem; raa posle 2 ili 3 godine

Veoma patuljast 1,5 - 1,8 m Patuljast Patuljast Polupatuljast 1,8 - 3 m 2,4 - 4 m 4 - 5,5 m

MM111

Bujan; polubujan na siromanom zemljitu Bujan

6-9m

5,5 - 7,5 m Ima jak korenov sistem; raa posle 2 ili 3 godine; pogodna za tradicionalne vonjake Najbolje je da se Ima veoma jak korenov sistem; gaje kao kordoni potrebno je letnje orezivanje da bi se na 75 cm razmaka smanjila bujnost; raa posle 3 ili 4 ili kao vodilje na godine. 2,5 m razmaka.

Sopstveni koren

Preko 9 m, osim ako se gaji na malom razmaku

GAJENJE VOA

265 Divlje jabuke Ove jabuke sitnih plodova mogu da se gaje kao kordoni, ali obino se gaje kao drvee neformalne kronje. Na ceni su zbog cvetova, lepog lia i plodova koji imaju ukrasnu funkciju. Divlja jabuka je dobar opraiva; Malus x zumi zlatni strljen je popularna sorta u vonjacima. Od sorte Malus Don Dauni pravi se naroito dobar ele.

Da biste osigurali da sadnice budu zdrave i dobrog kvaliteta, kupujte samo one koje imaju garanciju da su bez virusa. Uzmite sadnice stare godinu dana, takozvane device (nerazgranata, uspravna stabla) ili paperjaste device (s nekoliko manjih bonih izdanaka). Biljke tog uzrasta prilino su jeftine i mogu od poetka da se orezuju na eljeni oblik. Takoe, moete da kupite skuplje mlade bunove ili sadnice za osmanluke, stare 2 ili 3 godine. Oblik stabala Usamljeno stablo moe da se gaji kao sredinja vodilja (najpopularniji oblik, lako se formira i odrava). Standardi, odnosno voke s visokim stablom bez bonih grana danas mogu da se vide samo na velikim imanjima i u tradicionalnim vonjacima, a zbog visine ih je teko orezivati i brati. Sredinje vodilje oblikuju se tako da prilino lie na novogodinje jelke (glavno stablo s mnogo bonih grana). Tokom prvih nekoliko godina rasta, cilj treba da bude da drvo razvije strukturu od jakih, dobro rasporeenih grana. To podrazumeva usmeravanje rasta grana tako da ugao izmeu njih i stabla bude izmeu 45 i 60. Da biste proirili manje uglove, moete izmeu grane i stabla da umetnete razne predmete, kao to su akalice (za mlade izdanke), tipaljke za ve ili komadi drveta sa zailjenim krajem. Druga mogunost je da na granu okaite teg koji e je vui do odgovarajueg poloaja. Takoe, jabuke mogu da se usmeravaju da rastu u jednoj ravni. Kordoni i osmanluci (videti str. 243) najpogodniji su za oblikovanje kronje i potrebu za orezivanjem, iako su odgovarajue i lepeza i palmeta. Stablima oblikovanim u jednoj ravni potrebni su jaki nasloni koji ih podupiru i dre grane na mestu. Kupite fabriki izraene metalne naslone ili napravite sistem od direka i ice. ice mogu da se razapnu i preko zida ili ograde. Postavite gornju icu na visinu od oko 2 m. Na zidu moe da bude i vie. Ostale ice rasporedite s razmakom

od 30 cm, poevi prvom na 75 cm iznad tla. Kordoni se obino sade pod uglom od 45 do 60, okrenuti uzbrdo na kosom terenu, jer im se tako ograniava bujnost. Koristite korenske podloge M26 ili MM106 i posadite ih na razmaku od 75 cm. Za bujnije sorte kao to je zlatni delies koristite korensku osnovu M27. Ako jabuku oblikujete u osmanluk, moete da formirate nekoliko redova grana koje rastu uvis koliko im prostor i ugao dozvoljavaju, ali se najee gaje tri reda na razmaku od 45 cm. Takoe, moete da oblikujete samo jedan red grana (fintu) na 75-90 cm iznad tla. Za osmanluk s tri reda, podignite naslon od direka i ice koje ete postaviti na 60 cm, 1,1 m i 1,5 m od tla. Razmak izmeu stabala u osmanluku zavisi od korenskih podloga (videti str. 263). Pogodne su sve podloge osim M9; ako planirate osmanluk s jednim redom grana (fintom), koristite samo podlogu M27.
Dobri susedi Osim to lepo izgledaju, kordoni su pogodan nain gajenja nekoliko sorti jabuka na malom prostoru, gde nema mesta za voke. Da bi se postiglo uspeno opraivanje, a time i dobar rod, neophodno je da se uskladi vreme cvetanja razliitih sorti.

266

ORGANSKA BATA

ORezivanje i OBlikOvanje
kada Prilikom sadnje (devica ili paperjastih devica) i u prvoj godini bun Prilikom sadnje Odsecite glavno stablo do pupoljka, na visinu od oko 75 cm za sve biljke na patuljastim korenskim podlogama, 1,2 m za MM106 i na 1,51,8 m za MM111. Potraite taku neposredno iznad najmanje etiri zdrava pupoljka okrenuta u razliitim pravcima. Za paperjaste device, oreite tako da ostavite etiri jaa bona izdanka. Ako su pod uglom koji je vei od 30 u odnosu na horizontalu, usmerite ih nadole pomou privrivaa zatitnih zvona ili tegova. Zimi etiri pupoljka (ili pera) izrae u mlade grane. Odsecite ih na polovinu, do pupoljka okrenutog nadole. Uklonite sve bone izdanke koji iz ovih grana rastu direktno nagore ili nadole. Moete da ostavite sve izdanke iz glavnog stabla koji rastu ispod nivoa glavnih grana, ali ih skratite za polovinu. Oni e pomoi da se kronja progusti, a mogu da se uklone kad daju plodove. Odsecite sve izdanke koji rastu nagore u samoj sredini kronje. Zimi Odsecite vodilje grana (glavne izdanke koji rastru u irinu) za polovinu rasta od prethodne godine, do pupoljka koji je okrenut nadole. Oreite sve izdanke blizu vrha grana koji se takmie s vodiljom. Uklonite sve jake uspravne izdanke, sve bone izdanke koji rastu neposredno ispod grana i sve koji rastu kroz sredinu buna. Uklonite najnie bone izdanke na granama tako da ih oistite u duini od 45 do 60 cm od take iz koje su nastale. Tako ete stvoriti otvorenu, prozranu, svetlu sredinu. kordon Prilikom sadnje Za svaku stabljiku veite pritku, a potom nju za ice naslona pod uglom od 45 do 60 (videti str. 243). Skratite stabljiku za oko polovinu duine, do prvog krupnijeg pupoljka koji je okrenut ka pritki. Krajem leta Veite drvo za pritku.

Posle 1 godine (prva godina)

Zimi Skratite prologodinje izdanke na glavnoj stabljici za otprilike treinu ili polovinu duine. Potkreite i sve bone izdanke koji izrastaju direktno iz stabla tako da im ostanu po tri pupoljka. Krajem leta Priveite izrasli deo vodilje za pritku.

Posle 2 godine (druga godina)

Sredinom leta Kad se rast novih izdanaka uspori i kad oni ponu da dobijaju smeu boju pri osnovi, potkreite sve izdanke koji izrastaju direktno iz glavne stabljike tako da im ostanu tri lista iznad lia neposredno pri osnovi. Oreite izdanke due od 25 cm koji izbijaju iz prologodinjih bonih grana, tako da im ostane po jedan ili dva lista. Sredinom jeseni Podsecite izdanke koji su dui od 25 cm tako da im ostanu po jedan ili dva lista. Sve izdanke koji su se pojavili posle letnjeg orezivanja treba ukloniti od osnove. Zimi Skratite vodilju za otprilike treinu duine. Zimi Nastavite sa zimskim orezivanjem vodilje sve dok ne dostigne eljenu visinu. Posle toga moete leti da je orezujete na 3-5 cm iznad lista. Kad krakovi postanu zapleteni ili predugaki, skratite ih ili uklonite. Leti Oreite sve bone grane svakog leta kao u drugoj godini (videti gore).

U narednim godinama

Leti Poupajte ili otkinite sve nove izdanke koji rastu ispod zemlje, u sredini kronje ili iz glavnog stabla. Zimi Tretirajte vodilje kao u drugoj godini. Te grane e, posle oko osam godina, postati prilino dugake. Ako je neophodno, skratite ih do nivoa dobro rasporeenih grana koje rastu vodoravno ispod njih. Ostavite sve bone grane da se prirodno razgranaju. Na njima e raati plodovi. Kad napune 4-5 godina, sve ih uklonite. Uklonite sve jae uspravne izdanke, grane koje rastu ka sredini, oteene ili obolele delove. (Ako zrelo stablo ne raa dobro, moete da na silu podstaknete jae uspravne izdanke da daju plodove tako to ete ih podvui ispod drugih grana ili vezati nadole da formiraju luk.)

GAJENJE VOA

267

jaBUka i kRUaka
Osmanluk Prilikom sadnje Oreite do take neposredno iznad najnie ice, tako da ispod nje ostanu tri dobro rasporeena pupoljka, a potom veite stablo za icu. Veite pritke pod uglom od 45 u odnosu na ice, okrenute jedna od druge da bi podupirale grane koje rastu. Ostavite da tri pupoljka izrastu. Krajem leta Veite po jedan izdanak za svaku pritku, ostavljajui sredinji da raste uspravno. Njega veite za drugu icu. Zimi Povucite nove grane u vodoravan poloaj, ali ostavite vrhove da budu blago okrenuti nagore. Pomerite pritke do visine ovih vrhova, ali zadrite ugao od 45. Oreite do pupoljka koji je neposredno iznad druge ice kao i prilikom sadnje i pod uglom prikaite pritke za ice da napravite drugi red. Piramida Prilikom sadnje Ako su pera (boni izdanci) postavljena na odgovarajui nain, skratite svako za polovinu i oreite vodilju do pupoljka, na 20-25 cm iznad najvieg pera ili grane. Uklonite sva loe rasporeena pera.

Zimi Oreite sredinju vodilju (glavno stabio) na 20-25 cm novoizrasle duine, odsecajui je do pupoljka koji je okrenut na suprotnu stranu u odnosu na poloaj od prethodne godine. Odsecite sve bone grane na 20 cm novog rasta, do pupoljka koji je okrenut nadole. Uklonite sve bone izdanke na najniim granama, na 30 cm od sredinjeg stabla. Oreite sve druge bone izdanke na svim granama do pupoljka na 15 cm. Zimi Odravajte piramidalni oblik orezivanjem sredinje vodilje i bonih grana svake zime kao u prvoj godini. Kad dostignu eljenu visinu i obim, orezivanje treba da se sastoji od seenja do bolje rasporeenih bonih grana dublje u kronji ili skraivanja vodilje na 2-3 cm, sa ostavljenim pupoljkom. Leti Odravajte sredinu kronje, blizu stabla, bez izdanaka - koliina svetla u tom delu je mala i rast je slab.

Leti Veite nove izdanke iz oba reda kao u prvoj godini. Ponovite zimsko usmeravanje rasta i orezivanje u treem redu. Ponite da orezujete bone grane kao kod kordona (videti drugu kolonu).

Leti Kad grane narastu do vrha ica, pritke mogu da se uklone, a da se potom letnje orezivanje izvodi kao kod kordona. Posle 10 godina donji red e biti znatno manje bujan od gornjeg. To moete da ispravite tako to ete potpuno ukloniti gornji red i u naredne dve godine na njegovo mesto usmeravati dve nove grane. Stari i zbijeni krakovi mogu da se obnavljaju kao kod kordona.

Zimi Nastavite odravanje piramidalnog oblika kao u drugoj godini (videti gore). Leti Odravajte sredinu kronje bez izdanaka kao u drugoj godini (videti gore).

268 SaDnja jaBUke - Pripremite rupu iroku najmanje 1 m u preniku, na lakom zemljitu, a dvaput toliku u slabo oceditom, tekom glinastom ili muljevitom zemljitu. Bie vam potrebne pritke dugake 1 m, eki ili malj, vezice za drvo, dobro zgoreli stajnjak, kompost od lia ako je zemljite izrazito teko ili lako, kaa od mlevenih kostiju, kaa od morske trave i organsko ubrivo radi dopune nedostataka zemljita (videti str. 60). - Obeleite krug eljene veliine. - Ako sadite na travi, odsecite busenove i sloite ih na stranu. - Iskopajte gornji sloj u dubini jednog aova i odloite zemlju na zasebnu gomilu. - Rastresite zemlju na dnu rupe batenskim vilama. Na tekom zemljitu blago rastresite i bone strane rupe. - Ukucajte pritku malo dalje od sredine rupe, sa strane s koje duva vetar.

ORGANSKA BATA

- Busenove trave okrenute naopake bacite na dno i iseckajte ih aovom. Ako nemate travu, dodajte kofu komposta od lia. - U desetolitarsku kofu do pola sipajte dobro zgoreli stajnjak, u koji ete umeati po 135 g kae od morske trave i mlevenih kostiju kao i drugih ubriva koja su potrebna, pa sve to izmeajte s gomilom zemlje pored rupe. - Postavite sadnicu u rupu i veite je labavo za pritku, tako da ne bude u zemlji dublje od nivoa na kom je prethodno bila. Tu dubinu moete da odredite ako preko rupe postavite vodoravnu pritku i gledate da se trag nivoa zemlje na stablu poklopi s njom. - Vratite polovinu zemlje s gomile u rupu, odveite sadnicu i blago je prodrmajte da se zemlja slegne oko korena. Dodajte jo malo zemlje i blago je utabajte da uvrstite sadnicu. - Vratite ostatak zemlje u rupu, utabajte je i veite sadnicu za pritku.

nega biljaka Vano je da oko stabala suzbijate korov, naroito u prvim godinama dok se formira. Za slabije korenske podloge, M27 i M9, uspeno suzbijanje korova ispod kronje od sutinskog je znaaja tokom celog ivotnog ciklusa drveta. Debeli sloj slame (8-10 cm) gui korov i uva vlagu zemljita. Prostrite ga krajem prolea, a uklonite zimi na gomilu komposta (videti str. 240). Travu moete da pustite da raste oko dobro formiranog standarda na korenskoj podlozi MM111. Voke koje pokazuju znake slabljenja hranite dobro zgorelim stajnjakom ili batenskim kompostom, kojim treba da prekrijete zemljite poetkom prolea. Za drvee na korenskoj podlozi M26, to e verovatno biti potrebno jednom u tri godine, a ee za ono na podlogama M9 i M27. Drveu na podlogama MM106 i MM111 nije potrebna dodatna ishrana posle prvih 10 godina, osim ako ne raste na izrazito siromanom zemljitu.

Orezivanje Kad se formiraju razliiti oblici kroanja, svima e biti potrebno zimsko orezivanje iji je cilj da se odri ravnotea izmeu starijih plodonosnih grana i novih, bujnih izdanaka. Oblikovanom drveu - kordonima, osmanlucima i lepezama - potrebno je dodatno orezivanje leti, radi odravanja oblika. Proreivanje plodova Leti je uobiajeno da mnogi plodovi prirodno otpadaju s grana, ali to nisu ba oni koje biste vi odabrali. Da biste postigli najbolji kvalitet i veliinu voa, vano je da na vreme proredite plodove. Ponite otprilike 6 sedmica poto su sve latice otpale. - Uklonite kralja u sredini grozda (skupine plodova). To je plod koji je obino malo vei i izoblien. - Proredite ostale plodove tako da ostane po jedan u grozdu i da meu njima bude 10-15 cm razmaka. Ostavljajte naj-

GAJENJE VOA

269 zatita biljaka

Insekti i bolesti veliki su problem za organskog uzgajivaa jabuka, pa su otporne sorte velika pomo. Najee tetoine jabuka su jabuni crv (larve insekta Rhagoletis pomonella), jabukin smotavac i ljivin surla. Male mrlje bez boje i rupice na plodovima prvi su znaci prisustva crva; kod teih sluajeva, ceo plod je izoblien. Larve smotavca izbue tunele u plodovima, esto ostavljajui velike, jasno vidljive ulazne oiljke. ljivin surla pravi polukrune oiljke na nezrelim plodovima. Svakog dana skupljajte i unitavajte opale plodove. Posadite belu detelinu kao prekriva zemljita da biste privukli grabljivice tetoina. Prskajte nezrele plodove kaolinom tako da preko njih stvorite zatitni sloj. Da biste izbegli probleme s bolestima, spaljujte ili uklanjajte sve orezane grane, kao i opalo lie i plodove. Plamenjaa izaziva iznenadno uvenue mladih izdanaka, na kojima listovi izgledaju kao da su spaljeni. Odsecite po suvom vremenu obolele grane najmanje 30 cm ispod mesta zahvaenih plamenjaom. Krastavost jabuke pokazuje se na liu u obliku maslinastozelenih mrlja s grubim, paperjastim ivicama. Izdignute, tamnozelene ili crne povrine javljaju se na jabukama koje sazrevaju; zreli plodovi se deformiu. Da biste spreili krastavost, prskajte jabuke sumporom im pupoljci pozelene. Ako je suvo, inite to svake sedmice do sredine leta. Ako je vlano - do 30 dana pre berbe.

nane plodove. Ako lako otpadnu, znai da je stablo spremno za berbu. Plodovi ranih sorti mogu da se jedu s drveta; kasnijim sortama je potrebno vie vremena da razviju ukus posle branja. uvanje voa Plodovi kasnih sorti ne dozrevaju dok ne provedu izvesno vreme uskladiteni. Friider je idealan za uvanje jabuka, ali su dobri i upa u kojoj ne mrzne, podrum ili tavan. Nastojte da ih uvate na prohladnim, tamnim i vlanim mestima. Skladitite samo savrene plodove. - gajbe Jabuke se tradicionalno pakuju u plitke gajbe. Poloite jabuke u jedan red, tako da se ne dodiruju. - Pojedinano pakovanje Umotajte svaku jabuku u salvetu ili novine, pazei da budu potpuno pokrivene. Potom moete da ih poreate u gajbu u nekoliko redova. - Plastine vree Koristite velike polietilenske vree, prethodno olovkom nainivi etiri male rupe na donjem kraju. Napunite svaku vreu sa oko 2 kg plodova i blago presavijte vrat vree; nemojte da ga vezujete. Ne pakujte razliite sorte u istu vreu ili gajbu; etilen koji isputaju ranije sorte uticae na kasnije sorte. Redovno proveravajte uskladiteno voe i odbacujte ili iskoristite sve plodove koji pokazuju znake propadanja.

kRUke
Meka i puterasta ili hrskava i aromatina, kruka je posebna poslastica. Ovo raznoliko voe pogodno je za skladitenje, moe da se sui, zamrzava i konzervira. Kruka je otporna, lepo izgleda s belim prolenim cvetovima, sjajnim liem i ivim bojama ujesen. Ima dug ivotni ciklus i manje je ugroena od tetoina i bolesti nego druge vrste voa. Kruke su prilino dugoveno voe, ali kvalitet i veliina plodova poinju da opadaju posle 30 ili 40 godina. Najranije sorte

bolje, a odbacite sve koji su zahvaeni tetoinama, oteeni ili izoblieni. - Ako je rod slab, ostavite po dva ploda u nekim ili svim grozdovima. Berba Prvi znak zrelosti je kad kora ploda pone da dobija boju i vetar obori prve plodove na zemlju. Proverite zrelost tako to ete dlanom blago podii i otkinuti pojedi-

270

ORGANSKA BATA

sazrevaju sredinom leta i mogu da se jedu odmah s drveta. Veina sorti bere se od poetka do sredine jeseni, a plodovima je potrebno najmanje 2 ili 3 sedmice posle branja da dozru. Plodovi kasnih sorti mogu da stoje do duboko u zimu. Za razliku od azijskih vrsta, veinu evropskih kruaka ne treba ostavljati da sazru na drvetu, jer e biti manje ukusne. lokacija i zemljite Sadite kruke poetkom prolea ili jeseni na osunanom mestu s dobrim protokom vazduha. Zasadu kruke odgovara umereno plodno zemljite s pH vrednou izmeu 6 i 6,5. Dobro uspevaju u istim uslovima kao i jabuke, a malo bolje podnose slabo ocedito zemljite. kupovina sadnica Nama su najpoznatije evropske kruke (Pyrus communis). Njihove roake, azijske kruke (hibridi P. pyrifolia, P. ussuriensis i P. bretschneideris) tek stiu popularnost, a jednako su lake za gajenje. Plodovi ovih vrsta esto su okrugli, hrskavi, slatki i soni. Krukama treba druga srodna sorta zbog opraivanja, zato gajite najmanje dve sorte. Nekoliko sorti ne proizvodi ivotno sposoban polen; ako odaberete neku od njih, moraete da posadite i tri druge sorte da biste osigurali formiranje plodova. Snabdevai e vam dati informacije o zahtevima za opraivanjem sorte koje planirate da sadite. Orezivanje i usmeravanje rasta Ponite da usmeravate rast kronje im posadite sadnice. Obavezno rairite grane (videti str. 263-265) jer kruke, ako se prepuste same sebi, rastu nagore, ne u stranu. Ako razvijete jaku, iroku strukturu, bie vam lake da orezujete i imaete raniji rod. Oblikujte evropske kruke kao sredinje vodilje, kordone ili osmanluke, isto kao i jabuke (videti Orezivanje i oblikovanje jabuka i kruaka, str. 266-267).

izbor sorti

Evropske kruke - Anu - Bartlet - Bela di uno - Bosk (OP) - Butira prekoe moretini - Komis (OP) - Goram - Harou poslastica (OP) - Gorje - Kifer (OP) - Meseev sjaj (OP) - Sekel (OP) - Spolding (OP) - Voren (OP) Azijske kruke - Koduro (stari svet) - Iiban - Korejski din - Miirasu - Nidiseiki (dvadeseti vek) - inseiki - Jakumo - Jongi
OP - otporna na plamenjau

Azijske kruke najbolje se oblikuju sa otvorom u sredini kronje. Prilikom sadnje, odsecite glavno stablo na 60-75 cm i potkreite sve bone grane za treinu ili polovinu duine. Tokom sezone rasta, kad novi izdanci dostignu duinu od 30 do 45 cm, odaberite etiri glavne grane koje rastu u razliitim pravcima, a udaljene su du stabla jedna od druge 10-20 cm. Odsecite sve ostale grane i potkreite stablo neposredno do iznad najvie grane koju ste ostavili. Moete i da ostavite stablo neorezano jo jednu sezonu, ako elite da baca senku na sredinu kronje. Skratite grane za oko treinu duine da biste podstakli razgranavanje. Po potrebi ih dodatno rairite. U treoj i etvrtoj godini odsecite vrhove grana krajem zime ili poetkom prolea da biste podstakli rast manjih bonih grana. Posle toga, svakog leta odsecite po nekoliko

GAJENJE VOA

271 kORenSke PODlOge za kRUke

korenska podloga Rast Dunja C Dunja A Patuljast; pogodna za sve oblike kroanja

konana visina Razmak izmeu drvea 2,4 - 3 m 3,6 - 4,5 m 3 - 4,5 m 3,6 - 4,5 m

Polupatuljast; pogodna za bunove, oblikovane kronje na siromanom zemljitu i tradicionalne vonjake Bujan; pogodna za tradicionalne vonjake Omoguuje otpornost na plamenjau

Kruka Bartlet OH x F (kruka Old Home x Farmingdale)

9 - 12 m 3,6 - 4,5 m

10 - 12 m 3,6 - 4,5 m

bonih grana da biste oblikovali strukturu kronje i uklonili zbijene ili kratke i slabe grane. Uvek orezujte obolele grane, odsecajui ih sve do zdravog tkiva. I evropske i azijske kruke osetljive su na plamenjau, bakterijsku bolest koja se iri kroz vaskularni sistem biljaka. Ako bakterija dospe do stabla i korena, celo drvo moe da uvene. Tamo gde je plamenjaa veliki problem, pokuajte da oblikujete kruke tako da imaju vie jakih stabala. Ako se jedno ili dva zaraze, moete da ih odseete i sauvate ostatak drveta. Da biste stvorili drvo s vie stabala, pustite etiri ili pet razmaknutih grana da izrastu uspravno tokom prvog leta posle sadnje. (Ne koristite pomagala za irenje grana.) Te grane e postati stabla. U drugoj godini odaberite na svakom stablu bone grane koje su usmerene ka spolja i rairite ih. Uklonite sve bone grane koje su usmerene ka unutranjosti kronje. Posle toga tretirajte drvo isto kao da ima samo jedno stablo i orezujte ga po uputstvima za oblikovanje sredinje vodilje (videti str. 266-267). nega biljaka Krukama je potrebna ista ishrana, zalivanje i prekrivanje zemljita kao jabukama (videti str. 268). Na voki esto raa vie

plodova nego to ona moe da izdri. Ako ih ne proredite, bie sitni, a teak rod moe da polomi grane ili sprei cvetanje naredne godine. Jedan ili dva meseca posle cvetanja, proredite plodove tako da ostavite jedan ili dva po skupini. Berba i uvanje Boja kore ploda nije izrazita kod svih vrsta kruaka, zbog ega nije lako procenjivanje zrelosti plodova. Kad se priblii vreme branja, ponite da ispitujete pojedinane plodove. Drite iri kraj ploda u aci tako da vam kaiprst bude na peteljci ili blizu nje. Cimnite paljivo kruku nagore. Ako je spremna za branje, lako e otpasti. Osim kod vrlo ranih sorti, plodovi kruke dozrevaju tek posle branja. Kruke se tee uvaju od jabuka. Vano je da znate vreme sazrevanja sorte jer spoljni znaci nisu pouzdan pokazatelj. Uoava se samo blaga promena boje kore u utu. Da bi dozreli, obrane plodove unesite u prostor sa sobnom temperaturom - dozrevanje moe da traje od 2 do 3 sedmice. Kad potpuno sazru, kruke su meke na gornjem kraju i gnjee se pod blagim pritiskom.
Sorte finijeg ukusa najbolje je gajiti uz topli zid.

272 zatita biljaka Kruke imaju jedinstven problem sa tetoinama: krukinu buvu. Takoe, osetljivije su na plamenjau nego jabuke i drugo voe. Krukina buva je siuan, crven ili zelen insekt koji sisa biljne sokove. Dok se hrani, isputa lepljivu medljiku koja podstie irenje gljivine bolesti crne aavice. Pojava crne plesni obino je prvi simptom bolesti. aavica pomalo lii na crnilo koje nastaje zbog plamenjae. Da biste tano dijagnostikovali uzrok crnila na listovima, protrljajte zaraeno tkivo navlaenim vrhom prsta: aavica se otire, ali ne i plamenjaa. Meki, soni izdanci pogoduju obema bolestima, zato smanjite stablima kruaka koliinu ubriva. I orezivanje moe da podstakne sonost izdanaka. Kad god moete, umesto orezivanja koristite pomagala za irenje grana da biste drali kronju otvorenom za svetlost i vazduh. Sadite sorte koje su otporne da biste smanjili opasnost od plamenjae. Ako drvee ipak pretrpi tetu, po suvom danu odsecite najmanje 30 cm ispod oteenog mesta grane zahvaene plamenjaom. Oistite alatke za orezivanje izmeu dva seenja. Ako za vreme sezone rasta na drveu pronaete krukine buve, poprskajte ga insekticidnim sapunom. Naredne sezone, poetkom prolea i ponovo kad pupoljci ponu da zelene, poprskajte drvee hortikulturalnim uljem.

ORGANSKA BATA

nus). Amerike ljive su najotpornije na hladnou, posle njih su evropske i denarike, a potom japanske ljive. Hibridi izmeu amerikih i japanskih ljiva poseduju otpornost na hladnou prvih i kvalitet plodova drugih vrsta. Uz toliko iroku genetsku osnovu, gajene ljive nude obilje razliitih odlika: od slatkih, mekanih desertnih do kiselih, vrstih plodova za kuvanje, u bojama od ute do plave i gotovo crne.
lokacija i zemljite ljivama je potrebno potpuno osunano mesto da bi ostale zdrave i raale plodove vrhunskog kvaliteta. Cvetovi im se otvaraju rano, pa su blage padine idealan prostor za sadnju. Najbolje je da mesto bude okrenuto ka severu, jer se zagreva krajem prolea to odlae cvetanje za nekoliko dana. Izbegavajte mesta na kojima se zadrava mraz. Zemljite treba da bude prilino dobro ocedito, ali ljive bolje podnose slabiju oceditost nego breskve i trenje. Japanskim i amerikim sortama odgovara zemljite na bazi ilovae ili peska, dok evropske dobro uspevaju na glinastom zemljitu. kupovina sadnica Ako planirate sadnju japanske ljive, odaberite sadnicu staru godinu dana prenika 1 cm. Ako elite evropsku, kupite sadnicu staru 2 godine. Birajte sorte koje odgovaraju zimskim temperaturama u vaoj bati i koje su otporne na uobiajene bolesti u vaem kraju. Veina evropskih ljiva raa i bez ukrtenog opraivanja, ali gotovo sve daju vei rod kad ih oprai neka druga evropska sorta. Japanskim ljivama neophodno je ukrteno opraivanje, bilo s japanskim ili amerikim sortama. I amerikim ljivama treba ukrteno opraivanje da bi bolje raale. Na rodnost stabla utie i izbor korenskih podloga. Odaberite vrste damas, mirobalan ili marijana koje su najotpornije na hladnou, za zbijena ili loe ocedita

ljive
Osim ukoliko ne ivite u izrazito hladnim ili u tropskim predelima, moi ete da pronaete ljivu koja odgovara vaoj bati. Iako postoje mnoge vrste, s take gledita batovana najvanije su evropska ljiva (Prunus domestica), denarika (P. inistitia), japanska ljiva (P. salicina) i razne vrste amerike divlje ljive (vrste roda Pru-

GAJENJE VOA

273 izbor sorti Dve korenske podloge ljiva

Evropske ljive - Gejdova kembrika - Kouova zlatna kap - Rana Lakston - Francuska mala (so) - Gejdova zlatna providna (so) - Gejdova zelena (so) - Kirkova plava (so) - Long Don - Seneka - Stenli (so) - Smelost (so) - Viktorija (so) Japanske ljive - Lepotica (so) - Burbank - Holivud (so) - Santa Roza (so) - iro Japansko-ameriki hibridi - Metli (so) - Crvena glina - Izvanredna - Toka - Andervud
so - samooplodna sorta (formira plodove kad je posaena sama, iako veina sorti daje bolji rod kad se sadi s kompatibilnim opraivaima)

Mala vila Patuljasta; pogodna za sve bate. Raa posle 3 godine.

Konana visina: 2,1-2,5 m. Razmak: 2,5-3 m za sredinje vodilje ili bunove; 5 m za lepeze.

Sv. Julijan A Polupatuljasta; pogodna za vee stabljike i vonjake. Raa posle 3 ili 4 godine.
Konana visina: 3-4 m. Razmak: 4-5 m za bunove ili sredinje vodilje; 5,5 m za lepeze.

kom leta izvesna koliina plodova prirodno otpadne, preostale proredite makazama, tako da budu na razmaku od 5 do 10 cm, da biste spreili lomljenje grana pod teinom roda. - Berba Zrele ljive imaju ravnomernu boju (ali postoje u mnotvu boja, ukljuujui i zelenu) i meke su. Plodovi se lako otkidaju s grana. - Skladitenje ljive ne mogu dugo da stoje, ali mogu da se zamrzavaju i koriste za zimnicu. Kad se oberu, do upotrebe ih drite na hladnom.
zatita biljaka Uobiajen problem ljiva je gljivino oboljenje koje uzrokuje Apiosporina morbosa. Simptomi su nateene, vornovate gale na granama. Zaraene grane orezujte zimi, zatim u prolee prskajte pupoljke koji bubre meavinom krea i sumpora i za nedelju dana ponovite. Bakterijsko oboljenje lisna pegavost manifestuje se u obliku sitnih, okastih crnih pega na listovima, zbog ega oni mogu da poute i opadnu pre vremena. Prskajte kre-sumporom na svakih 10-21 dan dok lie opada ako je vreme vlano ili ako se pege ire.

zemljita. Za peskovita zemljita bolje su korenske podloge breskve. Ako elite veoma malo stablo, kupite ono koje je kalemljeno na korensku osnovu mala vila. nega biljaka

- Priprema, sadnja i nega Pridravajte se optih saveta koji su dati za jabuke (videti str. 268). Za lepeze i kordone pripremite naslone od ice kao i za jabuke. - Orezivanje Za formiranje sredinjih vodilja, kordona ili lepeza, pogledajte tekst na sledeoj strani. Japanske ljive dobro rastu ako se oblikuju sa otvorenom sredinom kronje (videti str. 269-272). - Proreivanje Ako je godina dobra, neke sorte e dati obilan rod. Poto poet-

274

ORezivanje i OBlikOvanje
ljiva kao kordon (od device) ljiva kao lepeza (od device) U prolee skratite mlado stablo da mu ostanu dva bona izdanka ili dva pupoljka na 75 cm od zemljita. Veite ih za pritke zakaene za ice na naslonu, pod uglom od 45 sa svake strane. Dva sledea izdanka veite pod uglom od 60. Krajem leta Odsecite grane za polovinu novog rasta, do listova i veite ih za pritke. Postavite po jednu pritku ispod, a po dve iznad svake grane i ponite da formirate lepezu. Uklonite izdanke koji rastu preko sredine.

Sredinja vodilja

Posle sadnje

Ako device imaju bone grane, oreite Potkreite glavno stablo za otprilike sve osim etiri jae, dobro rasporeene, jednu treinu, do pupoljka, i smanjite na visini od 90 cm. Uklonite sva ostala sve bone izdanke na tri pupoljka. pera. Ako ih nema, oreite do odgovarajueg pupoljka na istoj visini.

U prvoj godini

Posle jedne godine

Krajem prolea Skratite nove grane za Poetkom leta Otkinite sve novo Leti Ostavite da iz tih grana izrastu tri bone grane i veite ih, po jednu polovinu, do pupoljka koji je okrenut ka tkivo na bonim izdancima i ostavite na svaku pritku. Uklonite sve ostale grane. Na kraju leta, skratite nove grane za polovinu dela koji je izrastao. po est listova. spolja. Krajem leta Skratite bone izdanke tako da na njima ostanu po tri lista. Krajem jeseni Veite novu vodilju za tap pod uglom od 45 ili je usmerite da raste uspravno. Svakog leta Orezujte kao to je prethodno opisano. Kad vodilja dostigne eljenu visinu, podsecite je svake godine tako da ostane jedan list ili novi izdanak. Njega veite za tap. Ako kraci postanu predugaki, zbijeni ili isprepleteni, proredite ih, skratite ili uklonite. Dozvolite bonim granama da se formiraju; orezujte svake godine isto kao i kordone (videti prethodnu stranu). Podsecajte vodilje kad dostignu eljenu duinu. Pustite da nove grane popune prazan prostor i veite ih za pritke, ali ostavite sredinu otvorenom. Ako uspravni izdanci izrastu u sredini kronje, dominirae prostorom i slabiti rast na drugim prstima lepeze.

U narednim godinama

Krajem prolea ili krajem leta Orezujte pomalo, tek da uklonite oteene, obolele, predugake ili loe rasporeene izdanke. Plodovi e roditi na granama starim dve i tri godine, kao i na samoj osnovi jednogodinjih izdanaka. Ako kronje denarika i ljiva na korenskoj podlozi vila postanu preguste, proredite ih.

ORGANSKA BATA

GAJENJE VOA

275 izbor sorti

tRenje i vinje
Trenje se jedu pravo s drveta, a plodovi imaju belo ili crveno meso. I boja kore im varira od bele, koja je u stvari prskano grimizna, do sasvim tamne. Trenje sazrevaju sredinom leta, vinje malo kasnije. Vinje se gaje uglavnom zbog kuvanja i vrlo su kisele kad se jedu sirove. Poetno orezivanje radi oblikovanja kronje slino je za obe vrste. Kasnije se veoma razlikuje, poto vinje raaju na granama od prethodne godine, a trenje na starijim granama koje treba da se potkresuju kao i kod ljive. Veina sorti vianja su samoopraujue, kao i nekoliko sorti treanja. Meutim, trenje po pravilu nisu samoopraujue i imaju veoma komplikovanu kompatibilnost za opraivanje. (Zamolite snabdevaa da vam preporui sorte.) Trenje poinju da raaju u treoj godini. trenje

Rane trenje - Crni Tatarin - Sem Srednje trenje - Bing - Car Franja - Lapins - Napoleon (Kraljevska Ana) - Ranijer - mit - Stela (samoopraujua) - Van Kasne trenje - Crna republikanka (Crni Oregon) - Hedelfingen - Lambert - Vindzor Vinje - Rana rimondska - Meteor - Monmorensi - Severnjaa
Sorte vianja iz grupe marela, ukljuujui ranu rimondsku, meteor i monmorensi, imaju bezbojan sok i svetlo meso plodova. Sorte iz grupe griote, kao to je severnjaa, imaju crven sok i tamno meso plodova.

- Lokacija i zemljite Trenje cvetaju pre ljiva. Cvetovi su neotporni na mraz, zato je preporuljivo da ih sadite na najtoplijem mestu u bati. Trenje ponekad mogu da se gaje kao lepeza uza zid koji je osunan tokom veeg dela dana. Za to su potrebne ice, postavljene na razmaku od 30 cm. U predelima gde nema kasnih prolenih mrazeva, trenje mogu da se gaje u neformalnom obliku, sa otvorenom sredinom kronje. Potrebe za zemljitem sline su kao kod ljiva (videti str. 272). - Korenske podloge Kvalitetne patuljaste korenske podloge za trenje sve vie se prodaju (videti tabelu na sledeoj strani). To je vano jer je visoka stabla veoma teko ili nemogue zatititi mreom - a ptice oboavaju trenje. Dobro oblikovano stablo lako se titi mreom i idealno je za bate. - Kupovina sadnica Za uoptene zahteve videti delove o ljivama i jabukama (str. 265 i 272). Obavezno izaberite sorte koje

oprauju jedna drugu ili su samoopraujue. Vinje mogu da oprauju trenje u grupama koje cvetaju u istom periodu. - Priprema i sadnja Isto kao i za jabuke (videti str. 268). - Orezivanje i usmeravanje rasta Sredinje vodilje oblikuju se isto kao i kod jabuka (str. 268), a lepeze kao kod ljiva (str. 274). - Opta nega Pridravajte se saveta koji su dati za jabuke (videti str. 268). Uklanjajte korov s najmanje 1 m prostora oko svakog drveta. - Proreivanje Trenjama nije potrebno proreivanje. - Berba Trenje treba da se beru im sazru. Vucite ih za peteljke, ne za plodove.

276

ORGANSKA BATA

Jedite ih odmah ili uvajte u friideru. Ne mogu dugo da stoje, ali mogu da se zamrzavaju. vinje

- Lokacija i zemljite U pogledu potrebe za zemljitem, vinje se ne razlikuju mnogo od treanja. Meutim, one cvetaju kasnije i zato mogu da se gaje uz hladne zidove, iako je poeljno da su na toplijem mestu. U toplim krajevima mogu uspeno da se gaje kao bunovi na otvorenom prostoru, ali im je neophodna zatita mreom isto kao i za trenje. Kasni mrazevi oteuju cvetove. Za oblikovanje u lepezu potrebne su ice na razmaku od 15 cm. - Kupovina sadnica Isto kao i za trenje. Najea sorta je monmorensi, koja je samoopraujua, kao i veina drugih sorti. - Korenske podloge Vinje rastu na istim podlogama kao i trenje. - Priprema i sadnja Isto kao za jabuke (videti str. 268). - Orezivanje i usmeravanje rasta Iako je veoma slina trenji, vinja ima sasvim razliitu kronju. Za razliku od trenje, ona raa na granama od prethodne godine. Poetno oblikovanje slino je kao kod ljiva, ali se kasnije veoma razlikuje. Oblikujte drvee sa otvorom u sredini kronje, kao kod azijskih kruaka (videti str. 269-272). Kad se trenje koje gajite kao bunove prime, orezujte ih tako to ete u korist mlaih bonih grana ukloniti deo grana starih 3 ili 4 godine. U procesu oblikovanja lepeze, poetno orezivanje i usmeravanje rasta slino je

kao za ljive. Cilj je da se posle 2 ili 3 godine stvori osnovna struktura od trajnih kratkih grana koje ispunjavaju polovinu prostora kronje, i sredina kronje koja je poluprazna. Sledee godine dozvolite novim izdancima da rastu iz takve strukture i ispune preostali prostor, vezujui ih tako da formiraju lepezu s vrhovima na razmaku od otprilike 12-15 cm.
lepeza od trenje Trenja koja se oblikuje u lepezu mnogo lake se pokriva mreom radi zatite od ptica nego stablo koje slobodno stoji. zatita biljaka tetoine i bolesti uvek su manji problem kad se biljke gaje na zemljitu koje je odravano na odgovarajui nain i u batama koje privlae njihove prirodne neprijatelje. Crvi u plodovima trenje bue kanale i hrane se tkivom blizu kotice. Zaraeni plodovi smanjuju se i ranije otpadaju. U maju okaite loptaste zamke s lepkom za odrasle muve, a uklonite ih kad plodovi dobiju boju. Sadite belu detelinu kao prekriva zemljita da biste privukli grabljivice tetoina. Ako prebrzo dobiju isuvie vode, plodovi trenje pucaju. Neke sorte su osetljivije od ostalih. Zrele trenje oberite odmah posle kie i sklonite ih u friider. Pre nego to sazru, plodove zatitite od ptica prekrivanjem voke mreom. Dok je drvo bez plodova, dozvolite pristup pticama da bi uklanjale tetoine.

Korenska podloga
izela 5

Rast

kORenSke PODlOge

Konana visina
2 - 2,5 m

Razmak
2,5 - 3 m

Patuljast; moderna, uspena podloga, koja je prvi put omoguila zaista patuljasto drvee trenje. Blago patuljasta; otporna na hladnou; otporna na gale na kronji. Bujan, dobro ukorenjen; otporna na valjkaste crve koji napadaju korenske kvrice.

Mahaleb Mazard

8 - 11 m 10 - 12 m

10 m 11 m

GAJENJE VOA

277 izbor sorti

Narednih godina na tim izdancima formirae se plodovi. U isto vreme, novi izdanci e izrasti na bonim granama. Od njih odaberite po dva koja su blia osnovi na svakoj grani, na razmaku od oko 15 cm. Uklonite sve ostale izdanke. Posle berbe, od sredine do kraja leta, oreite grane koje su rodile tako da ostavite bolji od dva izdanka, po mogustvu donji. Ako ima prostora, zadrite oba.Veite nove izdanke. Posle vie godina, grane kostura e se izduiti, jer se novo tkivo nikad ne formira na potpuno istoj osnovi. Nekim granama bie potrebno vie orezivanja do nivoa pupoljaka u stanju mirovanja. Na taj nain orezujte grane sukcesivno tokom vie godina. - Opta nega Kao za trenje. - Berba Vinje se ne otkidaju tako lako s drveta. Koristite obine ili batenske makaze za odsecanje peteljki, blizu grane. Plodovi su zreli kad izrazito potamne i postanu meki na dodir. Mogu da se koriste za pravljenje dema i soka, da se konzerviraju u tegli s brendijem ili da se odmah kuvaju. Skuvane vinje mogu da se zamrzavaju.

Breskve Erliglo, harbel, peregrin, redhejven, roester, ilibarska terasa (patuljasta), dijamantska terasa (patuljasta), vaterlo Nektarine Batenska lepotica (patuljasta), hardired, junski sjaj, nekta zi
zatita biljaka Ukovrdanost lista breskve zahvata nove listove u prolee, uzrokujui crvene plikove i izoblienje. Otkidajte i unitavajte zaraene listove im se pojave simptomi. Prskanje drvea pepelom morske trave jednom meseno, za vreme sezone rasta, smanjuje oteenja. Potraite sorte koje su otporne na bolest. Gumasti sloj na nezrelim plodovima i ruiaste gusenice unutar plodova znaci su prisustva breskvine leptirice. Otkidajte i unitavajte plodove sa znacima oteenja. Pogledajte i Kajsije (sledea strana).

BReSkve i nektaRine
Breskve i njihove bezdlake roake nektarine, popularno su voe. Veini batovana poznate su breskve sa utim mesom plodova i koticama koje se odvajaju, ali postoje i druge vrste koje dobro uspevaju u dvoritima. Breskve s belim mesom izuzetno su slatke, a vrste s vrstim zlatnoutim mesom i koticom koja je s njim spojena aromatine su i dobre za konzerviranje. Najbolji izbor za veinu batovana je drvo koje je orezano na 3 - 4,2 m visine. lokacija i zemljite Odaberite mesto s puno sunca, na plodnom zemljitu ija je pH vrednost izmeu 6 i 7. Bazna zemljita esto e izazvati po-

utelost listova (hlorozu). Izbegavajte mesta koja su nia od okoline. kupovina biljaka Veina bresaka i nektarina se samooprauju. Svakoj sorti breskve potreban je odreeni period hladnog vremena pre nego to pone da raste i cveta u prolee. Kad se taj uslov ispuni, stablo e otvoriti cvetove prvog toplog dana. Zbog toga je neophodno da sorte paljivo prilagodite duini i otrini zime u vaem kraju. Odaberite sorte kojima je dovoljan krai period hladnoe, kao to je pustinjsko zlato. Obratite se lokalnom odeljenju Ministarstva poljoprivrede da biste dobili podatke koje sorte su najbolje za va kraj. Svako drvo breskve koje kupujete kalemljeno je na korensku podlogu. Veina je kalemljena na mladice breskve. Ako u vaem kraju postoji problem s valjkastim cr-

278

ORGANSKA BATA

vima, odaberite drvee koje je kalemljeno na podloge nemagard ili okinava. Ako su zime hladne, podloga sibirska C uinie drvee otpornijim na hladnou. Meutim, ako vreme zimi varira od toplog do hladnog, drite se podloga na mladicama. Priprema i sadnja Ponite da pripremate zemljite celu godinu pre planirane sadnje mlade sadnice breskve. Dajte uzorak zemljita na analizu i prilagodite pH vrednost po potrebi. Uklonite sav viegodinji korov. Posejte prekriva zemljita, kao to je heljda, preko cele povrine na kojoj ste planirali da sadite. Ako sadite samo jednu sadnicu, pripremite zemljite u krugu prenika 3 m i na njemu posejte prekriva. Tokom pripremne godine kosite prekriva im dostigne visinu od 20 do 23 cm. Sadite mlade sadnice breskve i nektarine poetkom prolea ili jeseni. Pridravajte se optih saveta koji su dati za jabuke (videti str. 265). Ako niste sigurni kakva je oceditost zemljita, napravite izdignutu leju. Sadnice uobiajene veliine razmaknite na 4,5 - 6 m, sadnice na patuljastim korenskim podlogama na 3 m, a genetski patuljaste sadnice na svega 90 cm. Opta nega Breskve se oblikuju da imaju otvorenu sredinu kronje. Pridravajte se uputstava za formiranje osnovne strukture i odravanja, koji su dati za azijske kruke. nega biljaka

kajSije
Iako su veoma ukusne, kajsije se ne gaje toliko esto kao breskve. To je verovatno zato to im je potrebno odgovarajue zalivanje i duga, topla sezona rasta, to znai mnogo rada. Ako moete da ispunite te uslove, isplatie vam se. Lako moete da gajite i samo jedno stablo kajsije. Sezona traje od sredine do kraja leta. Za razliku od veine voa o kom je dosad bilo rei, kajsijama odgovara blago bazno zemljite. Dobra oceditost je neophodna, naroito na teim zemljitima. Prevremeno izumiranje stabla, vrsta bolesti kajsije, ee napada u hladnim, vlanim zimama i na prevlaenom zemljitu. Kajsije cvetaju krajem zime. Zato je uobiajeno, osim u toplim predelima, da se gaje kao lepeze uz osunani zid koji titi cvetove od mraza. Tamo gde su mrazevi u vreme cvetanja retki, mogu da se gaje kao izdvojena stabla sa otvorenom kronjom. kupovina sadnica Pridravajte se optih saveta za jabuke i ljive (str. 263 i 272). Sve sorte kajsija se samooprauju. U prodaji je vie korenskih podloga (videti tabelu na sledeoj strani). Priprema i sadnja Kao za breskve (videti stubac sa leve strane). Oblikovanje drvea Za formiranje kronje sa otvorenom sredinom, pridravajte se saveta koji su dati za azijske kruke (videti str. 269-272) da biste stvorili osnovnu strukturu i odravali zasad. Za lepeze, drite se uputstava za ljive (videti str. 273). Plodovi se formiraju na osnovi jednogodinjih izdanaka, kao i na starijim granama. Lepeze Kad se lepeza formira, pridravajte se saveta za ljive u vezi s orezivanjem i usmeravanjem novih i bonih izdanaka koji rastu iz osnovne strukture. Uk-

- Opta nega Kao za jabuke (videti str. 269). - Proreivanje Proreivanje je od kljunog znaaja. Treba da ga obavite u dve faze: kad su plodovi veliine zrna groa, proredite ih tako da ostane jedan po skupini plodova; kad narastu do veliine oraha, ostavite po jedan plod na svakih 15 cm. - Berba Zreli plodovi su meki i potpuno obojeni. Lako se gnjee.

GAJENJE VOA

279

lonite sve izdanke koji rastu u smeru ograde ili zida. U hladnim predelima prilino je esta pojava bolesti prevremenog izumiranja stabla. im je uoite, oreite stablo do zdravog tkiva i leti usmeravajte rast novih izdanaka.

Posle vie godina, dugaki i zbijeni krakovi treba da se skrate, prorede ili uklone, rezanjem ukoso nagore. Opraivanje U hladnijim predelima, runo opraivanje e pomoi formiranju plodova. nega biljaka

izbor sorti Alfred Farmingdejl Harglou Murpark

zatita biljaka Kajsije imaju sline tetoine i bolesti kao breskve, ali su po pravilu zdravije i ne obolevaju od kovrdavosti listova. Najei problem kajsija je preuranjeno izumiranje stabla, gljivino oboljenje koje je ee u hladnijim predelima i na prevlaenom zemljitu. Cele grane se sue i otpadaju, posle ega sok curi iz rane na osnovi grane. Izbegavajte zimsko orezivanje i ostavite drvo da raste to vie da biste smanjili dejstvo bolesti. Oreite sve zaraene grane do zdravog tkiva. Smea i siva plesan (botritis) uzrokuju truljenje plodova. Uklonite zahvaene plodove i oreite grane da biste poboljali protok vazduha. Smea plesan izaziva uvenue cvetova i prevremeno izumiranje stabla. tetoine i bolesti manji su problem na zemljitu koje je dobro odravano, u bati koja privlai njihove prirodne neprijatelje.

Opta nega Pridravajte se saveta o zalivanju, ishrani i uklanjanju korova koji su dati za druge voke. Proreivanje U toplijim predelima ponekad se javlja preobilno cvetanje. Ukoliko se plodovi ne prorede, stablo e raati svake druge godine. Posle prirodnog opadanja u prolee, uklonite sve preostale oteene plodove. Proredite skupine plodova tako da ostavite po jedan plod u njima, na razmaku od 7 do 10 cm od drugih, ako su gusto rasporeeni. Berba Plodovi se lako odvajaju od grane i meki su na dodir kad sazru. Nisu pogodni za skladitenje.

SmOkve
Iako izgledaju egzotino, smokve nisu teke za gajenje. Glavni problem u hladnijim predelima jeste da im se ogranii bujnost i podstakne raanje plodova. U sredozemnoj klimi smokve mogu da raaju dvaput godinje, ali u hladnijim uslovima raaju jednom. Ako su leta kratka i hladna, rod nije uspean. Nije im potrebno opraivanje, jer se cvetovi formiraju u embrionima plodova i samooplouju se.

kORenSke PODlOge

Korenska podloga
Sv. Julijan A Mladica breskve

Rast
Polubujan; pogodna je za lepeze i bunove Bujan; bolje podnosi vlanije uslove od mladice kajsije; pogodna za izdvojena stabla Bujan; pogodna za izdvojena stabla

Konana visina
4,2 - 4,5 m 6-8m

Razmak
4,5 - 5,5 m za bunove i lepeze 5-6m

Mladica kajsije

7,5 - 9 m

5,5 - 7 m

280

ORGANSKA BATA

Smokve se gaje na sopstvenom korenju i ne kaleme se na korenske podloge. lokacija i zemljite Smokve najbolje uspevaju na toplim, suvim, osunanim mestima s dugom sezonom rasta. U hladnijim predelima najbolje je da se gaje uza zid koji dobija maksimalnu koliinu suneve svetlosti. Zid treba da bude visok najmanje 3 m, jer je drvo smokve bujno, a svaka lepeza koja se oblikuje zauzima 3-4 m irine. Za oblikovanje su potrebne vodoravne ice na razmaku od 30 cm. Smokvama vie prija bazno zemljite, ali nije neophodno dodavanje krea, osim ako je pH vrednost nia od 6. Jedan od naina ograniavanja rasta korena, a time i bujnosti drveta, jeste da se smokva gaji u etvrtastoj rupi irine i dui-

ne 60-90 cm, ije su strane obloene betonskim blokovima ili ciglom. Dubina treba da bude 60 cm, a dno prekriveno kamenjem u sloju od 30 cm. S takvim ogranienjem, drvo raa mnogo obilnije. U toplim, suvim predelima takav postupak nije potreban. Smokve mogu da se gaje kao iz-

izbor sorti - Smea turska - Bela marsejska

Smokve koje sazrevaju Novi zameci plodova, veliine zrna graka, formiraju se dok plodovi iz tekue sezone sazrevaju. Oni e prezimiti i poeti da bubre sledeeg prolea.

ORezivanje i OBlikOvanje Smokva kao bun Prilikom orezivanja Smokva kao lepeza Osnovna struktura formira se kao za Saveti za lepeze u zatvorenom ili na otvorenom prostoljivu oblikovanu kao sredinju vodi- ru gotovo su identini, ali smokvama koje se gaje u staklenicima potrebna je otvorenija struktura vie rairenih lju (videti str. 273). grana. Poetno orezivanje radi stvaranja osnovne strukture isto je kao za breskve i vinje (videti str. 275), ali treba da se ostavi oko 30 cm razmaka izmeu grana. Prolee Poto potpuno proe opasnost od mraza, ponite sistematski da uklanjate oteene, ukrtene ili loe rasporeene grane i slabe i tanke izdanke. Uklonite sve adventivne izdanke u nivou tla. Bez izuzetka oreite stare grane koje su raale, tako da im ostane po jedan pupoljak i podsecite vie jednogodinjih izdanaka blizu sredine lepeze da biste podstakli rast novih grana. Veite preostale neorezane bone izdanke u oblik lepeze, popunjavajui prostor na zidu, ali ostavljajui sredinu otvorenom. Ne dozvolite uspravan rast izdanaka u sredini. Do sredine leta Novi izdanci e izrasti du grana. Osim na mestima gde je potrebno da se grane zamene, skratite sve izdanke tako da im ostane po pet listova. Na skraenim izdancima formirae se zameci plodova koji e narasti i sazreti sledee godine. Jesen Uklonite sve nepotpuno formirane i nezrele plodove i na drvetu ostavite samo zametke plodova veliine zrna graka.

U narednim Prolee Uklonite sve grane koje godinama rastu ka sredini kronje da bi ostala otvorena. Odsecite one grane koje su oteene mrazom i proredite ostale da biste spreili zbijenost. Najrodnije su mlade, kratke i debele grane, a sve izuzetno tanke treba da se uklone. Cilj orezivanja je da se stvori otvorena ili pljosnata struktura kronje da bi se omoguio maksimalan prodor svetlosti. U toplijim krajevima, gde je vrelina sunca vei problem od mraza, cilj je da se stvori uspravnija kronja koja e zaklanjati sredinu. Posle izvesnog vremena, na stablu e se formirati dugake, gole grane. Oreite ih u prolee tako da im ostane jedan pupoljak iz kog e nastati nova grana.

GAJENJE VOA

281

dvojeni bunovi, bez ograniavanja rasta korenja. Konana visina moe da bude 8 m. Smokve su vrlo pogodne za gajenje u saksijama (videti str. 211-212). kupovina biljaka Potraite biljke gajene u saksijama koje su stare 2 godine, s dve jake grane ako elite lepezu, a tri ili etiri ako planirate bun, na oko 60 cm iznad zemljita. Birajte rane ili srednje sorte, osim ako ne ivite u toplini krajevima ili ako ste u mogunosti da gajite smokve u stakleniku. Priprema i sadnja Ako gajite izdvojene bunove, pridravajte se saveta za jabuke. Za gajenje na otvorenom prostoru, vano je da obezbedite dovoljno hranljivih sastojaka da bi smokva imala dobar poetak. Kad pripremite rupu za saenje, u gomilu zemlje koju ste iskopali dodajte:

- jednu kofu od 10 litara batenskog komposta; - jednu manju lopatu iseckanog, dobro zgorelog stajnjaka (ili kae od heljde ako sadite u prolee); - 75 g kae od mlevenih kostiju; - 75 g kae od morske trave; - mleveni krenjak, ako je pH vrednost zemljita ispod 6. Razdvojte korenje od zemlje iz saksije. Postavite stablo smokve u rupu i sipajte zemlju s gomile oko korenja, pazei da stablo bude u nivou u kom je prethodno bilo u zemlji. Za oblikovanje u bun ili lepezu, videti tabelu sa leve strane. ishrana i suzbijanje korova Stabla koje gajite uza zid sve vreme odravajte bez korova. Izdvojena stabla ponekad rastu bujno, pa moete da ih okruite

zatita biljaka Smokve koje se gaje na otvorenom prostoru nemaju mnogo problema. Potrebna im je zatita od ptica. U jesen zatitite zametke plodova od mraza ako je vremenskom prognozom najavljen. Uklonite sve obolele plodove i listove; oreite sve uvele grane do zdravog tkiva. Smokve koje se gaje u zatvorenom prostoru ili na veoma toplim mestima na primer, uza zid - esto napadaju grinja crveni pauk, titaste vai i druge tetoine iz staklenika. Redovno kontroliite biljke i unesite u staklenik odgovarajue bioloke agense suzbijanja tetoina. Orezujte grane i usmeravajte im rast tako da formiraju otvorenu kronju koja e smanjiti opasnost od razvoja sive plesni. Pokupite opalo lie i otpatke s drveta krajem sezone i uklonite sve plodove koji nisu sazreli (ali ne i zelene zametke plodova koji e sazreti naredne godine). Za vie detalja, videti Problemi s biljkama, od A do , str. 397.

Smokva u stakleniku. Grane smokve treba da rastu na velikoj udaljenosti jedne od drugih, jer prevelika zbijenost meu njima, usled ustajalog vazduha, pogoduje razvoju bolesti; osim toga treba voditi rauna da lie ne baca senku na plodove.

282

ORGANSKA BATA

travom kad se prime. Stablima koja rastu neogranieno nije potrebna dodatna ishrana. Meutim, primercima koji se gaje u ozidanim rupama, potrebna je godinja ishrana jer im je rast korenja ogranien. Svakog drugog prolea po povrini prostrite 1 kofu od 10 litara batenskog komposta ili pola kofe dobro zgorelog stajnjaka, a u naizmeninim godinama dodajte organsko ubrivo s dodatkom 75 g kae od morske trave. Redovno zalivanje neophodno je stablima koja se gaje u zatvorenom prostoru, u saksijama ili ukoliko se gaje uza zid u suvim uslovima. Berba U umerenim predelima plodovi e na otvorenom prostoru sazreti krajem leta.Tada se opuste nadole i postanu meki na dodir. esto im puca kora. Smokve je najbolje jesti dok su svee, a mogu i da se sue.

nica zauzima prostor od 3,5 m. Kupite dobro ukorenjene sadnice stare 2 ili 3 godine. Leske se ne oprauju same, ve uz pomo drugih sorti, ali nisu sve sorte meusobno kompatibilne. Ako u blizini vae bate postoji divlja leska ili ona koja se gaji u ivoj ogradi, ne bi trebalo da imate problema sa opraivanjem. Izbor sorti (videti na sledeoj strani) prua podatke o kompatibilnosti sorti. Priprema i zemljite Pridravajte se optih saveta za jabuke (videti str. 265) i odravajte bez korova povrinu od najmanje 1 m u preniku oko svakog stabla. - Ujesen pripremite zemljite da bi bilo spremno za sadnju ubrzo po opadanju lia. - Neposredno pre saenja dodajte kau od mlevenih kostiju u koliini od 125 g na 1 m2. - Ako imate problem sa zeevima, postavite zatitnu spiralu na drvo. - Posadite sadnicu na istu dubinu na kojoj je bila u rasadniku i dobro utabajte zemlju oko nje. Oblikovanje stabla i kronje Leska moe da raste s vie stabala, kao u divljini. Meutim, voka s jednim stablom ili standard, sa otvorenom, peharastom kronjom raa kvalitetnije plodove koji se lake beru.Takoe, uklanjanje korova i prekrivanje zemljita laki su kad voka ima samo jedno stablo. Da biste oblikovali standard potrebno je da uradite sledee.

leniCi
lokacija i zemljite Lenici najbolje rastu na potpuno osunanim mestima i dobro oceditom zemljitu s pH vrednou od 6 do 7. Iako je plodnost zemljita neophodna, ako je prekomerna, stabla postaju prevelika i ne raaju. Leska je potpuno otporna, ali cveta izuzetno rano. Zato je neophodno da na mestu gde ete gajiti lenik nema mraza. Plantae se esto formiraju na obroncima i padinama da bi se obezbedilo oticanje mraza. Iako se leska oprauje vetrom, potrebna joj je zatita od jakog vetra i prijaju joj ive ograde koje funkcioniu kao vetrobrani. kupovina sadnica Zasadu (leskama) treba irok razmak; kad dostigne konanu veliinu, jedna sadAko elite kvalitetne lenike koji se lako beru, gajite drvo sa jednom formiranom stabljikom.

Posle saenja - Uklonite sve izdanke koji rastu ispod povrine kako bi ostalo samo jedno glavno stablo. Oreite sve izdanke na visinu od 45 cm iznad zemljita. Posle toga kruna e se prirodno formirati iznad tog nivoa. U narednim godinama - Svake godine krajem leta prelomite napola sve bone grane koje rastu tokom tekue sezone i due su od 30 cm. Osta-

GAJENJE VOA

283 izbor sorti Odlomljene grane Lomljenje ili brutiranje grana lenika smanjuje bujnost rasta i pomae sazrevanju plodova. Takoe, podstie formiranje enskih cvetova.

Ameriki lenik (Corylus americana) - Vinkler: umereno rodna sorta, otporna na istonu plamenjau. Oprauju je druge amerike sorte. Evropski lenik (C. avellana) - Barselona: dobar ukus i pouzdan rod. Delimino otporna na istonu plamenjau. Meusobno se oprauje sa sortama bader i halov dinovski. - Batler: krupni plodovi, dobar rod. Meusobno se oprauje sa sortama barselona i halov dinovski. - Halov dinovski: dobar ukus, krupni plodovi, delimino otporna na istonu plamenjau. Meusobno se oprauje sa sortama barselona i batler.

- Zimi orezujte sve jake uspravne, oteene i brutirane grane na tri do etiri pupoljka. - Orezivanjem dugakih grana i usmeravanjem njihovog rasta ka spolja odravajte visinu drveta koja je pogodna za branje.

vite prelomljene delove da vise kao dodatna zatita od zime. Ovaj postupak, koji se naziva brutiranje, smanjuje bujnost rasta, podstie formiranje enskih cvetova i pomae sazrevanju plodova. - Redovno orezujte sve izdanke koji izrastaju oko osnove stabla.
zatita biljaka Leti se na liu javljaju gljivine pege i pepelnica. Prekrijte zemljite temeljno i zalivajte leske po veoma suvom vremenu. Otkidajte i odsecajte jako zaraene listove i izdanke; u jesen pokupite sve otpatke s biljaka. Obe vrste plamenjae lenika (istona i zapadna) sasuuju grane. Zapadna uzrokuje male, etvrtaste pege na listovima, koje u poetku izgledaju kao da su natopljene vodom, a kasnije postaju crvenkasto-smee. Na granama se formira i gare. Zimi oreite zaraene grane. Starije biljke ree obolevaju od mladih. Veliki problem lesaka u mnogim krajevima su veverice, koje beru zrele plodove. Mlade lenike napadaju i crvi, koji u zrelim plodovima stvaraju okrugle rupe. Obino je postotak napadnutih plodova mali, pa ne zahteva posebnu panju.

Nega biljaka Uklanjajte korov oko zasada i poetkom jeseni prekrivajte zemljite slamom. Prekriva sklonite zimi. Svakog treeg prolea dodajte dobro zgoreli stajnjak u koliini od jednih kolica na 10 m2, a ee ako je rast slab. Lenicima nije potrebno proreivanje.
Berba Berba traje od kraja leta, kad su ljuske plodova jo zelene, a jezgra sona, do sredine jeseni kad ljuske potamne, a jezgra se uvrste i dobiju pun ukus. Plodovi koji se poslednji oberu mogu da se uvaju do sredine zime. Lenici ne mogu dugo da se uvaju jer se sue bre od drugih vrsta jezgrastog voa. Za krae periode, drite ih u friideru.

gajenje zainskog i lekovitog bilja

Zainsko i lekovito bilje, koje je poznato po mirisu, ukusu i lekovitim svojstvima, lako se gaji na organski nain
Uite u bilo koju batu sa zainskim i lekovitim biljem i doiveete kompletno ulno iskustvo - biljke u njoj su izabrane zbog mirisa, ali i zbog izgleda. Mnoge od njih imaju neraskidive veze s istorijom oveka.To su biljke koje su vekovima pomagale ljudima da zaspu, ublaavale bol, odbijale insekte, umirivale bebe i zainjavale pia. Zainsko i lekovito bilje i danas se gaji kako zbog korisnih osobina, tako i zbog lepote. U ovom poglavlju bie rei o organskoj proizvodnji zainskog i lekovitog bilja, uz podatke o berbi, uvanju i korienju raznih vrsta. U njemu su i detaljni podaci o tome koje biljke su pogodne za razliite vrste zemljita i uslove, kao i o tome kako da spreite nametljive vrste da zauzmu celu batu. ta je zainsko i lekovito bilje? Najira definicija zainskog i lekovitog bilja jeste da su to biljke koje se koriste za konkretne svrhe zbog svojih kulinarskih, medicinskih, aromatinih i ukrasnih svojstava. U ranijim periodima, ljudi su ih koristili za mnotvo potreba: neke su upotrebljavane za bojenje i ienje tkanina, druge su imale uloge u ceremonijama i ritualima. Mnoge su se koristile u svakodizbor biljaka Sadite biljke po sopstvenom ukusu. Birajte ih zbog mirisa, lia, kulinarskih svojstava ili jednostavno zbog lepote, pored drugih ukrasnih biljaka u bati. Za mnoge lekovite biljke treba veoma paljivo birati mesto u porodinoj bati.

nevnom ivotu kao zaini za hranu i pie, za poboljanje zdravlja i leenje bolesti. Jednogodinje, dvogodinje, lukoviaste i bunaste biljke, penjaice i drvee - sve biljke mogu da imaju zainska i lekovita svojstva. U mnogim sluajevima, upotrebljavaju se listovi, ali isto tako i drugi delovi biljaka, kao to su koren, plod, seme, cvet, pa ak i kora drveta.Veina vrsta (ali ne i sve) zainskog i lekovitog bilja bezbedna je za rukovanje i konzumiranje. Neke vrste su otrovne za ljude i ivotinje ak i u malim dozama, zato se prema njima treba odnositi s dunom panjom. Nikad ne koristite nijednu biljku za koju niste potpuno sigurni da je bezbedna i uvek se posavetujte s lekarom ili drugim medicinskim radnikom pre nego to je upotrebite u medicinske svrhe. Organska proizvodnja zainskog i lekovitog bilja Zainsko i lekovito bilje lako se gaji, prelepo izgleda i, u mnogim sluajevima, nema problema sa tetoinama i bolestima. To to ga gajite sami, znai da ete pri ruci imati svee biljke kad god vam zatrebaju, a primena organskih metoda znai da moete da budete sigurni da biljke nisu tretirane pesticidima. Gajenje zainskog i lekovitog bilja poveava raznovrsnost bate, to je jedno od kljunih naela uspenog organskog sistema. U velikom izboru biljaka, gotovo sigurno moe da se pronae odgovarajua za svaku situaciju. Zainsko i lekovito bilje moe da se penje, kotrlja, da puzi, formira guste prekrivae zemljita ili da se gaji uza zidove. Neke vrste dobro uspevaju na

GAJENJE ZAINSKOG I LEKOVITOG BILJA

285

movarnom zemljitu, druge na vrhu zida, u pukotinama izmeu ploa za staze, ispod drvea ili na livadama - uspenost zavisi od prilagoenosti vrste odreenim uslovima. Biljke variraju i u veliini: od siune, prizemne korzikanske nane (Mentha requienii) do dinovskih, kao to su anelika ili miloduh, koje dostiu 2 m visine. Zainsko i lekovito bilje gaji se i samo zbog izgleda. Neke vrste imaju fantastine cvetove, druge su na ceni zbog lia, a sve imaju neto ime mogu da obogate batu. Mnoge vrste privlae divlje ivotinje: ptice jedu seme i bobice, leptiri i pele uivaju u nektaru i polenu, a korisni insekti polau jaja blizu mesta na kojima su biljne vai i druge tetoine. U tekstu gore levo dati su neki primeri. Gusti zasad biljaka koje prekrivaju zemljite, kao to je timijan, stvara stanite za mnoge korisne vrste, ukljuujui bube, paukove i abe. gajenje biljaka zbog ukusa Zainsko bilje je izvor brojnih raznovrsnih ukusa, kako za slatka, tako i za slana jela. Moe da se dodaje supama, sosovima, paprikaima, salatama, pitama, hlebu i svemu to se jede! Iako se zainske biljzainsko i lekovito bilje koje privlai divlje ivotinje

ke lako nabavljaju u suenom obliku, ukus im je daleko bolji kad su svee. Recepti u kojima se trae sueni zaini mogu lako da se prilagode sveim biljkama, udvostruavanjem navedenih koliina. Uz malo prakse, moi ete po ukusu da procenite potrebne koliine. Dobar savet je da ponete samo s jednom ili dve zainske biljke po receptu, dok se ne upoznate sa ukusom i nauite kako da kombinujete vie biljaka za savren utisak. Preparati i ukraavanje Aromatine biljke tradicionalno se koriste za odbijanje moljaca i insekata i odravanje sveeg mirisa sloene odee i posteljine. Njihove meavine i danas su popularne i prodaju se u vreicama ili kutijama. Lekovito bilje ini vaan deo kozmetike industrije, u kojoj se koristi za proizvodnju ulja za kupanje, ampona, krema i losiona. Mnoge starinske preparate moete i sami da napravite, to e biti mnogo jeftinije nego da ih kupujete. Uloga biljaka u ritualima i ceremonijama bila je uoljivija u drevnim vremenima, ali postoji i danas, u primerima ukraavanja domova imelom, brljanom i zelenikom pred novu godinu. Neke vrste biljaka danas se cene samo zbog ukrasnih kvaliteta, bilo u batama, u sveim ili suenim cvetnim aranmanima.

Pele Boraina, vlaac, medunika, alfija, timijan, eljika, nana Korisne insekte Neven, komora, hajduka trava, maslaak, anelika, korijander, povrati, vrati Leptire i moljce Nourak, maja metvica, konoplja, petrovac, odoljen, lavanda, podbel, potonjak Ptice Mak, rua, eljika, zova, glog
Indeks obinih i botanikih naziva nalazi se na str. 290.

gDe Da gajite zainSkO i lekOvitO Bilje

Zainsko i lekovito bilje raste u razliitim uslovima, od svega nekoliko zaina koje moete da gajite u saksiji na prozorskom simsu do bujne divlje bate pune eljike, koprive i kupine. Sadite prema linom ukusu i planovima za upotrebu: nekoliko biljaka moe nasumino da se rasporedi po celoj bati, ali ako planirate veu proizvodnju biljaka za kuvanje ili suenje, bie vam lake da za to odvojite zasebnu parcelu. Najbolje rezultate postii ete ako grupiete biljke prema potrebama za njihov uspean rast umesto prema svrsi.

Plavi kao nebo Cvetovi boraine su karakteristino plavi, ali ponekad mogu da budu i beli.

286

ORGANSKA BATA

Stvaranje bate sa zainskim i lekovitim biljem Formalna bata sa zainskim i lekovitim biljem zasniva se na sistemu staza i leja, esto obrubljenih niskim ivim ogradama. Da biste je odravali urednom, bie potrebno da joj posvetite mnogo vremena, da potkresujete ivu ogradu dva do tri puta godinje i paljivo ukljanjate korov. Temeljna priprema leja i staza pre poetka sadnje neophodna je ako elite da kasnije izbegnete probleme s korovom. Neformalna parcela s biljem veoma je privlana, a zainsko i lekovito bilje moete da meate i sa cveem, bunjem i povrem. Sadite ga u leje i rubove, uza zidove i ograde - u stvari, bilo gde gde imate slobodnog prostora! Biljke koje podnose senku Zainsko i lekovito bilje kom prija arena hladovina odlino uspeva u blizini bunova ili pored manjeg drvea. Zemljitu na kom ga sadite jednom godinje treba da dodate obogaiva niske klase plodnosti, da biste postigli dejstvo slino liu koje trune, a koje postoji u umama. Biljke prekrivai zemljita koje bujno rastu mogu da se otmu kontroli ako su u povoljnim uslovima, zato ih redovno kosite, uklanjajte dolazee izdanke da biste im ograniili irenje ili ih sadite u saksijama. Biljke koje podnose suu Vrste zainskog i lekovitog bilja koje podnose suu izgledaju fantastino kad rastu zajedno na potpuno osunanom mestu i dobro oceditom zemljitu. Za njih je idealan deo bate koji je prirodno suv. Za prekrivanje zemljita oko biljaka koristite ljunak da biste lake suzbijali korov i odravali zemljite pri osnovi biljaka suvim. Ove biljke dobro uspevaju i u saksijama, u kojima moete da im stvorite idealne uslove zemljita, kao i da ih pomerate po bati da biste najbolje iskoristili osunana mesta.

Biljke za razliita mesta

Za formalne ive ograde - imir - Dupac - Podubica - Gorska metvica - Ruzmarin (izaberite sortu Rosmarinus officinalis uspravni gospoice Desop) - Lavanda (naroito Lavandula anguistofolia Mansted i Hidkot) Za neformalne rubove - Alpska jagoda - Vlaac - Perun - Timijan - empresolika santolina Za senovita mesta - Ivica - Metiljka - Patuljasti gavez - Zelenika - Ljubiica - Medunika - Lazarkinja - Ljiljan - Naprstak Za sune predele - Pelin (pelen) - Lavanda - Ruzmarin - alfija - Timijan - empresolika santolina - Kari Za vlana zemljita - Konopljua - Suruica - Vodena metvica - Valerijana (maja trava) Za staze - Vrkuta - Korzikanska metvica - Puzavi ubar - Puzavi timijan
Indeks obinih i botanikih naziva nalazi se na str. 290.

GAJENJE ZAINSKOG I LEKOVITOG BILJA

287

Biljke za vlana zemljita Zainsko i lekovito bilje kom prija vlano zemljite dobro uspeva na prirodno movarnim mestima, a njih moete da stvorite i pored batenskog jezerceta (videti Jezerca za divlje ivotinje, str. 198-201). Tokom toplog leta bie potrebno da odravate nivo vode u jezercetu. Biljke za staze Za saenje izmeu ploa na stazama odaberite niske biljke koje uspevaju u suvim uslovima. Napunite prostor izmeu ploa kompostom i u prolee posejte seme direktno u zemlju. Zalivajte i izbegavajte da hodate po biljkama dok se ne prime. Biljke za povrtnjake Lisnatim biljkama kao to su krbuljica, korijander, ubar i miroija, prija plodnije zemljite koje je uobiajeno u povrtnjacima. Ove vrste zainskog bilja najbolje je sejati u prolee, direktno, kad se zemlja dovoljno zagreje. Biljke u saksijama Mnoge vrste zainskog i lekovitog bilja dobro uspevaju u saksijama (videti Batovanstvo u saksijama, str. 209). Moete da koristite bilo koju vrstu posuda dubine najmanje 30 cm, s rupom za oceivanje. Na dno saksije stavite malo kamenja, zatim je napunite organskom meavinom zemljita opte namene (videti str. 113114). Za ruzmarin, kom vie odgovara siromano zemljite, umeajte malo sitnog ljunka da biste obezbedili bolje oceivanje. Ne stavljajte vie od 1 dela ljunka na 5 delova meavine zemlje, u zavisnosti od potreba biljke. Najmanje jednom dnevno po sunanom vremenu proveravajte nivo vlage i zalivajte po potrebi.

nega zainSkiH i lekOvitiH Biljaka

Veina vrsta zainskih i lekovitih biljaka prilino lako se gaji organski. Sledite smernice koje su ovde date da biste osigurali uspeno gajenje biljaka koje ste odabrali. Priprema zemljita i saenje Pre saenja proverite koji uslovi zemljita odgovaraju biljkama koje ste odabrali (videti str. 289). Mnoge vrste odlino uspevaju na dobro oceditom zemljitu bez mnogo hranljivih sastojaka. Ako je vae zemljite plodno, dodajte mu obogaiva niske klase plodnosti da biste poboljali oceditost. Pomoi e i izdizanje leja. Kao kratkorono reenje, dodajte nekoliko aka peska ili ljunka na dno rupe za saenje. Vrstama kojima odgovara plodnije zemljite koristie dodavanje obogaivaa srednje klase plodnosti. Uklonite sav korov, naroito viegodinji, kao to je paja trava. Odravanje Sa bunastih biljaka, kao to su lavanda i alfija, uklonite stabljike koje cvetaju. Uinite to posle cvetanja. Oreite ih u prolee da biste im ograniili veliinu i spreili da ogole i odrvene pri osnovi.
jak i osetljiv Poznat po raznovrsnosti, otporni neven (Calendula) raste bujno na veini vrsta zemljita, iako mu odgovara fina ilovaa. Obilno se rasejava sam, zato ukoliko elite to da spreite uklanjajte sve uvele cvetne glavice. Za razliku od nevena, osetljivom bosiljku potrebna je toplota, sunce i zatita od vetra, mraza i ege. Gajite rasad u zatvorenom prostoru, a presadite ga tek kad bude dovoljno toplo. U hladnijim predelima, najbolje je da se bosiljak gaji u stakleniku ili plasteniku.

288

ORGANSKA BATA

Uvek uklanjajte cvetove ako elite da uberete maksimalnu koliinu najkvalitetnijeg lia. Otkidajte vrhove bilja da biste podstakli bunast rast i odsecajte sve jednobojne izdanke na arenim biljkama. Grupe viegodinjih biljaka najbolje je deliti svake 2 do 3 godine, u prolee ili jesen (videti Deoba viegodinjih biljaka, str. 175). Isplatie vam se da svake godine uzimate reznice s mekih bunastih biljaka kao to su neke sorte lavande koje esto ne mogu da preive zimu. Razmnoavanje Mnoge vrste zainskog i lekovitog bilja lako se gaje u bati. Jednogodinje i dvogodinje biljke kao to su perun i bosiljak gaje se iz semena. Neke viegodinje vrste, kao to su komora i vlaac, takoe se lako gaje iz semena i same se rasejavaju. Ne zaboravite da gajeni varijeteti ne rastu uvek iz semena niti proizvode seme. U tom sluaju, jedino reenje je vegetativno razmnoavanje - pomou reznica, oiljavanjem ili deobom, zavisno od vrste. nametljive vrste Ako se prepuste same sebi, vrste koje imaju bujan rast esto prekriju batu. Takve vrste odline su za gajenje u divljini. U drugim uslovima, treba da im se ogranii rast. Ukopajte veliku saksiju ili kofu sa uklonjenim dnom ili sa dodatnim rupama za

oceivanje i posadite nametljivu biljku u nju. Oreite sve bujne i puzave izdanke koji se ukorenjuju i delite biljku svake 2 do 3 godine. Neke nametljive vrste bogato se rasejavaju. Uklanjajte cvasti pre nego to se seme formira ili posecite u prolee motikom mladice.
Bujne vrste zainskog i lekovitog bilja

Nametljive vrste - Ljoskavac - Gavez - Metljika - Nana - Sapunjaa - Metvulja - Ren - Vrati Bujne vrste koje se same rasejavaju - Vlaac - Nourak - Vrkuta - Matoina - ehulja - eljika - Podbel - Jurnica - Povrati - Neven - Boraina
Indeks obinih i botanikih naziva nalazi se na str. 290.

