KI

KI se najee oznaava lo ukus, ne pripada samo podruju umetnosti, ve je i sastavni deo sociologije umetnosti i sociologije ukusa. Re ki koja je ula u upotrebu u sve evropske jezike proistie iz engleske reci SKETCH koja oznaava neto sto je nedovreno i sto predstavlja samo grub nacrt odnosno skicu,dok nemacki glagol ETWAS KVERKITCHEN moze se priblizno prevesti kao "nesto sklepati","na brzinu napraviti" i "jeftino rasparati". Ova re u sadanjem znaenju javila se u Minhenu oko 1860. godine, a odnosila se na skice vrednih umetnikih dela koje su angloameriki turisti kupovali od nemakih ulinih umetnika. Pominje se i kitschen to je trebalo da oznai gomilanje blata sa ulice ili nov nametaj prepraviti tako da izgleda kao star. U Konverzacijskom leksikonu Knaur ki se objanjava kao prividno umetnika forma, koja zamenjuje nedostatak snage oblikovanja sadrinskim nadraivanjem mate (erotskim, politikim, religioznim, sentimentalnim). esto se meaju pojmovi ki i und. Ki koji se odnosi na literaturu, u stvari je und. Umetnika dela dobila su reputaciju robe i nala su se pred dilemom:prilagoditi se logici profita ili sauvati svoju umetniku autonomiju.Umetnici svesno svoje delo svode na meru trine vrednosti, daju im praktinu svrhu liavaju ga umetnike moi i uticaja na ljude. Smatra da je ki vean, stalno prisutan u ovekovom stvaralatvu, on, ipak, ima svoja razdoblja cvetanja, vezana za drutveno stanje izobilja. Prema miljenju teoretiara, ki je proizvod industrijske revolucije,koja je u Zapadnoj Evropi i Americi urbanim masama obezbedila optu pismenost i obrazovanje. Seljaci, koji su naselili gradove, u kojima su nauili da itaju i piu,proleterijat i sitna buroazija, kao novi drutveni sloj, nisu imali dovoljno slobodnog vremena da se posvete tradicionalnoj gradskoj kulturi,traili su nove kulturne vrednosti. Oni su vrili pritisak na drutvenu zajednicu da im obezbedi takvu vrstu kulture, koja bi bila u stanju da zadovolji njihove novonastale potrebe. Drutvo je reagovalo na taj nain to je stvorilo novu vrstu robe, ki, zamenu za dotadanje kulturne vrednosti. Klement Grinberg (Avante-garde and Kitsch) pokazuje kako je ki naao oslonac u pridolicama kao populaciji nedovoljno kultivisanoj, tako da im je ki dobrodoao. Grimberg je smatrao da je i akademizam ki, ali samo za vie slojeve. A Dvajt Makdonald (A Theory of Mass Culture) je obrazloio razliku izmenu narodne umjetnosti i kia. Pokazao je kako narodna umetnost nastaje u punoj slobodi i spontanosti odozdo, dok je ki nametnut odozgo kao svi vidovi roba i pasivne potronje. Ki je nastao kao odgovor na pojaanu kulturnu potranju obezliene svakodnevnice. Tako su se na tritu nali ne samo prozaini predmeti svakodnevnog ivota nego i umetnika dela, odnosno njihovi surogati.

