O Nu\u0161i\u0107u se govorilo i pisalo da je on odli\u010dan zabavlja\u010d \u0161ire pozori\u0161ne i\u010ditala\u010dke publike, da njegova dela nalaze mnogo vi\u0161e odjeka u
redovima te publike nego u lo\u017eama kriti\u010dara. U jednom pismu iz 1924. godine, koje je uputio svojoj k\u0107eri Margiti Predi\u0107, Nu\u0161i\u0107 je
ponovio neke ocene koje su kazivali neki njegovi kriti\u010dari, da on nema "dubinu jednog satiri\u010dara", da on u komediji pribegava "lak\u0161oj
njenoj vrsti, komediji naravi, izbegavaju\u0107i ili nemaju\u0107i mo\u0107i "da za\u0111e u komediju karaktera". S druge strane, Nu\u0161i\u0107\u0107e ukazati na
razlike izme\u0111u humora i satire i upozori\u0107e da postoji samo jedan pravi humor, i to onaj "koji izazivaju\u0107i smeh na usnama ubla\u017eava
surovosti \u017eivota". I, doista, ni u svojim najte\u017eim\u010dasovima Nu\u0161i\u0107 nije mrzeo nego je duboko voleo \u017eivot i\u010doveka. On je \u017eiveo i
delovao relativno dugo, bio radoznali i aktivni svedok uzbudljivog razvoja srpskog dru\u0161tva od vremena kada ga je, kako ka\u017ee Nu\u0161i\u0107,
pritiskivala "petrificirana patrijarhalnost", pa do vremena kada uveliko rastu otpori prema kapitalisti\u010dkim dru\u0161tvenim odnosima. Pri
tome, i sam Nu\u0161i\u0107 prelazio je izvesne faze razvoja, ali je gotovo uvek, u raznim knji\u017eevnim \u017eanrovima, a posebno u dramskoj vrsti
izra\u017eavanja, sputavao "bes smeha i podsmeha", spontano kritikovao i smejao se "prvo sebi, onda onom do sebe, pa onom vi\u0161e sebe,
onome \u0161to je pred nama i onome \u0161to ide za nama". I ne samo to: on je zalazio i u prostore gde je video pojave i ljude, kako nazna\u010duje
je-dan esteti\u010dar, kao "iznena\u0111uju\u0107e male" ili "bezna\u010dajno velike", ali uvek kao realno verovatne. Tragi\u010dno ose\u0107anje \u017eivota ne samo da
je upoznao i do\u017eiveo nego je i sam stvarao tragi\u010dne slike \u017eivotnih borbi i njihove odjeke u ljudima. Melanholi\u010dno ose\u0107anje prolaznosti
\u017eivota nije ni njega mimoi\u0161lo. Ali, pre svega, humorno ose\u0107anje \u017eivota i stvaranje komediografskih dela, u kojima dolazi do iz-ra\u017eaja
takvo ose\u0107anje \u017eivota, najvi\u0161e je odgovaralo Nu\u0161i\u0107u kao\u010doveku i piscu.

Nu\u0161i\u0107ev dramski opus potpuno je bacio u senku ostali njegov prozni rad. Dobro je poznato da je on celo vreme svog delovanja pisao i
objavljivao raznovrsna pripoveda\u010dka dela. Neka od njih su sama po sebi zna\u010dajna, a druga nam poma\u017eu da bolje i svestranije
razumemo i sagledamo Nu\u0161i\u0107a kao dramskog stvaraoca.