Osvajaica rubova Boraina, s krupnim, jakim rozetama listova, nametljiva je biljka koja se sama rasejava. Iako je veoma lepa, gui manje susede.

GAJENJE ZAINSKOG I LEKOVITOG BILJA

289

POPUlaRne vRSte zainSkOg i lekOvitOg Bilja

(vidi kolorne slike na str. 466-467)

VLAAC Otporna viegodinja biljka, visoka 30 cm. Koriste se i listovi i cvetovi. Ruiasti cvetovi privlae pele. Idealna lokacija Osunano, vlano, plodno zemljite, ali podnosi i senku i veinu drugih vrsta zemljita. Gajenje Dodajte zemljitu pre sadnje obogaiva srednje klase plodnosti. Posle cvetanja oreite na 5 cm da biste podstakli nove izdanke. Sejte krajem prolea. Podelite grupe koje su se primile u prolee ili jesen. PERUN Dvogodinja biljka. Prilino otporan, ali mu je zimi potrebna zatita u hladnijim predelima. Visok je do 30 cm. Postoje sorte s kovrdavim i ravnim listovima. Idealna lokacija Delimina senka i vlano, plodno zemljite. Dobro uspeva u saksijama. Gajenje Sejte u vieelijske plitice na blagoj temperaturi (idealno 18 C) ili direktno u zemlju, kad se zagreje. Sejte u prolee i leti ako elite letnju berbu, a krajem leta ako elite da ga gajite zimi u zatvorenom prostoru. Napadaju ga argarepine muve i virusi. BOSILJAK Osetljiva viegodinja biljka koja se gaji kao jednogodinja. Visina joj je 30-45 cm. Sorte variraju u veliini listova, boji i ukusu. Idealna lokacija Staklenik, plastenik ili osunano, zaklonjeno mesto na otvorenom. Siromano, dobro ocedito zemljite. Uspeva i u saksijama. Gajenje Sejte u zatvorenom prostoru krajem prolea i poetkom leta na 13C. Dodajte zemljitu pre sadnje obogaiva srednje klase plodnosti. Otkidajte vrhove bunastih izdanaka; uklanjajte cvetove da biste podstakli rast listova LOVOR Zimzeleni bun ili malo drvo. Osetljiv na mraz, naroito dok je mlad, a posebno sorta sa zlatnim listovima, aurea. Visine je 3-6 m. Moe da se orezuje. Dobar je za topijarne forme. Idealna lokacija Zaklonjeno, osunano mesto na siromanom, dobro oceditom zemljitu. Uspeno se gaji u saksijama. Gajenje Svakog prolea kad sadite i prekrivate zemljite dodajte zemljitu obogaiva srednje klase plodnosti. Orezujte leti po potrebi. Zatitite biljku na

mestima koja su izloena vetru i mrazu. Napadaju ga titaste vai. KOMORA Otporna viegodinja biljka, visoka 2 m. Koriste se listovi, stabljika i seme. Cvetovi privlae mnoge vrste korisnih insekata. Sorta purpureum ima listove bronzane boje. Idealna lokacija Osunano mesto, na dobro oceditom, plodnom zemljitu. Gajenje Prilikom sadnje dodajte zemljitu obogaiva srednje klase plodnosti. U prolee odsecajte uvele stabljike sa cvetovima. Sejte u prolee; sam se rasejava. Biljke koje su se primile delite u prolee ili u jesen. LAVANDA Otporan zimzelen bun, visok 60-100 cm. Cvetovi su vrlo privlani za pele i leptire. Ima mnogo sorti, od osetljive puzave, preko patuljaste, do ruiaste i bele. Idealna lokacija Osunano, zaklonjeno mesto na siromanom, dobro oceditom zemljitu. Ne podnosi prevlaenost. Gajenje Orezujte u prolee. Uklonite cvasti posle cvetanja. Biljkama je potrebna zamena na svakih 35 godina. Uzimajte reznice u prolee ili leto, ili oiljavajte u prolee. NANA Otporna viegodinja biljka, visoka 3-100 cm. U prodaji su mnoge sorte, ukljuujui Mentha x gracilis, Mentha spicata i Mentha x piperita. Nametljiva je i iri se pomou sekundarnih izdanaka i semena. Sadite je u saksijama da ograniite rast. Idealna lokacija Delimina senka; vlano, ali ne prevlaeno zemljite. Gajenje Prilikom sadnje ili deobe dodajte zemljitu obogaiva srednje klase plodnosti. Oreite do zemlje u jesen. Delite svake 2-3 godine. Razmnoavajte pomou korenskih reznica ili deobom biljaka koje su se primile. RUZMARIN Zimzelen bun. Visok je 1-1,5 m. Postoje mnoge sorte, razliite otpornosti, ukljuujui patuljaste, puzave i arene. Patuljaste sorte mogu da se orezuju kao iva ograda. (nastavak na sledeoj strani)

290 (nastavak sa prethodne strane) Idealna lokacija Zaklonjeno, osunano mesto. Dobro ocedito zemljite niske plodnosti. Ne podnosi prevlaeno zemljite. Gajenje Orezujte u prolee. Osetljivim sortama zimi je potrebna zatita. Uzimajte meke reznice u prolee, poluzrele leti. Oiljavajte grane koje su se primile u prolee. KORIJANDER Jednogodinja biljka. Visok je do 70 cm. Gaji se zbog listova i semena. U prodaji su specijalne sorte koje se gaje zbog listova. Idealna lokacija Osunano mesto na lakom, ali plodnom zemljitu. Koriste mu zatitna zvona ili plastenik. Gajenje Sejte direktno u zemlju od prolea do jeseni da biste imali neprekidnu proizvodnju listova. Po toplom vremenu brzo proizvodi seme. Pre sadnje dodajte zemljitu obogaiva srednje klase plodnosti. Redovno berite listove, ako elite da ih koristite, ili ostavite biljke da cvetaju da bi proizvele seme. TIMIJAN Zimzelen bun. Visok je do 30 cm. Postoje mnoge sorte, ukljuujui one sa aromom limuna, listovima zlatne boje i arene. Puzavi timijan je dobar za prekrivanje zemljita. Idealna lokacija Suvo, osunano mesto na siromanom, dobro oceditom zemljitu. Ne prija mu zimska vlaga. Dobro uspeva na ljunku, stazama i u kamenitim batama.

ORGANSKA BATA

Gajenje Orezujte posle cvetanja. Oiljavajte u prolee ili uzimajte reznice poetkom leta. Puzavi timijan moe da se deli. ALFIJA Zimzelen bun. Visoka je 60-90 cm. Postoje mnoge sorte, ukljuujui ljubiaste i arene. Cvetovi privlae pele. Idealna lokacija Osunana. Siromano, lako, dobro ocedito zemljite. Gajenje Orezujte u prolee. Ne preivi uvek zimu, zato uzimajte reznice. Osetljiva je na pepelnicu. U prolee i poetkom leta uzimajte reznice od novih izdanaka. ESTRAGON Viegodinja biljka. Visoka je 60 cm. Popularan je kao dodatak vinskom siretu. Ima blai ukus od ruskog estragona, koji je nametljiv. Idealna lokacija Osunana, na lakom, dobro oceditom, siromanom zemljitu. Ne podnosi prevlaenost. Gajenje Uklanjajte cvasti da biste podstakli rast listova. Zimi zatitite koren od vlage. Ne moe da se gaji iz semena. U prolee ga delite ili uzimajte korenske reznice.

OBini i BOtaniki nazivi

Specijalizovani rasadnici zainskog i lekovitog bilja obino prodaju vrste pod njihovim botanikim nazivima. I u veini batenskih centara, osim nekolicine biljaka za kuvanje, vrste su rasporeene po botanikim nazivima. Mnoge biljke koje se koriste kao zainske ili lekovite, lepe su same po sebi kao batenske biljke. Pogledajte spisak u nastavku i verovatno ete shvatiti da ve gajite neke takve vrste (ili njihove bliske srodnike). Uvek pre upotrebe proverite da li je odreena biljka jestiva. - Alpska jagoda Fragaria vesca - Anelika Angelica archangelica - Pelin, pelen Artemisia - Bosiljak Ocimum basilicum - Lovor Laurus nobilis - Metvulja Monarda - Boraina Borago officinalis - imir Buxus - Ivica Ajuga reptans - Maja metvica Nepeta cataria - Kamilica Chamaemelum nobile - Krbuljica Anthriscus cerefolium - Kineski vlaac Allium tuberosum - Ljoskavac Physalis alkekengi - Vlaac Allium schoenoprasum - Podbel Tussilago farfara - Gavez Symphytum officinale (nastavak na sledeoj strani)

GAJENJE ZAINSKOG I LEKOVITOG BILJA

291 - Perun Petroselinum crispum - Metvica Mentha pulegium - Paprena nana Mentha x piperita - Zelenika Vinca major, V. minor, Mentha suaveolens - Mak Papaver - Neven Calendula officinalis - Ljubiasta poljska iarka Echinacea purpurea - Rua Rosa - Ruzmarin Rosmarinus officinalis - Rutvica Ruta graveolens - alfija Salvia officinalis - Santolina Santolina chamaecyparissus - Kotrljan Eryngium - Sapunjaa Saponaria officinalis - Boje drvce Artemisia abrotanum - Batenska nana Mentha spicata - ubar Satureja hortensis - ehulja Myrrhis odorata - Ljubiica Viola odorata - Vrati Tanacetum vulgare - Estragon Artemisia dracunculus - Ruski estragon Artemisia dracunculus podv. dracunculoides - eljika Dipsacus fullonum - Timijan Thymus vulgaris - Puzavi timijan Thymus serpyllum, T. praecox - Valerijana, maja trava Valeriana officinalis - Podubica Teucrium chamaedrys - Vodena metvica Mentha aquatica - Gorska metvica Satureja montana - Lazarkinja Galium odoratum - Hajduka trava Achillea millefolium

- Patuljasti gavez Symphytum grandiflorum - Korijander Coriandrum sativum - Korzikanska nana Mentha requienii - Metiljka Lysimachia nummularia - Kari Helichrysum italicum - Maslaak Taraxacum officinale - Miroija Anethum graveolens - Zova Sambucus nigra - Nourak Oenothera biennis - Komora Foeniculum vulgare - Povrati Tanacetum parthenium - Naprstak Digitalis - Beli luk Allium sativum - umbirova nana Mentha x gracilis - Glog Crataegus monogyna - Konopljua Eupatorium cannabinum - Srebrno cvee Lunaria annua - Oajnica Marrubium vulgare - Ren Armoracia rusticana - Blagovan Hyssopus officinalis - Jurnica Polemonium caeruleum - Vrkuta Alchemilla mollis - Lavanda Lavandula - Matoina Melissa officinalis - urevak Convallaria majalis - Miloduh Levisticum officinale - Medunika ili plunjak Pulmonaria officinalis - Bro Rubia tinctorum - Majoran Origanum majorana - Beli slez Althaea officinalis - Suruica Filipendula ulmaria - Nana Mentha - Origano Origanum - Florentinska perunika Iris germanica podv. florentina

BeRBa i Uvanje zainSkOg i lekOvitOg Bilja

Male koliine zainskog i lekovitog bilja mogu da se beru tokom cele sezone rasta i da se koriste svee. Berba veih koliina, za suenje ili korienje na neki drugi nain, zahteva drugaiji postupak. Kako god da odluite, uvek berite paljivo, tako da ne ostavite biljku golu. Po pravilu, nikad ne berite vie od treine biljke odjednom.

Bujne vrste, kao to su nana ili gavez, mogu da se orezuju do zemlje dva ili tri puta u toku sezone, bez bojazni da e im to smetati. kada da berete Ne berite viegodinje biljke pre nego to se prime. To je obino tokom ili posle druge godine rasta. Nikad ne berite biljke koje izgledaju slabo ili se bore da narastu.

292

ORGANSKA BATA

Veina lisnatih zainskih i lekovitih biljaka dostie najjai ukus neposredno pre otvaranja cvetova. Posle toga, tekstura i ukus listova menjaju se jer biljka usmerava energiju na razvoj cvetova i semena. Uklonite sve cvetove da biste produili proizvodnju novih listova, osim ako ne gajite biljku zbog cvetova ili semena. Zainsko i lekovito bilje koje se sui treba da se bere sa to manje vlage. U idealnom sluaju, to treba da bude po suvom, toplom, ali ne i previe sunanom vremenu. Idealno doba dana je posle isparavanja none vlage, ali pre nego to sunce izazove isparavanje osetljivih eterinih ulja. U veini sluajeva to je otprilike sredina prepodneva, zavisno od klime i vremenskih uslova. Uvek kad seete koristite otre makaze za orezivanje da biste izbegli nepotrebno oteivanje ostatka biljke. Ono to oberete skupljajte brzo, i odmah unesite u prostoriju da biste smanjili slabljenje ukusa i kvaliteta. Priprema zainskih i lekovitih biljaka za uvanje Suenje je odlian nain uvanja zainskog i lekovitog bilja izvan sezone. Mnogi listovi i seme savreno zadravaju ukus kad se osue, a ako se pravilno uskladite mogu da traju do godinu dana. Obezbeivanje idealne temperature i provetravanja za suenje pojedinanih biljaka nije lako u kunim uslovima, a moda e i delimino izgubiti ukus i boju. Neke biljke ne zadravaju dobar ukus kad se osue, i najbolje ih je koristiti svee ili konzervirane na neki drugi nain (videti sledeu stranu). Sav materijal proverite paljivo pre suenja i odbacite sve obolele ili oteene delove. Postoje dva glavna naina suenja biljaka: vezane u bukete ili rasprostrte po ravnim povrinama. U prodaji su i elektrine suilice. Koji god nain da primenjujete, najbolje je da svaku vrstu suite zasebno, jer se ne sue za isto vreme. Odaberite zatamnjeno, isto, suvo, dobro provetreno mesto, bez praine i insekata. Uvek suite

biljke van direktnog sunca, jer e tako izgubiti manje boje i ukusa. Suenje u buketima Pravite male bukete. Neka vam mera bude da skupite onoliko stabljika koliko moe komotno da vam stane u aku. Okaite biljke naopake; tako e sauvati izgled ako planirate da ih koristite kao ukras. Koristite gumice za vezivanje jer e se one
uvanje semena Veite buket ubranih biljaka, umotajte ga paljivo u novine ili papirnu kesu i suite okaen naopake da biste sakupili seme.

zainsko i lekovito bilje za uvanje

Biljke za kuvanje koje se dobro sue - Lovor - Nana - Ruzmarin - alfija - Estragon - Timijan Biljke koje se sue za ukraavanje - Ljoskavac - Srebrno cvee - Mak - Kotrljan - eljika - Hajduka trava Biljke za zamrzavanje - Bosiljak - Boraina (cvetovi) - Krbuljica - Vlaac - Komora (listovi) - Perun - ubar Biljke za zainjavanje vinskog sireta - Zova (cvetovi) - Vlaac (cvetovi) - Estragon - Beli luk - Lavanda (cvetovi)
Indeks obinih i botanikih naziva nalazi se na str. 290.

GAJENJE ZAINSKOG I LEKOVITOG BILJA

293

skupiti zajedno s biljkama. Imajte u vidu da e posle izvesnog vremena gumice pui i da ih treba zameniti. Ako elite da skupljate seme, labavo veite veliku papirnu kesu ili novine preko zrelih cvasti (videti prethodnu stranu). Suenje na reetkama ili pliticama Da biste biljke suili na ravnoj povrini, otkinite listove sa svake stabljike i poreajte ih u jednom sloju na reetku ili pliticu. Nastojte redovno da proveravate da li se biljke dobro sue i okreite esto krupnije listove da bi se ravnomerno osuili.Takoe, pogledajte da li ima znakova plesni ili truljenja i uklonite ih. Biljke su spremne za upotrebu kad postanu krute na dodir, ali ne i krte. Kad ih zgnjeite treba da se mrve, ali ne i raspadaju. Kad se biljke osue, spakujte ih u posude s hermetikim zatvaranjem da biste spreili da ponovo upijaju vlagu iz vazduha. Za to su pogodne staklene tegle, konzerve ili posude s poklopcem koji se zavre. Drite ih na zatamnjenom, prohladnom, suvom mestu. Veina suenih biljaka zadrava ukus do godinu dana, ali najbolje je da pre toga roka obnovite koliine. zamrzavanje Zamrzavanjem se uva ukus, ali ne i izgled biljaka. To je odlian nain uvanja biljaka iji se listovi ne sue dobro, kao to su bosiljak, perun, komora i vlaac. Da biste ih zamrznuli, operite ih, iseckajte i stavite u posudu za kockice leda. Sipajte vodu i stavite u zamrziva. Kad se kockice zamrznu, izvadite ih i stavite u plastinu kesu ili kutiju i drite u zamrzivau dok vam zain ne zatreba. Dodajte ih jelu pri kraju kuvanja. Naroito su pogodne za supe, paprikae i sosove.
aure maka Suve aure maka izgledaju odlino kao ukras. Kad im se otvori vrh, seme moe da se istrese kao iz posude za biber.

vinsko sire sa zainskim biljkama Neke biljke tradicionalno se koriste za zainjavanje vinskog sireta. Takvo sire je odlian zain majonezu, prelivima za salate i drugim jelima za ije pripremanje je neophodno. Koristite blago vinsko sire, kao to je jabukovo ili belo; balzamiko nije pogodno, jer mu je ukus ve dovoljno jak.
Recepti sa suenim biljkama

Jednostavna meavina - Ruine latice - Cvetovi i listovi lavande - Listovi matoine - Latice nevena Koristite jednake koliine ovih suenih biljaka. Izmeajte ih i ostavite u iniji ili zatvorenoj posudi. Kako aroma polako slabi, dodajte po nekoliko kapi aromatinog ulja po vaem izboru da biste obnovili miris. Vreica za oputajuu kupku - 1 kaika cvetova kamilice - 1 kaika cvetova lavande - 2 kaike ovsene ili kukuruzne prekrupe Dobro izmeajte sastojke pa ih stavite na sredinu etvrtastog komada pamune tkanine ili velike platnene maramice. Skupite ivice i veite trakom ili kampom. Okaite vreicu tako da je preliva mlaz tople vode kojim punite kadu. Takoe, moete da je koristite i kao suner za kupanje, koji isputa oputajui, mleni sok od ovsene ili kukuruzne kae. Vreica za osveavanje posteljine ili odee Napravite malu vreicu od fine pamune tkanine. Napunite je jednakom koliinom suenih biljaka koje moete da birate sa ovog spiska po sopstvenom ukusu (moete da koristite i cvetove i listove). - Lavanda - Pelen - Ruzmarin - Santolina - alfija - Metvica - Matoina

294

ORGANSKA BATA

Stavite iseckane ili izgnjeene biljke u iniju i sipajte vinsko sire preko njih. Prekrijte iniju i ostavite da stoji oko 2 sedmice da bi sire upilo aromu, vodei rauna da biljke sve vreme budu potopljene. Procedite meavinu kroz pamunu tkaninu ili filter za kafu i proverite kakav joj je ukus.

Ako nije dovoljno jak, ponovite postupak s novom koliinom biljaka. Ako je prejak, razblaite meavinu istim siretom. Sipajte u istu flau ili teglu, ali pazite da sire ne doe u kontakt s metalnim poklopcem jer e izazvati ranje.

gajenje povra
Povre je logian poetak za sve koji ele da preuzmu kontrolu nad onim ime se hrane
Nema snanije veze sa ivim zemljitem, zemljom i godinjim dobima od hrane koju ste sami posejali, proizveli i ubrali. Povre moe da se gaji maltene svuda - nije neophodno imati tradicionalnu batu da bi se proizvodila sigurna, zdrava hrana. Gajenje nekih vrsta povra daje brze rezultate - na primer naklijala semena - i moe se jesti ve posle nekoliko dana. Veina moe da se ubere za nekoliko sedmica ili meseci, mada nekim vrstama treba vie vremena da ponu da raaju. Kako se znanje i iskustvo u gajenju povra poveavaju, logino, sledi elja za gajenjem voa. Ako vam je i jedno i drugo novo, pametno je poeti neim manjim i postepeno iriti vidike o ishrani. Organsko gajenje povra je pozitivno, snano, ispunjavajue i (za neke) duhovno iskustvo. Ono nam, pre svega, prua duboko zadovoljstvo, uitak i predstavlja temelj naeg postojanja, a uz to je veoma korisno za zdravlje. Zajedniko uivanje u proizvodnji hrane predstavlja najlaki put prevazilaenja klasnih, rasnih i kulturolokih prepreka. Biljke bilo koje vrste mogu da zblie ljude i njihove zajednice, ali nijednoj vrsti to ne uspeva tako dobro kao biljkama koje jedemo. Koliko god hrane odluite da proizvedete i sa kojim se god ogranienjima sretnete, organsko gajenje
Hrana za duu Ako gajite povre u privatnosti svog dvorita, to praenje rasta sopstvenih proizvoda sve do berbe pruie vam mir, zadovoljstvo i zdrav predah od stresa i problema iz svakodnevnog ivota.

barem malog dela povra koje jedete zadovoljava i vie od fundamentalne ljudske potrebe da se hranite zdravim, sveim i nezagaenim proizvodima. Ovo je takoe jedan vid vaeg sopstvenog uticaja na iru okolinu. ira slika Mnoge vrste voa i povra putuju hiljadama kilometara du planete pre nego to stignu do cilja. Transport se esto vri avionom, potom motornim vozilima i pri tom se troe velike koliine fosilnih goriva koja doprinose zagaenju atmosfere i dovode do globalnog zagrevanja. Kilometraa koju preu navodno svei proizvodi moe biti ogromna, to dovodi do toga da se velika koliina hrane jede daleko od mesta na kojem je proizvedena. Biljne vrste koje se gaje da budu otporne na dugo putovanje - a ne zbog hranljive vrednosti i ukusa - direktan su nusproizvod
zato da proizvodite sopstvene organske proizvode? - Proizvodi su sveiji. - Dobijate proizvode koje ne moete da kupite. - Bolji ukus i vea hranljiva vrednost. - Pozitivna aktivnost koja vas ispunjava i doprinosi zdravom ivotu. - Pomae da se budue generacije poduavaju o poreklu hrane. - Pomae da se izgrade zajednice. - Viestruke prednosti za ivotnu sredinu. - Kontrola nad onim to jedete. - Moete to da radite bilo gde. - Bolje je za prirodu.

296

ORGANSKA BATA

irenja monokultura po svetu, ali i globalizacije. Ovi rastui sistemi skoro potpuno zavise od visokog utroka neobnovljivih izvora energije, mineralnog ubriva i singenetski modifikovani organizmi (g.m.O.) Svi organizmi sadre gene koji prenose model tog odreenog organizma s jedne generacije na drugu. U prirodi, vrste koje nisu srodne ne mogu da se razmnoavaju i stoga riblji geni nikad ne bi mogli da postanu deo neke biljke, ali ova bizarna ideja danas je stvarnost. Genetski inenjering (G.I.) omoguio je prenos genetskog materijala s jedne vrste na drugu. Karakteristike koje nosi novi gen postaju deo novog organizma. Na pnmer, pirina obogaen vitaminom A ima gene zelenkade. Vana etika i bezbednosna pitanja proistiu iz upotrebe G.M.O. Iako su oni koji ih razvijaju, kao i neki drugi, zadovoljni bezbednou ove tehnologije za ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu, mnogi se ne slau s tim. Zbog toga genetski modifikovane biljne i ivotinjske vrste nisu prihvatljive u organskom gajenju. Genetski modifikovani proizvodi poeli su da se upotrebljavaju veoma brzo, bez opsenog testiranja, na osnovu pretpostavke da su slini nemodifikovanim vrstama. Meutim, ovaj proces podrazumeva stvaranje genetskih kombinacija koje ne bi mogle nastati prirodnim putem. Kad se te kombinacije nau u prirodnoj sredini geni e bespovratno pobei s genetski modifikovane vrste preko bakterija u zemljitu ili uz pomo opraivanja. Kakav e biti ishod kad ti geni postanu deo divljih biljnih vrsta, moemo samo da nagaamo. Dok piemo ovaj tekst genetski modifikovani proizvodi su postali dostupni batovanima, a na pomolu su novi mirisi i biljne vrste udnih boja, kao to su plavi karanfili i rue, kao i trava koja ne mora da se kosi. Ove novine mogu da nas kotaju vie nego to moemo i da zamislimo.

tetikih hemijskih pesticida. Zabrinutost zbog bezbednosti hrane je sve vea, od problema s taloenjem pesticida, do mnogih nereenih pitanja u vezi sa irokom upotrebom genetski modifikovane hrane. Dobrobit za ivotnu sredinu Proizvodnja sopstvenog povra, naroito organskog, obezbeuje sigurnu, nezagaenu hranu, a ima i mnogo prednosti za ivotnu sredinu. Skoro potpuno se eliminie prevoenje hrane, organski otpad moe da se reciklira tehnikama kao to je kompostiranje, dok se opasnost po zdravlje smanjuje. Sve vea panja poklanja se lokalizaciji hrane, to podrazumeva da se proizvodi koji se gaje lokalno, organskim tehnikama koje ne ugroavaju ivotnu sredinu i koriste obnovljive izvore, prodaju direktno stanovnitvu tog regiona. Takva inicijativa pomae ljudima da se upoznaju s poreklom proizvoda koje uzimaju, ali proizvodnja sopstvene hrane i dalje je vrhunac ovog naina gajenja. Prolost, sadanjost i budunost Organsko batovanstvo nije samo osvrtanje na prolost i nostalgija za onim to je bilo nekad, naroito kad je u pitanju povre. Uspene tehnike organskog gajenja razvijaju se generacijama uz pomo posmatranja, pokuaja i greaka. Rad u harmoniji s prirodom omoguava nam da posmatramo prirodne sisteme izbliza i stalno uimo od njih dok otkrivamo nove pristupe proizvodnji hrane i razvijamo nove, esto inovativne, tehnike. Organsko gajenje podrazumeva primenu najnovijih naunih istraivanja u praksi, odabir kultivisanih vrsta koje su prirodno otporne na tetoine i bolesti, koristei pored novih i eksperimentalnih i dokazane postupke, kao i pomaganje i ouvanje mehanizama za odravanje prirodne ravnotee.

GAJENJE POVRA

297

Bogata batina Ouvanje i odravanje onog to je najbolje iz prolosti za budue generacije neraskidivo je povezano s organskim batovanstvom. Mnogo nasleenih kultivisanih vrsta povra rezultat je selektivnog ukrtanja vie generacija unazad i naroito su pogodne za gajenje u jedinstvenim uslovima odreenog lokaliteta. Ouvanje ovakve genetske raznolikosti osigurava bogat i raznovrstan genetski materijal za budue ukrtanje, dok nam istovremeno daje i zadivljujui uvid u globalnu povrtarsku batinu. napravite mesta za hranu Organsko povre moe da se gaji praktino na bilo kom osunanom mestu. U razvijenom svetu veina ljudi ivi i radi u gradovima gde je prostor obino veoma skup, ali to ne mora da bude prepreka za proizvodnju sopstvene hrane. Gajenje povra u ogranienom prostoru ponekad zahteva odreen stepen snalaljivosti i dovitljivosti, ali uspeete uz pomo strpljenja, iskustva i volje da nauite neto novo. Ideja o zadovoljavanju svih potreba i dalje je neostvaren san. Potpuna samodovoljnost, osim to se doivljava kao osobenjatvo i ekscentrinost, za veinu nije praktina. Bilo da gajite sveu salatu u saksiji na prozoru, ili ste posadili obilje jestivih biljaka u svojoj bati, napravili ste vaan korak koji je dobar i za vas i za svet koji vas okruuje.

kako da odluite ta da gajite Kad tek poinjete da gajite povre izbor je veoma velik i stoga je korisno da postavite sebi nekoliko pitanja, odredite prioritete i na osnovu toga napravite plan. Da li elite da gajite osnovno povre, ili ono retko koje ne moe lako da se nae u prodavnicama? Imate li tokom zime gde da smestite povre? Ako imate, razmotrite gajenje onih vrsta koje mogu dugo da stoje ili da se zamrznu. Koliko vremena imate na raspolaganju? Neko povre zahteva da mu se posveti vie panje. Pogledajte deo o familijama povra (str. 310-319) kako biste saznali ta sve moe da se gaji. U delu Povre i salatne biljke, od A do nai ete vie detalja o pojedinanim vrstama. gde da gajite povre Idealno mesto za gajenje povra esto se opisuje kao plodno, vlano zemljite, otporno na gubitak vlage na ravnom, osunanom, zaklonjenom mestu. Veina batovana nema ovako idealne uslove, ali i pored toga gaji povre odlinog kvaliteta koristei ono to ima na najbolji mogui nain. Sledee savete uzmite u obzir kad birate mesto za povre. - Sunce i hlad Debela hladovina znatno e usporiti rast povra, ali neke vrste, kao to su zelena salata, blitva, cvekla i keleraba, dobro podnose delimian hlad. U hladnim podnebljima, povre koje raste visoko postavite tako da ne baca senku na ono nie, dok ga u toplim podnebljima treba koristiti za dobrodoao hlad. - Drenaa Povre nee bujati na zemljitu natopljenom vodom koje moe bolje da se iskoristi za neto drugo, na primer za jezerce ili za gajenje movarnih biljnih vrsta. Poboljajte natopljeno zemljite dodajui mu postepeno organske materije niske hranljivosti i razmotrite mogunost gajenja u podignutim lejama (videti str. 327). - Zaklon Zatitite otvoreno zemljite trajnim ili privremenim zaklonom od vetra kao to je ivica, ograda ili mrea. Zatitite po-

kakO Da POnete Da gajite POvRe

Moete da itate knjige, razgovarate s drugim batovanima i beskonano dugo razmiljate, ali najbolji nain da ponete da gajite povre jeste da to stvarno i uradite. Prvi uspesi pruie vam samopouzdanje i ubrzo ete stei pravi oseaj za ono to uspeva u vaim uslovima.

298

ORGANSKA BATA

jedinane biljke ogradicom, staklenim ili plastinim zvonom ili nekim drugim zaklonom, naroito dok su mlade. - Na padini Napravite nivoe kako biste spreili eroziju zemljita. Postavite leje i redove popreko, umesto niz padinu. Imajte na umu da se u podnoju padine esto skuplja mraz. - Prostor Izaberite povre koje odgovara prostoru koji vam je na raspolaganju. ak i male povrine mogu da budu izuzetno produktivne kad se za rast koristi i horizontalni i vertikalni prostor. Ne zaboravite da ostavite prostor za kompost od lia i drugi kompost kad pravite plan bate. - Psi i lopte U zavisnosti od toga za ta jo koristite batu, moda ete zakljuiti da gajenje povra jednostavno ne ide uz ostale aktivnosti za koje se bata koristi. metodi gajenja Ima mnogo naina da se gaji povre: u redovima, lejama ili u saksijama; zasebno; zajedno s cveem i bunastim biljkama.
Povre i podneblje Na narednim stranicama odrednice toplo podneblje i hladno podneblje slue kao opta naznaka koja e vam pomoi da odluite koje povre da gajite u kom delu bate i da li mu je potrebna neka vrsta zatite. Informacije odgovaraju umerenim podnebljima gde nije isuvie velika razlika izmeu najnie i najvie temperature. Hladno podneblje odnosi se na podruje gde se letnji meseci kreu od umereno toplih do sveih, a zimski od sveih do hladnih, padavina ima cele godine, a letu i zimi prethode prolee i jesen. Toplo podneblje odnosi se na ono gde se letnji meseci kreu od toplih do vrelih, leta su esto duga, a zime svee. Termini pod zaklonom i nezagrejan zaklon oznaavaju da povre moe uspeno da se gaji ispod neke vrste zaklona koji se ne greje - staklenog ili plastinog zvona, ramova, plastenika, staklenika (videti Batovanstvo u staklenicima, str. 215).

Ponite s malom parcelom Mala parcela laka je za odravanje, a na njoj moe da se proizvede dosta povra. Prevelike ambicije mogu da dovedu do razoaranja zbog toga to imate vie povra nego to moete uspeno da gajite.

Priprema zemljita Moda ve imate raskreno pare zemljita pogodno za gajenje povra, ali ako to nije sluaj, postoje razne organske metode za pripremu zemljita. Moete da raskrite deo travnjaka, povadite biljke iz cvetnih leja ili upotrebite mal (nanos od sitno iseckanih grana drvea) koji onemoguava prodor svetlosti kako biste raistili parcealat i oprema Isprobajte alat pre nego to ga kupite kako biste procenili ta vam najvie odgovara. Sledee osnovne alatke e vam olakati poslove u bati. - Posude za kompost i kompost od lia za reciklau zelenog otpada i proizvodnju poboljivaa zemljita. - Batenske vile - za negu, vaenje korenastih biljaka, rastresanje zemljita, kao i pomeranje i meanje krupnog organskog materijala sa zemljitem. - Motika - za povrinsku obradu, pravljenje rupa za seme, nasipanje zemljita, povrinsko okopavanje u zavisnosti od vrste zemljita. - Ploice za natpise - za obeleavanje vrsta i datuma. - Grabulje - za razbijanje i ravnanje zemljita, pripremu rupa za sejanje, zatrpavanje zasejanih rupa. - Aov - za kopanje, negu, dubinsko riljanje. Koristite aov s manjom glavom ako imate problema s leima. - tapovi, ica - za formiranje redova. - Aovi - za runo plevljenje i pravljenje rupa za sejanje. - Kanta - za zalivanje. - Runa kolica - za skupljanje i prenoenje krupnog materijala.

GAJENJE POVRA

299

lu zaraslu u korov (za vie detalja videti Korovi i zatita od korova, str. 77 i Gajenje bez obrade str. 332). Pre nego to ponete, saznajte vie o svom zemljitu i ponite da ga tretirate organskim metodima. Koristite ubriva i organske poboljivae zemljita koji su neophodni za poboljanje plodnosti (za sve potrebne informacije videti Zemljite i briga o njemu, str. 32-61). Planovi i beleke ak i ako za poetak gajite samo nekoliko vrsta povra, pametno je da napravite jednostavan plan plodoreda (videti str. 305-309). Paljivo pratite ta se deava tokom cele godine kako biste mogli da reite sve probleme i prilagodite uslove prema potrebi. Vodite beleke. Najosnovnije beleke ukljuuju zapisivanje na plastinoj ploici koja se koristi za oznaavanje redova, naziva biljne kulture i datuma kad je posejana. Ubrzo ete moi da zabeleite informacije o rodu, tetoinama i bolestima, vremenskim uslovima i ta je dobro rodilo i gde. Ne brinite ako se sve ne odvija po planu! ak e vam i iskusni batovani rei da se ponekad iznenade.

Rasporedite berbu Veina povra posejanog na prolee spremna je za berbu od poetka leta do kasne jeseni. Izbor useva i vrsta, kao i razliito vreme sejanja i saenja, pomae vam da izbegnete preobilnu berbu leti i rasporedite vreme berbe na dui vremenski period. U hladnim podnebljima gajite povre pod zaklonom i koristite zatitne ograde kako biste produili period berbe. (Videti Batovanstvo u staklenicima, str. 215-232). gladni period U hladnim podnebljima period od kraja zime do kraja prolea tradicionalno je poznat pod nazivom gladni period jer u to vreme u bati nema mnogo ta da se bere. Kako biste obogatili ovaj neplodan period, gajite povre koje je dovoljno otporno da izdri zimu uz pomo zaklona, na primer praziluk ili kelj, ili povre koje izuzetno brzo sazreva ako ga posejete poetkom prolea, na primer rotkvice i rasad zelene salate. Jedna od tekoa je ta to povre kojim treba da ispunite gladni period mora da bude u zavrnoj fazi rasta polovinom leta, kad je zemljite jo pod letnjim usevima. U tom sluaju posadite letnje useve na manjem prostoru, ili pokuajte da posejete manje letnje useve kao meuuseve u kombinaciji sa zimskim usevima (za vie informacija o meovitoj sadnji videti str. 324). izbor kultivisanih vrsta Neke vrste povra, kao to su kupus (videti okvir na sledeoj strani), argarepa, karfiol, praziluk, zelena salata, crni luk i graak imaju razliite varijetete za razliita godinja doba; neke vrste raaju tokom cele godine. Kulture za koje se kae da su brze ili rane naroito su korisne za sejanje poetkom ili krajem sezone rasta jer su spremne za berbu bre od obinih vrs-

PlaniRanje RODa tOkOm Cele gODine

Planiranje unapred moe da vam pomogne da postignete najbolje rezultate u gajenju povra, primenite svoju matu u praksi i ubirate svee plodove itave godine. Razmiljanje o celoj godini unapred takoe pomae da se poslovi dobro rasporede. Omoguava vam da odvojite vreme za vane poslove kao to je pravljenje komposta, skupljanje jesenjeg lia, meanje zeleninog ubriva sa zemljitem i primenu poboljivaa zemljita, pored ostalih uobiajenih poslova kao to su sejanje, saenje i berba.

300

ORGANSKA BATA

ta. Druge se ukrtaju tako da budu otporne na hladne zimske uslove. Uzastopno sejanje takoe je uspean nain da se rasporedi berba, naroito je pogodno za povre koje brzo dospeva. To podrazumeva da se seju male koliine iste vrste povra u intervalima od 2 do 3 sedmice. Dobro je da se sledi pravilo da se sledea grupa poseje kad prethodna pone da izrasta u mladice. Biljke pogodne za ovakav vid setve su: rukola, motovilac, keleraba, zelena salata, rotkvice, spana, mladi luk i repa. uvanje Povre kao to je krompir, bundeva i crni luk moe da ostane u dobrom stanju nekoliko meseci preko zime (videti str. 339340). Zamrzavanje je takoe od pomoi kako bi se produio period jestivosti odreenog povra.
Povre za gladni period - Kelj pupar - Blitva - Kelj - Praziluk - Zimske i duguljaste rotkvice Perun Salata iz rasada Brokule Zimski kupus Zimski karfiol Zimski spana

taBela za PlaniRanje USeva POvRa i Salata

(vidi na narednih nekoliko strana)

Organsko povre, salate i zeleni mogu da se beru svei - iz bate, ispod staklenog ili plastinog zvona ili hladnog staklenika i plastenika - skoro cele godine, osim u podnebljima s veoma nepovoljnim klimatskim uslovima. Dodajte tome povre koje uvate (ne u zamrzivau) i izbor nesezonskih proizvoda se poveava. Klju za svee povre tokom cele godine lei u dobrom planiranju, a ova tabela e vam pomoi da uradite upravo to. U njoj moete da vidite kada usevi treba da se poseju, koliko dugo rastu i kada e osloboditi prostor za drugi usev. Korisna je i kao pregled razliitih vrsta i kultivisanih useva koje moete da gajite u bati. Naravno, tabela vam daje opti pregled, a ne odreene datume i vreme za odreena podneblja. Tano vreme zavisie od uslova za gajenje u mestu gde ivite (kao i od odreene godine), od vrsta koje gajite i faze u kojoj berete plodove.

kupus tokom cele godine

- Proleni kupus Posejte ga u kasnu jesen; rasadite ga i stavite u zatien prostor tokom zime; uberite ga krajem prolea ili poetkom leta. Pogodne sorte: rani dersi vejkfild, grenadin. - Letnji kupus Posejte ga sredinom ili krajem prolea; rasadite ga poetkom leta; uberite ga krajem leta ili poetkom jeseni. Pogodne sorte: danski okrugli, zlatno jutro. - Zimski kupus Posejte ga sredinom ih krajem prolea; rasadite ga sredinom leta; u podnebljima s umerenom klimom, uberite ga od kraja jeseni do kraja zime. Pogodne sorte: brzi okrugli, sanibel, savojski as.

GAJENJE POVRA

301

302

ORGANSKA BATA

GAJENJE POVRA

303

304

ORGANSKA BATA

GAJENJE POVRA

305

PlODOReD
Plodored je praksa koja podrazumeva gajenje srodnog povra na razliitom mestu na parceli iz godine u godinu. Povre iz iste botanike familije (detaljan opis sledi) podlono je istim bolestima i tetoinama. Na primer, patrnak pripada istoj familiji - Apiaceae - kao argarepa, i takoe je omiljena poslastica argarepinoj muvi. Neke vrste srodnog povra mogu lako da se prepoznaju: sve vrste graka i pasulja pripadaju istoj familiji, kao i crni luk, kozjak i beli luk. Ali delovi biljke koji se jedu - njihov oblik i ukus - nisu uvek dobar pokazatelj za odreivanje. Na primer, prokelj oigledno pripada, zajedno s kupusom, familiji Brassicaceae, ali istoj familiji pripadaju i broskva, rotkvica i repa. S druge strane, cvekla je srodna spanau i blitvi. Ponekad se porodina pripadnost vidi tek kad biljke procvetaju; cvetovi familije Solanaceae - paradajza, krompira, paprike i patlidana - veoma su slini (videti str. 317). Ako se lanovi iste familije gaje na istom mestu iz godine u godinu, poveava se mogunost da se tetoine i bolesti u zemljitu trajno nastane. Na malim parcelama pomeranje povra samo nekoliko metara dalje moda nee imati uticaj na suzbijanje tetoina i bolesti, ali ipak je korisno zbog drugih prednosti. - Raspoloivost hranljivih materija Razliite vrste povra imaju drugaije potrebe za hranljivim materijama i stoga njihovo pomeranje spreava siromaenje zemljita na jednom mestu, to omoguava da se ono najbolje to je mogue iskoristi. - Nega zemljita Za neke useve, da bi uspeli, potrebno je da se prihranjuje zemljite; drugi dobro koriste hranljive materije koje su ostale posle prethodnog useva. Gajite useve koji imaju sline potrebe zajedno kako biste mogli na odgovarajui nain da tretirate zemljite za njih. To zna-

306

ORGANSKA BATA

i da svi delovi povrtnjaka imaju isti tretman dok traje jedan plodored. - Suzbijanje korova Neke vrste povra, kao to su bundeva i krompir, imaju lie koje odbija korov i lako se pleve. Druge, kao to su crni luk i argarepa, tee je pleviti jer nemaju prednosti u borbi protiv korova. Naizmenino sejanje ovakvog povra pomae da se korov dri pod kontrolom. - Struktura zemljita Korenje biljaka nalazi se na razliitim nivoima u zemljitu. Naizmenino sejanje povra sa plitkim i dubokim korenjem pozitivno utie na strukturu zemljita. koliko traje plodored? Tri do etiri godine uobiajeni su preporueni minimum za plodored, ali svakako moe da traje i due. Ako znate da vae zemljite ima ozbiljan i dugotrajan problem, kao to su nematode, trule korena ili kupusna kila, moda e biti potreban znatno dui plodored da bi se osetljive vrste uspeno gajile. Planiranje plodoreda Isplanirajte plodored prema vrstama povra koje elite da gajite, ili za poetak koristite primere na str. 307-309. Zapamtite da ne morate da gajite iste vrste povra svake godine, iako ete sigurno imati omiljene kulture koje ete eleti da ponovite. - Napravite spisak povra koje elite da gajite preko cele godine i grubo odredite koliinu. - Grupiite povre prema botanikoj familiji (videti detalje na str. 310-318). - Nacrtajte plan parcele. Podelite parcelu na jednake delove prema duini trajanja plodoreda. Ako gajite povre na vie mesta u bati, tretirajte svako mesto posebno menjajui usev svake godine dok traje plodored. Rasporedite povre po podeljenoj parceli vodei rauna da pripadnici iste familije ostanu zajedno. Ako jedna familija ne moe da ispuni oznaen prostor, poku-

ajte da je kombinujete s drugom koja zahteva sline uslove i zemljite. Usevi koji brzo sazrevaju, kao i oni koji pripadaju raznim familijama (videti okvir dole), mogu da popune prazan prostor. - Budite fleksibilni i spremni da prilagodite svoje planove dok se drite principa plodoreda. Na vae planove mogu da utiu neodgovarajui vremenski uslovi i druge nepogode koje ne prijaju usevima. - Vodite beleke o onome to ste planirali i o onome to se stvarno desilo. nega zemljita za vreme plodoreda

- Kompost i ostali poboljivai srednje do visoke hranljivosti Koristite ih za vrste koje iziskuju mnogo hranljivih materija iz zemljita, na primer krompir, praziluk, kupusnjae i tikve. Nanesite ih u prolee pre sejanja. - Kre Dodajte ga ujesen, pre saenja, u deo parcele na kom se nalaze kupusnjae,
Bez plodoreda Sledei usevi ne pripadaju nijednoj od glavnih familija povra i mogu da popune prazan prostor pri planiranju plodoreda. - Kineska artioka (Lamiaceae) - Motovilac (Valerianaceae) - Novozelandski spana (Aizoaceae) - Kukuruz eerac (Poaceae) Veliki broj zeleninog ubriva sastoji se od kupusnjaa ili mahunarki, ali sledee vrste pripadaju meovitim familijama: - heljda (Polygonaceae); - ozima ra (Poaceae). Viegodinje povre ne ukljuuje se u plodored iz prostog razloga to ostaje na istom mestu nekoliko godina. Pojedine vrste pripadaju nekoj od glavnih familija povra. - pargla (Liliaceae) - Karda (Asteraceae) - Artioka (Asteraceae) - Divlji spana (Chenopodiaceae) - Viegodinji brokule (Brassicaceae) - Rabarbara (Polygonaceae) - Ratan (Brassicaceae) - Zelje (Polygonaceae)

GAJENJE POVRA

307 Osnovni plodored za umerena podneblja Svake godine pomerajte grupe useva u smeru suprotnom od kazaljke na satu

kako biste suzbili kupusnu kilu, ali samo ako je neophodno da se podigne nivo pH vrednosti. Ne stavljajte ga tamo gde gajite krompir jer doprinosi krastavosti. - Kompost od lia i drugi poboljivai zemljita niske hranljivosti Korisni su pre setve korenastog povra; stavite ih bilo gde kao vrstu mala za poboljanje zemljita, naroito za vreme zime. - Zelenina ubriva Proverite kojoj familiji zelenino ubrivo pripada i upotrebite ga posle useva iz iste familije. Na taj nain e se problem koji moe pogoditi tu familiju prvo pojaviti kod zeleninog ubriva umesto kod useva. Koristite ga zimi, za setvu krajem leta ili na jesen. Ne koristite ozimu ra pre neposredne setve sa zdruenim usevom jer pri razlaganju spreava klijanje drugog semena. gajenje viegodinjeg povra Viegodinje povre koje moe da stoji na istom mestu mnogo godina oigledno ne uestvuje u uobiajenom plodoredu. Najbolje je da pargli i rabarbari namenite zasebne leje. Druge vrste, kao to su artioka i ratan, idealne su za ograniavanje parcele. Divlji spana i kiseljak takoe mogu da se udenu na krajeve parcele. Kao za sve viegodinje biljke, odgovarajua priprema zemljita, koja obuhvata uklanjanje svih viegodinjih korovskih biljaka, neophodna je pre sejanja (videti str. 171, kao i Povre i salatne biljke, od A do , str. 341). Kad odluite da ih obnovite, nemojte da ih sejete na istom mestu. Proveravajte bolesti i tetoine na viegodinjim biljkama, naroito na onim koje su iz jedne od veih familija, na primer viegodinje brokule. tetoine i bolesti koje se dugo zadre na viegodinjim biljkama, mogu da zaraze i druge biljke.

Parcela 1: Solanaceae, cucurbitaceae Stavite kompost na prolee, potom gajite krompir, paradajz i tikvice. Nakon berbe, posejte/posadite beli luk, praziluk i ostavite zelenino ubrivo za poboljanje zemljita. Parcela 2: Alliaceae, Papillionaceae Posle berbe belog luka i praziluka posejanog prethodne godine (videti parcelu 1), gajite graak i pasulj. Posejte grahoricu za zelenino ubrivo preko zime, ali dodajte kre jer ete nastaviti s kupusnjaama. Parcela 3: Brassicaceae argarepa, patrnak, celer, cvekla, spana, blitva (dole), zelena salata kao meuusev. Preko zime ostavite ozimu ra ili heljdu kao zelenino ubrivo. Parcela 4: Apiaceae, Chenopodiaceae Gajite letnje kupusnjae, a potom posadite jesenje kupusnjae, zelenu salatu i druge vrste kao meuusev. Dodajte kompost na prolee i leto. Malirajte jesenje kupusnjae kompostom od lia preko zime.
Plodored za topla podneblja

Parcela 1: Dodajte kompost na prolee. Gajite paradajz, patlidan i papriku, a potom beli luk ili crni luk preko zime. Parcela 2: Posle crnog i belog luka prethodne godine (videti parcelu 1) gajite salatu preko zime. Dodajte kompost od lia na prolee. Parcela 3: Dodajte ubrivo na prolee, potom gajite bundeve, tikve i tikvice. Parcela 4: Kukuruz eerac uz salatu kao meuusev poetkom sezone. Posle dodajte zelenino ubrivo.

308

ORGANSKA BATA

etvorogidinji plodored za hladna podeblja (Razmera: 1:50) etvrta godina Ovaj plan e obezbediti dobar izbor sezon4 3 skog povra, sveeg i skladitenog. Cvee 1 2 je za branje, a zainsko bilje za kuhinju. I jedno i drugo e privui korisne insekte. Usevi iz grupe 1 (gore levo) Usevi ostaju grupisani i pomeraju se u Usevi iz familije Solanaceae i Cucurbitacepravcu kazaljke na satu svake godine. ae koriste mnogo hranljivih materija. Na

Prva godina 1 4 2 3

Druga godina 2 1 3 4
Trea godina 3 2 4 1

prolee dodajte ozimu ra (videti grupu 4), a zatim stavite kompost. Posle vaenja ranog krompira posadite Alliaceae preko zime; nije im potrebno prihranjivanje.

Usevi iz grupe 2 (na sledeoj strani, gore levo) Mahunarke, kao to su graak i pasulj, hrane se same, ali koristie im mal od lia. Povadite deo crnog luka preko zime...

GAJENJE POVRA

309

... kako biste napravili mesta za pasulj pritka. Luk posejan na prolee sustii e svoje zimske roake. Posle posejte grahoricu kako bi naredne godine bilo dovoljno azota za kupusnjae; stavite na jesen kre ako je potreban zemljitu.

Usevi iz grupe 3 (gore desno) Kupusnjae i salate. Dodajte grahoricu ili batenski kompost na prolee. Na jesen malirajte kompostom od lia da biste naredne godine imali dobro klijalite za korenaste useve.

Usevi iz grupe 4 (na prethodnoj strani, gore desno) Veinom korenasti usevi kojima nije potrebno dodatno prihranjivanje jer koriste prologodinje ostatke. Na mesto gde e rasti celer, blitva i kukuruz eerac dodajte kompost. Preko zime prekrijte ozimom rai.

310

ORGANSKA BATA

BRaSSiCaCeae Familija kUPUSnjaa

Predstavnici familije - Bela slaica* (Sinapsis alba) - Rukola** (Eruca vesicaria) - Brokule (Brassica oleracea grupa italica) - Prokelj (Brassica oleracea grupa gemmifera) - Kupus (Brassica oleracea grupa capitata) - Karfiol (Brassica oleracea grupa botrytis) - Kineski kupus (Brassica rapa grupa pekinesis) - Krecava salata* ** (Lepidium sativum) - Brassica napus - Ratan (Brassica oleracea grupa acephala) - Keleraba (Brassica oleracea grupa gongylodes) - Mizuna** (Brassica rapa var. nipposinica) Brassica hirta ** Brassica juncea **

- Kineski kupus** (Brassica rapa grupa chinensis) - Rotkvica** (Raphanus sativus) - Broskva (Brassica napus grupa napobrassica) - Divlji karfiol (Crambe maritima) - Brassica oleracea (grupa italica) - Repa ugarnjaa (Brassica rapa grupa rapifera) - Diak (Barbarea verna)
* Zelenina ubriva ** Pogodne za dobijanje mladica

Predstavnici velike i raznolike familije kupusnjaa gaje se zbog listova, glavica, korena, stabla ili izdanaka. Odgovaraju im hladni, vlani uslovi i veoma su hranljivi i bogati mineralima i vitaminima. Mnogo povra koje se konzumira i dobro je poznato u zapadnom delu sveta, na primer karfiol i kupus, pripada familiji kupusnjaa; tu spada i povre orijentalnog porekla kao to su kineski kupus i mizuna. Neke vrste, na primer lisnati kelj, brokule s mnogo gla-

zatita useva. Kupusnjae e verovatno imati veliki udeo u usevima koje gajite i stoga je vano da napravite dobar plodored kako bi se spreila kupusna kila (1), najozbiljnija bolest koja napada kupusnjae. Bez biljke domaina spore kupusne kile mogu da preive u zemljitu 20 godina. Trudite se da ne zarazite biljke i zemljite. Larve kupusne muve napadaju korenje biljaka iz ove familije to dovodi do toga da biljka propada i vene (2). Mladice mogu da se zatite kragnom protiv kupusne muve (5) ili pokrivanjem redova. Pokrivanje redova moe da se koristi da bi se mladice zatitile od lisnih vai, a mrea je dobra zatita od nekih vrsta ptica.

Od kraja prolea razni moljci i leptiri, kao to je leptir kupusar, polau jaja (3) na kupusnjae. Gusenice (4) koje se razviju mogu da se otklone runo ako ih pre toga ne uklone korisne ose. Poto preko cele godine moe da se gaji neka od brojnih kupusnjaa, postoji opasnost da se namnoe kupusni moljci i lisne vai. Isplati se jednom godinje da se uklone iz bate sve kupusnjae - na primer u rano prolee - kako bi se zaustavilo razmnoavanje tetoina. Vie informacija i saveta nai ete u delu Problemi s biljkama, od A do , str. 397.

GAJENJE POVRA

311

Upoznajte familiju Svi lanovi ove raznolike grupe, u koju spadaju jednogodinje, dvogodinje i viegodinje biljke, na kraju e razviti isti karakteristian cvet sa etiri latice rasporeene u obliku krsta. Neke vrste kupusnjaa mogu da se beru skoro u bilo koje doba godine. Ovi lisnati usevi podrazumevaju lisnati kelj (1) i zimski (2), proleni (3) i letnji kupus (videti str. 300). Jedu se mlade glavice brokula kalabreze, karfiola (4) i brokula s mnogo glavica. Kelj pupar du visokog stabla razvija male glavice koje lie na kupus. Krecava salata, slaica, rotkvica i brassica napus koriste se kao izdanci i mnoge mogu da se jedu jo kao mladice. Viegodinja kupusnjaa ratan gaji se zbog vrstih izdanaka koji se beru od sredine do kraja zime. Keleraba ima vrstu sonu debelu stabljiku. Rotkvica moe da se gaji i zbog njenih pikantnih mahuna. Usevi koji se gaje zbog korena ukljuuju broskvu, repu i rotkvice. Prolene i letnje rotkvice obino imaju mali koren, osim dugih belih japanskih rotkvi. Zimske rotkvice su mnogo vee. Orijentalne kupusnjae kao to je kineski kupus i smea slaica rastu brzo i daju ukusne hranljive listove i izdanke koji su dobri za salatu i brzo prenje. Neke kupusnjae imaju karakteristian ukus koji podsea na senf, ali druge, kao to su keleraba i brokule imaju neniji ukus. Mnoge mogu da se jedu presne, kao i kuvane ili iz turije. Kupusnjae moda nisu pravi izbor za ukrasnu batu, ali neke izgledaju veoma atraktivno. Crveni, kovrdavi i reckavi lisnati kelj moe zimi da izgleda veoma upeatljivo. Keleraba, zelena ili ljubiasta, esto predstavlja interesantan dodatak bati, dok pepeljastozeleni kupus ili karfiol mogu da budu savrena pozadina za jednogodinje biljke jarkih boja. Orijentalna vrsta brassica juncea i neke vrste minijaturnog kupusa mogu da se upotrebe za oiviavanje leja.

vica i kelj, dugo se razvijaju, ali veoma su otporne i slue kao odlina hrana tokom zime. Prazno zemljite koje ostaje izmeu veih zimskih kupusnjaa moe da se iskoristi za useve koji se brzo razvijaju i meuuseve. Meutim, paljiv izbor sorti vrsta kao to su kupus i karfiol i mali razmak prilikom njihovog sejanja moe da proizvede manje glavice, pogodne za jedan obrok. Neke kupusnjae imaju odline mladice kojima moe da se osvei uobiajena salata od zelenia (videti str. 337). Obrada zemljita i plodored Kupusnjaama je potrebno plodno zemljite koje dobro zadrava vlagu. U plodoredu ova porodica sledi mahunarke, kao to su graak i pasulj, koje fiksiraju azot (str. 314). Usevi od kojih se pravi zelenino ubrivo, na primer, grahorica ili detelina, obezbeuju lisnatim kupusnjaama sav potreban azot. Ako nemate zelenino ubrivo, u leje kupusnjaa moete da dodate srednje hranljiv poboljiva zemljita, kao to je kompost. Kiselom zemljitu treba da se doda kre pre gajenja kupusnjaa. Kupusnjae se lako gaje iz semena ili saenjem rasada. Zapadne vrste obino se seju na prolee i leto; orijentalne vrste najbolje je sejati kad dani postanu krai u drugoj polovini leta - na taj nain ete dobiti korisne jesenje useve. Usevi koji brzo rastu, na primer rukola i rotkvice, brzo e biti spremni za berbu ako se seju direktno u zemljite; keleraba i brokule mogu biti spremni za berbu ve posle 8 sedmica. Uzastopno sejanje obezbedie stalan priliv plodova. Meutim, velikom broju kupusnjaa potrebni su meseci do punog zrenja. Izbegnite da vam zemljite dugo bude zauzeto tako to ete ove vrste posejati u klijalite ili u elije i presadite ih kad zemljite bude slobodno.

312

ORGANSKA BATA

alliaCeae Familija lUkOva

Predstavnici familije - Beli luk (Allium sativum) - Praziluk (Allium porrum) - Crni luk (Allium cepa) - Kozjak (Allium cepa grupa aggregatum) - Aljma (Allium fistulosum) - Egipatski luk (Allium cepa grupa proliferum) Biljke iz familije lukova imaju otar ukus i mnoge razvijaju tipine izduene cvetne glavice ukoliko se ostave da procvetaju. Usevi ukljuuju sitni luk za turiju, raznobojni kozjak, vitki mladi luk, pikantni beli luk snanog ukusa i crveni, beli i uti loptasti luk. Sve su to vrsti usevi kojima odgovara hladno podneblje. Mladi luk, usev koji se brzo gaji, jede se kao mladica zajedno s liem. Crni luk, kozjak i beli luk obino se vade kad su sasvim zreli; u suvim uslovima mogu da se skladite vie meseci (videti str. 340). Praziluk, koji ne daje lukovicu, gaji se zbog duge cilindrine stabljike. Moe da se ostavi u zemlji i vadi tokom zime. Zainske trave kao to su vlaac i kineski vlaac (videti str. 290) takoe pripadaju ovoj familiji; konzumirajte lie i cvetove. Viegodinji egipatski luk umesto cveta daje nadzemne lukovice iz kojih mogu da izbiju izdanci koji e se razviti u zemljitu. Cvetovi praziluka i belog luka takoe mogu da proizvedu male lukovice umesto semena. gajenje useva Predstavnici ove familije lako se gaje. Odabirom vrsta i varijeteta moete da ih jedete cele godine, bilo svee bilo skladitene. Mladi luk i praziluk gaje se iz semena; praziluk se stavlja u rasadnik pa se presauje poetkom leta (str. 321). Crni luk i kozjak gaje se iz semena ili mladih lukovica, dok se beli luk iskljuivo sadi u enovima. Beli luk mora da proe kroz period hladnog vremena da bi dobro rodio i zbog

zatitite useve. Bela trule (u sredini) napada lukovice i ponekad se zadrava u zemljitu vie od 20 godina. Pokuajte da ne zarazite zemljite i biljke i koristite plodored. Kod lukove muve crvi se uvlae u lukovice. Zatitite useve laganim prekrivaem. Razliite gljivice mogu da napadnu lie luka. Plamenjaa luka (gore) esta je kada su vlani uslovi; od njenih tamnih spora listovi pocrne. Oistite zaraene delove i koristite plodored. Narandaste mrlje od re luka (dole) javljaju se leti. Moe da deluje opasno, ali biljke obino prerastu bolest na jesen (videti slike u koloru na str. 463).

GAJENJE POVRA

313

toga se obino sadi na jesen. Kozjak takoe moe da se seje na jesen, a za ranu berbu kasno leto je vreme za setvu japanskih varijeteta crnog luka. zemljite i planiranje prostora Pripadnici ove familije vole vlano, relativno plodno zemljite. Izbegavajte obilno prihranjivanje koje pospeuje razvoj bolesti i smanjuje trajanje skladitenja. Dovoljno je zemljite koje je prihranjeno za prethodne useve kao to su krompir ili kupusnjae. Na siromanijem zemljitu praziluku e koristiti ubrivo srednje do visoke hranljivosti. Crni luk i praziluk dobro podnose razliite varijante rasporeivanja biljaka (videti st 321), to moete da iskoristite da biljka dostigne veliinu koja vam odgovara. Tanki, ukusni praziluk moe da se gaji na rastojanju od samo 5 cm.

CUCURBitaCeae - Familija tikava

Predstavnici familije - Tikvica, bundeva, letnja tikva (Cucurbita pepo) - Krastavac, kornion (Cucumis sativus) - Lufa (Luffa cylindrica) - Dinja (Cucumis melo) - Bundeva, muskatna bundeva, zimska tikva (Cucurbita maxima, C. moschata ili C. Pepo) - Lubenica (Citrullus lanatus) Predstavnici familije tikava obino su bujne biljke velikog upadljivog lia i utih cevastih cvetova. Potrebno im je mnogo prostora. Varijeteti koji imaju vree mogu
Oaravajui plodovi Sve tikve, ak i obine batenske tikvice upeatljivo izgledaju. Tikve se javljaju u najrazliitijim oblicima, od blistave svetiljke kao to je atlantski din, do osobene, prema unutra zamotane Turinove kape.

da se usmere i da se penju po luno postavljenim granicama ili uz mreu. bunasti varijeteti se manje granaju. Ova familija najvie se gaji zbog plodova koji mogu da se jedu i dok su mladi i kad sazru. Plodovi su predivnih boja, oblika i veliina. Jestivi su i cvetovi i semenke. Sve vrste su osetljive jednogodinje biljke kojima su potrebni topli uslovi da bi se razvijale. U hladnim podnebljima tikvice, bundeve, tikve i krastavci mogu raati na otvorenom ako rastu na toplom i presauju se u toplo zemljite, posle mrazeva. U toplijim regionima mogu da se seju direktno u zemljite na otvorenom. Dinjama su potrebni topli uslovi i nekad treba da se gaje u hladnom stakleniku ili ramu. Krastavcima takoe prijaju topli vlani uslovi u stakleniku ili plasteniku. Krastavci, tikvice i letnje tikve jedu se mladi i redovno se beru kako bi biljke nastavile s raanjem. Obino su blagog ukusa. Dinje se beru kad su zrele, a bundeve i zimske tikve ostavljaju se da sazru na biljci kako bi dobile debelu koru zbog skladitenja. Neke su sone i blagog ukusa, dok su druge mesnate i imaju sna-

zatitite useve. Neke sorte krastavca pokazuju otpornost na mozainu proaranost lista (gore). Zatitite mladice od pueva golaa. Pepelnica moe da bude znak da je zemljite suvo; ako se javi krajem godine nee ugroziti rod. Pod zaklonom se mogu koristiti bioloke metode za kontrolu obinog pauinara. Plodored, dobra ventilacija i higijena najbolja su odbrana od bolesti kao to su gare i trule (vidi sliku u koloru na str. 462).

314

ORGANSKA BATA

an slatkast ukus - odline su za supe i orbe. gajenje useva Svim predstavnicima ove familije koristi primena srednje hranljivog poboljivaa zemljita kao to je kompost. Ako ih ne gajite u posudama nije potrebno dodatno prihranjivanje. Kod plodoreda na otvorenom mogu da se ukljue u leje na kojima se gaji krompir ili kupusnjae, ili moe da im se dodeli posebna parcela. Kad se poseju, veini tikava ne treba mnogo panje i dobre su za suzbijanje korova. Dinje i krastavci u stakleniku zahtevaju vie oblikovanja, zalivanja i prihranjivanja. U veini sluajeva cvetovi - koji su ili enski ili muki - moraju da se oprae da bi proizveli plod. Meutim, krastavci iz plastenika e biti gorki ako se oprae. Upotrebom enskih hibrida izbegava se uklanjanje mukih cvetova da bi se spreilo opraivanje.

dalje se obino tako naziva. Gaji se pre svega zbog jedrih mahuna i zrna. Za mahunarke je tipino da u korenu imaju kvrice koje fiksiraju azot iz vazduha. Kad kvrice istrule, azot se razlae u zemljite i zbog toga je zelenino ubrivo od ovih biljaka veoma korisno. Graak i bob su vrsti usevi kojima pogoduje hladno podneblje jer se najbolje razvijaju na temperaturi ispod 15C. Boranija i mnogocvetni pasulj manje su otporni na mraz i potrebni su im topliji uslovi za rast. Mlade mahune boba i vrhovi izdanaka mogu da se jedu, ali glavni usev su zelena, bela ili crvena zrna. Zrno graka tradicionalno se vadi iz mahuna, ali kod graka eerca i slatkog graka jedu se cele mahune.
zatitite useve Primenjujte plodored kako biste izbegli trule korena. Seme graka i pasulja posejano u rano prolee mogu da pojedu mievi. Ukoliko postavite zamke ispod iane mree, kasnija setva e verovatno biti sigurna. Grakov i pasuljev iak bui lie od ranog prolea. Biljke koje dobro napreduju obino mogu da prevaziu pretrpljenu tetu; mladice mogu da se zatite prekrivaem koji se stavlja odmah posle setve. Crna pasuljeva va prvo se pojavljuje na vrhovima boba. Otkinite zaraene izdanke. Rana setva manje podlee napadu. Rana i kasna setva graka mogu da pomognu da se izbegne grakov smotavac ije larve jedu zrno. Siva plesan je rana bolest, esta kad je zemljite vlano. Pepelnica se obino pojavljuje na graku kasnije u sezoni kad je zemljite suvo. Mlada boranija i mnogocvetni pasulj privlae pueve i pueve golae. U hladnijim podnebljima bolje je da prve useve presadite nego da ih sejete direktno u zemlju, a za dodatnu zatitu stavite staklena ili plastina zvona. Vie saveta nai ete u delu Problemi s biljkama, od A do , str. 397.

PaPiliOnaCeae - Familija lePtiRnjaa

Predstavnici familije - Lucerka* (Medicago sativa) - Povrtarski zvezdan (Lotus tetragonolobus) - Bob (Vicia faba) - Detelina* (Trifolium spp.) - Grahorica* (Vicia sativa) - Piskavica* (Trigonella foenum-graecum) - Krmni bob* (Vicia faba) - Ukrasni graak (Dolichos lablab) - Plava lupina* (Lupinus angustifolius) - Graak (Pisum sativum) - Mnogocvetni pasulj (Phaseolus coccineus) - Boranija (Phaseolus vulgaris) - Dunjica* (Medicago lupulina)
* Zelenino ubrivo

Povre iz ove familije, nekad poznate pod nazivom Leguminosae (mahunarke), i

GAJENJE POVRA

315

Graak moe da bude razliite visine, od 60 cm do 3 m i veina biljaka se podupire granicama ili mreom za graak. Varijeteti bez listova, koji imaju vie vrea nego lia, podupiru se sami kad se gaje u blokovima. Patuljasti bunasti graak idealan je za mali prostor i gajenje u posudama. Varijetet koji spada u penjaice (poznat kao graak pritka) uspuzae uz prut, tap ili pritke postavljene oko leje ili s obe strane reda. Najbolje uspeva u umereno toplim ili veoma toplim podnebljima i mnogo bolje podnosi suve vremenske uslove od mnogocvetnog pasulja. Mnogocvetni pasulj uglavnom je penjaica, iako postoje i patuljaste kultivisane vrste. Crveni, beli, roze, ili crveno-beli jesarene mahunarke Iza boranije krije se neto vie od zelenih mahuna. Mahune mogu da budu i ljubiaste, ute, zelene s crvenim pegama i jo u mnogo raznih kombinacija. Ako se ostavi da se razvije, debeljukasta svea boranija dobija mahune kao graak, ili moe da da suvi pasulj - veoma hranljiv usev za zimske dane. Raspon boja i ara osuenog zrna otkriva nam istinsku raznolikost. uvanje zrna je lako - to je verovatno dovelo do toga da se sauva mnogo starih kultivisanih vrsta. Pasulj pritka nekad se gajio kao ukrasna biljka, to i danas moe da bude sluaj. Na primer, Trionfo Violetto ima ljubiasto stablo, jestive tamnoljubiaste mahune i izgleda izvanredno pored jednogodinjih ukrasnih puzavica ili jarkih grozdastih, cvetova vrste Ipomoes lobata (mina lobata). Visoki graak moe da bude i atraktivna ukrasna biljka. Razmetljivi crveni mnogocvetni pasulj pruie vam mnotvo boja tokom itavog leta. Ukrasna boranija sa bledoljubiastim cvetovima naspram zelenog i bronzanog lia spada meu najlepe. Tu su i smee mahune jestive kad se skuvaju. Meutim, to je nena biljka kojoj je potrebna temperatura ne nia od 18 C.

tivi cvetovi deluju atraktivno kad se biljka uspenje uz ianu mreu ili pritke. Mahune su zelene i dugake. zemljite i plodored Mahunarke dobro uspevaju u vlanom zemljitu koje dobro zadrava vlagu i koje je prihranjeno za prethodni usev kao to je krompir. U plodoredu mogu da ih slede kupusnjae, koje e iskoristiti azot iz kvrica mahunarki pod uslovom da se korenje ostavi u zemlji.

CHenOPODiaCeae Familija lOBODa

Predstavnici familije - Cvekla (Beta vulgaris podvr. vulgaris) - Blitva (Beta vulgaris grupa cicla) - Divlji spana (Chenopodium bonus-henricus) - Lisnata cvekla (Beta vulgaris grupa cicla) - Loboda (Atriplex hortensis Rubra) - Spana (Spinacea oleracea) Ova familija obuhvata i lisnate i korenaste useve kojima pogoduju topla i hladna podneblja. Spana i loboda su pogodni meuusevi koji se brzo razvijaju. Spana je najbolje sejati na niim prolenim i jesenjim temperaturama jer po vrelom suvom vremenu brzo precveta. Za stalan prinos sejte po malo i esto. Cvekle Cvekla se gaji zbog sonog mesnatog korena koji je obino tamnocrven, ali ima vrsta sa zlatnoutim, belim i arenim korenom. Tamnozeleno i purpurno lie je dekorativno i moe da se koristi za jelo dok je mlado, presno ili delimino obareno. Sitna cvekla koja brzo raste jede se kad dostigne veliinu 2,5 - 5 cm u preniku. Vei
Snane boje Jake, tamne boje korena i lista (kao kod ljubiaste blitve i spanaa) obeleje su ove familije.

316

ORGANSKA BATA

koren glavnog useva skladiti se za upotrebu tokom zime. Kultivisane vrste koje ne precvetavaju koriste se za ranu setvu. lisnate cvekle Lisnata cvekla i blitva esto se meaju. Prva ima velike listove umerenozelene boje; druga obino ima sjajne tamnozelene listove s irokom istaknutom sredinjom ilom koja se moe jesti kao zasebno povre. Boja centralne ile moe biti bela, uta, narandasta, svetloljubiasta i jarkocrvena. Lisnata cvekla i blitva lako se gaje; manje su podlone precvetavanju od spanaa, nekoliko meseci mogu neprestano da se beru i dobro podnose niske zimske temperature. Dve setve, jedna na prolee i jedna na jesen, trebalo bi da budu dovoljne za rod preko cele godine. Divlji spana, malo poznata viegodinja biljka, stara je salatna biljka. Listovi mogu da se beru poetkom godine; jedu se i cvetni izdanci. Pogoduje joj kvalitetno bogato zemljite i delimino trpi hlad. gajenje useva Usevi iz ove familije vole plodno zemljite koje se ne isuuje lako. esto su ukljueni u plodored zajedno s korenastim povrem, na zemljitu koje je poboljano za prethodne useve. Na siromanijem zemljitu prijae im mal od ubriva srednje hranljivosti. Lisnata cvekla i blitva mogu da se gaje u elijama za presaivanje, a za cveklu je poeljno da se seme seje u grupi, na jednom mestu (videti str. 323). Sve vrste mogu da se gaje u hladnom stakleniku van sezone.
zatitite useve S usevima iz ove familije ima manje problema, iako neki hoe da precvetaju u loim uslovima. Repina muva malo utie na koren, ali e otetiti lisnati usev. Otkinite oteeno lie i izgnjeite larve u tunelima. Kad je visoka vlanost, plamenjaa moe da bude problem za mladi spana.

aSteRaCeae Familija glavOika

Predstavnici familije Karda (Cynara cardunculus) Cikorija (Cichorium intybus) Endivija (Cichorium endivia) Artioka (Cynara scolymus) ioka (Helianthus tuberosus) Zelena salata (Lactuca sativa) Beli koren (Tragopogon porrifolius) Crni koren (Scorzonera hispanica)

Povre iz familije glavoika obuhvata razliite biljke, od jedre jednogodinje zelene salate, do velianstvene viegodinje artioke koja moe izrasti i do 2,5 m. U zavisnosti od useva, mogu da se jedu izdanci, lie, cvetne glavice, koren ili gomolji. Zelena salata je verovatno najrasprostranjeniji pripadnik ove familije i konzumira se zajedno s cikorijom i endivijom kao salata. Sve tri vrste, raznolikih listova i boja, mogu da deluju izuzetno dekorativno. Neke kultivisane vrste zelene salate daju listove skupljene u glavicu; pojedinani listovi mogu i do nekoliko sedmica da budu pogodni za branje kod vrsta iji su listovi slobodni. Cikorija i endivija esto se blaniraju kako bi im se umanjila gorina, a koren cikorije moe se izvesti da proizvede svetle mlade izdanke poznate pod nazivom ikoni. Odabirom kultivisanih vrsta i gajenjem pod zatitom staklenog ili plastinog zvona ovi usevi obezbedie vam lisnatu salatu cele godine. Takoe, dobro napreduju u hladnom stakleniku i mogu da poslue kao koristan rasad za naizmenino saenje i za gajenje u posudama. ioke se jednostavno gaje. One proizvode vrste jestive gomolje, a rastu i do 2,5 m visine. Neke kultivisane vrste imaju pomalo neoekivan cvet koji lii na prepoznatljiv cvet suncokreta - brojne sitne latice oko centralne cvasti. Kad se ostave da procvetaju viegodinja artioka i karda, veoma slinog izgleda, imaju velike cvetove koji lie na cvet

GAJENJE POVRA

317

Samo zelena salata Familija glavoika pored useva obuhvata i ukrasne biljke, na primer lepe kate i hrizanteme i korove kao to je maslaak.

SOlanOCeae Familija POmOniCa

Pripadnici familije - Krompir (Solanum tuberosum) - Paradajz (Lycopersicon esculentum) - Paprika (Capsicum annuum grupa grossum) - Ljuta paprika (Capsicum annuum grupa Longum) - Ljuta papriica (Capsicum frutescens) - Patlidan (Solanum melongena) Iako nije otporan na mraz, krompir dobro uspeva u hladnim podnebljima. Ostalim pripadnicima ove familije - paradajzu, patlidanu i paprici - potrebni su topli uslovi i dosta svetlosti. Ovo su popularni usevi za gajenje u hladnom stakleniku ili plasteniku (str. 223-224), ali seju se i u zatvorenom, a potom presauju napolju kad uslovi budu primereni. Uvek dosta krompira Krompiru treba dosta mesta, ali se lako gaji. Dobar je za skladitenje preko zime. Krompir se sadi u vidu krtola. Uvek koristite proverene semenske krtole. Obino se seje na prolee; setva krajem leta uz zatitu moe dati zimski usev (videti str. 226). Neke vrste krompira proizvode pravo seme u malim plodovima koji lie na paradajz, ali ono se retko koristi za gajenje (i otrovno je ako se jede). Osetljivi plodovi Samostalno gajen paradajz koji se ostavi da sazri na biljci boljeg je ukusa od svih koje moete da kupite u prodavnici. Raznolikost vrsta koje su na raspolaganju batovanima opet je neverovatna - od bunaste biljke umerenog rasta koja se lako gaji, do neodreenih vrsta koje mogu da izrastu vie metara; od malenih plodova veliine trenje, do onih koji sami mogu da poslue kao itav obrok, crveni, uti, narandasti i zeleni. Paradajz moe da se gaji

ika. Koren karde blanira se na jesen; veliki jo neotvoreni cvetni pupoljci artioke jedu se poetkom leta. Beli koren i crni koren malo su poznati korenasti usevi. Beru se na jesen, a zimi se, po potrebi, vade. Narednog prolea izdanci mogu da se jedu blanirani ili se ostavljaju da bi dali jestive cvetne pupoljke. zemljite i raspored Biljke iz ove porodice vole vlano zemljite. Lisnati usevi ukljuuju se u plodored, ili mogu da se stave meu ukrasne biljke. Karda i artioka trae mnogo mesta i ne bi odudarale meu ukrasnim biljkama po ivicama parcele. Korenasti usevi mogu da se ukljue u plodored zajedno s ostalim korenastim biljkama, dok ioke pruaju dobru zatitu od vetra.
zatitite useve Meu glavoikama zelena salata je najpodlonija tetoinama i bolestima. Uobiajene tetoine ukljuuju pueve golae, sovice, lisne vai i korenove vai. Mlade biljke mogu da se zatite od pueva golaa preprekama i zamkama. Slomljena ljuska od jajeta ima kratkorono zatitno dejstvo. U zatienom prostoru problem predstavljaju plamenjaa i siva plesan (botrytis), naroito u hladnim, vlanim uslovima. Plodored, odravanje higijene i dobra ventilacija mogu da umanje problem. Postoje kultivisane vrste otporne na vai, plamenjau i razne fizioloke probleme.

318 zatitite useve Setva otpornih kultivisanih vrsta dobar je nain da se krompir i paradajz zatite od brojnih problema. Plamenjaa krompira, koju izaziva gljivica, napada i paradajz i moe da predstavlja veliki problem u vlanim uslovima. Malo ta moe da se uini kako bi se spreila. Rani usevi krompira izbei e je, ali uklanjanje svih potencijalnih izvora moe da odloi poetak bolesti. Biolokim sredstvima mogue je suzbijanje belih vai, obinog pauinara i korenove vai. Videti takoe Problemi s biljkama, od A do , str. 397.

ORGANSKA BATA

aPiaCeae Familija titOnOa

Pripadnici familije - argarepa (Daucus carota) - Korenasti celer (Apium graveolens var. rapaceum) - Celer (Apium graveolens) - Komora (Foeniculum vulgare var. dulce) - Hamburki perun (Petroselinum crispum var. tuberosum) - Perun (Petroselinum crispum) - Patrnak (Pastinaca sativa) - Vodena drezga (Sium sisarum) - Krbuljica (Chaerophyllum bulbosum) Ovo je grupa razliitih useva zasebnih karakteristinih ukusa. Porodina slinost vidi se kad procvetaju - sitni pojedinani cvetovi formiraju cvetne glavice u vidu mlenobelih kiobrana nalik na titove. Cvetovi privlae korisne insekte. argarepa i patrnak spadaju u tradicionalno korenasto povre; hamburki perun, krbuljica i vodena drezga manje su poznati. Celer, lie i stablo korenastog celera imaju isti karakteristian ukus, kao i kvrgavi koren korenastog celera koji se vie jede kao korenasti usev. Lukovice (zapravo donji deo stabla) firentinskog komoraa su vrste kad su presne i ukusom podseaju na sladi. Njegovo lepo meko lie koristi se umesto obinog komoraa. Najbolje je da se seje u drugoj polovini leta jer raste najbre od ovih useva. Veini ostalih useva treba mnogo vremena da sazru. Perun se, kao zainsko bilje, esto gaji s ovim vrstama povra. gajenje useva argarepa i patrnak su vrsti usevi koji se seju direktno i preko zime mogu da ostanu u zemlji ili se skladite. Rana argarepa, koja bre zri, jede se presna. Oba useva vole neto siromanije zemljite koje je prihranjivano za prethodne useve, na primer kupusnjae. Ako je zemljite teko

u saksijama, korpama i vreama za gajenje povra. Otpornije vrste lake se gaje i kad se seju direktno u zemlju. Paprika moe da bude slatkasta, ljuta, ili vatreno ljuta. Slatka paprika bere se dok je zelena, ili zrela, kad dobije crvenu, utu, narandastu ili ljubiastu boju. Ljute papriice obino imaju sitnije, due i iljatije plodove. Plod patlidana obino je sjajan, tamnoljubiast, ali prvobitno je bio beo kao jaje. Moderne kultivisane vrste ne daju vie od etiri do pet plodova po biljci, zbog ega je rod pouzdaniji. I patlidan i paprika dobro napreduju u posudama, kao i u zemljitu, a najvie im pogoduje zatien prostor u hladnom podneblju. zemljite i plodored Svim vrstama najvie pogoduje plodno zemljite bogato organskim materijama u koje je umean kvalitetan kompost. Dobro je da ih sadite posle zeleninog ubriva od ozime rai.

