aktualnosti Lenjina koju je nedavno formulisao Slavoj \u017di\u017eek. Na osnovu analize
\u017di\u017eekovih tekstova, autor obrazla\u017ee svoju ocenu po kojoj je zamisao \u00bbpovratka
Lenjinu\u00ab proizvod \u017di\u017eekove strategije \u00bbtekstualne provokacije\u00ab i frustriraju\u0107eg
polo\u017eaja u kojem se, nakon sloma komunizma, na\u0161la leva, radikalna tradicija
politi\u010dkog mi\u0161ljenja.

Po\u010detkom februara 2001. godine u Esenu je odr\u017eana me\u0111unarodna nau\u010dna
konferencija \u201cPostoji li politika Istine nakon Lenjina?\u201d (Gibt es eine Polithik der
Wahrheit nach Lenin?). U nazivu ovog skupa na engleskom jeziku \u2013 Towards a
Politics of Truth. The Retrieval of Lenin (\u201cKa politici Istine. Povratak Lenjina\u201d) -
gotovo da je ve\u0107 formulisan odgovor na zadato pitanje. Najsa\u017eetije, on bi se sastojao u
tezi da nasuprot vladaju\u0107em konsenzusu po kome globalni kapitalizam i liberalno-
demokratski sistem predstavljaju jedino prihvatljivi horizont i optimalni oblik
ekonomskog i politi\u010dkog \u017eivota, izlaz iz svojevrsnog \u201cpost-politi\u010dkog \u0107orsokaka\u201d
sada\u0161njice i afirmacija \u201cpolitike Istine\u201d, (nasuprot politici rukovo\u0111enoj doksom i
definisanoj pragmati\u010dnim kompromisima), \u201c mora imati formu povratka Lenjinu \u201d.
Ovaj kategori\u010dki formulisan zaklju\u010dak nije preuzet iz materijala neke od politi\u010dki
marginalnih komunisti\u010dkih grupa ili partija, ve\u0107 je stav organizatora konferencije,
jedne od vode\u0107ih filozofskih \u201czvezda\u201d dana\u0161njice, Slavoja \u017di\u017eeka, koji je kao gost u
esenskom Institutu kulturolo\u0161kih nauka ( Das Kulturwissenschaftliche Institut )
rukovodio dvogodi\u0161njim projektom \u201cAntinomije posmodernog uma\u201d. Najavu
rezultata traganja za ukidanjem ovih \u201cantinomija\u201d \u017di\u017eek je nema\u010dkoj javnosti objavio
neposredno pre konferencije u tira\u017enom Die Zeit -u pod re\u010ditim naslovom \u201cU\u010diti od
Lenjina\u201d ( Von Lenin lernen ), da bi nakon toga tezu o povratku Lenjinu varirao u
brojnim radovima objavljenim u vode\u0107im svetskim \u010dasopisima, pogovoru svom
izboru Lenjinovih spisa iz 1917. godine, kao i pogovoru Luka\u010devoj odbrani Istorije i
klasne svesti (1). Kona\u010dno, krajem 2002. godine, sakupljeni su u jednu knjigu i na
nema\u010dkom jeziku objavljeni \u017di\u017eekovi ogledi o Lenjinu, koji su ubrzo prevedeni na
brojne jezike (2). Tako je Lenjin, pre svega zahvaljuju\u0107i \u017di\u017eeku, iz filozofsko-
sociolo\u0161kog zaborava i statusa objekta primarno istoriografskog interesovanja,
neo\u010dekivano \u201evra\u0107en\u201c na pozornicu teku\u0107ih filozofsko-politi\u010dkih rasprava. Istina,
njegov poziv na povratak Lenjinu \u010desto se sa osmehom komentari\u0161e kao jo\u0161 jedna
\u201eprovokacija\u201c filozofa koji je shvatio da na prezasi\u0107enom tr\u017ei\u0161tu ideja i knjiga
povremeno treba plasirati proizvod koji svojom ekscentri\u010dno\u0161\u0107u privla\u010di op\u0161tu pa\u017enju
(3). Da je takvo tuma\u010denje njegovog poku\u0161aja \u201co\u017eivljavanja\u201d Lenjina mogu\u0107e, bio je
svestan i sam \u017di\u017eek: \u201cPrva javna reakcija na ideju reaktualizacije Lenjina je, naravno,
izliv sarkasti\u010dnog smeha - Marks je OK... ali, Lenjin - ne, ne mislite valjda ozbiljno?!
