Slubeni glasnik RS", broj 125/2004 Na osnovu lana 83. taka 3.

Ustava Republike Srbije, donosim

UKAZ O PROGLAENJU ZAKONA O IZVRNOM POSTUPKU

Proglaava se Zakon o izvrnom postupku koji je donela Narodna skuptina Republike Srbije, na etvrtoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skuptine Republike Srbije u 2004. godini, 15. novembra 2004. godine. PR broj 62 U Beogradu, 22. novembra 2004. godine Predsednik Republike, Boris Tadi, s.r.

ZAKON O IZVRNOM POSTUPKU

Deo prvi OSNOVNE ODREDBE
Sadrina zakona
lan 1. Ovim zakonom ureuje se postupak po kome sudovi sprovode prinudno ostvarenje potraivanja na osnovu izvrne ili verodostojne isprave (u daljem tekstu: postupak izvrenja) i sprovode obezbeenje potraivanja (postupak obezbeenja), ako posebnim zakonom nije drugaije odreeno. Ovim zakonom ureuje se i postupak po kome sudovi sprovode prinudno ostvarivanje privatnopravnih potraivanja na osnovu strane izvrne isprave.

Pokretanje postupka

lan 2. Postupak izvrenja i postupak obezbeenja pokreu se na predlog izvrnog poverioca. Postupci iz stava 1. ovog lana pokreu se i po slubenoj dunosti kada je to zakonom odreeno.

Nadlenost
lan 3. Izvrenje i obezbeenje odreuje i sprovodi sud. Izvrenje i obezbeenje sprovodi sud na ijem podruju izvrni dunik ima prebivalite, odnosno sedite, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.

Sastav suda
lan 4. Izvrni postupak u prvom stepenu vodi i odluke donosi sudija pojedinac, a u drugom stepenu vee od troje sudija. Sudijskom pomoniku se, po ovlaenju sudije, moe poveriti preduzimanje odreenih radnji, ako to zakonom nije iskljueno.

Hitnost u postupanju
lan 5. U postupku izvrenja i obezbeenja sud je duan da postupa hitno. O predlogu za izvrenje sud je duan da odlui u roku od tri dana od dana podnoenja predloga. Ako se predlog za izvrenje zasniva na stranoj izvrnoj ispravi koja nije prethodno priznata od strane domaeg suda, sud je duan da odlui o predlogu za izvrenje u roku od 30 dana od dana njegovog podnoenja. Rokovi koje odreuje sud za preduzimanje odreenih radnji ne mogu biti dui od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugaije predvieno. Stranka koja neopravdano nije preduzela radnju u roku koji je odreen zakonom ili koji je odredio sud, gubi pravo na preduzimanje te radnje. Postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog lana smatra se nesavesnim i nestrunim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama.

Redosled postupanja i redosled namirenja

lan 6. Sud je duan da predmete uzima u rad redom kako ih je primio, osim ako priroda potraivanja ili posebne okolnosti zahtevaju da se postupi drugaije. Vie izvrnih poverilaca koji ostvaruju svoja novana potraivanja prema istom izvrnom duniku i na istom predmetu izvrenja, namiruju se onim redom kojim su stekli pravo da se iz tog predmeta namire, osim u sluajevima u kojima je zakonom drugaije odreeno. Ako se u sluaju iz stava 2. ovog lana istovremeno vodi izvrni postupak i pred drugim dravnim organom na osnovu propisa o prednosti izvrenja pred odreenim organom sud e prekinuti izvrni postupak.

Naelo formalnog legaliteta

lan 7. Kad su ispunjeni uslovi za donoenje reenja o izvrenju i za sprovoenje izvrenja, sud je duan da donese reenje o izvrenju i preduzima radnje sprovoenja izvrenja.

Obim izvrenja i obezbeenja

lan 8. Sud odreuje izvrenje odnosno obezbeenje onim sredstvom i na onim predmetima koji su navedeni u izvrnom predlogu, odnosno predlogu za obezbeenje. Ako je predloeno vie sredstava ili vie predmeta izvrenja odnosno obezbeenja, sud moe, po slubenoj dunosti ili na predlog stranke, ograniiti izvrenje odnosno obezbeenje, samo na neke od tih sredstava, odnosno predmeta, ako su dovoljni za namirenje ili obezbeenje potraivanja. Izvrenje se sprovodi u obimu odreenom u reenju o izvrenju. Sud moe, na predlog izvrnog poverioca odnosno izvrnog dunika, u skladu sa ovim zakonom, odrediti drugo sredstvo izvrenja, odnosno obezbeenja, umesto onoga koje je predloeno. Izvrenje radi namirenja novanog potraivanja ili radi obezbeenja takvog potraivanja, odredie se i sprovesti u obimu koji je potreban za namirenje odnosno obezbeenje tog potraivanja.

Predlog iz stava 2. ovog lana stranke mogu staviti u roku od tri dana od dana prijema reenja o izvrenju, a predlog iz stava 4. ovog lana, do otpoinjanja sprovoenja izvrenja.

Odluke
lan 9. Odluke u izvrnom postupku sud donosi u obliku reenja ili zakljuka. Zakljukom se izdaje nalog sudskom izvriocu, drugom zaposlenom u sudu ili drugom licu za sprovoenje pojedinih radnji i odluuje o pitanjima upravljanja postupkom.

Dostavljanje
lan 10. Na dostavljanje u izvrnom postupku shodno se primenjuju odredbe Zakona o parninom postupku, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

Izuzee
lan 11. U pogledu zahteva za izuzee primenjivae se odredbe Zakona o parninom postupku. Zahtev za izuzee moe se podneti najkasnije do isteka roka za podnoenje pravnog leka na reenje o izvrenju.

Pravni lekovi
lan 12. Pravni lekovi u postupku izvrenja i obezbeenja su alba i prigovor. Protiv reenja donetog u prvom stepenu moe se izjaviti alba, osim ako je ovim zakonom propisano da alba nije dozvoljena. Protiv reenja o izvrenju donetog na osnovu verodostojne isprave i protiv reenja o izvrenju donetog u skraenom postupku, moe se izjaviti prigovor. alba i prigovor mogu se izjaviti u roku od tri dana od dana dostavljanja reenja. alba ne odlae izvrenje reenja, osim ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

Protiv pravosnanog reenja donesenog u postupku izvrenja i obezbeenja nisu dozvoljeni revizija ni ponavljanje postupka. Protiv zakljuka nije dozvoljen pravni lek.

alba
lan 13. Reenje o izvrenju izvrni dunik moe pobijati albom, osim reenja o izvrenju donetog na osnovu verodostojne isprave i reenja o izvrenju donetog u skraenom postupku, koja se mogu pobijati prigovorom. Reenje o izvrenju izvrni poverilac moe pobijati u delu koji se odnosi na trokove izvrenja. Reenje kojim je odbijen predlog za izvrenje izvrni poverilac moe pobijati albom. Na reenje doneseno u sprovoenju izvrenja moe se izjaviti alba, osim ako je ovim zakonom propisano da alba nije dozvoljena.

Nadlenost za odluivanje o albi

lan 14. O albi odluuje drugostepeni sud, osim u sluaju iz lana 19. st. 1. i 2. ovog zakona.

Razlozi za albu
lan 15. alba protiv reenja o izvrenju moe se izjaviti iz razloga koji spreavaju izvrenje, a naroito: 1) ako sud koji je doneo reenje o izvrenju nije nadlean; 2) ako isprava na osnovu koje je odreeno izvrenje nema svojstvo izvrne isprave; 3) ako odluka na osnovu koje je doneseno reenje o izvrenju nije izvrna; 4) ako je odluka na osnovu koje je doneseno reenje o izvrenju ukinuta, ponitena ili preinaena; 5) ako je poravnanje na osnovu kog je doneseno reenje o izvrenju stavljeno van snage;

6) ako nije protekao rok za namirenje potraivanja ili ako nije nastupio uslov koji je odreen poravnanjem; 7) ako je izvrenje odreeno na stvarima, novanom potraivanju i drugim pravima koji su izuzeti od izvrenja, odnosno na kojima je mogunost izvrenja ograniena; 8) ako je potraivanje prestalo na osnovu injenice koja je nastupila posle izvrnosti odluke ili pre toga, ali u vreme kad izvrni dunik to nije mogao da istakne u postupku iz kog potie izvrna isprava, odnosno ako je potraivanje prestalo na osnovu injenice koja je nastupila posle zakljuenog poravnanja; 9) ako je izvrni poverilac odloio ispunjenje obaveze za vreme koje jo nije isteklo; 10) ako je protekao rok u kome se po zakonu moe predloiti izvrenje; 11) ako potraivanje nije prelo na izvrnog poverioca, odnosno ako obaveza nije prela na izvrnog dunika.

Gubitak prava na naknadno dostavljanje dokaza

lan 16. Izvrni dunik je duan da sve razloge pobijanja iznese u albi i sve dokaze na kojima se alba zasniva priloi uz albu a u sluaju da to ne uini gubi pravo da naknadno dostavi dokaze u albenom postupku.

alba po isteku roka

lan 17. Izuzetno, iz razloga predvienih u lanu 15. taki 8) ovog zakona izvrni dunik moe izjaviti albu protiv reenja o izvrenju i po isteku roka za albu, sve dok izvrenje ne bude sprovedeno.

Odgovor na albu
lan 18. alba protiv reenja o izvrenju dostavlja se izvrnom poveriocu. Izvrni poverilac moe u roku od tri dana od dana dostavljanja albe da podnese odgovor na albu. Po prijemu odgovora na albu ili po isteku roka za odgovor prvostepeni sud e, ako to oceni potrebnim, zakazati roite za raspravljanje o albi.

Obustava izvrenja po albi izvrnog dunika protiv reenja o izvrenju

lan 19. Prvostepeni sud moe, ako oceni da je osnovana, albu izvrnog dunika izjavljenu protiv reenja o izvrenju u roku, usvojiti, ukinuti reenje o izvrenju, obustaviti izvrenje u celini ili delimino i ukinuti sprovedene radnje. Na isti nain prvostepeni sud moe da postupi i povodom albe izjavljene po isteku roka, u smislu lana 17. ovog zakona. Na reenje doneto u smislu st. 1. i 2. ovog lana moe se izjaviti alba drugostepenom sudu. Ako prvostepeni sud ne odlui da sam reava o albi, dostavie je na reavanje drugostepenom sudu.

Razlozi za odbacivanje albe i za ustupanje predmeta nadlenom sudu

lan 20. Prvostepeni sud e reenjem odbaciti neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu albu. Prvostepeni sud e po albi izjavljenoj iz razloga nenadlenosti, ako oceni da je osnovana, staviti van snage svoje reenje, ukinuti sprovedene radnje i ustupiti predlog za izvrenje nadlenom sudu.

Postupak povodom prigovora protiv reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave

lan 21. Ako se reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave pobija u celini ili samo u delu kojim je odreeno izvrenje, sud kome je prigovor podnesen, stavie van snage reenje o izvrenju u delu kojim je odreeno izvrenje i ukinue sprovedene radnje, a postupak e nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga, a ako za to nije mesno nadlean, dostavie predmet mesno nadlenom sudu. Ako se reenje o izvrenju pobija samo u delu kojim je odreen nain izvrenja, dalji postupak nastavie se kao postupak po albi protiv reenja o izvrenju donesenog na osnovu izvrne isprave. Ako se prigovor iz stava 2. ovog lana usvoji, deo reenja o izvrenju kojim je odreeno izvrenje ima svojstvo izvrne isprave na osnovu koje se moe traiti izvrenje na drugom sredstvu. Prigovor protiv reenja o izvrenju mora biti obrazloen.

Vraanje u preanje stanje

lan 22. Vraanje u preanje stanje u izvrnom postupku dozvoljeno je samo zbog proputanja roka za prigovor protiv reenja o izvrenju, ili proputanja roka za albu.

Prigovor treeg lica

lan 23. Lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvrenja ima pravo koje spreava izvrenje, moe sve do okonanja izvrnog postupka izjaviti prigovor prvostepenom sudu, kojim trai da se izvrenje na tom predmetu proglasi nedoputenim. Sud e prigovor dostaviti poveriocu i pozvati ga da se u roku od tri dana od dana dostavljanja izjasni. Sud e reenjem odbaciti prigovor ako tree lice ne uini verovatnim da u pogledu predmeta izvrenja ima pravo koje spreava izvrenje. Sud moe tokom celog postupka tree lice, ije pravo oceni verovatnim, a koje je izvrni poverilac osporio ili se o njemu nije izjasnio, reenjem uputiti da u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja protiv izvrnog poverioca pokrene parnini postupak radi proglaenja da je izvrenje na tom predmetu nedopustivo. Izvrni dunik koji osporava pravo treem licu moe biti obuhvaen tubom iz stava 4. ovog lana. Protiv reenja iz stava 4. ovog lana ne moe se izjaviti alba. Podnoenje prigovora iz stava 1. ovog lana ne spreava dalje sprovoenje izvrenja.

Pokretanje parninog postupka bez upuivanja suda

lan 24. Lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvrenja ima pravo koje spreava izvrenje moe sve do okonanja izvrnog postupka, i bez upuivanja suda iz lana 23. stav 4. ovog zakona, da protiv poverioca pokrene parnini postupak, radi nedopustivosti izvrenja na tom predmetu. Izvrni dunik koji osporava pravo treem licu moe biti obuhvaen tubom. Pokretanje postupka iz stava 1. ovog lana ne spreava dalje sprovoenje izvrenja.

Izvrenje strane izvrne isprave

lan 25. Ako izvrni poverilac predlog za izvrenje zasniva na stranoj izvrnoj ispravi, mora je priloiti u originalu ili overenom prepisu, prevedenu na jezik koji je u slubenoj upotrebi u sudu, zajedno sa dokazom o njenoj pravosnanosti, odnosno izvrnosti, po pravu zemlje ija je izvrna isprava u pitanju. Strana izvrna isprava koja je prethodno priznata pred domaim sudom u skladu sa zakonom, izvrava se na isti nain i u istom postupku kao i domaa izvrna isprava. Izvrni poverilac moe pokrenuti postupak izvrenja pred nadlenim sudom u Republici Srbiji i na osnovu strane izvrne isprave koja nije prethodno priznata pred domaim sudom. Ako je predlog za izvrenje podnet na osnovu strane izvrne isprave koja nije priznata, o priznanju te isprave sud odluuje kao o prethodnom pitanju. U postupku odluivanja o izvrenju na osnovu strane izvrne isprave koja nije prethodno priznata pred domaim sudom, sud koji sprovodi izvrenje razmatra one zakonske smetnje za priznanje o kojima se vodi rauna po slubenoj dunosti. U pravnom leku protiv reenja o izvrenju koje je doneto u postupku za izvrenje strane izvrne isprave koja nije prethodno priznata od strane domaeg suda mogu se isticati i drugi zakonom propisani razlozi za nepriznavanje strane izvrne isprave.

Izvrenje na imovini strane drave

lan 26. Na imovini strane drave i meunarodnih organizacija koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije, ne moe se odrediti izvrenje odnosno obezbeenje bez prethodne pismene saglasnosti nadlenog organa, osim ako je strana drava ili meunarodna organizacija izriito pristala na izvrenje odnosno obezbeenje.

Primena odredaba Zakona o parninom postupku

lan 27. U postupku izvrenja i obezbeenja shodno se primenjuju odredbe Zakona o parninom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugaije odreeno.

Znaenje pojedinih rei i izraza

lan 28.

Rei i izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje: 1) "potraivanje" oznaava pravo izvrnog poverioca na naplatu novanog iznosa ili na neko drugo davanje, injenje ili trpljenje; 2) "izvrni poverilac" oznaava lice ije se potraivanje ostvaruje u postupku izvrenja i obezbeenja; 3) "izvrni dunik" oznaava lice prema kome se ostvaruje potraivanje u postupku izvrenja i obezbeenja; 4) "stranka" oznaava izvrnog poverioca odnosno izvrnog dunika; 5) "uesnik" oznaava lice koje u postupku izvrenja ili obezbeenja ostvaruje neko svoje pravo ili pravni interes, a nije stranka u postupku; 6) "reenje o izvrenju" oznaava reenje kojim je u celini ili delimino usvojen predlog za izvrenje; 7) "sudski izvritelj" oznaava zaposlenog u sudu koji neposredno preduzima pojedine radnje izvrenja ili obezbeenja; 8) "zemljoradnik" oznaava lice kome je poljoprivredna proizvodnja preteni izvor prihoda; 9) "javna knjiga" oznaava katastar nepokretnosti ili druge javne knjige odnosno registar odreen zakonom za evidenciju ili upis prava na nepokretnostima, akcijama i drugim sredstvima izvrenja; 10) "predbeleba" oznaava vrstu upisa u javne knjige kojima se uslovno stiu, prenose ili prestaju prava na nepokretnostima ili na drugim predmetima izvrenja; 11) "hartija od vrednosti" oznaava pismeno ili elektronski zapis na kome postoji pravo ili u kome je sadrano pravo na kome se sprovodi izvrenje ili obezbeenje; 12) "akcija" je hartija od vrednosti koja je upisana u Registar hartija od vrednosti na kojoj se sprovodi izvrenje odnosno obezbeenje; 13) "izjava o imovini" je izjava koju, pod pretnjom krivine odgovornosti, daje izvrni dunik pred sudom ili drugim nadlenim organom, a koja sadri spisak celokupne imovine izvrnog dunika, ukljuujui i njegova potraivanja, kao i potvrdu o tome da su podaci o njegovoj imovini potpuni i tani.

Deo drugi ZAJEDNIKE ODREDBE O POSTUPKU IZVRENJA Glava prva

OSNOVNA PRAVILA
Osnove za odreivanje izvrenja
lan 29. Sud odreuje izvrenje samo na osnovu izvrne ili verodostojne isprave, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

Izvrne isprave
lan 30. Izvrne isprave su: 1) izvrna odluka suda i izvrno sudsko poravnanje, 2) izvrna odluka donesena u upravnom i prekrajnom postupku i poravnanje u upravnom postupku, ako glase na ispunjenje novane obaveze i ako posebnim zakonom nije drugaije odreeno, 3) druga isprava koja je zakonom odreena kao izvrna isprava.

Odluka i poravnanje
lan 31. Sudskom odlukom, u smislu ovog zakona, smatra se presuda, reenje, kao i druga odluka donesena u postupku pred sudom, arbitraom i Sudom asti Privredne komore, a sudskim poravnanjem smatra se poravnanje zakljueno pred sudom, arbitraom ili Sudom asti Privredne komore. Odlukom u upravnom postupku, u smislu ovog zakona, smatra se reenje ili zakljuak koji su u upravnom postupku doneli organi, slube ili pravna lica koja vre javna ovlaenja, a upravnim poravnanjem smatra se poravnanje zakljueno u upravnom postupku.

Izvrnost odluke
lan 32. Sudska odluka kojom je naloeno ispunjenje potraivanja, izvrna je ako je postala pravnosnana i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje. Rok za dobrovoljno ispunjenje tee od dana dostavljanja odluke izvrnom duniku, a zavrava se protekom poslednjeg dana roka odreenog sudskom odlukom, ako zakonom nije drugaije odreeno.

Sudska odluka kojom je naloeno trpljenje ili neinjenje izvrna je kad postane pravnosnana, osim ako je u izvrnoj ispravi odreen rok za usklaivanje ponaanja izvrnog dunika s tom obavezom. Odluka donesena u upravnom postupku izvrna je ako je postala izvrna po pravilima kojima se ureuje taj postupak. Na osnovu odluke koja je u jednom delu postala izvrna izvrenje se moe odrediti samo u odnosu na taj deo. Izvrenje e se odrediti i na osnovu sudske odluke koja nije postala pravnosnana ili odluke donesene u upravnom postupku koja nije postala konana, ako je zakonom propisano da alba ne zadrava izvrenje.

Izvrnost poravnanja
lan 33. Sudsko poravnanje i poravnanje zakljueno u upravnom postupku izvrno je ako je potraivanje iz poravnanja dospelo. Dospelost potraivanja dokazuje se zapisnikom o poravnanju, javnom ispravom ili po zakonu overenom ispravom. Dospelost koja se ne moe dokazati na nain odreen stavom 2. ovog lana dokazuje se pravosnanom odnosno konanom odlukom donesenom u parninom postupku ili u upravnom postupku kojom se utvruje dospelost. Na osnovu poravnanja koje je postalo izvrno u jednom delu, izvrenje se moe odrediti samo u tom delu.

Podobnost izvrne isprave za izvrenje

lan 34. Izvrna isprava je podobna za izvrenje ako su u njoj naznaeni izvrni poverilac i izvrni dunik, kao i predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze. Ako u odluci kao izvrnoj ispravi nije odreen rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze, taj rok se odreuje reenjem o izvrenju.

Odreivanje i naplata zatezne kamate

lan 35.

Ako je posle donoenja izvrne isprave dolo do promene u visini stope zatezne kamate, sud e, na predlog izvrnog poverioca ili izvrnog dunika, reenjem o izvrenju odrediti naplatu zatezne kamate po izmenjenoj stopi. Ako su u izvrnoj ispravi odreeni trokovi postupka, sud e na predlog izvrnog poverioca reenjem odrediti naplatu zatezne kamate na iznos dosuenih trokova po propisanoj stopi, od dana donoenja izvrne isprave do dana naplate.

Verodostojna isprava
lan 36. Izvrenje radi ostvarivanja novanog potraivanja odreuje se i na osnovu verodostojne isprave. Verodostojna isprava u smislu ovog zakona je: 1) menica i ek sa protestom i povratnim raunom, ako je to potrebno za zasnivanje potraivanja; 2) obveznica i druga hartija od vrednosti izdata u seriji koje imaocu daju pravo na isplatu nominalne vrednosti; 3) faktura (raun); 4) izvodi iz poslovnih knjiga za cenu komunalnih usluga, isporuku vode, toplotne energije, odvoz smea i sline usluge; 5) javna isprava koja konstituie izvrivu novanu obavezu, osim stranih javnih isprava; 6) bankarska garancija; 7) akreditiv; 8) overena izjava izvrnog dunika koja ovlauje izvrnog poverioca na prenos novanih sredstava. Fakturom (raunom) se smatra i obraun kamate. Verodostojna isprava je podobna za izvrenje ako su u njoj naznaeni izvrni poverilac i izvrni dunik, predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze. Kad se iz verodostojne isprave ne vidi dospelost potraivanja, izvrenje se odreuje ako je izvrni poverilac podneo pismenu izjavu da je potraivanje dospelo i oznaio dan dospelosti. Kada verodostojna isprava predstavlja i sredstvo plaanja, na zahtev izvrnog poverioca provee se skraeni postupak izvrenja.

Prenos i prelaz potraivanja ili obaveze

lan 37. Izvrenje se odreuje i na predlog i u korist lica koje u izvrnoj ispravi nije oznaeno kao izvrni poverilac, ako ono javnom ili po zakonu overenom ispravom dokae da je potraivanje na njega preneseno ili da je na njega na drugi nain prelo, a ako to nije mogue, prenos ili prelaz potraivanja dokazuje se pravosnanom odnosno konanom odlukom donesenom u parninom, odnosno upravnom i prekrajnom postupku. Odredba stava 1. ovog lana shodno se primenjuje i u sluaju izvrenja protiv lica koje u izvrnoj ispravi nije oznaeno kao dunik.

Uslovna i uzajamna obaveza

lan 38. Izvrenje koje zavisi od prethodnog ispunjenja neke obaveze izvrnog poverioca ili od nastupanja nekog uslova, odreuje se ako izvrni poverilac javnom ili po zakonu overenom ispravom dokae da je obavezu ispunio odnosno da je uslov nastupio. Ispunjenje obaveze odnosno nastupanje uslova dokazuje se pravosnanom, odnosno konanom odlukom donesenom u parninom, upravnom, odnosno prekrajnom postupku, ako izvrni poverilac nije u mogunosti da to dokae na nain odreen u stavu 1. ovog lana. Ako je izvrni dunik po izvrnoj ispravi duan da ispuni obavezu uz uslov da se istovremeno ispuni obaveza prema njemu, sud e odrediti izvrenje ako izvrni poverilac podnese dokaz da je obezbedio ispunjenje svoje obaveze. Smatra se da je izvrni poverilac obezbedio ispunjenje svoje obaveze u smislu stava 3. ovog lana ako je predmet obaveze poloio kod suda ili u istom cilju postupio na drugi pogodan nain. Izvrni poverilac koji tvrdi da je svoju obavezu ve ispunio treba to da dokae na nain predvien st. 1. i 2. ovog lana.

Alternativna obaveza po izboru izvrnog dunika

lan 39. Ako izvrni dunik po izvrnoj ispravi ima pravo da bira izmeu vie predmeta svoje obaveze, izvrni poverilac je duan da u predlogu za izvrenje naznai predmet kojim obaveza treba da bude ispunjena.

