Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
3Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
UPOREDNA 1

UPOREDNA 1

Ratings: (0)|Views: 148 |Likes:
Published by AletheiaToo

More info:

Published by: AletheiaToo on Feb 18, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/12/2013

pdf

text

original

 
U V O D
Fiziologija je analiza funkcija kod živih organizama. Pošto su oni sastavljeni odhemijskih supstanci, analiza obuhvata primenu zakona hemije i fizike.Fiziološki procesi su veoma kompleksni i zbir su mnogih međusobnih reakcija.Zbog toga su životinje često u stanju da menjaju neke od detalja svoje fiziologije prekoselekcije genetičkih mutacija. Mnogi autori prave razliku između
opšte fiziologije
kojaproučava fundamentalne procese u smislu hemije i fizike i
uporedne fiziologije
kojanastoji da objasni funkcionalne slnosti i razlike između sistema celokupnogorganizma. Razlikovanje može ponekad da bude podesno, ali je veštačko, jer jenemoguće razumeti funkcionisanje celog organizma bez potpunog znanjafundamentalnih procesa.Početni pristup fiziologa mora da bude analiza fizioloških procesa u smisluindividualnih reakcija koja ih obuhvata i tada da ih zajedno složi u jednu razumljivu slikucelokupnog procesa. Ovakav pristup obezbeđuje korisne informacije, ali je potrebnozapamtiti da integracija individualnih reakcija u kompletan proces može da obuhvati injihove modifikacije i razvoj karakteristika koje su svojstvene sveukupnom procesu, alikoje se nisu mogle izvesti iz proučavanja individualnih reakcija.Fiziologija, kao i sve prirodne nauke, bazira se na eksperimentima. Primarnicilj fiziologa mora biti razumevanje odnosa između živih organizama i njihove sredine.Zbog toga će najpre biti reči o spoljašnjoj i unutrašnjoj sredini organizama.
 
FIZIOLOGIJA UNUTRAŠNJE SREDINE
 
Jedinstvene fizičke i hemijske karakteristike vode imaju najvažniju ulogu uporeklu živih organizama, i zbog toga je voda neophodna za sve biohemijske ifiziološke procese. Ove karakteristike vode čine je pogodnom za život, koji je nastaopre nekoliko milijardi godina u plićacima praokeana. Žive ćelije do današnjeg dananose to svoje nasleđe u svojoj intracelularnoj sredini, a osim toga ćelije su zavisne odprisustva čak i minimalne količine ekstracelularne vode. Tokom miliona godina velikibroj vrsta je oprobao život na kopnu ali, osim insekata, malom broju je uspelo da stvoriživotne uslove nezavisne od vode kao okoline. Na nižim stupnjevima evolutivne lestvicerazmena materija se ostvaruje neposredno između ćelija i vode. Na višem stepenuorganizacije, međutim, stvorila se sopstvena sredina grupe ćelija, organa i sistemaorgana, nezavisna od okolne vode:
telesna tečnost.
Kod vrsta sa zatvorenim tipom cirkulacije (prstenasti crvi, glavonošci i svikičmenjaci) spoljašnju sredinu ćelija predstavljaju krvna plazma i međutkivna(intersticijelna) tečnost. Krv stupa u kontakt sa spoljašnjom sredinim preko zidovakapilara. Preko zidova creva u krv dospevaju hranljive materije, a preko zidova alveolakiseonik. Štetni produkti metabolizma se iz ćelija dopremaju u intersticijum, odatle ukrv, a preko krvi se odstranjuju iz organizma. Intersticijelna tečnost smeštena je vanzidova krvnih sudova i ćelija, obliva spoljašnju površinu ćelijskih membrana.Neposredna razmena materija sa ćelijama ostvaruje se preko ove tečnosti.Jedna od fundamentalnih karakteristika životnih procesa kod životinja i ljudi jeodržanje, odnosno uspostavljanje stalnosti unutrašnje sredine. Po
Walteru Cannonu
ova dobro regulisana stabilnost koju nadziru regulatorni mehanizmi naziva se
homeostaza
(
gr. homoios=
identičan, isti;
stasis=
stanje). Homeostaza obezbeđujepodjednako funkcionisanje ćelija, grupa ćelija i organa u stalno promenljivim uslovimaspoljašnje sredine.PROSTORI TELESNIH TEČNOSTIOd ukupne telesne mase životinja, 60-90% čini voda, smeštena u prostorimaomenim membranama. Mogu se razlikovati intracelularni prostori ograničenićelijskim membranama i ekstracelularni prostori van ćelijskih membrana, uglavnomograničeni spoljašnjim pokrivačem (sl. 1). Kod životinja sa zatvorenim krvnim sistemomekstracelularni prostor može da se podeli na dva prostora koje odvaja zid krvnog suda.Razlikuje se prostor unutar krvnog suda, gde cirkuliše krv, i prostor van krvnog suda,istovremeno i van ćelija, intersticijalni prostor. Kod jednelijskih organizama(
Protozoa
) može se govoriti samo o intracelularnom prostoru. Kod primitivnihvišećelijskih organizama, koji još ne raspolažu krvotokom, kao i kod beskičmenjaka saotvorenim tipom cirkulacije javlja se ekstracelularna tečnost. Hidrolimfa kod sunđera idupljara, a hemolimfa i celomska tečnost kod zglavkara i mekušaca, kao jedinstvenatečnost oblivaju različita tkiva i organe.Kod organizama sa zatvorenim krvnim sistemom, intracelularna tečnost čini40% od ukupne telesne mase, intersticijalna tečnost predstavlja 15% telesne mase, akrvna plazma 5%.
 