Pripovetke jednog kaplara iz srpsko-bugarskog rata (1886) prva je \u0161tampana knjiga Branislava Nu\u0161i\u0107a. U ovoj knjizi pisac je objavio
devet "sli\u010dica", a posle toga napisao je jo\u0161 jedanaest i sve zajedno objavio u knjizi istog naslova (1895). Ve\u0107ina tih "sli\u010dica" su
pripoveda\u010dki zapisi ili kratke pri\u010de u kojima autor, s nekoliko poteza, sugeri\u0161e atmosferu rata u pozadini, izvan bitaka, u ti\u0161ini koju
\u0161ire\u0107utijive tragike malih, neznanih ljudi i koju duhovno oboga\u0107uje ljudska solidarnost. Primetno je da je Laza Lazarevi\u0107, a preko
njega i Turgenjev, uticao na Nu\u0161i\u0107a suzdr\u017eanim realisti\u010dkim osvetljenjem obi\u010dnih ljudskih\u010di-nova (neke svoje pripovetke, me\u0111u njima
i pripovetku Sve\u0107e to narod pozlatiti, Lazarevi\u0107 objavljuje u "Otad\u017ebini" izme\u0111u 1880. i 1882. godine). U nekim najboljim pri\u010dama
Nu\u0161i\u0107 uspeva da diskretno realisti\u010dki ocrta at-mosferu ratnih apsurda, katkad s izvesnim setnim tonalitetom, ponekad s blagim,
unutra\u0161njim patosom (vidi pri\u010de Bela zastava, Pusto ognji\u0161te, naro\u010dito Na razboji\u0161tu i Sprovod). Ve\u0107 u ovim pripovetkama mogu\u0107e je
zapaziti da je Nu\u0161i\u0107 dugovao pone\u0161to na\u0161em kasnijem romantizmu, naro\u010dito u asociranju raspolo\u017eenja lica i izgleda pejza\u017ea. Nije
slu\u010dajno Nu\u0161i\u0107 drugovao s pesnikom Vojislavom Ili\u0107em. I Nu\u0161i\u0107 je morao da do\u017eivi sudar izme\u0111u jedne romanti\u010darski idealizirane
pro\u0161losti i kriti\u010dki vi\u0111ene stvarnosti. I on je\u010deznuo za slavnom i velikom pro\u0161lo\u0161\u0107u, za njenim legendama. U knjizi pripovedaka
Ramazanske ve\u010deri (1898) tradicionalno mirno i skladno veze anegdote o jednom prohujalom \u017eivotu koji postaje svet legendi. Pisac
smerno, s nekom dalekom, suzdr\u017eanom ironijom, neretko melanholi\u010dnom, pri\u010da o nekim sudbinskim odre\u0111enjima. Tajanstveno i
sudbinsko u\u010doveku i \u017eivotu\u010deste su teme i njegovih istorijskih drama i izvesnih drugih dela, koja je pisao u raznim fazama
knji\u017eevnog stvarala\u0161tva. Bliski ili daleki odjeci romantizma javlja\u0107e se u njegovim delima prelomljeni, upravo\u010desto izlomljeni,
realisti\u010dkim vi\u0111enjima pro\u0161log i, naro\u010dito, savremenog \u017eivota.

Kad je zbog jedne satiri\u010dke pesme uperene protiv dvora osu\u0111en i zatvoren, Nu\u0161i\u0107 pi\u0161e feljtone, koje je po-sle objavio pod naslovom
Listi\u0107i (1890). Nezadovoljan dobom polutana, jer "pred nama je bilo pokolenje odlu\u010dno u jdejama, istrajno u radu", a za nama "dolazi
pokolenje koje\u0107e sumnji\u010diti", Nu\u0161i\u0107 \u0161eretski, ironi\u010dno pita: nije li njegovo pokolenje "koje treba da se smeje". U ovim feljtonima
Nu\u0161i\u0107 se smeje i sebi i drugima. Isprva, on se smeje s izvesnim elegantnim humorom, da bi se, zatim, slobodno, spadala\u010dki, s maskom
naivnog lakrdija\u0161a, smejao mnogo\u010demu \u0161to je asocirao kao \u017eivotno i komi\u010dno istovremeno. Ovi listi\u0107i su, najve\u0107im delom
humoristi\u010dke improvizacije na aktuelne teme i na neka iskustva koja se danas te\u0161ko mogu prepoznati. Istorijski posmatrano, ovi
feljtoni pokazuju Nu\u0161i\u0107a kao radoznalog i veselog publicistu improvizatora, koji\u0107e kasnije, kao novinar, s nadimkom Ben-Akiba, s
velikim uspehom zabavljati\u010ditala\u010dku publiku (v. zbirke feljtona Ben-Akiba, 1907, po-tom 1932, 1935). Zna\u010dajno je, pri tome,
spomenuti da samo tako radoznali i agilni duh, koji \u017eeli da se stalno smeje \u017eivotu i dru\u0161tvu upravo radi nekih bitnih vrednosti \u017eivota,
ima uslova da stvori dela u kojima\u0107e egzistirati je-dan novi komi\u010dni \u017eivot i sme\u0161na bi\u0107a.

