(John Boswell) o istoriji homoseksualnosti od po\u010detka hri\u0161\u0107anskog doba
sve do kraja srednjeg veka.1 Budu\u0107i da ste i sami istori\u010dar, da li smatrate
da je njegova metodologija validna? U kojoj meri, po va\u0161em mi\u0161ljenju,
zaklju\u010dci koje on izvodi doprinose boljem razumevanju savremenog
homoseksualnog iskustva?

o\u010digledna ve\u0107 i na osnovu na\u010dina na koji postavlja pitanje. Metodolo\u0161ki
govore\u0107i, Bosvelovo odbacivanje kategorijske opozicije izme\u0111u
homoseksualnog i heteroseksualnog, koja igra tako va\u017enu ulogu u na\u010dinu
na koji na\u0161a kultura shvata homoseksualnost, predstavlja jedan va\u017ean
napredak i to ne samo u nauci, nego, tako\u0111e, i u kulturnoj kritici. Njegovo
uvo\u0111enje pojma\u2018g e j \u2019 (na na\u010din na koji ga on odre\u0111uje) nije nam osiguralo
samo jedan koristan instrument istra\u017eivanja nego, tako\u0111e, i bolje
razumevanje na\u010dina na koji ljudi uistinu razumevaju sebe i svoje seksualno
pona\u0161anje. Na nivou rezultata istra\u017eivanja, ova metodologija je otkrila da
ono \u0161to se naziva represijom homoseksualnosti ne nastaje sa
hri\u0161\u0107anstvom u strogom smislu re\u010di, nego je razvijeno u hri\u0161\u0107anskom dobu
i to mnogo kasnije. U ovoj vrsti analize va\u017eno je imati na umu na\u010din na koji
ljudi shvataju svoju vlastitu seksualnost. Seksualno pona\u0161anje nije, kao \u0161to
se isuvi\u0161e \u010desto pretpostavlja, s jedne strane, uvo\u0111enje \u017eelja izvedenih iz
prirodnih nagona i, s druge strane, uvo\u0111enje permisivnih ili restriktivnih
zakona koji nam govore \u0161ta treba ili \u0161ta ne treba da \u010dinimo. Seksualno
pona\u0161anje je mnogo vi\u0161e od toga. Ono je, tako\u0111e, svest koju imamo o
onome \u0161to \u010dinimo, o onome \u0161to \u010dinimo od svog iskustva, i vrednost koju
tome pripisujemo. U tom smislu smatram da pojam \u2018gej\u2019 doprinosi
pozitivnoj (radije nego puko negativnoj) proceni vrste svesti u kojoj
afektivnost, ljubav, \u017eelja, seksualni odnos s ljudima, imaju pozitivno
zna\u010denje.

njihovom seksualnom pona\u0161anju odra\u017eava jednu metodolo\u0161ku odluku da
se zaobi\u0111e razlika izme\u0111u uro\u0111ene predispozicije ka homoseksualnom
pona\u0161anju i dru\u0161tvenog uslovljavanja; ili, da to pitanje postavim na drugi
na\u010din, da li imate bilo kakvo uverenje u tom pogledu?

stvarima koje prevazilaze moju stru\u010dnost. To nije moj problem, i ne volim da pri\u010dam o stvarima koje nisu zaista predmet mog rada. O tom pitanju ja imam samo jedno mnenje; a kao mnenje ono nema nikakvog zna\u010daja.

samo ukoliko bi se konsultovalo i mnenje svih drugih, svakoga, bilo koga. Ne \u017eelim da zloupotrebim poziciju autoriteta u jednoj situaciji u kojoj se od mene tra\u017ei samo mnenje.

smatrate da, govore\u0107i o homoseksualcima, legitimno mo\u017eemo da govorimo
o klasnoj svesti? Da li bi homoseksualce trebalo ohrabriti da o sebi misle
kao o nekoj klasi, na onaj na\u010din na koji se, u nekim zemljama, na to
podsti\u010du nekvalifikovani radnici ili crnci? Kako sagledavate politi\u010dke ciljeve
homoseksualaca kao grupe?

