\u00c8ehov
(ISTORIJA JEDNOG PUTOVANJA)
IU jedno rano julsko jutro izi\u00f0o\u0161e iz sreskoga grada N., u Zskoj guberniji, i krenu\u0161e,

tandr\u00e8u\u00e6i \u0161irokim drumom, olupana, poluotvorena kola bez federa, jedna od onih
prepotopskih karuca kojima se sada u Rusiji voze samo trgova\u00e8ki pomo\u00e6nici, sto\u00e8arski
trgovci i siroma\u0161ni sve\u0161tenici. Kola su tandrkala i \u0161kripala pri najmanjem pokretu, a
kofa, privezana pozadi, sumorno ih je pratila \u2014 i ve\u00e6 po samim tim zvucima i po
\u017ealosnim ko\u017enim dronjcima \u0161to su visili pogdegde na njenom obna\u017eenom kosturu, moglo
se suditi koliko su ova kola tro\u0161na i ve\u00e6 spremna da se bace na \u00f0ubre.
U kolima je sedelo dvoje nskih stanovnika: jedan je bio nski trgovac Ivan Ivani\u00e6
Kuzmi\u00e8ov, izbrijan, sa nao\u00e8arima i u slamnom \u0161e\u0161iru, vi\u0161e nalik na \u00e8inovnika nego na
trgovca, a drugi \u2014 otac Hristifor Siriski, stare\u0161ina nske crkve sv. Kikole, omalen starac
duge kose, u sivom kaftanu od grubog platna, sa cilindrom \u0161irokog oboda i vezenim,
\u0161arenim pojasom. Prvi je o ne\u00e8emu duboko mislio i tresao glavom da rastera dreme\u017e; na
licu mu se borila uobi\u00e8ajena poslovnost sa dobrodu\u0161no\u0161\u00e6u \u00e8oveka koji se malo\u00e8as rastao
sa rodbinom i dobro gucnuo; drugi je, opet, vla\u017enim o\u00e8icama za\u00e8u\u00f0eno gledao u svet
bo\u017eji i sme\u0161io se tako \u0161iroko da se \u00e8inilo da mu osmeh prelazi \u00e8ak na obod cilindra;
njegovo je lice bilo crveno i kao ozeblo. Sad su obojica, i Kuzmi\u00e8ov i otac Hristifor,
krenuli da prodaju vunu. Rastaju\u00e6i se sa
3svojim uku\u00e6anima, malo\u00e8as su se dobro prihvatili u\u0161tipaka sa pavlakom i mada je bilo

rano jutro, prilieno su povukli... Obojica su ibili vanredno raspolo\u017eeni.
Sem ove dvojice, sad opisanih, i ko\u00e8ija\u0161a Deniske koji je neumorno \u0161ibao bi\u00e8em par
\u017eustrih alata, u kolima se nalazio jo\u0161 jedan putnik \u2014 de\u00e8ak oko devet godina, lica
preplanulog i mokrog od suza. Bio je to Jogoru\u0161ka, Kuzmi\u00e8ovljev sestri\u00e6. S ujakovim
dopu\u0161tenjem i blagoslovom oca Hristifora, on be\u0161e po\u0161ao da negde stupi u gimnaziju.
Njegova mamica, Olga Ivanovna, udova sekretara kasacije d ro\u00f0ena Kuzmi\u00e8ovljeva
sestra koja je volela obrazovane ljude i otmeno dru\u0161tvo, umolila je svoga brata, kad je
po\u0161ao da prodaje vunu, da povede Jegoru\u0161ku i da ga upi\u0161e u gimnaziju; i sada je de\u00e8ak,
ne razumevaju\u00e6i kuda ni za\u0161to ide, sedeo na boku pored Deniske, dr\u017eao se za njegov
lakat da ne ispadne i odskakao kao \u00e8ajnik kad klju\u00e8a na samovaru. Od brze vo\u017enje
ko\u0161ulja mu se nadula na le\u00f0ima kao klobuk, a nova, ko\u00e8ija\u0161ka kapa s paunovim perom,
svaki \u00e6as mu je klizila na potiljak. On se ose\u00e6ao prekomerno nesre\u00e6an i plakalo mu se.
Kad su kola prolazila pored zatvora, Jegoru\u0161ka pogleda u stra\u017eu koja je odmereno
hodala kraj visokog, belog zida, u male prozore s re\u0161etkama, u krst \u0161to se blistao na
krovu i seti se kako je pre nedelju dana, na dan Kazanske majke bo\u017eje, kada crkva slavi,
i\u0161ao s majkom u zatvoreni\u00e8ku crkvu, a pre toga na Uskrs, odlazio je u zatvor s
kuvaricom Ljudmil'om i Deniskom i nosio uskr\u0161nje kola'\u00e8e, jaja, pitu i pr\u017eeno meso;
zatvorenlci su zahvaljivali i krstili se, a jedan je od njih poklonio Jegoru\u0161ki olovna
dugmeta za ko\u0161ulju, koja je sanl lzradio.
De\u00e8ak je gledao poznata mesta dok su grozna kola jurila kraj njih i ostavljala sve iza
sebe. Posle zatvora promako\u0161e crne, po\u00e8a\u00f0ale kova\u00e8nice, za njima, u prijatnom kutku,
zeleno groblje, ogra
\\u00f0eno zidom od krupnih oblutaka; iza ograde su veselo izvirivali beli krstovi i spomenici