U pripoveda\u010dkim delima Branislava Nu\u0161i\u0107a primetan je op\u0161irni i nekoherentni feljtonski na\u010din izra\u017eavanja. U humoristi\u010dkom romanu
Op\u0161tinsko dete (1902) pisac je pro\u0161irio anegdotu o jednom odoj\u010detu koga je napustila majka i koje je postalo "op\u0161tinsko dete" tolikim
mno\u0161tvom drugih, svakovrsnih epizodnih anegdota da su one postale va\u017enije od same osnovne fabule. Ogromna komi\u010dna gra\u0111a nije
uobli\u010dena u neku celinu, kao, na primer, u takvu celinu koju daje Srem\u010devo poetsko-humoristi\u010dko delo Pop\u0106ira i pop Spira. Ipak,
trebalo bi zapaziti autorov poku\u0161aj da humoristi\u010dki parodira Odiseju ovog nesu\u0111enog malog junaka, pi\u0161\u010devu sposobnost da
razdragano, veselo prika\u017ee standardne tipove sela i varo\u0161i kada upadnu u komi\u010dne situacije. Neki delovi romana pokazuju veliki dar
humoriste Nu\u0161i\u0107a, na primer, u glavi petnaestoj, gde se naru-gao dru\u0161tvenim konvencijama kad nastupi samrtni\u010das, ili u glavi
dvadeset drugoj, gde pisac vijoglavo duhovito pri\u010da "o jednoj stra\u0161noj no\u0107i" gre\u0161nog Tome, bogoslova, koji se zaljubio u pozori\u0161te i u
glumicu gospo\u0111icu Lenku i do\u017eiveo razne skale komi\u010dnih kontrasta stvarnosti i ideala. Vidi se uveliko da je ovo delo pisao ve\u0107

Kozerske sposobnosti Branislava Nu\u0161i\u0107a, koji humoristi\u010dki govori i slobodno asocira uspomene i zapa\u017eanja, najbolje se prime\u0107uju u
delu Autobiografija (1924). Bez ambicija da ostvari odre\u0111enu umetni\u010dku strukturu, Nu\u0161i\u0107 spontano parodira jedan mogu\u0107i \u017eivot i
jednu mogu\u0107u autobiografsku formu. U ovom delu on je protejski \u0161eret, na mahove\u010dudesan parodi\u010dar i autoparodi\u010dar, i to se naro\u010dito
zapa\u017ea kada prevazilazi lokalne asocijacije, isku-stva vezana isklju\u010divo za njegovo vreme, kada, na primer, sjajno parodira stil nekih

Branislav Nu\u0161i\u0107 je objavio i mnoge, uglavnom kra\u0107e humoristi\u010dke pripovetke (v, Sabrana dela, knjiga II, 1931, knjiga XVI, 1932, knjiga XXV, 1936). Veliki deo tih pripovedaka pokazuje da ih je pisao kozer i feljtonist Ben Akiba, ili, u boljim slu\u010dajevima, pisac epizodnih pri\u010da iz romana Op\u0161tinsko dete, Nu\u0161i\u0107evo razvijanje i komponovanje pri\u010de u osnovi je tradicionalisti\u010dko i ne doprinosi razvoju kratke humoristi\u010dke pripovetke.