Radni\u010dka klasa, radni\u010dki pokret, revolucionarna partija i sli\u010dni zombi-koncepti?
(\u017di\u017eek, 2002: 544). Stoga je on u vi\u0161e navrata poku\u0161avao da \u010ditaoce uveri u ozbiljnost

svoje namere da iz \u201cPustinje realnog\u201d izlaz na\u0111e pomo\u0107u Lenjina: \u201cNe igram
intelektualne igre i moji krajnji ciljevi jesu bespo\u0161tedno radikalni\u201d (\u017di\u017eek, 2003: 503)
(4).
S obzirom na filozofsku slavu \u201cD\u017eina iz Ljubljane\u201d, kao i uticaj koji on ima u
raspravama o savremenim politi\u010dkim zbivanjima, smatram da njegova zamisao
\u201cPovratka Lenjinu\u201d zaslu\u017euje iscrpniji prikaz i komentar. Ograni\u010davaju\u0107i se u ovom
radu na interpretaciju \u201cLenjina\u201d, tj. ne\u0107u ulaziti u brojne i razu\u0111ene oblasti \u017di\u017eekovog
teorijskog interesovanja (od psihoanalize, istorije filozofije, teorije ideologije, preko
analize masovne kulture, filma i muzike, do 11. septembra i rata u Iraku). Na osnovu
interpretacije njegovih stavova o Lenjinu, poku\u0161a\u0107u da poka\u017eem da je, po mom
mi\u0161ljenju, \u017di\u017eekov \u201cLenjin\u201d, uprkos sjajnim delovima i inspirativnim uvidima, samo
jedna vrsta \u201cpustinjske fatamorgane\u201d koja nastaje kao plod kako \u017di\u017eekove strategije
\u201cprovokacije\u201d, tako i duboke levi\u010darske frustracije i nemo\u0107i da se formuli\u0161e
relevantna alternativa savremenom liberalno-kapitalisti\u010dkom svetu.

U svojim politi\u010dkim tekstovima \u017di\u017eek polazi od teze o vladavini \u201cpostpoliti\u010dkog
konsenzusa\u201d zasnovanog na uverenju da su kapitalisti\u010dki na\u010din proizvodnje i
liberalno-demokratski politi\u010dki sistem odneli kona\u010dnu pobedu nad svim alternativnim
oblicima dru\u0161tvenog i politi\u010dkog \u017eivota. Ovaj konsenzus se o\u010dituje u nepostojanju
\u201cbilo kakvog ozbiljnog poku\u0161aja da se zamisli dru\u0161tvo \u010diji bi socijalno-politi\u010dki
poredak bio druga\u010diji\u201d (\u017di\u017eek, 2002: 544), pa, \u201ciako je teza Frensisa Fukujame vrlo
brzo pala u nemilost, mi i dalje pre\u0107utno prihvatamo da liberalno-demokratski,
globalni kapitalisti\u010dki poredak, na neki na\u010din predstavlja najzad prona\u0111eni 'prirodni'
dru\u0161tveni re\u017eim \u201d (\u017di\u017eek, 2001: 159) (5). Pokazatelj povla\u010denja radikalne kriti\u010dke
imaginacije je \u010dinjenica da, po \u017di\u017eekovom mi\u0161ljenju, danas lak\u0161e mo\u017eemo zamisliti
apokalipti\u010dnu sliku \u201csmaka sveta\u201d usled globalne ekolo\u0161ke katastrofe, nego mnogo
skromnije promene na\u010dina proizvodnje ili principa politi\u010dkog organizovanja. Na\u0161e
doba koje se samorazumeva u kategorijama koje obavezno prati prefiks \u201cpost\u201d
(-moderna, -politika, -ideologija, itd.) je doba bez radikalne alternative, (6) doba koje
je davne 1928. godine Karl Manhajm, razmatraju\u0107i problem utopijskog mi\u0161ljenja,