FIZIOLOGIJA GRANIČNIH MEMBRANA
1.
Ćelijska membrana (plazmamembrana)
. – Osobine ćelijske membrane u prvomredu određuju kvantitativne i kvalitativne odnose intracelularnih i ekstracelularnihprostora. Poznato je da (a) voda i većina vodenih rastvora komuniciraju izmeđućelija i njihove okoline kroz pore na membrani. Otvori različitih veličina na ćelijskojmembrani omogućuju prolaz materija sa različitim veličinama molekula, odnosnosprečavaju njihov prolaz iz ćelije i u ćeliju. Sa ovog stanovišta permeabilitet zavisiod površine otvora i dužine, kao i od njihovog dijametra; (b) materije rastvorljive umastima (estri, aldehidi, ketoni) prolaze kroz deo plazmamembrane gde ne postojeotvori. U poređenju sa materijama rastvorljivim u vodi brže prodiru kroz ćelijskumembranu. To se objašnjava lipoproteinskim karakterom plazmamembrane.Supstance rastvorljive u mastima rastvaraju se u lipidima membrane; (c) ponašanjepojedinih materija prema membrani ne može se objasniti niti rastvorljivošću u vodiniti u lipidima. Mora se pretpostaviti postojanje hemijske veze supstanci saodređenim molekulima ćelijske membrane (tzv. receptornim strukturama) i (d) jedandeo rastvorenih materija može aktivnim radom ćelije da prođe kroz graničnumembranu u ćeliju i van nje. Hemijska priroda i zapremina intracelularne tečnosti seupravo zbog ovih nabrojanih osobina membrane razlikuje od sastavaekstracelularne tečnosti.
2.
Kapilarna membrana
kod životinja sa zatvorenim tipom cirkulacije odvaja dvaodeljka ekstracelularnog prostora, intersticium i krv. Kapilari su cevi dužine 0,3-0,7mm, čiji je prečnik oko 10
-2
mm (oko 10 μm) a debljina zidova oko 10
-3
mm (oko 1μm). Ove cevčice ostvaruju vezu između arteriola i venula. Histološki, zidovikapilara su dvoslojni. Unutrašnji sloj je gladak i sačinjen od endotelnih ćelija. To jeosnovni strukturni element zida kapilara. Ove ćelije su povezane jednim“cementnim” slojem koji sadrži kalcijum-proteinat. Pojedine supstance rastvorljive uvodi mogu da prođu kroz ovaj sloj. Ispod sloja endotelnih ćelija može se naćibazalna membrana debljine 50-60 nm. Na njoj se ne nalaze ”pore”. Materijerastvorljive u mastima kao i veći deo gasova prolaze kroz zid kapilara prekocitoplazme endotelnih ćelija, dok voda i supstance rastvorljive u vodi verovatnoprolaze kroz “pore” na kapilarima. Postojanje ovih “pora” nije dokazano elektronskimmikroskopom, međutim, fiziološkim merenjima je utvrđeno da kroz zid kapilaraprolaze molekuli dijametra 3-4 nm. Ove “pore” se verovatno nalaze na teritoriji“cementne” supstance koja povezuje endotelne ćelije. Transport pojedinih supstancikroz zid kapilara ostvaruje se putem difuzije, na osnovu osmotskog pritiska tečnostina dvema stranama zida kapilara, kao i na osnovu osobina zida kapilara.
3.
Spoljašnji pokrivač 
. Koža životinja predstavlja granični sloj koji odvaja spoljašnjupovršinu organizma od okolne sredine. Osim zaštitne i konzervacione uloge, važnuulogu ima u ekonomiji tečnosti, tj. u osmotskoj regulaciji i u regulaciji zapremine. Utoku filogenetskog razvića koža različitih životinja pokazuje morfološki i funkcionalnoizuzetnu raznolikost. U početnoj formi koža je jednostavan sloj epitelnih ćelija. Kodmnogih vrsta gornji epitelni sloj se sastoji od orožnalih ili zakrečenih struktura, i nataj način se razvijaju krljušti, dlake, perje itd. Ove strukture osim uloge u zaštiti,konzervaciji toplote ili dekoraciji, potpomažu ili sprečavaju kretanje vode i rastvora.Kožne žlezde preko svojih izlučevina takođe potpomažu kretanje vode irastvora kroz kožu, što se može videti kod riba i vodozemaca. Znojne žlezde kod sisaraomogućuju izlučivanje određenih materija. Spoljašnji pokrivrazličitih vrsta naselektivan način može primiti različite ione, npr., poznata je sposobnost primanja Na
+
kod vodozemaca. Odavanje vode preko kože kod pojedinih vrsta je značajno kao i

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->