Posebno mesto u Nu\u0161i\u0107evom proznom radu pripada njegovom delu Devet stotina petnaesta (1921). To je delo memoarsko-reporta\u017enog
i memoarsko-pripoveda\u010dkog ka-raktera, u kojem pisac potreseno svedo\u010di o onome \u0161ta je do\u017eiveo u vreme tragi\u010dnog srpskog
povla\u010denja 1915. godine. Posebno je zna\u010dajan prvi deo ovog dela, naro\u010dito nekoliko sugestivnih realisti\u010dkih, katkad gorko ironi\u010dno
intoniranih slika be\u017eanja iz Skoplja, zatim slike umiranja jednog poznatog glumca u Pri\u0161tini, plasti\u010dni i dinami\u010dni prikazi borbi za

pripoveda\u010dka dela Nu\u0161i\u0107 je u Devet stotina petnaestoj, naro\u010dito u spomenutim delovima, dramati\u010dno sna\u017eno prikazao situacije u
kojima su ljudi primorani da budu sve ono \u0161to jesu ili ono \u0161to samo malo jesu. Nu\u0161i\u0107eva evokacija pro\u0161losti nije, tada, obi\u010dno
konstruktivista\u010dka, nego spontana subjektivnim memoarskim pripovedanjem. U drugom delu ovog dela pisac nastoji da psiholo\u0161ki
svestranije i dublje prika\u017ee tragiku pojedinaca, njihove patnje i \u017ertve, i da, preko toga, osvetli tragi\u010dnu epopeju stradanja srpskih
izbeglica koje se povla\u010de putovima i stazama Crne Gore i Albanije. Pri tome Nu\u0161i\u0107 je zanemarivao realisti\u010dki na\u010din evociranja i
pri-kazivanja i sve vi\u0161e zastarelo romanti\u010darski, sentimentalisti\u010dki i pateti\u010dno, govorio o ljudima i doga\u0111ajima. Nu\u0161i\u0107 nije liri\u010dar i
epi\u010dar. Upravo kao realisti\u010dki pisac zapam-\u0107enog i do\u017eivljenog, Nu\u0161i\u0107 prethodi i uti\u010de na one mnoge pisce koji\u0107e se pojaviti kasnije i
koji\u0107e svojim memoarsko-pripoveda\u010dkim i romanesknim delima zanimljivo i uzbudljivo svedo\u010diti o stradanjima srpskog naroda u
vre-me Prvog svetskog rata.

Prevashodno Nu\u0161i\u0107 je dramski pisac. Njegova vokacija je u tome \u0161to uspeva da prika\u017ee \u017eivotne situacije i likove u "neposrednoj
sada\u0161njosti", i to dijalo\u0161kim formama u kojima se \u017eivotno sada\u0161nje i pro\u0161lo vide bez po-sredovanja pripoveda\u010deve evokacije i
opisivanja. Kao \u0161to saop\u0161tavaju njegovi biografi, Nu\u0161i\u0107 je bio veoma rado-znala i dinami\u010dna li\u010dnost, uvek u te\u017enji da dejstvuje makar
starim idejama i na\u010dinima. Svoj dinamizam, svoje sposobnosti improvizatora i kozera, Nu\u0161i\u0107 je najbolje usredsredio i sa\u017eeo u
dramskoj formi, posebno u komediji. Jer i za Nu\u0161i\u0107a komi\u010dno najbolje povezuje \u017eivot i pozori\u0161te, ono je prava dinami\u010dna veza izme\u0111u
\u017eivog i umetnog, izme\u0111u zbilje i pozori\u0161ta. I on misli da komedija stremi, su\u0161tinom i fakturom, brzim, dinami\u010dnim i koncentrisanim

Poznata komedija u tri\u010dina Narodni poslanik jeste prvi ve\u0107i dramski rad Branislava Nu\u0161i\u0107a (napisan 1883, igran 1896). Kao
devetnaestogodi\u0161njak, on je ovu komediju\u010ditao u ba\u0161ti ku\u0107e Jovana Ili\u0107a, i to bra\u0107i Vojislavu i Dragutinu Ili\u0107u, kao i Vladimiru
Jovanovi\u0107u i Kosti Arsenijevi\u0107u. Sam Nu\u0161i\u0107 je zanimljivo opisao taj susret sa svojim prvim kriti\u010darima, a potom svoje bezuspe\u0161ne
poku\u0161aje da beogradsko Narodno pozori\u0161te izvede ovo delo. Tek 1896, zna\u010di u vreme kad politi\u010dka opozicija obrenovi\u0107evskom
re\u017eimu postaje jaka, unekoliko prera\u0111en, Narodni poslanik je iza\u0161ao na scenu Pozori\u0161ta. To je ko-medija o vlasti, i to ne o nekoj iz
legendi i iz dalje istorije, nego o savremenoj, konkretnoj vlasti. Iako ne sadr\u017ei o\u0161tre satiri\u010dke rezove, ona se ipak smejala nekim ru\u017enim
i slabim stranama jednog re\u017eima - i, eto, odakle strah i otpor prema njoj kod onih koji su\u010duvali svetost re\u017eima i pozori\u0161ne ustanove.

