Preduzee kao subjekt trinog privreivanja

1.Obeleja preduzea Preduzee je oblik organizovanja privrednih aktivnosti i delatnosti iji je zadatak da obavlja odreene funkcije u procesu drutvene reprodukcije. Osnovne karakteristike preduzea su: - Predstavlja posebnu organizacionu celinu, - Obavlja odreenu funkciju delatnost u privredi, - Ima ekonomsku i pravnu samostalnost i subjektvitet. Osnovna obeleja preduzea odreena su karakteristikama privrede u kojoj preduzee funkcionie. Ekonomska i pravna samostalnost su znaajne odrednice preduzea u trinoj privredi, a bitna obeleja te smostalnosti ogledaju se u: - Donoenju planova i programa - Samostalnom donoenju i voenju poslovne politike - Slobodnom ugovaranju poslova, - Slobodnom utvrivanju cena svojih proizvoda i/li usluga, - Raspodeli ostvarenih rezultata poslovanja, - Imovinskoj samostalnosti, - Slobodnom udruivanju i povezivanju sa drugim ekonomskim i neekonomskim subjektima. Da bi moglo obavljati svoje poslovne funkcije, preduzee mora raspolagati odreenim sredstvima i zaposlenima. Ekonomska samostalnost preduzea, pored slobodnog raspolaganja i upotrebe sredstava, podrazumeva i izbor predmeta poslovanja, voenje poslovne politike, poslovne aranmane sa drugim preduzeima i sl. Samostalnost u oblasti raspodele ostavrenih rezultata, kree se u okvirima poslovne politike preduzea i u skladu sa propisima i regulativom drave u ovoj oblasti. 2. Ciljevi preduzea Ciljevi preduzea proizilaze iz njegovih funkcija u drutvu, sloenosti i unutranje struktue, ali kako odnosi preduzea sa okruenjem nisu samo

ekonomski, to se moraju obuhvatiti i neekonomski ciljevi koje preduzee ostvaruje svojim poslovanjem i razvojem. Ukupnost ciljeva preduzea treba da odrazi interese potroaa, drave, vlasnika preduzea, menadera i zaposlenih. Definisanje ciljeva preduzea mora da odrazi sutinu i raznovrsnost njegovog bia kao sloenog ekonomskog organizma. Njih sainjavaju raznovrsni ekonomski i neekonomski ciljevi. Oni mogu biti kompatibilni ali i konfliktni, homogeni ali i heterogeni. Interesi makroekonomskog sistema (drave), potroaa i drugih preduzea ukljueni su kroz kontinuitet proizvodnje roba i pruanje usluga preduzea i izmirenju obaveza prema dravi. Vlasniki interesi se izraavaju kroz zahteve za ouvanjem i uveavanjem uloenog kapitala i putem ostvarivanja profita. Interesi menadera vezani su za njihov status, zarade i privilegije koje ostvaruju u datom preduzeu. Njihov primarni interes je profit preduzea. Zaposleni u preduzeu su zainteresovani za visinu plata, sigurnost zaposlenja i uslove rada. 3. Preduzee kao oblik reprodukcije u privredi Komponente preduzea kao oblika drutvene reprodukcije su: - zaposleni u preduzeu, - sredstva preduzea, - organizaciona struktura preduzea. Zaposleni u peduzeu su svi, bez obzira na funkcije koje obavljaju i radno mesto na kome se nalaze. Njihovi meusobni odnosi definisani su zadacima i organizacijom i usklaeni kvalitativno, kvantitativno i vremenski. Preduzee raspolae sredstvima kao komponentom svog rada i poslovanja. Struktura sredstava izraava kvalitativnu usklaenost i odnos pojedinih vrsta sredstava. Na prim. odnos osnovnih i obrtnih srestava, novanih i robnih oblika sredstava izraz je veliine i zadataka preduzea. Zadatak preduzea izvrava se primenom principa tehnike podele rada. Primenom tog principa, ukupan zadatak preduzea se razlae na zadatke delova preduzea i pojedince, lanove preduzea. Relaizacijom pojedinalnih zadataka preduzea obezbeuje se i njegova ukupna reprodukacija. Organizovanje tehnoloki utvrenog procesa rada vri se u okviru organizacione strukture preduzea. Ona prestavlja sve kompo-nente preduzea i njihove meusobne odnose. Organizaciona struktura preduzea prati i proces odluivanja u preduzeu.

