Znamo da je Doktor Faustus, poslednji roman Tomasa Mana, u
izvesnom smislu predstavlja Ni\u010deov \u017eivot romansiran pod pozajmljenim
imenom. Ali taj \u201e\u017eivot kompozitora Adrijana Leverkina, koji je ispri\u010dao
jedan od njegovih prijatelja", daleko od toga da rasvetljava filozofov lik:
on \u010dak zamagljuje njegove crte, i otuda nas primorava da ih jasno
obele\u017eimo. Moris Kolvil je mogao napisati: \u201eS Doktorom Faustusom
sama Ni\u010deova osoba, \u017eiv \u010dovek, \u010dovek od krvi i mesa, name\u0107e se
romanopiscu, polarizuje pri\u010du, odre\u0111uje op\u0161te ure\u0111enje novog romana.
Ovde se vi\u0161e ne radi o uticaju tema, ve\u0107 je Tomas Man transponovao
sam Ni\u010deov \u017eivot u postojanje kompozitora Adrijana Leverkina." Treba,
ipak, re\u0107i da elementi izvu\u010deni iz Ni\u010deove biografije odre\u0111uju crte lika iz
romana samo na shematski na\u010din. Tomas Man je nedavno objavio esej
gde veoma precizno navodi okolnosti pod kojim se Ni\u010de morao zaraziti.
U Doktoru Faustusu, ova pri\u010da iz eseja preuzeta je ponekad i od re\u010di do
re\u010di. Op\u0161te je prihva\u0107eno, i Tomas Man to priznaje, da Ni\u010de toj bolesti
(sifilisu) duguje gubitak razuma: Adrijan Leverkin je i sam pogo\u0111en
op\u0161tom paralizom, i za njega, kao i za Ni\u010dea, lagano napredovanje
bolesti predstavlja lagano i neprestano mu\u010denje; kao i kod Ni\u010dea, i
gotovo u istim godinama, njegov razum je podlegao. Kao i Ni\u010de, i on je
umro jednog 25. avgusta, posle dvanaest godina bezumnosti.Ipak, Ni\u010de
je umro 1900, a Leverkin 1940. godine. Izuzmemo li, kona\u010dno,
srednjo\u0161kolske studije u \u201eKaisersaschern", kole\u017eu sli\u010dnom onom u
\u0160ulpforti, i zapo\u010dete, ali i ubrzo napu\u0161tene studije teologije, kao i
bezuspe\u0161ni poku\u0161aj stupanja u brak, koji podse\u0107a na petljavine sa Lu
Salome i Paulom Reom, u\u010dinilio mi se da se, sve u svemu, pojedinosti
pri\u010de Tomasa Mana jasno udaljavaju od biografije pisca Vesele nauke.
Da nije tih va\u017enih \u010dinjenica, koje, me\u0111utim, imaju ograni\u010den zna\u010daj,
mo\u017eda niko ne bi ni pomislio da upore\u0111uje karaktere ova dva lika.Tim
povodom, Moris Kolvil pi\u0161e: \u201eMnogo bi se toga moglo re\u0107i o sli\u010dnostima
i srodnostima duha koje se mogu uo\u010diti izme\u0111u Ni\u010dea i njegove replike,
Leverkina. Nemamo dovoljno mesta da bismo nabrojali mno\u0161tvo
pojedinosti iz romana gde se u re\u010dima likova potvr\u0111uju \u010disto ni\u010deovska
na\u010dela. Bilo bi lako pokazati da \u0111avo, koga Tomas Man uvodi kao
li\u010dnost, drage volje podr\u017eava tezu o volji za mo\u0107 ili je parodira - i da,
kao i kod Ni\u010dea,\u017eivot opisan u Doktoru Faustusu ne zna za moral, ne

brine se o moralnim postupcima...; da se dobro ovde isklju\u010divo naziva
\u201ecve\u0107e zla". Ovo nimalo ne protivre\u010di \u010dinjenici da se ve\u0107ina doga\u0111aja u
\u017eivotu i karijeri, kao i temeljne intencije Ni\u010dea i Leverkina, rezlikuju.