Kosta Trifkovi\u0107 je zapo\u010deo da pi\u0161e politi\u010dke komedije o vlasti, Branislav Nu\u0161i\u0107 je to nastavio i doveo do izvesnog pozori\u0161nog
savr\u0161enstva. U predgovoru komedije Sumnjivo lice B. Nu\u0161i\u0107\u0107e kazati da je politika, u to vre-me kad je on po\u010deo da pi\u0161e komedije,
imala "jedan epidemi\u010dan karakter", da je tada, pored drugih ruskih pisaca, Gogolj "bio pisac cele dotadanje omladine, koja se njime
odu\u0161evljavala sa njegove o\u0161tre satire, naro\u010dito one koja se odnosila na rusku birokratiju". Izme\u0111u 1880. i 1890. godine Nu\u0161i\u0107 je
napisao tri komedije - Narodni poslanik, Sumnjivo lice i Protekcija - sve tri politi\u010dke komedije, sve tri na neki na\u010din "gogoljijade".

Narodni poslanik je, u stvari, komedija o palana\u010dkom poimanju politike i o takvom politiziranju, o jednom trgovcu, gazda-Jevremu,
koji se kandiduje za poslanika, o nizu minornih sme\u0161nih lica koja se iznenada uzdi\u017eu i postaju\u010dinioci ili svedoci politikantskih igara.
U manjoj meri nego kod Trifkovi\u0107a ali su\u0161tinski isto, ovi izleti u politiku posmatraju se kao prolazne bolesti ipak u biti vrlih gra\u0111ana
jedne varo\u0161ice, koje\u0107e izle\u010diti poraz i vratiti ih na pravi put \u017eivota i porodi\u010dne sre\u0107e. Jer, na kraju, k\u0107erka gazda-Jevrema uda\u0107e se za
njegovog politi\u010dkog protivnika Ivkovi\u0107a, kao \u0161to se to moglo i ranije o\u010dekivati. I na osnovu ovog mogu\u0107e je videti da je ovaj komad
svojevrstan politi\u010dki vodvilj: nekoliko ironi\u010dnih i satiri\u010dkih replika uklopljeni su u laku komi\u010dnu igru. Najbolji delovi komedije su oni
u kojima Nu\u0161i\u0107 uspeva da razigrano, burleskno prika\u017ee paralelne komi\u010dne situacije i peripetije. Takvi su trenuci kada zbunjeni i
zaneseni Jevrem po\u010dinje da se nada da\u0107e postati poslanik, ali i\u010duje da mu je k\u0107erka verena za politi\u010dkog protivkandidata Ivkovi\u0107a; ili,
kada, na kraju II\u010dina, Jevrem prima delegaciju "\u0107ornutih" gra\u0111ana i govori im, a tada upada gnevni Ivkovi\u0107, oklevetan, i vi\u010de:
"Gospodine taste, ovo je kleveta koja se krvlju pla\u0107a"; i, najzad, celi tre\u0107i\u010din, ispunjen raznim peripetijama, u kojem ima i\u010dudnih
preterivanja, kao kada Jevrem govori s jednog prozora okupljenim gra\u0111anima koji slu\u0161aju Ivkovi\u0107a, ve\u0107 izabranog poslanika, koji im
govori sa drugog prozora! Komedija Narodni poslanik ozna\u010dava datum u na\u0161oj knji\u017eevnoj istoriji: to je prvi zanimljiv, dinami\u010dno
izveden politi\u010dki vodvilj, prvi komad u seriji Nu\u0161i\u0107evih komada u kojima on takozvane svete, politi\u010dke pojave vodviljski-burleskno
prikazuje.\u010cak i intrigant Sreta, prizemni politi\u010dki cinik, postaje adolescentno sme\u0161an u igrama koje on kobajagi zapli\u0107e i u koje on
nespretno i sme\u0161no uvla\u010di Jevrema pa i samog sebe. I politi\u010dke surovosti Nu\u0161i\u0107 veselo razigrava i otkriva kao komi\u010dno detinje u