Ono u emu su svi relevantniji istraivai saglasni jeste miljenje da ki nije pojava koja je vezana samo za umetnost ve da se manifestuje u svim oblastima ljudskog ivota. Broh (Dichten und Erkennen) je obrazloio da svi periodi u kojima opadaju vednosti jesu kiperiodi. Ki see u daljine istorije s tim to je bio preteno povezan sa umetnou. To je i razlog to se esto u vezi sa kiom, u istorijskom nizu, pominje aleksandrijska umjetnost, rimska arhitektura, pozni periodi renesanse i evropski pseudoklasicizam. Ne samo da je karakteristika svih umetnosti, ki je prisutan u svim nainima ovekovog izraavanja. Od likovne umetnosti, knjievnosti, filma, u 20.veku preselio se i na druga ne umetnika podruja drutvenog ivota od politike,reklama, a prisutan i u religijskom ivotu. Ki kopira umetnost u svim njegovim specifinim pojavama i zato je ki krivotvorina, kopija umetnosti. Najvei deo savremene kulture tei da se prilagodi zahtevima trita i tako opstane. Neprekidno tei da postigne sveoptu poeljnost. Otvorena je za sve uticaje spolja a posebno one koji e uticati na stanovnitvo i njihovo prosuivanje. Deo savremene kulture stvara atmosferu bez postojanja kulturnog znaenja i razvijanja kulturne svesti. Sveprisutnost pseudovrednosti nastala je kada su kulturni sadraji poeli da se ponaaju na tritu kao i svaka druga roba koja se masovno prihvata i troi. Nastojanje da umetniko delo izbegne zahteve trita i ouva svoju istotu je zabluda. Trite je nemogue zaobii ali ga onda treba suoiti sa drutvenom kritikom. Nesiguran pojedinac prihvata sve to je blisko njegovim ulima,tuim i njegovim predstavama o tim vrednostima.Upravo te predstave u velikoj meri odreuju kulturno trite.To trite nije usmereno na uobliavanje svesti koja vodi ka duhovnosti.Takvo trite je izloeno raznim oblicima komercijalizma i reklami raznih oblika potronje. Pri tome ne priznaje kriterijume stvaralatva niti odgovarajui sistem vrednosti. Menaderi masovnih umetnikih nevrednosti tee da te sadraje lie stvaralakih specifinosti i da ih na neki nain standardizuju. Produkcija je tako ujednaena i prilagodjena najirim auditorijumu. Veliki broj korisnika lien je bilo kakvog pa i najmanjeg intelektualnog napora pri njenom usvajanju. Kada je ovek okrenut prema masovnim oblicima pseudovrednosti udaljava se od svoje sutine to bitno moe da odredi njegov unutranji svet i da utie na njegovu celokupnu aktivnost. Stalnim prilagoavanjem optevaeim drutvenim normama,kulturnim obrascima i kulturnoj industriji pojedinac sniava svoj ukus. Oslanja se na najire slojeve publike. Komercijalizacija daje kriterijum da sve to je dobro bude i prihvaeno na tritu. Takva produkcija po nainu proizvodnje,umnoavanja i uticaja postaje izvor duhovne lenjosti i apatije. Takvi proizvodi uspevaju da preuveliaju vetaki izazvanu potrebu u oblasti potronje. Stvaranje potroakog drutva ozbiljno dovodi u pitanje stvaralaku delatnost ljudi i razvoj kreativnosti. Od ovakvog potrakog pristupa nisu imuna i ni sredstva masovno komuniciranja.Publika dobija ,,gotove formule,, bez vremena za razmiljanje i

mogunosti da bira. Kulturna industrija se udaljila od starih vrednosti i nametnula novi nain usvajanja i korienja kulture.Publika se transformisala u masu,a masa je postala trite na koje deluju sredstva masovne komunikacije. Upravo kulturna industrija uzima stvaralaku inicijativu prodire u politike,ekonomske i obrazovne sfere ivota,uz podrku birokratije. Kulturna industrija zajedno sa birokratijom uzima ulogu tumaa tenje naroda. U stanju su da nude bajke,ispraznu razonodu,sladunjave sadraje a ako je potrebno da vre i razne pritiske to ostavlja tragove na trajne tenje pojedinca. Nije malo onih koji prihvataju ki zato to smatraju da se preko njega ukljuuju u kulturni