JUTRO, decembar 09 S.

ivanovi Tema broja: Lekovito, aromatino i zainsko bilje

BATA ZDRAVLJA

Jedna od prednosti posedovanja sopstvene bate s lekovitim, aromatinim i zainskim biljem je dobijanje sveih, zravih i jestivih listova, cvetova ili plodova, pogodnih za spemanje ukusnih jela, ajeva i napitaka, ali i preparata za leenje i negu. Ponekad ono moe imati i drugu ulogu. Gajeno zajedno s povrem i cveem, svojim mirisom odbija nepoeljene insekte, a razni biljni odvari mogu zameniti pesticide i ubriva, zbog ega bilje ima vanu ulogu u proizvodnji povra na organski nain. Treba imati u vidu i to da najee lepo deluje u bati i da privlai pele i druge korisne insekte. Neto vie o pojedinim vrstama koje se upotrebljavaju u lekovite svrhe i kao zain, ali mogu i da zatite od tetoina povre, voe ili ukrasno bilje, saznaete u ovom prilogu. Pripremii smo ga u saradnji s dr Tatjanom Markovi, naunim saradnikom i specijalistom za prirodne produkte, lekovito i aromatino bilje u Istitutu Dr Josif Pani u Beogradu. Kiseljak, perun i lukovi su lekovite i zainske biljke koje se esto nalaze u povrtnjaku. Svoje mesto imaju i one koje se gaje zbog semena, poput miro ije i selena. Praksa uzgoja za dobrobit, odnosno razvoj samih useva predmet je mnogih diskusija. Neke od dilema su da li kupus zaista bolje raste kada se sadi naizmenino s timijanom i miro ijom, ili da li bob proaran ubrom manje napadaju crne muice. U svakom sluaju, batovani imaju pozitivna iskustva s aromatinim vrstama u svojim batama. Pojedine tetoine kao to je mrkvina muva, pronalaze useve po mirisu. Zbog toga aromatine vrste u njihovoj blizini mogu

da ih zavaraju. Isti vai i za biljke iz roda Brasicca, koje kupusina muva nalazi po mirisu. Postoji i mogunost da bilje direktno deluje na razvoj useva ili tetotoine preko izluevina iz korena. Uzgoj bilja izme u useva nije jednostavan. Pre svega ne smeju me usobno da se zaguuju, pa treba obezbediti dovoljno prostora. S obzirom na to da se veina povrtarskih kultura uklanja iz starih i sadi u nove leje kad pro e sezona, u tu svrhu pogodne su samo jednogodinje biljke. Beli luk se moe posaditi na jesen u leje sa argarepom za sledeu godinu, a tako e je korisno da se poseje red miro ije u leju kupusa. U stvari, i jednogodinje i viegodinje vrste trebalo bi uzgajati po ivicama leja ili popunjavati prazne kutke, jer bilo da direktno pomau usevu ili ne, one doprinose raznovrsnosti bate i lepo izgledaju. Oko leje kupusa - neven Neven (Calendula officinalis L) je ukrasna, ali i lekovita jednogodinja, re e dvogodinja biljka, lepih utih do narandastih cvetova. Treba ga sejati oko leje povra, jer mirisom i izlievinama korena deluje na nematode i kupusare. Moe se gajiti i u saksijama, iako u tom sluaju kvalitetom zaostaje za batenskim. Najee se seje u prolee (mart, april) ili krajem leta. aj od osuenih cvetova nevena koriste se protiv bolova u elucu i za regulisanje menstrualnog ciklusa. Od sveih cvetnih latica prave se kozmetiki preparati tako to se potope u blaga biljna ulja. Mnogim biljkama, a naroito kupusu odgovara kada se u blizini nalazi boje drvce (Artemisia abrotanum L). Njegovi sivi, zeleni i srebrni listovi ukras su batenskih leja i viegodinjih ivica, a uz to odbija i tetne insekte u vonjaku. Razmnoava se oiljenim mekim ili poluzrelim reznica uzetim u leto, ali i deljenjem na vie biljaka u jesen ili prolee. Moe se gajiti i iz rasada proizvedenog u grejanom prostoru (setva krajem zime). U batu, na osunano mesto, presa uje se kada dostigne petnaestak centimetara. Due ivi i otporniji na siromanijim i suvljim zemljitima. Mladi izdanci su aromatini i gorki, te je poznata njihova medicinska upotreba, izme u ostalog, u pospeivanju varenja i rada jetre. Zbog

