Americi
Edvard Said
11.09.2008.

Pribli\u017eava se prva godi\u0161njica jedanaestog septembra i dok neprekidne
\u201eteroristi\u010dke uzbune\u201c obnavljaju talase panike i paranoje, ameri\u010dka javnost
bez re\u010di posmatra kr\u0161enja ljudskih prava Arapa i muslimana u SAD-u. Ovo
\u0107utanje je omogu\u0107ilo demonizaciju Arapa u svim sferama politi\u010dkog i
kulturnog \u017eivota.

U ovim olovnim vremenima, Edvard Said je jedan od malobrojnih koji govore
o problemu duge i sramotne istorije ovog animoziteta. Saidov polo\u017eaj je
slo\u017een. Prvo, on je istori\u010dar kulture. Drugo, on pripada obema stranama u
diskusiji \u2013 palestinsiki je Arapin i Amerikanac. Ro\u0111en je u Jerusalimu 1935, sa
porodicom se preselio u Kairo 1947, u SAD 1951, iskusiv\u0161i nelagodu
pripadanja marginalizovanoj i demonizovanoj etni\u010dkoj manjini. Stanje se
pogor\u0161alo posle 11. septembra.

\u201eOvde \u017eivim ve\u0107 50 godina, ali nikada se nisam ose\u0107ao tako otu\u0111eno\u201c, rekao
je publici na Univerzitetu \u010capman u Orand\u017eu, u Kaliforniji. \u201eAmeri\u010dke
predrasude u vezi sa muslimanima i Arapima bile su jedna od malobrojnih
sankcionisanih oblika mr\u017enje i pre jedanaestog septembra, i to je situaciju
nakon ru\u0161enja kula u\u010dinilo mnogo opasnijom.

Svaki Arapin ili Amerikanac muslimanske veroispovesti kojega poznajem, ovih
dana ima ose\u0107aj da pripada neprijateljskom taboru, izlo\u017eenom \u0161iroko
rasprostranjenoj, pa\u017eljivo ciljanoj agresivnosti. Uprkos povremenim zvani\u010dnim
izjavama o tome da Islam, muslimani i Arapi nisu neprijatelji Amerike,
trenutna situacija govori upravo suprotno. Stotine mladih Arapa i muslimana
odvo\u0111eno je na ispitivanje i \u010desto zadr\u017eavano u pritvoru samo zbog svoje
etni\u010dke pripadnosti. Svako ko ima arapsko ili muslimansko ime biva
podvrgnut posebnim bezbednosnim proverama na aerodromima. Ima mnogo
primera diskriminacije protiv Arapa. Razgovor na arapskom ili \u010ditanje
arapskog teksta na javnom mestu skoro sigurno \u0107e izazvati ne\u017eeljenu
pa\u017enju.\u201c

Said je primetio da su posle jedanaestog septembra mediji, koji odavno
demonizuju Arape u Americi, nastavili da pothranjuju ksenofobi\u010dnu groznicu,
pozivaju\u0107i se na \u201emnogobrojne eksperte i komentatore terorizma, Islama i
Arapa, \u010dije beskrajno ponavljane i svedene teze mrzila\u010dki i pogre\u0161no
predstavljaju na\u0161u istoriju, dru\u0161tva i kulture. Mediji su samo produ\u017eena ruka u
ratu protiv terorizma u Afganistanu i drugde. Oni nastavljaju dugogodi\u0161nji
kulturni rat protiv Arapa koji su poznati skoro isklju\u010divo kao jaha\u010di kamila,

Pritisak na Irak se pove\u0107ava, Izrael nastavlja sa kolektivnim ka\u017enjavanjem
Palestinaca, i sve se to odvija uz veliko odobravanje ameri\u010dke javnosti.
Naravno da u takvom okru\u017eenju nije dostupna kulturolo\u0161ka poruka o Arapima
kao narodu. Njihovo ljudsko prisustvo obele\u017eeno je \u010ditavim arsenalom
negativnih naracija.\u201c

Ameri\u010dki Arapi su uspeli da u odre\u0111enoj meri obrazuju javnost, kao u slu\u010daju
\u201eskretanja pa\u017enje da je neprihvatljivo izjedna\u010davati re\u010d 'Arapin' sa re\u010dju
'lutalica', kao \u0161to je bilo ura\u0111eno u Vebrsterovom re\u010dniku, ili otvoreno kriviti
Arape i muslimane za globalno nasilje nekoliko decenija pre jedanaestog
septembra. Ali, ne postoji ozbiljna literatura ili op\u0161ti diskurs koji bi poslu\u017eili
kao protivotrov za napise o Arapima. Nema tekstova koji bi opisivali pozitivan
doprinos Arapa u sferi nauke, svetske knji\u017eevnosti, pa \u010dak ni u skromnoj sferi
popularne kulture. Takvi tekstovi mo\u017eda postoje u bibliotekama, ali vrednosti
za koje se zala\u017eu nisu u javnom opticaju. Postoji zabrana bavljenja arapskom
stranom pri\u010de, samo zato \u0161to je ona suprotstavljena Izraelu. To je, na kraju
krajeva, i jedino po \u010demu su Arapi poznati.