i umetniki ivot koji nedovoljno poznaju, a jo manje razumeju jer mu nisu dorasli. Postoji miljenje da se preko vulgarnog kia stie do rafiniranih vrijednosti. Deluje gotovo kao iluzorno uverenje da je most do umetnosti zapravo ki. Ludvig Gic (Fenomenologija kia) dokazuje da je ki postao obeleje ljudskog postojanja. U sociolokom smislu, ki proizilazi iz bezlienog i osiromaenog ivota masa,a u religijskom pogledu obradjuje i ovekov grehoviti ivot. U kiu je umnogome izgubljena mjera u odnosu na stvarnost. Spornost doivljaja ki-ljudi, njihovo uivanje, naslada i stvaranje vetakih, indukovanih raspoloenja,kiersko uivanje, nagomilavanje ki predmeta i mnotvo ukrasa neotkrivaju samo odsustvo estetske mere ve ivot u znaku kia. U etikom poretku, neposredno je povezan sa destruktivnim stranama ljudske prirode, sa zlom.U kiu se gubi mera u odnosu na stvarnost i stvaralatvo. Zato u njemu i preovlauju lana oseanja. Psiholoke osnove ovekovog odnosa prema kiu Abraham Mol oznaio kao asketske, hedonistike,agresivne, nabavljake, nadrealistike, funkcionalistik ili kibernetike i kinaine mogu se prepoznati mree u kojima se love ovekove elje i njegovemutne ambicije. U introvertnosti oveka koji se povlai od sveta, u njegovoj kaluerskoj izolaciji, razumljivo je odustajanje od bilo kakvog sticanja i bilo kakvog postvarenja i uivanja u stvarima. To je sutina asketskog opredjeljenja. Njegova suprotnost je hedonistiki nain ponaanja, koji se zasniva na ulnom uivanju u stvarima, obuzetost njihovim posedovanjem. A tenja ka njihovom unitavanju i in unitavanja mogu biti motivisani razliitim razlozima. Nastojanje da se nau na otpadu, da bi se stvorilo slobodno polje mogue obnove u potroakom drutvu. To je agresivni tip odnosa prema stvarima. Njegova je suprotnost nabavljaki nain, iji su atributi vlasnitvo,sticanje dobara i kupovanje. Gomilanje stvari i njihovo gramzivo posedovanje otkriva pusto bogaenja i siromatvo tvrdiluka. Mol smatra da je nadrealistiki odnos prema stvarima skoranje otkrie i da se temelji na faktoru neobinog. Tako je i mogue da se u nadrealistikoj situaciji nau

kiobran ili maina za ivenje na operacionom stolu. KI KAO SVAKODNEVNICA Sa kiom se susreemo svakodnevno. On je deo nae utabane svakodnevnice,vreba sa svih strana. Posmatrajui kinematografiju u uslovima "trgovinske kulture" filmska umetnost je pokazala svoja dva lica. S jedne strane imamo autorski film,koji je preko potreban ali teko opstaje na tritu. Pozorite da bi opstalo upuuje se u avanturu savlaivanja apatije i izolacije. Pozorite kida veze sa tradicionalnim pozorinim izrazom i prilagoava se transformaciji kulture,pokuava da ide u korak sa vremenom. U nastojanju da prebrodi nezainteresovanost i ravnodunost umetnike publike pokuava da okira i iznenadi publiku. "Naga pozorita" su odavno prisutna kao "trgovina draima." Kriterijum trine rentabilnosti postaje za stvaraoca realnost koju teko moe zaobii. Neretko stvaralac pristaje na izazov, ali to je najee poetak propadanja njegovog dela. Danas ne bi mogli da odredimo ki kao umetnost sree, jer sreu vie ne ostvaruje objekt elje sam, ve pre svega in njegove aproprijacije kupovina. Mnogi savremeni teoretiari su skloni da poveu ki sa naivnom spontanom proizvodnjom predmeta koji ne pripadaju ni sferi umetnike ni sferi potroake produkcije." Ki "je promenio sopstveno shvatanje kroz terminologiju i pojmovanje umetnosti u novijoj istoriji. Neka reenja moemo potraiti u postojeim enciklopedijama kia, koje bar panoramski prikazuju ta se u odreenoj kulturnoj sredini moe razumeti kao ki. Na osnovu tih enciklopedija, sredita proizvodnje kia bili bi totalitarni reimi, potroaka kultura (knjievnost i vizualna umetnost), popularna kultura sa najnovijim tehnologijama, turizam, i