Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Svet rada i mladi: razlozi za očajavanje i nadanje

Svet rada i mladi: razlozi za očajavanje i nadanje

Ratings: (0)|Views: 12|Likes:
Published by Sanja Petkovska
Petkovska, Sanja, „Razlozi za očajanje i nadanje: svet rada i mladi“. Poslovna politika, XXXVI, str. 62–66, 2007.
Petkovska, Sanja, „Razlozi za očajanje i nadanje: svet rada i mladi“. Poslovna politika, XXXVI, str. 62–66, 2007.

More info:

Categories:Types, Research
Published by: Sanja Petkovska on Feb 16, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/23/2013

pdf

text

original

 
Mreža za unapre
đ
enje poslovnog okruženja:
Prvonagra
đ
eni rad na konkursu: Mladi na tržištu rada u Srbiji
Sanja PETKOVSKA
Razlozi za nadanje i o
č
ajavanje: svet rada i mladi
Dok su mladi u Srbiji tokom 90-tih nastojali da sakupe novac kako bi kupili dugo željene„Nike“ patike, ili su pokretali proteste kako bi pozvali na otpor jednom ideološki isocijalno nedefinisanom politi
č
kom modelu (u kategorijama politi
č
ke teorije), kreiraneod pojedinaca i interesnih grupa koje su održale svoje pozicije mo
ć
i zahvaljuju
ć
irezignaciji ve
ć
eg dela stanovništva, posebno me
đ
u mladima, svet se teško pojmljivom iteško uhvatljivom brzinom transformisao iz korena.Prilikom svoje inauguracije 1949. predsednik Truman je ve
ć
i deo sveta ozna
č
io kao„nerazvijeno podru
č
 je“, u kome je ve
ć
a proizvodnja klju
č
za prosperitet i mir“.
1
Ta podela posta
ć
e klju
č
na za sva kasnija politi
č
ka i društvena zbivanja, razmera ikarakteristika koje su bile strane svakom prethodnom društvu. Klasifikacija koja je po
č
ela da vlada društvenim naukama sa zna
č
enjem bliskim Trumanovoj tezi bila je unekom obliku ve
ć
zastupljena u svetu rada i obrazovanja za vreme industrijske revolucijei pojave masovnog školovanja, koje je proizašlo iz potrebe za novim znanjima isposobnostima, neophodnim za opstanak u takvom svetu rada, u kom se sve odvija uklju
č
u tehnologije, tržišta i zakona akumulacije kapitala.
2
  Nakon što su se studenti 1968., u jednom od najve
ć
ih društvenih protesta protivkapitalizma i surove orijentacije društva isklju
č
ivo na profit i eksploataciju, pobunili ucelom svetu (kao da su naslutili globalizacijske trendove koji
ć
e doneti standarde, aliskupo pla
ć
ene i ne svima dostupne), sada se suo
č
avaju sa preprekama duboko zaostalog birokratskog sistema, pokušavaju
ć
i da iskoriste sve blagodeti onoga što se danas nazivaobrazovanje po Bolonjskim principima. Pljusak pojmova i zahteva pred mladima raste,ukoliko žele da se prilagode dominantnom svetu savremenih informacionih ikomunikacionih tehnologija. Na primer, mladi su odjednom i bez posebne pripreme i predznanja po
č
eli da žive i finansijski se osamostaljuju u kontekstu pojmova kao što su:društvo znanja, Curriculum vitae, ECTS sistem bodova, konkurentnost, kompetentnost,trening, doživotno obrazovanje, part-time rad, globalne integracije, mobilnost. Pojmovikoji su u život mladih ljudi koji žive na teritoriji Srbije ušli na „zadnja vrata“, danas postaju dominantni i odre
đ
uju njihove sudbine, njihovo pozicioniranje u svetu rada, propisuju
ć
i norme ponašanja koje poslodavci smatraju poželjnim na svim obrazovnimnivoima i u svim sferama privredne delatnosti, i koje odre
đ
uju njihov školski i akademskiuspeh.Zbog još uvek nedovoljno razvijene društveno-institucionalne infrastrukture i pravneregulative u oblasti rada i zapošljavanja, do ta
č
ke kada je ona stabilna toliko da može da
1
Brudges, James, The Little Earth Book, Bristol: Alastair Sawday Publishing, 2002.
2
Odnos izme
đ
u društveno-ekonomskih promena i obrazovanja analizira se u okviru nau
č
nediscipline
 sociologija obrazovanja
.
 