Komad u dva\u010dina Sumnjivo lice (napisan 1888, prvi put igran tek 1923) unekoliko podse\u0107a na Gogoljevog Revizora. Sli\u010dan je motiv:
tra\u017ei se sumnjivo lice koje je do\u0161lo u jednu palanku. To je povod da se, u nekoliko situacija, prika\u017ee komika palana\u010dke gluposti i
trivijalni politi\u010dki cinizam palana\u010dke vlasti. Nu\u0161i\u0107 je stvorio tip sreskog kapetana, imenom Jerotije,\u010diji suvi racionalni odnos prema
svemu,\u010diji neuki cinizam i moralna niskost stvaraju paradoksalne komi\u010dne situacije. Ve\u0107 u Narodnom poslaniku B. Nu\u0161i\u0107 je neke
situacije gradio ver-balnom komikom. U ovoj drugoj komediji verbalna ko-mika prete\u017ee, jer su igre re\u010dima i dosko\u010dicama, pismima i
\u0161ifrovanim poruama od presudne va\u017enosti za tok rad-nje i za obele\u017eavanje tipova i lica. To je, zacelo, umanjilo \u0161anse da dobijemo
"gogoljevsku", satiri\u010dki intoniranu komediju o jednoj u biti groteskno vi\u0111enoj vlasti i ljudima u njoj i oko nje. Ako je prvi\u010din
obe\u0107avao tako ne\u0161to, naro\u010dito u predstavljanju Jerotija i lica njemu podre\u0111enih, onda je drugi\u010din pokazao da je Nu\u0161i\u0107a do te mere
zavela verbalna komika da je u\u017eivao u plasiranju lokalnih burgija\u0161kih viceva i u takvim igrama re\u010di, kao \u0161to to jasno ilustruje scena
gde Jerotije sa Vi\u0107om ispituje\u0110oku, nesu\u0111eno sumnjivo lice, u stvari verenika svoje k\u0107erke. Umesto velike, ma\u0161tovito odigrane
burleskne scene dobili smo tromu, dosadnu sliku u kojoj dosko\u010dice i vicevi ne poma\u017eu da ona ima potrebnu dinamiku i plasti\u010dnost.

Poznati sastav intriga, neo\u010dekivane promene koje dovode lica u komi\u010dno-farsi\u010dne situacije, pa zatim melodramski kraj komada -
karakteri\u0161e i komediju u pet\u010dinova Protekcija (napisana 1889, igrana iste godine). Kao i u nekim Trifkovi\u0107evim komadima, tako i u
ovoj Nu\u0161i\u0107evoj komediji nalazimo izvesne epizodi\u010dne satiri\u010dke scene, ali su one podre\u0111ene kovitlacu vodviljske igre koja stremi
operetskom zavr\u0161etku. Uvek aktuelni dru\u0161tveni i politi\u010dki problem protekcije ovde je dobio izuzetno zabavne kombinacije raznim
veselim situacijama. O\u010dekivani interesi i neo\u010dekivani pokreti, o\u010dekivani pokreti i neo\u010de-kivani interesi stvaraju vrte\u0161ku uzbudljivih
sme\u0161nih scena. To je racionalno bur\u017eoasko pozori\u0161te, zabavlja\u010dko i melodramati\u010dno, ali i toliko ispunjeno smehom da nehoti\u010dno
\u0161eretski preti da se razlije preko tih nekih tradicionali-sti\u010dkih granica.

