Vladimir Gligorov - Talog

www.pescanik.
net
Urednice: Svetlana Luki i Svetlana Vukovi Naslovna strana i prelom: Slavia Savi Ideaman
Za izdavaa: Svetlana Luki i Svetlana Vukovi Korektura: Milo iri i Jelena Dombi Dizajn korica: Slavia Savi Prelom: Ivan Miladinovi igoja tampa 2010. Tira: 1000 ISBN 978-86-86391-24-7 Beograd, 2010. Izdanje pomogao:
CIP - , 172.1 33(497.11) 323(497.11) 316.4(497.11) , , 1945Talog : ogledi o prednostima slobode / Vladimir Gligorov. - Beograd : Peanik, 2010 (Beograd : igoja). - 455 str. ; 20 cm Deo teksta na engl. jeziku. - Tira 1.000. Beleka o autoru: str. 453-454. - Registar. ISBN 978-86-86391-24-7 a) b) c) d) - e) f) - COBISS.SR-ID 178551820
www.pescanik.net
Vladimir Gligorov
Ogledi o prednostima slobode
TALOG
www.pescanik.net
Urednice: Svetlana Luki i Svetlana Vukovi
SADRAJ
Beleka izdavaa Istorija i individualizam Teritorije i ostale ustavne stvari Neoliberalizam i pravinost Liberali su problem Gas, nafta, cena i izbori Vanredno stanje Krivi su, naravno, liberali Ekonomski nacionalizam Sada je potrebno samo pobediti Nasilje kao izborna strategija Besciljna spoljna politika Strani novac i izbori Istorija neuspeha Politika stabilnost i ruski primer razduivanja Falsifikat Kraj i poetak Nita nije izgubljeno Nacionalna vlada Nepoverenje O optoj volji Pre 68. i posle ta je Evropska unija Sve moe
11 13 15 21 23 25 27 29 31 36 39 43 47 50 52 55 57 61 66 68 71 80 87 92
Privredna politika nove vlade Moralna prava O cenama Josip Broz Tito to the Rescue Nikada The Oh I see Moment Ruski problem Nacionalizam i kraj istorije U paketu Patriotizam, nacionalizam i kako ih razumeti Jo jedna izgubljena decenija Kako razumeti finansijsku krizu? Ciljevi Pomirenje Prodavci magle Kriza u nevreme Promena Kapitalizam i odgovornost Objanjenja Evroskeptici tetom na tetu Veliko preterivanje Potrebne su liberalne reforme MMF Stands by Serbia Vreanje rtava Razboritost Moralne vrednosti i moralna diskriminacija Komunistika zavera Pogreke: moralne, logike i druge
96 101 104 110 113 116 118 121 126 129 134 138 143 146 149 152 158 162 168 174 175 179 183 190 192 195 198 203 206
Pamenje i oekivanja Talog Miljenje o secesiji Nestabilnost Najgore Opozicija i izbori Korupcija Identitet Odgovornost Vreme stoji Politika naela i istine Ruski zajam Atlantska bezbednost ta bee nesvrstavanje Cena izbora Ni MMF nije to je bio Zanimljivo Trebalo bi Razumevanje i opravdanje Drvee i ljudi Dravni i nacionalni interesi ikago ili Avganistan Korist od slobode Neravnotee i cene EU do 2014. Vrednosti Politiki i pravni argumenti Populizam Plate
211 214 219 221 232 233 240 241 248 250 252 256 257 262 265 268 281 282 293 298 303 310 312 313 317 319 321 323 324
Ideoloki namet Da li e i nova godina biti izgubljena Bojazan Rezolucije Traenje smisla Posle Beke inicijative Munina A sada, svi na izvozne zadatke Platani Duan kao Grka Dva pristupa Odliv mozgova La i izdaja ta uopte znamo Ostavka guvernera Lov na uzroke Rusija i modernizacija Druga tranzicija ta kau cifre Nema veze Tehniki i statusni sporazum Automobili i kutije Sutina i identitet Neoklasicizam na Balkanu O ekstremizmu, politiki Razjanjenja O odgovornosti u demokratiji
325 328 331 334 337 338 340 342 343 344 348 350 351 353 368 370 377 380 382 389 392 393 397 398 405 408 410
Nine articles in English The economic consequences of Serbias Kosovo policy Does Serbia have a foreign policy Everything is possible In a package Reconciliation A policy of principle and truth The case of Serbia Serbia loses at ICJ Questions and answers Beleka o autoru Index imena
413 415 420 425 429 432 434 439 446 449 453 455
Beleka izdavaa
Pred vama su tekstovi koje je Vladimir Gligorov napisao za Peanik, Blic, NIN, Helsinku povelju, Ekonomist, Politiku, Danas, asopis Banka i Cord Magazine. Tekstovi su nastali izmeu dva septembra, 2006. i 2010. godine. Na kraju knjige je izbor od devet eseja prevedenih na odlian British engleski, ljubaznou The Bosnian Institute iz Londona i naeg prevodioca Ivice Pavlovia iz Novoga Sada. Naslov knjige je preuzet iz teksta Talog, napisanog u aprilu 2009, u kojem se analizira koliko rasizma i mrnje prema Albancima staje u jednu reenicu Dobrice osia. Ovo je knjiga sa poukom. Ona dokazuje da su ekonomija i politika povezane. Da drutvo obilja naseljavaju slobodni ljudi. Najzabavniji deo su citati kojima autor poinje neke od tekstova. Tajno sredite knjige je u eseju Identitet. Uite i uivajte: It is the thought, the smile, and the sound of the piano that matter.
11
istorija i individualizam
Ne znam kontekst u kojem je Marti Ahtisari izjavio ono to mu se pripisuje da je izjavio. Pretpostavljam da se raspravljalo o kolektivnim pravima i odgovornostima Srba i Albanaca u Srbiji i na Kosovu. Moda bi u kontekstu poveane osetljivosti na pojam kolektivne krivice moglo da se razmisli o tome da se kolektivizam odbaci, ne samo kada je re o odgovornosti, ve i kada je re o pravima. Recimo, moda bi se moglo razmisliti ta je tano znaenje ustavne odredbe, ako se ona unese u novi ustav Srbije, da je to drava Srba i drugih graana. Graani, pretpostavljam, imaju individualna prava i obaveze, a Srbi? U drugim zemljama gde su se unosile takve odredbe tvrdilo se da se time samo istie istorijska injenica o tome ko je zasluan za stvaranje drave, a raunam i odgovoran. Ali ako je istorija vana kada se odreuje ija je drava, mora biti da je vana i kada se utvruje i to ko je odgovoran za to to je injeno u ime te drave. Ako se sada zaista prihvata individualizam, trebalo bi oekivati da se tako definie i drava, a i da se drugi narodi takoe shvataju kao skup individua. To bi recimo znailo da se smatra neprikladnim govoriti o agresivnoj etnikoj grupi, to ne samo da jednom etnikom kolektivitetu pripisuje svojstva, ve ga okrivljuje za zloinake namere, jer je agresija zloin jedne ili druge vrste. Mislim da samo ova dva primera govore o tome emu bi sve vodio dosledni individualizam. U rekacijama na izjavu gospodina Ahtisarija reeno je i da je neumesno ukazivanje na posledice Miloevieve vladavine po reenje konanog statusa Kosova, odnosno odnosa izmeu Srbije i Kosova. Zanimljivo je zapitati se ima li nekoga u pregovarakom timu ko veruje u to da je Miloevieva vladavina beznaajna po ishod sadanjih pregovora o Kosovu? Na ovo nije teko dati odgovor. Mislim da je jasno da niko, ili bar niko ko je meni poznat u pregovarakom timu, ne bi bio spreman da krajem osamdesetih godina ili u bilo kom asu pre 1999. ponudi predstavnicima Kosova ovo to im sada nudi.
13
Mnogi, ako ne i svi, ne bi bili spremni ni da sa tim predstavnicima razgovaraju. Ovde se uvek prisetim reakcije na kraju osnivake skuptine Demokratske stranke, kada je proitana izjava o Kosovu u kojoj se pozivalo, navodim po seanju, na razgovore sa demokratskim predstavnicima Albanaca. Nastala je pobuna u sali i kasnije na Glavnom odboru na samu pomisao da se sa Albancima uopte razgovara; pregovori se nisu smeli ni pomenuti. O tome ta se smatralo da im se moe ponuditi govori postojei ustav. Dakle, tek posle jedne decenije Miloevieve vladavine i vie od pet godina od njegove smene, razgovara se i pregovara sa predstavnicima vlasti na Kosovu i nudi im se priznanje suverenosti koja bi bila okrnjena samo za mesto u Ujedinjenim nacijama. U kom to smislu onda Miloevieva vladavina nije vana za ishod pregovora o statusu Kosova? Druga je stvar to bi bilo bolje kada dve strane ne bi raspravljale o prolosti i kada bi se usredsredili na nalaenje reenja koje uvaava interese obe strane. Ovde bi samo usput trebalo ukazati da, ako bi trebalo ostaviti po strani period Miloevieve vladavine, ne bi trebalo pominjati ni srednji vek i zlatno doba srpske drave kao razlog da se Srbiji prizna pravo na Kosovo. No, nema sumnje, najbolje bi bilo kada bi dve strane raspravljale o tome kako da urede svoje odnose u interesu budunosti. To znai da bi trebalo da nau kompromisno reenje. E sada, kompromis podrazumeva da se obe strane saglase sa reenjem, a to nije mogue ako se od nekoga trai da na kraju bude u gorem poloaju nego to je bio na poetku. I tu valja videti da ono to nude srpski pregovarai nije prihvatljivo za albansku stranu, zato to bi time oni imali manje nego to imaju sada. Delili bi suverenost sa Srbijom, bar na ogranieno vreme, a sada je dele sa meunarodnom zajednicom. Za vlasti na Kosovu postojee stanje je prihvatljivije. Srpska bi strana, opet, trebalo da doe do toga da moe nesmetano da ostvaruje interese koje ima na Kosovu, a to su oni koji se odnose na decentralizaciju, svojinu i sve ono to je vezano za verske i druge kulturne objekte.
Vladimir Gligorov Talog
14
Pregovori su bili zamiljeni upravo tako da omogue dvema stranama da uz meunarodno posredovanje dou do tog kompromisa. I bez obzira na sve ove usputne rasprave o istoriji i kolektivizmu, ishod e biti upravo takav kompromis. Peanik.net, 20.09.2006.
teritorije i ostale ustavne stvari

Sada kada je ustav postao dostupan javnosti, da vidimo ta tano u njemu pie. Recimo, budui da se procedura donoenja ustava opravdava njegovim sadrajem, pre svega odreenjima o ustavnom poloaju Kosova, koliki je znaaj Kosova za izabrana ustavna reenja? Odgovor je: nikakav. Po onome to pie u ustavu, to je ustav Srbije iji Kosovo nije deo. Ovo se moe videti i ako se postavi ovakav test: da li bi bilo potrebno promeniti ovaj ustav Srbije ako bi Kosovo prihvatilo da ima sutinsku autonomiju, i da li bi trebalo promeniti ustav ako bi Kosovo ostalo izvan Srbije? Odgovor na prvi deo pitanja je da, a na drugi ne. Dakle, ovo je ustav Srbije kojoj Kosovo ne pripada. Evo zato. Tano je da se u preambuli kae da je Kosovo deo Srbije, ali je iz teksta ustava jasno da to nije tako u pravnom smislu rei. U nekim opravdanjima preambule se pominjao primer Savezne republike Nemake (biva zapadna Nemaka) iji je ustav u naelu vaio i u Demokratskoj republici Nemakoj (biva istona Nemaka), samo to se nije primenjivao, jer je ova druga imala svoj sopstveni ustav i bila meunarodno priznata drava. im su se, meutim, stekli uslovi, to jest im su se dve Nemake ujedinile, ustav Savezne republike Nemake je poeo da se primenjuje na celoj teritoriji uveane drave. Isto je i sa ustavom SAD koji se nije menjao sa porastom broja drava lanica. Ovaj
15
srpski ustav ne bi mogao da se primenjuje na celokupnoj teritoriji Srbije ako bi ona ukljuivala Kosovo. Dakle, to je ustav Srbije ali ne, ak ni u naelu, i Kosova. Dovoljna su samo dva primera da bi se to videlo. Prvo, ve se u prvom lanu negira smisao preambule, ili bar onog njenog dela koji se odnosi na Kosovo, jer se kae da je Srbija drava srpskog naroda i graana Srbije. Jasno je da bi takva formulacija bila nemogua ukoliko bi taj ustav trebalo da vai i na Kosovu. Srbija bi mogla da bude multietnika ili graanska drava, ali se ne bi moglo oekivati da bi se na Kosovu obezbedila saglasnost da je ta pokrajina deo drave srpskog naroda i svih graana koji u njoj ive. Dakle, prvi lan ustava ograniava Srbiju na teritoriju u koju ne spada Kosovo. Moe se rei da bi se taj lan promenio kada bi Kosovo ulo u sastav Srbije, to je upravo dokaz da je ovaj ustav samo ustav Srbije, ali ne i Kosova. Drugo, i moda mnogo vanije, ustav definie Srbiju kao jedinstveno pravno podruje, da se tako izrazim. To je u potpunom nesaglasju sa stavom iz preambule da Kosovo ima sutinsku autonomiju. Ako se pogledaju predlozi o tome ta se podrazumeva pod sutinskom autonomijom, jasno je da je re o potpunoj unutranjoj suverenosti Kosova. Kosovo bi imalo ustav u kojem bi pisalo ono to graani Kosova u njemu zapiu. Dakle, ovako kako je ustav Srbije formulisan, on moe da ima pravnu vanost samo na teritoriji Srbije iji Kosovo nije deo. Ovde je moda mesto da se ukae na nerazumevanje koje je duboko ukorenjeno u srpskoj javnosti, a koje je sada zapisano u sam ustav. Naime, u pravnom, a pogotovo ustavnom smislu, teritorija je samo prostor na kojem vai odreen pravni sistem. Ako se kae, kao to se kae u predlozima o sadraju sutinske autonomije koji su izneti u javnosti, da Srbija ne tei da protegne svoj pravni sistem na Kosovo, to znai da se ona time odrie te teritorije, budui da ne moe i ne namerava da donosi zakone koji vae na toj teritoriji. Deklaracija o tome da je ta teritorija uvek bila i uvek e biti deo Srbije ima tano onoliko pravnog smisla koliko je istorijski tana.
16
Iz ovoga se moe zakljuiti, to ne bi trebalo da bude neko posebno otkrie, da je potpuno liena osnova tvrdnja da su nain usvajanja ustava i njegov sadraj odreeni potrebom da se zatite srpski interesi na Kosovu. O tome u ustavu nema ni rei i, u stvari, ovo je ustav kojim se posredno priznaje suverenost Kosova. Zato se onda ustav donosi uz patriotsku propagandu? To se moe delimino zakljuiti na osnovu teksta samog ustava. On, naravno, ne moe a da ne bude u skladu sa shvatanjima ili jo vie interesima ustavopisaca. To se vidi praktino u svemu. Najvie u tome to je ustav pun deklaracija koje ni na koji nain ne obavezuju pisce ustava, a to su elnici partija koje oekuju da zadugo vladaju Srbijom. Pored deklarativnih stavova o Kosovu, svakojaka deklarativna obeanja se mogu nai u gotovo svim delovima ustava. Moda je po karakteru najslinije deklarativnom stavu o kosovskoj teritoriji pozivanje na socijalnu pravdu. Iz samog teksta ustava se ne moe zakljuiti ta se pod tim podrazumeva. Na jednom se mestu govori o jednakim mogunostima (mukaraca i ena), a na nekoliko se mesta govori o jednakim uslovima, ali se nigde, bar ne dovoljno jasno, ne kae kako e se te jednakosti obezbediti. Na jednom se mestu socijalna jednakost odreuje utopijski. Kae se da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta. To je, naravno, neostvarivo. Recimo, nije realistino da e predsednik republike i predsednik vlade raspisati konkurs za radna mesta svih onih savetnika koje imaju, posebno onih koji su odluujue doprineli pisanju ovoga ustava. Pored toga trebalo bi da oni obezbede i da izbor na tim konkursima vri nepristrasna komisija, recimo sastavljena od stranih eksperata. Ako bi negde ovo pravilo moglo da vai, to bi svakako bilo samo u javnom sektoru. U privatnom sektoru, to ne bi bio sluaj u skladu sa pravima preduzetnika i menadera da slobodno sklapaju ugovore o zapoljavanju. Da li e oni ponude prikupljati konkursom ili posredstvom trita, to bi morao biti njihov izbor. Ako bi drava ozbiljno shvatila ovaj lan ustava, morala bi da nacionalizuje celokupno trite rada, to je utopijski cilj ak i ako bi bio poeljan.
17
Najvei deo ustava se sastoji od takvih deklarativnih, esto utopistikih prava. Ona su deklarativna jer ne obavezuju vlasti na neki jasan i odreen nain, a esto su utopistika jer su neostvariva. I kako biva kod takvih pravnih formulacija, stvarni znaaj tu imaju ogranienja, kojih ima svuda gde je neko od ustavopisaca smatrao da je potrebno da se vlast umea. Tako, na primer, oigledno pod uticajem onih koji ne veruju u slobodu govora, ona se ograniava na raznorazne naine. I druga se prava i slobode ograniavaju, najee tako to se vlastima ostavlja najira mogua diskrecija. Recimo, kae se da pravo svojine moe biti oduzeto ili ogranieno samo u javnom interesu i da se zakonom moe ograniiti nain korienja imovine. Ustavni stav o zatiti imovine bi imao smisla samo ako bi se reklo da se zakonom ne moe ograniiti nain njenog korienja. Ako se to ne eli, bilo bi potrebno rei zato, i u kojim se tano sluajevima misli da bi to ograniavanje bilo u javnom interesu. Ovako se jedno od kljunih prava liava ustavne zatite. Ovo je nekome oigledno bilo toliko vano da je dodao jo dva lana u vezi sa tim, na primer lan da je oduzimanje ili ograniavanje imovine radi naplate poreza ili drugih dabina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom. Takoe je zanimljiv stav o pravu na rad. On glasi: Jemi se pravo na rad, u skladu sa zakonom. Time se kae da je re o ustavnom pravu, koje se delegira zakonu. Takvih formulacija koje su u skladu sa uvenom mudrou da neto moe da bude ali ne mora da znai ima na pretek. Kao to ima i puno deklarativnih prava koja ustavopisci nisu znali kako da formuliu, ili nisu znali da li bi da ih zajeme, pa su ih sve pomenuli i prebacili u nadlenost zakona. Tako da tih prava zapravo i nema. Posebno je zanimljivo kako se tretira svojina. Opet u skladu sa interesima nekih od ustavopisaca, zadran je stav o ravnopravnosti svih oblika svojine. Za razliku od Miloevievog ustava, u koji je taj stav bio unet (uz protivljenje liberalne opozicije, jer je tada neto malo javne rasprave bilo mada u sred leta) da bi se zadrala drutvena svojina, ovde se on unosi da bi se sauvala dravna svojina. Usled toga se, ponovo, koristi re ravnopravnost, mada ona nema nikakvog smisla kada je re o
18
razliitim oblicima svojine. to se odmah i konstatuje u samom ustavu, jer se kae da e se zakonom regulisati kako se jedan oblik pretvara u drugi, to bi rekao Karl Marks, to jest kako e se postojea drutvena svojina privatizovati, a javna otuiti. Dakle, kada se recimo prodaje privatna svojina, to je regulisano na jedan nain, a kada se prodaju drutvena ili dravna, na drugi. Konano, iz ustava nije jasno da li se samo privremeno prihvata postojanje drutvene svojine, jer se kae da ona postoji, pa bi trebalo shvatiti i da je ona ravnopravna sa drugim oblicima svojine, ali se onda ovi nabrajaju, a drutvena svojina se ne pominje. Dodatno je pitanje zato se u ustavu nabrajaju oblici svojine, jer se time ograniava normativni razvoj. U ovom kontekstu je zanimljivo i kako je regulisana nacionalizacija. Kae se da se privatna svojina moe prinudno pretvoriti u javnu, s tim to e se vlasniku dati novana naknada koja je najmanje u visini trine cene. Ovo je blago reeno kontradikcija. Trina cena se utvruje slobodnom razmenom, koja podrazumeva pravo vlasnika da ne proda ono to je njegovo privatno vlasnitvo. Drava, dakle, moe da kupi pod, ironino govorei, ravnopravnim uslovima ono to joj je potrebno na tritu. Ako, pak, koristi prinudu da bi dola do neke sopstvenosti, tada nema trine cene, to jest drava je ta koja odreuje ta je trina cena. Kritika ovog ustava bi mogla da se nastavi gotovo u beskonanost. Re je o tekstu koji je pisan na brzinu, tako da se deklaracijama i uoptenim formulacijama zadovoljava ono za ta se misli da bi moglo da interesuje javnost, kojoj nije data prilika da bilo ta o ovom ustavu kae, a detaljnije se ureuju samo one oblasti koje su od neposrednog interesa onih koji su pisali ustav i koji oekuju da budu na vlasti kada se on bude sprovodio. Tako da se ovim ustavom javnosti obeava sve i svata, a ne preuzimaju se nikakve obaveze, dok se ograniavaju prava i slobode svih, kako bi se uveala diskreciona mo sadanjih i buduih politiara. U tom smislu, ovo je ustav koji je u najdubljoj moguoj suprotnosti sa samom idejom ustavnosti. Ne samo po sadraju, ve naravno i po proceduri. To to su toliki pravnici spremni da kau da procedura
19
donoenja ustava nije vana, jer je vana navodna politika dobit koja se njime obezbeuje (mada nje, kada je re o Kosovu, u ustavu i nema), podjednako je zabrinjavajue kao to je to bilo pre vie od petnaest godina kada je donet Miloeviev ustav. Pre zakljuka o tome zato se ovaj ustav donosi na ovakav nain i sa ovakvim sadrajem, potrebno je rei jo neto o samovolji koja se njime legalizuje. Jer ako vlast nije ograniena pravima i slobodama graana, a ve procedura kojom se donosi je dokaz da nije (to sadraj ustava samo potvruje), mogla bi da bude ograniena meunarodnim obavezama. Ovaj ustav odbacuje takvu odgovornost. U njemu se meunarodni pravni poredak priznaje samo ukoliko je u skladu sa ustavom. Praktino, to znai da e se priznavati odnos snaga i one obaveze koje su do sada preuzete, ali ne i budue obaveze, recimo kada je re o tribunalu u Hagu ili Kosovu. Dakle, prihvata se realnost meunarodne zajednice de facto ali se istie da je de jure Srbija suverena takorei do autarhinosti. I to je, naravno, samo ozakonjavanje politike vlade, ali i partija na vlasti i veine onih koje su u opoziciji. Ovo shvatanje spoljanje suverenosti u skladu je sa shvatanjem o unutranjoj suverenosti, jer ovaj ustav ne ograniava vlast u odnosu na graane, pa je ne ograniava ni u odnosu na druge drave, osim u skladu sa odnosom snaga. ta se eli postii ovakvim ustavom? Cilj je u stvari veoma pragmatian, kao i u vreme Miloevia. Njemu je ustav bio potreban da bi zacementirao svoju vlast, a sadanjim ustavopiscima je on potreban da nekako obnove svoju vlast. Miloevi je svoj cilj ostvario, cinino prebacujui sve trokove svoje katastrofalne vladavine na narod koji je prevario utopijskim i nacionalistikim obeanjima. Ako sadanjim ustavopiscima poe za rukom da dobiju podrku glasaa za svoje ciljeve, to e biti potvrda poznate izreke da su oni koji ne izvuku pouke iz istorije osueni na njeno ponavljanje. Peanik.net, 10.11.2006.
20
neoliBeralizam i pravinost
Ovogodinji dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, Edmund Felps sa Kolumbija univerziteta u Njujorku, na neki nain spaja smisao ekonomije kao nauke, karakter univerziteta na kojem je proveo svoj radni vek i duh tog izuzetnog grada. U ovom je asu Njujork ponovo svetski centar drutvenih i humanistikih nauka, kao to je bio i ezdesetih godina prologa veka, kada je Felps objavio svoje najvanije radove za koje je sada nagraen najviom nagradom. Zato mu je ta nagrada dodeljena tek sada? Pre svega zato to su drugi dobili Nobelove nagrade za doprinose u oblastima istraivanja kojima se i sam Felps posvetio. Milton Fridman je dobio nagradu pre trideset godina za kritiku Filipsove krive, to je i jedan od najvanijih Felsovih doprinosa. Lukas je nagraen za razjanjenje uloge oekivanja, emu je i Felps doprineo. I drugi su se dobitnici Nobelove nagrade za doprinose makroekonomiji oslanjali na Felpsa, a neki od njegovih uenika imaju ozbiljne izglede da budu nagraeni u budunosti. Nobelov komitet se, ini se, vratio u prolost i reio da nagradi ovog naunika, jer su njegovi doprinosi izdrali probu vremena u veoj meri od doprinosa onih koji su nagraeni pre njega. Za razliku od Fridmana i Lukasa, na primer, Felps je pokazao interes ne samo za efikasnu alokaciju resursa i njen ogranieni doprinos ekonomskoj politici, ve nije gubio iz vida pitanja distribucije dohodaka i trudio se da nae sredstva kojima bi drava mogla da utie na njenu pravinost. Usled toga, Felps je uspeo da spoji teorijsku privrenost neoliberalizmu sa savremenim, pre svega Rolsovim, shvatanjem pravine raspodele. Najvaniji Felpsov doprinos jeste kritika teorijske tvrdnje, sadrane u takozvanoj Filipsovoj krivi, da je via stopa inflacije povezana sa manjom stopom nezaposlenosti. Mnogi su iz toga zakljuili da se labavijom monetarnom politikom, koja tolerie vie stope inflacije, moe obezbediti niska stopa nezaposlenosti ili puna zaposlenost.
21
Osnovni Felpsov prigovor je bio teorijske prirode. Naime, nije bilo jasno na kojim se teorijskim pretpostavkama o ponaanju preduzetnika, zaposlenih i monetarnih vlasti zasniva Filipsova kriva? Jer, recimo, ako preduzetnici oekuju rast inflacije, tada e poveati cene, a ne zaposlenost. U tom sluaju, bra inflacija ne bi vodila nioj stopi nezaposlenosti. I, u stvari, kada ne postoji razlika izmeu stvarne i oekivane stope inflacije, uspostavlja se prirodna stopa nezaposlenosti. Njegova teorija odnosa inflacije i nezaposlenosti zaista deluje dosta prirodno: ako je stopa nezaposlenosti nia od prirodne, to dovodi do inflatornih pritisaka, dok stopa nezaposlenosti iznad prirodne vodi smanjenju stope inflacije. Kasniji Felpsovi lanci i knjige posveeni su istraivanju uzroka koji odreuju tu prirodnu stopu nezaposlenosti. Meu njih spadaju strukturne karakteristike trita rada i odluke privrednih vlasti. To je neoliberalni deo ekonomske nauke, koju je Felps veoma rigorozno analizirao. No, ekonomski fakultet na Kolumbija univerzitetu je, pored interesa za monetarnu politiku (Robert Mandel sa tog fakulteta je ve dobio Nobelovu nagradu), uvek imao jako razvijen interes i za fiskalnu politiku (Vilijam Vikri je takoe dobio Nobelovu nagradu. Ostaje jo da Bagvati dobije nagradu za teoriju meunarodne trgovine i politike.). Felpsov doprinos u toj oblasti je takoe znaajan. On je razvio model optimalne stope tednje, koji je od velikog znaaja za pitanja meugeneracijske pravde. Sadanja generacija moe da ne tedi dovoljno, prebacujui obaveze na budue generacije. Felps je smatrao da optimalna stopa tednje nee nastati sama od sebe i da je u toj oblasti neophodna intervencija privredne politike. Konano, ko god ivi u Njujorku svestan je da su razlike svih vrsta koje meu ljudima postoje korisne za ekonomski razvoj, ali i da tu postoji problem zaostajanja u obrazovanju, zbog ega postaje teko nai posao. Potrebna su ulaganja u ljudski kapital. Felps smatra da to ne bi trebalo da ini drava, ve da bi trebalo subvencionisati privatne preduzetnike, koji najbolje znaju koje e im struke i kakvo obrazovanje biti potrebni.
22
To je, dakle, taj spoj neoliberalizma i pravinosti, ekonomske efikasnosti i poeljne raspodele, izloen u vidu najbolje mogue ekonomske teorije, koji je Nobelova fondacija smatrala da je potrebno nagraditi. Peanik.net, 15.11.2006.
liBerali su proBlem
Negde sam proitao da su liberali u stvari faisti. Takoe itam kako se neki iuavaju tome da liberalni demokrati, nasuprot njihovom imenu, podcrtava se, napadaju krupni kapital. A re neoliberal slui tome da se oznai praktino sve nepoeljno. Zanimljivo je da oni koji piu o liberalima i neoliberalima nikada ne smatraju potrebnim da definiu ta pod tim nazivima podrazumevaju. Nekoliko puta sam ak video napise u kojima se opisuje sistem liberalne demokratije, kome se oigledno tei, a onda se neoliberali okrive za sve, od globalizacije do onoga to se konkretnom autoru ideoloki ne dopada. Moda ima smisla ukazati na jednu ili dve stvari koje liberali ili neoliberali nisu. Recimo, ta stvar sa krupnim kapitalom. Ozbiljniji kritiari neoliberalizma, kao to je na primer Stiglic, imaju primedbe na njihov trini fundamentalizam. E sada, ta bi bilo potrebno da zastupate, pa da budete trini fundamentalista? Recimo, neku ideju savrenog trita. ta to znai? Pored ostalog, to da cenu ne odreuju pojedini uesnici u razmeni, ve trite. Krupni kapitalista svakako ima neki uticaj na cenu, jer po emu bi drugome bio krupan? Ako to nije odmah jasno, onda valja zapaziti da nemati uticaj na cenu znai isto to i biti mali na tritu u celini. Dakle, krupni kapitalista je neko ko ima trinu mo, monopolista je jedne ili druge vrste. Ali onda, ako ste trini fundamentalista, morate biti protiv krupnih kapitalista, to jest protiv monopola. Kao to morate biti protiv kartela i uopte one ideje
23
kapitalizma koju su nekada imali manje uspeni marksistiki teoretiari. Adam Smit, koga posebno cene neoliberali, kao to je poznato nije bio zagovornik kartela i dogovaranja drave i privatnih preduzetnika. Najee kritike neoliberalizma i uopte liberalizma i trinog fundamentalizma dolaze od zagovornika ekonomskog nacionalizma i patriotizma. Uzgred valja zapaziti da mnogi koji govore o nacionalizmu i patriotizmu kao o altruistikom oseanju obaveze prema kolektivnom identitetu, ne zapaaju da je, naravno, ekonomski nacionalizam zasnovan na interesima, i to sebinim. Ne samo na raun drugih nacija, ve i na raun sopstvene. Jer monopol, nacionalni ili samo privatni, jeste troak i za potroaa i za radnike. Ne samo zato to je monopolska cena via od one koja se ostvaruje na tritu sa veom konkurencijom, ve i zato to je tada i proizvodnja nia, a to znai da je nia i zaposlenost. Stiglic s pravom kritikuje one koji misle da monopola uopte nema ili da je dovoljno da oni budu privatizovani pa da ne predstavljaju problem za potroaa i za zapoljavanje, mada to nije ideoloka kritika, ve nauna. Takvi po Stiglicu gree, svejedno da li sebe vide kao liberale ili nacionaliste. I sve ostalo to se govori o kapitalizmu, globalizaciji i ostalim liberalnim ili neoliberalnim izmiljotinama vredi koliko i ovo izjednaavanja liberalizma i krupnog kapitala. Sada neto zanimljivija tema, ona da su liberali u stvari faisti. U nekim napisima na tu temu gotovo da se tvrdi ono po emu su se svojevremeno isticali staljinisti: liberalizam je gori od faizma. Razlog, ako dobro itam izmeu redova, jeste to ovi drugi mogu da se zabrane ili stave u zatvor, a ovi prvi ne mogu. To nekima izgleda kao neka nepravda. Uostalom, zar nisu liberali, ili liberalne demokratije (na ovom mestu se otkrivaju vrline toga sistema, koji naravno nema veze sa liberalizmom ili neoliberalizmom) za slobodu govora? Zar tih pojava, dakle nacistikih demonstracija, nema svuda u liberalnim demokratijama? E sada, to je ozbiljna tema. Ima, svuda. I u onim zemljama u kojima se javnost pokazala slabom da im se suprotstavi, recimo kada su populistikim sredstvima doli na vlast
24
i sproveli genocid, oni se zabranjuju i tu nema pune slobode govora. To je u skladu sa liberalnim, i neoliberalnim, konstitucionalizmom. Ustav ograniava, ako demokratija ne moe. Tamo gde je javnost sposobna da napravi razliku, na primer izmeu liberalizma i faizma, moe se smatrati da e imati dovoljno demokratske zrelosti, pa nije potrebno biti zabrinut zbog nekoliko desetina ili ak hiljada faista ili njihovih apologeta. Ali tamo gde se liberali napadaju kao vea opasnost od faizma, zabrinutost je opravdana. A da li je opravdana i samoodbrana, nije pitanje bez smisla. Danas, preuzeto iz Ekonomista, 30.10.2007.
Gas, nafta, cena i izBori

Daleko najbolji argument protiv sporazuma sa Gaspromom, koji e biti potpisan kada se ovaj tekst bude pojavio, dao je ministar Dragan ilas. Objanjavajui zato je on toliko povoljan i posebno zato nije vana cena, posebno cena za koju e se prodati veinsko vlasnitvo u NIS-u, on je rekao: Prihodi koje e Srbija od gasovoda ostvariti, ostavimo sad na stranu energetsku stabilnost Srbije koja je ovim garantovana, zaista su ogromni. Mi danas plaamo 60 miliona evra godinje za transportne takse kroz Maarsku da bi gas stigao do Srbije, a sutra, kada budemo imali na gasovod, te e takse biti mnogo manje. Danas se pola Srbije greje na mazut, jer nemamo dovoljno gasa kad je zima, sa ruskom stranom pregovaramo o tome da sutra dobijemo posebne cene za naftu koju e koristiti vojska, policija, hitna pomo, toplane i tako dalje. To sve kad stavite, ja vam garantujem da emo u sledeih desetak godina dobiti mnogo vie novca nego to bi dobili na eventualnom tenderu koji bi bio raspisan.
25
Dakle, razlika izmeu onoga to bi se moglo dobiti na tenderu za NIS i onoga to e platiti Gasprom jeste velika. Zato je to nevano? Zato to e se zaraditi na gasu. Zato je to vano? Iz nekog razloga nikako se ne moe dobiti odgovor na to pitanje. Kakve veze ima posao u vezi sa gasovodom sa prodajom NIS-a? Na gasu e se zaraditi vie nego to e se izgubiti na nafti, ali e se moda mnogo vie zaraditi i na turizmu, izvozu automobila, a moda i na izvozu malina. Kakve to veze ima sa prodajom naftne industrije? Je li to moda zato to se inae ne bi zaradilo na gasu? To bi onda trebalo rei. Nema posla sa gasom, ako se NIS ne da po ceni koju nudi kupac. Kako se zove taj poslovni odnos? Sada se pojavljuje novi argument bie jeftinije gorivo, bar za policiju, vojsku, bolnice. Moda i za crkvu? ta je, meutim, odgovor na pitanje zato to gorivo, za te potrebe, ne bi bilo jeftinije i ako bi Gasprom platio cenu koju bi postigao na tenderu, u konkurenciji sa drugim kupcima? Moda bi onda bila vana cena, pa bi traio punu cenu. Kako se zove taj poslovni odnos? Kada se stigne do te take, potegne se jedan od dva glavna argumenta. Prvi ima za cilj da ubedi javnost da e naa kompanija imati veliku korist od toga to e kompanija postati njihova, a ipak ostati naa. Kae se da e oni uloiti milione, a moda i milijardu, pa e NIS da postane regionalni lider. Gubi se iz vida da ako je zaista tako da se od NIS-a moe napraviti toliko jaka i profitabilna kompanija, da onda ona vredi znatno vie ve sada. Jer u nju vredi ulagati. Uz to, ta ulaganja su vlasnitvo onoga ko ulae. Ne ulae se u Srbiju ili u NIS, ve u buduu dobit, a ona ide onome ko je novac uloio. Budui regionalni lider ne moe danas da ne vredi mnogo. Kao to to da e sutra neto vredeti mnogo znai da se danas subvencioniu sutranji veliki profiti novog veinskog vlasnika. Kada i taj argument ne bude uverljiv, potee se najjai: obezbeuje se sigurnost za navek, jer ova srpska vlada meri vreme samo venou. Kakva e to biti sigurnost ako se sada pregovara o ceni benzina za vojsku i policiju i ve sada se pristaje na to da cena nije vana? to se
26
venosti tie, to moda nije vano, ali sutra e se moda pregovarati o tome da cena nije vana u nekoj drugoj, pa u treoj, pa u etvrtoj stvari. Kako se zove ta sigurnost? Konano, pitanje koje niko ne postavlja: Zato je za Srbiju vano da je cena vana? Iz istog razloga iz koga je vana cena elektrine energije, cena imovine i cena rada. Jer, ako nije vana, toga proizvoda nee biti ili e biti ravog kvaliteta ili e se, kao to sada vidimo na primeru NIS-a, ona plaati u neem drugom. Kako se zove takva trgovina? Kae se da je sve to tako zato da bi sadanji predsednik bio reizabran i da bi sadanja vlada preivela. Nije vana cena, jer je alternativa gora. Proitao sam i neverovatan argument da bi trebalo glasati za njih, jer su nai. To nema veze sa demokratijom. Ako nai ine ono to bi inili njihovi, bolje je da to ine njihovi. Pa da oni budu odgovorni i plate cenu. Ekonomist, 28.01.2008.
vanredno stanje
Najpre dva navoda iz napisa Vojislava Kotunice iz 1996. objavljenom u Obrazu. Dui nudi odlinu ocenu rezultata srpske politike: Srbi su danas izgubili neopisivo mnogo. Taj gubitak je ne samo politiki i nacionalni, ve duhovni i moralni. Dva poslednja veka srpske istorije su obesmiljena. Moglo se i drugaije i pametnije. Ali oni koji su nasuprot poukama svekolike srpske istorije smatrali da u najveim iskuenjima po narod treba odluivati bez naroda nisu mogli drugaije. Oni koji su nacionalni program sveli na puko, beznaelno i beskrupulozno nastojanje da vlast ouvaju po svaku cenu drugaije
27
nisu mogli. Ako oni drugaije nisu mogli, onda iz ovoga sleduje samo jedan zakljuak: Drugaije se moe i drugaije postaje moguno samo bez njih. Ovo nije nikakav politiki stav, ve obian zdravorazumski zakljuak. Kratki navod danas ima neoekivanu dubinu: Ne moe se vladati bez krivice. Danas kada se najavljuje vanredno stanje, valja razmisliti o tome gde su vladari Srbije doveli zemlju i kolika je njihova krivica. Vanredno stanje, meutim, ima za cilj da se krivica prebaci na druge. A bie velika, jer e teta biti velika. Protiv koga se uvodi vanredno stanje? Objanjenja koja se daju, da je to odgovor na oekivano proglaenje nezavisnosti Kosova i na slanje misije Evropske unije na Kosovo, nemaju smisla. Uvoenjem vanrednog stanja se ne moe uticati ni na odluku Kosova niti na odluku Evropske unije. Razlozi mogu biti samo drugi. Njih ne moramo dugo da traimo. Prvi razlog je lako vidljiv: re je o uspostavljanju kontrole nad onima koji se ne slau da je potrebno kosovskoj politici rtvovati pribliavanje Evropskoj uniji. Oni bi lako mogli da budu veina sutra, ako nisu ve danas. Ukoliko se uvede vanredno stanje, ta se injenica, misli se, moe zanemariti. Pre svega zato jer se rauna sa oportunizmom onih koji bi trebalo da ih zastupaju, a to je pre svega Demokratska stranka. to se drugih tie, njima sleduje etiketa izdajnika, to se oekuje da oni shvate kao pretnju. Drugi se razlog takoe moe relativno lako videti. Najverovatnije se planira da se uzburka sever Kosova, to e se moda uzeti i kao formalno opravdanje za uvoenje vanrednog stanja. Time e se dodatno zagluiti glasovi svih onih koji misle drugaije. Jasno je da e se vlast time unapred osloboditi od svake krivice, a toga e biti mnogo. U tom smislu se dui navod iz Kotuniinog napisa moe smatrati ak proroanskim.
28
Koje e biti posledice vanrednog stanja? Politiki posmatrano, njime e se neslaganja preneti iz ustanova na ulicu. To je sve ve vieno u vreme vladavine Slobodana Miloevia. Jer, kada vlast prebaci krivicu na narod, narod e od vlasti traiti odgovornost. (Zanimljivo je, usput ima smisla primetiti, da je Kotunica u pomenutom napisu toga bio svestan i pozivao je narod da preuzme odgovornost.) Koji e intenzitet tih sukoba biti teko je rei, ali ovo to sada vlasti u Srbiji rade znalo je da bude i uzrok graanskom ratu. O velikoj je krivici re, o emu bi posebno trebalo da razmilja predsednik Srbije. Sa ekonomske take gledita, posledice nije lako precizno utvrditi, ali one bi svakako bile negativne i veoma verovatno znaajne. Dovoljno je da presue izvori finansiranja, pa da pad potronje i ulaganja bude dramatian. A ako novac krene da bei iz zemlje, preti veoma ozbiljna kriza. U tome nee dobro proi ni radikali, jer e biti vie nego sauesnici i nee vie imati ta da ponude ni starim niti novim gubitnicima. U demokratijama, vlasti koje stoje pred ovakvim porazom pred kakvim stoje danas u Srbiji daju ostavke i trae obnavljanje legitimnosti na izborima, voeni javnim interesom. Kao to lepo kae sam Kotunica. Jer su spremni da priznaju krivicu. Srpske e vlasti krenuti drugim putem ako uvedu vanredno stanje. Peanik.net, 11.02.2008.
krivi su, naravno, liBerali

To je tako ve od sredine osamdesetih. Najgore je biti u pravu. Sada su na meti liberalni demokrati. Razularena masa, opet, demolirala je prostorije te partije i ne krije nameru da se obrauna sa njenim liderima. Njih oni koji su na vlasti podstiu vatrenim govorima u kojima su svi
29
odgovorni osim naravno njih samih. Tako je ve dvadeset godina, a namera je da tako bude i u budunosti. Sve to u ime patriotizma, naravno. ta uopte znai biti patriota u Srbiji? U Politici, na primer, itam da bi danas pravi patriota (a ne izdajnik) bio i Slavko uruvija. Argumentacija je nepodonoljivo neprijatna. Slina onoj predstavnika Srpske pravoslavne crkve na sahrani Zorana inia. rtva dravnog ubistva bi danas bio zajedno sa onim koji za njim, kako je vie puta izjavio i ponovio, ne ali sve iz patriotizma. Obaveze prema patriotima na vlasti u Srbiji ne prestaju ni poto te drava progna, ubije ili iznese na lo glas najvie zato to si govorio istinu ili, drugaije reeno, zato to nisi bio spreman da zajedno sa njima lae i dan i no. Neto slino, samo okrenuto buduim pokolenjima, moe se proitati u govoru predsednika vlade posle proglaenja nezavisnosti Kosova. Evo navoda: Sve ono to ne budemo mogli mi danas da uradimo, uradie sutra nova i bolja pokoljenja od nas. To je isto, da to kaem to je mogue jednostavnije, kao kada se deci ostave dugovi. Mi emo da budemo neodgovorni, sve smo ve proerdali, ali e budua pokoljenja sve to da plate. to bi trebalo nekako i da je pravino, jer e ona biti nova i bolja. Ja razumem argument, koji se moe uti iz Demokratske stranke, da se nije mogla izazvati kriza vlade sada kada je potrebna stabilnost. No, ta ako je vlada izvor nestabilnosti? Hoe li se istom argumentacijom opravdati i vanredno stanje? Jer odgovornost za stabilnost pretpostavlja spremnost da se odgovara za nestabilnost. A za stanje u kojem se nalazi Srbija najodgovornija je vlada, a to znai i partije koje ine vladajuu koaliciju. U Srbiji, meutim, videli smo, vlada ne poziva na odgovornost samo narod, ve i budua pokolenja. Bez obzira na rezultate svoje vladavine. Zapravo, sada bi bio dobar as za ozbiljnu raspravu o tome ta je uopte postignuto za ovih sedam i neto godina od kada je smenjen Slobodan Miloevi? Zemlja se nije odluila, da uzmem samo jedan primer, da
30
li hoe da se pridrui Evropskoj uniji ili nee. Pokazalo se da je lake ubediti Evropsku uniju da se obavee da e primiti u lanstvo itav Balkan, sa sve Kosovom, nego Srbiju da se obavee na pridruivanje Evropskoj uniji. Jasno je sada, naravno, da bi meunarodna situacija u kojoj se nalazi Srbija bila sasvim drugaija da ona kojim sluajem ima status zemlje, recimo, kandidata za lanstvo. Isto tako e biti i u budunosti, pa e generacija koja je preuzela odgovornost pre dvadeset godina ostaviti buduoj generaciji u nasledstvo da krene od nule ili ak gore od toga. E, za sve to su krivi liberali. itaemo i dalje, ne bi trebalo sumnjati, o izdajnicima i o nepatriotama i sluati govore o tome kako i budua pokoljenja nemaju emu da se nadaju. A hoe li oni sa rei prei na dela, kao sino, videemo. Jedino to neemo proitati jeste da su ovi na vlasti podneli ostavku. Peanik.net, 18.02.2008.
ekonomski nacionalizam
Posle proglaenja nezavisnosti Kosova, dolo je do izvesnog pogoravanja kratkoronih indikatora privredne aktivnosti. Berza je praktino zamrla, kurs dinara trpi pritisak, rizik je povean, to se ogleda u vioj kamatnoj stopi centralne banke, a oprez stranih investitora je takoe povean. Uz to, nagovetava se potreba rebalansa budeta, to znai da se ocenjuje da bi moglo da bude potrebno poveanje javne potronje. Ima indikacija da je povean odliv novca u inostranstvo, mada o tome nema pouzdanih podataka. ta se na osnovu toga moe zakljuiti o kosovskoj politici srpskih vlasti i, potom, o moguim posledicama ove politike na kratak, srednji i dugi rok?
31
Politika odlaganja Dosadanje ponaanje privrednih indikatora sugerie da privrednim subjektima nije jasna kosovska politika srpskih vlasti. Ovo zato to se, sa jedne strane, alju poruke koje sugeriu da se odustalo od daljeg pribliavanja Evropskoj uniji. Sa druge strane, jo uvek se oekuje da bi srpska javnost mogla da izvri pritisak na vlasti da se vrate na put evropskih integracija, mada je mogue i da raste pesimizam o izgledima da evropska politika prevlada nad kosovskom. Osnovni razlog za pesimizam jeste u tome to su proevropske snage neodlune, a antievropske odlune. Ovo se moe videti jednostavnim poreenjem dvaju osnovnih parola koje potiu iz centara srpskih vlasti. Jedna je, i Evropska unija i Kosovo, a druga je, u Evropsku uniju samo sa Kosovom. Ova druga je politiki nadmona nad prvom. Jer, parola u Evropsku uniju samo sa Kosovom ima jasne politike implikacije, dok parola i Evropska unija i Kosovo nema nikakve politike implikacije. Pre svega zato to je prva ostvariva, a druga nije. Oni koji zagovaraju politiku kojom se pridruivanje Evropskoj uniji uslovljava povratkom Kosova u sastav Srbije, praktino odustaju od integracije sa Evropskom unijom. Oni koji se zalau i za pridruivanje Evropskoj uniji i za povratak Kosova u sastav Srbije, praktino odustaju od bilo kakve politike. Ovo zato to ne kau ta prethodi emu ili, drugaije reeno, kako bi eventualno ostvarenje jednog od ta dva cilja moglo da pomogne ostvarenju drugog. Tako da se ta politika moe oceniti samo kao taktika odlaganja odluke ili kao politika odlaganja. Time se privrednoj i politikoj javnosti alju dve poruke: trenutno kosovska politika ima prednost nad evropskom, ali e se ovaj odnos u budunosti preispitati. Ovaj drugi ishod, koji sadri odreeno obeanje promene, ne budi previe nade, budui da bi ga trebalo razumeti kao prihvatanje politike i Evropska unija i Kosovo, to konkretno ne znai nita. Neki to interpretiraju kao spremnost da
32
se pribliavanje Evropskoj uniji stavi ispred kosovske politike, ali ta interpretacija nije mnogo uverljiva, sve dok ne implicira suprotnost ili neposredno neslaganje sa politikom koja evropske integracije uslovljava kosovskom politikom. Kako vreme prolazi, sve je jasnije da bi izbor morao da bude drugaiji, inae e se politika i Evropa i Kosovo uvek svoditi na to da je evropska politika uslovljena kosovskom. To je zakljuak do koga e posle odreenog, ne previe dugog, vremena doi i politiki i poslovni ljudi u Srbiji i izvan nje. Sadanje oekivanje da se Srbija odlui pretvorie se u saznanje da se Srbija ve odluila za politiku onih koji kau da Srbija moe u Evropsku uniju samo sa Kosovom. Od toga asa bi trebalo raunati sa ozbiljnijim politikim i privrednim posledicama. Kratak, srednji i dugi rok Da bi se raspravljalo o moguim posledicama kosovske politike, potrebno je nekako klasifikovati naine na koje ona utie na privredna kretanja u odreenim periodima vremena. Obino se efekti razvrstavaju na kratkorone (do godinu dana), srednjorone (od tri do pet godina) i dugorone (deset i vie godina). Kratkorono posmatrano, od kljunog su znaaja jednokratne promene, koje se nazivaju okovima. Srednjorono posmatrano, od najveeg su znaaja oekivani rizici i ocena da li e oni da se poveavaju ili da se smanjuju. Konano, dugorono posmatrano, kljunu ulogu ima neizvesnost, dakle sigurnost sa kojom se moe oceniti u kom pravcu se kree privreda jedne zemlje. Da bi se videlo ta se pod time podrazumeva, uzmimo primer dugoronih oekivanja zemlje koja je potencijalni lan Evropske unije. Ukoliko je takva zemlja vrsto opredeljena za evropsku politiku, tada se moe oekivati da e njen dugoroni privredni rast i razvoj biti odreeni kretanjima u privredi Evropske unije. To praktino uklanja sve elemente neizvesnosti; drugaije reeno, zemlja uvozi dugoronu
33
stabilnost iz Evropske unije. Rizici, pak, sa kojima se privreda zemlje suoava u srednjoronoj perspektivi zavise od toga kojom se brzinom ona prilagoava uslovima koji vladaju na jedinstvenom tritu Evropske unije i oni mogu biti vei ili manji u zavisnosti od politikih kretanja. Kratkorono posmatrano, naravno, privreda moe svejedno da se suoava sa okovima koji su, recimo, posledica izabrane privredne politike ili politikih i drutvenih promena. U sluaju Srbije, nepostojanje vrste opredeljenosti za evropsku politiku znai da postoji visok stepen neizvesnosti u vezi sa dugoronim razvojem privrede. Srednjorono posmatrano, rizici se moraju oceniti kao vii, a potencijalno i znatno vii nego u drugim zemljama u slinom poloaju, budui da se moe oekivati usporavanje reformi i oslanjanje na privrednu politiku sa elementima koji ne poveavaju efikasnost i privredni rast. Konano, kratkorono posmatrano, mogui su politiki i socijalni potresi, koji mogu znaajno da pogoraju stanje u privredi. Trokovi kosovske politike Polazei od ove klasifikacije faktora koji su od znaaja u pojedinim periodima vremena, koje bi mogle biti privredne posledice srpske politike odlaganja? Kratkorono posmatrano, osnovna posledica jeste produeno stanje iekivanja. Budui da nije sasvim jasan odnos evropske i kosovske politike, iekuje se politika odluka o tome da li e prevladati kosovska politika ili e se prihvatiti interpretacija po kojoj je srpska strategija i Evropa i Kosovo, koja podrazumeva da se ubrza integracija u Evropsku uniju, s tim da se ne priznaje nezavisnost Kosova. Ako se ne donese odluka do kraja godine, izvui e se pesimistian zakljuak da zbir ovih dveju politika zaista ima za rezultat kosovsku politiku. U tom bi sluaju trebalo oekivati da e doi do znaajnog porasta rizika. Srednjorono posmatrano, to znai da e biti znatno skuplje kreditiranje, a to znai da e biti oteano dolaenje do novca za
34
finansiranje investicija, a i potronje. Recimo, srpska privreda je u 2007. imala deficit u tekuim transakcijama sa inostranstvom od oko pet milijardi evra. Ukoliko bi rizik bio povean do mere da se ne bi moglo obezbediti vie od, recimo, tri milijarde evra, to bi znailo da je potrebno za oko dve milijarde smanjiti investicije i potronju. To je neto manje od 10 odsto ukupne proizvodnje. To bi vodilo znaajnom usporavanju privrednog rasta, potronje i zaposlenosti. To bi, takoe, podrazumevalo znaajne promene u kursu dinara, a imalo bi i posledice po fiskalnu politiku. Trebalo bi oekivati slabljenje dinara i znaajno vei budetski deficit to se sve ve nagovetava tekuim kretanjima. Prvo zato to bi priliv novca iz inostranstva bio manji, a drugo zato to bi bila smanjena poreska osnova, a poveani javni izdaci. ta bi se u tim okolnostima dogaalo sa institucionalnim i politikim reformama teko je unapred rei, ali nema sumnje da okolnosti za neke ozbiljnije reforme ne bi bile ba povoljne. Ovi srednjoroni efekti bi mogli da budu i znatno gori, ukoliko bi poveana rizinost podstakla ne samo smanjen priliv novca, ve i pojaan odliv. U najgorem sluaju, usled prevlasti jednog ili drugog oblika ekonomskog nacionalizma, moglo bi da doe do povlaenja preduzetnika iz Srbije. Ovo se ne bi odnosilo samo na strane preduzetnike, ve na sve, budui da bi svi trpeli posledice poveanog rizika. To bi pogotovo bilo tako ukoliko bi srpske vlasti poele da uvode protekcionistike mere, bilo kada je re o trgovini ili o kretanju kapitala, emu su one inae veoma sklone kad god se suoe sa problemom. Tada ne bi bila iskljuena i ozbiljna privredna kriza u srednjeronom periodu. Dugorono posmatrano, neizvesnost bi morala da se razrei, sva je prilika, u korist evropske politike. No, mogui su i alternativni ishodi. Budui da postoji neizvesnost u vezi sa tim, nije racionalno raunati sa optimistikim ishodom, bar ne u tom smislu da se kae da se isplati preiveti kratkorone i srednjorone negativne efekte i saekati dugoronu korist. Preduzetnici e u nekom momentu oceniti da je
35
bolje premestiti svoju aktivnost negde drugde, pa se vratiti kada se neizvesnost razrei. Ukoliko bi do toga dolo, teta bi se merila jo jednom izgubljenom generacijom. Zakljuak: politika odgovornost Koga bi ovo trebalo da zabrine? I oni koji nas bombarduju parolama o tome da je Kosovo uslov za ulazak u Evropu i oni koji kau kako valja teiti i jednom i drugom cilju, samom tom politikom retorikom dokazuju da uopte nisu svesni kolika je njihova odgovornost. Ukoliko je to tano i ukoliko se to ne promeni, negativni efekti, potencijalno veliki negativni efekti njihove politike se nee moi izbei. Peanik.net, 03.03.2008.
sada je potreBno samo poBediti