 2osigura poštovanje zakona i zaštitu svih ljudskih prava uz nužnost izvršavanja svojihgra
đ
anskih obaveza,
č
ija realizacija još uvek nije potpuno ostvariva. Mladi u Srbiji danas,možemo tako re
ć
i, teško ostvaruju dva osnovna prava iz seta ljuskih prava: pravo naobrazovanje i pravo na rad. Neretko mladi na ovim prostorima Balkana rade u uslovimanajamnog rada koji su nalik uslovima koji su vladali u feudalnom dobu. U slu
č
aju da sunekako uspeli da se «probiju» kroz institucionalnu i društvenu džunglu, koja je vladalatokom njihovog školovanja, da su bili koliko-toliko uspešni u u
č
enju i stekli neke višekvalifikacije sa ili bez zakašnjenja u odnosu na svoju generaciju, naslovi u štampi kao štosu: „Od diplome nema vajde“
3
i „Diploma služi samo za slikanje“
4
mogu samo dodatnoda frustriraju mlade svojom realnom zasnovanoš
ć
u, guraju ih dalje u defetizam imalodušnost, jer mnogi od njih unapred znaju da ne
ć
e biti jedan od nekoliko izuzetakakoji
ć
e mo
ć
i da obezbede za sebe posao koji
ć
e im omogu
ć
iti život po zapadnimstandardima.
Č
ak i ukoliko se budu trudili, mnogi od njih nakon što završe fakultet
č
ekaju i po nekoliko godina zaposlenje, rade
ć
i sa kvalifikacijom VII stepena poslove kojisu loše pla
ć
eni i neadekvatni za njihov nivo obrazovanja, najpre samo privremeno, dok nena
đ
u «neko bolje rešenje». To za mnoge mlade, otprilike, zna
č
i dok ne napune 30 godinai ne pove
ć
aju se
sve šanse da u daljoj budu
ć
nosti za sebe osiguraju status „socijalnogslu
č
aja“ u starosti, kada ne budu mogli da rade privremene poslove za koje je bitan fizi
č
kiizgled i starost do 35 godina. Poneki od njih
ć
e imati sre
ć
u da budu zahva
ć
eni talasom«autsorsinga» (outsorcing), rada u velikim multinacionalnim kompanijama koje otvarajusvoje radne jedinice na prostoru zemalja u razvoju, ali pod sasvim druga
č
ijim uslovimaod onih po kojim rade zaposleni kod istog poslodavca u zemlji gde je kompanijaosnovana. Iako su oni u odnosu na sve druge mlade zaposlene ljude u Srbiji u velikoj prednosti, dugoro
č
no mladi zaposleni u lokalnim predstavništvima multinacionalnihkompanija ne mogu biti zadovoljni svojim položajem, tako da im preostaje da slede putmladih iz Poljske, Rumunije, Bugarske, Ma
đ
arske i drugih zemalja u okruženju, iz kojih i po milion visokokvalifikovanih mladih ljudi izme
đ
u 20 i 35 godina emigrira u zemljeZapadne Evrope u potrazi za boljim standardima življenja.
5
Svim mladim ljudima širomSrbije jedino je zagarantovana jedna inovativna karakteristika u svetu savremenog rada:dodatno obu
č
avanje. Ideja sindikalnog organizovanja toliko je nepopularna da joj nezna
č
e ništa ni racionalni argumenti kao što je da za mnoge osmo
č
asovno radno vremeopet može postati tek razvojni ideal. Ljudi koji su došli do odre
đ
enih pozicija usindikalnim organizacijama izgleda smatraju da su time postigli svoj cilj, tako da
č
ak nisindikalna borba za prava radnika, koja je veoma razvijena u ve
ć
ini evropskih zemalja, uSrbiji nije preterano uzela maha zahuktavanjem procesa tranzicije.Kada generalno govorimo o broju nezaposlenih mladih ljudi, sude
ć
i po podacima,njihov udeo u ukupnoj masi nezaposlenih je i do 30%.
6
Visokoobrazovani mladi ljudi,kao posebna kategorija, imaju veliki udeo u ukupnom broju nezaposlenih, 76.329 lica poti
č
e iz te obrazovne kategorije
7
, od kojih je 741 nezaposlenih sa stepenom VII/2 i VIII,sa ste
č
enim zvanjem magistra ili doktora nauka. Uopšteno gledano, nezaposleno je
3
Savi
ć
Ana, Beograd : Pres, 05. 05. 2007.
4
Jakovljevi
ć
, M., Beograd: Glas Javnosti, 12.12.2005.
5
Perspektive za pronalazak posla u okruženju, Beograd: dnevni list Danas, mart/april 2007.
6
 http://www.startyourcareer.info/download/2007/Konferencija_INFO.pdf  
7
 http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=5873 
 