GAJENJE POVRA

319

zatititi useve Korenasti usevi nekad se ravaju u kamenitom zemljitu. Najvea tetoina za ovu familiju je argarepina muva; njena larva se hrani korenom svih pripadnika porodice. Bledi listovi obino se primete pre nego to doe do oteenja korena. Prepreke i pokrivanje redova najbolja su zatita. Itersonilia pastinaceae, bolest koja napada samo patrnak, pogorava se ako je biljku napala i argarepina muva. Spreavaju je malo rastojanje izmeu biljaka i dobra vlanost zemljita. Trule korena napada ovu i nekoliko drugih familija, naroito kad je zemljite previe vlano. Na tom mestu bar etiri godine nemojte gajiti biljke podlone trulei.

Sejanje i Saenje POvRa

U ovom delu baviemo se gajenjem povra na otvorenom. Biljke mogu da se gaje i u stakleniku ili nekom drugom zatienom prostoru kako bi se izbegli nepovoljni spoljanji uslovi, ili jednostavno zato to je pogodnije. Vie detalja pronai ete u delu Gajenje biljaka, str. 102; Batovanstvo u staklenicima, str. 215; i Povre i salatne biljke, od A do , str. 341. izbor semena Organsko seme proizvodi se prema prihvaenim organskim standardima bez upotrebe mineralnog ubriva i pesticida. Konvencionalno seme proizvodi se uz pomo mineralnog ubriva i pesticida i moe da se koristi ako ne postoji organska alternativa. Kad god je mogue, koristite kvalitetno organski proizvedeno seme proverenog porekla, ili ga sami proizvodite. Ako ne postoji organsko seme proverite na pakovanju semena u ponudi da li je posle berbe tretirano pesticidima. Tradicionalne sorte (videti str. 12) mogu da se nabave razmenom semena. Kultivisane vrste dobijene tehnikama genetske modifikacije (G. M., videti str. 296) nisu primerene za organsko gajenje. Oblici semena U prodaji obino moe da se nae osueno seme u rinfuzu, zapakovano u najlon ili papir. Razliiti tretmani i naini olakavaju sejanje i doprinose boljim rezultatima. - Obloena/peletirana semena Svaka semenka oblae se glinom ili dijatomejskom zemljom kako bi rukovanje i sejanje bilo lake. Prvo se uverite da u oblozi nema pesticida. - Prajmirano seme Seme se naklijava u idealnim uslovima i potom se sui pre pripreme za sejanje ili uvanje na 5C. Biljke niu veoma brzo i ujednaeno bez obzira na fluktuaciju temperature zemlji-

ili kamenito, razmiljajte o gajenju rane argarepe u posudama (videti str. 209). Celer i korenasti celer e precvetati ako se ne vodi rauna o rastu. Najbolje je da ih sejete u elijama i presadite kad se zemljite ugreje. Zemljite treba da bude bogato organskim materijama kako se ne bi isuilo, a dodaje mu se poboljiva srednje do visoke hranljivosti. Iako je pripadnicima ove familije potrebno razliito zemljite, dre se zajedno u uobiajenom plodoredu jer su podloni istim problemima. U sistemu leja, kad je parcela izdeljena na vie od etiri jasno podeljena dela, mogu da im se dodele zasebne leje.

320

ORGANSKA BATA

ta. Naklijava se seme argarepe, celera, praziluka, peruna i patrnaka. - Trake Seme se stavlja na biorazgradive papirne trake koje se polau u redove. Zahvaljujui ovim trakama sejanje je brzo i lako, a redovi stalno savreni. Nije potrebno proreivanje. Seme uvek drite na hladnom, mranom mestu. Vie detalja o uvanju i roku trajanja semena videti na str. 120. Umesto semena Neke vrste povra razmnoavaju se vegetativno - na primer iz krtola i izdanaka. To se deava zato to retko daju seme, ili su biljke koje se gaje iz semena veoma raznovrsne, ili zato to je vegetativno razmnoavanje bre. ak i kad je mogue gajenje iz semena, moda e vam vie
Hibridi F1 Seme nekih sorti povra ima oznaku F1. To znai da spada u hibride F1 - potomstvo dobijeno ukrtanjem dve odabrane biljke-roditelja. Hibridi Fl generacije obino su veoma bujni, ujednaeni i daju vee prinose. esto su otporni na odreene tetoine i bolesti i neki mogu da se nau kao organski proizvedeno seme. Jedan od glavnih nedostataka hibrida F1 je to to biljke posejane u isto vreme obino i raaju u isto vreme. Ovo moe da se izbegne uzastopnim ili ponovljenim sejanjem tokom dueg vremenskog perioda. zamena za seme Isto kao to e krtole krompira ostavljene na suncu poeti da klijaju, tako se i druge vrste razmnoavaju vegetativnim putem. ioke se gaje iz krtola, isto kao krompir; ratan se gaji iz delova mesnatog korena. Crni luk i kozjak mogu da se gaje iz semena, ali i iz malih lukovica koje slue kao podloga iz koje rastu. Beli luk se uvek gajio na ovaj nain. pargla, artioka i rabarbara raaju mnogo bre ako se gaje iz pelcera ili izdanaka koji se uzimaju s odrasle biljke (videti takoe str. 103) nego iz semena.

odgovarati da kupite rasad. To e vam omoguiti da utedite vreme - na primer, pargla ne raa sve do tree godine i stoga se obino sade jednogodinje biljke, odnosno izdanci. Usevi kao to su paradajz i krastavac najbolje niu u toplim uslovima koje ne moete uvek da obezbedite. Kupovinom rasada izbei ete ovaj problem, a verovatno ovakav nain gajenja nee biti mnogo skuplji ukoliko vam je potreban mali broj biljaka. ak i najobinije povre kao to je kupus ili kelj pupar moe da se kupi u obliku namenski gajenih ponika ili rasada. To je korisno ako imate ogranien prostor, vreme i uslove za gajenje. Rasad verovatno moete da kupite u mestu u kom ivite ili da poruite potom. Ako poruujete potom, paket otvorite im ga dobijete, zalijte biljke i stavite ih na dobro osvetljeno mesto. Kad god je mogue, kupujte organski gajene biljke, izdanke ili krtole. Sejanje povra Ako sejete na otvorenom, seme moete sejati direktno u zemljite u kojem e biljke rasti i zreti, ili u posebne posude ili klijalita odakle ete ih kasnije presaditi. Posude se esto koriste za kupusnjae koje zauzimaju mnogo mesta u relativno dugom vremenskom periodu. Biljke mogu da se odgaje u stakleniku, na osunanom prozoru ili u nekom drugom zatienom prostoru kako bi se izbegli nepovoljni spoljanji uslovi ili jednostavno zbog ostalih pogodnosti. grejanje zemljita Povre koje uspeva u hladnim podnebljima proklijae na prolee im temperatura zemljita dostigne 5C ili vie. Usevima kojima pogoduje toplije podneblje, na primer, cvekli, potrebno je najmanje 13C i ne sme se sejati ili saditi dok ne proe period mrazeva. Zemljite moe da se ugreje pre sejanja uz pomo staklenog ili plastinog zvona, prekrivaa za redove ili crnog najlona. Crni mal takoe se brzo

GAJENJE POVRA

321

zagreva na prolee. Nepromoivi materijali, najlon, odrava zemljite suvim - u vlanim uslovima seme truli. Ako sejete u leje (videti str. 327), cela leja moe se ugrejati za ranu prolenu setvu pomou prekrivaa za redove (videti str. 231). Pokriva se podigne, seme se poseje u zagrejano zemljite (ili se posade mlade biljke) i potom se pokriva vrati na mesto. Proreivanje Neke mladice moraju se ukloniti kako bi druge mogle da se razvijaju. Proreujte malo-pomalo i ostavljajte mladice jednu do druge dok ne postignete eljeno rastojanje. Zalivajte pre i posle proreivanja. I biljkama u rasadniku esto je potrebno proreivanje pre presaivanja. Presaivanje iz rasadnika Dobro zalijte mladice pre presaivanja kako biste to manje otetili koren. Biljke
Proreivanje argarepe Veina biljaka treba da se proreuje ako je seme uspeno proklijalo. argarepa se seje na to veem razmaku kako bi se izbeglo proreivanje i tako spreio rizik od napada argarepine muve. Biljke izvaene prilikom proreivanja (ali ne i argarepa) mogu da se iskoriste kao salata ili da bi se popunili slobodni delovi parcele. Presaivanje praziluka Povre koje sporo raste, moe da se seje u saksije ili elije dok se na parceli ne oslobodi prostor posle berbe ranih useva. Praziluk se moe gajiti u saksijama, plitkim koritima, ili gusto posejan u leju na slobodnom paretu zemljita. Dobro ga zalijte pre presaivanja u pojedinane rupe duboke 15 cm, na rastojanju od 15 do 23 cm. Stavite jednu biljku u svaku rupu, ali nemojte da ispunjavate rupu zemljitem. Umesto toga najpre zalivajte biljke kako bi se zemljite oko korena polako sleglo.

uvek drite za listove. Rastresite zemljite aoviem i trudite se da na korenu ostane to vie zemlje. Podignite biljke i odmah ih presadite u rupe, ali tako da donji listovi budu tik iznad zemljita. Utabajte zemljite, zalijte ga i odravajte vlanim. Biljke esto klonu posle presaivanja, ali se obino brzo oporave. Ako su temperature izuzetno visoke, prekrijte mladice laganim materijalom, kao to je pokriva za redove, koji e im pruiti zaklon od sunca. Sklonite pokriva posle nekoliko dana, kad se biljke oporave.

kakO najBOlje Da iSkORiStite PROStOR

Ako koristite tehnike za planiranje prostora u kombinaciji s pogodnim sortama i, ako je to mogue, lejama (videti str. 327), iskoristiete svaki prostor za gajenje na najbolji mogui nain. Ako i nema potrebe da se prolazi izmeu redova, povre moe da se gaji na manjem rastojanju nego to je uobiajeno. Praksa gajenja povra u dugim redovima uz redovno okopavanje zemljita izmeu njih nastala je zajedno s promenama u poljoprivrednoj praksi u 18. veku. Ovaj sistem i danas ima svoje prednosti kad se koristi na manjim parcelama, ali u veini bata postiu se bolji rezultati saenjem biljaka u blokovima, pravilno rasporeenim na prostoru za gajenje, koristei tehniku jednakog rastojanja ili kvadratnu mreu. - Jednako rastojanje Biljke se seju u cikcak redove na jednakom meusobnom rastojanju. Razmak izmeu biljaka odreuje se uzimanjem proseka izmeu preporuenog rastojanja biljaka u redu i rastojanja izmeu redova. Na primer, biljke koje se
Dobro iskorien prostor U uskim lejama ne treba da se gubi prostor na staze izmeu redova. Povre moe da se gaji u redovima na manjem rastojanju, ili na jednakom rastojanju u kvadratnim ili cikcak formacijama.

322

ORGANSKA BATA

obino gaje na rastojanju od 15 cm u redu, u redovima izmeu kojih je razmak 30 cm, mogu se gajiti na jednakom meusobnom rastojanju od 23 cm. Biljke primaju jednaku koliinu svetlosti, vlage i hranljivih materija i brzo iznad zemljita stvaraju pokriva od lia, to doprinosi suzbijanju korova. - Kvadrat Biljke se gaje na istom rastojanju u redu i izmeu redova i kao rezultat dobijamo kvadratnu emu. Ova ema je korisna kad na irinu leje mogu da stanu samo dve-tri biljke. Kvadratna mrea moe lako da se napravi uz pomo vinkle koju treba utisnuti u zemljite kako bi se ocrtale linije s jednakim rastojanjem i pod pravim uglom. Sejte ili sadite tamo gde se linije seku. kako postii pravu emu Da biste dobili posle presaivanja eljeni rezultat, jednostavno sadite biljke na potrebnom rastojanju. Kod povra koje se seje direktno u zemljite moete staviti nekoliko semenki na svako mesto gde treba da izraste biljka i kasnije prorediti ponike ostavljajui jednu biljku, ili moete sejati u redove i paljivo proreivati ponike u svakom redu. I kod useva kao to je cvekla takoe moe na jedno mesto da se seje nekoliko semenki direktno prema eljenoj emi. Uticaj gustine biljaka Rastojanje meu biljkama kao to su crni luk i kupus utie na njihovu veliinu; do odreene granice, vie prostora omoguie da lukovice i glavice budu vee. Nasuprot tome, gajenje na manjem rastojanju s manje mesta za rast znai da ete dobiti manje povre, esto prikladnije veliine. U veini sluajeva kad je rastojanje manje poveava se ukupan prinos. Postoji granica za minimalno potrebno rastojanje ispod koje su biljke jednostavno suvie blizu da bi dostigle veliinu poeljnu za berbu. Jednako rastojanje meu biljkama obino je najbolji nain da se utie na veliinu bilja-

ka i moe da se menja kako bi se prilagodilo razliitim vrstama povra. Primer lukovica crnog luka ilustruje uticaj rastojanja na veliinu. Da biste dobili velike lukovice idealno rastojanje je 20 x 20 cm. Ako smanjite rastojanje na 15 x 15 cm, dobiete lukovice srednje veliine. Na jednakom rastojanju od 60 cm glavice letnjeg kupusa dostii e najveu moguu veliinu, ali ako se rastojanje smanji na 30 cm ukupan prinos manjih glavica, koje su uglavnom pogodnije za upotrebu u kuhinji, bie vei. Preporueno rastojanje u redovima ili kuicama za svaku pojedinanu vrstu povra moete da vidite u delu Povre i salatne biljke, od A do , str. 341. mini-povre Ekstreman primer uspene upotrebe veoma malog rastojanja jeste mini, bebi ili veoma gusto sejano povre. U pitanju su sorte koje se biraju zato to dobro reaguju na gajenje na malom rastojanju. Korisne su za izuzetno male leje, kao to je kvadratna bata (videti sliku na sledeoj strani) i gajenje u posudama (videti str. 210). Razmak izmeu biljaka za usev kao to je praziluk moe da bude samo 13 mm. Ako se seje po malo i esto, mini-povre daje malu berbu, pogodnu za jedan obrok, u duem vremenskom periodu. kvadratna bata Uz pomo ove tehnike imaete skromnu berbu razliitih vrsta povra u duem vremenskom periodu. Ideja kvadratne bate razvijena je u SAD. Za nju je potrebno malo mesta i vremena i moe da predstavlja dobar poetak za dete ili odraslu osobu koja nikad nije gajila povre. Dobra berba moe da se postigne na prostoru ne veem od 1,2 x 1,2 m. Parcela se uz pomo ice izdeli na najvie 16 kvadrata veliine 30 x 30 cm. U svakom kvadratu gaji se drugo povre na malom, jednakom rastojanju. Za ovakvo gajenje pogodne su razliite sorte, ukljuujui mini povre. Vii usevi i penjaice gaje se na kraju leje,

GAJENJE POVRA

323

godina u kvadratnoj bati. Ovi planovi prikazuju na koji nain se koristi kvadratna bata cele godine. Na vrhuncu sezone treba da obezbedi sedmino bar tri do etiri manje berbe razliitih useva, dok ete u najmanje produktivnom periodu imati salate, zelenia, zainskog bilja i trava. Na parceli moe da se gaji ak i jestivo cvee. - Visoke biljke i penjaice gajite na mestu najudaljenijem od sunca kako ne bi bacale senku na druge useve. - Proreujte biljke kad ponu da popunjavaju kvadrat i koristite ih za ishranu. - Berite plodove to je mogue ranije. - Kad god zasadite novi usev dodajte kompost ili lie prema potrebama useva. - Malirajte krompir kompostom. - Treba da imate na raspolaganju biljke koje gajite u elijama kako biste popunjavali prazna mesta i imali stalne prinose.

Dole Sredina i kraj jeseni, vrst lisnati zeleni i salate; beli luk i crni luk zasaeni da prezime. Preporuene sorte - Bob akvadule i slatka loren - Kupus arman - Celer korenja brilijant - Praziluk kralj riard - Slatki graak ugar en - Krompir jukonsko zlato - Rotkvica uskrnje jaje II i francuski doruak - Kukuruz eerac dvorf blu dejd - Repa tokio kros

Gore levo Za berbu na prolee i leto, saenje biljaka koje su ovde prikazane poinje krajem zime i traje do kraja prolea. *Za kasniju berbu proredite lisnatu cveklu ostavljajui samo jednu biljku. Gore desno Parcela na leto i poetkom jeseni; novi usevi rastu u skoro svakom kvadratu. *Za kasniju berbu ostavite etiri biljke japanskog kupusa mizune da izrastu.

324

ORGANSKA BATA

u delu najudaljenijem od sunca, kako ne bi bacali senku na druge useve. Prate se principi plodoreda (videti str. 305). grupna setva Grupna setva podrazumeva sejanje, direktno ili u elijama od po 5 cm, po nekoliko semenki na isto mesto. Sve biljke se ostavljaju da potpuno porastu, ponici se ne proreuju, a ako se gaje u elijama, sade se kao jedna celina na otprilike dvostruko veem rastojanju od uobiajenog. Na ovaj nain dobija se nekoliko manjih korenova ili lukovica umesto jedne velike. Usevi pogodni za ovakvo gajenje ukljuuju cveklu, praziluk, crni luk (4-5 semenki na jedno mesto ili u jednu eliju), okrugle sorte argarepe (4 semenke), zelena salata, mladi luk i vlaac (10 semenki). meusetva i podsejavanje Meusetva je sejanje (ili saenje) manjeg povra ili povra koje brzo raste, u redovima ili lejama, na neiskorienom zemljitu izmeu glavnih useva koji sporije rastu. Osnovno pravilo je da nikad ne sme da se dozvoli da se meuusev razvija na utrb glavnog useva i mora da se obere pre nego to usevu koji sporije raste bude potreban prostor. Mladi luk, male salate i mnogi drugi letnji i jesenji salatni usevi veoma su dobri meuusevi. Prostor izmeu kupusnjaa koje dospevaju kasno moe dobro da se iskoristi za veliki broj meuuseva. Visoke biljke, kao to je kukuruz eerac koji baca malu senku, mogu da se podseju niskim biljkama kao to su pasulj uavac, zelena salata ili japanski kupus mizuna, ili povrem koje se iri po zemljitu, kao to su tikvice i bundeve, kako bi se najbolje iskoristio prostor. Povre koje tolerie hlad, kao to su zelena salata i spana, moe da se seje izmeu redova mahunarki penjaica. Pokrovni i zdrueni usevi Pokrovni usevi obuhvataju povre koje brzo raste i dospeva, pa se seje na praz-

nom zemljitu izmeu dva razliita glavna useva. Pogodni usevi su zelena salata, rotkvice, rukola, izdanci, i zelenino ubrivo koje brzo raste. Kod zdruenih useva, seme vrsta koje brzo zru seje se izmeu onih koje sporije rastu, na primer patrnak, i beru se pre nego to glavnom usevu bude potreban prostor. Uzastopna setva Sejanje povra koje brzo zri, na primer, zelene salate i rotkvica, po malo i esto, u intervalima od 2 do 3 sedmice, spreava preobilnu berbu i obezbeuje stalno dospevanje sveeg povra tokom vie meseci. Usevi pogodni za ovakvu setvu su jo rukola, brokule, motovilac, keleraba, salata iz rasada (videti str. 337), spana, mladi luk i repa.

grupna setva Crvene lukovice crnog luka mogu se sejati tehnikom grupne setve, odnosno po pet semenki u svaku pojedinanu eliju, a potom da se presade u leju. Kad se razvije vie biljaka, svaka lukovica nai e prostor za sopstveni rast i dostii e skromnu veliinu. Usevi pogodni za meusetvu i podsejavanje Rukola Cikorija ili radi Motovilac Endivija Zelena salata Japanski kupus mizuna Kineski kupus Rotkvice Rasad Spana Mladi luk

Tikvice, tikve i bundeve pogodne su i za suzbijanje korova, kao podusevi ispod viih biljaka kao to su kukuruz eerac i mnogocvetni pasulj.

GAJENJE POVRA

325

nega POvRa
Kad se prime, mnoge vrste povra ne zahtevaju intenzivno odravanje. Redovno ih obilazite i obezbedite sve dodatne mere nege koje e osigurati visok prinos. zalivanje Stres izazvan nedostatkom vode moe da dovede do precvetavanja, manjeg prinosa, kao i vee podlonosti tetoinama i bolestima. Rasad i presaene biljke nikad ne smeju da ostanu bez vlage. Kad se biljke prime, obilno ali ree zalivanje efikasnije je od slabog i estog. Voda koja prodre duboko u zemljite pomae da se bolje razvije koren i prua biljkama rezervnu vlagu u vreme sue. Nekim biljkama zalivanje koristi u odreenim fazama razvoja (videti dole). Ne preterujte sa zalivanjem; preobilno nepotrebno zalivanje kod nekih useva, kao to je paradajz, moe dovesti do gubitka ukusa. Zalivajte podnoje stabla biljke predvee, kad je manje isparavanje (ili rano ujutru ako imate problem s puevima golaima). Za rasad koristite kantu s finim rupicama na vrhu, ili cev privrenu za crevo.
kljune faze za zalivanje Ako je vreme suno u kritinim periodima rasta (videti dole), biljke moraju da se zalivaju. - Boranija, bob: kad ponu da cvetaju; kad ponu da se formiraju mahune. - Zelena salata: 7-10 dana pre berbe. - Letnji kupus, letnji i jesenji karfiol: 2-3 sedmice pre berbe. - Tikvice: im pone da se formira plod. - Graak: kad se formira cvet i mahuna. - Krompir: kad krtole dostignu veliinu klikera. - Kukuruz eerac: kad pone da cveta i kad klipovi ponu da bubre. - Mnogocvetni pasulj, paradajz: od cvetanja nadalje. - Brokule, celer, spana: kad je suno.

Usevima kojima je potrebno mnogo vode, na primer mnogocvetnom pasulju, moete da sipate punu kantu oko korena ili koristite crevo (videti, Voda i zalivanje str. 6263). Prihranjivanje Ako je zemljite unapred dobro pripremljeno, veini useva nee biti potrebno prihranjivanje. Usevima koji se due razvijaju odgovara maliranje ubrivom srednje ili visoke hranljivosti. maliranje i suzbijanje korova Maliranje golog zemljita smanjuje gubitak vlage putem isparavanja i spreava klijanje semena korovskih biljaka. Ako se koristi ubrivo srednje ili visoke hranljivosti, poveava se koliina hranljivih sastojaka za biljke. Mal stavljajte na toplo, vlano zemljite na prolee i leto. Korov se bori za hranu, svetlost i vlagu stoga se potrudite da u povru bude to manje korova. Sejte seme u redove ili kuice kako biste razlikovali povre od jednogodinjeg korova; omake sejte samo ono povre koje lako moete da prepoznate u fazi mladica, kao na primer argarepu. Bujnom povru obino je potrebno samo jedno plevljenje pre nego to preraste konkurenciju. Za informacije o malu i tehnikama pogodnim za povrtnjak vidite Korov i njegovo suzbijanje (str. 71-81).
Okopavanje Otra motika koristi se za povrinsko okopavanje zemljita, uklanjanje ponika korova, koji se potom sue i venu na suncu. Dok se usevi razvijaju i prekrivaju zemljite pokrivaem od lia, smanjuje se potreba za okopavanjem. gust zasad Lisnate rozete ovog gustog zasada zelene salate formiraju pokriva i bacaju senku na zemljite smanjujui na taj nain gubitak vlage, a samim tim i potrebu za zalivanjem. Takoe, suzbijaju korov.

326

ORGANSKA BATA

Problemi s biljkama Zdrave, bujne biljke otpornije su na napade tetoina i bolesti. Kad imate problem, koristite sorte otporne na tetoine i bolesti. tetoine napadaju biljke i u zemljitu i iznad njega. Razlikuju se, od velikih ivotinja kao to su zeevi, koji nanose tetu celom povrtnjaku, do mikroskopski sitnih nematoda koje napadaju odreene useve kao to je krompir. Poznavanje ivotnog ciklusa tetoina doprinosi boljoj kontroli nad njima, a vreme setve pomae da se izbegne doba godine kad ima tetoina. tetoine se suzbijaju na razliite naine, od runog uklanjanja pueva i pueva golaa, do upotrebe prirodnih biolokih sredstava za suzbijanje. Fizike prepreke mogu pomoi u spreavanju nekih tetoina da poloe jaja blizu useva. Uradite sve to moete kako biste spreili bolesti, jer mogu da se proire veoma brzo. Rizik od infekcije nekim gljivinim oboljenjima moe se smanjiti podizanjem nivoa pH vrednosti (videti str. 59, 307). Plodored (videti str. 305) igra vanu ulogu u spreavanju ozbiljnih bolesti iz zemljita kao i nekih tetoina. Pojedine probleme izazivaju loe navike prilikom gajenja ili nedostaci minerala u
Privucite korisne insekte Gajite cvee u jednom delu povrtnjaka kako biste privukli korisne insekte koji e poboljati opraivanje i suzbijati tetoine. Podupiranje biljaka Bob se lako podupire uz pomo kanapa koji se privee za koie oko biljke. Pasulj pritka brzo e pokriti otvorenu kulu od vrbovog prua i kanapa. Kratke granice zabodene u zemlju idealne su za podupiranje graka. Tikve se penju uz tapove privezane kanapom. Vreastom paradajzu potrebna je vrsta potpora kao to su bambusovi tapovi. Mnogocvetni pasulj e spiralno uspuzati uz bambusove tapove.

zemljitu. Do proraslica dolazi kad biljke pre vremena proizvedu seme, a izazivaju ih sua, iznenadne velike promene temperature vazduha, setva u pogreno vreme ili kad se spoji korenje mladica koje se gaje zajedno u paketu. Lo kvalitet plodova ili mahuna mogu da izazovu sua, nedostatak opraivanja ili loe zalivanje. zatita biljaka Manje otporno povre koje se seje na prolee izloeno je hladnoi i mrazu. Moe da se zatiti staklenim ili plastinim zvonima, ili pokrivaima za redove. Poetkom jeseni moe se zatititi i povre koje se gaji na otvorenom, na primer paradajz, ako elimo da obezbedimo kasniju berbu. Usmeravanje i podupiranje Povre kao to je pasulj pritka uspuzae se uz tapove, ali i pored toga potrebno ga je usmeriti i privezati dok ne pone da se penje. Graak ima vitice kojima e se uhvatiti za granice ili krupnu mreu za graak. Bundeva, krastavac i tikva iskoristie vree uspinjui se uz reetku od letvica, preko ograde i uz drvee. Povre koje raste visoko, ali ne spada u penjaice, na primer neke sorte kelja pupara, boba i cordon paradajza, treba podupreti vrstim koiima. izbeljivanje i podsticanje Neke vrste povra, na primer endivija i celer, imaju bolji ukus ako se izbeljuju deo biljke, ili cela biljka, na odreen vremenski period skloni se od sunca, to dovodi do toga da listovi budu bledi i ukasti. Kovrdava endivija ima slai ukus ako se izbeljuje desetak dana. Rabarbara, cikorija i ratan podstiu se iz stanja mirovanja kako bi proizveli nene listove i izdanke. Kada redovno podstiete viegodinje useve kao to je rabarbara, gajite vie biljaka kako bi se one koje su dospele odmorile jednu do dve sezone pre novog podsticanja. Ratan moe da se bere sva-

GAJENJE POVRA

327

ke godine. Kad se poberu ikoni, cikorija treba da se baci. Berba Praziluk, krompir i neke sorte povra raznih vrsta ostae u dobrom stanju vie sedmica. Druge vrste, na primer rani kupus i brokule, treba da se beru im su spremne. Graak i mnogocvetni pasulj prestae da proizvode nove mahune ako se ne beru redovno. Dobro upoznajte svoje useve kako biste iz njih izvukli ono najbolje. ta god da berete, pokuajte to to pre da iskoristite za ishranu. Najbolji ukus i hranljivu vrednost imaju svei proizvodi. Kukuruz eerac verovatno je najekstremniji primer jer je najboljeg ukusa ako se skuva do 15 minuta posle branja. Povre poput muskatne tikve i crnog luka moe mesecima da se uva. Videti uvanje povra, str. 339.

Ravne leje, ili leje u nivou zemljita Najjednostavnija leja koja zahteva najmanje truda jeste ravna, neoiviena leja. Uglove leje oznaite stubiima i izmeu njih razapnite icu kako biste definisali ivice leje. Meutim, visina leje e se poveati u odnosu na stazu ako je zemljite srednje teine ili teko i ako je dobro prekopano (videti dole). Poboljivai zemljita takoe podiu visinu leje, dok se staze sputaju usled sabijanja. Ravne leje su najpogodnije za lako zemljite koje bi se brzo isuilo kad bi se podiglo. Podignute i oiviene leje Ivice daju jasnu, precizno definisanu granicu izmeu leje i staze. One zadravaju zemljite i materijal za maliranje u leji. Ivice se preporuuju kod srednje tekog i tekog zemljita koje se obino izdie iznad nivoa staze. Kad je gornji sloj zemljita tanak, ivice omoguavaju da se leja obogati zemljitem koje moe da se iskopa sa staze ili donese s nekog drugog mesta. Podignute leje naroito su korisne kad je zemljite teko i drenaa loa. Ivica visoka 10-30 cm pogodna je uglavnom za sve prilike. Leje podignute na visinu od 60 cm korisne su ako imate problem
materijal za ivice pogodan za podignute leje - Flae okrenute naopako - Cigle - Betonski blokovi ili ploe - Panjevi* - Krovni crep - Ploe od kriljca - Drvene daske* - Vetako drvo (videti str. 132) - Upleteno granje vrbe ili lenika (videti str. 142)**
*Ne treba tretirati, ili treba koristiti sredstvo za zatitu koje ne zagauje prirodnu sredinu (videti str. 130) **Zemljite du ivica leje moe brzo da se isui

gajenje U lejama
Gajenje povra u uskim lejama razdvojenim stazama koje omoguavaju prilaz povru ima mnogo prednosti u odnosu na tradicionalno gajenje u redovima. U tradicionalnom povrtnjaku poboljivai zemljita i ubriva stavljaju se preko cele parcele i potom se parcela prekopava kako bi se sjedinili sa zemljitem. Zemljite izmeu redova se sabija dok se usevi zalivaju, prihranjuju, pleve i beru. Sistem leja prekida ovaj neprekidni ciklus sabijanja i obraivanja zemljita. Kad pravite leje za gajenje povra najbitnije je da moete lako da dohvatite sredinji deo leje bez previe istezanja i gaenja po zemljitu. Iako je veoma lako napraviti i koristiti pravougaone leje, one mogu da budu bilo kog oblika sve dok je lako da se sa staze dohvati sredinji deo leje. Leje mogu da budu u nivou zemljita ili podignute, oiviene ili bez ivice, mogu da budu prekopane ili dubinski izriljane, a moe da se koristi i tehnika bez kopanja. Izaberite kombinaciju koja vam odgovara.

328

ORGANSKA BATA

sa savijanjem lea, ako se obrada vri iz invalidskih kolica ili ako postoji ozbiljan problem sa zadravanjem vlage. Glavni nedostatak podignutih leja su poetni trokovi za potreban materijal, uloeno vreme i isuivanje uz ivice leja. Izaberite materijal kako biste dobili eljeni izgled (videti okvir na prethodnoj strani). Bez obrade ili dubinsko riljanje? Zemljite u leji tretira se isto kao zemljite na otvorenoj parceli. Ako se zemljite redovno obrauje to treba da se radi sa irokih drvenih dasaka kako ne bi dolo do
Prednosti sistema leja - Leje pomau da se maksimalno iskoristi i najmanji prostor za gajenje. - Leje mogu da izgledaju veoma atraktivno jer daju povrtnjaku uredan i dobro organizovan izgled. - Sav posao obavlja se sa staza usled ega se izbegava sabijanje zemljita i oteivanje njegove strukture. - Poboljivai zemljita, ubriva i voda usmereni su na delove na kojima se povre uzgaja, ne troe se na staze. - Poboljava se vlanost, a zemljite se na prolee bre zagreva. - Okrugle leje konveksnog profila mogu da poveaju povrinu za gajenje. - Potreba za riljanjem smanjuje se jer nema sabijanja zemljita - i treba da se riljaju samo delovi zemljita za gajenje, ali ne i staze. - Povre moe da se gaji na malom, jednakom rastojanju, to dovodi do poveanja prinosa. - Rastojanje se lako menja kako bi se dobila eljena veliina povra kao to je crni luk. - Malo, ujednaeno rastojanje pomae da se stvori gust pokriva od lia koji suzbija korov. - Plodored (videti str. 301?) se mnogo lake planira i sprovodi. - Usevi mogu da se beru po svim vremenskim uslovima bez remeenja zemljita.

Primeri leja
(slika na sledeoj strani)

itave leje mogu lako da se prekriju pokrivaem za redove, ili lakom mreom, niskim najlonskim tunelima, ili staklenim i plastinim zvonima kako bi se zagrejalo zemljite, sauvale i gajile nenije vrste povra, produila sezona, obezbedila zatita preko zime i zatitili usevi od odreenih tetoina.

sabijanja. Leje su naroito pogodne kad se koristi tehnika bez obrade (videti str. 332). Nasuprot ovom je duboka leja koja se intenzivno obrauje - priprema se dvostrukim riljanjem i unoenjem poboljivaa zemljita na dubinu od oko 60 cm. Poboljiva zemljita niske hranljivosti, kao to je humus sa liem moe da se unese u zemljite kad se leja prvi put prekopava. Ovakva dubinska obrada korisna je kad je zemljite sabijeno. Obezbedie duboku plodnu zonu otvorene, vlane strukture kroz koju korenje moe lako da prodre. Ako je potrebno, materijali srednje do visoke hranljivosti mogu da se umeaju samo u gornjih 15-20 cm zemljita. Poveanje prinosa je primetno, a biljke bolje podnose suu. Rastresitost zemljita i dodatak poboljivaa mogu da dovedu do primetnog poveanja visine leje i potrebe za ivicama. Planiranje sistema leja etvrtaste ili pravougaone leje iroke 90-120 cm obezbedie lak pristup sredinjem delu leje, iako e tana irina zavisiti od vae visine i mogunosti dosezanja. Uz prosenu duinu leje od 3 m izbei ete dugu etnju do njenog suprotnog kraja. Leje mogu da se grupiu formalno kad je proizvodnja glavni cilj, ili prema odreenoj emi da bi se dobio efekat dekorativne bate.

GAJENJE POVRA

329

330

ORGANSKA BATA

Staze Staze treba da budu iroke najmanje 30 cm, a neke i do 60 cm da bi se omoguio prilaz kolicima. Gole staze zahtevae okopavanje da bi se suzbio korov. Podloga od prirodnog materijala, koja ne privlai svetlost, prekrivena isitnjenim drvetom ili piljevinom, dobra je i ista za hodanje. Moe da se koristi i porozna membrana prekrivena ljunkom, borovim iglicama, korom drveta ili nekim slinim materijalom. Tradicionalne staze od kamena ili cigle izgledaju elegantnije, ali su skuplje. Travnate staze izmeu leja s povrem dobre su za sve vremenske prilike i lepo izgledaju. Ako koristite travu prilagodite irinu staze kosilici za travu i oiviite leje ciglom ili nekim drugim trajnim materijalom koji e ujedno drati kosilicu na odstojanju i spreiti travu da prodre u leju. Pokoena trava moe da se upotrebi kao mal. Poloaj i orijentacija Leje treba da se nalaze na otvorenom osunanom mestu. Kad god je mogue, pravougaone leje treba da budu postavljene u pravcu sever-jug kako bi senka koju bacaju vii usevi bila to manja. U drugim prilikama visoke useve stavite uz ivicu leje na najveoj udaljenosti od sunca. Sejanje i saenje Uvek radite sa staze ili iroke drvene daske postavljene preko leje. Dugaka daska, postavljena od jedne do druge ivice leje, odlina je za oznaavanje rupa i pozicija za sejanje. Vie informacija o tehnikama za pravljenje rastojanja pogodnog za leje vidite u delu Kako najbolje da iskoristite prostor, str. 321. Ako vie razliitih useva gajite u istoj leji, sejte ih odvojeno u kuicama na jednakom rastojanju, ili u poprenim redovima. Visoki usevi koje treba podupreti, kao to je pasulj pritka, mogu da se gaje u redovima kroz sredinu leje u pravcu sever-jug, dok se ostali usevi seju s obe strane. U le-

male leje sa stazama od cigle Staza od cigle iroka oko 45 cm obezbeuje pristup svim usevima u svim vremenskim prilikama i pogodna je za kolica. Uz to i dobro izgleda.

jama koje se pruaju u pravcu istok-zapad visoke useve je bolje gajiti u odvojenim lejama ili u kuicama s poprenim redovima kako bi se to je mogue vie smanjila senka. Povre koje zahteva dosta prostora, na primer kelj pupar, sejte u uzdunim cikcak redovima, a drugo povre sejte izmeu ovih redova. zalivanje Zalivajte runo ili koristite poluautomatski sistem creva za zalivanje (str. 66) ako sve povre u leji ima iste potrebe za zalivanjem. Zemljitu uz ivice leja obino je potrebno vie zalivanja.

gajenje PeURaka
Peurke razliitih vrsta, od poznatih belih ampinjona, do egzotinijih vrsta kao to su bukovae i itake mogu relativno lako da se gaje u bati. Neke raaju cele godine. Jedu se sirove ili termiki obraene, a neke se i sue. Razliite vrste mogu uspeno da se gaje u zaklonjenim hladnim delovima bate, kao i u upi ili podrumu. Zemljite i svetlost nisu potrebni, ali proizvodnja moe biti sporadina i nepouzdana ako ne postoje odreeni uslovi. ta je peurka? Peurke su gljive - biljke koje zbog nedostatka hlorofila ne mogu same da proizvode hranu. Oslanjaju se na druge organizme - ive ili mrtve biljke, pa ak i ivotinje - da bi zadovoljile svoje potrebe. Odgovarajui materijali ili supstrati na kojima se gaje peurke podrazumevaju neobraenu piljevinu, panjeve, isitnjeno drvo, talog kafe, slamnata ubriva, pa ak i novinsku

GAJENJE POVRA

331

hartiju ili karton. Dok se hrane supstratom, gljive ga razlau u kompost. Vei deo svog ivota gljiva postoji kao mrea finih vlakana - micelijuma - koja rastu kroz supstrat. Jestivi deo peuraka jeste plodonosno telo koje proizvodi spore. Sve ovo deava se kad su uslovi ishrane, vlage, temperature i svetlosti odgovarajui. gajenje peuraka Da biste gajili svoje peurke nabavite ivo mrestilite- micelijum - koji raste na odgovarajuem supstratu. U nekim sluajevima supstrat mora da se stavi na tano
gajenje na organskom materijalu

odgovarajuu lokaciju da bi rastao; druga mogunost je da iskoristite micelijum za inokulaciju supstrata, na primer panjeva, gomile komposta, ili ak rolni papirnih ubrusa. Lako moete da naete organsku opremu za proizvodnju poznatih vrsta peuraka koja se sastoji od posude u kojoj je inokulisan kompost. Oprema za manje poznate vrste moe da se nae kod specijalizovanih proizvoaa. gajenje na panjevima i piljevini Panjevi listopadnog drvea, 5-15 cm u preniku, iseeni u sezoni mirovanja, inokuliu se na prolee. Breza, bukva i hrast daju najpouzdanije rezultate. Mali drveni klinovi ve inokulisani micelijumom ubacuju se u unapred izbuene rupe. Panjevi se dre u toplim, vlanim uslovima dok se micelijum iri po drvetu. Od inokulacije do nicanja peuraka moe proi i 6-12 meseci, a potom peurke mogu da nastave s nicanjem i nekoliko godina.
Peurke u bati Kao deo bate, peurke mogu da daju ukusan rod. Na primer, rasprostranjeni beli ampinjon (Agaricus bisporus) moe sam od sebe da se pojavi u bati, naroito ako ste poboljavali zemljite kompostom koji je ve korien za gljive. On nie na jesen i moe da se bere i do nekoliko godina ako su uslovi odgovarajui. Ivice ili uglovi podignutih leja mogu da se zamene panjevima od listopadnog drvea i potom inokuliu supstratom gljiva. Gomila komposta koji se sporo razgrauje moe da se koristi za gajenje kaluerke. Ova vrsta, pored slamnatice (Stropharia rugoso-anulata) takoe raste blizu ivica maliranih iverjem ili slamom.

Livadska peurka (Agaricus campestris) Bela kapa, crvenkastosmei listii s donje strane. Pravi smrak (Morchella esculenta) Sivosmea, sferna kapa; jakog aromatinog ukusa. Sunanica (Lepiota procera) Velika kapa ima smee ljuske na svetloj pozadini. Kaluerka (Coprinus comatus) Izduena, jajasta, upava kapa; prilikom raspadanja postaje crna ili tamnoplava. Veoma ukusna kad se jede mlada. itake (Lentinus edodes) esto se gaji; jakog ukusa, kao da je dimljena. ampinjon (Agaricus bisporus) Poznata vrsta koja se esto gaji. Uklenjaa (Clytocube nuda) Mesnata; kad je mlada, kapa je plavoljubiaste boje, ljubiasta s donje strane.
gajenje na panjevima ili piljevini

Vrbovaa (Laetiporus sulphureus) ute lepeze; tekstura i ukus piletine. Bukovaa (Pleurotus ostreatus) Veliko plodonosno telo u obliku ostrige. esto se gaji. Igliar (Hericium erinaceum) Mnotvo belih resa nalik ledenicama; blagog, slatkastog ukusa. Nameko (Pholiota nameko) Narandasto-smea kapa; veoma ukusna japanska peurka.

Upozorenje Peurke se esto pojavljuju na mestu koje je dosta udaljeno od onog gde su se prvi put pojavile. Svaka peurka nepoznatog izgleda mora se identifikovati pre jela. Mnoge vrste su otrovne.

332

ORGANSKA BATA

Vlana piljevina od netretirane drvne grae u dakovima moe da se pomea sa supstratom micelija, a potom se uva na toplom mestu dok micelijum raste. Dakovi se potom pomeraju na svetlo, hladno mesto gde peurke poinju da niu. gajenje na krupnom organskom materijalu Metode gajenja razlikuju se kod svake vrste peuraka, ali uopteno, supstrat micelija se umea u vlano, dobro raspadnuto ubrivo, kompost, slamu ili drugi organski materijal (u kojem ne sme da bude drugih gljiva) i stavi u dakove. Razvoj micelijuma potom se pospeuje u vlanim uslovima na temperaturi oko 20C. Peurke se razviju nekoliko sedmica kasnije.

gajenje Bez OBRaDe

Gajenje bez obrade je tehnika organskog gajenja koja moe da se koristi za sve vrste povra. Pri korienju ove tehnike zemljite se nakon prve neophodne obrade ne dira. Sredstva za obogaivanje zemljita, koja u sistemu gajenja bez kopanja esto imaju dvojnu ulogu mala i ubriva, ravnomerno se rasporeuju po zemljitu, ali se ne meaju sa njim - to se ostavlja glistama i drugim organizmima. Gliste svojom aktivnou poboljavaju drenau, dok njihov razgradivi otpad obogauje sastav zemljita. Organizmi u zemljitu dalje razgrauju ono to gliste unesu s
efekti obrade Prekopavanje zemljita moe da povea koliinu korova izvlaenjem neproklijalog semena na povrinu, gde e proklijati. Na goloj parceli zemljite s jedne strane je obraeno, dok je ono s druge strane netaknuto. Tri sedmice kasnije mnogo vie korova proklijalo je na prekopanom zemljitu nego na netaknutom delu parcele. Manje korova, a samim tim i manje plevljenja, jedna je od najveih prednosti tehnike gajenja bez prekopavanja.

povrine formirajui na taj nain humus i hranljive sastojke za biljke. Ne moe da se izbegne delimino prevrtanje zemljita prilikom sejanja, saenja i berbe, ali to je minimalno u poreenju s prekopavanjem. Na due staze prekopavanje je tetno za sastav zemljita i pospeuje gubitak vlage i organskih materija. Glavni nedostatak ove tehnike je to to je potrebno vie vremena da se siromano zemljite obogati, dok su tetoine u samom zemljitu zatiene. Najpraktinije je da se kombinuju najbolji elementi ove tehnike s okopavanjem. Zemljitu je esto potrebna osnovna obrada pre primene ove tehnike - ako je, na primer, suvie sabijeno - i povremeno moe da se okopa, recimo kad se dodaje zelenino ubrivo. Ova tehnika je naroito uspena kad se kombinuje sa gajenjem u lejama (vidite str. 327). Nasuprot uvreenom miljenju, parcelama koje se ne prekopavaju nije neophodna velika koliina mala. Zemljitu se dodaje ista koliina komposta i ubriva kao prilikom prekopavanja. Krompir (videti okvir na narednoj strani) je jedini usev kojem je neophodan deblji sloj mala kako bi se spreilo da krtole pozelene. Priprema Da bi tehnika gajenja bez kopanja dala najbolje rezultate, struktura zemljita od poetka mora da bude dobra. To e moda iziskivati da se zemljite izrilja kako bi se poboljala drenaa i rastresitost. Ako niste sigurni u stanje zemljita, informacije u poglavlju Zemljite i briga o njemu (str. 3261) pomoi e vam da odredite da li je prekopavanje potrebno i koji su jo postupci neophodni. Tamo gde nema veih problema sa zemljitem, ova tehnika moe odmah da se primeni. Ako na parceli ima korova, ili ukoliko deo travnjaka pretvarate u parcelu, zemljite moe da se raskri pomou slojeva mala (videti str. 334). Pre sejanja ili saenja materije za obogaivanje zemljita treba ravnomerno rasporediti po parce-

GAJENJE POVRA

333

Prednosti sistema gajenja bez obrade - Zahtevno i naporno neprekidno okopavanje vie nije neophodno. - Sastav zemljita se uva i vremenom poboljava. - Organizmi u zemljitu razvijaju se u stabilnim uslovima netaknutog zemljita. - Znaajno se smanjuje gubitak organskih materija i vlage. - Seme korova se u manjem broju izvlai na povrinu.

gajenje krompira bez kopanja U klimatskim uslovima u kojima je lie krompira izloeno mrazu obino je dobro da se usev poseje malo kasnije nego to je uobiajeno. Mal sniava temperaturu zemljita i biljka moe da bude podlonija oteenjima usled mraza.

li, ili ih staviti na mesta odreena za saenje useva, kao to su tikvice, kojima treba vie prostora. Ako je potrebno, organsko ubrivo i kre mogu blago da se izgrabuljaju pre nego to se rasporedi krupnije ubrivo. Sejanje i saenje Veina useva uzgaja se isto kao to bi se gajila u prekopanoj leji. Dobro pripremljeno zemljite za tehniku gajenja bez prekopavanja uvek je rastresito i idealno za sejanje. Seme se seje u rupe ili kuice. Sadnice se stavljaju u rupe iskopane pomou aova. Sve slojeve ubriva i mala treba ukloniti s mesta gde se seje ili sadi, a potom ga ponovo ravnomerno naneti im biljke ponu da rastu. korov i plevljenje Na parcelama koje se ne prekopavaju koliina korova znaajno je manja jer se neproklijalo seme korova ne izvlai na povrinu. Organski mal dodatno smanjuje koliinu korova i zadrava vlagu, ali nije neophodan. Lagano okopavanje pomae na golom zemljitu i postepeno smanjuje koliinu semena korova. Sve viegodinje korovske biljke batenskim vilama treba polako da se rastresu oko korena i izvuku vodei rauna da se prevrne to je mogue manje zemljita.

Saenje 1. Iskopajte, isecite ili pokosite svu vegetaciju na parceli. 2. Dobro natopite zemljite ako je suvo. Ravnomerno rasporedite ubrivo, kompost ili organsko ubrivo bogato azotom (videti str. 41). 3. Poloite krtole na zemlju na predvienom rastojanju. Ako postoji opasnost od mraza, stavite ih u rupe koje ste iskopali aovom. 4. Prekrijte svaki red slojem sena ili stare slame debelim 7,5 cm. Oznaite svaki red kako ne biste stali na krtole. Rast 1. Redovno proveravajte izdanke koji izbijaju kroz mal i oslobodite one koji podiu mal umesto da ga probiju. 2. Dodajte jo mala dok biljke rastu i prekrijte prostor izmeu redova. 3. Kad biljke u susednim redovima skoro ponu da se dodiruju, prekrijte mal debelim slojem busenova trave kako biste spreili prodiranje svetlosti od koje krtole pozelene. 4. Dodajte jo trave ukoliko je potrebno. Ptice vole da razgru mal, ali su istovremeno korisna zatita od tetoina. Berba Da biste izvadili nekoliko krompira, jednostavno razgrnite mal i uzmite onoliko krtola koliko vam je potrebno. Krtole e leati na povrini zemlje.Vratite mal i ostavite preostale gomolje da dalje rastu. Da biste izvadili sav krompir, razgrnite mal. Pokupite sve krtole i proverite da li ima nekih koje su se razvile u zemlji.

334

ORGANSKA BATA

Berba Korenaste useve verovatno ete moi da iupate iz zemlje. Ako to nije mogue, polako ih rastresite batenskim vilama uz minimalno prevrtanje zemljita. zelenino ubrivo i tehnika bez obrade Usevi za zelenino ubrivo (videti str. 55), koji se obino ukopavaju u zemljite, mogu da se gaje i na parceli na kojoj se ne kopa. Jednogodinja zelenina ubriva kao to je slaica kose se i ostavljaju kao mal. Viegodinja zelenina ubriva, kao to su detelina i ozima ra (koja zahvaljujui bokorenju korena esto ponovo izrastu kad se pokose, iako su jednogodinje biljke), kose se i suzbijaju malom koji ne proputa svetlost ili gajenjem krompira tehnikom bez obrade. Slojevito maliranje Maliranje u slojevima razliitim materijalima (videti okvir desno) je lak, veoma efektivan nain raiavanja zemljita poput parcele obrasle u korov ili travnjaka. Naroito je korisno ako se primeni tehnika bez kopanja. Prvu berbu moete da dobijete bez ikakvog kopanja. Ako su sredstva ograniena, prvo raistite malu povrinu laku za obradu. Postavljanje slojeva mala Prvo posecite svu vegetaciju i iskopajte drvenaste korovske biljke. Postavite prvi sloj preklapajui ivice kartona ili papira po 30 cm. Najbolje je raditi kad nema vetra, a zemljite je toplo i vlano. Da bi se ovaj sloj zadrao i suzbio korov, dodajte jo jedan sloj, ne deblji od 10 cm, naroito na mestima gde se ivice preklapaju. Izbor materijala za ovaj sloj zavisi od onoga to vam je dostupno, kao i od plodnosti zemljita. Zemljite koje neko vreme nije obraivano, ili ono na kom je bio travnjak esto je veoma plodno i usevi e uspevati iznenaujue dobro bez dodatnog

prihranjivanja. Ako je zemljite siromano, drugi sloj treba da bude obogaiva zemljita srednje ili visoke hranljivosti, kao to su dobro ubrivo ili batenski kompost. Sloj svee ili usitnjene slame debljine do 5 cm moe da se stavi odozgo kako bi se sauvala vlaga, a parcela delovala lepe i urednije. Zalivanje cele povrine pomoi e slojevima da se slegnu i da se odupru vetru. Dok se prvi sloj razgrauje, gornji sloj pada na povrinu zemljita gde ga crvi unose u zemljite. gajenje kroz slojeve mala Prve godine krtole krompira i sadnice kupusnjaa, tikvica i bundeva mogu da se sade kroz mal direktno u zemljite, u rupe koje ste napravili aoviem; dodajte i malo komposta, ako ga imate. U poetku e biljkama biti potrebna bolja zatita od
materijali za slojevito maliranje Slojeviti mal sastoji se od dva ili tri sloja.

Osnovni sloj (Biorazgradiv; ne proputa svetlost) - Veliki kartoni - Rasklopljene kartonske kutije - Novine, u debelom sloju Srednji sloj (Poboljiva zemljita; dri osnovni sloj) - Batenski kompost - Pokoena trava - Kompost od lia ili opalo lie - ubrivo - Kompost za gljive (obratite panju: s visokim nivoom krea) - Usitnjene orezane batenske biljke - Slama ili seno Gornji sloj (nije obavezan) (Zadrava vlagu; dobro izgleda) - Slama - Seno
Malirajte kad je zemljite toplo i posle jake kie. Maliranje hladnog zemljita odloie njegovo zagrevanje, usporiti rast biljaka i poveati rizik od tete koju nanose puevi golai.

GAJENJE POVRA

335

mraza nego obino jer mal spreava sunevu radijaciju koja obino nou zrai iz zemljita. Koristite pokrivae za redove ili sadite biljke malo kasnije. Sitno seme i korenasti usevi prve godine nisu pogodni za slojevito maliranje, ali naredne godine povrinski sloj zemljita treba da bude veoma rastresit i pogodan za sejanje svih vrsta semena. Trebalo bi da se nastavi s maliranjem zemljita kako bi se spreilo klijanje semena korovskih biljaka, zatitilo zemljite od stvaranja pokorice posle jakih kia i sauvala vlaga. Viegodinje korovske biljke, kao to su tavelj i iak, mogu da se probiju kroz slojeve mala. Da biste ih uklonili, rastresite zemlju oko njihovog korena i polako ih iupajte. Za njihovo potpuno suzbijanje verovatno je potrebna i druga godina slojevitog maliranja. Kad se zemljite raisti, zahvaljujui slojevima mala moe da se koristi tehnika gajenja bez kopanja.

kuhinjska bata Kuhinjska bata je bata ispunjena jestivim biljkama odabranim iskljuivo zbog svojih ukrasnih i jestivih kvaliteta. Odravanje ravnotee izmeu izgleda i prinosa moe da predstavlja tekou i potrebno je paljivo planiranje da bi ova bata dobro izgledala cele godine. Planiranje za leto ili zimu je lake, jer bata miruje u jedno ili drugo godinje doba. kreativno saenje Jestiva i lepo ureena bata daje kreativnom batovanu priliku da isproba sve mogue neuobiajene kombinacije biljaka. Povre se ceni zbog svojih boja, oblika listova, teksture, opteg izgleda i vizuelnog stava. Moe da se usmeri kako bi se penjalo uz paravane, mree ili druge biljke i istovremeno dobilo na visini, ili moe da se koristi u postizanju ivopisnih oblika i ema na nivou zemljita. Ako dopustite nekim
Povre i zainsko bilje za ivice bate

UkUSna i lePO UReena Bata

Mnoge vrste povra nisu samo veoma ukusne, ve su izuzetno prijatne za oko. Ureenje bate jestivim biljkama, pored praktine vrednosti, podrazumeva i njihove dekorativne strane. To takoe znai da moete da gajite jestive biljke u bati bez potrebe za odvojenim povrtnjakom. Bata ureena jestivim biljkama moe biti velika ili mala, formalno ili neobavezno ureena, i moe da ukljui voe, povre, zainsko bilje i cvee. Poznati primer imamo u Francuskoj gde su bate dvorca Vilandri osmiljene tako da se uklapaju u opti plan dvorca, dok zapravo povre daje boje u okviru formalne eme staza i leja oivienih podianom ivicom. Drugi ekstreman primer je meovita bata u kojoj se i jestive i ukrasne biljke susreu u veseloj raznovrsnosti.

Od leta do jeseni - Glaviasta salata, naroito sorte lolo roso i lolo verde - Kovrdava endivija - Kovrdavi perun - Crvenolisna bokvica (plantago atropurpurea) - Red rasada - Patuljasti kelj Od kraja jeseni do zime - Motovilac - Mizuna - Ukrasni kupus i kelj - Kineski kupus Viegodinje biljke - Vlaac - Kineski vlaac - Majoran - Dinjica - alfija, ljubiasta i zelena - Timijan - Vresak

336

ORGANSKA BATA

lepo povre
Upadljive boje - Povrtarski zvezdan (crveni cvetovi) - Cvekla volujska krv (tamnocrveno lie) - Brokule romanesko (utozeleni cvetovi) - Bob grimiznih cvetova - Patlidan (ljubiasti cvetovi i tamnoljubiasti plodovi; ili probajte sortu uskrnje jaje koja ima bele plodove) - Velika crvena slaica (crveno/zeleno lie) - Lisnati kelj crveni rus (rozesivo lie) - Lisnati kelj toskano (zelenocrno lie) - Praziluk sv. viktor (ljubiast/plav) - Bundeva (narandasti plodovi) - Pasulj pritka s ljubiastim i utim mahunama - Radi (crveno/belo lie) - Blitva duginih boja (uto, belo, crveno, roze i narandasto stablo) - Crveni kupus (ljubiasto/plavo lie) - Rubincrvena blitva (gore levo) Visina i dramatian izgled - Karda - Krastavac pritka - Artioka - Crveni i bronzani komora
Pasulj pritka Bundeva i tikva, usmerenog rasta Rotkvice koje se gaje zbog plodova Mnogocvetni pasulj Ratan

Dobar oblik i tekstura lia - Kovrdava endivija - Naborani lisnati kelj - Zelena salata, bez glavice ili reckava - Mizuna - Kovrdavi perun - Bundeva - Tikvica Jestivo cvee - Boraina (plava, ree bela) - Neven (narandast) - Vlaac (roze ili ljubiasti) - Jagorevina (uta) - Lavanda (svetloljubiasta, bela ili roze) - Dragoljub (dole desno; uti/narandasti/crveni) - Rua (najboljeg ukusa su roze/crveni cvetovi) - alfija (ljubiasta/roze) - Ljubiica (ljubiasta, ree bela)

vrstama povra da precvetaju, esto vas eka predivan prizor; na primer, zelena salata se pretvara u elegantne kupaste tornjeve visoke i do 1,2 m. U toj fazi nije za jelo, ali izgleda predivno! Ako ostavite crni luk i praziluk da procvetaju dobiete okruglu cvetnu glavicu na vrhu visokog stabla: upeatljivo, ivopisno i privlai pele. lepe biljke su zdrave biljke Jestive biljke u bati moraju da budu zdrave i bujne. Obratite panju na odravanje zemljita i, kao i u tradicionalnom povrtnjaku, da biste postigli najbolje rezultate, vodite rauna o principima plodoreda (videti str. 305) kad planirate na godinjem nivou. Drite u rezervi biljke koje e u razliitim fazama razvoja zameniti postojee,

ili zauzeti mesto oteenih ili bolesnih biljaka i odravati dobar izgled bate. kako da jedemo iz ureene bate Berba neizbeno ostavlja prazna mesta u ureenoj bati. Reite ovaj problem tako to ete koristiti sorte koje mogu da se beru u duem vremenskom periodu, na primer kelj i salate koje ne formiraju glavicu. Pored toga, birajte useve koji dobro izgledaju posle berbe, na primer crveni ili mnogocvetni pasulj i tikvice. Od pomoi je i ako gajite privremene biljke pored onih koje e porasti i popuniti prazan prostor. Gajite u saksijama ili elijama biljke kojima ete zameniti one koje pojedete.

GAJENJE POVRA

337

gajenje zelenia
Mnoge vrste povra mogu da se koriste za pripremanje ukusnih salata, ali za batovane izraz salatne biljke obino oznaava lisnati zeleni koji moe da se jede presan. Sve ove vrste razlikuju se po poreklu, ukusu, boji i teksturi. Postoji i jestivo cvee koje moe biti ivopisan dodatak salati od meovitog zelenia. Salata cele godine Uz malo planiranja skoro cele godine moi ete da berete neto svee i lisnato. Zimi su salatne biljke dobrodole vie nego u bilo koje drugo doba godine jer tada ima manje sveeg povra. Prolee i jesen Birajte sorte koje brzo napreduju i koje e izrasti nekoliko sedmica posle setve. Zatitite ih staklenim ili plastinim zvonima, ili pokrivaima za redove, ili ih gajite u stakleniku ili plasteniku da biste produili proizvodnju. Leto Najvie razliitih vrsta salata, kako mladih tako i odraslih biljaka, moe da se gaji leti. Potrudite se da u to doba godine uvek imaju dovoljno vode kako biste spreili prorastanje. Neke salatne biljke imaju blag ukus, a druge intenzivniji. Gajite razliite vrste da biste dobili spoj svih ukusa. Cikorija, endivija i maslaak prilino su gorkog ukusa, ali izbeljivanjem zrelih listova dobiete nenije listove blaeg ukusa. Prekrijte niske sorte tanjirom, a vie teglom ili kantom - ili priveite listove zajedno. U zavisnosti od doba godine, potrebno im je od jedne do tri sedmice da dospeju za berbu. Zima Salata posejana krajem leta bie spremna za berbu poetkom zime, a uz zatitu, ili ako je blaga zima, neke sorte
Berba salate Berite mladice zelene salate kad dostignu visinu od 10 do 15 cm ostavljajui kratku stabljiku iz koje e rasti nova biljka.

mogu da se beru cele zime. Tamo gde su vremenski uslovi surovi, gajite rasad useva unutra, na prozoru, u plitkom koritu ili saksijama.

lisnate salatne biljke Sve ove vrste mogu da se gaje kao mladi izdanci. Vrste pored kojih stoji znak ** najbolje su iskljuivo kad se koriste za salatu kao mladi izdanci; sve druge mogu da se gaje kao mladi izdanci do poluzrelosti i do pune zrelosti.

Blagog ukusa - Karda** - Krbuljica - Kineski kupus - Korijander - Motovilac* - Miroija - Lisnata cvekla** - Zelena salata - Pak oi (pekinki kupus) - Spana** - irokolisni tut - Tut* Gorkog ukusa - Radi - Maslaak - Endivija Ljutog ukusa - Kres salata - Slaica (bela) - Grka kres salata - Mibuna - Mizuna - Kineska slaica - List rotkvice - Rukola - Kineski kupus - Diak - Potoarka
*Dobre kao jesenji usevi u hladnim podnebljima **Najbolje je da se gaje kao mladi izdanci za salatu

Vie detalja o proizvodnji ovih useva moete nai u delu Povre i salatne biljke, od A do , str. 341.

338

ORGANSKA BATA

tehnike Salatne biljke mogu da se gaje do pune zrelosti, da se beru kao mladi izdanci, ili kad su poluzrele. Mladi izdanci i poluzrele biljke mogu da se beru mnogo ranije, ve posle nekoliko sedmica i berba se moe nastaviti dui vremenski period. Rasad zelenia Rasad zelenia bere se pre pune zrelosti. Seme moe da se pomea pre sejanja i na taj nain se dobija spremna meana salata. Korenje ovog rasada raste plitko i rae u posudi minimalne dubine oko 10 cm jednako dobro kao u zemljitu. Nije im neophodno izrazito plodno zemljite, ali prija im srednje plodno koje dobro zadrava vlagu. Ovi usevi zahtevaju mnogo vlage i stoga su vam potrebni uslovi u kojima ete uvek moi lako da ih zalivate kad je sua. Vano je da nema korova. Ako imate problem s korovom koristite tehniku provociranja korova za njegovo suzbijanje (videti str. 72). Sejanje radi dobijanja rasada Sejte semenke direktno u lepo pripremljenu leju ili posudu, omake ili u plitke rupe iroke oko 10 cm. Trudite se da rastojaFrancuska meavina lisnatih biljaka i orijentalnog zelenia Pomeano seme salatnih biljaka nekad se prodaje kao mesklun, mistikanca ili saladini. Ove meavine sadre razne sorte radia, endivije, zelene salate uz dodatak rukole, lista rotkve, maslaka i slaice. Veina meavina pogodna je za prolenu ili letnju setvu. Orijentalni zeleni sadri orijentalno povre kao to su japanski kupus mizuna, mibuna, kineska slaica, kineski kupus i pak oi. Dobro uspevaju poetkom i krajem godine u hladnijim podnebljima i uz odreenu zatitu mogu da traju cele zime. Moete napraviti sopstvenu meavinu prema ukusu i uslovima za gajenje.

nje izmeu semenki bude oko 2 cm. Dobro zalivajte da biste ubrzali klijanje. U toplim, suvim ili vetrovitim uslovima pokriva za redove ili mrea za zatitu od vetra pomoi e vam dok seme ne proklija. - Meusadnja (meusetva) i pokrovni usevi Mladice koje brzo rastu dobre su da se iskoristi prostor izmeu biljaka koje se sporo razvijaju i zauzimaju mnogo mesta, na primer izmeu kupusa, krompira ili tikvica. Bie spremne za berbu mnogo pre nego to veim usevima bude potreban prostor. Pored toga, mladice moete privremeno da sejete u prazno zemljite. - Uzastopna setva Posejte novo seme svake 2 - 3 sedmice da biste stalno imali berbu. Berba Mladi izdanci salatnih biljaka mogu da se beru kad dostignu visinu 10-15 cm, obino ve posle nekoliko sedmica. Otrim noem ili makazama secite lie, ili ga berite runo ostavljajui iznad zemlje oko 2 cm stabljike. Biljke mogu ponovo da izrastu i moi ete da ih berete jo nekoliko puta narednih nekoliko sedmica. ivotni vek mladih izdanaka zavisi od vremenskih uslova i doba godine. Kad se uberu ne ostaju dugo svei i stoga ih je najbolje brati neposredno pre pripreme. Poluzrele salatne biljke Posejte seme na veem rastojanju nego za mlade izdanke ostavljajui razmak izmeu biljaka 15-20 cm. Osim toga, moete da sejete seme u elije pa da ponik posle presadite, ili da presadite nekoliko mladica na pomenutom rastojanju. Dok biljka raste berite jedan po jedan list poevi spolja i ne dirajte sredinji vrh koji dalje raste.

GAJENJE POVRA

339

Uvanje POvRa
Neke vrste povra mogu da se uvaju cele zime i da se jedu svee kad u bati nema mnogo sveih plodova. Neke vrste veoma otpornog povra, kao to su patrnak i ioke, mogu da se ostave u zemljitu preko zime, ali i to ima svojih mana. Poveava se opasnost od napada tetoina i irenja postojeih bolesti. Pored toga, zemljite moe da zamrzne, to e oteati berbu ili vaenje. Sve dok postoje odgovarajui uslovi, mnoge vrste povra mogu uspeno da se uvaju bez posebne opreme. Kad ponete s uvanjem povra, morate redovno da ga proveravate. Ako je potrebno, prilagodite uslove i uklonite sve plodove koji pokazuju znakove propadanja kako se ne bi proirilo na ostale. Berba za uvanje Najbolje rezultate postii ete s glavnim usevima koji su zreli za berbu krajem sezone i beru se u hladnim uslovima. - Berite povre im sazri Prerana berba spreie plodove da dostignu svoj pun ukus; ako zakasnite s berbom postae vlaknasti i drvenasti. - uvajte samo najkvalitetnije proizvode Sve to je oteeno ili zaraeno nastavie da se kvari, a moe da pokvari i ostale plodove. - Odnosite se prema plodovima s panjom ak i veoma vrsti usevi kao to je krompir mogu lako da se otete. Oteenje se moda nee primetiti odmah, ali plod moe poeti da propada kad se odloi na uvanje.
Suenje i uvanje pasulja Izaberite sorte preporuene za uvanje, na primer areni italijanski pasulj. Ostavite mahune na biljci dok ne postanu suve i hrskave. Povadite zrna iz mahuna i uvajte ih u posudi koja ne proputa vazduh.

gde uvati povre Idealni uslovi za uvanje razlikuju se od jedne do druge vrste povra. Uopteno, najbolje je da se uva na hladnom, suvom mestu gde nema promena temperature, mieva i drugih tetoina. Idealno mesto je podrum ili ostava, ali pogodni su i hladna upa, garaa ili neka prostorija u kui. Podignite posude u kojima uvate povre na kutije ili palete i ako je potrebno obezbedite staru ebad, dakove ili prostirke za dodatnu izolaciju. Uslovi Na narednoj strani videete detalje u vezi s uvanjem povra koje moe da se zatiti za korienje preko zime. Neke druge vrste povra takoe mogu da se uvaju, ali krai vremenski period. - Paradajz Krajem sezone sazrevanja, pre prvih mrazeva, uberite zelene plodove. Moete da izvadite celu biljku i da je okaite da se sui na suvom hladnom mestu, gde e plodovi nastaviti polako da zru. Druga mogunost jeste da uberete plodove, umotate ih u papir i stavite na tacne ili u kutije. Da biste pospeili zrenje, stavite plodove paradajza u zatvorenu papirnu kesu ili kutiju zajedno sa zrelom jabukom ili bananom. - Kupus vrsti crveni ili beli zimski kupus moe da se uva nekoliko meseci ako se skine pre prvog mraza. Neophodno je da se sauva koren, ili ostavi stablo duine 15 cm. Glavice stavite na palete ili police i uvajte na temperaturi 0 - 4C. Ako temperatura padne, prekrijte glavice slamom, dakovima ili debelim slojem novina. - Praziluk i kelj pupar Obino obe vrste povra mogu da se ostave u zemljitu preko zime, ali ako se predvia izuzetno hladno vreme pogodno je da se privremena zaliha unese unutra. Iskopajte cele biljke zajedno s korenom i stavite ih u kante s vodom da prekrije korenje. Na hladnom mestu ostae svei i do sedam dana.

340

ORGANSKA BATA

Usevi za uvanje
1. Krompir Izvadite krtole i ostavite ih nekoliko sati na zemlji da se osue. uvajte ih u debelim papirnim dakovima lagano privezanim ili presavijenim pri vrhu. Krompir mora da se uva na mranom mestu kako ne bi pozeleneo i dobio visok nivo solanina, otrovnog alkaloida. Neophodna je zatita od mraza. Idealna temperatura za uvanje je 5-10C. 2. Crni luk, kozjak i beli luk Vadite beli luk kad prvih 4-6 listova pouti. Crni luk i kozjak ostavite dok sve lie ne otpadne prirodnim putem. Paljivo izvadite lukovice i ostavite ih na toplom, suvom mestu nekoliko sedmica. Ako je vreme lepo, ostavite ih napolju podignute na palete ili kutije. U suprotnom, pokrijte ih da bi se osuile do kraja. Lukovice su spremne za odlaganje kad ljuska postane suva i ukava na dodir. Upletite lukovice uz pomo kanapa ili ih okaite u mreaste dakove na mesto gde nema cirkulacije vazduha. Idealna temperatura za uvanje je 2-4C. 3. argarepa, patrnak, cvekla, korenasti celer i broskva Neno uklonite zemlju s korenova; nemojte ih prati ni ribati, jer moete otetiti koru. Otkinite lie lagano ga uvrui to blie krunici. Stavite korenove u plitka korita ili kutije razdvajajui slojeve vlanim peskom, netretiranom piljevinom, suvim liem ili prosejanom zemljom. Idealna temperatura za uvanje je 0-4C. 4. Bundeve i muskatne tikve Potrebno im je nekoliko sedmica sunanog vremena krajem sezone kako bi razvile vrstu koru za optimalno uvanje. Berite ih pre prvog mraza. Ostavite dugaku stabljiku i deo lia kad ih seete. Suenje lia titi i jaa stabljiku. uvajte ih na suvom, provetrenom mestu, ako je mogue, na policama ili u mreama zbog cirkulacije vazduha. Ako su potpuno zrele, mogu da se uvaju i 6-9 meseci. Idealna temperatura za uvanje je 10-15C; ako se uva na vioj temperaturi, meso postaje vlaknasto.

Povre i salatne biljke, od a do

Objanjenje odrednica nom prostoru. Detalji mogu da se nau u poglavlju Gajenje povra, str. 297-300 (ukljuujui i tehnike kao to su grupna setva i zdrueno sejanje) i u Gajenje biljaka, str. 102-123. Najnia temperatura pogodna za klijanje pokazatelj je kada i gde odreeni usev moe da se seje - direktno u zemlju, ili u toplini rasadnika, ili pod svetlom. Da biste znali kada je zemljite napolju dovoljno toplo za sejanje potrebno je iskustvo, ali ako ste novajlija u gajenju povra, ili ste se preselili u novu sredinu, dobro e vam doi toplomer za merenje temperature zemljita. - Rastojanje Za redove je najpre navedeno preporueno rastojanje izmeu biljaka u redu, a potom razmak izmeu redova. Sejanje u kuicama odnosi se na setvu na jednakoj udaljenosti i oznaava prostor koji e svakoj biljci biti potreban. Za dalje informacije o gajenju u lejama i redovima videti str. 327. - Mere nege Videti takoe str. 325-327. Problemi koji se navode u ovom delu detaljno su objanjeni u poglavlju Problemi s biljkama, od A do , koje poinje na str. 397. - Berba Ponekad lini ukusi igraju vanu ulogu u odluivanju kada e se vriti berba, ali ovde su date opte preporuke, kao i saveti da li je usev bolje jesti sve ili moe krae ili due da se uva. voenje beleaka Napomene su odlina polazna taka za proizvodnju povra, ali imajte na umu da se uslovi za gajenje veoma razlikuju i stoga svi saveti nee biti korisni u vaem podneblju. Kako biste poboljah ve uspenu proizvodnju, najbolje je da vodite detaljne beleke o svemu to radite u svom povrt-

- Botaniki naziv i porodica Pre svega govore o povezanosti medu biljkama - kako se usev uklapa, ako se uklapa, u plan plodoreda i da li ima iste prednosti i nedostatke kao drugi usevi (videti takoe str. 305-319). Potom sledi opis useva. - Od sejanja do berbe Uobiajen vremenski period potreban da se ostvari rod. Kod useva koji se razmnoavaju vegetativno - od saenja do berbe. - Razliite sorte U nekim sluajevima ne postoje, naroito kod useva koji se ne gaje u komercijalne svrhe i kod onih koji su na korak od divljih, kao to su neke salate. Ostali usevi su zbunjujue - ili uzbuujue - raznoliki, uz veliki broj kultivisanih sorti u ponudi; u nekim sluajevima date su preporuke. - Mesto Svi usevi e se bolje razvijati u uslovima i na zemljitu koje im odgovara. - Obrada zemljita Predlozi koje smo dali odnose se na proseno zemljite, ako takvo uopte postoji. Ono stoje zaista neophodno zavisie od brojnih faktora. Ako vae zemljite ima dovoljno organskih materija i ako gajite zelenino ubrivo, moete da smanjite upotrebu poboljivaa zemljita i ubriva - ukoliko ne nameravate da gajite neuobiajeno velike primerke. Suvo, siromano zemljite treba obogatiti vie nego to je navedeno, naroito ako treba da se pobolja zadravanje vlage. Videti takoe Zemljite i briga o njemu, str. 3261, i Gajenje povra, str. 295-297; kao i pojedinane porodice povra (str. 303318). - Idealna pH vrednost Vie informacija na str. 38 i 59. - Sejanje Preporuke o vremenu i nainu sejanja na otvorenom terenu i u zatie-

342

ORGANSKA BATA

njaku, kao i da beleite vreme kada ta radite. Dobre beleke su od neprocenjive vrednosti za batovane koji ozbiljno shvataju zemljite, useve i svoje vreme. Ako budete znali ta je polo naopako jedne godine, to e vam pomoi da izbegnete istu greku ubudue. Beleke e vam pomoi i da poveate uspehe iz prethodne godine. Pomisliete da nema potrebe da zapisujete jer ete sve zapamtiti, ali iznenadiete se koliko korisnih lekcija ete na kraju nauiti iz drugog puta, jer ste ih prvi put zaboravili. Neki batovani imaju blok ili svesku koju dre s batenskim alatom i tu zapisuju svoja zapaanja i misli. Drugi koriste kalendar. Vae beleke mogu da budu formalne ili neformalne, kako god elite, ali pokuajte da ih vodite redovno. Dobar nain je da jednom sedmino proetate kroz batu, ne da biste plevili korov ili brali povre, ve samo da posmatrate, udiete i dodirujete. Primetiete vie detalja kad nita ne radite i to moe da se pretvori u najprijatnije vreme koje provodite u bati.

ivica oko povrtnjaka. Izmeu redova japanskog luka mogu se sejati meuusevi. IDEALNA pHVREDNOST 6-7,5

Allium fistulosum ALLIACEAE Viegodinja aljma raste u bokoru kao vlasac, a njeni uplji listovi rastu do 45 cm visine. Osnova lista je zadebljala pri nivou zemljita i ispod njega. Ovo je koristan zimski usev koji se jede prean ili termiki obraen i moe da preivi temperature i do -10C. Japanski ili orijentalni bokorasti luk nastao od ove vrste danas je poznato istonjako povre. Ova, inae viegodinja biljka obino se gaji kao jednogodinja ili dvogodinja i moe da se bere u svim fazama rasta, od mladih izdanaka do odrasle biljke. Obino je otpornija i produktivnija od aljme. RAZLIITE SORTE Japanski luk: jedno ili vie stabala, beli ili crveni. MESTO Videti Crni luk. Moe da se gaji u posudama. Procvetala aljma dobro izgleda u saksiji i moe biti atraktivna kao zelena

aljma (zimSki lUk)

Sejanje MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 5C Orijentalni luk moe da se seje u elije za presaivanje, ili direktno u zemljite. U ZATIENOM PROSTORU Posejte aljmu u elije u aprilu; prilagodite je uslovima sredine i presadite oko 6 sedmica kasnije. NA OTVORENOM Posejte seme na prolee ili leto. Sejte u plitke redove po 3-4 semenke na svakih 5 cm ostavljajui po 20 cm razmaka izmeu redova. Presadite u redove 23 x 30 cm, ili u kuice 20 x 20 cm. Kad se obrazuju bokori, izdelite ih i ponovo posadite mlae spoljne delove bokora. Berba Da biste brali mlade lisnate izdanke, sejte seme u zatienom prostoru cele godine; na otvorenom od prolea do jeseni. Sejte gusto u iroke redove. Vadite luk kad dostigne visinu oko 15 cm, 30-40 dana posle setve. Da biste brali manje bokore, cele godine sejte seme u zatienom prostoru; na otvorenom od prolea do poetka jeseni. Sejte retko u iroke redove pa proreujte ostavljajui rastojanje od 4 cm, ili posejte po 6 semenki u jednu saksijicu za presaivanje. Vadite luk kad dostigne visinu oko 30 cm, posle 60-80 dana. Da biste brali vee bokore, sejte u elije na prolee i poetkom leta. Presadite posle 4-8 sedmica za kasnu letnju/jesenju berbu. Da biste imali rod narednog prolea posejte seme krajem leta i presadite biljke poetkom jeseni. Rastojanje izmeu redova 7,5 x 30 cm, u kuicama 20 x 20 cm. Spremanje za berbu za 3-4 meseca. Za ishranu koristite debelu belu stabljiku i zeleno lie. mere nege Za zimsku berbu u hladnim podnebljima zatitite aljmu zvonom ili ramom. Delite bokore svake 4 ili svakih 5 godina. Uklonite

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

343

cvetne glavice kod sorti koje obrazuju cvet. PROBLEMI Trips; nematode stabljike i lukovica; plamenjaa; bek trule

Cynara scolymus ASTERACEAE Ova viegodinja biljka - visoka 1,2-1,5 m, iroka 90 cm - lako se gaji, ali rod je relativno mali za prostor koji zauzima, zbog ega je pogodnija za vee parcele. Moe da bude lep dodatak ukrasnom bilju. U ishrani se koriste velike iljate glavice (cvasti). Kad se rascvetaju postaju nejestive, ali pele vole velianstvene bletavoplave bodljikave cvetne glavice. Artioku u hladnijim uslovima treba gajiti kao jednogodinju biljku. OD SADENJA DO BERBE Prve godine vegetaciom period traje 28 sedmica. Posle toga rada na leto. RAZLIITE SORTE Glavica je obino zelena, ali postoje i sorte s ljubiastom glavicom. MESTO Sunano, zaklonjeno. Izbegavajte teko i vlano zemljite u kojem verovatno nee preiveti zimu. OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva zemljita visoke hranljivosti ili niske hranljivosti ako je zemljite suvo. IDEALNA pHVREDNOST 6,5-7 Sejanje Moe nii iz semena ili rasti iz izdanaka (pelcera) koji se uzimaju sa biljke u aprilu. Koristite samo najbolje izdanke, a ostale bacite.

aRtiOka

Rastojanje Najmanje 1 x 1,5 ni mere nege Zalivajte dok se koren ne primi. Malirajte senom ili kompostom. Zatitite biljku od mraza prekrivajui glavice slamom. Uklonite slamu na prolee pre nego to biljka pone da raste. Artioka daje rod 3-4 godine, stoga uzmite izdanke s treine biljaka svake godine kako biste odrali proizvodnju. PROBLEMI Obino nema problema. Mogu daje napadnu biljne vai, ali njih sperite pomou creva. Berba Artioka razvija nekoliko velikih glavica od jula do septembra. Berite ih kad postanu jedre, ali dok su jo mekane i skupljenih listova. Jedite ih dok su svee. Uklanjanjem sporednih pupoljaka poveaete centralnu glavicu. Kuvajte celu glavicu i konzumirajte i mesnato dno cvetne loe. Pre nego to pojedete srce glavice, skinite vlaknastu opnu. izbor sorti zelena lopta; ljubiasta lopta; romanesko

Tragopogon porrifolius ASTERACEAE Korenasto povre lako za gajenje, poznato pod nazivom kozja brada. Dugo raste, ali moe da se vadi cele zime i zauzima relativno mali prostor. Moe se izbeljivati da bi dao proleni usev. OD SEJANJA DO BERBE 20 sedmica RAZLIITE SORTE Ima ih veoma malo MESTO Dobro obraeno zemljite bez kamenja na otvorenom, sunanom mestu. Obrazuje kompaktne bokore koji mogu da se smeste meu druge useve ili uz ivice. U drugoj godini biljke koje ostanu u zemljitu obrazovae velianstvene svetloljubiaste cvetove nalik maslaku - omiljena hrana leteih insekata.