Fakultativna ovlaenja izvrnog dunika

lan 40.

Izvrni dunik prema kome je izreena nenovana obaveza, uz pravo da se od ispunjenja te obaveze moe osloboditi plaanjem odreenog novanog iznosa odreenog u izvrnoj ispravi, moe taj iznos da plati sve dok izvrni poverilac nije ni delimino primio ispunjenje obaveze.

Podnesci i roita
lan 41. U izvrnom postupku sud postupa na osnovu podnesaka i drugih pismena. Sud odrava roite kada je to ovim zakonom odreeno i ako smatra da je odravanje roita celishodno. Sud e van roita sasluati stranku i uesnika u postupku ako je to predvieno ovim zakonom ili nalazi da je to potrebno za razjanjenja pojedinih pitanja ili izjanjenja o nekom predlogu stranke. Izostanak jedne ili obeju stranaka kao i uesnika sa roita ili njihovo neodazivanje pozivu suda radi sasluanja ne spreava sud da dalje postupa.

Sredstva i predmeti izvrenja

lan 42. Sredstva izvrenja su izvrne radnje kojima se po zakonu potraivanje prinudno ostvaruje. Sredstva izvrenja radi ostvarenja novanog potraivanja su: prodaja pokretnih stvari, prodaja nepokretnosti, prenos novanog potraivanja, prenos potraivanja za predaju pokretnih stvari ili nepokretnosti, unovenje drugih imovinskih prava, prenos sredstava koja se vode na raunu kod banke, prodaja akcija i prodaja udela u privrednim subjektima. Izvrne radnje mogu se neposredno sprovesti protiv izvrnog dunika i drugih lica u skladu sa ovim zakonom. Predmeti izvrenja su stvari i prava na kojima se po zakonu moe sprovesti izvrenje radi ostvarivanja potraivanja. Predmeti izvrenja ne mogu biti stvari izvan prometa, kao ni druge stvari koje zakon iskljuuje. Predmeti izvrenja ne mogu biti trabine po osnovu poreza i drugih javnih obaveza. Predmeti izvrenja ne mogu biti objekti, oruje i oprema namenjeni odbrani i bezbednosti drave.

Moe li neka stvar ili neko pravo biti predmet izvrenja, odnosno da li je izvrenje na nekoj stvari ili na pravu ogranieno, ocenjuje se s obzirom na okolnosti u vreme podnoenja predloga za izvrenje, ako ovim zakonom nije drugaije izriito odreeno.

Trokovi postupka
lan 43. Trokove postupka u vezi sa odreivanjem i sprovoenjem izvrenja prethodno snosi izvrni poverilac. Izvrni poverilac je duan da predujmi trokove izvrenja u roku koji mu odredi sud, a koji ne moe biti krai od 30 dana ni dui od 60 dana. Sud e obustaviti izvrenje ako trokovi ne budu predujmljeni u ostavljenom roku, a bez njih se izvrenje ne moe sprovesti. Trokove postupka koji je pokrenut po slubenoj dunosti prethodno podmiruje sud iz svojih sredstava. Izvrni dunik je duan da izvrnom poveriocu na njegov zahtev nadoknadi trokove koji su bili potrebni za izvrenje. Izvrni poverilac je duan da izvrnom duniku na njegov zahtev nadoknadi trokove izvrenja koje mu je neosnovano prouzrokovao. Zahtev za naknadu trokova moe se podneti najdocnije u roku od 30 dana od dana okonanja postupka. O trokovima postupka odluuje sud u izvrnom postupku i u tom postupku odreuje, na predlog stranke, izvrenje radi njihovog namirenja.

Jemstvo
lan 44. Jemstvo se po ovom zakonu polae u gotovom novcu ili devizama. Izuzetno, sud moe odobriti, uz saglasnost izvrnog poverioca, davanje jemstva u obliku bankarske garancije, hartija od vrednosti, dragocenosti iju je vrednost lako utvrditi na tritu i koje se mogu brzo i jednostavno unoviti. Na poloenom jemstvu protivna strana stie zakonsko zalono pravo. Ako sud u izvrnom postupku odlui o pravu protivne strane na naknadu tete ili trokova postupka u vezi sa radnjom za koju je jemstvo dato, na njen e predlog istim reenjem odluiti i o naplati utvrene trabine iz tog obezbeenja.

Glava druga

NOVANA KAZNA I SUDSKI PENALI

1. Novane kazne
Novane kazne
lan 45. Novana kazna se moe izrei fizikim licima u iznosu od 3.000 dinara do 150.000 dinara, a pravnim licima u iznosu od 30.000 dinara do 1.500.000 dinara. Novana kazna iz stava 1. ovog lana, moe se ponovno izrei, u poveanom iznosu, uz reenje o sprovoenju izvrenja prethodne kazne, ako izvrni dunik ne postupi po ponovljenom nalogu suda ili nastavi da postupa protivno zabrani. Izricanje i izvrenje kazne e se ponavljati sve dok lice na koje se odnosi ne postupi u skladu sa odlukama suda, a najvie do desetostrukog iznosa prve izreene novane kazne. Pre izricanja novane kazne sud e omoguiti izvrnom duniku da se izjasni, a po potrebi odrae i roite radi izvoenja dokaza. Novanu kaznu izrie sudija reenjem, vodei rauna pri odmeravanju visine kazne o ekonomskoj snazi odnosno materijalnim prilikama izvrnog dunika, znaaju radnje koju je morao obaviti, kao i o drugim okolnostima sluaja. Reenjem se odreuje i rok plaanja. Lice kome je izreena novana kazna moe izjaviti albu protiv reenja o izricanju kazne u roku od tri dana od prijema reenja. Lice kome je kazna izreena odnosno izvrena snosi sve trokove nastale izricanjem odnosno izvrenjem kazne. Novanu kaznu naplauje sud po slubenoj dunosti, ako je izvrni dunik ne plati dobrovoljno. Trokovi prinudnog izvrenja novane kazne prinudno e se naplatiti istovremeno sa prinudnim izvrenjem kazne. Novana kazna, po odredbama ovoga lana, moe se izrei i izvriti i prema izvrnom duniku, izvrnom duniku izvrnog dunika, banci i drugim fizikim i pravnim licima, kao i odgovornim licima u pravnom licu u sluaju da ne postupe po nalogu ili zabrani izreenim u izvrnom postupku, kada je to ovim zakonom predvieno.

2. Sudski penali
Postupak donoenja odluke
lan 46.

O zahtevu izvrnog poverioca da sud obavee izvrnog dunika nenovane obaveze utvrene pravosnanom sudskom odlukom na plaanje sudskih penala predvienih pravilima obligacionog prava, odluuje sud u izvrnom postupku. Zahtev za plaanje sudskih penala podnosi se sudu nadlenom za izvrenje sudske odluke kojom je utvrena nenovana obaveza pre podnoenja predloga za izvrenje. Na postupak o zahtevu za plaanje sudskih penala primenjuju se pravila o hitnosti izvrnog postupka. O zahtevu za plaanje sudskih penala sud po pravilu odluuje bez odravanja roita. Ako nae da je zahtev za plaanje sudskih penala osnovan, sud e reenjem obavezati izvrnog dunika da sudske penale plati za period od podnoenja zahteva za plaanje penala do podnoenja predloga za prinudno izvrenje. Protiv reenja kojim se zahtev za plaanje sudskih penala usvaja ili odbija dozvoljena je alba. Po prijemu predloga za izvrenje odluke kojom je izvrni dunik obavezan na ispunjenje nenovane obaveze, sud e reenjem ukinuti obavezu plaanja penala za ubudue. Izvrni dunik koji nakon donoenja reenja o obavezi plaanja sudskih penala a pre podnoenja predloga za prinudno izvrenje dobrovoljno izvri obavezu moe podneti zahtev za smanjenje dosuenih sudskih penala, u skladu sa pravilima obligacionog prava. O zahtevu za smanjenje iznosa sudskih penala odluuje reenjem sud koji je doneo odluku o njihovom plaanju. Protiv reenja kojim se prihvata ili odbija zahtev za smanjenje penala dozvoljena je alba.

Prinudno izvrenje
lan 47. Reenje o obavezi plaanja sudskih penala prinudno se izvrava po pravilima ovog zakona za izvrenje novanih obaveza.

Glava trea PREDLOG ZA IZVRENJE

Stvarna nadlenost
lan 48. Za odluivanje o predlogu za izvrenje stvarno je nadlean sud odreen zakonom.

Sadrina predloga i prilozi

lan 49. U predlogu za izvrenje moraju biti naznaeni: izvrni poverilac i izvrni dunik, izvrna ili verodostojna isprava, obaveze izvrnog dunika, sredstva i predmeti izvrenja, kao i drugi podaci koji su potrebni za sprovoenje izvrenja. Uz predlog za izvrenje, izvrni poverilac je duan da priloi izvrnu ili verodostojnu ispravu u originalu ili overenoj kopiji i druge isprave kada je to ovim zakonom predvieno.

Potvrda o izvrnosti
lan 50. Ako se predlog za izvrenje podnosi sudu koji o potraivanju nije odluivao u prvom stepenu, uz predlog se podnosi izvrna isprava u izvorniku ili overenom prepisu na koji je stavljena potvrda o izvrnosti, odnosno podnosi se verodostojna isprava. Potvrdu o izvrnosti daje sud, odnosno organ koji je odluivao o potraivanju u prvom stepenu. Neosnovanu potvrdu o izvrnosti ukinue reenjem isti sud, odnosno organ, na predlog ili po slubenoj dunosti.

Povlaenje predloga
lan 51. Postupak izvrenja e se obustaviti bez pristanka izvrnog dunika ako izvrni poverilac povue predlog za izvrenje u celini ili delimino. Reenjem o obustavi izvrenja ukinue se sve sprovedene izvrne radnje ako se time ne dira u steena prava treih lica.

Reenje o predlogu
lan 52. U reenju o izvrenju moraju biti navedeni: izvrni poverilac i izvrni dunik, izvrna odnosno verodostojna isprava o potraivanju, potraivanje izvrnog poverioca, sredstva i predmeti izvrenja, kao i drugi podaci potrebni za sprovoenje izvrenja odreeni ovim zakonom.

U reenju o izvrenju na osnovu verodostojne isprave sud e obavezati izvrnog dunika da u roku od osam dana, a u meninim i ekovnim sporovima u roku od tri dana, po dostavi reenja, namiri potraivanje zajedno sa odmerenim trokovima i odrediti izvrenje radi ostvarivanja tih potraivanja. U reenju o izvrenju iz stava 2. ovog lana unosi se pouka o pravu na podnoenje prigovora. Reenje kojim se predlog za izvrenje potpuno ili delimino odbija mora biti obrazloeno.

Dostavljanje reenja o izvrenju

lan 53. Reenje o izvrenju dostavlja se izvrnom poveriocu i izvrnom duniku, a reenje kojim se odbija predlog za izvrenje dostavlja se samo izvrnom poveriocu. Uz reenje o izvrenju izvrnom duniku se dostavlja i predlog za izvrenje. Reenje o izvrenju na novanom potraivanju dostavlja se i izvrnom duniku izvrnog dunika, a reenje o izvrenju nad sredstvima na raunu izvrnog dunika dostavlja se i organizaciji za prinudnu naplatu. Reenje o izvrenju na pokretnim stvarima dostavlja se izvrnom duniku neposredno pre preduzimanja prve izvrne radnje, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno. Ako sud koji je doneo reenje o izvrenju nije nadlean za sprovoenje izvrenja, uputie reenje o izvrenju nadlenom sudu radi dostavljanja tog reenja i sprovoenja izvrenja.

Glava etvrta SPROVOENJE IZVRENJA

Izvrenje na osnovu nepravosnanog reenja o izvrenju
lan 54. Izvrenje se sprovodi pre pravosnanosti reenja o izvrenju, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

Vreme izvrenja
lan 55.

Izvrenje se sprovodi radnim danom i to danju, do 20 asova. U neradne dane ili nou izvrenje se moe sprovesti samo ako postoji opasnost usled odlaganja, o emu odluuje sud zakljukom.

Postupanje sudskog izvritelja

lan 56. Sudski izvritelj je duan da prilikom pretraivanja stana izvrnog dunika ili odee koju on nosi na sebi i preduzimanja drugih izvrnih radnji postupa s dunim obzirom prema linosti izvrnog dunika i lanova njegovog domainstva. Izvrnim radnjama u stanu izvrnog dunika kojima ne prisustvuje izvrni dunik, njegov zakonski zastupnik, punomonik ili odrasli lan njegovog domainstva, moraju prisustvovati dva punoletna graanina. Kad izvrne radnje treba sprovesti u prostoriji koja je zakljuana, a izvrni dunik nije prisutan ili ne pristaje da prostoriju otvori, sudski izvritelj otvorie prostoriju u prisustvu dva punoletna graanina.

Ometanje sudskog izvritelja u radu

lan 57. Sudski izvritelj ovlaen je da udalji lice koje ometa sprovoenje izvrenja. U toku postupka izvrenja nadleni organ unutranjih poslova duan je da prui sudskom izvritelju svu pomo neophodnu za sprovoenje izvrenja. Sudski izvritelj moe po potrebi zahtevati preduzimanje odgovarajuih mera prema licu koje ometa izvrenje. Pri postupanju organa unutranjih poslova, primenjuju se propisi o unutranjim poslovima. Prilikom sprovoenja prinudnih radnji predvienih ovim zakonom, prinudne radnje predviene ovim zakonom preduzimaju se samo ako su nune u postupku izvrenja. U sluaju nepostupanja organa unutranjih poslova po zahtevu sudskog izvritelja za pruanje pomoi u sprovoenju izvrenja, sud je duan da o tome obavesti Ministarstvo unutranjih poslova.

Nepravilnosti pri sprovoenju izvrenja

lan 58.

Stranka i uesnik mogu podneskom traiti od suda da otkloni nepravilnosti koje je sudski izvritelj uinio u sprovoenju izvrenja. Sud e reenjem ukinuti nezakonite i nepravilne radnje sudskog izvritelja.

Glava peta PROTIVIZVRENJE

Razlozi za protivizvrenje
lan 59. Poto je izvrenje ve sprovedeno, izvrni dunik moe sudu podneti predlog za protivizvrenje, zahtevajui da mu izvrni poverilac vrati ono to je izvrenjem dobio, ako je: 1) izvrna isprava pravosnano ukinuta, preinaena, ponitena ili na drugi nain stavljena van snage; 2) u toku izvrnog postupka dobrovoljno izmirio poverioevo potraivanje; 3) reenje o izvrenju pravosnano ukinuto ili preinaeno; 4) pravosnanom sudskom odlukom utvrena nedopustivost izvrenja. Predlog za protivizvrenje iz razloga odreenih u ta. 1), 3) i 4) stava 1. ovog lana moe se podneti u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke izvrnom duniku, a iz razloga u taki 2) stava 1. ovog lana, u roku od 15 dana od dana okonanja izvrnog postupka. Izvrni dunik ne moe pre isteka rokova odreenih ovim lanom svoje potraivanje ostvarivati u parninom postupku.

Postupak po predlogu za protivizvrenje

lan 60. Predlog za protivizvrenje sud e dostaviti izvrnom poveriocu i naloiti mu da se u roku od tri dana od dana prijema izjasni o tom predlogu. Ako u ostavljenom roku izvrni poverilac ospori predlog, sud e doneti odluku, uz mogunost odravanja roita. Reenjem kojim usvaja predlog sud e naloiti izvrnom poveriocu da u roku od osam dana vrati izvrnom duniku ono to je izvrenjem primio. alba na reenje iz prethodnog stava odlae njegovo izvrenje.

Ako je izvrenje sprovedeno radi naplate novanog potraivanja, sud e na predlog izvrnog dunika odrediti naplatu zatezne kamate po propisanoj stopi na iznos novanih sredstava na kojima je izvrenje sprovedeno od dana sprovoenja izvrenja do dana povraaja sredstava.

Reenje o protivizvrenju
lan 61. Na osnovu pravosnanog i izvrenog reenja kojim je izvrnom poveriocu naloeno da izvrnom duniku vrati ono to je izvrenjem primio, sud e na predlog izvrnog dunika doneti reenje o protivizvrenju. Protivizvrenje se sprovodi po odredbama ovog zakona.

Nemogunost protivizvrenja
lan 62. Predlog za protivizvrenje nee se usvojiti ako se trai povraaj predmeta u pogledu koga su nastupile takve stvarne ili pravne promene da povraaj vie nije mogu. U tom sluaju izvrni dunik moe svoje pravo ostvarivati u parninom postupku i pre isteka roka za podnoenje predloga za protivizvrenje.

Glava esta ODLAGANJE I OBUSTAVA IZVRENJA

Odlaganje izvrenja na predlog izvrnog poverioca
lan 63. Na predlog izvrnog poverioca sud e potpuno ili delimino odloiti izvrenje ako sprovoenje izvrenja nije otpoelo. Ako je sprovoenje izvrenja otpoelo, a izvrni dunik se u roku koji mu je sud odredio izjasni protiv odlaganja, sud e odbiti predlog za odlaganje. Ako je zakonom predvieno da se izvrenje ima traiti u odreenom roku, izvrni poverilac moe podneti predlog za odlaganje u tom roku.

Odlaganje izvrenja na predlog izvrnog dunika

lan 64. Na predlog izvrnog dunika sud e, ako izvrni dunik uini verovatnim da bi sprovoenjem izvrenja pretrpeo nenadoknadivu ili teko nadoknadivu tetu, u potpunosti ili delimino odloiti izvrenje ako je: 1) po zahtevu izvrnog dunika za stavljanje van snage izvrne isprave donesena prvostepena odluka kojom je zahtev usvojen; 2) po zahtevu izvrnog dunika za ponitaj presude arbitranog suda na osnovu koje je odreeno izvrenje donesena prvostepena odluka kojom se zahtev usvaja; 3) povodom zahteva izvrnog dunika za ukidanje potvrde izvrnosti donesena prvostepena odluka kojom je zahtev usvojen; 4) izvrenje zavisilo od istovremenog ispunjenja obaveze izvrnog poverioca, a izvrni dunik je uskratio ispunjenje svoje obaveze zato to izvrni poverilac nije ispunio svoju obavezu niti je pokazao spremnost da je ispuni. Sud moe na predlog izvrnog dunika, ako izvrni dunik uini verovatnim da bi sprovoenjem izvrenja pretrpeo nenadoknadivu ili teko nadoknadivu tetu, u potpunosti ili delimino odloiti izvrenje i u drugim sluajevima u kojima za to postoje naroito opravdani razlozi a izvrni dunik te razloge dokazuje javnom ili po zakonu overenom ispravom. O ovom predlogu sud odluuje nakon odranog roita. Sud moe prema okolnostima sluaja odlaganje izvrenja usloviti polaganjem jemstva. Podnoenje predloga za odlaganje izvrenja od strane izvrnog dunika kao i izjavljivanje albe protiv reenja kojim je taj predlog odbijen ne spreava dalje sprovoenje izvrenja. Tree lice moe podneti predlog za odlaganje izvrenja pod uslovima predvienim stavom 2. ovog lana.

Odlaganje izvrenja na predlog treeg lica

lan 65. Sud moe na predlog treeg lica koje je pokrenulo parnini postupak, u smislu lana 23. stav 4. ovog zakona, reenjem odloiti izvrenje ako oceni da bi to lice pretrpelo znatniju tetu i moe odrediti da u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja poloi jemstvo u visini potraivanja. Ako je sud odloio izvrenje nenovanog potraivanja pod uslovom polaganja jemstva, visinu jemstva e odrediti imajui u vidu sve okolnosti konkretnog sluaja.

Vreme za koje se izvrenje odlae

lan 66.

Ako je izvrenje odloeno na predlog izvrnog poverioca, sud e odloiti izvrenje za vreme koje je izvrni poverilac odredio. Ako je izvrni poverilac podneo predlog za odlaganje izvrenja u sluaju u kome je zakonom predvieno da se izvrenje ima traiti u odreenom roku, izvrenje se ne moe odloiti za vreme due od tog roka. Ako se izvrenje odlae na predlog izvrnog dunika iz lana 64. stav 1. ta. 1) i 3), izvrenje se odlae do okonanja parninog ili drugog postupka. Ako se izvrenje odlae na predlog izvrnog dunika iz lana 64. stav 2, izvrenje se moe odloiti samo jednom za vreme koje ne moe biti due od 90 dana. Ako se izvrenje odlae na predlog treeg lica, na vreme odlaganja izvrenja primenjuje se rok iz stava 3. ovog lana.

Nastavljanje odloenog izvrenja

lan 67. Odloeno izvrenje nastavlja se po slubenoj dunosti po isteku vremena za koje je odloeno. Na predlog izvrnog poverioca sud moe nastaviti izvrenje i pre isteka roka za koje je odloeno, pod uslovom da uini verovatnim da su prestali razlozi za odlaganje ili ako poloi jemstvo.

Obustava izvrenja
lan 68. Pored drugih sluajeva predvienih ovim zakonom, izvrenje e se obustaviti po slubenoj dunosti kada je izvrna isprava pravosnano, odnosno konano, ukinuta, preinaena, ponitena ili stavljena van snage, kao i kada je potvrda o izvrnosti pravosnano ukinuta. Sud e po slubenoj dunosti obustaviti izvrenje ako se u toku izvrnog postupka, sve dok izvrenje ne bude sprovedeno, utvrdi da je potraivanje prestalo usled propasti predmeta izvrenja, smrti odnosno prestanka stranke koja nema pravnog sledbenika, prebijanja potraivanja i iz drugih zakonom odreenih razloga. Reenjem o obustavi izvrenja ukinue se sve sprovedene izvrne radnje, ako se time ne dira u steena prava treih lica.

Deo trei

IZVRENJE RADI NAPLATE NOVANOG POTRAIVANJA Glava prva IZVRENJE NA POKRETNIM STVARIMA
1. Osnovna pravila
Mesna nadlenost
lan 69. Za odluivanje o predlogu za izvrenje na pokretnim stvarima i za sprovoenje tog izvrenja mesno je nadlean sud na ijem se podruju nalaze te stvari. Ako u predlogu nije naznaeno mesto gde se stvari nalaze, za odluivanje o tom predlogu mesno je nadlean sud na ijem se podruju nalazi prebivalite ili boravite, odnosno sedite izvrnog dunika.

Izuzimanje od izvrenja
lan 70. Ne mogu biti predmet izvrenja: 1) odea, obua, rublje i drugi predmeti line upotrebe, posteljne stvari, posue, deo nametaja koji je neophodan izvrnom duniku i lanovima njegovog domainstva, kao i tednjak i hladnjak; 2) hrana i ogrev za potrebe izvrnog dunika i lanova njegovog domainstva za tri meseca; 3) gotov novac izvrnog dunika koji ima stalna mesena primanja do mesenog iznosa koji je po zakonu izuzet od izvrenja, srazmerno vremenu, do sledeeg primanja; 4) ordeni, medalje, ratne spomenice i drugi znaci odlikovanja i priznanja, lina pisma, rukopisi i drugi lini spisi izvrnog dunika kao i porodine slike; 5) pomagala koja su invalidu ili drugom licu sa telesnim nedostacima neophodna za obavljanje njegovih ivotnih funkcija; 6) potanska poiljka ili potanska novana doznaka upuena izvrnom duniku, pre nego to mu se urui.

Izvrne radnje
lan 71. Izvrenje na pokretnim stvarima sprovodi se popisom i procenom stvari, prodajom stvari i namirenjem izvrnog poverioca od iznosa dobijenog prodajom. Predlogom za izvrenje moe se zahtevati da se sprovedu samo popis i procena, ali u tom sluaju izvrni poverilac duan je da u roku od tri meseca od dana izvrenog popisa, odnosno procene, podnese predlog za prodaju stvari. Ako izvrni poverilac u tom roku ne podnese predlog za prodaju, izvrenje e se obustaviti.

2. Popis i procena pokretnih stvari

Obavetenje o popisu
lan 72. Sudski izvritelj e, neposredno pre nego to pristupi popisu, predati izvrnom duniku reenje o izvrenju i pozvae ga da plati iznos za koji je odreeno izvrenje, zajedno sa kamatom i trokovima. Ako izvrnom duniku reenje o izvrenju nije moglo da se preda prilikom popisa, dostavie mu se naknadno, po optim pravilima o dostavljanju. O vremenu i mestu popisa obavestie se izvrni poverilac, ako je to traio. Odsustvo stranaka ne spreava da se pristupi popisu. O izvrenom popisu obavestie se stranka koja nije prisustvovala popisu.