Usklaivanje procesa rada vri se raslanjavanjem komponenata radnog procesa na pojedinane delove i povezivanjem tih delova u jedinstveni sistem radnog procesa. Tako se proces rada u preduzeu raslanjava na pojedinane zadatke izvrilaca, sve do radnih operacija, a zatim se ti, pojedinani zadaci i operacije koordinacijom povezuju u efikasan sistem rada preduzea. 4. Preduzee osnovni ekonomski subjekt Preduzee je ekonomska, poslovna celina koja obavlja odreene privredne aktivnosti u procesu reprodukcije. Ono je, u savremenim uslovima, osnovni subjekt trinog privreivanja, poslovanja i razvoja. Preduzee je i pravni subjekt koji obavlja privrednu delatnost radi sticanja dobiti. Kao ekonomski subjekt, preduzee je sastavljeno od elemenata koji obezbeuju izvravanje njegovih radnih procesa. To su radni kolektivi, sredstva za rad, predmeti rada i organizacija. Ono realizuje one ekonomske ciljeve i zadatke koje ima u podeli rada. Obavljanjem svojih aktivnosti, peduzee obezbeuje uslove i pretpostavke za funkcionisanje privrede i ekonomski razvoj drave. Preduzee je osnovni nosilac nauno-tehnikog progresa i istraivanja i razvoja. 5. Veliina preduzea U ekonomici preduzea koriste se razliiti kriterijumi i metode za rangiranje preduzea. Rangiranje preduzea po veliini je znaajno sa stanovita ekonomskih mera drave u voenju selektivne ekonomske politike i kontrole kao i mera podsticaja. Kao kriterijumi veliine preduzea obino se uzimaju: broj zaposlenih, vrednost uloenog kapitala, obim proizvodnje i prodaje, i sl. Za efikasnost svake privrede je bitno da u njenoj strukturi postoji uravnoteen odnos izmeu broja velikih, srednjih i malih preduzea. Privreda u kojoj postoji optimalna struktura preduzea razliite veliine ima neophodnu fleksibilnost i adaptibilnost. Velika preduzea su nosioci i glavni inioci tehnolokog razvoja i ekonomskog rasta privrede. S druge strane srednja i mala preduzea predstavljaju sinonim preduzetnitva i zato im se u savremnoj privredi poklanja posebna panja iako nisu strateki nosioci ekonomskog razvoja. Mala preduzea Ova preduzea imaju mali obim poslovanja, mali uloeni kapital i mali broj zaposlenih radnika. Ona se strukturno uklapaju u peivredni prostor koji nisu pokrila velika i srdnja preduzea i obavljaju poslove i delatnosti za koje nisu zainteresovana v.p.

Malo preduzee po pravilu osniva pojedinac, preduzetnik, koji je istovremeno vlasnik i menader preduzea. On samostalno donosi sve odluke koje se odnose na poslovanje i snosi rizk poslovanja preduzea. Malo prduzee karakterie relativno nizak stepen specijalizacije poslova, upravljakih i poslovnih funkcija. Poslovi malog preduzea po pravilu su lokalnog karaktera. U svetu se smatra da je malo preduzee koje zapoljava do 200 radnika u indu-striji a u trgovini je njegova veliina izraena god.prometom. Najvei broj malih preduzea osniva se i posluje u oblasti malo-prodaje i usluga dok su u oblasti proizvodnje to uglavnom poslovi kooperacije ili sezonski poslovi. Visok stepen fleksibilnosti je najznaajnija odrednica i komparati-vana prednost malog preduzea. esto su izvor inovacija... Srednja preduzea Srednja preduzea se nalaze na prelazu izmeu malih i velikih. Preduzea srednje veliine imaju odreene slinosti i sa malim i velikim preduzeima.Prednosti srednjih preduzea u odnosu na velika su u veoj fleksibilnosti i reagibilnosti na promene. Ovo je naroito vano u granama u kojima je brzina i spsobnost prila-goavanja bitan uslov efikasnosti poslovanja. Podela rada i kooperacija su znaajno razvijene u ovim vrstama preduzea. Njih karakterie visok stepen specijalizacije poslova i zaokruenost radnog i tehnolokog procesa to takoe dovodi do poveanja efikasnosti poslovanja preduzea. Primena nauke i savremenih dostignua tehnike i tehnologije kod ovih preduzea vea je nego kod malih preduzea ali i znatno manja nego kod velikih preduzea. Organizacija rada u ovim preduzeima se razvija na bazi naunih principa. Sve neophodne funkcije su razvijene u skladu sa potrebama obavljanja delatnosti i reprodukcije ovih vrsta preduzea. Ona su obino preovlaujua u strukturi jedne srednje ekonomski razvijene drave. Velika preduzea Velika preduzea rasplau velikim kapitalom i pokrivaju velika trita. Ove pokazatelje najee prati i veliki broj zaposlenih. Veliina preduzea omoguuje mu uticaj na poslovanje i to je jedno od osnovnih obeleja vilikih preduzea. Veliina preduzea uslovljava i ekonomiju obima. Obim i obuhvat poslova je veliki a proizvodnja i promet imaju masovni karakter.