Beli kORen

Artioka

344

ORGANSKA BATA

OBRADA ZEMLJITA Na relativno dobrom zemljitu prihranjenom za prethodni usev nije potrebno dodatno prihranjivanje. IDEALNA pHVREDNOST 6-7,5

Sejanje MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7C Na otvorenom seme posejte u aprilu. Svake godine koristite novo seme. Semenke su velike i lako ih je sejati u grupi od 2 do 3 na jednom mestu, na dubinu od 1 cm. Druga setva moe se obaviti u septembru. Klijanje je nekad neujednaeno, ali obino traje 20 dana. Rastojanje REDOVI 20 x 30 cm KUICE 23 cm mere nege Nema ih mnogo. Runo plevite ili malirajte za suzbijanje korova. Okopavanje moe da oteti koren. Berba KOREN Vadite ga na jesen kad lie uvene. Dugaak koren je lomljiv pa ga paljivo vadite. Moe se drati u friideru sedam dana. Obino moe da prezimi u zemljitu. IZDANCI Iz korena ostavljenog u zemljitu na prolee niu izdanci. Uklonite uvelo lie i zagrnite izdanke do 15-20 cm zemljom, ili ih pokrijte slamom ili liem. Pokrijte izdanke kantom ako imate samo nekoliko biljaka. Izbeljem izdanci imaju ukus slian izdancima cikorije i kad se iseku nicae jo 2-3 puta. izbor sorti beli mamut; ostrvo sendvi

tim, beli luk se vremenom prilagoava lokalnoj duini dana i temperaturi, tako da moete da odgojite sopstvenu sortu uvajui enove za saenje (samo sa zdravih biljaka). OD SADENJA DO BERBE 16-36 sedmica. Ne gaji se iz semena RAZLIITE SORTE Brojnost razliitih sorti je neverovatna. Postoje ljubiaste i bele sorte. Neke sorte imaju kratak period mirovanja i mogu da se uvaju samo do kraja decembra. One obino imaju vee enove i lukovice od sorti s duim periodom mirovanja, koje se obino uvaju do narednog prolea ili due. Neke sorte dobro raaju kad se sade na prolee, ali veina se sadi na jesen. Beli luk koji se prodaje u prodavnicama obino je mekog lista i ne obrazuje cvetonosno stablo. Zahvaljujui tome odlian je za pravljenje venaca. Beli luk vrstog lista - takode poznat pod nazivom rokambol - obrazuje cvetonosno stablo, ali rod zbog toga nije slabiji. MESTO Otvoreno. Beli luk se obino gaji zimi i stoga mu je potrebno zemljite koje nee postati blatnjavo. Lako moe da se uvrsti u dekorativnu batu, a takode i da se gaji u posudama. OBRADA ZEMLJITA Idealno je zemljite prihranjeno za prethodni usev. Ne sadite ga u svee nadubreno zemljite. IDEALNA pH VREDNOST 6-7,5

Allium sativum ALLIACEAE Iznenaujue otporan usev lak za gajenje. Potrebno mu je dugo vremena da se razvije, ali zauzima malo mesta u bati. Beli luk se ne proizvodi iz semena ve iz enova. Bolje je da kupite sadnice belog luka nego da sadite enove koji se koriste za ishranu. Cenovi za ishranu mogu biti nosioci bolesti i mnoge sorte esto nisu prilagoene regionu u kom ivite. Meu-

Beli lUk

Saenje Podelite lukovicu na enove pre samog saenja. Da bi razvile dovoljno velike lukovice, veini sorti potrebno je 1-2 meseca na temperaturi zemljita nioj od 10C i stoga je najbolje da se beli luk sadi krajem jeseni. Neke sorte mogu da se sade u februaru. Posadite enove tako da iljati vrh bude na dubini 2,5-10 cm - ako je zemljite teko onda plie - ispod povrine zemljita, okrenute ka gore. Ako je zemljite zimi jako vlano, sadite enove u posude sa oceditim supstratom baziranim na ilovai i stavite ih napolje. Rastojanje REDOVI 7,5-10 cm x 25-30 cm

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

345

KUICE 18 cm

mere nege Zalivajte na prolee ako je suno. Da bi se popravio prinos belog luka koji obrazuje cvetno stablo, odsecite pola cvetnog stabla 2-3 sedmice pre vaenja. PROBLEMI Bela trule; ra belog luka Berba Vadi se u julu i avgustu, kad lie pone da uti. Paljivo vadite beli luk pre nego to lie sasvim uvene kako biste sauvali ljusku oko lukovice. Ostavite da se sui napolju, ili u hladnoj, suvoj upi. Stavite ga na police ili okaite. Kad se osui upletite ga u venac ili uveite. izbor sorti termidorm; printanor; kristo

semena. Proredite ostavljajui najjae klijance ili posadite ceo bokor ako elite da berete mlade izdanke. Pre presaivanja prekalite biljke. Da biste imah zimsku berbu, posejte seme u zatienom prostoru u avgustu. NA OTVORENOM Za berbu na leto i jesen sejte po nekoliko semenki u jednu rupu u martu i aprilu. Za berbu preko zime i narednog prolea sejte seme u julu i avgustu.

Beta vulgaris grupa Cicla CHENOPODIACEAE Ovaj bliski srodnik cvekle, lak za gajenje, a gaji se zbog lisnih drki i lia. Daje prinose nekoliko meseci. Lie ima debele ile esto jarkih boja. Izgleda atraktivno i moe da se gaji kao ukrasna biljka. OD SEJANJA DO BERBE 8-12 sedmica RAZLIITE SORTE Blitva obino ima bele ile, ali kod nekih sorti ile su rubincrvene ili raznobojne. MESTO Podnosi slane vetrove (korisno za primorske bate) i delimino zasenjivanje. Dobar je zimski usev u hladnom stakleniku ili plasteniku. OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva zemljita niske hranljivosti ako je zemljite prihranjivano kompostom za prethodni usev. U suprotnom, dodajte poboljiva srednje hranljivosti ili poboljiva niske hranljivosti s ubrivom bogatim azotom. IDEALNA pH VREDNOST 6,5 - 7,5 Sejanje MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 8C U ZATIENOM PROSTORU Posejte seme u elije u martu i aprilu. Seme je poligermno i nekoliko ponika nie iz jednog

Blitva

Rastojanje REDOVI 23 x 45 cm KUICE 30 cm mere nege Ako je neophodno, zalivajte za vreme sue. Malirajte da bi zemljite zadralo vlagu. Koristite poboljiva zemljita srednje plodnosti ako treba da pospeite rast. Usevi ostavljeni da prezime nekad mogu da izdre bez zatite, ali ipak obezbedite onim nenijim zatitu ispod plastinog ih staklenog zvona. PROBLEMI Repina muva Berba Ponite da berete spoljne listove im dovoljno porastu. Ako listovi postanu grubi, podmladite starije biljke tako to ete odsei sve listove malo iznad povrine zemljita. Mladi listovi e se brzo razviti; secite ih kad dostignu visinu od 5 cm. Sledei put ih pustite da jo malo izrastu. izbor sorti Blitva s belim ilama: blistava svetla crvenkaste, crvene, ute, narandaste ili bele ile; arlot - crvene ile

Vicia faba PAPILIONACEAE Bob je otporan usev kojem prijaju hladni uslovi. Moe se sejati na jesen (u zatienom prostoru) ili na prolee za berbu sredinom leta. Patuljasti bob i nie sorte mogu da se gaje u velikim posudama. Bob obogauje zemljite azotom i esto se gaji kao biljka za maliranje.

BOB

346

ORGANSKA BATA

OD SEJANJA DO BERBE Jari usevi: 12-16 sedmica. Ozimi usevi: 28-35 sedmica. RAZLIITE SORTE Visoke i patuljaste sorte imaju zeleno, belo (bledozeleno) ili crveno zrno. Kae se da su biljke koje rastu iz zelenog zrna ukusnije od drugih. Sorte s dugakim mahunama obino su otpornije od onih sa kraim, kao to su sorte vindzor. Veina sorti boba ima bele cvetove. MESTO Otvoreno sunano mesto; ozimim usevima potreban je zaklon. Ne uspevaju dobro na suvom ili previe vlanom zemljitu. Dobro podnose kre. OBRADA ZEMLJITA Lakom zemljitu dodajte poboljiva niske hranljivosti. IDEALNA pHVREDNOST 6-7

Sejanje MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 5C U ZATIENOM PROSTORU Pred kraj jeseni posejte ekstraotporne sorte u ram ili plastenik. Da biste imali ranu berbu posejte seme u kutije ili biorazgradive tube; presadite kad biljka dobije 3-4 odrasla lista. Brz rast spreava mieve da pojedu seme, a isto tako jaanje pomka spreava oboljenja korena. NA OTVORENOM Na prolee, od marta do aprila. Biljke prestaju intenzivno da rastu kad temperatura pree 15C. Rastojanje REDOVI Obino se gaji u dvostrukim redovima na rastojanju 15-20 cm izmeu biljaka i 60 cm izmeu redova. KUICE 20-30 cm mere nege Da biste spreili pojavu crne vai otkinite vrhove im se otvore donji cvetovi. Ranije setve obino su otpornije na napade ove tetoine. Visoke sorte najee treba podupreti koiima i kanapom kad mahune porastu, naroito na vetrovitim mestima. PROBLEMI Mievi; grakov i pasuljev iak; crne vai; siva plesan; rda, trule korena

Berba Berite mahune kad zrno u njima jedva moe da se oseti pod prstima, pre nego to jako porastu i otvrdnu. Mlade mahune mogu da se jedu ele. Bob moe da se zamrzava. izbor sorti Akvadule Klaudija; super akvadule - najotporniji, za jesenju setvu; zeleni vindzor; beli vindzor - samo za prolenu setvu; vitkiem manita - rano stie, belog semena; crveni epikur - crvenkastog zrna koje zadrava boju na pari; purpurnocvetni - bob koji proizvodi HDRA, dostupan u UK samo za lanove Heritage Seed Library; futura - sorta otporna na sivu plesan; saton - patuljasta sorta

Phaseolus vulgaris PAPILIONACEAE Boranija uvek ima dobar prinos (esto je pouzdanija od mnogocvetnog pasulja) na relativno malom prostoru, ali su joj potrebni topli uslovi da pone uspeno da se razvija. Obino se jedu mlade svee obrane mahune, a u suvim podnebljima mahune se mogu koristiti da se proizvede zrno. OD SEJANJA DO BERBE 7-13 sedmica. Patuljaste sorte najbre stiu. Od 16 do 18 sedmica za zrno. RAZLIITE SORTE Postoje penjaice i patuljaste sorte, s okruglim ili ravnim mahunama. Svetloljubiasti, ljubiasti i beli cvetovi mogu biti dekorativni; mahune mogu biti na pruge, ljubiaste i ute, kao i zelene. ute mahune su malo meke i ukusnije. Za gajenje u zatienom prostoru izaberite patuljastu sortu koja se malo grana, ili ako imate dovoljno mesta gajite penjaice koje su manje podlone bolestima jer je cirkulacija vazduha oko biljaka bolja. MESTO Toplo mesto i zemljite, sunano i zaklonjeno. Moe se gajiti u hladnom stakleniku ili plasteniku, ili u posudama. OBRADA ZEMLJITA Na relativno plodnom zemljitu, ili zemljitu obogaenom za prethodne useve nije potrebna posebna

BORanija

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

347

obrada. Ako to nije sluaj, dodajte poboljiva zemljita srednje hranljivosti pre sejanja. IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7,5

Sejanje MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 13C U ZATIENOM PROSTORU Da bi biljke iz kojih elite da proizvedete zrno poele rano da se razvijaju, i da biste imali ranu berbu, posejte seme u maju u zatienom prostoru u duboke drvene kutije postavljene novinskom hartijom ili u biorazgradive tube, kalupe za koren ili saksije duboke 9 cm. Prilagodite biljke spoljanjim uslovima pre presaivanja, ali posle poslednjeg mraza. NA OTVORENOM Sejte poetkom leta kad je zemljite dovoljno toplo i sve do kraja juna. Zagrejte zemljite staklenim ili plastinim zvonom ili crnim najlonom da biste poboljali uslove za raniju setvu. Kasnija setva, koja treba da obuhvata patuljaste sorte, moda e zahtevati zatitna zvona. Sejte na dubini od 5 cm. Oekujte da klijavost bude oko 75 % - na kraju reda uvek posejte nekoliko biljaka vie da biste ih presadili na prazna mesta. Rastojanje REDOVI Patuljaste sorte: 5-7 cm x 45-60 cm, u zavisnosti od sorte. Penjaice: gajite ih uz kruno postavljene tapove ili u dvostrukim redovima na rastojanju od 60 cm u redu, i 1,5 m izmeu redova. Sejte po 2 semenke kod svakog potpornog tapa na razmaku od 10 do 12 cm izmeu potpornih tapova. Ako se gaje u posudama, biljke mogu biti na manjem rastojanju, ali se poveava rizik od bolesti. KUICE Patuljaste sorte: 15-20 cm. Malo rastojanje odlae berbu za oko sedmicu dana. U ZATIENOM PROSTORU Rastojanje treba da bude vee da bi se smanjio rizik od bolesti. mere nege Koristite flae ili tegle kao staklena zvona da biste spreili tetoine da jedu seme

i ponike. Postavite koie ili tapove kao potporu za penjaice. Viim patuljastim sortama dobro e doi granice kao potpora. Zalivanje u periodu kad ponu da se formiraju mahune poveae prinos. PROBLEMI Mievi; Epilachna varivestis; puevi golai; pauinar; crne vai; oreolna pegavost; virusi

Berba Berite mlade mahune im porastu. Proveravajte biljke barem svaki drugi dan jer brzo rastu i moe se desiti da prestanu da obrazuju mahune ako se desi da ijedna mahuna potpuno sazn. Ljubiaste i ute mahune je lake primetiti od zelenih. Boranija se moe zamrzavati i moe se koristiti za atni (vrsta umaka). Ne berite svezu boraniju s biljke koja je poela da vene jer ete usporiti zrenje. Ostavite mahune da se sue na biljci sve dok ne postanu lomljive. Ako je lose vreme suenje se moe dovriti u zatvorenom. Okaite cele biljke naopako i ostavite na toplom provetrenom mestu dok se ne osue. izbor sorti Patuljasta: princ; tendergrin; mont dor - ute mahune; ljubiasta kraljica ljubiaste mahune; aroza RZ - otporna na obini mozaini virus. Penjaice: plavo jezero; viola korneti Za suenje: smea vojvotkinja - zlatnosmee seme; konjska glava - tamnocrveno seme

Cucumis melo CUCURBITACEAE Bostan raste na vreama isto kao njegov blizak srodnik krastavac. Bostan je tropska biljka i neophodna mu je temperatura 25-30C da bi se lepo razvio. OD SEJANJA DO BERBE 12-20 sedmica RAZLIITE SORTE Bostan koji nazivamo kantalup-dinja zapravo je desertna dinja. Kora joj je prekrivena tankim ilama, a boja aromatinog mesa kree se od svetlonarandaste do zelene. Medna rosa ima vee, ovalne plodove i votanu koru. Lu-

BOStan

348

ORGANSKA BATA

benica spada u drugu botaniku klasifikaciju, ali dobro uspeva u istim uslovima kao i ostale vrste bostana. MESTO Gajite ga ispod zvona, u hladnom ramu ili u stakleniku/plasteniku na toplom, vlanom zemljitu bogatom organskim materijama, ali ne previe plodnom. OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva zemljita srednje hranljivosti ili poboljiva niske hranljivosti sa organskim ubrivom. IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7

Redovno zalivajte biljke. Kad procvetaju prihranite ih u posudama ubrivom bogatim kalijumom. PROBLEMI Biljne vai; kukuruzna zlatica; pepelnica; bakterijsko uvenue; Melittia cuatrbitae.

Sejanje MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 18C U ZATIENOM PROSTORU Posejte seme na prolee, obino krajem aprila ili u maju, oko 6 sedmica pre poslednjeg mraza. Sejte u saksije dubine 6-9 cm i postavljajte semenke na bok. Poto je seme hibrida F1 skupo, stavljajte samo po jedno u saksiju. Ako je potrebno, proredite ostavljajui jednan ponik, klijanac po saksiji. Kad proklija, drite saksije na svetlosti, na temperaturi od 13 do 16C. Nemojte sejati prerano da se biljke ne bi prilagodile saksijama. Ako je potrebno, presadite ih u saksije duboke 13 cm. Saenje Nekoliko sedmica pre rasadivanja stavite zvona na zemljite da bi se ugrejalo. Rasadite biljke u junu na malu gomilu zemlje visoku oko 4 cm da bi koren ostao malo iznad povrine zemljita, jer e tako ostati suv i nee truliti. Bolje je da se rupa popuni vodom nego da se uvruje zemlja oko biljke. Rastojanje NA ZEMLJITU 1 m x 1-1,5 m USMERENA UZ KOIE ILI MREU 38 cm izmeu koia u jednom redu, 60 cm u dvostrukom redu. mere nege Zatitite biljke od hladnog vremena. Kad ponu da se formiraju listovi zaklonite ih od sunca. U periodu cvetanja omoguite insektima, koji oprauju cvetove, pristup u zatieni prostor ili opraite cvetove runo.

Usmeravanje biljke BILJKE KOJE SE GAJE NA POVRINI ZEMLJITA Biljke moete ostaviti da se raire po zemljitu, moete ih staviti na platformu ili usmeriti da se penju uz mreu. Kad se razvije pet listova otkinite vrh biljke. Dozvolite da se razviju etiri bona izdanka i rasporedite ih da rastu u razliitim pravcima. Ako nema dovoljno mesta, na primer ispod zvona, ostavite samo dva bona izdanka. USMERENE BILJKE Ostavite na svakoj biljci jedan do dva izdanka i usmerite ih da rastu uz tapove ili mreu. Kad dostignu duinu od 2 m, otkinite vrhove da bi se formirali boni izdanci. Priveite bone izdanke i otkinite im vrhove kad razviju pet listova, da bi se na njima razvijali novi boni izdanci; izdanci e procvetati. Poduprite plodove viseom mreom kad dostignu veliinu teniske loptice. SVE BILJKE Otkinite vrh svakog procvetalog izdanka ostavljajui 2 lista iznad cveta. Na svakoj biljci ostavite 4-5 plodova jednake veliine, a ostale otkinite kad budu veliine zrna groa. Berba Bostan je zreo za branje krajem leta i poetkom jeseni. Zreli plodovi imaju prepoznatljiv miris. izbor sorti Bostan uti nektar; ogen; svithart F1.

Brassica oleracea grupa Italica BRASSICACEAE Brokula je ukusna povrtarska vrsta sa zelenom glavicom koja brzo raste i daje prinose od poetka leta do jeseni. Manje je otporna od sitnoglaviaste brokule, ali raz-

BROkUla

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

349

vija vee, gue glavice. Sitnoglaviasta brokula otporna je i laka za gajenje. Zauzima zemljite od sredine leta do narednog prolea. Svaka biljka moe da zauzme i do 1 m kvadratni zemljita, ali ovo nadometa time to daje prinos u periodu kad nema mnogo drugog povra. OD SEJANJA DO BERBE Obina brokula: 11-14 sedmica; sitnoglaviasta brokula: 812 meseci. RAZLIITE SORTE Sorte obine brokule mogu da budu rane, srednje-sezonske i kasne. Nekad je bilo malo izbora to se sitnoglaviaste brokule tie, ali dananje sorte mogu da obezbede raniju berbu i vee glavice. MESTO Otvoreno mesto, ali zatieno od jakog vetra. Brokula uspeva i na manje plodnom zemljitu nego ostale kupusnjae; moe da se gaji i u zatienom prostoru za ranu i kasnu berbu. OBRADA ZEMLJITA Na prolee pre setve dodajte poboljiva zemljita srednje plodnosti ili poboljiva niske plodnosti sa organskim ubrivom - ili sejte posle zeleninog ubriva koje obogauje zemljite azotom. IDEALNA pH VREDNOST Obina brokula 6,5-7,5; sitnoglaviasta brokula 6-7,5

U ZATIENOM PROSTORU Obina brokula ne podnosi pomeranje korena i mora da se seje u elije ili biorazgradive posude. Za ranu berbu posejte seme u martu. Prilagodite biljke spoljanjim uslovima i presadite ih 4-5 sedmica posle setve. Ostavite ranu letnju setvu sorti koje stiu ranije da prezimi u hladnom plasteniku ili stakleniku do narednog prolea. Posejte sitnoglaviastu brokulu u elije ili korita od aprila do sredine maja. Prilagodite biljke spoljanjim uslovima pre presaivanja. NA OTVORENOM Posejte seme obine brokule, po 2-3 semenke u rupu, i kasnije razredite tako da ostane po jedan ponik na svakom mestu. Sejte od aprila do jula da biste imali berbu od poetka leta do jeseni. Sejte sitnoglaviastu brokulu u korito od sredine aprila do sredine maja. Seme posejte u redove, omake ali na veem rastojanju, otprilike 7,5 cm, na dubini 22,5 cm. Presadite biljke u junu i poetkom jula.

Sejanje MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE Obina brokula 5C; sitnoglaviasta brokula 7C

Brokula

Rastojanje Presadite biljke duboko (najnii list treba da dodiruje zemljite) kako biste smanjili opasnost od kupusne muve i pomogli da se razvije dobar korenov sistem; uvrstite zemlju oko biljaka posle presaivanja. REDOVI Kod obine brokule malo rastojanje doprinosi razvijanju manjih glavica koje stiu istovremeno. Vee rastojanje u duem vremenskom periodu dovodi do razvijanja veeg broja izdanaka i vee centralne glavice. Malo rastojanje: 8-60 cm. Za maksimalan prinos: cikcak redovi 13-30 cm. Za veliku centralnu glavicu 20-45 cm. Sitnoglaviasta brokula: rastojanje od 60 cm u redu i 75 cm izmeu redova radi lakeg branja. KUICE Obina brokula: 20 cm; sitnoglaviasta brokula: 60 cm. mere nege Zatitite mlade biljke od kupusne muve (videti str. 377); koristite pokriva za redove ili mreu da biste spreili prilaz dragim tetoinama. Zalivajte obinu brokulu redovno za vreme sue. Ako nemate dovolj-

350

ORGANSKA BATA

no vode, najbolje je da je dobro zalijete 23 sedmica pre berbe. Nakon to odseete centralnu glavicu, malirajte kompostom da biste pospeili razvoj sporednih izdanaka. Sitnoglaviastu brokulu nekad treba podupreti preko zime; nagomilavanje zemlje oko stabla u periodu rasta pospeuje razvoj korenovog sistema. PROBLEMI kupusna muva, kupusne vai, larve leptira kupusara, kupusna kila; buva; ptice. Obina brokula moe da se zarazi plamenjaom.

MESTO Otvoreno mesto. Plodno, vlano zemljite koje se ne isuuje. OBRADA ZEMLJITA Ako je za prethodni usev zemljite obogaeno kompostom, dodajte poboljiva zemljita niske hranljivosti. Ako nije, dodajte i organsko ubrivo, ili poboljiva zemljita srednje hranljivosti. Uradite to na vreme da bi se zemljite sleglo pre setve. IDEALNA pH VREDNOST 5,5-7

Berba Isecite centralnu glavicu obine brokule pre nego to se cvetovi otvore. Oekujte jo 2-3 berbe manjih izdanaka. Otkinite izdanke sitnoglaviaste brokule s mnogo glavica kad se pojavi cvet, ali pre nego to se otvori. Redovno branje pospeuje razvoj novih izdanaka. Vreme berbe moe da traje i do dva meseca. izbor sorti Sitnoglaviasta brokula: rudolf - moe se brati u decembru; rana sitnoglaviasta - pouzdana, tradicionalna sorta; klare F1 - prvi hibrid; crvena strela F1 - nia, bunastija biljka s mnogo izdanaka; bela zvezda - beli izdanci. Klabreze: triksi otporna na kupusnu kilu; emperor i ogun - otporne na plamenjau

Brassica napus grupa Napobrassica BRASSICACEAE Veoma otporan korenasti usev koji se dosta dugo razvija. Potrebni su mu hladni, vlani uslovi. Narandasti mesnati koren izuzetnog slatkastog ukusa moe da se ostavi u zemljitu do kraja godine i vadi na jesen i zimu. OD SEJANJA DO BERBE 26 sedmica RAZLIITE SORTE Mesnati koren obino je ut, mada moe biti i beo. Kora je ljubiasta ili svetlosmeda, ili kombinacija obe. Neke sorte otporne su na kupusnu kilu i pepelnicu.

BROSkva

Sejanje MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 5C U ZATIENOM PROSTORU U februaru posejte odgovarajue sorte u zatienom prostoru za rano vaenje malih do srednjih korenova. NA OTVORENOM U hladnijim podnebljima posejte seme poetkom maja, a u toplijim krajem maja i poetkom juna. Najpre malo sabijte zemljite ako je suvie rastresito. Posejte seme retko u redove na dubinu 2 cm. Proredite izdanke kad dostignu visinu najvie 2,5 cm. Ako je potrebno, seme sejte pod pokrivaem za redove ili gustom mreom da biste zatitili biljke od buvaa i kupusne muve. Rastojanje REDOVI 23 x 28 cm KUICE Rani usev 15 cm; glavni usev 30 cm. mere nege U vreme sue redovno zalivajte, inae koren moe da postane drvenast. Koren se ponekad podeli, ako se naglo zalije posle sunog perioda. PROBLEMI Kupusna muva; buva, nedostatak bora; trule korena; kupusna kila; plamenjaa, pepelnica Berba Vaenje moe da pone im koren dovoljno poraste, obino od poetka do sredine jeseni. Moe se ostaviti u zemljitu i vaditi po potrebi, ali posle decembra obino je drvenast. Broskvu moete drati u kutijama (videti str. 340) na hladnom mestu.

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

351

izbor sorti ljubiasti iljati vrh; doan - za ranu setvu, delimino otporna na kupusnu kilu i pepelnicu; marian - delimino otporna na kupusnu kilu i pepelnicu

Cucurbita maxima, C. moschata, C. pepo CUCURBITACEAE Velike, izuzetno bujne, delimino otporne biljke s plodovima raznih oblika, boja i veliina. Nije zahtevna i veoma je rodna. Otporna na vruinu. OD SEJANJA DO BERBE Spremna za branje 12-20 sedmica posle setve, u zavisnosti od sorte. RAZLIITE SORTE tikva Plod koji ima nenu, glatku koru, dostupan je u svim oblicima, od okruglih patisona do zakrivljenih sorti. Obino se jede dok je sve; letnja bundeva i tikvica nisu dobre za uvanje. Postoje vitiaste i bunaste sorte. Bundeva Mogu biti bunaste ili vreaste. Plodovi mogu da budu toliki da ih stane i po nekoliko u kilogram, ali ponekad jedan plod moe da bude teak vie kilograma. Boje se razlikuju od narandaste, preko zelene do sive - ponekad je ijedan plod raznobojan - dok kora moe da bude glatka ili hrapava. Plod je esto soan, ali obino je mesnat i sladak. Sve su dobre za uvanje. MESTO Zaklonjeno od vetra, potpuno osunano. Sorte s malim plodom dobro izgledaju kao puzavice uz pergolu ili luk. OBRADA ZEMLJITA U zavisnosti od uslova zemljita dodajte poboljiva niske ili srednje hranljivosti. Na zemljitu previe bogatom hranljivim materijama lie se razvija na utrb ploda. Moe se gajiti u kompostitu (videti str. 48). IDEALNA pH VREDNOST 5,5-6,8 Sejanje MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 13C U ZATIENOM PROSTORU Seme se seje krajem prolea, 3-4 sedmice pre posled-

BUnDeva i mUSkatna tikva

njeg mraza. Stavite dve semenke u saksiju duboku 9 cm; izvadite slabiju mladicu. Biljke prilagodite uslovima sredine pre nego to ih presadite na otvorenu parcelu, ali tek kad proe opasnost od mraza. Paljivo ih presadite da biste to manje pomerali koren. NA OTVORENOM U blagim klimatskim uslovima sejte direktno u zemljite poetkom leta. U poetku zatitite zvonom da biste biljkama obezbedili dodatnu toplotu.

Rastojanje Ove bujne biljke obino ispune sav prostor koji im je na raspolaganju. Obeleite centar mesta gde ih presaujete da biste kasnije znali gde da zalivate, ako je potrebno. Sasvim lepo e rasti i ispod mnogocvetnog pasulja i kukuruza eerca. REDOVI bunaste sorte: 60-90 cm x 90120 cm.Vreaste sorte: 1,2-1,8 m x 1,8 m. KUICE bunaste sorte: 90 cm. Vreaste sorte: 1,2-1,8 m. mere nege Vreaste sorte moete da usmerite da rastu uz oslonac, ili ih umotajte u krug da bi bile pod kontrolom. Redovno ih plevite dok se ne prime. Zalivajte biljke samo dok se ne prime; imaju dubok korenov sistem i skoro im nije ni potrebno dodatno zalivanje. Ako se biljke dobro razvijaju, malirajte ih slamom, senom ili poboljivaem zemljita niske hranljivosti. Kod velikih sorti bundeva ostavite samo po 3-4 ploda na jednoj biljci. Ako je vreme vlano, plod moe istruliti u dodiru sa zemljitem. Da biste to izbegli, ispod plodova stavite karton. PROBLEMI Biljne vai; kukuruzna zlatica; Melittia cucurbitae; bakterijsko uvenue; virus mozaika duvana; pepelnica Berba Mogu se jesti izdanci, mlado lie, cvet, plod i seme. Bundeve i muskatne tikve za uvanje treba da se ostave na biljci dokle god je mogue da bi obrazovale tvrdu koru pre prvog mraza. Kad je plod tvrd na dodir i odzvanja uplje kad se udari, odsecite ga sa vree, okrenite donju stranu gore i os-

352

ORGANSKA BATA

tavite desetak dana da dozri na suncu. Sasvim zreli plodovi mogu da se uvaju 612 meseci u prostoriji u kojoj dobro cirkulie vazduh, na temperaturi 7-10C. Sve vrste dobre su za pravljenje atnija (vrsta umaka) i turiju.

presaivanja, ali saekajte da proe poslednji mraz. Vodite rauna da ne prekrijete zemljom krunicu lisne rozete.

izbor sorti Muskatna tikva: beli krem; zelena vitiasta; pagete od povra; tromboncino. Bundeva: grumen zlata - bunasta; plava kuri, pompeon; turinov turban; rani ir F1; uvar blaga F1

Apium graveolens var. rapaceum APIACEAE Celer korenja razvija veliku lukovicu nabrekli koren, koji ima specifian ukus. Lie takoe moe da se koristi kao zain. Celer korenja blizak je rod celeru. Lake se gaji, iako mu je potreban dug vremenski period neometanog rasta da bi se dobro razvio. OD SEJANJA DO BERBE 26 sedmica RAZLIITE SORTE Ima malo varijacija. Neke sorte manje su sklone gubitku boje prilikom kuvanja. MESTO Potrebno mu je plodno zemljite koje dobro zadrava vlagu da bi uspeno rastao. Razvijae se na suncu i na delimino zasenjenom mestu. OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva zemljita srednje do visoke hranljivosti, ili poboljiva niske hranljivosti s organskim ubrivom bogatim azotom. IDEALNA pHVREDNOST 6,5-7,5 Sejanje MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE Najbolje klija na temperaturi 10-19C U ZATIENOM PROSTORU Ako nije dovoljno toplo, sejte na relativno visokoj temperaturi (18C) u februaru i martu, ili aprilu i maju. Seme sejte u korita ili elije, proreujui ili presaujui u pojedinane posude kad biljke budu dovoljno velike. Prilagodite ih spoljanjim uslovima pre

CeleR kORenja

Rastojanje 30-38 cm sa svih strana mere nege Zalivajte u sunim periodima. Malirajte kako bi zemljite zadralo deo vlage. Od sredine leta uklanjajte donje listove kako biste oslobodili krunicu lisne rozete. PROBLEMI Mogu da ga napadnu tetoine i bolesti koje napadaju celer, ali obino nema problema. Berba Vadi se od kraja leta do narednog prolea, kad je koren dovoljno velik. Ako je mogue ostavite ga u zemljitu uz zatitu od suve slame. Moe se izvaditi i uvati unutra, ali kvalitet e da se smanji. izbor sorti Celer korenja praki din; princ otporan na proraslice; predsednik

Apium graveolens APIACEAE Celer razvija vrstu, hrskavu, sonu lisnu drku. Tradicionalni celer prilino je zahtevan po pitanju uslova zemljita i trai punu panju sve vreme rasta. Samoizbeljujui celer zahteva manje truda i lake se gaji, ali nije toliko otporan ni ukusan. OD SEJANJA DO BERBE Samoizbeljujui i zeleni celer - 11-16 sedmica. Obian celer - 9 meseci. RAZLIITE SORTE Obian celer je tradicionalni kasni jesenji usev sa belom, roe, ili crvenom lisnom drkom koja se izbeljuje pre upotrebe. Samoizbeljujue sorte imaju svetlozutu stabljiku, svetliju kad se gaji u kuicama. Amerike zelene sorte imaju zelenu stabljiku koja se ne izbeljuje. MESTO Mora imati plodno, vlano zemljite koje dobro zadrava vlagu. Vie mu prija otvoreno mesto, ali podnosi malo zasenjenosti. Dobro uspeva u dubokim posudama.

CeleR liaR

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

353

OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva zemljita visoke hranljivosti, ili poboljiva niske do srednje hranljivosti s organskim ubrivom bogatim azotom. Za obian celer poetkom prolea iskopajte rov 38-45 cm irok i 30 cm dubok. Iskopanom zemljitu dodajte pomenute poboljivae zemljita, potom popunite rov do dubine od 7,5 do 10 cm. Ostatak zemljita iskoristite da izbeljujete celer dok raste. Rovovi treba da budu na rastojanju 1,2 m. Ako je potrebno, dodajte organsko ubrivo u rov pre saenja. IDEALNA pHVREDNOST 6.5-7.5

GRUPNA SETVA Samo za samoizbeljujui celer: 20 cm.

Sejanje U ZATIENOM PROSTORU Sejte ga u korita ili elije na blagoj temperaturi u martu ih poetkom aprila, ne vie od 10 sedmica pre poslednjeg mraza. Posejte seme po povrini komposta, ili delimino prekrijte seme. Klijanje moe da bude sporo i neizvesno. Setva s gelom (videti str. 109) moe dati bolje rezultate. Presadite ga u biorazgradive posude. Proredite u elijama biljke to je bolje mogue, do jednog klijanca. Kad uslovi budu dovoljno topli presadite ih. Ako budu izloene temperaturi nioj od 10C due od 12 sati dok su mlade, biljke su esto sklone prorastanju. Ako je neophodno, zatitite ih plastinim ili staklenim zvonima. Ako mladice rastu brzo, a vremenske prilike nisu povoljne za presaivanje, skratite ih makazama na visinu od 8 cm da biste usporili rast. Drite biljke u zatienom prostoru dok spoljanji uslovi ne budu odgovarajui. GRUPNA SETVA Samo za samoizbeljujui celer. Posejte 6-8 semenki po eliji, razredite ostavljajui 2-3 klijanca. MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE Najbolje klija na temperaturi 10-19C. Rastojanje REDOVI Obian celer - 30-45 cm izmeu biljaka, 1,2 m izmeu rovova. KUICE Za samoizbeljujui celer: 15-30 cm. Manje rastojanje daje visok prinos i tanje stabljike.

mere nege Zalivajte esto i redovno dok raste. Uklanjajte spoljne listove koji su izgubili boju. Izbeljujte stabljiku obinog celera (videti pod Karda) kad biljke dostignu visinu od 30 cm. Okruite kuice s odraslim samoizbeljujuim biljkama slamom kako bi i izbeleli i spoljni redovi. PROBLEMI Trule krunice celera; jelerova muva; pegavost lia; nedostatak kalcijuma izazvan povremenim nedostatkom vode. Berba Berite obian celer na jesen, oko 9-10 sedmica posle poetka izbeljivanja. Izbeljen celer moe da stoji u zemljitu u dobrom stanju oko mesec dana, ali privlai pueve golae kao magnet. Samoizbeljujui celer berite od jula do septembra. Celer nije sasvim otporan na mraz i nee preiveti dug mrazni period. Ako se predvia izuzetno hladno vreme, izvadite biljke i uvajte ih u podrumu ili u hladnom, vlanom pesku. Mogu da se izvade i stave u mraan hladni ram. U friideru se mogu drati vie sedmica. izbor sorti hopkins fenlander; vrsti ruiasti sorta otporna na mraz, prvi put se gajila 1894.; vrsti beli Ameriki zeleni: visoki jutski Samoizbeljujui celer: zlatni samoizbeljujui

Cichorium intybus ASTERACEAE Viegodinja biljka otporna na mraz, obino se gaji kao jednogodinja. Cikorija ima karakteristian, pomalo gorak ukus, a predstavlja dobar, ivopisan salatni usev za zimu. Lie moe da bude raznih oblika i boja; neke razvijaju srce, a neke mogu da se izvode ili izbeljuju da bi se smanjila gorina. Dobra je kao ukrasna biljka kad se gaji u posudama.

CikORija

354

ORGANSKA BATA

OD SEJANJA DO BERBE Razlikuje se u zavisnosti od sorte. RAZLIITE SORTE Francuska endivija prvenstveno se gaji zbog izvoenja. Koren se vadi i izvodi na mranom mestu, zimi, kako bi razvio izbeljene sone izdanke poznate pod nazivom ikoni (nazivaju se i belgijska endivija). Crvena cikorija (poznata pod nazivom radi) ima crvene ili proarane listove. Neke sorte imaju srce, dok kod drugih lie raste slobodno; neke sorte mogu da se izvode. Mogu da se beru i pojedinani listovi. Nove sorte prirodno su crvene, a najbolja boja dobija se u periodu kad su dani krai i noi hladnije. Nije uvek otporna na hladne zime. Seena cikorija ili italijanski maslaak razvija male lisnate rozete koje se seku. Kad sasvim poraste, cikorija glava eera izgleda kao velika rimska salata i bere se na jesen. Kad se prime, biljke su otporne na suu i mogu podneti blag mraz. Moe da se gaji zbog mladih izdanaka. MESTO Izbegavajte izuzetno laka ili teka zemljita. Moe da podnese delimino zasenjivanje. Francuskoj endiviji potrebno je duboko zemljite da bi razvila snano korenje zbog izvoenja. Sorte koje se ne izvode moete da gajite preko zime kao i u hladnom plasteniku ili stakleniku kao rane ili kasne useve. Cikorija je dekorativna i moe da se gaji u saksijama, kao i po obodu leje. OBRADA ZEMLJITA Obino nije potrebna, naroito na zemljitu prihranjenom za prethodni usev. IDEALNA pH VREDNOST 5,5-7,5

Sejanje Vidite tabelu MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 10C Klijavost je obino visoka; biljke koje izvadite prilikom proredivanja koristite za salatu. mere nege Za vreme sue zalivajte dok se ne primi, posle toga obino preivi suni period i bez zalivanja. Ako se najavljuje jak mraz, potrebno je obino daje zatitite zvonom i pokrivaem za redove. Sortama pogodnim za izbeljivanje krajemjesem i na zimu iskopajte koren da biste poeli izbeljivanje. PROBLEMI Obino nema problema. Izbeljenoj i izvedenoj cikoriji problem mogu da budu puevi golai. Berba IZVEDENA CIKORIJA Isecite akone kad vrhovi probiju zemlju (ako ih zagrete zemljom) ili kad dostignu visinu 10-13 cm ako su u zatienom prostoru. Secite ih 2,5 cm iznad vrata. Iz korena e se moda razviti jo jedan izdanak. GLAVA EERA Secite glavice kad dovoljno porastu. Iz korena e moda da se razvije novi izdanak. CRVENA CIKORIJA Isecite je kad se formira srce i ostavite koren da se razvije novi izdanak, ili berite pojedinane listove. Prilino je otporna na mraz; da biste imali prinose preko zime pokrijte je zvonom. Mlade izdanke seene cikorije berite kad dostignu visinu od nekoliko centimetara. izbor sorti briselska endivija F1 - za izvoenje; grumolo verde - otporna na mraz, ima iroko zeleno lie i razvija lepu rozetu zimi; pala rosa - radi, gaji se zbog listova i srca i ikona; crveno rebro - italijanski maslaak, jarkocrvene ile i tamnozeleni listovi (fantastino izgleda u salati); glava eera - velike, kupaste, zelene glavice; treviso - crvena, ne formira srce, izuzetno otporna na mraz, dobra za izvoenje

Cikorija

vReme Setve CikORije i RaStOjanje izmeU Biljaka

Vreme setve Od sredine juna do poetka jula U junu i julu U elijama za presaivanje u leje ili u posudama u zatienom prostoru U zatienom prostoru Na otvorenom 25 x 30 cm 25 x 30 cm Na otvorenom 20 x 30 cm Mesto Rastojanje u redovima

Vrste cikorije

Vrsta useva

Francuska endivija i druge vrste za izvoenje

Koren za izvoenje

Glava eera

Za zrele glavice na jesen

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

Glava eera

Za manje glavice ili poluzrele U julu i avgustu mladice preko zime U januaru i februaru, septembru Od marta do avgusta (usevi Na otvorenom posejani sredinom leta esto su veoma tvrdi) Krajem aprila i u maju U junu i poetkom jula U avgustu Na otvorenom, ili u elijama u zatienom prostoru Na otvorenom U elijama; presaivanje u zatieni prostor

Glava eera

Mladi izdanci

Posejte seme omake ili u redove iroke 15-20 cm, na rastojanju od 20 cm Posejte seme omake u grupicama

Glava eera

Mladi izdanci

Crvena cikorija, rane sorte

Listovi i srce na leto

20-35 cm 20-35 cm 20-35 cm

Crvena cikorija

Listovi i srce na jesen

Crvena cikorija

Zatien zimski usev

355

356

ORGANSKA BATA

Scorzonera hispanica ASTERACEAE Retka, otporna viegodinja biljka koja se obino gaji kao jednogodinja. Jestivi koren ima crnu koru i belo meso. OD SEJANJA DO BERBE 18 sedmica RAZLIITE SORTE Ima ih malo MESTO Duboko, lako zemljite neophodno je da bi se razvio dugaak koren. OBRADA ZEMLJITA Na relativno dobrom zemljitu nije potrebna dodatna obrada ako je prihranjeno za prethodni usev. IDEALNA pHVREDNOST 6-7,5 Sejanje MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7C Posejte seme u aprilu i maju direktno u zemljite, im se ono ugreje. Rastojanje 10 x 20 cm mere nege Runo plevite ili malirajte za suzbijanje korova. Okopavanje moe da oteti koren. Obino nema problema s bolestima i tetoinama. Berba Ostavite koren da raste bar 4 meseca. Vadite ga od jeseni do prolea. Koren koji nije dostigao dovoljnu veliinu moe se ostaviti da raste jo godinu dana. Poetkom prolea pokrijte biljku slamom ih suvim liem da biste dobili sve zeleni. Na taj nain ete izbeliti mlade listove koje moete brati kad dostignu visinu 10 cm. U drugoj godini crni koren obrazuje cvet koji je jestiv.

CRni kORen

davina mala leti, bolje je sejati ga na jesen. OD SEJANJA DO BERBE Seme posejano na prolee: 20-24 sedmice; seme posejano na jesen: 42 sedmice; arpadik posaen na prolee: 18-20 sedmica; arpadik posaen na jesen: 36-38 sedmica. RAZLIITE SORTE Moe biti ovalnog i cilindrinog oblika s crvenom, belom ili zlatnosmeom ljuskom. Sortama dugog dana leti je potrebno 13-16 sati dnevne svetlosti to je sluaj na severnoj hemisferi; crni luk kratkog dana dobro uspeva u junim podnebljima gde dan traje 12 sati. Sorte na koje ne utie trajanje dana formirae lukovice u oba sluaja. Najvei izbor sorti je iz semena. MESTO Crni luk vie voli otvoreno sunano mesto, ali podnosi delimian zasenak. Ova kultura posejana/posaena na jesen zahteva potpuno osunano mesto i dobru drenau. Moe dobro da izgleda medu drugim biljkama, ali ne voli preveliku guvu. OBRADA ZEMLJITA Nije potrebna ako je zemljite prihranjeno za prethodni usev. Ako nije, dodajte poboljiva zemljita niske do srednje hranljivosti, u zavisnosti od stanja zemljita. IDEALNA PHVREDNOST 6-7

Allium cepa ALLIACEAE Popularan usev otporan na hladnou, dostupan vei deo godine. Gaji se jednostavno, iz arpadika, i nije zahtevan ako gajite lukovice za upotrebu u kuhinji. U podnebljima gde je blaga klima i koliina pa-

CRni lUk, aRPaDik i glaviCe

Sejanje MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7C Ako sejete na prolee, za kasnu jesenju berbu SEME, U ZATIENOM PROSTORU Posejte seme u korita ili elije u februaru/martu. Prilagodite biljke uslovima i rasadite ih kad dostignu visinu 10 cm. Grupna setva: posejte 6 semenki po eliji i ne proredujte. SEME, NA OTVORENOM Posejte nekoliko semenki po kuici, im se zemljite dovoljno ugreje, obino u aprilu. Proredite ostavljajui po jednu mladu biljku; a ako ste koristili grupnu setvu ostavite po nekoliko mladica zajedno. ARPADIK Posadite arpadik u martu/aprilu. Potreban mu je hladan period da bi poeo da se razvija koren i stoga ga posadite to je ranije mogue, im uslovi

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

357

zemljita to dozvole. Stavite arpadik u zemlju da vire samo picasti vrhovi. Ako sejete krajem leta/na jesen za ranu letnju berbu. SEME Vreme setve treba da odgovara geografskom poloaju, kako bi mlade biljke preivele zimu, a da ne doe do prorastanja poetkom prolea. Posejte seme u avgustu - u severnim krajevima u drugoj sedmici, a u junim u etvrtoj. Sejte u redove vodei rauna da seme bude pravilno rasporeeno. Proredite do 2,5 cm na jesen, a potom proreujte povremeno do eljenog rastojanja na prolee. ARPADIK Sadite ga od septembra do novembra kad po zemljitu moe da se hoda. Posadite arpadik kao i kod prolene sadnje.

vo upotrebljavajte glavice sa debelim vratom jer obino rusu dobre za uvanje. Crni luk posejan na jesen ne treba dugo da se uva.

izbor sorti Iz semena: higro F1; ailsa krejg; bedfordirski ampion; crveni brunsvik - za prolenu setvu; dugaki crveni firentinski - crveni, u obliku torpeda; uti seni; uti ekspres - za jesenju setvu. Iz arpadika: det set; sturonska glavica; crveni baron - sadi se na prolee; radar; uti seni - sadi se na jesen

Rastojanje REDOVI Rastojanje utie na veliinu lukovica. Da biste dobili lukovice srednje veliine: 4 x 30 cm; za velike lukovice, 10 x 30 cm. KUICE 10-15 cm GRUPNA SETVA 25 cm mere nege Paljivo plevite jer je korenje veoma plitko. Ako je potrebno, luku koji e ostati da prezimi na prolee dodajte ubrivo bogato azotom. PROBLEMI Lukova muva; duvanov trips; plamenjaa luka; trule glavice: bela trule; prorastanje (esto ga izazivaju promenljivi vremenski uslovi; naroito su mu sklone crvene sorte). Berba Glavice vadite za ishranu kad dovoljno porastu. Kad crni luk prestane da raste, lie klone i dobija smeu boju. Ostavite da uvene prirodnim putem; nemojte ga savijati. Polako izvadite glavice. Ako su vremenski uslovi suvi, rairite ih po koritima ili platformama na suncu da bi ljuska ovrsnula. Ako je vlano, ostavite ga da se sui ispod pokrivaa. Nemojte brisati glavice. Kad je ljuska suva i ukava, okaite crni luk u mreaste dakove ili ga upletite oko kanapa. uvajte ga na hladnom mestu. Pr-

Beta vulgaris podvr. Vulgaris CHENOPODIACEAE Gaji se lako i brzo i moe da se seje u zatvorenom i raste dugo, od marta do juna. OD SEJANJA DO BERBE 7-13 sedmica RAZLIITE SORTE Koren moe biti crven, ut ili beo i okrugao, cilindrian ili izduen. Sorte otporne na prorastanje izazvano hladnim vremenom u fazi mladica dobre su za ranu setvu. Zeleno i crveno lie veoma je atraktivno i jestivo, naroito stara sorta volujska krv sa tamnocrvenim liem. Moe se gajiti kao mini-povre. MESTO Otvoreno, sunano. Cvekla je otporna na so - to je korisno u primorskim batama - ali ne tolerie kiselo zemljite. Okrugle loptaste sorte dobro uspevaju u posudama. OBRADA ZEMLJITA Na plodnom ili prethodno obogaenom zemljitu nije potrebna obrada. Kod lakog ili tekog zemljita dodajte poboljiva niske hranljivosti. IDEALNA pHVREDNOST 6,5-7,5 Sejanje Iz jednog semena obino izbija nekoliko klica i razvija se nekoliko ponika. Sorte s jednom klicom uzgajaju se posebno kako bi iz svakog semena nikao jedan klijanac. MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7C

Cvekla

358

ORGANSKA BATA

U ZATIENOM PROSTORU Ponite da sejete krajem februara ili poetkom marta. Sejte u elije, 2 semenke (ili 2-3 semenke s jednom klicom) po eliji. Proredite sve osim najjaih klijanaca. Kod grupne setve ostavite 4-5 mladih biljaka u jednom modulu. Birajte vrste s malim korenjem. Pre presaivanja, kad razviju 3-4 odrasla lista, prilagodite biljke spoljanjim uslovima. NA OTVORENOM Ponite da sejete od marta ili aprila, pa sve do kraja juna, ili 2 sedmice kasnije u podnebljima s blagom klimom. Ako elite da uvate cveklu, posejte okrugle ili izduene sorte u maju i junu.

rovskim biljkama i leti titi od vetra. Obino ima lepe cvetove nalik suncokretu. Jestivi delovi su kvrgave gomolje koje rastu u zemljitu. OD SAENJA DO BERBE 16-20 sedmica RAZLIITE SORTE Gomolje su glatke ili kvrgave, ukaste ili crvene. MESTO Sunano ili delimino senovito. Izbegavajte zemljite sa malo vlage. OBRADA ZEMLJITA Pre saenja dodajte srednje hranljivo ubrivo. ubrivo visoke hranljivosti daje vee krtole. IDEALNA pHVREDNOST 6-7,5

Rastojanje Rastojanje moe da se prilagoava u zavisnosti od sorte i veliine korena. REDOVI Rani i brzi usevi: 10 x 23 cm. Glavni usevi: 7,5 x 30 cm. Mini-cvekla: 2,5 x 15 cm. Grupna setva: 22 x 22 cm. KUICE na rastojanju 12,5 - 15 cm mere nege esto zalivajte po toplom suvom vremenu ili e koren postati drvenast. PROBLEMI Obino nema problema. Berba Vadite koren im dostigne pravu veliinu. Za uvanje izvadite korenje na jesen. Ono moe da se ostavi u zemljitu preko zime, ali moe da postane previe tvrdo ili da ga pojedu puevi golai. Bolje je da gornji deo biljke otkinete uvrtanjem nego da ga seete. Cveklu drite na hladnom, mranom, vlanom mestu, na primer u kutiji s vlanim peskom. izbor sorti boltardi; pronto; moneta (monogermna) - otporna na proraslice; forano - za uvanje, cilindrinog oblika; monako - mini-cvekla; zlatna - uto meso; ioga - crveno-belo meso

Sejanje Posadite gomolje na dubinu od 15 cm u februaru ili martu. Rastojanje REDOVI 30 cm x 1 m KUICE 45 cm mere nege Poduprite ih koiima i icom, ili pojedinanim tapovima u vetrovitim predelima. Radi dodatne potpore poetkom leta nagrnite 4-10 cm zemlje oko korena. Zalivanje za vreme sue i uklanjanje cvetnih pupoljaka poveae rod. Kad lie pouti krajem leta isecite stabljiku na 15 cm visine. PROBLEMI Obino nema problema. Ponekad mogu da je napadnu puevi golai i larve skoibuba. Berba Kad se izvade, krtole ne mogu da stoje dugo, pa ih je stoga najbolje vaditi po

Helianthus tuherosus ASTERACEAE Nepogodna za male bate, ova viegodinja biljka zauzima prostor brojnim ko-

iOka

ioka

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

359

potrebi, poto lie biljke pouti. Ako je potrebno, neke krtole ponovo zasadite za sledeu godinu. Ako hoete da oistite parcelu, izvadite sve krtole.

izbor sorti fuso - sa glatkim krtolama; sanrej nia sorta, cvet joj obino lii na suncokretov

Barbarea verna BRASSICACEAE Otporna dvogodinja biljka jakog ukusa koji podsea na potoarku. Brzo se razvija i moe da se bere gotovo ele godine. Letnjim usevima potreban je delimian zaklon od sunca. Korisna zimska salatna biljka prikladna je i za ukrasnu leju. Ako se ostavi da procveta rasue seme po bati. Dodajte poboljiva zemljita srednje hranljivosti ako zemljite nije prihranjeno za prethodni usev. Sejte u elijama ili direktno u zemljite. Za berbu od zime do prolea, posejte seme u julu i avgustu; za zimski usev u zatienom prostoru posejte seme u avgustu; za letnju berbu posejte seme od marta do juna. Rastojanje u redovima: 15 x 20 cm. Rastojanje u kuicama 15 cm. Zalivajte u sunom periodu. Buva moe da bude problem. Ponite da berete pojedinane listove kad dovoljno porastu. Dugo daje prinos.

Diak

Chenopodium bonus-henricus CHENOPODIACEAE Stara viegodinja salatna biljka koja raste do visine od 90 cm. Vie mu prija vlano zemljite i dobro podnosi delimino zasenjivanje. Posejte ga na prolee ostavljajui razmak izmeu biljaka 40 cm. Druge godine berite mlado lie i cvetne izdanke. Stie rano. Razdeljujte biljke svake 2 do 3 godine.

Divlji SPana

Cichorium endivia ASTERACEAE Salatna biljka pomalo gorkog ukusa srodna maslaku i radiu. Lako se gaji i moe se brati vei deo godine. Dobro podnosi slab mraz, ali zimskim usevima potrebna je zatita. Konzumiraju se mladi izdanci, beru se pojedinani listovi ili izbeljene zrele glavice. Zimi, kad je koliina suneve svetlosti manja, uspeva bolje od zelene salate. Pogodna za gajenje u posudama. OD SEJANJA DO BERBE 7-13 sedmica da glavice potpuno izrastu. Krae ako berete mlade izdanke i pojedinane listove. RAZLIITE SORTE Postoje dva tipa, eskarola takode poznata kao batavijska endivija, glatka irokolisna endivija otporna na hladne uslove i kovrdava endivija, niska, patuljasta biljka kovrdavih listova, otpor-

enDivija

Diak

Endivija

360

ORGANSKA BATA

nija na vruine, obino se koristi kao letnji ili jesenji usev. MESTO Nije zahtevna, ali zimskim usevima potrebno je vlano, zaklonjeno mesto na relativno neplodnom zemljitu. Leti podnosi delimino zasenjivanje. Kovrdave sorte veoma su atraktivne. Koristan zimski usev u hladnom plasteniku ili stakleniku. OBRADA ZEMLJITA Nije potrebna ako je zemljite prihranjeno za prethodni usev. U suprotnom, dodajte poboljiva zemljita niske hranljivosti. IDEALNA pHVREDNOST 5,5-7,5

po elji izbeljujte. Iz poseenog stabla mogu da se razviju novi listovi.

izbor sorti Eskarola: en korne de bordo; stratego RZ; valone Kovrdava endivija: monako; kovrdava mahovina

Sejanje Ako je temperatura ispod 5C 20 dana ili due, mladice endivije e prorasti. MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 20C U ZATIENOM PROSTORU Za gajenje u zatienom prostoru seme posejte u aprilu, a u maju za presaivanje na otvorenu parcelu. Najbolje je da se gaji u elijama za presaivanje. Ponovo posejte seme ujesen za zimske useve. NA OTVORENOM Posejte seme u plitke redove od juna do poetka jula da biste imali jesenju berbu. Za zimsku berbu posejte seme u avgustu (u ramu ili ispod zvona). Za berbu mladih izdanaka ili listova posejte seme od aprila do septembra. Rano i kasno posejane useve zatitite zvonom, ili ih gajite u hladnom plasteniku ili stakleniku. Rastojanje REDOVI 30 x 35 cm KUICE 30 cm mere nege U sunom periodu zalivajte. Zatitite zvonom po hladnom vremenu. Odrasle biljke mogu da se izbeljuju (videti str. 337). PROBLEMI Puevi golai, biljne vai. Trule baze rozete moe biti problem zimi gajite biljke u vlanom zemljitu i trudite se da lie uvek bude suvo. Berba Isecite mlade izdanke kad dostignu visinu 10-15 cm. Berite listove po potrebi ili kad dovoljno porastu. Isecite zrele glavice,

Pisum sativum PAPILIONACEAE Graak dobro uspeva u hladnim podnebljima. Gajenjem razliitih tipova i sorti obezbediete rod od maja do septembra. Penjaice s jestivim mahunama dobro e se uklopiti u svaku batu i obrazovati atraktivne cvetove i ukusne mahune. Korenov sistem graka vezuje azot i poboljava plodnost zemljita. U hladnim podnebljima graak je bolji za suenje od pasulja. OD SEJANJA DO BERBE Rane sorte: 1112 sedmica: Glavni usev: 13-14 sedmica. RAZLIITE SORTE Graak u zrnu Rani glavni usevi i glavni usevi: uglavnom 45-120 cm visoki, ali jo postoje stare sorte visoke 2,5 m i vie. Mahune su obino zelene, a ponekad i ljubiaste. Graak s okruglim zrnom je otporniji, ali je manje rodan i nije toliko sladak kao graak s naboranim semenom. Mali batenski graak je sorta sitnijeg ploda. Jestive mahune graka Zimski graak se jede dok su mlade mahune pljosnate. Mahune graka eerca beru se dok su debele i sone. Obe vrste dostiu visinu 0,6-1,5 m. MESTO Zemljite koje leti zadrava vlagu, ali zimi nije previe vlano. Letnji usevi podnose deliminu zasenjenost. Visoke vrste lepo izgledaju u redu, vrste bez listova su dekorativne u manjim bokorima ili saksijama. OBRADA ZEMLJITA Pre sejanja dodajte poboljiva zemljita niske hranljivosti. IDEALNA pHVREDNOST 6-6,8 Sejanje Gajite razliite sorte da biste imali stalan prinos tokom celog leta. Rani i kasni usevi

gRaak

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

361

e verovatno izbei napad grakovog smotavca. MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 10C U ZATIENOM PROSTORU Prve useve posejte u martu u duboke posude za rasaivanje u zatienom prostoru. Prilagodite biljke uslovima sredine i presadite ih kad dostignu visinu 10 cm. NA OTVORENOM Seme graka nee klijati u hladnom, vlanom zemljitu i stoga saekajte sa setvom dok se zemljite ne ugreje, ili posejte seme ispod zvona. Seme se seje do poetka juna; letnji usevi uspevaju samo ako se zemljite ne isui. U podnebljima s blagom klimom sorte s okruglim zrnom sejte u novembru.

za suenje treba ostaviti na biljci sve dok mahune ne budu suve i ne ponu da zveckaju. Oistite graak da biste dovrili suenje. uvajte ga u vrsto zatvorenim teglama.

Rastojanje REDOVI Posejte seme u redove iroke 23 cm, ili u dvostruke redove iroke 5 cm, na rastojanju od 23 cm; jednako rastojanje izmeu semena u redu treba da bude 5 cm. Ostavite izmeu dvostrukih redova rastojanje 60-90 cm, u zavisnosti od visine sorte. KUICE Za nie sorte i polubezlisne sorte: rastojanje je 5-7 cm. mere nege Poduprite biljke im ponu da rastu. Graak ima vrtie kojima se hvata za granice, icu ili mreu za graak. Bezlisne i niske sorte treba delimino da se podupru kad se seju u kuice. Malirajte da bi zemljite sauvalo vlagu. U suvim uslovima redovno zalivajte od kad se otvori cvet. Ranije zalivanje nee popraviti prinos, ve e samo poveati rast lisnatih delova. PROBLEMI Ptice (golubovi, fazani, avke); mievi; grakov i pasuljev iak; grakov smotavac; grakov trips; trule korena. , Berba Zimski graak berite im dovoljno poraste. inite to redovno da bi nastavio da obrazuje mahune. Slatki graak berite kad mahune nabubre. Mahune graka sa zrnom berite kad zrno moe da se oseti pod prstima, pre nego to previe poraste. Sve graak je dobar za zamrzavanje. Plod

izbor sorti Graak u zrnu: prvi feltamski; meteor - rani, okruglog zrna; dus provans veoma rana sorta, naboranog zrna; malo udo; gradus; rani napredni - rani glavni usev, prvi put se gajio 1890. pa 1908; grinaft - jedna od najboljih sorti, otporna na plamenjau i fuzariozo uvenue; alderman - jedna od poslednjih visokih sorti glavnog useva; kelvedonsko udo - glavni usev otporan na plesan; markana glavni usev, delimino bezlistan. Graak s jestivim mahunama: karubi de mosan - ljubiat cvet i duge, iroke mahune. Graak eerac: ugar snep; ugar re. Graak za proizvodnju suvog zrna: karlin - visoka sorta, smeeg semena. Moe se nai kod uzgajivaa tradicionalnih sorti Hamburki perun

Petroselinum crispum var. tuberosum APIACEAE Gaji se zbog belog korena koji lii na patrnak, vadi se krajem jeseni i na zimu. Lie moe da se koristi kao zain. OD SEJANJA DO BERBE 30 sedmica. MESTO Zemljite koje dobro zadrava vlagu i u kojem moe da pusti koren. Moe da se gaji u zaseni. OBRADA ZEMLJITA Nije potrebna ako je zemljite prihranjeno za prethodni usev. Prija mu maliranje preko zime poboljivaem zemljita niske hranljivosti. IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7 Sejanje MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7C U ZATIENOM PROSTORU Ne gaji se

HamBURki PeRUn

362

ORGANSKA BATA

NA OTVORENOM Posejte seme od marta do aprila u redove na dubinu od 1 cm. Klijanje je esto sporo. Pokrijte zvonom ili providnom plastikom da biste ga ubrzali. Moe se sejati i u julu za rani usev naredne godine.

Rastojanje REDOVI 20 x 30 cm KUICE 20 cm mere nege Suzbijajte korov dok su biljke mlade setvom nekoliko brzorastuih useva, na primer rotkvica, obeleiete redove pre nego to perun nikne. Malirajte biljke da bi zemljite zadralo vlagu i da biste suzbili korov. Prekrijte slamom biljke koje ste ostavili u zemljitu da prezime. PROBLEMI Itersonilia pastinaceae Berba Vadite ga od poetka jeseni sve do ranog prolea. Ukus je bolji ako se ostavi u zemljitu nego ako se izvadi i uva unutra.

Brassica rapa var. nipposinica BRASSICACEAE Atraktivan lisnati usev blagog ukusa nalik slaici. Jede se prean ili kratko kuvan. Zeleno paperjasto lie moe da se see u fazi mladih izdanaka, bere se pojedinano sa odraslih biljaka ili moe da se see cela glavica. Lep je za oiviavanje bate. U zatienom prostoru moe da se gaji i zimi. OD SEJANJA DO BERBE Mladi izdanci 3 sedmice; starije mladice 6-8 sedmica; odrasle biljke 8-10 sedmica. RAZLIITE SORTE Postoje sorte sa zelenim i ljubiastim listovima. MESTO Zemljite ne sme da se isui. Letnji usevi mogu da podnesu senovito mesto. Dobar meuusev ako se biljke beru mlade. Pogodan za gajenje u zatienom prostoru zimi. OBRADA ZEMLJITA Nije potrebna ako je zemljite prihranjeno za prethodni usev. Na lakom zemljitu dodajte poboljiva zemljita lake do srednje hranljivosti.

jaPanSki kUPUS mizUna

Sejanje MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7C U ZATIENOM PROSTORU Posejte seme u elije u martu/aprilu za presaivanje na otvorenu parcelu. Moe se presaditi direktno ili u elijama. Od septembra do marta ako se gaji u zatienom prostoru. NA OTVORENOM Posejte seme od aprila do avgusta. Rastojanje Mladi izdanci: sejte omake u iroke kratke redove. Starije mladice: 10-20 cm. Odrasle biljke: 30 cm. mere nege Zalivajte u sunom periodu. PROBLEMI Kupusna kila; puevi golai; (repin) buva. Ako je buva problem, gajite biljke ispod pokrivaa za redove ili tanke mree. Berba Mlade izdanke secite kad porastu nekoliko centimetara. Berite pojedinane listove kad biljke dovoljno porastu, ili secite elu glavicu. izbor sorti mizuna zeleni; ljubiasta mizuna

Cynara cardunculus ASTERACEAE Velika viegodinja biljka u bliskom srodstvu s artiokom, visoka 1,2-1,5 m, iroka 90 cm. Lako se gaji, ali prinos je mali za prostor koji zauzima, lako je viegodinja biljka, karda se za ishranu gaji kao jednogodinja biljka. Kad se izbeli, stablo je jestivi deo karde. Ako se ne bere, druge godine je lepa kad procveta. OD SEJANJA DO BERBE 34 sedmice MESTO Sunano, zaklonjeno. Izbegavajte teko i vlano zemljite. Moe da se gaji u velikim saksijama i u meovitim lejama. OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva zemljita visoke hranljivosti i poboljiva niske hranljivosti na suvom zemljitu. Moe da se gaji na kuhinjskom kompostitu (videti str. 48).

kaRDa

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

363

IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7

Poetkom jeseni Krajem aprila

Brassica oleracea BRASSICACEAE Karfiol moe da bude teak za gajenje. Potrebna mu je vlaga sve vreme rasta i stoga je lake gajiti sorte koje formiraju glavicu na jesen i prolee. Veina sorti su

kaRFiOl

* Ove biljke treba da se gaje s veoma malo azota da bi preivele zimu.

Poetkom oktobra; poetkom februara

Sejanje u zatienom prostoru

Mart

Sredinom maja

Na zimu, samo tamo gde nemo mraza

Poetkom leta

Na prolee*

Krajem leta

Mini-karfiol

Na jesen

Berba

Od aprila do poetka jula

Sejanje MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 13C U ZATIENOM PROSTORU Na prolee, kad je umereno toplo, posejte 2-3 semenke u saksiju duboku 9 cm u peskoviti kompost. Proredite ostavljajui po jedan ponik i prilagodite ga spoljanjim uslovima. Presadite ga posle poslednjeg mraza kad biljka bude imala 3-4 lista. NA OTVORENOM Karda moe da se seje direktno u zemljite. U aprilu posejte po 34 semenke u jednu rupu, na dubini od 2,5 cm. Rastojanje 50 cm x 1,5 m mere nege Da bi razvila veliko sono stablo, kardu treba redovno zahvati i malirati kompostom ili slamom. Kad su suni dani poetkom jeseni, izbelite stabljike tako to ete ih skupiti i napraviti snop. Nosite rukavice. Priveite stabljike mekim kanapom. Obmotajte lie kartonom ili novinskim papirom da biste ga sklonili od svetlosti. Dobro uveite. Poduprite snopove na otvorenom. PROBLEMI Obino nema problema. Ponekad je napadaju vai, ali one mogu da se speru crevom. Berba Karda je spremna za berbu oko mesec dana posle izbeljivanja i ostae izbeljena sve do jakih mrazeva. Podignite biljku batenskim vilama, odsecite korenje i spoljne listove. Ako zahladni, isecite biljke i uvajte ih na mranom mestu zatienom od mraza. Za ishranu koristite nene unutranje stabljike i sredinje ile na listovima presne, dinstane ili pohovane.

Rastojanje u kuicama

53 cm

vReme Setve kaRFiOla i RaStOjanje izmeU Biljaka

Rastojanje u redovima

53 cm

50 cm x 60 cm

60 cm x 65 cm

70 cm sa svih strana

60 cm x 65 cm Krajem maja

45 cm x 60 cm

U martu (samo zaklonjene parcele)

Sejanje na otvorenoj parceli

45 cm x 60 cm

Krajem aprila

Krojem maja

Krajem juna

Od aprila do poetka jula

10 cm x 23 cm

12,5 cm

55 cm

63 cm

70 cm

63 cm

364

ORGANSKA BATA

velike biljke koje zauzimaju zemljite i do godinu dana. Za malu batu najpogodniji su rani letnji karfiol i mini-karfiol. OD SEJANJA DO BERBE Letnji i jesenji karfiol - 16 sedmica. Zimski karfiol - 40 sedmica. Mini-karfiol - 15 sedmica. RAZLIITE SORTE Postoji irok izbor sorti pogodnih za razliite uslove i vreme gajenja, od leta do zime. Veina sorti ima belu glavicu, ali postoje i sorte sa narandastom, zelenom i ljubiastom glavicom. Moe da se gaji kao mini-povre. MESTO Otvoreno, sunano mesto; izbegavajte mraz. Plodno zemljite koje dobro zadrava vlagu. OBRADA ZEMLJITA Pre saenja dodajte poboljiva zemljita srednje hranljivosti, ili poboljiva niske hranljivosti s obinim organskim ubrivom - ili sadite posle zeleninog ubriva koje obogauje zemljite azotom. IDEALNA pH VREDNOST 6,5 - 8

Sejanje Najbolje je sejati ga u elije ili saksije da bi se izbegao stres prilikom presaivanja.Vreme setve i rastojanje izmeu biljaka videti u tabeli na sledeoj strani. Prilagodite biljke spoljanjim uslovima i presadite ih to je pre mogue - oko 6 sedmica posle setve. Moe da se seje i na otvorenom u rasadnik, ostavljajui barem 5 cm izmeu rasaa. MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7C

Rastojanje Videti tabelu na prethodnoj strani. mere nege Karfiol ne podnosi bilo kakav prekid u rastu. Malirajte ga i zalivajte tokom sue da bi se kontinuirano razvijao. Uvrstite zemlju oko biljaka za vreme mraza i vetra. Na jesen zatitite glavice od mraza, kie i jake rose privezivanjem lia oko glavica. To e pomoi i da ostanu bele. Moderne sorte esto imaju lie koje prirodno titi glavice. PROBLEMI Kupusna kila (videti str. 411). Zatitite tankom mreom karfiol od kupusne muve, titastog moljca i gusenica. Male, prevremeno izrasle i deformisane glavice obino su rezultat prekinutog rasta, najee usled presaivanja ili sue. Biasti listovi (usko lie bez razvijene glavice) izazivaju nedostatak bora, obino kad je zemljite suvie kiselo. Berba Birajte kompaktne glavice s malim cvetovima. Kad cvetovi ponu da se razdvajaju i ute ili dobiju smeu boju, to je znak daje karfiol prezreo. Mini-karfiol ne moe dugo da ostane u dobrom stanju. Karfiol moe da se dri sedmicu dana u friideru, ili okaen naopake u hladnoj, mranoj upi do tri sedmice - povremeno ga poprskajte sitnim kapljicama vode. izbor sorti Letnji i jesenji: celogodinji (stara, ali pouzdana sorta); idol - za mini-povre; marmelada - narandaste glavice; meksiko F1; valabi, romanesko - iljate ukasto-zelene glavice; ljubiasta kraljica. Zimski: sneni hleb, majska zvezda, ljubiasti plat

Karfiol

Brassica oleracea grupa Gongylodes BRASSICACEAE Ovaj sitan lan porodice kupusnjaa brzo raste i neobino izgleda. Sferno nabreklo stablo koje raste malo iznad povrine zemljita bere se kad dostigne veliinu te-

keleRaBa

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

365

niske loptice. Moe se sejati i brati skoro lele godine. Dobar je kao pokrovni usev ili interesantan dodatak ukrasnoj bati. Gaji se i u posudama. OD SEJANJA DO BERBE 5-9 sedmica RAZLIITE SORTE Zelene sorte obino se gaje kao proleni i letnji usevi, a otpornije ljubiaste sorte kao jesenji i zimski. Nove hibridne sorte su vee, ali nisu drvenastije. MESTO Otvoreno. Pogodna za ranu i kasnu proizvodnju u zatienom prostoru. OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva zemljita niske hranljivosti ili neki od srednje hranljivih poboljivaa ako je zemljite siromano. IDEALNA pH VREDNOST 6-7

Sejanje Da biste stalno imali prinos, sejte kelerabu svakih nekoliko sedmica jer ne ostaje dugo u jestivom stanju kad sazri. MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 10C U ZATIENOM PROSTORU Sejte seme u elije od kraja februara pa do avgusta. Presadite biljke kad dostignu visinu maksimalno 5 cm. Za gajenje u zatienom prostoru posejte seme u septembru. NA OTVORENOM Sejte seme direktno u zemljite od marta do avgusta. Za kasnu setvu koristite otpornije ljubiaste sorte. Rastojanje REDOVI 18 x 30 cm KUICE 25 cm

mere nege Zahvajte u sunom periodu. Keleraba brzo raste i obino s njom nema problema iako je podlona istim tetoinama i bolestima kao ostale kupusnjae. PROBLEMI Buva; kupusna muva; kupusne vai; kupusna kila Berba Brzo raste i stoga treba redovno da se proverava i bere. Starije sorte secite kad dostignu veliinu teniske loptice. Moderne sorte kelerabe mogu porasti do 10 cm u preniku, a da ne postanu drvenaste. Kasne useve moete da ostavite u zemljitu, ako se ne predviaju jaki mrazevi, ili moete do 2 meseca da ih uvate u kutijama ili vlanom pesku. Keleraba je hrskava, sona i osveavajueg ukusa bilo da se jede presna ili kuvana. izbor sorti Keleraba zeleni delikates; aurna zvezda - ljubiasti; sindi F1 RZ - rano stie

Keleraba

Brassica oleracea BRASSICACEAE Usev otporan na mraz i hladne uslove, pogodan za jesenju i zimsku berbu iz prolene setve. Potreban mu je dug vegetacioni period, ali dugo daje prinos. Odrasle biljke izuzetno su otporne na mraz. Poto je rastojanje izmeu biljaka veliko, ostavlja mesta za meuuseve (videti str. 324) dok su biljke mlade. OD SEJANJA DO BERBE 20 sedmica RAZLIITE SORTE Sorte koje dospevaju poetkom, sredinom i krajem sezone; patuljaste (35 cm) i visoke (5 cm) sorte. Moderne sorte daju kompaktnije izdanke, blie stablu. Postoje crvene i zelene sorte. MESTO Otvoreno, potpuno osunano, sa zbijenim zemljitem. OBRADA ZEMLJITA Na prolee pre saenja dodajte poboljiva zemljita srednje hranljivosti, ili poboljiva niske hranljivosti s obinim organskim ubrivom - ili sadite posle zeleninog ubriva koje obogauje zemljite azotom. Malirajte poko-

kelj PUPaR

366

ORGANSKA BATA

enom travom ili dodajte kompletno organsko ubrivo sredinom ili krajem jula ako biljke ne rastu dovoljno brzo. IDEALNA PHVREDNOST 6,5-8

Sejanje MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7C U ZATIENOM PROSTORU Za najraniju berbu posejte seme u martu u korito ili kontejner s elijama. Prekalite biljke i presadite ih 6 sedmica posle setve. NA OTVORENOM Od sredine marta do sredine aprila posejte seme poevi s ranim sortama. Seme posejte u korito, u redove 4 x 20 cm ostavljajui rastojanje izmeu semenki. Presadite krajem prolea i poetkom leta. Rastojanje Presadite biljke duboko (najnii list treba da dodiruje zemljite) kako biste smanjili

opasnost od kupusne muve; uvrstite zemlju oko biljaka posle saenja. REDOVI Niske sorte sadite na rastojanju od 45 cm, a visoke na 60 cm u redu; ostavite 75 cm izmeu redova radi lakeg branja. Manje rastojanje doprinee da sitniji izdanci ujednaeno rastu. KUICE 45-75 cm u zavisnosti od sorte.

mere nege Na vetrovitim mestima biljke dobro poduprite. Dok rastu, nagrnite zemlju oko stabljike. Uklonite zaraeno lie. PROBLEMI Buva; kupusne vai; kupusna muva (moe napasti i izdanke); kupusni titasti moljac; ptice; gusemce; kupusna kila; plamenjaa; kupusna bela ra. Berba Glavice su najboljeg ukusa posle mraza. Ponite berbu s donjeg dela stabla, ostavljajui glavice na gornjem delu da se dalje razvijaju. Ako vam je potrebna koliina za celu sedmicu, izvadite biljku s korenom i stavite je u kantu s vodom da bi ostala svea. Moe se zamrzavati, ali najbolje je da se jede sve. izbor sorti Oliver F1; per dint F1 - rana sorta; noiset - ukusan, moe se dugo brati; hrabro srce - kasno stie, otporan na brojne bolesti; rubin - crveni izdanci

Kelj

Stachys affinis LAMIACEAE Orijentalna korenasta povrtarska vrsta koja se lako gaji, ali nije toliko poznata jer se male, spiralne krtole teko iste. Relativno dugo se razvija, zauzima veliku povrinu, ponekad napada i okolne biljke, ali je pogodna za gajenje u posudama. Raste do visine od 45 do 55 cm. OD SEJANJA DO BERBE 20-28 sedmica MESTO Dobro podnosi deliminu zasenu OBRADA ZEMLJITA Poboljiva zemljita niske hranljivosti IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7

kineSka aRtiOka

Kelj pupar

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

367

Saenje Da bi to pre stigle, krtole se mogu posaditi u ramove s kompostom na toplom mestu, ili pojedinano u saksije dok izdanci ne porastu do 6 cm. Sadite direktno u zemljite u aprilu na dubinu 10-15 cm. Rastojanje REDOVI 23 x 45 cm KUICE 34 cm mere nege Zagrnite biljke zemljom da biste poduprli stablo. Plevite dok se ne zakorene; bujne biljke e onemoguiti rast korova. Dobro zalivajte u vreme sue da bi se krtole lepo formirale. Ako se gaje u posudama prihranjujte biljke od sredine leta svake sedmice rastvorom gaveza (1 jedinica gaveza na 15 jedinica vode). PROBLEMI Nema mnogo problema. Ponekad je napadne korenova va salate koja moe prouzrokovati uvenue. Berba Kad lie uvene vadite krtole. Posle sedmicu dana stajanja u friideru krtole e se sparuiti i stoga ih treba vaditi samo po potrebi. Obino mogu da prezime u zemljitu, ali u hladnim podnebljima zemljite treba malirati da bi se zatitile od mraza. Kineska artioka e ponovo nii i iz veoma malih krtola i stoga posle vaenja treba dobro prekopati zemljite ako elite to da izbegnete.