Predmet popisa
lan 73. Popisuju se stvari koje se nalaze u dravini izvrnog dunika, kao i njegove stvari koje se nalaze u dravini izvrnog poverioca. Ako tree lice ne obavesti sud o svojim pravima na pokretnoj stvari u posedu izvrnog dunika, koja je predmet izvrenja, niti dokae svoja prava na njima, smatra se da takva prava treeg ne postoje i da je izvrni dunik vlasnik stvari koja se nalazi u njegovom posedu. Stvari izvrnog dunika u dravini treeg lica popisuju se samo sa pristankom tog lica.

Ako tree lice ne pristane na popis, sud e zakljukom na izvrnog poverioca, a na njegov predlog, preneti pravo izvrnog dunika na predaju stvari, radi sprovoenja izvrenja po pravilima o prenosu radi naplate. Za potrebe popisa, smatra se da su brani drugovi ili vanbrani suprunici suvlasnici na jednakim delovima svih pokretnih stvari koje se zateknu u njihovoj kui, stanu, poslovnoj prostoriji ili drugoj nepokretnosti.

Obim popisa
lan 74. Popisae se onoliko stvari koliko je potrebno za namirenje potraivanja izvrnog poverioca i trokova izvrenja. Prvenstveno se popisuju stvari za koje nije stavljena primedba o postojanju prava koje bi spreavalo izvrenje i stvari koje se najlake mogu unoviti, pri emu e se uzeti u obzir i izjave prisutnih stranaka i treih lica o tome. Sud moe naknadno odrediti izvrenje na drugoj stvari, a ne na onoj koja je na predlog izvrnog poverioca popisana, ako postoji znatna nesrazmera izmeu vrednosti te stvari i iznosa potraivanja.

Dejstvo popisa
lan 75. Na popisanim stvarima izvrni poverilac stie sudsko zalono pravo u momentu kada sudski izvritelj potpie zapisnik o popisu. Sudski izvritelj duan je da pored svog potpisa jasno naznai dan i as kad je zapisnik potpisao. Stranke mogu u roku od tri dana od dana izvrenog popisa traiti od sudije da izvri izmenu popisa. Sudija odluuje o izmeni popisa u roku od tri dana od dana prijema novog zahteva. Na stvarima koje su zakljukom izvrnog sudije unete u popis zalono pravo se stie momentom donoenja zakljuka, a na stvarima koje se iz popisa briu ovo pravo prestaje. Kad je popis izvren u korist vie izvrnih poverilaca, red prvenstva u sticanju zalonog prava odreuje se prema danu kad je predlog za izvrenje primljen u sud, a ako su predlozi za izvrenje primljeni istog dana, njihova zalona prava imaju isti red prvenstva. Ako je predlog za izvrenje upuen preko pote preporuenom poiljkom, dan predaje poti smatra se kao dan prijema u sudu.

Registracija i publicitet sudskog zalonog prava

lan 76. Izvrni sud bez odlaganja dostavlja kopiju zapisnika o popisu odnosno zakljuka o izmeni popisa organizaciji koja je zakonom ovlaena da registruje bezdravinsku zalogu na pokretnim stvarima. Registrovano sudsko zalono pravo, u odnosu na registrovano zalono pravo na istoj stvari drugih izvrnih poverilaca, rauna se od asa sticanja, popisom odnosno zakljukom. Od momenta registracije trea lica se ne mogu pozivati da za ovo pravo nisu znala. Kopija zapisnika o popisu odnosno zakljuak suda o izmeni popisa dostavlja se izvrnom poveriocu. Izvrni poverilac je ovlaen da zatrai registraciju sudskog zalonog prava, ako izvrni sud to nije prethodno uinio. Kopiju zapisnika o popisu, odnosno zakljuka, sudski izvritelj e istai na vidnom mestu u prostoriji u kojoj se stvar nalazi u momentu popisa, a na popisanim stvarima koje se ostavljaju izvrnom duniku na uvanje vidno e se naznaiti da su uzete u popis. Lice koje ukloni kopiju zapisnika odnosno oznaku da su stvari popisane kaznie se u skladu sa lanom 45. ovog zakona.

uvanje popisanih stvari

lan 77. Popisane stvari se po pravilu ostavljaju na uvanje izvrnom duniku. Na predlog izvrnog poverioca, sud e stvari predati na uvanje njemu ili treem licu ako uini verovatnim da preti opasnost da budu oteene, otuene ili da im vrednost bude umanjena na drugi nain. Trokove uvanja stvari snosi dunik, kao i rizik propasti ili oteenja stvari izuzev ako se propast odnosno oteenje moe pripisati u krivicu izvrnom poveriocu odnosno licu kome je stvar poverena na uvanje. Na predlog izvrnog poverioca sud moe popisane stvari predati na uvanje njemu ili treem licu koje izvrni poverilac predloi. Trokove uvanja stvari snosi prethodno izvrni poverilac, a izvrni dunik je obavezan da mu ih nadoknadi. Rizik propasti ili oteenja stvari datih na uvanje izvrnom poveriocu ili treem licu snosi izvrni poverilac, osim ako je propast ili oteenje posledica vie sile ili sluaja. Gotov novac, hartije od vrednosti i dragocenosti predae se na uvanje u sudski depozit. U sudski depozit predae se i druge stvari vee vrednosti ako su podesne za takav nain uvanja.

Zabrana raspolaganja popisanim stvarima

lan 78.

Svim licima koja poseduju ili imaju kontrolu nad popisanim stvarima zabranjuje se da raspolau tim stvarima bez sudskog naloga.

Bezuspean pokuaj popisa

lan 79. Ako se prilikom popisa ne nau stvari koje mogu biti predmet izvrenja, sud e o tome obavestiti izvrnog poverioca koji nije prisustvovao popisu. Na predlog izvrnog poverioca koji uini verovatnim da izvrni dunik zna gde se nalaze stvari koje nisu pronaene, sud e pozvati izvrnog dunika da u roku od tri dana od dana dostavljanja poziva da obavetenje o mestu nalaenja stvari. Na izvrenje dunikove obaveze da prui obavetenje primenie se pravila koja vae za prinudno izvrenje obaveze koju moe izvriti samo izvrni dunik lino. Izvrni poverilac moe u roku od tri meseca od dana prijema obavetenja o bezuspenom pokuaju popisa, odnosno od dana bezuspenog popisa kome je prisustvovao, predloiti da se ponovo sprovede popis. Ako izvrni poverilac u tom roku ne predloi da se popis ponovo sprovede ili ako se ni prilikom ponovnog popisa ne nau stvari koje mogu biti predmet izvrenja, sud e obustaviti izvrenje.

Procena
lan 80. Istovremeno sa popisom stvari izvrie se njihova procena. Procenu vri sudski izvritelj, a ako je to potrebno struno lice ili vetak koga odredi sud. Procena se vri na osnovu trine cene takve stvari u mestu popisa. Sud moe odluiti i da se procena izvri na osnovu pribavljenih izvetaja o ceni od odgovarajuih organizacija i institucija. Izvrni poverilac i izvrni dunik mogu sporazumno utvrditi vrednost stvari. Stranka moe predloiti da procenu obavi vetak iako to sud nije odredio. Ako sud prihvati taj predlog, trokove vetaenja duan je da predujmi predlaga u roku koji sud odredi. Ako predujam ne bude poloen u roku smatrae se da je predlaga odustao od svog predloga. O predlogu iz stava 3. ovog lana sud odluuje zakljukom. Trokove vetaenja iz stava 3. ovog lana snosi predlaga, bez obzira na ishod izvrnog postupka.

Stranka moe u roku od tri dana od dana izvrene procene predloiti sudu da utvrdi niu odnosno viu vrednost popisanih stvari od procenjene ili da odredi novu procenu, izuzev ako je procenu obavio vetak. O predlogu sud odluuje zakljukom.

Zapisnik o popisu i proceni

lan 81. O popisu i proceni sastavlja se zapisnik. U zapisniku se, pored ostalog, posebno navode pojedinano popisane stvari sa njihovom procenjenom vrednou i unose izjave stranaka i uesnika u postupku kao i izjave treih lica o postojanju prava koja spreavaju izvrenje. Ako sud odredi da se procena vri nakon popisa, vetaenjem ili pribavljanjem podataka od organizacije ili institucije, o proceni se sainjava poseban zapisnik. Zapisnik o popisu izvrni poverilac moe o svom troku objaviti u sredstvima javnog informisanja.

Zabeleka umesto popisa

lan 82. Ako se posle popisa odredi izvrenje nad popisanim stvarima za naplatu drugog potraivanja istog izvrnog poverioca ili za naplatu potraivanja drugog izvrnog poverioca, nee se vriti ponovni popis i procena tih stvari nego e se u nastavku zapisnika samo zabeleiti podaci iz docnijeg reenja o izvrenju. Izvrni poverioci u iju je korist izvrena zabeleka stiu zalono pravo na popisanoj stvari. O zabeleki e bez odlaganja biti obavetena organizacija koja vodi registar zalonih prava na pokretnim stvarima, koja je duna da u registar upie ovako steena zalona prava.

3. Prodaja stvari
Vreme prodaje
lan 83. Prodaja popisanih stvari sprovodi se po pravosnanosti reenja o izvrenju, osim ako izvrni dunik predloi ili na predlog izvrnog poverioca pristane da se prodaja izvri ranije, ili ako su u pitanju stvari koje su podlone brzom kvarenju ili ako postoji opasnost od znatnog smanjenja cene popisanih stvari.

Izmeu dana popisa i dana prodaje mora protei najmanje 15 dana. Prodaja se moe sprovesti i pre isteka roka iz stava 2. ovog lana ako izvrni dunik na to pristaje da se prodaja obavi pre tog roka, ako su u pitanju stvari koje su podlone brzom kvarenju, ako postoji opasnost od znatnog smanjenja njihove cene ili ako izvrni poverilac poloi jemstvo za tetu koju bi bio duan nadoknaditi izvrnom duniku u sluaju da reenje o izvrenju bude ukinuto.

Nain prodaje
lan 84. Prodaja stvari se vri putem usmenog javnog nadmetanja ili neposrednom pogodbom. Nain prodaje odreuje zakljukom sud, pazei na to da se postigne najpovoljnije unovenje stvari. Prodaja putem nadmetanja odredie se ako su u pitanju stvari vee vrednosti, a moe se oekivati da e se stvari prodati po ceni veoj od procenjene vrednosti. Ugovor o prodaji neposrednom pogodbom zakljuuje se izmeu kupca s jedne strane i sudskog izvritelja ili lica koje obavlja komisione poslove, s druge strane. Sudski izvritelj pokretne stvari prodaje u ime i za raun izvrnog poverioca, a lice koje obavlja komisione poslove u svoje ime a za raun izvrnog poverioca. Prodaja stvari objavie se na oglasnoj tabli suda najkasnije 15 dana pre dana odravanja roita za javnu prodaju. Izvrnog poverioca i izvrnog dunika sud e obavestiti o mestu, danu i asu prodaje.

Prodajna cena
lan 85. Popisane stvari ne mogu se prodati za iznos ispod procenjene vrednosti na prvom nadmetanju, odnosno u roku koji je sud odredio za prodaju neposrednom pogodbom. Ako na prvom nadmetanju nije postignuta cena u visini procenjene vrednosti, sud e na predlog stranke odrediti novo nadmetanje na kome e poetna cena biti jednaka jednoj polovini procenjene vrednosti. Odredbe stava 2. ovog lana shodno se primenjuju i kad se popisane stvari nisu mogle prodati u visini procenjene vrednosti putem neposredne pogodbe, u roku koji je odredio sud, niti na nekom docnijem roitu za prodaju.

Obustava postupka

lan 86. Predlog za drugo nadmetanje ili za prodaju putem neposredne pogodbe stranka moe podneti u roku od 30 dana od dana prvog nadmetanja odnosno od dana isteka roka koji je sud odredio za prodaju putem neposredne pogodbe. Ako se predlog ne stavi u roku iz stava 1. ovog lana, postupak se obustavlja.

Obaveze i prava kupca

lan 87. Ponua sa najveom ponudom e platiti cenu za pokretnu stvar odmah nakon objavljivanja rezultata, ako sud zakljukom ne odlui drugaije. Ako ponua ne plati odmah po pozivu suda, drugi ponua e biti proglaen kupcem i platiti onu cenu koju je on ponudio, i tako redom. U sluaju da ni jedan od ponuaa sa odgovarajuom ponudom ne uplati cenu odmah po pozivu suda, sud e na zahtev jedne od stranaka oglasiti da prvo roite nije uspelo. Zahtev sudu za zakazivanje novog roita izvrni poverilac moe podneti u roku od osam dana od dana odravanja neuspelog roita. Ukoliko izvrni poverilac u roku od osam dana ne predloi novo roite postupak e se obustaviti. Kupac preuzima stvar od sudskog izvritelja po isplati cene. Sudski izvritelj predae stvari kupcu i ako nije poloio cenu, ako na to, na svoj rizik, pristanu izvrni poverilac i uesnici koji imaju pravo prvenstva u namirenju, u granicama iznosa koji bi im pripali iz postignute cene. Ako se kupcu preda stvar, a kupac ne poloi cenu u roku koji mu je odreen, lica iz stava 5. ovog lana mogu zatraiti od suda da u istom postupku naloi kupcu da plati cenu, te nakon pravosnanosti i izvrnosti tog reenja, mogu predloiti izvrenje.

4. Namirenje izvrnog poverioca

Namirenje kada je jedan izvrni poverilac
lan 88. Ako se iz prodajne cene namiruje samo jedan izvrni poverilac, sud e, bez odravanja roita, reenjem odrediti da se iz iznosa dobijenog prodajom stvari namire redom: trokovi izvrnog postupka, trokovi odreeni u izvrnoj ispravi, kamata do dana unovenja stvari i glavno potraivanje.

Viak prodajne cene, koji ostane po namirenju, predae se izvrnom duniku, ako za to nema smetnji.

Namirenje kada ima vie izvrnih poverilaca

lan 89. Ako se u izvrnom postupku namiruje vie izvrnih poverilaca, odnosno ako se pored izvrnih poverilaca namiruju lica ija prava prestaju predajom stvari, oni se uz shodnu primenu odredaba o prvenstvu namirenja u vezi sa prodajom nepokretnosti iz prodajne cene namiruju onim redom kojim su stekli zalono ili drugo pravo koje prodajom prestaje, ako zakonom za odreena potraivanja nije drukije propisano. Izvrni poverioci istog reda koji se iz prodajne cene ne mogu potpuno namiriti, namiruju se srazmerno iznosima svojih potraivanja. Pri donoenju reenja o namirenju, sud e uzeti u obzir samo ona potraivanja za koja je reenje o izvrenju postalo pravosnano do dana donoenja reenja o namirenju. Viak prodajne cene koji ostane pri namirenju predae se izvrnom duniku ako za to nema smetnji.

Namirenje dosuenjem stvari izvrnom poveriocu

lan 90. Ako se stvar nije mogla prodati na drugom roitu za javno nadmetanje ili neposrednom pogodbom u roku koji je odredio sud, na predlog izvrnog poverioca, sud e dosuditi stvar izvrnom poveriocu. U sluaju iz stava 1. ovog lana, smatra se da je izvrni poverilac namiren u visini koja odgovara jednoj polovini procenjene vrednosti stvari.

Primena odredaba o izvrenju na nepokretnostima

lan 91. Odredbe ovog zakona o izvrenju na nepokretnostima koje se odnose na pitanje ko ne moe biti kupac, osporavanje potraivanja, upuivanje na parnicu i reenje o namirenju, shodno se primenjuju i u pogledu izvrenja na pokretnim stvarima radi namirenja novanog potraivanja, ako odredbama ove glave nije drugaije odreeno.

5. Produeni postupak izvrenja radi naplate novanog potraivanja

Uslovi za pokretanje postupka

lan 92. Izvrni poverilac, koji u izvrnom postupku nije potpuno namiren moe da podnese zahtev tom sudu za dobijanje izjave o imovini izvrnog dunika, ime stie pravo da zahteva sprovoenje izvrenja na imovini izvrnog dunika koja mu do tada nije bila poznata.

Postupak
lan 93. Sud e doneti reenje kojim e naloiti izvrnom duniku da u roku od deset dana dostavi sudu izjavu o imovini. Ako izvrni dunik ne postupi po nalogu suda u ostavljenom roku, sud e doneti reenje o odreivanju roita na koje e pozvati izvrnog dunika da na zapisnik suda da izjavu o imovini. Sud e doneti reenje o prinudnom dovoenju izvrnog dunika, ako ne postupi po nalogu suda ili ne pristupi na zakazano roite. Nakon prijema odnosno uzimanja na zapisnik izjave o imovini sud jedan primerak izjave o imovini dostavlja izvrnom poveriocu.

Posledice davanja nepotpunih ili netanih podataka

lan 94. Ako izvrni dunik da nepotpune ili netane podatke u izjavi o imovini, smatrae se da je takvim lanim prikazivanjem odnosno prikrivanjem doveo u zabludu izvrnog poverioca i na taj nain onemoguio izvrnog poverioca da naplati svoje potraivanje na imovini koju je lano prikazao, odnosno prikrio. Svako zainteresovano lice koje utvrdi da je izjava o imovini nepotpuna ili netana, moe da pokrene krivini postupak protiv izvrnog dunika.

Upis u knjigu izvrnih dunika

lan 95. Sud je duan da vodi knjigu izvrnih dunika koja sadri evidenciju izvrnih dunika sa njihovim izjavama o imovini.

Sud je duan da u roku od tri dana od prijema izjave o imovini, odnosno uzimanja izjave o imovini na zapisnik, izvri upis izvrnog dunika u knjigu izvrnih dunika. Na zahtev izvrnog dunika sud e izvriti brisanje upisa, nakon isteka roka od tri godine od dana upisa. Sud moe izvriti brisanje i pre roka iz stava 3. ovog lana, ako poverilac na iji zahtev je izvren upis u knjigu izvrnih dunika, dostavi izjavu sudu da je njegovo potraivanje namireno.

Posledice upisa u knjigu izvrnih dunika

lan 96. Svako zainteresovano lice moe zahtevati od suda da mu se odobri uvid u knjigu izvrnih dunika ili da mu se dostavi obavetenje o upisu odreenog lica u knjigu izvrnih dunika. Na zahtev lica koje dokae svoj pravni interes, sud je duan da odobri uvid u knjigu izvrnih dunika ili da dostavi obavetenje o upisu izvrnih dunika u roku od tri dana od dana podnetog zahteva. Izvrni poverilac na osnovu ijeg zahteva je izvrni dunik dao izjavu o imovini, evidencijom u knjizi izvrnih dunika ne stie pravo prvenstva u naplati svog potraivanja iz imovine navedene u izjavi o imovini u odnosu na druge poverioce prema istom izvrnom duniku.

Prigovor
lan 97. Protiv reenja o upisu u knjigu izvrnih dunika, izvrni dunik moe izjaviti prigovor u roku od tri dana od dana dostavljanja reenja. O prigovoru odluuje vee istog suda u sastavu od troje sudija u roku od tri dana od dana prijema prigovora. Prigovor zadrava upis izvrnog dunika u knjigu izvrnih dunika.

Glava druga IZVRENJE NA NEPOKRETNOSTI

1. Osnovna pravila
Mesna nadlenost

lan 98. Za odluivanje o predlogu za izvrenje na nepokretnosti i za sprovoenje tog izvrenja mesno je nadlean sud na ijem podruju se nalazi nepokretnost.

Izvrne radnje
lan 99. Izvrenje na nepokretnosti sprovodi se zabelebom reenja o izvrenju u javnu knjigu, utvrenjem vrednosti nepokretnosti, prodajom nepokretnosti i namirenjem izvrnih poverilaca iz iznosa dobijenog prodajom.

Dokaz o svojini izvrnog dunika

lan 100. Uz predlog za izvrenje na nepokretnosti potrebno je da izvrni poverilac podnese izvod iz javne knjige, kao dokaz o tome da je nepokretnost upisana kao svojina izvrnog dunika. Ako je pravo na nepokretnosti iz stava 1. ovog lana upisano u javnoj knjizi na drugo lice a ne na izvrnog dunika, izvrni poverilac je duan da podnese ispravu koja je podobna za upis prava svojine izvrnog dunika. U sluaju iz stava 2. ovog lana upis e izvriti po slubenoj dunosti sud kome je podnesen predlog za izvrenje, odnosno po njegovom zahtevu organ koji vodi javnu knjigu za tu nepokretnost.

Nepokretnost u susvojini izvrnog dunika

lan 101. Sud e odrediti izvrenje na nepokretnosti na kojoj je izvrni dunik suvlasnik, ako postoji saglasnost drugih suvlasnika. Uz saglasnost svih suvlasnika sud e odrediti izvrenje prodajom cele suvlasnike nepokretnosti treem licu ili nekom od suvlasnika. Iz cene ostvarene prodajom ostali suvlasnici e se namiriti pre namirenja izvrnog poverioca i pre naknade trokova izvrnog postupka. Time se ne dira u pravo pree kupovine suvlasnika.

Upis reenja o izvrenju (zabeleba izvrenja)

lan 102. U javnoj knjizi izvrie se zabeleba reenja o izvrenju, odnosno drugi odgovarajui upis predvien propisima o upisu prava na nepokretnostima u javne knjige. Tim upisom izvrni poverilac stie pravo da svoje potraivanje namiri iz nepokretnosti i u sluaju da tree lice kasnije stekne na istoj nepokretnosti pravo svojine. Izvrni poverilac koji je predloio izvrenje, a nije ranije stekao zalono pravo, stie upisom reenja o izvrenju pravo da se iz nepokretnosti namiri pre lica koje je docnije steklo na toj nepokretnosti zalono pravo ili pravo na namirenje.

Pristupanje izvrenju
lan 103. Posle upisa reenja o izvrenju ne moe se za namirenje drugog potraivanja istog ili drugog izvrnog poverioca sprovesti poseban postupak izvrenja na istoj nepokretnosti. Izvrni poverilac za ije je potraivanje kasnije odreeno izvrenje na istoj nepokretnosti stupa u ve pokrenut izvrni postupak. Pokrenutom izvrnom postupku moe se pristupiti do pravosnanosti reenja o dosuenju nepokretnosti kupcu u sluaju prodaje putem neposredne pogodbe, odnosno do pravosnanosti reenja o predaji nepokretnosti u sluaju prodaje javnim nadmetanjem. O pristupanju postupku sud e obavestiti izvrnog poverioca u iju je korist ranije izvren upis reenja o izvrenju.

Izvrenje na drugoj nepokretnosti

lan 104. Sud moe na predlog izvrnog dunika odrediti da se izvrenje sprovede na drugoj nepokretnosti, a ne na onoj na kojoj je izvrni poverilac predloio izvrenje ili na drugom sredstvu izvrenja, ako postoji znatna nesrazmera izmeu vrednosti nepokretnosti i iznosa potraivanja, a druga nepokretnost ili sredstvo izvrenja su dovoljni za ostvarenje potraivanja. Predlog iz stava 1. ovog lana izvrni dunik moe staviti najkasnije u roku od 15 dana od dana upisa reenja o izvrenju u javnu knjigu. Ako je odreeno drugo sredstvo izvrenja, upis reenja o izvrenju na nepokretnosti ostaje na snazi sve do namirenja potraivanja izvrnog poverioca.

Namirenje zalonog izvrnog poverioca

lan 105. U postupku izvrenja na nepokretnosti namiruje se i zaloni izvrni poverilac koji nije predloio izvrenje.

Prestanak zalonog prava

lan 106. Zalono pravo upisano na nepokretnosti gasi se danom pravosnanosti reenja o predaji nepokretnosti i ako zaloni poverioci nisu potpuno namireni. Kupac nepokretnosti i zaloni izvrni poverilac mogu se sporazumeti da zalono pravo ostane na nepokretnosti posle pravosnanosti reenja o predaji nepokretnosti, a da kupac preuzme dug izvrnog dunika prema zalonom izvrnom poveriocu, u iznosu koji bi mu pripao u izvrnom postupku. U tom sluaju kupovna cena se smanjuje za iznos preuzetog duga.

Slubenosti i stvarni tereti

lan 107. Stvarne slubenosti na nepokretnosti ne gase se prodajom nepokretnosti. Prodajom nepokretnosti, ne gase se ni line slubenosti ni stvarni tereti koji su u javnoj knjizi upisani pre prava zalonih izvrnih poverilaca i prava na namirenje izvrnih poverilaca na iji je predlog odreeno izvrenje. Line slubenosti se mogu ugasiti i na zahtev izvrnog poverioca, uz odgovarajuu naknadu. Ostale line slubenosti i stvarni tereti gase se prodajom nepokretnosti.

Zakup nepokretnosti
lan 108. Prodajom poslovne zgrade ili poslovne prostorije ne prestaje zakup te zgrade odnosno poslovne prostorije, ako je pre donoenja reenja o izvrenju nepokretnost predata u dravinu zakupcu. Kupac stupa u prava i obaveze zakupodavca.