nepriznate potroake oblasti, kao to je pornografija. Ki se dakle proizvodi i u kulturama obilja i u kulturama nematine, i kada nije neposredan proizvod nekoga reima, lako dobija status naivne umetnosti. Zvanini ki totalitarnoga rema (uniforme, ordeni, slike i sl.) dobija novu ulogu na ulicama Berlina posle parada zida.Siromani haianski slikari metarski proizvode naivnu umetnost (uglavnom akrilske boje na platnu) koja se preko granice prodaje turistima u Santo Domingu; meksiki pogrebni ki krasi evropske stanove kao umetniki predmet; afrike drvene maske se ponekad u plastici tancuju u Kini, kao i, kako izgleda, vie od polovine dananjega globalnoga kia. Sociolog Oto Bestje poklonio veliku panju literarnom kiu da bi pokazao kako je svoenje kategorije umetnosti na fenomen kia pogreno jer tada ispada da je ki nita drugo do rava umetnost. Po njegovom miljenju, ki jeste posledica demokratskih procesa i jeste demokratska umetnost i jeste sastavni diomoderne potroake kulture pa se i zbog toga ne moe prevideti ni njegov nain nastajanja u vrijeme industrijske proizvodnje i tehnike reprodukcije ni njegova recepcija savremenog ovjeka. ovjek kao oseajno i telesno bieprihvata ki kao svoju slobodno izabranu potrebu. A

uivanje u kiu uporeuje sa uivanjem u cigaretama i alkoholu. Zato ovaj autor i smatra da je, zbog literarnog prosuivanja literarnog kia, neophodno otkloniti sve predrasude kojima je ki bio doekivan. Best u mnotvu dobrih strana kia posebno istie eskapizma,mogunosti ne samo bekstva nego i promena, ne samo fiktivnog kontakta nego i utehe, ne samo iluzija nego i harmonije. Jedna od izrazitih formi kia jeste i pornoki. Ovim pitanjem bavio se i Ugo Voli koji pie da je pornografija, ak i etimoloki znak loeg ukusa i da stoga nema razloga da se od nje koja je potpuno ki, odvaja polje porno ki pojava. Pornografija i pornoki su kulturne i istorijske forme stavova prema polu: pornografija ne predstavljaizoblien vid bolesnog i priguivanog doivljavanja erotizma; pornoki je lanoi sladunjavo, pomalo frigidno uivanje u pornografiji kioveka. Pornografija je surogat kulture, trijumf mehanike seksualnosti i poraz prirodnosti. Ona je, nasuprot spontanoj meuzavisnosti i punoi intersubjektivnosti, demanti prirodnog ivota i spontanog ljudskog dodira. Uspon pornografskog sveta temelji se na seksualnoj frustriranosti i osujeenosti uzajamnosti i subjektiviteta u kome je ovek oveku sve vie objekat za manipulaciju. Golotinje i seks na sceni i na ekranu moraju se smatrati pornografijom ako ne vode do totaliteta ljudskog bia, ako degradiraju ovjekovu intimu. Nastojanje umetnika da svoje delo svede na meru trine vrijednosti, na uinak sa praktinom svrhom, liava takvo delo, sa reputacijom robe na tritu, estetske moi i autentine recepcije. Glumci, koji su pristali da svoje nago telo svedu na robu za trite, makar u tome osjeali perverzno uivanje i narcistiku oputenost, ostaju daleko od slobode subjektivnosti i spontanih zadovoljstava. Budui da su takvi umetnici pretvoreni u puke objekte trine manipulacije teko je i zamisliti da mogu slobodno realizovati svoje uloge a da se ne suoe sa mentalnim blokadama. Sve je to mogue kad kultura egzistira kao nusprodukt merkantilizma i kad ljudi postaju robovi proizvoake etike. Sa dobrim razlozima, ukazuje se na to kako je komercijalizacija umetnikog ivota, u stvari, degradirala umetniko delona robu, kritiare na reklamne agente, a umetnike na najamne radnike. Ukus koji se stvara proraunato i konfekcijski prvi je korak do utilitarne koncepcije kulture u kojoj je uvijek obezbeeno mesto za izvetaeni i agresivni svet pornografije kao najprizemnijeg kia. Politiki stereotip je ki u svom najistijem obliku. Zato je u istraivanjima ki i doveden