MESTO Zemljite bogato humusom koje dobro zadrava vlagu. Moe da podnese deliminu zasenu. Dobar za gajenje kao kasni usev u zatienom prostoru. OBRADA ZEMLJITA Pre sadenja dodajte poboljiva zemljita niske do srednje hranljivosti. IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7

Brassica rapa var. pekinensis BRASSICACEAE Kineski kupus ima uzdunu glavicu tamnozelene, ute i bledoute boje. To je kasni letnji ili rani jesenji usev blagog ukusa, brzo raste i dobar je za svee salate i brzo prenje. Sklon je prorastanju ako se rast poremeti presaivanjem ili usled sue. OD SEJANJA DO BERBE 8-10 sedmica RAZLIITE SORTE Glavice mogu biti skupljene ili rairene, kratke i loptaste ili visoke i izduene.

kineSki kUPUS

Sejanje MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 10C U ZATIENOM PROSTORU Posejte seme u elije od maja do avgusta; za setvu pre sredine leta birajte sorte otporne na prorastanje. Pre presaivanja prilagodite biljke spoljanjim uslovima. Kasni usevi mogu da se presade u zatieni prostor u septembru. NA OTVORENOM Od sredine juna do avgusta sejte vie semenki u jednu rupu ili vodite rauna o razmaku izmeu semenki. Rastojanje REDOVI 30 x 45 cm KUICE 35 cm mere nege Redovno zalivajte kad je sua. Malirajte poboljivaem zemljita niske hranljivosti kako bi zemljite zadralo vlagu. Gajite biljke ispod pokrivaa za redove ili tanke mree ako imate problem s buvaem. PROBLEMI Buva; gusenice; puevi golai, kupusna kila Berba Secite delimino pristigle ili zrele glavice. Iz poseenog stabla mogu da se razviju novi listovi. izbor sorti zelena raketa F1 - cilindrinog oblika, za kasnu setvu; tip top F1 - otporan na proraslice. Karda gigante di romana

Rumex acetosa POLYGONACEAE Otporna viegodinja biljka s otrim listovima, ukusa limuna, koja se bere poetkom sezone. Posejte seme na prolee ili jesen, direktno u zemljite ili u plitka kori-

kiSeljak, jeStivO zelje

368

ORGANSKA BATA

ta za presaivanje, ostavljajui 30 cm razmaka izmeu biljaka. Uklonite cvasti da biste pospeili formiranje lia. Zamenite stare biljke svake 3-4 godine. Kiseljak je tako otrog ukusa da ga je najbolje meati s vrstama blaeg ukusa.

hodni usev. Pre saenja dodajte poboljiva zemljita niske hranljivosti. IDEALNA pH VREDNOST 5,5-7,5

Brassica rapa var. perviridis ili var. komatsuna BRASSICACEAE Ovaj raznovrsni lisnati japanski usev, poznat i kao slaica-spana, ima blai mek od kineske slaice, ali je jaeg ukusa od kupusa. Seje se gotovo cele godine i jede u svim fazama rasta, od mladica do odrasle biljke. Odrasle biljke mogu da budu visoke 15 cm i do 50 cm iroke. Moe se sejati od poetka prolea do jeseni na otvorenom i od sredine zime do kasne jeseni u zatienom prostoru. Uslovi zemljita i problemi s bolestima i tetoinama isti su kao kod kineskog kupusa.

kOmaCUna

Foeniculum vulgare var. dulce APIACEAE Neobina povrtarska vrsta koja se nekad teko gaji. Jestivi deo biljke je bujna, bela osnova lisnate stabljike koja ima ukus sladia. Fini paperjasti listovi takoe su izuzetno ukusni. Zbog kratkog vegetacionog perioda komora, ili divlja miroija, koristan je brzi usev, iako esto prorasta ako mu rast prekine sua ili hladno vreme. Moe da podnese slab mraz. OD SEJANJA DO BERBE 10-15 sedmica RAZLIITE SORTE Postoje moderne sorte za raniju setvu, otporne na prorastanje. MESTO Toplo i sunano s vlanim zemljitem koje dobro zadrava vlagu. Izbegavajte teko zemljite. Biljka je lepa i moe da se gaji u cvetnoj bati. Pogodna za gajenje u hladnom plasteniku ili stakleniku za rane i kasne useve. OBRADA ZEMLJITA Komorau prija zemljite prihranjeno kompostom za pret-

kOmORa

Sejanje MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 15C U ZATIENOM PROSTORU Ne prija mu pomeranje korena i stoga je bolje da se seje u elije ili biorazgradive posude nego u korita. Posejte seme od aprila do jula, a sorte otporne na prorastanje pre sredine juna. Za kasne useve koje ete gajiti u zatienom prostoru posejte seme od sredine jula do poetka avgusta. Proredite biljke ostavljajui jedan ponik u eliji; presadite ih kad razviju 3-4 odrasla lista, ali pre toga prilagodite biljke spoljanjim uslovima. NA OTVORENOM Posejte seme od maja do jula, a sorte otporne na prorastanje pre sredine juna. Sejte seme u intervalima od 2 sedmice stavljajui u svaku rupu dubine 1 cm onoliko semena koliko stane izmeu tri prsta; imaete stalne prinose sve do prvog mraza. Rastojanje REDOVI 30 x 30 cm KUICE 30 x 30 cm GRUPNA SETVA Mladi izdanci komoraa nekad se jedu brzo propreni s drugim jestivim zeleniem. Kad gajite mlade izdanke, stavljajte vie semenki u rupe dubine 5

Komora

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

369

cm, na rastojanju od 30 cm i ne proreujte.

IDEALNA pH VREDNOST 6-7

mere nege Rana i kasna setva esto zahtevaju zatitu od mraza. Malirajte poboljivaem zemljita niske hranljivosti. Redovno zalivajte da biste dobili maksimalno nene i velike biljke, kao i da biste izbegli prorastanje. Kad glavice dostignu veliinu jajeta, nagomilajte zemlju do polovine njihove visine da bi ostale bele i sone. PROBLEMI Puevi golai; prorastanje. Gajite sorte otporne na prorastanje; ne presaujte biljke; redovno zalivajte. Berba Secite glavice malo iznad zemljita kad dostignu veliinu spljotene teniske loptice. Iz poseenog stabla esto se razviju ukusni novi listovi odlini za salatu. Komora moe stajati u friideru dve sedmice, i neto due, ali ako se predugo uva poinje da vene. izbor sorti Komora romanesko; argo RZ - otporan na proraslice

Allium cepa grupa Aggregatum ALLIACEAE Otporan usev, lak za gajenje, manje zahtevan od crnog luka. Kozjak koji se proizvodi iz arpadika obrazuje svenjeve malih lukovica. Biljke koje se proizvode iz semena obrazuju jednu lukovicu. Kozjak dospeva u julu i moe da se uva i do godinu dana. OD SEJANJA DO BERBE Iz semena: 20 sedmica; iz arpadika: 20-24 sedmice. RAZLIITE SORTE Sorte se razlikuju po obliku, veliini i boji ljuske. MESTO Vie voli otvorena, sunana mesta, ali podnosi deliminu senku. OBRADA ZEMLJITA Nije potrebna ako je zemljite prihranjeno za prethodni usev. Ako nije, dodajte poboljiva zemljita niske do srednje hranljivosti, u zavisnosti od uslova zemljita.

kOzjak

Sejanje Kozjak se obino gaji iz arpadika, ali ima nekoliko sorti koje se mogu gajiti iz semena. Seme posejte u martu i aprilu. Sejte omake, retko u iroke redove trudei se da razmak izmeu semena bude 2,55 cm. Proredite po potrebi. MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7C gajenje iz arpadika Posadite u februaru i martu, kad uslovi zemljita budu odgovarajui. U blaim klimatskim uslovima s dovoljno vlanim zemljitem, moe se posaditi u septembru i oktobru za rani usev. Paljivo posadite arpadik u lako zemljite. Ako zemljite nije lako, napravite male rupe ili iskopajte red. Vrh arpadika treba da bude u nivou zemljita. Sorte kao to je vintergrin ne vole hladno zemljite i bolje ih je saditi kasnije, u aprilu. Rastojanje REDOVI 15 x 20 cm KUICE 20 cm. Posadite male lukovice arpadika na rastojanju od 2,5 cm na jesen da biste imali rani usev koji moete brati kao mladi luk. mere nege Ne zahteva mnogo panje. Zalivajte u sunom periodu kad lukovice nabreknu. PROBLEMI Bolesti i tetoine koje napadaju crni luk mogu da napadnu i kozjak, ali obino nema problema. esto dolazi do prorastanja ako vremenski uslovi variraju. Neke vrste rede prerastaju i treba ih birati za ranu setvu. Berba Kozjak se vadi kad lie pone da vene, obino od jula pa nadalje. Izvadite lukovice i ostavite ih da se sue. Kad se sasvim osue, razdvojte ih i uvajte u mreastim dakovima ili na policama na hladnom, suvom mestu. izbor sorti Iz arpadika: pikant - otporan na proraslice; hativ di niort - omiljen kao ukras-

370

ORGANSKA BATA

Sejanje Posejte seme u zagrejano klijalite u zatienom prostoru i odravajte temperaturu na minimum 20C dok seme ne proklija. Kod sorti koje se gaje na otvorenom ponici moraju da se dre na mestu gde se kRaStavaC i kORniOn temperatura nou ne sputa ispod 16C, Cucumis sativus CUCURBITACEAE dok kod sorti koje se gaje u stakleniku Krastavac je nena jednogodinja vre- temperatura ne sme pasti ispod 20C. Koasta biljka koja se gaji na otvorenom ili u ristite elije ili biorazgradive posude da ne zatienom prostoru za letnju berbu. Kor- biste pomerali koren. Semenke postavite nioni su sorte koje imaju male plodove postrance na dubini od 1,5 cm. U maju ili koji se beru mladi i obino se kisele. junu posejte useve koji se gaje na otvoreOD SEJANJA DO BERBE 12 sedmica nom, a najranije mesec dana pre posledRAZLIITE SORTE Krastavac koji se gaji njeg mraza. Useve koji se gaje u plastenina otvorenom: tradicionalne sorte imaju ku ili stakleniku posejte u aprilu, ili u maju vrst, bodljikav plod dugaak 10-15 cm; ako ne moete da obezbedite dodatno novije sorte (obino hibridi F1) imaju glat- grejanje. Pre presaivanja na otvorenu ku koru i dui plod. Postoje bunaste i vre- parcelu prilagodite biljke spoljanjim usloaste sorte koje esto treba opraivati da vima; moda e im posle presaivanja biti bi dale plod. Jabuasti krastavci su rebrasti potrebno zatitno zvono da bi se dobro s okruglim utim plodovima. Gajite ih na primile. Kad presaujete biljke, ostavite otvorenom ispod najlona ih zvona. Evrop- koren malo iznad povrine zemljita kako ske sorte koje se gaje u staklenicima imaju biste smanjili rizik od trulei stabljike. duge, glatke plodove i ne treba im opraiMINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJAvanje. Kad se oprae, postaju gorki i zap- NJE 20C ravo su sve enske sorte kultivisane tako Rastojanje da se ne oprauju. Gaje se u zatienom REDOVI Uz drvenu reetku: 45 x 100 prostoru. cm. Na zemlji: 60-75 cm x 1,3-1,6 m u zaMESTO Useve koji se gaje na otvorenom visnosti od sorte. stavite na toplo zaklonjeno mesto s plodKUICE oko 70 cm u zavisnosti od sorte nim zemljitem koje dobro zadrava vlagu. mere nege Ovim sortama potrebna je prosena temUsmerite vreaste sorte da se penju uz peratura 18-30C, a ispod 10C dolazi do mreu, icu, tapove, kanap; otkinite vrh oteenja biljaka; leti podnose delimino biljke kad dostigne vrh potpore uz koju se zasenjivanje. Sortama koje se gaje u stakpenje. Rebraste sorte uspevaju i na zemlji; lenicima potrebna je visoka vlanost vazotkinite vrh biljke kad se formira 5-6 listoduha i temperatura minimum 20C preko va da bi ona rasla bunasto. Redovno zalinoi. Mogu da se gaje na ivinim delovima, vajte biljke dok rastu i malirajte slamom u velikim posudama, dakovima za gajenje one koje rastu na zemlji da bi plodovi ostabiljaka i na balama sena. Krastavac moe li isti. Uklonite, im se pojave, sve muke da poslui kao neobina ukrasna biljka ako cvetove na biljkama koje rastu u staklenise usmeri da raste uz ogradu ili uz lukove. ku. Sve enske biljke ponekad razviju muOBRADA ZEMLJITA Pre saenja dodajke cvetove, naroito ako su doivele neki te poboljiva zemljita niske do srednje stres - odmah ih otkinite. Ne uklanjajte hranljivosti, ili gajite na kompostitu (videmuke cvetove sa rebrastih sorti ni sa korti str. 48). Na tekom zemljitu napravite niona. Na pakovanju semena proverite gomilice zemlje u koje ete posaditi biljke. koju sortu krastavca sejete. IDEALNA pH VREDNOST 5,5-7
na biljka; zlatni gurme - sadi se od februara; sante - sadi se od kraja aprila. Iz semena: kreacija F1; matador F1; atlas F1 - ruiasta ljuska i ljubiasto meso

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

371

PROBLEMI Puevi golai i lisne vai (obino kad se gaje na otvorenom); pauinar; kukuruzna zlatica; pepelnica; mozaina pegavost krastavca; trule stabla.

Berba Berite plodove kad dovoljno porastu redovno proveravajte da vam neki plod ne promakne. Bolje je uvati plodove u hladnoj prostoriji, umotane u plastinu foliju, nego u friideru. Dobri su za turiju. izbor sorti Krastavac: Gajen na otvorenom: Marketmor - otporan na virus mozaika; bunasti ampion F1 - kompaktna biljka. Na otvorenom/u zatvorenom: kraljevski zalogaj F1 - otporan na bolesti; ukusni zeleni F1 - otporan na plamenjau; pepineks 69 F1 - enske biljke za gajenje u hladnom stakleniku i plasteniku; futura F1 otporan na plamenjau, enske biljke za gajenje u hladnom stakleniku i plasteniku; kristalna jabuka i kristalni limun - okrugli, ukastozeleni plod; butbajska plavua i belo udo - tradicionalna sorta sa bledoutim plodom Kornion: videti Krastavac

mere nege Kad proklijaju, biljke relativno kratko daju prinose; ne dozvolite da doe do prekida u rastu. Redovno ih zalivajte za vreme sue i suzbijajte korov. PROBLEMI Obino nema problema Berba Kad listovi uvenu krajem leta, koren je skoro potpuno izrastao. Ponite da ga vadite kad lie skoro sasvim uvene i otkinite preostale listove. Kvalitet korena obino se pobolja ako se ostavi u zemlji nekoliko sedmica. Ako je zemljite lako i vlano, vadite koren po potrebi. U suprotnom, izvadite sav koren i uvajte u vlanom liu ili pesku. Koren se jede kuvan.

Chaerophyllum bulbosum APIACEAE Neobino korenasto povre; iako jako sporo klija, lako se gaji. MESTO Sunano, otvoreno, plodno zemljite. OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva zemljita srednje hranljivosti ili gajite na zemljitu prihranjenom kompostom za prethodni usev. IDEALNA pH VREDNOST 6,5 - 7,5 Sejanje Posejte seme na otvorenoj parceli jer mu je potrebna jarovizacija da bi proklijalo. Sejte krajem leta - poetkom jeseni i pokrijte seme lakim pokrivaem. Seme nee proklijati pre prolea. REDOVI 15-20 cm x 30 cm KUICE 20 cm

kRBUljiCa

Solanum tuberosum SOLANACEAE Krompir se lako gaji. Treba mu dosta prostora, ali zauzvrat prinos je obilan. Trud uloen u raiavanje zemljita isplatie vam se. Poto nije otporan na mraz, krompir se obino sadi na prolee za rani i kasni letnji rod, ili na leto za jesenji rod. Obino se proizvodi iz malih krtola koje se nazivaju semenski krompir. Uvek kupujte proveren semenski krompir proizveden u skladu sa strogim standardima, da biste bili sigurni da je zdrav. Bacite smeurane, mekane ili oteene krtole. Moe da se proizvodi i iz krtola podeljemh na vie delova - obino stare i retke sorte. Ukus krompira esto se razlikuje u zavisnosti od toga gde je proizveden i stoga isprobajte razne sorte da biste otkrili ta najvie odgovara vama i vaem zemljitu. OD SEJANJA DO BERBE 13-20 sedmica od saenja RAZLIITE SORTE - U SAD ima na desetine sorti semenskog krompira. Rani, drugi rani i glavni usev klasifikovani su prema vremenu koje im je potrebno za sazrevanje. Ranom treba najmanje vremena, ali je i prinos najmanji. Glavni usev je dobar za uvanje. Boja koice moe biti roze, uta, ljubiasta i crvena, dok je meso krtole

kROmPiR

372

ORGANSKA BATA

obino uto ili belo, ali postoje i sorte s ljubiastim mesom. Tekstura varira od branjavih sorti s mnogo suve materije (dobre za prenje i pomfrit) do votanijeg krompira za salate. Postoje sorte otporne na plamenjau i nematode i korisno ih je gajiti zbog toga. MESTO Otvoreno, sunano mesto, mada podnosi deliminu zasenu. Idealno zemljite je duboko, plodno, bogato humusom i po mogunosti kiselo. Izbegavajte nedovoljno vlano zemljite. Moe da se gaji u velikim posudama. Izuzetno rani usevi koji mogu da se vade krajem aprila ili u maju gaje se u hladnom stakleniku/plasteniku ili pod zvonom ako su dobro zatieni od mraza. OBRADA ZEMLJITA Dodajte zemljitu poboljiva visoke hranljivosti ili, u zavisnosti od zemljita, srednje hranljivosti s organskim ubrivom bogatim azotom. IDEALNA pH VREDNOST 5-6

pravite gomile zemlje iroke 90-120 cm i visoke 10-15 cm. Posadite semenski krompir u centralni deo gomile na rastojanju od 15 cm i zatrpajte ga slojem zemlje debljine 10-13 cm. Nastavite da prekrivate krtole dok rastu. Druga mogunost je da na jesen napravite gomile od lia. Narednog prolea posadite semenski krompir na gomilu koja je poela da truli i prekrijte ga 30 cm debelim slojem slame ili sena i nastavite da ga prekrivate dok raste.

Saenje Semenski krompir treba da se naklija pre saenja da bi to bre rastao. Da biste dobili vrste kratke izdanke, stavite krompir krajem zime ili poetkom prolea u plitka korita ih kartone za jaja okreui kraj s najvie okaca prema gore. Drite ga na svetlom toplom mestu (18C), ali ne na direktnom suncu, sve dok izdanci ne ponu da niu. Premestite ga na hladnije mesto oko 6 sedmica pre sadenja na otvorenoj parceli. U ZATIENOM PROSTORU Sadite krtole sredinom februara. Zatitite ih od mraza. NA OTVORENOM Sadite u brazde ili rupe, na dubini 7-15 cm i prekrijte ih s barem 3 cm zemlje. Krompir moe da se gaji i na povrini zemljita, pod malom, tehnikom bez obrade (videti str. 325). Sadite krtole od sredine marta do maja. Krtolama ne prija hladno, vlano zemljite; ako vremenske prilike variraju odloite saenje. Ukoliko je potrebno, zatitite posaene krtole od mraza. Neki uzgajivai vie vole da gaje krompir na bankovima. Da biste posadili krtole na-

Rastojanje REDOVI Rane sorte: rastojanje 28-35 cm i 38-50 cm izmeu redova. Drugi rani i glavni usevi: 35-45 cm i 65-75 cm izmeu redova. KUICE Rane sorte: 30 cm. Druge rane sorte i glavni usev 35 cm. mere nege ZATITA OD MRAZA Rani krompir je najugroeniji. Ako postoji opasnost od mraza, nou pokrite biljke zemljom, slamom, novinskom hartijom ili pokrivaem za redove. ZAGRTANJE Dok raste, krompir zagrite zemljom, podiui je oko izdanaka. To pomae da se suzbije korov, spreava krtole da pozelene i delimino prua zatitu od plamenjae. Ponite kad biljke dostignu visinu od 15 cm i ostavljajte neprekrivenim malo listova. Ponovo zagrnite zemlju kad lie iz susednih redova pone da se dodiruje. Zagrtanje zemljom nije mogue ako se krompir sadi na manjem rastojanju, ali tada biljke same sebe pokrivaju. Biljke mogu i da se maliraju debelim slojem sena, slame, lia ili pokoene trave, to pomae da se sauva vlaga. VLANOST ZEMLJITA I ZALIVANJE Da bi prinos bio to vei i krtole dostigle odgovarajuu veliinu, odravajte vlanost zemljita od poetka do kraja sezone. Zalivanje ima najvie efekta kad krtole dostignu veliinu klikera (to se obino poklapa sa cvetanjem). Zalivajte zemljite, ne biljke. PROBLEMI Puevi golai (uglavnom napadaju krtole); krompirove nematode (krtole); skoibube (krtole); plamenjaa (lie i krtole); obina krastavost (krtole); cr-

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

373

na noga; propadanje krtole; crna pegavost lia (Altemaria solani), suva trule (Fusarium sp.), crna noga (Envinia carotovora), crna krastavost ili bela noga (Rhizoctonia solani); nedostatak magnezijuma i kalijuma (lie).

Berba Rane sorte ponite da vadite krajem juna i u julu. Cvetanje je znak da su krtole dovoljno velike, ali ne cvetaju sve sorte. Glavni usev treba da se vadi kad lie pone da vene, obino u septembru. Drugi rani se vadi otprilike izmeu prethodna dva useva. Sve krtole treba da se izvade da bi se smanjio rizik od bolesti. Ako je mogue, vadite krompir po suvom vremenu, i skinite viak zemlje s krtola pre nego to ih umotate u papir ih stavite u dakove. Drite krtole na hladnom, mranom mestu na temperaturi od 7 do 10C, zatiene od mraza. Potrebna im je mala vlanost i cirkulacija vazduha. izbor sorti Krompir raketa i brzi - rane sorte, veoma brzo stiu. Sorta svift ima kompaktno lie, pogodna za gajenje ispod zvona, vojvoda od jorka; crveni vojvoda od jorka; arpov ekspres - rani usev koji sporije raste, ali je lepog ukusa. Sorta vojvoda od jorka moe se ostaviti da raste u zemljitu ako se sav rod ne izvadi odmah, katriona; kestrel; edzel blu drugi rani usev. Sorta kestrel prlino je otporna na nematode. ruiasta jabuasta iarka; rat i ,,bel de fontene - sorte za salatu, remarka, sante, kara i valor - glavni usevi veoma otporni na bolesti.

koliko minuta posle branja, ukus ne moe da se poredi ni sa jednim koji se moe kupiti u prodavnici. OD SEJANJA DO BERBE 10-15 sedmica RAZLIITE SORTE Svee zrno tradicionalnog kukuruza eerca sadri ugljene hidrate u obliku eera, a ne kroba. Kad se klip ubere, eer se pretvara u krob i zbog toga eerac treba konzumirati ubrzo nakon branja. Izuzetno slatke sorte manje su otporne od tradicionalnog eerca. Izuzetno slatke sorte ne treba meati s obinim jer se slatkoa gubi kad se biljke meusobno oprae. Mini-eerac se dobija saenjem odabranih ranih sorti na malom rastojanju. MESTO Toplo, zaklonjeno, sunano na vlanom zemljitu. Moe se gajiti i u zatienom prostoru. Mini-eerac moe da se gaji u saksijama. OBRADA ZEMLJITA Gajite ga na zemljitu prihranjenom za prethodni usev, ili dodajte poboljiva zemljita srednje hranljivosti. IDEALNA pH VREDNOST 5,5-7

Zea mays POACEAE Zrnasti usev koji nije srodnik nijednog useva koji se inae gaji u bati. eerac je poluotporan i lak za gajenje leti, ali loije uspeva ako je godina hladna i vlana. Dostie visinu od 1,7 m i svaka biljka formira jedan do dva klipa. Ako se konzumira ne-

kUkURUz eeRaC

Sejanje MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 10C Seme kukuruza eerca treba da klija u toplim uslovima da bi se biljke lepo razvijale. U ZATIENOM PROSTORU Posejte seme u aprilu. Kukuruz eerac ne podnosi da mu se pomera koren i stoga sadnice gajite u posudama za poetno gajenje ili biorazgradivim tubama. Pre presaivanja prilagodite biljke uslovima sredine. Saenje kroz crnu foliju ubrzae rast. NA OTVORENOM U toplim podnebljima posejte seme direktno u zemljite po potrebi zagrejano ispod zvona ili crne folije. Stavite 2-3 semenke u jednu rupu na dubinu od 2,5 do 4 cm. Proredite ostavljajui po jedan ponik. Rastojanje Kukuruz eerac se oprauje putem vetra i stoga ga sadite u kuice ostavljajui 35 cm rastojanja izmeu biljaka. Za mini-eerac ostavljajte 15 cm, ili gajite 4 biljke u

374

ORGANSKA BATA

saksiji dubine 30 cm. Izuzetno slatke sorte sadite barem 8 m dalje od ostalih kako biste izbegli meusobno opraivanje.

mere nege Na otvorenoj parceli biljkama moe biti potreban oslonac. Stabljika moe da se zagrne zemljom da bi se razvili vazduni korenovi kukuruza koji dre biljku. Ako je potrebno, zalivajte kad kukuruz pone da naliva zrno. Plevite ili malirajte da biste suzbili korov. PROBLEMI Mievi; ptice; puevi golai; kukuruzna sovica; kukuruzni plamenac. Berba Kukuruz je sazreo kad svila poprimi smeu boju. Pritisnite palcem zrno kukuruza - mleni sok oznaava daje zreo. Moe da se zamrzava ili marinira. Mini-kukuruz berite kad klipovi dostignu veliinu 7 cm. izbor sorti Kukuruz eerac sandens F1; kelvedonski velianstveni F1; irlivi F1 - normalne slatkoe; severni ekstra-slatki F1 veoma sladak; minisvit F1 - pogodan za mini-kukuruz; slatki grumen F1.

ma posle berbe - ili kelj: naborane glavice s tamnozelenim listovima, veoma otporan na mraz i moe da izdri od prolene setve do zime. Sorte dobijene ukrtanjem ove dve vrste takoe su veoma otporne na mraz. Crveni kupus, karakteristinog izgleda i ukusa, obino dospeva krajem leta i na jesen. esto nije tako otporan kao zimske vrste, ali moe da se uva ako se zatiti od mraza. Mini-kupus Neke sorte mogu da se gaje kao mini-povre. MESTO Otvoreno sunano mesto. Dobro podnosi sve uslove bez zatite. Neke vrste kupusa, na primer kelj, lepo izgledaju u cvetnoj bati. OBRADA ZEMLJITA Pre saenja dodajte poboljiva zemljita srednje hranljivosti, ili poboljiva niske hranljivosti s obinim organskim ubrivom - ili sadite posle zeleninog ubriva koje obogauje zemljite azotom. Ne preterujte s prihranjivanjem kupusa koji ete uvati preko zime. Ako je previe bujan, moda nee preiveti mraz. IDEALNA pH VREDNOST 6-8

Brassica oleracea BRASSICACEAE Usev otporan na mraz kojem prijaju hladni uslovi i moe da raste cele godine. Biljke mogu da budu veoma velike; ako su vam potrebne manje glavice izaberite pogodne sorte ili smanjite rastojanje izmeu biljaka. OD SEJANJA DO BERBE 20 sedmica RAZLIITE SORTE Proleni kupus Posejte seme u zatienom prostoru na jesen, jedite ga na prolee kao lisnati kupus proleni zeleni - ili kad se razvije srce. Letnji i jesenji kupus Posejte seme na prolee kako bi biljka sazrela za 4-6 meseci. Postoje sorte sa okruglom i iljatom glavicom. Zimski kupus moe da bude beli ili holandski - sa veoma vrstim, belim, velikim glavicama koje se beru na jesen ili zimu posle prolene serve i uvaju meseci-

kUPUS

Sejanje Videti tabelu MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7C U ZATIENOM PROSTORU Da biste dobili veoma rani usev, uzmite ranu letnju sortu pogodnu za setvu u elijama ili koritima u februaru ili martu. Prilagodite biljke spoljanjim uslovima im zemljite bude pogodno za sadenje. Rani usevi mogu da se gaje i u zatienom prostoru. Kasnije useve moete da gajite u koritima ili elijama u zatienom prostoru. NA OTVORENOM Posejte seme u korito ostavljajui razmak izmeu semenki. Presadite biljke posle 5-6 sedmica. mere nege Zatitite rasad i mlade biljke od kupusne muve (videti str. 411). Zalivajte sadnice dok se ne prime. PROBLEMI Kupusna muva; kupusne vai; larve leptira kupusara; buva; kupusna kila; kupusna bela ra

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

375

Sejanje i RaStOjanje izmeU kUPUSa

Vrsta
Proleni Rani letnji Letnji Jesenji Zimski

Setva u
Avgustu

Rastojanje u redovima i kuicama*

30 cm, ili 10 x 30 cm uz razreivanje na 30 cm; proreene biljke mogu da se jedu kao proieni zeleni. 35-45 cm 50 cm 50 cm

Februaru, martu 35-45 cm Martu Maju Maju

* Rastojanje moe da se razlikuje u zavisnosti od sorte i eljene veliine glavice (videti str. 321).

Berba Berite glavice po potrebi. Proleni kupus na plodnom zemljitu moe dati i dve berbe: nakon to odseete glavicu, krstasto zasecite preostalo stablo i izrae nekoliko malih glavica. Jesenji i zimski kupus moete da uvate (videti str. 339). izbor sorti Proleni kupus: proleni cvet; zimski zeleni - za proleni zeleni; proleni junak F1 - okrugla glavica. Rani letnji: grejhaund. Letnji kupus: minikol F1 - kompaktna biljka, sedmicama ostaje u dobrom stanju; kamena glava. Jesenji kupus: kur di bu; viningtat. Zimski kupus: januarski kralj; tundra F1; holandski kasni zimski. Crveni kupus: crvena bubanj. Kelj: vertus; virosa F1; kasni ormskirkski.

OBRADA ZEMLJITA Ako je zemljite poboljano kompostom za prethodni usev dodajte poboljiva zemljita niske hranljivosti. U suprotnom dodajte poboljiva srednje hranljivosti ili organski materijal niske hranljivosti sa organskim ubrivom bogatim azotom. IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7,5

Beta vulgaris grupa Cicla CHENOPODIACEAE Lisnata cvekla ima jestiv koren i list. Moe da se bere cele godine. Ima ukus slian spanau, ali malo jai. OD SEJANJA DO BERBE 8-12 sedmica RAZLIITE SORTE Nema MESTO Dobro podnosi slane vetrove i delimino zasenjivanje. Dobar zimski usev za gajenje u zatienom prostoru.

liSnata Cvekla

Sejanje MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 8C U ZATIENOM PROSTORU Posejte poligermno seme u elije u martu i aprilu. Razredite sve dok ne ostanu najsnaniji ponici ili zasadite ceo bokor ako elite da berete mlade biljke. Pre nego to ih posadite na otvorenu parcelu, prilagodite biljke spoljanjim uslovima. Za zimsku berbu posejte seme u avgustu u zatienom prostoru. NA OTVORENOM Posejte po nekoliko semenki u istu rupu na dubinu pola palca u martu i aprilu da biste imali prinos na leto i jesen. Ukoliko elite berbu na zimu i prolee, sejte u julu i avgustu. MLADICE Da biste na zimu imali ponike u zatienom prostoru, posejte seme na veem rastojanju poetkom jeseni. Rastojanje REDOVI 23 x 28 cm KUICE 23 cm mere nege Zalivajte za vreme sue. Malirajte da bi zemljite zadralo vlagu; koristite poboljiva zemljita srednje plodnosti.

376

ORGANSKA BATA

PROBLEMI Repina muva; pegavost lia

Berba Berite prvo spoljanje listove im budu dovoljno veliki za jelo. Mladice izrastu veoma brzo; prvi put ih secite kad dostignu visinu oko 5 cm. Sledei put ih ostavite da malo vie izrastu. Da biste podmladili starije biljke odsecite sve listove tik iznad zemljita.

Brassica oleracea grupa Acephala BRASSICACEAE Lisnati kelj je jedna od najotpornijih zimskih vrsta, laka za gajenje i otporna na itav niz nepovoljnih uslova. Za ishranu je najbolji poetkom godine, posle mrazeva, kad ima malo sveih useva, ali moe se brati od kraja leta. Koristan je za gajenje posle ranih useva kao to su bob i graak. OD SEJANJA DO BERBE 7 sedmica za najbre sorte. Dugo ostaje u dobrom stanju zbog ega moe da se bere dui vremenski period u toku godine. RAZLIITE SORTE Visina lisnatog kelja moe biti od 30 cm do 90 cm i vie. Lie moe biti kovrdavo, glatko, hrapavo, reckavo ili naborano, svetlo-zeleno, ljubiasto ili i jedno i drugo. MESTO Bolje uspeva u siromanom zemljitu od ostalih kupusnjaa. Ne mora sasvim da izraste da bi bio dobar usev. Podnosi otvorena mesta i deliminu zasenu, ali ne i zemljite koje ne zadrava vlagu. OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva zemljita srednje hranljivosti ili poboljiva niske hranljivosti sa organskim ubrivom ili ga sadite posle zeleninog ubriva koje obogauje zemljite azotom. Ne preterujte s obogaivanjem zemljita, inae bujni kasni usevi nee biti dovoljno otporni na mraz. IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7,5 Sejanje MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7C

liSnati kelj

U ZATIENOM PROSTORU Posejte seme u korita ili elije u februaru da biste dobili letnju berbu, a u maju za zimsku berbu. NA OTVORENOM Od aprila do maja posejte seme u rasadnik, u plitke redove. Presadite biljke 6-8 sedmica kasnije. Proleni kelj, brassica napus, moe da se seje direktno u zemljite ak i u julu ili poetkom avgusta. Posejte po 3-4 semenke u jednu rupu i proredite ostavljajui po jednu mladu biljku kad porastu.

Rastojanje Patuljaste sorte: 30-45 cm. Visoke sorte: 60-75 cm. Neke vie sorte mogu da se seju na rastojanju od samo 45 cm ako se beru dok su mlade. mere nege Zalivajte mlade biljke dok se ne prime. PROBLEMI Larve leptira kupusara; kupusni titasti moljac; kupusna muva; kupusne vai; kupusna kila. Berba Berite lie s odraslih biljaka po potrebi, ili s mladih biljaka za raniju berbu. Kelj je obino ukusniji posle jakog mraza. izbor sorti kavalo nero; darkibor F1; zeleni kovrdavi patuljasti; nero di toskana dugaki, trakasti, tamnozeleni, naborani listovi; pentland brig - lisnati izdanci za prolenu berbu; crveni rus; redbor F1 ljubiasti kovrdavi lisnati kelj; visoki zeleni kovrdavi

Atriplex hortensis CHENOPODIACEAE Ova visoka, dekorativna jednogodinja biljka, poznata je i kao planinski spana. Sama rasipa seme. Posejte je na prolee i leto ostavljajui izmeu biljaka rastojanje od 20 cm. Za ishranu se koriste listovi blagog ukusa, kratko kuvani.

lOBODa

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

377

Valerianella locusta VALERIANACEAE Sitna, otporna, jednogodinja salatna biljka, poznata i pod nazivom poljska salata, ili matovilac, blagog ukusa. Obino se gaji za upotrebu na jesen i zimu i moe se gajiti u hladnom stakleniku ili plasteniku preko zime. Listovi holandskih i engleskih sorti veliki su i izdueniji od ostalih. Francuska sorta ima kompaktniju biljku i manje listove. Veoma otporan na hladne uslove, motovilac raste skoro svuda; nije potrebna posebna obrada zemljita i uglavnom ga ne napadaju bolesti i tetoine. Sejte ga u redove, ili omake u iroke redove; proreujte ostavljajui 10-15 cm razmaka izmeu biljaka sa svih strana. Za letnju berbu sejte u martu i aprilu; u julu i avgustu za zimsku berbu; ili u avgustu i septembru ako se gaji zimi u zatienom prostoru. Berite pojedinane listove kad dovoljno porastu, ili secite elu biljku. Dobar je kao meuusev. Ako mu dozvolite da procveta, motovilac e rasuti seme po bati. Mladi izdanci mogu da se presauju. izbor sorti veliki lisnati; vit - francuska sorta

matOvilaC

Cryptotaenia japonica APIACEAE Zimzelena biljka otporna na hladnou, poznata i pod nazivom japanski perun. Listovi i stabljike prefinjenog ukusa koriste se svei u salati. Micuba, koja raste u umama, voli vlano zemljite i blagu senku. Posejte seme direktno u zemljite na prolee ili jesen ostavljajui izmeu biljaka razmak od 15 cm, ili ih gajite u zatienom prostoru kao zimski usev.

miCUBa

Allium cepa ALLIACEAE Ove vrste luka vade se posle samo 8 sedmica. Evropski mladi luk formira tanku biljku pogodnu za salatu, s belim ili crvenim stablom blagog ukusa. Luk za turiju ili mini-luk ima male lukovice koje se koriste svee ili za turiju. OD SEJANJA DO BERBE 8 sedmica RAZLIITE SORTE Crvene i bele sorte. Sorte mladog luka otporne na hladnou gaje se i zimi. MESTO Vie voli otvoreno mesto, ali podnosi deliminu senku. Za rani rod obino se gaji u zatienom prostoru. Mladi luk moe da se gaji i zimi. Pogodan za gajenje u posudama. OBRADA ZEMLJITA Nije potrebna ako je zemljite pohranjeno kompostom za prethodni usev. Ako nije, dodajte poboljiva zemljita niske do srednje hranljivosti u zavisnosti od zemljita. Luk za turiju bolje podnosi siromanije zemljite nego druge vrste. IDEALNA PHVREDNOST 6-7 Sejanje MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 5C U ZATIENOM PROSTORU Posejte seme poetkom prolea ili krajem leta direktno u leje. NA OTVORENOM Mladi luk: za stalan rod sejte seme na prolee i leto svake tri sedmice. Za raniji prolem rod posejte odgo-

mlaDi lUk i lUk za tURijU

Matovilac

Bliski srodnik japanskog kupusa mizune (videti dalje u tekstu). Gaji se na gotovo isti nain, ali zeljasta mibuna nije toliko bujna ni otporna na hladnou i vruinu.

miBUna

378

ORGANSKA BATA

varajue sorte u avgustu. Luk za turiju: posejte seme u martu i aprilu.

Rastojanje Sejte u redove na rastojanju od 10 cm ili u skupine iroke 7-10 cm na rastojanju od 15 cm. Potrudite se da razmak izmeu semena bude 1 - 2,5 cm. mere nege Zalivajte u sunom periodu. Zatitite zimske useve ako su vremenske prilike loe. PROBLEMI Lukova muva; bela trule; plamenjaa luka Berba Vadite mladi luk za ishranu kad dostigne visinu od 15 cm. Luk za turiju vadi se kad mu uvene lie, a moe se koristiti i sve. izbor sorti Mladi luk: beli lisabonski; crvenobradi; zimski vrsti beli lisabonski. Luk za turiju: pariki srebrni; smei za turiju; ljubiasti

asto s takicama. Postoje patuljaste sorte koje rastu do visine od 38 cm. MESTO Zaklonjeno, sunano mesto sa zemljitem koje dobro zadrava vlagu kako bi biljke pustile korenje. Patuljaste vrste mogu da se gaje u posudama. OBRADA ZEMLJITA Gajite ga na zemljitu prihranjenom za prethodne useve. Kad je neophodno, dodajte poboljiva niske hranljivosti kako bi biljke uvek imale dovoljno vlage, ili koristite kompostite (videti str. 48). IDEALNA pH VREDNOST 6,5

Phaseolus eoceineus PAPILIONACEAE Viegodinja biljka koja ne podnosi mraz, obino se gaji kao jednogodinja biljka. Obezbeuje obilnu berbu i ima atraktivne cvetove i duge mahune koje se jedu mlade, pre nego to se razvije zrno. Lako se gaji. Obino se penje na visinu do 3 m i moe da poslui kao upadljiv i lep paravan ako se gaji u redovima, ili kupasta kula ako se penje uz tapove postavljene oko kuice u kojoj se gaje biljke. Mnogocvetni pasulj ima gomolje koje se mogu uvati preko zime (ili mogu da prezime u lakom zemljitu) da bi se iz njih gajile biljke naredne sezone. Biljke koje se gaje iz gomolja manje su bujne od onih koje se gaje iz semena. OD SEJANJA DO BERBE 12-16 sedmica RAZLIITE SORTE Cvetovi mogu da budu grimiznocrveni, beli, dvobojni, ili svetlonarandasti. Mahune su uvek zelene, ali zrno moe da bude belo, crno ili ljubi-

mnOgOCvetni PaSUlj

Sejanje MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 12C U ZATIENOM PROSTORU Posejte seme u maju u duboka korita, biorazgradive tube ili razgradive saksije. Presadite biljke u toplo zemljite nakon poslednjeg mraza. NA OTVORENOM Sejte po 2 semenke u jednu rupu, od kraja maja do poetka juna, kad se zemljite zagreje; isplatie se i druga setva za kasnu berbu. Rastojanje REDOVI Dvostruki redovi -15 x 60 cm, ili uz kupasto postavljene tapove. bunaste sorte 15 x 60 cm. KUICE Samo patuljaste vrste, 30 cm. mere nege Sasvim odraslim biljkama koje su rodile potrebna je snana potpora od bambusovih tapova visokih 2,5 m. Kad se biljke prime, dobro izmalirajte zemljite. Da bi biljka razvila to vie cvetova redovno je zalivajte za vreme sue im se pojave prvi pupoljci. Da bi nastale mahune, biljka mora da se oprai. PROBLEMI Ptice; puevi golai; korenove vai; pasuljeva muva; trule korena; oreolna pegavost. Prazne mahune (videti Prazne mahune, str. 427) mogu da se jave zbog mrazeva u vreme cvetanja, nedostatka vlage, loeg vremena usled koga se smanjuje aktivnost insekata koji oprauju cvet i ako je mesto preterano izloeno insektima i pticama koji napadaju cvet.

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

379

Berba Berite mlade mahune kad dostignu duinu 17 cm. Redovno branje podstie rast novih mahuna. izbor sorti grimizni imperator - tradicionalna sorta od 1906; car - ima belo seme (moe se ostaviti za dobijanje zrna); enorma elit tanke mahune; naslikana dama - manje otporna sorta, dvobojnog cveta; hestija patuljasta, dvobojnog cveta

potreban za dobru berbu. Zbog brzog rasta pogodan je kao meuusev izmeu biljaka koje sporije rastu. Pogodan za gajenje kao kasni usev u hladnom stakleniku ili plasteniku. OBRADA ZEMLJITA Pre saenja dodajte poboljiva zemljita srednje hranljivosti ili poboljiva niske hranljivosti s organskim ubrivom. IDEALNA pHVREDNOST 6,5 - 7

Tetragonia tetragonoides AIZOACEAE Delimino otporna viegodinja biljka neobinog izgleda, najee se gaji kao jednogodinja. Za razliku od pravog spanaa, dobro uspeva u vruim, suvim uslovima. Seme sporo klija i najbolje je da ga potopite u vodu 24 sata pre sejanja. Posejte ga u elije i presadite biljke posle poslednjeg maza, ili posejte seme direktno u zemljite kad proe opasnost od mrazeva. Biljke su niske i ire se po zemljitu; ostavite rastojanje najmanje 45 cm. Debeli mesnati listovi i izdanci beru se po potrebi, oko 6-7 sedmica posle setve. Obino ga ne napadaju bolesti i tetoine.

nOvOzelanDSki SPana

Brassica mpa var. chinensis BRASSICACEAE Lie ima iroku srednju ilu i formira glavicu. Blizak srodnik kineskog kupusa, jede se presan ili kratko prokuvan u svim fazama rasta, od mladih izdanaka do odrasle biljke. Jestivi su lie, stabljika i cvetni izdanci. U prolenoj setvi gajite kao mlade izdanke jer rana setva brzo izraste. Podnosi blag mraz. OD SEJANJA DO BERBE Odrasle biljke: 5-8 sedmica; mladi izdanci: 2-3 sedmice. RAZLIITE SORTE Sorte sa belim, zelenim i ljubiastim stablom raznih veliina. Neke su otpornije na precvetavanje. MESTO Zemljite bogato humusom koje dobro zadrava vlagu osigurae brz rast

Pak Oi

Sejanje MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 10C U ZATIENOM PROSTORU Sejte u elije za rasaivanje od juna do avgusta. Neke sorte mogu se sejati i ranije. Kasna setva moe da se obavi u zatienom prostoru. NA OTVORENOM Sejte od juna do avgusta. Rastojanje Za berbu mladih listova: 13-15 cm. Za biljke srednje veliine: 18-23 cm. Velike biljke: 45 cm. Za mlade izdanke - sejte retko. Rastojanje do odreene mere zavisi i od sorte. mere nege Ako je potrebno zalivajte u sunom periodu. Ako imate problem s buvaem, zatitite biljke pokrivaem za redove ili mreom. PROBLEMI buva; puevi golai; kupusna kila izbor sorti Pak oi ,,oi oi - belo stablo, otporan na mraz; ,,mei king oi F1 - zeleno stablo; kantonski patuljasti - nizak, pogodan za prolenu setvu

Capsicum annuum grupa Grossum (slatka) i grupa Longum (ljuta) SOLANACEAE Izbor razliitih sorti paprike - od sonih slatkih, do vatrenoljutih, od velikih mesnatih, do dugih tankih - poveava se svake godine. Samo je paradajz popularniji od ove povrtarske kulture poreklom iz Ameri-

PaPRika

380

ORGANSKA BATA

ke, a nain gajenja ove dve vrste skoro je isti. Uvek drite slatku papriku na udaljenosti od ljute jer se esto deava da se meusobno oprae. OD SEJANJA DO BERBE 20-28 sedmica RAZLIITE SORTE Slatka paprika Zreli plodovi mogu da budu zeleni, crveni, uti ili ljubiasti; ovalni ili iljati. Neke sorte su mesnatije i sporije sazrevaju. Kompaktne sorte dobre su za gajenje u posudama. Ljuta paprika razlikuje se po stepenu ljutine, obliku i boji. Postoje narandaste, crvene i ljubiaste sorte. MESTO Paprici je potrebna minimalna temperatura od 21C da dobro rodi. U hladnijim podnebljima to znai da se paprika obino gaji u hladnom stakleniku ili plasteniku. U blaim klimatskim uslovima gaji se na toplom zaklonjenom mestu. Neophodno je plodno zemljite koje se rano zagreva. OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva zemljita srednje hranljivosti. IDEALNA pHVREDNOST 6-6,5

te biljke vodom - ako je mogue dva puta dnevno kad su velike vruine. PROBLEMI Biljne vai; pauinar; bela va; trule vrha ploda

Berba Papriku berite dok je jo zelena da biste podstakli razvoj novih plodova, ili ostavite plodove da jo malo potamne i budu slai. Krajem sezone rasta, pre prvih mrazeva, izvadite ele biljke i u upi zatienoj od mraza okaite ih naopake. Plodovi e nastaviti da dozrevaju. Ljutu papriku treba ostaviti da dozri na biljci. Moe da se uva suva, najbolje u vrsto zatvorenoj tegli na mranom mestu. izbor sorti Slatka paprika: jolonsko udo; dugaki crveni makaroni; crvena F1 - kompaktna biljka za posude. Ljuta paprika: habenero - veoma ljuta; maarski vosak - dugi, iljati uti plodovi, slatki dok su mladi i sve ljui kako sazrevaju

Sejanje MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 20C U podnebljima s blagom klimom seme posejte u saksije ili elije u aprilu ili maju. Presadite u saksije duboke 8-9 cm. im koren ispuni saksiju, presadite u saksije duboke 10-13 cm. U ovom periodu drite biljke na temperaturi od 12 do 16C. Rasadivanje Kad se pojave prvi cvetovi, presadite biljke u velike saksije ili dakove sa zemljitem koje se koristi za staklenike. Presadite ih na otvoreno tek posle poslednjeg mraza. Po potrebi, zatitite biljke da biste odravali temperaturu na najmanje 15C, ali ne vie od 30C. Rastojanje 30-45 cm u zavisnosti od sorte mere nege Visoke biljke poduprite pritkama. U sunom periodu biljke u saksijama redovno zalivajte i prihranite visoko-kalijumskim tenim ubrivom. Odravajte visoku vlanost u stakleniku i ako je potrebno natopi-

Lycopersicon esculentum SOLANACEAE Popularna poluotporna letnja biljka kratkog vegetacijskog perioda koja se lako gaji van staklenika u svim predelima gde postoji relativno normalno leto. Za raniju berbu i/ili vei prinos po biljci gajite ga u stakleniku ili plasteniku (vie informacija o gajenju paradajza u zatienom prostoru videti na str. 223). Postoji, doslovno, na stotine sorti paradajza. Sorte otporne na bolesti dobre su za gajenje u stakleniku gde nije praktian dugaak plodored. ute sorte su otpornije na plamenjau od drugih. Nabrojane sorte pogodne su za gajenje na otvorenom, u blaim podnebljima, kao i u zatienom prostoru (osim ako nije drugaije navedeno). OD SEJANJA DO BERBE 7-12 sedmica RAZLIITE SORTE S take gledita batovanstva, postoje dva glavna tipa sorti paradajza.

PaRaDajz

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

381

Indeterminantne (ponekad se naziva kordon ili visoki paradajz) sorte obrazuju jedan glavni izdanak koji raste u visinu u toplim uslovima i obino se usmerava uz centralni oslonac. Boni izdanci se uklanjaju. Neke sorte ovog tipa gaje se u staklenicima, ali veina se gaji na otvorenom. Determinantne ili bunaste sorte nemaju centralni izdanak ve obrazuju mnogo bonih grana formirajui iri bun - ovo je najei oblik paradajza koji se gaji na otvorenom. Sorte ekstrapatuljastog paradajza nastale su od ovog tipa i gaje se u posudama. Postoje i poludeterminantne sorte. Plod paradajza moe biti okrugao, izduen, i rebrast, od veliine trenje do plodova tekih 450 g i vie. Boja je jo raznovrsnija i obuhvata crvene, bele, ute, narandaste, zelene, ljubiaste i plodove na trafte. Sorte s velikim mesnatim plodom i paradajz ljivar kasnije sazrevaju. Sorte ljivara imaju debelo meso i dobre su za pravljenje sosova. Postoje i sorte otporne na razne tetoine, bolesti i poremeaje u razvoju. MESTO Topao, zaklonjen, potpuno osunan prostor na plodnom, vlanom zemljitu. Na zatienom mestu paradajz se najlake gaji u lejama, ali se moe gajiti i u velikim posudama, bilo napolju ili unutra. bunaste sorte mogu da se gaje ak i u viseim korpama. OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva zemljita srednje hranljivosti u kombinaciji sa organskim ubrivom. IDEALNA pHVREDNOST 5,5-7 Sejanje MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 16C Rasad moe da podnese niu temperaturu. U hladnim podnebljima setva u zatienom prostoru na blagoj temperaturi najbolji je nain da uvek imate uspenu berbu. Ako gajite paradajz u toplom stakleniku ponite setvu u januaru. Ako ga gajite u hladnom stakleniku/plasteniku, ili na otvorenom, posejte seme 6-8 sedmica pre poslednjeg mraza. Seme posejte u plitka

korita (pa rasadite u saksije), u elije, ili saksije duboke 9 cm. Biljke pre presaivanja na otvorenu parcelu esto treba da premestite u vee saksije. Prilagodite biljke spoljanjim uslovima kad prou mrazevi.

Reznice paradajza Boni izdanci lako putaju koren kad se iseku s biljke i na taj nain se dobija vie biljaka iz jednog semena. Isecite bone izdanke kad dostignu visinu od 15 cm. Stavite ih u saksije duboke 8 cm napunjene meavinom trulog suvog lia i otrog peska. Pokrijte najlonskom kesom ili teglom. Poetkom sezone obezbedite temperaturu na dnu saksija 15-16C. Reznice putaju koren posle 10-14 dana. Posadite ih u saksije ili na otvorenu parcelu. Ako biljka nije dovoljno jaka, otkinite prve cvetove. Presaivanje Kad biljke obrazuju prve cvetove, treba da ih presadite. Paradajzu je, da bi dobro rodio, potrebna temperatura 21-24C. Ako leti nije tolika temperatura, posadite biljke u staklenik ili plastenik. Biljke s dugakim korenom mogu da se posade u zemljite neto dublje nego u saksiji. U zatienom prostoru posadite kadificu kao meu-usev kako biste smanjili opasnost od napada bele leptiraste vai. SAENJE NA OTVORENOM Ojaale biljke presadite kad proe opasnost od mraza. Temperatura zemljita treba da bude barem 10C, a temperatura vazduha 7C. Zatitite biljke pokrivaem za redove ili zvonom, ako je neophodno. Da biste zagrejali zemljite i ubrzali zrenje ploda u hladnijim podnebljima, sadite kroz crnu mal foliju. Rastojanje REDOVI Visoki indeterminantni i poludeterminantni tip: 38-45 cm x 45 cm; ostavite 90 cm izmeu svakog drugog reda. Usmerite visoke biljke. bunasti tip: 45-48 cm x 45-60 cm. Ekstrapatuljasti tip: 25-30 cm x 30-35 cm. bunasti tip se obino ostavi da se iri.

382

ORGANSKA BATA

BLOKOVI 45 cm

mere nege Zatitite biljke od niskih temperatura i mraza, ali vodite rauna da ostavite dovoljno mesta za insekte koji ih oprauju kad procvetaju. Malirajte da bi zemljite zadralo vlagu. U periodu formiranja ploda, zalivajte biljke ako je izuzetno suan period. Biljkama koje se gaje u posudama neophodno je redovno zalivanje, ak i dva puta dnevno kad su velike vruine, i dodatno prihranjivanje visokokalijumskim tenim organskim ubrivom. Biljkama koje se gaje u dobro obraenom zemljitu obino ne treba dodatno prihranjivanje. Malirajte poboljivaem zemljita srednje hranljivosti ili liem gaveza. Preterano zalivanje i prihranjivanje umanjuje ukus plodova. Usmerite visoke sorte da rastu uz icu ili vrst oslonac. Kidajte bone izdanke. Krajem leta, ili ranije u hladnijim podnebljima, zakidajte vrh biljke da biste pospeili razvoj i zrenje ploda. Ne skidajte bone izdanke bunastih sorti. Da bi plodovi ostali isti, poduprite biljke tapovima, ili malirajte slamom. Zasenite staklenik leti. PROBLEMI Plamenjaa U zatienom prostoru: biljne vai; bela leptirasta va; obini pauinar; gusenice leptira Manduca quinquemaculata; fuzanozno uvenue; siva trule (botrytis); virus mozaika duvana; aava plesnivost lista paradajza; zeleno i uto uvenue; trule vrha ploda; nedostatak magnezijuma. Berba Berite plodove kad sazru i dobiju boju karakteristinu za tu sortu. Isecite peteljku i ostavite zvezdastu aicu na plodu. Krajem sezone, na otvorenom, izvadite celu biljku s plodovima i okaite je za koren u upu ili garau zatienu od mraza. Plodovi e nastaviti da dozrevaju. Pored toga, kad zapreti mraz, oberite sve plodove i stavite jedan sloj jo zelenih plodova u fioku ili kutiju na hladnom mestu da dozri. Zdrav plod nastavie da zri sve do Nove godine. Plod moe da se marinira, zamrzne ili kuva.

izbor sorti Visoke sorte: ailsa krejg - prvi put se gajio 1925; vesnik - dobro uspeva na otvorenom, prvi put se gajio 1910; veliki deko F1 - veliki plodovi; irli F1 - otporan na bolesti, gaji se samo u stakleniku; zlatno svitanje; batenska arolija sitni plodovi. bunaste sorte: uzbuna; super marmand - veliki plodovi, treba ga podupreti i prorediti bone izdanke; totem F1 idealan za gajenje u saksiji; kotrljajui vitiast

Pastinaca sativa APIACEAE Dug, ukusan beli koren patrnaka omiljen je zimski proizvod. Izuzetno je otporan na hladnou i lak za gajenje, ali veoma dugo se razvija. Sporo klija - potrebno mu je oko 3 sedmice - i svake godine mora da se koristi novo seme. Vadite koren krajem jeseni i zimi. Ostavite patrnak da prezimi u zemljitu i naredne godine e obrazovati predivne cvetove koji su magnet za korisne insekte. Patrnak sejte pomean sa semenom rotkvice da biste obeleili deo bate u kom je posejan. Rotkvice e ve biti spremne za berbu kad patrnak tek pone da nie. OD SEJANJA DO BERBE 16 sedmica RAZLIITE SORTE Osim sorti s dugim i kratkim korenom nema mnogo drugih varijeteta. Moderne sorte obino su manje i

PatRnak

Patrnak

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

383

bre se razvijaju. Moe da se gaji i kao mini-povre. MESTO Da bi obrazovao dobar koren, patrnaku je potrebno dobro strukturisano zemljite bez kamenja, na otvorenom sunanom mestu. OBRADA ZEMLJITA Patrnak najbolje uspeva na zemljitu prihranjenom kompostom za predusev. Koristie mu organski mal niske hranljivosti ako se stavi zimi pre setve. IDEALNA pHVREDNOST 6,5-8

izbor sorti neni i iskreni; gladijator F1; avonrezister - otporan na rak; uplja kruna; uenik - dugog korena; beli kralj - kratkog korena; lanser - za mini-povre

Sejanje MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 1,5C; maksimalna 17,5C. Kad god je mogue sejte na otvorenom. U ZATIENOM PROSTORU Posejte seme u biorazgradive tube da ne biste pomerali koren. NA OTVORENOM Prva setva moe da se obavi u februaru, ali poto mu treba mnogo vremena da proklija, kasnija setva na toplijem zemljitu (do maja) moe dati bolje rezultate. Tena setva, odnosno meanje semena s gustom tenou moe da ubrza klijanje. Sejte retko u plitke redove, ili sejte po 3 semenke na jedno mesto pa posle proredite ostavljajui po jednu mladu biljku. Rastojanje Veliina korena zavisi od rastojanja. REDOVI Za manji koren: 10 x 20 cm. Za vei koren: 15 x 30 cm. KUICE 15-20 cm mere nege Plevite ponike dok se ne prime. PROBLEMI argarepina muva; trule korena; Itersonilia pastinaceae - naroito ako je zemljite bogato azotom i kiselo. Najpre napada ranu setvu. Berba Ukus je bolji posle mraza. Vadite po potrebi kad lie pone da vene. Moete da ga ostavite da prezimi u zemljitu, ali izvadite ga krajem zime jer e stariji koren obrazovati tvrdo, drvenasto srce.

Solanum melongena SOLANACEAE Osetljiva tropska biljka koju je najbolje gajiti u zatienom prostoru. Kad je lepo vreme moe se gajiti i na otvorenom, na osunanom, toplom mestu, ali se mora posejati u zatvorenom prostoru. Biljke su relativno kompaktne i bunaste. OD SEJANJA DO BERBE 16-24 sedmice RAZLIITE SORTE Veina sorti ima ljubiaste okrugle, izduene ili ovalne plodove. Neke sorte imaju bele, jajaste plodove. MESTO Vlano plodno zemljite. Gajite ga na veoma toplom zaklonjenom mestu ili u hladnom plasteniku ili stakleniku. Da bi dobro rodio patlidanu je potrebna temperatura 25-30C. Na temperaturi nioj od 20C prestaje da raste. Patlidan takode dobro uspeva u posudama koje mogu stajati napolju kad je lepo vreme. OBRADA ZEMLJITA Pre sadenja u zemljite dodajte poboljiva zemljita srednje hranljivosti. U saksijama koristite bogat dobro propusni supstrat. IDEALNA PHVREDNOST 6,5 Sejanje MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 21C Kad su blage temperature u februaru i martu posejte seme u zatienom prostoru. Kad se lie dovoljno razvije premestite biljke u saksije duboke 10 cm i drite ih na temperaturi 16-18C. Kad se pojave prvi cvetovi posadite biljke u leju u zatienom prostoru ili u saksije duboke 20 cm. Izbacite biljke napolje tek kad proe opasnost od mraza. Rastojanje 40-45 cm sa svih strana

Plavi PatliDan

384

ORGANSKA BATA

mere nege Visoke biljke obino treba poduprti tapom. Da biste dobili plodove pristojne veliine ostavite samo 4 do 6 komada na jednoj biljci. Dobro zalivajte. Kad pone da se formira plod prihranjujte biljke u posudama organskim tenim ubrivom bogatim kalijumom. PROBLEMI Pauinar i bela va; lisne vai Berba Bere se kad plod dovoljno poraste i dok mu je kora jo sjajna. izbor sorti dugaki ljubiasti - prvi put se gaji 1905.; crna lepotica F1; belo jaje; italijanski dvobojni ruiasti

voljno poraste. Nastavie da raste nekoliko sedmica.

Montia perfoliata PORTULACEAE Otporna jednogodinja biljka blagog ukusa, poznata takoe i kao poljska salata ili klejtonija. Za ishranu se koriste lie, stablo i cvet; koristan proleni i jesenji usev i zimska salata kad se gaji u zatienom prostoru. Ima atraktivne, trouglaste, mesnate jarkozelene listove i beli cvet; biljka je sitna i idealna kao meuusev ili za oiviavanje. Ponegde raste i kao divlja biljka. Najbolje uspeva na lakom peskovitom zemljitu, ali nije previe zahtevna i moe da raste i u deliminoj zaseni. Nije potrebna posebna obrada zemljita. Za letnji rod posejte seme u martu i aprilu; za zimski u julu i avgustu; a za zimski rod u zatienom prostoru posejte seme u septembru u plitka korita ili elije. Presadite biljke kad dovoljno porastu. Za mlade izdanke sejte retko omake, ili u redove. Ako ga ostavite da procveta, portulak e sam rasuti seme pa verovatno neete vie morati da ga sejete. Proredite biljke ostavljajui rastojanje od 10 do 15 cm. Pokrijte ih zvonom da biste imali rod sve do zime - iako verovatno mogu da preive i bez zvona. Obino ga ne napadaju tetoine i bolesti. Pojedinano lie moete da berete im biljka do-

PORtUlak

Lotus tetragonolobus PAPILIONACEAE Atraktivna srednjeotporna jednogodinja biljka koja ima male, jestive, lepezaste mahune. Zahvaljujui svom jarkozelenom liu i grimiznim cvetovima moe da se gaji i samo zbog izgleda. Prija joj lako, plodno zemljite, otvorena osunana parcela i, za razliku od ostalih mahunarki, uspeva na toplom, suvom zemljitu. Moe da se gaji u posudama. Ako je zemljite poboljano za prethodne useve, nije potrebna dodatna obrada. U suprotnom, dodajte poboljiva zemljita niske ili srednje hranljivosti, u zavisnosti od kvaliteta zemljita. Posejte seme u zatienom prostoru u maju i junu, u korita ili elije; seme je potrebno jedva da se prekrije zemljitem. Prilagodite biljke spoljanjim uslovima i presadite ih 6 sedmica posle sejanja. Na otvorenom posejte seme od sredine aprila do kraja maja na dubini od 2 cm, ili u redove na jednakom rastojanju od 10 do 15 cm, ili u kuice na jednakom rastojanju od 20 cm. Mahune e biti meke ako ponete da zahvate im biljke procvetaju. Berba poinje 8-10 sedmica posle setve. Kad dostignu duinu od 2 do 3 cm ponite redovno da berete mahune; brzo e postati vlaknaste i tvrde. Najlake se beru predvee, kad se spusti lie.

POvRtaRSki zvezDan

Allium porrum ALLIACEAE Otporan usev, dobar za jesenju i zimsku berbu. Praziluk ne zauzima mnogo mesta i uglavnom se lako gaji. Dugo moe da se bere jer e u zemljitu ostati u dobrom stanju vie meseci. Njegov jak korenov sistem izuzetno dobro utie na strukturu zemljita. OD SEJANJA DO BERBE 16-20 sedmica RAZLIITE SORTE Rane sorte: za berbu krajem leta i na jesen. Obino su vie i ta-

PRazilUk

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

385

nje ali i neotpornije od kasnijih sorti. Kasne sorte: za zimsku berbu. Najee su krae i deblje. Nekoliko sorti ima dekorativna ljubiasta pera. Moe da se gaji i kao mini-praziluk, zamena za mladi luk blaeg ukusa. MESTO Otvoreno, na plodnom zemljitu koje zadrava vlagu ali se zimi ne zadrava voda. IDEALNA pHVREDNOST 6,5-7,5 OBRADA ZEMLJITA Poboljiva zemljita visoke hranljivosti; poboljiva srednje hranljivosti ako se seje posle graka; ili poboljiva niske hranljivosti sa organskim ubrivom bogatim azotom. Sejanje MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7C U ZATIENOM PROSTORU Seje se iskljuivo vie semenki u jednu rupu. Od februara sejte po 4 semenke u jednu eliju. Presadite, bez proreivanja, kad dostignu visinu 20 cm. NA OTVORENOM Posejte seme u rasadnik od marta do poetka maja. Seme sejte na dubinu od 2,5 cm, 2,5 x 15 cm. Presadite. Mini-praziluk sejte direktno na mesto predvieno za njega; ne presaujte. Saenje Rasadite biljke stare 10-15 sedmica, visoke 20 cm - iako mogu da se presade i kad su vee. Najbolje vreme za rasaivanje je jun, ali moe se nastaviti do poetka avgusta ako ekate da prou drugi usevi i oslobode mesto. Dobro zalijte rasadnik pre nego to izvadite sadnice; ne skraujte koren ili listove. Napravite rupe duboke 15 cm. Stavite po jedan praziluk u svaku rupu i napunite je vodom (videti str. 320). Ne popunjavajte rupu zemljom. Rastojanje REDOVI 7,5 - 15 cm x 30 cm KUICE 15-23 cm sa svih strana GRUPNA SETVA 23 cm MINI-PRAZILUK 2 x 15 cm mere nege Po sunom vremenu zalivajte dok se ne primi.

PROBLEMI Lukova muva; ra praziluka, koja se manifestuje u vidu narandastih plikova na liu. Ra esto nestane na jesen kad zahladni i povea se vlanost vazduha.

Berba Vadite praziluk po potrebi. Obino u zemljitu ostaje u dobrom stanju sedmicama, mada rane sorte esto ne preive izrazito loe vremenske uslove. izbor sorti Rani i srednjesezonski: kralj riard - za ranu berbu, mini-praziluk i grupnu setvu; prenora; lion - prvi put se gajio 1886. Kasni: konora; veliki zimski - nastao 1905; maselbru - omiljena tradicionalna sorta; sv. viktor - ljubiasti listovi

Rheum x cultorum POLYGONACEAE Jedna jedina biljka obino zauzme mnogo mesta, ali ona predstavlja dovoljnu koliinu za celu porodicu. Jednostavno se gaji, odgovaraju joj hladni uslovi i ne napadaju je tetoine i bolesti. Poto se za ishranu koriste mlade, ruiaste stabljike, botaniki je klasifikovana meu povre. Moe da bude i atraktivna ukrasna biljka. Listovi rababare su otrovni za jelo, ali bez bojazni mogu da se kompostiraju. Toksina oksalna kiselina koja se nalazi u liu razgrauje se u procesu kompostiranja i postaje bezopasna. RAZLIITE SORTE Neke sorte su pogodnije od drugih za vernalizaciju i ranu ber-

RaBaRBaRa

Rabarbara

386

ORGANSKA BATA

bu. (Vernalizacija - sposobnost biljke da cveta ili klija na prolee usled produene hladnoe tokom zime.) MESTO Plodno, teko zemljite osunano ili u deliminoj zaseni. Podnosi sve vrste zemljita osim blata. OBRADA ZEMLJITA Duboko izriljajte. Pre saenja dodajte poboljiva zemljita srednje do visoke hranljivosti. Posle saenja malirajte poboljivaem zemljita niske hranljivosti. IDEALNA pH VREDNOST 5-6

zaraene biljke i nemojte saditi nove na istom mestu.

Sejanje i saenje Veina sorti lako se gaji iz rasada ili krunice, ali moe se gajiti i iz semena iako e rezultati varirati i due e trajati. MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 13C Posejte seme u zatienom prostoru u februaru, 2-3 semenke u saksiju dubine 9 cm. Prilagodite biljku uslovima sredine i presadite kad prou mrazevi. Na prolee sejte seme napolju, na dubini od 2,5 cm u redove na rastojanju od 30 cm. Proredite do 15 cm. Na jesen posadite biljku na stalno mesto. SAENJE Kupite biljke koje nisu zaraene virusima ili na zimu izdelite postojee biljke, stare barem tri godine. Posadite rasad u oktobru-novembru ili februaru-martu. Pupoljak treba da se nalazi odmah ispod povrine zemljita. Dobro utabajte zemlju posle saenja. Rasad moete pre saenja da stavite i u saksije na nekoliko meseci da bi bolje krenuo. Biljke gajene u saksiji mogu da se presade bilo kad, ako im uslovi zemljita to dozvole. Rastojanje Barem 90 cm jednako rastojanje mere nege Zalivajte biljke dok se ne prime. Otkinite cvetonosne stabljike im se pojave. Uvelo lie redovno uklanjajte. Malirajte krajem zime ili poetkom prolea poboljivaem zemljita srednje do visoke hranljivosti. PROBLEMI Obino nema problema. Mogua je pojava trulei korena i virusnih oboljenja, to se ne moe leiti. Izvadite

vernalizacija (Vernalizacija - sposobnost biljke da cveta ili klija na prolee usled produene hladnoe tokom zime.) Biljke koje su se primile mogu se vernalizovati poetkom prolea da obrazuju bledoruiaste stabljike prefinjenog ukusa. Moete da ih pokrijete zemljom, stavite pod pokriva ili izbeljujete. U ZATIENOM PROSTORU U novembru ili decembru izvadite bokor biljaka starih vie od dve godine i ostavite ih na povrini zemljita da budu izloene hladnoi. U januaru skupite bokore i stavite ih u duboke kutije ili saksije sa zemljom. Drite ih u mranoj upi ili garai, ili ispod platformi u stakleniku. Drite ih na vlanom, toplom mestu i pokrijte kantom da biste ih zatitili od svetlosti. Bacite ih kad uberete mlade lisne drke. NA OTVORENOM Od februara pokrijte bokore kantom ili posudom za izbeljivanje. Da biste ubrzali proces, nagomilajte oko pokrivaa za izbeljivanje svee ubrivo pomeano s liem ili polugotov kompost. Uberite mlade lisne drke posle otprilike 6 sedmica. Ne koristite vernalizovanu biljku kao usev barem dve godine. Berba Ponite berbu 12-18 meseci posle saenja. U drugoj godini uberite samo nekoliko lisnih stabljika. Posle toga berite do juna ili jula. Ako dovoljno rano posejete seme, obino ete imati dobru berbu od vika rasada iz rane zimske setve. Bolje je da otkinete stabljike uvrtanjem nego da ih seete. Berite manju koliinu na jesen ako to niste uinili u prolee. izbor sorti glaskinova vena - lako se gaji iz semena; rana timperlejska - najbolja za ranu vernalizaciju, tanko, ruiasto stablo; viktorija - najkasnije stie; stokbridka strela - veoma duga sezona berbe

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

387

Crambe maritima BRASSICACEA Ova viegodinja povrtarska kultura, omiljena u viktorijanskom periodu, moe se gajiti i s puno panje i oputeno. Izbeljeni izdanci beru se od sredine do kraja zime. Sa svojim velikim sivim listovima i slapovima belih cvetova, ratan je atraktivna ukrasna biljka koja obino dobro raa sedam godina. OD SEJANJA DO BERBE 2 godine RAZLIITE SORTE Ima ih malo MESTO Otvoreno mesto koje ne treba da se menja, na plodnom zemljitu. Najbolje je duboko, vlano zemljite, blago alkalno, bogato organskim materijama. OBRADA ZEMLJITA Uklonite sve korovske biljke, naroite viegodinje, i dodajte poboljiva zemljita srednje hranljivosti. Stavite kre na jesen pre setve ako je zemljite kiselo. IDEALNA PHVREDNOST 6,5 - 8 Sejanje Biljke koje se gaje iz semena obino su bujnije od onih koje se gaje iz korenovih izdanaka. MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7C U ZATIENOM PROSTORU Seme nekad sporo klija; da bi bre proklijalo blago ga istrljajte mirglom. Posejte seme poetkom prolea u saksije duboke 9 cm ili u hladan rani. Izaberite najjae mladice, neka ojaaju, i kad obrazuju 3-4 lista presadite ih na mesto s kog ih neete pomerati. NA OTVORENOM Posejte sredinom marta seme u rasadnik u redove na rastojanju od 30 cm na dubinu 2,5 cm. Proredite na rastojanje od 15 do 20 cm. Saenje korenovih izdanaka Morski kelj esto se gaji iz korenovih izdanaka. Izdanci se uzimaju krajem jeseni s biljaka starih najmanje 3 godine. Odsecite bone izdanke dugake 7,5-15 cm. Pupoljci e krenuti iz kraja blieg glavnom korenu. Zasecite taj kraj ravno, a drugi ko-

Ratan

so da biste mogli da ih razlikujete. Zabodite pripremljene korenove izdanke u vlaan pesak okreui ravno seeni kraj gore i stavite ih u hladnu upu. Presadite na otvorenu parcelu krajem marta, do kad treba da se formiraju pupoljci. Ostavite samo najjae pupoljke i posadite ih u rupe koje ste napravili sadiljkom tako da pupoljci budu 2,5 cm ispod povrine zemljita.

Rastojanje 30-38 cm x 46-60 cm mere nege Krajem prolea, kad su korenovi izdanci ve odseeni, zemljite na kom se gaje viegodinje biljke obogatite poboljivaem srednje hranljivosti ili ih prihranite morskim algama. Uklonite poutele listove i cvetne izdanke da bi biljka usmerila svu energiju na koren. PROBLEMI Puevi golai napadaju mlade izdanke; trule korena javlja se usled prevelike vlanosti zemljita. Od vernalizacije do berbe Ostavite biljke da rastu bar godinu dana pre prve berbe. VERNALIZACIJA NA OTVORENOM U februaru i martu uklonite ostatke lia sa biljaka i pokrijte ih prevrnutim kantama dubokim barem 38 cm ili posudom za vernalizaciju. Pokrijte suvim liem ili slamom da biste zatitili mlade izdanke od hladnoe. Kad dostignu visinu 10-20 cm isecite mlade izdanke zajedno sa malim delom korena. Prestanite da ih berete u maju. Sa svake biljke uzmite 3-4 izdanka - to moete da uradite svake godine. VERNALIZACIJA U ZATIENOM PROSTORU Vernalizacija u zatienom prostoru produie period berbe. Krajem jeseni, posle prvog mraza, izvadite biljke stare vie od 18 meseci. Uklonite s korenovog vrata sve bone korenove izdanke debljine olovke da biste mogli da ih posadite na prolee. Drite korenov vrat (biljke) u pesku dok ne ponete s vernalizacijom na zimu. Podstiite 2-3 biljke svake sedmice. Posadite 3 korenova vrata biljaka u saksiju duboku 27 cm tako da im vrhovi tek vire iz

388

ORGANSKA BATA

meavine lia i ilovae. Pokrijte kantom ili saksijom (zatvorite rupu). Drite u hladnoj upi ili podrumu na maksimalno 10C; za pet do est sedmica moi ete da seete izdanke. Posle forsiranja biljke su iscrpljene i stoga treba da ih bacite. Ratan se ne uva preko zime.

sorte svake tri sedmice. Ako je vreme hladno i vlano, moe se sejati i u maju/ junu. Glavne useve sejte u julu i avgustu. Da bi se koren lepo formirao, proredite biljke to je mogue ranije na odgovarajue rastojanje, pre nego to ponici dostignu visinu 2,5 cm.

Brassica rapa grupa Rapifera BRASSICACEAE Korenasto povre iz porodice kupusnjaa, repa ugarnjaa zahteva vlane, hladne uslove i podnosi blag mraz. Mlado lie repe odlino je kao pikantan proleni zeleni. OD SEJANJA DO BERBE Rane sorte 5 sedmica; glavni usev 6-10 sedmica. RAZLIITE SORTE Meso moe biti belo ili uto, a kora bela, uta, ruiasta ili crvena. Rane sorte su male i bele, brzo rastu i mogu da se vade na prolee i leto. Glavni usev je otporniji i koristi se sve na leto i zimu; moe da se uva zimi. MESTO Potrebno joj je vlano, hladno zemljite; podnosi deliminu senku. Sorte koje brzo rastu dobre su kao pokrovni usev. OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva zemljita niske hranljivosti ako je zemljite prihranjeno za prethodni usev. U suprotnom, dodajte poboljiva srednje hranljivosti ili niske hranljivosti sa organskim ubrivom. IDEALNA pH VREDNOST 5,5-7,5 Sejanje Ne pogoduje joj presaivanje. MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 5C U ZATIENOM PROSTORU Najranija setva pokrovnih sorti moe da se obavi ispod pokrivaa za redove ili zvona poetkom marta, im zemljite moe da se obradi. Posejte seme retko u redove, ili stavljajte vie semenki u jednu rupu. Sejanje ispod pokrivaa ili lake mree zatitie repu od buvaa i kupusne muve. NA OTVORENOM U martu i aprilu na otvorenom sejte uzastopno rane/pokrovne

RePa UgaRnjaa

Rastojanje REDOVI 10 x 23 cm pokrovne sorte; 15 x 30 cm glavni usev KUICE 15 cm mere nege Redovno zalivajte kad je veoma toplo i suvo vreme ili e doi do prerastanja. PROBLEMI Repu napada crna repina pipa, kupusna muva; buva (mladice), kupusna kila, plamenjaa, pepelnica, trule korena i nedostatak bora. Berba Izvadite rane sorte kad dostignu veliinu 4-5 cm u preniku. Glavni usev vadite kad dostigne veliinu teniske loptice ili ga ostavite u zemljitu do Nove godine. Moe se koristiti i kao zeleni odsecanjem vrhova na visini od 10 do 15 cm. Vrhovi obino ponovo izrastu nekoliko puta. izbor sorti Pokrovni usev, rani: snena grudva prvi put se gajila 1869; market kros F1 pogodna i za gajenje u zatienom prostoru. Glavni usev: zlatna lopta; viska crvena lopta - prvi put se gajila 1882; hakurei

Raphanus sativus, Raphanus sativus grupa Longipinnatus BRASSICACEAE Raznovrstan usev kojem pogoduje hladna klima. Obine rotkvice za salatu leti dospevaju posle samo 4 sedmice. Otporne jesenje i zimske rotkve imaju veliki koren koji moe da ostane u zemlji dosta dugo, a jede se presan ili termiki obraen. Ako se koren ostavi da obrazuje cvetonosno stablo, mogu se jesti i mlade mahunaste ljuske koje su hrskave i ljute. Rotkvica moe da se gaji i zbog mladih izdanaka

ROtkva i ROtkviCa

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

389

(videti str. 337). Ostavite rotkvicu da precveta, jedna biljka obezbedie vam dovoljnu zalihu semena. OD SEJANJA DO BERBE Letnje sorte: 4 sedmice. Daikon rotkve: 7-8 sedmica. Jesenje i zimske sorte: 20 sedmica i vie. RAZLIITE SORTE Letnje sorte: sitan ruiast, crven, beo ili dvobojan koren; okrugao, izduen ili dugaak. Daikon sorte: velik, dugaak, ljut, beo koren koji se potpuno razvija krajem leta i na jesen. Jesenje i zimske sorte: velik, okrugao ili izduen koren s crnom, ruiastom ili crvenom koricom. Jesenje i zimske tikvice otporne su na mraz. MESTO Generalno voli otvorena mesta, ali leti joj prija delimina senka. Izbegavajte zemljite koje se lako isuuje. Letnje sorte su dobre za meusetvu, gajenje u posudama i kao rani ili kasni usevi u zatienom prostoru. OBRADA ZEMLJITA Prija joj zemljite koje je ve prihranjeno za prethodni usev. Na lakom zemljitu dodajte poboljiva zemljita niske hranljivosti. IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7,5

KUICE Letnje sorte: sejte retko omake; proredite do 10 cm razmaka. Daikon sorte: 23-25 cm. Zimske sorte: 20-30 cm.