Stalno usavravanje i inoviranje tehnika i metoda upravljanja i kontrole u velikim preduzeima utie na poveanje efikasnosti. Ona po pravilu raspolau najmodernijom opremom i prednjae u inovacijama. Veliko preduzee ima uticaj na trite, to je pokazatelj njegove tr-ine moi. Zahvaljujui ovome i prednostima ekonomije obima i efektima trine moi veliko preduzee ostvaruje i vei profit. S obzirom na iri privredni znaaj velikih preduzea, drava je zainteresovana za njihovu sigurnost i stabilnost poslovanja. Ona su nosioci odreenih oblasti proizvodnje i slue kao okosnica razvoja itavog niza drugih preduzea. Ulau znaajna sredstva u naunoistraivake i razvojne projekte. 6. Poslovna politika preduzea Poslovna politika preduzea predstavlja konkretizaciju ciljeva preduzea, kao i metoda i sredstava za ostvarivanje tih ciljeva. Izbor ciljeva jeste kljuno pitanje poslovne politike. Pravilan izbor ciljeva je od presudnog uticaja za poslovni uspeh preduzea. Izboru ciljeva treba da prethode izuavanja, analize i provere. Poslovna politika preduzea, planovima i odlukama organa treba da definie jasne i konkretne ciljeve. Pri izboru metoda i sredstava za ostvarivanje ciljeva, preduzee vodi rauna o njihovoj efikasnosti sa stanovita rezultata, ali i naela poslovnog morala.> To znai da se uspean finansijski rezultt treba ostavrivati dobrom organizacijom poslova, raciona-lizacijom, boljim korienjem kapaciteta, intezitetom rada, utedama, a na korienjem nedostataka zakonske regulative. Poslovna politika preduzea obuhvata sve oblasti upravljanja preduzeem (tekue poslove razvoja, finansijsko poslovanje, nabavku i prodaju, raspodelu dobiti i zarada, kapacitete preduzea, ... ) U poslovnu politiku preduzea ugraeni su interesi zaposlenih u pogledu uslova rada i nadoknada (stimulacija) za rad. Poslovna politika obuhvata eksterne (dejstvo trita, finansiranje iz spoljnih izvora, utica inostrane tehnologije,...) i unutranje faktore (organizacija proizvodnje i ostalih funkcija, pitanje raspodele, finansijski tokovi unutar preduzea,...). Poslovna politika se moe posmatrati i kao: politika proizvodnje, politika nabavke, politika prodaje, politika finansiranja, razvojna politika, kadrovska politika, politika zarada, politika informisanja,

Poslovna poitika moe biti dugorona i kratkorona (tekui planovi i aktivnosti preduzea). Ekonomska osnova poslovne politike i planiranja prepostavlja stalno praenje privrednih zbivanja, kako unutar tak i izvan preduzea. Na osnovu analize svih relevantnih pokazatelja, preduzee menja svoju poslovnu politiku i prilagoava je datoj situaciji... 7. Poloaj preduzea u naoj privredi Poloaj prduzea menjao se u skladu sa promenama i karakteri-stikama privrednog i drutvenog razvoja i ogledao se u poloaju preduzea kao proizvoaa, njegovoj ulozi i funkcijama na tritu, pravu uea i raspolaganju ostvarenim rezultatima, formiranju i upotrebi sredstava za razvoj preduzea, odnosu prema dravnim organima i njihovoj integraciji u upravne strukture i uticaju na poslovnu politiku preduzea. - administrativno upravljanje privredom - period samoupravljanja - samostalnost preduzea u fazama samoupravjanja - naputanje kategorije preduzea kao osnovnog priv. subjekta - osnovna organizacija udruenog rada - postsamupravni period u razvoju preuzea,... . Oblici i vrste preduzea u savremenim uslovima Praksa brojnih drava ustrojila je sledee instutucionalne oblike preduzea: - inokosno, - drutva lica - drutva kapitala, - zadruge. Inokosno preduzee. Osniva ga i vodi jedno lice vlasnik ili preduzetnik, clokupan osnivaki kapital pribavlja vlasnik, on snosi i celokupan rizik poslovanja preduzea, vlasnik odgovara celokupnom svojom privatnom imovinom za obaveze preduze-a, osnivanje po pravilu ne podlee oporezivanju, dok tokom poslovanja ovo preduzee podlee porezima kao i druge vrste preduzea, ivotni ciklus ovih predzea po pravilu je kari od ivota drugih reuzea. Drutva lica. Predstavljaju oblik organizovanja preduzea u kome s udruuju dva ili vie lica radi ostavarivanja odreenih zajednikih ciljeva. Javljaju se dva osnovna oblika: - ortako drutvo - komanditno drutvo.