Jegoru\u0161ka se seti kako se te bele mrlje, kad vi\u0161nje cvetaju, pome\u0161aju s njihovim cvetom i
pretvore u belo more, a kad vi\u0161nje dozrevaju, bele spomenike i krstove zaspu kao krv
crvene pegice. Iza ograde pod vi\u0161njama i danju i no\u00e6u spavali su Jegoruskin otac i baka
Zinaida Danilovna. Kad je baka umrla, polo\u017eili su je u dug, uzak sanduk i dvema
velikim parama poklopili joj o\u00e8i koje nisu htele da se zartvore. Ona je sve do svoje smrti
bila \u017eivahna i domosila s trga tneke \u00f0evreke posute makom, a sada spava, spava...
A iza groblja dimile su se ciglane. Gust, crn dim vio se u velikim kolutovima ispod dugih
tr\u017e\u00e8anih krovova pnljubljenih uza zemlju i leno se dizao u visinu. Nebo nad ciglanama i
grobljem bilo je garavo, i velike senke od oblaka dima milele su po polju i putem. U
dimu oko krovova kretali su se ljudi i konji, pokriveni crvenom pra\u0161inom...
Iza ciglana svr\u0161avao se grad i po\u00e8injalo poIje. Jegoru\u0161ka se poslednji put osvrte na grad,
priljubi lice uz Deniskin lakat i gorko zaplaka...
\u2014 Jo\u0161 se, je H, nisi izdernjao, pla\u00e8ljivko jedan! \u2014 re\u00e8e Kuzmi\u00e8ov. \u2014 Opet, balavac,
zaslinio! Ako ne\u00e6e\u0161 da ide\u0161, ostani. Niko te silom ne gonl!
\u2014 Ni\u0161ta, ni\u0161ta, bratJegore, ni\u0161ta to nije... \u2014 promrmlja brzaju\u00e6i otac Hristifor. \u2014
Ni\u0161ta to nije, brate... Prizivaj boga... Ne ide\u0161 u zlo, nego u dobro. Znanje je svetlost, kako
se ka\u017ee, a neznanje je mrak... Vaistinu je tako.

\u2014 Hoho\u00e6u... \u2014 odgovori Jegoru\u0161ka jecaju\u00e6i.
\u2014 E ba\u0161 bi trebalo da se vrati\u0161. I onako uzalud ide\u0161; krenuo \u00e8ova u \u0161umu da odse\u00e8e
\u00e8a\u00e8kalicu.
\u2014 Ni\u0161ta, ni\u0161ta, brate... \u2014 nastavi otac Hristifor. \u2014 Boga prizivaj... Lomonosov je isto