osveevajueg i dugotrajnog mirisa, listovi se dodaju raznim biljnim meavinama (potpuri). Pitoma nana (Menta x piperita) mirisom odbija tetoine kupusa i lisne vai. Ova viegodinja biljka odlino uspeva na lakim, aluvijalnim i plodnim zemljitima, ak i na veim nadmorskim visinama. Razmnoava se jednogodinjim stolonima u jesen (sptembar) i prolee. Primenjuju se uobiajene mere nege, uz esto zalivanje posebno u fazi grananja. Ima neto vee potrebe za hranljivim materijama, pre svega azotom i fosforom. Zbog invazivnog irenja, u bati se njen razvoj mora ograniiti. Koristi se za razne ajeve, posebno kada su u pitanju organi za varenje i disanje. zain. Bosiljak, dragoljub, ubar... Miris bosiljka (Ocimum basilicum L) ne prija lisnim vaima, komarcima i grinjama. Ova jednogodinja biljka ima i fitocidno dejstvo, odnosno spreava razvoj korova. U biobati zahteva vee saksije ili oko pedeset centimetara prostora. Najlake se razmnoava rasadom, proizvedenim u toplim lejama (setva poetkom marta). Rasa uje se kada dostigne visinu 10-12 centimeta, obino u prvoj polovini maja, posle poznih prolenih mrazeva i slana. Odgovaraju joj osunani poloaji zaklonjeni od vetra, ocedno i plodno tlo srednje kisele do slabo alkane reakcije. Redovno se zaliva. U lekovite svrhe koriste se cvetne granice, a lie je popularan zain. Svee se dodaje jelu pre posluivanja, dok se suvo moe samleti u prah i potom upotrebljavati. Primenjuje se i za dobijanje napitaka koji podstiu varenje. Kao mamac za lisne vai, ali i za odbijanje bele muice od gajenih biljaka, moe posluiti dragoljub (Trapaeolum majus L), jednogodinja ukrasna i lekovita vrsta. Ima levkaste cvetove narandaste do crvene boje. Najlepe cveta na osunanom zemljitu s dovoljno vlage. Na stalno mesto seje se u prolee, kad pro e opasnost od mraza. Puzei varijetet ili penjaice prekrivaju izdancima dva i vie metara, dok su polupuzavi bunasti i kraih izdanaka. Moe da raste i u saksijama, loncima i kontejnerima. Ceni se i kao