Ortako drtvo. Ortako drtvo osniva se najee trgovini na malo i veliko, uslunim delatnostima, osiguranju, prometu nekretninama, zanatskim uslugama i td. Moe biti javno ili tajno. Javno ortako drutvo je drutvo koje ugovorom osnivaju dvaili vie lica radi obavljanja odreene delatnosti pod zajednikom firmom. Ugovor predvia neogranienu solidarnu odgovornost svih ortaka za obaveze preduzea prema poveriocima. Ugovorom se reguliu i sva druga pitanja vezana za rad drutva. Tajno, ortak(ci) nisu poznati javnosti ve samo lanovima drutva. Oba oblika drutva mogu poslovati sa neogranienom i ogranienom odgovornou. U ortakom drutvu sa neogranienom odgovornou, ortaci ravnopravno zastupaju drutvo i odgovaraju za sve dugove dr. U ortakom drutvu sa ogranienom odgovornou postoji bar jedan ortak koji je sa neogranienom odgovornou... Komanditno drutvo. Komanditno drutvo je drutvo koje se osniva ugovorom dva ili vie lica radi obavljanja delatnosti pod zajednikom firmom. Najmanje jedno lice odgovara neograni-eno solidarno za obaveze drutva (komplementar) a rizik najmanje jednog lica ogranien je na iznos ugovorenog uloga (komanditor). Ovo je bitna razlika u odnosu na ortako drutvo. Komanditno drutvo ima dve vrste lanova sa stanovita odgovornosti prema treim licima, komplementare i komandi-tore. Komplementari vode poslovanje drutva i odgovaraju za njegove obaveze prema treim licima neogranieno solidarno. Komanditori ne uestvuju u voenju poslovanja rutva i ogranieno odgovaraju prema treim licima. lanovi komanditnog drutva su i pravna i fizika lica, pri emu su fizika lica samo komplementatori a i jedna i druga mogu biti komanditori. Komplementatori imaju iste obaveze kao u ortakom drutvu (rade, vode, odgovaraju), dok to nije sluaj sa komanditorima... Drutva kapitala. Ona se bitno razlikuju od drutava lica. Kod ovih drutava je dominantan kapital koji se nalazi u prvom planu pri njihovom osnivanju. Ova drutva mog da ine bilo koja pravna i/ili fizika lica koja raspolau kapitalom i koja su spremna da ga uloe u drutvo. U ovom drutvu ne postoji odgovornost lana drutva za obaveze prema treim licima. Ta odgovornost postoji samo za drutvo koje za svoje obaveze prema treim licima odgovara do visine kapitala sa kojim rasplae.

Ovo je najei oblik organizovanja veliki drutava (preduzea) u dravama trine ekonomije Ova drutva se najee javljaju u sledeim formama: - akcionarsko - drutvo sa ogranienom odgovornou i - komanditno drutvo na akcije. Akcionarsko drutvo je najpoznatije i najznaajnije drutvo kapitala. Ono je institucionalni oblik organizovanja najveeg broja preduzea u svetu. Akcionarsko drutvo se moe organizovati kao privredno drutvo koje osniva jedno ili vie pravnih ili fizikih lica pod zajednikim imenom radi obavljanja odreenih delatnosti. Osnovna glavnica privrednog drutva je unapred definisana i podeljena na akcije odreene nominalne vrednosti. Zbir nominalnih vrednosti svih akcija ini osnovni kapital a.d. Drutvo sa ogranienom odgovornou slui najee za organizovanje malih i srednjih privrednih drutava. To je ono drutvo koje osnivaju pravna i/ili fizika lica, koja ne odgovaraju za obaveze drutva prema treim licima, dok rizik snose samo do visine svog uloga A na zakon o preduzeim pre zakona o privrednim drutvima: Privredno drutvo, drutveno preduzee, javno preduzee.. Holding kompanije, korporacije......