kazano u moiitvi? Stvoritelju na slavu, roditeljima na\u0161im na radost, crkvi i otad\u017ebini na
korist... Tako ti je to.
\u2014 Ima raznih koristi... \u2014 re\u00e8e Kuzmi\u00e8ov pale\u00e6i jevtinu cigaru. \u2014 Poneko se po
dvadeset godina u\u00e8i pa nikakve vajde.
\u2014 Ima i toga.
\u2014 Nekom nauka koristi, a nekom samo um zamrsi. Moja sestra je \u017eena nerazumna,
sanja o otmenosti i \u017eeli da od Jegorke ispadne u\u00e8en \u00e8ovek, a ne shvata da bih ja i svojim
zanimaaijem mogao Jegorku usre\u00e6iti zauvek. Ja vam to zato ka\u017eera \u0161to nikoga ne\u00e6e
ostati da trguje i ore ako svi postanu u\u00e8eni i otmeni. Svi \u00e6e od gladi pocrkati.
\u2014 A ako svi stanu trgovati i orati, ne\u00e6e ostati niko da ide na nauke.
I misle\u00e6i da su obojica kazali ne\u0161to ubedljivo i zna\u00e8ajno, Kuzmi\u00e8ov i otac Hristifor
na\u00e8ini\u0161e ozbiljna lica i jednovremeno se naka\u0161lja\u0161e. Deniska, koji je prislu\u0161kivao \u0161ta
govore i nije ni\u0161ta razumeo, odmahnu glavom i, pridigav\u0161i se, o\u0161inu bi\u00e8em oba alata.
Nastade \u00e6utanje.
Me\u00f0utim pred o\u00e8ima putnika ipu\u00e8e \u0161iroka, beskrajna ravnica, ispresecana lancern
bre\u017euljaka. Gomilaju\u00e6i se i izviruju\u00e6i jedan iza drugog bre\u017euljci su se slivali u uzvi\u0161enje
koje se pru\u017ea sa desne strane puta do samoga horizonta i nestaje u Ijubi\u00e8astoj daljini;
vozi\u0161 se \u2014 vozi\u0161 i nikako ne razume\u0161 gde po\u00e8inje i gde se svr\u0161ava... Sunce se ve\u00e6
pomolilo iza grada i tiho, bez \u017eurbe, prionulo na svoj posao. U po\u00e8etku, daleko ispred
putnika, gde se nebo sa zemljom sastaje, oko humke i vetrenja\u00e8e koja je izdaleka li\u00e8ila
na maju\u0161noga \u00e8ove\u00e8uljka \u0161to razmahuje rukama, otegla se po zemlji \u0161iroka, svetlo\u017euta
traka; malo posle, ista takva traka zasvetli malo bli\u017ee, po\u00e8e da mili udesno i zahvati

Po\u017enjevena ra\u017e, korov, mle\u00e8ika, divlja konoplja \u2014\u2022 sve, spe\u00e8eno od \u017eege, crvenkasto i
polumrtvo, sada umiveno rosom i ogrejano suncem, o\u017eive da ponovo procveta. Nad
putem su, s veselim krikom, preletali severni gnjurci, u travi se dozivale krtice, a negde
daleko jecali vivci. Jato jareb.ca, upla\u0161eno kolima, prhnu i sa svojim mekim \u00bbprrr\u00ab
polete prema bre\u017euljcima. Skakavci, cvr\u00e8ci, zrikavci i rovd udesi\u0161e u travi svoju
guda\u00e8ku, jednoliku muziku.
Ne pro\u00f0e mnogo vremena, rosa se ispari, vazduh u\u00e8ma, i prevarena stepa dobi svoj
sumorni julski izgled. Trava klonu, \u017eivot zamre. Mrkozeleni, a u daljini ljubi\u00e8asti
sparu\u0161eni bre\u017euljci, sa svojim mirnim, kao senka, tonovima; ravnica sa zamagljenom
daljinom i nad njima razapeto nebo koje u stepi, gde nema ni \u0161uma ni visokih planina,

Kako je zagu\u0161ljivo i sumorno! Kola jure, a Jegoru\u0161ka vidi stalno jedno isto \u2014 nebo,
ravnicu, bre\u017euljke... Muzika u travi se sti\u0161ala. Severni gnjurci odleteli, jarebice se ne
vide. Nad sparu\u017eenom travom, zaludni, prele\u00e6u gavrani, svi nalik jedan na drugoga, te
\u00e6ine stepu jo\u0161 jednoli\u00e8nijom.
Leti jastreb iznad same zemlje, razmahuju\u00e6i lako krilima i najednom se zaustavlja u
vazduhu, ba\u0161 kao da se zamislio o jadima \u017eivota, zatim razmahuje knlima i kao strela leti
nad stepom, i \u00e8ovek ne razume za\u0161to leti i \u0161ta ba hteo. A u daljini vetrenja\u00e8a ma\u0161e
krilima...
Radi raznolikosti, zabeli se u korovu lobanja ili promakne oblutak, iznikne za trenutak
siva kamena \u017eena ili osu\u0161ena bela vrba s plavom kre
7Stalicom na gornjoj gran\u00e8ici, pretr\u00e8i put krtica i opet jure pored o\u00e8iju korov, bre\u017euljci,