Zakup stanova na neodreeno vreme po osnovu Zakona o stanovanju

lan 109. Zakup stana na neodreeno vreme steenog pre sticanja zalonog prava ili prava radi ijeg se ostvarenja izvrenje trai, ne prestaje prodajom nepokretnosti. Kupac stupa na mesto zakupodavca od trenutka sticanja svojine na nepokretnosti.

Razgledanje nepokretnosti
lan 110. Sud e licu zainteresovanom za kupovinu nepokretnosti dati dozvolu da u prikladno vreme razgleda nepokretnost.

Izuzimanje od izvrenja pojedinih nepokretnosti

lan 111. Ne moe biti predmet izvrenja poljoprivredno zemljite zemljoradnika u povrini do 10 ari. Odredbe iz stava 1. ovog lana ne odnose se na izvrenje radi ostvarenja novanih potraivanja obezbeenih ugovornim zalonim pravom na nepokretnostima (hipotekom).

Nain utvrivanja vrednosti

lan 112. Sud e pristupiti utvrivanju vrednosti nepokretnosti po pravosnanosti reenja o izvrenju, a na zahtev izvrnog poverioca po donoenju reenja o izvrenju. Vrednost nepokretnosti utvruje se u visini trine cene na dan procene, a na osnovu nalaza i miljenja vetaka, drugih injenica ili na drugi pogodan nain.

Smanjenje i promena procenjene vrednosti

lan 113. Prilikom utvrivanja vrednosti nepokretnosti, vodie se rauna i o tome koliko nepokretnost manje vredi zbog toga to na nepokretnosti ostaju odreena prava i posle prodaje. Sud e, na predlog stranke, koji mora biti podnesen najdocnije osam dana pre roita za prodaju, na roitu za prodaju zakljukom ponovo utvrditi vrednost nepokretnosti, ako

stranka uini verovatnim da se ta vrednost znatno izmenila od dana prethodnog utvrivanja vrednosti do dana prodaje.

Reenje o utvrivanju vrednosti

lan 114. Vrednost nepokretnosti utvruje sud reenjem. Protiv reenja iz stava 1. ovog lana moe se izjaviti alba.

Obustava izvrenja zbog nedostatka pokria

lan 115. Svako lice koje ima pravo da se namiri iz prodajne cene nepokretnosti, ako po redu prvenstva dolazi ispred izvrnog poverioca koji je predloio izvrenje, moe predloiti da se izvrenje obustavi ako utvrena vrednost nepokretnosti ne pokriva iznos njegovog potraivanja. Predlog za obustavu izvrenja moe se podneti u roku od osam dana od dana dostavljanja zakljuka o prodaji.

2. Prodaja nepokretnosti
Zakljuak o prodaji
lan 116. Po pravosnanosti reenja o izvrenju i reenja o utvrivanju vrednosti nepokretnosti, sud donosi zakljuak o prodaji nepokretnosti kojim se odreuju nain i uslovi prodaje, kao i vreme i mesto prodaje, vremenski period u toku dana u kome e se omoguiti razgledanje nepokretnosti, ako se prodaja vri putem javnog nadmetanja. Zakljuak o prodaji objavljuje se na oglasnoj tabli suda i na drugi uobiajeni nain. Stranka moe o svom troku da objavi zakljuak o prodaji u sredstvima javnog informisanja odnosno da o zakljuku obavesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti. Od objavljivanja zakljuka o prodaji na oglasnoj tabli suda do dana prodaje mora protei najmanje 30 dana. Zakljuak o prodaji dostavlja se strankama, zalonim poveriocima, uesnicima u postupku i licima koja imaju upisano zakonsko pravo pree kupovine i nadlenom organu poreske uprave.

Pravo pree kupovine

lan 117. Lice koje ima zakonsko pravo pree kupovine nepokretnosti koja je predmet izvrenja prodajom ima prvenstvo pred najpovoljnijim ponudiocem, ako odmah po zakljuenju nadmetanja izjavi da nepokretnost kupuje pod istim uslovima. Lice koje ima ugovorno pravo pree kupovine ostvarie ga pod uslovima iz stava 1. ovog lana, ako nije postojalo zakonsko pravo, ili ga titular tog prava nije koristio.

Pravo pree kupovine izvrnog poverioca

lan 118. Ako na nepokretnostima nije postojalo ni zakonsko ni ugovorno pravo pree kupovine, odnosno ako imaoci ovo pravo nisu koristili, pravo pree kupovine ima izvrni poverilac. Izvrni poverilac stie pravo pree kupovine nepokretnosti zabelebom reenja o izvrenju na nepokretnosti. Ako lica koja su stekla pravo pree kupovine nepokretnosti pre izvrnog poverioca izjave na zapisnik pred sudom da se nee koristiti tim pravom, izvrni poverilac ima prednost pred najpovoljnijim ponuaem ako odmah po zakljuenju prodaje izjavi da nepokretnost kupuje pod istim uslovima.

Izjanjavanje nosioca prava pree kupovine

lan 119. Ako se nepokretnost prodaje neposrednom pogodbom, sud e pozvati nosioca zakonskog prava pree kupovine, nosioca ugovornog prava pree kupovine koje je upisano u javne knjige i izvrnog poverioca da se u zapisniku kod suda izjasni da li to pravo hoe da koristi.

Nain prodaje
lan 120. Prodaja nepokretnosti vri se putem usmenog javnog nadmetanja. Roite za prodaju nepokretnosti odrava se u sudskoj zgradi, ako sud nije drugaije odredio.

Roite za prodaju odrava se pred sudijom pojedincem. Stranke i zaloni poverioci mogu se u svako doba sporazumeti da se prodaja nepokretnosti izvri u odreenom roku neposrednom pogodbom. Ugovor o prodaji neposrednom pogodbom zakljuuje se u pismenom obliku i ovaj ugovor proizvodi dejstvo od dana pravosnanosti reenja o dosuenju.

Uslovi prodaje
lan 121. Uslovi prodaje, pored ostalih podataka, sadre: 1) blii opis nepokretnosti sa pripatcima; 2) naznaenje prava treih lica koja ne prestaju prodajom; 3) naznaenje slubenosti i stvarnih tereta koje kupac preuzima; 4) procenjenu vrednost nepokretnosti utvrenu reenjem suda; 5) rok u kome je kupac duan da poloi cenu, koji ne moe biti dui od 30 dana od dana prodaje; 6) nain prodaje, iznos jemstva, rok u kome mora biti jemstvo dato, kod koga i kako mora biti dato. Na predlog izvrnog poverioca ili izvrnog dunika, datum, mesto i uslovi prodaje objavie se u sredstvima javnog informisanja, o troku predlagaa.

Polaganje jemstva
lan 122. U javnom nadmetanju mogu uestvovati samo lica koja su prethodno poloila jemstvo. Jemstvo iznosi jednu desetinu utvrene vrednosti nepokretnosti. Polaganja jemstva osloboeni su izvrni poverilac po ijem je predlogu odreeno izvrenje i zaloni izvrni poverilac, ako njihova potraivanja dostiu iznos jemstva i ako bi se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrenu vrednost nepokretnosti, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cene. Kod prodaje neposrednom pogodbom kupac polae jemstvo licu sa kojim je zakljuio ugovor i to neposredno pred zakljuenje ugovora. Ponudiocima ija ponuda nije prihvaena vratie se jemstvo odmah po zakljuenju javnog nadmetanja.

Jedan ponudilac
lan 123. Roite za prodaju nepokretnosti odrae se i kad prisustvuje samo jedan ponudilac. Roite za prodaju nepokretnosti se nee odrati ako je izvrni poverilac jedini ponudilac. Sud moe na predlog stranaka ili zalonog izvrnog poverioca, odrediti, prema okolnostima sluaja, da se roite za prodaju odloi, ako je prisutan samo jedan ponudilac.

Ko ne moe biti kupac

lan 124. Kupac ne moe biti, ni na osnovu nadmetanja, niti na osnovu neposredne pogodbe, izvrni dunik, sudija ili sudski izvritelj, kao i lica koja su uestvovala u proceni.

Prodajna cena
lan 125. Na prvom roitu za prodaju nepokretnost se ne moe prodati ispod procenjene vrednosti. Ako se nepokretnost nije mogla prodati na prvom roitu, sud e zakazati drugo roite na kome se nepokretnost moe prodati ispod procenjene vrednosti, ali ne ispod dve treine te vrednosti. Od prvog do drugog roita mora protei najmanje 30 dana. Stranke i zaloni izvrni poverioci mogu se sporazumeti, izjavom datom na zapisniku kod suda pred kojim izvrni postupak tee, da se nepokretnost moe prodati putem nadmetanja i za niu cenu od utvrene vrednosti odnosno niu od dve treine te vrednosti. Odredbe st. 2. i 3. ovog lana shodno se primenjuju i za sluaj da se nepokretnost nije mogla prodati neposrednom pogodbom za utvrenu vrednost, niti na nekom docnijem roitu za prodaju.

Roite za prodaju i dosuenje nepokretnosti

lan 126. Na roitu za prodaju sud objavljuje da se pristupa nadmetanju poto utvrdi da su ispunjeni uslovi za odravanje roita.

Nadmetanje poinje objavljivanjem poetne cene. Ako najmanje jedan uesnik prihvati objavljenu cenu objavljuje se sledea koja je via, i to najvie za pet procenata od prethodne. Ovaj postupak se ponavlja sve dok poslednja ponuena cena ostane neprihvaena. Nadmetanje se zakljuuje po isteku deset minuta neposredno posle stavljanja najpovoljnije ponude. Po zakljuenom nadmetanju, sud utvruje koji je ponudilac ponudio najveu cenu i objavljuje da se tom ponudiocu dosuuje nepokretnost. O dosuenju nepokretnosti prodate javnim nadmetanjem sud donosi posebno reenje koje se objavljuje na oglasnoj tabli suda i dostavlja svim licima kojima se dostavlja zakljuak o prodaji, kao i svim uesnicima u nadmetanju. Reenje o dosuenju ne moe se pobijati posebnom albom ve se razlozi za albu na to reenje mogu iznositi u albi na reenje o predaji nepokretnosti. O roitu za prodaju vodi se zapisnik.

Dosuenje u sluaju prodaje neposrednom pogodbom

lan 127. Sud e doneti reenje o dosuenju nepokretnosti prodate neposrednom pogodbom, poto utvrdi da su ispunjeni uslovi za punovanost prodaje. Reenje o dosuenju objavljuje se na oglasnoj tabli suda i dostavlja svim licima kojima se dostavlja zakljuak o prodaji, kao i kupcu.

Polaganje cene
lan 128. Kupac je duan da poloi cenu u roku odreenom zakljukom o prodaji. Ako je kupac izvrni poverilac ije potraivanje ne dostie iznos postignute cene na javnom nadmetanju i ako bi se, s obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz cene, duan je da na ime cene poloi samo razliku izmeu potraivanja i postignute cene. Ako ponua sa najveom ponudom ne poloi prodajnu cenu u predvienom roku, sud e proglasiti prodaju tom ponuau bez pravnog dejstva i novim reenjem dosuditi da je nepokretnost prodata drugom po redu ponuau. Ako ni taj ponua ne poloi cenu koju je ponudio u odreenom roku, sud primenjuje ova pravila i na treeg ponuaa. U sluaju da sva tri ponuaa sa najviom ponudom ne poloe ponuenu odnosno prodajnu cenu u roku, sud e reenjem prodaju oglasiti nevaeom i odrediti novu, koja e se odrati najkasnije u roku od 45 dana od dana pravosnanosti reenja kojim je prodaja oglaena nevaeom.

Iz poloenog jemstva tih ponuaa izmirie se trokovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika izmeu cene postignute na ranijoj i novoj prodaji.

Predaja nepokretnosti kupcu

lan 129. Nakon polaganja cene u sluaju prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem, odnosno po polaganju cene i pravosnanosti reenja o dosuenju u sluaju prodaje neposrednom pogodbom, sud e doneti reenje da se nepokretnost preda kupcu i da se, po pravosnanosti tog reenja, u javnu knjigu upie u njegovu korist pravo svojine. Reenje o predaji nepokretnosti dostavlja se svim licima kojima se dostavlja i zakljuak o prodaji. Protiv reenja o predaji nepokretnosti dozvoljena je posebna alba.

Gubitak prava na dravinu nepokretnosti

lan 130. Predajom nepokretnosti izvrni dunik gubi pravo poseda nepokretnosti i duan je da nepokretnost preda kupcu odmah nakon dostavljanja reenja o predaji nepokretnosti, ako zakonom ili sporazumom s kupcem nije drugaije odreeno.

Iseljenje izvrnog dunika

lan 131. Nakon to donese reenje o predaji nepokretnosti, sud e na zahtev kupca, naloiti izvrnom duniku zakljukom da nepokretnost isprazni i preda kupcu. Izvrenje iz stava 1. ovog lana sprovodi se po pravilima ovog zakona o izvrenju radi ispranjenja i predaje nepokretnosti. Kupac stie poloaj izvrnog poverioca podnoenjem predloga za izvrenje radi ispranjenja i predaje nepokretnosti.

Iseljenje drugih lica

lan 132.

Po donoenju reenja o predaji nepokretnosti, sud e na predlog kupca zakljukom naloiti ispranjenje i predaju nepokretnosti drugim licima koja se u nepokretnosti nalaze. Sud e pristupiti sprovoenju izvrenja ovog zakljuka odmah po njegovom donoenju. Izvrenje se sprovodi po pravilima ovog zakona o izvrenju radi ispranjenja i predaje nepokretnosti.

Zatita prava kupca

lan 133. Ukidanje ili preinaenje reenja o izvrenju posle pravosnanosti reenja o predaji nepokretnosti kupcu nema uticaja na njegovo pravo steeno po reenju o predaji nepokretnosti.

Namirenje dosuenjem nepokretnosti izvrnom poveriocu

lan 134. Ako se nepokretnost nije mogla prodati na drugom roitu za javno nadmetanje ili neposrednom pogodbom u roku koji je odredio sud, na predlog izvrnog poverioca sud e reenjem dosuditi nepokretnost izvrnom poveriocu. U sluaju iz stava 1. ovog lana smatra se da je izvrni poverilac namiren u visini koja odgovara dvema treinama procenjene vrednosti nepokretnosti.

Obustava izvrenja
lan 135. Ako se nepokretnost nije mogla prodati na drugom roitu, niti se izvrni poverilac koristio pravom iz lana 118. ovog zakona, sud e naredna roita odrediti samo na predlog izvrnog poverioca. Predlog za odreivanje novog roita za prodaju izvrni poverilac ne moe podneti pre isteka roka od tri meseca od dana odravanja prethodnog roita, niti po isteku jedne godine od tog dana. Sud e obustaviti izvrenje ako izvrni poverilac ne stavi predlog u roku odreenom u stavu 2. ovog lana. Ako se nepokretnost nije mogla prodati putem neposredne pogodbe u roku odreenom sporazumom stranaka i zalonih izvrnih poverilaca a izvrni poverilac ne predloi javnu prodaju u roku iz stava 2. ovog lana, sud e obustaviti izvrenje.

3. Predaja nepokretnosti izvrnom poveriocu na korienje

Uslovi za predaju
lan 136. Kad su se stekli uslovi za obustavu izvrenja, sud moe na predlog izvrnog poverioca, koji on moe da stavi u roku od 30 dana, doneti reenje da se njemu preda nepokretnost na korienje uz naknadu. Reenje o predaji nepokretnosti izvrnom poveriocu na korienje izvrni dunik moe pobijati albom.

Naknada i vreme trajanja

lan 137. Sud e reenjem kojim predaje nepokretnost izvrnom poveriocu na korienje odrediti rok na koji se nepokretnost predaje i visinu mesene naknade koja se moe ostvariti za korienje nepokretnosti a po pribavljenom miljenju strunog lica. Rok na koji se nepokretnost predaje izvrnom poveriocu na korienje sud odreuje imajui u vidu visinu novanog potraivanja izvrnog poverioca kao i visinu utvrene naknade za korienje. Naknada za korienje nepokretnosti uraunava se izvrnom duniku kao otplata potraivanja izvrnom poveriocu. Nakon isteka roka iz stava 2. ovog lana izvrni poverilac je obavezan da nepokretnost preda izvrnom duniku. Na predaju i vraanje nepokretnosti shodno se primenjuju odredbe l. 130-132. ovog zakona.

4. Namirenje izvrnih poverilaca

Kad se pristupa namirenju
lan 138. Sud pristupa namirenju po pravosnanosti reenja o predaji nepokretnosti kupcu.

Lica koja se namiruju i srazmera namirenja

lan 139. Iz prodajne cene namiruju se izvrni poverilac po ijem je predlogu odreeno izvrenje, zaloni poverioci i kad nisu prijavili svoja potraivanja i lica koja imaju pravo na naknadu za line slubenosti. Viak prodajne cene koji preostane nakon namirenja lica iz stava 1. ovoga lana predae se izvrnom duniku, ako za to nema smetnji. Ako prodajna cena nije dovoljna za potpuno namirenje, vie potraivanja koja imaju isti red namiruju se srazmerno visini tih potraivanja.

Prvenstveno namirenje
lan 140. Iz iznosa dobijenog prodajom namiruju se prvenstveno, i to sledeim redom: 1) trokovi izvrnog postupka, 2) potraivanja po osnovu zakonskog izdravanja, ako se dokazuju izvrnom ispravom i ako su prijavljena najdocnije na roitu za prodaju.

Red namirenja ostalih potraivanja

lan 141. Po namirenju potraivanja iz lana 140. ovog zakona, namiruju se: 1) poreske i druge dabine koje optereuju nepokretnost u poslednjoj godini; 2) potraivanja po osnovu naknade tete nastale usled oteenja zdravlja ili umanjenja odnosno gubitka radne sposobnosti i zbog izgubljenog izdravanja usled smrti davaoca izdravanja, potraivanja po osnovu radnog odnosa zaposlenog kod preduzetnika odnosno drugog fizikog lica koje obavlja delatnost i potraivanja doprinosa za socijalno osiguranje koja su dospela, bez obzira na to da li su obezbeena zalonim pravom na prodatoj nepokretnosti; 3) potraivanja obezbeena zalonim pravom; 4) potraivanja naknade za line slubenosti i stvarne terete koji se prodajom gase, ako su nastali pre pokretanja izvrnog postupka; 5) potraivanja izvrnih poverilaca po ijem je predlogu odreeno izvrenje. Zaloni poverioci, namiruju se po redu sticanja zalonog prava, a poverioci naknade za line slubenosti i stvarne terete po redu upisa u javnu knjigu.

Trokovi i kamate za poslednje tri godine do donoenja reenja o predaji nepokretnosti kupcu, odreeni izvrnom ispravom, namiruju se po istom redu kao i glavna potraivanja. Potraivanja iz stava 1. ta. 1), 2), 3) i 5) ovog lana se namiruju ako su prijavljena najdocnije na roite za prodaju nepokretnosti i ako se kao dokaz priloi izvrna isprava.

Visina naknade za line slubenosti i stvarne terete

lan 142. Ako se o visini naknade za line slubenosti ili stvarne terete, koji se prodajom gase, ne postigne sporazum izmeu nosilaca tih prava i izvrnih poverilaca koji po redu za namirenje dolaze posle njih, visinu naknade odreuje sud, pri emu uzima u obzir naroito vreme za koje bi slubenost, odnosno teret jo trajao, njihovu vrednost i godine ivota nosilaca tih prava. Kupac i nosilac prava line slubenosti ili stvarnog tereta mogu se sporazumeti da kupac preuzme slubenost, odnosno stvarni teret, a da se iznos naknade utvren po stavu 1. ovog lana odbije od kupovne cene.

Osporavanje potraivanja
lan 143. Izvrni poverilac ili drugo lice koje se namiruje iz prodajne cene moe, ako je to od uticaja na njegovo namirenje, drugom osporiti postojanje potraivanja, izuzev potraivanja utvrenog izvrnom ispravom, njegovu visinu i red po kom ima pravo da se namiri. Osporavanje se moe uiniti najdocnije na roitu za deobu.

Upuivanje na parnicu
lan 144. Sud e lice koje je osporilo potraivanje uputiti da u odreenom roku, koji ne moe biti dui od 15 dana, pokrene parnicu, ako odluka zavisi od spornih injenica, osim ako svoje osporavanje ne dokazuje pravosnanom presudom, javnom ili po zakonu overenom privatnom ispravom. Ako lice koje osporava potraivanje to osporavanje dokazuje pravosnanom presudom, javnom ili po zakonu overenom privatnom ispravom, sud e o osporavanju odluiti u izvrnom postupku. Ako lice koje osporava potraivanje uini verovatnim postojanje razloga za osporavanje, sud e zakljukom uputiti na parnicu lice ije je potraivanje osporeno, a donoenje reenja o namirenju lica ije je potraivanje osporeno odloiti do okonanja parnice. Izuzetno, sud moe donoenje reenja o namirenju i namirenje tog lica usloviti davanjem obezbeenja.

Iznos koji se odnosi na osporeno potraivanje poloie se u sudski depozit. Ako lice koje je upueno na parnicu u roku koji mu je za to odreen ne dokae da je parnicu pokrenulo, smatra se da potraivanje nije osporeno. Presuda donesena u parnici o osporenom potraivanju deluje protiv izvrnog dunika i svih izvrnih poverilaca. Odredbom iz stava 4. ovog lana ne dira se u prava lica koje je upueno na parnicu da i nakon zavretka izvrnog postupka pokrene parnicu protiv lica ije je potraivanje osporilo, odnosno protiv lica koje mu je potraivanje osporilo. Na predlog lica ije je potraivanje osporeno, sud moe odlaganje donoenja reenja o namirenju i namirenje potraivanja tog lica usloviti davanjem obezbeenja za tetu koju bi to lice moglo pretrpeti zbog odlaganja namirenja. Ako lice koje je osporilo potraivanje ne da odgovarajue obezbeenje u roku koji mu je odreen, smatrae se da potraivanje nije osporeno. Lice ije je potraivanje bilo osporeno ima pravo na naknadu tete koju je pretrpelo zbog neosnovanog osporavanja potraivanja, ako je ono bilo uinjeno jedino radi toga da mu se teti ili mu smeta u izvravanju i ostvarenju njegovih prava.

5. Posebna pravila za namirenje pojedinih potraivanja

Nedospelo potraivanje
lan 145. Potraivanje zalonog izvrnog poverioca koje nije dospelo do dana donoenja reenja o namirenju, a za koje nije ugovorena kamata, isplatie se po odbitku iznosa koji odgovara zakonskoj kamati, od dana donoenja reenja o namirenju do dana dospelosti tog potraivanja. Nedospelo potraivanje za koje je ugovorena kamata, isplatie se zajedno sa iznosom ugovorene kamate, obraunate samo do dana donoenja reenja o namirenju.

Nedospelo potraivanje povremenih primanja

lan 146. Potraivanje povremenih primanja po osnovu naknade tete nastale usled oteenja zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti i zbog izgubljenog izdravanja usled smrti davaoca izdravanja, koja su obezbeena zalogom, a dospevaju posle dana donoenja reenja o namirenju, namiruju se na izriit zahtev izvrnog poverioca. Potraivanja iz stava 1. ovog lana obraunavaju se shodno nainu na koji se obraunava naknada za linu slubenost ili stvarni teret.

Potraivanje pod uslovom

lan 147. Iznos potraivanja koje je obezbeeno zalonim pravom, a zavisi od uslova, izdvojie se i poloiti u sudski depozit i isplatiti kad odloni uslov nastupi ili kad bude izvesno da raskidni uslov nee nastupiti. Ako odloni uslov ne nastupi ili raskidni uslov nastupi, izdvojeni iznos slui za namirenje izvrnih poverilaca ija potraivanja nisu potpuno ili nisu uopte namirena, a ako takvih izvrnih poverilaca nema, ili ceo iznos nije iscrpljen njihovim namirenjem, taj iznos odnosno ostatak, predae se izvrnom duniku.

Predbeleba zalonog prava i zabeleba pokretanja spora

lan 148. Ako je u javnoj knjizi upisana predbeleba zalonog prava, a lice u iju je korist predbeleba upisana dokae da je u toku postupak za njeno opravdanje, odnosno da jo nije protekao rok za pokretanje tog postupka, potraivanje na koje se predbeleba odnosi namiruje se na nain na koji se namiruju potraivanja pod odlonim uslovom. Potraivanje za koje je u javnoj knjizi izvren upis o pokretanju spora radi brisanja zalonog prava ili zabeleba pokretanja spora namiruje se na nain na koji se namiruje potraivanje pod raskidnim uslovom.