Zato je Kotunica odluio da zatrai prevremene parlamentarne izbore? Osnovni razlog jeste izbegavanje odgovornosti. Zbog toga je ve napravio dve kljune greke. Prva, koja nije bila fatalna, je ta to nije podrao ni Tadia niti Nikolia. Druga, koja je kljuna, je to to je koketirao sa nasilnim metodama, zbog ega se miting kojim je trebalo da preuzme vlast pretvorio u sredstvo gubitka vlasti. Kotunica nije podrao Tadia, to je donelo odreeni broj glasova Nikoliu, ali ne dovoljno da ovaj pobedi. Tom odlukom je Kotunica izgubio ono to su svi mislili da je njegova najvanija prednost koalicioni potencijal. Taj se potencijal bio istopio ve na parlamentarnim izborima poetkom 2007, samo to to Demokratska stranka tada nije videla. Oigledno je i sam Kotunica verovao da poseduje taj koalicioni potencijal i da stoga ne mora da podri ni Tadia niti Nikolia. U stvari,
36
neto od toga potencijala bi preostalo da je pobedio Nikoli. Ali je to zahtevalo odluku da se on podri, a ona je nosila odreenu politiku odgovornost u sluaju da taj kandidat ne pobedi. Poto je pobedio Tadi, dolo je do iskuavanja tog koalicionog potencijala i pokazalo se da ga u vladi vie nema. Postojala je mogunost da se napravi koalicija sa radikalima, ili da se njome zapreti, kao u maju prole godine. U meuvremenu, meutim, Kotunica vie nije bio potreban da bi Tadi obnovio svoj mandat i ta pretnja vie nije mogla da ima istu teinu. Znai, ako pretnja vie nije dovoljna, mora se prei na dela, ali to je rizik koji Kotunica nije bio spreman da prihvati. I sada su on i njegova stranka doli u situaciju da idu na izbore, posle kojih bi jedino mogli da uestvuju u vladi sa radikalima. Obrazloenje koje je dato za nemogunost nastavka saradnje sa demokratima u vladi jeste takvo da onemoguava koaliciju sa njima posle izbora. Tako da je Kotunica odlukom da ne podri Tadia ili Nikolia, u asu kada bi mu to moglo obezbediti kljunu ulogu u vladi, doao u situaciju da se nada da bude mlai partner u vladi radikala, ako rezultati izbora to budu omoguili. Jo je gore sve ono to se dogaalo na samom mitingu i oko njega. Ideja da se opravda nasilje na severu Kosova, pa potom i u Beogradu, logino je vodila preutnoj dozvoli da se napadaju ambasade, sa neverovatnim obrazloenjem da je to samo nasilje nad stvarima i da to to mi njima radimo nije nita prema onome ta oni nama rade (valja zapaziti, kao to su svi i zapazili, ovo mi i oni). Posle toga je usledila reakcija Saveta bezbednosti, kojom su autori tih izjava izriito upozoreni, a onda je i Dmitrij Medvedev bio u Beogradu i, za pretpostaviti je, rekao neto Tadiu i Kotunici o tome ko i pod kojim uslovima moe da oekuje dalju rusku podrku. Budui da to svakako nije podrka nasilju, nastavak takve politike bi zahtevao spremnost da se preuzme velika odgovornost, za ta Kotunica oigledno nije bio spreman.
37
Time je to poglavlje zavreno. Sada se otvara novo, u kojem bi trebalo da pobedi koalicija proevropskih stranaka, organizacija i pokreta. Da bi se to postiglo, potrebno je da se glasai stave pred jasan izbor. Tome e najvea prepreka biti novi ustav i rezolucije o Kosovu koje su donete posle njega. Ve je jasno da e radikali voditi predizbornu kampanju tako da optue demokrate i sve druge, koji bi posle izbora trebalo da sa njima sastave vladu, da imaju nameru da prekre ustav i ve pomenute rezolucije. Budui da e demokrati tvrditi da imaju vrstu nameru da se pridravaju ustava, to e im stvarati tekoe u obrazlaganju prirode izbora koji bi glasai trebalo da naprave. Kako e njihova kampanja da izgleda tek e se videti, ali se moe oekivati da e oni i dalje agitovati za politiku i Kosovo i Evropa. Nadajmo se da e glasai biti dovoljno pametni da to ne shvate bukvalno, ve da to prevedu u odluku o ubrzanju pridruivanja Evropskoj uniji. Pobeda proevropskog bloka na izborima nee biti dovoljna da demokrati zaista promene svoju politiku. Potrebno je da se dogode jo dve stvari. Prvo, da LDP i svi koji su mu bliski, kao i partije manjina, dobiju znaajan broj glasova. Budui da je izborni sistem proporcionalan, ima smisla ili napraviti predizbornu koaliciju koja bi se zaloila za jasnu proevropsku politiku ili, ako to nije mogue, teiti postizbornoj koaliciji koja bi se na to obavezala. Za razliku od predsednikih izbora, nije potrebno glasati za demokrate da bi se glasalo za promene, za istu proevropsku politiku. Druga stvar koja bi trebalo da se dogodi jeste da Evropska unija napravi dovoljan broj gestova, koji e uveriti glasae da je ubrzano pridruivanje Evropskoj uniji izvodljivo i da donosi konkretne koristi. Da li je to potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju ili je re o liberalizaciji viznog reima ili, to bi bilo najbolje, i jedno i drugo, treba videti. Ali Evropska unija svakako nee biti ravnoduna prema ishodu ovih izbora. I onda samo ostaje da se pobedi. Nije uspelo 2000. zbog 2003, ali sada bi moralo da uspe. Posle izbora bi se trebalo izboriti za prave reforme.
38
Poboljanje privrednih kretanja, posebno onih kratkoronih, koja e se videti po kursu i na berzi, tome e ii na ruku. ansa je tu. Peanik.net, 10.03.2008.
nasilje kao izBorna strateGija

U skoranjim intervjuima i Kotunica i Nikoli su se trudili da uvere strane investitore da nemaju ega da se plae ako oni dou na vlast. Najoptiji argument je da politika neslaganja i ravi diplomatski odnosi nisu razlozi da privrednici iz tih zemalja, koje nam nisu prijatelji, zaobilaze Srbiju. Neto specifiniji, i zanimljiviji, argument je izneo Kotunica odbacujui prigovor da njegova i politika radikala vodi samoizolaciji: To nikada nije bila politika nijedne drave i taj pojam uopte ne postoji u politikom reniku; to moe pojedinac, dakle da se samoizoluje, ali ne i drava. to se postojanja pojma tie, on naravno postoji autarkija. to se tie primera, njih ima i previe dovoljno je podsetiti se socijalistikog sveta u svim njegovim varijantama, gde spadaju i Hodina Albanija i Rumunija aueskua. to se tie autarhinog kolektivizma i individualizma, ovaj je drugi gotovo nemogu, to svi koji vole Robinzon Krusoa znaju, dok je ovaj prvi mogu, budui da zajednica zaista moe da bude samodovoljna. Ti, dakle, argumenti nemaju smisla. Vano je, meutim, da i Kotunica i Nikoli shvataju da bi samoizolacija bila rava za Srbiju. Takoe, da bi prekid privrednih odnosa sa zemljama koje su priznale ili e priznati Kosovo ne bi bio u interesu Srbije. Meutim, pitanje koje se izbegava uoptenim uveravanjima i izletima u politiku teoriju i istoriju jeste sledee:
39
da li e politika neprijateljstva uticati na privrednu saradnju? Da li se, recimo, mogu ubijati predstavnici mirovnih snaga na Kosovu i istovremeno sklapati unosni poslovi sa stranim privrednicima? I generalno, da li opravdavanje nasilja ima privredne posledice? Direktan se odgovor izbegava, isto kao i u vreme uspona Slobodana Miloevia pre dvadesetak godina. On je tada obeavao i politika neprijateljstva sa susedima i sa zapadnim svetom i privredni uspon Srbije. Pominjali su se i povoljni privredni odnosi sa Sovjetskim savezom, kasnije Rusijom, a onda i sa Kinom. Takoe, kao to i sada ponavlja Nikoli, sa nesvrstanima i zemljama treeg sveta. Ipak je i tada, kada Miloevi vie od godinu dana nije hteo da razgovara sa amerikim ambasadorom, bilo jasno da su kljuni privredni partneri Srbije zemlje koje su optuivane za politiko neprijateljstvo tada posebno Nemaka, daleko najvaniji privredni partner Srbije, ija je marka bila sinonim za novac u Srbiji. Zato privredna saradnja nee trpeti zbog politikog neprijateljstva? U ono vreme se otvoreno iznosio argument na koji se sada samo aludira. Naime, strani investitori, kapitalisti znai, zainteresovani su samo za profit, a pet para ne daju na to da li se za drvee vezuju mirovne snage Ujedinjenih nacija, do ega je kasnije dolo, ili se, kao danas, ubijaju. ta zapadnim kapitalistima znae zapaljene ambasade ili vozila Ujedinjenih nacija, o onima NATO snaga i da ne govorimo, kada mogu da ostvare profit? Ako mi njima omoguimo da zarade, moemo i da ratujemo i da budemo privredno snani i da postignemo vedski (ili ve koji poelimo) standard. Kako tada, tako i sada. Jedini je problem to politika neprijateljstva poveavaju rizinost ulaganja i privreivanja uopte. to ima dve posledice: smanjuje se privredna saradnja, a i profit mora da bude vei kako bi ulagali oni koji su skloni najrizinijim poslovima. Ili, kao to se vidi na ceni koja se postie ak i u prijateljskoj privrednoj saradnji sa Rusima, cena imovine mora da bude niska kako bi se obezbedila zarada koja je u skladu sa poveanim rizikom. To je bilo tano u vreme
40
Miloevia, a to je tano i sada, upravo zato to kapitalisti, na svim stranama sveta, imaju za cilj profit a ne prijateljstvo. Ovde ima smisla vratiti se na spor oko izvodljivosti politike samoizolacije. Razumljivo je to tu ideju odbaciju socijalisti i radikali, jer oni ele da kau da u vreme kada su oni bili na vlasti ili su je podravali, do izolacije Srbije nije dolo njenom voljom ve voljom meunarodne zajednice, koja je Srbiji nametnula sankcije. Isto, jo glasnije, eli da kae i DSS. Ne tei Srbija samoizolaciji time to se koristi nasilnim sredstvima, ve je to politika njenih neprijatelja u meunarodnoj zajednici. Pa ako zbog toga srpska privreda bude imala tete a graani osiromae, to e biti zbog politike tih neprijatelja, a ne zbog toga to je Srbija upotrebila legitimna sredstva da odbrani svoje politike interese. Tako da privredni sunovrat Srbije devedestih godina prologa veka nema nikakve veze sa bombardovanjem Dubrovnika i Sarajeva i sa etnikim ienjem i genocidom u Srebrenici, ve sa neprijateljskom politikom NATO snaga i njihovih politikih voa. itava ova retorika ima za cilj da se javnost ne doseti zato se danas koristi nasilje protiv meunarodnih snaga na Kosovu. Razlog je isti kao i u vreme Miloevia: re je o izbornoj taktici i o strategiji odranja politike moi. Da bi uopte nekako ostao blizu vlasti, DSS koristi nasilje kako bi obezbedio nekakav uspeh na izborima. A da bi uopte opstao kao politika stranka, DSS mora da onemogui pribliavanje Srbije Evropskoj uniji. Jer, taktiki posmatrano, neuspeh na predstojeim izborima otvara pitanje politikog smisla ove stranke, a pridruivanje Srbije Evropskoj uniji, strateki posmatrano, ini njeno postojanje besmislenim. Usled toga, kada drugih sredstava nema, nasilje je ono koje preostaje, jer i onako nema ta da se izgubi. Slina je i politika situacija radikala. Iako je re o daleko veoj stranci, orsokak je isti. Ukoliko nasilna sredstva koja se sada koriste ne uspeju, i ako se Srbija odlui za proevropski put, radikalima, u najmanju ruku,
41
predstoji promena rukovodstva. Da li kroz takvu reorganizaciju ta stranka uopte moe da proe, a da ne izgubi najvei deo svoga uticaja, ostaje da se vidi. Veoma je verovatno da bi se svela na dimenzije socijalista, ali bi u svakom sluaju prestala da ima politiku teinu koju ima sada. Tome, dakle, slui glorifikacija i upotreba nasilja i demagogije o cininom i pragmatinom Zapadu i njihovim politiarima i kapitalistima. Budui da je to ve isprobao Miloevi, valja se nadati da je srpska politika javnost neto nauila o vezi izmeu politikog neprijateljstva i privredne saradnje. Ukoliko nije, ponovo e se suoiti sa krajnjim posledicama upotrebe nasilja i proveriti tanost Kotuniine tvrdnje da drave ne tee samodestrukciji. to je, naravno, netano, to bi trebalo da zna zemlja kojoj ne nedostaje iskustvo graanskih sukoba i ratova, to sopstvenih, a to tuih. Jer, autarkija nije realna perspektiva Srbije, ve anarhija. Na poetku uspona Miloevia vladalo je uverenje da nasilje na Kosovu nee dovesti do nasilja u Beogradu. Ta iluzija je trajala veoma kratko. Isto vai i sada. Oni koji danas slave nasilje nad meunarodnim snagama, sutra e opravdavati nasilje nad izdajnicima. Za kojima, da se podsetimo Nikolieve izjave, ne treba aliti. Ili, to bi rekao ruski komentator, oni su dobili i dobie ono to su zasluili. To je konani domet upotrebe nasilja u izborne svrhe. Usled toga, na ovim izborima se ne odluuje samo o strankama koje e biti na vlasti i o privrednim izgledima Srbije, ve o tome hoe li se konano odustati od nasilnih metoda reavanja politikih sporova. Sada to vie nije neto to se odnosi na neku drugu zemlju, grad ili etniku grupu, to je sada pitanje unutranje politike Srbije. Ukoliko se ne napravi pravi izbor, samoizolacija, to e rei autarkija, e biti manji problem Beograd bi sutra mogao da lii na Kosovsku Mitrovicu. Peanik.net, 19.03.2008.
42
Besciljna spoljna politika

Ima li Srbija spoljnu politiku? Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga da li (i) postoje ciljevi kojima se tei (uslov poeljnosti), (ii) postoje sredstva kojima se ti ciljevi mogu ostvariti (uslov ostvarivosti), (iii) postoji saglasnost meu ciljevima (uslov doslednosti), i (iv) postoji razreiv sukob sa drugim meunarodnim iniocima od kojih ostvarenje tih ciljeva zavisi (uslov ravnotee). Srpska spoljna politika ne zadovoljava nijedan od ovih uslova. Najpre o ciljevima. Srpska spoljna politika, bar zvanino, tei ostvarenju dvaju najvanijih ciljeva: ouvanju Kosova unutar Srbije i ulanjenju u Evropsku uniju. Poeljnost tih ciljeva se naizgled ni od koga ne osporava. Postavlja se onda pitanje ostvarivosti i doslednosti. Oko toga nema saglasnosti, izmeu, da ih tako nazovem, proevropljana i nacionalista, mada postoji saglasnost na reima da se oba cilja mogu ostvariti. Spor je u tome to proevropljani tvrde da se Kosovo moe ouvati unutar Srbije samo ulanjenjem u Evropsku uniju, dok nacionalisti tvrde da se do ulanjenja u Evropsku uniju moe doi samo ako Kosovo ostane unutar Srbije. Ako se razmotri ovaj spor, videe se da je neizvesno da li su oba ova cilja poeljna, a i da li su ostvariva. Za proevropljane je ulanjenje u Evropsku uniju sredstvo ouvanja suvereniteta Srbije nad Kosovom, to u najmanju ruku otvara pitanje poeljnosti lanstva u Evropskoj uniji, ukoliko se ne moe sauvati Kosovo. Za nacionaliste lanstvo u Evropskoj uniji nije poeljno, ukoliko to znai odustajanje od Kosova. Ovaj spor oko poeljnosti pojedinih ciljeva spoljne politike ve sugerie da ne postoje jasni ciljevi, da je srpska spoljna politika zapravo besciljna. Ovo se moe zakljuiti i kada se razmotri da li se oba ova cilja mogu ostvariti, znai da li je ova politika dosledna. Tu je potrebno uzeti u obzir injenicu da je 18 zemalja lanica Evropske unije ve priznalo Kosovo, a da su bar jo tri najavile da e to uiniti u bliskoj budunosti.
43
Budui da se ugovori sa Evropskom unijom potpisuju sa svim zemljama lanicama pojedinano, jasno je da nije mogue da zemlje koje su priznale Kosovo potpiu ugovor o lanstvu Srbije u Evropskoj uniji, ako bi se taj ugovor odnosio i na Kosovo. Ukoliko je to cilj proevropljana, to nije ostvarivo. Isto tako, ne mogu sada te zemlje da kau da prihvataju Srbiju u granicama koje ukljuuju Kosovo, to je cilj spoljne politike nacionalista, a prethodno su priznale Kosovo kao nezavisnu dravu. Budui da tako formulisani ciljevi nisu ostvarivi, srpska spoljna politika je besciljna. To ne znai da ona ne proizvodi posledice. Tako formulisana spoljna politika je nedosledna i onemoguava bilo kakav napredak u spoljnopolitikim odnosima zemlje. Nedoslednost u ciljevima ide zajedno sa proizvodnjom sukoba sa drugim meunarodnim iniocima, bilo da je re o dravama ili o meunarodnim ustanovama. Sukobi na severu Kosova su samo jedna manifestacija besciljnosti srpske spoljne politike. Sada o alternativama. alosno stanje srpske spoljne politike je posledica izbegavanja izbora izmeu proevropske i nacionalistike politike. ta bi, dakle, bile posledice prihvatanja nacionalistike ili proevropske spoljne politike, do ega bi moglo da doe posle predstojeih parlamentarnih izbora? Mada se o tome ne raspravlja ozbiljno, nije teko videti emu ove dve sukobljene politike strane tee. Iz politikih inicijativa posle skoranjih sukoba na Kosovu moe se videti emu tee nacionalisti. Re je o politici razdvajanja Srba i Albanaca. Ovo je naravno samo cilj, ostaje pitanje ostvarivosti i saglasnosti sa drugim ciljevima, a i prihvatljivosti za druge meunarodne inioce. Zanimljivo je videti kako se zamilja sprovoenje ovako formulisane nacionalistike spoljne politike i ta ona podrazumeva, kada je re o dva osnovna cilja spoljne politike Srbije. Predlog o razdvajanju polazi od pretpostavke da je Evropska unija preuzela svoj deo odgovornosti na Kosovu i da bi to isto trebalo
44
da uini i Srbija. Tako da bi Evropska unija nadzirala nezavisnost Albanaca od Srbije, a Srbija nezavisnost Srba od Albanaca. Ovo bi trebalo da potvrde Ujedinjene nacije. Budui da se ne moe oekivati da taj predlog podri Savet bezbednosti, predlogom se preutno prihvata nadlenost generalnog sekretara. Ovo podrazumeva jednu od dve stvari: ili se smatra da je to u skladu sa rezolucijom 1244 ili se smatra da je nepotrebno da se ona potuje. Izjave srpskih predstavnika nisu naroito dosledne, ali je prvo tumaenje prihvatljivije. To bi znailo da bi generalni sekretar mogao, u naelu, da odobri i prisustvo Srbije i prisustvo Evropske unije na Kosovu. Ovo drugo se do sada smatralo neprihvatljivim, jer nije u skladu sa rezolucijom 1244. Sada bi se naprosto reklo da jeste u skladu sa rezolucijom 1244. Ovo bi otvorilo mogunost da se spor oko toga da li je prihvatljivo da Srbija nastavi da se integrie sa Evropskom unijom razrei tako to se kae da Srbija i Evropska unija dele nadzor nad Kosovom, to bi onda trebalo da ukloni prepreke saradnji i pribliavanju Evropskoj uniji. Naravno, to bi isto tako znailo da bi se de fakto priznala nezavisnost Kosova, jer je jasno da ova funkcionalna podeljenost Srba i Albanaca ne bi mogla da ima nikakve posledice po suverenost Srbije ili Kosova. Ovo bi, dakle, dovelo do odustajanja od cilja da Kosovo ostane u Srbiji, a otvorila bi se mogunost saradnje sa Evropskom unijom. Problem je samo u tome to se ovim predlogom, kao i svima drugima do sada, gubi iz vida potreba da se za njega pribavi saglasnost Albanaca, a to sada znai kosovskih vlasti. One nemaju nita protiv da Evropska unija preuzme nadzor nad odreenim institucijama Kosova, ali je malo verovatno da bi se sloili sa tim da sline nadlenosti na Kosovu ima Srbija. U ovom je kontekstu korisno razmotriti alternativnu spoljnu politiku proevorpljana. Tei se, ako je ceniti po izjavama, da se onemogui meunarodno priznanje Kosova, kako bi se dolo do novih pregovora, koji bi posebno imali anse na uspeh ukoliko bi Srbija bila to je mogue vie integrisana
45
sa Evropskom unijom. Sugestija je da bi Kosovo bilo spremno da prihvati suverenost Srbije kako bi pristupilo Evropskoj uniji, jer bi inae bilo neto kao ardak ni na nebu ni na zemlji. Nije, meutim, jasno zato bi kosovske vlasti pristale da se tada odreknu suvernosti, kada nisu bile spremne na to ni kada im je niko nije priznavao. Do pregovora e u nekom asu svakako doi, budui da je nemogue da Srbija i Kosovo postanu lanice Evropske unije ako ne normalizuju meusobne odnose, ali nije realno oekivati da bi se tim razgovorima dolo do sporazuma o tome da Kosovo ostane deo Srbije. Moda ima smisla uzgred ukazati na sklonost da se manipulie javnou davanjem primera koji su u stvari kontraprimeri. Tako se, na primer, pominje primer Republike Irske i Severne Irske. Gubi se iz vida da su obe istovremeno postale lanice Evropske zajednice 1973, mada je Severna Irska bila i ostala deo Ujedinjenog Kraljevstva. Ukoliko bi to bio primer za Kosovo, to bi znailo da Srbija ne bi stavljala prepreke Kosovu da postane lan Evropske unije. Navodi se esto i primer Kipra, koji je postao lan Evropske unije uprkos tome to nema faktiki suverenitet nad Severnim Kiprom. Gubi se, meutim, iz vida da nijedna zemlja lanica Evropske unije nije priznala Severni Kipar. To su, dakle, kontraprimeri za ono to je politika proevropljana prema Kosovu i Evropskoj uniji. Konano o ishodu. Besciljnost srpske spoljne politike je jo oiglednija ako se postavi pitanje ta je to, u smislu suverenosti, to se podrazumeva pod parolom Kosovo je Srbija? U pregovorima koji su voeni pre jednostranog proglaenja nezavisnosti, srpska strana je izraavala spremnost da prihvati samostalnost Kosova u svemu, osim u tome da ono postane lanica Ujedinjenih nacija. Nije realno oekivati da e se u budunosti moi traiti vie od toga. To znai da svi ovi meunarodni i unutranji sukobi imaju za cilj da Srbija sprei Kosovo da postane lanica Ujedinjenih nacija; ne, dakle, da sprei nezavisnost Kosova, ve da sprei priznanje
46
te injenice u Ujedinjenim nacijama. Nacionalisti uz to tee i da onemogue normalizaciju drutvenih i politikih odnosa unutar samog Kosova, pre svega izmeu Srba i Albanaca. I to je sve. U pregovorima koji su prethodili proglaenju nezavisnosti Kosova pokazalo se da je to neostvarivo, u smislu postizanja sporazuma oko toga sa Kosovom i znaajnim meunarodnim iniocima. Sada se proverava ostvarivost nacionalistike ideje o razdvajanju i ideje proevropljana o Kosovu koje lebdi ni na nebu ni na zemlji. Budui da se ne moe oekivati da i jedno i drugo bude prihvatljivo za predstavnike Kosova i za meunarodne inioce, valja oekivati dalju evoluciju srpske spoljne politike. Mogue je da ta evolucija ne dovede do realistinije politike, jer srpska javnost ima sklonost da prihvata besciljnost u spoljnoj politici. To vie i nije politika, ve nekakva potreba da se drugima napakosti, da im se nanese teta ili da im se vrati istom merom, kako se to i zvanino opravdava. Ako se to svejedno eli nazvati politikom, to je onda spoljna politika koja je izgubila svaki cilj. Peanik.net, 24.03.2008.
strani novac i izBori

Radikalna stranka je ponudila drugim strankama ili njihovim liderima da se obaveu da e garantovati sigurnost stranim investitorima u Srbiji. Koliko su strane investicije vane? I uopte, koliko su za Srbiju vani spoljni privredni odnosi? Za poetak je korisno pogledati u platni bilans, gde se belee razmena dobara, usluga, dohodaka, ulaganja i finansijskih sredstava. Srbija je, recimo, prole godine izvezla robe u vrednosti od neto manje
47
od 9 milijardi dolara (ili neto manje od 6,5 milijarde evra). Uvezla je otprilike duplo vie, to znai da je ostvarila deficit od oko 6,5 milijarde evra. To je neto vie od 20 odsto ukupne proizvodnje, to jest onoga to se naziva bruto domai proizvod, BDP. U razmeni usluga recimo turistikih, transportnih, finansijskih, obrazovnih ostvaren je mali deficit, koji se praktino moe zanemariti. U dohocima, dakle u onome to stranci zarade u Srbiji i graani Srbije zarade u inostranstvu, ostvaren je deficit od oko 500 miliona evra. Konano, iz inostranstva je transferisano gotovo 3 milijarde evra (najvei deo ine privatne doznake) i oko 200 miliona donacija. Meutim, doznake iz Srbije u inostranstvo iznose neto manje od 1,25 milijarde evra, tako da su neto doznake tek neto manje od 1,75 milijardi evra. Kada se od svih tekuih prihoda oduzmu svi tekui rashodi, deficit napravljen u jednoj godini iznosti oko 5 milijardi evra ili neto manje od 17 odsto bruto domaeg proizvoda. To je potrebno finansirati, a to se moe ili stranim ulaganjima ili zaduivanjem ili troenjem rezervi. Kada je re o stranim direktnim investicijama, prihodovano je neto manje od 1,6 milijardi evra. Tome valja dodati takozvane portfolio investicije, to su ulaganja u recimo u obveznice ili akcije, od oko 650 miliona evra. Time je pokriveno neto manje od polovine deficita. Kredita je uzeto za neto vie od 3,5 milijarde evra (to je neto iznos, jer su otplate iznosile vie od 2,2 milijarde evra). Ima jo nekoliko stavki koje se gotovo potiru, tako da su rezerve poveane za neto manje od 900 miliona evra, poto je pokriven preostali deficit u tekuim plaanjima. Koliko su, dakle, vani privredni odnosi sa inostranstvom? Ovo se moe posmatrati na vie naina. Recimo, jasno je da su doznake izuzetno znaajne, pogotovo to je njihov priliv, bar od 2004. prilino stabilan, oko 3 milijarde evra. Meutim, u tom periodu je odliv doznaka utrostruen, to znai da sada graani Srbije alju tri puta vie novaca u inostranstvo nego pre nekoliko godina. To znai da je trite rada, pre svega u Evropskoj uniji, veoma vano, jer su
48
doznake ili transferi iz tekuih primanja ili je re o penzijama. I trita usluga u Evropskoj uniji veoma su vana, jer se verovatno na njih troi znaajan deo novca koji se alje u inostranstvo. Ovo je u skladu sa poveanjem uvoza usluga, koji je vie nego udvostruen od 2004. do 2007. Strana ulaganja su znaajna, ali sa izuzetkom 2006, nisu mnogo znaajnija od doznaka. Zanimljivo je da su osetno rasle i portfolio investicije, sve do maja prole godine. Od tada, a to se jasno vidi i po kretanjima na beogradskoj berzi, ta su ulaganja osetno smanjena. Budui da se gotovo pola deficita u tekuim plaanjima prole godine pokrilo iz direktnih i portfolio ulaganja, to znai da je strani kapital veoma bitan za Srbiju. Jo su znaajnija finansijska trita, jer je prole godine u inostranstvu uzeto tek neto manje od 6 milijardi evra kredita. Bilo je potrebno pokriti preostali deficit na tekuem raunu, a i refinansirati dospele obaveze. Za Srbiju su, dakle, veoma vana strana trita rada i finansijska trita, pre svega ona u Evropskoj uniji. Ukoliko se saberu samo strane investicije i krediti, nezavisno na ta se troe, re je o sumi od gotovo 8 milijardi evra prole godine. To je neto vie od etvrtine bruto domaeg proizvoda. Ni ove godine obaveze nisu mnogo manje. ak i ako se bude uvozilo manje robe i usluga i ako se bude manje slalo deci i drugoj rodbini u inostranstvo, ostaju obaveze otplate kredita, koje nisu manje nego prole godine, a ostaje i deficit na tekuem raunu. Rezerve Narodne banke su bile tek neto vie od 9 milijardi evra, a trenutno su verovatno manje. One ne bi smele da padnu ispod vrednosti tromesenog uvoza robe i usluga, to je prole godine bilo vie od 3,5 milijardi evra. Dakle, preostale rezerve ve sada ne pokrivaju potrebe refinansiranja obaveza i deficita na tekuem raunu. A raspoloive rezerve su jo manje. Naravno, ne mora da doe do potpunog zastoja u prilivu stranih finansija, mada to nije najgori scenario. Gori scenario bi bio ako bi
49
strani ulagai povlaili novac i naputali Srbiju. No, dovoljno je da poraste rizik. Od poetka godine on je uvean bar za pet procentnih poena. Tome valja dodati i depresijaciju dinara, do ega bi svakako dolo ukoliko bi se smanjio priliv stranog novca. Posledice bi mogle da budu veoma negativne po rast, potronju i zaposlenost. Razumljivo je, dakle, zato i radikali ele da garantuju sigurnost stranim investitorima. Ali, tu rei nisu dovoljne. Sve to su inili i to ine njihovi potencijalni koalicioni partneri samo doprinosi neizvesnosti, a to iri pesimizam, blago reeno. Ponaanje investitora u tim okolnostima nije teko predvideti. Problem su srpski glasai. Oni bi trebalo da izaberu izmeu stranaka koje su do ove situacije dovele i stranaka koje im ne nude nita jasno i pozitivno. U tim okolnostima je potrebno da glasai budu racionalniji i razumniji od stranaka izmeu kojih biraju. Jo vie od toga, potrebno je da budu odgovorniji od njih. Ovome bi moglo da pomogne saznanje o tome koliko je skup taj izbor. Rizikuje se, jednostavno reeno, oko 25 odsto bruto domaeg proizvoda i gotovo toliko potronje. Peanik.net, 31.03.2008.
istorija neuspeha
Pre etrdeset godina trina reforma je doivela neuspeh. Potom su doiveli neuspeh zagovornici liberalnih i demokratskih reformi. Uopte, istorija socijalizma se moe videti i kao niz neuspelih reformi. Ti neuspesi nisu imali samo negativne posledice. Neuspeh reformi u ehoslovakoj 1968. bio je poetak kraja sovjetskog sistema. I neuspeh poljskog pokreta iz 1981. bio je nesumnjiv znak za one koji su to hteli da vide, da je kraj toga sistema samo pitanje vremena. Neuspene reforme su bile nain na koji je taj sistem
50
istraivao svoje granice, i svaka nova neuspela reforma je samo ukazivala na potrebu da se one prekorae. Neuspele reforme su postale problem kada je prekoraenje granica postalo ne samo mogue, ve upravo neophodno. U Jugoslaviji je to trajalo itavu deceniju; nepotrebno su proerdane osamdesete godine prologa veka. Na kraju je dolo do neuspeha reformi vlade Ante Markovia, to je imalo katastrofalne posledice. Za razliku od neuspeha s kraja ezdesetih godina prologa veka, u ovome nije bilo niega pounog niti korisnog. U drugim socijalistikim zemljama su neuspesi ekonomskih reformi omoguili da se izvue zakljuak o potrebi politike promene, da bi se mogla reformisati privreda. A ta politika promena je mogla da se sastoji samo od uvoenja demokratije, jer je autoritarni sistem bio problem i prepreka. Neuspeh takve, demokratske reforme ili revolucije mogao je da znai jedino uvrivanje novog autoritarnog sistema. Tano to se i dogodilo u Srbiji. Od tada do danas niu se neuspene reforme koje u sebi nemaju, jer ne mogu da imaju, nieg korisnog niti pounog. U demokratizovanim zemljama u tranziciji, jedan talas reformi vodi drugom talasu reformi, koje su delimino povezane sa harmonizacijom ustanova tih zemalja sa onima u razvijenijim zemljama, a delimino su odgovor na specifine drutvene i privredne probleme sa kojima se pojedine zemlje suoavaju. Ta fleksibilnost i prilagodljivost je prednost demokratskog reima. Neuspeh liberalizacije u socijalistikim reimima jeste pouan, jer ukazuje na potrebu demokratizacije. Neuspeh demokratizacije u autoritarnim ili postsocijalistikim reimima vodi na stranputicu, ako ne i u orsokak. Ovo drugo je i nauk iz neuspeha reformi u Srbiji od 2000. do danas. Prvi pokuaj se zavrio tako to su pripadnici slube bezbednosti ubili predsednika vlade, sa jasnim ciljem da se sprei demokratizacija i uspostavljanje vladavine prava. Potom se manjinska vlada odravala na sukobima sa partnerom u dravnoj
51
zajednici, sa Tribunalom u Hagu i zbog toga i sa Evropskom unijom, a u poslednjih godinu dana se potpuno disharmonina vlada odravala na sukobima sa Kosovom i svima koji podravaju njegovu nezavisnost. Neuspesi Srbije u demokratizaciji, liberalizaciji privrede i u meunarodnoj integraciji ne poduavaju i ne podstiu na promenu politikog reima, bar ne do sada. Ovo bi moglo da se promeni na predstojeim izborima, mada su izgledi za to oko pedeset odsto, a moda i manji. Ukoliko i ovi izbori budu neuspeni, tek e negativne posledice, ozbiljne negativne posledice do kojih e doi, moda dovesti do pozitivnih promena, koje se, eto, ekaju najmanje etrdeset godina. Ovo je moj poslednji napis za Ekonomist magazin. Gotovo etrdeset godina saraujem sa Ekonomskom politikom i sa ovim listom. Bile su to dobre, neki kau i najbolje, a svakako uspene novine, ak i u najgora vremena. Danas, preneto iz Ekonomista, 01.04.2008.
politika staBilnost i ruski primer

razduivanja
U skoranjem napisu u Politici Branko Milanovi je izneo predlog da se srpske stranke odreknu integracije u Evropsku uniju zarad politike stabilnosti. Ovo bi, valjda, trebalo razumeti kao argumentum ad absurdum. Tvrdnja je: ako se eli politika stabilnost, potrebno je odustati od integracije u Evropu. Zato? Zato to je za veinu zemalja lanica Evropske unije Kosovo nezavisno. ta e se tim odustajanjem od Evropske unije postii na Kosovu? Nita. Dakle, politika se stabilnost u Srbiji moe postii samo tako
52
to e se posle gubitka Kosova odustati od Evropske unije. Iz toga sledi da se u Srbiji moe postii politika stabilnost samo ako se tei nedostinom i odbaci se dostino. To je apsurdno. to znai da bi ili trebalo zakljuiti da je u Srbiji samo apsurdna politika stabilizujua, to nije nemogue, ili da nije mogua politika stabilnost koja bi se zasnivala na apsurdnim ciljevima. Uvaavanje injenica ne bi obezbedilo politiku stabilnost. Razlog tome je taj to politika nestabilnost u Srbiji nema veze ni sa sukobom na Kosovu, a ni sa pridruivanjem Evropskoj uniji. Politika nestabilnost je posledica napora koje ulau pojedinci, kao to je to inio Slobodan Miloevi u prolosti, da imaju autoritarnu vlast ili napora koje ulau partije i njihovi lideri, DSS i Vojislav Kotunica danas, da vladaju iako su manjina. Autoritarne voe i autoritarne politike stranke ne mogu da obezbede politiku stabilnost. Ko, uostalom, preti politikom destabilizacijom na Kosovu i u Srbiji? Po dosadanjim izjavama, jasno je da Demokratska stranka ne preti da nee prihvatiti rezultate izbora. Destabilizacijom preti najvie DSS, a implicitno i SRS. Hoe li biti spremni da sa pretnji preu na dela, ostaje da se vidi. Kao to ostaje da se vidi koja e tano biti njihova politika, recimo u privredi. Jer e, naravno, politika stabilnost zavisiti i od toga hoe li oni obezbediti privredni napredak. Izjave koje daju njihovi predstavnici ne obeavaju. Recimo, Jorgovanka Tabakovi kae sledee, opet u Politici: Meni je cilj da se razduimo onako kako su to uradili Rusi. Oni su za nekoliko godina potpuno vratili dugove. Osim zvaninih mera, postojale su mere o kojima se samo pria. Jedan vrlo zanimljiv deo mera o kojima se pria bio je da je svima koji su se naglo obogatili u vreme Borisa Jeljcina postavljeno pitanje da li e dozvoliti preispitivanje porekla kapitala ili e deo novca izdvojiti za vraanje dravnih dugova. Jasno je ta su izabrali. Niko se nije obogatio na zakonit nain, pa ak ni nai bogatai. Na bliskosti vlasti i privilegijama mnogi su profitirali.
53
Re je o spoljnom dugu, o dugu prema inostranstvu, pre svega prema zemljama lanicama Evropske unije. Kako on nastaje? Iz deficita na tekuem taunu, koji je prole godine iznosio oko pet milijardi evra. Sve to nije dug, ali jeste obaveza prema inostranstvu. Ukoliko bi se zaista teilo tome da se Srbija samo za nekoliko godina razdui, bilo bi potrebno da se iz pet milijardi deficita pree u veliki suficit. Inae, ak i ako bi se sva imovina bogatih nacionalizovala i prodala strancima, a potom se taj novac iskoristio za vraanje dugova, Srbija bi svejedno i dalje gomilala dugove prema inostranstvu, a deficit na njenom tekuem raunu bi se poveao, jer bi u njega ule poveane obaveze prema strancima kojima je imovina prodata. Ono to je omoguilo Rusiji da vrati strane dugove nisu poveani porezi i nedobrovoljni prilozi ruskih bogataa, ve veliki suficit u spoljnoj trgovini usled visoke cene, pre svega, nafte i gasa. Ukoliko bi se zaista teilo drastinom smanjenju uvoza kako bi se Srbija za nekoliko godina razduila to bi podrazumevalo dramatian pad potronje i investicija. Teret bi podneli oni kojih ima najvie, a to su srednja klasa i siromaniji. Najbolje bi proli bogatiji, bez obzira na to to bi delimino pomagali dravi da vraa strane dugove. Kao to se moe videti iz veoma dobrih analiza Andreja Ilarionova, Borisa Nemcova i Vladimira Milova, imovinska i nejednakost dohodaka, a i socijalna nesigurnost, veoma su poveani upravo u Putinovoj Rusiji. Srbiji taj primer nije ni potreban, jer je poznato koji su bili privredni rezultati socijalistike i radikalske vlasti iz devedestih godina prologa veka. Dakle, privredna politika koja se najavljuje, a i politika konfiguracija koja je navodno potrebna da bi se obezbedila politika stabilnost, moe da izazove samo socijalne i politike sukobe ne zbog Kosova ili Evropske unije, ve radi ivotnih ansi i sloboda u Srbiji. Peanik.net, 28.04.2008.
54
falsifikat
Pjer Menar je, kako saznajemo od Borhesa, doslovno prepisivao Don Kihota, a smisao romana se menjao. U Borhesovoj prii se ne postavlja pitanje koja je verzija romana original, a koja falsifikat, jer bi to bila literarna vulgarizacija, ak i ako se pria shvati kao parodija, a ne kao pria, to ona u stvari jeste. Stvari stoje drugaije sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruivanju, bar u interpretaciji srpskih nacionalno svesnih stranaka i njihovih lidera: autor Sporazuma za stabilizaciju i pridruivanje je, u originalu, srpska vlada i, naravno, sam predsednik te vlade. Autor falsifikata, koji je od rei do rei, od znaka do znaka, identian sa originalom, jeste Solana. Falsifikat i original su identini po svemu, osim po smislu. Smisao je promenio Solana, mada nije promenio ni jedno slovo ili znak. Kako je to mogue? Lako. U sporazumu se, na primer, govori o regionalnoj saradnji, o dobrosusedskim odnosima. Dok je to bio, da autorstvo personalizujemo, Kotuniin sporazum, to je imalo jedan smisao; sada kada ga je falsifikovao Solana, te je to postao Solanin sporazum, to je dobilo sasvim drugi smisao. Da bi se razumelo kako je lako falsifikovati sporazume ne menjajui nita u njima, valja ii dalje od Borhesa i voditi rauna o dva dodatna naela interpretacije. Jedno glasi ovako: nije vano ta pie nego ta autori, a mogue i drugi, misle. Recimo, Oli Ren kae da se nada da e Srbija razvijati dobrosusedske odnose sa Kosovom. Time se, naravno, ne menja nita u samom sporazumu, ali mu se menja smisao. A tek kada se uzme u obzir ta misli, a ne govori, pravi autor Solana, svaka odredba sporazuma u potpunosti menja smisao. Falsifikovanje se sastoji u tome to se smisao menja izjavama i u mislima, a ne menja se, naravno, sam tekst.
55
Drugo naelo interpretacije glasi ovako: iz premisa Kotuniinog sporazuma sledi jedan zakljuak, a iz Solaninog zakljuka valja izvui sasvim druge premise. Jer, kada je srpska vlada prihvatila obavezu da razvija regionalnu saradnju i dobrosusedske odnose, to se zasnivalo na premisi da e autor biti Kotunica, pa da nee biti problema sa smislom ovih obaveza. Sada kada je stvarni autor Solana, iz zakljuka o potrebi regionalne saradnje trebalo bi izvui sasvim drugaije premise. Pre je Kosovo bilo sused, ali je autor bio Kotunica, a sada je Kosovo sused, ali je autor Solana. Tako da se identian zakljuak, identian tekst, identine obaveze, identino sve, sada zasniva na dva potpuno razliita skupa premisa. Jedno je smisao dobrosusedskih odnosa sa Kosovom kada je autor sporazuma Kotunica, a sasvim drugo kada je to Solana, posebno ako on to autorstvo ostvaruje mislima i namerama, a ne samim tekstom sporazuma. Ovde, naravno, nema mnogo smisla postavljati pitanja o dosadanjoj dobrosusedskoj saradnji Srbije i Kosova u kontekstu regionalne saradnje, koja je institucionalizovana na razliite naine. Sve je to preneto u Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju, ali je smisao dobrosusedske saradnje u ovim regionalnim integracijama, naravno, sasvim drugi. Jer je re o originalu, a ne o falsifikatu. Jeste da su neke od zemalja u regiji priznale Kosovo, a i autorstvo tih priznanja slobodno se moe pripisati Solani, ali to je ipak neto drugo. Kako? Lako. Srpska vlada i njen predsednik mu daju drugi smisao. Nije, dakle, vano ta pie i nije vano na ta to to pie tano obavezuje i da li se bilo ta u tome promenilo, ve je vano ta ko misli i namerava. Sve zavisi od toga ko je autor, ko je ef, to bi rekao Hampti-Dampti. Peanik.net, 05.05.2008.
56
kraj i poetak
Kao to se i moglo oekivati, ovo je Kotuniin kraj. Poetak kraja predstavljala je njegova odluka iz vremena pregovora koje je vodio Marti Ahtisari, da se sve stavi na kartu sukoba sa Evropskom unijom. Do njegovog kraja nije dolo ranije zbog Tadievog oportunizma. Sada je doao kraj tom oportunizmu, pre svega zato to se logikom kojom je otkrivena tobonja Ahtisarijeva prevara, dolo do optubi da je Tadi izdajnik. Stoga su glasai, odnosno veliki broj njih, iskoristili priliku da stvari vrate na poetak. No pitanje je o kakvom poetku je re? Ako bi se procenjivalo na osnovu glasanja, njihov ishod ukazuje da su odbaeni krajnji nacionalizam i populizam. Veina biraa vidi Srbiju u Evropskoj uniji. Pored toga, veina se, po svemu sudei, izjasnila za preraspodelu tereta tranzicije. Program nove vlade bi, dakle, mogao lako da se sastavi: ubrzana integracija u Evropsku uniju i vea briga za socijalne posledice reformi, koje su neophodne da bi se ostvarile evropske integracije. Koja koalicija bi to mogla da ostvari? Najprirodnija bi bila koalicija izmeu socijaldemokrata, liberala i predstavnika odreenih interesnih grupa, jer su svi oni, manjevie bezuslovno, za integraciju u Evropsku uniju. Socijaldemokrate nisu, meutim, u Socijalistikoj partiji Srbije ve u Demokratskoj stranci. Liberali nisu samo u Liberalno demokratskoj partiji ve, delimino, i u G17 plus, a od tih ideja nije daleko, bar kada je re o prihvatanju principa otvorene privrede, ni Liga socijaldemokrata Vojvodine. Socijalistika partija Srbije je samo okvir za razliite interesne grupe, pre svega Partiju ujedinjenih penzionera i Jedinstvenu Srbiju koja vlada Jagodinom. Ideologija SPS-a ne pripada proevropskom taboru. Zalaganje za destabilizaciju Bosne i Hercegovine, odbijanje saradnje sa Hakim tribunalom i rehabilitacija politike voene devedesetih godina nema niega zajednikog sa onim za ta su se izjasnili glasai koji bi trebalo
57
da imaju svoje predstavnike u novoj vladi. Ovom bloku valja dodati i predstavnike manjina (mada pitanje koje bi manjinske partije bile prihvatljive za vladajuu koaliciju nee biti beznaajno). Dakle, ako se poe od opredeljenja glasaa, vladu bi trebalo da sastave Koalicija za evropsku Srbiju, Liberalno demokratska partija, stranka(e) manjina i Partija ujedinjenih penzionera. Do toga najverovatnije nee doi, iz jednostavnog razloga. Socijalistika partija Srbije je jeftinija od Liberalno demokratske partije. Penzionerima e morati da se udovolji u svakom sluaju, a preostali zahtevi, ili kako ih oni zovu naela socijalistike partije nisu sutinski razliita od principa Demokratske stranke1. Sa Liberalno demokratskom partijom stvari stoje drugaije. Tu je pitanje Kosova najmanje vano. Ukoliko i posle ovih izbora Demokratska stranka eli da vodi spoljnu politiku konfrontacije, a ne normalizacije odnosa sa Kosovom to je, na kraju krajeva, njen problem. I problem Srba sa severa Kosova koji su uglavnom glasali za radikale, sa pogrenom procenom o tome ta je tema ovih izbora i ko ima najvie izgleda da pobedi. Stabilizacija stanja na severu Kosova bie zadatak Demokratske stranke i u tome bi LDP mogla da pomogne, ali ova partija ne moe da bude odgovorna ako Demokratska stranka ne eli da menja politiku prema Kosovu. Liberalno demokratska partija je skup koalicioni partner zbog toga to bi zahtevala bre i radikalnije reforme, to bi moglo da bude prihvatljivo za G17 plus, ali bi ostavilo posledice na odnos snaga unutar Koalicije za evropsku Srbiju. Sve to bi znatno uticalo i na ukupne odnose unutar takve vladajue koalicije. Pored toga, LDP bi se zalagala za promenu odnosa prema monopolima, prema nekima od sklopljenih ili planiranih privrednih aranmana, pre svega kada je re o sporazumu sa Gaspromom.
1 O programima srpskih stranaka sam pisao u Programi i politike, Z. Lutovac (ur), Ideologija i politike stranke u Srbiji. Beograd: Friedrich Ebert Stiftung, FPN, Institut drutvenih nauka, 2007.
58
Ova stranka bi zahtevala promenu odnosa prema korupciji i politizaciji vlasti, javnih slubi i preduzea. Kada je o poslednjem re, za to bi se mogli nai saveznici u redovima Demokratske stranke, ali kada je re o monopolima i poslovima sa Rusijom, izgledi za saveznitvo se smanjuju. Iz tih je razloga najverovatnija nova kohabitacija, ovoga puta sa strankom pokojnog Slobodana Miloevia (i strankom pokojnog Arkana). Simboliki znaaj toga ne bi trebalo potcenjivati, ali je mnogo vanije da e to znaiti ouvanje sistema kontrole koji je postojao i do sada, mada u oslabljenom vidu. Naime, veinu e u skuptini initi SPS, DSS-NS i SRS. Koje bi mogle biti posledice toga? Koalicija sa Socijalistikom partijom ima veliku prednost zato to ne stavlja Demokratsku stranku pred bilo kakve ideoloke i interesne dileme. Pored toga, moe da izgleda da je cena te koalicije niska, jer Socijalistika partija nije dobila mnogo glasova, a deo njih duguje koalicionim partnerima. To e, meutim, Socijalistiku partiju terati da se ponaa slino Demokratskoj stranci Srbije u prethodnoj vladi, jer e morati da trai podrku od opozicionih stranaka u skuptini. Situacija je sada ipak neto drugaija zbog toga to e bar na poetku opozicija biti slaba. Ovo se pre svega vidi na osnovu toga to veina glasova dobijenih na izborima ne moe da se pretvori u vladajuu veinu. No, kakav e biti njihov stvarni uticaj, zavisie i od toga kako e se, i da li e se, prilagoditi novom stanju stvari. Posle ovih izbora, Demokratska stranka Srbije mogla bi da sauva politiki potencijal samo ako bi uspela da formira vladu sa Srpskom radikalnom strankom ako ne sada, onda kasnije. Za ovo im je potrebna Socijalistika partija Srbije, ali uopte nije jasno da li bi ona mogla da ue sa njima u vladajuu koaliciju. Malo je verovatno da bi to bilo prihvatljivo za Partiju ujedinjenih penzionera i glasae
59
iz Jagodine. Ukoliko ne doe do te koalicije, ne toliko tokom formiranja vlade ve i za vreme kasnijih politikih odmeravanja, DSS nema budunost. Nova Srbija ima drugaiji problem, jer je prilagodljivija, mada tek ostaje da se vidi kako e izgledati njihovo prilogoavanje sadanjim postizbornim prilikama. Konano, Srpska radikalna stranka je uspela da naraste do nesluenih razmera pre svega kao stranka koja okuplja nezadovoljne, koji daju svoj glas za nita. Takva stranka takoe nema budunost. Da bi se odrala, trebalo bi da promeni rukovodstvo, identifikuje interese koje eli da zastupa i program kojim bi ih ostvarila. Te dve stvari su povezane, jer sadanje rukovodstvo nije za to sposobno, a zamene nema na vidiku. Radikale e odravati u ivotu sporost Demokratske stranke u reavanju nasleenih problema, meu kojima je i Kosovo, ali ako bi se vlada koja e se sada formirati odrala itav mandat, teko je videti da bi SRS mogao da dobije vie od desetak procenata na sledeim izborima. Usled toga je veoma vano za stranke u opoziciji da odravaju panju na temama koje e vladi nametati Socijalistika partija. U ovom asu, bliskost Demokratske stranke i Socijalistike partije u ideolokom i politikom smislu sugerie da bi nacionalne i socijalne teme mogle da omogue opoziciji da se konsoliduje i da proba da preuzme kontrolu nad skuptinom. Tu je posebno potrebno imati u vidu da je Socijalistikoj partiji daleko najblia Demokratska stranka Srbije. A ovoj poslednjoj SRS. Kako e se ta bliskost ispoljavati i koje e politike oblike uzimati, videe se kada na red dou ona pitanja na kojima e se odmeravati odnos snaga. Nije dakle jo jasno o kakvom je tano poetku re. Da bi se to shvatilo, dovoljno je postaviti sledee pitanje: zato Demokratska stranka ne ponudi koaliciju i LDP-u i SPS-u? Ako bi Socijalistika
60
partija Srbije bila spremnija da ue u koaliciju sa Demokratskom strankom Srbije i Srpskom radikalnom strankom nego sa Demokratskom strankom (ukoliko to podrazumeva i koaliciju sa LDP-om), postaje jasno kakva se ideoloka i politika konstelacija snaga stvara na ovom prostoru. Ako se tome doda zapaanje da je Demokratskoj stranci blia SPS nego LDP, lako je shvatiti da e ovde biti jo mnogo lutanja, pre nego to se krene pravim putem. Peanik.net, 13.05.2008.
nita nije izGuBljeno