Leverkinu ostaje stran ose\u0107aj istorijske misije, apsolutne moralne bede
i apsolutne potvrde filozofije prevrednovanja svih vrednosti. A naro\u010dito,
Ni\u010de je veoma daleko od ugovora s \u0111avolom, koji, mada nevoljno,
predstavlja Leverkinovu sudbinu.Slo\u017een lik koji otuda nastaje svakako u
sebi sadr\u017ei ne\u0161to proizvoljno, i zaista neprijatno. Naro\u010dito, Paul Re iz
romana, Rudolf \u0160vertfeger, bio je, pre susreta s Mari Godo (drugom Lu
Salome) Leverkinov homoseksualni ljubavnik. Ne znam da li se Tomas
Man poziva na verodostojno predanje (a to je slu\u010daj s posetama
mladog Ni\u010dea jednoj Kelnskoj javnoj ku\u0107i: Paul Landsberg, koji je bio
profesor u Bonu, jednom mi je povodom toga pri\u010dao o predanju koje
kru\u017ei ovim univerzitetom, a koje je veoma blisko pri\u010di Tomasa Mana);
Ni\u010deova homoseksualnost je, nesumnjivo, izmi\u0161ljotina! Mogu\u0107e je,
me\u0111utim, da ta izmi\u0161ljotina postoji samo u duhu \u010ditalaca: Leverkinova
homoseksualnost nema nikakve veze s Ni\u010deom, a isto va\u017ei i za jo\u0161
hiljadu razli\u010ditih crta: ro\u0111enje na imanju u Tiringiji, smrt na imanju u
planinama Bavarske, muzi\u010dke teorije bliske \u0160enbergovim, ili smrt
sinovca, veoma malog deteta... Ali uop\u0161teno, pederastija je neprestano
bila proklinjana; naro\u010dito u Ni\u010deovom \u017eivotu, ona veoma kasno uvodi
ne\u0161to potuljeno, bedno, blisko temeljnoj crti koja stvarnog \u010doveka - koji
je jo\u0161 bedniji - suprotstavlja liku iz romana: Leverkin je, me\u0111utim,
istinski prokletnik, koga pose\u0107uje \u0111avo, \u010dije je on vlasni\u0161tvo i za kojega
je vezan ugovorom.Ambiciozna namera Tomasa Mana mo\u017eda je bila da
stvori lik onako kako to ponekad \u010dini mitologija ili legenda, koja dodaje
crte jednog junaka nekom drugom, prenosi ih sa stvarnog na
legendrani lik. Naslov romana upu\u0107uje na poslednje - i najdramati\u010dnije
- od svih Leverkinovih muzi\u010dkih dela: o\u010digledna je namera da se ovaj
potonji stavi kao nastavak Dr Fausta.Posle paralelizma koji je otkrio
Moris Kolvil, \u017denevjev Bjanki ukazuje na drugi, mo\u017eda jo\u0161 te\u0161nji... s
najstarijom pove\u0161\u0107u o Faustovim pustolovinama,Vo l k buch iz 1587.
godine. \u201eNe samo \u0161to je", ka\u017ee nam ona, \u201eposlednje muzi\u010darovo delo
neposredno nadahnuto poslednjim poglavljimaFaustbucha, nego je i
ceo Leverkinov \u017eivot preslikan iz postojanja koje nudi legenda o
ukletom \u010darobnjaku. Cele re\u010denice izFaustbucha zaista se nalaze u
romanu Tomasa Mana, i od samog po\u010detka saznajemo da je Leverkin,
poput Fausta iz legende, \u201ebio sin po\u0161tenih i pobo\u017enih tirin\u0161kih seljaka";
i druge pojedinosti se sla\u017eu, a naro\u010dito to \u0161to je kompozitor, koji s
vremena na vreme pribegava arhai\u010dnom jeziku bliskom onom iz
Faustbucha, i koji na tom jeziku razgovara s \u0111avolom, pro\u017eet magijom
brojeva i u matemati\u010dkim odnosima muzike tra\u017ei ne\u0161to drugo, a ne
\u010dulno ure\u0111enje zvukova...O\u010digledno je da je u pitanju sa\u017ealjenje, koje