smatrao \u201c principijelno mogu\u0107im u jednom svetu koji je tako re\u0107i okon\u010dao sebe i koji
sebe samo neprekidno reprodukuje ...\u201d (Manhajm, 1968: 211). Upravo stoga figura
\u201ckraja\u201d dominira savremenim mi\u0161ljenjem, a samo-reproduktivna logika globalnog
kapitalizma predstavlja osnovnu i podrazumevanu \u201cmatricu\u201d dru\u0161tvenog \u017eivota. Ona
je svojevrsna \u201cslepa mrlja\u201d savremenog mi\u0161ljenja, a potpuna dominacija \u201cLogike
kapitala\u201d ne potvr\u0111uje se samo time \u0161to se ona eksplicitno ne dovodi u pitanje, ve\u0107 \u0161to
se uop\u0161te i ne tematizuje. Stoga, zaklju\u010duje \u017di\u017eek u jednom intervjuu, mi \u017eivimo u
\u201cpost-politi\u010dkom svetu\u201d, tj. u \u201cuniverzumu koji sebe predstavlja ka post-politi\u010dki, u
smislu da postoji neka vrsta bazi\u010dnog socijalnog pakta po kome se osnovne politi\u010dke
odluke vi\u0161e ne raspravljaju kao politi\u010dke odluke ... Pre dvadeset ili trideset godina jo\u0161
je raspravljano da li \u0107e budu\u0107nost biti fa\u0161isti\u010dka, komunisti\u010dka ili kapitalisti\u010dka. Danas
o tome \u010dak niko ni ne diskutuje. Ti fundamentalni dru\u0161tveni izbori se jednostavno vi\u0161e
ne opa\u017eaju kao stvar odluke\u201d (\u017di\u017eek, 2001a).
Primedbu da u tome nema ni\u0161ta lo\u0161e, tj. da je na\u010dinjeni \u201cfundamentalni dru\u0161tveni
izbor\u201d liberalne demokratije i kapitalizma odluka koju, s obzirom na ponu\u0111ene
alternative, ne bi ni trebalo ponovo preispitivati, \u017di\u017eek nastoji da dovede u pitanje
pozivanjem na \u201cslobodu\u201d kao osnovnu vrednost upravo liberalne misli. Naime, po
njegovom mi\u0161ljenju, bez stalne svesti o postojanju fundamentalnih (politi\u010dkih)

alternativa postoje\u0107em, na\u0161a \u201csloboda izbora\u201d ostaje puka iluzija biranja \u201cistog\u201d,
poput slobode potro\u0161a\u010da koji na tr\u017ei\u0161tu svoju \u201cautenti\u010dnost\u201d iskazuju biranjem izme\u0111u
Pepsi i Koka kole. Omiljena \u017di\u017eekova ilustracija (ne)postoje\u0107e \u201cslobode izbora\u201d je
primer sa dugmetom s natpisom \u201czatvorite vrata\u201d u liftu \u010dijim aktiviranjem imamo
utisak da ubrzavamo vo\u017enju, iako je to dugme placebo koji uop\u0161te ne deluje, osim \u0161to
nam daje iluziju u\u010destvovanja: \u201cTaj ekstremni primer la\u017ene participacije prikladna je
metafora za participaciju pojedinaca u na\u0161em 'postmodernom' politi\u010dkom prostoru\u201d
(\u017di\u017eek, 2001: 17). Dakle, \u017di\u017eek ne spori da \u201cotvoreno dru\u0161tvo\u201d po\u010diva na slobodi
izbora, te da \u010dak tu slobodu uzdi\u017ee do vrhunskog ideolo\u0161kog imperativa da sebe
svakodnevno redefini\u0161emo biraju\u0107i proizvode, \u017eivotne stilove, polne uloge, pa \u010dak i
nacionalnu pripadnost, ali on tvrdi da su u pitanju uvek izbori \u201c unutar koordinata
postoje\u0107ih odnosa mo\u0107i\u201d, tj. unutar univerzuma bitno odre\u0111enog \u201cLogikom kapitala\u201d.