Nije vreme ni za soul searching niti je as to throw in the towel. Raspravu o tome ta je liberalno i ta se podrazumeva pod socijalnom pravdom svakako treba nastaviti. Oni koji misle da e o neoliberalizmu i o ekonomskoj politici neto shvatiti itajui ieka ili Lenjina treba, naravno, da nastave s tim. Sa politike take gledita, meutim, kljuno je da se ideoloka pobeda na izborima pretvori u politiku pobedu, to znai da se oformi vlada koja e biti u skladu sa voljom glasaa. Ovo je vano zato to se moe dogoditi da e vladu oformiti oni iji su programi izgubili, s tim to bi samo verbalno prihvatili program za koji se izjasnila veina. Jedan primer: Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju (SSP). Valja voditi rauna o tome zato su raspisani izbori. Zato to je spremnost Demokratske stranke da potpie SSP proglaena izdajom i zatraena je podrka glasaa da se SSP poniti. Ta podrka nije dobijena. Sada je veoma mogue da oni koji nisu dobili podrku sastave vladu i odlue da ne ponite SSP. To je kljuna postizborna tema. Zato? Zato to se tako nee doi do cilja kojem bi SSP trebalo da poslui. Kao ni do svih drugih ciljeva.
61
Pogledajmo to ovako. Tri stranke ili koalicije stranaka koje bi htele da oforme vladu zalau se za tri nemogua ili neostvariva cilja. Jedan je: Kosovo u Srbiji. Drugi je: Srbija ruska gubernija. Trei je: socijalna pravda, onako kako je oni shvataju. Koalicioni sporazum koji e sastaviti bie suta suprotnost tim ciljevima, ali ne zato to e se oni promeniti piui taj sporazum, ve zato to za te politike ciljeve nisu dobili podrku na izborima. Tako da e se dobiti novi program vlade, u kome nee biti iskrenosti ni prema partijama koje e initi koaliciju, ni prema glasaima. Zbog toga ta vlada nee ostvariti partijske zadatke, ali ni ciljeve koalicionog sporazuma. O volji glasaa i da ne govorimo. Verovatno je najtee videti zato nije ostvariv cilj socijalne pravde, onako kako ga shvataju srpski socijalisti, pa u rei neto vie o tome. Najpre je potrebno prei put od pukog pojma do njegove sadrine. U politici to znai i da je neophodno pronai sredstva za ostvarivanje ciljeva. ta, dakle, oni koji zahtevaju socijalnu pravdu pod time podrazumevaju? Re je o tri grupe mera. U prvoj kljuno mesto zauzima redistribucija. Na to se svode zahtevi da se poveaju penzije. To je trenutno ostvarivo. Zapravo, ostvarivo je ukoliko se oformi vlada koja bi mogla da nae budetske izvore za to poveanje. Usput, valja primetiti da niko od onih koji zagovaraju redistribuciju u korist penzija ne kae koji nivo redistribucije sledi iz pojma socijalne pravde. Sedamdeset odsto od plate, ili moda neki drugi postotak? I zato ba taj? Moda je prema naelima socijalne pravde pravedno da to bude sto odsto ili ak vie? A moda nije nepravedno da bude pedeset odsto? Nikako da saznamo taj postotak, bez obzira na to to se uporno ponavljaju rei socijalna pravda, socijalna pravda, socijalna pravda... Potreban je argument i opravdanje. Potrebno je, takoe, imati sredstava za sve ostalo, ukljuujui i poveanje penzija. To je ostvarivo ako se oformi vlada koja moe da ima pristup tim sredstvima. No, to je manje vano, ako se zaista veruje u socijalnu
62
pravdu, jer bi trebalo da je re o naelu distribucije u drutvu, koje ima dugorono vaenje. Da bi se to obezbedilo, potrebno je znati kako odreeno naelo distribucije ili redistribucije moe da se realizuje. Osnovni razlog zbog koga su u Srbiji penzije male, a i da ih nije lako poveati, lei u malom broju zaposlenih. Oni finansiraju sadanji nivo penzija po dva osnova: doprinosima i porezima. Naravno, kada je re o porezima, plaaju ih i penzioneri. Poveanje penzija podrazumeva i poveanje poreza, a to se u Srbiji pre svega odnosi na porez na dodatnu vrednost i inflatorni porez: oba veoma regresivna, dakle koji pogaaju siromanije, posebno penzionere. Stvarna vrednost penzija u tim okolnostima nee biti vea ako se ne povea broj zaposlenih. Ovde valja uzeti u obzir i drugi niz mera, koji se vezuje za socijalnu pravdu, pre svega zakon o radu koji poveava prava zaposlenih. Kada je re o socijalnoj pravdi, pod tim se podrazumeva da se interesi jedne socijalne grupe zatite na raun neke druge socijalne grupe. Ovo se moe smatrati opravdanim ako se uzima od bogatih i daje siromanima ili ako se obezbeuju prava socijalnim grupama koje su izloene posebnim rizicima. To je, naravno, neopravdano ukoliko se u gori poloaj dovedu oni koji ve ne stoje dobro. Predlozi da se zatite prava zaposlenih mogu imati rave posledice po nezaposlene, jer e se smanjiti njihovi izgledi da dou do posla, ili e biti prinueni da ga jo ee trae na crnom tritu, gde su rizici vei, a prava ne postoje. Ukoliko se zaista eli socijalno pravedna (ili kako Demokratska stranka sada kae socijalno odgovorna) regulacija trita rada, potrebno je socijalnu pravdu shvatiti kao optimalnu kombinaciju prava i rizika na tritu rada, a to nije kombinacija po kojoj prava imaju zaposleni, a rizik snose nezaposleni ili oni koji su zaposleni u neformalnoj privredi. Posebno ukoliko ta kombinacija prava i
63
rizika podrazumeva da prava imaju oni koji su u dravnoj slubi, a rizik snose oni koji rade u privatnoj privredi. To bi oslabilo interes za zapoljavanje upravo u privatnom sektoru. Zaposlenost u Srbiji raste jedino u privatnom sektoru; to je jedina sfera u kojoj postoji mogunost otvaranja novih radnih mesta, od ega, da podsetim, zavisi i mogunost da se doe do novca kako bi se poveale penzije. Pored poveanja prava zaposlenih, zahtevaju se besplatno kolstvo i zdravstvo. To je jo jedan primer propagiranja odreenih ciljeva, a da se ne pominju sredstva kojima se oni mogu postii. Kada se kae besplatno, misli se na to da trokove pokriva budet, a to znai poreski obveznik. To je vid osiguranja, koji nije rav za odreene oblike obrazovanja i zdravstvene zatite, ali u naelu nema niega socijalno pravednog u tome da se sve obrazovne i zdravstvene potrebe osiguraju preko drave. Kao i u nekim drugim sluajevima u kojima drava odreuje cenu ili plaa trokove, ni ovde se ne moe izbei subvencija bogatih, a veoma je mogue da bi se na taj nain vie panje posvetilo leenju manje rizinih oboljenja. Usled toga se uvode razliiti oblici privatnog osiguranja i participacije. Jasno je da sadanji sistem u Srbiji najverovatnije nije najbolji. Ali jo je jasnije da se on ne moe reformisati zahtevima za besplatnim uslugama u obrazovanju i zdravstvu. Trei zahtev koji se opravdava socijalnom pravdom jeste da se zaustavi privatizacija. Razlozi koji se navode su takvi da bi trebalo oekivati da se zahteva i nacionalizacija ve privatizovanih preduzea, a zato ne i privatnih preduzea i banaka. Ovde je tek zbrka potpuna, jer se oni koji su protiv privatizacije ne zalau za nacionalizaciju, tako da nije jasno za ta se oni tano zalau. Moda za partijsku kontrolu dravnih preduzea, a to je svakako najgori argument protiv privatizacije.
64
Privatna svojina nije bolja od dravne zbog toga to obezbeuje pravednu raspodelu, ve zato to je efikasnija. Ona efikasnije koristi uloena sredstva, a u privatnom sektoru je i vea konkurencija, ili bi bar trebalo da bude, budui da vlada, ukoliko nije korumpirana, nema obavezu da pomae ili da na bilo koji drugi nain obezbeuje monopol bilo kog privatnika. Socijalna pravda koja se time postie oigledna je: bolja alokacija proizvodnih inilaca i nie cene. To ne znai da nije potrebno voditi rauna o jednakosti, samim tim i o potrebi za redistribucijom, kao i o socijalnoj i drugoj zatiti, a i o privrednoj politici koja ima za cilj poveanje zaposlenosti i smanjenje nezaposlenosti. Potrebna su i ulaganja u javna dobra i ljudski kapital, kako bi se obezbedila socijalna pravda ne samo danas i sutra, ve na dui rok. Sve je to poznato i sasvim jasno, kako socijalistima tako i neoliberalima. Svima je, meutim, jasno i da se to ne moe postii neefikasnom privredom i neposrednom dravnom kontrolom ili redistribucijom u korist onih koji imaju trenutni uticaj na vladu. Budui da se, na nain na koji se to predlae, ne moe postii socijalna pravda, mora se odustati od tog cilja ili od navedenih sredstava. U tom smislu, veina glasaa je bila u pravu kada je glasala za demokrate i liberale, a i za druge koji se zalau za SSP i integraciju u Evropsku uniju. Ono to bi mogli da dobiju, meutim, jeste koalicija koja se pre izbora zalagala za ponitavanje toga sporazuma, za sukobe sa Evropskom unijom i zastarele socijalistike ideje, uz rusofilstvo koje se najmanje razume u samoj Rusiji. Budui da su ti ciljevi suprotni volji veine, i da su teko ostvarivi, valja oekivati da ta koalicija ne samo odustane od ponitavanja sporazuma sa Evropskom unijom, ve i da preuzme program partija koje su pobedile na izborima. To, meutim, ne znai da e biti u stanju da ga sprovede. Opet je najbolji primer SSP. Moe se oekivati da e se postii dogovor da se on ne ponitava, ali i da se ne ratifikuje.
65
Mogue je da se on unilateralno sprovodi, ali druga strana, Evropska unija, onda ne bi imala nikakve obaveze, bar ne dok se ne ispune njeni uslovi, pre svega saradnja sa Hagom. Ako nema ratifikacije, nee biti ni poverenja, to znai da e izostati korist od toga sporazuma. Pored toga, SSP je samo sredstvo, a ne cilj. On je uslov da bi se krenulo dalje, ka punom lanstvu u Evropskoj uniji. Ukoliko ne vodi tome, on je beskoristan, kao sredstvo privredne i svake druge politike. Isto vai i za ostalo. Na jedan ili drugi nain, DSS, SRS i SPS e morati da obeaju sve ono za ta su graani glasali, a inie suprotno od toga. Mogue je da e neki ljudi u tim partijama i koalicijama to konano razumeti i prikloniti se koaliciji demokrata i liberala, ako im je, recimo, zaista stalo do privrednog oporavka i socijalne pravde. Ako takvih ne bude bilo, Srbija e morati jo jednom da se izjanjava na izborima ili ulicama. Peanik.net, 19.05.2008.
nacionalna vlada
Izjava Vojislava eelja o ubici Zorana inia precizno karakterie nacionalnu vladu koju bi da sastave SRS-DSS-NS-SPS-PUPS-JS i nestranake linosti. Pomau i komentari perspektivnih lanova nacionalne vlade. Kandidat za ministra policije, kako se u Srbiji naziva ministar za unutranje poslove, objanjava da u toj izjavi nije re toliko o samom ubici koliko o organizaciji Crna ruka, koju bi, moe se pretpostaviti, taj ministar i njegova nacionalna vlada obnovili, kako bi se uklanjanjem izdajnika ostvarili nacionalni ciljevi. Nacionalna bi vlada, dakle, obnovila Jedinicu za specijalne operacije.
66
U tom kontekstu, potpuno je nevano da li e partije koje bi htele da sastave nacionalnu vladu odluiti da odustanu od ponitavanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju (SSP). Jer nacionalna vlada nema za cilj da neto postigne u meunarodnim odnosima, ve da preokrene politiki razvoj u zemlji. Nacionalna vlada je trebalo da poniti SSP kako bi se presekle veze Srbije i Evropske unije i smanjio politiki prostor proevropskim strankama. Odustajanje od ponitavanja SSP postaje beznaajno, jer nacionalna vlada ne namerava da nastavi sa integracijom zemlje u Evropsku uniju. Stvarni cilj je revizija sudskih presuda koje bacaju ravo svetlo na nacionalnu stvar i restauracija sistema, pri emu su, kada je re o izdajicama, sva sredstva dozvoljena. A ko je izdajnik moi e da se proita u knjizi, pismu ili dopisu Vojislava eelja, ako je ceniti po izjavi SRS kandidata za ministra policije. Koliko se moe videti, nagovetaji da nacionalna vlada ne samo da ne bi radila na evropskim integracijama, ve bi radila na restauraciji policijske drave, ne zabrinjavaju sve one koji se nadaju da e uzeti uee u njoj. Njihov problem su glasai. Nacionalna vlada nije dobila podrku na izborima 11. maja, a nacionalne partije su prole jo gore u drugom krugu izbora u Vojvodini. Jasno je da bi slian ishod imali i eventualni novi izbori u Srbiji. Glasai su podigli ulog nacionalnoj vladi. Nije vie dovoljno odustati od nacionalne spoljne politike, ve bi bilo potrebno da se nacionalne partije praktino preko noi sasvim promene. To sa postojeim rukovodstvima i nezavisnim saputnicima nije mogue. Ovi e izbori, a posebno rezultat u Vojvodini, uticati i na Demokratsku stranku, koja takoe povremeno koketira sa idejom o nacionalnoj vladi, to jest o vladi koja vodi rauna, kako se to kae, o dravnim i nacionalnim interesima. Ta bi fraza trebalo da znai da se ne odustaje u potpunosti od kontinuiteta sa politikim ciljevima iz prethodne dve decenije. Ovi izbori su pokazali da veina zahteva diskontinuitet. Proevropska vlada e morati da vodi rauna da tu veinu ne razoara.
67
Konano, rezultati izbora u Vojvodini trebalo bi da imaju posledice i na planove o raspolaganju resursima, koji se nalaze pre svega u toj pokrajini. A to znai da e morati ponovo da se pregovara o privatizaciji naftne industrije i o poslovnim planovima sa Gaspromom. Uopte, Beograd e sa Vojvodinom morati drugaije da razgovara, to je jo jedan problem koji nacionalna vlada ne bi mogla da rei. Dakle, glasai su rekli svoje i o nacionalnoj vladi, i o dravnim i nacionalnim interesima, i o politiki motivisanim poslovima. Sastavljanje nacionalne vlade posle ovih izbora bilo bi suprotno volji glasaa i stoga veoma skupo preduzee. Peanik.net, 26.05.2008.
nepoverenje
Kljuna re liberalne misli jeste nepoverenje. U vlast, naravno. Evo kako to izgleda primenjeno na ono to izjavljuju srpski ministar finansija i guverner centralne banke. Prvo, kasa je prazna. Ovde nije kljuno pitanje da li je to tano ili nije. U naelu, dravna kasa ne bi ni trebalo da bude puna. Ako je budet uravnoteen, to znai da su prihodi u toku godine jednaki rashodima u toku te godine. Viak i manjak se mogu pojaviti zato to prihodi i rashodi nisu usklaeni, to se po prirodi stvari ne moe izbei. Pa vlada privremeno tedi ili se zaduuje, ve kako prilike zahtevaju. emu onda pria o tome da je kasa prazna? Zabavno je da to dolazi od ministra finansija koji je od prvog dana na poslu samo irio optimizam, i kada je sastavljan budet
68
i srednjorona budetska projekcija, a hvalio se vikom u budetu jo koliko jue. Nita to ministarstvo finansija kae sada ne uliva poverenje. Posebno jer nigde nema podataka. Kako bi bilo da podnesu raun? Drugo, drava e morati da se zaduujuje, ako se neto ne proda. Jer, do sada su se troile pare od privatizacije, a sada ih nee biti za penzije i druge tekue obaveze. Zato su se pare od privatizacije troile za tekue trokove? Nesretni Meunarodni monetarni fond ubeuje sve ministre finansija u Srbiji, evo ve osmu godinu, da ne bi trebalo raunati sa prihodima od privatizacije kada se planiraju tekui trokovi. Zato? Jer to nisu tekui prihodi. ta je trebalo initi? Prikazivati manjak i zaduivati se da bi se on pokrio. Digresija. Sada vidimo, zapravo nam se kae, a inae smo znali ili smo mogli da znamo da smo hteli da znamo, da su sve vlade od 2000. do danas inile isto to i Miloevieve vlade. Setimo se Telekoma i 1997. Bar kada je o tome re, zaista nema prepreka koaliciji Demokratske i Socijalistike stranke. One ne dele samo bol, nego i odnos prema javnim finansijama. A ovo drugo je, setite se Makijavelija, daleko vra i neposrednija veza. Pravo pitanje nije da li bi vlada trebalo da se zaduuje, ve zato to nije inila do sada? Nije, ne zato to svi ti ministri finansija to nisu znali, ve zato to je bilo potrebno hvaliti se uspesima u fiskalnoj politici, a glavni dokaz je bio viak u budetu, uz redovno ispunjavanje obaveza prema korisnicima budeta. Usled toga, namee se pitanje emu slui ova pria o manjku u javnoj kasi? Pritisku. Javnost bi trebalo dovesti dotle da trai prodaju neega, kako bi bilo plata, penzija i investicija iz Nacionalnog investicionog fonda (koja je tek to pria, sa elementima poniavanja javnosti, ali to je posebna tema). ta bi moglo brzo da se proda? Naftna industrija Srbije i JAT. To sami ministri kau. Ovo je, naravno, iskazivanje zahvalnosti vojvoanskim glasaima. Dobro je znati
69
da su glasai u Kremlju Demokratskoj stranci vaniji od onih u Vojvodini. Potrebno je javnosti prodati taj daleko najskandalozniji posao do sada, a konkurencija nije slaba, pa otud zastraivanje da para nee biti ni za penzije. Dakle, ako neete da se zaduujemo, a elite plate, penzije i puteve, podrite skandalozne sporazume kojima se budzato prodaju NIS i JAT. Tree. Narodna banka je nemona. Vratite se u vreme od pre godinu dana. Narodna banka je bila jedina nadlena i zasluna za nisku inflaciju. Sada jedino Narodna banka nije odgovorna za ubrzanje inflacije. U toku prole godine je bilo ljudi koji su morali da trpe svakojake kritike, o spletkarenju da i ne govorimo, zato to su upozoravali da postoje problemi sa monetarnom politikom centralne banke. I sada se ovek izlae istom riziku ako upita zato centralna banka nije odgovorna ako je inflacija izmakla kontroli ili, ako vam to zvui suvie alarmantno, to nee ostvariti cilj koji je sebi postavila, iako je on toliko iroko postavljen da ne bi trebalo da bude ba preterano teko ostvariti ga? Ako je centralna banka odgovorna za inflaciju, pretpostavka je da ona moe da je kontrolie. ta bi to podrazumevalo? Budui da centralna banka moe da utie samo na koliinu novca, to znai da bi za niu stopu inflacije bilo potrebno da bude mnogo manje novca u opticaju. Moe li ona to da ostvari? Ako ne moe, trebalo bi da zatvori radnju koja se zove centralna banka i otvori radnju koja se zove fiskalno knjigovodstvo (kao u vreme Miloevia opet se namee poreenje). Ako moe, to znai da je vodila monetarnu politiku koja je omoguila sadanju inflaciju. A to je u direktnoj suprotnosti sa kljunim ciljem monetarne politike i sa njenim obavezama prema njemu. Narodna banka nije obavezna da se stara o sudbini jedne ili druge politike koalicije, jednog ili drugog ministra finansija, jedne ili druge vlade. Naravno, ako nije obavezna. To jest, ako je re o samostalnoj instituciji.
70
Da li je? Rezultati kau da nije. Zato je mogue ubediti javnost da centralna banka ima zasluge za usporavanje inflacije, ali nema za njeno ubrzavanje, to je kljuno pitanje. Dok javnost ne postavi to pitanje, centralna banka nee biti samostalna, to jest odgovarati upravo toj javnosti, kojoj je obeala, setite se, nisku stopu inflacije, ve ministru finansija, potpredsedniku vlade i njihovim politikim interesima. Za one koji ne mogu da smisle liberale i neoliberale, ovo je primer toga emu slui jedna od osnovnih liberalnih vrednosti: nepoverenje u vlast i one na vlasti. Ono je ne samo ugraeno u liberalne ustave, ve ima i vanu analitiku vrednost. Razlog tom nepoverenju ne lei samo u potrebi osporavanja onoga to vlast kae, ve i u potrebi da se razume zato vlast, blago reeno, iskrivljuje injenice, ako ih ve sasvim ne krije. Peanik.net, 09.06.2008.
o optoj volji
It was raining the whole weekend so we did ontology. Jerry Fodor Korisna posledica poslednjih izbora je rasprava o tome ta je demokratski a ta nije, posebno kada je re o rezultatima izbora u Beogradu. Veinsko je miljenje da je demokratija ono to se ponekad naziva proceduralnom demokratijom. Jer, smatra se, nema smisla govoriti o volji glasaa mimo samog ina glasanja. Ili, drugaije reeno, svaki ishod koji je u skladu sa izbornim i drugim propisanim procedurama u skladu je sa voljom glasaa. Jer bismo inae pristali na autoritarno tumaenje volje glasaa i izgubili
71
bismo demokratiju. Mislim da je sve to netano, a kako ima izvesne nade da se demokratija u Srbiji ustali, nije nevano da se rasprava o njoj nastavi. Iz intelektualnih razloga bih hteo da kaem neto o Rusoovoj ideji opte volje, jer se ona neretko pominje da bi se potsmehnulo onima koji misle da je u demokratiji re o volji veine ili, jo gore, o volji glasaa. I mnogi komentatori Rusoa tee da u tom pojmu vide neku metafiziku stvar, pa im je teko da razumeju o emu je stvarno re. Kada se, meutim, proita tek nekoliko stranica posveenih optoj volji i sistemima odluivanja i izbora u Rusoovom Drutvenom ugovoru, postaje jasno da je Ruso samo opisivao ono to se prirodno vezuje za demokratsku vladavinu. Sutina je u ovome: demokratski nain odluivanja i izbora ima za cilj donoenje zajednike odluke, koja bi trebalo da izraava volju (interese, ciljeve, vrednosti) glasaa, dakle neku zajedniku, skupnu, sabranu ili optu volju. Oigledno je da, kada se kae da je potrebna zajednika odluka (ili drutveni izbor, kako se to zove u teoriji o drutvenom izboru), kako god da se do nje dolazi, to znai da se pretpostavlja da je ona, ta zajednika odluka, moguna. Ako je odluka instrumentalna, kao to mora da bude ako je politika, tada ona ima neto za cilj, dakle intenciju. Konano, kako je zajednika odluka nekakav zbir pojedinanih volja (ili interesa), prirodno je rei da je to zajednika ili opta volja (ili da je re o optem ili, kako je uobiajeno rei, javnom interesu). Sam pojam volje, koji je izvor muka i uzbuenja mnogih interpretatora, moe da se zameni interesima, ciljevima, potrebama, vrednostima, idealima, politikim strastima ak, a da se nita od politikog znaaja i smisla ne promeni, osim moda kada se pojam opte volje dovodi u vezu sa radikalnim politikim promenama, sa reformama ili revolucijama.
72
U demokratijama odluuje veina. Kada je re o samom ustavu zajednice ili drave, o drutvenom ugovoru po Rusou, potrebna je jednoglasnost. Zato to time graani slobodno pristupaju zajednici, sa ciljem da u njoj nastave da budu individualno slobodni. To znai da je cilj pristupanja zajednici individualna sloboda i da opta volja ne moe da bude drugaije predstavljena nego jednoglasno, mada to ne znai da se do saglasnosti mora doi glasanjem ili na ustavotvornoj skuptini. Zapravo, prirodno je da to bude individualan ugovor sa drutvom, kako i sugerie Ruso. Takoe, kada se odluuje o javnim dobrima, postoji faktika jednoglasnost interesa, bez obzira kako se ona izraava, i interes svakoga je istovremeno i opti interes ili volja, to praktino sledi iz definicije javnog dobra (Ruso kao primere uzima bezbednost i dobrobit). Tako da nema nieg metafizikog u tome da, kada je re o drutvenom ugovoru i najosnovnijim javnim dobrima koja se njime obezbeuju, svaki pojedinac zna ta je opta volja i da pojedinana i jednoglasno izraena volja koincidiraju. Ruso smatra, ispravno, da je za to potrebno samo posedovanje zdravog razuma i nita vie od toga, nikakva via racionalnost ili autoritet bilo koje vrste. U svemu ostalom, volja (proste) veine izraava optu volju. Zato? Zato to ne moe da je izraava volja manjine. To je jednostavno opravdanje demokratije, to jest odluivanja veinom. Jednoglasnost bi bila jo bolja, ali nje esto nema, usled razlika u miljenjima i interesima. Jednoglasno se ne bi mogle doneti mnoge odluke, a ako bi bila dovoljna neka manjina, mogle bi istovremeno da se donesu potpuno suprotstavljene odluke (jer manjina kod svakog izbora moe da ima vie, veina je jedna). Jedino odluivanje veinom obezbeuje, pod odreenim uslovima, i odluivost i jednoznanost. Ruso veoma dobro, i savremeno, analizira politike procese, koji su se u starijoj politikoj filozofiji
73
nazivali korupcijom drave, u kojima volja manjine prevladava nad veinom. I to je otprilike sve to je od znaaja kada je re o optoj volji, bar kada je re o samom pojmu. Politika, znai, ima za cilj ostvarenje javnih interesa i staranje o javnim dobrima, koji su transparentni glasaima, jer su u skladu sa njihovim interesima, koje u najveem broju sluajeva reprezentuje glas veine, jer ona predstavlja optu volju. Kako se pojedinani glasovi sabiraju u glas veine, pitanje je politikog sistema i naina biranja i glasanja. No demokratija, ili odluivanje veinom, ima politiku prednost nad autoritarnim vidovima odluivanja zato to bolje i efikasnije reprezentuje optu volju, to i jeste rukovodee naelo pri izboru alternativnih postupaka odluivanja. Raunam da je ovo dovoljno, bar za svrhu ovog napisa, da se vidi da nema nieg ni metafizikog, niti autoritarnog u tome da se smatra da je potrebno da procedura odluivanja izraava volju veine i time demokratsku volju glasaa. I zaista, to i jeste ono to se podrazumeva pod demokratijom: legitimnost volje veine i procedura koja obezbeuje da se ona izrazi. Moe se rei da mi ne moemo da znamo koja je volja veine, mimo onoga to se konstituie kao veina po vaeoj proceduri. Posebno u reprezentativnoj demokratiji. To nije oigledno samo po sebi, kao to se moe initi, ali jeste tano da nema volje veine mimo neke procedure kojom se ona izraava. Ali, naravno, to su dve stvari. Jedno je da je uvek potreban postupak dolaenja do opte volje, a drugo je da je to ostvarivo svakim postupkom koji je trenutno na snazi. Kod ove take grei, mislim, Kenet Erou, kada interpretira idealistika shvatanja, u koja svrstava i Rusoovu optu volju (kao i uenje Kanta)2. Jedan nain da se razume opta volja u svetlu Erouove teorije drutvenog izbora, koja je apsolutno fundamentalna za politiku
2 K. J. Arrow, Social Choice and Individual Values. Yale University Press, 1963 (second edition), pp. 81-91 (knjiga je dostupna na internetu).
74
nauku i analitiko politiko miljenje uopte, jeste sledei3: Potrebna je odreena homogenost politikih shvatanja, kako bi dosledno odluivanje veinom bilo mogue. To je u skladu sa Erouovom teorijom. Opta volja jeste jedan opis te homogenosti. Dakle, postoji ishod kada su volje (interesi, preferencije, ciljevi, vrednosti ili o emu god da se radi) homogene i drugi, kada one to nisu. Po Rusou, prvi ishod legitimie drugi. Ovo se moe shvatiti kao dinamika teorija drutvenog izbora. Naime, opta volja jeste ono to utie na politiku stabilnost u svakom datom asu. Ukoliko ishodi konkretnih politikih izbora, recimo trenutni rezultati glasanja, ili jo ee, odluka o veinskoj koaliciji, nisu u skladu sa optom voljom, moe se oekivati politika nestabilnost i promene koje e voditi usklaivanju sa optom voljom, odnosno voljom veine4. To je i bio razlog to su ta idealistika shvatanja imala revolucionarni potencijal i posledice, ne samo 1789. nego i 1989. Demokratija je vie od procedure i skupa institucija. Tu sada gree oni koji misle da je autoritarno tumaenje opte volje jedino mogue, bilo da je re o nainu odluivanja ili o nainu iskazivanja neslaganja sa onima na vlasti. Zapravo je upravo suprotno, kao to je precizno pokazao Erou. Odreena saglasnost individualnih volja, dakle opta volja, potrebna je da bi se demokratskim putem uklonila autokratska vlast. Nije, u stvari, potrebno ni predati vlast autoritarnom voi, niti se za nju otimati na ulici, to ne znai da reprezentativna demokratija nema smisla, a ni da javne demonstracije ili protesti nisu jedan od naina da se izrazi volja graana ili glasaa.
3 O tome, ali ne u vezi sa Rusoom, vidi vie u V. Gligorov, Politika vrednovanja. Beograd: Partizanska knjiga, 1985, poslednja glava. 4 O tome vidi R. Farquharson, Theory of Voting. Yale University Press, 1969 (navodim po seanju jer mi je knjiga u Beogradu, pa ovde u Beu ne mogu da je konsultujem).
75
Da bi se to videlo, ima smisla krenuti istim postupkom kao i Ruso: od posebnog sluaja. Skoranji izbori u Srbiji su odrani pre vremena, da bi se glasai odluili da li su ili nisu za potpisivanje (alternativno, za ponitavanje) Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju sa Evropskom unijom. Da li znamo za ta su se glasai odluili? Oni koji veruju u proceduralnu demokratiju, mogli bi da odgovore na jedan od dva sledea naina. Prvi: odgovor emo znati poto se oformi vladajua veina. Ako se ona sastavi od partija koje su protiv toga sporazuma ili za taj sporazum, znaemo i volju veine. Drugi: pitanje nema smisla, jer se na izborima odluuje o tome ko moe da sastavi vladu, ko e da bude vlast, a ne o tome ta da se ini sa nekim meunarodnim sporazumom. Oba ova odgovora nisu u skladu sa demokratijom shvaenom kao nain odluivanja veinom. Jasno je da je re o izborima na kojima su glasai pitani o tome ta je u optem interesu, ta je opta volja, pa bi procedura glasanja morala da bude takva da moe da d odgovor na to pitanje. Kao to se moe videti, upravo je o tome re u postizbornim pregovorima politikih partija. Mogue je da volja manjine prevlada, jer, kao to je i Rusou bilo jasno, interesi partija ne moraju da budu isti kao i interesi glasaa. Zapaanje da je to omogueno procedurom moglo bi samo da bude dokaz da ona nije demokratska, a ne da je to jedini kriterijum demokratinosti. Naravno, skoranji srpski izbori su poseban sluaj. Mnogo ee na izborima se ne odluuje o jednom politikom pitanju ve o skupu pitanja, dakle o itavim programima. Tako da ovde nije jednostavno odrediti ta je volja veine, to jest kojom procedurom se ona utvruje. Opet, u posebnom sluaju, kada postoje dve stranke ili kada su interesi glasaa ureeni na poseban nain, recimo na one koji su vie ili manje ulevo ili udesno, u ideolokom ili u interesnom smislu, tada volju veine izraava glasa koji je u sredini toga prostora, jer
76
je isti broj glasaa ulevo i udesno od njega, pa je veina tamo gde se taj glasa nae. No, to ne mora da bude sluaj ako postoji vei broj stranaka, ako se odluuje po proporcionalnom sistemu i ako se ideoloki sporovi ne mogu svesti na jednu dimenziju kao to je podela na levicu i desnicu. No, i u tom sluaju moemo da znamo koja je volja glasaa i ona ne mora da bude saglasna sa svim ishodima koji su u skladu sa izbornim pravilima i drugim propisima, kojih moe da bude vie ili previe. Uzmimo primer beogradskih izbora. Moemo li da znamo ta je volja glasaa Beograda? Najpre bi trebalo uoiti da je re o redovnim izborima, na kojima se ocenjuje rad gradske vlasti. Rezultati beogradskih izbora ne sugeriu da im je izglasano nepoverenje. Jasno je da je jedna od stranaka iz postojee koalicije na vlasti, DSS, reila da pree u drugu koaliciju iz razloga koji nemaju veze sa gradskom, ve sa dravnom politikom. Tako da to ne moe da se opravda pozivanjem na volju glasaa. Naravno, budui da su mogue razliite koalicije koje obezbeuju veinu u gradskoj skuptini, moe li se za neku od njih rei da je vie u skladu sa voljom glasaa? Ruso je ovde glasanje i uopte demokratsko odluivanje shvatao kao nain da se pronae volja veine, koja, da podsetim, predstavlja optu volju. Jedan nain da se ta ideja predstavi jeste da se utvrdi koja stranka ima vei koalicioni potencijal, nezavisno od toga koja e se koalicija konano oformiti. Tome bi mogli da pomognu razliiti indeksi moi5. U sluaju postojanja vie partija, vee partije, po pravilu, imaju koalicionu mo koja je vea od njihovog udela u glasakom telu, a najvea partija bi trebalo da ima najveu koalicionu mo. Jedan od naina da se vidi ta ovo znai jeste da se razmotre rezultati izbora
5 Za jednostavan i prigodan prikaz videti R. Aumann, R. Myerson (1988), Endogenous Formation of Links between Players and of Coalitions: An Application of the Shapley Value, in The Shapley Value: Essays in Honor of Lloyd S. Shapley, edited by A. E. Roth, Cambridge University Press, Cambridge, 1988, pp. 175-191 (dostupan je na internetu, na stranici prvog autora).
77
za srpsku skuptinu. Pre izbora je oformljena koalicija stranaka pod nazivom Za evropsku Srbiju (ZES). Stranke koje su posle izbora htele da oforme nacionalnu vladu su izale na izbore samostalno. Za prvu koaliciju je glasalo praktino 40% glasaa, a za tri nacionalne stranke, zaokrueno, 30, 12 i 7%. Ove druge, dakle, zajedno imaju vie od koalicije ZES. Da su nacionalne stranke napravile koaliciju pre izbora, njihov bi koalicioni potencijal bio nadmoan. Kako nisu, to znai da su te partije ostavile mogunost da posle izbora odlue sa kim e. No, to znaajno smanjuje njihovu mo. Jer to je vie stranaka, to je vea mo velike partije ili predizborne koalicije. Jedan od naina da se to vidi jeste da se oceni mo veoma male stranke iz Jagodine, dakle Jedinstvene Srbije. Budui da od nje zavisi da li e biti moguno oformiti vladu, njeno priklanjanje proevropskoj koaliciji znai da druge stranke koje su sa njom u koaliciji nemaju nikakvu mo u toj stvari. Ukoliko, pak, slede Jedinstvenu Srbiju, mo te koalicije u savezu sa ZES je praktino 50%: oni bi, dakle, delili vlast sa ZES, gotovo po pola. Nasuprot tome, u nacionalnoj koaliciji bi mogli da imaju najvie jednu treinu moi. to je vei broj manjih partija, to je vea mo velike partije. U tom smislu, velike partije ili predizborne koalicije mogu da izraavaju volju veine ili optu volju, iako nisu osvojile prostu veinu glasova. Zbog toga nije uobiajeno da se oformi vlada malih partija, koje stoje nasuprot najvee partije ili koalicije. Takve su bile i prva i druga Kotuniina vlada i nisu bile stabilne. to je u skladu sa dinamikom ili prevratnikom ulogom Rusoove opte volje. Naravno, moe da se postavi putanje a ta da su nacionalne partije napravile predizbornu koaliciju? Odgovor je da nisu. Zato
78
nisu, to je pitanje za DSS, to jest za Kotunicu, a kada je re o predizbornoj koaliciji sa SPS, to je pitanje i za SRS. Glasai su to mogli da shvate samo kao procenu ovih partija da samostalno mogu da prou bolje nego u koaliciji. To je posebno tano za SRS, koja je oekivala da bude najjaa pojedinana stranka i da tako dobije najvei koalicioni potencijal, teei na taj nain da ona izraava optu volju glasaa Srbije. Glasai su, meutim, relativnu veinu dali koaliciji ZES. Takvim predizbornim ponaanjem i te stranke su iskazale razumevanje za ulogu opte volje u demokratijama. Dakle, moemo da znamo za ta je glasala veina glasaa i u Srbiji i u Beogradu, ta je volja veine ili opta volja. Ni u jednom ni u drugom sluaju oni nisu glasali za to da se na vlasti nae narodnjako-radikalsko-socijalistika koalicija. To, naravno, ne znai da oni ne mogu da sastave tu koaliciju i preuzmu vlast i u Srbiji i u Beogradu. To bi bilo u skladu sa izbornim pravilima, ali ne i u skladu sa izraenom voljom glasaa. Drugo je pitanje da li su glasai Srbije spremni da prihvate koaliciju ZES-SPS. Ukoliko bi se teilo konzistentnosti, koalicija ZES-LDP bi najbolje izraavala volju glasaa i time optu volju. Kao to sam i ranije pisao, koalicija koja je najvie u skladu sa voljom veine jeste ona sastavljena od proevropskih partija, od stranaka manjina i stranke koja izraava interese penzionera. SPS tu ne spada. Ukoliko je to tano, valja oekivati da e se koalicija na vlasti uskladiti sa optom voljom kasnije, bilo u skuptini ili na novim izborima. Peanik.net, 17.06.2008.
79
pre 68. i posle

We hugely overestimated ourselves and gave ourselves over to the illusion that in the prosperous Federal Republic of Germany a revolution was imaginable. Seen thus, we were like people possessed, who acted in isolation in a room empty of air. We lived a kind of armed existentialism. Astrid Proll (lan Frakcije crvene armije, RAF, koja je odleala dugaku kaznu zatvora i sada radi kao fotograf) Uvod Bunt 1968. na istoku i na zapadu nije bio izazvan istim razlozima i nije imao iste posledice. U Jugoslaviji, pored toga, razlozi i posledice nisu bili isti ni u svim sredinama. Te godine, pored protesta studenata irom zapadnog sveta, dolo je do invazije na ehoslovaku, a u Jugoslaviji su izbile prve znaajnije demonstracije na Kosovu i, kasnije, u Makedoniji. Najvaniji uzrok masovnih demonstracija na zapadu je bilo nezadovoljstvo ratom u Vijetnamu i podeljenou Evrope. Na istoku Evrope, uzroci reformi u ehoslovakoj i intervencija snaga Varavskog pakta nisu se razlikovali od onih koji su periodino dovodili do guenja reformi i pobuna u socijalistikom svetu. U Jugoslaviji, pak, socijalni i nacionalistiki razlozi su bili u osnovi politikih sukoba, i na ulicama i unutar vladajue partije. Posledice svih tih dogaaja su bile u skladu sa njihovom motivacijom, te se moe rei da su svi njihovi ciljevi, na jedan ili drugi nain, ostvareni. U ovom napisu bih hteo da iznesem argumente za ovu poslednju tvrdnju. Jednodimenzionalni ljudi Mada se protesti iz 68. najvie vezuju za vanparlamentarnu opoziciju u Nemakoj i za studentske demonstracije u Parizu, sve je, ipak, poelo u SAD, pre svega otporom ratu u Vijetnamu. Politiki milje, ako je to prava re, bili su graanski pokreti za jednaka prava i za ukidanje
80
segregacije na rasnoj osnovi. Zbog rata u Vijetnamu se neslaganje sa unutranjom politikom prenosi i na neslaganje sa spoljnom politikom, tako da se zahtevi za jednakim pravima povezuju sa pozivima da se okona nepopularni i nepotrebni rat. I jedno i drugo su teme koje tradicionalno imaju jak odjek u amerikoj javnosti. Ma koliko to uesnicima i posmatraima sa strane izgledalo kao nekakav jedinstveni istorijski dogaaj, re je o neemu to je tipino za Ameriku. Zahtevi za jednakim pravima gotovo uvek nailaze na razumevanje u javnosti i bivaju prihvaeni, mada ponekad itav proces moe da bude dug i moe da izazove znaajne socijalne i politike sukobe. Isto tako, antiratni pokreti gotovo uvek imaju snanu podrku, posebno kada se rat odui i trokovi narastu. Ali u oba sluaja su potrebni drutveni i politiki pokreti da bi se dolo do eljenih rezultata. Razumevanje socijalnih pokreta u Americi je ponekad oteano ako se na njih gleda kao na neto to karakterie neku ideju sistema koji ih odreuje. Jedno takvo tumaenje je bilo veoma popularno, dodue ne veoma dugo, i zasnivalo se na ideji Herberta Markuzea o jednodimenzionalnosti amerikog oveka, koja je pre svega posledica karaktera amerikog kapitalizma. Na neki nain, sistem svodi ljude samo na jednu njihovu dimenziju, na njihovu sklonost potronji. Pa oni postaju politiki i moralno tupi, to i jeste u skladu sa prirodom toga sistema. Ovo objanjenje amerikog potroakog drutva nema mnogo veze ni sa injenicama, a ni sa razlozima zbog kojih je dolo do graanskih protesta. Mnogo veu ulogu je odigrala reakcija vlasti na proteste inspirisane zahtevima za jednakim pravima i na proteste protiv rata u Vijetnamu. Ne samo da vlast potroakog drutva nije primenila toleranciju kao sredstvo represije, kako je ve pomenuta teorija predviala, ve je pokazala sklonost da koristi silu protiv uesnika protesta, ta god da je demonstrante motivisalo. To je dovelo do irenja protesta, koji su kulminirali 68. godine.
81
Da li su ciljevi protesta ostvareni? Odgovor je pozitivan. Tih godina su postignuti veliki napreci u poveanju jednakosti u pravima i mada rasizam nije iskorenjen, nema sumnje da od tada nita vie nije isto u odnosu izmeu bele i crne rase u Americi. Takoe, mada je rat u Vijetnamu trajao jo nekoliko godina, posle izbora 1968. godine bilo je jasno da je jedini mogui ishod toga rata povlaenje amerike vojske. Administracija Riarda Niksona i Henrija Kisindera se tome opirala, to je konano dovelo do toga da je predsednik SAD morao da se pre vremena povue sa tog poloaja i samo ga je pomilovanje njegovog naslednika spaslo od krivine odgovornosti. Kada se danas itaju komentari uesnika tih dogaaja u Americi, stie se utisak da su neki od njih hteli vie. Naravno, ukoliko se teilo tome da se promeni priroda sistema i da se, u skladu sa tim, promeni priroda jednodimenzionalnog oveka, to nije postignuto, uglavnom zato to je priroda sistema ravo odreena, a ameriki ovek, kao uostalom i bilo koji drugi, nije bio i nije mogao biti jednodimenzionalan. No, to i nisu bili ciljevi amerikih protesta 1968. Drutvo je vetaki cvet Uzroci protesta u veini zapadnoevropskih zemalja su jednim delom bili u suprotstavljanju ratu u Vijetnamu, ali znaajnu ulogu je imala i neprirodna podeljenost Evrope. U Nemakoj je na to uticalo i shvatanje da parlamentarni sistem, kako je tada funkcionisao, ne odgovara interesima graana. Vanparlamentarna opozicija je zaista bila neto novo, jer je teko ostvariti znaajniju mobilizaciju ljudi koji se protive postojeim partijama u jednoj demokratskoj zemlji. Postojalo je uverenje da je revolucija mogua, da je dakle mogue da se ostvari vie od onoga to je sve uspenija nemaka privreda nudila. Pored ostalog i kada je re o koegzistenciji sa Istonom Nemakom i sa celim socijalistikim svetom. Ne bi se moglo rei da su nemaki studenti imali simpatije za totalitarni
82
socijalizam, ali je jasno da su smatrali da nemakoj demokratiji nedostaje legitimnost, a o legitimnosti nemakog kapitalizma i da ne govorimo. To je dokazivao i Jirgen Habermas, koji inae nije pokazao simpatije za pobunjene studente. Da li su ciljevi vanparlamentarne opozicije i studentskih protesta ostvareni u Nemakoj? Opet, sve zavisi od toga kako se definiu. Nemaka je svakako postala jo privrenija istonoj politici koegzistencije sa socijalistikim zemljama. Koliko je to doprinelo kasnijem ujedinjenju Nemake nije lako rei, ali nema sumnje da je nemaka socijal-demokratija, koja je stekla veoma znaajnu ulogu posle 1968. uinila mnogo na pribliavanju dvaju delova podeljene Nemake. A i na ujedinjavanju Evrope uopte. Takoe, nema sumnje da je socijalni karakter nemake drave sauvan, mada bi se moglo tvrditi da nikada nije bio ni ugroen. Konano, antinacistiki karakter nove Nemake je uvren, a to jeste bio jedan od ciljeva studentskog bunta. Opet, ciljevi ekstremnih grupa nisu ostvareni. Nije dolo do revolucije. U Francuskoj je protest bio drugaiji, jer je bar jednim delom bio usmeren protiv drutvenog konzervativizma. I mada je i u Francuskoj, kao uostalom i u SAD, neposredna posledica studentskih demonstracija bio dolazak konzervativnog predsednika na vlast, politike posledice su bile u skladu sa zahtevima demonstranata. Za razliku od Nemake, gde su neki istaknuti uesnici protesta uzeli uee u delovanju Frakcije crvene armije, koja se bavila i terorizmom, u Francuskoj je bilo vie ideologa protesta koji su sa pozicije levice preli na poziciju desnice, tako da je na kraju an-Pol Sartr ostao gotovo sam u deljenju ulinih letaka koji su pozivali na revoluciju. No, svejedno, moglo bi se rei da su studentski protesti iz 1968. znaajno uticali na liberalizaciju francuskog drutva, koje se moda vie ne moe zvati vetakim cvetom.
83
Otpor kroz samospaljivanje Naizgled sasvim u neskladu sa kretanjima na zapadu, u ekoj je dolo do otpora komunistikom reimu. Dok je ameriki predsednik praktino podneo ostavku 1968, a francuski predsednik otiao poto nije dobio podrku na referendumu, u ehoslovaku su ule ruske i trupe njihovih saveznika iz Varavskog pakta. Mnogi misle da je invazija na ehoslovaku vie doprinela stabilizaciji politikih reima na zapadu nego njihove politike reforme, koje nisu bile beznaajne, kao to je ve reeno. eki odgovor je bio vid nenasilnog otpora, iji je najsnaniji simbol samospaljivanje Jana Palaha na trgu u centru Praga. Nema potrebe detaljnije razmatrati eki sluaj, jer je o tome pisano veoma mnogo. U ono vreme je to moglo da izgleda drugaije samo lanovima sovjetskog politbiroa. Svako ko je pratio ta se dogaalo u ekoj morao je da vidi da taj reim, da taj itav socijalistiki sistem, nema nikakvu perspektivu. Bilo je samo potrebno da proe potrebno vreme. Tada se, takoe, moglo primetiti da Prag i Bratislava ne vide stvari na isti nain. A iz spremnosti eha da se odupru nenasilno, bilo je jasno da se ta drava, koja je postala federacija upravo pod tada uspostavljenom sovjetskom okupacijom, nee moi odrati i da se esi eventualnom razlazu nee opirati, ak i ako ga ne budu odobravali. Jesu li ciljevi Prakog prolea ostvareni? Tu je odgovor nedvosmisleno pozitivan. Nezadovoljni su opet oni koji su imali ideju socijalizma sa ljudskim likom, ali to nije bio stvarni cilj otpora. Teilo se izlasku iz kaveza i to je i postignuto. Socijalna i nacionalna pravda Ono to se dogaalo u Jugoslaviji nije imalo mnogo uzrone povezanosti, a ni slinosti, sa protestima na zapadu i sa reformama na istoku. Kao to je to bio sluaj i u drugim zemljama, domaa, u
84
ovom sluaju, jugoslovenska politika je bila od kljunog znaaja. Stoga i dogaaji u Beogradu, Zagrebu ili u Pritini nisu imali isti karakter. U Beogradu je protest bio prevashodno socijalno motivisan. esto se kae da su studentski protesti oznaili kraj privredne reforme, to je samo delimino tano. Ona nije odgovarala ni pokretima koji su bili pre svega nacionalistiki, kao oni u Zagrebu i Pritini. No, kada je re samo o Beogradu, nema sumnje da je sredinja motivacija protesta bilo iroko rasprostranjeno miljenje da se znaajno poveavaju socijalne razlike. Ovo postaje jasno ako se analiziraju dogaanja pre izbijanja samih demonstracija. Neka vrsta prilino krutog shvatanja socijalne pravde je bivalo sve popularnije. U to vreme je zaista dolo do znaajnih promena u privredi i u socijalnoj strukturi, a tek je trebalo da doe do kljunih, sistemskih, promena. Uvreeno shvatanje je bilo da se partijski rukovodioci bogate tako to otvaraju vrata kapitalizmu. Nasuprot tome, zagovarala se neka kombinacija narodne demokratije i pravog socijalizma. Ovo nije teko videti ako se proitaju dokumenta koja su tada proizvedena. Prvi studentski zahtevi, proitani sa balkona Studentskog doma na Novom Beogradu u poslepodnevnim satima prvoga dana protesta, imaju uglavnom demokratski karakter. Zahtevi koji su kasnije uoblieni u dui i definitivan dokument uglavnom su socijalne prirode i zasnivaju se na kritici birokratizacije partije. Politiki znaaj konane formulacije zahteva je bio da se otvore vrata kompromisu sa Savezom komunista, to je i postignuto, jer je Josip Broz mogao da izae na televiziju i podri studentske zahteve. Da li su oni ispunjeni? Odgovor je pozitivan. Danas neki od uesnika tih dogaaja tee da negiraju tu saglasnost izmeu zahteva studenata i politike koju je kasnije vodilo partijsko rukovodstvo. Moe se raspravljati o tome da li su zahtevi, tako kako su konano formulisani, zaista bili u skladu sa onima koji su inili prvobitnu
85
motivaciju protesta, ali nije lako tvrditi da partijsko rukovodstvo, poto je konsolidovano uklanjanjem liberalnijih rukovodilaca Saveza komunista Srbije, nije bilo saglasno sa studentskim zahtevima. To to su voe protesta proganjane je bilo u prirodi sistema, a ne posledica ideolokih neslaganja. U Zagrebu je situacija bila sasvim razliita. Tamo je mnogo jai bio pokret nacionalista, i to posebno meu studentima. U samim demonstracijama 1968, levo orijentisani studenti su imali odreeni uspeh, ali to je trajalo kratko. Hrvatsko partijsko rukovodstvo je bilo blie nacionalistikom studentskom pokretu i stalo je na njegovu stranu, kada je, godinu i neto vie kasnije, dolo do obrauna. Nacionalistiki pokret je bio takoe antikapitalistiki, jer je prevladalo uverenje da je liberalizacija pre svega u interesu srpske privrede. Tako da je dolo do zanimljivog sukoba izmeu onih koji su smatrali da privredne reforme omoguavaju malograansku kontrarevoluciju i onih koji su smatrali da im je cilj eksploatacija Hrvatske, jer se zamagljuju isti rauni. Da li su ciljevi hrvatskog studentskog pokreta, onog nacionalistikog, ostvareni? Odgovor je nedvosmisleno pozitivan. Mora se rei, takoe, da je nacionalizam bio ugraen u jugoslovenski politiki sistem, tako da se moglo tvrditi da ni ti zahtevi, kao ni oni socijalni u Beogradu, nisu u stvari bili u suprotnosti sa zvaninom ideologijom. Ima smisla rei, meutim, da su liberalniji partijski rukovodioci u Hrvatskoj takoe odstranjeni, a i da je progon hrvatskih nacionalista bio znatno iri i stroi od onoga ta se deavalo u Beogradu, o emu je posebno dobro pisao Vlado Gotovac. I jedni i drugi su, ipak, ako su preiveli, na kraju stekli mogunost da sa poloaja vlasti realizuju svoje ideje. Verovatno je najvanija opomena dola iz Pritine. Tamo, i kasnije u Makedoniji, dolo je do studentskih demonstracija koje su oznaene kao kontrarevolucionarne i uguene su, ne naroito velikom ali ipak, silom. Ovde se ne moe mnogo vie rei o tome. Dovoljno je samo ukazati na injenicu da su ciljevi tih demonstracija u velikoj
86
meri ostvareni. To ne mora tako da izgleda nekim uesnicima, jer je bilo onih koji su bili zagovornici reima Envera Hode, ali ono emu su teili realniji uesnici, kao to je bio Ibrahim Rugova, danas je u velikoj meri stvarnost. Pogled unazad Ove godine se dosta govorilo o 68-oj, povodom njene etrdesetogodinjice. Nije bilo nekih znaajnijih rasprava o svim tim dogaanjima, bar koliko je meni poznato. Neposredni uesnici su iznosili razliite stavove, uglavnom sa odreenom distancom i sa naporom da se bude to je mogue vie objektivan. U Beogradu je odrano nekoliko skupova i ovde ima smisla samo rei da se vienje koje sam ja ovde izneo razlikuje od miljenja koja su se na tim skupovima, bar kako je izvestila tampa, mogla uti. Helsinka povelja, 119-120, maj-juni 2008.
ta je evropska unija?
Ishod referenduma u Irskoj izaziva razliite komentare, iji sadraj u velikoj meri zavisi od toga kako ko vidi Evropsku uniju. Isto je bilo i posle neuspenih referenduma u Francuskoj i Holandiji pre nekoliko godina. Ne nedostaju miljenja o tome ta je ravo u Evropskoj uniji i zbog ega ona nije naroito popularna u mnogim zemljama lanicama. Nepopularnost se, naravno, uzima kao negativno politiko svojstvo. ta, meutim, ona govori o samoj Evropskoj uniji? Evropska unija je politiki projekat zasnovan na ideji da se irenjem privrednih sloboda uvrsti zona bezbednosti u Evropi. Politiki i
87
pravni okvir toga projekta je potrebno pronai u toku proirivanja i produbljivanja procesa integracije: dakle na osnovu iskustva i uenjem na grekama. Jasno je da je cilj politika integracija, ali nita mnogo konkretnije od toga6. emu bi trebalo da slui Evropska unija? Osnovno javno dobro kojim bi ona trebalo da snabdeva zemlje lanice jeste bezbednost. Nain na koji se to postie zasniva se na razumevanju evropske istorije, pre svega prologa veka, i na saznanjima moderne politike misli, dakle one liberalne, prosvetititeljske i racionalistike. Ova osnovna ideja je najvie u skladu sa Kantovim shvatanjem trajnog mira. Re je o politikom sistemu, o uniji, gde suverenitet pripada dravama lanicama, ali shvaen u negativnom smislu: kao obaveza prema individualnim slobodama sopstvenih graana i svih graana Evropske unije. ta to konkretno znai? Kada je re o bezbednosti, Evropska unija je nastala na razumevanju da evropskim narodima i dravama najvei rizici prete upravo od evropskih naroda i drava. Bilo od unutarevropskih ratova, bilo od sukobljenih imperijalistikih interesa, bilo, konano, od totalitaristikih, pre svega nacionalistikih ideologija. Na koji nain Evropska unija uklanja, ili tei da ukloni, sve te opasnosti? Najpre tako to meunarodnu politiku pretvara u unutranju. Neposredno reenje toga bi bilo stvaranje federalne drave. No, kako je i Kant smatrao, to bi moglo da bude opasno po slobodu pojedinaca i naroda. Stoga se pre svega pristupilo liberalizaciji privrednih odnosa i sklapanju mree ugovora koji ih uvruju na osnovu poznatog naela o etiri slobode, koje se odnose na trite proizvoda, finansijsko trite, traite rada i trite usluga. To je ta liberalna ideja da slobodna trgovina ini ratove nepotrebnim i beskorisnim, pre svega meu samim evropskim dravama i nacijama.
6 O tome sam detaljnije pisao posle neuspeha referenduma u Francuskoj i Holandiji o ustavu Evropske unije: Wilting Europe, Wall Street Journal, 13.06.2006.
88
Uz ugovore i sporazume ide i stvaranje odgovarajuih tela koja bi trebalo da obezbede politike uslove za produbljivanje privredne integracije, ali i da se staraju o procesu proirivanja. Evropska unija je narasla od poetnih 6 zemalja lanica na dananjih 27. A sama ideja Unije jeste da sve evropske zemlje, po definiciji politike geografije ili moda i po nekim drugim odreenjima, imaju pravo da zatrae da budu primljene u lanstvo. Ova zona slobodne trgovine bi trebalo da ukloni opasnost od oruanih sukoba izmeu evropskih drava. Sledea karakteristika koja je od znaaja u konstrukciji Evropske unije jeste to da je spoljanja suverenost, za razliku od one kod federalnih drava, ostavljena zemljama lanicama. Dok slobodni privredni i politiki prostor internalizuje odnose meu evropskim dravama, odluka da se odgovornost za spoljanju bezbednost ne prenese na Evropsku uniju, ve da se ostavi zemljama lanicama, ima za posledicu da one ne mogu da imaju imperijalistike ciljeve. Ovo se moda lake vidi prikazano na negativan nain. Naime, Evrospka unija ne moe da stupi u neprijateljske odnose ni sa kim. Jer nema jedinstvenu spoljnu politiku i nema sopstvenu vojnu silu. Time ona, posredno, ograniava i zemlje lanice da uspostavljaju neprijateljske odnose sa dravama izvan same Unije. Takoe, spreava ih da gaje imperijalistike ciljeve. Decentralizovanost spoljne i politike bezbednosti onemoguava da Evropska unija, kao celina, uzme za cilj da silom reava meunarodne probleme, a svaka pojedina zemlja lanica bi ugrozila bezbednost drugih zemalja lanica ukoliko bi se priklonila politici sile bilo gde u svetu. Ovo drugo nije sasvim iskljueno, osim u odnosima meu zemljama lanicama Evropske unije. Ali je politika cena takvog izbora znaajno poveana. Tako da se stvaranjem Evropske unije ne pacifikuje samo veliki deo Evrope, i potencijalno itava Evropa, ve sama Unija moe da stupa jedino u miroljubive odnose sa ostatkom sveta, a to praktino vai
89
i za same zemlje lanice. To je opet u skladu sa Kantovim uenjem da sa rastom zone mira raste i interes za mir svih, i unutar i izvan pacifikovanog dela sveta. Konano, stvaranjem Unije, koja pre svega ima zadatak da iri prostore slobode, veoma se ograniavaju unutranji impulsi ka totalitarizmu ili autoritarizmu. tavie, dolo je do znaajnog ublaavanja ideolokih sporova, koji su u velikoj meri odgovorni za unutranji i spoljanji totalitarizam, pre svega onaj nacionalistiki. No, kako je on gotovo besciljan ukoliko nije agresivan prema drugim zemljama i narodima, ideoloki pokreti sa takvim ciljevima ne mogu da oekuju da e biti politiki uspeni u zemljama koje su lanice Evropske unije. I zaista, bar do sada, totalitarni pokreti i partije nisu imali uspeh ni u staroj niti u proirenoj Evropskoj uniji, a ne prolaze dobro ni populistiki pokreti. Iz ovoga se moe videti ono to je karakteristino za Evropsku uniju: ona snabdeva svoje drave lanice kljunim javnim dobrom, a to je bezbednost, ali pre svega na negativan nain: tako to zemlje lanice ini odgovornim za svoju suverenost, a ne tako to preuzima njihove suverene odgovornosti. To je, takoe, u skladu sa Kantovim shvatanjem kosmopolitanizma, a tu ideju konfederacije je zagovarao i Hajek. Ovakvo ustrojstvo Unije ini je popularnom kod pristupanja, ali ne i kasnije. S jedne strane zato to ona daje drugaije znaenje suverenosti drava lanica, to frustrira, jer se delovi javnosti pitaju zato, kada ive u suverenoj dravi, ne mogu da odluuju ne vodei rauna o drugima? Sa druge strane, sve promene podstiu nepoverenje, jer javnost u dravama lanicama nije spremna da prenese ovlaenja na Uniju, budui da to, uostalom, i nije u skladu sa idejom da Unija daje doprinos javnom dobru na negativan, a ne na aktivistiki nain ona to ini kao privredni i politiki sistem, a ne kao drava, da se tako izrazim. Usled toga predlozi koji se vide kao poveavanje nadlenosti centra, a koji nisu u neposrednoj
90
vezi sa privrednim slobodama, ili sa evropskim i globalnim javnim dobrima, nailaze na neslaganje javnosti u zemljama lanicama. Ne, dodue, u svima, a pitanje zato u tome postoje velike razlike ostavljam ovde po strani. Ovakvo ustrojstvo Evropske unije izaziva otpor i sa leva i sa desna. Sa levice, zato to Unija nije dovoljno demokratska. No, poveenje neposrednog uticaja graana Evropske unije ilo bi na utrb njihove nacionalne suverenosti, a to je upravo ono to graani ne ele, bar ne graani onih zemalja koje su se izjasnile protiv ustavnih reformi u Uniji. Sa desnice, opet, dolazi kritika da je, u nedostatku demokratske odgovornosti, Evropska unija suvie birokratizovana. Glavni argument jeste da je slobodna trgovina dovoljna i da nikakva centralna birokratija nije potrebna. Ovaj se prigovor protee i na zajediniki novac, jer se time uspostavlja evropska centralna banka koja je, takoe, ustanova koja nema neposrednu vezu sa nacionalnim dravama i njihovim privrednim politikama. Da bi se videlo koliko ti prigovori imaju smisla, potrebno je najpre uzeti u obzir neke osnovne injenice. Najpre, koliko tano kota Evropska unija? Neposredni, fiskalni trokovi su na nivou od 1% bruto domaeg proizvoda Evropske unije. Poreenja radi, federalni budet Amerike jeste negde oko 20% njenog bruto domaeg proizvoda. Neke federalne drave imaju manje budete, a neke vee, ali sve troe daleko vie nego Evropska unija. Takoe, u svima njima je regulatorna uloga centralnih vlasti vea, naprosto zato to imaju ustav i na njemu zasnovan pravni sistem. A to vodi i veoj birokratizaciji na nivou centralne vlasti. Ako se uzmu u obzir ove injenice, jasno je da Evropska unija doprinosi bezbednosti i stabilnosti Evrope po veoma niskoj ceni. Paradoksalno govorei, to je dodatni razlog tome to nema interesa da se njena ovlaenja i njen budet poveaju, a to opet vodi posledici da ne postoji zainteresovanost za demokratizaciju njenih ustanova.
91
Je li to ono to se eli, recimo sa stanovita onih koji ideju Evrope nalaze u liberalnim, prosvetiteljskim i racionalistikim idejama? Odgovor je, bar to se mene tie, pozitivan. Jer, postavimo sledee pitanje: kada bi Evropska unija imala, recimo, jedinstvenu spoljnu i politiku odbrane, koji bi joj bili ciljevi? Unija bi tada bila velika, globalna, super sila. Imajui u vidu istoriju evropskih velikih sila, opreznost nalae da se od takve Unije zazire. Takoe, ako bi se sistemi koji postoje u veini evropskih drava preslikali na nivo Evropske unije, koliki bi tada bio njen budet? I na ta bi se troio? Kant je smatrao, kao i neki drugi liberali (ili neoliberali), da drave ne bi trebalo da imaju pravo na deficitarno finansiranje, jer se iz pozajmica finansiraju ratovi i drugi megalomanski projekti. Takoe, da je osnovno javno dobro koje bi takva Unija trebalo da donese mir ili bezbednost i to na osnovu vladavine prava a ne vojnom silom. I, konano, a najvanije, ona treba da bude garant sloboda pojedinaca, titei ih pre svega od njihovih sopstvenih drava. Evropska unija bi trebalo da tei tim ciljevima, pa je nepopularnost alternativnih predloga i nepoverenje u drugaije politike ciljeve ugraeno u samu ideju Unije evropskih drava. Peanik.net, 23.06.2008.
sve moe
Srbija moe da postane kandidat za lanstvo u Evropskoj uniji u decembru ove godine. To zavisi od Francuske, koja do tada predsedava Unijom. To se uje iz budue vlade. Kako e se to ostvariti? Prvo bi trebalo podneti zahtev, a jo pre toga bi trebalo ratifikovati Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju. A trebalo bi i zadovoljiti Haki tribunal. Recimo da se sve to obavi koliko sutra ili pre letnjih odmora. ta sledi
92
posle toga? Savet Evropske unije bi trebalo da pokrene proceduru i poveri mandat Komisiji da razmotri srpski zahtev. Komisija onda vri snimak stanja tako to alje veoma opsean upitnik o praktino svim aspektima institucionalnog ustrojstva Srbije. Poto se dobiju odgovori, Komisija mora da ih proui i da eventualno zatrai dodatna razjanjenja. Tek potom ona formira miljenje o srpskom zahtevu i upuuje ga Savetu. Moe li se sve to obaviti do decembra? Naravno da moe. Nije moglo od 2001. do danas, ali zato smo sada spremni, uje se iz budue vlade, da sve obavimo praktino preko noi. Samo ako bude htela Francuska, naravno. Isto vai i za ukidanje viza za putovanje u zemlje Evropske unije. Mi oekujemo, najavljuje se, da to bude reeno do decembra. to se nas, dakle srpske vlade tie, mi smo potpuno spremni. Jeste da ima problema sa sitnicama, kao to su novi pasoi. Trebalo je da sve bude gotovo jo pre koji mesec, pa sada, pa e biti gotovo za koji mesec. Jeste, takoe, da je prolo ve gotovo osam godina od kada se o tome govori, ali sada to moe ve sutra. Sve moe. U to se uklapaju i predlozi da se jednostavno uvede evro. Ovde logika po kojoj sve moe ima podrku u jednom u Srbiji veoma uobiajenom nainu zakljuivanja, dakle po analogiji. Ako je mogla Crna Gora (i Kosovo, valja dodati), zato ne bi mogla Srbija? Ovo je slino onom veoma zapaenom argumentovanju iz prologodinjih pregovora oko Kosova: ako moe Hong Kong, zato ne bi moglo Kosovo? Zaista, zato? Ne kaem da poreenja nemaju smisla. Naprotiv. Evo, sluaj Hrvatske. Tamo bi centralna banka bila spremna da se odrekne kune i uvede evro koliko sutra. Predlagali su to Evropskoj centralnoj banci. Sugerisali su joj da bi to mogli da urade unilateralno. Jer, za razliku od viza ili lanstva u Uniji, zemlja koja to eli moe zaista unilaterlano da pree na evro (ili na dolar ili na funtu ili na vajcarski franak ili na rublju ili ve na ta eli). Problem je u tome to Evropska centralna banka to ne savetuje, ne zato to ne eli da
93
iri zonu evra, ve naprotiv zato to to eli. Jer, ako neka zemlja eli da se ulani u Evropsku uniju, ona mora da bude spremna da pree na evro (izuzetak je napravljen samo u sluaju Velike Britanije). Jedino to, kao i u sluaju ulanjenja, Evropska centralna banka ima ustanovljenu proceduru kako se prelazi na evro. Zbog toga, ona nije ohrabrila, na primer, Hrvatsku da koristi evro kao svoj novac. tavie, neprestano stavlja primedbe Crnoj Gori, jer je jasno da ona ne moe da sledi uobiajenu proceduru, jer je ila preko reda, da se tako izrazim. Moe, dakle, zemlja unilateralno da uvede evro kao svoj zvanini novac, ali se ne oekuje da to uradi zemlja koja ima nameru da postane lanica Evropske unije. (Ovde ne ulazim u detalje procedure i ostavljam po strani pitanje da li je uputno, sa stanovita privredne politike, sada unilateralno prei na evro.) Moe li Srbija, kako se uje i iz Kancelarije za evropske integracije, da bude spremna da postane lan ve na kraju mandata nove vlade, dakle 2012? Sve moe. Jo neratifikovani i neprimenjivi Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju bi trebalo da bude sproveden u roku od est godina. To je minimalan uslov da bi Srbija uopte mogla da postane lan. A potrebno je jo i uskladiti itav pravni sistem sa onim u Evropskoj uniji. Pregovori ne mogu da ponu pre sledee godine, a teko je videti da bi mogli da se zavre za manje od etiri godine. I to ako bi srpska vlada i srpska skuptina ubrzali rad, recimo trostruko, u odnosu na to kako su radili od 2001. do sada. Moe li dakle Srbija 2012. u Evropsku uniju? Sve moe. Na isti se nain razmilja o svemu. Putevi i pruge se ne grade, ali e novi ministar da izgradi sve to je na spisku elja, samo ako ga uine nadlenim za to. To se obeava sada kada se govori o raskidanju ugovora za izgradnju uvenog autoputa od Horgoa do Poege. Ovde bi trebalo pomenuti i brze pruge, koje su jedno od obeanja Slobodana Miloevia od pre gotovo dvadeset godina. Sada e njegovi saradnici to konano realizovati velikom brzinom. Ako budu imali potpuno odreene ruke, sve postaje moguno.
94
Moe li tehnokrata da bude predsednik vlade? Ovo neupuenima moe da izgleda kao pogreno postavljeno pitanje. U Srbiji je, naime, problem u tome to se politizuju poslovi koji bi trebalo da budu preputeni tehnokratskim, meritokratskim ustanovama (centralna banka, javna preduzea, javne agencije, administracija u celini), a nije problem to to je politizovan poloaj predsednika vlade. Srbija ima sistem parlamentarne demokratije, gde se kroz napredak u partiji obezbeuju poloaji u vlasti. Ovo nije aberacija, ve tako parlamentarne demokratije funkcioniu. Da bi predsednik vlade bio efikasan, on mora da ima odgovarajuu politiku mo. A to se postie podrkom na izborima, ne samo parlamentarnim, ve i partijskim. Znanje nije zamena za politiki autoritet na tom poloaju. Jer je vano znati ta se hoe, koji su ciljevi politiki poeljni, a ne samo kako da se oni ostvare. Uz to, ak i kada se zna kako da se poeljni ciljevi ostvare, potrebno je imati dovoljno politike moi da bi se sprovelo ono to je potrebno uiniti da bi se neka politika sprovela. Koja bi inae bila korist od partija i izbora? Moe li sve to da postigne i neko ko je tehnokrata? Predsednik drave misli da bi tako trebalo da bude i da je to moguno. Naravno, sve moe. Obino kada tehnokrate ili nestranake linosti dobiju vana ministarska mesta, recimo kao to je ministarstvo finansija, to znai da time eli da se bavi onaj ko ima stvarnu politiku mo, dakle predsednik vlade, ili, ako je i on tehnokrata, onda predsednik drave. U predsednikim sistemima, to srpski nije, recimo kao u Americi, sekretari ili lanovi administracije, to je neto kao vlada, su nepolitike linosti. Jer oni rade za predsednika. U parlamentarnim demokratijama to nije u skladu sa prirodom sistema, nije demokratski, jednostavno reeno. Moe li se svejedno tako organizovati efikasna i demokratska vlada u srpskoj parlamentarnoj demokratiji? Moe, to da ne? Mogli bi se reati primeri i iz drugih oblasti, posebno kada je re o institucijama koje se staraju o vladavini prava. Tamo su
95
interpretativne moi tako razvijene kao da se bukvalno primenjuje pravilo da sve moe. Najbolji primer je uvena Pravna analiza o Sporazumu o stabilizaciji i pridruivanju, koja je trebalo da bude osnova vladajue koalicije koja sreom nije oformljena. Moe li, bilo je pitanje, meudravni ugovor koji su ugovorne strane potpisale da se proglasi nevaeim? Naravno. Recimo tako to e se proglasiti nepostojeim: ugovor u stvari ne postoji. Moe li tu odluku da donese jedna od ugovornih strana? Naravno, zato ne bi mogla? Nisam ovde izabrao najgore primere, ve one koji su pomalo komini. Raunam da nema potrebe da pominjem uvene primere poput onoga da je mogue humano preseljenje itavih etnikih grupa. U srpskoj politici se jo uvek sledi naelo da sve moe. Tako da uopte nema smisla, i nekako je neambiciozno, initi ono to je potrebno. Peanik.net, 02.07.2008.
privredna politika nove vlade