gavrani.
Ali evo, hvala bogu, u susret dolaze kola sa snopljem. Na samom vrhu le\u017ei devojka.
Sanjiva i izmu\u00e8ena \u017eegom, ona podi\u017ee glavu i posmatra ljude \u0161to joj idu u susret.
Deniska se zablenuo u nju, alati prote\u017eu nju\u0161ke prema snopovima, karuce se, \u0161kripnuv\u0161i,
kosnu\u0161e natovarenih kola i bockavo klasje, kao metla, ogrebe u prolazu cilindar oca
Hristifora.
\u2014\u2022 Ne gleda\u0161 kuda dde\u0161 druslo jedna! \u2014 vi\u00e8e Deniska. \u2014 Vidi kako je nju\u0161ku razjapila,
kao da ju je str\u0161ljen ubo!
Devojka se dremljivo sme\u0161i i, napu\u00e6iv\u0161i usne, opet le\u017ee... A tamo na bregu vidi se
usamljena topola; ko ju je posadio i za\u0161to je tu \u2014 bog bi ga znao. Od njene skladne
pojave i zelenog ruha te\u0161ko je odvojiti o\u00e8i. Da li je sre\u00e6na ta lepotica? Leti \u017eega, zimi
studen i vejavice, u jesen stra\u0161ne no\u00e6i kad vidi\u0161 samo pomr\u00e8inu i ne \u00e8uje\u0161 ni\u0161ta osim
raspusnog vetra \u0161to ljutito zavija, a \u0161to je najgore \u2014 celog \u017eivota sama, sama... Iza
topole, kao jasno\u017euti prostira\u00e8, od vrha bre\u017euljka do samog puta, pru\u017eaju se kao trake
p\u0161eni\u00e8ne njive. Na bre\u017euljku je \u017eito ve\u00e6 po\u017enjeveno i sadenuto u krstine, a dole se tek
\u017eanje... Sest \u017eetelaca stoje jedan pored drugog i zamahuju kosama, a kose veselo
svetlucaju i u taktu, sve zajedno, zuje; \u00bbv\u017e\u017ei, v\u017e\u017ei!?\u00ab Po pokretima \u017eena \u0161to vezuju
snopove, po licima \u017eetelaca, po blesku kosa, vidi se da \u017eega pe\u00e8e i gu\u0161i. Crni pas s
ispla\u017eenim jezikom tr\u00e8i od \u017eetelaca u susret karucama, verovatno hteo bi da zalaje, ali se
na po puta zaustavlja i ravnodu\u0161no gleda u Denisku koji mu preti bi\u00e8em: ta jo\u0161 je ve\u00e6a
vru\u00e6ina kad se laje! Jedna \u017eena se uspravlja i, uhvativ\u0161i se obema rukama za umorna
krsta, prati o\u00e8ima crvenu cicanu Jegoru\u0161kinu ko\u0161ulju. Da li joj se svidela crvena boja ili
se setila svoje dece, tek ona dugo i nepomi\u00e8no stoji i gleda za putnicima...
8Ali evo minu\u0161e i p\u0161enicu. Opet se prote\u017eu od \u017eege spr\u017eene ravaice, mrki bre\u017euljci, \u017earko

nebo; opet nad zemljom lebdi jastreb. U daljini, kao i ranije, ma\u0161e krilima vetrenja\u00e8a i
jo\u0161 uvek je sli\u00e8na \u00e8ove\u00e8aljku koji razmahuje rukama. Coveku ve\u00e6 dojadilo gledati u
nju; izgleda kao da joj se nikada ne\u00e6e\u0161 pribli\u017eiti, da be\u017ei od karuca.