Sejanje Nije pogodna za presaivanje. MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 5C U ZATIENOM PROSTORU Za ranu i kasnu berbu posejte letnje sorte ispod zvona ili pokrivaa za redove, ili u zemljite u hladnom stakleniku ili plasteniku. Seme se seje u februaru i martu, septembru i oktobru. Daikon sorte seju se u avgustu za zimsku berbu. NA OTVORENOM Letnje sorte: posejte seme retko u redove, ili omake. Sejte uzastopno od kraja februara do septembra svakih 10 dana. Izbegavajte suve, sune mesece. Daikon sorte: od sredine leta pa nadalje. Zimske sorte: jul-avgust. Rastojanje REDOVI Letnje sorte: 2-2,5 cm x 10-15 cm. Daikon rotkva: 10 x 25 cm. Zimske sorte: 20 x 30 cm.

mere nege Ne dozvolite da se zemljite isui, ali ne preterujte ni sa zalivanjem jer ete tako pospeiti rast lia. Berba LETNJE SORTE Vadite koren im dovoljno poraste. Biljka brzo precveta i koren postane drvenast. DAIKON SORTE Vade se sredinom ili krajem leta. Mogu da izdre u zemljitu nekoliko sedmica. ZIMSKE SORTE Vade se na jesen ili rano prolee. Zatitite ih od mraza slamom ili ih drite u pesku, u upi zatienoj od mraza. Ostavite veliko korenje u zemlji da procveta i naredne godine obrazuje ljuske. Ljuske berite dok su mlade i sone. izbor sorti Letnje sorte: francuski doruak; ledenica - duga, bela; crveno meso - crveno meso; siri RZ - pogodna za gajenje u zatienom prostoru purpurna lopta prvi put se gajila 1896. Daikon: aprilski krst Fl Jesenje i zimske sorte: crna panska okrugla; crna panska dugaka pojavljuje se 1783; belrosa RZ; kineska rua; minhensko pivo - kae se da raa najsonije mahune

Eruca vesicaria BRASSICACEAE Usev koji brzo raste i ima pikantne salataste listove koji mogu da se uberu ve 3 sedmice posle sejanja. Cvetovi su takoe jestivi. Zahvalna je kao meuusev i dobro uspeva u posudama. Rukola takoe moe da se gaji cele godine. Rano i kasno sejanje moe se obaviti u zatienom prostoru, u plasteniku ili u stakleniku. Voli zemljite koje zadrava vlagu i delimian zaklon od sunca. Obino joj nije potrebna posebna nega. Na lakom zemljitu dodajte ubrivo niske hranljivosti. Redovno je sejte direktno u zemlju od februara do juna i od kraja

RUkOla

390

ORGANSKA BATA

zemljite, ali moe se presaditi i iz elija. Neke sorte mogu se sejati na prolee i krajem leta; druge su samo za letnju setvu.

Rukola

avgusta do oktobra. Biljke posejane usred leta esto prorastu. Da biste dobili mlade izdanke posejte ih u iroke redove. Ukoliko elite vee lie, napravite rastojanje 15 x 15 cm. Berite ili secite listove po potrebi. Zalivajte za vreme sunog perioda. Buva je esto problem, ali rukola moe da se gaji ispod mree ili u zatienom prostoru. Poto spada u kupusnjae, rukola je podlona kupusnoj kili i mora se ukljuiti u plodored.

Rastojanje Za berbu mladih listova: 15 x 15 cm. Vee biljke: 35 x 35 cm. Mladi izdanci: sejte omake. mere nege Zalivajte po potrebi u sunom periodu. PROBLEMI Kupusna kila; buva - da biste zatitili biljke od buvaa gajite ih ispod mree ili pokrivaa za redove. izbor sorti zelenilo u snegu - veoma otporna; velika crvena - na hladnoi lie postaje tamnocrveno; zeleni talas; ljubiasta osaka

izbor sorti salatna rukola; turska rukola; silveta

Brassica juncea BRASSICACEAE Lisnata biljka, uglavnom otporna na hladnou, jakog ukusa slinog beloj slaici. Berite pojedinane listove za salatu ili za brzo prenje povra na jesen i zimu. Moe se gajiti radi mladih izdanaka. Koristan meuusev. OD SEJANJA DO BERBE 6-13 sedmica RAZLIITE SORTE Postoje razliiti oblici i boje listova. MESTO Otvoreno mesto. Moe da se gaji kao kasni usev u hladnom stakleniku, plasteniku, ili u posudama. OBRADA ZEMLJITA Nije potrebna ako je ono prihranjeno za prethodni usev. Ako nije, dodajte poboljiva zemljita niske ili srednje hranljivosti. IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7 Sejanje MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7C Najbolje je da se seje direktno u

RUSka (Smea) SlaiCa

Spinacia oleracea CHENOPODIACEAE Lisnati usev koji brzo raste i najbolje uspeva u hladnim uslovima. Na vruinama brzo proraste. OD SEJANJA DO BERBE 5-10 sedmica RAZLIITE SORTE Nekim sortama pogoduje prolena i jesenja setva, dok se druge, otpornije na prorastanje, mogu gajiti leti. MESTO U letnjem periodu vie voli senku i stoga je dobar meuusev. Gaji se i na otvorenom mestu. Na plodnom zemljitu dobro zadrava vlagu. Moe da se gaji u posudama u lakoj zaseni i u hladnom stakleniku ili plasteniku za ranu ili kasnu berbu. OBRADA ZEMLJITA Na siromanom zemljitu dodajte poboljiva zemljita niske ili srednje hranljivosti. IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7,5 Sejanje Uzastopna setva odgovarajuih sorti obezbedie vam berbu u duem vremenskom periodu. Posejete seme kad prethodni usev pone da nie. MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7C. Ne klija na temperaturi vioj od 30C.

SPana

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

391

U ZATIENOM PROSTORU Posejte seme direktno u zemljite, ispod zvona ili u plasteniku, poetkom prolea i jeseni. NA OTVORENOM Seme posejte poetkom i krajem prolea retko u redove, potom krajem leta i poetkom jeseni.

Rastojanje REDOVI 7-15 cm x 30 cm KUICE 15 cm mere nege Zalivajte u sunom periodu. Nekad ga napada plamenjaa. Berba Ponite da berete pojedinano lie im biljka dostigne visinu od 5 cm. Kad dostigne visinu od 15 do 20 cm, izvadite elu biljku ili je isecite 2,5 cm iznad zemljita. Spana esto ponovo nie. Koristite sve ili ga zamrznite. Poto brzo raste, uglavnom ga ne napadaju bolesti i tetoine. izbor sorti avanti F1 - za gajenje na otvorenom i u zatienom prostoru, otporan na plamenjau; medania - seje se od prolea do kraja jeseni, otporan na prorastanje; monopa - seje se na prolee i jesen

tanjem semena. Moe da se gaji i kao mini-povre. MESTO Srednje teko ili lako zemljite bez kamenja na osunanom otvorenom mestu. Sorte s kratkim korenom dobro uspevaju u posudama. Rani i kasni usevi mogu da se gaje u zatienonr prostoru. OBRADA ZEMLJITA Na relativno plodnom zemljitu ili zemljitu poboljanom za prethodni usev, nije potrebno dodatno prihranjivanje. Maliranje poboljivaem zemljita niske hranljivosti na zimu pre setve moe da bude korisno. Nemojte sejati odmah posle ozime rai. IDEALNA pH VREDNOST 6,5 - 7,5

Daucus carota APIACEAE argarepi ne prijaju sve vrste zemljita i uspeno gajenje moe da bude problem. Dobrim izborom sorti imaete prinose skoro cele godine. Moe da se seje na malom rastojanju i da se obezbedi dobar prinos na maloj povrini. OD SEJANJA DO BERBE Rane sorte: 9 sedmica. Glavni usev: 20 sedmica. RAZLIITE SORTE Rane sorte koriste se kao najbri usevi, seju se cele godine i u zatienom prostoru i u posudama. Glavni usevi, za letnju i jesenju berbu, imaju due korenje; mogu da se uvaju zimi. Koren moe biti raznih oblika, mali i okrugao, tanak ili irok, kratak ili dug, cilindrian ili picast. Veina je narandaste, crvene ili ute boje; postoje i sorte s ljubiastim i belim korenom, dobijene uglavnom ukr-

aRgaRePa

Sejanje Klijanje je obino sporo i neujednaeno. Pospeite ga koristei peletirana semena (videti str. 319), ili sejanjem semena u gelu (videti str. 109). MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7C U ZATIENOM PROSTORU argarepu je najbolje sejati direktno u zemljite jer se koren ne razvija dobro ako se pomera. Gajenje sorti s okruglim korenom moe da se zapone u elijama; sorte s kratkim korenom mogu se gajiti u biorazgradivim tubama koje se cele presauju zajedno s biljkom. Ako sejete u zatienom prostoru, radite to od februara do avgusta, a od februara do juna ako presaujete na otvorenu parcelu. NA OTVORENOM Rane sorte ponite da sejete u februaru ili martu im se zemljite malo ugreje. Glavni usevi mogu se sejati od aprila do juna. Za uvanje preko zime posejte seme krajem maja ili u junu kako na jesen, kad se bude vadio, koren ne bi bio prevelik. Posejte u plitke redove na dubini od 2 cm vodei rauna o razmaku, ili po 3-4 semenke u istu rupu. Rastojanje Rane (brze) sorte esto se gaje na veem rastojanju od glavnih useva kako bi se pospeio to bri rast. REDOVI Posejte seme u redove na rastojanju od 15 cm. Razredite prve biljke do

392

ORGANSKA BATA

7 cm. Razredite glavni usev srednje veliine do 4 cm ili do 7 cm za vee korenove. KUICE Sejte omake; razredite na 7-15 cm. MINI-POVRE 1 cm x 15 cm

mere nege Suzbijajte korov dok su biljke mlade. Dobro zalivajte kad je sua. PROBLEMI Bolesti i poremeaji su retki. Glavna tetoina je argarepina muva: da biste je izbegli, gajite usev ispod pokrivaa za redove ili tanke mree. argarepa posejana poetkom juna izbei e napad prve generacije argarepine muve i bie dovoljno velika da se odupre napadu druge generacije. argarepinu muvu moe privui miris pokidanog argarepinog lia, stoga prilikom sejanja vodite rauna o razmaku kako biste izbegli proreivanje. Proreujte argarepu predvee, a ne kad je sunano jer je tada argarepina muva aktivna. Luk moe zatititi argarepu. Gajite 4 reda luka na svaki red argarepe. Berba Vadite korenje dok je mlado. Glavni usevi mogu da se ostave u zemljitu da prezime i da se vade po potrebi. U hladnim podnebljima zatitite argarepu malom od slame. Ostavljanje u zemljitu se ne preporuuje ako je zemljite teko ili ako je biljke napala argarepina muva. Za uvanje vadite argarepu u oktobru i novembru. izbor sorti argarepa sitan i flajavej - donekle su otporne na argarepinu muvu; parabel, rondo - brzo rastu i imaju mali, okrugao koren; amsterdamska, nant 2 brzo rastu; dejmsova srednja purpurna i dugi crveni sari - sorte popularne u 19. veku; jesenji kralj, berlikum - kasni glavni usevi, dobri za uvanje; idela - za mini-povre

Portulaca oleracea PORTULACACEAE Atraktivna poluotporna biljka sa sonim, zelenim ili zlatnim listovima i stabljikom, odlian dodatak letnjoj salati. Potrebni su mu topli uslovi i stoga treba da se gaji na toplom, zaklonjenom mestu na lakom, vlanom zemljitu. Sejte seme direktno u zemljite u maju i junu. Moe da se poseje u aprilu i u elije, pa da se potom presadi. Ostavite 15 cm razmaka izmeu biljaka. Rani i kasni mladi izdanci mogu se gajiti u zatienom prostoru. Mlade lisnate izdanke berite posle 4-8 sedmica, ali na biljci ostavljajte barem 2 lista. Novi izdanci trebalo bi ponovo da niknu.

iROkOliSni tUSt

Asparagus officinalis LILIACEAE Viegodinji usev koji se lako gaji kad se primi. Daje rod gurmanski ukusnih izdanaka od aprila do juna. Rod je relativno mali u odnosu na potreban prostor za gajenje, ali jedna leja moe da daje rod i do 20 godina. Veoma je vano da se sve viegodinje korovske biljke uklone pre sejanja. OD SEJANJA DO BERBE 2-3 godine RAZLIITE SORTE Biljke su ili enske ili muke. Tradicionalne sorte daju i jedne i druge. Sorte hibrida F1 daju samo muke biljke tanjih izdanaka, koji raaju u veem broju i u duem vremenskom periodu od enskih. Za enske izdanke kae se da su

PaRgla

pargla

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

393

pargla: etvorogodinji usev Ako imate dovoljno slobodnog zemljita, naroito s mnogo korova, i ako ne elite deo povrtnjaka da veete za jednu biljku deset i vie godina ovo je korisna tehnika. Kad se ovaj sistem razradi, pargla moe da se ukljui u normalan plodored, a ekanje na berbu e se znatno skratiti. 1. GODINA pripremite leju i sejte u grupama od po nekoliko semenki na rastojanju od 10 x 25 cm. Suzbijajte korov dok biljke rastu i na jesen posecite paprat. 2. GODINA Pripremite drugu leju i posejte seme. Isecite nekoliko najdebljih izdanaka (ne vie od jednog na svakih 45 cm u redu) iz prve leje. 3. GODINA Posejte seme u treu leju. Isecite oko jedne treine izdanaka, birajui najdeblje, iz prve leje i nekoliko iz druge. 4. GODINA Posejte seme u etvrtu leju. Isecite sve izdanke iz prve leje, koja potom moe da se izrilja i koristi za drugi usev; secite izdanke iz druge i tree leje kao i prethodni put.

seme u velike plitice (9 cm) ili saksije u februaru. Odravajte temperaturu na 1316C sve dok biljke ne dostignu visinu 1015 cm. Polako prilagodavajte biljke spoljanjim uslovima i presadite ih u junu. NA OTVORENOM Od marta do aprila sejte u pripremljeni rasadnik seme biljaka koje e se opraivati prirodnim putem. Seme treba da se seje na dubinu od 2,5 cm u redove, na rastojanju od 45 cm. Prilikom proredivanja ostavite rastojanje od 15 cm. Za presaivanje jednogodinjih mladica izaberite najbolje biljke i presadite ih na prolee. MINIMALNA TEMPERATURA NA KOJOJ SEME KLIJA 10C

soniji. Veina izdanaka je zelena, ali postoji i sorta s ljubiastim izdancima. MESTO Moe da se gaji na razliitim vrstama ne preterano plodnog zemljita. Najhitnije je da bude dovoljno vlage i da biljka pusti duboko korenje. Ako je pH vrednost ispod 6 dodajte kre. Biljka moe da poraste do 90 cm i stoga izbegavajte vetrovita mesta. OBRADA ZEMLJITA Dobro prekopajte zemljite i uklonite sav korov. Na zimu pre sadenja dodajte poboljiva zemljita srednje hranljivosti. IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7,5

Sejanje Moe da se proizvodi iz semena. Da biste skratili proces proizvodnje kupite godinu dana stare mladice, poznatije kao izbojci. U ZATIENOM PROSTORU Seme hibrida F1 je skupo i stoga je preporuljivo da se gaji u zatienom prostoru. Posejte

Saenje SADNICE GAJENE U ELIJAMA Presadite ih poetkom leta na dubinu od 10 cm RASAD STAR GODINU DANA Sadite najkasnije krajem marta ili poetkom aprila. Iskopajte rov dubine 25 cm i irine 30 cm i na dnu du sredine nagomilajte zemljite. Kad postavite rasad na sredmu treba da bude na dubini od 10 cm. Paljivo rairite osetljivo korenje i potoni polako popunite rov zemljom do izbojaka. Dok biljke rastu nastavite da popunjavate rov zemljom tako da stabljika uvek bude 8-10 cm iznad zemljita. Rastojanje REDOVI pargla koja se gaji u pojedinanim redovima moe due da se proizvodi jer je potrebno vie vremena da se zemljite popuni. Rastojanje izmeu biljaka treba da bude 30-40 cm x 2 m. LEJE pargla se tradicionalno gaji u lejama od po tri reda s razmakom od 30 cm izmeu biljaka i redova i 1,3 ni izmeu leja. mere nege Prve godine redovno zalivajte da bi se biljke primile. Ako je prolee hladno, zatitite mlade izdanke pokrivaem za redove. Leti nekada treba podupreti dobro izrasle biljke. Plevljenje je najvanije - kad se viegodinji korov rairi skoro ga je nemogue suzbiti. Kad niknu ponici malirajte

394

ORGANSKA BATA

poboljivaem zemljita srednje ili niske hranljivosti (niske hranljivosti ako je zemljite plodno) kako biste suzbili korov i nahranili zetene delove biljke. Ako je potrebno, runo uklonite korov; ne okopavajte parglu jer korenje nije duboko. Lie koje je blizu povrine zemljita odsecite na jesen kad pouti. Crioceris aspamgi moe da prezimi u korenju i stoga je vano da se brzo ukloni. PROBLEMI Crioceris aspamgi, puevi golai, plesan fuzarijum.

Berba U poetku umereno secite izdanke dok se ne formiraju izbojci. Hibridne sorte koje se sade kao mladice ili presauju iz elija mogu pomalo da se seku u drugoj godini. U treoj godini imaete berbu do 6 sedmica, a posle toga do 8, ako biljke normalno rastu. pargla moe da se see kad izdanci dostignu visinu od 15 cm. Izdanke secite na dubini 2,5 - 5 cm ispod povrine zemljita. Sve izdanke posecite za vreme trajanja berbe da biste imali stalan prinos. parglu je najbolje jesti odmah posle branja. U friideru moe da se uva najvie 34 dana. izbor sorti ljubiasti dambo Muke sorte: cito; tielim F1; venlim F1 Tradicionalne sorte: velika konoverska; meri vaington

zelen ili ut s nenom, glatkom korom i jede se mlad. Obino su bunaste. Tikve imaju izduen, cilindrian plod, ut, zelen ili na pruge i imaju tvru, ponekad dlakavu koru. Postoje vitiaste i bunaste sorte. MESTO Zaklonjeno, potpuno osunano. Lie i plodovi bunastih sorti izgledaju veoma upeatljivo u ukrasnoj bati. Za ranu berbu tikvice i letnje bundeve gaje se u zatienom prostora. OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva zemljita niske ili srednje hranljivosti, u zavisnosti od uslova zemljita. Zemljite bogato hranljivim materijama i preterano prihranjivanje podstai e biljke da obrazuju bujnije lie na utrb plodova. Moe da se gaji i u kompostitu (videti str. 48). IDEALNA pH VREDNOST 5,5-6,8

Cucurbita pepo CUCURBITACEAE Velike, obino veoma bujne, poluotporne biljke s plodom raznovrsnih oblika, boja i veliina. Lako se gaje i veoma su zahvalne. Otporne su na vruinu. OD SEJANJA DO BERBE Tikvica: oko 6 sedmica posle sadenja na otvoreno. Tikva: 7-8 sedmica. RAZLIITE SORTE Biljke se klasifikuju prema obliku ploda; mnoge sorte su vienamenske. Tikvice su zapravo mlade tikve uzgajane da daju veliki prinos: plod im je

tikviCa i letnja tikva

Sejanje MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 15C U ZATIENOM PROSTORU Posejte seme krajem prolea, 3-4 sedmice pre poslednjeg mraza. Stavite po dve semenke u saksiju dubine 9 cm; izvadite slabiji ponik. Pre sadenja, kad sasvim proe opasnost od mraza, prilagodite biljku spoljanjim uslovima. Paljivo presadite jer ne vole kad se pomera koren. NA OTVORENOM U oblastima s blagom klimom sejte seme poetkom prolea direktno u zemljite. U poetku zatitite teglom ili zvonom radi dodatne toplote. Rastojanje Biljke iz familije tikava veoma su bujne; ako raspolaete ogranienim prostorom, birajte kompaktnije bunaste sorte. Vitiaste sorte dobro uspevaju ispod visokih useva, na primcr mnogocvetnog pasulja ili kukuruza eerca. REDOVI bunaste sorte: 60-90 cm x 90120 cm. Vitiaste sorte: 1,2-1,8 m x 1,8 m. KUICE bunaste sorte: 90 cm. Vitiaste sorte: 1,2-1,8 m. mere nege Suzbijajte korov dok se biljke ne prime. Zalivajte samo dok se ne prime. Poto se biljke dobro razviju malirajte slamom, se-

POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

395

nom ili poboljivaem zemljita niske hranljivosti. Vitiaste sorte mogu da se usmere da rastu uz vrst oslonac, ili da se umotaju u krug. Poetkom sezone, ili kao posledica stresa, biljke povremeno mogu da formiraju samo muke cvetove. Tikvicama i drugim letnjim bundevama koje se gaje u zatienom prostoru nekad treba runo opraivanje (videti str. 119). Stavite karton ispod velikih tikava da biste ih zatitili od vlanog zemljita. PROBLEMI Puevi golai, naroito kod mladih biljaka kad je hladno i vlano vreme; virus mozaika; pepelnica.

su jestive, da ne bi prorasle. Svake godine posle berbe dodajte poboljiva zemljita srednje hranljivosti. Posle tri godine zamenite biljke. Suzbijajte bolesti i tetoine, naroito kupusne vai i kupusnog titastog moljca, jer mogu da se proire na druge kupusnjae.

izbor sorti Tikvica: patriota F1 i branilac - otporne na virus mozaika; Demer F1 - ut plod. Letnja tikva: beli puding; zelena vitiasta; pagete od povra; tromboncino Berba Kad tikvica izraste u tikvu biljka prestaje da daje plod i stoga ih stalno treba brati, i kad imate viak plodova. Za uvanje ostavite tikve na stablu to je due mogue da bi razvile vrstu koru pre prvih mrazeva. Kad kora ovrsne i kad plod zazvui uplje kad ga kucnete oberite ga i ostavite da stoji napolju 10 dana okreui donju stranu prema suncu kako bi dozreo. Zrele tikve mogu da stoje 6-12 meseci na dobro provetrenom mestu na temperaturi 710C. Tikvica moe da se dri u friideru 23 sedmice.

Brassica oleracea BRASSICACEAE Viegodinja vrsta kratkog vegetativnog perioda koja razvija male glavice nalik karfiolu. Posejte seme sredinom prolea. Proredite biljke na rastojanje od 15 cm, potom ih presadite u plodno, zbijeno zemljite poetkom jeseni. Konano rastojanje izmeu biljaka treba da bude 90 cm. Svaka biljka razvija 6-9 glavica koje se beru na prolee. Poberite sve glavice, ak i ako ni-

viegODinja BROkUla

Lactuca sativa ASTERACEAE Ova univerzalna salatna biljka doivela je pravu revoluciju poslednjih desetak godina. Hrskava ili puterica, glaviasta ili lisnata, reckavih ili ravnih lisnih ivica, zelena salata moe da se nae u svim godinjim dobima i svakoj bati, a zadovoljie svaiji ukus. OD SEJANJA DO BERBE U zavisnosti od sorte i godinjeg doba 4-14 sedmica. RAZLIITE SORTE Puterice: glaviaste salate nenih, skoro masnih listova. Bolje podnose suu i vruinu od drugih tipova i obino se gaje leti. vrste glaviaste: jaki, hrskavi listovi koji formiraju glavicu. Dobro podnosi vruinu ako se gaji leti. Neke sorte mogu da se gaje i zimi u hladnom stakleniku. Rimska salata ili marula: raste uspravno i ima deblje, vrste, ukusne listove koji formiraju srce. Raste sporije nego puterica i vrste glaviaste salate. Bolje uspeva u hladnijim uslovima na vlanom zemljitu bogatom humusom. Otpornija je na mraz od veine salata; neke sorte se gaje zimi na otvorenom. Mnoge su pogodne za gajenje mladih izdanaka. Lisnata salata: Ne formira glavice, a listovi mogu biti razliitih boja i oblika. Pojedinani listovi mogu se brati nekoliko sedmica. Retko prorasta. Pogodna za gajenje mladih izdanaka. Neke sorte zelene salate mogu da se gaje zimi u hladnom stakleniku ili plasteniku. Postoje i sorte otporne na korenove vai i plamenjau. MESTO Skoro sve vrste zemljita, osim suvog ili poroznog. U leto joj prija zasenjeno mesto. Pogodna kao meuusev izmeu redova graka, kupusnjaa ili ispod mno-

zelena Salata

396

ORGANSKA BATA

gocvetnog pasulja. Takode, moe da se gaji u posudama ili u ukrasnoj bati. OBRADA ZEMLJITA Nije potrebna tamo gde se ono redovno prihranjuje za gajenje povra. Siromanom zemljitu dodajte poboljiva srednje hranljivosti. IDEALNA pH VREDNOST 6-7

Sejanje Izaberite odgovarajuu sortu za odreeno vreme setve. MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 5C Klijanje prestaje u pretoplim uslovima iznad 25C. U ZATIENOM PROSTORU Za letnje i jesenje useve posejte seme u elije ili plitka korita od februara do poetka jula. Kad temperatura poraste, biljke obino bolje uspevaju na otvorenom. Da biste stalno imali prinos, sejte seme svake dve sedmice ili izaberite vie razliitih tipova i sorti. Kad prilagodite biljke spoljanjim uslovima i rasadite ih, zatitite ranu i kasnu setvu zvonom - ili ih gajite u hladnom stakleniku, ako je potrebno. Za biljke koje se gaje zimi, bilo na otvorenom, bilo u hladnom stakleniku, posejte seme krajem avgusta ili poetkom oktobra, u zavisnosti od sorte. NA OTVORENOM Sejte u intervalima od dve sedmice po jedan red (1 m) svake sorte - od aprila, kad se zemljite dovoljno zagreje, do septembra. Kad biljke dovoljno porastu, proredite ih i ako je potrebno one koje izvadite moete koristiti kao rasad. Leti nije dobro saditi rasad s ogoljenim korenom. Na temperaturama toliko visokim da klijanje verovatno prestaje, sejte izmeu 14 sati i 16 sati i dobro zalivajte. Kritian period je nekoliko sati posle sejanja. Mladi izdanci najkorisniji su poetkom i krajem sezone. Ranu setvu obavite u zatienom prostoru u februaru i martu; a kad su uslovi povoljni posejte seme na otvorenom. Izbegavajte letnje mesece i potom ponovo posejte seme na otvorenom krajem avgusta, a u zatienom prostoru u septembru. Svake tri sedmice posejte seme u kuice vodei rauna da bude dobro rasporeeno.

Rastojanje REDOVI 15-38 cm x 20-35 cm, u zavisnosti od sorte. KUICE 20-35 cm, u zavisnosti od sorte. mere nege Zalivajte dok se biljke ne prime, a u sunom periodu da lie ne bi postalo tvrdo i gorko. Staklenik i plastenik treba da imaju dobru ventilaciju da bi se smanjio rizik od plamenjae i pepelnice kod zimskih useva. PROBLEMI Puevi golai - ako priinjavaju problem - posejte zelenu salatu u elije, presadite je tek kad doe u fazu snanih mladica i zatitite zvonom; biljne vai; korenove vai salate; sovice; pepelnica; siva plesan; proraslice, do kojih moe doi kad su vruine i stoga leti za gajenje birajte sorte otporne na prorastanje. Berba GLAVIASTA SALATA Secite je im formira glavicu jer e brzo prorasti: rimska salata moe da stoji malo due. LISNATA SALATA Berite prvo spoljanje listove MLADI IZDANCI Berite ih kad dostignu visinu 5 cm, oko 4 sedmice posle setve; mogu da se beru 2-3 puta zaredom. izbor sorti Puterica: celogodinja - setva od prolea do jeseni; udo etiri godinja doba - crveni kovrdavi listovi, najbolja na prolee i jesen; baterkran - dobro uspeva na visokim temperaturama; trubadur RZ - zimi u zatienom prostoru; zimski usev - zimi na otvorenom. vrsta glaviasta: ajsberg - letnja; rokset - otporna na plamenjau; vebova veliansvena. Rimska salata: mali dragulj - brz, kompaktan usev, otporan na korenovu va; rimska batska - velike glavice, prvi put se gajila 1880; zimska gusta - za jesenju setvu na otvorenom. Lisnata salata: frizbi - kompaktna, brzo stie, vrsta i moe se sejati u bilo koje doba godine; inija salate - crvena i zelena hrastolika. Zimska: zimska kraljevska - za prolenu berbu gaji se zimi na otvorenom

Problemi s biljkama, od a do
Odrednice u ovom poglavlju, mada ne mogu biti sveobuhvatne, pokrivaju najvei broj problema s kojima moete da se susretnete bilo da gajite biljke na otvorenoj parceli, u zatienom prostoru, stakleniku ili plasteniku. Takoe, pomoi e vam da prepoznate sline bolesti kod kunih biljaka i izborite se s njima. Odrednice su poreane prema prihvaenim nazivima; ostali poznati nazivi navedeni su u dnu svake strane. Da bi se izbegla svaka mogunost zabune, kod tetoina i bolesti dati su i zvanini nauni nazivi. Svaka odrednica ukratko opisuje problem, bilo da je poremeaj, bolest ili tetoina. Potom se navode biljke osetljive na taj problem; u nekim sluajevima problem je karakteristian za odreenu vrstu, dok u drugim moe da napadne grupe srodnih biljaka, ili bilo koju biljku koja se gaji u slinim uslovima. Opisani su najei simptomi. Potom su date mere prevencije i suzbijanja - ako su potrebne. elimo posebno da naglasimo da mere nisu uvek preko potrebne. Pre svega, nikad ne prskajte biljke, pa ak ni organskim sredstvima, osim ako nije zaista neophodno. najbolja praksa za zdrave biljke Koristite navedene opte mere kako biste podstakli razvoj zdravih biljaka i smanjili potrebu za primenom mera za suzbijanje. - Obezbedite odgovarajue hranljive materije i zaklon da biste privukli prirodne neprijatelje tetoina (videti Batovanstvo za ivotinjski svet, str. 189-201). - Napravite dobro strukturisano zemljite (videti Zemljite i briga o njemu, str. 3240). - Prihranjujte zemljite organskim kompostiranim poboljivaima (videti Zemljite i briga o njemu, str. 32-69). - Gajite biljke kojima odgovaraju uslovi vae bate. - Nemojte sejati ni saditi kad su temperature niske. - Odravajte higijenske uslove - uklanjajte biljke napadnute bolestima i tetoinama, i u bati i u zatienom prostoru (videti Saveti za gajenje u zatienom prostoru, str. 227-228). - Obezbedite dobru cirkulaciju vazduha oko biljaka proreivanjem i orezivanjem. - Ne preterujte s prihranjivanjem, naroito materijama koje sadre azot, jer on podstie bujan rast koji privlai tetoine. - Primenjujte principe plodoreda za gajenje povra (videti str. 305-309). - Suzbijajte tetoine i bolesti im se pojave. - Gajite sorte otporne na poznate probleme. Prskanje - najbolja praksa NIKAD: - ne prskajte ako postoji alternativa; - ne meajte razliita sredstva za prskanje; - ne prskajte po vetru. UVEK: - pravilno identifikujte problem da biste koristili pravo sredstvo; - proverite da li je sredstvo zvanino odobreno i u skladu s organskim principima. Propisi se esto menjaju; - prskajte predvee da ne biste ugrozili pele; - sledite uputstva na boci i pakovanju; - nosite zatitnu odeu i koristite kvalitetna sredstva;

398

ORGANSKA BATA

- izbegavajte prskanje grabljivica. Drugi korisni saveti Veina tehnika i sredstava za prevenciju i suzbijanje navedena u ovom poglavlju detaljno je opisana, a u delu Zdravlje biljaka, str. 84-103 esto postoje slike - koje obuhvataju i bioloke mere, zamke i prepreke, kao i organska sredstva. Ostale korisne savete moete nai u: - prekrivai za useve - prekrivai za redove i zvona, str. 228-232; - nedostatak minerala (hranljivih materija) i pH vrednost zemljita: str. 36-37 i str. 61; - testiranje i analiza zemljita, str. 33-38.

SIMPTOMI Krajem prolea na listovima se javljaju tamnosmee pege. One otpadaju ostavljajui rupe na listovima. Nekroza se obino javlja na stablu ljive i granama vinje i trenje. U poetku, ukasta smola izlazi iz malih ulegnua. Lie uti, a kora odumire. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Nije lako suzbiti bolest. Trudite se da ne otetite koru drveta. Pobrinite se da se stablo ne oteti o potporne tapove i vodite rauna kad kosite travu. Ne ostavljajte orezane grane.

Marssonina salicicola Spore ovog gljivinog oboljenja zimu provode u oteenjima na stablu i opalom liu. Vlani uslovi pogoduju irenju bolesti. OSETLJIVE BILJKE Vrba SIMPTOMI Male svetlosmee rane na stablu; crvene pege na liu. Lie opada, a vrhovi izdanaka se sue. U ozbiljnim sluajevima alosna vrba ne sputa grane. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Oreite zaraene delove biljke. Ako je biljka ozbiljno ugroena zamenite je otpornom sortom Salix babylonica var. pekinemis, Salix pendula ili hibridnom sortom Salix x sepulcralis var. sepulcmli. Fungicidi Bordovska orba, pre nego to se pupoljci otvore poetkom prolea.

antRaknOza vRBe

Heliothrips haemorrhoidalis Videti Trips OSETLJIVE BILJKE Azaleja, citrusi, paprat, fuksija, orhideja i kala; druge biljke koje se gaje u stakleniku i u kui. SIMPTOMI Na zaraenim biljkama pojavljuju se kvrice ispunjene crvenom/smeom tenou. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Odravajte vlanost vazduha. Pregledajte biljke pre nego to ih unesete u staklenik ili kuu. Istresite biljke iznad belog papira, trips e pasti na papir. Bioloke mere: Grinja grabljivica Amblyseius cucumeris; optimalna temperatura 25C.

BatenSki tRiPS

Pseudomonas mors-prunorum Na jesen i zimu bakterija koja se iri preko kapljica ulazi u grane kroz nezatvoreni lisni oiljak izazivajui nekrotine rane. Na prolee i leto napada ie, ali nema novih nekroza. OSETLJIVE BILJKE ljiva, vinja i trenja

BakteRijSki Rak kOtiaviH vOaka

Trialeurodes vaporariorum Ovi insekti cele godine hrane se u stakleniku ako u njemu ima biljaka. Leti mogu da preu u batu, ali ne preivljavaju zimu na otvorenom. Mogu biti prenosioci virusa. Videti i Bela va OSETLJIVE BILJKE Paradajz, krastavac i mnoge druge kune i staklenike biljke SIMPTOMI Na liu se pojavljuju ute pege i promene boja. Biljka je zakrljala i lepljiva. Na jakom suncu lie vene i sui se. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Okaite ute lepljive zamke blizu biljaka da biste suzbili manju najezdu i da biste pratili prisustvo

Bela lePtiRaSta va

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

399

bele leptiraste vai tamo gde primenjujete bioloke mere zatite. Pre nego to sprovedete bioloke mere sklonite zamke. Unitite veoma zaraene biljke. Staklenik detaljno oistite poetkom prolea. Isperite sve povrine, ukljuujui klupe. Bioloke mere U zatienom prostoru koristite parazitsku osu Encarsia formosa (najbolje deluje na temperaturi 18-25C; ne preporuuje se na temperaturi nioj od 10C) ili bubu grabljivicu Delphastus; optimalna temperatura 21-28C. Pesticidi Insekticidni sapun. Belu leptirastu va prskajte direktno rano ujutru kad su temperature niske i odrasle jedinke manje pokretljive. Najbolji rezultati postiu se primenom ovog insekticida jednom sedmino.

Puccinia horiana Ovoj gljivici odgovaraju vlani, topli uslovi. Na zimskim usevima mogu da se javljaju iz godine u godinu. OSETLJIVE BILJKE Hrizantema, u stakleniku i napolju SIMPTOMI ute i svetlozelene pege na gornjoj povrini lista koje odgovaraju kvricama s druge strane lista koje su u poetku smedeute, a kasnije bele. Pege postepeno poprimaju smeu boju i odumiru u sredini. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Birajte manje osetljive vrste i odmah unitavajte zaraene biljke. Ne umnoavajte zaraene biljke.

Bela Ra HRizanteme

rua; takoe ribizla, ogrozd, laburnum, topola, rododendron i vrba. SIMPTOMI Lie dobija srebrnkast sjaj, u poetku esto samo na jednoj grani. Takoe moe da pone da puca i uti po ivicama i du glavne ile. Grane se sue i ako se preseku vidi se smea kruna mrlja na preseku. Od kraja leta na mrtvim granama pojavljuju se sitne krune ili ravne gljive. Kad je vlano gljive su obino meke i podseaju na kou, a kad je suvo obino su naborane i suve. Ova bolest moe se pomeati sa poremeajem koji se javlja usled nedostatka hranljivih materija jer su simptomi na liu isti. Meutim, kod ovog poremeaja nema simptoma na drvenastim delovima. Simptomi na liu ne javljaju se kod svih osetljivih biljaka. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Orezujte ljive i srodne vrste samo od poetka do kraja leta. Brz rast u ovom periodu spreie bolest da ue kroz oiljke na kori. esto se biljke same oporave. Ako je bolest uporna, odsecite zaraene drvenaste delove tamo gde se javljaju smee mrlje, kao i oko zaraenog dela. Spalite sve zaraene ostatke.

Chondrostereum purpureum Ovo gljivino oboljenje najee se javlja od poetka jeseni do ranog prolea, kad je rast usporen. Spore ulaze u biljku kroz oteenja na kori. OSETLJIVE BILJKE ljiva i drvenaste biljke iz familije Rosacea kao to su badem, jabuka, kajsija, trenja, vinja, glog i

Bela tRUle DRveta

Sclerotium cepivonim Belu trule luka izaziva veoma uporna gljivica iz zemljita. Moe da miruje u zemljitu (sclerotia) i do 15 godina bez pogodne biljke-domaina. Gljivice postaju aktivne na temperaturi zemljita od 10 do 20C. Beli luk posaen na jesen i ozimi crni luk naroito su podloni od sredine do kraja prolea, kad je temperatura zemljita idealna. Do tada biljke imaju dobro razvijen korenov sistem koji je dovoljno veliki da moe da stimulie gljivicu da pone da se razmnoava. OSETLJIVE BILJKE Lukovice crnog i belog luka; kao i mladi luk, praziluk, vlasac i kozjak SIMPTOMI Biljke iznenada poinju da venu. Starije lie uti; koren prestaje da raste i truli. Rasad klone; vee biljke lako

Bela tRUle lUka

400

ORGANSKA BATA

se vade iz zemlje, a stablo belog luka iz lukovice. U poetku je obino zaraeno nekoliko biljaka u jednom delu, a potom se bolest iri na ceo red. Kako bolest napreduje, oko lukovica mogu da se vide bele paperjaste gljivice s crnim kuglicama, kao seme maka. To je telo gljivice ili bela trule poznata kao sklerocija. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite luk iz semena umesto iz arpadika kako bi korenov sistem bio mali u periodu kad je gljivica najaktivnija. Kupujte beli luk od proverenog proizvoaa i trudite se da ne zarazite isto zemljite. Dobro oistite alat i obuu posle obrade zaraenog zemljita, ili upotrebe u drugoj bati. Strogo se pridravajte plodoreda, najbolje 8 godina ako se pojavi bela trule. Ostavljajte veliko rastojanje izmeu biljaka; kad je biljke stimuliu, bela trule moe da se proiri kroz zemljite, a isprepletan korenov sistem omoguava joj da se iri du reda. Crni luk sejan tehnikom grupne setve treba da bude na rastojanju od 30 cm. Ako je oblast u kojoj se javila bolest mala, uklonite zaraene biljke i one pored njih zajedno sa zemljitem. Na delovima zemljita gde je prisutna bela trule pokuajte da gajite beli luk u rupama prenika 10 cm, ispunjenim nezaraenim zemljitem. Moete pokuati da gajite praziluk ak i na zaraenom zemljitu.

Odrasle jedinke biljne zolje su sitne, neupadljive muve tamnog tela do 1 cm duine. Larve, koje oteuju biljke, razliitih su boja, svetlosmee, zelene i smee i lie na gusenice nonih leptiria ili leptira. Duina im se kree od 1,5 do 3 cm (Videti i Gusenice, radi poreenja). Larve se hrane liem, stablom i plodovima velikog broja razliitih vrsta divljih i gajenih biljaka. Ako je najezda velika, od biljke esto ostane samo golo stablo. Videti i Osa ogrozda.

Biljna zOlja

Odrasle jedinke ove tetoine dugake su 2 mm, imaju bela krila i lete s biljke na biljku kad su ugroene. Na biljku-domaina polau ovalna jaja iz kojih se legu na donjoj strani listova titaste nepokretne larve. I larve i odrasle jedinke hrane se biljnim sokom i lue lepljivu medljiku koja pada na gornju povrinu lia ispod njih. Na medljici se pojavljuje crna plesan. Velika najezda moe da ugrozi rast biljke. Videti i Bela leptirasta va

Bela va

Mali neni insekti dugaki 1-3 mm koji se hrane biljnim sokom. Nekad se nazivaju zelene muice ili crne muice, u zavisnosti od boje; mogu biti krilate i bez krila, s dugim nogama, antenama i isturenom strukturom nalik tubi na kraju abdomena. Telo moe da bude crveno, narandasto, uto, zeleno, smee ili crno, u zavisnosti od vrste. U povoljnim uslovima enke posle samo sedmicu dana legu ive mlade i stoga se mogu brzo da razviju kolonije. OSETLJIVE BILJKE Biljne vai mogu da napadnu veinu biljaka. Mnoge vrste napadaju samo odreene biljke, na primer vujakova va, dok druge, kao to je breskvina va, napadaju na stotine razliitih vrsta biljaka. Biljne vai nekad provedu leto na jednoj vrsti biljaka, pa se posle preko zime premeste na drugog domaina. SIMPTOMI Najugroeniji su mladi izdanci, ali biljne vai kolonizuju i na lie, stablo, a u nekim sluajevima i koren. Lie i izdanci se deformiu, a ozbiljna najezda moe da uniti biljku. Lie esto postaje lepljivo od smolaste supstance koju lue biljne vai. Na smoli se obrazuje aava plesan koja spreava fotosintezu i naruava izgled biljke. Korenove vai mogu da prouzrokuju uvenue. Biljne vai esto prenose viruse. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ostavite kolonije biljnih vai ako ne nanose nikakvu tetu. Posluie kao rasadnik za grabljivi-

Biljne vai

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

401

ce i parazite koji se hrane biljnim vaima. Da biste ih suzbili, otkinite zaraene izdanke, ili ih runo uklonite sa biljke. Gajite cvee koje privlai tetoine i kreirajte sredinu pogodnu za ptice, uholae, bubamare, osolike muve, paukove, truljke, parazitske ose, zlatooke i druge prirodne neprijatelje biljnih vai. Ostavite prirodnim neprijateljima vremena da se daju na posao. Redovno pohranjujte i zalivajte biljke u posudama i premetajte ih u vee saksije ako je potrebno. Koristite plodored da biste izbegli biljne vai. Gajite sorte otporne na njih. Bioloke mere U zatienom prostoru biljnim vaima aphidius i aphidoletes treba minimalna temperatura 10C i barem dva sata 18C svakog dana da bi zapoele svoju aktivnost. Larve zlatooke idealna su pomo kad se napad biljnih vai otme kontroli. Koristite ih da biste na podnoljiv nivo sveli brojnost tetoina, a potom primenite i druge mere. Potrebna im je temperatura od najmanje 10C. Mogu da se koriste na otvorenom od poetka maja; ili koristite larve bubamare od aprila. Pesticidi Insekticidni sapun; piretrin; ulje uljane repice. Sva sredstva moraju na vreme da se primene. Kad doe do kovrdanja lia i tetoine ostanu sakrivene, pesticid verovatno nee imati efekta. Videti takode Kupusna va; Korenova va salate; Krvava va.

SIMPTOMI Na prolee i leto odrasle jedinke prave male rupe na liu i stablu. Ozbiljna najezda zaustavie rast i unititi mlade biljke. teta je uvek vea kad je suvo vreme. Larve se hrane korenom ili liem. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Podstaknite to bri rast rasada. Posejte setne u pravo vreme, dobro obradite zemljite i ne dozvolite da biljke ostanu bez vode. Sejte ispod pokrivaa za redove ili izuzetno guste mree (0,8 mm). Neke useve moete da otkrijete kad se prime; druge, na primer kineski kupus, rotkvice i rukolu, esto treba ostaviti ispod pokrivaa sve do berbe. Japanska rotkvica podnosi napad buvaa do odreene mere i odvlai ovu tetoinu od osetljivijili useva.

Phyllotreta spp. Sitne, sjajne, crne bube dugake 3 mm koje skau kad ih neto uznemiri. Zimu provode u malu i biljnim ostacima. Poinju da se hrane na prolee. Polau jaja u zemljite blizu biljke-domaina krajem prolea i poetkom leta. U toku jedne godine izlei e se jedna generacija. OSETLJIVE BILJKE Kupusnjae kao to su rotkvice, broskva, repa, rukola i orijentalne kupusnjae, naroito mladi izdanci. Takode i ukrasne biljke kao to su dragoljub, utenica, anemona i godecija.

BUva

Euleia heraclei (Philophylla heraclei) Poznata i kao celerov lisni miner. Odrasli insekti, dugaki do 5 mm, koji zimu provode u zemljitu, izlaze iz aura od aprila do juna. Jaja polau na lie. Bele ili svetlozelene larve bez nogu, dugake do 8 mm, hrane se liem mesec dana pre nego to se uaure na liu ili u zemljitu. Godinje se javlja do tri generacije. OSETLJIVE BILJKE Celer liar, celer korenja, perun, selen i srodne biljke SIMPTOMI Na listovima se pojavljuju ukasto-braon mrlje. Mogu se opaziti larve koje se hrane u tunelima. Biljka slabije raste, a kvalitet korena je loiji. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Odmah posle sejanja ili saenja pokrijte biljke pokrivaem ili gustom mreom. Biljku sve vreme gajite pod pokrivaem. Uklonite svo zaraeno lie i unitite sve larve koje primetite.

CeleROva mUva

CiStOlike nematODe kROmPiRa

Heterodera spp. Zlatne cistolike nematode (H. rostochiensis) i bele cistolike nematode (H. palli-

402

ORGANSKA BATA

da) su mikroskopski crvi koji se hrane korenom paradajza i krompira. Preivljavaju u zemljitu u vidu cista veliine glave iode od kojih svaka sadri na stotine jaja. Ciste mogu da miruju deset i vie godina, a legu se u prisustvu izluevina iz korena krompira i srodnih biljaka. Nove ciste - koje mogu biti bele, ute ili smee - mogu da se vide na korenu od kraja juna do avgusta. Obino je potrebna runa lupa da bi se ciste videle. Cesto se javljaju na zemljitu na kojem se dugo godina gaji povre. OSETLJIVE BILJKE Krompir i paradajz SIMPTOMI Biljke ute i prerano se sue, nekad samo mestimino. Prinos se smanjuje. U ozbiljnim sluajevima biljke slabo rastu i rod je minimalan. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Sejte seme od proverenog dobavljaa. Trudite se da izbegavate zemljite s mesta koje moe biti zaraeno. Gajite otporne sorte. Primenjujte to dui plodored. Prihranjujte zemljite krupnim, organskim materijama da biste privukli prirodne neprijatelje nematoda. Na zaraenom zemljitu, tehnika gajenja bez obrade (videti str. 332) moe dati bolji prinos. Rane sorte obezbedie pristojnu berbu pre nego to napad ove tetoine bude imao efekta.

SIMPTOMI Odrasli insekti prave neujednaene rupe po ivici lia. teta vie naruava izgled nego to ugroava opstanak biljke. Najvei problem su larve jer se hrane korenom biljaka. Ako se biljka sporo razvija, ili iznenada uvene, proverite koren i zemlju oko njega. Simptomi ne moraju da se pojave na liu. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Redovno, naroito nou, pregledajte biljke da biste pronali odrasle insekte. Pregledajte rasad pre nego to ga presadite. Zatitite saksije i noge platformi u stakleniku lepljivom trakom premazanom vlanim lepkom i redovno menjajte ove prepreke. Bioloke mere Na otvorenom i u zatienom prostoru koristite Heterorhabditis megidis, parazitske nematode; minimalna temperatura zemljita/komposta 12C. U zatienom prostoru mogu da se koriste cele godine, sve dok je temperatura zemljita odgovarajua. Na otvorenom je najbolje da se primene u aprilu/maju i u avgustu/poetkom septembra.

Otiorhynchus sulcatus Odrasle, tamnosmee/crne jedinke nemaju krila, dugake su oko 9 mm i prekrivene malim ukastim tokicama. Pojavljuju se u maju i junu i hrane se nou. Skoro sve jedinke su enske i polau jaja oko biljke domaina od kraja jula. Larve su ukastobele u obliku slova C, sa smeom glavom i mogu da porastu do 1 cm. Hrane se korenom biljaka sve do narednog prolea, kad se uaure u zemljitu. Veina odraslih jedinki ugine do kraja godine, ali neke i prezime. U stakleniku odrasle pipe mogu da se pojave na jesen i due vreme da polau jaja. Videti i iak. OSETLJIVE BILJKE Razliite biljke u bati, stakleniku ili kui Najugroenije su biljke u saksijama.

CRna lOzOva PiPa

Enwinia carotovora esta bolest koju izaziva bakterija iz zemljita. Izgleda da ne moe da preivi u zemljitu, ali moe u trulim ostacima biljaka. Prodire u biljke preko oteenja koja ostavljaju puevi golai ili argarepina muva. OSETLJIVE BILJKE Kupusnjae, naroito repa i broskva; celer, tikve, praziluk, zelena salata, crni luk, patrnak, krompir, paradajz, ciklama. SIMPTOMI Vlana udubljenja i oteenja koja se brzo ire. Zaraeno stablo, peteljka ili podzemni delovi biljke trule i pretvaraju se u smrdljivu, sluzavu, smeu trulu masu. Kora podzemnih delova nije oteena, ali na njoj mogu da se pojave pukotine kroz koje curi sluzava masa. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Potrudite se da zemljite uvek ima dosta vlage. Kad gajite povre strogo se pridravajte principa plodoreda - minimum tri godine, ali bolje

CRna nOga

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

403

etiri ili pet. Suzbijajte tetoine koje oteuju biljke kao to su skoibube, puevi golai i larve koje oteuju koren. Kad biljke ponu da trule, izleenje je nemogue. Unitite ili zakopajte zaraene delove biljke.

Erwinia carotovora Bakterija koja izaziva ovo oboljenje, zimu provodi u krtolama krompira, ostacima biljaka i u zemljitu. U krtole prodire kroz oteenu koru. Loa drenaa, nedostatak kalijuma ili viak azota pogoravaju bolest. OSETLJIVE BILJKE Krompir SIMPTOMI Prvi simptom su male, vlane rane na stablu. Stablo postaje smee ili crno i mekano 10 cm iznad i ispod zemljita. Lie se uvija, postaje naborano i prekriveno plikovima. Donji deo stabla se raspada i neprijatnog je mirisa. Moe da napadne krtole i izazove sivu, sluzavu trule. Ova bolest nekad napada pojedinane biljke, pa ak i koren samo jedne biljke. Ako vlani uslovi dugo traju, poveava se mogunost da se bolest pojavi. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Odravajte dobru drenau. Ako je mogue, vadite biljke po suvom vremenu da biste spreili prenoenje bolesti na zdrave krtole za vreme tog posla. Trudite se da ne oteujete krtole. Nikad ne ostavljajte seme zaraenih biljaka. Odravajte temperaturu od 4C na mestu gde uvate krtole kako biste spreili novu zarazu.

CRna nOga kROmPiRa

Napada listove s obe strane. Ivice mrlja esto poute. Lie prerano opada. Grm slabi ako bolest uzme maha. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Skupljajte opalo lie. Dobro oreite zaraene izdanke na prolee. Gajite otporne sorte kao to su vajlenblau, nova zora i nokaut. Malirajte biljke kompostom ili trulim liem pre nego to se pupoljci otvore da biste spreili spore koje preive zimu da preko kinih kapi dou do biljke. Fungicidi Sumpor. Moe otetiti mlado lie. Proitajte uputstvo pre upotrebe.

Aphis fabae Mala crna krilata va koja ivi u velikim kolonijama. Videti i Biljne vai OSETLJIVE BILJKE Bob, lisnata cvekla i blitva, mak, dragoljub i druge ukrasne biljke. Zimi su joj domaini Euonymus (kurika), Philadelphus i Viburnum. SIMPTOMI Videti Biljne vai PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ranije posejan bob manje je podloan napadu. Otkinite vrhove biljaka u maju ili poetkom juna, ili kada primetite tetoinu. Uklonite biljke pod velikom najezdom. Videti i Biljne vai

CRna RePina va

Diplocarpon rosae Gljivino oboljenje koje se prenosi uz pomo kie, preko ruku i batenskog alata. Napad je najjai u toplim vlanim uslovima. Zimu provodi na stablima, opalom liu i u zemljitu. OSETLJIVE BILJKE Rua SIMPTOMI Na liu se pojavljuju male i velike crne pege. Vremenom se spajaju i obrazuju velike mrlje nepravilnog oblika.

CRna PegavOSt RUe

Myzus cerasi Sitna, sjajna, smeecrna va koja napada lie trenje i vinje poetkom prolea. Krajem leta se seli na brojne korovske biljke, a na jesen se vraa na vinju i trenju da poloi jaja. OSETLJIVE BILJKE Prunus avium i P. cerasus naroito su podlone; P. serrulata i P. x yedoensis nisu toliko podlone. SIMPTOMI Lie je kovrdavo i deformisano, prekriveno tamnom plesni i medljikom. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Videti Biljna va

CRna tRenjina va

404

ORGANSKA BATA

Panonychus ulmi Sitna stvorenja ovalnog oblika koja se hrane biljnim sokom. Sitna okrugla crvenkastosmea jaja u obliku grozdova zimu provode na biljkama-domainima i legu se od aprila do juna. U jednoj sezoni moe da se izlee i pet generacija. OSETLJIVE BILJKE Jabuka i ljiva; takoe i dunjarica, glog, kruka i jarebika. SIMPTOMI Lie tamni i dobija pege, potom postaje bronzano i moe prerano da opadne. Velika najezda u junu i julu moe da smanji broj pupoljaka. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Privucite prirodne neprijatelje ove tetoine. Ne preterujte s prihranjivanjem biljaka. Pesticidi Insekticidni sapun

CRvena vOna gRinja

licom za travu po zemljitu oko drvea kako biste usitnili lie i ubrzali truljenje, ili sakupite lie i kompostirajte ga. Isecite i spalite zaraene grane. Orezujte drvo jabuke da biste poboljali cirkulaciju vazduha.

Thrips tabaci Videti Trips OSETLJIVE BILJKE Crni luk i praziluk SIMPTOMI Videti Trips PREVENCIJA I SUZBIJANJE Na otvorenom usevi mogu da podnesu slabiju najezdu. Dobro zalivajte biljke u sunom periodu. Posle berbe uklonite i unitite ostatke biljaka. Pesticidi Ulje uljane repice

DUvanOv tRiPS

aava PegavOSt liSta i kRaStavOSt PlODa jaBUke

Venturia inaequalis Ovo gljivino oboljenje preko zime se zadrava u trulom liu i na prolee se iri uz pomo vetra i kie. U teim sluajevima moe da se zadri u ozleenim granama. Krastavost jabuke pogorava se kad je hladno, vlano, ili oblano na prolee i poetkom leta, naroito u vreme cvetanja. OSETLJIVE BILJKE Jabuka SIMPTOMI Tamnosmee/zelene mrlje pojavljuju se na liu; mogu da se ire du ila i mestimino spajaju. Lie e poeti prerano da opada. Tamne mrlje koje se pretvaraju u plutaste slojeve, pojavljujvi se na kori ploda. Plod moe poeti da puca, ali nee istruliti. Kod ozbiljnih sluajeva grane se osipaju mehurima, bubre, pucaju i na prolee se obrazuju smedezelene lezije. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite otporne sorte. Na jesen prskajte ili zalijte opalo lie tenou s visokom koncentracijom azota (voda u kojoj je kuvana kopriva, ili zelenino ubrivo) koja e pomoi da se unite spore i da istruli lie. Prelazite kosi-

Poremeaj do koga moe da doe, naroito u stakleniku, kod velikog broja razliitih vrsta biljaka kao to su begonija, kupusnjae, kaktusi i sukulenti, pomonice, paradajz, mukatla, kamelija, capsicum (paprika i ukrasni ljoskavac), biberovac i vinova loza. SIMPTOMI Sitni irevi pojavljuju se na donjoj strani lia, a nekad i na stablu. Na gornjoj strani lia javljaju se svetle mrlje. irevi, koji su u poetku zelenkasti, postaju narandasti i drvenasti. UZROCI Do ovog poremeaja dolazi usled preobilnog zalivanja po oblanom, toplom i vlanom vremenu, kad biljka upija vie vode nego to moe da ispusti preko lia. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Smanjite zalivanje. Poboljajte drenau i cirkulaciju vazduha. Ne uklanjajte bolesne delove biljke, to e samo pogorati simptome. Nije zarazno.

eDema

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

405

Phytophthora spp. Razliite vrste ovih gljivica iz zemljita izazivaju trule korena i stabla biljaka. Najpodlonije su biljke na vlanom zemljitu. Neke vrste gljivica napadaju samo jednog domaina, dok druge napadaju vei broj razliitih biljaka. OSETLJIVE BILJKE Azaleja, rododendron, paempres, bukva, vres, jabuka, malina, tisa, lipa, ukrasne Prunus spp. egipatska smokva i druge drvenaste biljke. SIMPTOMI Malobrojno ukasto lie, delimino suenje izdanaka, celih grana ili jedne strane buna ili drveta. Na plodonosnom drveu plodovi su sitni i ima ih malo. Zaraeno drvee slabo raste, ne iri se i umire od 3 do 10 godina posle infekcije. Trake mrtve kore ire se uz stablo od nivoa zemljita. Ako se u toj fazi pregleda koren, ustanovie se daje mrtav. Na manjem drveu nie lie opada i ela biljka vene. Teko se dijagnostikuje. Moe da se pomea s drugim, manje tetnim problemima. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Nikad ne sadite biljke na zemljitu za koje se zna da sadri ove gljivice; zamenite zemljite. Trudite se da ne raznosite zaraeno zemljite na obui i opremi. Vodite rauna da drenaa bude dobra. Neke biljke su manje podlone: divlje jabuke i Quercus robur (hrast lunjak) su izgleda otporni. Lek ne postoji.

FitOFtHORina tRUle kORena i StaBla

OSETLJIVE BILJKE Graak, pasulj i ostale srodne biljke SIMPTOMI Karakteristine reckave rupe po ivici listova pojavljuju se na prolee i leto. Mlade biljke mogu da pretrpe veliku tetu poetkom sezone kad jo sporo rastu. Generalno, odrasle biljke obino podnose tetu. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Nemojte koristiti grahoricu kao zelenino ubrivo preko zime. Dobro pripremite zemljite pre setve da biste podstakli brz rast. Odmah posle setve prekrijte mlade biljke pokrivaem za redove i mreom.

Cydia nigricana Gusenice ovog moljca ive u mahunama graka i hrane se zrnom. Dugake su do 6 mm, imaju crnu glavu i beliasto telo, esto na sitne tamne tufne. OSETLJIVE BILJKE Graak SIMPTOMI esto se primete tek kad se mahune otvore: zrno je oteeno i crvljivo i mogu se videa larve i njihov izmet. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Smotavac polae jaja kad graak cveta i stoga e rano i kasno posejani usevi, koji cvetaju u periodu kad smotavac ne moe da leti, izbei tetu. Pokrijte graak u cvetu mreom u periodu kad smotavac leti, naroito poetkom jula. Preko zime dobro prekopajte zemljite na kojemje gajen zaraen graak. Pesticidi Rotenon, samo ako je neophodno

gRakOv SmOtavaC

Sitona lineatus Odrasle jedinke, smeesive i duge 5 mm, zimu provode na ostacima biljaka i vegetacije i poetkom prolea sele se na biljke kojima se hrane. Jaja polau u zemljite, a larve se hrane korenovim kvricama nekoliko sedmica i potom se uaure. Odrasle jedinke pojavljuju se u junu ili julu. Svake godine pojavi se jedna generacija. Videti i iak.

gRakOv i PaSUljev iak

Kakothrips pisivorus (K. robustus) Odrasle jedinke, ukasto-smee, dugake oko 2 mm, aktivne su od kraja prolea do sredine leta po toplom, vlanom vremenu. Populacija je najbrojnija sredinom leta. Larve su ute. Videti i Trips OSETLJIVE BILJKE Graak; ponekad i bob

gRakOv tRiPS

406

ORGANSKA BATA

SIMPTOMI Mahune graka i boba dobijaju srebrnkastu boju i deformiu se; obino se na mahunama javljaju smei oiljci. Cesto se u mahunama ne razvije zrno. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Da biste izbegli ozbiljnu najezdu sejte graak i bob rano. Zimi prekopajte zemljite na kojem su gajene zaraene biljke. Pesticidi Ulje uljane repice, rotenon

Cecidophyopsis ribis Veoma sitna tetoina poznata i kao ribizlina grinja. Odrasle i mlade jedinke hrane se pupoljcima ribizle. U pupoljcima provode zimu i razmnoavaju se, a izlaze na prolee kad se pupoljci otvore. Vetar, kia i vee tetoine raznose je na mlade zdrave pupoljke. OSETLJIVE BILJKE Ribizla SIMPTOMI teta koju nanose poznata je i kao bolest krupnih pupoljaka - jer su zaraeni pupoljci nabrekli i okrugli od juna do septembra. Nabrekli pupoljci, koje je najlake primetiti zimi i poetkom prolea, ne razvijaju se normalno. Vie tete biljkama nanosi virus reverzibilne inverzije koji ova grinja prenosi. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uvek kupujte biljke od proverenog dobavljaa. Uklonite i unitite nabrekle pupoljke na jesen i zimu. Unitite sve zaraene biljke pre nego to zasadite nove na drugom mestu, to je dalje mogue od prethodnog.

gRinja RiBizlinOg PUPOljka

biljke gusto posejane. Larve se hrane do pet godina. OSETLJIVE BILJKE Ukrasne zeljaste biljke, travnjaci, zelena salata, krompir, maline i jagode veoma su podlone napadu. SIMPTOMI Larve gundelja (grice) hrane se korenom, lukovicama, rizomima, gomoljama i stablom. Biljka esto iznenada vene. Napadnute travnjake jo vie oteuju ptice i jazavci koji raskopavaju travu u potrazi za larvama. Sline simptome izazivaju umski crvi i larve lozove pipe. Odrasli insekti oteuju lie, pupoljke, cvetove i plod jabuke, rue i drugih biljaka. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Obradom zemljita i suzbijanjem korova ova tetoina se uklanja iz zemljita. Krajem prolea podignite travnjak kako biste unitili aure i odrasle jedinke. Bioloke mere Koristite Heterorhabditis megidis (parazitska nematoda) od sredine jula do sredine avgusta. Zemljite mora biti vlano, a temperature najmanje 12C.

U razliite vrste gundelja spadaju majski gundelj (Melolontha melolontha), mramorasti gundelj (Polyphylla fullo), i ruin gundelj (Centonia aurata). I larve i odrasle jedinke napadaju biljke. Najveu tetu nanose larve koje ive u zemljitu - meke, bele gusenice dugake do 4 cm sa upadljivom smeom glavom i tri para nogu. Jaja polau leti u zemljite, naroito tamo gde su

gUnDelj

Gusenice su larve leptira i moljaca. Telo im je segmentirano. Prva tri segmenta posle glave nose par spojenih nogu i formiraju toraks, dok preostalih deset segmenata sainjava abdomen, koji moe imati do pet pari debelih nogu. Larve biljnih zolja, koje slino izgledaju ali nisu u srodstvu, imaju barem est pari nogu na abdominalnim segmentima. Videti Gusenice leptira kupusara; Jabukin smotavac; Sovica. Uporedite sa Biljna zolja

gUSeniCe

Veliki beli leptir kupusar (Pieris brassicaei) je ukastobeo s crnim obrubom na vrhu prednjih krila. Pojavljuje se u aprilu i maju. Grozdove narandastih jaja polae na gornju stranu lia osetljivih biljaka, kao i na nalije. Karakteristine uto-crne

gUSeniCe lePtiRa kUPUSaRa

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

407

gusenice dugake do 5 cm esto se nalaze na gomili i hrane se oko mesec dana (videti str. 310). Godinje se izlegu dve ili tri generacije. Proleni mali kupusar (Pieris rapae) beo je s malo tamnijim obrubom na vrhu prednjih krila. Letnji kupusar ima tamnije vrhove prednjih krila i bele take na krilima. Jaja polae pojedinano, ispod lia. Gusenice, koje rastu do 3,5 cm duine, barunasto su zelene i teko ih je primetiti, naroito kad lee uz lisne ile. esto se mogu nai u srcu biljke gde se hrane. Godinje mogu da se izlegu do tri generacije, a najvea najezda je krajem leta. OSETLJIVE BILJKE Kupusnjae; veliki kupusar napada i dragoljub (Tropaeolum spp.) SIMPTOMI Pojedeno lie. Mogu veoma brzo da obrste elu biljku do korena. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Redovno pregledajte biljke kad primetite leptire. Gnjeite jaja i skidajte gusenice. Ose su naroito efikasne za suzbijanje ove tetoine. Gajite useve ispod guste mree da biste ih odbranili od leptira. Bioloke mere Prskajte napadnute biljke bakterijom Bacillus thuringiensis (BT).

crni vorovi javljaju se na donjoj strani lista. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Redovno pregledajte biljke. Otkinite i unitite zaraene listove. Suzbijajte korov, naroito draguac i goriku, jer se na njima esto zadrava populacija hrizanteminih muva.

Poremeaj do kojeg esto dolazi kod mladih stabala i bunova, kao i kod zeljastih biljaka koje imaju mnogo vie zelenih delova nego korenja. SIMPTOMI Biljke se ljuljaju, ali koren se delimino dri u zemljitu. Usled toga javlja se udubljenje oko osnove stabla, a ono e se ispuniti vodom koja, naravno, moe da se zaledi. To oteuje osnovu stabla i omoguava nastupanje bolesti. UZROCI Snaan vetar PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uvrstite sve biljke koje se ljuljaju pod naletima vetra to je pre mogue. Ako je potrebno, poduprite biljke tapovima.

izvaljivanje

Chromatomyia syngenesiae (Phytomyza syngenesiae) Male, neupadljive crne muice koje u sitnim kanalima na liu leti polau do 100 jaja iz kojih se legu larve i hrane se liem; najvea teta nastaje od kraja prolea do sredine leta. U toplom stakleniku nastavljaju da se razmnoavaju tokom veeg dela godine. OSETLJIVE BILJKE Hrizantema, cinerarija, neven, zelena salata, draguac, gorika, i ostali srodni lanovi familije Asteraceae - i unutra i napolju SIMPTOMI Prvi simptomi su bele pege na listovima koje nastaju dok se odrasle enke hrane. Izmeu gornje i donje povrine lista javljaju se uski beli tuneli. Oni se kasnije ire i kreu prema srednjoj lisnoj ili. Posle otprilike dve do tri sedmice, mali

HRizantemin liSni mineR

Cydia pomonella Odrasli moljac, dugaak 8 mm, sa sivosmeim arama, polae jaja na plodove i lie poetkom i sredinom leta. Jedna gusenica bui jabuku, obino pored peteljke, ne ostavljajui uoljive tragove. Crvenkasto-bela gusenica s crnosmeom glavom dostie duinu do 2 cm hranei se mesom jabuke. Posle otprilike mesec dana gusenica izlazi iz ploda da bi se uaurila ispod zacepljene kore, kanapa kojim je privezano drvo i si. Kad su leta izuzetno topla mogu da se izlegu dve generacije. OSETLJIVE BILJKE Jabuka; ree kruka i dunja SIMPTOMI Gusenice bue dugake tunele kroz plod i tako ga unitavaju. Napadnuti plodovi prerano sazrevaju i otpadaju. Videti i Jabukina osa PREVENCIJA I SUZBIJANJE Okaite lepljive feromonske zamke na drvee od sre-

jaBUkin SmOtavaC

408

ORGANSKA BATA

dine maja do kraja jula, i poetkom septembra ako je veoma toplo leto. Zamke e smanjiti tetu na izolovanom drveu - ili mogu da se koriste za praenje prisustva moljaca kako bi se odredilo vreme prskanja, pre nego to gusenice napadnu plod. Prirodni neprijatelj jabukinog smotavca je uholaa. Bioloke mere Baccilus thuringiensis (BT) je delimino uspena.

smeeg izmeta. Plodovi na drvetu esto su deformisani uz karakteristina trakasta oteenja. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Skupite plodove im opadnu i kompostirajte ih. Zimi sklonite mal sa zemljita. Lagano prekopajte zemljite da biste izvukli larve na povrinu gde e ih pronai ptice.

Psylla mali Nimfe (mlade jedinke) ove tetoine su narandasto-smee ili zelene s istaknutim crvenim oima. Jaja zimu provode na izdancima voaka i legu se od poetka do sredine prolea. Nimfe se od maja hrane i razvijaju u pupoljcima. Odrasle jedinke hrane se na drveu do zime, a potom umiru. Videti i Lisne buve. OSETLJIVE BILJKE Jabuka SIMPTOMI Nimfe oteuju pupoljke. Cvetovi su deformisani i esto zakrljali. Simptomi su slini oteenjima usled mraza. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Proveravajte pupoljke poetkom prolea. Unitite jaja. Ako teta nije velika, odmah uklonite i spalite ugroene pupoljke i listove. Gajite cvee koje privlai grabljivice, na primer brati, poljski prstenak i razliak.

jaBUkina liSna BUva

Rhytisma acerinum OSETLJIVE BILJKE esto se javlja na platanima, ali i na mnogim ukrasnim vrstama javora. SIMPTOMI Prvo se na gornjoj strani lia pojavljuju ute pege, koje potoni sredinom leta poinju da tamne i pretvaraju se u tamne katranaste mrlje sa utim ivicama. Ova bolest retko utie na snagu biljke, ali joj naruava izgled. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Kod ukrasnih javora uklonite zaraene listove i ostale delove biljke. Kod velikog drvea nije praktino preduzimati bilo kakve korake.

katRanaSta PegavOSt lia javORa

Hoplocampa testudinea Mala bela larva s braon glavom izlee se iz jaja poloenih na embrion ploda voke u vreme cvetanja. Dok plod raste larve bue tunele i esto promene nekoliko plodova pre nego to padnu na zemlju s plodom koji otpada pre vremena sredinom leta. Ose zimu provode u zemljitu i izlaze narednog prolea. Videti i Biljna zolja. OSETLJIVE BILJKE Jabuka SIMPTOMI Plod opada pre vremena i esto ima rupu na mestu gde je izala larva. Unutranjost ploda puna je tunela i

jaBUkina OSa

Pemphigus bursarius Sitna, utobela biljna va bez krila sa malim crnim takicama na abdomenu; leti moe da se nae na korenu salate. Zimu provodi uglavnom na crnoj topoli i u junu se seli na zelenu salatu i poljsku goriku. Kolonije na korenu mogu da se zadre sve do zime koju provode u zemljitu do naredne godine. Videti i Biljna va. OSETLJIVE BILJKE Zelena salata, poljska gorika. Crna topola je domain zimi. SIMPTOMI Ako je najezda velika, zelena salata e iznenada uvenuti i osuiti se. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite sorte otporne na korenovu va, na primer dinamit.

kORenOva va Salate

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

409

Taphrina deformans Spore ovog gljivinog oboljenja ire se uz pomo kie. Bolest se pogorava posle sveeg, vlanog prolea u hladnim, vlanim podnebljima. OSETLJIVE BILJKE Breskva, badem, nektarina i ponekad kajsija. Podlone su i jestive i ukrasne vrste. SIMPTOMI Poetkom prolea mladi listovi dobijaju zadebljanja i poinju da se uvijaju, poprimaju utu ili narandasto-crvenu boju. Crveni plikovi pojavljuju se na liu poetkom leta. Na zaraenim listovima primetna je bela skrama, oni postaju smei i prerano opadaju. Stalni napadi umanjie snagu biljke i formiranje plodova i naruiti izgled drveta. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Pokrijte drvee koje se gaji u paliru od sredine zime do sredine prolea da biste spreili irenje bolesti, pomognuto kiom, na mlade pupoljke i lie. Konstruiite ram od drveta i providnog najlona, kao vrata za pravougaoni hladni ram u bati, ali vertikalne daske treba da budu dovoljno dugake da mogu da se zabodu u zemlju. Moete privrstiti ovaj pokriva za zid ili ogradu, kao i u zemljite. Ne sadite u hladnim, vlanim uslovima drvee podlono bolesti.. Izbegavajte mesta blizu vodene povrine. Poberite zaraeno lie. Dobro zalivajte i prihranjujte drvee da biste podstakli rast novog mladog lia. Fungicidi Prskajte drvee bordovskom orbom na jesen, im lie opadne, i ponovo kad pupoljci ponu da pupe krajem zime ili poetkom prolea.

kOvRDavOSt liSta BReSkve

vom. Posle prvobitne infekcije, u krastama se dalje formiraju spore koje ostaju u zemljitu. Bolest je obino prisutna u svakom zemljitu, ali do infekcije dolazi samo u odgovarajuim uslovima. OSETLJIVE BILJKE Krompir SIMPTOMI Krastave, nepravilne pege pojavljuju se na kori krtole (slika na str. 88). Pege nekad prekriju itavu povrinu krtole i mogu da budu povrinske, ili duboke. Bolest retko utie na prinos, ali do gubitka dolazi zbog bacanja vee koliine mesa krtole prilikom ljutenja. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Nemojte da dodajete kre; poveae se javljanje krasta. Zalivajte krompir u sunom periodu, naroito dok cveta. Dodajte organska ubriva da biste popravili propusnost zemljita za vlagu. Gajite otporne sorte.

Venturia pirina Gljivino oboljenje slino krastavosti jabuke, ali se zaraza esto javlja i na spoljnom omotau pupoljka. Krastavost se pogorava u hladnim, vlanim uslovima na prolee i poetkom leta. OSETLJIVE BILJKE Kruka SIMPTOMI Tamne krastave pege, sline kao kod krastavosti jabuke, pojavljuju se na izdancima, liu, plodu i pupoljcima. Krastavost plodova esto je vea nego kod jabuke, usled ega se plod deformie i formiraju se duboke pukotine. Na granama se pojavljuju upadljive izboine koje kasnije pucaju. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Videti Krastavost lista i ploda jabuke

kRaStavOSt kRUke

Streptomyces spp. Raireno bakterijsko oboljenje koje se esto javlja na lakom, peskovitom, alkalnom zemljitu u vruim, suvim uslovima. Ozbiljan napad moe da se pojavi na tek raienom zemljitu koje je bilo pod tra-

kRaStavOSt kROmPiRa

Talpa europea Odrasle krtice dugake su oko 15 cm i imaju gusto, tamnosmede krzno. enke jednom godinje okote do etiri mladunca. Ne hrane se biljkama, ali ih ugroavaju svojom aktivnou, utiu na rast i oteavaju koenje trave.

kRtiCe

410

ORGANSKA BATA

SIMPTOMI Krtice prave gomilice rastresitog zemljita (krtinjak) na obradivom zemljitu, travnjacima i ledinama. Najugroenije je lako, vlano zemljite. teta je obino najvea krajem zime i poetkom prolea. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Zamke su jedini siguran nain da se suzbije ova tetoina. Najbolje vreme za hvatanje krtica je krajem zime ili poetkom prolea, kad je lake da se primete. Prvo pronaite krtinjake paljivim posmatranjem, pregledanjem zemljita i iskopavanjem. Stavite zamku u ravan tunel na dubinu 15-20 cm. Pregledajte zamku barem jednom dnevno. Ako se krtica ne uhvati u roku od etiri dana, premestite zamku u drugi tunel. Krtice je mogue oterati na neko vreme uz pomo jakih, odbojnih mirisa ili sprave koja stvara vibracije u tunelima.

stancom koja lii na vunu. Najupadljivija je krajem prolea i poetkom leta, ali ima je cele godine. Mlade vai zimu provode u pukotinama u kori i u galama. OSETLJIVE BILJKE Jabuka, dunjarica, glog, ukrasna divlja jabuka, vatreni trn i druge srodne biljke SIMPTOMI Lie i plodovi se deformiu; na granama mogu da se pojave gale. Kroz oteenja na kori ulaze bolesti koje izazivaju suenje. PREVENCIJA I SUZBIJANJE vrstom etkom uklonite kolonije. Odsecite i spalite izuzetno oteene grane. Videti i Biljna va

Psylla pyricola Odrasle jedinke ove tetoine zimu provode na granama i izdancima. Jaja polau u aprilu na ogranke i izdanke. Nekoliko sedmica kasnije legu se nimfe (mladi) koje su narandaste ili ruiaste s ruiastim (crvenim) oima. Hrane se pupoljcima i liem. Svake godine izlegu se tri generacije. OSETLJIVE BILJKE Kruka i veliki broj razliitih vrsta drvea i bunova. SIMPTOMI Oteeno lie i pupoljci na prolee. Leti se na drveu pojavljuje velika koliina smole i aava plesan. teta na pupoljcima koji se formiraju krajem leta smanjuje prinos sledee godine. Velika najezda uzrokuje prerano opadanje lia. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Oreite i spalite najvie zahvaene izdanke. Gajite cvee koje privlai grabljivice, na primer brati i razliak.

kRUkina BUva

Eriosoma lanigerum Ova mala smea va ivi u kolonijama na stablu i granama, zatiena belom sup-

kRvava va

Oryctolagus cuniculus ivotinje koje kopaju tunele ispod ivice ili na slinim mestima. Hrane se nou, rano ujutru ili kasno popodne velikim brojem razliitih biljaka. Kuni moe da pojede 0,5 kg vegetacije dnevno i stoga brojna kolonija moe naneti veliku tetu. OSETLJIVE BILJKE Veliki broj razliitih vrsta plodova, povra, trava i cvea SIMPTOMI Kunii brste mlade izdanke. Biljke su esto pojedene sve do nivoa zemljita, a sa drvea je oglodana kora. Najvie tete poine na prolee i poetkom leta. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ako je brojnost velika, oko vanih biljaka podignite ogradu za zatitu od kunia. Koristite mreu sa rupama veliine 2,5 - 3 cm. Ograda treba da bude visoka 1 - 1,2 m, ukopana u zemljite dodatnih 30 cm i nagnuta napolje pod uglom. Treba je dobro podupreti stubovima i icom i stalno proveravati da tetoine ne probue rupe u njoj. Takode, da biste ih odbranili od kunia, okruite biljke pokoenim bodljikavim biljem. Moete upotrebiti i elektrinu ogradu. Ima biljaka koje kunii manje vole (videti str. 159 i 173).

kUnii

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

411

Albugo candida Gljivina bolest koja se prenosi putem vetra, insekata i kie. Moe da miruje i prezimi u zemljitu nekoliko meseci. OSETLJIVE BILJKE Povre i ukrasne kupusnjae; jednogodinja korovska biljka rusomaa SIMPTOMI Na liu i korenu javljaju se male glatke mrlje koje lie na kapi farbe. Vremenom se na ovim mrljama pojavljuje prah. Sledi deformisanje napadnutih delova ili cele biljke. esto se dovodi u vezu s plamenjaom kupusnjaa. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Unitite zaraene biljke. Strogo se pridravajte plodoreda - najmanje tri godine, bolje etiri ili pet godina.

kUPUSna Bela Ra

drenau. Dodajte kre u kiselo zemljite. Ako se javi kupusna kila, dodavanje krea do pH vrednosti 7 moe pomoi. Sve zaraeno korenje uklonite to je pre mogue, najbolje pre nego to guke puknu; ne kompostirajte izvaene biljke. Zagrite zaraene biljke novom zemljom da biste ih podstakli da formiraju novo zdravo korenje. Ako je kupusna kila ve u vaem zemljitu, gajite biljke u podignutim saksijama s nezaraenom meavinom zemlje za gajenje u saksijama.