If you are ready to believe that, I have a bridge to sell you. amerika izreka ta se moe zakljuiti o privrednoj politici nove vlade na osnovu govora predsednika vlade? Ne ba mnogo. Pre svega zato to je malo reeno, a potom i zato to nisu usaglaeni ciljevi sa sredstvima. Prvo to upada u oi jeste da se, posle nabrajanja najvanijih ciljeva, kae sledee: Osnovni preduslov za ostvarenje prethodno navedenih ekonomskih ciljeva jeste dodatno uvrenje makroekonomske stabil-
96
nosti. Dakle, stabilnost je ve postignuta, cilj je uvrivanje. to prvenstveno podrazumeva smanjivanje inflacije sa sadanjeg nivoa od oko 12 odsto godinje na nivo od oko 4 odsto u 2012. godini, kao i smanjenje deficita tekuih plaanja sa sadanjih 13 odsto na 8 odsto u 2012. godini. Oigledno, ne podrazumeva se nita o budetu. Poimo od inflacije. Briga o njoj je u nadlenosti centralne banke, a ne vlade. Predsedniku vlade je poznato da je centralna banka samostalna, bar normativno. Kada bi se samostalnost centralne banke shvatila ispravno, to bi znailo da bi, recimo, u zakonu o centralnoj banci trebalo da pie ta se podrazumeva pod stabilnou cena (stopa inflacije od dva, tri ili ve koliko posto), a banka bi bila jedina odgovorna za ostvarenje toga cilja. U Srbiji nije kvantitativno odreeno koja je tano stopa inflacije koju bi centralna banka trebalo da obezbedi, ali je ona sama taj cilj ve odredila. Ove se godine oekivalo da takozvana bazna inflacija bude oko 4% (priblina sredina raspona od 3 do 6%), a sledee godine negde oko 3%. Iz toga se moglo zakljuiti da centralna banka eli da preuzme cilj koji ima Evropska centralna banka: stopu inflacije od najvie 2%. Predsednik vlade, kao to se vidi iz navoda, misli drugaije. Kako to ve biva u Srbiji, ovo je podlono razliitim tumaenjima. Jer nije uloen trud da se kae na koju se stopu i koje inflacije tano misli? Misli li se, recimo, na rast cena potronih dobara i to prosek jedne godine u odnosu na prosek prethodne godine ili se misli na baznu inflaciju, ili na ta se tano misli? Budui da vlada kontrolie, administrativno ili kvaziadministrativno, oko 50% cena, moda bi se moglo zakljuiti da vlada namerava da ih znaajno koriguje? Recimo, cene elektrine energije nisu korigovane ve due vreme kako bi se uticalo na ishod jednih ili drugih izbora. Nita se o tome u ovom govoru ne kae, ali bi znaajno poveanje cene struje svakako trebalo oekivati. Isto vai i za mnoge druge cene za koje je vlada nadlena na jedan ili drugi nain. Da li e, meutim, tako i biti, to se ne kae.
97
Bilo bi, dakle, mnogo bolje da je predsednik vlade rekao ta namerava da uradi sa cenama koje on odreuje, a ne da definie ta je uvrivanje cenovne stabilnosti, to ne samo da nije u njegovoj nadlenosti, nego je i u sukobu sa ciljevima koje je sebi postavila centralna banka, u ijoj nadlenosti to jeste. A u govoru nije reeno da vlada namerava da promeni zakon o centralnoj banci i lii je samostalnosti. U normalnim okolnostima, recimo u nekim drugim zemljama gde postoje samostalne centralne banke, ovo bi se moglo shvatiti samo kao doprinos destabilizaciji, a ne stabilizaciji. U Srbiji to nije tako, delimino iz neznanja, ali i zato to je svojim dosadanjim rezultatima centralna banka u potpunosti izgubila kredibilitet, a i zato to se javnost ve navikla na visoku stopu inflacije i najvei broj komentatora misli da ubrzanje inflacije i nije tako loa stvar. Kada je re o kredibilitetu centralne banke, dovoljno je rei da je bazna inflacija, za koju se centralna banka smatra jedino nadlenom, trenutno negde oko 10% (na godinjem nivou). Ukoliko centralna banka najavi da e ona biti izmeu 3 i 6%, a trenutna oekivanja su negde oko 10 ili ak 12%, tada je jasno da nema osnova za poverenje u monetarnu politiku centralne banke. Takoe, po prvim reakcijama na govor predsednika vlade, jasno je da centralna banka ne namerava da osporava ciljeve vlade u pogledu kretanja stope inflacije. U normalnim okolnostima, ovo bi se jedino moglo shvatiti kao odustajanje centralne banke od samostalnosti i to kao odustajanje od samostalnosti kao cilja; u praktinom smislu ona nije nikada ni bila samostalna, to se jasno vidi iz kretanja stope inflacije od 2004, dakle od kada je pod sadanjim rukovodstvom do danas. Predsednik vlade takoe najavljuje da bi deficit tekueg rauna bilansa plaanja trebalo da se smanji sa sadanjih oko 13% bruto domaeg proizvoda (BDP) na 8% u 2012. godini. Ni jednom se reju ne kae kako e se to postii. Moe se posredno zakljuiti da se oekuje veoma znaajno poveanje izvoza, posebno u odnosu na uvoz. Kako? Cilj je ubrzanje rasta BDP na oko 7% u sledeih etiri godina, u proseku. Takoe se kae da e se smanjivati doprinos domae tranje tom rastu.
98
to znai da e se ubrzani rast obezbediti jo brim rastom izvoza. Ovde bi trebalo voditi rauna o dve stvari. Sa jedne strane, bri rast obino podrazumeva poveanje spoljnotrgovinskog deficita, a ne njegovo smanjenje. Sa druge strane, da bi rast izvoza doprineo rastu BDP, potrebno je da izvoz raste bre od uvoza. Budui da ne znamo za koliko se planira smanjenje domae tranje, ne moemo znati ni sa kolikim se ubrzanjem izvoza rauna. No, moe se priblino oceniti da bi to ubrzanje trebalo da bude veoma znaajno. Da li je to realno? To zavisi od mnogo ega, ali pre svega od toga sa kolikim se prilivom stranih investicija rauna i kakva su oekivanja o kretanju kursa. Predsednik vlade oekuje znaajan priliv stranih investicija. U normalnim okolnostima, to implicira poveanje, a ne smanjenje deficita na tekuem raunu. Osim ukoliko taj priliv ne ode u devizne rezerve centralne banke ili se na drugi nain ne uloi u inostrastvu. Pored toga, poveani priliv stranih investicija trebalo bi da ojaa dinar, to, takoe, u normalnim okolnostima vodi poveanju uvoza, a ne podstie rast izvoza. Ukoliko se, dakle, zaista tei smanjenju deficita na tekuem raunu, to podrazumeva ubrzani rast izvoza, za ta je verovatno potrebno da dinar znaajno oslabi u odnosu na evro. I jedno i drugo podrazumevaju smanjenje priliva stranog novca, a ne poveani priliv stranih ulaganja. O posledicama po inflaciju da i ne govorimo. Iz ovoga se, dakle, moe zakljuiti da ciljevi i sredstva privredne politike nisu usklaeni i bie potrebno da se koriguju. Predsednik vlade je govorio o strukturnim reformama, ali opet veoma turo. Tei se privatizaciji i poveanju konkurencije, ali kako e se to postii ne kae se nita konkretno. Recimo, ako se NIS zaista proda Gazpromu, od poveanja konkurencije u tom sektoru nee biti nita. Isto vai i za sporazum o gasu sa istom tom ruskom firmom. Teko je poverovati da e to biti izuzeci, ali moda e se neto vie uraditi, recimo, kada je re o snabdevanju eletrinom energijom. I tako redom. Ovi ciljevi nisu vremenski omeeni, pa e
99
se tek videti ta e se i kada raditi. Takoe, u nekim sluajevima, recimo kada je re o bankama, ne kae se hoe li se sve dravne banke privatizovati? Jer kada se kae da e se dovriti proces privatizacije banaka, to moe da se odnosi samo na neke a ne na sve banke; do sada se tvrdilo da jedan broj dravnih banaka nikada nee biti privatizovan. A ako se zna ta se u Srbiji misli kada se kae da e se neto dovriti, nema razloga za optimizam. Konano, i prilino neoekivano, precizno se kae da je cilj da stopa nezaposlenosti 2012. bude 11,9%. Jer e se otvoriti 200.000 novih radnih mesta. Ne kae se kako se dolo do tog rauna. 200.000 je otprilike 6% aktivnog stanovnitva u 2007. godini. Ako se od broja nezaposlenih u toj godini oduzme 200.000, zaista se dolazi do stope nezaposlenosti od 11,9%. Predsednik vlade, ini se, rauna da se broj aktivnih do 2012. nee poveati, a da niko nee ni izgubiti posao (mada se sugerie smanjenje zaposlenih u dravnoj administraciji). Ako se tako dolo do ovog podatka o stopi nezaposlenosti u 2012, onda se jedino moe rei da, ako predsednik vlade tako rauna, ne moe se imati poverenja ni u jedan podatak iz njegovog govora. U govoru ima poneeg i o fiskalnoj politici, ali nita konkretno i kvantitativno, osim da e se penzije jednokratno poveati za 10%. Za sve ostalo e morati da se saeka najavljeni rebalans budeta. Na kojim e se naelima on zasnivati, nije reeno. Zanimljivo je da se ovaj govor predsednika vlade veoma dopao veini ekonomskih i drugih komentatora. Raunam da to vie govori o tome kakvi su bili govori prethodnog predsednika vlade nego o samim komentatorima. Osim u ovom smislu. U Srbiji postoji fascinacija ciljevima. Zato je tako, to je zasebna tema. Ali, est je komentar da je ovaj program vlade realistian, jer je Srbiji potreban brzi rast. U takvom javnom miljeu, predsednik vlade moe da kae ta hoe. Peanik.net, 09.07.2008.
100
moralna prava
Vodi se zanimljiva rasprava o tome kakve se promene mogu oekivati u Politici i u Radioteleviziji Srbije (RTS), koja je javni servis. Najnoviji doprinos je pismo novinara javnog servisa Jovanu Babiu, predsedniku Etikog komiteta Republike radiodifuzne agencije (RRA), koja je regulatorno telo nadleno za RTS. Pismo ima povieni moralni ton i zavrava se sledeom reenicom: Vi ste izgubili nae poverenje, gospodine Babiu, jer RTS, oigledno, vaom voljom, nije vie vaa kua. Ta reenica pokree tri pitanja. Izmeu koga bi trebalo da postoji odnos poverenja? O kojem je moralnom pitanju ovde re? I da li bi RTS trebalo da bude kua Etikog komiteta regulatorne agencije ili njegovog predsednika? Pitanje poverenja. Ono nije irelevantno, ali upravo u suprotnom smeru. Veoma je vano da li regulatorna agencija ima poverenja u javni servis ili neko drugo preduzee koje je u njegovoj nadlenosti. Ovo zato to postoji asimetrija u informacijama. RTS, ili bilo koje drugo preduzee ili ustanova koji se reguliu, poseduje informacije o sebi i svom poslovanju koje nisu neposredno dostupne drugima, u ovom sluaju Agenciji. Usled toga, veoma je vano da li Agencija ima poverenja u RTS. Obratno, da li RTS ima poverenja u Agenciju, nevano je, jer bi Agencija trebalo da donosi odluke na potpuno formalizovan nain. RTS nema potrebe da prikuplja informacije o radu Agencije i da ima ili nema poverenja u njen rad, u rad njenog Etikog komiteta ili u pojedine lanove ovih tela, bilo da je re o predsedniku ili lanu. Ukoliko su prekrena neka formalna pravila, potrebno je potraiti pravnu zatitu. Toliko o poverenju u ovom kontekstu. No, kako je RTS pokrenula pitanje poverenja, na mestu je da se razmotri ta je RTS uinila da bi bilo ko imao poverenja u taj javni servis? Kada se zna emu je RTS sve sluila u poslednjih dvadesetak godina, ima mnogo ljudi koji nemaju
101
apsolutno nikakvo poverenje u RTS, jednostavno zato to se ona ni na koji nain nije odredila prema svima onima kojima je nanela zlo. RTS je pozivala na rat, na lin, sprovodila istke nepodobnih novinara i drugih zaposlenih i tako redom. Da bi RTS stekla poverenje bilo koga, potrebno je da se na neki nain prema tome odredi. Za sada nije primeeno da u tom javnom servisu uopte postoji svest o tome koliko je zla RTS naneo javnom interesu, pored nemerljivog zla nanetog pojedincima, porodicama i itavim zajednicama. Isto vai i za Politiku. Sasvim je razumljivo kada protesti iz tih kua, posebno kada dolaze od njihovih upravnih i drugih odbora ili od njihovih direktora i urednika, ne izazivaju izlive solidarnosti. Javnost u sve njih nema poverenja. ta je svim tim ljudima stajalo na putu da se upitaju da li oni imaju neku obavezu prema toj javnosti kada je re o negativnom kapitalu, da ga tako nazovem, koji su te ustanove kojima oni rukovode nagomilale tokom svih ovih godina? Isto pitanje e stajati i pred onima koji sada zauzimaju njihova mesta ili e ih zauzeti sutra. Videemo ta e tano uiniti da bi se povratilo poverenje u te dve kue, ali pozivanje na moralnu osudu njegovog regulatora nije nain podizanja poverenja u RTS. Moralno pravo. To, naravno, ne znai da RTS ili bilo ko drugi nema pravo da trai moralnu zadovoljtinu. Upravo je u okolnostima kada se na moralna prava pozivaju oni koji nisu mnogo marili za moralna prava drugih, dakle upravo je tada as da se ponovi kako su moralna prava neotuiva. Jedini nain da se ouva snaga morala, da se odbrani javni moral, da se tako izrazim, jeste da se dovoljno mnogo ljudi pridrava moralnih naela. U tom smislu, sasvim je na mestu traiti i oekivati moralnu soildarnost. U vreme kada su, recimo, novinari i urednici Politike i RTS mogli da izraze moralnu solidarnost sa mnogima koji su bili njihove ili rtve vlasti, oni to nisu uinili, nego su dodavali so na ranu ili, kako se to na engleskom kae, insult to injury (kinjili su rtve). Ne samo krajem osamdestih godina prologa veka, i ne samo u prvoj polovini devedestih, nego i kasnije. Znam iz linog isukustva ta
102
praktino znai poziv na lin sa ekrana RTS i ta znai irenje lai u napisima u Politici. Ali to ne znai da bi trebalo ograniiti slobodu govora ili da prestaju moralne obaveze prema ljudima koji rade za te dve kue, kao i za sve druge, ko god da su oni ili ta god da rade. Izuzetno je vano razumeti da se moralna prava ne stiu i ne gube; ona su, kao i ljudska prava, neotuiva. O kojem je, meutim, moralnom problemu re u, na primer, obraanju javnog servisa Etikom komitetu? I ta je etiki sadraj odgovora tog komiteta? Pitanja postavljena Etikom komitetu su u vezi sa time da li je RRA ispunila formalne uslove kada je donela odreene odluke. Odgovor Komiteta jeste da je RRA duna da vodi rauna o nezavisnosti RTS, to jest da li se RTS u dovoljnoj meri finansira iz pretplate. Iz toga, valjalo bi razumeti, sledi i odgovornost onih koji rade u RTS ili njime rukovode, na jedan ili drugi nain. Komitet se, dakle, poziva na dunost, ali to nije moralna ve, po prirodi stvari, zakonska dunost regulatorne agencije. Moe RTS da smatra da mu je naneta nepravda, ali ovde nije re o moralnoj nepravdi. Naa i vaa kua. Budui da ne postoji oigledan moralni problem, RTS ga nazire u tome to se Etiki komitet ponaa kao da RTS nije njegova kua. Ovo je ozbiljno nerazumevanje kako uloge regulatornih tela, tako i etikih ocena. RTS i RRA mogu da uspostave odnos poverenja ili bilo koji drugi odnos, ali RRA je regulator javnog servisa tu se ne moe uspostaviti odnos bilo kakve posebne bliskosti. Jo preciznije, odnos je takav da se RRA stara o javnom interesu, a RTS o svom. To je uloga regulatornih tela. Recimo, da uzmem primer iz druge oblasti, antimonopolska komisija vodi rauna o interesima potroaa, a ne o interesu, recimo Delte, jer se o njemu stara sama Delta. Budui da izmeu interesa potroaa i monopola moe da postoji sukob, uspostavlja se regulatorno telo. Isto vai i za javni servis, dakle za RTS. Kada bi, kojim sluajem, RRA tretirao RTS kao svoju kuu, to bi predstavljalo, u najmanju ruku, etiki prekraj.
103
Kao to bi i Etiki komitet postupio u neskladu za zahtevima etike ukoliko ne bi bio nepristrasan u odnosu na prigovore, bilo odakle da oni dolaze. Moralna prava ne samo da su neotuiva, nego su i jednaka. Svi imaju ista moralna prava. Tako da etiki komitet mora da ceni teinu moralnih argumenata, a ne da li oni dolaze iz njihove ili neije tue kue. Nije Etiki komitet tu da titi RTS, ve da se stara o tome da se ne kre pravila morala. Rasprave o RTS-u i Politici su znaajne, kao i mnogo znaajnija rasprava o pomirenju, zbog toga to omoguavaju da se sagleda priroda moralnih prava, ali i da se vidi da je veoma teko poboljati stanje javnog morala (a u sluaju pomirenja ak i stanje javne bezbednosti), ako se ne uspostavi moralni odnos prema moralnom i drugom zlu injenom u prolosti prema istoriji javnog nemorala. Peanik.net, 12.07.2008.
o cenama
I regard the description of our position as money is all that matters for changes in nominal income and for short-run changes in real income as an exaggeration, but one that gives the right flavor of our conclusions. Milton Friedman, A Theoretical Framework for Monetary Analysis, NBER Occasional Paper 112, 1971, p. 27. Uvod U redovnom komentaru u Blicu, piui o inflaciji, povukao sam razliku izmeu promene u relativnim cenama, to nije inflacija, i opteg rasta cena, to jeste inflacija. Pa sam napisao: Skuplja je
104
nafta, to znai da je druga roba jeftinija. Ovo je izazvalo komentare pune neverice i nerazumevanja, to je mene opet iznenadilo. Veina misli da to mora da je greka, jer se vea cena nafte (ili benzina) ugrauje u druge cene i tako je rast cena nafte uzrok ubrzanja inflacije u Srbiji. Stoga u najpre razjasniti razliku izmeu relativnih cena i cena u novcu, a potom u neto rei o inflaciji. Na kraju e biti rei o monetarnoj politici i o tome da li se od nje neto moe oekivati kada je re o usporavanju inflacije. Namera mi je da sve to iznesem na to jednostavniji nain, kako i dolikuje ovakvom napisu. Relativne cene Da bih jednostavnije izloio ta su relativne cene, poimo od razlike izmeu inflacije merene u rastu cena na malo ili u rastu cena potronih dobara (time se meri takozvana headline inflation) sa jedne strane, i bazne inflacije (takozvane core inflation) sa druge strane. Prve dve mere, koje su sveobuhvatnije, i moda se moe rei da ukazuju na kretanje svih ili ukupnih cena, dakle te dve mere reaguju i na promene cena, recimo, energije ili hrane, dok bazna inflacija, to jest skup cena koje ona meri, cene te robe najee iskljuuje. Narodna banka Srbije iz skupa dobara ije cene ulaze u baznu inflaciju iskljuuje i one cene, kojih nije mali broj, koje su pod administrativnom kontrolom, to nije sasvim opravdano, ali to nije znaajno za ono to trenutno hou da kaem. Ovde samo elim da ukaem na razlike u promenama ovih razliitih mera inflacije kako bih objasnio ta se misli pod relativnim cenama. Pretpostavimo da porastu cene energije i hrane. To bi trebalo da dovede do ubrzanja ukupne inflacije, ali ne i bazne inflacije, jer su cene ove robe iz nje iskljuene. Ta razlika izmeu ove dve mere inflacije ukazivala bi na injenicu da su promenjene relativne cene izmeu one robe ije cene rastu bre i one ije cene rastu sporije. to znai da dok cena neke robe relativno raste, cena druge robe se relativno smanjuje.
105
Promene relativnih cena su veoma vane, jer utiu na strukturu potronje, a i na strukturu ponude. Ove promene nisu ni jednostavne niti jednoznane. No, njihova je funkcija da obaveste proizvoae i potroae o tome u ta da ulau i sa kojom strukturom potronje mogu da raunaju. Recimo, da se isplati ulagati u energiju i hranu, jer im cene rastu, a i da je potrebno raunati sa poveanim izdacima za tu robu, jer one sada predstavljaju vei troak. Na taj nain cene obavljaju svoju najvaniju funkciju: doprinose efikasnoj alokaciji resursa i uveavanju dobrobiti pojedinaca. Inflacija U velikom broju zemalja gde je dolo do ubrzanja inflacije, a to su sada gotovo sve zemlje sveta, monetarne vlasti su ocenile da nema potrebe za nekim posebnim merama, jer je zaista re o promeni relativnih cena. Drugaije reeno, dok se ubrzava ukupna inflacija, ubrzanje bazne inflacije je mnogo sporije. Budui da monetarna politika ne moe da ima za cilj uticaj na relativne cene, pod pretpostavkom da bi na njih uopte mogla da utie, jer bi to samo otealo delovanje trita, monetarne vlasti ocenjuju da rast bazne inflacije, tamo gde on nije znaajnije ubrzan, ne ukazuje na to da je monetarna politika pogrena ili ravo odreena. Drugim reima, kretanje bazne inflacije ne sugerie potrebu da centralne banke poveaju svoje kamatne stope, to je osnovni instrument monetarne politike. U Srbiji se, meutim, ubrzava i rast bazne inflacije. Cilj centralne banke je bio da se ona ove godine kree negde izmeu 3 i 6% na godinjem nivou. U junu je bazna inflacija rasla po godinjoj stopi od 10%. U Izvetaju o inflaciji Narodne banke iz maja ove godine navode se razliiti uzroci inflacije u prvom kvartalu 2008, ali se u javnosti ipak najvie govori o uticaju rasta cena energije i hrane. O ovom izveaju valja samo jo rei da je potcenio rast cena u drugom kvartalu, a hoe li se pokazati kao ispravna ocena njegovih autora da e se svejedno cilj (rast bazne inflacije izmeu 3 i 6% ove godine) ostvariti, ostaje da se vidi.
106
U Srbiji se, dakle, promene u relativnim cenama prenose na rast svih cena. Poveani trokovi cena, recimo, benzina i poljoprivrednih proizvoda ugrauju se u sve druge cene. Kako je to mogue? Pitanje o ostvarivosti ima smisla zato to je za opte poveanje cena potrebno da se poveaju dohoci, jer inae svi ti poveani trokovi ne bi mogli da se prenesu na potroae. Potrebno je, dakle, da se poveaju, recimo, plate ili javna potronja ili neki drugi elementi privatne potronje. Jer ako postoji pritisak trokova, potrebno je da postoji i dovoljno poveanje ukupne tranje da bi se on iskazao kao opti rast cena. A ta tranja mora da bude izraena u novcu, to znai da mora da bude poveana ukupna koliina novca sa kojom se raspolae. To je otprilike ono to Fridman kae u citatu sa poetka ovoga napisa. Tako je on formulisao simplifikovano naelo monetarizma: promene u koliini novca uzrokuju kratkorone promene u realnim dohocima i dugorone promene u nominalnim dohocima. Danas se ovo monetaristiko naelo tumai kejnzijanski (ili neokejnzijanski) kao stav da je promena u koliini novca nuan, mada ne i dovoljan uslov, za ove kratkorone i dugorone promene u dohocima. No, nezavisno od toga da li ste pristalica monetarizma ili neokejnzijanizma, monetarna politika bi morala da bude neadekvatna, recimo popustljiva, da bi do ubrzanja inflacije dolo. Srpski sluaj to nedvosmisleno potvruje. Kako se moe proitati u Izvetaju o inflaciji, monetarna politika se ne bi mogla oceniti kao restriktivna krajem prole i poetkom ove godine. Ovde nije neophodno ulaziti u to ta to tano znai. Razlog zbog ega je to tako prilino se jasno moe utvrditi ako se paljivo sluaju izjave predstavnika monetarne vlasti. Oni uglavnom prebacuju krivicu na fiskalne vlasti. To znai da je monetarna politika u Srbiji u slubi fiskalne politike. Drugaije reeno, centralna banka nije nezavisna od ministarstva finansija.
107
To to se ubrzava rast bazne inflacije pod uticajem rasta cena energije i hrane ne znai da se moe trajno uticati na relativne cene. Zapravo, stvarni znak da se izgubila kontrola nad inflacijom jeste upravo to kada se promene u relativnim cenama prenose na promene u apsolutnim, na cene u novcu. Jer se tako podstie spirala, koja se najee ispoljava kao rast cena, koja vodi rastu plata, to opet dovodi do rasta cena i tako sve dok ne postane neophodna znaajna korekcija i fiskalne i monetarne politike. Ili, u primeru sa ukupnom i baznom inflacijom koji ovde koristim, ako se rast ukupne inflacije prenosi na rast bazne i obratno, sve dok se ne preduzmu monetarne i druge mere stabilizacije. Ovo se u Srbiji moe videti ako se analizira rast cena i realnih dohodaka, recimo prosene plate. Videe se da bri rast realnih plata vodi ubrzanju inflacije, to ima za posledicu sporiji rast ili ak smanjenje realnih plata. Ukoliko je to tano, tada se monetaristiko pravilo moe gotovo doslovno primeniti na Srbiju. Naime, u Srbiji rast plata, recimo u drugoj polovini prole godine pred izbore, vodi zaista viim realnim platama. Ubrzanje inflacije koje potom sledi usporava rast realnih plata, te se na dui rok sve iscrpljuje u viem nominalnom nivou plata. Deflatorni pritisci i realna kamata Inflacija se najee objanjava poveanjem ukupne tranje, recimo zato to je privredni rast bri nego to bi bilo opravdano osnovnim ekonomskim injenicama, to jest bri je od neke ravnotene stope rasta. U tom bi sluaju izdaci na, recimo, plate mogli bi da budu vei od produktivnosti, to bi dovelo do pritiska na rast cena, dakle do inflacije. Ono to je, meutim, zanimljivo u Srbiji jeste da produktivnost raste dok se zaposlenost smanjuje. Tako da je itav taj privredni rast u poslednjih sedam-osam godina posledica rasta produktivnosti, a ne poveane zaposlenosti. Usled toga,
108
u Srbiji bi trebalo da su izuzetno jaki deflatorni pritisci, a ne inflatorni. Zato to bi ukupna ponuda trebalo da raste bre od ukupne tranje. Tome valja dodati i realnu apresijaciju dinara. Usled povremeno ak i nominalne apresijacije dinara, inflacija koja se uvozi trebalo bi da je ak manja od one u zemljama iz kojih se uvozi, jer uvozna roba u dinarima pojeftinjuje. Tako da bi i to trebalo da deluje deflatorno. U tim okolnostima, nominalna kamatna stopa bi u Srbiji trebalo da bude relativno niska, jer bi se zaraivala zadovoljavajua realna kamata ukoliko bi inflacija zaista bila niska, to bi trebalo da je lako ostvariti u uslovima veoma brzog rasta produktivnosti. U Srbiji je, naprotiv, nominalna kamatna stopa veoma visoka, a realna, recimo, referentna kamatna stopa je esto ak negativna, a po pravilu je niska. U ovom asu, na primer, referentna kamatna stopa centralne banke je 15,75%, a rast cena potronih dobara je negde oko 16%. Iz toga se moe zakljuiti da je monetarna politika sve samo ne restriktivna. Naravno, za one koji mogu da pozajme novac u inostranstvu, recimo sa kamatom od 5 ili 6%, i uloe ga u obveznice Narodne banke Srbije koje nose 15,75%, to je veoma dobar posao, jer e veoma dobro zaraditi, recimo u evrima, sve dok su sigurni da e kurs biti stabilan, a pogotovo ukoliko oekuju da e centralna banka teiti da dinar nominalno apresira kako bi obuzdala rast inflacije. Problem je u tome to bi referentna kamatna stopa morala da bude znatno via kako bi realna kamatna stopa bila znatno via, to bi dovelo do smanjenja tranje, bilo da je re o potronji ili o ulaganjima, kako bi se usporio rast inflacije. Potom bi kamatna stopa mogla da se smanji, kako nominalno tako i realno. Posle stabilizacije, kamatna stopa u Srbiji ne bi trebalo da bude znatno via nego u evro zoni, a mogla bi nominalno da bude i nia, ukoliko bi se obezbedila zaista niska inflacija koja je u skladu sa deflacijskim pritiscima koji potiu od brzog rasta produktivnosti.
109
Naravno, ovo smanjenje ukupne tranje bi moglo da ima za posledicu usporavanje privrednog rasta. Da li bi ono tome i moralo da vodi, tema je za drugi napis. Monetarna i politika dohodaka Ukoliko se ne moe obezbediti da monetarna politika bude restriktivna, moe se teiti stavljanju inflacije pod kontrolu tako to e se voditi restriktivna politika dohodaka. Umesto da se realne plate smanjuju brim rastom cena, moglo bi da se tei da se njihov rast uspori na jedan ili na drugi nain. Ovo je zasebna tema i ovde ima smisla ukazati samo na taj izbor: ili e centralna banka staviti inflaciju pod kontrolu ili e biti potrebno da se pod kontrolu stave plate. Ovo prvo je bolje zato to e se obezbediti da promene u relativnim cenama obezbede efikasnost privreivanja na dui rok, dok je ovo drugo kratkorono reenje koje ima sve nedostatke svake administrativne kontrole cena. Peanik.net, 29.07.2008.
josip Broz tito to the rescue

Ovo je vest iz Politike: Prema reima srpskog ministra, na taj nain e Generalna skuptina UN osigurati da pitanje Kosova postane simbol obnavljanja potovanja meunarodnog prava u meunarodnoj zajednici. Moji prijatelji, moram da priznam da je ova konferencija, koja nas okuplja, veoma emotivna za mene i moju zemlju. Oseamo solidarnost sa nacijama koje su ovde danas prisutne, rekao je Jeremi, obraajui se uesnicima konferencije u Teheranu. Imajui u vidu ulogu koju je moja drava odigrala u Pokretu nesvrstanih, istakao je Jeremi, oseam se kao da sam
110
ponovo kod kue. Jeremi je u govoru pomenuo i ulogu koju je Josip Broz Tito imao u ouvanju svetskog mira i promociji multikulturalnosti. Koji je ovo anr? Posle pomirenja sa Slobodanom Miloeviem evo i pomirenja sa Titom. Kako njih dvojicu pomiriti? Pragmatizam je to politiki, moe se rei, a tu sve ide sa svim. Ipak, to ne objanjava zato je reeno ba to to je reeno, a ne neto drugo. Razmotrimo samo neke od ovih bizarnih izjava ministra spoljnih poslova. Tito je promovisao multikulturalnost. To nije ba karakteristino za komuniste. Multinacionalnost i internacionalizam, to da, ali nacije za komuniste nisu bile kulturne injenice. Jo zanimljivije je pitanje ta multikulturalnost znai zemljama ulanjenim u pokret nesvrstanih? Tolerancija razliitosti u mnogim nesvrstanim zemljama nije ba kljuna vrednost. Daleko najudnije je, ipak, da to isticanje vrednosti multikulturalnosti dolazi od ministra zemlje koja je osuena za krenje Konvencije o genocidu i ija je zvanina politika da Srbe teritorijalno i funkcionalno razdvoji od drugih nacija i kultura, recimo u Bosni i Hercegovini i na samom Kosovu. Moda bi ovaj povratak titoizmu trebalo razumeti kao nagovetaj naputanja nacionalizma kao osnovne vrednosti srpske unutranje i spoljne politike? Moda je najbolje mesto da se taj zaokret nagovesti upravo Teheran i konferencija Pokreta nesvrstanih? Moda je takva odluka doneta u vrhovima Demokratske stranke istovremeno kada je doneta i odluka o pomirenju sa Miloeviem? To bi bilo dobro znati. Zanimljiva je i izjava da je drava ministra spoljnih poslova Srbije odigrala znaajnu ulogu u Pokretu nesvrstanih, a posebno njen predsednik Tito. Ovo je neka vrsta komine fantastike. Posebno kada se tome doda izjava: oseam se kao da sam ponovo kod kue. Jedino to Srbija nije lan Pokreta nesvrstanih, pa tako Srbija nije mogla da odigra znaajnu ulogu u tom pokretu i to nije njena kua. A i Josip Broz nije bio predsednik Srbije. Moda je
111
sve to posledica emocija koje takav jedan skup izaziva, pa se gubi kontakt sa realnou. To bi bio neki emotivni pragmatizam, to je bez sumnje inovacija u meunarodnoj politici. Ali iz Teherana se ipak valja vratiti u tu realnost, a u njoj je kljuna injenica ta da je itava politika Miloevia i elnih ljudi Demokratske stranke, bilo da su lanovi ili nisu, bila antititoizam uopte, a posebno kada je re o politici prema pokrajinama, a ponajvie prema Kosovu. Ako se neko krivio i krivi za gubitak Kosova, to je upravo Josip Broz. Ne samo da on nije bio, po tim tumaenjima, za multikulturalnost, ili kako se tada govorilo ravnopravnost naroda i narodnosti, nego je itava njegova politika bila antisrpska. Ministar Jeremi bi o tome mogao da se obavesti i kod voa svoje stranke, ako ve ne bi konsultovao autora dvaju tomova pod nazivom Vreme vlasti, o ostalim delima o titoizmu i Kosovu i da ne govorimo. Konano pitanje je da li je ovaj pragmatizam samo emotivan ili je i pragmatian; moe li, dakle, Josip Broz Tito da pomogne? To bi valjalo proveriti u Pritini. Bojim se da tamo preovladava antititoizam kao i u Beogradu, ali moda e se to promeniti ako vest doe preko Teherana? Ja znam da bi to imalo velikog odjeka u Sarajevu, ali sumnjam da bi to bilo po volji Banjaluci. Ali ko zna, uda je znao da ini Josip Broz, pa moda i ovoga puta Tito pomogne. Peanik.net, 31.07.2008.
112
nikada
Ako ga naete nai ete ga. Ako ga ne naete, nikada ga neete nai. Iz filma Kradljivci bicikla Zato je sada obavezno rei da Srbija nikada nee, kada bi bilo dovoljno rei da nee, recimo, vlada, skuptina ili predsednik Srbije? U demokratijama je mandat vremenski ogranien, a o tome ta zemlja hoe ili nee odluuje se na izborima. To, naravno, znaju i oni kod kue ili u inostranstvu kojima se ove poruke alju, posebno nakon poslednjih izbora na kojima su glasai pokazali da umeju racionalno da izaberu upravo izmeu onih alternativa za koje sada njihovi predstavnici kau da nikada nee biti predmet izbora. emu onda to neprestano skandiranje reju nikada? Verovatno je najlake na primeru jedne izjave predsednika vlade Mirka Cvetkovia videti koliko je, u najmanju ruku, neumesno neprestano koristiti re nikada. On je u svom prvom obraanju skuptini Srbije, kao jo uvek mandatar, rekao da ova vlada nee nikada priznati Kosovo. Dovoljno je bilo rei da nee, nije bilo potrebno preterivati, mada je zaista tano i da nee nikada, naprosto zato to nee vladati veno. Iz istog tog razloga, ogranienog trajanja, ta vlada nikada nee uiniti mnoge stvari, ali to nita ne govori ni o efikasnosti niti o odlunosti vlade. Mnogo vie vladu obavezuje izjava da nee priznati, nego da nee nikada priznati. Ova izjava se, bar, tie samo ove konkretne vlade. Izjave drugih predstavnika vlasti, gde se po upotrebi rei nikada, pored radikala, posebno istiu Boris Tadi i Vuk Jeremi, vie su od preterivanja. Recimo, pre neki dan je Tadi izjavio da ova vlada ni po koju cenu nee odustati od lanstva Srbije u Evropskoj uniji. Ali to ne znai, dodao je, da e vlada pristati na bilo kakve ucene kada je re o lanstvu u EU, jer ona nee nikada odustati od odbrane dravnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta na Kosovu i Metohiji.
113
Ako se izostavi re nikada, sve to naravno zvui protivreno. Jer, ako lanstvo u Evropskoj uniji nema cenu, to jest ako je Srbija spremna da plati bilo koju cenu da postane njen lan, tada je, naravno, besmisleno rei da se nee pristati na ucenu, jer za njom tada i nema potrebe, a besmisleno je rei i da se nee odustati od Kosova, jer se izriito kae da bi upravo to mogla da bude cena. Postoji, dakle, cena. I zaista, kada se ne govori o tome ta se nee nikada uraditi, nego ta e se uraditi ako postoji izbor, tu je najbolja izjava Vuka Jeremia britanskoj teviziji da e vlada Srbije odbiti lanstvo u Evropskoj uniji, ako je ono uslovljeno priznanjem nezavisnosti Kosova, a slinu izjavu je pre toga dao i Boidar eli. Ako se, meutim, eli izbei izbor, a da to ne izgleda sasvim neuverljivo jer je naprosto protivreno, tada moe da pomogne re nikada. Ako se kae da vlada, iji mandat ipak traje najvie etiri godine, nikada nee priznati Kosovo zarad lanstva u Evropskoj uniji, to je zaista neprotivreno, jer je uslov nemogu, pa je sve to je njime uslovljeno naravno mogue. Pa je tako mogue da postoji spremnost da se plati svaka cena za lanstvo u Evropskoj uniji, a i da se nikada nee platiti cena u vidu priznavanja nezavisnosti Kosova. Da bi se videlo ta se sve moe rei, a ne obavezati se ni na ta, uzmimo drugi primer. Na internet stranici predsednika drave moe se proitati da je Tadi kazao i da Srbija nikada nee dozvoliti da se na bilo koji nain dovede u pitanje opstanak Republike Srpske. Ovo je, takoe, protivreno ako se izostavi re nikada. Naime na bilo koji nain podrazumeva i to da recimo graani Republike Srpske odlue da nisu za njen opstanak. Pod kojim uslovima i sa kojim ciljem, to je drugo pitanje. Jasno je da bi se vlasti Srbije mnogo vie obavezale kada bi rekle da je samo sadanji status Republike Srpske prihvatljiv. Bilo bi, najpre, jasno da se predsednik Srbije izjanjava o stvarima koje nisu u njegovoj nadlenosti, a potom bi bilo potrebno rei zato je upravo to njegova politika? No, ako se kae da Srbija nikada nee dozvoliti da se ni na koji nain i tako dalje, jasno je da se time predsednik Srbije ne obavezuje ni na ta. Jer je to naprosto nemogue.
114
Re nikada je potrebna kako bi se govorilo u ime Srbije, a ne u sopstveno ime. Ovde je zanimljivo uoiti razliku izmeu naina na koji je u ime Srbije govorio Vojislav Kotunica i naina na koji to ini Boris Tadi. Prvi se pozivao na prolost, a drugi govori u ime budunosti. Za obojicu, Srbija se ne menja kroz vreme. Kotunica je imao obiaj da kae da je Kosovo vekovima, oduvek, bilo deo Srbije, a Tadi kae da ono to nikada nee prestati da bude. Budui da se reima uvek i nikada zaustavlja vreme, sve istorijske injenice su beznaajne i bespredmetne. U ime te nepromenljive Srbije govore njene trenutne i prolazne vlasti. Ne u svoje ime ili u ime graana koje predstavljaju. Jednu posledicu ovakvog shvatanja odgovornosti valja posebno istai. Tadi je, kae njegova internet stranica, poruio da naa drava i na narod imaju svoje interese kao sve drave i narodi sveta, i ako neko misli da e ova vlada proevropske orijentacije odustati od nacionalnih interesa zbog evropskih perspektiva, taj se vara. Zapazite da se ovde izriito ne izgorava re nikada, pa je neto jasnije ta se eli rei. Naime, nita nema od Evropske unije ako su cena nacionalni interesi, kao to i izjavljuju svi lanovi vlade kada ih se konkretno pita. To je, naravno, odluka te vlade, a ta e biti odluka graana o tome ta su nacionalni interesi Srbije, ne nikada nego, za nadati se je, relativno skoro, ostaje da se vidi. U ovoj se izjavi, meutim, kae da vlada proevropske orijentacije sledi nacionalne interese, a ne volju glasaa. Zapravo, ne samo da vlada nema drugi izbor, ve ga nemaju ni glasai, graani ija je to vlada. Jer i oni imaju obavezu prema nacionalnim interesima. Ako je potreban razlog zato nije mogue demokratski odluiti ta je nacionalni interes, ukazuje se na to da sve drave i svi narodi sveta imaju interese, koji su kvalitativno isti kao i srpski nacionalni interesi. Pa kako svi, tako moramo i mi. U nauci o meunarodnim odnosima postoji jedno nepisano pravilo, koje glasi: Svet je veliki. Drugim reima, kada god kaete da sve drave na svetu imaju ovu ili onu karakteristiku, najverovatnije je
115
da niste u pravu. I evo, u Evropi je teko nai dravu ili narod koji je imao trajne interese onoga tipa na koji misli Tadi. Jer, ako se misli na teritorije ili na nacionalni identitet, ta god to bilo, to zasigurno nije neto nepromenljivo. Da jeste, od Evropske unije ne bi ostala ni ideja. to ne znai da drave nemaju ili ne bi trebalo da imaju trajne interese. Oni, meutim, nisu ni teritorijalni ni bioloki. Interes drave je interes njenih graana, a to su, u minimalnom smislu, bezbednost i pravda. U demokratijama je moda jo i najvanije blagostanje. U ispunjavanju tih interesa, vlasti odgovaraju graanima, ne onima koji nikada nee postojati, nego postojeim generacijama. No, to je druga tema, moda za sledee izbore. Peanik.net, 05.08.2008.
the oh i see moment