zasigurno prevazilazi vlastito individualno iskustvo i uklju\u010duje svest o
pripadnosti odre\u0111enoj dru\u0161tvenoj grupi. To je neporeciva \u010dinjenica \u010dije se
postojanje mo\u017ee uo\u010diti ve\u0107 u anti\u010dkom dobu. Naravno, ovaj vid njihove
kolektivne svesti menjao se tokom vremena, i varira od mesta do mesta.
Na primer, u razli\u010ditim prilikama, ova svest je zadobijala oblik \u010dlanstva u
nekoj vrsti tajnog dru\u0161tva, vid pripadnosti prokletoj rasi, pripadnosti jednom

segmentu \u010dove\u010danstva koji je istovremeno i privilegovan i prokazan, pro\u0161la
je kroz sve vrste razli\u010ditih modusa kolektivne svesti upravo kao \u0161to je, da
spomenem tu koincidenciju, svest nekvalifikovanih radnika, pretrpela
brojne preobra\u017eaje. Ta\u010dno je da su u novije vreme izvesni homoseksualci,
a prate\u0107i odre\u0111eni politi\u010dki model, poku\u0161ali da razviju, ili su poku\u0161ali da
stvore, izvesnu klasnu svest. Moj utisak je da to nije bilo naro\u010dito uspe\u0161no,
bez obzira na to kakve je politi\u010dke posledice moglo imati, i to zato \u0161to
homoseksualci ne konstitui\u0161u neku dru\u0161tvenu klasu. To ne zna\u010di da ne
mo\u017eemo da zamislimo dru\u0161tvo u kojem bi homoseksualci konstituisali
jednu dru\u0161tvenu klasu. Ali, ne vidim da je to mogu\u0107e u na\u0161em sada\u0161njem
ekonomskom i dru\u0161tvenom na\u010dinu organizacije.

\u0160to se ti\u010de politi\u010dkih ciljeva pokreta homoseksualaca, tu treba ista\u0107i dve
stvari. Prvo, moramo da se suo\u010dimo sa pitanjem slobode seksualnog
izbora. Ka\u017eem sloboda seksualnogi zb or a a ne sloboda seksualnih\u010dinova,
zato \u0161to postoji i seksualni \u010din kakav je silovanje koje ne smemo dopustiti
bez obzira da li se tu radi o mu\u0161karcu i \u017eeni ili o dva mu\u0161karca. Ne verujem
da na\u0161 cilj treba da bude neka vrsta apsolutne slobode, ili potpunog
osloba\u0111anja seksualnog delovanja. Me\u0111utim, moramo da budemo
apsolutno nepopustljivi u pogledu slobode seksualnog izbora. Ova sloboda
uklju\u010duje i slobodu izra\u017eavanja tog izbora. Pod tim podrazumevam slobodu
da se taj izbor obznani ili ne obznani. Danas u ovoj oblasti postoji zna\u010dajan
napredak na nivou prava, i to je, bez sumnje, napredak u pravcu
tolerancije, ali ima tu jo\u0161 mnogo posla da se obavi.

Drugo, pokret homoseksualaca mogao bi da usvoji kao svoj cilj
postavljanje pitanja o tome koje mesto u datom dru\u0161tvu imaju odre\u0111eni
seksualni izbor, seksualno pona\u0161anje i u\u010dinci seksualnih odnosa izme\u0111u
ljudi obzirom na njihov odnos prema individui. Ova pitanja su temeljno
nerazja\u0161njena. Pogledajte, na primer, svu tu zbrku i dvosmislenost koja
okru\u017euje pornografiju, ili nejasnost koja odre\u0111uje pitanje o pravnom statusu
koji bi se mogao dodeliti vezama izme\u0111u dvoje ljudi istog pola. Ne mislim
da cilj treba da bude legalizacija braka izme\u0111u homoseksualaca; bilo bi
bolje re\u0107i da ono s \u010dime ovde imamo posla jeste \u010ditav niz pitanja koja se
odnose na problem, kojem se moramo obratiti, na problem uvo\u0111enja i
priznavanja \u2013 u pravnom i dru\u0161tvenom okviru \u2013 razli\u010ditih odnosa izme\u0111u
individua.

ne bi trebalo da bude samo pove\u0107anje pravnih sloboda, nego tako\u0111e i
postavljanje \u0161irih i dubljih pitanja o strate\u0161kim ulogama koje imaju
seksualne preferencije i na\u010din na koji se one opa\u017eaju. Da li vi smatrate da
pokret homoseksualaca ne bi trebalo da se zadovolji samo liberalnijim