\u010cinjenica da se nijedno dostignu\u0107e na\u0161e tradicije i kulture ne prepoznaje i ne
priznaje i da nema zna\u010dajnih kulturnih institucija posve\u0107enih promovisanju
Arapa u SAD, za nas Arape koji \u017eivimo na zapadu je izvor stalne frustracije.
Jedini izuzetak je knjiga Alberta Houranija \u201eIstorija arapskih naroda\u201c. Arapi
nisu poznati \u010dak ni kao autori sopstvenih knjiga. Kada se povremeno prevede
neki roman ili pesma, to odmah biva marginalizovano kao manjinska, etni\u010dka
knji\u017eevnost, ili prosto ignorisano.

U do te mere nejednakom odnosu snaga koji vlada izme\u0111u Arapa i Amerike,
vi\u0161e niko nema iluziju da je slobodna i otvorena kritika mogu\u0107a, da je Arapima
u SAD dozvoljeno da ka\u017eu \u0161ta misle. Mnogo je te\u017ee re\u0107i bilo \u0161ta pozitivno o
Arapima, nego ih napasti i re\u0107i ne\u0161to \u0161to se uklapa u preovla\u0111uju\u0107e mi\u0161ljenje
o njima.\u201c

Said je naveo primer intervjua sa piscem Normanom Mejlerom koji je iza\u0161ao u
maju 1991. uEskvajeru, u kojem Mejler opisuje Arape kao ljude koji su \u201edve
hiljade godina \u017eiveli u pustinji i bavili se neopipljivim stvarima, sve do otkri\u0107a
naftnih izvora. Nau\u010dili su da pregovaraju, varaju, manevri\u0161u i iskrivljuju
stvarnost u tolikoj meri da se sada susre\u0107emo sa umom koji je, geopoliti\u010dki
govoreno, prepredeniji od bilo kojeg uma sa kojim smo se ranije sretali.\u201c

Odakle, pita Said, Mejleru ovakav opis?
Mejlerova dela \u201ene pokazuju neko
poznavanje Arapa, njihove istorije i
civilizacije. Ako je u pitanju blago
poreme\u0107ena konstrukcija, izvedena iz
ostataka propagande rata u Zalivu, onda
tu ima logike. Ali odakle mu to? Mislim
da to poti\u010de iz demonizovane geografije,
u kojoj svetom haraju Pe\u0161\u010dani ljudi,
Arapi, koji su pretnja svemu \u0161to je

za knji\u017eevnost, ali da je u istom \u010dlanku citiran izraelski konzul iz Njujorka \u201eda
bi \u010ditaoci Njujork tajmsa odmah saznali da li Izrael ovu nagradu smatra
sumnjivom ili prete\u0107om.\u201c

Tokom rata u Zalivu, iste novine su na celoj strani objavile bibliografiju radova
za one \u010ditaoce koji bi \u017eeleli da saznaju ne\u0161to vi\u0161e o Iraku. \u201eNijedan autor sa
tog iscrpnog spiska nije bio Arapin i nijedna od knjiga se nije bavila modernim
Irakom, ve\u0107 samo dobom Sumerije i Kaldeje.\u201c

Said je naveo i primer velike ameri\u010dke izdava\u010dke ku\u0107e koja se bavila
objavljivanjem romana iz zemalja tre\u0107ega sveta. Saidov predlog da objave
Nagiba Mahfuza (pre nego \u0161to je dobio Nobelovu nagradu) bio je odbijen, sa
obrazlo\u017eenjem da taj egipatski pisac ne dolazi u obzir, jer \u201epi\u0161e na arapskom,
a arapski je kontroverzan jezik.\u201c

Sa druge strane, iako u arapskom svetu ne postoji akademsko kriti\u010dko
prou\u010davanje zapada, u medijima je ameri\u010dko dru\u0161tvo najzastupljenije od svih
stranih dru\u0161tava. \u201eTa\u010dno je da je malo arapske beletristike i analiti\u010dkih
tekstova posve\u0107eno Americi. Ali i to \u0161to je napisano se ne \u010dita u Americi i
nema nikakvog uticaja u Njujorku ili Los An\u0111elesu, sem me\u0111u strancima koji
tamo \u017eive. Prema tome, \u010dak i u kulturi postoji skoro apsolutna nejednakost
mo\u0107i, koja karakteri\u0161e ukupne odnose izme\u0111u Arapa i SAD. To na arapskoj
strani rezultira ogor\u010deno\u0161\u0107u koja vodi ka islamizmu ili fundamentalizmu, a na
ameri\u010dkoj trijumfalizmu i ignoranciji, \u0161to je krajnje deprimiraju\u0107e, naro\u010dito
posle jedanaestog septembra.

Ne ka\u017eem da su Arapi nevini. Ne ka\u017eem ni da je krivica isklju\u010divo na Americi.
Ne postoje monolitne SAD, kao \u0161to ni arapski svet nije monolitan, mada je
sada sveden na usku i bezobzirnu formulu koja ozna\u010dava samo terorizam,
fundamentalizam i fanatizam. U oba sveta pobedile su idiotske predrasude
jednih o drugima. To je u arapskom svetu dovelo do toga da su SAD postale