Plasmodiophora brassicae Ovo gljivino oboljenje koje se prenosi putem vazduha moe preiveti u zemljitu bez odgovarajue biljke-domaina i do 20 godina. Kupusnoj kili odgovaraju jako vlani, kiseli uslovi. Manji je problem na alkalnom zemljitu u veoma toplim, suvim uslovima, kao i kod useva koji dospevaju na prolee. Bolest se iri preko zaraenog biljnog materijala i zemljita. Lako se prenosi preko zemljita uz pomo batenskog alata, opreme, obue i zaraenog rasada koji ne pokazuje simptome. OSETLJIVE BILJKE Kupusnjae; eboj, nona frajla i iberis SIMPTOMI Biljke klonu kad je sunan i topao dan, ali se obino oporave nou; nekad su zakrljale, a na listovima se pojavljuju crvene pege. Na korenu se formiraju nabrekle guke - ili jedna velika, ili nekoliko manjih. Rast i prinos biljaka je znaajno smanjen. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Bolest se veoma teko suzbija i stoga je posebno vano ne dozvoliti da do nje doe. Kupujte rasad od proverenih proizvoaa ili gajite sopstveni. Odravajte plodnost zemljita i

kUPUSna kila

Aleyrodes proletella Odrasla va veoma brzo polee kad je u opasnosti. Mlade nimfe su pljosnati insekti koji nepomino stoje na donjoj strani listova. Velika najezda dovodi do stvaranja plesni na listovima koja se hvata na lepljivu medljiku koju proizvode insekti. Videti i Bela va OSETLJIVE BILJKE Kupusnjae SIMPTOMI Videti Bela va. Jaja polau na donju stranu listova od sredine maja. Potrebno je oko pet sedmica da se razviju odrasle jedinke. Razmnoavaju se do jeseni. Jaja i odrasle jedinke zimu provode na biljkama domainima. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Prekinite neprestanu najezdu uklanjajui sve ostatke zimskih kupusnjaa odmah posle berbe. Zakopajte ih u kompostite ili prekrijte gomilom komposta pre nego to posejete nove kupusnjae. Uklanjajte nie listove na kojima se nalaze mlade jedinke. Brisanjem biljaka uznemiriete odrasle jedinke i poremetiti im emu ishrane. Sperite mlazom vode vai i medljiku koju lue. Pesticidi Insekticidni sapun. Prskajte ga direktno na tetoine rano ujutru kad su temperature niske i odrasle jedinke manje pokretljive. Najvie uspeha imaete ako prskate jednom sedmino, 3-4 sedmice.

kUPUSna lePtiRaSta va

412

ORGANSKA BATA

Delia radicum Odrasle jedinke ovih leteih insekata dugake su 6 mm i lie na male obade. Polau jaja u zemljite blizu biljke-domaina, a ponekad i na biljke. Bele larve bez nogu, dugake 8 mm, hrane se korenom. Zimi se uaure u zemljitu. teta je obino najvea krajem prolea i poetkom leta, ali druga, pa ak i trea generacija ovih insekata moe da nastavi da oteuje biljke i na jesen. Rasad posaen u podignute leje, saksije i elije takoe je podloan napadu. OSETLJIVE BILJKE Kupusnjae, ali i srodne ukrasne biljke kao to su eboj i nona frajla. SIMPTOMI Mlade biljke venu i slabo rastu, lako se vade iz zemljita. Starije biljke esto ne pokazuju nikakve simptome. Zbog tete koju im nanese kupusna muva korenasti usevi (rotkvice, broskva, repa ugarnjaa), esto nisu jestivi. Larve mogu da se nau i u kelju puparu. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Pokrijte biljke providnim plastinim pokrivaem ili gustom mreom odmah posle setve ili saenja. Zatitite pojedinane biljke pokrivaem protiv kupusne muve (videti str. 310) - mekim materijalom povrine 12 kvadratnih centimetara - gumenom podlogom za tepih ili neim slinim. Posadite biljke u malo udubljenje; u sluaju napada zagrnite ih zemljom da podstaknete nove korenove izdanke. Posadite bunasti ili patuljasti bob kao meuusev.

kUPUSna mUva

SIMPTOMI Guste kolonije vai izazivaju deformitet i pramenu boje lia. Ozbiljna najezda moe da zaustavi rast i uniti vrhove izdanaka mladih biljaka. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklonite zimske kupusnjae im zavrite sa berbom, najkasnije do sredine prolea. Zakopajte ostatke biljaka duboko u gomilu komposta ili u kompostite. Redovno pregledajte mlade biljke od poetka leta do poetka jeseni i unitite sve kolonije jajaaca ili mladih insekata. Pesticidi Insekticidni sapun; piretrin; ulje uljane repice

Sitne tetoine koje sisaju biljni sok sa cvetova, lia, mladih pupoljaka i izdanaka dovodei do deformiteta biljaka. Biljke su prekrivene lepljivom medljikom na koju se hvata plesan. Mlade nimfe nanose najvie tete. Nimfe su iroke i pljosnate sa izraenim zaecima krila i oima. Odrasle jedinke, dugake 2-3 mm, lie na biljne vai s krilima; mogu da skau i lete. Videti i Jabukina lisna buva; Lovorova lisna buva; imirova lisna buva; Krukina buva

liSne BUve

Brevicoryne brassicae Odrasle jedinke ove tetoine su sivozelene i prekrivene prakastom belom pepeljastom materijom. Jaja polau na stablo i lie kupusnjaa, gde prezime i izlegu se na prolee. Napadaju biljke od sredine lete nadalje, a najvea najezda je od poetka do sredine jeseni. Videti i Biljne vai OSETLJIVE BILJKE Kupusnjae

kUPUSna va

tetoine u obliku larvi koje bue tunele u liu i prave karakteristine are u obliku lavirinta. Moete da ih izgnjeite dok se nalaze u tunelima ili da poberete zahvaeno lie. teta je vie vizuelna nego to je ozbiljna po ivot biljke, osim na lisnatim usevima.

liSni mineRi

Philaenus spumarius Ova tetoina koja se hrani biljnim sokovima postoji u raznim bojama, od ute do zelenkasto-smee. Zatupastog, klinastog oblika s velikim oima, raste do 6 mm duine. Odrasle jedinke skau kad ih neko uznemiri. Mlade nimfe nalaze se na stablu

livaDSka PenUa

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

413

biljaka i prekrivene su karakteristinom penom - pljuvakom radi zatite. OSETLJIVE BILJKE Rua i rumarin; brojne biljke koje se gaje na otvorenom i u zatienom prostoru. SIMPTOMI Mladi izdanci esto su deformisani i venu. Cvet moe da bude oteen. Ako je ima mnogo, bela pena biljci kvari izgled. PREVENCIJA I SUZBIJANJE teta je retko problem. Pena i nimfe mogu da se uklone vodom pod jakim pritiskom.

ne leta. teta se moe pomeati s korenovim nematodama i belom trulei. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Prekrijte biljke odmah posle setve ili sadenja pokrivaem za redove ili gustom mreom. Uklonite zaraene biljke im otkrijete lukovu muvu. Primenjujte plodored i zemljite riljajte zimi da biste izvukli larve nadohvat grabljivicama.

Trioza alacris Odrasle jedinke ove tetoine zimu provode u uvijenom lovorovom liu i biljnim ostacima oko biljke. Hrane se mladim izdancima na prolee. Godinje se pojavi jedna do dve generacije. OSETLJIVE BILJKE Lovor, naroito biljke starije od pet godina. SIMPTOMI Lie se kovrda, potom poprima svetliju boju, zadebljalo je i prekriveno plikovima. Ako je najezda velika, lie se esto sui i opada, a izdanci venu. Na povrini je upadljiva lepljiva medljika na kojoj se stvara crna plesan. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklanjajte, orezujte i skupljajte zaraene listove.

lOvOROva liSna BUva

Macrosiphum albifrons Velika, svetla, sivoplava va, dugaka do 5 mm, votanog izgleda. Zimu provodi na odraslim lupinama (vujak). Videti i Biljne vai OSETLJIVE BILJKE Zeljasta i drvenasta lupina SIMPTOMI Velike kolonije pojavljuju se krajem prolea i leti, na vrhovima biljaka i na donjoj strani listova. Vrhovi cvetova su deformisani i moe doi do uvenua biljke. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Redovno pregledajte biljke krajem prolea i leti. Uklonite zaraene biljke i unitite vai.

lUPinina va

Delia antiqua Odrasle jedinke ove tetoine izlaze iz aura u maju posle zime provedene u zemljitu. Jaja polau na mlado lie, stablo ili zemljite blizu biljaka. Bele larve dugake do 8 mm hrane se stablom, korenom i lukovicama 2 do 3 sedmice pre nego to se uaure. Godinje ima tri do etiri generacije. OSETLJIVE BILJKE Crni luk; kao i kozjak, beli luk i praziluk SIMPTOMI Mlade biljke venu, lie i stablo starijih biljaka postaje meko i truli. Larve bue lukovice koje potom trule. Napad je najintenzivniji od poetka do sredi-

lUkOva mUva

Lilioceris lilii Odrasle bube su jarko crvene, dugake do 8 mm. Larve su im crvenkastoute, grbave i prekrivene crnom sluzi. Odrasle jedinke zimu provode u zemljitu i prelaze na biljke poetkom prolea. U roku od nekoliko meseci svaka enka moe da poloi 200-300 jaja na lie i stablo. Larve se legu posle deset dana i potom se hrane mesec dana pre nego to se uaure u zemljitu. Svake godine javlja se samo jedna generacija. OSETLJIVE BILJKE Ljiljan, naroito beli ljiljan; takoe carska kruna, solomonov peat. SIMPTOMI I odrasle jedinke i larve hrane se liem, stablom i semenom i u stanju su da desetkuju biljke. tetu najee nanose od aprila do septembra.

ljiljanOva BUBa

414

ORGANSKA BATA

PREVENCIJA I SUZBIJANJE Od sredine prolea redovno pregledajte biljke. Uklonite i unitite sve bube, jaja i larve im ih spazite.

Helkobasidion purpureum Gljivino oboljenje koje se moe zadrati u zemljitu mnogo godina bez biljke domaina. Kiselo zemljite i temperatura oko 15C pogoduje irenju ove bolesti. OSETLJIVE BILJKE Cvekla, argarepa, patrnak, broskva i repa; takoe izaziva ozbiljnu trule korena pargle, celera liara, ratana i mnogih ukrasnih biljaka. Moe napasti i povre koje se uva na gomilama ili u jamama. SIMPTOMI esto oboljenje koje se javlja u celoj Evropi, mada je rede u hladnim regionima i u kotskoj. Tamno-ljubiaste trake sa tamnim pegama pojavljuju se na korenu i krtolama. Moe se pojaviti i vunasta masa na koju se lepi zemljite. Koren truli. Nadzemni delovi biljke su zakrljali i ute. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklonite zaraene biljke pre nego to se raspadnu u zemljitu. Spalite zaraeno korenje. Ne kompostirajte zaraen biljni materijal. Poboljajte drenau. Ne gajite korenaste useve na istom mestu barem etiri godine.

ljUBiaSta tRUle kORena

SIMPTOMI Larve se hrane plodom koji se razvija, usled ega su bobice mestimino osuene i tvrde. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ako naete larve u plodu krajem sezone uklonite mal i prekopajte lagano povrinski sloj zemljita oko stabljika. Ako gajite bobiasto voe ispod mree, uklonite je poto plod sazri da biste omoguili pristup pticama, ili dovedite kokoke. Krajem godine posecite stabljike do povrine zemljita. To bi trebalo da suzbije ovu tetoinu, iako ete izgubiti godinji rod.

Byturus tomentosus ukasto-smee larve, dugake 6-8 mm, mogu se nai u zrelim plodovima. Odrasle jedinke, sitne smee bube dugake 3-4 mm, zimu provode u zemljitu, blizu biljke-domaina. Izlaze na prolee da bi se hranile cvetom jabuke i gloga i drugih biljaka iz familije rua, a potom se u vreme cvetanja sele na cvet maline, crvene kupine i kupine. Jaja polau leti u cvetove; larve se hrane oko mesec dana pre nego to se uaure u zemljitu. Godinje se javlja samo jedna generacija. OSETLJIVE BILJKE Crvena kupina, malina, kupina i srodne hibridne sorte

malinina BUBa

Armillaria spp. Medna gljiva preteno ivi na mrtvim panjevima. Siri se na zdravo drvee preko spiralnih izraslina, iako do zaraze moe doi i u kontaktu s korenom. Retko dolazi do infekcije putem spora gljiva (videti sliku na str. 88). Ima mnogo vrsta ovih gljiva i ne nanose sve tetu biljkama. OSETLJIVE BILJKE Veliki broj drvea, sve voke, grmovi i drvenaste penjaice. Naroito su podlone breza, dunjarica, ribizla, ljiljan, bor, kalina, vrba i visterija. SIMPTOMI Prvi simptomi ukljuuju uvenue lisnatih grana ili nepojavljivanje listova na prolee. Biljka moe brzo uvenuti, ili vene 1 po nekoliko godina. Ako skinete koru zaraene biljke blizu korena ili osnove stabla pronai ete tanak sloj svetle gljivine izrasline koja mirie na peurke. Ispod kore i u zemljitu oko osnove stabla pronai ete dugake, crne, spiralne izrasline. Izmeu jula i decembra nekad se mogu pojaviti skupine peuraka boje meda. Mlado drvee podlonije je napadu. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Na mestu gde se javljala medna gljiva trudite se da gajite donekle otporne biljke: bambus, japanska dunja, klematis, ruj, heba, pasiflora, tisa, bukva, hrast i katalpa. Jake biljke su manje podlone. Uklonite zaraene biljke i to vei deo njihovog korena.

meDna gljiva

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

415

Armadillidium vulgare, Oniscus asellus, Porcellio scaber i druge spp. Kopneni zglavkar dugaak do 2 cm srednjesive do tamnosive boje, vrstog segmentiranog tela. Mlade jedinke su svetlije boje, u zavisnosti od starosti, i mnogo manje. Danju se kriju ispod kutija, saksija, kamenja i ubreta, dok nou izlaze da se hrane. Odrasle enke polau do 20 jaja i uvaju ih u torbama. Mladi se razmile na sve strane i hrane se oko godinu dana pre nego to dostignu punu zrelost. OSETLJIVE BILJKE Rasad i mlade biljke SIMPTOMI Glavni izvor hrane su im osueni ili truli biljni ostaci, a ne ive biljke. Meutim, nekad se hrane mladim biljkama na povrini zemljita. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ova tetoina je toliko rairena da ju je nemogue suzbiti, a nije ni potrebno, osim u stakleniku i u ramovima u kojima se na prolee gaje mlade biljke iz semena. Velike kolonije moete unititi ako ih prelijete kljualom vodom. Preivele jedinke suzbijte tako to ete staviti mamce od mekinja, osuene krvi, kuvanog krompira, ribanog sira ili eera ispod drvene daske ili kutije, ili na neko drugo mrano mesto. Pokupite bube i unitite ih. Oistite staklenik od biljnih ostataka. Ne malirajte osetljive mlade biljke.

mOkRiCa

uvenue biljke. Neki mravi na travnjacima iznad mravinjaka gomilaju zemlju, to naruava izgled i oteava kretanje. Ponekad kradu seme, naroito ono koje sadri visok procenat ulja. Mnogi se hrane medljikom koju lue biljne vai i drugi insekti. Mravi ponekad pripitomljavaju te tetoine, vode ih sa sobom i tite od grabljivica. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Mrave je skoro nemogue unititi i stoga je najbolje drati ih pod kontrolom tamo gde prave tetu. Masne trake ili lepljiva farba koja se stavlja na stablo voaka mogu spreiti mrave da se penju po drveu, bunju ili stakleniku. Kolonije koje vam prave probleme na otvorenom dobro polijte hladnom ili kljualom vodom. Mravinjak moete isprati vodom iz saksije. Pesticidi Piretrin; proizvodi na bazi biljnog ulja

Lasius i Myrmica spp. Ovi crveni, ukasto-smei ili crni insekti imaju jasno izraenu glavu, toraks i abdomen. ive u kolonijama u cvetnim lejama, na travnjacima, u gomilama komposta i saksijama. Mravi su pre napasti nego tetoine. OSETLJIVE BILJKE Ne postoje SIMPTOMI Mravi retko kad oteuju biljke direktno, ali njihova aktivnost moe ugroziti razvoj biljke i poveati tetu koju prouzrokuju druge tetoine. Tuneli koje prave mravi mogu ugroziti koren i izazvati

mRavi

Sve vrste povra osim mahunarki, koje vezuju azot, osetljive su na ovaj poremeaj, kao i jabuka, ljiva, ribizla i mnoge druge biljke. SIMPTOMI Biljke slabo rastu; lie je bledozeleno, dok u nekim sluajevima, na primer kod kupusnjaa, ima ute, crvene ili ljubiaste mrlje. Simptomi se prvo javljaju na niem liu. Cvetanje i tormiranje ploda moe da bude umanjeno ili odloeno. UZROCI Nedostatak azota u zemljitu. Mogu je na svakoj vrsti zemljita, ali je verovatniji na lakom zemljitu siromanom organskim materijama, u podnebljima sa mnogo padavina. Hladno vreme, naroito poetkom sezone, moe da izazove privremeni nedostatak. Dodavanje isitnjenog drveta i slinog drvenastog materijala moe prouzrokovati krau azota - kad organizmi u zemljitu poiste sav azot da bi lake razgradili drvenasti materijal. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Poboljajte nivo organskih materija u zemljitu. Zimi gajite zelenino ubrivo, kao to je ozima ra, da biste smanjili gubitak azota iz zemljita. Gajite zelenino ubrivo koje oboga-

neDOStatak azOta

416

ORGANSKA BATA

uje zemljite azotom, na primer grahoricu. Obogatite zemljite kompostiranim zelenim otpadom i dubnvom ivotinjskog porekla. Malirajte biljke pokoenom travom. Obogatite zemljite organskim ubrivom bogatim azotom.

nim prskanjem (preko lista): 70 g boraksa na 22 litara vode.

Korenasti usevi najosetljiviji su na ovaj poremeaj; takoe kupus, karfiol, celer, graak, kruka, jagoda i karanfil. SIMPTOMI Vrni pupoljci venu, biljke su bunaste i zakrljale. Cvekla - na korenu se pojavljuju nekrozne pege; moe izazvati smeu trule iznutra. Kupus - deformisani listovi; delovi korena su uplji. Karfiol - cvetne glavice slabo rastu i na njima se pojavljuju smee mrlje. Stablo, lisna drka i lisne ile postaju hrapave. Celer liar - zadebljala lisna drka puca po povrini; unutranje tkivo postaje crvenkastosmee. Kruka - u mesu plodova formiraju se tvrde smee pege; nekad se deformie. Novi izdanci ponekad venu na prolee. Broskva i repa ugarnjaa - u unutranjosti donjeg dela korena formiraju se smee ili sive zone, esto u koncentrinim krugovima. Jagoda - zakrljale biljke. Sitni listovi, uti i naborani pri vrhu. Plodovi mali i bledi, formiraju struk blizu peteljke. UZROCI Nedostatak u zemljitu je veoma redak; moe da se desi kad je podloga od granita koji sadri malo bora. Uzrok nastaje i usled ispiranja lakog zemljita posle velikih kia, preteranog dodavanja krea/visoke pH vrednosti i izuzetno suvog zemljita. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Poboljajte zadravanje vlage lakog zemljita. Izmerite pH vrednost pre nego to dodate kre; odravajte pH vrednost ispod 7. Umeajte grabuljama boraks u zemljite, 35 g po metru kvadratnom. Kruke prskajte folijar-

neDOStatak BORa

Sve biljke su podlone ovom ne tako estom poremeaju. SIMPTOMI Slab rast. Lie postaje plaviasto-zeleno s ljubiastim mrljama, ali ne uti. Plodovi su sitni i zeleni, kiselog ukusa. Ovaj poremeaj nije lako ustanoviti i moe da se pomea sa simptomima koji nastaju usled sue, oteenja korena i nedostatka azota. UZROK Zemljite samo po sebi moe biti siromano fosforom - naroito kiselo zemljite, zemljite s malo krenjaka, kao i zemljite u oblastima s mnogo padavina. Hladno vreme moe izazvati privremeni nedostatak. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Obogatite zemljite organskim izvorima fosfora kao to su fosfatni kamen ili kosti.

neDOStatak FOSFORa

Poznat i kao hloroza koju izaziva kre. Simptomi su veoma slini kao kod nedostatka magnezijuma i esto se javljaju zajedno. OSETLJIVE BILJKE Kruka, malina; biljke koje vole kiselo zemljite, na primer kamelija, azaleja na alkalnom zemljitu, ali moe da se javi kod svih vrsta biljaka. SIMPTOMI Lie dobija utu i smeu boju po ivicama a potom i du ila (videti str. 87). Mlado lie moe sasvim da pouti ili pobeli i potpuno izgubi zelene delove. Kvalitet i kvantitet ploda su loi. UZROCI Prevelika pH vrednost zemljita kod biljaka koje vole kiselu sredinu. Prevlaeno zemljite. Preterana upotreba fosfata. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite biljke kojima odgovaraju uslovi zemljita. Dodajte dobro zgorelo ubrivo ili kompost.

neDOStatak gvOa

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

417

Poremeaj do kog esto dolazi na kiselom zemljitu i kod biljaka koje se gaje u posudama i nemaju dovoljno vlage. SIMPTOMI Kovrdavost mladih listova ili vrhova izdanaka, slab rast. Jabuka dobije gorku pegavost. Kora ploda je pegava; u mesu se javljaju smee take gorkog ukusa. Naroito su ugroeni veliki plodovi. Simptomi mogu da se jave i dok se voke uvaju. Kelj pupar i kupus dobiju smeu unutranjost. argarepa - udubljenja. Ovalne pege na korenu postaju pukotine i rupe. Koren mogu da napadnu drugi organizmi i prouzrokuju truljenje. Celer liar - centralno lie poinje da crni, biljke su zakrljale. Paradajz, paprika - trule vrha ploda (videti sliku, str. 86). Tamno-smee/crne mrlje pojavljuju se kod peteljke ploda. Ne moraju svi plodovi na istoj grani da budu pogoeni. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Pravi nedostatak kalcijuma je redak, mada moe da se javi na kiselom zemljitu. Simptomi su vie posledica prekida u snabdevanju kalcijumom. Do toga moe da doe zbog nedostatka vode, to usporava prenos kalcijuma do biljke i zbog preterane upotrebe kalijuma u ubrivu bogatom magnezijumom. Po potrebi, dodajte kre kiselom zemljitu do pH vrednosti 6,5. Dodajte organske materije zemljitu kako biste odrali uslove koji omoguavaju stalno snabdevanje vodom cele godine. Nikad ne dopustite da se zemljite u posudama isui.

neDOStatak kalCijUma

OSETLJIVE BILJKE Krompir, paradajz, jabuka, ribizla, kruka i druge jestive i ukrasne plodonosne biljke SIMPTOMI Smea pale na vrhu i ivicama listova koji poinju da se uvijaju. Na donjoj strani listova mogu da se pojave ljubiasto-smee pege. Slabo cvetanje i rod. Biljke su podlonije uticaju mraza i bolestima. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Poboljajte strukturu zemljita. Da bi se zemljite obogatilo kalijumom mogu da se koriste kalijumova ubriva na biljnoj osnovi, hranivo od morskih algi, lie gaveza i teni gavez. Dodajte zemljitu zgorelo ubrivo koje je stajalo ispod pokrivaa ili kompost. U kompost dodajte pepeo od drveta koji ima visok nivo kalijuma. Ne dodajite ga direktno u zemljite jer je rastvorljiv.

Poremeaj poznat i kao deficit kalijuma izazvan manjkom ovog elementa u zemljitu. Do njega najee dolazi na lakom, peskovitom zemljitu, kao i na zemljitu s niskim sadrajem gline ili visokim sadrajem treseta.

neDOStatak kalijUma

Poremeaj koji najvie pogaa krompir, paradajz, crnu ribizlu, jabuku, ogrozd, malinu i hrizantemu. SIMPTOMI Simptomi se najpre javljaju na starijem Uu, a kasnije se ire i na mlado. Listovi poprimaju utu (ponekad crvenu, ljubiastu ili smeu) boju izmeu ila i oko ivica, dok ile ostaju zelene. UZROCI Kiselo zemljite. Jaka kia lako ispira magnezijum iz lakog zemljita. Preterana upotreba ubriva bogatih kalijumom moe da sprei biljke da uzimaju magnezijum iz zemljita. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Da bi se efekti odmah osetili, posle cvetanja prihranjujte lie svake druge sedmice magnezijum-sulfatom (200 g na 10 litara). Smanjite upotrebu kalijumovih ubriva. Tretirajte zemljite dolomitskim krenjakom (ako je previe kiselo).

neDOStatak magnezijUma

Poremeaj koji najvie pogaa pasulj, graak, crni luk, jabuku, vinju, trenju i malinu. Videti i Nedostatak gvoa

neDOStatak mangana

418

ORGANSKA BATA

SIMPTOMI Lie uti, dok najmanje ile ostaju zelene formirajui are na listu. Simptomi se najpre javljaju na najmlaim listovima, mada biljka moe da prevazide problem pa je tada ovo lie manje ugroeno. Po povrini lista pojavljuju se smee pege. Najugroeniji listovi postaju smei i sue se. UZROCI Najee se javlja na zemljitu ija je pH vrednost vea od 7,5, kao i na zemljitu s loom drenaom i velikom koliinom organskih materija. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite biljke kojima odgovaraju uslovi postojeeg zemljita. Poboljajte strukturu zemljita.

glave iode, dolazi do uvenua i suenja kore. Jedna ili vie grana mogu uvenuti. Na mrtvim granama pojavljuju se ruiasti ili crveni pritevi (videti str. 158). PREVENCIJA I SUZBIJANJE Orezujte drvee i ivicu samo kad je suvo vreme. Odsecite sve zaraene grane im ih opazite i spalite orezani materijal. Dezinfikujte batenski alat. Uklonite jako zaraene grmove.

Nije pametno da tretirate zemljite zbog nedostatka minerala ako niste sasvim sigurni da ovaj problem postoji jer to moe pogorati situaciju. Simptomi nedostatka minerala esto se javljaju zbog prevelikog dodavanja krea, preterane upotrebe ubriva ili loe strukture zemljita - pre nego zbog stvarnog nedostatka minerala. Hladno vreme, sua i previe vode takoe mogu da izazovu privremeni nedostatak. Pravi nedostatak minerala je veoma redak. Da bi se on precizno ustanovio obino je potrebna analiza biljaka i zemljita. Videti i Nedostatak bora, kalcijuma, gvoa, kalijuma, fosfora, azota, magnezijuma i mangana.

neDOStatak mineRala

Crvi mikroskopske veliine, nevidljivi golim okom. Neki su tetoine na biljkama, dok su drugi korisni jer napadaju pueve golae i larve iaka i drugih tetoina. Videti i Cistolike nematode krompira

nematODe

Nectria cinnabarina Ovo gljivino oboljenje obino napada bolesno drvo ili drvo koje umire. Biljke koje su oteene usled mraza, imaju oteenja na kori ili ive u vlanim uslovima u dubokoj travi na prolee, podlonije su od drugih. OSETLJIVE BILJKE Svo listopadno drvee i grmovi SIMPTOMI Prvi simptomi javljaju se na prolee. Iznad mesta gde je bolest ula, gde se mogu videti smei pritevi veliine

nekROza kORe liaRa

Poremeaj do kojeg dolazi najee kod voa, bundeva i pasulja. SIMPTOMI Biljke ne formiraju plod, ili je rod veoma mali. Plod maline i jagode je deformisan i mestimino suv. Biljka se inae normalno razvija. UZROCI Mraz u vreme cvetanja. Nedostatak odgovarajueg opraivaa u blizini (jabuka i kruka). Nedostatak cvetova zbog neadekvatnog orezivanja. Muki cvetovi se ne otvaraju u isto vreme kad i enski (kod tikviastog povra). Loi vremenski uslovi u vreme cvetanja koji spreavaju insekte da oprae cvet. Suvo zemljite. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Pronaite uzrok i ako je mogue uklonite ga.

nezametanje PlODOva

Cacoecimorpha pronubana Odrasle jedinke su sitni, bledi, sivkasti insekti s bakarnim zadnjim krilima. Gusenice su male, svetlozelene, dugake oko 1,8 mm. Kad ih neto uznemiri poinju da se uvijaju unazad sve dok ne padnu ostajui da vise na svilenkastoj niti. Godinje se javlja nekoliko generacija i gusenice se

OBini kaRanFiliev Savija

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

419

u zatienom prostoru mogu nai u bilo koje doba godine. Izmeu listova predu mreu u kojoj se potom uaure. OSETLJIVE BILJKE Veliki broj bunastih i zeljastih biljaka, i u zatienom prostoru i na otvorenom. SIMPTOMI Izmeu listova spojenih svilenkastom mreom mogu se nai gusenice kako se hrane. Hrane se povrinskim slojem listova usled ega se lie sui i uti. Moe doi do oteenja pupoljaka i cvetova. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Unitite gusenice i uklonite upredeno lie.

dva puta dnevno. Trudite se da sve biljke imaju najbolje mogue uslove za rast. Pauinar moe naneti veliku tetu biljkama u saksiji ili izuzetno bujnim biljkama, kao i onim koje se gaje u loim, vruim i suvim uslovima. Unitite veoma zaraene biljke. Na prolee oistite i izribajte plastenik. Za pukotine i udubljenja koristite vodu pod jakim pritiskom. Bioloke mere U zatienom prostoru i u toplini uslovima na otvorenom koristite grinju grabljivicu Phytoseiulus persimilis; optimalna temperatura 18-24C. Pesticidi Insekticidni sapun; ulje uljane repice

Tetranychus urticae Ova sitna tetoina, dugaka do 0,5 mm, samo tokom jeseni i zime poprima crvenu boju. Poznata je i pod nazivom koprivin pregalj. Vei deo godine je svetlozelen ili ut s dve tamne pege na leima. Odgovaraju mu topli, suvi uslovi a razmnoava se za samo 8 dana na temperaturi od 26C. Pauinar zimu provodi u hibernaciji u pukotinama i udubljenjima, ostacima opalog lia i prua. U stakleniku se razmnoava ele godine ako je temperatura iznad 12C. OSETLJIVE BILJKE Veliki broj razliitih vrsta staklenikih i kunih biljaka. Kad je vrue, suvo vreme, privlae ga i biljke na otvorenom: jagoda, breskva, vinova loza, krastavac, boranija, pasulj, patlidan, karanfil, fuksija i nedirak. SIMPTOMI U poetku se na listovima pojavljuju sitne pege. Kako se napad nastavlja lie poprima bronzanu boju, vene i sui se. Pojavljuje se fina, tanka mrea izmeu biljnih delova ili s donje strane listova. Uz pomo lupe na donjoj strani listova mogu da se vide pauinar i jaja koja tu polae. U hladnom stakleniku najvea najezda pauinara je od juna do septembra, ali esto su aktivni ele godine. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ako je potrebno, prskajte biljke sitnim kapima vode

OBini PaUinaR

Tani uzroci jo nisu poznati. Verovatno su odgovorne nematode i gljivina oboljenja iz zemljita. Smatra se da se brojnost ovih organizama poveava proporcionalno veliini ili starosti biljke i da mogu da opstanu s jakim drvenastim korenovim sistemom starijih biljaka, ali mlade biljke s mekim korenovim tkivom ne mogu da podnesu veliki broj ovih organizama u zemljitu. OSETLJIVE BILJKE Trenja, vinja, rua, ljubiica, letnji zvezdan, jabuka, breskva, kruka, ljiva i jagoda. SIMPTOMI Simptomi se javljaju kad se mlada biljka posadi na mesto gde je pre toga bila srodna biljka. Prve godine nova biljka sporo raste. Korenov sistem je slab i deava se da pone da tamni. esto ne uspe da se primi. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Trudite se da ne sadite biljke podlone oboljenju na mesto gde je pre toga bila ista ili srodna biljka. Ako ipak morate da posadite biljku na isto mesto, iskopajte veliku rupu i zamenite zemlju sveim zemljitem sa mesta gde nisu uzgajane osetljive biljke. Biljke koje se gaje u velikim kontejnerima i presauju se s velikim slojem zemljita oko razvijenog korena imaju vie anse da opstanu.

OBOljenje mlaDOg RaSaDa

420

ORGANSKA BATA

Paravespula vulgaris i P. germanica Odrasle jedinke ove tetoine imaju krila, upadljive ute i crne are a dugake su do 2 cm. Prave velika gnezda teksture sline papiru u rupama u zemljitu, zidovima, zgradama i gomilama komposta. Poetkom godine ose su korisne grabljivice koje hrane svoje mlade gusenicama i drugim tetoinama. Veina osa ugine na jesen od mraza. Matica zimu provodi na suvom zatienom mestu kao to su spoljne prostorije i upe, ili ispod kore drvea. OSETLJIVE BILJKE Zreli plodovi jabuke, kruke, vinove loze, breskve i ljive. SIMPTOMI Rupe u zrelim plodovima na leto i poetkom jeseni koje obino pogoravaju tetu izazvanu drugim faktorima. esto oteuju koren georgina, a kad je suvo vreme sleu na mahune pasulja struui ih svojim usnim aparatom. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ako je mogue, ne dirajte ih. Zatitite plodove kesama od muslina, najlonskim navlakama ili neim drugim. Ako je neophodno, unitite gnezda koja ste pronali, osim ako ste alergini na ujed ose. Gnezda je najbolje unitavati kad padne mrak. Strogo vodite rauna o bezbednosti; sklonite decu i kune ljubimce na udaljeno mesto. Morate nositi punu zatitnu opremu koja prekriva svaki deo tela. Ako gnezdo visi u vazduhu, sruite ga u plastinu vreu. Dobro je uveite i stavite u zamrziva gde e ose uginuti. Gnezda koja se nalaze u zemljitu ili gomili komposta moete da unitite tako to ete ih pokriti staklenom posudom i potom je pritiskati da uroni u zemljite i zablindira gnezdo. Posle nekoliko sedmica ose e uginuti od gladi. Najsigurnije je da pozovete strunjaka za suzbijanje tetoina. Zamolite ga da koristi sapun ili piretrin, umesto karbamata ili organofosfatnog insekticida.

OSa

Nematus ribesii Larve ove tetoine su zelene s crnim pegama i sjajnom crnom glavom, dugake do 3 cm kad sasvim porastu. Jaja su zelenkasta/bela, dugaka oko 1 mm i tetoine ih polau na donju stranu lia uz glavnu ilu, obino nisko, u sredinjem delu biljke. Godinje se izlegu dve do tri generacije, a tetu poinju da nanose u aprilu ili maju. Larve tree generacije zimu provode uaurene u zemljitu. OSETLJIVE BILJKE Ogrozd, crvena i bela ribizla SIMPTOMI Prvi simptomi su sitne rupe u liu koje prave mlade larve. Tek izlegle larve hrane se u sreditu buna jednu do dve sedmice, a potom se pomeraju ka spoljanjosti biljke. Mogu brzo da pojedu sve lie i ostave skelet od lisnih ila i grana. Ukoliko se to ponovi, biljka e formirati manje plodova. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite biljke u nizu ili lepezasto da biste olakali lociranje i uklanjanje larvi. Paljivo pregledajte bunove i traite rupice veliine glave iode sredinom prolea, od poetka do sredine leta i poetkom jeseni. Unitite sva jaja i larve koje pronaete. Ako je najezda jaka, uklonite ceo list. Savetuje se svakodnevno pregledanje. Uklonite mal krajem jeseni/na zimu i lagano okopajte zemlju oko bunova.

OSa OgROzDa

Phymatocera aterrima Larva ove tetoine je svetlosiva, naborana, sa crnom glavom, dugaka do 2 cm. Mlade larve su ukastosive. Jaja polae na biljke krajem prolea i poetkom leta. Larve se hrane obema stranama listova. Kad sasvim porastu sele se u zemljite da se uaure. OSETLJIVE BILJKE Solomonov peat i druge vrste Polygonatum spp. SIMPTOMI tetoina veoma brzo jede lie ostavljajui samo glavnu ilu.

OSa SOlOmOnOvOg Peata

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

421

PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklonite i unitite jaja i larve. Okopavajte biljke zimi kako biste izvukli aure.

PREVENCIJA I SUZBIJANJE Nije potrebno. teta je retko ozbiljna i ne utie na razvoj biljke.

Poremeaj koji ugroava biljke s mekim tkivom i dlaicama. SIMPTOMI Listovi deluju kao da su izbeljeni ili se na njima pojavljuju svetlosmede mrlje. Oteeni delovi esto se sue. UZROCI Jako sunce. Pogorava se ako se na listovima zadravaju kapi vode koje privlae zrake sunca. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ne kvasite lie po jakom suncu. Podlone biljke uvek zalivajte od dole. Obezbedite biljkama zasenjenost.

Pale

Poremeaj do kojeg dolazi kod mnogo vrsta biljaka. SIMPTOMI Lie tamni na strani okrenutoj prema vetru. Vrhovi i ivice listova esto su znatno tamniji od sredine. Na povrini jabuke i drugog voa pojavljuju se crvenkasto-smee mrlje. UZROCI Jak vetar, naroito slan. Graevinski objekti mogu da formiraju tunel za vetar ili izuzetno vetrovito mesto u bati. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite vrste kojima odgovara vetrovito podruje - obino su to primorske biljke, ali treba proveriti otpornost ovih vrsta kad se gaje u kopnenim ili severnim oblastima. Napravite zaklon od vetra, prirodni ili vetaki.

Pale izazvana vetROm

Elsinoe veneta Ovo gljivino oboljenje napada mlade stabljike maline od kraja prolea do kraja leta. Spore zimu provode na biljkama-domainima. Na plodonosnom stablu javljaju se pukotine koje uzrokuje infekcija od prethodnih godina. OSETLJIVE BILJKE Malina; kupina, crvena kupina SIMPTOMI Napada mlade izdanke. Na drvenastim stabljikama, liu, cvetu, granama i zelenim granama pojavljuju se ljubiaste pege. Lie poinje da opada, kora puca i nastaju ranice. Prinos se smanjuje. Ozbiljna infekcija izaziva deformitet i suenje. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Odsecite i spalite zaraeno stablo. Fungicidi Deset dana nakon to se cvetovi na plodonosnom stablu otvore prskajte biljke bordovskom orbom.

PegavOSt izDanaka maline

Megachile centuncularis Mala pela koja ivi kao jedinka, svetlosmea do crna, dugaka 1 cm. OSETLJIVE BILJKE Rua, laburnum, rododendron, ljiljan, kalina i druge ukrasne biljke. SIMPTOMI Ovalno, polukruno iseene rupe po obodu listova.

Pela liStaRa

Cercospora beticola, Ramularia beticola Ovo gljivino oboljenje zimu provodi u ostacima zaraenih biljaka ili u semenu. Raznosi se uz pomo kie, vetra, insekata, alata i runo. Visoka vlanost i temperature doprinose irenju bolesti. OSETLJIVE BILJKE Cvekla, blitva; eerna repa SIMPTOMI Na liu se pojavljuju male okrugle pege, bledosive u sredini i smeeljubiaste linije. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklanjajte ostatke biljaka; koristite dobro klijavo seme. teta obino nije velika. Ovo gljivino oboljenje pojavljuje se u vidu crnih ili zelenkastih nekroznih izraslina na stablu. Divlja ljiva i trenja mogu biti izvor zaraze.

PegavOSt lia eeRne RePe

422

ORGANSKA BATA

Erysiphe, Sphaerotheca i Podosphaera spp. Razliite vrste srodnih gljivica izazivaju simptome karakteristine za pepelnicu. Svaka vrsta napada samo odreenu grupu biljaka. Najee se javlja kad su danju uslovi topli i suvi, a nou hladni, i posebno na suvom zemljitu. OSETLJIVE BILJKE Skoro sve: posebne vrste napadaju jabuku, kajsiju, trenju, vinju i ljivu; kupusnjae, tikve, ogrozd, crnu ribizlu, vinovu lozu, ruu, jagodu i malinu. SIMPTOMI Na skoro svim delovima biljke pojavljuje se bela ili siva prainasta skrama. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Na prolee i krajem leta odsecite sve zaraene izdanke ili biljke. Trudite se da biljke uvek imaju potrebnu koliinu vode i hranljivih materija. Dobro pripremite zemljite pre saenja. Malirajte biljke da bi zadravale vlagu. Ne preterujte s ubrivima bogatim azotom jer to pospeuje sadraj vode u biljkama koje su tada podlonije bolesti. Stalno se kultiviu nove sorte donekle otporne na pepelnicu. Videti i Pepelnica jabuke Fungicidi Sumpor. Moe otetiti mlade listove i neke sorte ogrozda i jabuke. Proitajte uputstva pre upotrebe.

PePelniCa

PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite otporne sorte. Malirajte prostor oko drvea da se zemljite ne bi isuivalo. Zalivajte drvee u sunom periodu. Na zimu oreite zaraene grane. U prolee uklonite zaraeno lie i grane. Prskajte ekstraktom morskih algi da biste pospeili rast. Fungicidi Sumpor, mada je tetan za neke sorte. Proitajte uputstvo pre upotrebe.

Podosphaera leucotricha Gljivino oboljenje koje zimu provodi u pupoljcima. Zaraeni pupoljci otvaraju se kasnije od zdravih. Videti takoe Pepelnica. OSETLJIVE BILJKE Jabuka; kruka, dunja, breskva, Photinia (fotinija - zimzeleni grm) i mumula SIMPTOMI Pepeljasti beli sloj na pupoljcima, liu i stablu. Cvetovi otpadaju; lie je deformisano, sui se i opada. Ako se biljka rano zarazi, na plodu se pojavljuje pauinasta ra.

PePelniCa jaBUke

Uncinula necator Ovo gljivino oboljenje zimu provodi u pupoljcima i granicama. Mladi pupoljci najugroeniji su na prolee. Najee se javlja kad je zemljite suvo, a vazduh oko biljaka vlaan. Spore raznosi vetar. OSETLJIVE BILJKE Vinova loza SIMPTOMI Bele gljivice pojavljuju se na mladim izdancima koji su zakrljali i beliasti. Pepelnica se moe primetiti i na donjoj strani listova. Na grozdovima se javljaju suve, smee mrlje i sive pege. Zrna pucaju, a potom se sue i trunu. Neke sorte, kao to su kaberne sovinjon i karinjan veoma su osetljive. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ogulite staru koru sa stabljika vinove loze da biste otkrili mladu koru. Koristite tup no i vodite rauna da ne otetite novu povrinu. Zimi oistite staklenik vrelom vodom i sapunom. Sperite ga istom vodom. Ostavite ga da se osui pre nego to ga zatvorite. Obezbedite odgovarajuu ventilaciju (to moe zahtevati uvoenje grejanja) i vlagu, i na otvorenom i u stakleniku. Dobro zalivajte lozu koja raste uz zid, sve dok groe ne pone da zri. Proredite guste grane da biste obezbedili protok vazduha. Fungicidi Sumpor. Prilikom primene morate voditi rauna jer mnoge sorte ne vole sumpor. Prvo ga stavite na jedan ili dva nia lista i saekajte 24 sata da bi videli da li e listovi otpasti.

PePelniCa vinOve lOze

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

423

Bolest koju izazivaju razliite vrste srodnih gljivica koje napadaju odreene vrste biljaka ili grupe biljaka. Obuhvataju Peronospora destructor koja napada luk; Bremia lacfucae koja napada zelenu salatu; Peronospora sparsa koja napada ruu; Plasmopara vificola na vinovoj lozi i Peronospora violae na ljubiici. Ove gljivice ive u zemljitu, u ostacima biljaka i na zaraenim biljkama koje ne pokazuju uvek simptome. OSETLJIVE BILJKE Veliki broj razliitih vrsta, naroito dok su mlade. SIMPTOMI ute mrlje na gornjoj strani lista i plesan, u vlanim uslovima, s donje strane lista. Moe da napadne velike povrine lia i dovede do odumiranja. Crni luk truli dok se uva. Bolest se najee javlja u vlanim uslovima. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite otporne sorte zelene salate kao to su sangria ili mali dragulj. Ako se pojavi na crnom luku, koristite petogodinji plodored. Poboljajte ventilaciju i cirkulaciju vazduha. Uklonite zaraeno lie ili pojedine zaraene biljke. Ako se problem nastavi, uklonite i unitite sve zaraene biljke. Videti Plamenjaa luka

Plamenjaa

se koren rascepi uoava se najei simptom - sredite korena je crveno. Najvie se primeuje na prolee i jesen, a zimi je manje izraeno. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uvek sadite zdrave biljke nabavljene od sigurnog proizvoaa. Trudite se da zemljite bude dobro propusno za vlagu. Gajite biljke otporne na odreene oblike ovog oboljenja. Potraite pogodne sorte kod pouzdanog proizvoaa rasada. Ne gajite jagode na istom mestu na kom su bile prethodnih godina; spore miruju u zemljitu mnogo godina.

Phytophthora fragariae var. fragariae Spore ovog gljivinog oboljenja ulaze u zemljite sa trulog korenja zaraenih biljaka. U zemljitu mogu da miruju najmanje 12 godina. Do infekcije zdravih korenova dolazi u vlanim uslovima. iri se kroz zaraene biljke, a sa njih i u zemljite preko batenskog alata i obue. OSETLJIVE BILJKE Jagoda SIMPTOMI Listovi dobijaju smee-ljubiastu boju. Oko ivice listova pojavljuje se crvena linija; moe da se proiri na itav sredinji deo lia. Biljke neravnomerno rastu, pojedine su slabane i male. Korenov sistem je zakrljao, tamnosmee ili crne boje, a spoljni sloj se lako skida. Kad

Plamenjaa jagODe

Phytophthora infestans Ovo gljivino oboljenje zimu provodi u zaraenim krtolama i biljkama. Biljke koje se gaje iz krtola ostavljenih u zemljitu u vreme vaenja est su izvor zaraze. Bolest se brzo iri kroz useve po toplom, vlanom vremenu. Kia spira spore sa lia i unosi ih u zemljite gde dospevaju u krtole. Mogu da se jave i otporne spore koje preivljavaju u zemljitu - ali jo nije poznato koliko esto se to deava. OSETLJIVE BILJKE Krompir i paradajz SIMPTOMI esto i ozbiljno gljivino oboljenje koje se javlja po toplom, vlanom vremenu i brzo se iri. Krompir - tamne mrlje po listovima, uglavnom po vrhovima i ivicama, kao i na stablu. U vlanim uslovima na donjoj strani listova javlja se bela plesan. Biljka moe brzo da uvene. Na zaraenim krtolama pojavljuju se tamna udubljenja koja se sue i ovrsnu. Usled napada bakterijske meke trulei, krtole trule i pretvaraju se u kau neprijatnog mirisa. Paradajz - simptomi na liu slini kao kod krompira, ali slabijeg intenziteta. Na zelenim plodovima i stablu pojavljuju se tamne mrlje, na zrelim plodovima ubrzo se pojavljuje suva trule. Ovi simptomi esto se javljaju tek nekoliko dana posle berbe. Preko trulei se nekad javlja i beliasta plesan.

Plamenjaa kROmPiRa i PaRaDajza

424

ORGANSKA BATA

PREVENCIJA I SUZBIJANJE Sadite dobar semenski krompir od proverenog dobavljaa. Gajite otporne sorte krompira kao to su Katahdin i Kenebek. Unitite biljke ponikle iz prologodinjih krtola kao i samonikli krompir i paradajz ukoliko niknu na gomili komposta i slinim mestima. Zagrnite krompir zemljom ili ga malirajte da bi se smanjila mogunost da spore uz pomo kie dopru do krtola. Poravnajte brazde da spore ne bi ule u zemljite kroz pukotine. Ako se plamenjaa pojavi na liu, odmah unitite sve zaraene listove. Ako je napad ozbiljan, posecite sve lie i stablo. Koristite samo dobro zgoreli kompost. Ne vadite krompir bar tri sedmice da ne biste zarazili krtole sporama prilikom vaenja. Izvadite sve krtole i nemojte ih ostavljati za seme ako potiu od zaraene biljke a ne uvajte ni seme zaraenog paradajza.

Peronospora destructor Gljivino oboljenje koje moe da preivi i do 5 godina u zemljitu, kao i u ostacima useva i zaraenim biljkama koje uvek ne pokazuju simptome. Na primer, moe da provede zimu u naizgled zdravom crnom luku posejanom na jesen i potom da zarazi useve koji se sade na prolee. OSETLJIVE BILJKE Crni luk, ljutika ili vlasac i kozjak SIMPTOMI Listovi dobijaju tamnosivu boju, sue se i padaju. Skladitene lukovice trule. Bolesti najvie pogoduju hladni, vlani uslovi. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ako se pojavi plamenjaa luka, primenite petogodinji plodored. Ne uvajte seme zaraenih biljaka. Prekinite krug - godinu ili dve dana ne gajite luk koji se seje na jesen ili prolee. Uklonite zaraene biljke im ih primetite. Plevite korov da biste poboljali cirkulaciju vazduha oko biljaka.

Plamenjaa lUka

Cladosporium spp. i druge Gljivice koje izazivaju plesan rastu na slatkoj medljici koju lue insekti koji se hrane biljnim sokom. Ne oteuju biljke direktno, ali runo izgledaju i blokiraju svetlost neophodnu za fotosintezu. Lie esto opada; u ozbiljnim sluajevima biljka neretko oslabi. OSETLJIVE BILJKE Kamelija, lovor, breza, ukrasni citrusi, lipa, hrast, ljiva, rua, paradajz, vinova loza, vrba i mnoge druge i na otvorenom i ispod stakla. SIMPTOMI Na gornjoj povrini lista i drugim delovima biljke pojavljuje se crna ili smea izluevina. Biljke su zaraene tetoinama koje se hrane biljnim sokom kao to su biljne vai, bele vai, titasti insekti ili vunaste vai. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Suzbijajte tetoine koje proizvode medljiku. Prskajte biljke vodom ili ih briite sunerom. Plodovi su jestivi kad se opere plesan.

PleSan

Botrytis paeoniae Poznato i kao uvenue boura, ovo gljivino oboljenje ostaje u zemljitu i moe da preivi na zaraenim ostacima biljaka. Odgovaraju mu vlani uslovi. OSETLJIVE BILJKE Bour i urevak SIMPTOMI Na stablu, u nivou zemljita, pojavljuju se tamno-smee mrlje. Siva plesan pojavljuje se na mladim pupoljcima i cvetovima koji poinju da tamne. Stablo vene i klone. Cvetovi se ne otvaraju. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Sadite biljke na veem rastojanju da biste omoguili cirkulaciju vazduha. Zaraene biljke na jesen treba isei u nivou zemljita. Uklonite sve ostatke obolelih biljaka. Paljivo skinite gornji sloj zemljita oko takvih biljaka i zamenite ga novim.

PleSan BOURa

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

425

Rhizoctonia solani i Pythium spp. Postoji veliki broj ovih problematinih gljivinih oboljenja iz zemljita. Neke gljivice preivljavaju na trulim ostacima biljaka, dok se druge zadravaju u zemljitu u vidu spora. Veoma brzo se razmnoavaju u hladnim, vlanim uslovima gde nema cirkulacije vazduha. OSETLJIVE BILJKE Seme, rasad, ponici, koren i delovi povra u nivou zemljita ili ispod, na primer kod argarepe i celera. Veoma brzo se iri u mladom rasadu. SIMPTOMI Seme ne klija. Rasad napada u nivou zemljita ili nie; stablo postaje vodeno, tamno i tanko. Ponici poleu i odumiru. Crvenkasto-smei useci javljaju se na korenu ponika i odraslih biljaka, u poetku odmah ispod povrine zemljita. Boni korenovi izdanci starijih biljaka odumiru. Povre kao to je krompir, porodica tikava i pasulj mogu da se zaraze ako vlani uslovi dugo traju. To dovodi do stvaranja pauinastog belog micelijuma, a zatim do truljenja unutranjosti povra i pretvaranja u meku vodenastu masu. Rhizoctonia takode izaziva smee mrlje na travnjacima i travi. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Pre nego to sejete seme ili seete biljke, proverite da li su saksije i posude sasvim iste. Koristite sterilnu opremu za setvu. Obezbedite dobru drenau - izuzetno vlani uslovi pogoduju napadu tetoina i bolesti. Ne sadite rasad previe gusto - dobra ventilacija je veoma vana za smanjivanje vlage koja pogoduje bolesti. Sejte seme na prolee kad se zemljite dovoljno ugrejalo. Biljke e rasti brzo i bez zastoja. Videti Plamenjaa krompira i paradajza Phytophthora spp.

POleganje RaSaDa

SIMPTOMI Lie uti, na listovima se pojavljuju suvi peati, biljka je zakrljala. esto se pospeuje trule korena. UZROCI Preterano zalivanje, naroito kad je rast spor. Loa drenaa. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Prilagodite zalivanje uslovima koji odgovaraju biljkama i godinjem dobu. Poboljajte drenau zemljita; trudite se da i u saksijama bude dobra drenaa. Gajite biljke kojima odgovara zemljite natopljeno vodom.

Osetljive biljke najpodlonije su ovom poremeaju. Obino i biljke otporne na hladnou mogu da podlegnu ako jak mraz usledi posle perioda toplog vremena koje je podstaklo rast novih izdanaka, ili ako se, na primer, mraz javi leti. Ranjive su i biljke koje obasjava prvo jutarnje sunce i brzo topi mraz. SIMPTOMI Promrzline se javljaju nou i mogu da otete razliite vrste biljaka koje nisu iz iste familije. Cvetovi i pupoljci gube boju, obino tamne. Moe se zaustaviti formiranje ploda. Lie i stablo poprima smeu ili crnu boju; mladi boni izdanci obino pretrpe najveu tetu. Kora ploda jabuke tamni, obino s kraja suprotnog od peteljke. teta moe da se primeti tek kad se formira plod. PREVENCIJA I SUZBIJANJE U rizinom periodu zatitite osetljive biljke pokrivaem za redove, novinskom hartijom ili nekim drugim pokrivaem. Ojaajte biljke pre nego to ih presadite. Osetljive biljke drite unutra dok ne proe rizik od mraza. Birajte sorte koje kasnije cvetaju. Ne sadite osetljive biljke na mesta gde je mraz najjai, ili gde e ih obasjati prvo jutarnje sunce.

PROmRzline

Ovo je est poremeaj kod kunih biljaka i drugih vrsta koje se gaje u saksijama; takoe i kod biljaka koje se gaje na slabo oceditom zemljitu.

PRevlaenOSt

Poremeaj karakteristian za vinovu lozu. SIMPTOMI Pojedina zrna, ili grupa zrna, gube boju, ne razvijaju se, sparuena su i

PROPaDanje zRna gROa

426

ORGANSKA BATA

vodenasta. Crno groe dobija crvenkastu boju, a belo je prozirno. Zrna su kiselog ukusa. UZROCI Najverovatniji uzrok je nedovoljno ili preterano zalivanje, kao i nedostatak hranljivih materija. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ne sadite vinovu lozu previe gusto jer e to opteretiti korenov sistem. Dobro je zalivajte, ali ne preterujte. Poboljajte uslove zemljita ako je potrebno. Ako primetite poremeaj poetkom sezone uklonite smeurana zrna i prihranite biljke tenim organskim hranivom.

Ova stvorenja imaju upadljivu tvrdu ljuturu, u koju se uvlae kad su u opasnosti. Kreu se uz pomo velikog, sluzavog miiavog stopala i ostavljaju za sobom karakteristian sluzav trag. Aktivni su od prolea do jeseni i danju se obino kriju ispod ivice i na hladnim, vlanim mestima. Hrane se nou, naroito po vlanom vremenu. Batenski pu (Helix aspersa) sa sivosmeom kuicom prenika do 3 cm najei je meu ovim tetoinama. Puevi Cepaea nemoralis obino nisu previe opasni. Njihova kuica ima bele, ute, sive ili ruiaste prstenove s tamnijim prugama, ili ponekad sasvim svetloutim. OSETLJIVE BILJKE Veliki broj razliitih biljaka SIMPTOMI Rupe nepravilnog oblika pojavljuju se na korenu, stablu, lukovicama, krtolama, pupoljcima, cvetovima i listovima. Biljka ne nie, a rasad je pojeden. Najvie tete nanose nou. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Neke metode predloene za suzbijanje pueva golaa mogu i ovde da se koriste. Ne gajite najosetljivije biljke blizu zidova, kamenja ili gomila drveta jer se puevi esto kriju na tim mestima.

PUevi

tetoina mekog, sluzavog tela koja se kree uz pomo sluzavog, miiavog stopala i ostavlja iza sebe karakteristian sluzav trag. Ima ih raznih boja, od ruiaste do crne, a dugaki su do nekoliko centimetara. Neki ive i hrane se najee na povrini zemljita, na primer sivosmei poljski pu gola; drugi ive u zemljitu. Danju mogu da se nau u pukotinama i udubljenjima, ili ispod nekog zaklona na hladnom, vlanom mestu. Nou, naroito kad je vlano vreme, puevi golai hrane se i puze po biljkama. Jaja polau na gomili u rupama u zemljitu. Loptastog su oblika, mogu biti prozrana ili neprozrana, bez boje. OSETLJIVE BILJKE Veliki broj razliitih vrsta biljaka podloan je napadu, naroito rasad, mlade biljke, jednogodinje i zainske viegodinje biljke. Takoe napadaju krtole i plodove. SIMPTOMI Na korenu, stablu, lukovicama, krtolama, pupoljcima, cvetovima, plodu i liu velikog broja biljaka pojavljuju se rupe nepravilnog oblika. Rasad ne raste, ili je pojeden. Najvie tete nanose nou. Uoljivi su karakteristini tragovi od sluzi. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ne postoji jedan jednostavan nain za suzbijanje pueva golaa. Koristite razne tehnike da zatitite podlone biljke, naroito dok su mlade. Kad sejete seme, na dno rupe sipajte vodu, pa zatim suvo zemljite. Podstiite biljke da to pre proklijaju, a potom izrastu. Bolje je da gajite krupne sadnice ponikle u zatienom prostoru nego one dobijene setvom direktno u zemljite. Biljke zalivajte ujutru; vlano zemljite i biljke u veernjim asovima primamljiviji su za pueve golae i obine pueve. Ne malirajte mlade biljke. Zatitite pojedinane mlade biljke zvonima od plastinih flaa. Redovno okopavajte useve da biste uklonili sluzave tragove koji drugim puevima pokazuju put do jestivih biljaka. Zimi riljajte zemljite da biste izvukli pueve i jaja na povrinu, gde e ih unititi vremenske

PUevi gOlai

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

427

prilike i grabljivice. Gajite sorte krompira manje podlone napadu pueva; izvadite sve krtole krompira poetkom jeseni. Uvee skupljajte pueve golae runo i unitite ih. Koristite zamke u koje ete stavljati pivo, mleko ili sok od groa. Trudite se da budu podignute 2-3 cm od zemljita da ne biste hvatali korisne bube. Oko podlonih biljaka pospite mekinje; unitite pueve golae koje naete u mekinjama. Stavite lie gaveza koje e namamiti pueve golae oko osetljivih biljaka; ovo nema efekta posle sredine leta. Obezbedite neku drugu hranu za pueve - na primer listove zelene salate (najbolje ispod cigle ili letava da bi ostali vlani) - kad presaujete biljke u praznu leju. Da biste zatitili ostale biljke posadite one koje ete rtvovati, na primer kadificu. Zatitite saksije i vee biljke bakarnim trakama. Stvorite povoljne uslove za prirodne neprijatelje pueva golaa kao to su abe, abe krastae, tvrdokrilci i stonoge. Kokoke e vam pomoi da oistite praznu parcelu ili staklenik od pueva golaa. Bioloke mere Na otvorenom i u zatienom prostoru koristite parazitske nematode Heterorhabditis megidis; minimalna temperatura zemljita 12C.

Na granama se pojavljuju duboka oteenja. Oko rane mogu da se pojave ispupenja, a mlade grane esto se sue. Leti se pojavljuju ukasti irevi, a na jesen se ee javljaju crvene pege. Kora se nekad raslojava. Nekontrolisana bolest moe da prekrije celo stablo. Plodovima puca kora, a neki se sue i ostaju mumificirani na drvetu. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ne gajite drvee na izrazito vlanom zemljitu ili na glini sa loom drenaom. Poboljajte drenau. Ako bolest napadne mlado drvee, preporuuje se da ga izvadite. Kad se drvo primi, posejte meavinu trave sve do stabla da biste smanjili rizik zaraze zbog erozije zemljita izazvane kiom. Odsecite oteene delove drveta i zaraene grane. Blizu drveta jabuke ne koristite topolu i glog kao zatitu od vetra.

Rak PatRnaka

Nectria galligena Ovo gljivino oboljenje iri se uz pomo vetra i kie i prodire u biljke kroz oteenja na kori, lisne oiljke ili oiljke posle orezivanja. Zaraeno voe koje ostane na drveu takoe moe da bude izvor zaraze. OSETLJIVE BILJKE Jabuka, kruka, glog i topola. Neke sorte jabuka, na primer koksov narandasti pipin, elstar i gala naroito su podlone. Otpornije sorte su bramlijeve mladice, lejn princ albert i njutnovo udo. Ova bolest je posebno veliki problem na izuzetno vlanom zemljitu ili u uslovima loe drenae. SIMPTOMI Kora drveta se skuplja i puca, esto u koncentrinim krugovima, dok centralni deo kruga otpada.

Rak jaBUke i kRUke

Itersonilia pastinacae, Mycocentrospora acerina i Phoma spp. Postoje tri tipa ovog oboljenja: crni, narandasto-smei i ljubiasti. Sva tri tipa oteuju koren. Preterano vlani uslovi pogoravaju ovo oboljenje. Crni se iri uz pomo kie sa zaraenih pega na listovima. Spore potom ulaze u oteen koren. Bolest moe da prodre kroz oteenja nastala delovanjem argarepine muve. Smee-narandasti tip oboljenja verovatno izazivaju organizmi iz zemljita. Ljubiasti tip javlja se u zemljitu s visokim nivoom organskih materija. OSETLJIVE BILJKE Patrnak SIMPTOMI Crni izaziva tamne rane, esto na bonim korenovim izdancima. Smee-narandasti izaziva smee pege na kori, u poetku pri vrhu glavnog korena. Ljubiasti izaziva ljubiaste rane sa smeim, vlanim ivicama. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Biljke gajite na oceditom zemljitu. Opredelite se za otporne sorte kao stoje gladijator. Leti za-

Rak PatRnaka

428

ORGANSKA BATA

grite biljke zemljitem da biste spreili spore da dou do korena. Ostavljajte manje rastojanje izmeu biljaka kako bi formirale slabiji koren koji je manje podloan nekim oblicima ove bolesti. Suzbijajte argarepinu muvu. Koristite plodored.

Poremeaj koji se javlja kod kupusa, argarepe, trenje, vinje, crnog luka, patrnaka, ljive, krompira, broskve i paradajza. SIMPTOMI Plodovi, glavice, koren i stablo pucaju, tj. rascepe se po duini.To omoguuje organizmima koji izazivaju trule ili suenje da uu u biljku. Plod jabuke moe postati upalj. UZROCI Previe brz rast, naroito kad posle jako sunog perioda padne kia, ili se biljke zalivaju; takoe velika kolebanja temperature vazduha. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Poboljajte sposobnost zemljita da uva vlagu. Malirajte zemljite.

RaSCePljenje

OSETLJIVE BILJKE Praziluk, crni luk, vlasac, beli luk i druge vrste luka; ukrasni luk manje je podloan. SIMPTOMI Leti se na listovima i stablu pojavljuju prainasti crvenkasto-narandasti irevi. Ako je napad ozbiljan listovi e pouteti i uvenuti. Veliina biljke i prinos se smanjuju. Kasniji usevi moda e izbei bolest jer se opasnost smanjuje u hladnijim jesenjim uslovima. Ako je jesen blaga, bolest nastavlja da se razvija. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Proverite nivo azota i kalijuma u zemljitu. Ako je potrebno, poboljajte drenau. Primenjujte plodored - najmanje 3 godine, bolje 4 ili 5. Raistite sve ostatke zaraenih biljaka.

Uromyces viciae-fabae Gljivino oboljenje koje se iri kad je vlano vreme; prenose ga kia, insekti, ivotinje i vetar. Moe da prezimi u biljnim ostacima. OSETLJIVE BILJKE Bob i graak SIMPTOMI Na donjoj strani listova i na stablu pojavljuju se narandasto-smei irevi. Simptomi su uoljivi, ali retko nanose tetu biljkama. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklonite i kompostirajte sve biljne ostatke. Da biste spreili irenje spora trudite se da ne kvasite lie prilikom zalivanja.

Ra BOBa

Puccinia allii Gljivino oboljenje koje ivi na ostacima useva i divljim vrstama luka. Moe se pogorati ako je zemljite bogato azotom ili ako je nivo kalijuma nizak.

Ra lUka

Phragmidium spp. Spore ovog gljivinog oboljenja zimu provode u opalom liu. Na prolee poinju da se razmnoavaju i ponovo inficiraju grmove uz pomo vetra i kie. Spore mogu da preive i na povrini zemljita, stablu biljaka, ogradi, koiima i ostacima biljaka. OSETLJIVE BILJKE Rua SIMPTOMI U poetku se na granama, niim listovima, naroito du ila, i prologodinjim plodovima - ipcima pojavljuju jarko-narandasti irevi. Leti se ire po povrini niih listova izmeu lisnih ila. Kasnije se po njima pojavljuju crne spore koje su zapravo zimska faza bolesti. Rosa pimpinellifolia naroito je osetljiva na ovu bolest. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite zdrave biljke na oceditom zemljitu. Da biste poboljali cirkulaciju vazduha, orezujte biljke. Gajite otporne sorte. Uklonite sve ostatke zaraenih biljaka, kao i opalo lie. Na prolee oreite delove biljke koji pokazuju znakove bolesti im se pojave. Zajedno sa zaraenim mestima, odsecite i znatno vie iznad i ispod svakog zaraenog dela biljke.

Ra RUe

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

429

Meligethes aeneus Odrasle jedinke ove tetoine su sitni zeleni/bronzani insekti dugaki 2-3 mm. Na prolee i sredinom leta mogu se nai na cveu i glavicama brokule i karfiola. U bati se esto pojavljuju u velikom broju sredinom leta selei se sa useva uljane repice. OSETLJIVE BILJKE Mnoge ukrasne biljke i povre; glavice brokule i karfiola SIMPTOMI Odrasle jedinke hrane se polenom. U bati su vie napast nego tetoina, naroito na cveu. Mogu otetiti glavice brokule i karfiola. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Smestite cvetove, kao stoje cvet ukrasnog graka, na mrano mesto blizu prozora ili lampe. Insekti e se sa cvea premestiti na izvor svetlosti. Gajite brokulu i karfiol ispod guste mree (0,8 mm) ili pokrivaa, ako doe do oteenja usled aktivnosti ove tetoine.

RePiCin Sjajnik

Septoria apiicola Seme je glavni izvor zaraze ovim gljivinim oboljenjem. Zaraeni su ponici; bolest se iri na druge biljke uz pomo kie. OSETLJIVE BILJKE Celer liar; celer korenja SIMPTOMI Smee pege s tamnijim ili svetlijim rubom javljaju se na starijem liu. Pege se brzo ire na ostalo lie, a ponekad i na stabljike. Pege su esto brojne i mogu da se spoje pa lie vene. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklonite zaraeno lie i druge biljne ostatke. Nikad nemojte da uvate seme zaraenih biljaka.

Siva PegavOSt liSta CeleRa

Cryptomyzus ribis Zelenkaste vai koje se mogu nai na donjoj strani listova na prolee i poetkom leta. Zimu provode kao sjajna crna jaja na grmovima ribizle i ogrozda i legu se kad pupoljci ponu da se otvaraju. Na leto se sele na umski istac. OSETLJIVE BILJKE Crvena i bela ribizla; ree crna ribizla i ogrozd SIMPTOMI Na prolee i poetkom leta na listovima se pojavljuju plikovi; crveni na crvenoj i beloj ribizli, uti na crnoj ribizli. Simptomi ostaju i nakon to se vai premeste. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Videti Biljne vai

RiBizlina zelena va

Botrytis fabae Ovom gljivinom oboljenju odgovaraju vlani uslovi i gusto posaene biljke. Spore mogu da prezime na zaraenim biljkama i trulim biljnim ostacima. Bolest se pre razvija ako postoji nedostatak kalijuma u zemljitu. OSETLJIVE BILJKE Bob i konjski bob SIMPTOMI Okrugle pege boje okolade pojavljuju se na listu, stablu, mahunama i omotau semena. Pege mogu da se spoje dok sasvim crni delovi biljke ne uvenu. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ostavite dovoljno mesta izmeu biljaka. Gajite biljke u oceditom zemljitu. Ako je ova bolest stalna pojava, izbegavajte jesenju setvu. Bob posejan na prolee pre e se oporaviti od biljaka koje bolest napadne kasnije. Poveajte nivo kalijuma ako je nizak.

Siva PleSan BOBa

Botrytis cinerea Ova gljivica ivi na biljnim ostacima u zemljitu. Spore se ire pomou vazdunih struja, kie ili vode. OSETLJIVE BILJKE Veina ivog ili osuenog biljnog materijala ukljuujui plod, cvet i list.

Siva PleSan ili Siva tRUle

430

ORGANSKA BATA

SIMPTOMI Paperjasta sivkastobela plesan pojavljuje se na zaraenim delovima (videti str. 87). Ako je stablo obolelo, deo biljke iznad zaraenog mesta poutee i poeti da vene. Na primer, cvet jagode moe da bude zaraen, ali e se simptomi pojaviti tek kad se formira plod. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Odravanje higijene. Uklanjanje svih osuenih i uvelih biljaka ili njihovih delova im se primeti da je dolo do zaraze. Dobra cirkulacija vazduha oko biljaka. Videti i siva trule; trule glavice luka

da. Na listovima se mogu pojaviti svetlosmee, naborane pege, od ivice lista ka sredini. Pege lie na plamen. Ako vlaan period dugo traje dolazi do trulei ploda. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Smanjite vlanost u stakleniku, poboljajte ventilaciju i podignite temperaturu. Uklonite ostatke biljaka. Ne uvajte seme zaraenih biljaka. Izbegavajte mesta gde je visoka vlaga.

Botrytis cinerea Spore ovog gljivinog oboljenja ive u semenu i u zemljitu, kao i na zemljitu izmeu useva. Takoe mogu da preive na biljnim ostacima. Brzo se ire kad su leta vlana. OSETLJIVE BILJKE Zelena salata SIMPTOMI Paperjasta siva plesan pojavljuje se na listovima, a potom u osnovi biljke dolazi do narandasto-smede trulei usled ega biljka propada. Ponici ute i venu. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ne sadite biljke gusto. Uklonite sve biljne ostatke. Trudite se da ne oteujete biljke i da ih zatitite od stresa. Pre sive plesni esto se javlja plamenjaa (videti str. 316). U stakleniku izbegavajte direktno zalivanje; ostavite vee rastojanje izmeu biljaka da biste osigurali dobar protok vazduha.

Siva PleSan zelene Salate

Botrytis cinerea Gljivino oboljenje esto u periodima visoke vlanosti. U hladnom stakleniku se obino javlja krajem sezone. iri se sa listova paradajza uz pomo vode ili preko ruku, batenskog alata i obue, a zimu provodi u ostacima biljaka i korovskim biljkama. Moe se preneti i preko semena. OSETLJIVE BILJKE Paradajz SIMPTOMI Sitni svetli krugovi sa tamnim mrljama u centru pojavljuju se na koi plo-

Siva tRUle PaRaDajza

Agriotes i Limonius spp. i druge Skoibube su larve injaka. One su vrste, tanke, cilindrinog oblika, dugake 2,5 cm i zlatne/ute ili narandaste/smee. Imaju tri para nogu na prednjem delu tela. Jaja polau od poetka do sredine leta u travnjake ili na zemljite obraslo korovom, tako da larve mogu da se hrane i do pet godina. Poto ne vole nikakvo ometanje, obino mogu da se nau na travnatim povrinama i na tek raienom zemljitu. OSETLJIVE BILJKE Krompir, jagoda, kupusnjae, pasulj, cvekla, argarepa, zelena salata, crni luk i paradajz; takoe ukrasne biljke ukljuujui anemonu, karanfil, georginu, gladiolu i jagorevinu. SIMPTOMI Napadaju koren, rizome, krtole i stablo mnogih biljaka, najvie na prolee i jesen, ali teta moe da nastane tokom cele godine. Na krompiru se vide ulazne rupice prenika 2-3 mm, a kad se krtola presee moe da se zapazi mrea tunela. Ove rupice kasnije poveavaju puevi golai ili stonoge. PREVENCIJA I SUZBIJANJE teta je najvea na tek obraenom zemljitu. Zimi riljajte zemljite da biste izvukli larve na povrinu gde e posluiti kao hrana pticama i drugim grabljivicama. Da biste smanjili tetu, izvadite sve krtole krompira poetkom jeseni. U stakleniku napravite bodljikave krtole i koren argarepe i stavite ih u zemljite za hvatanje skocibuba. Redovno skidajte tetoine i unitavajte ih. Ako u kompostu koji ste sami pravili ima skoibuba, izloite ga pticama i drugim grablji-

SkOiBUBa

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

431

vicama pre upotrebe. Gajite slaicu kao zelenino ubrivo na zaraenom zemljitu. Smatra se da ona ubrzava ivotni ciklus skoibuba.

Noctuidae Gusenice razliitih vrsta nonih leptira grupisane su pod zajednikim nazivom sovice. Ove larve koje ive u zemljitu obino su debele i ako ih neto uznemiri skupe se u obliku slova C. Mogu biti smee, ute ili zelene s tamnim mrljama. Sovice se hrane nou i mogu se nai u bilo koje doba godine i napolju i u stakleniku. OSETLJIVE BILJKE Mlado povre, naroito salate i kupusnjae; takoe i argarepa, celer, cvekla, krompir, jagode i mnoge ukrasne biljke. SIMPTOMI Stablo mladog rasada i mladih biljaka je pojedeno u nivou zemljita. Korenje, rizomi, krtole i lie takoe mogu da budu oteeni. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Zimi obraujte zemljite u kom su prisutne sovice da biste na povrinu izvukli larve za grabljivice, ili pustite pilie da eprkaju po zemljitu. Suzbijajte korovske biljke jer one obezbeduju sovicama mesto za polaganje jaja. U stakleniku dobro natopite zemljite, pokrijte ga i ostavite tako preko noi. Larve e izai na povrinu i moete ih pokupiti. U maloj bati, nou pronaite sovice u zemljitu ili na biljkama i unitite ih. Zatitite rasad kragnom - na primer kartonom, plastinom tubom ili metalnom konzervom bez dna - gurnite je u zemljite oko biljke.

SOviCe

vetni pasulj, crnu i crvenu ribizlu, jabuku, hrizantemu, daliju, fuksiju i ruu. SIMPTOMI Veina vrsta hrani se biljkama i pravi sitne nepravilne rupe u liu. teta je karakteristina. Lie dobija prepoznatljiv iskrzan izgled dok raste. Pupoljci i izdanci mogu da uvenu; cvet i plod se deformiu. Na plodu jabuke javljaju se vorovi i kraste. Neke vrste stenica su korisni prirodni neprijatelji malih tetoina, naroito kod voa. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Zimi kaite torbe s jezgrastim plodovima na grane jabuka, kruaka, ljiva i gloga da biste navikli ptice da se tu hrane. Ako je teta velika, istite zemlju ispod ivica i skupite suvo lie i sve ostatke biljaka. Suzbijanje nije uvek lako i odrasle jedinke je teko pronai, ali teta najee nije velika.

Sitna, aktivna krilata stvorenja, dugaka do 6 mm, koja se hrane biljnim sokom. Nimfe (mladi) lie na odrasle jedinke, ali nemaju krila. Boja im varira u zavisnosti od vrste. Retko mogu da se vide jer brzo pobegnu u zemljite ili odlete pri dodiru. OSETLJIVE BILJKE Razliite vrste divljih i kultivisanih biljaka, ukljuujui i mnogoc-

SteniCe

Sclerotinia laxa Gljivino oboljenje koje uzrokuje i suenje vrhova. Spore, koje se ire uz pomo vetra ili insekata, napadaju list i cvet. Bolest zimu provodi u gukama, na granama ili u mumificiranim plodovima. esto se dovodi u vezu s trulei ploda (sclerotinia fructigena) i najezdom biljnih vai. OSETLJIVE BILJKE Jabuka, kruka, ljiva, trenja, vinja, nektarina, breskva i kajsija; takoe i ukrasni Prunus spp. SIMPTOMI Cvetovi i listovi na granama poinju da se sue, obino nekoliko sedmica posle cvetanja. Na izdancima na kojima dolazi do suenja, ili tamo gde je plod zaraen smeom trulei, esto se pojavljuju rane. Bolest obino okrui elu granu koja se potom sui. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Oreite zaraene izdanke i uklonite rane prilikom redovnog zimskog orezivanja. Uklonite sve mumificirane plodove sa drveta i zemljita. Ne kompostirajte zaraeni biljni materijal. Sorta jabuke bramlijeva mladica otporna je na ovu bolest. Videti i Trule ploda

SUenje CvetniH gRana

432

ORGANSKA BATA

Leptosphaeria coniothyrium OSETLJIVE BILJKE Malina, kupina, hibridno jagodasto voe i jagoda SIMPTOMI Lie se sui i vene. Na stabljikama iznad zemljita javljaju se tamne mrlje i kora puca. U pukotinama se pojavljuje mnotvo ireva veliine glave iode. Drvenasti delovi lako se lome. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Paljivo se odnosite prema stabljikama kako ih ne biste otetili. Ako se zaraze, posecite ih ispod povrine zemljita. Spalite sve zaraene delove. Dezinfikujte alat posle upotrebe.

SUenje izDanaka maline

bolest prenose cvrci koji polau jaja u pupoljke. OSETLJIVE BILJKE Azaleja i rododendron SIMPTOMI Cvetni pupoljci poprimaju srebrnkastu boju poetkom jeseni i ne otvaraju se. Na prolee su suvi i prekriveni sitnim, crnim telacima veliine glave iode. Pupoljci i grane se sue. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklonite i unitite zaraene pupoljke. Privucite korisne insekte koji se hrane cvrcima uz pomo cvea kao to je poponac i iberis (videti str. 198-199). Nijedna sorta nije sasvim otporna.

Didymella applanata Ovo gljivino oboljenje iri se u vlanim uslovima uz pomo kie i vetra, naroito ako je prolee vlano. OSETLJIVE BILJKE Malina i crvena kupina SIMPTOMI Poetkom leta na liu se pojavljuju tamnosmee rane. Krajem leta ljubiaste mrlje pojavljuju se na stablu oko pupoljaka, a zimi postaju smee-crne i srebrne. Po zaraenom stablu pojavljuju se sitni crni izrataji. Biljke se retko sue zbog ove bolesti, ali prinos se smanjuje. Ako je leto suno, stabljike mogu poeti da se sue. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Posecite i spalite zaraene stabljike. Na prolee proredite stabljike da biste izbegli prenatrpanost. Sorte Bojn i Festival donekle su otporne na navedenu bolest. Fungicidi Ako imate problem s ovom boleu na prolee, kad pupoljci dostignu duinu 1 cm, prskajte biljke bordovskom orbom svakih 14 dana.