Komedija Protekcija je i poslednja uspela komedija koju je Nu\u0161i\u0107 napisao u toku devetnaestog veka i u toku prvih godina dvadesetog
veka. Pri tome uo\u010dljivo je da je on prestao da pi\u0161e "politi\u010dke" komedije, a zapo\u010deo je da pi\u0161e dramu, takva pozori\u0161na dela u kojima
nastoji da dramati\u010dno izrazi neke dru\u0161tvene, posebno porodi\u010dne probleme. Samo povremeno on\u0107e dati odu\u0161ka svojoj vokaciji
komediografa u ponekom zabavnom komadu, u onom \u0161to sam naziva "\u0161ala" i o onom \u0161to je mali vodvilj. Tako, na primer, Prva
parnica (napisana i igrana 1897) jeste simpati\u010dna porodi\u010dna komedija situacije, kao i Obi\u010dan\u010dovek (napisan 1899, igran 1900). "Sala
u tri\u010dina" Obi\u010dan\u010dovek sadr\u017ei motiv preciozne devojke koja misli da \u017eivi po uputstvima \u0160openhauerove filozofije, koja odbija brak i
\u017eivot u braku. Relativno komi\u010dne metamorfoze ove de-vojke, Zorke, koje\u0107e na neki na\u010din usmeriti pesnik Damjanovi\u0107, mlad,
razuman i "obi\u010dan"\u010dovek, Nu\u0161i\u0107\u0107e prikazati vodviljski i melodramati\u010dno obi\u010dno, bez knji\u017eevnih iznena\u0111enja - sli\u010dno kao i u
jedno\u010dinci analogne teme i motiva \u0160openhauer (igrane 1900). Pored humoreske u jednom\u010dinu" Na\u0161a deca (igrana 1903), Nu\u0161i\u0107\u0107e
napisati jo\u0161 Put oko sveta (1911), komi\u010dnu pozori\u0161nu reviju o "\u010dudnovatim doga\u0111ajima Jovan\u010de Mici\u0107a, Jagodinca", u kojoj nalazimo
dosta gegova, viceva i dosetki lokalnog karaktera, u kojoj su parodija i humor podre\u0111eni autorovoj \u017eelji da bez ve\u0107ih knji\u017eevnih
ambicija za-bavi publiku\u010dudnim doga\u0111ajima i promenama situacija u kojima dominira tip svesno i nesvesno spretnog i sretnog
Jovan\u010deta.

Na osnovu toga bilo je mogu\u0107e tada govoriti da je komediograf Nu\u0161i\u0107 najvi\u0161e postigao svojim prvim komedijama i da je zatim izgubio
interesovanje za komediju, da se posvetio pisanju dru\u0161tvene, salonske i istorijske drame,\u010dinilo se da je humorist Ben-Akiba nadvladao
komediografa Nu\u0161i\u0107a, a da je pisac drama i tragedija Branislav Nu\u0161i\u0107 nastojao da uspostavi balans prema "sojtariji" Ben-Akibi, u
nameri da knji\u017eevno doprinese dru\u0161tvenim i nacionalnim naporima srpskog dru\u0161tva, posebno pre Prvog svetskog rata. Me\u0111utim, posle
tog rata, uprkos tome \u0161to je i sam pro\u017eiveo veoma bolne\u010dasove (poginuo mu je sin), Nu\u0161i\u0107 je beogradskom Narodnom pozori\u0161tu dao
da izvede njegove dve uspele male komedije: Dva lopova (1919) i Svetski rat (1923). Dramskom fakturom Svetski rat podse\u0107a na
poznatu Trifkovi\u0107evu jedno\u010dinku. Komad Dva lopova je originalnije, gotovo malo remek-delo komediografske literature. Dijalog je
prividno miran, radnja je suptilno gradirana, i to upravo ironi\u010dno-satiri\u010dkim replikama jednog, za uske dru\u0161tvene norme, autenti\u010dnog
lopova. Te i druge aktovke bile su, zajedno s obnovom njegovih ranije napisanih i izvedenih kome-dija, pripremni\u010dinovi za novu
renesansu komediografa Branislava Nu\u0161i\u0107a.