U filmu In Bruges, na samom kraju, Hari, ef ubica sa moralom, doivi neto to bi se moglo nazvati Oh, I see trenutkom: odjednom mu neto postaje jasno. Neto slino se izgleda desilo Vladimiru Putinu posle posete severnoj Osetiji. Evo navoda iz novinskog izvetaja: Putin je u Vladikavkazu, gde je doputovao posle prekinute posete Kini, rekao da je naneta ogromna teta njenoj (gruzijskoj) dravnosti i da je teko zamisliti kako e biti mogue posle svega to se desilo i to se jo deava, ubediti Junu Osetiju da ue u sastav gruzijske drave. I ta je sledei korak? Moda telegram: Send Martti Ahtisaari! U stvari, meukorak bi mogla biti rezolucija Saveta bezbednosti, slina rezoluciji 1244. Zato to se u srpskoj javnosti o toj rezoluciji
116
ne vodi nikakva rasprava, nije poznato da ona u stvari regulie proces secesije ili osamostaljivanja Kosova od Srbije. Usput, u vreme kada je donoena tako je i bila shvaena, ali je kasnije prevladalo tumaenje Slobodana Miloevia da je re o velikoj pobedi Srbije. Naime, u toj se rezoluciji budui status uslovljava saglasnou izabranih predstavnika Kosova, a moda i graana Kosova, kako je to u jednom asu protumaila sada ve zaboravljena Kontakt grupa. Srbiji je pruena ansa da ponudi Kosovu da ue, to bi rekao Putin, u sastav Srbije, ali ako za to ne bi bilo spremnosti, onda je jasno da bi u tom sluaju jedino moglo da doe do sporazuma o nezavisnosti Kosova. Ovim se otvara pitanje uslova pod kojima moe da doe do secesije. Jedan je ovaj koji sada vidi i Putin. Naime, doe se do take kada je reintegracija neprihvatljiva za secesioniste. Njihova biva drava nema nita to bi mogla da im ponudi, a to bi bilo povoljnije od nezavisnosti. Kako i pod kojim okolnostima dolazi do toga, zasebno je pitanje. Na drugi nain je na to skoro ukazao Vaclav Klaus rekavi da bi eka i Slovaka moda jo uvek ratovale da ih je razdvajala Evropska unija. Nije bilo potrebno, jer je sam Klaus u ime eke prihvatio injenicu da nema ta da ponudi onima u Slovakoj koji su bili za nezavisnost. Budui da nije moglo doi do sporazuma o zajednikoj dravi, jedino to je preostalo je bio dogovor o osamostaljivanju eke i Slovake. Ova dva naina secesije mogla bi da budu razmotrena na Meunarodnom sudu pravde, ako inicijativa srpske vlade bude prihvaena. U prvom sluaju, Sud bi mogao da kae da je potrebno posredovanje meunarodne zajednice, dakle da je potrebno poslati po Martija Ahtisarija. Jer, ako nema sporazuma, ako je to teko zamislivo to bi rekao Putin, zato to je matina drava poinila dela nasilja koja onemoguavaju obnavljanje jedinstvene politike zajednice, tada je potrebno obezbediti mirnu secesiju.
117
Razlozi za meunarodno posredovanje su oni koji se mogu nai u rezoluciji 1244: ugroavanje mira i teka povreda ljudskih prava. Ako je, pak, re o demokratskoj zemlji, tada bi bilo prihvatljivo, nazovimo ga tako, Klausovo pravilo, gde nedostatak mogunosti dogovora vodi dobrovoljnom razdvajanju pod uslovima prihvatljivim za obe ili za sve strane. Ovim se, naravno, ne reavaju sva pitanja vezana za secesije, a posebno je vano da se pravo na secesiju ne koristi da bi se ohrabrile agresija, osvajanja ili etniki ili bilo kakav drugi terorizam. Jasno je da Meunarodni sud pravde ne bi mogao da kodifikuje itavu tu oblast, ali bi svakako mogao da preporui Savetu bezbednosti i Ujedinjenim nacijama da to uine. Teko je, meutim, videti da e meunarodna zajednica doiveti taj Oh, I see momenat. Inae, u filmu In Bruges nije re o secesionizmu u Belgiji. Bri je samo pozornica: jedan predivan grad u jednoj staroj, mirnoj, evropskoj zemlji sa vievekovnom kulturom, gde je teko zamisliti sve ono to se dogaa. Peanik.net, 11.08.2008.
ruski proBlem
Koje je mesto Rusije u svetu? Ili je moda prikladnije, vie ruski, postaviti pitanje o ulozi Rusije u svetu? Ovde ima smisla neto konkretnije rei o samo dva aspekta ruskog problema. Prvi, jednostavniji, moe se videti poreenjem. U emu je razlika izmeu intervencija na Kosovu i u Gruziji? Ruska intervencija u Gruziji je imala za cilj promenu reima, to je bio i jedan od ciljeva intervencije
118
na Kosovu. Ali, kakvom se novom reimu u Gruziji nada Rusija? Da e na vlast doi proruski politiari. Da li je to mogue ostvariti demokratskim sredstvima? Odgovor je najverovatnije negativan. U tome je razlika sa intervencijom na Kosovu. Promena reima u Srbiji je bila mogua demokratskim sredstvima. A onda demokratski srpski reim i druge demokratije imaju mogunost da se mirnim sredstvima zalau za svoje interese, i kada su oni razliiti i kada se podudaraju. U Gruziji bi trebalo promeniti reim tako da on lii na ruski, pa da na vlast doe neko ko e uspostaviti odnos razumevanja i saradnje sa ruskim vlastima. To je veoma teko ostvarivo demokratskim sredstvima. To znai da se otvara mogunost da se pojave politiki preduzetnici koji e imati upravo to za cilj. I dalje, sline politike prilike e se otvoriti autoritarnim voama, ili onima koji bi to da postanu, i u drugim kavkaskim dravama i dravicama. Da li e se oni okrenuti Rusiji ili nekome drugome, zavisi od konkretnih okolnosti i od njihovih linih sposobnosti. Jasno je, meutim, da izgledi Rusije u velikoj meri zavise od irenja i odrivosti autoritarnih reima, i to takvih koji nee traiti zatitnike na drugoj strani, iz straha da ih ruska blizina ne proguta. Ruski ciljevi u tom podruju se mogu ostvariti ukoliko bi Rusija sa tim zemljama mogla da uspostavi odnos kakav, na primer, imaju SAD sa Centralnom Amerikom. im se postavi ovo poreenje, vidi se da to nije realistina ruska strategija. To je drugi ruski problem. Na granicama Rusije ne postoje periferni odnosi, a posebno ne periferni, izolovani sukobi. Kako god da se Rusija pomeri, to stvara globalne, a ne lokalne probleme. To je tako zato to se Rusija granii sa svim kljunim svetskim aritima sukoba ili je u njihovoj blizini. Tako da ak i lokalna akcija, kakva bi mogla da bude ova u Gruziji, mora biti deo sveobuhvatne strategije ruske spoljne politike. Koja je to strategija i koje su posledice intervencije u Gruziji? Status Rusije kao velike sile zavisi od njenog uticaja u Evropi, od njene
119
vojne moi i od znaaja prirodnih resursa (pre svega nafte i gasa). Ova strategija moe politiki da se operacionalizuje na vie naina. Putin je izabrao sukob sa Amerikom sa ciljem da oni zajedno uspostave strateko starateljstvo nad Evropom, kao u vreme hladnog rata. Tako posmatrano, razlika izmeu invazije na ehoslovaku i invazije na Gruziju je ogromna. Ne samo da Rusija ne arbitrira u Evropi, nego Evropska unija arbitrira u rusko-gruzijskom sukobu. Strateki posmatrano, to nije neki dobitak. Pored toga, pritisak na druge drave i dravice u tom podruju e biti povean, ali e politike posledice na Baltiku, u Poljskoj i u Ukrajini biti nepovoljne po Rusiju. Takoe, evroskepticima e biti teko da objasne kako bi se bezbednost i privredni napredak njihovih zemalja poboljao ako Evropska unija ne bi postojala, a o rasputanju NATO-a i da ne govorimo. Moda jo vanije od toga jeste uticaj koji e sve ovo imati na ameriku politiku. Kljuni ruski partner u strategiji obnavljanja rusko-amerike uloge u Evropi bili su ameriki evroskeptici, koji su bili veoma jaki u postojeoj amerikoj administraciji. Ali njihov uticaj je sada oslabio, verovatno na due vreme. Zato je Putin izabrao upravo strategiju sukoba? Razlog je pre svega unutranjepolitiki. Izbor je bio: demokratizacija uz demonopolizaciju privrede ili autokratija uz dravnu kontrolu prirodnih resursa. Prva alternativa je rizinija, ako ste ve na vlasti. A autokratska vlast je moda neodriva ako se izgubi kontrola nad, pre svega, naftom i gasom. Naravno, autokratski reim tei da se sukobima namee demokratskim zemljama, posebno ako one nemaju znaajnu vojnu mo, bar ne takvu kakvom raspolae Rusija. Konano, da bi sve to nekako funkcionisalo, potrebna je centralizacija vlasti. A to je najlake postii militarizacijom. I to je unutranjepolitika konstrukcija koju Rusija sada ima. Iz nje sledi strateki izbor u spoljnoj politici.
120
Ovde ima smisla naglasiti i ulogu koju u svemu tome ima jedan deo ruske inteligencije. Njen verovatno najbolji predstavnik je bio pokojni Solenjicin. On je, kao toliki intelektualci u ruskoj istoriji, grubi pragmatizam ruske vlasti opravdavao idejom Rusije kao posebne, izuzetne zemlje. U kojoj vlast ima posebnu nacionalnu, evropsku i svetsku misiju. I to je taj ruski problem. Peanik.net, 17.08.2008.
nacionalizam i kraj istorije

Liberali raspolau univerzalnim pravilima za pojedince; za njih su grupe nerazreiv problem kako kada je re o poloaju grupa unutar neke zemlje (to se vidi na primeru rasprave o multikulturalizmu) tako i kada je re o tome koja je grupa ovlaena da se pozove na pravo na samoopredeljenje. Liberali nemaju dosledan odgovor na pitanje nacionaliste: Zato bih ja bio manjina u vaoj zemlji, kada vi moete da budete manjina u mojoj? Timoti Garton E, iz ijeg skoranjeg napisa je ovo citat (Guardian, 21. februar 2008), ovde navodi reenicu iz moje knjige o raspadu Jugoslavije7. Ona je citirana nebrojeno puta, mada gotovo nikada na osnovu originala. Najee se njome ilustruje, kao to to ini i Timoti Garton E, nedostatak individualistikog liberalizma. Takoe, uzima se i kao argument protiv zagovornika teorije o kraju istorije, jer ni oni, smatra se, ne mogu da objasne popularnost nacionalizma. Moja je namera bila da ukaem na apsurdnost nacionalizma. Pre raspada Jugoslavije, raspravljalo se o tome zato postoje pokrajine,
7 Vladimir Gligorov, Why Do Countries Break Up? The Case of Yugoslavia. Acta Universitatis Upsaliensis, 1994; dvojezini reprint u elektronskom izdanju Peanika izlazi u oktobru 2010.
121
i to samo u Srbiji. Neprestano se ponavljalo kako Albanci u Srbiji imaju autonomiju, a Srbi u Hrvatskoj je nemaju (Bosna je kasnije dola na red). Na pitanje da li se zahteva ukidanje autonomije na Kosovu ili se eli stvaranje srpske autonomije u Hrvatskoj, odgovora nije bilo, zapravo podrazumevalo se da se tei i jednom i drugom. Kao to se i danas moe proitati u mnogim komentarima povodom nezavisnosti Kosova i dveju gruzijskih pokrajina, licemerima se smatraju oni (Zapad) koji su za nezavisnost Kosova, ali ne i za nezavisnost June Osetije i Abhazije, ali ne i oni koji su protiv nezavisnosti Kosova, mada su za nezavisnost gruzijskih pokrajina (Rusija). Ili se bar licemerje ovih drugih opravdava licemerjem ovih prvih. Kasnije je to postalo jo jasnije, recimo kada je Demokratska stranka srpski nacionalni interes formulisala kao cilj da svi Srbi ive u jednoj dravi. Jasno je da isti takvi zahtevi Hrvata, Albanaca, Bonjaka, a i nekih drugih, ne bi mogli da se ostvare istovremeno. Ovo ilustruje jedan optiji problem, koji sam hteo da izrazim ukazavi na apsurdnost etnikog nacionalizma. Naime, uvek je mogue tako iscrtati mapu da neka manjina bude deo veine, kao to je uvek mogue humanim etnikim ienjem postii eljeni nivo etnike homogenosti8. To, meutim, ne znai da liberali ili demokrati imaju neki ozbiljniji problem sa pravima manjina ili sa pravom na samoopredeljenje. Da bi se videlo odakle nastaju problemi, potrebno je nekoliko reenica o nacionalizmu. U politikom smislu, re je o strategiji redistribucije. Ovo nije nepoznato u drutvenim naukama9. Kao to nije nepoznato i pod kojim uslovima se ta strategija moe uspeno primeniti10. Tano je da se nacionalizam najee opravdava patrio8 Moda nije nezanimljivo upravo sada uputiti na novi rad o tome kako je to injeno u Sovjetskom Savezu. P. Gregory, Ph. Schroder, K. Sonin, Dictators, Repression and the Median Citizen: An Eliminations Model of Stalins Terror (Data from the NKVD Archives), CEPR Discussion Paper DP 6014. 9 Vidi na primer: E. Spolaore, A. Alesina, The Size of Nations. MIT Press, 2003. 10 P. Collier, A. Hoeffler, Greed and Grievance in Civil War, Oxford Economic Papers 56 (2004): 563-595.
122
tizmom i posebnim oseanjima za ljude istog etnosa ili rase, ali je re pre svega o tome da se odreenoj grupi ljudi obezbede posebna prava. Tako da ako se ne tei promeni teritorija ili promeni sastava stanovnitva, tei se neravnopravnoj raspodeli prava. Recimo, kao to je to bio est sluaj kada su pisani ustavi zemalja nastalih iz Jugoslavije, tako to bi se reklo da je, na primer, Srbija drava Srba i svih njenih graana. Kako se ta orvelovska razlika sprovodi, pravno je i politiko pitanje. Ukoliko, meutim, zemlja ima demokratski i liberalni ustav, ne postoji neki poseban razlog zato se bilo kojoj grupi ne bi priznalo pravo na samoopredeljenje, bez obzira na to o kom se nivou autonomije radi. Potrebno je, zaista, zadovoljiti prilian broj uslova, meu koje svakako spada potovanje privatne svojine i demokratsko odluivanje o ustavnom statusu. Da bi se videlo ta to znai, uzmimo uvenu misao o humanom preseljenju. Po tom shvatanju, postoji kolektivno pravo odluivanja o individualnim pravima, od kojih je jedno u neposrednoj vezi sa pravom na privatnu svojinu, a to je da svako svojom voljom moe da odlui o sopstvenoj selidbi. Demokratskim se, pak, putem moe odluiti o tome koji e politiki status imati odreena zajednica. Koje obaveze prema bivoj politikoj zajedinici iz toga proizlaze, nezavisno je pitanje i svakako bi trebalo da se utvrdi pregovorima. Jasno je da eventualni trokovi poveane autonomije ili secesije imaju uticaj na samu odluku da se demokratskim putem odlui o tome da li je to u interesu (kvalifikovane) veine. Ne postoji, meutim, neki nepremostiv problem kada je re o pravu na samoopredeljenje ukoliko je re o demokratskoj zajednici zasnovanoj na liberalnom ustavu. Ovo poslednje, liberalni ustav, znai da je re u ugovornoj a ne prinudnoj zajednici, kao kod drava koje svoju legitimnost zasnivaju na etnikom nacionalizmu. U stvari, ugovorna i demokratska zajednica koja potuje individualna prava i priznaje pravo na samoopredeljenje stabilnija je od politike zajednice koja se zasniva na etnikoj homogenosti,
123
jer je ova poslednja u osnovi prinudna, a ne dobrovoljna politika zajednica11. Naelno posmatrano, dakle, liberalna i demokratska politika misao ne bi trebalo da ima nacionalistiki problem: ta initi sa grupama koje ele veu autonomiju ili ak sopstvenu dravu. Drugi problem na koji ukazuje Garton E jeste koje su meunarodne posledice nacionalizma? Sada je popularno kritkovati teoriju o kraju istorije, koja se identifikuje sa liberalnom i demokratskom politikom teorijom. Prigovor je da svet, po svemu sudei, ne ide u pravcu potpune prevlasti liberalne demokratije, ve jaanju nacionalistike, autokratske i imperijalistike ideologije i drava koje se na njima zasnivaju. Neki autori govore o povratku u dvadeseti vek, drugi o povratku u devetnaesti, a trei opet o sukobu civilizacija u veku koji je pred nama. Ovde je re, delimino, o nerazumevanju12. Ideja o kraju istorije je bila normativna: mi znamo kako da uredimo unutranje i meunarodne odnose na nain koji iskljuuje upotrebu sile u unutranjim i spoljnim odnosima. Uslovi su u osnovi oni koje je naveo jo Kant: demokratske drave i meunarodno pravo. Normativno, dakle, znamo pod kojim uslovima bi se mogla iskljuiti upotreba sile da bi se ostvarili politiki ciljevi. To ne znai da politike grupe ili drave ne mogu da imaju interes da se slue silom, bilo da promene odnose unutar zemlje ili da steknu prednosti u meunarodnim odnosima. Problem sa upotrebom sile jeste taj to praktino ne postoji stanje ravnotee sila, to takoe ilustruje moja reenica koju citira Garton E. Ovo je jedno od naravuenija koje bi mogli da izvuku graani Srbije na osnovu iskustva sa politikom Slobodana Miloevia. Ideja po kojoj je u redu silom uspostaviti ustav i poredak u zemlji zasniva se na pretpostavci da nee doi do konfiguracije odnosa snaga u
11 O problemima koje ima teorija Dona Rolsa kada je re o pravu na samoopredeljenje pisao sam u What if They Will Not Give Up?, East European Politics and Societies 9 (1995): 499-512. 12 Moda najbolji primer nerazumevanja jeste lanak, sada i knjiga, Roberta Kagana, The Return of History and the End of Dreams. New York: Knopf, 2008.
124
kojoj je drava slabija od manjine koju eli da potini. Jo gore stoji stvar sa oslanjanjem na silu da bi se sprovela strategija humanog preseljenja. I u tom je sluaju potrebno da odnos snaga bude na strani te vrste humanista, a ne recimo na strani onih koji su za humanitarnu intervenciju. U svakom sluaju, nema stabilnosti u sistemu u kojem se veruje u efikasnost rata kao ostvarenja politikih ciljeva drugim sredstvima. Ovo se vidi, recimo, u izjavama koje dolaze iz redova srpskih nacionalista povodom ruske intervencije u Gruziji. Meni je najzanimljivije opravdanje ove akcije time da su Amerikanci prvi poeli. Ovo neodoljivo podsea na ono to Dostojevski opisuje u Zapisima iz podzemlja. Amerikanci su, navodno, priznanjem nezavisnosti Kosova otvorili put Rusima da priznaju Junu Osetiju i Abhaziju. Pa su, dakle, za sve krivi Amerikanci. Ovo delimino proistie i iz potpuno pogrene upotrebe rei presedan. Ako je Kosovo presedan, ono bi trebalo da to bude za one koji su ga priznali, a to znai da bi oni trebalo da priznaju i Junu Osetiju i Abhaziju, ukoliko veruju da je re o sluajevima koji se mogu podvesti pod isto pravilo. Isto tako, Rusija bi presedan priznavanja gruzijskih pokrajina trebalo da primeni i na srpsku pokrajinu, ako veruje da je naelno re o istom sluaju. Odluke jednih, meutim, ne ovlauju druge da donesu istu odluku, kao to injenica da je Amerika priznala Kosovo ne opravdava Rusiju da to isto uini u Gruziji. To to je neko navodno prvi poeo ne opravdava druge da ga u tome slede. Konano, greka kojoj vodi ovakvo shvatanje presedana jeste da se uzroci nalaze tamo gde ih nema. Nisu ovde dve gruzijske pokrajine proglasile nezavisnost zato to je to uinilo Kosovo. I Rusija nije priznala njihovu nezavisnost zato to su zapadne zemlje priznale nezavisnost Kosova. Sami ruski zvaninici, bar kada ne daju izjave za srpske novine, ne opravdavaju svoju odluku na taj nain. Rusija odavno smatra da je u njenom interesu da ove dve gruzijske pokrajine tretira kao svoje protektorate (ima ih jo). Sada je ocenila
125
da je odnos snaga takav da to moe da legalizuje. Da li su dobro procenili, to je kljuno pitanje. Problem sa nacionalizmom, dakle, je u tome to on ne moe da se univerzalizuje ni u unutranjoj ni u spoljnjoj politici. Liberalna teorija prava meunarodnih odnosa to moe, i kada je re o pravu na samoopredeljenje i kada je re o odnosima koji su zasnovani na pravu a ne na sili. To, kao to vidimo po rekcijama nacionalista u Srbiji, ne mora da bude dovoljan razlog da se oni odreknu svojih parcijalnih ciljeva. Peanik.net, 28.08.2008.
u paketu
Predsednik vlade Cvetkovi je zanimljivo ocenio procenu vrednosti Naftne industrije Srbije: Kad kupujete samo toak, platiete ga vie nego to bi bio vrednovan kada kupujete ceo automobil. Procenom vrednosti NIS-a se utvruje vrednost toka, a procenom celog aranmana vrednost automobila. Konkretniji je bio potpredsednik eli: Neemo dozvoliti da cena naftnog aranmana ugrozi ceo paket... Postoje i drugi elementi naih odnosa sa Ruskom Federacijom, koji mogu biti poboljani u domenu ekonomije i koji e u celokupnom odnosu poboljati poziciju Srbije. Cvetkovi, verovatno, hoe da kae da kada se prodaje automobil, dobit se ne obraunava na vrednost svakog dela, dakle ni toka. Jeste li, meutim, platili toak jeftinije ili skuplje, to nije lako utvrditi, jer toak niste ni kupovali, ve automobil. Mnogo je vanije da li se NIS i izgradnja gasovoda odnose kao toak i automobil? Jer, da malo zloupotrebim ernievskog, ako kupujete dela ekspira i
126
kobasicu, sva je prilika da ete svaku robu platiti odvojeno. Jer se one ne dopunjuju, bar ne kao robe. Cvetkovi, bar po ovim izjavama, prodaje mnogo manji paket od elia. ta je sve sadrano u ovom veem paketu, to nije precizno odreeno. On je tako razuen da verovatno uopte nije mogue definisati ga. U njega spadaju elementi naih odnosa sa Ruskom Federacijom, koji, izgleda da se sugerie, ne sadre samo one u domenu ekonomije. U svakom sluaju, taj paket ima vrednost koja se ne izraava ni u kakvoj ceni, jer se ne sme dozvoliti da cena pojedine imovine, koja se, usput reeno, prodaje, ugrozi ceo paket. Sklonost da prodaju pakete je verovatno najbolji razlog da se politiari ne bave trgovinom ili trgovci politikom13. Vano je ove izjave staviti na hartiju i zapamtiti, jer je re o najskandaloznijem poslu do sada14. Budui da se radi o ekonomistima, konsultantima, bankarima i trgovcima, koji su trenutno u vladi Srbije, vano je analizirati opravdanja koja daju, a koja tee da, bar kada je re o Cvetkoviu, sadre elemente strunosti. Dakle, prvo, toak i automobil. Re je o robi koja se, delimino, dopunjuje. Ako kupujete automobil, morate da kupite i toak. Tranja, dakle, za automobilima je i tranja za tokovima. Ovo ima vane posledice na kretanje cena automobila i tokova, ali to nije ono to Cvetkovi kae. Cena toka zavisi od tranje za automobilima, ali proizvoa tokova nema razloga da proizvoau automobila proda svoje tokove po nioj ceni samo zato to e biti ugraeni u automobil i biti prodati kao automobil, a ne kao tokovi. Proizvoa automobila nee obraunati dodatnu dobit na tokove koje sada prodaje sa automobilom, kao to bi inae uinio trgovac koji prodaje tokove.
13 Ovo je izvorna verzija napisa objavljenog u Blicu u skraenom obliku. Ono to sledi je dodato za ovaj napis. 14 O tome sam, pod tim naslovom, pisao na blogu lista Blic, im je najavljen sporazum.
127
To, meutim, ne znai da e tokovi na automobilu biti jeftiniji od tokova koji se kupuju odvojeno. Jer je potrebno automobil sastaviti i jo mnogo toga valja uzeti u obzir. Dakle, ta tvrdnja, sama po sebi, nije tana, bar ne bezuslovno, a najverovatnije je i liena smisla (zbog tekoa sa utvrivanjem cene takozvane povezane robe). No, to nije tema, jer se ne prodaju automobili i tokovi ve Naftna industrija Srbije, skladite za gas i sve to je povezano sa izgradnjom gasovoda. I, to je najvanije, sve se to ne odnosi kao tokovi i automobili. Zato? Zato to su gas i nafta, bar delimino, supstituti, a ne komplementi. Zato je ta razlika vana? Zato to cene supstituta tee da se pomeraju u istom pravcu. Dakle, ako je vea cena gasa, vea je i cena nafte. Zato je, opet, to vano? Zato to vrednost imovine ili ulaganja zavisi od cene konanog proizvoda. Dakle, ako prodajete pravo na izgradnju i korienje gasovoda zajedno sa Naftnom industrijom Srbije, njihova zajednika cena je, u najmanju ruku, jednaka zbiru njihovih pojedinanih cena, a lako bi mogla da bude i vea ukoliko je zainteresovanost da se kupi i jedno i drugo posledica poveane tranje. Dakle, upravo suprotno od onoga to tvrdi predsednik vlade Cvetkovi. Stvar sa izjavom elia je jo gora, jer je re o istoj politici. On ne prodaje automobile i tokove, ve kupuje odnose. Posle izjave koja je gore navedena, on je ak dodao neto u smislu mislim da sam dovoljno rekao. Cvetkovi je pokuao da nae neko opravdanje za ravu cenu jednog skandaloznog aranmana, dok eli kae da cena uopte nije vana. Vani su ukupni odnosi. Ovo valja shvatiti ovako: ne prodaje Srbija energetske resurse, ona kupuje odnose sa Ruskom Federacijom. Tako gledano, to nije, zar ne, ni neki troak. A ta se uopte moe na takav nain kupiti, to je predvidivo, i politiki i komercijalno posmatrano. Peanik.net, 06.09.2008.
128
patriotizam, nacionalizam i kako ih razumeti

Ovo je vie jedan metodoloki napis. Jedan je pristup da se nacionalizmom, ili nekom drugom ideologijom, objanjava neije, posebno politiko, ponaanje (metodoloki nacionalizam ili uopte kolektivizam), a drugi je da se neiji nacionalizam, patriotizam ili bilo koje drugo ideoloko opredeljenje objanjavaju linim interesima (metodoloki individualizam). Ja sam pristalica ovog drugog pristupa. Da bi se on mogao primeniti, vano je najpre pokazati nedoslednosti u ideolokim, recimo nacionalistikim, stavovima. Potom se mogu traiti razlozi, interesi, zato se neko ponaanje pravda ideologijom. Uzmimo za primer Tadievo neprestano pozivanje na srpski identitet. Da bi ovaj napis bio razumljiviji i moda zanimljiviji, uzmimo sledeu izjavu: Srbija nema ta da trai u Evropi bez vlastitog identiteta... Nita od svog identiteta nisu izgubili Bugari, Rumuni i Grci. irilica je ve u EU i mi bi trebalo da budemo u EU kako bismo imali vie mogunosti za afirmaciju naeg identiteta.15 ta je to vlastiti identitet Srbije? ini se da je irilica u nekoj vezi sa tim identitetom. Ona je ve u EU, pa je, dakle, identitet Srbije ve delimino u EU. On, identitet, se tamo naao poto je Bugarska postala lanica EU. Srbija, dakle, deli identitet, ili jedan deo indentiteta, sa Bugarskom. Ovo ne bi morao da bude jedini primer zajednikog identiteta. Ima onih koji smatraju da srpski jezik ne daje prednost irilici nad latinicom. Za njih, identitet Srbije, jedan njegov deo bar, ve je u EU preko latinice. Primera bi moglo da bude vie, samo kada bismo znali ta sve spada u identitet Srbije. Recimo, pravoslavlje je ve u EU, kao uostalom i druge hrianske crkve, a isto vai i za islam (ako nikako drugaije, onda preko Kipra). O ateistima i da ne govorimo. Takoe, ako bi Hrvatska sutra postala lanica EU, a moemo da zamislimo da i Crna Gora to postane pre Srbije, tada bi i srpski jezik, ako ne preko srpsko15 Navod se moe nai na zvaninoj stranici Predsednika Srbije.
129
hrvatskog onda preko crnogorskog, ve bio u EU. Ima, kao to je poznato, ljudi koji ak smatraju da je re o jednom jeziku. ta jo Tadi esto navodi kao neto to pripada identitetu Srbije? Kosovo. Uzmimo da ono, nekako, postane lan EU pre Srbije, tada bi i po tome srpski identitet, jedan njegov znaajan deo svakako, bio ve u EU. A ako se ne misli tek na teritoriju Kosova, a pogotovo ne na njegove stanovnike, ve na kosovski mit ili kako se ve karakterie onaj spiritualni deo identiteta koji se vezuje za Kosovo, taj su mit ili to svojstvo ve u EU, jer su deo evropske istorije. ta je, dakle, identitet Srbije za iji opstanak u evropskoj zajednici naroda Tadi nije zabrinut, ali izgleda da neki jesu? Ako nije jezik i nije pismo i nije vera i nije teritorija i nije istorija, moglo bi da bude sve to zajedno, jer ako ni jedan deo nije ekskluzivno srpski, moda je to njihova kombinacija ili bar zbir. Naalost, to se vie svojstava kombinuje, sve je manje identiteta, jer se gubi specifinost, ono to ini jedinstvenim to to se naziva identitetom Srbije. Zbog toga nije realno oekivati da e se srpski zagovornici politike identiteta oglasiti nekim preciznijim odreenjem ta je to indentitet zemlje. Ovo, dakle, pozivanje na identitet Srbije nije ba bogato smislom, ali to ne znai da nije politiki informativno. Jasno je da kada predsednik Srbije govori o vlastitom identitetu Srbije, on naravno misli na srpski identitet, to se i sugerie pominjanjem irilice. Ovo drugo, srpski identitet, nije nita jasnije od prvoga, ali je bar jasno na koga se odnosi. Tadi se, u stvari, obraa srpskim glasaima. ta im on poruuje? Ne, naravno, neto o njihovom identitetu. Ve, prvo, da e srpska drava voditi rauna o njihovim interesima i posle ulanjenja u Evropsku uniju i, drugo, da e njihovi interesi i dalje biti vaniji od interesa onih graana Srbije koji imaju drugaiji identitet. Zato im on to poruuje? Zato to rauna na njihovu podrku. itava ta retorika o indentitetu ima veoma prozaian politiki smisao. Da li je sam Tadi nacionalista, nije od velikog znaaja. To se ne razlikuje mnogo od pitanja da li je Slobodan Miloevi bio nacionalista ili da li je to Vojislav Kotunica. Pre svega,
130
teko je biti uveren u neto to nema smisla. Ali, po ponaanju, znamo da su njihovi lini interesi njima bili veoma vani. I to je dovoljno da razumemo zato govore to to govore. Drugi primer je skoranja, takoe Tadieva izjava: Donosei strateku odluku od najveeg mogueg znaaja o prikljuenju EU, Srbija ima priliku da na sednici parlamenta donese i odluku o svojim stratekim odnosima sa Rusijom.16 U meuvremenu su te odluke i donete. Kontrast izmeu prvog i drugog dela reenice ne moe biti vei. Strateki znaaj ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju sa Evropskom unijom je jasan: cilj je lanstvo u EU. ta je strateki cilj u odnosima sa Rusijom? Ratifikuje se sporazum kojim se Naftna industrija Srbije prodaje Gaspromu. Kasnije e se graditi gasovod kroz Srbiju. Re je o komercijalnim poslovima izmeu dve drave ili izmeu njihovih preduzea. Tadi, meutim, izjavljuje da je re o stratekim odnosima sa Rusijom. ta je njihov sadraj ili, drugaije reeno, ta je cilj tih odnosa? To se ne kae. Kao i u primeru sa identitetom, i na ovom primeru se vidi da to to se kae nema smisla tako kako se kae. Politiki je, meutim, smisao jasan. Re je o ravom komercijalnom, ali o dobrom politikom poslu. Dobrom za koga? Rusija je u poslednjih par godina podrala Tadia na vie naina, a njena podrka je potrebna i ubudue zbog Tadieve kosovske politike. To kota i kotae: ne samo u novcu ve i politiki. Oni koji sluaju ta izjavljuju Putin i Medvedev o Gruziji zapazie da oni o Srbiji govore kao o Gruziji (a o Kosovu kao o Junoj Osetiji i Abhaziji). Posebno je zanimljiva skoranja izjava Putina o Srebrenici, u kojoj je on optuio holandski mirovni kontingent za pasivnost koja je omoguila da doe od onoga to je Haki sud ocenio kao genocid. Strateki, Tadiev interes je, dakle, jasan. Strateki interes Srbije, to je ve druga stvar. Ako se obrati panja na ono to o stratekim interesima Rusije govori Medvedev, Srbija bi imala dosta razloga da razmilja o stratekim odnosima sa Rusijom. Ovde ima smisla ukazati na injenicu da srpska
16 Blic, 07.09.2008.
131
politika javnost voli da se bavi strategijama, ali prilino povrno. Najvei broj ljudi koji sebe nazivaju rusofilima, na primer, ne zna ba mnogo o Rusiji. Nije poznato ko su autori Tadieve politike o stratekim odnosima sa Rusijom, ali ideja da se oni zasnivaju na trgovini tipa NIS za Kosovo zabrinjava. Nacionalizam je, dakle, uglavnom, racionalizacija pojedinanih interesa nacionalista. Kako stoji stvar sa patriotizmom? ta je, pre svega, patriotizam? Uzmimo za primer demonstraciju sa tri rairena prsta Tadia i Jeremia u Pekingu. To je naa ideja i za to se mi borimo, tako je nekako objasnio Tadi amerikom predsedniku Buu. O kojoj je ideji tano re i u kakvoj to borbi uestvuju njih dvojica? Ideja je, moda, da je Bu krstaki ratnik, a borba je protiv islama. Ili je bar Bu to tako trebalo da razume. ta je tu patriotski? Drugi primer su izjave patriota da je re o ljubavi prema domovini, dakle o jednom oseanju. Ovo je jedna veoma neobavezna verzija patriotizma. Iz oseanja ne sledi nikakva obaveza da se dela na neki specifian nain. A, naravno, ne moe postojati obaveza da se poseduje neko oseanje, ako uopte moe da postoji takvo oseanje kao to je patriotizam. Trei primer su oni koji smatraju da je re o jednom nainu miljenja: patriota, recimo, smatra da je obavezan da misli da je velika Srbija bolja od male Srbije; zapravo to vea to bolja. To je patriotska ideja i za nju se, bar u mislima, te patriote bore. Problem sa tim misaonim patriotizmom jeste u tome to njegov sadraj nije inherentno odreen. Tako da on zavisi od toga ko ga u datom asu odreuje. Pa neko ko je do jue odreivao ta je patriotsko miljenje, a ta izdajniko, sutra lako moe da bude proglaen za izdajnika, a da ni do kakve promene uverenja nije dolo. Meu do sada poznate izdajnike spadaju: Tadi (ustaa), Kotunica (zato to sarauje sa ustaom, to je bio stav radikala kada su govorili nikada sa Tadiem i Kotunicom), Nikoli (zato to je bio spreman da glasa za ratifikaciju sporazuma sa Evropskom unijom), a i Miloevi je bio izdajnik za prethodno navedene iz jednog ili drugog razloga.
132
Iz ovih primera se vidi da patriote u Srbiji najee ne umeju da nedvosmisleno odrede ta je to patriotizam. Za razliku od nacionalizma, meutim, uglavnom je jasno i poznato ta je patriotizam. Re je o politikoj obavezi: stanovnik, graanin, poreski obveznik ili ve na koga se obaveza odnosi, duan je da poslua nalog javnih vlasti i da svoj interes i sve svoje stavi na raspolaganje dravi. Dakle, ne svoja oseanja, svoja tri prsta ili izraeno miljenje, ve, recimo, ivot i imovinu. Upravo je zbog toga kljuno pitanje o politikom procesu kojim se dolazi do sadraja patriotskih obaveza i o tome koja su nuna ogranienja patriotizma. Jasno je, mada to moe da iznenadi neke literarne patriote, da je potrebno zaititi graane od dravnog patriotizma, to je velikim delom upravo sadraj ustava i pravne drave. Oni koji zahtevaju da se neka miljenja smatraju izdajnikima, veoma su opasni, ali je na njihovom primeru najlake videti ogranienja patriotizma. Opasniji su oni koji smatraju da patriotizam zahteva borbu za veliku dravu, dakle za teritorijalna proirenja i za centralizaciju vlasti. Verovatno najkonfuznija je, meutim, ideja o ekonomskom patriotizmu ili nacionalizmu. To je najlake videti na primeru nekih liberalnih nacionalista, koji su istovremeno zagovornici slobodnog trita i neprikosnovenosti privatne svojine, ali i patriotizma ili nacionalizma u privrednoj politici. Ekonomski patriotizam je jedan vid ograniavanja privatne svojine, jedan vid njene nacionalizacije. Kao to je to sluaj i sa patriotizmom kada je re o individualnim slobodama i o slobodi miljenja i izraavanja. Zbog toga se, ne samo ustavni i pravni uopte, ve i politiki napredak meri i stepenom oslobaanja od patriotizma, od te vrste politike obaveze kojom se ograniava sloboda miljenja i delanja. Svako ograniavanje slobode pojedinaca i privatne sopstvenosti zasniva se na jasnim politikim i privrednim interesima, koji se svode na korist sasvim konkrentnih pojedinaca. Patriotizam slui kao opravdanje politikih odluka i upotrebe politike moi, a koristi se i kao opravdanje da se neka miljenja ne uju i kao razlog da se
133
neki privredni interesi zatite. Kada se znaju ti interesi, zna se i emu pozivanje na patriotizam. Recimo, u sluaju demonstracije sa tri rairena prsta, re je o poruci nacionalistima kod kue. U neprestanim napadima na one koji gaje izdajnike misli, re je o zahtevu da se obezbedi vei prostor ili ak monopolski poloaj tamo gde je podobnost miljenja od znaaja, recimo u dravnim sredstvima informisanja. Konano, ekonomski patriotizam je skup mera zatite sasvim odreenih privrednih interesa i subvencionisanja sasvim konkretnih poslovnih ljudi. Dakle, metodoloki posmatrano, individualizam je nadmoan kolektivizmu. Potrebno je navesti jo samo jedan argument. Razlog za potrebu da se kolektivistike ideje analiziraju i da se njihova besmislenost ili ista logika nedoslednost pokau sastoji se u tome da se ukae da se njima ne moe objanjavati ponaanje pojedinaca, bilo da su oni privatne ili javne linosti. Neto to nema smisla, moe da objasni sve. Pojedinani interesi, pak, mogu da objasne i oslanjanje na shvatanja liena smisla, kao ona o nacionalnom identitetu i patriotskim oseanjima. Peanik.net, 11.09.2008.
jo jedna izGuBljena decenija

Osam godina je dug period. Kada se proita ono ta se svih ovih godina izjavljivalo da e se postii i uporedi sa onim to je postignuto, rezultat je porazan. Moda e najsveiji primer biti indikativniji od podseanja na sva neispunjena obeanja. Sve do pre neki dan najavljivalo se da e Srbija do kraja ove godine dobiti status kandidata za lana Evropske unije. Koliko je to bilo nerealno najbolje su znali oni koji su davali te izjave. Sada se isto govori za sledeu godinu. Zato se to ini?
134
Da bi se skrenula panja sa injenice da za osam godina nije napravljen ni prvi korak u odnosima sa Evropskom unijom. Vano je ponoviti o kojem broju godina je re: osam godina je veoma dug period. To je kao kada bi neko za sve to vreme popunjavao formular za upis, umesto da zavri dva fakulteta ili da doktorira. Ovo poreenje jo bolje odgovara kada se primeni na vizni reim. Ljudi koji bi da putuju i bukvalno popunjavaju formulare i skupljaju svakojaka dokumenta da bi eventualno mogli da preu granicu. Ni za osam godina to nije moglo da se rei, ali e se, ponavljaju svi, od predsednika drave do ministara, postii sledee godine. Isto vai i za sva druga obeanja i za sve druge reforme. Vano je ne gubiti iz vida da su za sve vreme na vlasti isti ljudi. Uklonjen je Zoran ini, koji se oigledno nije uklapao, ali su svi drugi na vlasti, as na jednom, as na drugom mestu. ak i kada je re o opoziciji, nema mnogo novina. Budui da su i na vlasti i u opoziciji isti ljudi, zato menjati retoriku? Vlast obeava bolji ivot takorei sutra, a opozicija nepokolebljivo uva nacionalne i dravne interese, danas jedne, sutra druge. Ovo je trea izgubljena decenija. Osamdesete godine prologa veka je obeleila nesposobnost da se reformie jedan potpuno nefunkcionalan sistem. Devedesete je obeleila opijenost silom i glorifikacija nasilja svake vrste. Osam poslednjih godina, a sva je prilika i itava ova decenija ostae u seanju po politikoj neodlunosti. Sve tri decenije su izgubljene iz istog razloga: ljudi na vlasti, i oni koji su za nju konkurisali, imali su veoma jasnu ideju o svojim linim interesima i o tome kako da iskoriste jednu ili drugu vrstu sukoba, nezavisno od veliine javne tete, kako bi te ciljeve ostvarili. Re je, dakle, o politici privatnih koristi i javne tete. Ovde nema smisla nastaviti sa poreenjima ovih triju izgubljenih decenija, mada bi to bilo veoma zanimljivo. Vanije je, ipak, razmisliti o tome kako e izgledati sledea decenija. Nju su u velikoj meri ve
135
odredile odluke donete u poslednjih osam godina. Mada su i te odluke donete kako bi se obezbedile trenutne privatne koristi, bilo politike ili finansijske, ili i jedne i druge, jer one e bez ikakve sumnje imati dugoronije politike posledice. Ovde moda ima smisla ukazati samo na najvanije strateke odluke. Prva je ona o odnosu prema ubistvu Zorana inia. Politika elita, to izriito to preutno, zadovoljila se time da je re o ubistvu iju politiku motivaciju nije potrebno utvrditi. To je jo jedna u nizu takvih odluka gde se itava javnost, itavo drutvo, uvlae u neku vrstu sauesnitva: od javnosti se trai da smatra nepotrebnim da se rasvetli jedan, po mnogo emu uspean, dravni udar. Na isti nain se trai da se ne uzima ozbiljno odluka Meunarodnog suda o genocidu u Srebrenici i uopte sve to je do toga dovelo i to je bilo posledica toga ina. To, naravno, ima ogromne posledice po javni moral, ali je korisno jednom broju privatnih karijera. Druga dalekosena odluka je doneta ustavom iz 2006. Budui da je vie nego poznato kako je izgledala procedura donoenja toga ustava, ko su njegovi autori, a i koje su mu najvanije mane, ovde je dovoljno samo podsetiti na taj politiki skandal. Ustav bi trebalo da je stub pravne drave. Ovaj je za sada imao upravo suprotne posledice. A i u budunosti e biti prepreka uspostavljanju i stabilizaciji vladavine prava. teta koju trpi drutvo zbog toga to u njemu ne vlada pravo je ogromna, ali je korist od diskrecione vlasti ono to je pre svega na pameti politiara. Trea strateka odluka jeste da se nastavi sa politikom otvorenih teritorijalnih pitanja, koja ima dugu istoriju, ali iji je savremeni autor Slobodan Miloevi i oni u politikoj javnosti koji su ga na jedan ili drugi nain podravali. Ta je strategija korisna za one koji su na vlasti ili su njeni ideolozi, jer im omoguava da stalno doziraju vanrednost situacije u kojoj se nalazi Srbija i tako opravdavaju jednu ili drugu vrstu mera protiv graanske i liberalne opozicije. Uz to, mogu da opravdaju svoje oslanjanje na snage bezbednosti,
136
patriotske intelektualce i na nacionalne lidere u privredi. Rizici koji se time preuzimaju su, naravno, veoma veliki, ali je jasno da e tetu u najveoj meri trpeti drutvo, a ne pojedinci na vlasti. etvrta vana odluka jeste da se pribliavanje Evropskoj uniji uslovi reavanjem statusa Kosova. Ovo je praktino odluka da se uspori proces pridruivanja. Jer je jasno da Srbija ne moe postati lan Evropske unije sve dok se ne sporazume sa kosovskim vlastima. Trenutno je politika, bar kako se javno predstavlja, da se obnove pregovori, koji bi, sugerie se, na kraju krajeva doveli do podele Kosova. Ako bi se takvi pregovori poveli, Srbija ne bi mogla da napreduje ka Evropskoj uniji sve dok ne uveri predstavnike Kosova da je u obostranom interesu njegova podela. To nee voditi niemu, osim daljem gubljenju vremena. Naravno, privatne koristi i karijere e se obezbediti, ali e zemlja nastaviti da eka da besciljna politika dovede do nekakvog rezultata. Na kraju e se, ako prevlada razum, doi do sporazuma da obe zemlje zajedno uu u Evropsku uniju, a to e znaiti da e Srbija kasniti moda i itavu deceniju vie nego to ve sada kasni, i to, da ponovim, ako razum prevlada. Zato je tako? Zato su moralna korupcija, pravna nesigurnost, teritorijalna neodreenost i zatvorenost poeljni i prihvatljivi? Odgovor se verovatno nalazi u strukturnim karakteristikama srpske politike javnosti i srpskih politikih institucija. Ovde ima smisla samo ukazati na jednu specifinost. Oni koji su preuzeli vlast pre osam godina imali su izuzetnu ansu da donesu istorijske odluke, recimo o ve razmatranim stratekim izazovima. Slinu ansu su imali uglavnom isti ljudi i pre dvadeset godina. To je ak relativno redak sluaj: da se istoj generaciji prilika prui dva puta. Ova druga proputena prilika kotae, jasno je sada, itavu deceniju, uz preuzete obaveze za moda i narednih deset godina. Peanik.net, 05.10.2008.
137
kako razumeti finansijsku krizu?