 3488.567 mladih ljudi starosti izme
đ
u 19 i 40 godina
8
, prema podacima Nacionalne službeza zapošljavanje. Univerzitetski obrazovani kadrovi imaju velike teško
ć
e da na
đ
u posao ustruci, ali tako
đ
e i da prona
đ
u posao za koji su potrebne niže kvalifikacije, jer se nakonstudiranja teško snalaze na jednostavnim radnim mestima za koja su potrebne osnovnemanuelne veštine, fizi
č
ki izgled i elementarne ra
č
unske operacije. Sa druge strane, zaatraktivne poslove koji zahtevaju visok nivo znanja, uz naj
č
ć
e
veštine znanja engleskog jezika i rada na ra
č
unaru, koji zahtevaju prolaz kroz složene procese selekcije, nakon štosu prošli višegodišnju «torturu» našeg neefikasnog obrazovnog sistema – ovi mladi ljudinisu osposobljeni. Po pisanju lista „Pres“
9
najtraženiji visokoobrazovani profili sumatemati
č
ari, informati
č
ari, farmaceuti, pravnici i ekonomisti, dok na tržištu radatrenutno najgore prolaze mladi sa diplomom nekog od fakulteta društvenih nauka ilidiplomom Saobra
ć
ajnog, Mašinskog i Arhitektonskog fakulteta. Treba imati u vidu da jecelokupna paradigma obrazovanja promenjena u poslednjih par godina, tako da nakon prelaska na tržišno-liberalni društveni model, visoko obrazovanje i obrazovni sistem ucelini u Srbiji, kao i u celoj Evropi, treba da budu okrenuti prilago
đ
avanju potrebamarada putem sistema osposobljavanja za konkreatan radni profil. Uprkos o
č
ekivanjima, tajtrend nije uzeo maha, i apsorbovanje i primena te tržišno-efikasne paradigme teku prili
č
no sporo.
10
Ideje o takvoj, usaglašenoj koncepciji sistema rada i sistemaobrazovanja, iznete u „Beloj knjizi o obrazovanju i obuci“ iz 1996. godine
11
, postale suvode
ć
e na
č
itavom evropskom kontinentu, implementiraju se putem reformi obrazovnihsistema, inicirane su dokumentom Magna Charta Universitatum iz kog se kasnije razvilaBolonjska deklaracija. Nakon Lisabonske deklaracije Predsedništva EU iz 2000. govorise o
ekonomiji zasnovanoj na znanju
(knowledge based economy), u kojoj klju
č
ni termini postaju
informacija
i
veština
, za razliku od ranijeg perioda gde je klju
č
na karakteristikaradne snage potrebna na tržištu rada, bila fizi
č
ka snaga. Savremene tendencije govore da bi visokoobrazovani mladi ljudi trebali da, ukoliko se ekonomija bude razvijala predvi
đ
enim tokom, koji rezultira strukturom proizvodnje u kojoj poljoprivreda u
č
estvujeu BND sa 2%
12
, imaju znatno bolju perspektivu za zapošljavanje u javnom sektoru imogu
ć
nost da iskoriste svoj višegodišnji trud i ste
č
ena znanja i veštine. Nažalost, takverezultate postoje
ć
ih trendova zapošljavanja sa promenama koje zahvataju privrednustrukturu i javni sektor, još uvek nisu vidljive u Srbiji.Praksa i volontiranje jesu aktivnosti koje postaju u Srbiji sve popularnije kao jedan od na
č
ina da studenti steknu prakti
č
no iskustvo i kontakte pre nego što pristupetraženju posla. Volontirati se može u razli
č
itim nevladinim organizacijama, koje su postale veoma brojne u Srbiji tokom 90-tih godina. Iskustvo volontiranja može da budeveoma korisno, kao jedan vid nadomeš
ć
ivanja svih onih iskustava u radu ikompetencijama koje su poslednjih godina bile nedostupne za mlade ljude svihobrazovnih nivoa (i još uvek su u velikoj meri), kao što su: putovanja u inostranstvo,
8
Ibidem
9
Pres, Beograd, 05.05.2007.
10
Aksentijevi
ć
, Milan, Beograd : Zbornik radova polaznika virtuelnog kursa „Srbija u tranziciji“ – Centar za prou
č
avanje informacionih tehnologija Beogradske Otvorene Škole, 2002.
11
 http://ec.europa.eu/education/doc/official/keydoc/lb-en.pdf  
12
Dok u razvijenim zemljama poljoprivreda u bruto nacionalnom dohotku u
č
estvuje sa 2%, u Srbijitaj udeo iznosi 20%. Prokopijevi
ć
, Miroslav, Ekonomija zasnovana na znanju, E-volucija, br.13, Beograd,2006.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->