6. Roite za deobu, reenje o namirenju i brisanje prava i tereta

Roite za deobu
lan 149. Po pravosnanosti reenja o predaji nepokretnosti kupcu, sud odreuje roite za deobu iznosa dobijenog prodajom. Na roite se, pored stranaka, pozivaju i lica koja prema stanju u spisima i prema podacima iz javne knjige polau pravo da se namire iz iznosa dobijenog prodajom. U pozivu e se ta lica upozoriti da e se potraivanje izvrnog poverioca koji ne doe na roite uzeti prema stanju koje proizilazi iz javne knjige i spisa, kao i da, najdocnije na roitu za deobu, mogu drugom osporiti postojanje potraivanja, njegovu visinu i red po kome ima pravo da se namiri. Na roitu se raspravlja o namirenju izvrnih poverilaca i drugih lica koja postavljaju zahtev za namirenje.

Reenje o namirenju
lan 150. O namirenju izvrnih poverilaca i drugih lica koja polau pravo na namirenje, sud odluuje reenjem posle odranog roita, uzimajui u obzir stanje koje proizilazi iz spisa, javne knjige, kao i stanje utvreno na roitu. Prilikom donoenja reenja iz stava 1. ovog lana uzee se u obzir samo ona potraivanja po kojima je reenje o izvrenju postalo pravosnano, najdocnije na dan roita za deobu. Ako ima potraivanja po kojima reenje o izvrenju nije pravosnano, na dan roita za deobu, ta potraivanja namirie se po pravosnanosti reenja o izvrenju, iz preostalog iznosa prodajne cene, ako ga ima, a ostatak e se vratiti izvrnom duniku. Protiv reenja o namirenju moe se izjaviti alba.

Brisanje prava i tereta

lan 151. Po pravosnanosti reenja o namirenju, sud e reenjem odrediti da se u javnoj knjizi briu upisana prava i tereti, osim onih koji ostaju na nepokretnosti i posle predaje nepokretnosti kupcu ili koje je kupac preuzeo.

7. Posebna pravila za izvrenje na nepokretnostima koje nisu upisane u javnu knjigu

Izvrenje na nepokretnostima na podrujima gde ne postoje javne knjige
lan 152. Na podruju za koje nije izraen katastar nepokretnosti niti su ustanovljene zemljine knjige, odnosno ne postoji zakonom propisan registar prava na nepokretnostima, shodno e se primenjivati pravna pravila koja vae za isprave koje se podnose uz predlog za izvrenje kao dokaz o pravu svojine na nepokretnosti koja je predmet izvrenja i pravna pravila o drugom nainu upisa reenja o izvrenju na nepokretnosti. Ako nije mogue pribaviti dokaz o pravu svojine saglasno pravnim pravilima koja na tom podruju vae, umesto dokaza o svojini, izvrni poverilac je duan da u predlogu za izvrenje naznai mesto na kome se nepokretnost nalazi, njen naziv, granice i povrinu. U sluaju iz stava 2. ovog lana sud e izvriti popis nepokretnosti za koju je predloeno izvrenje i na roite za popis pozvati izvrnog poverioca, izvrnog dunika i lica sa ijim se nepokretnostima granii ta nepokretnost.

Zapisnik o popisu ima znaaj upisa izvrenja i objavljuje se na oglasnoj tabli suda.

Izvrenje na nepokretnosti koja nije upisana u javnu knjigu

lan 153. Ako na podruju na kome su ustanovljene javne knjige, nepokretnost nije upisana, izvrni poverilac uz predlog za izvrenje mora podneti isprave na osnovu kojih se moe izvriti upis. Po prijemu predloga za izvrenja i isprava na osnovu kojih se moe izvriti upis, sud e bez odlaganja isprave dostaviti sudu, organu ili organizaciji koja vodi registar radi upisa, i zastati sa postupkom dok postupak upisa ne bude okonan. Ako izvrni poverilac u predlogu za izvrenje kao predmet izvrenja predloi zgradu ili deo zgrade koji nisu upisani u javnu knjigu, uz izjavu da se upis ne moe izvriti u smislu st. 1. i 2. ovog lana, sud e reenjem dozvoliti izvrenje na nepokretnosti u vanknjinoj svojini izvrnog dunika, ako izvrni poverilac dostavi ili oznai, kao dokaz o vanknjinoj svojini, graevinsku dozvolu koja glasi na ime izvrnog dunika ili, ako graevinska dozvola ne glasi na ime izvrnog dunika, isprave o pravnim poslovima koje vode sticanju svojine izvrnog dunika. Na predlog izvrnog poverioca sud e obavezati izvrnog dunika ili tree lice da dostave isprave iz stava 3. ovog lana, pod pretnjom novane kazne iz lana 45. ovog zakona. Na predlog izvrnog poverioca sud e obavezati nadleni organ da dostavi isprave iz stava 3. ovog lana. Kada sud dozvoli izvrenje na nepokretnosti koja se ne moe upisati u javnu knjigu, u skladu sa stavom 3. ovog lana, u uslovima za javnu prodaju bie posebno naznaeno da se radi o vanknjinoj svojini, a umesto zabelebe bie izvren popis na nain predvien lanom 152. st. 3. i 4. ovog zakona.

Glava trea IZVRENJE NA POTRAIVANJU IZVRNOG DUNIKA

1. Osnovna pravila
Mesna nadlenost
lan 154. Za odluivanje o predlogu za izvrenje na novanom potraivanju izvrnog dunika i za sprovoenje tog izvrenja, ako se ne moe ustanoviti nadlenost primenom lana 3. stav 2. ovog zakona, mesno je nadlean sud na ijem se podruju nalazi boravite izvrnog dunika,

a ako izvrni dunik nema boravite u Republici Srbiji, mesno je nadlean sud na ijem se podruju nalazi prebivalite dunikovog dunika, a ako ovaj nema prebivalite u Republici Srbiji, nadlean je sud na ijem se podruju nalazi boravite dunikovog dunika. Za odluivanje o predlogu za izvrenje na potraivanju izvrnog dunika na predaju stvari i za sprovoenje tog izvrenja mesno je nadlean sud gde se stvari nalaze. Odredbe stava 1. ovog lana koje se odnose na prebivalite i boravite, shodno se primenjuju i na sedite pravnog lica.

Izuzimanje od izvrenja
lan 155. Izuzeti su od izvrenja: 1) primanje po osnovu zakonskog izdravanja, naknade tete nastale usled oteenja zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti i zbog izgubljenog izdravanja usled smrti davaoca izdravanja; 2) primanje po osnovu naknade zbog telesnog oteenja po propisima o invalidskom osiguranju; 3) primanje po osnovu socijalne pomoi; 4) primanje po osnovu privremene nezaposlenosti; 5) primanje po osnovu dodatka na decu; 6) primanje po osnovu stipendije i pomoi uenicima i studentima; 7) primanje vojnika i pitomaca vojnih kola; 8) naknada za rad osuenom u kazneno-popravnom zavodu, osim za potraivanja po osnovu zakonskog izdravanja, kao i za potraivanje naknade tete prouzrokovane krivinim delom osuenog; 9) druga potraivanja iji je prenos zabranjen zakonom.

Ogranienje izvrenja
lan 156. Izvrenje na zaradi i penziji, kao i na naknadi zarade moe se sprovesti do iznosa od dve treine zarade, penzije ili naknade zarade. Ako se izvrenje sprovodi na minimalnoj zaradi, predmet izvrenja moe biti samo do jedne polovine iste.

Odredba stava 1. ovog lana primenjuje se i na platu oficira, podoficira, vojnog slubenika, kao i na primanja lica u rezervnom sastavu za vreme vojne slube. Izvrenje na primanju ratnih i mirnodopskih vojnih invalida po osnovu invalidnine, ortopedskog dodatka i invalidskog dodatka moe se sprovesti samo za potraivanja po osnovu zakonskog izdravanja, naknade tete nastale usled oteenja zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti i zbog izgubljenog izdravanja usled smrti davaoca izdravanja, i to do iznosa od jedne polovine tog primanja. Izvrenje na primanju po osnovu naknade tete u vidu novane rente koja se dosuuje na osnovu pravila obligacionog prava, ugovora o doivotnom izdravanju, kao i na primanju po osnovu ugovora o osiguranju ivota, moe se sprovesti samo na delu koji prelazi iznos najvie stalne socijalne pomoi koja se isplauje na podruju na kome izvrni dunik ima prebivalite.

Ogranienje izvrenja kod potraivanja na predaju stvari

lan 157. Ako potraivanje izvrnog dunika glasi na predaju stvari, izvrenje je mogue u meri u kojoj bi se moglo sprovesti da je stvar u svojini izvrnog dunika i da se primenjuju pravila o izvrenju radi namirenja novanog potraivanja na pokretnim stvarima.

Izvrne radnje
lan 158. Izvrenje na potraivanju sprovodi se zaplenom potraivanja i prenosom potraivanja radi naplate odnosno prenosom umesto isplate, ako ovim zakonom nije drukije odreeno. Predlogom za izvrenje moe se zahtevati da se odredi samo plenidba potraivanja, ali u tom sluaju, izvrni poverilac je duan da u roku od 30 dana od dana kad mu je dostavljeno reenje o zapleni, odnosno od dana kad mu je dostavljeno obavetenje o izjanjenju dunika izvrnog dunika, podnese predlog za namirenje ili za prenos potraivanja. Ako izvrni poverilac u roku takav predlog ne podnese, izvrenje e se obustaviti.

2. Plenidba potraivanja
Zabrana ispunjenja i raspolaganja
lan 159.

Reenjem o izvrenju na dunikovom potraivanju sud zabranjuje duniku izvrnog dunika da potraivanje izmiri duniku, a izvrnom duniku da potraivanje naplati ili njime raspolae u korist treih lica ili svoga dunika (plenidba potraivanja).

Novana kazna
lan 160. Za nepotovanje zabrane iz lana 159. ovog zakona sud izrie novanu kaznu iz lana 45. ovog zakona.

Zalono pravo
lan 161. Izvrni poverilac stie zalono pravo na potraivanju dostavljanjem reenja o zapleni potraivanja izvrnom duniku. Zalono pravo na potraivanju odnosi se i na kamatu koju zaplenjeno potraivanje daje.

Sporedna prava
lan 162. Ako je zaplenjeno potraivanje obezbeeno zalogom ili hipotekom, izvrni poverilac zaplenom stie poloaj podzalonog odnosno nadhipotekarnog izvrnog poverioca. Plenidba odnosno sticanje zalonog prava na potraivanju koje je obezbeeno runom zalogom ili hipotekom upisuje se u odgovarajui registar, u kome su zaloga odnosno hipoteka upisani. Izvrni dunik e predmet rune zaloge predati izvrnom poveriocu, ako se sa tim saglasi zalogodavac. U sluaju iz stava 3. ovog lana, ako izvrni dunik odbije da preda predmet zaloge izvrnom poveriocu, prenos dravine e se ostvariti na nain na koji se izvrava obaveza na predaju pokretnih stvari, po ovom zakonu. Jemac zaplenjenog potraivanja ostaje garant zaplenjenog potraivanja obezbeenog jemstvom.

Dunost izvrnog poverioca

lan 163.

Izvrni poverilac u iju je korist zaplenjeno potraivanje duan je da vri sve pravne i faktike radnje potrebne za ouvanje potraivanja i sporednih prava. Za savesno vrenje ovih radnji izvrni poverilac odgovara duniku.

Plenidba u korist vie izvrnih poverilaca

lan 164. Ako vie izvrnih poverilaca zatrai izvrenje na istom dunikovom potraivanju, red prvenstva zalonih prava odreuje se prema danu prijema predloga za izvrenje u sudu. Ako vie predloga stigne sudu istoga dana, zalona prava imaju isti red prvenstva, a poverioci se, ako se iz potraivanja ne mogu namiriti u celini, namiruju srazmerno.

Izjanjavanje dunika izvrnog dunika

lan 165. Sud e, na predlog izvrnog poverioca, zatraiti od dunika izvrnog dunika da se u roku koji sud odredi, izjasni o tome da li i u kom obimu priznaje zaplenjeno potraivanje i da li je voljan da ga izmiri, kao i da li je njegova obaveza da izmiri to potraivanje uslovljena ispunjenjem neke druge obaveze. Predlog za izjanjenje dunika izvrnog dunika izvrni poverilac moe spojiti sa predlogom za izvrenje ili ga dati posebnim podneskom posle tog predloga, a najdocnije do poetka namirenja. Izjanjenje dunika izvrnog dunika dostavie se izvrnom poveriocu bez odlaganja.

3. Prenos i namirenje iz dunikovog novanog potraivanja

3.1. Opta pravila Reenje o prenosu
lan 166. Na predlog izvrnog poverioca, sud e doneti reenje o prenosu potraivanja na izvrnog poverioca.

Ako je prethodno na predlog izvrnog poverioca doneto reenje o zapleni, reenje o prenosu potraivanja moe se doneti tek poto reenje o zapleni postane pravosnano. Ako je izvrni poverilac predloio da se dunik izvrnog dunika izjasni o potraivanju na kome se predlae izvrenje, sud e doneti reenje o predlogu za prenos po isteku tri dana od dana kad je izvrnom poveriocu dostavljeno obavetenje o izjanjenju dunika izvrnog dunika.

Posebni uslovi za prenos potraivanja delimino izuzetog od izvrenja i zaplenjenog potraivanja

lan 167. Potraivanje koje je delimino izuzeto od izvrenja ili koje je ve zaplenjeno u korist drugih lica, prenosi se poto izvrni poverilac poloi jemstvo da e sudu predati deo koji je izuzet od izvrenja.

Posebni uslovi za prenos deljivog potraivanja

lan 168. Prenos novanog potraivanja moe se odrediti i sprovesti samo u iznosu koji je potreban za namirenje poverioevog potraivanja. Ako vie izvrnih poverilaca istovremeno trai izvrenje na istom potraivanju koje je deljivo, prenos se odreuje u odgovarajuim iznosima, posebno u korist svakog izvrnog poverioca.

Sprovoenje prenosa
lan 169. Prenos potraivanja sproveden je kada se reenjem kojim se odreuje prenos dostavi duniku izvrnog dunika.

Obaveze izvrnog dunika i izvrnog poverioca

lan 170. Izvrni dunik je duan da u roku koji odredi sud, a na zahtev izvrnog poverioca na koga je preneseno potraivanje, da objanjenja koja su izvrnom poveriocu potrebna radi ostvarivanja tog potraivanja i da mu preda isprave koje se na to potraivanje odnose.

Izvrni poverilac na koga je prenesen deo potraivanja duan je ako izvrni dunik to zahteva da, u roku koji odredi sud, poloi jemstvo da po ostvarenju tog potraivanja vrati isprave koje se odnose na potraivanje. Sud e, na predlog izvrnog poverioca, sprovesti izvrenje protiv izvrnog dunika radi predaje isprava, ako ih on sam ne preda. Predaju isprava koje se nalaze kod treeg lica izvrni poverilac moe zahtevati tubom, ako bi to pravo imao izvrni dunik. Na ispravi koja se predaje izvrnom poveriocu sud e zabeleiti da je sproveden prenos potraivanja za koje je odreeno izvrenje.

Polaganje potraivanja kod suda

lan 171. Ako u pogledu prenesenog potraivanja, pored izvrnog poverioca, i druga lica istiu neko pravo, dunik izvrnog dunika moe u korist svih tih lica poloiti sudu ceo iznos tog potraivanja ili samo dospeli iznos. Izvrni poverilac na koga je preneseno potraivanje u pogledu kojeg i druga lica istiu neko pravo, moe preko suda pozvati dunika izvrnog dunika da iznos prenesenog potraivanja poloi kod tog suda.

Vrsta prenosa
lan 172. Zaplenjeno potraivanje prenosi se na izvrnog poverioca, prema njegovom predlogu, radi naplate ili umesto isplate.

3.2. Prenos potraivanja radi naplate Ovlaenja izvrnog poverioca

lan 173. Prenosom potraivanja radi naplate, izvrni poverilac se ovlauje da trai od dunika izvrnog dunika isplatu iznosa naznaenog u reenju o prenosu, ako je taj iznos dospeo, da vri sve radnje koje su potrebne radi ouvanja i ostvarenja prenesenog potraivanja i da koristi prava u vezi sa zalogom koja je data za obezbeenje tog potraivanja kao i da se obrati jemcu dunika izvrnog dunika na nain koji odgovara vrsti jemstva.

Prenosom potraivanja radi naplate, izvrni poverilac nije ovlaen da sa dunikom izvrnog dunika zakljui poravnanje, da mu oprosti dug ili da prenesenim potraivanjem na drugi nain raspolae, kao ni da sa dunikom izvrnog dunika ugovori da odluku o osnovanosti potraivanja, ako je ono sporno, donese izabrani sud. Izvrnom poveriocu na koga je preneseno potraivanje radi naplate, dunik izvrnog dunika moe istai prigovore koje bi mogao istai duniku, kao i prigovore koje ima u odnosu na izvrnog poverioca. Ustupanje prenesenog potraivanja izvreno od strane dunika izvrnog dunika, posle prenosa nema pravno dejstvo na prava koja je izvrni poverilac stekao prenosom.

Prenos radi naplate potraivanja upisanog u javnoj knjizi

lan 174. Prenos radi naplate potraivanja upisanog u javnoj knjizi upisae se po slubenoj dunosti.

Uslovljenost obaveze dunika izvrnog dunika predajom stvari

lan 175. Ako obaveza dunika izvrnog dunika da isplati potraivanje zavisi od obaveze izvrnog dunika da mu preda odreenu stvar, koja se nalazi u dravini izvrnog dunika, a ta je obaveza utvrena pravosnanom presudom, sud e, na predlog izvrnog poverioca na koga je preneseno potraivanje radi naplate, odluiti da izvrni dunik preda tu stvar sudu radi predaje duniku izvrnog dunika. Na predlog izvrnog poverioca, sud e prema izvrnom duniku koji nije predao stvar u odreenom roku, sprovesti izvrenje radi predaje stvari.

Obavetenje izvrnog dunika o tubi za naplatu prenesenog potraivanja

lan 176. Izvrni poverilac koji je podneo tubu radi naplate prenesenog potraivanja duan je da bez odlaganja obavesti izvrnog dunika o pokrenutoj parnici, a u protivnom odgovara izvrnom duniku za tetu koja mu je tim propustom nanesena.

Zadocnjenje u naplati prenesenog potraivanja

lan 177.

Izvrni poverilac koji se ne stara kako treba o naplati prenesenog potraivanja, odgovara za tetu koja je time nanesena drugom izvrnom poveriocu radi ijeg je potraivanja potraivanje izvrnog dunika zabranjeno ili odgovara za tetu izvrnom duniku. U tom sluaju, sud moe, na predlog drugog izvrnog poverioca, ukinuti reenje o prenosu potraivanja na neurednog izvrnog poverioca i potraivanje preneti na drugog izvrnog poverioca.

Namirenje izvrnog poverioca

lan 178. Izvrni poverilac na koga je preneseno potraivanje radi naplate namiren je u visini u kojoj je to potraivanje naplatio.

Naplata iznosa preko poverioevog potraivanja

lan 179. Izvrni poverilac koji je od prenesenog potraivanja naplatio vie nego to iznosi njegovo potraivanje, duan je da taj viak poloi sudu. Sud e taj viak predati drugim zalonim poveriocima i izvrnom duniku, ako na to imaju pravo. Izvrnom poveriocu koji je poloio viak naplaenog iznosa sud e vratiti poloeno jemstvo.

Prenos umesto isplate

lan 180. Zaplenjeno potraivanje prelazi prenosom umesto isplate na izvrnog poverioca do prenesenog iznosa, sa dejstvom ustupanja potraivanja uz naknadu. Ako je preneseno potraivanje obezbeeno zalonim pravom upisanim u javnoj knjizi, sud e po slubenoj dunosti preneti prava izvrnog dunika na izvrnog poverioca, a brisati zalono pravo upisano u korist izvrnog dunika. Izvrni poverilac na koga je preneseno potraivanje umesto isplate smatra se namirenim i samim prenosom, u visini tog potraivanja. Odredbom stava 3. ovog lana ne dira se u pravila o odgovornosti izvrnog dunika za istinitost i naplativost prenesenog potraivanja.

4. Posebne odredbe o izvrenju na zaradi i drugim stalnim novanim primanjima

Primena odredaba
lan 181. U pogledu izvrenja na zaradi, primenjuju se odredbe ove glave zakona, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.

Reenje o izvrenju
lan 182. Reenjem o izvrenju na zaradi, odreuje se plenidba na odreenom delu zarade i nalae se dravnom organu, pravnom licu ili drugom poslodavcu koji izvrnom duniku isplauje zaradu, da novani iznos, za koji je odreeno to izvrenje, isplati odnosno isplauje izvrnom poveriocu. U zaradu, u smislu ovog zakona, ulaze sva primanja zaposlenog po osnovu rada.

Poveanje zarade
lan 183. Reenje o izvrenju odnosi se i na poveanje zarade koje nastane posle dostavljanja reenja o izvrenju.

Kad pravo na izdravanje ima vie lica

lan 184. Ako se izvrenje na zaradi sprovodi radi namirenja prava na zakonsko izdravanje, odnosno prava na rentu za izgubljeno izdravanje, usled smrti davaoca izdravanja, koje prema istom izvrnom duniku ima vie lica, a ukupni iznos njihovih potraivanja prelazi deo zarade koji moe biti predmet izvrenja, izvrenje se odreuje i sprovodi u korist svakog od takvih izvrnih poverilaca srazmerno visini njihovih potraivanja. Ako posle zapoetog sprovoenja izvrenja na zaradi, odnosno drugom stalnom novanom primanju, bude podnesen novi predlog za izvrenje za potraivanja iz stava 1. ovog lana, sud e ranije doneseno reenje o izvrenju izmeniti u smislu stava 1. ovog lana i odrediti iznos koji e se ubudue isplaivati pojedinim poveriocima.

U sluaju iz stava 2. ovog lana, reenje o izvrenju dostavlja se i ranijem izvrnom poveriocu koji protiv tog reenja moe izjaviti albu.

Mesto isplate
lan 185. Potraivanje za koje nije propisano bezgotovinsko plaanje, izvrni poverilac naplauje neposredno na blagajni na kojoj se izvrnom duniku isplauje zarada. Izvrni poverilac ima pravo da zahteva da mu se obustavljeni iznos isplauje preko pote, na adresu koju naznai, a po odbitku potanskih trokova.

Promena poslodavca
lan 186. Kad je izvrnom duniku prestao radni odnos, reenje o izvrenju dejstvuje i prema drugom poslodavcu kod koga je izvrni dunik posle toga zasnovao radni odnos, i to od dana kad je tom poslodavcu dostavljeno reenje o izvrenju. Poslodavac kod koga izvrni dunik nije vie u radnom odnosu duan je da bez odlaganja, preporuenom poiljkom, dostavi reenje o izvrenju poslodavcu kod koga je izvrni dunik zasnovao radni odnos i o tome da obavesti sud. Poslodavac kod koga izvrni dunik nije vie u radnom odnosu izvestie bez odlaganja sud ako mu nije poznato kod koga je izvrni dunik zasnovao nov radni odnos, a sud e o tome obavestiti izvrnog poverioca, ostavljajui mu rok u kome e izvestiti sud kod kog je poslodavca izvrni dunik zasnovao radni odnos. Sud e pozvati dunika da se izjasni kod koga je poslodavca zaposlen pod pretnjom novane kazne iz lana 45. ovog zakona za nepostupanje, a alba na reenje odnosno prigovor, ne zadrava izvrenje.

Odgovornost za proputenu obustavu i isplatu dospelih obroka

lan 187. Izvrni poverilac moe da predloi da sud u izvrnom postupku reenjem obavee poslodavca da mu izmiri sve obroke koje je propustio da obustavi i isplati prema reenju o izvrenju. Predlog iz stava 1. ovog lana izvrni poverilac moe podneti do okonanja izvrnog postupka. Reenje kojim se usvaja predlog izvrnog poverioca ima dejstvo reenja o izvrenju.

Poslodavac koji nije postupio po reenju o izvrenju ili je propustio da postupi po st. 2. i 3. iz lana 186. ovog zakona, odgovara za tetu koju je izvrni poverilac zbog toga pretrpeo.

Zabrana po pristanku izvrnog dunika

lan 188. Zabrana stavljena na zaradu izvrnog dunika po njegovom pristanku (administrativna zabrana) ima pravno dejstvo reenja o izvrenju na zaradi, ako je stavljena pre donoenja reenja o izvrenju. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, administrativna zabrana nema uticaja na sprovoenje izvrenja na zaradi radi namirenja potraivanja po osnovu zakonskog izdravanja, naknade tete nastale po osnovu oteenja zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti i zbog izgubljenog izdravanja usled smrti davaoca izdravanja.