Tomas Man priznaje u eseju, i vezuje ga za divljenje, ali koje ga je bolno
nagnalo na prezir, i navelo ga da pome\u0161a Ni\u010deov lik sa Faustovim, kako
bi ga sveo na mit volje koja je \u017ertva svoje prekomernosti.\u201eTo je

me\u0161avina divljenja i sa\u017ealjenja. Ovo dvostruko ose\u0107anje nikada me nije
napustilo." To je poreklo Doktora Faustusa: Ni\u010de je preoblikovan, ali na
kraju predstavlja samo mit, mit o porazu, o katastrofi duha: to su
nemo\u0107 i o\u010dajanje bezbo\u017ene volje \u010dije granice izuzetan \u010dovek mora
prevazi\u0107i.Veoma ta\u010dno i istan\u010dano, ne ustupaju\u0107i pred
pojednostavljenjima, Tomas Man je povezao Ni\u010deovu bolest i njegov
genije, kao \u0161to povezuje i Leverkinovu bolest i genije. \u201eRadi se", ka\u017ee,
\u201eo tome da se sazna ko je bolestan: jedan po\u0161teni imbecil kod koga je
bolest zbilja li\u0161ena bilo kakvog duhovnog ili kulturnog aspekta, ili jedan
Ni\u010de, jedan Dostojevski." Ali ovaj ose\u0107aj mere ni u \u010demu ne ubla\u017eava
o\u0161trinu kona\u010dnog suda. Ni\u010de je od Zaratustre hteo da napravi \u201e '\u010din'
pred kojim bi svi drugi ljudski \u010dinovi izgledali mali ili relativni, kada
tvrdi da ni Gete, ni \u0160ekspir, ni Dante ni na trenutak ne bi mogli disati
na visinama ovog dela, i da duh dobrote svih velikih du\u0161a zajedno ne bi
bio u stanju da proizvede ni jednu jedinu Zaratustrinu besedu".. Ovim
pretenzijama Tomas Man, prividno s razlogom, suprotstavlja siroma\u0161ne
rezultate. \u201eZaratustra", ka\u017ee on, \u201etaj zloduh bez lica i bez tela, taj vo\u0111a
povorke koji na svojoj beskarakternoj glavi nosi venac od ru\u017ea smeha,
sa svojim 'O\u010dvrsnite!' i svojim nogama plesa\u010da, nije ostvarenje, nego
\u010dista retorika, sumanuta igra re\u010di, izmu\u010den glas i sumnjivo proro\u0161tvo,
senka nemo\u0107ne grandezza, \u010desto dirljiva i gotovo uvek bolna, avet koja
posr\u0107e na ivici rugla..." Tomas Man je \u010dak toliko ube\u0111en u besmisao
ovih prekomernih napora, da pi\u0161e: \u201eKo Ni\u010dea uzme za ozbiljno, od re\u010di
do re\u010di, ko mu poveruje, taj je izgubljen." Ni\u010de je, kona\u010dno, samo
genijalna inteligencija koju je bolest ogolila i njegovim bli\u017enjima
ponudila prizor koji je zanimljiv koliko i, na primer, po\u017ear na imanju
usred no\u0107i. Ni\u010de vi\u0161e nije, nikada nije ni bio ni\u0161ta drugo do dirljiv oblik
besmislice: \u201eLik krhkog i divljenja dostojnog tragi\u010dara koji se di\u017ee sred
bljeska oluje istorije."

Povrh toga, Tomas Man je sklon da povezuje nesre\u0107e svog junaka s
nesre\u0107ama Nema\u010dke... U meri u kojoj predstavlja transfiguraciju
Ni\u010deovog \u017eivota, Leverkinov \u017eivot prenosi \u017eivot onoga prvog u vreme
ratova, to jest uru\u0161avanja Nema\u010dke. Pri\u010da, koja se pripisuje jednom od
muzi\u010darevih prijatelja, navodno je napisana tokom drugog rata, i brige
oko sada\u0161njeg trenutka, koje ga te\u0161ko pritiskaju, me\u0161aju se s
doga\u0111ajima iz pro\u0161losti.Uistinu, te\u0161ko bi bilo pore\u0107i da su u Nema\u010dkoj
mnogi ljudi iz Ni\u010deovog u\u010denja uzeli ono \u0161to ih je dovelo do toga da se