Budui da je re o finansijskoj krizi, i to pre svega o krizi bankarskog sistema, razumevanje uzroka i posledica bi trebalo da pone od problema sa kojima se suoavaju banke ili, recimo, jedna tipina banka. Meni se ini da je najjednostavnije pogledati u tipian bilans neke tipine banke koja se suoava sa problemima likvidnosti ili ak solventnosti (ova e dva pojma biti objanjena). Dakle, uzmimo da banka ima bilans koji izgleda kao na slici 1. Slika 1
Bilans banke Aktiva | Pasiva Sigurna ulaganja | Depoziti Rizina ulaganja | Dugovanja Toksina ulaganja|Kapital
Pretpostavimo da je je kapital 5 posto ukupne pasive. Drugim reima, banka ima toliko sredstava koja pripadaju njenim vlasnicima. To je, ako je verovati ljudima koji se bave tim istraivanjima, uobiajeno za amerike banke. Po nekim autorima, evropske banke imaju jo manji udeo kapitala u ukupnoj pasivi. Uzmimo da je 5 posto aktive u ulaganjima koja se ne mogu naplatiti ili se ne mogu prodati na tritu kapitala. Ovo je situacija sa kojom se suoavaju banke koje su ulagale u, recimo, hipotekarne kredite koje sada niko nee da kupi, koji dakle nemaju cenu. Takva se banka suoava sa problemom likvidnosti. Ona ne moe da odobrava nove kredite jer nema za to pokrie u kapitalu kojim raspolae. Uzmimo da sva ta toksina ulaganja moraju da se otpiu, tada banka postaje nesolventna, jer je izgubila sav kapital na toksinim ulaganjima. to e rei, banka je bankrotirala. Ako su banke meusobno veoma povezane, ako se dakle oslanjaju u znaajnoj meri na meubankarsko trite, problemi sa kojima
138
se suoava jedna banka postae problemi bankarskog sistema. Recimo, ako su meusobna dugovanja banaka velika, banke koje imaju gubitke e gledati da prodaju neka od svojih ulaganja kako bi mogle da izmire obaveze prema svojim kreditorima. Meutim, prodaja imovine e dovesti do pada cena tih ulaganja, pa se lako moe desiti da se banka nae u teem poloaju posle prodaje, jer e se pogorati odnos njenih dugovanja prema njenim ulaganjima. Ovo se naziva paradoksom razduivanja (paradox of deleveraging). Posledica toga moe da bude da banke prestanu da jedna drugoj pozajmljuju novac. to je sada u velikoj meri stanje stvari na meubankarskom tritu u Americi i u velikom delu Evrope. Koja je konana posledica ovakve finansijske krize, bar kada je re o finansijskom sektoru? S obzirom na gubitke koji su uzrok same krize, a i s obzirom na one koje sama kriza donosi, neminovno je smanjenje itavog tog sektora. Budui da se mora umanjiti vrednost aktive, mora da se umanji i vrednost pasive, jer ove dve strane se sabiraju do nule. Pored toga, banke e se razduiti, tako da e udeo kapitala u odnosu na ukupnu pasivu porasti. Konano, ulaganja u rizinije plasmane e se znaajno smanjiti, a verovatno e se i sasvim obustaviti. Sve zajedno, kredita e biti manje, to znai da e biti skuplji. Ako se obrati panja na Sliku 1, lako e se videti ta razne vlasti pokuavaju da urade i u emu se njihovi planovi razlikuju. Zajedniko svim planovima spasavanja finansijskog sistema jeste osiguranje depozita. Jasno je da bi stvari potpuno izmakle kontroli ukoliko bi dolo do povlaenja depozita. Usled toga, vlasti svuda dodatno osiguravaju tedne i druge uloge. Tu, meutim, prestaje saglasnost meu dravama i njihovom razumevanju o tome koja je uloga javnih vlasti u bankarskoj krizi. U Americi je usvojen plan koji ima za cilj da drava otkupi toksina ulaganja. Ideja je da banke, praktino, obezbede neku cenu tim ulaganjima. Ukoliko je cena vea, utoliko e se banke bre oporaviti. Ovaj pristup obezbeuje, takoe, da se razdvoje nelikvidne od
139
nesolventnih banka. One koje i dalje, uprkos intervenciji drave, ne budu imale dovoljno kapitala da nastave operacije oigledno su nesolventne i moraju da budu prodate ili da se ugase. Ostale banke bi mogle da obnove rad, a to bi trebalo i da im omogui da se dokapitalizju, dakle da poveaju svoj kapital tako to e privui privatne investitore. Ovo je, otprilike, ono to radi Voren Bafet koji ulae u neke banke u vidu kupovine privilegovanih akcija. U Evropi je popularniji drugaiji pristup. Drave dokapitalizuju banke. Ovo je put kojim je krenula Velika Britanija. Umesto da se drava brine o loim plasmanima, ona ulae novac u banke i postaje njihov vlasnik, delimino ili u celini. Banke, onda, mogu da otpiu gubitke ili da ih tretiraju na neki drugi nain, ali to ih vie nee spreavati da normalno posluju. Opet, cilj je da se s vremenom dravni udeli prodaju privatnim investitorima, to je otprilike bio nain na koji je postupila vedska vlada u krizi bankarskog sistema poetkom devedesetih godina prologa veka. U veini e sluajeva doi do dravne intervencije koja e kombinovati ova dva pristupa. Ovo je ve sluaj u SAD, jer plan usvojen u Kongresu omoguava i da drava kupuje rizina ulaganja i da direktno ulae u banke. ta je dovelo do ove krize? Na to nije lako dati odgovor, jer on donekle zavisi od shvatanja o tome ta se misli pod uzronou, dakle zavisi od teorije kauzaliteta koja se prihvata. Ukoliko se trae neposredni uzroci i to oni koji mogu da objasne ponaanje banaka, tada je najprirodnije pogledati ime su se rukovodile banke kada su donosile odluke o tome kako da strukturiu svoju pasivu, dakle koliko da se zadue, i kako da rasporede svoja ulaganja, dakle da li da ulau u rizinije plasmane, koji se mogu pokazati kao toksini. Ako se eli objasniti rast zaduenosti banka, najverovatniji uzrok jeste niska cena duga. Ona je posledica niske cene novca, za ta je zaduena centralna banka. Dakle, uzrok pogoranja kvaliteta bankarske aktive jeste posledica politike niske kamatne stope koju je sprovodila amerika centralna banka. Racionalno je da banke
140
ne poveavaju kapital ve da se zaduuju, jer je ovo drugo znatno jeftinije od prvog. Na drugoj strani, visoka likvidnost banaka dovodi od potrebe da se poveaju ulaganja, to opet podstie rast cena imovine. Ukoliko se veruje da e kamate ostati niske, pa e cena imovine nastaviti da raste, ulaganje ak i u one plasmane koji se nazivaju subprime, znai u neprvoklasne plasmane, postaje racionalno. Potpuno je nevano da li e neko ko nema ni dohodak, ni imovinu, a ni kreditnu istoriju, dobiti kredit da kupi kuu, sve dok je oekivana vrednost kue vea od vrednosti kredita. ak i ako takav dunik ne moe da izvrava svoje obaveze, banka ne gubi jer dolazi u posed nekretnine koja vredi vie od kredita. Kao posledicu toga, banke su ulagale, obino preko posebnih finansijskih firmi, u te neprvoklasne plasmane. ta se dogaa ako centralna banka pone da poveava kamatnu stopu? Kvari se, oigledno, bankarska pasiva, a istovremeno postaju skuplji krediti i zaustavlja se rast cena imovine. tavie, cena nekretnina poinje da pada, kao to je bio sluaj u Americi ve tokom 2006. godine. U asu kada hipoteka vredi vie od nekretnine, duniku se isplati da prestane da vraa kredit, ali sada banka dolazi u posed imovine koja vredi manje od kredita, to je, naravno, gubitak za banku. Ti gubici postaju toksini, jer ugroavaju likvidnost banaka, a to opet moe da dovede banku do bankrotstva, to onda ini sve njene plasmane rizinim. Ta su, dakle, ulaganja toksina jer ako su ona nenaplativa, to moe da zarazi i sva druga ulaganja. I onda, kao to sam ve napisao, u krizu zapada itav bankarski i finansijski sistem. U ovom asu, centralne banke sputaju kamatne stope, ali to, za sada, nema eljene posledice po kamate na meubankarskom tritu. Potrebne su i mere dokapitalizacije i preuzimanja gubitaka po osnovi ravih ulaganja. Ma koliko to izgledalo u neskladu sa jednom ili drugom idejom o finansijskim tritima, to je tema za sebe, jasno je da je konani nosilac rizika bankarskog sistema poreski obveznik. On ve garantuje depozite, a sada se oekuje i da preuzme trokove
141
gubitaka koji su proistekli iz toga kako su ti depoziti ulagani. Ne ulazei ovde u pitanja efikasnosti i pravinosti toga sistema, problem sa kojim se sada suoavaju poreski obveznici irom sveta jeste da su finansijski poslovi globalizovani, ali su konani rizici jo uvek nacionalni. Tako da je potrebna koordinacija drava o tome kako da se sa finansijskom krizom suoe, to nije jednostavna stvar (zato nije je veoma zanimljiva tema, ali za neku drugu priliku). Potreban je kosmopolitski poreski obveznik, koji nije na vidiku. Konano pitanje jeste da li e posledice osetiti i zemlje kao Srbija koje imaju, po njihovom shvatanju, veoma likvidne i solventne banke i bankarski sistem uopte. Odgovor je potvrdan. Pre svega zato to, kao to je ve reeno, postoje problemi na meubankarskom tritu koje nije nacionalno. Ako nita drugo, poskupee krediti, u onoj meri u kojoj ih bude bilo. Dodatni rizik jeste zdravlje banaka majki, to jest stranih banaka koje su vlasnice srpskih banaka. Ukoliko one imaju potrebu da smanje svoje bilanse, to se ini neminovnim, to e svakako imati posledice i po banke erke, mada u ovom asu nije jasno kolike e te posledice biti. Poseban problem zemlje kao to je Srbija jeste to to ona ima veliku tranju za stranim sredstvima, svejedno da li ona ulaze u zemlju preko kredita ili preko neposrednih ili drugih ulaganja. Ukoliko nastanu problemi sa prilivom novca, javie se problem finansiranja uvoza. U tom sluaju, Srbija bi mogla da zatrai pomo Meunarodnog monetarnog fonda, a to bi vodilo znaajnim korekcijama u monetarnoj, fiskalnoj i u politici kursa. Ova poslednja korekcija je neminovna nezavisno od svega ostaloga. Pitanje je samo hoe li biti potrebno da se to izvri postepeno, to bi bilo poeljno, ili pod finansijskom prinudom, to bi moglo da bude veoma skupo socijalno, politiki i, naravno, privredno. Peanik.net, 13.10.2008.
142
ciljevi
Gledano sa strane, nepristrasno dakle, nije jasno, ili bar nije oigledno, ta se eli postii proterivanjem ambasadora Crne Gore i Makedonije? to ne znai da se ovi postupci ne analiziraju i da se ne izvlae zakljuci. Ove odluke nisu jasne, ili nisu, kako se to kae, samorazumljive, zato to je zahtev Srbije da se o proglaenju nezavisnosti Kosova izjasni Meunarodni sud bio shvaen, jer je tako i objanjavan, kao prenoenje itavog problema sa politikog na pravni teren. Reakcija Srbije na nova priznanja Kosova od strane bilo koje drave, koja bi bila u skladu sa ovim oslanjanjem na pravo i na pravni sistem, trebalo bi da je otprilike ovakva: zemlje koje donesu takvu odluku pre izjanjavanja suda preuzimaju pravni i politiki rizik, jer bi ih presuda suda po kojoj bi proglaenje nezavisnosti Kosova bilo ocenjeno kao nelegalno dovelo u neprijatan poloaj. Vlade Crne Gore i Makedonije su, na razliite naine, podrale zahtev Srbije u Ujedinjenim nacijama, to znai da su priznavanjem Kosova kao nezavisne drave svesno preuzele politiki i pravni rizik ukoliko odluka suda bude pozitivna, to jest ako bude glasila da je proglaenje nezavisnosti Kosova bilo u neskladu sa meunarodnim pravom. Ili, jo konkretnije, vlada Mila ukanovia, koja, znamo, namerava da bude tu gde je i posle odluke suda, preuzela je ozbiljan politiki rizik priznajui Kosovo. Jer, ako sud presudi da je Kosovo nelegalno proglasilo nezavisnost, vlada Crne Gore e se suoiti sa veoma neprijatnim ishodom na sledeim izborima. Tako, dakle, to izgleda posmatrano sa strane, u skladu sa tumaenjem zahteva Srbije za miljenjem Meunarodnog suda i razumevanjem odluka pojedinih vlada da priznaju nezavisnost Kosova pre nego to taj sud iznese svoje miljenje. Kako onda razumeti reakciju srpske vlade, srpskog predsednika i srpske diplomatije? Kada se postavi pitanje razumevanja neke politike odluke, to znai da se eli znati ta se njome eli postii, ta joj je cilj? Taj in je, kao to sam ve napisao, oigledno u
143
neskladu sa ciljem koji se eli postii zahtevom za izjanjavanjem Meunarodnog suda. Taj in je, i ovo je vano Evropskoj uniji, takoe u neskladu sa obavezom o regionalnoj saradnji koju su preuzele sve zemlje Balkana koje ele da se u Uniju ulane. Kako, dakle, razumeti taj in srpske diplomatije? ta se njime eli postii? Razumevanje ovog ina je oteano i injenicom da su posle odluke Ujedinjenih nacija normalizovani odnosi sa svim zemljama koje su priznale Kosovo pre te odluke. Odluka o normalizaciji je u skladu sa interpretacijom, koju sam ve izneo, o ciljevima srpskog zahteva da se o nezavisnosti Kosova izjasni Meunarodni sud. U tom kontekstu, odluke o proterivanju ambasadora Crne Gore i Makedonije se mogu razumeti samo na jedan nain: Srbija eli da izvri politiki pritisak na ove dve zemlje. Sa kojim ciljem? Ostavimo po strani Makedoniju. U njenom sluaju, cilj srpskog izraavanja nezadovoljstva jeste, najverovatnije, da joj se dodatno oslabi politiki poloaj. Korist od toga je mala, ali se rauna i da je teta mala ili nikakva tako se, ini se, rauna u srpskim vladajuim krugovima pa sila moe da se demonstrira gotovo besplatno. Kada je, meutim, o Crnoj Gori re, izjave ministra spoljnih poslova, ali i predsednika republike, ukazuju na daleko ambiciozniji cilj. Tei se destabilizaciji crnogorskog reima. Ovaj zakljuak e izvui ne samo vladajue partije u Crnoj Gori, ve je upravo tako srpski potez razumela opozicija i u Crnoj Gori i u Srbiji. Do istog e zakljuka doi i svi drugi, ukljuujui i nepristrasne posmatrae, posebno poto vide ponaanje opozicije u Crnoj Gori i reakciju srpskih vlasti na crnogorske politike sukobe. A onda e se postaviti pitanje o ciljevima srpske politike ne samo u odnosu na Crnu Goru i druge susede nego u mnogo irem kontekstu. Zakljuie se, to mi izgleda neminovno, da se Srbija vraa politikim ili, kako se to kae, dravnim i nacionalnim interesima, koji su odreivali njene diplomatske i druge ciljeve iz devedestih godina
144
prologa veka, a onda e se javiti sumnja da li su ti ciljevi ikada i bili naputeni? to e otvoriti mnogo znaajnije pitanje o poverenju u srpske politike predstavnike kada je re o njihovim izjavama o tome ta su ciljevi srpske meunarodne politike, posebno one prema susedima ili, drugaije reeno, prema regionalnoj stabilnosti. A gde se sumnja u ciljeve, tu valja oekivati i preocenjivanje smisla upotrebljenih sredstava. Pre svega kada je re o odnosu Srbije prema Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Postavie se pitanje o tome kakav je tano stav Srbije kada je re o upotrebi sile? Pre svega prema nejakim susedima. Ovu sumnju pojaava lakoa sa kojom srpska javnost prihvata ovakve kaznene mere srpske diplomatije. A tom svojom podrkom javnost, ako nita drugo, preuzima velike obaveze, bez obzira na to da li je toga svesna ili nije. Isto kao i devedesetih godina prologa veka. Jer, ta se tano dobija destabilizacijom Crne Gore i eventualnim posledicama te destabilizacije po, na primer, stabilnost Bosne i Hercegovine? Drugim reima, ta bi se postiglo ako bi pritisak srpske diplomatije na Crnu Goru bio uspean? Nita se ne dobija na samom Kosovu. Eventualna dodatna destabilizacija Bosne i Hercegovine takoe ne bi donela nita na Kosovu. Ali bi sve to donelo znaajne obaveze Srbiji, pre svega politike, pa i kada je re o bezbednosti. Da li Srbija zaista eli da se integrie sa Crnom Gorom i sa Republikom Srpskom? Nisam siguran da su ljudi koji su odgovorni za meunarodnu politku Srbije dobro razmislili o tom pitanju i sraunali koliko bi kotali alternativni odgovori. Ove obaveze, kako sada izgledaju stvari, nisu ono emu se tei, to ne znai da se ne preuzimaju. Cilj destabilizacije jeste neto kratkoroniji, mada isto tako rizian. Ono to se dogodilo posle proglaavanja nezavisnosti Kosova i posle odluke Ujedinjenih nacija da podri zahtev da se o tome zatrai miljenje Meunarodnog suda jeste da je izgledalo da se itava regija kree u pravcu stabilizacije i ak, moda, trajnije stabilnosti. To bi posredno moglo da znai
145
da je proglaenje nezavisnosti Kosova delovalo stabilizujue na itavu regiju. To bi, ako bi bilo tano, bio jak argument za politiku opravdanost proglaavanja i priznavanja nezavisnosti Kosova. To bi, ini se da je procenjeno, imalo negativne posledice po politike ambicije vrhova srpske vlasti, a i po njihove politike ciljeve u regiji. Stoga, mere koje vode destabilizaciji Crne Gore i, moda, Bosne i Hercegovine i pogoranom politikom poloaju Makedonije, trebalo bi da pojaaju argument da je proglaenje nezavisnosti Kosova imalo negativne posledice po stabilnost regije. To, na alost po autore te strategije, nee biti tako shvaeno, ve e se odgovornost za destabilizaciju pripisati Srbiji zbog svih razloga koje sam ve naveo. A i cilj ozbiljnije destabilizacije se nee postii. Kratkorona slava i poveana popularnost pojedinih politiara, to je moda ostvarivo. Peanik.net. 15.10.2008.
pomirenje
Kao to se moglo oekivati, sadraj ove Deklaracije ne odgovara obeanom naslovu, deklaracija o pomirenju, pa ne odgovara ni dugakom naslovu, gde se ponovo pominje pomirenje, jer je re o dokumentu koji govori o zajednikoj odgovornosti, dakle praktino o ujedinjenju Demokratske stranke sa Socijalistikom partijom, a ne o njihovom pomirenju. Jer, ako neko rei da proita ovu deklaraciju, mada sumnjam da e itanost biti velika, videe odmah da je re o zajednikom politikom programu. I to ne tek o koalicionom sporazumu, koji i inae ve postoji, ve o zajednikom ideolokom dokumentu. Dakle, ove se dve stranke ujedinjuju. Ono to je zanimljivo jeste da je ovo ujedinjenje dvostruko asimetrino. Progam manje partije, socijalistike, postaje zajedniki,
146
a vea partija e izgleda podeliti rukovodstvo sa voama manje partije. Jasno je koji je interes rukovodstva Socijalistike partije da se ujedini sa Demokratskom strankom, ali nije jasno koji je tano interes Demokratske stranke, to jest njenog rukovodstva? To, verovatno, tek ostaje da se vidi. ta pie u ovom ideolokom materijalu? Po mnogo emu, on je pisan kao to se nekada pisalo u ideolokim komisijama jednog ili drugog komiteta Saveza komunista. to e mlaim itaocima, ako ih ima, izmai. Ovde u navesti samo jedan primer, koji je i inae od velikog znaaja. Naime, u ideolokim dokumentima, kada se eli rei neto to je vano, ali ne bi trebalo odmah da padne u oi, to se nalazi tamo gde se najmanje oekuje. Ovde se najvaniji stav nalazi u odeljku koji je posveen ouvanju zdrave ivotne sredine. Tu se ove dve stranke amnestiraju za sve ono to se dogaalo u poslednjih dvadeset godina. Pie: Poslednje dve decenije Srbiju su sustigle brojne nevolje, a pre svega veliki pad obima proizvodnje i ivotnog standarda i rat i bombardovanje zemlje 1999. godine. To je dovelo takoe i do ozbiljne degradacije ivotne sredine, zagaenja vazduha, vode i zemljita i nekontrolisanog i nepovratnog iezavanja energenata i drugih prirodnih resursa. Srbiju su sustigle brojne nevolje, a izmeu ostalih i iezavanje energenata i drugih prirodnih resursa (ne znam misli li se, moda, ovde na ljude?). Poto je to Srbiju snalo, ove dve partije sa tim nemaju nita. itav ovaj tekst je pun takvih formulacija. Na mnogo mesta je vidljivo da nije ba briljivo pisan. Recimo, kae se: Zajedniki smo radili na ratifikaciji i realizaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, mada je jasno da realizacija ne moe da bude u prolom vremenu, jer e se sa njom tek poeti. Kae se, u preambuli, da se zajednikom platformom, tako se ova deklaracija naziva u prvoj reenici, stvaraju uslovi za nacionalno i politiko pomirenje kao osnove za ekonomski i socijalni napredak i prosperitet i bolji ivot svih graana Srbije. to je praktino dupli pleonazam
147
(napredak, prosperitet, bolji ivot). I sve tako redom. Ne znam da li su potpisnici imali vremena da proitaju tekst koji potpisuju. Ima tu svega. Recimo, ovo je naslov jednog vanog odeljka: Evropske integracije Srbija i Evropska unija. Srbija i svet. Prva reenica glasi ovako: Nae zalaganje za maksimalnu moguu suverenost i kulturno integrisanje srpskog naroda je u skladu sa naim pripadanjem evropskoj zajednici naroda. ta to uopte znai? ini se da je itava reenica napisana i stavljena u ovaj odeljak da bi se pomenulo kulturno integrisanje srpskog naroda, koje se nigde ni pre ni posle toga ne pominje i ne objanjava. Moe se pretpostaviti da autori razumeju ta su hteli da kau i zato su to upravo tu rekli, a svi ostali mogu samo da nagaaju. U poslednjem pasusu u tom odeljku se govori o dravnoj matici i o duhovnom jedinstvu, koje nije na tetu naroda i nacionalnih manjina koje ive u Srbiji, a sve se zavrava pohvalom znanju i nauci kao razvojnim resursima, koji bi trebalo da imaju dominantno mesto i uticaj u drutvu i u sistemu vrednosti zasnovanom na znanju, potenom radu i istinskom patriotizmu. Kako e znanje i nauka da budu razvojni resursi za istinski patriotizam, to se ne objanjava. Ima, moda, smisla pomenuti jo i to kako ove dve partije vide obnavljanje privrede. Prirodno, svim raspoloivim sredstvima, a nabrajanje se poinje deviznim rezervama. Posle toga sledi puno reenica u kojima se uglavnom neprestano pominje socijalna pravda. ta se pod tim tano podrazumeva i kako e tome da doprinesu devizne rezerve, nije jasno a nije valjda ni vano. Vano je da oni koji nemaju nita sa tim to je Srbiju snalo u poslednjih dvadeset godina obeavaju bolju duhovnu, socijalnu, a i materijalnu budunost. Peanik.net, 20.10.2008.
148
prodavci maGle
Poto je, po socijalno odgovornim voama Demokratske stranke i Socijalistike partije, a sa njima se slau narodnjaci i naprednjaci, sada vreme socijalne pravde, jer je prolo vreme liberalizma, moda ima smisla videti da li je re o istom shvatanju odgovornosti kao i kada je re o obeanjima, opet svih njih zajedno, da e Kosovo ostati (ili biti) zanavek deo Srbije. Uzmimo za primer penzije, budui da se na njih, bar trenutno, najvie i misli kada se govori o socijalnoj pravdi. Problem sa visinom penzija nije makroekonomske prirode, kako se on najee predstavlja. Nije re o nekoj aritmetikoj nemogunosti u budetu nema para zbog ega bi eventualni pokuaj da se penzije poveaju doveo do njihovog realnog obezvreivanja preko inflacije. Jasno je da je mogue da se izvri stvarna preraspodela u korist penzija, ako se to eli. Pitanje je da li je to poeljno, a ne da li je izvodljivo. Kod ocene o poeljnosti, ipak, artimetika moe da bude korisna, bar da bi se video problem prodaje li se pod socijalnom pravdom, u stvari, magla? Najpre, neto jednostavno: ako je penzijski sistem takav da se tekue penzije isplauju iz tekuih doprinosa zaposlenih, vano je koliko ima zaposlenih koji uplauju doprinose i koliko ima penzionera. Pa, ako, recimo, na jednog penzionera doe jedan zaposleni koji uplauje doprinos u odgovarajui, u ovom sluaju obavezni, penzijski fond (u Srbiji je odnos bio 1,1 u 2007), visina penzije moe da bude, manje-vie, onolika koliki je doprinos. Ako je stopa doprinosa 40% od, recimo, neto plate (u Srbiji je oko 30%), onda tolika moe da bude i penzija. Ukoliko se, dakle, eli vea penzija, recimo u visini od 70% od neto plate, toliki mora da bude, neto pojednostavljeno reeno, i doprinos za penzije na neto plate. Ako je, meutim, odnos zaposlenih i penzionera dva prema jedan, stopa doprinosa bi mogla da bude i 35% da bi se dolo do eljenog odnosa plata i penzija. Dakle, ako
149
se eli odnos koji se sada smatra socijalno pravinim, potrebno je ili poveati broj zaposlenih ili stopu doprinosa. Ovo moe da izgleda drugaije ako se penzije finansiraju iz budeta (u Srbiji budet dotira penzijski fond zaposlenih sa neto manje od 40%), jer se budet puni porezima, u Srbiji uglavnom posrednim porez na dodatnu vrednost, carine, akcize i poneki preostali porez na promet. To ne znai da se time ne terete plate i drugi dohoci. Jer, svi ti posredni porezi padaju na jedan ili drugi dohodak. Budui da je teret koji snose oni koji imaju dohodak od kapitala (dobit, dividenda ili kapitalna dobit) veoma mali, znai da poreski teret pada pre svega na dohotke od rada, kod kue ili u inostranstvu, dakle na plate i druge naknade za rad, ali naravno i na same penzije i uopte na svu potronju. Razlika je, dakle, u tome to je poreska osnova razliita od osnovice za doprinose, jer poreze plaaju i oni u neformalnoj privredi, a i oni koji alju doznake iz inostranstva, kao i uopte svi potroai, ukljuujui i one koji nisu zaposleni, kako god da dolaze do nekakvog prihoda ili dohotka. U svakom sluaju, u 2007. je prosena penzija dostigla nivo od 54% prosene plate, to znai da je stvarno optereenje penzijskog osiguranja za neto plate zaposlenih bilo svakako vee od propisanog doprinosa, nezavisno do toga koliki su udeo imali oni koji nisu osigurani ili ak i sami penzioneri. Ukoliko se penzije poveaju do nivoa od 70% od prosene plate, a doprinosi se ne poveaju, jo e vei deo penzija preko poreza plaati zaposleni, nezaposleni, socijalno i penzijski osigurani i neosigurani, oni u zemlji ili oni u inostranstvu koji alju novac svojima u zemlji, pa ak i oni koji su socijalno ugroeni i primaju socijalnu pomo. U kom je smislu to socijalno pravino? Uzmimo, na primer, nekoga ko je nezaposlen, ali ima odreene prihode, recimo izdrava ga porodica, a moda ima i periodine prihode od rada na crno. Ta osoba mora, pored toga to troi, da utedi za stare dane. Ili to mora za njega da uini neko ko je za njega socijalno, to
150
najee znai porodino, odgovoran. U kom je to smislu pravino da ta osoba obezbeuje penzijske prihode onima koji su stekli pravo na penzije iz fonda obaveznog osiguranja? A obezbeuje ih jer plaa porez kad god neto potroi, iz ega se namiruje gotovo 40% penzija sada kada je prosena penzija 54% prosene plate. A doprinosie jo vie kada taj odnos bude 70%. Sve je to aritmetika. Neto sloeniji je raun ako se eli razmotriti da li jedno ili drugo optereenje ima posledice po ponaanje zaposlenih, nezaposlenih, preduzetnika i samih penzionera. To je ve vii nivo poeljnosti i zaista zadire u samu sr pitanja socijalne i, posebno, meugeneracijske pravde, a i na njen uticaj na alokaciju ivotnih ansi, ali to je moda tema za neto drugaiji napis. Dovoljno je ovde rei da visina poreza i doprinosa nije neto to nema uticaja na odluku o zapoljavanju i ulaganju, na odluku o tome isplati li se obrazovanje ili ne, na odluku o tome da li da se trai posao na srpskom ili na inostranom tritu rada, na odluku da li da se radi na crno ili ne, a i na odluku da li da se ide u penziju ili ne. Poznato je da visina plata, penzija i poreza utiu na sve te odluke. No, ovde je samo vano ukazati na ono to je osnovno, a o emu zagovornici socijalne pravde u Srbiji najmanje govore i zbog ega je za njih socijalna pravda korisna kao politika demagogija. Osnovno je to da visina penzije u postojeem penzijskom sistemu zavisi, trebalo bi da zavisi, od toga koliko je ljudi zaposleno i da li rade na mestima sa kojih mogu da daju najvei doprinos. Tako da bi oni koji bi da poveaju penzije, oni dakle koji ne mogu da sastave reenicu a da ne pomenu socijalnu pravdu u pozitivnom smislu, i liberalizam u negativnom, najpre trebalo da kau kako misle da poveaju stopu zaposlenosti i efikasnost zaposlenih u Srbiji? Posebno stopu zaposlenosti omladine, koja je u Srbiji tek neto iznad one na Kosovu. Koliko moe da se vidi, njihov jedini odgovor je pravo na rad. Koje nije mogue ni na koji nain ostvariti. Oni, dakle, prodaju maglu, pa ko kupi. Peanik.net, 23.10.2008.
151
kriza u nevreme
Zato se ponovo trai sporazum sa Meunarodnim monetarnim fondom? Moda je najpre potrebno rei u kojim uslovima MMF pomae, kako bi se razumela priroda problema sa kojima se suoava srpska privredna politika. MMF je koristan kada je potrebno obnoviti spoljnu ekonomsku ravnoteu. Pojednostavljeno reeno, ako je spoljnotrgovinski deficit veliki, postoji rizik da e biti potrebno da se on smanji u kratkom roku, to podrazumeva promenu kursa, to jest njegovu depresijaciju ili devalvaciju (jednostavno reeno: skuplji evro znai skuplji uvoz, dakle manje uvoza i jeftiniji, za strance, izvoz, dakle vie izvoza). Da bi se korekcija kursa obavila na relativno uredan nain, MMF moe da obezbedi kredit kojim e se obezbediti stabilnost tom procesu, pod uslovom da se donese program stabilizacije koji je odriv u srednjoronom periodu. Drugaije reeno, MMF pomae kreditima koji jaaju devizne rezerve sa ciljem ublaavanja efekata oekivane ili stvarne krize kursa. Do krize kursa najee dolazi ako je otean pristup stranim finansijama (nema kredita, pa se uvoz mora plaati izvozom) ili ako je otean izvoz (manji izvoz, manje para za uvoz). U Srbiji je prisutno ili preti i jedno i drugo, tako da je jasno da su rizici da e doi do ozbiljne krize kursa znaajni. U tim okolnostima MMF moe da pomogne, ako se sporazum sa njim sklopi pravovremeno. Zemlje, na alost, najee trae njegovu finansijsku podrku kada se kriza vie ne moe izbei, kao to je sada sluaj sa Srbijom. Dodatna rava okolnost jeste ta to su okolnosti nepovoljne. Srbija je vodila privrednu politiku koja je raunala sa povoljnim finansijskim i trinim kretanjima u svetu (nema problema sa zaduivanjem), to se ogledalo u oslanjanju na visoku neravnoteu u spoljnoj razmeni. Tome je bila prilagoena i politika kursa. Uz to, ona se koristila i za kratkorono obuzdavanje inflacije, to je znailo dodatno
152
oslanjanje na uvoz i na priliv novca iz inostranstva (na cene uvozne robe se ne moe uticati, pa ako su one stabilne ili padaju kada dinar jaa, vei uvoz znai i stabilnije cene ili sporiju inflaciju). Visoki deficiti u razmeni sa inostranstvom su nosili znaajan rizik sami po sebi, dakle i u najbolja vremena, a on je posebno povean usled pogoranja finansijskih i drugih privrednih okolnosti u svetu. to je ugrozilo krhku privrednu stabilnost Srbije. Ova je kriza, dakle, dola u nevreme. Ne samo da je pogreno procenjena dostupnost stranih sredstava, ve su i potpuno pogreno procenjene mogunosti srpske privrede, to se ogleda u politici javnih finansija pre svega, ali i u shvatanju da se reforme mogu odlagati u nedogled, a mogao se stei i utisak da se smatra da su one praktino i zavrene i da je sada dolo vreme da se preraspodeljuju postignua, da je dolo vreme socijalne pravde, a ne da tek predstoji poveanje efikasnosti i rada i ulaganja. Tako da su nosioci privredne politike, koji se nisu menjali ve najmanje osam godina, a neki su prisutni i mnogo due, odgovorni za dvostruko pogrenu procenu: o dostupnosti stranih finansijskih sredstava i o merama reformi potrebnih da se povea efikasnost privrede. Sada je potrebno promeniti privrednu politiku u nepovoljnim uslovima, u nevreme dakle. Problemi nisu samo u domenu privredne politike, ve se proteu i na sferu vrednosti, dakle ideologije, a sve e to imati i politike posledice. Najpre, ipak, valja razumeti probleme sa kojima se suoava privredna politika. Uzeu za primer devizne rezerve, zato to u vezi sa tim postoje znaajne nejasnoe. Visina deviznih rezervi centralne banke nije nezavisna od kursa dinara. Drugaije reeno, konkretni kurs dinara formira se pri datim rezervama. Tako da kada se kae da centralna banka ima dovoljno rezervi da obezbedi stabilnost kursa, to ne znai da se kurs nee menjati ukoliko se poveavaju ili smanjuju rezerve. Naprotiv, ako centralna banka troi rezerve da bi odbranila kurs, to e, osim ako nije re o promenama u ponudi i tranji stranog
153
novca koje su sezonske prirode, dovesti do depresijacije dinara bez obzira na to koliko su izdane devizne rezerve. Ovo zato to je postojei kurs uspostavljen pod pretpostavkom postojanja upravo tog nivoa deviznih rezervi, pa njihovo smanjivanje podrazumeva depresijaciju. Usled toga, ako je tranja za stranim novcem poveana, kurs se moe odrati samo ukoliko se moe poveati i ponuda stranog novca, a ne moe ako se samo devizne rezerve smanjuju. Strani novac, naravno, moe da se pozajmi, u sluaju potrebe za jaanjem rezervi centralne banke, u emu moe da pomogne MMF, jer njegovi krediti uglavnom tome i slue. Pretpostavlja se da e do gubljenja rezervi doi ako je kurs prestao da uravnoteuje ponudu i tranju stranog novca, do ega moe da doe iz vie razloga, a gotovo je nuan uslov da se povea deficit na tekuem raunu bilansa plaanja (to je raun koji se sastoji od spoljnotrgovinskog bilansa, i robe i usluga, od bilansa dohodaka i od doznaka, privatnih i javnih). U Srbiji je taj deficit trenutno negde blizu 20% bruto domaeg proizvoda, to je znatno vie nego prethodne godine, kada je takoe bio na nivou viem nego godinu dana ranije. ta je obino uzrok krize kursa? Jedan est razlog jeste usporavanje rasta izvoza, a pogotovo njegov pad. Ovo je naroito tano za zemlje iji je deficit na tekuem raunu pre svega posledica spoljnotrgovinskog deficita, i to pre svega deficita u robnoj razmeni. to je upravo sluaj u Srbiji. Pokrivenost uvoza izvozom je ispod 50%, i to u duem periodu. Pri rastu spoljne trgovine, to podrazumeva rast spoljnotrgovinskog deficita. Uz to, i moda jo vanije, izvoz je skoncentrisan na mali broj proizvoda i usluga. To znai da pad, recimo, cena metala, ruda i hrane vodi smanjenju vrednosti izvoza, i to u znaajnoj meri. U meri u kojoj do toga dolazi, veoma je teko odrati kurs i to ne toliko zbog toga to bi depresijacija dinara poveala izvoz te robe, ve zbog toga to postaje neodriv dostignuti nivo uvoza.
154
To je uglavnom problem sa kojim se suoava monetarna politika: izgledi za izvoz su loi, tranja za devizama je vea, pristup kreditima otean, i kurs tei da depresira. Troenje rezervi slui samo tome da se depresijacija uini postupnom, onoliko koliko se moe. Centralna banka je reagovala i podizanjem kamatne stope. Ovo je ma sa dve otrice. Devedesetih godina je dosta raspravljano o tome. Pokojni Rudiger Dornbu, svakako jedan od najveih strunjaka za ekonomiju otvorenih privreda, zalagao se za odbranu kursa viom kamatnom stopom, to je savetovao i MMF, a Dozef Stiglic je dokazivao da je to pogreno, jer esto ima upravo suprotne posledice od eljenih. Primer ruske krize ide na ruku Stiglicu. Tamo je centralna banka uloila znaajan trud, i celokupnu rezervu, uzaludno privlaei strani novac kako bi se ouvao kurs. To se zavrilo finansijskim krahom. Stiglic je analizirao mnogo primera i doao do zakljuka da, u najmanju ruku, nema valjanih dokaza da je restriktivna monetarna politika doprinela stabilnosti kursa i odranju spoljne ravnotee. Zato je tako moda je najlake videti na jednostavnom primeru odnosa kursa i kamatne stope. Ukoliko je kurs fiksiran ili upravljan, kao u Srbiji, tada bi trebalo da doe do izjednaavanja kamatnih stopa na strani i na domai novac. Eventualna razlika, via kamatna stopa na domai novac, izraava oekivanu depresijaciju kursa. Tako da poveanje kamatne stope na domaa sredstva sugerie poveani rizik depresijacije. Uobiajeni argument jeste da se viom kamatnom stopom poveava rizik pekulisanja da e doi do depresijacije, to bi trebalo da smanji tranju za stranim novcem i da omogui centralnoj banci da s vremenom smanji kamatnu stopu. Ovo bi bila uverljivija monetarna politika ukoliko bi centralna banka mogla da obezbedi potrebnu koliinu stranog novca i tako odvrati one koji imaju domai novac da ga menjaju za strani bojei se devalvacije. No, ako je pristup stranim sredstvima otean i ako se oekuje sporiji rast ili ak smanjenje izvoza, jer on
155
donosi strana sredstva, onda je veoma teko poveanjem kamatne stope odrati kurs. Jer se time signalizira da je potrebno oekivati jo veu depresijaciju u asu kada centralna banka odustane od odbrane kursa. Signal je sadran u injenici da se poveanjem kamatne stope ukazuje na poveanje rizika, budui da je visina oekivane zarade od ulaganja zavisna od visine rizika. Opasnost da e doi do krize kursa jeste razlog za poziv u pomo MMF-a. Ta pomo, meutim, nije bezuslovna. Pored toga to se pozajmica mora vratiti, uz odgovarajuu kamatu, MMF dogovara uslove stabilizacije privrede, kako bi ne samo njegov ve i novac drugih kreditora bio siguran. A budui da je kljuni problem odranje ravnotee u razmeni sa inostranstvom, jedan od uslova jeste stabilizacija potronje, kako bi se smanjila tranja za uvozom. Takoe, moe da bude potrebno smanjenje potronje, ako se tei stabilizaciji cena. To e biti problem ako dinar nastavi da depresira. Usporavanje inflacije uz eventualnu korekciju dinara u odnosu na evro e zahtevati smanjenje potronje, pre svega javne, jer je ona pod direktnom kontrolom vlasti, a posredno i privatne kroz smanjene mogunosti zaduivanja i zbog smanjene tranje uopte. Smanjenje potronje znai sporiji rast privrede, a moe svakako da znai i pad privredne aktivnosti, dakle recesiju. Do potrebe da se stabilizuje privreda dolazi u nevreme zato to se i privrede znaajnih trgovakih partnera nalaze pred usporavanjem privrednog rasta, a privreda Evropske unije ulazi u recesiju. U tim okolnostima, kada se poveava privatna tednja i smanjuju potronja i investicije, to se ogleda i u usporavanju inflacije, nije potrebno da monetarna i fiskalna politika budu restriktivne. Jer bi se time podstakli deflatorni procesi, dakle moglo bi da doe do pada cena, to bi dodatno obeshrabrivalo ulaganja i potronju. Usled toga se centralne banke dogovaraju o smanjenju kamatne stope, a drave se zaduuju kako bi poveale javnu potronju. Srbija mora da se ponaa upravo suprotno: centralna banka je prinuena da poveava restriktivnost monetarne politike, a ministarstvo finansija e, smo
156
ili zato to e mu to preporuiti MMF, morati da smanjuje javnu potronju. ta e ostati od planiranih javnih ulaganja i od socijalnih i drugih davanja, ostaje da se vidi. Na ovom mestu je pogodno pozabaviti se ideolokim reakcijama srpskih politiara i tvoraca javnog mnjenja. U zemljama gde se odgovornost za privredni rast u veoj meri nego do sada prenosi na javni sektor, nije neprirodno to oni koji uestvuju u ideolokoj konkurenciji tee da steknu odreene prednosti. Tako da se moe oekivati kritika liberalizma, neoliberalizma i svih onih koji se zalau za slobodno trite, a naravno momenat je da neku prednost steknu i oni koji su protivnici individualizma i ljudskih prava i koji zagovaraju jednu ili drugu vrstu kolektivizma i socijalne odgovornosti, pa ak i ako to znai poveanje dravne prinude i zanemarivanje pojedinih prava. U Srbiji i ta kritika liberalizma, privatnog vlasnitva i privrede, kao i slobodnog trita takoe dolazi u nevreme. Tek je proglaena era socijalne pravde, a pokazalo se koliko su ravo radile srpske privredne vlasti. Ovo se, naravno, ne deava prvi put i Srbija u tome nije usamljena. Posebno je, naravno, zanimljiva slina ideoloka reakcija u Rusiji, gde se na neprestane neuspehe drave gotovo uvek reaguje pojaanom kritikom individualizma, liberalizma i slobodnog trita, i uzdizanjem patriotizma, solidarnosti, socijalne kohezije i socijalne pravde. tavie, kao i u Srbiji, istiu se prednosti nerazvijenosti i zaostalosti, jer je liberalni Zapad korumprian napretkom koji ljude ini sebinima i pohlepnima. U Srbiji je to praktino dominatna ideologija bar od sredine ezdesetih godina, a bolje informisani kau jo i due, no to je posebna tema. Ovde je samo vano rei da je do jaanja uticaja te kolektivistike ideologije, u osnovi nacionalistike, gotovo uvek dolazilo u nevreme. Dakle, kad god je belodano da je drava dovela zemlju u krizu, pokrene se kritika liberalizma, zapadnjaka, Evropejaca, mondijalista i svih onih koji ne piu patriotske lanke o tome kako su svi drugi odgovorni za krizu, samo ne srpske politike i privredne vlasti.
157
Ta ideoloka reakcija, meutim, ne znai da se mogu izbei politike posledice. Ugled privrednih vlasti ne moe a da ne trpi negativne posledice. Ne samo zato to se vraa MMF, ve i zato to e se odustati, na jedan ili drugi nain, od svih obeanja o brizi za socijalnu pravdu. Inflacija ve krnji realna primanja, i onih sa platom i onih sa penzijama, a tek e doi do poveanja cena i smanjenja potronje. Smanjie se i obeana ulaganja u puteve, gasovode i jo mnogo toga. Za sada sve to ne ugroava koaliciju na vlasti zato to se sve opozicione stranke tiskaju na desnici, utrkujui se koja e biti vie nacionalistika i populistika. No, ta stabilnost vlade i zdruena kritika liberalizma i liberala samo znai da e, ne samo privredni ve i politiki ceh ponovo platiti graani. Peanik.net, 06.11.2008.
promena
Zato je pobedio Barak Obama? U osnovi zato to su ameriki glasai hteli promenu na vlasti (vidi moj napis Izbori u Americi). Tome slui demokratija: ako jedna partija ili politika ne daju rezultate ili, kao to je sada sluaj, vode u krizu, glasai daju mandat drugima. Verovatno bi bilo koji kandidat Demokratske partije pobedio kandidata Republikanske partije. Analize izbora to potvruju: dolo je do opteg prelaska glasaa na stranu demokrata (o tome je najbolje pogledati napise Endrju Gelmena na blogu Statistical modeling, causal inference, and social science). To je tano po skoro svim karakteristikama glasaa: regionalno, po imovinskom statusu, po obrazovanju, po etnikom poreklu i tako redom (videti o tome i napis Dissecting the Changing Electorate, New York Times od nedelje). To potvruje da je re o glasanju za promene, o izglasavanju nepoverenja partiji i politici sadanjeg predsednika.
158
Neposredniji uzrok, pak, poraza Mekkejna i republikanaca jeste pogoranje finansijske krize. Glasai su dali mandat Obami i Demokratskoj partiji cenei da imaju bolji program i sposobniju ekipu za izlazak iz krize. Republikanci i dalje uivaju veinsku podrku bogatijih i belaca, ali je zanimljivo da je meu najbogatijima, onima koji imaju primanja vea od 200.000 dolara godinje, veina glasala za Obamu. To je zanimljivo zato to je Obama u kampanji govorio da samo njima namerava da povea poreze, dok im je Mekkejn garantovao poreske olakice koje su dobili za vreme Buove administracije. Zato je tako? Delimian odgovor je u sledeem pasusu. Koji je program promena? On se u najveoj meri tek pie. Uslovi su se bitno promenili u poslednjih par meseci i jasnu prednost ima program stabilizacije i briga za stanje na tritu rada. Jedan deo Obaminog programa, onaj o smanjenju nejednakosti u bogatstvu, ve je sprovelo trite: gubici na berzi i opti pad vrednosti imovine su toliki da e se udeo najbogatijih u ukupnom bogatstvu znaajno smanjiti. to, verovatno, objanjava njihovu podrku Obami i demokratima, jer je vanije obezbediti zarade kroz opte poboljanje privrede, od uteda na porezima kada se recesija produbljuje. To takoe ini bespredmetnom raspravu o poreskoj stopi na kapitalnu dobit, koju je Obama hteo da povea, jer trenutno ne bi imalo ta da se naplati raspodeljuju se gubici. U prvi plan e izbiti drugi problemi. Potrebno je nekako stabilizovati trite nekretnina, a to zahteva da se neto uradi sa hipotekarnim kreditima. Da li e se subvencionisati dunici ili poverioci ili e se garantovati krediti ili sve zajedno u nekoj proporciji, zavisie od pregovora u Kongresu. Nema, takoe, sumnje da e se doneti mere za stabilizaciju potronje. Bie smanjeni porezi, a poveana socijalna davanja. Poveae se i javna ulaganja, to se i inae nameravalo. Konano, bie potrebno i da se neto uini da ne bi dolo do neodrivog poveanja nezaposlenosti. Ve se raspravlja o problemima automobilske industrije, ali to je tek poetak.
159
Koliko e ideologija uticati na sadraj programa stabilizacije, teko je rei. Veoma je verovatno da e pragmatiki razlozi ipak prevagnuti. Potvrda za ovo se moe nai u skoranjem radu, The Political Economy of the U.S. Mortgage Default Crisis, iji su autori Atif Mina, Amir Sufi i Francesco Trebi (NBER Working Paper 14468). Oni pokazuju da su se ameriki zakonodavci veoma pragmatino, politiki, odnosili prema zahtevima za dravnom intervencijom da bi se spreile posledice krize. Izuzetak ine konzervativni republikanci koji su se u veoj meri rukovodili ideolokim razlozima. Trebalo bi, znai, oekivati da e odluivati teina problema i izvodivost reenja, a ne liberalna ili konzervativna ideoloka opredeljenost. Potrebno je, meutim, voditi rauna o injenici da je re o politikom, a ne o tehnokratskom pragmatizmu. Tako da nije nevano iji e se interesi smatrati preim i iji zahtevi e biti glasnije izraeni. Tu je dolo do znaajne promene u odnosu snaga. U bar poslednje dve decenije, glas Vol strita je bio veoma uticajan, tako da su ameriki predsednici i zakonodavci veoma mnogo vodili rauna o tome. Sada vie nije tako. Mnogo e glasniji biti predstavnici onoga to se zove Mejn strit, dakle realne privrede17. Uopte, Obama ima vie moi nego mnogi njegovi prethodnici, jer njegova partija kontrolie i zakonodavnu vlast, a i uticaj mnogih lobija je znatno manji. Problem je u tome to je ova koncentracija moi posledica krize, dakle opte nemoi, tako da je ograniena problemima, dakle stvarnim privrednim i drutvenim interesima. Predlozi koje daju ljudi poput Boba Rubina, Larija Samersa i Pola Krugmana, koji su svi bliski Obami ili imaju uticaj na njegove
17 U napisu koji je preveden na mnoge jezike, Slavoj iek viestruko grei kada kae: Problem je u tome to nije mogue razdvojiti dobrobit Mejn strita od dobrobiti Vol strita. Njihov odnos nije tranzitivan: ono to je dobro za Vol strit ne mora da bude dobro i za Mejn strit, dok Mejn strit ne moe da napreduje ako Vol stritu ne ide dobro zbog ove asimetrinosti, Vol strit je a priori u prednosti (Dont Just Do Something, Talk, London Review of Books). Ako ostavimo po strani nerazumljive tvrdnje o tranzitivnosti i a priori odnosu, iek gubi iz vida da je Mejn strit taj koji mora da spasava Vol strit i da to svakako nee doprineti politikom uticaju samog Vol strita.
160
savetnike, pod velikim su uticajem Ruzveltove politike poznate kao Njudil. Nezavisno od toga, jasno je da e i sada, kao i tada, biti potrebno stvaranje mnogih novih javnih slubi i agencija kako bi se sproveli svi programi koji se u ovo krizno vreme nameu. Pored toga, sve se nee moi postii novcem, jer je upravo glavni problem u njegovoj nestaici, pa e se pribei propisima i uopte poveanoj regulatornoj ulozi drave. Konano, moe se prilino promeniti i odnos federalne i vlasti drava, jer su budeti ovih drugih u veoma ravom stanju i bie potrebna znatna pomo centralne vlasti. Kakvi su izgledi za uspeh? S obzirom na ambicije sa kojima je Obama traio podrku glasaa, oekuje se da e on i njegov tim izai sa sveobuhvatnim programom i sa dugoronijom strategijom stabilizacije i napretka ne samo amerike privrede ve Amerike kao drave. Izgledi na uspeh nisu mali, naprosto zbog toga to je mandat dobijen i opozicija e morati da sarauje. Pored toga, amerika uloga predvodnika u svetu je ojaana, pre svega zato to e biti znatno poboljani odnosi sa Evropskom unijom, a drugi znaajni inioci u svetskoj politici se nalaze u jo veim tekoama nego sama Amerika. Amerika e se vratiti multilateralizmu, koji njoj mnogo vie odgovara od unilateralizma. Posebno zato to se reenje sadanje krize ne moe nai ukoliko se ne osnai globalizacija, pre svega u trgovini, a potom tako to e se obnoviti svetski finansijski tokovi. Bie, dakle, promena. Kako e one tano izgledati zavisie mnogo od toga hoe li novi ameriki predsednik izii sa programom kojim e preokrenuti tok trenutnih kriznih kretanja ili e nastaviti, kao njegov prethodnik, da im se prilagoava. Glasai su obavili svoje: mandat za promene je dobijen. Peanik.net, 10.11.2008.
161
kapitalizam i odGovornost
Hey, it's your money, I mean, I'm just holding it for you, you know. Like a bank. Except that, you know, better than a bank because, you know, banks are always knocked off. And no one knocks off old Tony. Leon ta je uzrok finansijske krize: suvie propisa ili nedovoljna kontrola? Da li odgovorno trite ili drava? Kapitalizam ili socijalizam? Ovde e najpre biti rei o nedoslednosti onih koji smatraju da je uzrok finansijske krize viak propisa, a potom o problemima sa kojima se suoavaju oni koji se zalau za veu dravnu kontrolu. Na kraju e biti rei o intelektualnoj odgovornosti liberala ili neoliberala. Mnogi koji smatraju da je specifina regulisanost privrednih aktivnosti, na primer u Americi, uzrok finansijske krize, veoma esto, istovremeno, tvrde da nije potrebno spasavati banke i preduzea. Zato? Zato to bi svako trebalo da snosi posledice svojih odluka i postupaka. Ovo je stanovite oigledno nedosledno. Jer, ako je prevelika regulisanost uzrok problema, u ovom sluaju finansijske krize, odgovornost za posledice do kojih su ti propisi doveli pada na one koji su te propise doneli i, uopte, koji su ovlaeni da ih donose. Oni, dakle, koji smatraju da je, pojednostavljeno reeno, drava kriva za finansijsku krizu trebalo bi da pozovu dravu da snosi njene posledice. Uzeu primer. Centralne banke su, praktino svuda, odgovorne za stabilnost bankarskog i uopte finansijskog sistema. To nisu jedine banke, ali posmatrajmo ovde samo centralne. Zato je odgovornost preneta samo na njih, zasebno je pitanje. No, budui da jeste, za sistemsku finansijsku krizu je nedvosmisleno odgovorna upravo centralna banka. Besmisleno je ponaanje finansijskih ustanova koje podrazumevaju da se centralna banka stara za stabilnost
162
sistema, a kada doe do sistemske krize, zahtevaju da banke bankrotiraju. To je nedosledno shvatanje odgovornosti. Nasuprot kritiarima regulisane privrede stoje oni koji smatraju da je finansijska kriza posledica nedovoljne kontrole, nadzora i propisanosti ovoga sektora. Nezavisno od toga da li je to taan opis stvarnog stanja stvari, potrebno je izneti razloge zato se veruje da bi kontrola, nadzor i propisi bili efikasni? Da bi to bili, u naelu, trebalo bi bar da znamo ta je njihov sadraj. To nije jednostavno pitanje iz vie razloga, od kojih je jedan posebno vaan. Uzmimo da neko kae da do krize ne bi dolo da smo imali jedan ili drugi propis, jednu ili drugu nadzornu ustanovu ili da su zabranjene neke finansijske aktivnosti. Nezavisno od toga koliko je to uopte zasnovano, budui da je re o protivinjeninom sudu, jasno je da je re o uenju na iskustvu ili na grekama. Problem sa kojim se suoavaju regulatori, meutim, jeste kako da do krize ne doe u budunosti? Ona do koje je dolo, ne moe se vie spreiti propisima ili na bilo koji drugi nain. Potrebno je doneti propise koji e spreiti izbijanje sledee krize. Ovo podrazumeva da znamo ono to ne znamo. Jer je svaka sledea kriza, ma koliko liila na prethodne, uzrokovana odreenim inovacijama, dakle neim to se ne zna u asu kada se donose propisi, uspostavlja kontrola ili uvode zabrane. Na primer, znaajnu ulogu u trenutnoj krizi imaju neprvoklasni krediti ili dugovi. Re je o finansijskoj inovaciji koja nije nelogina, naprotiv, ali koja ima posledice po finansijski sistem i deluje kao kreativna destrukcija u postojeem regulatornom sistemu. Kao i obino, najbolju karakterizaciju je dao Kenet Erou u Gardijanu (Risky business, 15.10.2008), ukazujui upravo na tu neusaglaenost novih instrumenata preuzimanja rizika i postojeeg finansijskog sistema. Posmatrano sa take gledita regulatora, problem je u tome to je svaka regulativa zasnovana na iskustvu, na prolosti, a inovacije se rukovode oekivanim dobitima u budunosti (we
163
regulate backwards and inovate forwards). Pored toga, svaki sistem propisa otvara prostor onim inovacijama koje imaju za cilj da iskoriste upravo ono to ostaje neregulisano. Tako da je bolja, vea, efikasnija regulativa mogua, ali ne i ona koja e se pokazati dostatnom u asu izbijanja nove krize. Da li to znai da banke i privatni vlasnici uopte treba da prebace odgovornost na dravu? Svako ko pogleda stanje na berzi vidi da privatni vlasnici plaaju visoku cenu za svoje odluke. Isto tako, u bankama koje preuzima drava, vlasnici praktino gube svu imovinu. Tano tako bi i trebalo da bude u trinoj i kapitalistikoj privredi. U ovom asu se javnost, s pravom, bavi prevelikim naknadama koje primaju menaderi u propalim ili rizinim bankama, ali to je samo trenutno stanje. Oni su jo uvek zatieni postojeim ugovorima, ali je njihova trina vrednost znaajno umanjena, a mnogi su ve ostali ili e ubrzo ostati bez posla. Postoji razlika izmeu spasavanja banke, i to samo ako se time izbegava sistemski rizik, i spasavanja bankara, bilo da su oni vlasnici ili menaderi. Ta je razlika vana kada se deli odgovornost izmeu drave i privatnog sektora, dakle kada se procenjuje ko je za ta odgovoran u trinoj privredi ili kapitalizmu. Posle finansijske krize slede prilagoavanja u realnom sektoru, kako se to kae, a to znai, pre svega, smanjenje proizvodnje i gubitak posla. Kako stvari stoje sa odgovornou na tritu rada? To je ve sloenije pitanje od onoga o tome ko je za ta odgovoran u finansijskom sektoru. Pre svega zato to i preduzetnici i zaposleni donose odluke u (makroekonomskim) okolnostima na koje nemaju uticaj. Jasno je da se moraju oslanjati na trite, koje prua znaajnu dozu stabilnosti. Na to je mislio Adam Smit kada je govorio o nevidljivoj ruci. Re je o stabilnosti ljudskih potreba i interesa, koji ine podelu rada, specijalizaciju i osnivanje preduzea predvidivim i korisnim aktivnostima. Trite, naravno, nije samo po sebi odgovorno za to to ljudi ine, pa ni za odranje stabilnosti. Za to su odgovorni pojedinci i njihove ustanove i
164
organizacije, i drava, kao mesto institucionalizovane politike odgovornosti. Mogue je, naravno, da neki sektor bude predimenzioniran, kao to je svakako sluaj sa finansijskim i sektorom nekretnina. No, to nije sluaj sa veinom drugih sektora. Desie se da ljudi koji su uloili godine da steknu diplome na poslovnim kolama, nee imati gde da se zaposle i da e morati da se prekvalifikuju. No, to je rizik koji su preuzeli i za koji bi trebalo da snose odgovornost. Uopteno govorei, ljudi bi svakako trebalo da snose odgovornost za odluke koje donose u izboru obrazovanja, profesije, struke ili posla kojim ele da obezbede svoju egzistenciju. Kao to bi preduzetnici trebalo da snose rizik ulaganja i menaderi rizik poslovnih odluka. Nije dobar sistem u kojem se ovi rizici nepotrebno meaju, dakle kada preduzetnici snose rizik pogrenih profesionalnih ili radnih odluka zaposlenih ili rizik ravih poslovnih odluka menadera. Isto vai i u suprotnom pravcu. Zaposleni ne donose odluke o tome ta e se i gde ulagati i koji e se proizvodni program sprovoditi. Te ne bi trebalo ni da snose rizik poslovnih gubitaka i gubitaka u kapitalu i imovini. Opet, na raspodelu ovih rizika znaajno utiu propisi kojima se regulie trite rada, proizvoda i preduzea. Tako da je faktiki sistem odgovornosti vie ili manje udaljen od onoga koji je u skladu sa naelom da svako snosi posledice svojih odluka. Pored toga, u demokratijama, nije jednostavno izbei politiku odgovornost za opti nivo zaposlenosti ili za ono to se naziva neeljenom ili prinudnom nezaposlenou. Jer postoji politika odgovornost. U Americi, na primer, izgledi partije i predsednika drave da budu reizabrani u najveoj meri zavise od stanja na tritu rada. Posebno zbog toga to se itav sistem u velikoj meri oslanja na fleksibilnost trita rada. U Evropi je situacija drugaija, zbog razliitih vidova socijalne zatite, pa je politiki uticaj na stanje na tritu rada neto manji. U Americi, pojednostavljeno reeno,
165
privredna politika vodi rauna o zaposlenosti i uopte o stanju na tritu rada, a u Evropi o dohocima i socijalnim odnosima. Koji su razlozi za tu razliku, zanimljiva je tema za neki drugi napis. Kako stoji stvar sa intelektualnom odgovornou? Da bi se o tome ozbiljno razgovaralo, potrebno je prethodno ostaviti po strani one koji ele da promene temu i skrenu panju sa stvarne na ideoloku odgovornost. Re je o onima koji snose realnu, politiku ili poslovnu odgovornost, a krive, na primer, liberale ili neoliberale za svoje pogreke ili svoju neodgovornost. Kako, meutim, stoji stvar sa teorijom o tritu i dravi? Je li pogreno iriti prostor privrednih sloboda ili je bolje oslanjati se na jednu ili drugu vrstu dravne prinude ili, blae reeno, paternalizma? I moe li se neto o tome nauiti iz iskustva ove najnovije finansijske krize? Uzeu jedan primer iz Amerike i jedan iz Srbije kako bi se o pitanju intelektualne odgovornosti konkretnije raspravljalo. Demokrate u Americi kritikuju one koji, sa jedne strane, smatraju da je najbolja politika regulacije privrednog ivota zapravo deregulacija, a sa druge strane, ukazuju na to da oni nemaju nikakav valjan odgovor na to ta initi u uslovima finansijske krize, osim moda preporuke da je potrebno proi i kroz depresiju kako bi se, kako se kae, nauila lekcija. Ako se uzme u obzir da su oni opozicija sadanjoj vlasti, koja upravo sprovodi ogromnu dravnu intervenciju u privredi, ta kritika je na mestu i predstavlja zahtev za politikom odgovornou partije na vlasti. Da li oni, meutim, zagovaraju bilo ta to je u neskladu sa liberalnim ili neoliberalnim uenjem? Ako se pogledaju radovi onih koji imaju najvei uticaj na ekonomsku politiku Demokratske partije, to bi bilo teko rei. Lorens Samers, Bob Rubin, Pol Krugman, Dord Soro, Don Stiglic i posebno ekonomski savetnik Baraka Obame, Osten Gulsbi, nisu, bez sumnje, liberteri (ili libertarijanci, kako se oni zovu u Americi), ali se nikako ne mogu smatrati zagovornicima dravne privrede, dakle ne mogu se smatrati protivnicima liberalnog
166
sistema. Njihova kritika trinog fundamentalizma, ma ta to bilo, veoma je ustra i ak iskljuiva, ali zato to je upravo to najbolji nain da se obezbedi intelektualna odgovornost u slobodnom drutvu ili bar u drutvu u kojem postoji slobodno miljenje, to je svakako jedna od osnovnih liberalnih vrednosti. Niko, koliko mi je poznato, ne misli da bi nacionalizacija miljenja bila dobro reenje, ak i kada postoji kriza naih saznajnih moi. U Srbiji se intelektualnoj odgovornosti pristupa neto drugaije. Najbolji primer je skoranji govor Borisa Tadia, a i Deklaracija koju su potpisale Demokratska stranka i Socijalistika partija. Tadi smatra da je kriza dokazala da je sloboda problem i da je potreban novi ideoloki odgovor, jer su liberalizam i neoliberalizam stvar prolosti. U tome on samo ponavlja stavove Vladimira Putina i njegovih ideologa. Za sada se ne vidi ta je tano Tadieva alternativa, dok znamo ta zagovaraju Putinovi ideolozi (to je tema za poseban tekst). Ako, meutim, pogledamo ta pie u Deklaraciji, postaje jasno da sloboda pojedinaca nije na ceni. Ostatak teksta je zabrinjavajue prazan ili, blago reeno, zastareo. Uzimam sada jedan primer koji je od teorijskog znaaja. Stiglic ve decenijama kritikuje one koji smatraju da je postojanje asimetrinosti u informisanosti ljudi u razliitim oblastima ivota bez znaaja za razumevanje efikasnosti trine alokacije resursa i pravinosti raspodele dohodaka. I da nema znaaja za privrednu politiku u trinoj i bilo kakvoj drugoj privredi. Ova kritika je na mestu i ako zaista ima onih koji misle da su teorijski uslovi za efikasnost savrenog trita zadovoljeni u svakodnevnom ivotu, Stiglic im je pokazao da nisu u pravu. To jo uvek ne znai da je model savrenog trita beskoristan kada je re o objanjavanju, ne o opisivanju, privrednih, pa i politikih pojava. Takoe, Stiglic je uloio veliki trud da pokae da je uobiajena monetarna politika u uslovima globalnog trita pogrena, jer, na primer, poveavanje kamatne stope u uslovima ugroenosti kursa
167
veoma esto daje upravo suprotne rezulatate, to jest dovodi do krize kursa. Konano, njegova kritika privatizacije koja ne vodi rauna o slobodnoj konkurenciji je takoe vana, posebno kada se ima u vidu shvatanje meunarodnih finansijskih ustanova da nije vano po kojoj se ceni neto privatizuje, i da li je re o nastajanju privatnog monopola, ve je samo vano da se sprovede privatizacija. Sve su to kritike koje su vredne odgovorne intelektualne rasprave. Nita od toga nije upereno protiv trine privrede ni protiv liberalizma. Kao to se moglo videti i u amerikim predizbornim debatama, bez obzira na izuzetnost vremena, ne predlau se izuzetne mere. Svako snosi ili e snositi odgovornost za svoje privredne, poslovne, politike i intelektualne odluke, a upravo tako bi i trebalo da bude u liberalnom drutvu. Helsinka povelja, 123-124, septembar-oktobar 2008.
oBjanjenja
Zanimljiva je reakcija na izjavu jednog ministra da je uzdravanje od kupovine nain da se obuzda rast cena. To je sve nasmejalo, toliko zvui neadekvatno, da se tako izrazim. Meutim, svi se slau sa izjavama ministara, guvernera centralne banke, pa i predsednika drave da je najbolji odgovor na krizu tednja. U emu je tano razlika izmeu ovih dveju tvrdnji? U optosti. Jasno je da nema mnogo smisla sugerisati ljudima da ne kupuju trajnu ili bilo koju drugu potronu robu kada cene rastu, ali to naravno vai i za tednju uopte. Samo to je ljudima, i javnosti uopte, to jasno kada je re o pojedinanom delanju, ali ne i kada je re o politikom delanju, pa ono to je svakome besmisleno kada se odnosi na njega, postaje mudro kada se odnosi na, u ovom sluaju, privrednu politiku.
168
Pored toga to se ne generalizuje, gubi se iz vida ono to je kljuno: zato cene u Srbiji rastu, kada se svuda u svetu strahuje od pada cena, jer je kriza? I to je jo vanije, da li je potrebno tedeti u uslovima krize? To su dva kljuna pitanja. Na drugo je lake odgovoriti. Ako cene rastu isplati se troiti, jer novac gubi na vrednosti. Ako cene padaju, ne isplati se troiti, jer realna vrednost novca raste jer e sutra roba pojeftiniti. ta, dakle, raditi u Srbiji kada cene rastu upravo kada bi trebalo da, usled krize, padaju? Pojedinano, to je jasno troiti dok cene rastu, a tedeti kada ponu da padaju. Je li to dobro sa stanovita privredne politike? Nije. Ona bi trebalo da deluje u suprotnom smeru (kontraciklino, kako se to kae). Kada cene rastu trebalo bi da ih centralna banka stabilizuje i tako utie na obuzdavanje potronje. ta je inila Narodna banka Srbije? Ona je potronju podsticala do majskih izbora, odravajui nisku kamatnu stopu, a potom je podsticala uvoz apresijacijom dinara. Kamate su krenule nagore tek poetkom drugog kvartala, a dinar je doao do jedva iznad 75 dinara za evro tokom leta. Sada, kada se ulazi u krizu, pa e cene padati usled smanjenja potronje, jer pada tranja za izvozom i smanjuje se rast kredita, preporuuje se tednja, a tom e cilju sluiti i politika centralne banke i dravni budet. Bez obzira ta e ko pojedinano da radi, centralna banka i ministarstvo finansija e initi upravo ono to predlae ministar ija je izjava, svi se slau, besmislena do kominosti. U Srbiji e se, dakle, prinudno tedeti, domainstva zato to e imati manje sredstava i zato to e biti sve neizvesnije sa kojim e sredstvima raspolagati sutra, kada e se mnogi suoiti sa gubitkom zaposlenja, a privredne vlasti e tedeti, jer nisu kada je trebalo. tednja e, pak, dovesti do toga da e se smanjivati proizvodnja i gubie se ve pomenuta zaposlenja. Zato se svuda u svetu privredne vlasti trude da podstaknu potronju, jer se boje tekih posledica pada cena, dakle deflacije. Zanimljivo je da se svuda hvali Kejnz, a istovremeno zagovara tednja. No, o Kejnzu na kraju.
169
Zanimljiva je i reakcija na krizu. Ona je, po optem uverenju, uvezena, kao i sve ostalo. U ovom asu jedan drugi ministar veoma dobro koristi sklonost ljudi u Srbiji da za sve ravo krive spoljni svet. Isto vai i za krizu. U veini drugih zemalja se raspravlja o spremnosti i sposobnosti vlasti da se suoe sa negativnim privrednim kretanjima i o tome da li su uinile sve da se za to na vreme pripreme. Sve bi te vlasti rado prenele odgovornost na druge, recimo na Amerikance, ali njihove javnosti to nisu spremne da prihvate. Ovo, pre svega, zato to se nigde ne gaji kult rtve kao u Srbiji. Teko je nai javnost u kojoj se vie istiu samopotovanje, dostojanstvo i sve vrednosti koje se oslanjaju na snanu ulogu individualne odgovornosti, a gde se istovremeno za sve krivi nepravinost drugih ije su svi, pojedinano i kolektivno, rtve. U to se, naravno, uklapaju i domai izdajnici, to je omiljena tema tabloida, ali i intelektualaca, itavih fakulteta, pa povremeno i akademije nauka. Meutim, problem Srbije je prozaian: ona je krizu doekala nespremna. Do toga je dolo iz politikih razloga. Javna potronja je poveana zato da bi se kupovali glasovi, a novana i politika kursa su bile saglasne sa tim politikim ciljevima. Sada je potrebno platiti cenu takve privredne politike, a nju nema da plati ko drugi nego pojedinci i njihova domainstva, kojima se preporuuje da tede kako bi pregrmeli krizu. To to e druge zemlje odvraati svoje banke, preduzea i domainstva od tednje, a srpske im vlasti upravo tednju savetuju, ta se razlika ne objaanjava, jer niko za nju ni ne pita. Ovome pomae i jedan specifian nain objanjavanja pojava, koji nije karakteristian samo za intelektualce u Srbiji. Jedan poznati kineski ekonomista je na pitanje zato je prevodio ba Hjuma dok je bio na prinudnom radu u vreme kulturne revolucije u Kini, odgovorio da je to zato to su kauzalna objanjenja precenjena, a Hjum je prema njima bio skeptian. Ovo je zanimljivo sa vie aspekata, od kojih je jedan lakoa sa kojom se objanjavaju pojave.
170
Troi se veoma malo vremena na prikupljanje informacija i odmah se prelazi na objanjavanje. Dva su metoda moda karakteristinija od drugih. Prvi se obino uvodi sa Nije to zbog toga, ve.... Ovo je korisno kada se ne eli videti uzrok koji bode oi. Tu spada, recimo, izjava o tome da nije problem u tome to Srbija ne sarauje u potpunosti sa Hakim tribunalom, ve u tome to Holandija ima unutranje politike probleme u vezi sa genocidom u Srebrenici. Sline su i izjave, u davanju kojih su se izvetili svi ministri, da se Srbija sporo pribliava Evropskoj uniji ne zato to ne ispunjava obaveze, ve zato to je Evropska unija nee (dovoljno je setiti se ko je sve rekao da se nee podlei ucenama). Tu se koristi omiljeni metod potvrde uzronosti da nas hoe, uslova ne bi bilo, o ucenama i da ne govorimo. Drugi metod je onaj za koji se kae da se od drvea ne vidi uma. Jedna njegova verzija glasi da su za sve krivi Amerikanci. Tako se, recimo, objanjava da su srpski susedi priznali nezavisnost Kosova pod pritiskom Amerikanaca. Zato Amerikanci to ine? Tu svako ima svoje omiljeno objanjenje. Za one koji smatraju da su postigli veliku, gotovo neuporedivu, titovsku, diplomatsku pobedu u Ujedinjenim nacijama, razlog je, naravno, da se ona pomuti. Onima, opet, koji imaju ravo miljenje o susedima, jasno je da ne moe biti jasnije da je to zato to su susedi potkupljeni ili ucenjeni ili i jedno i drugo. Od strane, naravno, tih istih Amerikanaca. I ovaj metod se oslanja na isti protivinjenini argument: da li bi ti susedi priznali nezavisnost Kosova da ih nisu pritisli ili potkupili Amerikanci? Odgovor je oigledan. Kineski ekonomista je smatrao da e biti potrebno mnogo vremena i istrajnog prouavanja Dejvida Hjuma da bi se ljudi oslobodili privlanosti protivinjeninih sudova. Oni su zavodljivi, pa u njih poinju da veruju i oni koji ih formuliu. Jedan primer je uverenje na kojem se zasniva srpska meunarodna politika da Albanci ne bi ni sanjali o nezavisnosti, da
171
nije Amerikanaca. Ili, ako neko hoe da ode dalje u prolost, da nije Amerikanaca i njihovog piona Tita. I, naravno, domaih izdajnika, nepatriota i ostalih plaenika. Drugi primer je nedavna reakcija na odluku Meunarodnog suda pravde povodom hrvatske tube. Ne bi taj sud tu odluku doneo kada bi znao celu istinu. A ova se moe videti samo u kontekstu. Recimo, dvadestog veka. Ovako je formulisala svoj cilj utvrivanja istine i nesuena Komisija za istinu, koju je u jednom asu osnovao predsednik Savezne republike Jugoslavije. Njen cilj je bio da utvrdi istorijske uzroke onoga to se dogaalo u Vukovaru, Dubrovniku ili u Srebrenici. Jer, da nije konteksta, ne bi bilo ni tih dogaaja. Ne bi se valjda sve to dogaalo da nije bilo Drugog svetskog rata? Odgovor je oigledan. Budui da se lako formuliu objanjenja, nema potrebe da se prikupe informacije i uloi trud u utvrivanje injenica. Ovo, opet, vodi politikim grekama, koje se ponavljaju. Tako se, opet, ovoga puta od naprednjake stranke, uju zahtevi za vezivanjem za Rusiju, jer je to pravi odgovor na krizu, kao uostalom i na sve ostale izazove. Iz tih se razloga insistira na sporazumu o gasovodu pod nazivom Juni tok, koji e doneti neverovatne koristi, kao da e njegova izgradnja poeti sutra i kao da e do itavog posla doi im se srpske vlasti sa njime saglase. Oni koji to govore su, ini se, primetili da je u meuvremenu izbila ozbiljna globalna kriza, ali jo nisu primetili da ona nije zaobila Rusiju i sektor nafte i gasa. Slino je bilo i pre dvadest godina, kada srpska politika javnost nije primetila da propada sovjetski socijalistiki sistem i da se raspada Sovjetski savez. Naprotiv, oekivalo se da e sovjetski model zameniti ameriko-titoistiki, jer je svima bilo jasno kao dan da je sa liberalizmom svreno. Bilo je neto interesovanja i za Kejnza i njegova uenja, budui da je i tada zemlja bila u krizi. Jedino to se sve to uzimalo iz druge ili tree ruke. Kao to nije bilo interesa da se sagledaju injenice, nije ga bilo ni za razumevanje Kejnzove moralne
172
i ekonomske teorije. Pa se za ovog liberala smatralo da je pristalica jedne ili druge vrste totalitarizma, a ve svakako socijalizma. Nita od toga, naravno, nije tano. Tano je i vano upravo sada njegovo shvatanje, koje datira jo od njegovih najranijih radova, da je deflacija vei problem od inflacije. I da je u uslovima deflacije tednja problem, a ne reenje, zbog paradoksa tednje: ako svi tede, ukupna tednja ak moe da bude manja nego ranije zbog smanjenja ukupnog nacionalnog dohotka, jer e smanjena potronja dovesti do pada cena, koji e dovesti do pada ulaganja i pada proizvodnje. Poveanje tednje ima smisla ukoliko se rauna sa poveanim izvozom, ali to u uslovima kada su svi trgovaki partneri u recesiji nije veoma realistino, ak i ako, kao sada, postepeno devalvira dinar. To e moda dovesti do pada uvoza, to takoe ne mora da bude povoljno za proizvodnju. U uslovima kakvi su u Srbiji, moda bi moglo da pomogne poveanje javnih ulaganja, ali to zavisi od toga da li ona mogu da se finansiraju. Svakako ne bi trebalo oekivati znaajne komercijalne kredite, to znai da e mogunost poveanja javnih ulaganja biti ograniena. Ukoliko se rauna da se poveanom privatnom tednjom finansiraju javna ulaganja, to e znaiti da je privredna politika dovela do krize u privatnom i potrebe za jaanjem dravnog sektora. to e, naravno, biti jo jedan dokaz za sva omiljena objanjenja koja su ovde navedena. Jer da ta objanjenja nisu tana, kako bi uopte moglo da doe do krize i svega ostaloga to je, kako bi rekla Deklaracija o pomirenju, Srbiju snalo? Peanik.net, 23.11.2008.
173
evroskeptici
Ovo je zabavno. Taman je zaokruena ideologija evroskepticizma, kada evo jednog od politikih lidera evroskeptika kako izjavljuje: Srbija treba da bude lan EU (Toma Nikoli u Blicu od 1. decembra). Dodue, pre koji dan je izjavio kako bi Srbija trebalo da se vee za Rusiju, ali to bi verovatno trebalo shvatiti dijalektiki, to je takoe popularno. Ako je privlana parola: I Evropska unija i Kosovo, to ne bi bila i ova: I ruska gubernija i lan Evropske unije. Zanimljiv je razlog zbog ega je ova poslednja dijalektika postala privlana. Novine izvetavaju da je on podvukao da je osnovni stav naprednjaka u razgovoru sa ambasadorima iz Evropske unije bio da graani Srbije treba da ive bolje, a da je Evropa u mogunosti da im to omogui, tako to e Srbiji pomoi da lake prebrodi ekonomsku krizu. Osnovni stav evroskeptika je bio upravo taj da Evropa ne pomae nego odmae. Razlozi koji su davani su bili razliiti, ali su ukljuivali i one ekonomske: Evropa eksploatie zemlje kao to je Srbija, a bilo je dosta ingenioznosti i u nalaenju mehanizama kojima se to postie. Dok prijatelji na istoku i jugu pomau nesebino, daju takorei iz istog altruizma. E sada, ini se da to nije tako i da Evropska unija moe, ak, da pomogne. Ovo je reeno 1. decembra, dok su drugi evropskeptici prebirali po istoriji traei dokaze za stalnost evropske politike odmaganja Srbiji, a i da bi neto prigodno rekli o zabludama, pa i o nekim drugim nedostacima, posebno kada je re o patriotskim vrlinama evropejaca u srpskoj politici. I ovde je upotrebljen omiljeni nain argumentovanja: da je tada (1915, 1918, 1941, 1945, 1948) uinjen drugaiji izbor, sve bi bilo drugaije, i naravno bolje. Ali se sluala Evropa (a ponekad i Rusija, dodajem), iz ovih ili onih razloga i interesa, pa smo sada tu gde smo.
174
I eto sada opet. Tek je formulisan konzistentan antievropski ili evroskeptini pogled na svet, kada se ponovo od Evropske unije oekuje pomo. Kako se dolo dotle? Da smo, recimo, kada je trebalo, dakle u Prvom svetskom ratu, jednostavno samo teili tome da uzmemo zemlje na jugu i zapadu koliko nam pripada, i mora koliko nam treba, recimo sve juno od Splita, ne bi nam sada bila potrebna pomo od Evrope (za one koji to nisu odmah primetili, re je o protivinjeninim tvrdnjama koje posebno ne preporuuju istoriari). Ovako, hteli smo vie, a Evropa nam je to i dala, i to dva puta u vidu Jugoslavije (jednom uz pomo Rusije, valja podsetiti komunistike evroskeptike), ali to su bili danajski darovi. Jedino to se u ovu priu ne uklapa jeste injenica da je Srbija tu gde jeste upravo zato to je sledila te evroskeptine, patriotske i nejugoslovenske ciljeve. Koliko 1991. je bila nadomak Splita, Dubrovnika i Osijeka, a kasnije na pukomet od Sarajeva. I to je verovatno dijalektiki razlog za to to ne prestaje ponuda evropejaca. Onoga asa kada se napusti hipotetini svet i sagledaju se injenice, eto ideje da bi Evropa, sada u liku Evropske unije, mogla i da pomogne. Mada, ba u asu kada je izgledalo da je evroskepticizam objasnio sve i omoguio da se operu ruke od svega. Peanik.net, 02.12.2008.
tetom na tetu
Na sreu postoji YouTube, pa sam mogao da gledam i sluam ta je po ministru spoljnih poslova Srbije spoljna politika Srbije. Bio sam iznenaen arogancijom, demagogijom i nepoznavanjem injenica. Dva primera za ovo poslednje: da je ovo prvi put u istoriji Balkana da se problemi ne reavaju silom ve mirnim putem i da
175
Hrvatskoj nisu bili pootravani uslovi za pribliavanje Evropskoj uniji, kao to su Srbiji. Uopte, to korienje rei uvek, nikada, kao i izraza u celoj istoriji, u najmanju ruku je zamorno. No, posebno zapanjujue je bilo pitanje koje je Jeremi u jednom asu postavio sagovornici Vesni Pei. Dakle, da li bi ona takoe, na obnavljanje hrvatske tube protiv Srbije za genocid, odgovorila podnoenjem analogne tube protiv Hrvatske za genocid nad graanima srpske nacionalnosti? To je, po Jeremiu, retoriko pitanje, jer je odgovor oigledno potvrdan. To je zapanjujue. Najpre zato to je prirodan odgovor da podnoenje tube zavisi od toga da li se smatra da se poseduje dovoljno dokaza da tuba bude uspena. To, jasno je, nije retoriko pitanje. Pretpostavimo da je odgovor potvrdan, dakle da je Jeremi siguran da postoji dovoljno dokaza da je Hrvatska izvrila genocid nad srpskim stanovnitvom u toj dravi. ta bi bila obaveza srpske, i bilo koje, vlade ako bi zaista posedovala takve dokaze? Da podnese tubu kada ve postoji konvencija o genocidu i sud koji po toj stvari moe da presudi. Jeremi, meutim, smatra da je bolje da se to rei politiki. Ostavljam, za sada, po strani moralnu i pravnu obavezu onoga ko ima dokaze o tome da je izvren genocid i postavljam pitanje: ta ponuda politikog reenja implicira? Da bi se na to odgovorilo, pomae informacija ministra da je Hrvatska nudila da povue svoju tubu za genocid, pod uslovom da Srbija pokae aljenje zbog izvrenog genocida. Ministar je to naveo kao primer apsurdne ponude. No, ako Hrvatska zaista smatra da ima dokaze za svoje optube i smatra da bi mogla da dobije zadovoljenje u procesu pred meunarodnim sudom u Hagu, nije jasno zato bi od Srbije traila manje od toga kako bi dolo do vansudskog poravnanja, da se tako izrazim? Isto tako, ako Srbija nudi politiko poravnanje, jer e inae ona sama podneti analognu tubu, u iju validnost veruje, to znai da Srbija prihvata opravdanost hrvatske optube za genocid, jer kako inae shvatiti ponudu za poravnanje? U suprotnom bi, i
176
to je kljuno, Srbiji bilo u interesu da Hrvatska svoju tubu zaista i podnese. Jer, ako Srbija smatra da ta tuba nije zasnovana i da e, prema tome, sud presuditi protiv Hrvatske, to bi svakako bilo u interesu Srbije. Za razliku od politikog poravnanja, gde bi svako ostao pri svom uverenju o tome ko je poinio zloin genocida. Ovo je, u prvoj reakciji na odluku meunarodnog suda da je nadlean za hrvatsku tubu, priznao i sm Jeremi jer je zapretio da e Srbija tuiti Hrvatsku i za zloine iz Drugog svetskog rata. Dakle, politika i pravna reenja, kada su ova druga dostupna, nikako nisu ista stvar. Ovo se vidi i na primeru tube Bosne i Hercegovine. Potpuno je jasno zato predstavnici ove drave nisu mogli da odustanu od toga da tue Srbiju za genocid. Postoji uverenje u javnosti da je taj zloin poinjen i zahteva se pravda. Ta je drava preuzela rizik i izala na sud. Ishod je poznat i jasno je ko je i na koji nain prekrio meunarodnu konvenciju o genocidu. Slian rizik preuzima i hrvatska drava iz istog razloga. Isto vai i za Srbiju, ukoliko zaista postoji uverenje da se poseduju dokazi o genocidu hrvatske drave. Zapanjujue je da srpski ministar spoljnih poslova misli da bi to moglo da se rei politikim poravnanjem. Isto je tako zapanjujue da on smatra da je jedini razlog za podizanje srpske tube taj to u Hrvatskoj nema interesa za politiko poravnanje. Konano, okira injenica da ministar smatra da je ispravan politiki odgovor na takvu stvar kao to je genocid onaj koji najbolje karakterie antologijska izjava Vojislava Kotunice o tome da se na tetu odgovara tetom. Koliko je ovo poslednje u najmanju ruku neprijatno, moe se videti na ovaj nain. Uzmimo da neka zemlja, bilo koja, ima dokaze da je Srbija poinila genocid nad hrvatskim stanovnitvom ili da je Hrvatska poinila genocid nad svojim stanovnitvom srpske nacionalnosti, ta bi ta zemlja trebalo da uini? Kada kaem bilo koja, mislim i na Srbiju i Hrvatsku. Dakle, ta bi trebalo da uini Srbija ako bi, na primer, imala dokaze da je srpska drava izvrila genocid? Isto vai i za Hrvatsku. I za bilo koju drugu dravu, recimo
177
Holandiju, koja bi imala saznanja da su Srbija ili Hrvatska poinile genocid? ta bi trebalo da je spoljna politika takve zemlje? Meni se ini da su moralne, pravne i politike obaveze jasne. Moe se raspravljati o tome kako da se one ispune, ali politika tetom na tetu svakako nije nain. Ovde bi moglo neto da se kae i o tvrdnji ministra Jeremia da se uslovi koji se postavljaju Srbiji u vezi sa Hakim tribunalom pootravaju. Jer, neprestano ponavlja on, Hrvatska je bila tretirana drugaije. O razvoju odnosa izmeu Hrvatske i Evropske unije bi imalo smisla posebno pisati, ali to je druga tema. Kada je re o odnosu prema Srbiji, ministar je nekako propustio da zapazi da je u meuvremenu Meunarodni sud u Hagu presudio po tubi Bosne i Hercegovine i naao da je Srbija kriva za krenje konvencije o genocidu jer nije gonila optuene za genocid u Srebrenici. Srbija je posle te presude odluila da nita zvanino ne preduzme, a ministar sada smatra da bi svi trebalo da zanemare injenicu da je glavni optueni za taj zloin jo uvek na slobodi. To je neverovatno. Na kraju, sve ovo otvara neto ire pitanje o patriotizmu u spoljnoj politici. Budui da je ovo stanovite ministra i predsednika Srbije, a i itave vlade, jer su na kraju krajeva oni odgovorni za spoljnu politiku, dakle budui da je popularno i da pohvale za patriotizam stiu sa svih strana, na mestu je pitanje o tome koje su obaveze starije i ta je patriotizam u spoljnoj politici? Genocid je sluaj kada je sasvim jasno da su obaveze prema ljudskim pravima starije od patriotskih obaveza, posebno onako kako ih shvata srpska politika javnost ve dvadesetak godina. Neprijatno je to u tome nema razlike izmeu ministara spoljnih poslova, predsednika drave i vlade Srbije u itavom tom periodu. Kada je, opet, re o patriotizmu u spoljnoj politici uopte, tu vai isto to i za suverenost u meunarodnom sistemu gde postoji nekakvo meunarodno pravo. Suverenost i patriotizam su obaveza prema drugima, a ne izgovor pred svojima. U moralnom smislu, to je uvek
178
tako, ali ako se zaista polae na meunarodno pravo, to onda vai i u pravnom smislu. Spoljna politika Srbije se prema tome odnosi selektivno, ili to bi se reklo politikantski. Kada je re o postupcima drugih drava, recimo povodom priznanja nezavisnosti Kosova, pravne se obaveze razumeju, ali kada je re o obavezama Srbije, sve je politika. Peanik.net, 04.12.2008.
veliko preterivanje
U verovatno najboljoj knjizi Fridriha Hajeka, Individualism and Economic Order, na samom kraju se moe nai esej The Economic Conditions of Interstate Federalism. ita se kao da je pisan jue. No, o tome na kraju. Hajek ukazuje na dve vrste liberalne misli, to ovde nije toliko vano, ali se njihovim postojanjem ipak otvara pitanje ideoloke konzistentnosti liberalnog drutva. Zanimljiva je, u tom kontekstu, neobjavljena Habermasova kritika Rolsa (A Historical Critique of John Rawls' A Theory of Justice: Failure to Communicate the Tradition), koja je mnogo otrija, bar retoriki, od one koja se moe nai u njihovoj polemici koju je Journal of Philosophy objavio 1995. u martovskom broju. Habermas, pojednostavljeno reeno, Rolsovu teoriju pravde smatra ideologijom amerikog konstitucionalizma. U izvesnom smislu, to je tano. Zaista, Amerika je zemlja sa jednom ideologijom, kako je svojevremeno tvrdio Lajonel Triling, dok je Simor Martin Lipset tu ideoloku postojanost dokazivao i istraivanjima. Re je, pre svega, o ideologiji jednakih prava ili sloboda. U tom smislu, to je liberalno
179
drutvo. To je ono to amerikoj politici daje stabilnost. Kada kaem stabilnost, mislim na dve stvari. Na jedan predvidiv pravac razvoja, uveanje prava ili sloboda, i na sklonost da se na taj pravac zemlja vrati kada god sa njega skrene. Ovo nije zbog posebnih sociolokih ili moralnih karakteristika Amerikanaca, to je u izvesnom smislu bilo shvatanje De Tokvila. Ljudi i njihov odnos prema moi i vlasti su svuda isti. Niko ne odustaje od privilegija dobrovoljno; niko ne odustaje od moi ako moe da je stekne; koriste se ona sredstva koja su dostupna kako bi se ostvario cilj; ljudi veruju u sve i svata iz svakojakih razloga i interesa. No, ideologija konstitucionalizma, ona o jednakim slobodama ili pravima, jeste ono to svi u Americi prepoznaju, koliko god da povremeno zastrane, kao kljunu ideju koja obezbeuje socijalnu koheziju i vue drutveni i politiki razvoj napred. Mehanizam koji obezbeuje tu stabilnost nije neki ustavni patriotizam ili neka jedinstvena kultura, to su sve objanjenja koja se ponekad pominju. Re je o veoma sloenom politikom sistemu, koji je zasnovan na nepoverenju u bilo kakve sveobuhvatne ili obavezujue vrednosti i dunosti. Ponekad se kae da je to zato to su Amerikanci, ili ak Anglosaksonci (mada su ovi poslednji manjina u Americi), po prirodi racionalni, dok su drugi narodi ili velike etnike grupe, kao to su recimo Sloveni, emotivniji. Ovo je zanimljiva tema sama po sebi. Emotivna reakcija u politici, i moda uopte, jeste pragmatizam sa najmanjom koliinom saznanja. U izvesnom smislu, svako, recimo, emotivno posezanje za silom jeste dokaz da se ne shvata problem ili da se neto ne zna. Isto vai i za reakcije iz straha ili strahopotovanja. Upotreba i zloupotreba straha nisu nepoznate u amerikoj politici. Iz jednog takvog perioda se upravo izlazi. Ljudi praktino svuda na veoma slian nain reaguju na ono to ne shvataju, ne znaju ili ne razumeju (to verovatno objanjava univerzalni znaaj Hobsove politike filozofije); kao to su ljudi na vlasti svuda spremni da to iskoriste za svoje ciljeve. To je antropoloka konstanta. Postoji, meutim, ogromna razlika u znanju, to racionalno ponaanje, kao praktian odgovor na
180
probleme, ini nadmonim nad emotivnim reakcijama (to ne znai da je racionalizam nepogreiv ili nuno okrenut dobru). To to neko, a la Hantington, u duhovnom jedinstvu, verskom ili kulturnom, trai osnov svoje politike, svoje partije ili ak zemlje, samo govori o neznanju, nerazumevanju ili uverenju da se oni mogu iskoristiti. To nije zato to neto takvo kao duhovno jedinstvo ljudi, naroda, rasa postoji, ni zato to je to nekakva posebna antropoloka karakterstika, recimo slovenske rase. Sama ideja o postojanju, recimo, ruskog duhovnog jedinstva zasnovanog na pravoslavlju nema nikakvog smisla, to je bilo jasno i Dostojevskom, o ruskim intelektualcima na drugoj obali i da ne govorimo (jo uvek vredi proitati knjigu Isaije Berlina Russian Thinkers). itava ta debata o posebnoj ulozi i posebnom istorijskom pozivu Rusije je veoma zanimljiva, posebno zbog bulevarizacije kroz koju upravo prolazi, ali to nema veze sa duhovnim ili bilo kojim drugim vidom kolektivnog indentiteta. Amerika, njena politika javnost ili privredni krugovi, kada neto ne znaju ili ne razumeju reaguju emotivno kao i svi drugi. Razlika je u tome to je koliina znanja koja je u toj zemlji skoncentrisana ogromna, tako da se racionalno delanje na kraju pokae nadmonim. Ovde ima smisla ukazati na nezasnovanost svih predvianja o kraju amerike dominacije, podizanju svetskih sila u Aziji ili o moi Rusije. Svi oni ne vode rauna o ogromnoj razlici u ljudskom kapitalu, u emu se sa Amerikom moe meriti samo Evropska unija. Na dui rok, od znaaja su institucionalna stabilnost, u gore pomenutom smislu, i obrazovanost, znanje, inovativnost, kretivnost, dakle kljune karakteristike ljudskog kapitala. Indija, na primer, ima politiku stabilnost, ali je eka veoma dug put sveobuhvatnog razvoja ljudskih sposobnosti (o tome i o mnogo emu drugom u sjajnoj knjizi Amartje Sena, The Argumentative Indian). Pred Kinom je, opet, reavanje pitanja politike stabilnosti, dok su ulaganja u ljudski kapital jo uvek veoma ograniena. Ponekad se uje da se Rusija vratila meu supersile, jer ima novog vou i vlasnik je znaajnih koliina sve ogranienijih izvora
181
energije. I jedno i drugo su samo privremene prednosti, ako su i to. Politika stabilnost zasnovana na linosti, privremena je stvar. Isto tako, sve ono to danas izgleda bez alternative, ve sutra je moe imati. Pored toga, ideja da se trajnije prednosti mogu ostvariti tako to e se monopolom nad nekim resursom izvlaiti velika korist, vie je nego pogrena. O takvoj politici ekonomskog uslovljavanja, zasnovanoj na kontroli prirodnih resursa u stranoj zemlji, veoma je iscrpno i odavno pisao Albert Hirman (National Power and the Structure of Foreign Trade; knjiga je prvi put objavljena 1945, ali je, ako se ne varam, pisana pre Drugog svetskog rata), na primeru (nacistike) nemake spoljnotrgovake politike sa Latinskom Amerikom. Kasnije je ova knjiga bila uticajna u teoriji meunarodnih odnosa, kao pretea teorija zavisnosti, bez obzira to je njena poruka razliita. Jer, ukoliko cene, na primer nafte i gasa, budu previsoke, postae isplativi alternatvini izvori energije. A ukoliko se neto ostvaruje ucenom, na primer monopolskom kontrolom prirodnog monopola, alternative e utoliko biti privlanije. Usled toga, oni koji imaju trenutnu prednost zato to, recimo, zarauju na prirodnom monopolu, trebalo bi da ulau u institucionalnu stabilnost i ljudski kapital. Inae e se ostvariti samo privremeno poboljanje. Rusija, za sada, nije ulagala ni u jedno ni u drugo. U svojoj kritici Rolsa, Habermas smatra da ideologija konstitucionalizma nita ne reava, a da naroito nema smisla u Evropi. Bar njen zapadni deo se, po Habermasu, moe nekako stabilizovati racionalnom raspravom. To podrazumeva da su dostupna odreena saznanja, jer bi inae rasprava bila nedelotvorna. Rols uvek moe da se pozove na presudu ustavnog suda o tome ta je u skladu sa ideologijom ustavnosti. U Evropi bi trebalo da se postigne saglasnost o ispravnom odgovoru na jedno ili drugo praktino pitanje. Sistem u kojem bi to moglo da funkcionie je recimo demokratska i federalna Evropska unija. Hajek u lanku o prednostima ekonomske integracije (navedenom na poetku ovog napisa; izvorno objavljenom 1939), navodi sve
182
ono to bi se moglo smatrati karakteristinim za Evropsku uniju kakvu danas poznajemo, a delimino i onakvu kakva bi mogla da postane. To je sistem u kojem drave lanice ograniavaju federaciju, dok federalni nivo ograniava samovolju drava lanica. I jedno i drugo ima povoljne posledice po liberalizaciju svih trita unutar jedne takve sloene zajednice. Po primerima koje daje, jasno je da on ne misli samo na zemlje Evrope, ve na sve liberalne i demokratske drave. Ovde nije mesto za ekonomske i pravne detalje kojima se on bavi. On je sebi postavio iri cilj: kako da se sistem jednakih sloboda ili prava uspostavi izvan nacionalne drave? Jer je on smatrao da je to kljuno za istinski liberalnu misao, u kojoj nema mesta za liberalni nacionalizam. On je reenje video u federalnom ili konfederalnom ureenju, kao u Americi ili danas u Evropskoj uniji. Kada se pogledaju institucionalna stabilnost Amerike i Evropske unije i nepresuna e za znanjem i razvojem ljudskih sposobnosti koja u njima vlada, sve vesti, da parafraziram Marka Tvena, o propasti zapada su veliko preterivanje. Peanik.net, 20.12.2008.
potreBne su liBeralne reforme