u vezu sa totalitarizmom. U carstvu totalitarnog kia,svi odgovori su dati unapried i iskljuuju bilo kakvo pitanje. Iz tog proizilazi da je stvarni neprijatelj totalitarnog kia ovjek koji pita.Ki je estetski ideal svih politiara,svih stranaka i pokreta. Takvo svojstvo politike nije novijeg datuma. Poznato je da je vizantijski car Teofil, jo u devetom veku, u jednoj od sala svogadvorca imao zlatan platan, koji je krasilo mnotvo vjetakih ptica. Podnoje njegovog trona okruivali su lavovi od zlata. Prilikom prijema presto se dizao visoko, vetake ptice

su pevale, a lavovi besomuno rikali. Bio je to pravi kiprizor Moda koja je u sreditu svakodnevnog ivota esto je preplavljena kiem. Pravo pomodarsko odevanje ne podrazumeva samo noenje odee poznatih proizvonaa ve i odreeno stilsko usklaivanje i kombinovanje detalja na tipian ki nain. Glamur i lani sjaj su najprisurtniji elementi kia u modi. Ali tu ima i nagomilavanja, neadekvatnog kombinovanja, imitiranja i agresivnog insistiranja na seksi izgledu. To se onda predstavlja kao dopadljivi imid, a radi se o kiu koji je lako svarljiv, nametljiv, jeftin, a uz to i jako isplativ. Stan kao deo ovekove privatnosti,pretvara se neretko u pravi kierski izlog, koji se, kao svaki izlog, mora popunjavati novom robom. U tome ima bezlinog, opsesivnog vezivanja za stvari, za nametaj koji je u modi. Uopte uzev, potroaka psihologija i trini mehanizam nagovetavaju novi stil ivota u kojem logika prestia dobija naglaeno mesto. U neposrednoj vezi sa duhom takmienja ispoljavaju se malograansko-vlasnika zadovoljstva. Svedoci smo svakodnevnog takmienja u neumerenosti, u vetakom sjaju.To je onaj potroa koji kupuje knjigena metar ne radi itanja, ve zbog praznog regala, prazne glave i lanog predstavljanja. U taj se kontekst uklapa i turistiki ki. Turistiki dogaaj najee postaje pseudodogaaj. , esto je u paketaranmanu osujeena ovjekova spontanost i sloboda. to je najgore, turista postaje stranac u turistikoj svakodnevici. Njegova tenja za zemaljskim rajem,najee se pretvara u tavorenje bez radoznalosti i bez smisla.Taj tragikomini radoznalko, rtva rutinske navike i nametnutog ponaanja,pokuava da turistiko putovanje zablei fotografskim aparatom, da bi, na kraju, kad se vrati kui, mogao na miru da sazna gde je bio. Ne zna se, na kraju, da li fotografije slue za pokazivanje,prikazivanje ili seanje. Tenja da se ostvari hedonistiko blagostanje pokazuje se kao glup i povran ideal. A kad vidimo ljude kako se oblae kao kimodeli,kao pokretni ki, kao odjeveni objekti, valja postaviti pitanje: ko je to, i zato, uinio od njih ? Najgore je to to ki dolazi i kao opasnost koja potiskuje umetnike vrednosti i kad ih podrava, prerauje, usvaja i kada pokuava da ih sledi. Tako je dokazana njegova zavisnost od umetnosti i zloupotreba umjetnosti. Smatra se da je televizijska serija kao prototip srceparajueg kia najbolje moe protumaiti na primjerima stranih i naih produkcija.Analiza iskustva nae sredine posljednih godina u praenju televizijskih serija pokazala bi transformaciju socijalnopsiholokih mehanizama projekcije i identifikacije. Zapaeno je da je zajedniki imenitelj svih ovih televizijskih serija strasna ljubav, neizbjena patnja i tvrdoglavo nastojanje da se dosegne srea. Ki ne oznaava samo umetnike i para-umetnike, odnosno ukrasne predmete. esto je re o nainu ivota, tipu hrane, automobilima, muzici, ureenju prostora, itavoj zamisli. Teko bismo odoleli definiciji kia za bilo koji Dizniland koncept, ili uopte tematske parkove, tematske praznike, i tematizovane programe u wellness-centrima.

Literatura

Boovi,Ratko(1998).Lavirinti kulture,Beograd Kundera,Milan(1984).Nepodnoljiva lakoa postojanja.eka Boovi,Ratko(2007).Stranputice kia,Socioloka lua