To, po njemu, nije prava mogu\u0107nost izbora i \u201c stvarna sloboda \u201d kojom se
transcendiraju i podrivaju upravo te \u201ckoordinate postoje\u0107ih odnosa mo\u0107i\u201d (\u017di\u017eek,
2002: 544). Stoga, nasuprot radikalnoj \u201cotvorenosti\u201d i pluralizmu, u pozadini
liberalno-demokratske hegemonije \u017di\u017eek identifikuje nepisani, fundamentalni
Denkverbot koji se aktivira \u201cu trenutku kada neko poka\u017ee i najmanji znak
anga\u017eovanja u politi\u010dkim projektima upravljenim ka ozbiljnoj promeni postoje\u0107eg
poretka\u201d (\u017di\u017eek, 2002: 544). Kada kriti\u010dka misao do\u0111e do \u201csusreta sa Realnim\u201d, tj. do
ta\u010dke \u201creme\u0107enja slobodnog funkcionisanja Kapitala\u201d, ona potpada pod Denktverbot ,
nasuprot kome \u017di\u017eek isti\u010de stav da \u201c danas stvarna sloboda misli zna\u010di slobodu da se
u pitanje dovede dominantni liberalno-demokratski 'post-ideolo\u0161ki' konsenzus, ili ne
zna\u010di ni\u0161ta!\u201d (\u017di\u017eek, 2002: 545).
Po\u0161to u politi\u010dkim spisima \u017di\u017eek upravo dovodi u pitanje taj konsenzus, \u010ditalac mo\u017ee
pomisliti da je on \u017ertva Denkverbot-a (7), a ne intelektualna \u201czvezda\u201d o koju se
otimaju zapadni univerziteti i \u010dija \u201croba\u201d (knjige, predavanja) neometano cirkuli\u0161e i
odli\u010dno prolazi na kapitalisti\u010dkom tr\u017ei\u0161tu. Ova opaska nije upravljena ad hominem,
ve\u0107 smera da istakne otvorenost kapitalizma i njegovu sposobnost da integri\u0161e pokrete
i ideje koje ga dovode u pitanje \u2013 \u010dinjenicu koju, sa dozom melanholi\u010dne rezignacije,
priznaje i sam \u017di\u017eek: \u201cIstorija kapitalizma je duga pri\u010da o tome kako je dominantna
ideolo\u0161ko-politi\u010dka matrica uspela da asimiluje pokrete i zahteve za koje se \u010dinilo da
ugro\u017eavaju njegov opstanak (i ne samo da ih asimiluje, nego i da ubla\u017ei njihovu
subverzivnu o\u0161tricu)\u201d (\u017di\u017eek, 1999: 56). Sudbina komunizma kao politi\u010dkog pokreta i
marksizma kao radikalne intelektualne tradicije upe\u010datljivo svedo\u010di o \u201casimilatornoj
mo\u0107i\u201d kapitalizma. Ako sada ostavimo po strani krah sovjetske politi\u010dke alternative
(obja\u0161njavaju\u0107i ga \u201cnezrelo\u0161\u0107u uslova\u201d, istorijskom kontingencijom, \u201cgre\u0161kom\u201d ili
\u201cizdajom\u201d istinskog komunisti\u010dkog projekta), mo\u017eemo u drugim ograncima leve
politi\u010dke i intelektualne tradicije tragati za onim pokretima i idejama koji bi bili
otporni na koruptivnu snagu \u201cliberalno-demokratskog konsenzusa\u201d. Ali, ovo okretanje
socijaldemokratskim politi\u010dkim pokretima i akademskoj, prosve\u0107enoj levici vodi nas,
po \u017di\u017eekovom mi\u0161ljenju, ve\u0107em razo\u010daranju od onoga koje se vezuje na krah ruskog
komunizma. Upravo je socijaldemokratski \u201cTre\u0107i put\u201d za \u017di\u017eeka primer odustajanja
od bilo kakve radikalne dru\u0161tvene promene i pokazatelj potpune politi\u010dke kapitulacije
Levice, njeno kona\u010dno pomirenje sa ostvarenjem \u201cglobalnog kapitalizma sa ljudskim
likom\u201d. U gotovo svim politi\u010dkim radovima on varira tezu po kojoj je
\u201cpostideolo\u0161ki\u201d, \u201cpragmati\u010dni\u201d Tre\u0107i put - \u201csocijalna demokratija o\u010di\u0161\u0107ena od svoje i
najmanje subverzivne \u017eaoke, socijal-demokratija u kojoj je uga\u0161eno bilo kakvo
se\u0107anje na anti-kapitalizam i klasnu borbu\u201d (\u017di\u017eek, 2000: 37), a njenu istinsku
ideolo\u0161ku funkciju vidi u poruci da \u201c nema drugog puta \u201d, tj. da nema alternative
globalnom kapitalizmu . Drugim re\u010dima, \u201cideja Tre\u0107eg puta pojavila se upravo u