Iskreno govorei, sa ovom e se vladom teko moi bila ta uiniti. Pre svega zato to ona nema sposobnost da sagleda probleme sa kojima se privreda suoava, a potom zato to nema potrebni autoritet da donese neophodne mere, a ni administrativni kapacitet da ih sprovede. Potrebna je rekonfiguracija vlade, ali potpuno je nejasno kako da se to izvede.
183
Sa kojim se problemima suoava privreda? Najpre, nepostojanje makroekonomske ravnotee. Ovo je posledica sklonosti arbitrarnosti u privrednoj kao i u svakoj drugoj politici. Ako se pogledaju kretanja javnih rashoda i prihoda u poslednjih par godina, videe se da je fiskalna politika bila ekstremno politizovana i da je uglavnom potkopavala stabilnost. Nova vlada za est meseci nije uspela da stavi na hartiju ni jedno jedino naelo kojeg e se u javnim finansijama pridravati, a o nekoj srednjoronoj politici koja bi stabilizovala privredu nema ni govora. Fiskalna politika se vodi od rebalansa do rebalansa budeta. Ako se, opet, pogleda kretanje inflacije, recimo u poslednjih nekoliko godina, videe se da ni u jednom asu nije obezbeena stabilnost cena, ciljana inflacija nije ostvarena, a sada su ciljevi iz osnova redefinisani. Kada je re o spoljnoj trgovini i o finansijskim odnosima sa inostranstvom, voena je potpuno neadekvatna politika kursa i nerazumljivih ogranienja na kretanje robe i kapitala. To je onemoguilo reindustrijalizaciju i odrava izvoznu sposobnost privrede na neprijatno niskom nivou. tavie, uz sav rast sektora usluga, emu je pogodovala ve pomenuta politika kursa i politika spoljne trgovine, bilans razmene u uslugama je negativan: vie usluga se uvozi nego to se izvozi. Konano, to se tie politike dohodaka i zapoljavanja, stanje je katastrofalno. Drava i dalje zapoljava previe ljudi, a plate u javnom sektoru nisu ni u kakvoj vezi sa produktivnou. To je stanje. Kao i u svemu drugom, ponaanje srpskih politiara racionalizuje samo spoljanji pritisak. U ovom sluaju, ta je uloga zapala krizi koja se ogleda u padu priliva stranih sredstava i smanjenim mogunostima izvoza. to e dovesti do znaajnog smanjenja potronje, a i ulaganja. A to, opet, do niske stope rasta, ako ne i do recesije, to naravno vodi smanjenju zaposlenosti. Pitanje je ta uraditi da bi se adekvatno odgovorilo na promenjene uslove privreivanja.
184
Najpre, potrebno je razumeti da se okolnosti nisu promenile samo privremeno, ve trajnije. U ovom asu nije izvesno ta e se dogaati na globalnom nivou: sve se procene neprestano revidiraju, jer se jo ne zna ta e tano biti politiki odgovor na recesiona privredna kretanja. Valja, meutim, voditi rauna o tome da ako se smanji finansijska globalizacija, dakle bude manje meunarodnog finansiranja, smanjie se i trgovina robom. Donekle se moe smatrati da je finansijski sektor bio predimenzioniran i da se ista koliina razmene robe i usluga moe obaviti sa mnogo manjim i jednostavnijim sistemom svetskih finansija, ali nije nemogue da je taj finansijski balon bio mnogo manji nego to se misli. Za sada se o tome raspravlja uglavnom napamet. Ogromne pare, ogromni profiti, nezajaljiva pohlepa, divlji kapitalizam sva ta objanjenja ne doprinose boljem razumevanju stanja u svetskoj privredi. No, bilo kako bilo, ako ima manje para, bie manje trgovine, jer su to dve strane istog procesa. A to znai da e svima biti veoma teko da poveaju izvoz. Srpskoj privredi e biti posebno teko, jer nije izvozno orijentisana i eventualna promena strategije razvoja, kako bi se privredni rast zasnivao na rastu izvoza, zahtevala bi znaajnu promenu u privrednoj politici. A opet, teko je videti emu bi drugom moglo da se tei? Kljuno pitanje nove privredne politike jeste: kako finansirati visoke stope rasta? Srbiji je potrebna relativno visoka stopa rasta u duem vremenskom periodu kako bi se reili nagomilani problemi na tritu rada, na tritu proizvoda i u javnom sektoru. Strategija koju su sledile zemlje u tranziciji oslanjala se na visok priliv stranih ulaganja sa ciljem da se ojaa izvozni sektor i to po mogunosti tako da ima iroku ponudu robe i usluga kojima se moe konkurisati na svetskom, to jest uglavnom na tritu Evropske unije. Srbija je krenula kasno, oslonila se takoe na priliv stranih sredstava, ali nije shvatila znaaj ubrzane privredne integracije sa Evropskom unijom za privredni rast zasnovan na izvozu, tako da je uspela da nagomila obaveze prema inostranstvu, ali ne i da razvije izvozni sektor, i kada je re o njegovoj veliini i o diverzifikovanosti izvozne
185
ponude18. A sada je veoma verovatno da e morati da se menja strategija tranzicije, bar u delu gde se visoka stopa rasta finansira uvozom tednje, kako se to kae, to jest stranim ulaganjima. U tim okolnostima, potrebno je poveati domaa ulaganja, to moe da se obavi samo na raun potronje. Samo po sebi, to ne bi vodilo poboljanju, jer se ulaganja ne bi isplatila u okolnostima kada se smanjuje potronja. To znai da je potrebno znaajno poveati proizvodnju za izvoz. Sa sadanjim nivoom konkurentnosti srpske privrede, to nije mogue. to znai da je potrebna znaajna korekcija kursa, kako bi se smanjili trokovi proizvodnje u evrima. Budui da inflatorni pritisci trenutno nisu jaki, ak i uz znaajniju korekciju kursa ne bi bilo potrebno poveati restriktivnost monetarne politike. Uz to, potrebna je to je mogue vea liberalizacija i spoljne trgovine i finansijskih transakcija sa svetom. Srbija jo uvek nije lan Svetske trgovinske organizacije, nema operativan ugovor sa Evropskom unijom, a lako moe da se suoi i sa problemima u regionalnoj zoni slobodne trgovine (CEFTA). Ne moe zatvorena privreda da se oslanja na izvoz. I ne mogu se oekivati ni domaa niti strana ulaganja ukoliko nema slobodnog pristupa stranim tritima. Bile bi, meutim, potrebne i znaajne strukturne promene. Postojei monopoli na svim tritima rada, proizvoda, finansijskih i drugih usluga trebalo bi da se izloe poveanoj trinoj konkurenciji. Subvencije bi trebalo sasvim ukinuti. To vai i za one koje se indirektno obezbeuju poreskim sistemom. Bilo bi dobro da se smanje doprinosi, ali su verovatno mogunosti ograniene budui da je veoma nepovoljan odnos zavisnih i onih koji plaaju doprinose. Svejedno, verovatno bi ak i skromna reforma penzionog sistema omoguila znaajne utede. A srednjorono posmatrano, sistem socijalnog staranja, i penzioni sistem posebno, trebalo bi iz osnova reformisati.
18 O tome sam detaljno pisao u radu Trade, Investment, and Development in the Balkans, koji e uskoro objaviti UNDESA.
186
Kada je re o javnim rashodima, ulaganja u javna dobra i ljudski kapital trebalo bi da budu znaajna. Srbija je zaputena zemlja, infrastrukturno i na svaki drugi nain. Srpska privreda, takoe, ne moe da konkurie jeftinom, neobrazovanom radnom snagom, ve samo obrazovanom i strunom radnom snagom. To, naravno, podrazumeva ozbiljnu reformu kolstva, na emu se ne radi. Isto vai i za zdravstvo. itav javni sektor bi trebalo osloboditi svega to moe da preuzme privatna privreda. ak i ako ostanu neki elementi prirodnih monopola, morao bi se nai nain da i ta preduzea posluju na komercijalnim osnovama, a sve ostalo bi moralo da bude privatizovano i izloeno konkurenciji. To posebno vai za energetski sektor. U budunosti, to e biti sektor sa veoma razvijenom konkurencijom, i kada je re o izvorima energije i kada je re o snabdevanju i trgovini. U tom kontekstu, oslanjanje iskljuivo na ruske izvore energije verovatno je, kao i sve ostalo, zastarela strategija. Efikasnost drave bi morala veoma mnogo da se povea. Jedan od razloga velikog udela neformalne privrede jeste i to to je drava skupa i neefikasna. Tako da nema smisla plaati poreze i doprinose, ako drava ne daje nita za uzvrat. Ne bi trebalo izgubiti iz vida da se porezima kupuju dravne usluge, recimo sve one koje spadaju u vladavinu prava i u snabdevanje javnim dobrima. Ukoliko njih nema ili su neadekvatni, plaanje poreza gubi smisao, pogotovo ukoliko je svejedno potrebno nekome platiti za tu uslugu na koju drava ima monopol, a ne obavlja je efikasno ili je ne obavlja uopte. To to se drava proglasi monopolistom u javnom sektoru, ne znai da e njene usluge biti koriene i da nee imati konkurenciju ukoliko je neefikasna i skupa. Recimo, i centralna banka je monopol, pa ipak niko osim nje same ne pokazuje interes za njen proizvod, dakle za dinar. O svim ovim pojedinanim merama moe se raspravljati, ali nema mnogo prostora za raspravu o strategiji ubrzanog rasta srpske privrede. Potrebno je da izvoz robe i usluga u nekoliko sledeih
187
godina dostigne vrednost znaajno veu od 50% bruto domaeg proizvoda, dok je to sada jedva iznad 20%. To je sa postojeom strukturom ponude neizvodivo. Da bi se ona promenila, potreban je dui period znaajnog rasta privatnog ulaganja i sporog rasta potronje, uz otvorenu privredu i iznutra i prema spolja i uz adekvatne relativne cene dakle kurs i kamate. To sve podrazumeva ubrzano integrisanje u Evropsku uniju, jer je to kljuno trite za izvoz, a i ouvanje dobrih odnosa sa susedima, jer su i njihova trita vana za izvoz iz Srbije. Prvi korak ka novoj strategiji privrednog rasta bi trebalo da bude srednjorona projekcija razvoja javnog sektora koja bi trebalo da radikalno reformie njegov obim i obuhvat, da utvrdi izvore javnih prihoda koji su u skladu sa efikasnim privreivanjem, i da odredi strukturu i efikasnost javnih rashoda i usluga. Druge zemlje razmiljaju o poveanju javnih rashoda uz istovremeno smanjenje poreskog tereta. U Srbiji to nije mogue: drava nema para. A ne moe ni da se zadui, jer e teko nai nekoga ko bi joj pozajmio novac. To ne znai da ne bi trebalo smanjiti javne rashode i znaajno reformisati poreski sistem sa ciljem da se pozitivno utie na efikasnost privreivanja. Generalno govorei, jednostavan poreski sistem sa jednom stopom za neposredne i jednom za posredne poreze bi verovatno bio najbolji (ostavljam po strani akcize i neke druge manje poreske stavke). Javni bi, pak rashodi, trebalo da vode rauna pre svega o meugeneracijskoj pravdi, i kada je re o ulaganjima i kada je re o potronji. U ovom asu, najvei broj nezaposlenih je meu mladima, neobrazovanima, onima koji su izgubili posao i enama. To je, bar delimino, posledica potpune nebrige za razliit tretman mlaih i starijih generacija u postojeem sistemu oporezivanja i javnih rashoda19.
19 O tome postoje detaljne analize u: Directorate-General for Economic and Financial Affairs and the Vienna Institute for International Economic Studies, Adjustment Capacity of Labour Markets of the Western Balkan Countries I-II, European Economy. Economic Papers 346, November 2008.
188
Posebno bi trebalo razmotriti izdatke za snage bezbednosti i trokove spoljne politike koja se sada vodi. Srbiji nije potrebna velika profesionalna vojska, a nema novaca za veliku vojsku zasnovanu na optoj vojnoj obavezi. Potrebna je mala profesionalna vojska koja moe da se suoava sa sasvim specifinim izazovima bezbednosti i moe da izvrava meunarodne obaveze. Ovo zato to ne postoje nikakve ozbiljne pretnje bezbednosti, ne mogu se osvajati nove teritorije, a predstoji integrisanje u kolektivni sistem bezbednosti u Evropskoj uniji. Takoe, potpuno je nepotrebno troiti novac i energiju na spoljnu politiku koja se rukovodi neostvarivim i nepoeljnim ciljevima. Srbija ne moe da integrie Kosovo, a isto vai i za Republiku Srpsku. Trokovi koji se time opravdavaju ili to imaju za cilj, isto su bacanje para. Sve ove reforme fiskalne, monetarne, trgovake i strukturnih politika mogle bi, ukoliko bi postojala politika volja, da se pokrenu, a neke i izvre, za pola godine. Najbolje sledee godine, jer e ona i tako biti obeleena padom proizvodnje i izvoza, a moda i negativnim rastom bruto domaeg proizvoda. Ovako kako sada stoje stvari i ovako kako je krenula vlada, ne bi bilo iznenaenje ako bi se ulo u produeni period niskih stopa rasta. To bi, ako bi do toga dolo, imalo posledice sline onima iz devedesetih godina prologa veka. U ovom asu, sve to se ini lii veoma mnogo na ono to su inile vlade iz perioda vladavine Slobodana Miloevia. Ako se tako nastavi, i posledice e biti sline. A ova vlada, ova struktura vlasti i idelogija na koju se one oslanjaju, kao da iz nostalgije ili iz uverenja reafirmiu sistem vrednosti i politiku iz prethodne decenije. Peanik.net, 24.12.2008.
189
mmf stands By serBia

Prvo to pada u oi kada se proita ta je MMF smatrao da bi trebalo saoptiti tampi jeste nedostatak podataka i ocena. Isti je utisak i pri itanju Pisma o namerama srpskih privrednih vlasti, koje je takoe objavio MMF. Uz to, ono to su srpske vlasti napisale u Memorandumu o privrednim i finansijskim merama, a koji MMF uzima kao osnovu za odobrenje stendbaj-programa, ne razlikuje se mnogo od novih mera koje vlada najavljuje za kraj januara. Budui da su MMF i srpske vlasti usaglasili Memorandum jo jesenas, odsustvo novih ideja danas moe se shvatiti ili tako da nikakvih znaajnih promena od tada do sada nije bilo, ili da ni MMF ni vlada jo nisu naisto sa tim kako se suoiti sa pogoranim izgledima srpske privrede. MMF, na primer, u obavetenju za tampu i dalje oekuje rast od 3,5% u 2009. i 4,5% u 2010. Nisu korigovane ni projekcije za inflaciju. Zanimljivo je da se oekuje da e rast bruto domaeg proizvoda (BDP) jednim delom, veim u sledeoj nego u ovoj godini, doi kao posledica istovremenog smanjenja rasta izvoza i uvoza ove godine, i breg rasta izvoza uz sporiji rast uvoza sledee godine. Kada je re o domaoj tranji, potronja plus ulaganja, oekuje se da ona raste 2,6% ove i samo 2,2% sledee godine. Ovo se verovatno izvodi iz smanjenja javne potronje, i to za vie od tri procentna poena (udeo u BDP) u ove dve godine. Dok se procena o rastu izvoza oslanja, pretpostavljam, na oekivanje o porastu spoljne tranje usled oporavka svetske privrede krajem ove i tokom sledee godine. U Memorandumu se detaljno govori o merama koje srpske privredne vlasti nameravaju da preduzmu, ali se o svima njima govori uglavnom uopteno. Kao to je karakteristino za srpske vlasti, vie se istiu ciljevi i namere, a mnogo manje su prisutni opisi konkretnih mera. ak i kada se pominju zakoni koje je potrebno doneti kako bi se sprovele strukturne reforme, uglavnom se kae ta se eli njima postii, a mnogo manje ta e u njima pisati, po emu bi se moglo suditi kako e se i hoe li se to to se namerava i ostvariti.
190
Jedini kvantitativni elementi su oni koji su, uglavnom, ve poznati. Fiskalni deficit bi trebalo da ne pree 55 milijardi dinara ili 1,75% bruto domaeg proizvoda (1,8% u MMF tabeli), rashodi republikog budeta ne bi trebalo da budu vei od 708 milijardi dinara, neto rezerve centralne banke ne bi trebalo da padnu ispod 5,3 milijarde evra na kraju ove godine, dravne garancije ne bi trebalo da preu 300 miliona evra, a inflacija bi trebalo da bude 8% plus ili minus dva procentna poena (indeks potroakih cena). Naravno, ako privredni rast i rast cena budu sporiji, to sada izgleda prilino verovatno, monetarna e politika dobiti vei prostor, u tom smislu to e se smanjiti kamatna stopa centralne banke. Nije, meutim, jasno da li e se time poboljati stanje na tritu novca. MMF ceni da je prole godine smanjena koliina novca u vidu gotovine i dinarskih depozita (M1), dok je M2 (u koji ulaze i depoziti u stranom novcu) porastao za oko 8%. Ove se godine rauna sa tim da M1 poraste za oko 18%, a M2 samo za oko 5%. Sledee bi godine, opet, M1 trebalo da raste po stopi od oko 9%, a M2 13,5%. Ove veliine nisu toliko vane uostalom ne znamo kako se do njih dolo ali nije beskorisno uporediti ih sa rastom novane mase u 2007: M1 oko 25%, a M2 oko 45%. Ovo se preslikava i na rast kredita, koji je bio oko 37% u 2007, oko 30% u 2008, a oekuje se da bude oko 6% ove i 12,3% sledee godine. Dakle, ne oekuje se brz oporavak novanog trita. ak i ova oekivanju su zasnovana na oceni o tome da postoje znaajne rezerve u bankraskom i u sistemu centralne banke. MMF izraava malu rezervu da stanje ne mora da bude tako dobro kao to se ini, jer nije poznato koliko su restrikcije centralne banke doprinele da se preduzea i domainstva zaduuju u stranim zemljama. No, daleko najvei problem e biti poveani kreditni rizik koji je nezavistan od monetarne politike i izraava se ne samo u vioj kamatnoj stopi na nove kredite, ve i u pootrenim uslovima da se do njega uopte doe. Uz to, privreda u recesiji ili sa niskom stopom rasta nee biti naroito privlana za investiranje.
191
Kljuna reenica jeste da MMF oekuje da e odlunom primenom ovog programa privrednih i finansijskih mera Srbija, uz pomo meunarodne zajednice, prevazii trenutne tekoe. Time je ostvaren i trenutni cilj ovoga stendbaj-programa. MMF je stao uz srpske privredne vlasti. No, ta tano MMF podrava manje je jasno sada nego to je bilo pre nekoliko meseci. To to nita u samom sadraju programa nije u meuvremenu promenjeno, ili bar ne bitno, moe se razumeti i kao nagovetaj da e se sve ponovo pretresti kod prve kontrole, do koje e doi najkasnije u junu ove godine. Sva je prilika da se ceni da e se tada znati vie, pa e se moi izvriti bitne korekcije i sainiti bolji program. To gubljenje vremena u naelu nije dobro, ali gde su otile tolike godine... Peanik.net, 19.01.2009.
vreanje rtava
Povodom tekstova Pad sajta i reakcije, Puenje je dozvoljeno, Politika, 29. i 30. januar Komentarima Slobodana Antonia i Dragoljuba arkovia o napadima na Peanik i njegove urednice, Politika se jo jednom nije proslavila. Komentatori su osetili potrebu da rtve napada vreaju. Moram da kaem da se to danas ipak neto ree sree, bar kada nije re o utoj tampi. Odmah bi trebalo istai da uopte nije vano ta neko misli o tome koliko je ozbiljan napad na Peanik i na njegove autorke. Potpuno je neshvatljivo da neko sebi uzme za pravo da rtve napada naziva paranoinim ili da sugerie da one pate od neke druge psihike bolesti ili mentalnog nedostatka. To ne znai da je bilo kome zabranjeno da tvrdi da je neko, recimo,
192
paranoian. U tome kako se to radi trebalo bi da neku ulogu ima urednik. Budui da povremeno piem za novine u inostranstvu, mogu da kaem da bi me urednici u tim novinama pitali imam li ja dokaze da taj koga elim da nazovem paranoinim zaista pati od paranoje (ili ve od ega, na primer, arkovi smatra da urednica Peanika pati)? Ako ne bih mogao da napiem kako ja to znam da je re o paranoinim osobama, urednik bi mi predloio da to izbacim, jer te novine ne objavljuju uvrede. Zato sam napisao da se Politika nije proslavila, jer raunam da joj ne nedostaju urednici. Da napravim digresiju: za nekoga se obino kae da je paranoian ako se bez osnova boji da e biti napadnut, a ne za nekoga ko je bio rtva napada. Takoe, postoji razlika izmeu nekoga ko izmilja neprijatelje i nekoga ko je predmet neprijateljskog napada. Ali te razlike oigledno izmiu komentatorima i urednicima Politike. Ovaj nedostatak brige za profesionalni kvalitet komentara nije nita novo u Politici. Dobar primer su komentari ora Vukadinovia. On, svako malo, oznai kao izdajnike ljude koji imaju drugaije miljenje. Zauuje da ga nijedan od urednika ne zapita kako neko moe da bude izdajnik samo zato to drugaije misli? tavie, mnogi komentatori Politike piu o onima koji gaje nepatriotske misli. Oigledno nikome ko ureuje Politiku ne pada na um da ih zapita kako je mogue misliti nepatriotski? Ukoliko bi oni to mogli da objasne, to bi svakako poboljalo njihov komentar. Inae, bio bi na mestu savet da sve to izostave. U arkovievom komentaru nema zapravo niega o emu bi se moglo raspravljati. To je skup opservacija o ljudima, a jedna od njih je, kao to sam ve rekao, uvredljiva. Kod Antonia se moe nai i jedna tvrdnja, tako da ima smisla o njoj neto rei. Naime, on smatra da Druga Srbija eli da bude u privilegovanom poloaju. To je, po njemu, samo jo jedan primer da je re o ljudima koji ne veruju u demokratiju. Inae, ne bi se obraali predsedniku drave za zatitu (to, koliko je meni poznato, oni nisu ni uinili). Jer to ne ine drugi
193
koji su u slinom poloaju. Ili bar ti drugi ne mogu da oekuju da e im predsednik izii u susret, kao to jeste u sluaju Peanika. A u demokratijama ne mogu postojati ljudi prvog i drugog reda. Potpuno je, meutim, nejasno zato je nedemokratski da se od predsednika drave zahteva da uini sve da se zatite novinari (i biciklisti i pripadnici manjina) i svi drugi kojima je bezbednost ugroena? Dravi je bezbednost graana prva briga. U demokratskim dravama sasvim je normalno da se od nosilaca javnih funkcija zahteva da se staraju za bezbednost graana. To je zato to se oni biraju da to ine. Ne znam kako to drugaije da kaem: Borisa Tadia su glasai izabrali i zaposlili da brine o bezbednosti Svetlane Luki, kao i svih drugih graana. Ako se drugi ne obraaju predsedniku drave, i drugim nosiocima dravnih funkcija, to moe biti zato to sumnjaju u demokratinost svoje drave, a ne zato to je takvo obraanje zahtev za privilegiju. To, naravno, ne znai da bi predsednik drave trebalo da uini bilo ta to je izvan njegovih nadlenosti kao jednog od nosilaca izvrne vlasti. Zapravo, bilo bi normalno oekivati da se on ovakvim povodima oglasi, sve i da mu se niko i ne obrati, a i da se zainteresuje za to ta rade raznorazne dravne slube da do takvih napada ne dolazi. Takorei po dunosti. Druga je stvar to je bezbednost novinara privilegija u Srbiji. To je tema koje se ova dva komentatora Politike ne dotiu, osim negativno. arkovi se podsmeva urednici Peanika, jer se ona neosnovano boji da bi drava mogla da ima umeane prste u napade na Peanik i na nju. Pri tom se slui potpuno nedopustivim metodom: ima jedna osoba koja misli da je progone sve mogue strane slube, ergo svako ko misli da je rtva neke dravne slube pati od iste fobije. Zato je, meutim, neosnovan strah urednica Peanika? Opet nema urednika u Politici da komentatora pita da to objasni. Recimo, da li je to zato to dravne slube nisu bile umeane u napade na novinare i ak u ubistva novinara? Ili zato to predsednik drave, o onima na niim nivoima vlasti i da ne govorimo, ni na
194
koji nain ne utie na novine i na druga informativna sredstva? Ili moda zato to je apsolutno iracionalno povezivati sadraj emisije sa napadima na nju? Ili se moda u Srbiji nikada nije dogodilo da posle verbalnih napada na pojedine novinare i njihove listove, emisije ili komentare usledi napad na njihovu imovinu i konano na njih same? Ili se to moda dogaalo ranije, ali ne i skoro? Dakle, kako svega toga nema u Srbiji, kako se to sve nije dogaalo i ne dogaa se, potpuno je neosnovano da se bilo koji novinar, koji je meta napada, plai da bi mogao da bude meta takvih napada. Ovo sam napisao na ovakav nain naprosto da pitam urednike Politike da li bi oni bar pitali autore komentara koji iznose takve tvrdnje, da li bi ih bar pitali, ako ve ne oseaju profesionalnu obavezu da zahtevaju da li bi oni da iznesu dokaze za te tvrdnje? Ili bi ipak moda hteli da razmisle da li zaista ele da to tvrde? Jer se upravo to tvrdi kada se na ovakav nain vreaju rtve, koje se pozivaju na te injenice kako bi razumele ko ih i zato terorie. Rekao sam na poetku da se Politika i u ovom sluaju nije proslavila. Ne razumem zato evo ve par decenija Politika nikako da propusti bar jednu priliku da se profesionalno ne obruka? Politika, 31.01.2009.
razBoritost
Povodom teksta ta tamo ne bi dozvolili, Politika, 3. februar Antoniev odgovor na moje primedbe da pie da bi vreao poinje ovako: Vladimir Gligorov spada u pristojnije i razboritije predstavnike tzv. druge Srbije. On ostavlja itaocima (neu vie pominjati urednike Politike) da se pitaju na osnovu ega sam ja
195
pristojniji i razboritiji? I kada sam ja to bio nepristojan i nerazborit? Kako se nita o tome vie ne kae, svrha te reenice jeste jednostavno da se neto uvredljivo kae o meni i o (iz nekog razloga sada takozvanoj) drugoj Srbiji. Dakle, Antoni ne moe ni da krene da pie tekst a da nema neto lino da kae. Ostatak odgovora je posveen slinom cilju. Najpre se kae da je reakcija pripadnika druge Srbije na napad valja voditi rauna da je stvarni napad postojao i da nije izmiljen na Peanik pomalo paranoidna, da bi se potom reklo da je to bila previe blaga karakterizacija te reakcije to znai da je bila zaista paranoidna, dakle veoma slina paranoji, to e rei paranoina. Budui da, opet da podsetim, napad nije izmiljen, rei da je reakcija paranoidna je jednostavno uvredljivo. Moe biti da oni koji su rtve napada gree u proceni o tome ko stoji iza tih napada, ali to svakako nije ni paranoidno niti paranoino. Koje dokaze iznosi Antoni da dravne vlasti nisu umeane u ovaj napad? Iste one koje iznosi da sam ja razboritiji od drugih (ali ne i razborit): sopstveno miljenje. I nita vie. Ovo nije nikakav izuzetak. Ovako Antoni pie iz nedelje u nedelju i iz godine u godinu. Kao to smo videli, praktino od prve reenice. U odgovoru je Antoni odustao da odgovori na primedbu o tome zato je nedemokratski nosioce vlasti smatrati odgovornima za bezbednost graana, ak i ako su ti graani tek neto razboritiji od drugih ili su ak nerazboriti pripadnici tzv. druge Srbije? Ne samo on nego su i drugi komentatori smatrali da je upravo sada as da podue nerazborite da nisu oni neke svete krave, pa da ne moe da bude ugroena njihova bezbednost. Da li je Antoni reio da ne brani vie taj deo svog prvobitnog teksta, ne znam. No, vano je da se ne zaboravi o emu je tu bila re. Antoni ve due vreme nerazborite karakterie kao ekstremiste i poduava ih o tome ta je demokratija i zato su oni protiv nje.
196
Ono to je napisao u tekstu koji sam kritikovao samo je saetak tih njegovih tvrdnji. Ima smisla, mislim, ponoviti jednu stvar koja je od znaaja za ovaj konkretan sluaj. Naime, nije nimalo a ni nikako paranoidno ili paranoino pozivati nosioce vlasti na odgovornost ako je ugroena bilo ija bezbednost, a posebno ako je neposredno ugroena bezbednost kritiara istih tih nosilaca vlasti, posebno time to im je nasilnim inom uskraeno pravo na slobodno izraavanje. Ne znam ta je fundamentalnije od toga kada je re o demokratiji i o demokratskom odnosu izmeu graana i, na primer, demokratski izabranog predsednika drave? U osnovi demokratije je sloboda misli i izraavanja. Pa je i prirodno ceniti ne samo uspenost izabranih nosilaca vlasti po tome kolika je bezbednost, na primer, novinara, ve i pozivati ih na odgovornost ukoliko se te slobode kre. I na kraju kljuni argument: odgovornost je utoliko vea ukoliko je ugroavanje bezbednosti sistematsko. Dakle, ako je odreena grupa, recimo tzv. druga Srbija ili urednice i saradnici Peanika, ako su oni sistematski izloeni napadima ili su njima izloeni vie od drugih, sasvim je na mestu sumnja da oni ija je dunost da se staraju o bezbednosti svih sistematski manje brinu o bezbednosti ove grupe ljudi. Budui da nije re o neemu intelektualno komplikovanom, a i imajui u vidu bogato iskustvo Srbije da se sistematski napadaju oni koji nisu dovoljno ovo ili ono (recimo, razboriti, patriote, ne pripadaju prvoj Srbiji ili nisu dovoljno nacionalno isti), dakle imajui to bogato i runo iskustvo u vidu, sasvim je na mestu sumnja da su vlasti u Srbiji u najmanju ruku pristrasne kada je re o staranju za bezbednost pojedinih graana Srbije. Nije pomalo paranoidno biti toga svestan. Veoma je uvredljivo one koji su toga svesni, to oseaju na svojoj koi i protiv toga se bune nazivati paranoidnim ili sklonim paranoji ili ak samo nedovoljno razboritim. Politika, 06.02.2009.
197
moralne vrednosti i moralna diskriminacija