Primanja na osnovu socijalnog osiguranja

lan 189. Odredbe ovog zakona koje se odnose na izvrenje na zaradi shodno se primenjuju i na izvrenja na primanjima po osnovu socijalnog osiguranja.

5. Izvrenje na tednom ulogu i tekuem raunu

Izvrenje radi naplate potraivanja na tednom ulogu
lan 190. Izvrenje radi naplate potraivanja na tednom ulogu vri se zaplenom i isplatom. Izvrni poverilac koji predlae izvrenje radi naplate na tednom ulogu duan je da navede podatke o tednom ulogu, broj i naziv banke odnosno druge finansijske organizacije kod koje izvrni dunik ima tedni ulog. Ako izvrni poverilac ne da potrebne podatke o tednom ulogu dunika, sud e te podatke zatraiti od organizacije kod koje se nalazi ulog, a koju je izvrni poverilac duan da naznai u svom predlogu. Organizacija je duna da bez odlaganja sudu da traene podatke i ne sme da obavesti izvrnog dunika da su ti podaci traeni. Plenidba je sprovedena danom dostavljanja reenja o zapleni organizaciji kod koje se vodi tedni ulog.

Sud e reenje o zapleni dostaviti izvrnom duniku tek kada organizacija kod koje se vodi njegov tedni ulog obavesti sud da je sprovedena zabrana. Namirenje izvrnog poverioca izvrie se po pravilima namirenja iz novanog potraivanja dunika.

Izvrenje na sredstvima na tekuem raunu izvrnog dunika

lan 191. Pravila o izvrenju na tednom ulogu izvrnog dunika shodno se primenjuju i na izvrenje na tekuem raunu dunika.

6. Izvrenje na hartijama od vrednosti

6.1. Izvrenje na hartijama od vrednosti o kojima se vodi javni registar Izvrne radnje
lan 192. Izvrenje na pravima iz hartija od vrednosti koje se upisuju u registar u skladu sa posebnim zakonom vri se zaplenom, procenom, prodajom i namirenjem. Donoenjem reenja o izvrenju na hartiji od vrednosti vri se plenidba hartije od vrednosti koja je predmet izvrenja. Reenje o izvrenju se dostavlja izvrnom poveriocu, izvrnom duniku i Centralnom registru hartija od vrednosti. Momentom zaplene, izvrni poverilac stie zalono pravo na zaplenjenim hartijama od vrednosti. Centralni registar hartije od vrednosti e po prijemu reenja o zapleni, ili na zahtev izvrnog poverioca, bez odlaganja upisati zalono pravo na hartiji od vrednosti. Od momenta upisa trea lica ne mogu biti savesna u odnosu na postojanje zalonog prava izvrnog poverioca. Izvrni dunik od momenta zaplene ne moe raspolagati zaplenjenim hartijama od vrednosti. Procena i prodaja hartije od vrednosti i namirenje izvrnog poverioca vri se po pravilima ovog zakona koja vae za izvrenje na akcijama.

6.2. Izvrenje na drugim hartijama od vrednosti

Izvrne radnje
lan 193. Izvrenje na drugim hartijama od vrednosti vri se zaplenom potraivanja iz hartije od vrednosti i prenosom.

Plenidba potraivanja
lan 194. Plenidba potraivanja zasnovanog na hartiji od vrednosti koja se prenosi indosamentom ili za ije je ostvarenje inae potrebna ta hartija, sprovodi se na taj nain to sudski izvritelj takvu hartiju oduzme od izvrnog dunika i preda je sudu. Pravne radnje koje su potrebne za ouvanje ili vrenje prava iz hartija navedenih u stavu 1. ovog lana vri u ime izvrnog dunika sudski izvritelj po zakljuku suda.

Prenos
lan 195. Prenos potraivanja zasnovanog na hartiji od vrednosti koja se prenosi indosamentom ili za ije je ostvarenje inae potrebno da ona bude podnesena, sproveden je kad sud na tu hartiju stavi izjavu o prenosu i hartiju snabdevenu tom izjavom preda izvrnom poveriocu. Potraivanje koje se zasniva na hartiji od vrednosti koja se prenosi indosamentom ili za ije je ostvarenje potrebno podnoenje te hartije, ili koje se iz drugih razloga ne moe deliti u pogledu prenosa ili ostvarenja, moe se preneti samo u njegovom punom iznosu. Ako taj iznos prelazi iznos poverioevog potraivanja, zabranjeno potraivanje e se preneti poto izvrni poverilac poloi jemstvo da e taj viak predati sudu. Ako je vie izvrnih poverilaca podnelo predlog za prenos u razliite dane, sud e preneti potraivanje na izvrnog poverioca koji je prvi podneo predlog, a ako je vie izvrnih poverilaca podnelo predlog istog dana, potraivanje e se preneti na izvrnog poverioca ije je potraivanje najvee. Pravila ovog zakona o prenosu radi naplate i prenosu umesto isplate primenjuju se i na prenos potraivanja iz hartija od vrednosti.

7. Izvrenje na sredstvima na raunu izvrnog dunika

Mesna nadlenost
lan 196. Za odluivanje o predlogu za izvrenje i za sprovoenje izvrenja na novanim sredstvima koja se vode na raunu izvrnog dunika mesno je nadlean sud na ijem se podruju nalazi sedite banke ili druge finansijske organizacije ili sud na ijem se podruju nalazi organizacioni deo banke ili druge finansijske organizacije kod koje se vodi raun dunika.

Obim izvrenja prema pravnom licu i preduzetniku

lan 197. Izvrenje radi ostvarenja novanog potraivanja prema pravnom licu i preduzetniku moe se sprovesti na svim novanim sredstvima na njihovim raunima kod banaka ili drugih finansijskih organizacija, kao i na deviznim sredstvima koje oni imaju na deviznim raunima kod banaka, u dinarskoj protivvrednosti.

Reenje o izvrenju
lan 198. Reenjem o izvrenju na novanim sredstvima koja se vode na raunu izvrnog dunika, nalae se bankama i drugim finansijskim organizacijama, da novani iznos za koji je odreeno izvrenje prenesu sa rauna izvrnog dunika na raun izvrnog poverioca, a za potraivanja za koja je propisana gotovinska isplata, da se taj iznos isplati izvrnom poveriocu u gotovom novcu.

Sprovoenje izvrenja
lan 199. Reenje o izvrenju sud dostavlja organizaciji za prinudnu naplatu koja odmah nalae bankama ili drugim finansijskim organizacijama kod kojih se vode rauni izvrnog dunika da obustave sve isplate sa tih rauna do konane naplate potraivanja. Organizacija za prinudnu naplatu obavetava i druge banke ili finansijske organizacije da tom izvrnom duniku ne mogu da otvore nove raune i istovremeno nalae bankama i drugim finansijskim organizacijama da joj odmah dostave podatke o stanju sredstava na raunima izvrnog dunika. Po prijemu podataka iz prethodnog stava organizacija za prinudnu naplatu nalae bankama ili drugim finansijskim organizacijama prenos sredstava na raun izvrnog poverioca ili gotovinsku isplatu.

Redosled naplate
lan 200. Organizacija za prinudnu naplatu duna je da postupi po redosledu izvrenja prema vremenu prijema reenja o izvrenju, istog dana u kome je primila reenje o izvrenju, ako posebnim propisom nije predvieno prioritetno izvravanje naloga odreenih izvrnih poverilaca i za odreena potraivanja. Banka ili druga finansijska organizacija duna je da prenos sredstava sa rauna izvrnog dunika izvri istog dana u kome je primila nalog organizacije za prinudnu naplatu.

Povremena davanja
lan 201. Ako se reenjem o izvrenju izvrnom duniku nalae plaanje povremenih davanja koja dospevaju u odreenim vremenskim razmacima (novana renta usled telesne povrede ili naruenja zdravlja, umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti ili gubitka izdravanja i sl.), organizacija za prinudnu naplatu e naloiti banci ili drugoj finansijskoj organizaciji da, bez ponovnog zahteva, izvri isplatu tih davanja po njihovoj dospelosti. U sluaju iz stava 1. ovog lana, redosled naplate svih buduih obroka rauna se prema vremenu prijema reenja o izvrenju. Organizacija za prinudnu naplatu i banka ili druga finansijska institucija vode posebnu evidenciju o reenjima o izvrenju naplate buduih povremenih davanja. Ako u vreme dospelosti davanja iz stava 1. ovog lana, za naplatu na raunima izvrnog dunika kod nosioca platnog prometa ne bude sredstava, shodno e se primeniti odredbe lana 199. stav 1. ovog zakona.

Zastajanje sa izvrenjem
lan 202. Na zahtev izvrnog poverioca koji podnese dokaz da je pred sudom izjavio da odustaje od daljeg izvrenja organizacija za prinudnu naplatu e naloiti banci da zastane sa izvrenjem, dok sud ne donese reenje o obustavi postupka.

Izvrenje prema solidarnom duniku

lan 203.

Protiv dva ili vie izvrnih dunika koji solidarno odgovaraju po izvrnoj ispravi, obuhvaenih istim predlogom za izvrenje, sud e doneti jedno reenje o izvrenju. Ako se rauni solidarnih izvrnih dunika vode kod raznih banaka ili drugih finansijskih institucija, sud e reenje o izvrenju dostaviti organizaciji za prinudnu naplatu, a ta organizacija e naloge za obustavu isplata i naloge za dostavljanje podataka o stanju na raunu i prenos dostaviti svim bankama ili drugim finansijskim organizacijama kod kojih se vode rauni solidarnih dunika.

Prenos sredstava sa deviznog rauna

lan 204. Ako na raunima izvrnih dunika kod banaka ili drugih finansijskih institucija nema novanih sredstava, organizacija za prinudnu naplatu e naloiti bankama kod kojih se vode devizni rauni izvrnog dunika da izvre prenos sredstava sa tih rauna preraunatih u dinare, po kursu na dan prenosa, u korist rauna dunika. Banka je duna da nalog organizacije za prinudnu naplatu izvri istog dana kad ga je primila, a ako na deviznom raunu nema sredstava, banka e po nalogu postupiti kad devizna sredstva pristignu, osim ako primi obavetenje od organizacije za prinudnu naplatu da je prestala potreba prenoenja sredstava sa deviznog rauna. Dok ne izvri nalog organizacije za prinudnu naplatu, odnosno dok ne dobije obavetenje u smislu stava 2. ovog lana, banka ne moe izvravati naloge dunika koji se odnose na raspolaganje sredstvima na njegovom deviznom raunu.

Deo etvrti IZVRENJE RADI OSTVARIVANJA NENOVANOG POTRAIVANJA Glava prva PREDAJA POKRETNIH STVARI
1. Nadlenost
Mesna nadlenost
lan 205.

Za odluivanje o predlogu za izvrenje radi predaje jedne ili vie odreenih stvari ili radi isporuke odreene koliine zamenljivih stvari, kao i za sprovoenje izvrenja mesno je nadlean sud na ijem se podruju stvari nalaze.

2. Predaja individualno odreenih stvari

Kad se stvari nalaze kod izvrnog dunika ili treeg lica
lan 206. Izvrenje radi predaje jedne ili vie individualno odreenih ili individualizovanih stvari koje se nalaze kod izvrnog dunika sprovodi se tako to sudski izvritelj oduzima te stvari od izvrnog dunika i predaje ih uz potvrdu izvrnom poveriocu. Po odredbi stava 1. ovog lana, izvrenje se sprovodi i kad se stvari nalaze kod treeg lica koje je voljno da ih preda sudskom izvritelju. Ako tree lice nije voljno da stvari preda, izvrni poverilac moe sudu predloiti da na njega prenese potraivanje izvrnog dunika prema treem licu na predaju stvari. Na postupak po predlogu iz stava 3. ovog lana primenjuju se odredbe ovog zakona o izvrenju na potraivanju da se predaju ili isporue pokretne stvari.

Kad nezamenjive stvari nisu naene ni kod izvrnog dunika ni kod treeg lica
lan 207. Kad nezamenjive stvari nisu naene ni kod izvrnog dunika ni kod treeg lica sud e na predlog izvrnog poverioca da mu izvrni dunik isplati vrednost te stvari, proceniti vrednost stvari i reenjem naloiti da mu izvrni dunik u odreenom roku isplati vrednost te stvari, te odrediti izvrenje radi naplate iznosa procenjene vrednosti sa propisanom zateznom kamatom na taj iznos od dana procene do isplate. Izvrni poverilac moe staviti predlog u smislu stava 1. ovog lana u roku od osam dana od dana obavetenja da stvari nisu naene. Izvrni poverilac je duan da u predlogu iz stava 1. ovog lana opredeli sredstvo izvrenja radi naplate vrednosti procenjene stvari. Izvrenje reenja iz stava 1. ovog lana sprovodi se po pravosnanosti tog reenja. Ako izvrni poverilac u odreenom roku ne stavi predlog da mu izvrni dunik isplati vrednost stvari sud e obustaviti izvrenje.

3. Predaja zamenljivih stvari

Kad se stvari nalaze kod izvrnog dunika ili treeg lica

lan 208. Kad izvrna isprava glasi na isporuku odreene koliine zamenljivih stvari koje se nalaze kod izvrnog dunika ili treeg lica, izvrenje se sprovodi na nain propisan za predaju individualno odreenih stvari.

Kad zamenljive stvari nisu naene ni kod izvrnog dunika ni kod treeg lica
lan 209. Ako zamenljive stvari nisu naene ni kod izvrnog dunika ni kod treeg lica, izvrni poverilac moe predloiti da se izvrenje sprovede tako to e ga sud ovlastiti da u odreenom roku, a na troak izvrnog dunika, nabavi te stvari na drugoj strani. Predlog da se stvari nabave na drugoj strani, izvrni poverilac moe staviti u roku od osam dana od dana kada ga je sud obavestio da stvari nisu naene. Sud e, na predlog izvrnog poverioca, reenjem naloiti izvrnom duniku da u odreenom roku poloi sudu iznos za nabavku stvari, te odrediti izvrenje radi naplate tog iznosa sa propisanom zateznom kamatom od dana procene stvari do dana polaganja iznosa sudu. Izvrni poverilac je duan da u predlogu iz stava 1. ovog lana opredeli sredstvo izvrenja radi naplate iznosa potrebnog za nabavku stvari. Izvrenje reenja iz st. 1. i 3. ovog lana sprovodi se po pravosnanosti tog reenja. Ako izvrni poverilac u roku iz stava 2. ovog lana nije stavio predlog za nabavku stvari na drugoj strani, sud e obustaviti izvrenje, osim ako je izvrni poverilac blagovremeno stavio i predlog da mu izvrni dunik isplati vrednost stvari koje je bio duan predati.

Glava druga ISPRANJENJE I PREDAJA NEPOKRETNOSTI

Mesna nadlenost
lan 210. Za odluivanje o predlogu za izvrenje radi ispranjenja i predaje nepokretnosti i za sprovoenje tog izvrenja mesno je nadlean sud na ijem se podruju nepokretnost nalazi.

Nain sprovoenja izvrenja

lan 211. Izvrenje radi ispranjenja i predaje nepokretnosti sprovodi se tako to sudski izvritelj, nakon to udalji lica i ukloni stvari iz te nepokretnosti, predaje nepokretnost u posed izvrnom poveriocu. Ispranjenju i predaji nepokretnosti moe se pristupiti nakon isteka osam dana od dana dostave reenja o izvrenju izvrnom duniku. Ako su iseljenjem obuhvaena maloletna lica, sud e o izvrenju obavestiti organ starateljstva. Na zahtev sudskog izvritelja, koji izvrnom poveriocu mora biti saopten najkasnije osam dana pre sprovoenja izvrenja, izvrni poverilac je duan da obezbedi potrebnu radnu snagu i prevoz sredstava radi sprovoenja izvrenja. Na zahtev suda organ unutranjih poslova duan je da prui svu potrebnu pomo u sprovoenju radnji iz stava 1. ovog lana. Sud e lica koja ometaju sprovoenje izvrenja udaljiti ili e protiv ovih lica izrei novanu kaznu, u skladu sa lanom 45. ovog zakona.

Uklanjanje pokretnih stvari

lan 212. Pokretne stvari koje treba ukloniti predaju se izvrnom duniku, a ako ovaj nije prisutan odraslom lanu njegovog domainstva ili njegovom punomoniku. Ako prilikom preduzimanja izvrnih radnji nije prisutno ni jedno od lica kojima se stvari mogu predati ili ta lica nee da ih prime, stvari e se predati na uvanje drugom licu ili izvrnom poveriocu, o troku izvrnog dunika. Uklonjene stvari predaje na uvanje drugom licu ili izvrnom poveriocu sudski izvritelj, o emu sainjava zapisnik koji izvrni sudija potvruje zakljukom. Sud moe naknadno zakljukom odrediti da se stvari povere nekom treem licu umesto onome kome su predate. O predaji drugom licu i o trokovima uvanja stvari, sud e obavestiti izvrnog dunika ostavljajui mu primeren rok u kome moe traiti da mu se stvari vrate, nakon to nadoknadi trokove uvanja stvari. Uz obavetenje iz prethodnog stava sud e upozoriti izvrnog dunika da e nakon isteka odreenog roka stvari biti prodate i da e se iz prodajne cene namiriti trokovi uvanja i prodaje stvari.

Prodaja pokretnih stvari

lan 213. Sud e po slubenoj dunosti odrediti zakljukom prodaju stvari za raun izvrnog dunika, ako ovaj u ostavljenom roku ne zatrai njihovu predaju i ne naknadi trokove uvanja. Deo cene postignut prodajom, koji preostane nakon podmirenja trokova uvanja i prodaje stvari, polae se kod suda u korist izvrnog dunika. Prodaja stvari obavlja se po odredbama ovog zakona o izvrenju na pokretnim stvarima.

Izvrenje radi naplate trokova postupka

lan 214. Izvrni poverilac moe u predlogu za izvrenje radi ispranjenja i predaje nepokretnih stvari zatraiti da se zajedno sa izvrenjem odredi izvrenje nad dunikovim pokretnim stvarima koje treba ukloniti iz nepokretnosti radi naplate trokova izvrnog postupka. Izvrenje iz stava 1. ovog lana odreuje se i sprovodi po pravilima ovog zakona o izvrenju na pokretnim stvarima izvrnog dunika radi naplate novanog potraivanja, a na predlog izvrnog poverioca.

Glava trea IZVRENJE OBAVEZA NA INJENJE, NEINJENJE ILI TRPLJENJE

Mesna nadlenost
lan 215. Ako je izvrni dunik po izvrnoj ispravi duan da uini odreenu radnju ili da se uzdri od odreene radnje ili da trpi odreenu radnju, za odluivanje o predlogu za izvrenje i za sprovoenje izvrenja mesno je nadlean sud na ijem podruju izvrni dunik treba da izvri obavezu po izvrnoj ispravi.

Radnja koju moe izvriti i drugo lice

lan 216.

Izvrenje radi ostvarenja obaveze na radnju koju moe obaviti drugo lice sprovodi se tako da sud ovlauje izvrnog poverioca da na troak izvrnog dunika poveri drugom licu da tu radnju obavi ili da je obavi on sam. U predlogu za izvrenje izvrni poverilac moe predloiti da sud reenjem naloi izvrnom duniku da unapred poloi kod suda odreeni iznos potreban za podmirenje trokova koji e nastati obavljanjem radnje od strane drugog lica ili izvrnog poverioca. Konano reenje o visini trokova iz stava 2. ovog lana sud donosi na predlog izvrnog poverioca odnosno izvrnog dunika, po izvrenoj radnji. Ako se naknadno pokae da je na osnovu reenja iz stava 2. ovog lana pribavljeno od izvrnog dunika vie sredstava nego to je bilo potrebno za pokrie trokova obavljanja radnje i trokova izvrnog postupka sud e, na predlog izvrnog dunika, vratiti razliku ako raspolae sredstvima pribavljenim od izvrnog dunika, odnosno naloie izvrnom poveriocu da u odreenom roku tu razliku vrati, ako je njemu ostavljena na raspolaganje. Na osnovu reenja iz stava 2. ovog lana moe se predloiti izvrenje pre pravosnanosti reenja o izvrenju, a na osnovu reenja iz stava 3. ovog lana tek nakon njegove pravosnanosti.

Radnja koju moe izvriti samo dunik

lan 217. Ako radnju utvrenu u izvrnoj ispravi moe obaviti samo izvrni dunik, sud e reenjem o izvrenju odrediti izvrnom duniku rok za ispunjenje obaveze i istovremeno izrei novanu kaznu iz lana 45. ovog zakona za sluaj da ne izvri obavezu. Po proteku roka, ako izvrni dunik nije ispunio obavezu, sud e po slubenoj dunosti sprovesti reenje o izreenoj novanoj kazni. Istovremeno sud e odrediti novi rok za ispunjenje obaveze i izrei novu novanu kaznu u veem iznosu nego to je bila ona koja mu je pre izreena, za sluaj da ni u tom roku ne ispuni obavezu. Sud e izvrnom duniku izricati novane kazne i pretiti novima, odreujui daljnje rokove za ispunjenje obaveze, sve dok ukupni zbir izreenih novanih kazni ne dostigne desetostruki iznos prve izreene kazne, koji se postupak ponavlja dok izvrni dunik ne izvri svoju obavezu. Izvrni dunik koji ispuni svoju obavezu u roku koji mu je sud odredio, duan je da bez odlaganja o tome obavesti sud i priloi nesumnjive dokaze o tome. Nesumnjivim e se dokazom smatrati overena pismena izjava izvrnog poverioca o tome da je radnja obavljena, zapisnik sudskog izvritelja o obavljanju radnje i nalaz i miljenje sudskog vetaka da je radnja obavljena. Ako radnja koju moe obaviti samo izvrni dunik ne zavisi iskljuivo od njegove volje (na primer, stvaranje odreenih umetnikih dela i slino), izvrni poverilac nema pravo da trai izvrenje iz stava 1. ovog lana ve samo naknadu tete.

Neinjenje i trpljenje
lan 218. Na nain predvien u prethodnom lanu izvrenje se sprovodi i kad se izvrni dunik ponaa protivno obavezi da ne uini odreenu radnju ili da trpi preduzimanje odreene radnje. Sud e na predlog izvrnog poverioca reenjem naloiti izvrnom duniku da poloi jemstvo za tetu ako izvrni poverilac uini verovatnim da bi tetu pretrpeo time to bi se izvrni dunik i dalje ponaao protivno svojoj obavezi. Vreme trajanja jemstva prema okolnostima sluaja odreuje sud. Na osnovu reenja o polaganju jemstva izvrenje se sprovodi na predlog izvrnog poverioca.

Izvrenje radi uspostavljanja preanjeg stanja

lan 219. Ako je zbog ponaanja izvrnog dunika protivno obavezi iz izvrne isprave nastala promena koja nije u skladu sa pravom izvrnog poverioca, sud e izvrnog poverioca, na njegov zahtev, ovlastiti da sam, a po potrebi i uz pomo sudskog izvritelja, uspostavi preanje stanje na rizik i troak izvrnog dunika. U pogledu polaganja iznosa potrebnog za podmirenje trokova za uspostavljanje preanjeg stanja i odreivanja konane visine tih trokova primenjuje se odredba o trokovima za izvrenje radnji koje moe, pored izvrnog dunika, izvriti i drugo lice.

Ponovno smetanje dravine

lan 220. Ako je na osnovu izvrne isprave donesene u postupku po tubi zbog smetanja dravine izvrenje sprovedeno ili je izvrni dunik dobrovoljno ispunio svoju obavezu, a posle toga ponovo uini smetanje dravine koje se u sutini ne razlikuje od ranijeg, sud e, na predlog izvrnog poverioca, na osnovu iste izvrne isprave, doneti reenje o izvrenju kojim se odreuje vraanje stvari u posed odnosno reenje o izvrenju kojim se izriu kazne za neizvrenje radnje koju moe izvriti samo izvrni dunik. Predlog za izvrenje po stavu 1. ovog lana izvrni poverilac moe staviti u roku od 30 dana od dana saznanja za ponovno smetanje dravine a najdocnije u roku od jedne godine po ponovljenom smetanju.

Pravo na naknadu tete

lan 221. Odredbama ove glave zakona ne dira se u pravo izvrnog poverioca da u parnici trai naknadu tete koja mu je nanesena time to je izvrni dunik postupio protivno svojoj obavezi utvrenoj u izvrnoj ispravi.

Glava etvrta IZVRENJE ODLUKA IZ OBLASTI PORODINOG PRAVA PREDAJA I ODUZIMANJE DETETA
Mesna nadlenost
lan 222. Za odluivanje o predlogu za izvrenje odluke suda kojom se nareuje predaja deteta roditelju ili drugom licu, odnosno organizaciji kojoj je dete povereno na uvanje i vaspitanje, nadlean je sud koji je opte mesno nadlean za stranku koja zahteva izvrenje, kao i sud na ijem se podruju dete nalazi. Za sprovoenje izvrenja mesno je nadlean sud na ijem se podruju dete nalazi u vreme izvrenja.