Scenskim prikazivanjem Gospo\u0111e ministarke (1929) po\u010dinje novi i najzna\u010dajniji period komediografske delatnosti Branislava Nu\u0161i\u0107a.
Iako je ve\u0107 uveliko pre\u0161ao \u0161ezdesetu godinu \u017eivota, Nu\u0161i\u0107 intenzivno stvara pozori\u0161na dela, pokazuje mladala\u010dku radoznalost i
vragolanstvo, izvanrednu lucidnost i te\u017enje ka novim stvarala\u010dkim putevima. On je doveo do izvesne zrelosti i perfekcije svoja
dotada\u0161nja iskustva strukturiranja komedije, ali je, tako\u0111e, uspeo u nekim delima i da ih prevazi\u0111e i da otkrije nove mogu\u0107nosti za
ostvarenje takozvanog totalnog komi\u010dnog pozori\u0161ta, koje objedinjuje sve poznate vidove komedije. Harlekin, ironi\u010dar i diskretni
satiri\u010dar Nu\u0161i\u0107 prikazuje komi\u010dne vidove ljudske egzistencije i sudbine. Pri tome, on ne apstrahuje \u017eivotne manifestacije, niti se ruga
\u017eivotu u ime nekog intelekta. Niko se kod nas nije tako veselo smejao i slabostima i surovostima \u017eivota u ime jednog stvarnog, istinski
racionalnog i emocionalnog \u017eivota.

U komediji Gospo\u0111a ministarka Nu\u0161i\u0107 ume\u0161no i ma\u0161tovito plete mre\u017eu sme\u0161nih posledica iznenadnog doga\u0111aja koji poremeti
"normalnu liniju \u017eivota" jedne \u017eene i njene porodice, i plasti\u010dno oblikuje lik te \u017eene, \u017divke, koja grubo ambiciozno nastoji da postane
velika gospo\u0111a. Kao u ranijim komedijama, u Narodnom poslaniku i Protekciji, Nu\u0161i\u0107 je i sada veliki majstor komi\u010dnih situacija i
verbalne komike. Gotovo od samog po\u010detka, posebno od trenutka kada \u017divka postane "gospo\u0111a ministarka", zapljusne nas bogata
verbalna komika, koja i sama prouzrokuje sme\u0161ne situacije, odnosno komi\u010dne situacije dobivaju svoju puno\u0107u pomo\u0107u verbalne
komike. Neki kriti\u010dari govorili su da je verbalna komika u Nu\u0161i\u0107evim komadima, pa i u Gospo\u0111i ministarki, prizemna i gruba,
sastavljena katkad od banalnih viceva i gegova. Me\u0111utim, Nu\u0161i\u0107 je u svojim boljim komedijama uspevao da vicevi i gegovi budu u
funkciji dijaloga, dramske situacije i radnje komedije. U Gospo\u0111i ministarki Nu\u0161i\u0107 je, doista, majstor zapleta, ali takvih zapleta koji
odgovaraju naravima likova i neke dru\u0161tvene klase. Na primer: uzbud-ljivo sme\u0161ni tre\u0107i\u010din je vrhunac verbalne i situacione komike
zato \u0161to su spletke i zapleti koje uporedo pletu jedno protiv drugog \u017divka i njen zet\u010cedo, uz pomo\u0107 drugih, motivisani prvenstveno
njihovim karakterima, njihovim ambicijama i ose\u0107anjima. Zbog toga ova kome-dija izvrsno daje nekoliko sme\u0161nih likova. Dominira
lik \u017divke, pokondirene \u017eene, koja nije sme\u0161na samo zato \u0161to su njene ambicije prevelike nego i zato \u0161to ona neumorno oporo i
ogoljeno, tako re\u0107i,\u010dulno deluje kao ministarka i na taj na\u010din pokazuje izvesne sme\u0161ne apsurdnosti dru-\u0161tva. Upravo zbog toga \u0161to
nehoti\u010dno komi\u010dno ru\u0161i neke dru\u0161tvene forme i sadr\u017eaje, ona diskredituje svog mu\u017ea, ministra, i do\u017eivi poraz kao gospo\u0111a ministarka.
Treba ista\u0107i i likove kao \u0161to su ujka Vaso, komi\u010dno opasni savetnik i kombinator\u010cedo, \u017divkin zet, koji cini\u010dno-mangupski zna mere