Pupoljci, cvetovi i mladi listovi daju ljutkast ukus salatama, a naseckane zelene semene mahune koriste se s perunom za ukraavanje jela ili kao zamena za kapar. ubar (Satureja hortensis L) povrtari esto uzgajaju pored pasulja, da bi ga zatitili od tetnih insekata. Iako je bunasta bijka moe da se gaji u saksijama, dok joj je u bati dovoljno tridesetak centimetara. Na prisojnim mestima s dovoljno svetla i toplote stvara vie etarskog ulja. Razmnoava se iskljuivo semenom, koje se seje povrinski od marta do kraja maja. Sadnice ove jednogodinje biljke proizvode se u grejanom prostoru i rasa uju u maju. Vanije mere nege dok ne ojaa su plevljenje i zalivanje. Najlekovitiji je ubar na samom poetku cvetanja. Tada podstie izluivanje vode i znojenje, ublaava stomane tegobe i deluje na rad jetre. Kao zain dodaje se pasulju i drugim tee svarljivim jelima. Koristi se i prilikom pripremanja divljai i ribe. Miris povratia (Tanacetum parthenium L), viegodinje zeljaste biljke odbija pojedine etotine krastavaca i tikava. Me utim, privlai neke koje se pojavljuju na kupusu, to umanjuje njegovu odbijajuu ulogu. Najee se koristi u profilaksi i za leenje migrene. Preperuuje se gajenje u saksijama, a u biobati je povratiu potrebno oko 60 centimetara prostora. Voli osunana mesta i umerenu vlanost tla. Seje se u periodu od marta do avgusta. Svee seme lako klija, pa se esto samozasejava. Moe se proizvesti i rasad u hladnim lejama, pri emu e se dobro izbokoriti i bolje napredovati. Privlae pele i osolike muve Borago (Borago officinalis L) spada u jednogodinje biljke koje mogu da iskoriste za popunjavanje praznih mesta u bati. Pelari ga rado gaje oko konica, jer se njegovi plavi cvetovi pojavljuju cele sezone. Na stalno mesto seje se od aprila do juna. Me utum, da bi u prolee to ranije procvetao, proizvodnju rasada treba poeti u jesen, a u aprilu biljke rasaditi (prezime s formiranom rozetom). Najbolje uspeva u deliminoj senci i zaklonjen od vetra.

Seckani svei listovi boraga daju osveavajui ukus salatama, supama i hladnim piima. Vrste iz porodice Laminaceae tako e su cenjene u pelastvu. Cvetovi bosiljka, ubra, miloduha, slatkog majorana i timijana pele poseuju ak i po loem vremenu. Isto vai i za vlasac (Allim schoenoprasum L) u cvetu, koji pravi lepu ivicu u leji. Moe se gajiti i u saksijama, pri emu bi ga trebalo redovno prihranljivati. U bati mu je dovoljno osunano mesto, ne vee od pola metra. Seje se u prolee ili umnoava deljenjem bokora krajem jeseni. Dadaje se salatama, varivima od povra, umacima, govedini, jajima i raznim supama i sosovima. Deluje kao blag antibiotik, poboljava probavu, isti krv i titi od prehlade. I za druge korisne insekte bilje moe da bude privlano. Osolike muve sleu na rascvetale titaste cvasti vrsta iz porodice Apiaceae, kao to su miro ija i mora. Ako neku biljku napadne lisna va, ova muva e na nju poloiti jajaca iz kojih e se izlei larve, a njima su vai prirodna hrana. U bati sa cveem Bilje se gaji me u cveem zbog privlanosti, ali i zato to moe da ga zatiti. Vlasac je, na primer, veoma dekorativan i dobro se kombinuje s ostalim ukrasnim vrstama. Me utim, manje je poznato da rue ''maskiraju'' miris vlasca, koji inae odbija biljne vai s ''kraljice cvea''. Lavanda je viegodinja, polubunastna i medonosna cvetna vrsta, koja se esto vi a uz ivinjake. Izuzetno je dekorativna, pa se gaji se pojedinano i kao iva ograda, a moe i da sauva zemljite od erozije. Pored toga, ima i lekovita svojstva. Cvet se upotrebljava za obogaivanje mirisa pojedinih ajeva, a kao lekovita komponenta ulazi u sastav raznih biljnih meavina. Ipak, najvie se koristi za osveenje prostora i zatitu odee od moljaca i u mirisnim vreicama za kupke. alfija i timijan, imaju privlane zlatne, ljubiaste i pegave varijetete. Vrste sa srebrnim liem, poput santoline i mnogih predstavnica roda Artemisia, mogu izledati upeatljivo bilo da su u lejama posa ene same, bilo da su u meovitim ivicama. Paperjasti listovi moraa prave lep kontrast u cvetnim