Legitimacija za podnoenje predloga

lan 223. Predlog za izvrenje moe podneti roditelj ili drugo lice kome je dete povereno na uvanje i vaspitanje kao i organ starateljstva.

Nain sprovoenja izvrenja

lan 224. Prilikom sprovoenja izvrenja sud posebno vodi rauna o potrebi da se u najveoj meri zatiti interes deteta. Sud e reenjem o izvrenju ostaviti izvrnom duniku rok od tri dana od dana dostavljanja reenja da preda dete roditelju ili drugom licu, odnosno organizaciji kojoj je dete povereno na uvanje i vaspitanje, pod pretnjom izricanja novane kazne. Novana kazna se izrie i njeno izvrenje sprovodi prema odredbama ovog zakona o izvrenju radnje koju moe izvriti samo izvrni dunik.

Ako se izvrenje nije moglo sprovesti izricanjem i izvrenjem odluke o novanoj kazni, izvrenje e se sprovesti oduzimanjem deteta od lica kod koga se dete nalazi i predajom deteta roditelju odnosno drugom licu ili organizaciji kojoj je dete povereno na uvanje i vaspitanje. Oduzimanje i predaju deteta iz stava 4. ovoga lana moe obaviti samo sudija u saradnji sa psihologom organa starateljstva, kole, porodinog savetovalita ili druge specijalizovane ustanove za posredovanje u porodinim odnosima.

Nastavak izvrenja
lan 225. Sud e na predlog stranke kojoj je dete povereno, nastaviti izvrenje po istom reenju o izvrenju ako se dete u roku od 60 dana od dana predaje deteta ponovo zatekne kod lica od koga je oduzeto.

Oduzimanje deteta
lan 226. Izuzetno od odredbi iz prethodnog lana, u sluaju kad se utvrdi da je ugroen ivot, zdravlje ili psihofiziki razvoj deteta, sud e, bez prethodnog ostavljanja roka za predaju izricanjem i izvrenjem novane kazne sprovesti izvrenje tako to e oduzeti dete i predati ga roditelju ili drugom licu odnosno organizaciji kojoj je dete povereno na uvanje i vaspitanje. Izvrenje se sprovodi uz saradnju organa starateljstva, a na nain iz lana 224. st. 4. i 5. ovog zakona.

Glava peta IZVRENJE RADI VRAANJA ZAPOSLENOG NA RAD

Mesna nadlenost
lan 227. Za odluivanje o predlogu za izvrenje na osnovu izvrne isprave po kojoj je poslodavac duan da zaposlenog vrati na rad ili da ga rasporedi na odgovarajue radno mesto, mesno je nadlean sud na ijem se podruju nalazi sedite poslodavca.

Rok za podnoenje predloga za izvrenje

lan 228. Predlog za izvrenje iz lana 227. ovog zakona moe se podneti u roku od 30 dana od dana kada je izvrni poverilac stekao pravo da predlog podnese.

Nain sprovoenja izvrenja

lan 229. Izvrenje na osnovu izvrne isprave po kojoj je poslodavac duan da zaposlenog vrati na rad ili da ga rasporedi na odgovarajue radno mesto sprovodi se izricanjem novane kazne poslodavcu i odgovornom licu. Novana kazna se izrie prema odredbama lana 45. ovog zakona, koji se postupak ponavlja sve dok dunik ne izvri svoju obavezu.

Naknada izgubljene zarade u sluaju vraanja zaposlenog na rad

lan 230. Izvrni poverilac koji je podneo predlog da bude vraen na rad, moe predloiti da sud donese reenje kojim e odrediti da mu izvrni dunik isplati na ime zarade mesene iznose dospele od pravosnanosti presude do ponovnog vraanja na rad i odrediti izvrenje radi naplate utvrenih iznosa. Predlog za naknadu moe se spojiti sa predlogom za izvrenje ili moe biti podnesen naknadno do okonanja izvrnog postupka. Reenje kojim se predlog za naknadu usvaja ima dejstvo reenja o izvrenju. Izvrni dunik - poslodavac moe predloiti sudu da stavi van snage reenje iz stava 3. ovog lana ako su se po donoenju reenja izmenile okolnosti na osnovu kojih je ono doneseno. Naknada mesene zarade odreuje se u iznosu koji bi zaposleni ostvario da je bio na radu. Ako je sud delimino usvojio zahtev za isplatu naknade zarade izvrnom poveriocu, on moe da ostatak zarade ostvaruje u parninom postupku.

Glava esta IZVRENJE ODLUKE O DEOBI STVARI

Mesna nadlenost
lan 231. Za odluivanje o predlogu za izvrenje i za sprovoenje reenja o deobi mesno je nadlean sud na ijem se podruju nalazi suvlasnika stvar.

Fizika deoba
lan 232. Fiziku deobu suvlasnike stvari sud e odrediti ako je takva deoba predviena izvrnom ispravom. Pojedine radnje sprovoenja fizike deobe preduzima, prema okolnostima sluaja, sudija ili, po njegovom ovlaenju, sudijski pomonik ili sudski izvrilac. Sud e pozvati uesnike da prisustvuju sprovoenju deobe. U sluaju potrebe sud e odrediti i vetaenje.

Deoba prodajom
lan 233. Ako na osnovu izvrne isprave suvlasniku stvar treba prodati radi njene deobe, prodaja e se sprovesti na nain propisan ovim zakonom za izvrenje na pokretnoj odnosno nepokretnoj stvari, ako se stranke o pojedinim pitanjima drukije ne sporazumeju.

Trokovi postupka
lan 234. Trokove sprovoenja izvrenja po odredbama ove glave snose svi suvlasnici, srazmerno vrednosti svojih delova u suvlasnikoj stvari. Suvlasnik koji je prouzrokovao posebne trokove duan je da ih nadoknadi onim suvlasnicima koji su te trokove imali.

Glava sedma UPISIVANJE U JAVNE KNJIGE

Mesna nadlenost
lan 235. Za odluivanje o predlogu za izvrenje radi zasnivanja prava na nepokretnosti upisom u javnu knjigu mesno je nadlean sud koji vodi javnu knjigu u koju treba izvriti upis, odnosno drugi sud odreen republikim zakonom na ijem se podruju nalazi sud odnosno drugi organ koji vodi javnu knjigu. Za sprovoenje izvrenja kojim je utvrena obaveza upisa u javnu knjigu nadlean je sud, odnosno drugi organ koji vodi javnu knjigu za tu nepokretnost.

Nain sprovoenja izvrenja

lan 236. Na osnovu izvrne isprave kojom je utvrena obaveza upisa u javnu knjigu, sud odreuje da se u javnoj knjizi sprovede odgovarajui upis. Upis odreen reenjem o izvrenju sprovodi se po slubenoj dunosti.

Upis prava svojine kad izvrni dunik nije upisan kao vlasnik
lan 237. Kad izvrni dunik nije upisan kao vlasnik nepokretnosti, upis prava svojine izvrnog poverioca na toj nepokretnosti moe se izvriti ako izvrni poverilac, uz predlog za izvrenje, podnese dokaz, saglasno propisima o upisu prava na nepokretnosti, da je pravni prethodnik izvrnog dunika lice koje je upisano kao vlasnik.

Upis drugog prava kad izvrni dunik nije upisan kao vlasnik
lan 238. Kad je po izvrnoj ispravi izvrni poverilac ovlaen da prema izvrnom duniku trai upis zalonog ili nekog drugog prava na nepokretnosti, osim prava svojine, a izvrni dunik nije upisan kao vlasnik na nepokretnosti, izvrni poverilac moe u predlogu za izvrenje zahtevati da se pravo svojine upie na izvrnog dunika, a zatim da se izvri upis prava izvrnog poverioca, ako podnese dokaz, saglasno propisima o upisu prava na nepokretnostima, da je izvrni dunik stekao pravo svojine na toj nepokretnosti.

Upis prava u druge javne knjige

lan 239. Odredbe ove glave shodno se primenjuju na upis prava u druge javne knjige, ako posebnim zakonom nije drukije odreeno.

Glava osma IZDEJSTVOVANJE IZJAVE VOLJE

Bezuslovno potraivanje
lan 240. Ako je izvrni dunik odlukom koja ima svojstvo izvrne isprave obavezan na davanje izjave volje, smatra se da je izjavu sadrine kao u izvrnoj ispravi dao momentom pravosnanosti te odluke. Ako je izvrni dunik sudskim ili upravnim poravnanjem obavezan na davanje izjave volje, smatra se da je izjavu sadrine kao u poravnanju dao danom kada je njegova obaveza po poravnanju dospela.

Uslovno potraivanje
lan 241. Ako ispunjenje potraivanja na davanje izjave volje zavisi od ispunjenja neke obaveze izvrnog poverioca ili kog drugog uslova, smatra se da je izvrni dunik dao izjavu volje kad je izvrni poverilac ispunio svoju obavezu ili kad bude ispunjen koji drugi uslov koji se dokazuje javnom ispravom ili po zakonu overenom ispravom.

Deo peti POSEBNA PRAVILA IZVRENJA U TRGOVINSKIM I SA TRGOVINSKIM POVEZANIM STVARIMA Glava prva IZVRENJE U TRGOVINSKIM STVARIMA

1. Osnovna pravila
Svojstvo izvrnog dunika
lan 242. Pravila ove glave zakona primenjuju se u trgovinskim stvarima, kada je izvrni dunik pravno lice ili preduzetnik ili fiziko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i ima otvoren raun u skladu sa propisima o platnom prometu. Pravila ove glave zakona primenie se na izvrenje odluka trgovinskih sudova i kada se ne radi o licima iz prethodnog stava, ako izvrni poverilac predlae izvrenje na akcijama ili udelima, ili ako se predlae skraeni izvrni postupak na osnovu verodostojnih isprava predvienih u lanu 253. ovog zakona.

Sadrina predloga za izvrenje

lan 243. U predlogu za izvrenje, pored obavezne sadrine predviene lanom 49. ovog zakona, moraju biti oznaeni sledei podaci: 1) matini broj izvrnog dunika, 2) poreski broj izvrnog dunika, 3) imena banaka i brojevi rauna izvrnog dunika kod poslovnih banaka, 4) ime banke i broj rauna izvrnog poverioca. Ako na zahtev izvrnog poverioca izvrni dunik ne dostavi, bez odlaganja, podatke iz stava 1. ovog lana, izvrni poverilac moe da preda predlog i bez njih, uz dokaz o traenju podataka, a sud e zatraiti od organizacije za prinudnu naplatu da mu dostavi ove podatke. Zahtev organizaciji za prinudnu naplatu za dostavljanje podataka moe da dostavi i neposredno izvrni poverilac ako priloi dokaz da je pokrenuo postupak prinudnog izvrenja. Organizacija za prinudnu naplatu je duna da bez odlaganja dostavi traene podatke.

Dostavljanje
lan 244. Dostavljanje pravnim licima se vri na adresu sedita pravnog lica upisanog u registar pravnih lica. U sluaju da je ovakvo dostavljanje neuspeno, izvrie se na adresu lica ovlaenog za zastupanje koja je upisana u registru.

Ako je dostavljanje po odredbi stava 1. ovog lana ostalo neuspeno, dostavljanje pravnom licu se vri isticanjem na oglasnu tablu suda i smatrae se da je dostava izvrena protekom roka od osam dana od dana isticanja na oglasnu tablu suda.

2. Zajednike odredbe o izvrenju na akcijama i udelima u drutvu sa ogranienom odgovornou

Mesna nadlenost
lan 245. Za dozvolu izvrenja i sprovoenje izvrenja na akcijama akcionarskog drutva i udelima u drutvu sa ogranienom odgovornou, nadlean je trgovinski sud na ijem se podruju vodi javni registar drutava u kome je upisano drutvo na ijim se akcijama, odnosno udelima izvrenje predlae.

Izvrne radnje
lan 246. Izvrenje na akcijama i udelima u drutvu sa ogranienom odgovornou sprovodi se plenidbom, procenom, prodajom i namirenjem izvrnog poverioca.

3. Izvrenje na akcijama
Plenidba
lan 247. Reenje o izvrenju na akcijama dostavlja se izvrnom poveriocu, izvrnom duniku i Centralnom registru hartija od vrednosti. Izvrni dunik od momenta plenidbe ne moe raspolagati zaplenjenom akcijom. Dostavljanjem reenja o izvrenju na akcijama Centralnom registru vri se plenidba akcija koje su predmet izvrenja. Momentom plenidbe, izvrni poverilac stie zalono pravo na zaplenjenim akcijama. Centralni registar hartija od vrednosti e po prijemu reenja o izvrenju, ili na zahtev izvrnog poverioca, bez odlaganja upisati u registar zalono pravo na akcijama. Od momenta upisa, trea lica nisu savesna u odnosu na postojanje zalonog prava izvrnog poverioca.

Procena i prodaja
lan 248. Vrednost akcije utvruje sud. Ako se akcija kotira na berzi, njena vrednost se utvruje kao prosena cena akcija na berzi u poslednjih 30 dana, na osnovu berzanskog izvetaja. Ako se vrednost ne moe utvrditi na ovaj nain, na predlog jedne od stranaka sud e odrediti vetaenje. Ako su akcije predmet berzanske trgovine, unovie se na berzi. Akcije se mogu prodati i na drugi nain koji je predvien zakonom kojim se ureuje promet akcija. Na procenu i prodaju akcija, kao i namirenje izvrnog poverioca iz dobijene cene, primenjuju se pravila o namirenju prodajom pokretnih stvari.

4. Izvrenje na udelima u drutvu sa ogranienom odgovornou

Plenidba
lan 249. Reenje o izvrenju na udelu u drutvu sa ogranienom odgovornou dostavlja se izvrnom poveriocu, izvrnom duniku i sudu, odnosno organizaciji koja vodi javni registar drutava sa ogranienom odgovornou. Dostavljanjem reenja o izvrenju na udelu u drutvu sa ogranienom odgovornou sudu odnosno organizaciji iz stava 1. ovog lana, vri se plenidba udela koji je predmet izvrenja. Plenidbom izvrni poverilac stie zalono pravo na udelu. Reenje o plenidbi dostavlja se drutvu sa ogranienom odgovornou koje je duno da istoga dana izvri upis zalonog prava u knjigu lanova drutva. Reenje o plenidbi dostavlja se i sudu, odnosno organizaciji koja vodi javni registar drutava sa ogranienom odgovornou, koja e bez odlaganja ubeleiti zalono pravo na udelu. Od konstituisanja zalonog prava izvrni dunik ne moe raspolagati udelom.

Procena i prodaja
lan 250.

Na procenu i prodaju udela shodno se primenjuju pravila ovog zakona koja vae za procenu i prodaju akcija.

Pravo pree kupovine

lan 251. Prilikom prodaje udela u drutvu sa ogranienom odgovornou, preostali lanovi drutva imaju pravo pree kupovine. Pravo pree kupovine preostalih lanova drutva se ostvaruje po pravilima o ostvarivanju prava pree kupovine kod izvrenja na nepokretnostima.

Glava druga SKRAENI IZVRNI POSTUPAK

Svojstvo stranaka
lan 252. Skraeni izvrni postupak se moe sprovesti ako su izvrni poverilac i izvrni dunik pravna lica, preduzetnici, fizika lica koja obavljaju delatnost radi sticanja dobiti i imaju otvoren raun u skladu sa propisima o platnom prometu, kao i fizika lica u svojstvu dunika iz ugovora o komercijalnom kreditu.

Verodostojna isprava na osnovu koje se moe sprovesti skraeni izvrni postupak

lan 253. Skraeni izvrni postupak se moe sprovesti na osnovu svake verodostojne isprave kojom se na nesumnjiv nain dokazuje postojanje, iznos i dospelost poverioevog potraivanja, a naroito: 1) menica i ek sa protestom i povratnim raunom ako je to potrebno za zasnivanje potraivanja; 2) obveznice i druge hartije od vrednosti koje imaocu daju pravo na isplatu nominalne vrednosti; 3) dospela bezuslovna bankarska garancija;

4) dospeli bezuslovni akreditiv; 5) overena izjava izvrnog dunika kojom ovlauje izvrnog poverioca na prenos novanih sredstava; 6) javna isprava koja konstituie izvrnu novanu obavezu; 7) svaki ugovor u privredi. Verodostojna isprava iz stava 1. taka 7) je ugovor sainjen u pisanoj formi na kome su potpisi ovlaenih lica overeni od strane nadlenog suda, odnosno drugog organa ovlaenog zakonom. Skraeni izvrni postupak se ne moe sprovesti na osnovu strane isprave.

Predlog za sprovoenje skraenog izvrnog postupka

lan 254. Izvrni poverilac koji eli da se na osnovu verodostojnih isprava iz prethodnog lana sprovede skraeni postupak izvrenja, duan je da u predlogu za izvrenje to izriito naznai. Ako izvrni poverilac ne oznai da se radi o izvrenju na sredstvima plaanja odnosno da se radi o skraenom postupku izvrenja, izvrenje e se sprovesti po odredbama ovog zakona predvienim za izvrenje na osnovu verodostojne isprave.

Dozvola izvrenja
lan 255. Kad utvrdi da su ispunjeni uslovi za skraeni izvrni postupak, sud e doneti reenje o izvrenju u skladu sa odredbom lana 52. ovog zakona. Protiv reenja kojim se odbija ili odbacuje predlog za dozvolu izvrenja po skraenom postupku dozvoljena je alba.

Prigovor
lan 256. Protiv reenja o izvrenju po skraenom postupku izvrni dunik ima pravo prigovora. Prigovor se moe izjaviti iz sledeih razloga: 1) da je u ispravu iz lana 253. ovog zakona unet neistinit sadraj;

2) da je isprava potpisana od neovlaenog lica; 3) da je obaveza iz isprave izvrena; 4) da obaveza iz isprave nije dospela; 5) da istovremeno dospela obaveza poverioca iz isprave nije ispunjena. Prigovor se moe izjaviti u roku od tri dana od prijema reenja o izvrenju po skraenom postupku.

Dokazi uz prigovor
lan 257. Izvrni dunik je obavezan da uz prigovor podnese dokaze, i to: 1) pravosnanu sudsku odluku kojom je utvrena neistinitost isprave ili izvod iz Centralnog registra hartija od vrednosti, ako tvrdi da je isprava neistinita; 2) izvod iz registra o licu ovlaenom za zastupanje u momentu izdavanja isprave, ako tvrdi da je isprava potpisana od strane neovlaenog lica; 3) nalog za plaanje u pismenoj ili elektronskoj formi na osnovu koga je izvren prenos sredstava, ako tvrdi da je obaveza ispunjena. U sluaju prigovora nedospelosti obaveze iz isprave, nedospelost mora da proizilazi iz same isprave. U sluaju da izvrni dunik istakne prigovor neispunjenja istovremeno dospele obaveze poverioca iz same isprave, sud e ostaviti rok od tri dana poveriocu da podnese dokaz o ispunjenju svoje obaveze. Ako poverilac dokae ispunjenje istovremeno dospele obaveze, sud e doneti reenje o izvrenju protiv izvrnog dunika.

Postupak po prigovoru
lan 258. O prigovoru odluuje vee sastavljeno od troje sudija suda koji je doneo reenje o izvrenju po skraenom izvrnom postupku. Ako sud nae da je prigovor osnovan, ukinue reenje o izvrenju po skraenom postupku u delu u kome je odreeno izvrenje i predmet dostaviti parninom sudu na dalji postupak, kao u postupku izvrenja na osnovu verodostojne isprave.

Sud je obavezan da reenje o prigovoru donese u roku od osam dana od dana prijema prigovora u sudu. Prigovor odlae izvrenje reenja o izvrenju.

alba
lan 259. Protiv reenja kojim se prigovor odbacuje ili odbija izvrni dunik ima pravo albe. Rok za izjavljivanje albe iz stava 1. ovog lana je tri dana. alba ne zadrava izvrenje. Odluka po albi donosi se u roku od osam dana od dana prijema predmeta u drugostepenom sudu. Drugostepeni sud povodom albe moe da ukine reenje vea ili da ga potvrdi. Ako ukine reenje kojim je odbaen prigovor predmet se vraa veu prvostepenog suda na ponovno odluivanje povodom prigovora. Ako drugostepeni sud ukine reenje kojim je prigovor odbijen, stavie van snage reenje o izvrenju doneto u skraenom postupku u delu kojim je odreeno izvrenje, a postupak e se nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga.

Deo esti OBEZBEENJE Glava prva OSNOVNA PRAVILA

Pokretanje postupka
lan 260. Postupak obezbeenja pokree se predlogom stranke, a predlogom drugih lica, odnosno organa samo kad je to zakonom odreeno. U predlogu za obezbeenje navodi se potraivanje ije se obezbeenje trai, zakonski razlozi za obezbeenje, injenice i dokazi iz kojih sud utvruje da je postojanje zakonskih razloga

za obezbeenje verovatno, kao i vrsta sredstva obezbeenja, pod uslovom da sud usvoji predlog i izrekne obezbeenje.

Sredstva obezbeenja
lan 261. Kao sredstva obezbeenja mogu se odrediti samo zalono pravo na nepokretnim i pokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka, zalono pravo na nepokretnosti na osnovu izvrne isprave, prethodne mere i privremene mere.

Nedopustivost obezbeenja
lan 262. Obezbeenje nije doputeno na stvarima i pravima koja po zakonu ne mogu biti predmet izvrenja.

Shodna primena odredaba odreenih zakona

lan 263. U postupku raspravljanja i odluivanja o predlogu za obezbeenje shodno se primenjuju odredbe Zakona o parninom postupku, osim kad je ovim zakonom drukije odreeno. U postupku izvrenja reenja o obezbeenju, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje ureuju postupak izvrenja, osim kad je odredbama ove glave zakona drugaije odreeno.

Nadlenost i sastav suda

lan 264. Ako je postupak obezbeenja pokrenut pre pokretanja parninog postupka, odnosno drugog postupka u kome se odluuje o osnovanosti potraivanja ije se obezbeenje trai, nadlean je sud koji je nadlean za odluivanje u prvom stepenu o osnovanosti potraivanja. U postupku obezbeenja postupa i odluke donosi sudija pojedinac, nezavisno od toga u kom sastavu treba da odluuje sud o osnovanosti potraivanja. Ako je postupak obezbeenja pokrenut istovremeno ili po pokretanju parninog, odnosno drugog postupka u kome se odluuje o osnovanosti potraivanja ije se obezbeenje trai, u postupku obezbeenja postupa i odluke donosi sud, odnosno drugi organ koji odluuje o potraivanju.

Ako je predlog za obezbeenje podnesen pred sudom pred kojim se vodi postupak po albi protiv odluke o glavnoj stvari, odnosno u postupku po vanrednom pravnom leku, taj sud e odluiti o predloenom sredstvu obezbeenja i o tome bez odlaganja obavestiti prvostepeni sud. Ako je predlog za obezbeenje podnet u toku postupka izvrenja, po njemu postupa i odluke donosi sud pred kojim se vodi izvrni postupak. Za obezbeenje na stvarima i pravima o kojima se vode javne knjige ili drugi registri, iskljuivo je nadlean sud na ijem podruju se nalazi sedite organa ili organizacije koja vodi tu knjigu odnosno registar.

Posebna pravila postupka obezbeenja

lan 265. U postupku obezbeenja, sud moe doneti reenje o obezbeenju, pre dostavljanja predloga protivnoj stranci i pre nego to je protivnoj stranci omoguio da se o predlogu izjasni: 1) ako bi predlaga obezbeenja, zbog odlaganja, mogao pretrpeti nenadoknadivu ili teko nadoknadivu tetu; 2) radi otklanjanja neposredne opasnosti protivpravnog oteenja stvari ili gubitka odnosno tekog ugroavanja prava; 3) radi spreavanja nasilja. U postupku obezbeenja sud e razmotriti samo one injenice i izvesti samo one dokaze koje stranke predloe, a koje sud smatra bitnim za odluivanje o predlogu za obezbeenje. Dokaz sasluanjem stranaka sud e izvesti iskljuivo radi utvrenja postojanja zakonskih razloga za obezbeenje, koji se u datim okolnostima ne mogu utvrditi drugim dokaznim sredstvima. Za utvrivanje postojanja zakonskih razloga za obezbeenje dovoljna je verovatnoa da injenice od kojih zavisi ocena tih razloga postoje, ako ovim zakonom nije drukije odreeno. U postupku obezbeenja potraivanja iz branih i porodinih odnosa, iskljuena je javnost. Dostavljanje pismena u postupku obezbeenja vri se shodnom primenom odredaba o dostavljanju u postupku izvrenja.