SUenje PUPOljaka maline

Pycnostysanus azaleae Gljivino oboljenje koje ivi na mrtvim pupoljcima i do tri godine. Smatra se da

SUenje PUPOljaka RODODenDROna

Psila rosae Sitne, sjajne crne muve poetkom prolea polau jaja u malim grozdovima blizu biljke-domaina. Larve su ukasto-bele, dugake do 1 cm. aure, a nekad i larve, prezimljavaju u zemljitu i korenu argarepe i patrnaka. Godinje se izlegu dve do tri generacije, ali prva pravi najveu tetu. OSETLJIVE BILJKE argarepa, celer, krbuljica, perun i patrnak SIMPTOMI Mlade biljke mogu da uvenu. Prvi znak napada na odrasle biljke esto je crveno lie i zakrljalost. Na korenu, odmah ispod kore, javljaju se narandastosmei tuneli nepravilnog oblika. Larve se esto vide. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Mrkvu nemojte da gajite na zaklonjenom mestu, omiljenom obitavalitu mrkvine muve. Saekajte sa setvom do juna da biste izbegli napad prve generacije. Koren vadite do kraja jeseni. Neke sorte su navodno manje osetljive. Seme sejte retko da ne biste morali da proreujete; muvu esto privlai miris oteenog lia. Ako je proreivanje neophodno, odmah sklonite povaene biljke i zalijte preostale da biste uvrstili zemljite. Gajite jedan red mrkve na svaka etiri reda crnog luka da biste zamaskirali miris mrkve. To ima efekta samo do poetka ili sredine leta, pre nego to luk pone da

aRgaRePina mUva

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

433

formira lukovice, a moda nee imati efekta na malim povrinama. Pokrijte mrkvu pokrivaem za redove ili gustom mreom odmah posle setve. Neka bude u zatienom prostoru sve vreme berbe. Moe da se gaji i okruena gustom mreom visokom maksimalno 90 cm x 3 m x 75 cm otvorenom odozgo. Na zimu prevrnite zemljite tamo gde se javio problem da biste larve izvukli na povrinu zemlje.

Bioloke mere Koristite grinje grabljivice Hypoaspis miles na temperaturi iznad 11C. Parazitska nematoda Steinernema feltiae zahteva vlano zemljite i temperaturu najmanje 14C.

Bradsysia spp. Odrasle jedinke su tamnosmee muice dugake do 4 mm i obino se mogu nai na povrini komposta u posudama gde trkaraju i trepere krilima. Kad ih neko uznemiri, odmah polete pravo gore. Polau jaja u posude za gajenje. Transparentne bele larve dugake do 1 cm imaju sjajnu crnu ili smeu glavu i legu se sedmicu dana kasnije. Hrane se korenom biljaka. Ceo ivotni ciklus ove tetoine moe da se zavri za samo 4 sedmice na temperaturi od 20C. U odgovarajuim uslovima nastavlja da se razmnoava cele godine. OSETLJIVE BILJKE Biljke u saksijama u zatienom prostoru; gljive. Najugroeniji su rasad, mladi izdanci i mladice. SIMPTOMI Rasad i mladice esto klonu i uvenu. Odrasle biljke slabo rastu ako je najezda velika. Biljke koje se gaje na supstratu sa visokim procentom kokosove kore, treseta ili drugih organskih materija osetljivije su na napad. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Zalivajte uvek dole, ne velikom koliinom vode i ne dozvolite da se zemljite isui. Ako je potrebno, presadite biljke u vee saksije na supstrat od ilovae. Pokrijte ga slojem peska ili ljunka da biste izbegli najezdu. ute lepljive trake i biljke mesoderi, kao to su neke vrste debeljaa (Pingucula caudata), ulovie odrasle jedinke dok lete. Pregledajte nove biljke da biste primetili prisustvo ove tetoine pre nego to ih unesete u kuu ili staklenik. Uklonite izuzetno ugroene biljke.

amPinjOnSka mUiCa

Psylla buxi Ovi insekti polau jaja krajem leta u pazuh lia i grana. Legu se sredinom prolea. Mladi se hrane vrhovima novih izdanaka od kraja prolea nadalje. Svake godine izlee se jedna generacija. OSETLJIVE BILJKE imir SIMPTOMI Listovi na vrhu zaraenih izdanaka uviju se unutra i formiraju vrste glavice, nalik kupusu. Ako je biljka ozbiljno zaraena usporava joj se rast. Mogu se pojaviti lepljiva smola i aava trule. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Suzbijanje je potrebno samo kod mladih biljaka, ako prestanu da rastu. Redovno potkresujte imir, naroito poetkom prolea, da biste uklonili zaraene izdanke.

imiROva liSna BUva

Brachycaudus helichrysi Zelena va duga do 2 mm. Izlee se iz jaja zimi, ve sredinom januara. Od maja se seli na razliite zeljaste biljke i vraa se na svog drvenastog domaina na jesen. Videti i Biljne vai OSETLJIVE BILJKE ljiva, trnoljiva, bela ljiva SIMPTOMI Poetkom prolea lie je savijeno i kovrdavo. esto je tamno i plesnivo od lepljive medljike koju lue vai. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Videti Biljne vai

ljivina va kOvRDaliCa

Crioceris asparagi Odrasle jedinke dugake su oko 6 mm s upadljivim uto-crnim krilima. Larve su sivocme i imaju grbu. Odrasle jedinke hiberniraju ispod kamenja, u zemljitu i u trulim

PaRglina zlatiCa

434

ORGANSKA BATA

biljkama budei se na prolee da se hrane liem pargle. Jaja polau u junu. U toku jedne godine izlegu se dve ili tri generacije. OSETLJIVE BILJKE pargla SIMPTOMI Pojedeno lie. Moe doi do zastoja u rastu. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Runo uklonite larve i odrasle jedinke. Sklonite ostatke biljaka u kojima mogu da prezime. Pesticidi Rotenon

Bioloke mere U toplim, osunanim staklenicima koristite parazitsku osu Metaphycus helvolus. Optimalna temperatura je 20-30C. Da bi imalo efekta potrebno je dosta sunca. Pesticidi Insekticidni sapun

titasta va hrani se biljnim sokom. Kree se samo kad se izlee i gamie unaokolo u potrazi za odgovarajuom hranom. Ovi mladi gmizavci zaustavljaju se pored lisnih ila ili na stablu gde se hrane i obrazuju lepljivu opnu (tit). Odrasle jedinke lie na siune prilepke i dok su mlade esto izgledaju kao sitne smee pege. U stakleniku i u kui najee mogu da se nau dve vrste. Poluloptasta titasta va (Saissetia coffeae) je tamno-smea, tela u obliku polulopte, dugaka 3 mm. Lovorova titasta va (Coccus hesperidum) je svetlozelena/smea, tamnija u sredini; ovalna i pljosnata, oko 5 mm dugaka. Ako toj temperatura odgovara, razmnoava se cele godine. OSETLJIVE BILJKE Veliki broj razliitih biljaka, naroito pod staklom i u zatvorenom prostoru. SIMPTOMI Biljke slabe i lie poinje da opada. Stitaste vai lue lepljivu supstancu, koja se naziva medljika i koja sa mesta gde se hrane pada na lie ispod. Po njoj se nekad hvata aava plesan. Izgled biljke je naruen, a rast usporen. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Redovno pregledajte biljke, naroito donju stranu listova da biste uoili prisustvo stitaste vai. Ako najezda nije velika, vai lako mogu da se uklanjaju s biljke noktom, ili pamunom vatom. Paljivo pregledajte nove biljke pre nego to ih unesete u kuu ili staklenik.

titaSta va

Tipula i Nephrotoma spp. Larve velikog komara: bez nogu, smee ili sivkastocrne, debele, mekane, dugake do 5 cm bez izraene glave. Krajem leta odrasle jedinke polau do 300 jaja u travu ili zemljite blizu biljaka. Oko dve sedmice kasnije legu se larve. Tokom jeseni i narednog prolea i leta hrane se korenom. Odrasle jedinke izlaze od kraja leta do poetka jeseni. OSETLJIVE BILJKE Travnjaci; kao i kupusnjae, jagode, zelena salata i razliite ukrasne biljke. SIMPTOMI Mestimino poutela trava kad je suno vreme. Mogu da se primete vorci kako eprkaju po travi u potrazi za larvama. Na prolee larve se hrane korenom mladih biljaka. Biljke ute, venu i mogu da se osue. Simptome moete da pomeate sa tetom koju nanose sovice i gljivice koje napadaju korenje.Veoma je vano tano ustanoviti prisustvo larvi velikog komara pre preduzimanja mera. PREVENCIJA I SUZBIJANJE U poetku gajite biljke u saksijama da bi razvile jak korenov sistem. Ne sadite osetljive biljke na tek raieno zemljite. Na travnjacima hvatajte larve u zamke tako to ete natopiti poutele delove travnjaka vodom i nou ih prekriti grubim platnom, nepromoivom tkaninom ili nekim slinim materijalom. Larve e izai na povrinu ispod pokrivaa. Ujutru ih pokupite i unitite. Isti ovaj metod moete koristiti na obraenom zemljitu tako to ete ispod pokrivaa staviti pokoenu travu, ostaviti 1 do 2 dana i potom pokupiti larve koje izau na povrinu. Ponovite postupak i potom blago prevrnite zemljite da biste izvukli preostale larve na povrinu.

UmSki CRvi

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

435

Bioloke mere Na otvorenom koristite parazitsku nematodu Steinemema feltiae. Ubacite je u vlano zemljite sredinom septembra.

Apodemus sylvaticus Poznat i pod nazivom dugorepi poljski mi. Odrasle ivotinje su smee sa sivim/ belim trbuhom. Rep im je dugaak u odnosu na telo. Pare se od sredine prolea do kraja jeseni. umski mi je aktivan cele zime. OSETLJIVE BILJKE Graak i pasulj; lukovice i rizomi SIMPTOMI Najveu tetu nanose od jeseni do poetka prolea, naroito lukovicama i rizomima ljiljana, narcisa i lala. esto iskopavaju i jedu seme graka i pasulja posle setve. Nekad seme jedu posle klijanja ostavljajui samo izdanke. U lejama se pojavljuju male rupe na mestima gde su mievi iskopali tunele do semena. Ponekad jedu zrno i klip kukuruza eerca. Na jesen i zimu oteuju voe, povre i seme u skladitima. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Deliminu zatitu obezbedie zamke i prepreke. Postoje humane zamke, ali ivotinje morate pustiti na velikoj udaljenosti. Kao mamac koristite argarepe, jabuke, krompir ili seme bostana. Pokrijte zamke staklenim zvonom ili nekim drugim pokrivaem, da ne biste ugrozili ptice i kune ljubimce. Zatitite seme i lukovice gustom mreom kojom se prekriva zemljite. Rani zasad graka i pasulja gajite unutra u saksijama ili kutijama i presadite ga na eljeno mesto kad se zemljite zagreje. Izbegavajte setvu na jesen i poetkom prolea.

UmSki mi

ali nemaju krila. Hrane se najee gornjom stranom listova, cvetovima i pupoljcima razliitih biljaka, na polju i u zatvorenom prostoru, i izazivaju karakteristine srebrnkaste are i delimine deformacije. Mogu se razmnoiti za samo mesec dana, a jaja polau na biljke. Odrasle jedinke i jedinke u ranoj fazi razvoja zimu provode u zemljitu, opalom liu i ostacima biljaka. Videti i Batenski trips; Duvanov trips

tetoina koja napada veliki broj razliitih biljaka na polju i u zatvorenom prostoru. To su sitni, duguljasti, cilindrini insekti dugaki do 4 mm. Obino su utobeli ili smeecrni. Larve lie na odrasle jedinke,

tRiPS

Botrytis allii Gljivino oboljenje kojem pogoduju vlana, hladna leta. Glavni izvor je zaraeno seme. Gljivice mogu da preive u zemljitu i ostacima useva 3 do 4 godine. Zaraza se iri meu lukovicama koje se uvaju, a simptomi se ne javljaju u isto vreme. OSETLJIVE BILJKE Crni luk SIMPTOMI Biljke deluju zdravo dok rastu, ali ljuska lukovica poinje da truli posle 8-12 sedmica uvanja. Smea udubljenja i paperjasta siva plesan javljaju se na vrhu lukovica. Kad se pritisne, gornji deo lukovice ie mekan, a ispod suve spoljne ljuske javljaju se smeecrne mrlje. Gljivica se iri ka dole kroz lukovicu, koja u najgorem sluaju potpuno istruli prekrivena paperjastom sivom plesni. Retko napada spoljne slojeve i osnovu lukovice, osim ako nisu oteeni pre ili za vreme vaenja. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Kupujte seme i arpadik od proverenih proizvoaa. Ostavljajte dovoljno veliko rastojanje izmeu biljaka da bi vazduh slobodno cirkulisao oko njih. Trudite se da ne otetite lukovice pre ili za vreme vaenja i ostavite gornji deo biljke da se savije prirodnim putem. Dobro osuite lukovice na suvom, toplom mestu sa dobrom cirkulacijom vazduha. Ne uvajte oteene lukovice. Uklanjajte lukovice na kojima se pojave simptomi. Primenjujte plodored najmanje etiri godine.

tRUle glaviCe lUka

436

ORGANSKA BATA

Phytophthora cactorum Oboljenje izaziva gljivica iz zemljita koja uz pomo kie dospeva na plodove. Spore u biljku ulaze i kroz oteene delove. OSETLJIVE BILJKE Jagoda SIMPTOMI Slini simptomima koje izaziva sua. Mlado lie vene, dok se na starijem pojavljuju crvene mrlje. Biljka se sui. Kad se rasee, korenov vrat je smee boje i mrtav. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklonite zaraene biljke. Da plodovi ne bi dodirivali zemljite stavite debeo sloj slame ili nekog drugog zatitnog materijala. Nove biljke sadite daleko od mesta na kojem su prethodno gajene jagode.

tRUle kORenOvOg vRata jagODe

Mycocentrospora acerina Ovo gljivino oboljenje ivi u vlanom zemljitu bogatom organskim materijama. Infekcija uvek ulazi kroz oteenja na biljci. Moe da preivi bez domaina i do nekoliko godina. OSETLJIVE BILJKE Celer liar SIMPTOMI Biljke su ukaste i zakrljale. Na korenu, krunici i stablu pojavljuju se tamne rane. Biljke koje se uvaju dobijaju crvenkastu boju. Posle dva meseca moe doi do ozbiljnog truljenja usled ega krunica otpada. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite celer liar na zemljitu sa dobrom drenaom. Primenjujte plodored. Biljke berite dok su jo mlade i uvajte ih na hladnom mestu niske vlanosti. Kad se biljke izvade bolest se ne iri dalje.

tRUle kRUniCe CeleRa

Bolest se brzo iri kroz biljku i moe doi do nekroza. Gljivice esto prezime u zaraenim plodovima i nekrozama. Jedan oblik ove gljivice izaziva suenje cveta. OSETLJIVE BILJKE Jabuka, breskva, badem, nektarina, vinja i trenja, dunja, ljiva i kruka SIMPTOMI Veoma rasprostranjen problem koji izaziva meke smee pege na plodu (videti str. 89). Na pegama se formiraju koncentrini krugovi od pauinaste bele materije dok su plodovi na drvetu ili dok se uvaju. Plod moe da pocrni. Neki plodovi pre berbe se sasue, drugi se mumificiraju i ostanu na drvetu cele zime. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Oreite zaraene grane i poberite plodove s drveta. Pokupite plodove koje obori vetar. Ne kompostirajte nita od ovog biljnog materijala. Vodite rauna da ne otetite plodove koje ste planirali da uvate. Ne uvajte one koji su zaraeni. Oreite nekroze i zaraene grane prilikom redovnog zimskog orezivanja.

Sclerotinia fructigena, S. Laxa Gljivino oboljenje koje se prenosi vazdunim putem i napada biljke kroz oteenu koru. Gusenice, ptice, potporni tapovi ili zrna grada mogu da izazovu oteenje.

tRUle PlODa

Forficula auricularia U nekim sluajevima uholaa moe biti tetoina, ali je i korisna grabljivica, naroito kad su u pitaju tetoine koje napadaju jabuku kao to su jabukin smotavac i biljna va, koje se hrane nou. Ima izdueno crvenkastosmee telo dugako 2,5 cm i kleta na vrhu abdomena. Uholaa krajem zime polae jaja u zemljite i mladi se legu poetkom prolea. Moe imati i drugu generaciju. OSETLJIVE BILJKE Dalija, klematis, hrizantema, avornjak i drugo cvee SIMPTOMI Uholaa jede mlade izdanke i lie i ostavlja velike nepravilne rupe. esto mogu da se nadu u upljinama oteenih plodova na drveu, ali obino nisu uzronici tete. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uholae obino ne prelaze velike razdaljine i stoga uklanjanje ostataka biljaka u kojima se kriju i postavljanje zamki moe da pomogne

UHOlaa

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

437

lokalno. Zamke postavite tako to ete napuniti saksije slamom i staviti ih, okrenute naopako, na tapove, na rastojanju duine osuenog stabla boba, ili postavite hotel za zlatooke (videti str. 193). Istresite zamke u kantu vode sa sapunom da biste unitili uholae.

Fusarium i Verticillium spp. esta i rairena grupa gljivinih oboljenja sa slinim simptomima. Do tete obino dolazi usled blokade tkiva koje provodi vodu i na taj nain voda ne dolazi do listova. Bolest moe da opstane u zemljitu nekoliko godina na odreenim organizmima uzronicima bolesti i da dopre u biljke kroz oteenja. Obino se dovodi u vezu s napadom nematoda. Neke vrste gljivica, na primer one koje napadaju letnji zvezdan i graak, ne napadaju druge biljke, dok druge napadaju veliki broj razliitih biljaka, kako jestivih tako i ukrasnih. OSETLJIVE BILJKE Voe, povre (naroito mahunarke, paradajz i tikve), ukrasne biljke SIMPTOMI Uvenue esto poinje s donjim listovima koji se u poetku delimino oporave tokom noi. Kad se stablo presee visoko iznad zemljita, moe se uoiti daje njegovo sredite tamno. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Zagrnite zaraene biljke zemljom. Ako je infekcija ozbiljna, uklonite sve zaraene biljke i zemljite u kojem se nalaze. Ne kompostirajte zaraeni biljni materijal. Ne gajite osetljive biljke na istom mestu barem 6 godina. Videti i Uvenue klematisa; Plesan boura

UvenUe

OSETLJIVE BILJKE Klematis SIMPTOMI Iznenadno opadanje lia mladih izdanaka. Zaraeno lie pored stabla poinje da tamni i na kraju vene. Na stablu, u nivou zemljita ili blizu, mogu da se zapaze tamni useci. Tamne mrlje pojavljuju se na inae zdravom liu. Hibridi s velikim cvetom najosetljiviji su prema ovoj bolesti, naroito oni nastali od vrste Clematis lanuginosa. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Kupljene klematise sadite 15 cm dublje nego to su dotad bili zasaeni. Smatra se da su sorte Clematis viticella mnogo manje osetljive. Trudite se da izbegnete mehanika oteenja stabla, naroito prilikom privezivanja. Isecite zaraene delove biljke na nivou zemljita i dublje. Odatle bi trebalo da niknu novi zdravi izdanci. Ako se simptomi vrate, uklonite zemlju do dubine od 30 cm i unitite zaraenu biljku. Zamenite novom zemljom i posadite novu biljku.

Virusno oboljenje koje prenose biljne vai. OSETLJIVE BILJKE Tikvica, tikva i bundeva SIMPTOMI ute mozaine are pojavljuju se na listovima. Biljke su zakrljale i deformisane, a plodovi kvrgavi i izoblieni. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklonite zaraene biljke im primetite simptome. Lek do sada nije pronaen.

viRUS UtOg mOzaika tikviCe

Ascochyta clematidina Ovo gljivino oboljenje potie iz zemljita ili sa drugih biljaka. Smatra se da do infekcije dolazi u uslovima visoke vlanosti. Gljivica ulazi kroz mala oteenja koja nastaju privezivanjem biljaka ili ih prave na primer ptice i insekti.

UvenUe klematiSa

Virusno oboljenje koje se iri pre svega preko biljnih vai; moe da se prenese i runo u dodiru sa zaraenim biljkama, kao i preko batenskog alata. Do infekcije obino dolazi kad su biljke stare 6 sedmica. Videti i Virusi OSETLJIVE BILJKE Krastavac, bundeva, bostan; takoe celer, pasulj i paprika Od ukrasnih biljaka anemona, kandilka, begonija, zvoni, dalija, ljiljan i jagorevina.

viRUS mOzaika kRaStavCa

438

ORGANSKA BATA

SIMPTOMI Razlikuju se u zavisnosti od vrste koju bolest napada. Kod biljaka iz familije tikava virus izaziva arene mrlje ili mozainu proaranost (slika na str. 87) i deformitet listova. Biljka manje cveta, zakrljala je i moe da uvene. Plodovi su mali, tamni i rupiasti i na njima se javljaju ute mrlje. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite otporne sorte. Uklonite zaraene biljke im se bolest ustanovi. Lek dosada nije pronaen.

Smatra se da ovaj virus prenosi grinja ribizlinog pupoljka. Videti i Virusi OSETLJIVE BILJKE Ribizla SIMPTOMI Zdravi listovi su izrazito nazubljeni na etiri mesta i imaju pet glavnih ila koje idu od peteljke ka vrhu lista. Zaraeni listovi su tamniji i ui i manje su nazubljeni. Ponekad imaju samo jednu ili dve glavne ile. Rod se znaajno smanjuje, ali kako je ova bolest veoma rairena, rod se ne moe sa sigurnou uporediti sa idealnim rodom ribizle; zbog toga se bolest esto ne primeuje u ranoj fazi. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Kupujte biljke od pouzdanog dobavljaa. Svake godine proveravajte lie da biste uoili simptome virusa. Suzbijajte grinju pupoljka uklanjajui sve krupne, okrugle, nabrekle pupoljke, drugaijeg oblika od ostalih pupoljaka na grmu, pre nego to se otvore poetkom prolea. Uklonite i unitite zaraene grmove. Ako se ribizima grinja esto javlja, obnovite zasad svakih sedam do osam godina na novom mestu.

viRUS ReveRziBilne inveRzije RiBizle

orezivanje i seenje, kao to su makaze), preko ptica i prenoenjem sa zaraenih biljaka. Neki virusi napadaju samo odreene vrste biljaka, dok drugi napadaju vie razliitih vrsta. OSETLJIVE BILJKE Veoma veliki broj razliitih biljaka podloan je nekom obliku virusa. SIMPTOMI Ima ih mnogo i razlikuju se od vrste do vrste; obuhvataju zakrljalost, are i mozaine are na liu, deformisane plodove pa ak i suenje. Prinos viegodinjih biljaka se smanjuje. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Suzbijajte prenosioce virusa. Gajite otporne sorte. Sadite zdrave biljke nabavljene od proverenog proizvoaa. Koristite plodored za viruse koje prenose organizmi iz zemljita. Za zaraene biljke nema leka. Takve biljke izvadite. Spalite one koje su drvenaste. Videti i Mozaina proaranost lista krastavca; Virus utog mozaika tikvice

Virusi, koji ne mogu da se vide golim okom, postoje u ivom biljnom materijalu i ne pokazuju uvek simptome. ire se uz pomo insekata koji sisaju biljne sokove, na primer biljnih vai, dodirom (rukama i preko batenskog alata, naroito onog za

viRUSi

Pseudococcus i Planococcus spp. Odrasle enke ove tetoine su sitne, dugake do 3 mm i sive. Jaja polau u gomilama od 100 do 150 sa zatitnim pokrivaem od vunaste smole. Tek izlegle vunaste vai nekoliko dana puze po biljci, potom se umire i poinju da se hrane. Odrasle jedinke imaju krila i u sezoni parenja moe ih biti veoma mnogo. Populacija je obino najvea na jesen i poetkom zime. U veoma hladnim podnebljima najee mogu da se nau samo u staklenicima, ali u toplijim podnebljima su napolju. U stakleniku ili u kui mogu stalno da se razmnoavaju. OSETLJIVE BILJKE Nadzemni deo krompira; kaktusi, sukulenti i mnoge vrste osetljivih kunih biljaka; staklenike biljke kao to su jasmin, asparagus i oleander. SIMPTOMI Velika najezda na mlade izdanke moe da oslabi biljke. Kolonije pokrivene smolom esto se mogu nai u pazuhu listova i na bodljama kaktusa. Lie je esto obavijeno lepljivom medljikom koja je prekrivena crnom garei.

vUnaSta va

PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO

439

PREVENCIJA I SUZBIJANJE Isecite i spalite veoma ugroene izdanke i grane. Jakim mlazom vode sperite one kolonije koje ne moete da dohvatite ili ih uklonite etkicom, ako je mogue. Pregledajte biljke i uklanjajte kolonije dva do tri puta sedmino. Pregledajte sve nove biljke; idealno je da se one dre u karantinu mesec dana. Bioloke mere Bubamara grabljivica Cryptolaemus montrouzieri; optimalna temperatura 20-25C Pesticidi Insekticidni sapun. Pre prskanja skinite smolotoinu sa kolonija.

Poremeaj koji se javlja kod paradajza koji se gaji u stakleniku. Obino ga izaziva previe visoka temperatura. Poremeaju doprinose nedostatak kalijuma i fosfora. SIMPTOMI Tvrd prsten, ili poluprsten pojavljuje se oko stabla. Plod ne sazreva i ostaje ut ili zelen. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Odravajte dobru ventilaciju u stakleniku i zaklonite biljke kad su visoke temperature. Gajite otporne sorte kao to su zlatno svitanje, irli ili totem. Pre nego to kupite seme proverite da li je otporno.

zelena kRagna PaRaDajza

Phytomyza ilicis Odrasle jedinke ove tetoine su sitne, neupadljive muice. Poetkom prolea poinju da polau jaja na donju stranu listova zelenike, kod sredinje ile. Kad se izlegu, larve bue listove i ostaju u njima do narednog prolea. Svake godine izlee se jedna generacija. OSETLJIVE BILJKE Zelenika SIMPTOMI Ne priinjava veliku tetu, ali moe da narui izgled biljke. Prvi simptomi su ravni, uski, svetlozeleni tuneli izmeu gornje i donje strane lista. Dok se larve hrane liem ovi tuneli pretvaraju se u mrlje ili potkope. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Kad je najezda mala, skinite i unitite zaraene listove.

zelenikin liSni mineR

Pod ovom odrednicom nalaze se gusenice tri vrste moljaca - mali mrazovac (Operophtera brumata), martovski moljac (Alsophila aescularia) i veliki mrazovac (Erannis defoliaria). Gusenice malog mrazovca su zelene s tri ute pruge. Gusenice velikog mrazovca su tamnosmee sa uzdunim utim prugama, dok su gusenice martovskog moljca zelene sa svetlim prugama. enke, koje nemaju krila, izlaze iz zemljita zimi i poetkom prolea, pare se i potom se penju na biljku-domaina gde polau jaja. Martovski moljac polae jaja formirajui prsten oko grana; mali i veliki mrazovac polau jaja pojedinano, ili u manjim grupama, pored pupoljaka ili u udubljenja na kori. Gusenice se hrane od marta do kraja juna i potom padaju na zemljite da se uaure. Pojavljuje se jedna generacija godinje. OSETLJIVE BILJKE Jabuka, kruka, ljiva, trenja, vinja, dunjarica, vuji dren, glog, lenik, rua i mnoge druge ukrasne biljke SIMPTOMI Rupe nepravilnog oblika pojavljuju se na liu, esto jo u fazi pupoljka. Glavna najezda je na prolee i poetkom leta, iako se simptomi zadravaju cele godine. Moe doi do slabog roda ako nanesu ozbiljnu tetu cvetu; uporni napadi oslabie biljku. PREVENCIJA I SUZBIJANJE Postavite lepljive trake oko stabala i grana osetljivih biljaka od oktobra do marta. Redovno proveravajte trake da ne spadnu.

zimSki mOljCi

Bube s karakteristinim rilicom i antenom. U zavisnosti od vrste dugake su od 2 mm do 2,5 cm. Larve imaju mekano belo telo i izraenu glavu; nemaju druge karakteristike. Videti i Crna lozova pipa; Grakov i pasuljev iak

iak

gajenje povra na naim prostorima

Na naim prostorima u proizvodnji je zastupljeno oko 50 vrsta (bata), a u iroj proizvodnji (njiva) taj broj je manji, oko 25 vrsta, ali je znaajan broj onih koje se gaje na pojedinim lokalitetima.

Tabela 1. Karakteristike semena, norme setve i debljina pokrivnog sloja zemljita u preciznoj setvi povra. p - preteno; d - delimino; n - normalno seme
* Visina pokrivaa je kod piliranog semena priblino 10 mm manja.

Tabela 2. Sklop useva za runu berbu povra - prvi broj predstavlja razmak izmeu redova, a drugi razmak u redu; slovo R predstavlja setvu u redove.

GAJENJE POVRA NA NAIM PROSTORIMA

441

U tabelama 1. i 2. prikazane su karakteristike semena, norme setve i debljina sloja zemlje koja pokriva seme pri preciznoj setvi, kao i podaci o sklopovima useva za runu berbu povra. U tabelama se nalaze podaci za odabrane vrste povra, koje se sa vie ili manje uspeha mogu gajiti i u naim uslovima. Plodored povra u uslovima naih prostora Na osnovu dosadanjeg iskustva najboljim prethodnim usevima za pojedine povrtarske kulture smatraju se sledee biljke. Paradajz: kupus, graak, boranija, krastavci, korenasto povre, trave, ita.

Paprika: trave, krastavci, graak, korenasto povre, ita. Kupusnjae: trave, krompir, paradajz, paprika, graak, boranija, ita. Krastavac i bostan (dinje i lubenice): paprika, krompir, trave, ita, lucerka, paradajz. Crni luk: paprika, paradajz, krastavac, bostan, ita. Korenasto povre: paprika, paradajz, krastavac, graak, boranija, ita. Boranija i graak: kupusnjae, paradajz, paprika, krompir, ita.

Organski vodi za batovane

Organski vodi za batovane strogo se pridrava organskih standarda za komercijalnu organsku proizvodnju koje su postavili Britanski organski pokret, vlada UK i Evropska unija. Vodi je napravljen jer se postojei komercijalni standardi ne primenjuju svuda i ne pokrivaju sve aspekte batovanstva. U skoro svim sluajevima ovaj vodi poklapa se sa organskim standardima Evropske unije. Poto vremenom sve vie uimo i saznajemo, vodi e se menjati u skladu s tim. Ovaj vodi nije pravno osnovan. Svrha mu je iskljuivo savetodavna i moe da ga koristi svako ko se zanima za metode organskog batovanstva. Saveti su pogodni za sve tipove i veliine bate. Vodi svrstava batovansku praksu i materijale u etiri kategorije. najbolje mere Preporuuju se za organsko gajenje ideal kojem treba da se stremi. Prihvatljive mere Prihvatljive u organskoj bati, ali ne idealne kao prethodne. na granici prihvatljivog Nisu prihvatljive za redovnu primenu u organskoj bati. ne preporuuje se Smatraju se neprimerenim za primenu u organskoj bati. Briga o zemljitu uz pomo organskih tehnika podrazumeva upotrebu organskog otpada u vidu ubriva ivotinjskog porekla i biljnih i ivotinjskih ostataka. To poboljava strukturu zemljita i odrava nivo humusa; hrani ive organizme u njemu ija je aktivnost neophodna za zdravlje zemljita; i obezbeuje hranljive materije za biljke. Vodi se rauna o drenai i odgovarajuoj pH vrednosti. Zelenina ubriva gaje se kao pokrovni usevi da bi zatitila i prihranila zemljite. Obrada je svedena na najmanju meru i tempirana tako da se izbegne oteenje strukture zemljita. najbolje mere - Zemljite uvek treba da bude pokriveno zatitnim pokrivaem od biljaka, na primer zeleninim ubrivom ili drugim biljkama, ili povrinskim malem. - ubrivo i biljni otpad dodajte samo onako kako je navedeno u vodiu. - Rastresite donje slojeve zemljita da biste spreili sabijanje. - Ako je potrebno, poboljajte drenau. - Odravajte odgovarajuu pH vrednost. - Koristite plodored za jednogodinje biljke. Prihvatljive mere - Kad je neophodno, zemljite se obrauje, ali samo kad uslovi nisu ni previe suvi ni previe vlani. Ne meajte unutranje slojeve zemljita s gornjim slojem. Obraujte samo onoliko koliko je neophodno da ne biste otetili strukturu zemljita. na granici prihvatljivog - Rotaciona obrada zemljita1

Fusnote na str. 450

Zdravo, plodno zemljite je osnova efikasnog organskog batovanstva. Prema zemljitu se treba odnositi tako da se poboljava i titi njegova struktura i milioni siunih stvorenja koja u njemu ive.

zemljite

ORGANSKI VODI ZA BATOVANE

443

ne preporuuje se - Sve ostale mere Organski materijal treba da se reciklira u samoj bati da bi se na taj nain proizveo kompost, kao i trulo lie, ime se po potrebi prihranjuje zemljite. Koliina ovakvog materijala moe da se povea, na primer ubrivom i drugim otpadnim materijalom i kupovnim batenskim preparatima. Idealno bi bilo da ovaj dodatni materijal bude organskog porekla, ali ako to nije mogue, moe da se koristi i materijal neorganskog porekla. Nikad ne treba da se koriste ubriva nastala u uslovima intenzivne proizvodnje. esto sadre neeljene zagaivae, a postavlja se i etiko pitanje uslova u kojima se dre ivotinje od kojih je nastalo ubrivo. Svee ubrivo i drugi otpadni materijal treba da se kompostiraju ili obrade na drugi nain pre primene. najbolje mere - Biljni i ivotinjski otpad2 iz kue ili bate, nakon kompostiranja3 ili, ako se mesa s jesenjim liem, lisni kompost. Prihvatljive mere - Kompostirano ili zgorelo4 ubrivo organskog porekla, od slame s farmi, konja ili ivine. - Biljni otpadni materijal i nusproizvodi nastali u industriji organske proizvodnje hrane. - Kupovno ubrivo i kompost koji imaju oznaku organskog porekla. - Slama i seno organskog porekla. - Piljevma, strugotina i kora s drvea koje nije hemijski obraivano posle see. - Mikrobioloki i biljni ekstrakti za aktiviranje komposta. - Opalo jesenje lie iz parkova ili drugih javnih povrina koje nisu blizu prometnih puteva. - Organski kompost za gljive.

UBRivO i Biljni OtPaD

- Vuneni materijal koji ne sadri organofosfate. - Perje iz prihvatljivih proizvodnih sistema.3 na granici prihvatljivog - Slama, seno, konjsko ubrivo i ubrivo s farmi neorganskog porekla nakon stoje kompostirano 3 meseca ili nakon to je stajalo pod pokrivaem 6 meseci.6 - Kompostiran zeleni i kuni otpad iz fabrika za kompostiranje, ali samo ako ne sadri neprihvatljiv nivo P.T.E. (videti fusnotu 12). - ubrivo ivinskog porekla i ubrivo duboke prostirke sa manje intenzivnih neorganskih farmi7 posle kompostiranja u trajanju od 6 meseci ili ispod pokrivaa 12 meseci. - Morske trave sa nezagaene obale.8 - ubrivo sa farmi svinja koje se uzgajaju neorganski uz korienje slame, posle 6 meseci kompostiranja ili 12 meseci ispod pokrivaa.9 - Biljni otpad i nusproizvodi nastali neorganskom proizvodnjom hrane u velikim sistemima posle odgovarajueg perioda kompostiranja. - Kompost od gljiva i glista koji potie od neorganskog ivotinjskog ubriva, osim onog iz neprihvatljivih intenzivnih sistema proizvodnje (videti fusnotu 17). - Kupovni batenski proizvodi kao to su pakovano ubrivo sa farmi i batenski kompost neorganskog porekla, osim onog koji potie iz neprihvatljivih intenzivnih sistema proizvodnje (videti fusnotu 17), kao i onog koji sadri treset.10 - Obraeni ivotinjski proizvodi iz klanica, osim u sluaju kada su ivotinje putane na ispau. - Obraen otpad nastao proizvodnjom ribe. - Kanalizacioni talog, kompost zasnovan na otpadnim vodama i kanalizaciji, posle odgovarajue obrade i bez potencijalno toksinih elemenata.11

444

ORGANSKA BATA

ne preporuuje se - Materijal koji sadri potencijalno toksine elemente u veoj koliini od dozvoljene.12 - Lie i lisni kompost sakupljen u umovitim predelima.13 - Lie sakupljeno pored prometnih puteva.14 - Treset i kokosov treset15 za kompostiranje.16 - Kupovno ubrivo i batenski kompost koji sadre treset ili kokosov treset. - Upotreba ivotinjskog otpada i ubriva (osim obraenih ivotinjskih proizvoda iz klanica i otpada nastalog proizvodnjom ribe) iz intenzivnih sistema proizvodnje ive vage.17

- Primena komposta i kompostiranog ubriva u stakleniku u bilo koje doba godine. na granici prihvatljivog - Ne postoji. ne preporuuje se - uvanje i primena koja izaziva zagaenje vodotokova. - Primena ubriva na jesen na praznoj parceli koja e ostati takva cele zime. ubrivo i teno ubrivo Organska ubriva mogu biti biljnog, ivotinjskog i mineralnog porekla. Treba da se tretiraju kao dodatak recikliranju hranljivih materija iz same bate - na primer gomile komposta - a ne kao zamena za recikliranje, pored upotrebe drugog kupljenog krupnog organskog materijala. Treba da se primenjuju samo ako adekvatne zalihe nisu dostupne iz drugih izvora. Tena ubriva treba da se koriste samo kod biljaka koje se gaje u ogranienim uslovima, na primer u saksiji, daku ili na ivicama staklenika. U odsustvu prihvatljivijih materijala, moe se prihvatiti ograniena upotreba rastvorljivih ubriva da bi se nadoknadio ozbiljan manjak nekih elemenata. Preporuljivo je da se uradi analiza zemljita kako bi se utvrdilo koji elementi nedostaju. Navedeni proizvodi nisu uvek lako dostupni batovanima. najbolje mere - Ne postoje. Prihvatljive mere - Teno ubrivo koje ste sami napravili od biljnog ili ivotinjskog ubriva. na granici prihvatljivog - Azot (N) ubrivo od isuene krvi, namenjeno podlozi za zimsko gajenje biljaka i useva, samo na prolee; rona ubriva. - Fosfor (P) (kao fosfat, P2O5) Prirodni mineralni fosfati; obina ljaka; prirodni

ubrivo, kompost i drugi materijali za prihranjivanje biljaka treba da se uvaju i primenjuju tako da ne dolazi do gubitka hrane za biljke. Gubitkom hrane za biljke troe se hranljive materije i zagauju vodeni putevi i podzemne vode. najbolje mere - uvajte i kompostirajte ubrivo i drugi materijal koji sadri hranu za biljke u zatvorenom ili ispod pokrivaa koji ne proputa voduls. - Zemljitu dodajte maksimalno jedna puna batenska kolica slamnatog ubriva ili dvoja kolica komposta na 5 metara kvadratnih zemljita svake godine19 (ekvivalentno 50 litara ubriva ili 100 litara komposta na 0,3 metra kvadratna). - Dodajte ubrivo i kompost samo zemljitu na kojem se gaje biljke ili onom na kojem e se ubrzo gajiti. Prihvatljive mere - Primena kompostiranog ubriva na jesen/rano prolee kad zelenino ubrivo aktivno raste.

Uvanje i PRimena UBRiva i kOmPOSta

ORGANSKI VODI ZA BATOVANE

445

aluminijum-kalcijum-fosfat; mesna i kotana ubriva. Nivo kadmijuma u fosfatnom kamenu ne sme prei 90 mg/kg P2O5. - Kalijum (K) Drvni pepeo koji se dodaje samo u kompost ili ubrivo;20 otpaci od eerne repe; kalijum-sulfat, samo ako analiza zemljita pokae daje nivo kalijuma (K) ispod indeksa 221, a sadraj gline manji od 20%. - Kombinovana ubriva ubriva od isuene krvi, ribljih otpadaka i kotana ubriva (obezbeuju N, P, Ca22), bez nedozvoljenih supstanci; riblji otpaci (N)23; mesna i kotana ubriva (P, Ca, N); ubriva od morskih trava (K, N, drugi elementi u tragovima). - Krenjaki materijal Dolomitski krenjak; mleveni krenjak; mlevena kreda. - Sporedni minerali Magnezijumski kalcit ili dolomitski krenjak (obezbeduje Mg22 i Ca); gips ili kalcijum-sulfat (Ca); mlevena kreda i krenjak (Ca); Epsom soli (Mg), samo za akutni nedostatak; magnezijumska stena; sumpor; kalcijum-hlorid za nedostatak kalcijuma kod jabuke. - Mikroelementi ubrivo od suvih morskih trava; ekstrakt morskih trava; krenjak i kreda; kamena praina. Manjak bora, bakra; gvozda, mangana, molibdena, kobalta, selena i cinka u tragovima, ustanovljen analizom zemljita ili drugim dokazima nedostatka. - Tena ubriva koja mogu da se kupe, koja potiu od biljnog ili ivotinjskog ubriva, najbolje ako imaju oznaku organskog standarda. ne preporuuje se - Sirova krv - Sva druga mineralna i prirodna ubriva ukljuujui i ilsku salitru, ureu, kalijumhlorid, superfosfate, kainit. - Krena voda i gaeni kre. - Upotreba nusproizvoda poreklom iz klanica (kotano brano, ronato ubrivo, itd.) kada se zna da su ivotinje bile na ispai.

Plodored je jedna od osnovnih mera za obradu zemljita, suzbijanje korova, tetoina i bolesti. Kada gajite jednogodinje biljke kao to su povre i zainske trave ili kada presaujete voe, bunaste biljke i druge viegodinje biljke, nije preporuljivo da sadite iste ili srodne biljke na isto mesto. Biljke treba da zauzmu drugo mesto, to je dalje mogue od prethodnog i ne treba da se vrate na isto mesto nekoliko godina. Ova praksa, poznata kao plodored, pomae u suzbijanju tetoina, bolesti i korova, i odrava plodnost i strukturu zemljita i nivo organskih materija. najbolje mere - Biljke koje su podlone slinim tetoinama i bolestima ne ponavljaju se odreeni vremenski period.24 - Ravnotea izmeu odranja plodnosti i upotrebnog gajenja useva. - U plodored treba ukljuiti mahunarke koje vezuju azot da bi se zemljite obogatilo azotom tamo gde je to potrebno. - Posle biljaka koje suzbijaju korov treba saditi biljke koje su osetljive na korov. - Plodored koji ostavlja zemljite prazno najkrai vremenski period. - Viegodinje biljke, naroito voe i rue, ne treba da se sade na mesto na kojem je donedavno rasla srodna biljka. Prihvatljive mere - Ako je prostor za gajenje ogranien, na primer u stakleniku, primenjujte krai plodored, ali trudite se da zemljite ostane zdravo. na granici prihvatljivih - Ne postoje. ne preporuuje se - Gajenje jedne jednogodinje biljke na istom mestu iz godine u godinu. Informacije o zemljitu i pravljenju komposta videti u delu Zemljite i briga o njemu, str. 32-61.

PlODOReD

446

ORGANSKA BATA

Prevencija je glavni oslonac organske strategije za kontrolu tetoina i bolesti. Radite u skladu s prirodom, ne pokuavajte da dominirate. Podstiite zdrave biljke obezbeujui im dobro strukturisano zemljite i izbalansiranu ishranu, gajenjem biljnih vrsta na odgovarajuem zemljitu i biranjem sorti otpornih na tetoine i bolesti. Prirodni neprijatelji tetoina i paraziti pomau u kontroli tetoina i bolesti. Organska bata treba da bude osmiljena i organizovana tako da obezbedi meovito okruenje koje odgovara korisnim stvorenjima. Organski batovani takoe treba da budu svesni da prisustvo tetoina ili organizama koji izazivaju bolesti ne zahteva uvek da se neto preduzme. Prskanje hemikalijama koje unitavaju bolesti i tetoine treba svesti na minimum. Dobra praksa, higijena, zatita, zamke i rastresito zemljite dobra su dopuna tehnikama za kontrolu tetoina i bolesti. Dalje navedeni proizvodi i postupci mogu da se primenjuju i na otvorenom i u stakleniku ili plasteniku. najbolje mere - Obezbedite dobro strukturisano zemljite koje prua biljkama izbalansiranu ishranu. - Odravajte higijenu da biste prenoenje tetoina i bolesti sveli na minimum. - Redovno obilazite i pregledajte biljke da biste rano primetili mogui problem. - Koristite zdravo seme i materijal za sadenje i ako je mogue materijal s potvrdom da nije zaraen virusom. - Sadite sorte otporne na tetoine i bolesti. - Gajite biljke na odgovarajuem zemljitu. - Obezbedite stanita za prirodne neprijatelje tetoina i bolesti i za parazite. - Gajite biljke i cvee kojima se hrane prirodni neprijatelji (predatori) i paraziti tetoina. - Primenjujte plodored.

tetOine i BOleSti

- Birajte vreme setve/sadenja tako da izbegnete odreene tetoine i bolesti. - Rastresite zemlju kad god je potrebno. - Obezbedite dobru cirkulaciju vazduha oko biljaka. - Balansirano navodnjavanje. - Smee i zdruene biljke, izbegavajte monokulture. - Biorazgradive prepreke. - Dostojanstveno priznajte poraz kad je potrebno! (Videti i Konzervacija, str. 449) Prihvatljive mere - Ubacivanje agenasa za bioloke mere kontrole. - Prepreke koje nisu biorazgradive i koje se ponovo koriste kad je mogue. - Sterilizacija objekata i opreme parom. na granici prihvatljivog - Lepljive prepreke i zamke, ukljuujui i one s feromonskim mamcima. - Sterilizacija zemljita parom. - Biljna ulja. - Dezinfekcija bazirana na limunskoj kiselini (iz prirodnih izvora) ili peroksiacetilna kiselina za dezinfekciju saksija, ramova, opreme i staklenika. - Za suzbijanje tetoina kad je ugroen opstanak biljaka: kalijumski sapun (meki sapun) i sapuni koji sadre masne kiseline iz biljaka, Bacillus thuringiensis, piretrin,25 insekticidni sapun; takode nim, kvasija i virus granuloze tamo gde je dozvoljeno.26 - Za suzbijanje bolesti kad je ugroen opstanak biljaka: bordovska orba, bakarsulfat, bakar-oksihlorid i bakar amonijumkarbonat; sumpor. ne preporuuje se - Svi ostali pesticidi, ukljuujui nikotin, fenole, aluminijum-sulfat i metaldehid.

ORGANSKI VODI ZA BATOVANE

447

Hemijska sredstva za konzervaciju drveta sama po sebi su dugotrajna i toksina. Kad god je mogue treba ih izbegavati u organskoj bati. Upotrebu treba svesti na sluajeve kada truljenje drveta predstavlja opasnost. Najugroenije je drvo koje je u kontaktu sa zemljitem i vazduhom. najbolje mere - Drvna graa koja nije tretirana hemijskim sredstvima. - Drvna graa od vrsta kao to su hrast, kedar i bagrem koje su otpornije na truljenje. Proverite da lije dobijena iz obnovljivih izvora. - Betonski stubovi. Prihvatljive mere - Vetako drvo od recikliranog polistirena. - Tretiranje drveta koje ne dolazi u dodir sa zemljitem (kao to su daske za ogradu) lanenim uljem ili slinim sredstvom koje titi drvo od vode i omoguava mu da die. na granici prihvatljivog - Meavina bora (sa vodom). ne preporuuje se - Kreozot. - Drvna graa tretirana hromiranim bakar-arsenatom (CCA),27 esto se prodaje kao grada obraivana pod pritiskom.

HemijSka SReDStva za kOnzeRvaCijU DRvne gRae

nje zemljita i suzbijanje korova. U organskom batovanstvu ne koriste se hemijska sredstva za suzbijanje korova. najbolje mere - Plodored. - Naizmenino sadenje biljaka koje suzbijaju korov i biljaka - koje ne mogu da se brane od korova. - Okopavanje, plevljenje, priprema leje nekoliko sedmica pre setve. - Manje rastojanje izmeu biljaka; biljke koje se ire po zemljitu i pokrovni usevi. - Dobra, vrsta osnova za staze. - Biorazgradiv mal organskog porekla. Prihvatljive mere - Ukopavanje ili vaenje. - Biorazgradiv mal koji nije organskog porekla. - Fugovanje kamena, ploa cigala itd. prilikom poploavanja staze. na granici prihvatljivog - Rotaciona obrada zemljita.1 - Mal koji nije biorazgradiv, najbolje ako proputa vodu i moe vie puta da se koristi. - Propustljiv mal koji nije biorazgradiv ispod povrine staza ili oko viegodinjih biljaka. - Spaljivanje korova ne preporuuje se - Sva hemijska sredstva za suzbijanje korova, ukljuujui ona bazirana na glifosatu i prirodnim masnim kiselinama. Vie informacija o organskom suzbijanju korova videti u delu Korov i njegovo suzbijanje, str. 71-81.

Korov obezbeuje hranu i stanite velikom broju stvorenja i koristan je izvor materijala za kompostiranje. Tamo gde je mogue trebalo bi da se pusti da raste i da se uklanja samo ako ugroava gajene biljke. Postoji niz prirodnih tehnika za raiava-

SUzBijanje kOROva i ienje zemljita

Travnjak od samo jedne ili dveju vrsta trave, to je ekvivalentno monokulturi, nije pogodan za organske principe. Meavina trava i vrsta s irokim listovima pre e dati zdrav travnjak koji e ostati zelen cele go-

SUzBijanje kOROva na tRavnjaCima

448

ORGANSKA BATA

dine. Detelina e takoe pomoi u ishrani trave. Sledite dobar vodi za odravanje travnjaka. Ako se podstie bujnost trave, problemi s korovom su minimalni. najbolje mere - Redovno kosite travu, ali samo kad je potrebno. Da biste imali lep travnjak ne kosite travu na visinu manju od 2,5 cm, ili 5 cm za vienamenski travnjak. - Gde god je mogue, ostavite pokoenu travu na travnjaku, ali ne kad je zemljite hladno i vlano, ili kad je pokoena trava predugaka. - Rastresite zemlju i izloite je dejstvu vazduha kad god je potrebno. - Prilagodite pH vrednost i drenau i uklonite zasenu po potrebi, ako travnjak ne raste kako bi trebalo. - Prihranjujte travnjak samo ako sporo raste, ili ako je ut, suv ili prevlaen. Koristite organsko ubrivo, kompost ili mineralno ubrivo. - Na jesen rasporedite organski materijal po povrini travnjaka. Prihvatljive mere - Ne postoje. na granici prihvatljivog - Ne postoji. ne preporuuje se - Unitavanje glista. - Sva hemijska ubriva i pesticidi. Vie informacija o organskom travnjaku videti u delu Travnjaci i njihova nega, str. 176.

tole, rizome, lukovice i drugi materijal za saenje. Najmanje to moete da uinite jeste da ne gajite biljke iz semena tretiranog hemikalijama posle berbe. Kad kupujete seme divljeg cvea, uverite se da je domaeg porekla, a ne uvezeno iz druge zemlje. Lukovice i drugi materijal za saenje nikada ne treba uzimati iz divljine. Postoje proizvoai koji prodaju organsko povre, voe i ukrasne biljke. Uvek kad ste u prilici, koristite njihove usluge ili uzgajajte sopstvene biljke. Kad god je mogue, gajite biljke direktno iz zemljita. Uslovi za gajenje u saksiji ili daku uvek su ogranieni i zahtevaju dodatnu panju i prihranjivanje rastvorljivim hranivima. Za gajenje rasada i biljaka u posudama treba da se koristi organska podloga, po mogustvu bez treseta. Ako kupujete podlogu, najbolje je da ima oznaku organskog standarda. Kad sami pravite podlogu za gajenje, treba da koristite samo ono to je navedeno u Vodiu. Vie informacija o podlogama za gajenje, semenu i meavinama za posude videti u delu Gajenje biljaka, str. 114-115.

Setva i mateRijal za Saenje

najbolja praksa - Gajenje biljaka po organskim standardima. - Organsko dobijanje semena, krtola i drugog materijala za saenje. Prihvatljive mere - Seme, krtole i drugi materijal za saenje dobijen na konvencionalan nain, ali ako nije tretiran hemijskim sredstvima posle berbe. na granici prihvatljivog - Biljke i materijal za saenje dobijeni korienjem metoda koje nisu organske. - Praak za oiljavanje bez fungicida.

Ideal kome stremimo prilikom gajenja biljaka u posudama jeste gajenje sopstvenih biljaka iz organski dobijenog semena, na organskoj podlozi. Kad god je mogue, treba koristiti organski dobijeno seme, kr-

mateRijal za Saenje, PODlOga za gajenje i gajenje U POSUDama

ORGANSKI VODI ZA BATOVANE

449

ne preporuuje se - Praak za oiljavanje sa fungicidima. - Biljke i materijal iz divljine. - Seme tretirano hemijskim sredstvima posle berbe. - Seme genetski modifikovanih sorti (G.M.), dobijeno genetskim inenjeringom.

- Saksije i posude primerene veliine. - Ako je potrebno prihranjivanje, stavite kompost, ubrivo ili sline kupovne proizvode na povrinu zemljita. Prihvatljive mere - Organska podloga za gajenje s organskim ubrivom kao glavnim izvorom hrane za biljke. - Prihranjivanje organskim ubrivom. - Prihranjivanje tenim ubrivom koje ste sami napravili od biljnog ili ivotinjskog ubriva. na granici prihvatljivog - Kupovno organsko teno ubrivo, ako je mogue s oznakom organskog standarda. ne preporuuje se - Postava od mahovine za visee korpe. - Ostala tena ubriva. konzervacija i ivotna sredina Konzervacija ili zatita i organsko batovanstvo neraskidivo su povezani. Ljudska aktivnost zagauje zemlju; stanita i divlji biljni i ivotinjski svet brzo nestaju. Gubitak raznolikosti ivog sveta ima ozbiljne posledice za organske batovane koji se oslanjaju na prirodne odnose izmeu tetoina i grabljivica da bi drali tetoine pod kontrolom. Zatita i kreiranje raznolike ivotne sredine, i u bati i van nje, od presudnog su znaaja. Ako je mogue, takoe, preporuuje se saenje razliitih biljnih vrsta, ukljuujui upotrebu lokalnih vrsta i sorti koje se rede gaje. Za aktivnosti koje zagauju sredinu, na primer paljenje vatre, bacanje organskog otpada ili preterana upotreba neobnovljivih resursa, nema mesta u organskom batovanstvu. najbolje mere - Ouvanje i kreiranje tradicionalnih ograda kao to su jarak, ivice i kameni zidovi.

PODlOga za gajenje
najbolje mere - Podloga za gajenje koju sami pravite samo od materijala navedenih u ovom vodiu. - Kupovna podloga za gajenje bez treseta, ako ima prepoznatljivu oznaku za organski standard. Prihvatljive mere - Organska podloga za gajenje s recikliranim tresetom, ako je mogue s prepoznatljivom oznakom organskog standarda. na granici prihvatljivog - Perlit, vermikulit, bentonit i zeoliti koji nisu tretirani nedozvoljenim hemijskim sredstvima. - Organska podloga za gajenje koja sadri treset, ako je mogue s prepoznatljivom oznakom organskog standarda. ne preporuuje se - Podloga za gajenje koja sadri materijale koji nisu navedeni u ovom vodiu.

Isti principi organskog gajenja treba da se primene za gajenje u saksijama, korpama, kutijama i drugim posudama. najbolje mere - Organska podloga za gajenje s recikliranim organskim otpadom kao glavnim izvorom plodnosti. - Biljke i seme isto kao navedeno. - Postava za visee korpe od vune ili drugog recikliranog materijala.

gajenje U POSUDama

450

ORGANSKA BATA

- Ouvanje i kreiranje stanita kao to su ivice, jezera i nekoene travnate povrine za ishranu i opstanak divljih vrsta. - Tradicionalne vrste biljaka. - Vrste biljaka koje nisu tradicionalne, ali imaju odreene osobine koje pogoduju divljim vrstama. - Kreiranje prolaza za divlje vrste - povezana stanita koja omoguavaju divljim vrstama slobodno prolaenje. - Ako je neophodan, reim orezivanja ivice koji ne ugroava ptija gnezda i koji, po potrebi, omoguava ivici da cveta i obrazuje plod. - Korienje drvne grae iz obnovljivih resursa. - Recikliranje i ponovna upotreba. Prihvatljive mere - Ne postoje. na granici prihvatljivog - Vrua, suva lomaa za unitavanje zaraenog biljnog materijala. ne preporuuje se - Paljenje vatre, osim na ve naveden nain. - Uklanjanje svih biljnih ostataka ispod ivica, bunova itd. osim ako se to radi zbog suzbijanja bolesti. - uvanje nepokrivenog ubriva. - Drvna graa iz neobnovljivih resursa. - Biljke donete iz divljine. - Korienje materijala koji je transportovan sa velike udaljenosti, kad postoji odgovarajua lokalna alternativa.

1. Oranje moe da uniti strukturu zemljita; takoe moe da dovede do formiranja neprobojnog ona ili tvrdog sloja zemljita. 2. ubrivo koje potie od kunia, kokoaka, gerbila i veine drugih kunih ljubimaca biljojeda obino je bezbedno za kompostiranje. ubrivo koje potie od pasa i maaka moe da sadrti parazite te-

FUSnOte

tne za ljude. Ako elite da ih kompostirate treba da obratite posebnu panju na higijenu; nije preporuljivo da se upotrebljavaju ako deca mogu doi u dodir sa sirovim ili kompostiranim materijalom. 3. Kompostiranje je aerobni proces u kojem se biljni i ivotinjski otpad pretvara u mrki materijal slian zemljitu poznat pod nazivom kompost. Najbolje je da se gomila komposta prevre vie puta da bi materijal doao u dodir s vazduhom. 4. Zgorelo znai da je ubrivo stajalo na gomili ispod vodootpornog pokrivaa i trulilo - zgorevalo najmanje mesec dana. U tom procesu slobodan azot i kalijum u sirovom ubrivu prelaze u oblik koji se mnogo tee ispira iz zemljita usled kie i ne moe da oteti biljke. 5. Videti fusnotu 7. 6. Dodatno vreme potrebno je da bi se razgradila hemijska jedinjenja koja mogu biti prisutna. 7. ivinske farme sa kojih se moe uzimati ubrivo za organsku proizvodnju biljaka: a) farme za proizvodnju jaja (deflnisane propisom Evropske unije br. 1274/91): slobodne (maksimalno 400 ptica po aru); poluintenzivne (maksimalno 1.600 ptica po aru); na dubokoj prostirci (maksimalno 7 ptica po metru kvadratnom); b) dranje tovnih pilia na dubokoj prostirci (maksimalna gustina ptica 17 kg po metru kvadratnom); c) farme za proizvodnju mesa (definisane propisom Evropske unije br. 1538/91); slobodne, tradicionalne slobodne; ekstenzivno gajenje u zatvorenom ivinarniku (maksimalna gustina odraslih ptica: 12 kokoaka ili 17-25 kg po metru kvadratnom). 8. Svea morska trava treba da se tretira kao izvor iskljuivo za lokalnu upotrebu. Sakupljajte morsku travu koju voda izbaci na obalu, nemojte daje skidate sa stena. Potronja izvora, ak i onih obnovljivih nije preporuljiva. 9. Ne preporuuje se redovna upotreba neorganskog svinjskog ubriva; ova ubri-

ORGANSKI VODI ZA BATOVANE

451

va esto sadre zagaivae kao stoje bakar koji se taloi u zemljitu. 10. Upotreba treseta kao poboljsivaa zemljita nije prihvatljiva u organskom batovanstvu. Da bi se iskopao treset, unitavaju se prirodna stanita neprocenjive vrednosti. 11. Kanalizadoni otpad nije dozvoljen po organskim standardima Evropske unije i UK. Ovde se kanalizaconi otpad tretira kao neiskorien resurs i stoga je ukljuen u ovaj vodi - samo ako je u skladu s odreenim standardima. Trenutno verovatno ne postoji pogodan, nezagaen kanalizadoni otpad. 12. Potencijalno toksini elementi (P.T. E.) obuhvataju teke metale i druge elemente koji su esto prirodni sastojci zemljita. Neki su neophodni za ivot biljaka i ivotinja kad ih ima u tragovima, ali su u veim koliinama toksini. Postoji mnogo razliitih standarda koji odreuju maksimalan dozvoljen nivo ovih elemenata u zemljitu i materijalu koji mu se dodaje. Varijacije koje mogu da se primete u ovim standardima ukazuju na to da niko ne zna taan odgovor. 13. Opalo lie je deo prirodnog ciklusa obogaivanja zemljita u umovitim prede-

lima i stoga nebi trebalo da se skuplja na ovim mestima. 14. Najverovatnije je zagaeno olovom i kadmijumom. 15. Kokosova vlakna. 16. Za treset videti fusnotu 10. Poto postoji mnogo razliitih materijala lokalnog porekla upotreba kokosovog treseta - materijala koji se transportuje s udaljenih destinadja - za kompostiranje nije primerena za organsko batovanstvo. 17. Ukljuujui i inkubatore za proizvodnju ivine i brojlersku proizvodnju (gde je gustina 25 kg po metru kvadratnom); proizvodnja krmaa koje se vezuju u ograenim boksovima u zatvorenom prostoru; drugi sistemi u kojima ivotinje ne mogu da se okrenu 360, gde su stalno u mraku i nemaju na emu da spavaju. 18. Da biste spreili da kia ispere hranljive materije. 19. Preterana primena ubriva ili komposta moe da doprinese zagaenju vodotoka. Na velikim parcelama maksimalna preporuena koliina je 50 tona po hektaru. Iz toga sledi da su jedna puna batenska kolica ubriva dovoljna za 10 metara kvadratnih zemljita. Oigledno, ova koliina je samo preporuena jer se ubriva i kompost razlikuju po sastavu. Preporue-

452

ORGANSKA BATA

na koliina je data kako bi se istaklo da nije dobro preterivati s dodavanjem prevelike koliine materijala koji sadri hranljive supstance. Maksimalna preporuena koliina manja je od one koju koristi veina batovana. 20. Hranljive materije u drvnom pepelu veoma su rastvorljive i brzo se ispiraju ako se pepeo doda direktno u zemljite. 21. Ova cifra odnosi se na rezultat analize zemljita. 22. Ca - kalcijum; Mg - magnezijum. 23. Riblji otpaci koji nastaju prilikom prerade ribe su prihvatljivi; nije prihvatljivo hvatanje ribe za proizvodnju ubriva. 24. Za povre se obino preporuuje plodored koji traje 3-4 godine. Kod upornih problema, na primer nekih tetoina i bolesti iz zemljita, verovatno je pogodniji dui vremenski period.

25. Najbolje je da se koristi ist piretrin biljnog porekla. Trenutno postoji samo piretrin koji sadri aktivne materije piperonil-butoksid da bi imao bolji efekat. Ova aktivna materija takoe ima insektidno dejstvo. Ne preporuuje se sintetiki piretrin. 26. Upotreba kvasije, nima i virus granuloze je nelegalna u UK, jer nisu registrovani pesticidi. 27. Izuzetno toksine hemikalije, kao to je hromirani bakar-arsenat koji se koristi u ovom postupku, nameu pitanja bezbenosti radnika i bezbednog odlaganja. Tvrdi se da je drvna graa nastala ovim procesom sigurna za upotrebu, ali postoje dokazi koji ukazuju da to moda nije taino. Upotreba ovakve drvne grade u nekim zemljama je ograniena. Ako se drvo zapali, dim i pepeo su toksini.

izvori
Seme, Biljke i OPRema
Adams County Nursery P.O. Box 108 Aspers, PA 17304 www.acnursery.com Oprema za voe i vonjake Bountiful Gardens 18001 Shafer Ranch Rd. Willits, CA 95490 www.bountifulgardens.org Batovanski pribor i oprema; kao i organski gajeno povre i seme zainskog bilja The Cook's Garden P.O.Box 535 Londonderry, VT 05148 www.cooksgarden.com Specijalizovana za povre za sladokusce, tradicionalne vrste povra i cvee DripWorks 190 Sanhedrin Circle Willits, CA 95490 www.dripworksusa.com Oprema za zalivanje Ed Hume Seeds, Inc. P.O.Box 1450 Kent, WA 98035 www.humeseeds.com Specijalizovana za seme sezonskog bilja u hladnim podnebljima Edible Landscaping P.O.Box 77 Afton, VA 22920 www.eat-it.com Specijalizovani za veliki izbor voa Fungi Perfecti P.O.Box 7634 Olympia, WA 98507 www.fungi.com Oprema za uzgoj peuraka Gardener's Supply Company 128 Intervale Rd. Burlington, VT 05401 Oprema za batovanstvo Gardens Alive! 5100 Schenley Pl. Lawrenceburg, IN 47025 www.gardensalive.com Veliki izbor opreme za organsko suzbijanje tetoina i dobar izbor ubriva Gempler's Inc. 100 Countryside Dr. P.O.Box 270 Belleville, Wl 53508 www.gemplers.com Alat i oprema za borbu protiv tetoina Harmony Farm Supply & Nursery 3244 Hwy. 116 North Sebastopol, CA 95472 www.harmonyfarm.com irok izbor opreme za organsko gajenje (ukljuujui i ubriva, sisteme za navodnjavanje i seme nastalo slobodnim opraivanjem) Henry Leuthardt Nurseries, Inc. P.O.Box 666 East Moriches, NY 11940 Specijalizovani za sitno voe i palir voke Irish Eyes - Garden City Seeds P.O.Box 307 Thorp, WA 98946 www.irish-eyes.com Specijalizovani za krompir, beli i crni luk i ljutiku

454

ORGANSKA BATA

J.L. Hudson, Seedsman Star Route 2, Box 337 La Honda, CA 94020 www.jlhudsonseeds.net Retko seme iz svih krajeva sveta Johnny's Selected Seeds 184 Foss Hill Rd. Albion, ME 04910 www.johnnyseeds.com Seme za povre i zainsko bilje, plus oprema za batovanstvo Le Jardin du Gourmet P.O.Box 75 St. Johnsbury Center, VT 05863 Seme za povre u malim i povoljnim pakovanjima; ljutika Logee's Greenhouses 141 North St. Danielson, CT 06239 www.logees.com Zainsko bilje i sobne biljke Native Seeds/SEARCH 526 N. 4th Ave. Tucson, AZ 85705 www.nativeseeds.org Jugozapadne domae i tradicionalne vrste povra i seme zainskog bilja Natural Gardening Company P.O.Box 750776 Petaluma, CA 94975 www.naturalgardening.com irok izbor opreme za organsko gajenje, ukljuujui i seme, biljke, korisne insekte i opremu za navodnjavanje New Earth 9810 Taylorsville Rd. Louisvilie, KY 40299 www.newearth.com Gajenje biljaka bez zemlje, svetla za rast, kao i oprema za organsko gajenje Nichols Garden Nursery 1190 Old Salem Rd NE Albany, OR 97321 www.nicholsgardennursery.com

Seme zainskog bilja i povra koje nije tretirano hemijskim sredstvima Nourse Farms Inc. 41 River Rd. South Deerfield, MA 01373 www.noursefarms.com Specijalizovani za sitno voe, kao i za parglu i rabarbaru Park Seed Co. 1 Parkton Ave. Greenwood, SC 29649 www.parkseed.com Povre, zainsko bilje i seme za cvee Peaceful Valley Farm Supply Co. P.O.Box 2209 Grass Valley, CA 95945 www.groworganic.com irok izbor opreme za batovanstvo Pinetree Garden Seeds P.O.Box 300 New Gloucester, ME 04260 www.superseeds.com Povoljni mali paketi semena i mnogo drugih stvari za batovanstvo Raintree Nursery 391 Butts Rd. Morton, WA 98356 www.raintreenursery.com Specijalizovani za voe, jezgrasto voe i jestive biljke St. Lawrence Nurseries 325 State Hwy#345 Potsdam, NY 13676 www.sln.potsdam.ny.us Specijalizovani za voe otporno na mraz i jezgrasto voe Sandy Mush Herb Nursery 316 Surett Cove Rd. Leicester, NC 28748 www.brwm.org/sandymushherbs Specijalizovan za retko i neobino zainsko bilje Seeds Savers Exchange 3076 North Winn Rd. Decorah, IA 52101

IZVORI

455

www.seedsavers.org Godinja lanarina; tradicionalne vrste voa i povra; takoe i sedite organizacije Flower and Herb Exchange Seeds Trust High Altitude Gardens P.O.Box 1048 Hailey, ID 83333 www.seedsave.org Specijalizovani za seme biljaka koje uspevaju na velikim nadmorskim visinama i u hladnim podnebljima Renee's Garden Seeds 7389 W. Zayante Rd. Felton, CA 95018 www.reneesgarden.com Povre za sladokusce, zainsko bilje i cvee za seoske bate Seeds of Change P.O.Box 15700 Santa Fe, NM 87506 Organsko seme Southern Exposure Seed Exchange P.O.Box 460 Mineral, VA 23117 www.southernexposure.com Vrste nastale slobodnim opraivanjem i tradicionalne vrste povra, cvee i seme zainskog bilja Southmeadow Fruit Gardens P.O.Box 211 10603 Cleveland Ave. Baroda, Ml 49101 www.southmeadowfruitgardens.com Gajenje neobinog voa Sunrise Enterprises P.O.Box 1960 Chesterfield, VA 23832 Specijalizovani za seme azijskog povra Territorial Seed Co. P.O.Box 158 Cottage Grove, OR 97424 www.territorial-seed.com Seme povra i voa za severozapadni Pacifik; takoe oprema za batovanstvo

The Urban Farmer Store 2833 Vicente St. San Francisco, CA 94114 www.urbanfarmerstore.com Sistemi za navodnjavanje sa utedom vode i druga oprema W. Atlee Burpee Co. 300 Park Ave. Warminster, PA 18974 www.burpee.com Povre, zainsko bilje i seme za cvee Whitman Farms 3995 Gibson Rd. NW Salem, OR 97304 http://whitmanfarms.com Ribizle i ogrozd; takoe i neobino drvee i grmlje

DRUgi izvORi
Evort, Suzan. Seed to seed. Decorah, lowa: Seed Saver Publications, 1995. Bartolomju, Mel. Square Foot Gardening. Emmaus, Pa.: Rodale Pres, 1992. Bredli, Fern Maral, i Barbara V. Elis, eds. Rodale's All-New Encyclopedia of Organic Gardening. Emaus, Pa.: Rodale Press, 1992. Bredli, Fern Maral, ed. Rodale's Garden Answers-Vegetables, Fruit, and Herbs. Emmaus, Pa.: Rodale Press, 1992. Bubel, Majk i Nensi. Roof Cellaring. 2nd ed. Pownal, Vt.: Storey Books, 1991. Kolman, Eliot i Barbara Demro. FourSeason Harvest Organic Vegetables from Your Home Garden AH Year Long. Post Mills, Vt.: Chelsea Green Publishing Co., 1999. Kolman, Eliot. The New Organic Grower: A Master's Manual of Tools and Techniques for the Home and Market Gardener. 2nd ed. Post Mills, Vt.: Chelsea Green Publishing Co., 1995. Krisi, Rozalind. The Complete Book of Edible Landscaping. San Francisco: Sierra Club Books, 1982.

456

ORGANSKA BATA

Elis, Barbara W, ed. Rodale's lllustrated Encvclopedia of Gardening and Landscaping Techniques. Emmaus, Pa.: Rodale Press, 1990. Elis Barbara W., ed., et al. The Organic Gardener's Handbook of Natural Insect and Disease Control. Rev. Ed. Emmaus, Pa., Rodale Press, 1996. Geruni, Grejs i Debra L. Martin, eds. The Rodale Book of Composting. Emmaus, Pa.: Rodale Press, 1992. Geruni, Grejs. Start with the Soil. Emmaus, Pa., Rodale Press, 1993. Gilkson, Linda i Ana Kar. Insect, Disease, and Weed I.D. Guide: Find- it-fast Solutions for Your Garden. Emmaus, Pa.: Rodale Press, 2001. Herington, Geri. Grow Your Own Chinese Vegetables. Pownal, Vt: Storev Communications, Garden Way Publishing, 1984. Hartman, Hadson T., et al. Plant Propagation: Principles and Practices. 6th ed. Englewood Cliffs, NJ.: Prentice Hali, 1996. Hil, Luis. Secrets of Plant Propagation. Pownal, Vt.: Storey Communications, 1985. Horst, R. Kenet. VVescoff's Plant Disease Handbook. 6th ed. Boston: Kluwer Academic Publishers, 2001. Hilton, Vilijem H., i Kler Kovalik, eds. Rodale's lllustrated Encvclopedia of Herbs. Emmaus, Pa.: Rodale Press, 1987. Devons, Don. How to Grow More Vegetables: And Fruits, Nuts, Berries, Grains, and Other Crops Than You Ever Thought Possible on Less Land Than You Can Imagine. 6th ed. Berkeley, Calif.: Ten Speed Press, 2002. Lenza, Pet. Lasagna Gardening. Emmaus, Pa.: Rodale Press, 1999. Larkom, Doj. Oriental Vegetables: The Complete Guide for Garden and Kitchen. New York: Kodansha America, 1994. Lavdoj, En. Ann Lovejoy's Organic Garden Design School. Emmaus, Pa.: Rodale Press, 2001. Ogden, epard. Straight Ahead Organic: A Step-by-Step Guide to Growing Great Vegetables in a Less-Than-Perfect-World.

Post Mills, Vt.: Chelsea Green Publishing Co., 1999. Pauel, Ajlin. From Seed to Bloom: How to Grow Over 500 Annuals, Perennials, & Herbs. Storey Communications, 1995. Rajh, Li. Uncommon Fruits Worthy of Attention. Reading, Mass.: Addison-Wesley Publishing Co., 1991. Rodejl, D. I., ed. Hovv to Grovv Fruits and Vegetables by the Organic Method. Emmaus, Pa.: Rodale Inc., 1961, 1999. (dopunjeno) Rodejl, Marija. Maria Rodale's Organic Gardening. Emmaus, Pa.: Rodale Press, 1998. Rot, Seli. Attracting Birds to Your Backyard. Emmaus, Pa.: Rodale Press, 1998. Rot, Seli. Attracting Butterflies & Hummingbirds to Your Backyard. Emmaus, Pa.: Rodale Press, 2001. ulc, Voren. The Organ/c Suburbanite. Emmaus, Pa.: Rodale Press, 2001. Viver, Vilijem Vojs. Heirloom Vegetable Gardening: A Master Gardener's Guide to Planting, Seed Saving and Cultural History. New York: Henry Holt & Co., 1999.

KOLORI

457

VIEGODINJI KOROVI
(videti tekst na str. 78-79)

Kupina Rubus fruticosus

Njivski poponac Convolvulus arvensis

Puzavi ljuti Ranunculus repens

Zlatica Ranunculus ficaria

Konjsko zelje Vrste iz roda Rumex

Pirevina Elymus (Agropyron) repens

Sedmolist Aegopodium podagraria

Maslaak Taraxacum officinale

Kopriva Urtica dioica

458

ORGANSKA BATA

VIEGODINJI KOROVI
(videti tekst na str. 78-79)

Rastavi Equisetum arvense

Japanski troskot Reynoutria japonica

Bahorica Circaea lutetiana

Zeja soca Oxalis stricta

Poljska gorika Sonchus arvensis

Njivska palamida Cirsium arvense

Divlji ladole Calystegia (Convolvulus) sepium

KOLORI

459

UZROCI PROBLEMA S BILJKAMA

(videti tekst na str. 83)

POSTAVLJANJE TANE DIJAGNOZE

(videti tekst na str. 85)

460

ORGANSKA BATA

REDOVNO SNABDEVANJE VODOM (videti tekst na str. 86)

NEDOSTATAK MINERALA (videti tekst na str. 87)

KOLORI

461

BILJNE BOLESTI (videti tekst na str. 87) Neki simptomi bolesti, sleva nadesno: gar na grani jabuke; ra na listu fuksije; gljivina pegavost lia; krastavost kruke; pepelnica jabuke; suenje pupoljaka; crne pege na rui; siva plesan na pupoljku mukatle; smea bu; medna gljiva koja raste na kori drveta.

VRSTE BOLESTI (videti tekst na str. 88) Sleva nadesno: gljivine bolesti, bakterijske infekcije, virusi.

462

ORGANSKA BATA

VRSTE TETOINA (videti str. 89) Sleva u desno: Vrste koje sisaju biljni sok (vai); vrste koje se hrane korenjem (na primer, injaci u krtoli krompira); vrste koje se hrane listovima (oteenja od livadske stenice i larva lisne ose - neke vrste koje se hrane listovima jedu i stabljike); vrste koje se hrane cvetovima (japanske bube); vrste koje se hrane plodovima (ose na jabuci); tetoine koje stvaraju gale (na primer, gale na grani hrasta moe da izazove osa iarua).

Sumporni prah na grou

(videti tekst na str. 100)

Neke sorte krastavca pokazuju otpornost na mozainu proaranost lista.

Zatitite useve

KOLORI

463

Tipini primeri cvea koje privlai korisne insekte (videti tekst na

str. 93): 1. Vrste roda Gaillardia, 2. Primorska elika, Lobularia maritima, 3. argarepa (titonoa), u drugoj godini cvetanja, 4. Limnanthes douglasii

Zatitite useve

(videti tekst na str. 312)

Bela trule (u sredini), plamenjaa luka (levo), narandaste mrlje od re luka (desno).

464

ORGANSKA BATA

IVOTINJE KOJE SE HRANE BATENSKIM TETOINAMA

(videti tekst na str. 96-97)

Valjkasti crvi

Stonoge

Bube-grabljivice

Mreokrilci

Osolike muve

Muice-grabljivice

Muve guseniarke

Ose

Parazitske ose

KOLORI

465

IVOTINJE KOJE SE HRANE BATENSKIM TETOINAMA

(videti tekst na str. 96-97)

Tvrdokrilci

Bubamare

Guteri

Kosci

Pauci

abe i punoglavci

Grinje

466

ORGANSKA BATA

POPULARNE VRSTE ZAINSKOG I LEKOVITOG BILJA

(videti tekst na str. 289-290)

Kupina Rubus fruticosus

Njivski poponac Convolvulus arvensis

Puzavi ljuti Ranunculus repens

Zlatica Ranunculus ficaria

Konjsko zelje Vrste iz roda Rumex

Pirevina Elymus (Agropyron) repens

Sedmolist Aegopodium podagraria

Maslaak Taraxacum officinale

Kopriva Urtica dioica

KOLORI

467

POPULARNE VRSTE ZAINSKOG I LEKOVITOG BILJA

(videti tekst na str. 289-290)

Kupina Rubus fruticosus

Njivski poponac Convolvulus arvensis

Puzavi ljuti Ranunculus repens

BOJA I OBLIK. Crvene grane Cornus alba (slika desno) ispunjavaju zimsku batu sjaj-

nim bojama. Uska kronja Liquidambar styraciflua (slika levo), ini ga idealnim za male bate.

468

ORGANSKA BATA

PROBLEMI SA BILJKAMA, OD A DO
(vidi tekst na str. 397-441)

Antraknoza vrbe

Bakterijski rak kotiavih voaka

Batenski trips

Bela leptirasta va

Bela ra hrizanteme

Bela trule drveta

Bela trule luka

Bela va

Biljna zolja

KOLORI

469

PROBLEMI SA BILJKAMA, OD A DO
(vidi tekst na str. 397-441)

Biljna va

Buva

Celerova muva

Crna lozova pipa

Crna noga

Crna pegavost rue

Crna repina va

Crna trenjina va

Crvena vona grinja

470

ORGANSKA BATA

PROBLEMI SA BILJKAMA, OD A DO
(vidi tekst na str. 397-441)

aava pegavost lista i krastavost ploda jabuke

Fitofthorina trule korena i stabla

Grakov i pasuljev iak

Grakov smotavac

Gundelj

Jabukin smotavac

Jabukina osa

Katranasta pegavost lia javora

Kovrdavost lista breskve

KOLORI

471

PROBLEMI SA BILJKAMA, OD A DO
(vidi tekst na str. 397-441)

Krastavost kruke

Krtice

Krukina buva

Kupusna bela ra

Livadska penua

Mokrica

Nekroza kore liara

Pegavost izdanka maline

Pepelnica jabuke

472

ORGANSKA BATA

PROBLEMI SA BILJKAMA, OD A DO
(vidi tekst na str. 397-441)

Plamenjaa

Rak jabuke i kruke

Repicin sjajnik

Siva plesan

Skoibuba

parglina va

Uholaa

Vunasta va

iak