ivicama i pogodni su za cvetne aranmane, kao i meko okruglo lie i zelenkastoute cvetne glavice virka. Mineralno ubrivo od gaveza Bilje je bogato mineralima. Upravo to svojstvo, koje ga ini dragocenim dodatkom naoj ishrani, moe biti od koristi i gajenim biljkama. Gavez je najznaajniji u tom pogledu. Posebno je bogat kalijumom, pa je idealan za prihranu povra u doba sazrevanja(paradajza i krastavaca). Teno ubrivo od gaveza dovoljno je jako da obezbedi hranljive materije biljkama u saksijama i ardinjerama. U knjizi Tajne Biobate, dr Tatjane Markovi navodi se da je za ovu namenu najpogodniji ruski hirbridni gavez, jer sadri znatno vie kalijuma, kalcijuma, gvo a i mangana, ranije poinje da raste, ima snaniju biljku i stoga je i bolji za stalno seenje. Me utim, sasvim dovoljan je i domai. Domai gavez (Symphitum officinale L) moe da se gaji iz semena, ali se lake razmnoava oiljenim korenovim reznicama ili mladim izdanacima uzetim u prolee ili krajem leta. Tako e, lako se umnoava deljenjem busena (najbolje u jesen). Ne preporuuje se uzgoj u saksijama, a u bati mu je dovoljno oko devedeset centimetara prostora. Najvie lisne mase daje na bogatim zemljitima, mada na mnogim dobro uspeva. Mesto bi trebalo da bude proarano senkom. Tena prihrane za povre priprema se od sveih listova , kojima se napuni bure bez pritiskanja, a zatim se preliju vodom. Nakon tri-etiri nedelje (po toplom vremenu manje) dolazi do fermentacije i dobijenu prozirnu sme u tenost treba procediti. Mala koliina koncentrovane hrane, pogodna za saksijske biljke moe se napraviti u kofi s rupicama na dnu, u koju se listovi grubo poslau i pritisnu. Crn Fermentisani sok poee polagano da kaplje u sud ispod kofe. Pre primene koncentrat se razredi u odnosu 12 - 15 mililitara na litar vode. Lie gaveza je odlian dodatak kompostu, jer doprinosi razlaganju granica. Zapravo, sve biljne ostatke iz bate trebalo bi iseckati i dodati na kompostnu gomilu, to je najbolji nain da se iskoriste dragocene materije koje sadre. Na stranom tritu, inae, postoje katalizatori komposta biljnog

porekla. Tako npr. Quik Return sadri korisne sastojke kamilice, maslaka, valerijane, hajduke trave i koprive, te stimulie razvoj bakterija razlagaa biljnog materijala pri dobijanju komposta. Odvari umesto pesticida Mnogi batovani uspenokoriste biljne odvare umesto pesticida. Oni ne deluju tako brzo kao hemikalije, ali ni ne tete samoniklim biljkama i ivotinjama, niti ostavljaju opasne ostatke u bati. Beli luk je zbog antiseptikih svojstava i sadraja sumpora osnova je za dobijanje biolokog fungicida, namenjenog prskanju biljaka. Izgnjeene glavice potope se u 750 mililitara vode i ostave preko noi, a zatim tenost procedi u bocu s rasprskivaem. Ovaj rastvor je pogodan i za potapanje semena graka i pasulja pre setve, jer spreava truljenje i odbija mieve. Gorko bilje, poput pelina, koje se esto koristi protiv moljaca u kui, uspeno suzbija i tetoine u bati. Hladni odvarak od listova priprema se isto kao i od gaveza. Pored toga, izmrvljeno i osueno lie moe se posuti oko gajenih biljaka. Efikasan insekticid ili fungicid pravi se i od zove. Tridesetak minuta traba kuvati 450 grama listova u 2,2 litra vode. Sredstvo je posebno uspeno protiv gljivinih oboljenja listova rua. Pripremila: Svetlana ivanovi MAL OD SLAICE Bela slaica ima krupne listove sline rotkvi. Cela biljka, a posebno seme, sadri etarsko ulje i sinapinsku kiselinu s fitoncidnim dejstvom. Seje se u jesen ili rano prolee, najee gusto. Zbog veoma brzog rasta, odlina je za maliranje. Ista svojstva ima i crna slaica. Mladi listovi obe vrste koriste se i kao ukusna salata.