Reenje o obezbeenju
lan 266. Reenje o obezbeenju sadri odluku suda o sredstvu obezbeenja, kratko obrazloenje zakonskih razloga za usvajanje predloga o obezbeenju i pouku o tome da li alba zadrava izvrenje reenja, u kom roku i kom sudu se alba moe izjaviti.

Pravni lekovi
lan 267. alba protiv reenja o obezbeenju, kao i alba protiv reenja kojim se predlog za obezbeenje odbacuje ili odbija, podnosi se u roku od tri dana od dana dostavljanja reenja. alba protiv reenja o obezbeenju zadrava izvrenje reenja samo kad je ovim zakonom odreeno. alba iz stava 1. ovog lana, zajedno sa spisima predmeta, dostavlja se bez odlaganja sudu nadlenom za odluivanje o albi, koji o njoj odluuje u roku od osam dana od dana prijema spisa. Prekoraenje rokova iz stava 3. ovog lana smatra se odugovlaenjem postupka od strane sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama. U postupku obezbeenja nisu doputeni revizija i predlog za ponavljanje postupka.

Glava druga ZALONO PRAVO NA NEPOKRETNIM I POKRETNIM STVARIMA NA OSNOVU SPORAZUMA STRANAKA
Mesna nadlenost
lan 268. Za odluivanje o predlogu za obezbeenje novanog potraivanja zasnivanjem zalonog prava na nepokretnosti na osnovu sporazuma stranaka nadlean je sud koji vodi javnu knjigu u koju treba izvriti upis, odnosno sud na ijem je podruju organ koji vodi javnu knjigu u koju treba izvriti upis. Za sprovoenje obezbeenja nadlean je sud, odnosno organ koji vodi javnu knjigu za tu nepokretnost. Za odluivanje o predlogu za obezbeenje novanog potraivanja zasnivanjem zalonog prava na pokretnoj stvari na osnovu sporazuma stranaka i za sprovoenje obezbeenja nadlean je sud na ijem se podruju ta stvar nalazi.

Predlog za obezbeenje
lan 269.

Poverilac i dunik mogu saglasno traiti od suda da odredi i sprovede upis zalonog prava na nepokretnosti dunika, odnosno da odredi i sprovede popis pokretnih stvari dunika radi obezbeenja novanog potraivanja poverioca zasnivanjem zalonog prava na nepokretnoj ili pokretnoj stvari dunika.

Roite za predlog i sporazum stranaka

lan 270. Na predlog stranaka, sud e odrediti roite na kome e u zapisniku utvrditi sporazum stranaka o postojanju novanog potraivanja i vremenu njegovog dospea i njihovu saglasnost da se upisom zalonog prava na nepokretnosti izvrnog dunika, odnosno da se zasnivanjem zalonog prava popisom pokretnih stvari dunika, obezbeuje novano potraivanje. Potpisani zapisnik o sporazumu stranaka iz stava 1. ovog lana ima snagu sudskog poravnanja.

Odreivanje i sprovoenje obezbeenja

lan 271. Na osnovu sporazuma iz lana 270. ovog zakona sud e reenjem odrediti upis i preduzeti sve to je potrebno radi sprovoenja upisa zalonog prava na nepokretnosti dunika, odnosno odrediti i sprovesti popis pokretnih stvari dunika. Reenje iz stava 1. ovog lana ima znaaj reenja o obezbeenju.

Primena drugih odredaba Zakona

lan 272. Na obezbeenje novanih potraivanja poverioca zasnivanjem zalonog prava na nepokretnosti dunika, na osnovu sporazuma stranaka, shodno se primenjuju odredbe lana 263. ovog zakona. Na obezbeenje novanog potraivanja poverioca zasnivanjem zalonog prava na pokretnoj stvari dunika, na osnovu sporazuma stranaka, shodno se primenjuju odredbe l. 72-78. ovog zakona.

Prodaja nepokretne, odnosno pokretne stvari izvrnog dunika

lan 273.

Na predlog poverioca, sud e reenjem, kada utvrdi da je sporazum stranaka iz lana 270. ovog zakona postao izvran, odrediti i sprovesti izvrenje na nepokretnoj, odnosno pokretnoj stvari dunika, radi namirenja obezbeenja novanog potraivanja poverioca prema odredbama o izvrenju na nepokretnosti (l. 98-151) odnosno odredbama o izvrenju na pokretnim stvarima (l. 69-97) osim odredbe o izuzimanju od izvrenja iz lana 70. ovog zakona. Reenje iz stava 1. ovog lana ima znaaj reenja o izvrenju. Upis reenja o izvrenju na nepokretnosti (lan 102) ima pravno dejstvo od dana upisa zalonog prava na nepokretnostima u postupku obezbeenja (l. 271. i 272). Radnja popisa pokretnih stvari ne ponavlja se, a obavljeni popis stvari ima pravno dejstvo od dana sticanja zalonog prava u postupku obezbeenja (lan 271. i lan 272. stav 2).

Glava trea ZALONO PRAVO NA NEPOKRETNOSTI NA OSNOVU IZVRNE ISPRAVE

1. Zalono pravo na stvarima i pravima o kojima se vode javne knjige
Mesna nadlenost
lan 274. Za odluivanje o predlogu za obezbeenje novanog potraivanja zasnivanjem zalonog prava na nepokretnosti i sprovoenju obezbeenja nadlean je sud na ijem podruju se nalazi nepokretnost na kojoj treba upisati zalono pravo.

Uslovi zasnivanja
lan 275. Na osnovu izvrne isprave koja glasi na novano potraivanje, izvrni poverilac ima pravo da zahteva obezbeenje tog potraivanja zasnivanjem zalonog prava na nepokretnosti izvrnog dunika.

Nain zasnivanja
lan 276.

Zalono pravo na nepokretnosti zasniva se upisom u javnu knjigu. Prilikom upisa zalonog prava, u javnu knjigu e se upisati izvrnost potraivanja za koje je dozvoljeno zalono pravo. Ako je izvrni poverilac, pre nego to je potraivanje postalo izvrno, ve stekao na osnovu ugovora zalono pravo za to potraivanje na istoj nepokretnosti ili je zalono pravo predbeleeno, sud e, na predlog izvrnog poverioca, odrediti da se u javnoj knjizi upie izvrnost potraivanja.

Dejstvo upisa
lan 277. Upis zalonog prava i upis izvrnosti potraivanja imaju dejstvo da se izvrenje na toj nepokretnosti moe sprovesti i prema treem licu koje je tu nepokretnost docnije steklo.

2. Sticanje zalonog prava na stvarima i pravima o kojima se ne vode javne knjige

Potraivanja koja se mogu obezbediti
lan 278. Radi obezbeenja novanog potraivanja koje se ne moe obezbediti predbelebom u javnu knjigu ili u drugi javni registar, moe se odrediti obezbeenje ustanovljavanjem privremenog zalonog prava, pod uslovom da predlaga uini verovatnim da postoji opasnost da bi se bez ovog obezbeenja docnije izvrenje moglo osujetiti ili znatno oteati.

Nain sticanja zalonog prava

lan 279. Zalono pravo stie se popisom, pod uslovima odreenim ovim zakonom.

Shodna primena
lan 280. Na prestanak zalonog prava, kao i na prodaju ili unovenje stvari i prava o kojima se ne vode javne knjige shodno e se primenjivati pravila o zalonom pravu na pokretnim stvarima.

Glava etvrta PRETHODNE MERE

Mesna nadlenost
lan 281. Za odluivanje o predlogu za obezbeenje prethodnom merom i za sprovoenje takve mere, mesno je nadlean sud koji bi bio nadlean za izvrenje na predmetu na kome je obezbeenje predloeno.

Uslovi za odreivanje prethodne mere

lan 282. Prethodna mera odreuje se na osnovu domae odluke koja glasi na novano potraivanje, a nije postala pravnosnana ili nije postala izvrna, ako izvrni poverilac uini verovatnim opasnost da bi se bez tog obezbeenja osujetilo ili znatno otealo ostvarenje potraivanja. Odredbe stava 1. ovog lana primenjuju se i u pogledu poravnanja zakljuenog pred sudom ili organom koji odluuje u upravnom postupku, po kome potraivanje nije dospelo. Prethodna mera moe se odrediti na osnovu platnog naloga koji je izdat na osnovu menice ili eka.

Pretpostavljena opasnost
lan 283. Smatra se da opasnost, u smislu lana 282. ovog zakona, postoji ako je predlog za obezbeenje zasnovan na jednoj od sledeih odluka: 1) na platnom nalogu izdatom na osnovu menice ili eka protiv kog je blagovremeno podnesen prigovor; 2) na presudi donesenoj u krivinoj stvari, kojom je usvojen imovinskopravni zahtev, a protiv koje je dozvoljeno ponavljanje krivinog postupka; 3) na odluci po kojoj bi se izvrenje trebalo sprovesti u inostranstvu; 4) na presudi na osnovu priznanja, protiv koje je izjavljena alba;

5) na poravnanju zakljuenom pred sudom ili organom koji odluuje u upravnom postupku, koje se pobija na nain predvien zakonom. U sluajevima iz stava 1. ta. 4) i 5) ovog lana sud moe, na predlog izvrnog dunika, obezbeenje primenom prethodne mere usloviti polaganjem jemstva od strane izvrnog poverioca, za tetu koju bi izvrni dunik mogao pretrpeti odreivanjem prethodne mere.

Obezbeenje potraivanja iji obroci nisu dospeli

lan 284. Obezbeenje prethodnom merom za nedospele obroke potraivanja po osnovu zakonskog izdravanja, potraivanje po osnovu naknade tete za izgubljeno izdravanje usled smrti davaoca izdravanja i zbog oteenja zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti, odreuje se samo za obroke koji e dospeti u jednoj godini. U sluajevima iz stava 1. ovog lana pretpostavlja se da opasnost postoji ako se protiv izvrnog dunika ve moralo voditi izvrenje radi naplate dospelog obroka ili je takvo izvrenje predloeno.

Vrste prethodnih mera

lan 285. Kao prethodne mere sud odreuje: 1) popis pokretnih stvari; 2) zabranu duniku izvrnog dunika da isplati izvrnom duniku potraivanje ili da mu preda stvari, kao i zabranu izvrnom duniku da naplati potraivanja, da primi stvari i da njima raspolae; 3) zabranu banci da izvrnom duniku ili treem licu, po nalogu izvrnog dunika, isplati sa njegovog rauna novani iznos za koji je odreena prethodna mera; 4) predbelebu zalonog prava na nepokretnosti izvrnog dunika ili na pravu upisanom na nepokretnosti. Sud moe, na predlog izvrnog poverioca, s obzirom na okolnosti sluaja, odrediti dve ili vie prethodnih mera, ako je to potrebno.

Zabrana isplate novanih sredstava izvrnog dunika

lan 286.

Iznos novanih sredstava izvrnog dunika na raunu kod banke, za koji je odreena zabrana isplate, ne moe se, dok zabrana traje, preneti sa tog rauna, osim radi namirenja obezbeenog potraivanja.

Prodaja popisanih stvari i prenos potraivanja izvrnog dunika

lan 287. Sud e odrediti prodaju popisanih pokretnih stvari koje su podlone brzom kvarenju ili ako postoji opasnost od znatnog pada cene tih stvari. Prodaja popisanih stvari izvrie se po odredbama ovog zakona o izvrenju na pokretnim stvarima. Ako je prethodna mera odreena zabranom isplate potraivanja, sud moe, na predlog izvrnog poverioca ili izvrnog dunika, odrediti da se na izvrnog poverioca prenese to potraivanje, radi naplate, u sluaju da postoji opasnost da se potraivanje, zbog zadocnjenja u njegovom ostvarenju, nee moi naplatiti ili e se izgubiti pravo na regres prema treem licu. Iznos koji se dobije prodajom stvari ili naplatom potraivanja uva se kod suda dok se ne obustavi prethodna mera ili dok izvrni poverilac ne predloi izvrenje, a najdue u roku od 30 dana od dana izvrnosti potraivanja.

Reenje o odreivanju prethodne mere

lan 288. U reenju kojim se odreuje prethodna mera moraju, pored ostalog, biti naznaeni iznos potraivanja koje se obezbeuje, sa kamatom i trokovima, mera obezbeenja i vreme za koje se ona odreuje. Vreme iz stava 1. ovoga lana moe trajati najdue do isteka roka od osam dana po nastupanju uslova za prinudno izvrenje. Ako vreme iz stava 1. ovog lana istekne pre nego to odluka na osnovu koje je odreena prethodna mera postane pravnosnana, sud e, na predlog izvrnog poverioca, produiti to vreme, pod uslovom da se nisu promenile okolnosti pod kojima je mera odreena.

Ukidanje prethodne mere

lan 289. Sud e, na predlog izvrnog dunika, obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje:

1) ako izvrni dunik poloi sudu iznos potraivanja koje se obezbeuje, sa kamatom i trokovima; 2) ako izvrni dunik uini verovatnim da je potraivanje u vreme donoenja reenja o odreivanju prethodne mere ve bilo naplaeno ili dovoljno obezbeeno; 3) ako je pravosnano utvreno da potraivanje nije nastalo ili da je prestalo. Sud e obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje ako u roku od 15 dana od dana isteka vremena za koje je prethodna mera odreena ne budu ispunjeni uslovi za prinudno izvrenje. U sluajevima iz stava 1. ta. 2) i 3) i stava 2. ovog lana trokove prouzrokovane odreivanjem i sprovoenjem prethodne mere, izvrni poverilac je duan da naknadi izvrnom duniku. U tim sluajevima izvrni dunik ima prema izvrnom poveriocu i pravo na naknadu priinjene tete.

Obustava u sluaju da izvrni poverilac ne trai izvrenje

lan 290. U sluaju da uslovi za prinudno izvrenje budu ispunjeni pre isteka vremena za koje je odreena prethodna mera, sud e, na predlog izvrnog dunika, obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje, ako izvrni poverilac ne podnese predlog za izvrenje u roku od 15 dana od dana nastupanja tih uslova.

Glava peta PRIVREMENE MERE

1. Osnovna pravila
Kad se moe odrediti privremena mera
lan 291. Privremena mera moe se odrediti pre pokretanja i u toku sudskog ili upravnog postupka, kao i po okonanju tih postupaka, sve dok izvrenje ne bude sprovedeno.

Nedopustivost privremene mere

lan 292. Privremena mera nije doputena ako se obezbeenje moe ostvariti drugim sredstvom obezbeenja kojim se moe postii ista svrha.

Jemstvo umesto privremene mere

lan 293. Izvrni poverilac moe, u predlogu za odreivanje privremene mere ili naknadno, izjaviti da se, umesto privremene mere, zadovoljava polaganjem od strane izvrnog dunika, odreenog iznosa na ime jemstva. Polaganje jemstva, umesto privremene mere moe se odrediti i na predlog izvrnog dunika. Ako izvrni dunik poloi jemstvo, sud e obustaviti postupak i ukinuti ve sprovedene radnje.

Jemstvo kao uslov za odreivanje privremene mere

lan 294. Sud moe, na predlog izvrnog poverioca, odrediti privremenu meru i kad nije uinio verovatnim postojanje potraivanja i opasnost, ako prethodno poloi, u ostavljenom mu roku, iznos koji sud odredi kao jemstvo za tetu, koja bi izvrnom duniku mogla biti nanesena odreivanjem i sprovoenjem privremene mere. Sud moe, na predlog izvrnog dunika, prema okolnostima sluaja, postupiti po odredbi stava 1. ovog lana i kad je izvrni poverilac uinio verovatnim postojanje potraivanja i opasnosti.

Odreivanje vie privremenih mera

lan 295. Sud moe, s obzirom na okolnosti sluaja, na predlog izvrnog poverioca, odrediti i vie privremenih mera, ako je to potrebno.

Vreme za koje se odreuje privremena mera

lan 296. U reenju kojim se odreuje privremena mera odredie se vreme trajanja te privremene mere. Ako je privremena mera odreena pre podnoenja tube ili pre pokretanja drugog

postupka odredie se rok u kome poverilac mora podneti tubu, odnosno predlog za pokretanje drugog postupka radi opravdanja mere. Sud e, na predlog izvrnog poverioca, produiti vreme trajanja privremene mere, pod uslovom da se nisu promenile okolnosti pod kojima je ta mera odreena. Predlog iz stava 2. ovog lana moe se podneti samo pre nego to istekne vreme za koje je privremena mera odreena.

Ukidanje privremene mere

lan 297. Ako izvrni poverilac u odreenom roku nije podneo tubu, odnosno nije pokrenuo drugi postupak radi opravdanja privremene mere, ili je vreme za koje je odreena privremena mera isteklo, sud e, na predlog izvrnog dunika, obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje. Na predlog izvrnog dunika, postupak e se obustaviti i ukinuti sprovedene radnje, ako su se okolnosti zbog kojih je privremena mera odreena docnije promenile, tako da ona vie nije potrebna.

Naknada tete izvrnom duniku

lan 298. Izvrni dunik ima prema izvrnom poveriocu pravo na naknadu tete koja mu je nanesena privremenom merom za koju je utvreno da je bila neosnovana ili koju izvrni poverilac nije opravdao.

2. Privremene mere za obezbeenje novanog potraivanja

Uslovi za odreivanje privremene mere
lan 299. Privremena mera za obezbeenje novanog potraivanja moe se odrediti ako je izvrni poverilac uinio verovatnim postojanje potraivanja i opasnost da e bez takve mere izvrni dunik osujetiti ili znatno oteati naplatu potraivanja, time to e svoju imovinu, odnosno svoja sredstva otuiti, prikriti ili na drugi nain njima raspolagati. Izvrni poverilac ne mora dokazivati opasnost ako uini verovatnim da bi predloenom merom izvrni dunik mogao pretrpeti samo neznatnu tetu. Smatra se da opasnost postoji naroito:

1) ako bi se potraivanje trebalo ostvariti u inostranstvu; 2) ako se zbog neispunjenja dospelih obroka izdravanja protiv izvrnog dunika ve vodio izvrni postupak; 3) ako su zakonske obaveze izvrnog dunika, kao i njegove obaveze utvrene pravosnanom odlukom suda i drugog organa vee od njegovih redovnih prihoda; 4) ako je protiv izvrnog dunika bezuspeno pokuavano izvrenje koje nije uspelo zato to je on odbio da prui podatke o tome gde mu se nalazi imovina, kao i da je u toku ranije voenih izvrnih postupaka davao netane podatke o svojoj imovini.

Vrste privremenih mera

lan 300. Radi obezbeenja novanog potraivanja, moe se odrediti svaka mera kojom se postie svrha takvog obezbeenja, a naroito: 1) zabrana izvrnom duniku da raspolae pokretnim stvarima, kao i oduzimanje tih stvari od izvrnog dunika i poveravanje na uvanje izvrnom poveriocu ili treem licu, odnosno uvanje u sudskom depozitu; 2) zabrana izvrnom duniku da otui ili optereti svoje nepokretnosti ili stvarna prava na nepokretnosti upisana u javnu knjigu u njegovu korist, uz upis te zabrane u javnu knjigu; 3) zabrana duniku izvrnog dunika da mu isplati potraivanje ili preda stvari, kao i zabrana izvrnom duniku da primi stvari, da naplati potraivanje i da primljenim stvarima odnosno naplaenim iznosom raspolae; 4) nalog banci ili drugoj finansijskoj organizaciji, kod koje izvrni dunik ima raun, da izvrnom duniku ili treem licu, po nalogu izvrnog dunika uskrati sa rauna izvrnog dunika isplatu novanog iznosa za koji je odreena privremena mera; 5) oduzimanje od izvrnog dunika i polaganje u depozit gotovog novca ili hartija od vrednosti. Zabrane i nalozi iz stava 1. ovog lana smatraju se izvrnim kada reenje bude dostavljeno licu na koje se odnosi. Nalog banci ili drugoj finansijskoj organizaciji, iz stava 1. take 4. ovog lana dostavlja se organizaciji za prinudnu naplatu, koja ga bez odlaganja dostavlja svim bankama i finansijskim organizacijama kod kojih izvrni dunik ima raun i istovremeno zabranjuje drugima bankama i finansijskim organizacijama da otvore raun izvrnom duniku. Izvrni poverilac u iju je korist privremena mera izreena ima pravo da od lica koje je bilo duno da potuje zabranu ili nalog zahteva naknadu tete koju je pretrpeo zbog njihovog nepotovanja.

Izvrni dunik, odnosno tree lice kome je izdata zabrana ili nalog iz stava 1. ta. 1) do 4) ovog lana, koji ne postupe po zabrani odnosno nalogu, kaznie se po odredbama lana 45. ovog zakona.

Dejstva privremenih mera

lan 301. Privremenom merom ne stie se zalono pravo, ali sud moe odrediti, naroito ako postoji opasnost odreena u lanu 299. stav 3. ovog zakona, da se privremenom merom stie privremeno zalono pravo.

3. Privremene mere za obezbeenje nenovanog potraivanja

Uslovi za odreivanje privremene mere
lan 302. Radi obezbeenja nenovanog potraivanja moe se odrediti privremena mera, ako je izvrni poverilac uinio verovatnim postojanje potraivanja i opasnost da e se ostvarenje potraivanja osujetiti ili znatno oteati. Privremena mera moe se odrediti i kad izvrni poverilac uini verovatnim da je mera potrebna da bi se spreila upotreba sile ili nastanak nenadoknadive tete. Odredbe lana 299. stav 2. i stav 3. taka 1) ovog zakona primenjuju se i u pogledu privremene mere za obezbeenje nenovanog potraivanja.

Vrste privremenih mera

lan 303. Radi obezbeenja nenovanog potraivanja moe se odrediti svaka mera kojom se postie svrha takvog obezbeenja, a naroito: 1) zabrana otuenja i optereenja pokretnih stvari na koje je upravljeno potraivanje, oduzimanje tih stvari i poveravanje na uvanje izvrnom poveriocu ili treem licu, odnosno uvanje u sudskom depozitu; 2) zabrana otuenja i optereenja nepokretnosti na koju je upravljeno potraivanje, uz upis zabrane u javnu knjigu; 3) zabrana izvrnom duniku da preduzima radnje koje mogu naneti tetu izvrnom poveriocu, kao i zabrana da se izvre promene na stvarima na koje je upravljeno potraivanje;

4) zabrana duniku izvrnog dunika da izvrnom duniku preda stvari na koje je upravljeno potraivanje; 5) zabrana otuenja i optereenja akcija ili udela u drutvu na koje upravljeno potraivanje i zabeleba ove zabrane u Centralnom registru hartija od vrednosti, odnosno knjizi udelniara i javnom registru drutava sa ogranienom odgovornou, zabrana korienja i raspolaganja pravima iz akcija i udela i poveravanje akcija ili udela na upravljanje treem licu, ukljuujui postavljanje privremene uprave drutvom; 6) nalog izvrnom duniku da obavi odreene radnje potrebne da bi se sauvala pokretna ili nepokretna stvar, spreila njena fizika promena, oteenje ili unitenje; 7) ovlaenje izvrnom poveriocu da sam ili preko treeg lica uini neku radnju ili pribavi odreenu stvar o troku izvrnog dunika, naroito ako je to neophodno da bi se uspostavilo preanje stanje; 8) plaanje naknade zarade zaposlenom u toku spora o nezakonitosti odluke o prestanku radnog odnosa, ako je to neophodno za njegovo izdravanje i izdravanje lica koja je po zakonu duan da izdrava, uz istovremeno odreivanje sredstava izvrenja za prinudnu naplatu naknade zarade ili privremeno vraanje zaposlenog na rad; 9) privremeno ureenje spornog odnosa, da bi se otklonila opasnost od nasilja ili vee nenadoknadive tete. Izvrni poverilac u iju je korist privremena mera izreena ima pravo da, od lica koje je bilo duno da potuje zabranu ili nalog, zahteva naknadu tete koju je pretrpeo zbog njihovog nepotovanja. Zabrane i nalozi iz stava 1. ovog lana smatraju se izvrnim kada reenje bude dostavljeno licu na koje se odnosi. Izvrni dunik, odnosno tree lice kome je izdata zabrana ili nalog iz stava 1. ta. 1) do 4) ovog lana, koji ne postupe po zabrani, odnosno nalogu, kaznie se po odredbama lana 45. ovog zakona.

Deo sedmi PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 304. Postupci izvrenja i obezbeenja zapoeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okonae se po odredbama Zakona o izvrnom postupku ("Slubeni list SRJ", br. 28/00, 73/00 i 71/01).

lan 305.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o izvrnom postupku ("Slubeni list SRJ", br. 28/00, 73/00 i 71/01):

lan 306. Ovaj zakon stupa na snagu po proteku tri meseca od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".