Srpska pravoslavna crkva je, saglasno svojoj misiji i svom hrianskom uenju, kroz celu istoriju srpskog naroda pozivala na potovanje moralnih vrednosti, kae vladika Irinej. Na osnovu ove izjave, kojom se objanjava zato je traena izmena zakona kojim se zabranjuje diskriminacija, trebalo bi zakljuiti da Srpska pravoslavna crkva (SPC) misli da taj zakon, u formi u kojoj ga je predloila vlada, iri nemoral. Izjava je viestruko zanimljiva. O kojim je moralnim vrednostima re? Poto se pominju srpski narod, hriansko uenje i istorija verovatno se misli na hrianske moralne vrednosti, na potovanje kojih je SPC pozivala srpski narod kroz istoriju. Manje je verovatno da se eli rei da je SPC, shodno hrianskom uenju, neprestano pozivala srpski narod na potovanje univerzalnih moralnih vrednosti. Jo je manje verovatno da je re o pozivanju na potovanje tradicionalnih, empirijskih, srpskih moralnih vrednosti. Sve ove moralne vrednosti, meutim, postoje i ini se da se to i prihvata ovom izjavom. Dakle, postoji empirijski moral, u ovom sluaju moral srpskog naroda; postoji hrianski moral na ije potovanje SPC poziva srpski narod; postoje, takoe, drugi empirijski morali i druga moralna uenja, razliita od morala srpskog naroda i hrianskog uenja (u tumaenju SPC, valja dodati); a postoji i univerzalni moral. SPC se, po ovoj izjavi, obraa srpskom narodu, koji bi, po njoj, trebalo da potuje hrianske (SPC pravoslavne) moralne vrednosti. Meutim, do izjave je uopte dolo zato to se SPC obratila srpskim vlastima, gde bi ovo trebalo shvatiti kao vlasti drave Srbije, da u zakonu protiv diskriminacije vode rauna o moralnim vrednostima onako kako ih shvata SPC. Tome su se pridruile i druge tradicionalne crkve, mada je kasnije dolo do nedoumice da li su se zaista sve tradicionalne crkve u Srbiji pridruile ovom zahtevu srpskim vlastima da usklade predlog zakona sa moralnim vrednostima svih
198
tih crkava. Na osnovu toga bi trebalo zakljuiti da bi zakon o zabrani diskriminacije trebalo da se uskladi sa uenjima tradicionalnih crkava, koja, meutim, i to donekle zbunjuje, nisu ista ak i kada su hrianska, a pogotovo kada nisu. Pored toga, trebalo bi voditi rauna i o empirijskim moralima verskih zajednica ili naroda kojima se crkve obraaju pozivajui ih na potovanje moralnih vrednosti kojima ih one poduavaju. Kod ovog poslednjeg bi se mogao zapaziti jedan moda manji, a moda i vei problem. Naime, srpski moral ili moral drugih naroda, u svakodnevnom ivotu, razlikuje se od moralnih vrednosti kojima ih ue njihove crkve. Kolika je ta razlika je empirijsko pitanje. Ovde je to vano zato to se SPC i druge tradicionalne crkve pozivaju upravo na svoje sledbenike, a SPC na itav srpski narod, kako bi opravdale injenicu da se obraaju srpskim vlastima, dakle da bi opravdale svoj politiki in. No, narodni moral, svaki empirijski moral u stvari, ne mora nikako da bude isto to i moral koji propoveda jedna ili druga crkva na osnovu jednog ili drugog tumaenja moralnih uenja pojedinih vera. Ta razlika izmeu emprijskog morala jednog naroda ili jedne verske zajednice i tradicionalnog ili trenutnog moralnog uenja neke crkve se ak i prihvata ovom izjavom, jer se ukazuje na potrebu da crkva poziva narod da potuje moralne vrednosti, onakve kakvim ih razume SPC. ta je, jer je re o politikom inu, od politikog znaaja u bilo kojoj moralnoj ili pravnoj stvari, a posebno kada je re o moralnim osnovama zakona protiv diskriminacije? Da bi se na ovo pitanje odgovorilo, potrebno je ustanoviti na koji bi nain bilo koji zakon, a posebno upravo ovaj zakon, trebalo da se odnosi prema moralnim vrednostima? U naelu, zakon, bilo koji zakon, ne bi trebalo da bude u obavezi da potuje bilo koje empirijske moralne vrednosti, a ako se ve smatra da bi trebalo da ima neku moralnu zasnovanost, dakle da bi trebalo da se rukovodi nekim etikim uenjem, imalo bi najvie smisla da potuje univerzalne moralne vrednosti. to zaista i zagovaraju oni koji veruju u univerzalnu moralnu vrednost
199
ljudskih prava. Izmeu zalaganja za univerzalne moralne vrednosti i sadraja zakona protiv diskriminacije postoji izvesna moralna i politika saglasnost o kojoj ima smisla neto rei. Naime, zakon protiv diskriminacije, pored zatite prava diskriminisanih veina, recimo ena, ima za cilj i zatitu prava diskriminisanih manjina u drutvu. SPC i druge tradicionalne crkve se pozivaju na politiku injenicu da zastupaju veinu, i to veliku veinu, smatraju oni, graana i graanki Srbije, zbog ega trae da srpske vlasti uvae njihove primedbe. No, kada je re o diskriminaciji, zakon mora da vodi rauna o pravima diskriminisanih, nezavisno od toga da li su manjina ili veina. I to kako u moralnom tako i u politikom smislu. to je upravo i cilj etike ljudskih prava. Ova ili neka druga univerzalna etika, ili skup univerzalnih moralnih vrednosti, ima za cilj da ustanovi etiku osnovu koja e omoguiti nekoj veini da prihvati zahtev manjine da se potuju njena prava, jer svi pripadamo jednoj univerzalnoj zajednici ili smo svi isti po nekom kriterijumu, koji ima moralni znaaj. Time se otvara politika mogunost da se, kada je re o diskriminaciji, potuje glas onih koji su diskriminisani i da se zakonom garantuju i zatite njihova prava, a i ustanovljuje se moralna osnova da veina to prihvati kao moralno opravdano, dakle da prihvati da je taj zakon zasnovan na moralnim vrednostima. Pored toga, a to je od posebnog znaaja kada je re o moralnoj osnovi zakona kojim bi trebalo da se ukloni svaka diskriminacija, pozivanje na univerzalne moralne vrednosti prua mogunost da se diskriminisane manjine upravo oslobode ne samo pravne i politike, ve i moralne diskriminacije. I u tome je verovatno najvee neslaganje izmeu tradicionalnih crkava i zagovornika univerzalnih moralnih vrednosti. Nije re tek o tome da se zakonom prava svih ljudi izjednae, ve i da se svi ljudi oslobode moralne diskriminacije, da se svima prizna pravo na moralno dostojanstvo nezavisno od toga ko su, kako ive ili u ta veruju.
200
U gore navedenoj izjavi se kae da se u uklanjanju diskriminacije ne moe ii dotle da se izgubi razlika izmeu morala i nemorala. Ovo stanovite, na pojednostavljen nain, zastupaju i predstavnici nekih politikih partija. Mogu, kae se, ljudi koji imaju drugaiji stil ivota ili drugaija uverenja da ih praktikuju privatno, ali javni stav prema njima mora biti da je re o nemoralnom ponaanju. Dakle, zakonom, ili u svakodnevnom ivotu, mogle bi da se toleriu razlike, u sluaju da se obezbedi potrebna moralna diskriminacija. Inae, tvrdi se, bila bi diskriminisana moralna veina. Ovde je re, naravno, ili o veini koja se pridrava moralnih vrednosti kojima ih ui njihova crkva ili veini koja se pridrava svojih tradicionalnih moralnih vrednosti. Dakle, u osnovi otpora predloenom zakonu protiv diskriminacije jeste zahtev da se zakonom obezbedi moralna diskriminacija. Upravo protiv toga ustaju zagovornici univerzalnih moralnih vrednosti, koje se, pravno i politiki, zasnivaju na teoriji o ljudskim pravima. No, nije ni pravno niti politiki potrebno pozivati se na univerzalne moralne vrednosti, ili uostalom na bilo koje moralne vrednosti, kako bi se opravdalo donoenje zakona o zabrani diskriminacije. Dovoljno je naprosto poi od univerzalnosti zakonske norme, bar ako se misli na one zakonske norme koje su u skladu sa idejom vladavine prava. Budui da se vladavina prava zasniva na ideji jednakosti ljudi pred zakonom, jasno je da zakon protiv diskriminacije mora da izjednai sve ljude pred zakonom. Ovde gree SPC i druge tradicionalne crkve. Njihov se prigovor zasniva na shvatanju, bar ako je suditi po izjavama vladike Irineja, da je jednake potrebno tretirati jednako, a nejednake nejednako, a o ovom drugom predlog zakona ne vodi rauna, pa nastaje opasnost da se zakonom uvodi diskriminacija zato to se nejednaki tretiraju jednako. Naelo da je pravino nejednake tretirati nejednako je na mestu, do odreene granice. A granica je tamo gde su svi ljudi jednaki. to je upravo pretpostavka da bi se uopte donosio zakon o zabrani diskriminacije. Tano je u mnogim drugim sluajevima da nejednake ne bi trebalo tretirati jednako, ali kada je re o zakonu
201
protiv diskriminacije, cilj je upravo da se svi, bez izuzetka, tretiraju jednako. Na kraju, moe da izgleda da je neopravdano razdvajanje prava i morala. Ono je, u stvari, korisno. Pored ostalog, time se omoguuje i razdvajanje crkve od drave. Intervencija tradicionalnih crkava u ovoj i u mnogim drugim stvarima ukazuje upravo na potrebu da se razdvoje moralne od pravnih normi. SPC i druge crkve mogu da pozivaju svoje sledbenike da potuju moralne vrednosti onako kako ih njihove vere ue ili onako kako te crkve ta uenja tumae. Moral se razlikuje od zakona po tome to se moralne norme prihvataju i ljudi se na njihovo potovanje primoravaju na decentralizovan nain. Zakon je, naravno, norma koja se primenjuje dravnom, centralizovanom, monopolisanom prinudom. Ova je razlika od velike vanosti kako za moralni tako i za pravni razvoj nekog drutva, politike zajednice ili drave. Crkve mogu slobodno da pozivaju svoje sledbenike da potuju moralne vrednosti onako kako ih interpretira neka crkva, ali oni pred zakonom nisu obavezni da to ine. Neko moe da smatra da je neko ponaanje nemoralno, ali zakon mora da titi pravo svakoga da dostojanstveno ivi u skladu sa svojim moralnim shvatanjima. Pokuaj tradicionalnih crkava da ubede vlasti da ozakone upravo njihova shvatanja o moralnim vrednostima u neskladu je sa naelom o razdvajanju crkve od drave upravo zbog toga to je to poziv na moralnu diskriminaciju. Opasnosti pravne, drutvene i politike koje iz toga slede su upravo bile jedan od kljunih razloga zato je dolo do razdvajanja crkava od drave. To je gotovo svuda nedovren proces. Jedan od razloga je i taj to se dozvoljava verska diskriminacija, i kada je re o netradicionalnim crkvama i kada je re o konkurenciji unutar pojedinih crkava, a konano i kada je re o verskim inovacijama, dakle o mogunosti da se osnivaju nove crkve. Tako se privileguju tradicionalne crkve, ili nacionalne crkve, ili dravne crkve. Iz te verske diskriminacije potiu i zalaganja, u ovom sluaju tradicionalnih crkava, i za druge oblike diskriminacija.
202
Vano je, dakle, ukazati na to da za takav poloaj i ulogu crkava nema ni moralnih niti pravnih opravdanja. Politiki uticaj je, meutim, oigledan. Ponekad se posebni moralni poziv hrianskih crkava opravdava tvrdnjom da je alternativa moralni nihilizam. esto se navodi misao da ako je Bog mrtav (ili Boga nema), sve je dozvoljeno. Ovo, naravno, ne sledi. Kao kritika utilitaristike etike, emu ponekad slui, to ne stoji, a ne stoji ni kao kritika etike ili moralne teorije uopte. Zapravo, etike i pravne norme imaju racionalno opravdanje, nikakav drugi autoritet nije potreban. Diskriminacija nije ni moralna niti bi trebalo da bude zakonski opravdana i dozvoljena, ma koliko nihilistiki to nekoj crkvi zvualo. Peanik.net, 09.03.2009.
komunistika zavera
Na sajtu Srpske pravoslavne crkve (SPC) je objavljeno razjanjenje stavova tradicionalnih crkava i verskih zajednica o Predlogu zakona o zabrani diskriminacije. Ovo je neuobiajeno zbog toga to primedbe koje su oni dostavili vladi nisu objavljene, to bi bilo prirodnije. Ovako nije jasno ta se tano razjanjava, budui da stavove ne znamo. Pored toga, po tome kako je pisano, ovo nije razjanjenje, ve polemika. Pri tome se koriste retorika sredstva koja su najmanje prikladna kada se raspravlja o potrebi da se zabrani diskriminacija. Najpre se kritike ponaanja crkava odbijaju kao klevete i dezinformacije. Potpuno je nejasno ta to razjanjava, a ostavlja se
203
neprijatan utisak da crkve nisu spremne da odgovaraju na kritike. Potom se ide jedan korak dalje u diskriminaciji kritiara, jer se kae: Agresivna reakcija na konstruktivan pristup tradicionalnih Crkava i verskih zajednica odaje ostatke komunistike ideologije, udruene sa pokuajem da se kroz zabranu pravljenja razlike u priznavanju i zatiti osnovnih prava u red osnovnih prava prokrijumare prava koja ni meunarodna praksa, ni Ustav i dravne vrednosti Srbije, ni zakoni Srbije ne priznaju. ta se ovim razjanjava? Pretpostavimo da tekst odaje ostatke komunistike ideologije (komunisti su imali obiaj da govore o ostacima poraene ideologije), protiv koje bi, uzgred, takoe trebalo da je zabranjena diskriminacija ta je u tome to se zastupa pogreno? Potom se govori o tome da su se ti ostaci udruili sa pokuajima, zaverili su se dakle, i ele da prokrijumare prava na koja zapravo nemaju pravo (dakle da tee da se zatite od diskriminacije u stvarima u kojima bi zapravo, po crkvama, trebalo da budu diskriminisani), ali se ne kae o kojim je tano pravima re? Trebalo bi da je dovoljno da to predlau oni koje crkve nepogreivo otkrivaju kao komuniste, pa da je jasno da se oni bave krijumarenjem neega to je ve due vreme u javnoj raspravi, pa nema potrebe ni rei o emu je zapravo re. Potom se nagaa o motivima autora zakonskog predloga: Dosadanji tekst predloga kao da je bio pisan da omogui zloupotrebu sudova, dravnih organa i meunarodnih instanci radi prisilnog sprovoenja interesa pojedinih interesnih grupa u sluajevima kada doe do kolizije zatienih prava ili kada postoji legitiman interes za diferenciran tretman. ta se time razjanjava? Koji su motivi onih koji su uticali na sadraj predloga zakona. ta je problematino u tim motivima (ne kae se kako crkve znaju koji su motivi tih nedefinisanih interesnih grupa; komunisti su takoe smatrali da imaju neposredan uvid u tue motive, posebno pojedinih interesnih grupa, zaverenika protiv drutvenih interesa)? To to oni koji se oseaju diskriminisanima ele da se to zakonom zabrani, kako bi mogli, ako se zakon usvoji, da trae zatitu na sudu, domaem ili stranom. to je, naravno, razlog zbog kojeg
204
se taj zakon, svaki zakon, donosi. Kako bi se na taj nain mogli zloupotrebiti sudovi, ne razjanjava se. Za razliku od tih interesnih grupa koje bi da ne budu diskriminisane, crkve se zalau za to da se zakonom zatite legitimni interesi za diferenciran pristup. To se opravdava na sledei nain: Neprihvatljivo je uvoenje na mala vrata, mimo neposredne panje javnosti i zakonodavnog tela, takvih prava, kojima se vreaju javni moral, verska uverenja, osnovne drutvene vrednosti, kao i meunarodnim aktima, Ustavom i zakonima Srbije garantovano pravo na dostojanstvo linosti i na potovanje privatnog i porodinog ivota. I ovo nita ne razjanjava, jer se ne kae na koje se tano odredbe zakona to odnosi. tavie, na poetku ove reenice iznose se dve netanosti: da se neto uvodi na mala vrata i da se to ini mimo neposredne panje javnosti i zakonodavnog tela. Kako je re o predlogu zakona, to nikako ne moe da se uvede mimo zakonodavnog tela, a predlog zakona je bio na javnoj raspravi vie meseci. Kada se tako pone reenica, malo je verovatno da e njen drugi deo biti istinitiji. Ali, valja saekati objavljivanje, ako do toga doe, primedbi crkava, jer bi se inae pozivanje na diferenciran pristup moglo razumeti kao odbrana odreenih oblika diskriminacije. Tek se u poslednjem pasusu ovoga Razjanjenja neto konkretnije kae o samom predlogu zakona. Jedan od drastinih primera slabosti i suvinosti mnogih odredaba dosadanjeg Predloga jeste lan 18, koji sadri zabranu diskriminacije po osnovu vere, a koji sutinski suava tu zabranu u odnosu na onu ve sadranu u Zakonu o Crkvama i verskim zajednicama. Ne daju se dokazi za ovu tvrdnju, ali je za pretpostaviti da se oni nalaze u primedbama dostavljenim vladi. Ovim se bar razjanjava jedna stvar: crkve se ipak brinu za svoje interese, kao i sve druge interesne grupe. Uostalom, kao to je bio sluaj i sa komunistima. Peanik.net, 12.03.2009.
205
poGreke: moralne, loGike i druGe

Raspravu o diskriminaciji valja nastaviti, jer bi to moglo da bude viestruko korisno. Ovde e biti rei o nekim pogrenim stavovima iznesenim do sada. Bar jedan uesnik, i bar jedan novinski napis, izneli su primer koji bi trebalo da ukae na postojanje moralne diskriminacije do koje bi moglo da dovede usvajanje ovoga zakona. Naime, ta je obaveza lekara kome vera nalae da ne vri abortuse? Da li bi se lekar mogao pozvati na prigovor savesti? U ovom primeru, to je posebno zanimljivo, sve je pogreno. Lekar, naime, ne moe da bude obavezan da obavi operaciju abortusa, jer to moe samo lekar koji je za to obuen. Izbor obuke je, naravno, lina stvar. Dakle, neko ko je izabrao da bude hirurg specijalizovan za abortuse, svakako je sebe doveo u neprijatan profesionalni, mada ne i moralni, poloaj ukoliko mu savest ne dozvoljava da te hirurke zahvate vri. Uzmimo, meutim, naizgled tei sluaj: savest se tom hirurgu probudila tek kada je poeo da se bavi hirurkim poslom. Zar nije, u tom sluaju, pogreno da se od njega ili nje trai da i dalje vri te operacije? Takav bi, meutim, zahtev mogao da postoji samo ukoliko bi on ili ona nastavili da se bave tim poslom. Budui da je obavljanje toga kao i svakog drugog posla ugovorna, a ne zakonska obaveza, takva prinuda koja stavlja na probu savest hirurga ne moe da postoji20. Uzmimo, ipak, zaista tei sluaj. Lekar polae Hipokratovu zakletvu, a savest mu nalae, zato jer je vernik, da nekim pacijentima uskrauje strunu pomo. Uzmimo da je re o osobi koja zaista veruje u moralnu zasnovanost profesionalne zakletve i koja takoe veruje da ima moralnu obavezu da tu profesionalnu dunost ne
20 Drugaije stoji stvar sa, na primer, optom vojnom obavezom, gde zakon stavlja na probu savest ljudi. Ovo ne predstavlja problem za tradicionalne crkve, budui da one ne pozivaju na nesluenje. vojske, a u jednom smo posebno neprijatnom sluaju saznali da jedna tradicionalna crkva tradicionalno blagosilja ljude koji se laaju oruja i stvaraju jedinice pod nazivom korpioni.
206
izvava. Ta se osoba suoava sa moralnom dilemom. Postoje sporovi o tome koliko su te dileme realne, ali je jasno da njih ne proizvode zakoni. Uostalom, sa jo veom moralnom dilemom se suoava osoba koja se odluuje da prekine trudnou. Zakoni bi trebalo da ne stvaraju moralne dileme i da ne oteavaju njihovo razreavanje, ali niti mogu niti bi trebalo da imaju za cilj da ih razree21. U raspravi je posveeno mnogo panje obavezama tradicionalnih crkava prema homoseksualcima. Ako bi ovi drugi imali odreena prava, stvorena zakonom, da li bi to crkvama stvaralo nove obaveze, i to takve koje se kose sa njihovim moralnim uenjima? Recimo, da li bi zakon obavezao crkve da neke svoje usluge nude i homoseksualcima, mada im to pravila vere i samih crkava zabranjuju? Ovo bi moglo da bude problem ukoliko bi to bile dravne crkve, dakle ukoliko crkve i drava ne bi bile razdvojene. No, usluge o kojima je re nudi drava, pod uslovima pod kojima ih nudi, tako da se crkve ne suoavaju sa tim problemom. Da bi neki par sklopio brak, potrebno je da je to u skladu sa zakonom, crkva nije neophodna. Problem, meutim, postoji, ili bi u budunosti mogao da postoji, u meri u kojoj izmeu tradicionalne crkve i dravne crkve postoji odreeno preklapanje, jer bi tada crkve vrile usluge za raun drave. Ili ako to preklapanje postoji izmeu tradicionalne i nacionalne crkve. U ovom poslednjem sluaju, demokratija bi mogla da predstavlja problem za takve crkve, a moe da postane i njihova rtva. Da bi se to videlo, uzmimo pozivanje tradicionalnih crkava, u njihovom najnovijem Koncentrisanom predlogu, na verska uverenja 95% graana Srbije, koji su se na poslednjem popisu izjasnili da su jedne ili druge tradicionalne vere. Iz toga uopte ne sledi, ni logiki a pogotovo ne injenino, da se svi oni slau sa sasvim konkretnim moralnim, verskim, saznajnim stavovima tradicionalnih crkava u nekoj sasvim specifinoj stvari. Uzmimo
21 O moralnim dilemama je literatura ogromna. Moda je najbolji rad R. Barcan Marcus, Moral Dilemmas and Consistency, Journal of Philosophy 77(1980): 121-136.
207
primer koji je za crkve, iz nekog razloga, od toliko velikog znaaja da se praktino svi prigovori odnose na njega: uzmimo, dakle, da homoseksualci ele da organizuju paradu u centru grada. Sasvim je mogue, a moe se i proveriti istraivanjem javnog mnenja, da se tome ne bi protivilo 95% graana. tavie, uopte nije tano da to to 95% graana pripada nekoj veri valja razumeti tako da oni prihvataju trenutno tumaenje vere, i njenih moralnih naela, koje nude trenutni predstavnici tradicionalnih crkava. Ovo i zato to se stavovi crkava o svim, a ne samo moralnim, pitanjima menjaju i nastavie da se menjaju. Ono to posebno razoarava u ovoj intervenciji tradicionalnih crkava jeste to se ostavlja utisak (nije jasno koliko je on taan, jer bi trebalo poznavati stanje u crkvama mnogo bolje nego to je javno dostupno) da u tradicionalnim crkvama u Srbiji ne postoji saznanje da je potrebno da se vodi rasprava o tome jesu li njihova shvatanja o, na primer, javnom moralu u skladu sa njegovom evolucijom u modernim drutvima. Svakako, retorika kojom se crkve slue deluje, blago reeno, zastarelo. Pozivanje na 95% graana sugerie da oni imaju odreenu posebnu teinu u demokratskom drutvu. To je mnogostruko pogreno. Najpre, to je od znaaja kada se glasa, jer to obavezuje predstavnike. No, crkve nisu, bar ne veina njih, demokratske ustanove. Uopte nije mogue rei da su crkve ovlaene da politiki predstavljaju svoje vernike. Kada tee da utiu na sadrinu nekog zakona, kao to je sada sluaj, one delaju kao i svaka druga nevladina organizacija. Da li imaju vie zaposlenih od veine nevladinih organizacija, to je emprijsko pitanje, kao to je i ono da li imaju vie sledbenika od, na primer, onih nevladinih organizacija koje zastupaju ljudska prava. No, sa demokratske take gledita, brojevi su vani samo ukoliko je prihvaeno pravilo da se u nekoj stvari odluuje veinom. Sasvim je, meutim, demokratski odluivati i sa nekom kvalifikovanom
208
veinom, u kom sluaju odluka zavisi od manjine, kao na primer kada se odluuje o osnovnim individualnim pravima i slobodama, to je i razlog da se ustavi, kojima se ta materija i regulie, obino izglasavaju kvalifikovanom veinom jedne ili druge vrste. No, demokratski je odluivati i samo jednim glasom. to je razlog da se, opet obino u ustavima, utvruje ne mali broj sluajeva, obino od najvee vanosti za graane, gde veina, koliko god da je velika, ne moe da nadglasa manjinu, pa ni jednu jedinu osobu. Ovo, na alost, gotovo rutinski zaboravljaju ak i zastupnici demokratije u Srbiji. Dau opet jedan primer. Poznat je predlog od pre dvadesetak godina o humanom preseljenju etnikih grupa. Ovo je mogue razumeti i kao cinizam, budui da se politiki cilj, preseljenje, kasnije najee nazivano etnikim ienjem, opravdava kao humano. No, uzmimo da neko misli da je to mogue izvesti demokratskim putem ovako; recimo, dve se vlade dogovore da razmene stanovnitvo, i pretpostavimo da se sa tim slau veine u obema zemljama. Da li je to demokratski? Odgovor je negativan. U toj stvari, dakle u stvari selidbe, relevantna je samo osoba, svaka pojedinano, o ijoj je selidbi re. Ne postoji pravo demokratske odluke veinom da se neko preseli. Mnogi zakoni, u mnogim zemljama, na mnoge naine, kre individualna prava, ali to se uvek mora opravdavati, ili bi bar bilo potrebno opravdavati, to ne znai da je zaista i opravdano, kao izuzetak, a ne kao naelo. Inae, u naelu, glas jedne osobe je jai od glasa svih ostalih, kada je re o individualnim pravima i slobodama. Ovo je pogotovo tako kada je re o bilo kom obliku diskriminacije. Budui da toga u Srbiji ima toliko mnogo, potpuno je neshvatljivo da se itava rasprava vodi o diskriminaciji ljudi na osnovu njihovog individualnog stila ivota. No, svejedno, kada je re o diskriminaciji, potrebno je voditi rauna o interesima diskriminisanih, a ne o interesima onih koji bi da diskriminiu, ma kolika veina da su.
209
Na kraju je potrebno rei da je posebno neprijatno to to se crkve pozivaju na veinu da bi obavezale manjine da potuju moralne i druge interese veine. Svako ko pripada bilo kojoj manjini, po praktino bilo kom osnovu, gotovo svuda, a posebno u Srbiji, zna da to mora da ini i da e morati da nastavi da u svakom asu bude svestan razlike izmeu veine i manjine kakav god zakon da se izglasa. Intervencija tradicionalnih crkava je samo poveala saznanje o potrebi da se te implicitne diskriminacije zasnovane na odnosu moi bude konstantno svestan. Ono to je kljuno kod diskriminacije i potovanja individualnih prava i sloboda jeste da li je veina svesna da ima moralnu obavezu da uvai da sve manjine, po svim osnovama, imaju jednaka prava i da ne mogu da budu diskriminisane od strane veine? To ide dotle da se ak ni jednoglasnom odlukom ne moe opravdati diskriminacija. Ne samo da veina ne moe da uvede, na primer, ropstvo niko ne moe ni samoga sebe da proda u ropstvo. A to vai i za sve druge oblike diskriminacije. Ne postoji pravo da se diskriminie i niko se ne moe odrei prava da ne bude diskriminisan. U nekim odgovorima crkava se nagovetava da bi usvajanje predloenog zakona o zabrani diskriminacije moglo da izazove drutvene sukobe. Uzmimo da to crkve ne prete nego predviaju. Koliko je to tano, videe se. No, iz iskustva znamo da diskriminacija dovodi do jedne ili druge vrste sukoba, a i do moralnog nazadovanja zajednice. Peanik.net, 16.03.2009.
210
pamenje i oekivanja
Ovakve krize se ne sea ni Krkobabi. To je moda tano, ali ne zato to gore krize od ove nije bilo. Ona od 1991. do 1994. je bila daleko gora, bar do sada (hiperinflacija, ogroman pad proizvodnje, bankrotstvo bankarskog sistema, moratorijum na strana dugovanja, sankcije). Ako slabo pamti najstariji lan vlade, nije jasno zato je pamenje otkazalo mlaima. Nismo uli upozorenja ni kod kue niti iz inostranstva od svih tih eksperata, kae predsednik drave. Ne mogu nikako da shvatim emu slui ta, recimo tako, arogancija? Najpre, to se ne oekuje od nekoga ko obavlja javnu funakciju, a potom, to nije tano. Zapravo, moda je tano da nisu uli, ali to je zato to nisu sluali. Ali ne zato to niko nije govorio i upozoravao. I u Srbiji i u svetu i o Srbiji i o svetu. No, seanje nije toliko vano u ovoj stvari. Mnogo je vanije pitanje zato vlada nije oekivala i upozoravala? Jer za to uopte nije bilo potrebno da pamti. Dovoljno je bilo postaviti pitanje ta ako poskupe krediti ili ih naprosto ne bude? A bilo je razloga da se to pitanje postavi. Ostavimo po strani domae ekonomiste koji su to pitanje postavljali, jer ko njih slua? Mnogi strani ekonomisti, meu njima i MMF, nisu samo upozoravali ve su i raunali kako bi izgledalo prilagoavanje privrede na smanjenu ponudu stranih finansijskih sredstava. Predvianja su bila da e se morati initi upravo ono to se sada mora initi: smanjiti potronja. Zato je uopte trebalo postavljati to pitanje? Zato to je deficit na tekuem raunu bilansa plaanja bio sve vei i rast stranog duga je bio neodriv. ta znai neodriv? Znai da on raste bre od bruto domaeg proizvoda kojeg strani dug, na kraju krajeva, tereti. to znai da se u nekom asu vie nee moi finansirati. A taj as moe da doe i pre nego to tekua kretanja sugeriu, ukoliko se poveaju kamate, dakle poskupi dug, ili depresira dinar, dakle smanji BDP u stranom novcu.
211
Pravo pitanje, znai, nije zato Tadi i vlada nisu sluali eksperte, ve zato nisu videli da je stabilnost privrede neodriva? Ima nekog smisla da predsednik drave, koji inae i nema nikakve ingerencije u oblasti privrede, pa ne mora da se time bavi, to ne znai da ne bi trebalo da ita i slua, dakle ima smisla da on pita vladu, a ne eksperte kada ih ve ne ceni, zato mu nije rekla? ta je odgovor? Da je vladu izdalo pamenje. Dobro, ali ta je sa oekivanjima? Jer kod ove stvari sa odrivou platnog bilansa nije vano pamenje, nego su vana oekivanja. Nije se valjda oekivalo da bi se sa takvim kretanjima u spoljnoj razmeni moglo nastaviti u nedogled? Kao to se nije moglo oekivati da kurs dinara bude stabilan ili da ak jaa nezavisno od toga to obaveze prema inostranstvu rastu mnogo bre nego to raste sposobnost da se one izvravaju, kako god da se ta sposobnost odredi. Dakle, moralo se oekivati da e dinar depresirati, da e kamatne stope nastaviti da rastu, da e iz oba ta razloga znaajno porasti obaveze po stranim dugovima, to je sve trebalo da kae centralna banka, i da e znaajno morati da se smanji potronja, lina i javna, kako bi se te poveane obaveze izvravale, o emu je trebalo da obavesti ministarstvo finansija. A to sve zajedno znai da e se morati ui u recesiju. Ono to se moe prigovoriti ekspertima jeste oekivanje da sve to oni na vlasti vide. Oekivalo se da e posle pobede na izborima u maju 2008. vlada znaajno smanjiti javnu potronju, reformisati javni sektor i iz osnova korigovati itavu privrednu politiku. Jer se zbog toga odravaju izbori: da se dobije mandat da se obezbedi stabilnost i rast privrede. (Naravno i sve ono to se obeavalo u vezi sa Evropskom unijom, ali o tome ovde sada nije re.) Umesto toga je dodatno poveana javna potronja, mada su, ne mogu da ne podsetim, eksperti upozoravali. No, oekivanja su bila da dolazi vreme socijalne pravde i boljeg ivota za sve. Ta oekivanja su bila nerealna, a obeanja neostvariva. Ono emu se srpske vlasti nadaju u ovom asu jeste da se niko ne sea ni da je privreda bila destabilizovana, ni da su mere vlade, posebno
212
kod rebalansa budeta posle izbora, podstakle inflaciju, ali ni da je obeavana socijalna pravda. Od javnosti se zahteva da sve to zaboravi, kao to su politiari zaboravili ta se dogaalo devedesetih godina prologa veka, a mogli su da se prisete i krize poetkom osamdesetih, pa se dakle sada od javnosti trai da prilagodi oekivanja veoma pogoranim uslovima. Sve bi to bilo sasvim neuverljivo da do krize nije dolo usled rasula u svetskim finansijama. Samo ta injenica donekle odrava politiku stabilnost. Ali, taj uzrok je doao i proao. Ne moe se oekivati da se sve objasni nezapamenom krizom i zaboravom izbornih obeanja. Jer sve posledice koje sada nastaju ili se mogu oekivati moraju se pripisati merama koje preduzimaju domae vlasti. A one su takve da se neverovatnom brzinom uruava poverenje u sposobnost svih ljudi na vlasti. Gubitak pamenja moe da pomogne samo donekle, posle je potrebno suoiti se sa neispunjenim oekivanjima ili sa rastuim razoarenjem. ta javnost moe da oekuje? Jedno je da ove vlasti nisu dorasle problemima sa kojima se suoavaju. Drugo je da joj nema oigledne zamene. Tako je bilo, ako neko eli da prizove u pomo seanje, sa svakom privrednom krizom ve tridesetak godina. Peanik.net, 01.04.2009.
213
taloG
Po mom miljenju, rasizam u poznatom navodu iz najnovije knjige Dobrice osia ne treba nikoga da zaprepasti. Etniki nacionalizam je jedan vid rasizma. Taj je rasizam veoma rasprostranjen, samo to uljudnost u mnogim drutvima zahteva jedan ili drugi vid samokontrole. No, ima li nekoga ko se iznenadi kada se on u Srbiji otvoreno izraava? Pa itava se javna rasprava, gotovo o bilo emu, zasniva na etnikom nacionalizmu, ve nekoliko decenija. U njoj osi ima istaknuto mesto, a znaajan su doprinos dali i toliki intelektualci. To je naprosto deo svakodnevne javne i svake druge komunikacije. Rasizam je shvatanje o moralnoj hijerarhiji ljudi razliitog etnikog porekla. Tamo gde se etninost odreuje bioloki, ili kvazibiloloki, moralni je rasizam najistiji. Druge vrste rasizma polaze od moralne superiornosti kulture, civilizacije, naina ivota, verske pripadnosti, jezika ak, ili ve nekog drugog svojstva po kojem se definie kolektivni identitet ili identitet pojedinaca kao pripadnika, lanova jednog naroda. Taj se etniki identitet shvata kao kolektivno moralno svojstvo i podloan je uspostavljanju moralne hijerarhije. Rasizam, dakle, koji se ovim navodom izraava, nije nita neobino, zapravo je banalan. Zapanjuje, meutim, koliko besmislenosti moe da sadri jedna jedina reenica. Pie dakle: Taj socijalni, politiki i moralni talog tribalnog, varvarskog Balkana, uzima za saveznika Ameriku i Evropsku uniju u borbi protiv najdemokratskijeg, najcivilizovanijeg, najprosveenijeg balkanskog naroda srpskog naroda. ta je to moralni talog? A isto pitanje vai i za socijalni i politiki talog. Nije nemogue da se eli rei da postoje vie ili manje moralni narodi, s tim da je talog, moglo bi se pretpostaviti, narod koji je najmanje moralan. Trebalo bi, u stvari, razumeti da je re o nemoralnom narodu, ali to se verovatno doima kao nedovoljno
214
ekspresivno; moralni talog izraava potrebnu emociju autora: on se gnua nad moralom, zapravo nemoralom toga naroda. Jedino to se dodatno eli rei da je to neto to je tom narodu svojstveno, to se nekako u njemu nataloilo, kao moral toga naroda, to je naravno za dodatnu osudu, zapravo za moralnu diskvalifikaciju. I to jednu pogrenu tvrdnju, da je neki narod nemoralan, da neki narod uopte moe da bude nemoralan jer mu je to etnika karakteristika, ini besmislenom, jer se tvrdi da je nemoral tome narodu zapravo njegov moral. Isto se moe rei i za socijalni i politiki talog. Socijalni talog se ne moe razumeti ni kao da znai suprotno od onoga to se kae, kao u sluaju moralnog, to e rei nemoralnog taloga. Jer nema smisla govoriti o nesocijalnom narodu. Ili o nepolitikom narodu. Mogla bi se moda nai neka slina karakterizacija radnike klase kod Karla Marksa, a i kod drugih socijalnih pisaca, koji su na taj nain hteli da ukau na neljudske uslove u kojima se mogu nai siromani, neobrazovani, razvlaeni i obespravljeni. Ljudska stoka, kako se to ponekad u tom kontekstu govorilo. Tu, meutim, nije bila re o moralnoj ili drutvenoj osudi tih ljudi, ve onih drugih koji su predstavljali socijalnu i politiku (a pre svega bogatu) elitu. U ovom se navodu, pak, ne govori o siromanima i obespravljenima, ve se jedan narod osuuje za socijalnu i politiku niskost. Izrie se zgraavanje nad nainom na koji on socijalno i politiki ivi. to je bez sumnje uvredljivo, ali na neki besmislen nain, jer je potpuno nejasno ta se zaista eli rei, konstatovati, a jo manje objasniti? Naprosto zato to se moral ne taloi i ne sadri talog, ni bukvalno niti metaforiki, a jo se manje to moe rei za drutvo i za politiku. Moralni je talog metafora, ali besmislena, dok su socijalni i politiki talozi naprosto nemetaforine, neposredne besmislice. Besmisleno je i ono to se kae o srpskom narodu. To je najlake videti po tome to se on karakterie kao superiorniji od svih balkanskih naroda po demokratinosti, prosveenosti i civilizovanosti. Koji su to balkanski narodi? Recimo da su to oni
215
koji ive na balkanskom poluostrvu, recimo grki, bugarski, crnogorski, albanski, makedonski. Kada je re o moralnom i drugom talogu, budui da je re o neemu to ne moe imati smisla, nije ni potrebno pitati se koje su mu karakteristike. No, kada je re o demokratinosti, prosveenosti i civilizovanosti, to su empirijske karakteristike, te je prirodno oekivati da se one svakako mogu relativno precizno odrediti i porediti. Na primer, po emu je srpski narod demokratiniji, prosveeniji i civilizovaniji od grkog? Bilo bi zanimljivo znati na koje pokazatelje ovih svojstava se misli i kako je izvreno poreenje. Namerno uzimam za primer grki narod, jer ako bih, recimo, pitao po emu je srpski narod ispred bugarskog naroda, mnogi bi itaoci mogli automatski da reaguju u smislu da je to jasno samo po sebi, da to uopte nije potrebno dokazivati. No, slutim da nije tako u sluaju grkog naroda. Naravno, ne bi imalo smisla pitati zato su makedonski i crnogorski narodi gori od srpskog po navedenim kriterijumima, jer bi to moglo da izazove ak podsmeh, jer je to jasno kao beli dan prvo nisu narodi, a potom su takvi narodi... O albanskom, pak, dovoljno govori sama navedena reenica. Ne pominjem druge balkanske narode, kao to su rumunski, hrvatski i slovenaki, jer oni i nisu samo balkanski, po politikoj geografiji. Kao to to nije ni srpski narod. To su, jednim delom, i srednjoevropski narodi. Naravno, ako bismo hteli da uzmemo u obzir i sve druge mogue odrednice iz politike geografije, balkanski narodi su i mediteranski i crnomorski i, naravno, evropski. Tako da je i ta odrednica balkanskih naroda prilino besmislena, sve dok se precizno ne odredi. No, kako god da se odredi, ne moe se izgubiti iz vida da je srpski narod heterogen, bar u tom smislu da je balkanski i srednjoevropski. Tako da je teko videti kako bi se on uopte mogao uporeivati sa balkanskim narodima, a o tome koji bi bio ishod tih poreenja i da ne govorimo. Kada bi se ta empirijska poreenja vrila, ta bi se tano poredilo? Moe se, naime, postaviti pitanje na koga se tano misli kada se
216
kae da je neki, recimo srpski, narod, na primer, prosveen ili civilizovan ili demokratian? Ovo je vano, jer bi se time odredili podaci koje valja prikupiti da bi se eljeno poreenje izvrilo. Da li je re o savremenoj generaciji ili ak o trenutnom stanju stvari, ili se misli na celokupnu istoriju ili moda samo na noviju istoriju ili, konano, samo na vreme kada su narodi koji se ele porediti imali dravu? Jo vanije od toga, trebalo bi odrediti ta je ono to se moe pripisati samom narodu, a ta nekim drugim uticajima. Ovde bi se postavila daleko najvea prepreka: ta se naime podrazumeva pod narodom i njegovim istorijskim kontinuitetom, istorijskim u tom smislu da je on akter te istorije? ta, meutim, ako tog aktera nema i ako se zbog toga ne moe ustanoviti postojanje istorijskog kontinuiteta (koji i inae ne mora da postoji)? Jer jedno je narod kao lik, recimo glavni lik, u nekom literarnom delu, a drugo je narod kao akter u naunoj istoriji. Ovo naroito moe da bude problem ako se tom akteru pripisuju svojstva koja podrazumevaju znaajan stepen homogenosti. Recimo, da pripadnici naroda imaju identitet samo ukoliko su pripadnici naroda, jer je on taj koji svoj identitet prenosi na svoje lanove. Kolektivni identitet se moe definisati na vie naina, ali etnika definicija obino u sredite stavlja neku moralnu specifinost i homogenost. Tako da, na primer, Boris Tadi, koji je veliki pobornik postojanja srpskog kolektivnog, etnikog identiteta, ne bi imao identitet ukoliko narod kome pripada ne bi imao identitet. to je, naravno, besmisleno, ak i da ideja etnikog identiteta nije liena smisla, kao to jeste. Jer niti se moe nai ta moralna specifinost, niti je re o homogenom svojstvu koje ostaje nepromenjeno iz generacije u generaciju i isto je svuda gde jedan narod ivi recimo na Balkanu ili u srednjoj Evropi. Ne bi, takoe, trebalo prevideti kako se odreuje sam Balkan, u socijalnom i kulturnom smislu. Naime, ni onaj balkanski narod koji je najprosveeniji, najcivilizovaniji i najdemokratskiji nije ba visoko na etnikim i rasnim lestvicama, jer pripada tribalnom, varvarskom Balkanu. U optem besmislu ove reenice, nije udno da i ovo o tribalnom i varvarskom Balkanu nije najjasnije napisano.
217
Budui da je re o moralnom i drugom talogu, jasno je da je tribalizam i varvarizam znaajna karakteristika balkanskih naroda. Meu njima je srpski narod najprosveeniji, najdemokratskiji i najcivilizovaniji. to se moe shvatiti tako da je on to, zato to to, u stvari, nije. Tako da je zbrka kompletna. Na kraju, ima smisla videti kako bi trebalo razumeti onaj deo reenice koji je naizgled sasvim nedvosmislen. Naime, kae se da je moralni talog uzeo za saveznika Ameriku i Evropsku uniju u borbi protiv moralno i na svaki drugi nain daleko superiornijeg srpskog naroda. ta se time tano kae? Da je to neprirodno saveznitvo. Ali ostaje potpuno nejasno kako je ono sklopljeno? Kako je to moralni talog mogao da uzme za saveznika Ameriku i Evropsku uniju? eli li se rei da su i oni socijalni, politiki i moralni talog? To bi bilo logino, ali nije jasno zato se onda superiornost srpskog naroda ograniava na tribalni i varvarski Balkan? Moglo bi da se razume da je srpski narod moralno superioran svakom narodu, pa i amerikom i narodima Evropske unije, ali ne, on je po prosveenosti, demokratinosti i civilizovanosti superioran samo na tribalnom i varvarskom Balkanu. Onda to nema smisla, jer bi podrazumevalo da su ameriki i narodi Evropske unije prosveeniji, civilizovaniji i demokratiniji, ali su u moralnom smislu talog. to je besmisleno, ali to ne znai da tako ne misli poprilian broj ljudi, pa i intelektualaca. Eto, sve to u jednoj jedinoj reenici. Peanik.net, 16.04.2009.
218
miljenje o secesiji
ta bi moglo da bude miljenje Meunarodnog suda u Hagu o secesiji Kosova? To zavisi od toga kako e ovaj sud razumeti ta ga se pita. Prvobitno je bilo reeno da bi pitanje trebalo shvatiti veoma usko: da li je jednostrano proglaenje nezavisnosti Kosova u skladu sa meunarodnim pravom? To je kao pitanje da li je neko nainio prekraj ako je pretrao ulicu dok je na semaforu bilo crveno svetlo. Sada se, izgleda, ipak oekuje da sud razmotri i opravdanost razloga za odluku o secesiji. Ovo se moe zakljuiti iz izjava pojedinih pravnih savetnika, a i po tome koliki i kakav je materijal predat sudu. Sud bi, dakle, trebalo ne samo da odgovori na pitanje, da ponovo upotrebim prethodno poreenje, da li je nepropisno prelaziti ulicu kada je na semaforu crveno svetlo, ve i zato je to u konkretnom sluaju uinjeno? Naime, mogue je da je prekraj uinjen da bi se spasla iva glava; u kom sluaju ocena da je zaista nainjen prekraj ne znai da nije bilo opravdano uiniti taj prekraj. Isto vai i u sluaju secesije. Ako sud bude ulazio u razloge zato je dolo do jednostranog proglaenja nezavisnosti, miljenje o tome da je prekreno meunarodno pravo ne mora da znai da odluka o secesiji nije bila na mestu. Ne bi bilo bez osnova, a ni nekorisno, da sud odlui da upravo tako formulie svoje miljenje. Jasno je, naime, da e to miljenje, budui da je miljenje suda, imati optije vaenje, stvorie, kako se to kae, presedan, i nee se moi ograniiti samo na sluaj Kosova. Tako da sud mora da vodi rauna o tome koje e posledice to miljenje proizvesti. Sa jedne strane, legalizovanje secesije bi imalo ozbiljne pravne posledice, dok bi sa druge strane, zanemarivanje uslova pod kojima je doneta odluka o secesiji, recimo kada postoje gruba krenja ljudskih prava, takoe imalo veoma ozbiljne posledice. Sud e sigurno hteti da izbegne da donese odluku koja slabi suverenost drava, ali i da izbegne da lii pravne zatite pojedince, manjine i itave narode od dravne samovolje.
219
U tom kontekstu, nije nemogue da e sud izraziti miljenje da je potrebno do pravno zasnovane odluke o secesiji doi dogovorno, dakle pregovorima vlasti sa secesionistima. I ovo reenje moe da stvori prilian broj problema u mnogim sporovima u svetu, no ovde ima smisla samo se zapitati ta bi to moglo da znai u sluaju Kosova? S obzirom na stanje stvari, miljenje suda, ako takvo bude, da je jednostrano proglaenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa meunarodnim pravom zato to je takvu odluku potrebno doneti sporazumno, moglo bi biti shvaeno kao preporuka da se Srbija kroz pregovore saglasi sa nezavisnou Kosova. U kom sluaju bi se srpska politika nala u nezavidnom poloaju da nema o emu da pregovara, budui da je zauzela stav da o samostalnosti Kosova nikada nee ni pregovarati, niti e takav ishod biti spremna da prihvati. to, meutim, ne znai da to nee biti spremne da prihvate druge zemlje, koje e imati puno opravdanje da priznaju postojee stanje stvari, ako ga sud posredno prihvati pozivajui dve strane da pregovaraju (to je inae ve sadrano u Rezoluciji 1244), nezavisno od toga to ga Srbija ne priznaje. Da li e tako zaista i biti, ostaje da se vidi. Ali nije besmisleno zapitati se ta e biti srpska spoljna politika ako uspe u tome da od Meunarodnog suda dobije miljenje da je o nezavisnosti Kosova potrebno pregovarati sa Kosovom? Ni druga dva mogua ishoda ovoga procesa nisu mnogo povoljnija. Ako sud kae da je jednostrano proglaenje nezavisnosti u suprotnosti sa meunarodnim pravom, dakle ako samo odgovori na usko shvaeno pitanje, iz toga se ne moe zakljuiti da za to nije bilo opravdanih razloga. Ako, opet, odlui da je secesija opravdana u odreenim sluajevima, a to nije neverovatno, onda odluka o legalnosti jednostarne odluke nee imati posledice koje srpska spoljna politika prieljkuje. Tako da je nekako najbolje ako sud preporui pregovore o sporazumnom razdvajanju, to nije ono to se elelo ovim obraanjem sudu.
220
U tom sluaju bi moglo da se pokrene pitanje podele Kosova, o emu bi, meutim, bilo potrebno pregovarati sa predstavnicima kosovskih vlasti. Tada bi se postavilo pitanje ta bi Srbija mogla da ponudi da bi to bilo prihvatljivo za vlasti Kosova? Koje, recimo, teritorije u zamenu? To ne bi bili ni prijatni niti korisni razgovori. Tako da e ideja o podeli najverovatnije biti rtva ovog sudskog procesa, kakvo god da bude miljenje suda. Konano, ako bi se pokrenuli pregovori o statusu Kosova, njihov ishod je predvidiv. No, ako se ti pregovori zaponu na osnovu miljenja suda, ni Srbija niti Kosovo nee moi da raunaju na definitivan napredak u evropskim integracijama dok se ne dogovore. to ne znai da nee tei proces napredovanja saradnje zemalja lanica Evropske unije sa Kosovom. Kako Kosovu i inae predstoji mnogo dui put do lanstva u Evropskoj uniji, zastoj e Srbiju kotati mnogo vie nego Kosovo. Naroito ako sud zaista izae sa miljenjem da je najbolje reenje da se dve strane u sporu dogovore o statusu Kosova. Peanik.net, 05.05.2009.
nestaBilnost
U akademskim publikacijama i na internetu vodi se zanimljiva rasprava o uzrocima krize, ideolokim uverenjima i politikim preporukama. Preovlauje oseaj saznajne nestabilnosti, to ne bi trebalo da udi ako se ima u vidu znaaj koji za drutvene nauke ima razumevanje uslova pod kojima je stabilnost mogua. Ovde e biti rei o ideolokoj, ekonomskoj i politikoj nestabilnosti i o tome kako se one mogu razumeti.
221
Kriza konzervativizma U Americi je znaajan publicitet dobila knjiga sudije Riarda Poznera, jednog od najpoznatijih i najuticajnijih konzervativnih intelektualaca, Neuspeh kapitalizma. Saetak se moe nai u njegovom napisu Neuspeh kapitalizma objavljenom u Vol strit urnalu. Njegovi se stavovi mogu proitati i na blogu koji objavljuje zajedno sa Garijem Bekerom, koji je jedan od najpoznatijih konzervativnih ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade, a i na blogu koji on objavljuje na stranici asopisa The Atlantic, takoe pod optim nazivom Kriza kapitalizma. O tome e biti rei kasnije, a sada ima smisla ukazati na to da su Pozner i Beker izloili kritici preovlaujuu ideologiju konzervativaca u Americi. to je jedan simptom krize u kojoj se nalazi konzervativna misao. Zato je re o krizi? Zato to stavovi koje iznose Pozner i Beker nisu novi, samo to su do sada bili u manjini meu amerikim konzervativcima. Razlike, pak, nisu nove jer ih je veoma jasno opisao Hajek u poznatom tekstu Zato nisam konzervativac. Re je zapravo o tenziji izmeu konzervativne i liberalne ideologije, koju komplikuje injenica da se liberalima u Americi nazivaju leviari, dakle oni koji se zalau za razne oblike dravne intervencije. Izvorni liberali su, meutim, pre svega zagovornici linih sloboda i posebno slobode od dravne intervencije. U tom smislu, kao to je to istakao i Hajek, oni se zalau za promene, a ne za ouvanje tradicionalnih ustanova i vrednosti. U Americi su u poslednjih dvadesetak godina prevladali konzervativci, dakle oni koji se zalau za dravne intervencije kojima se ograniavaju razliiti vidovi individualnih prava i sloboda. Kriza je sada u tome to konzervativci gube uticaj na desnici i u javnosti uopte. U emu je ideoloka razlika? Beker razmatra vie primera, pri emu bi trebalo imati u vidu da je on o svemu tome objavio nebrojano strunih knjiga i lanaka. Nije dakle re samo o iznoenju ideolokih stavova. Uzmimo primer koji je od najvee
222
vanosti za konzervativce: pravo na abortus. Beker smatra da je liberalno stanovite da ena ima pravo da odluuje o svome telu, pa da prema tome ima pravo da abortira. Uz to, Beker navodi i niz dodatnih argumenata zato je najbolje da upravo ena bude ta koja ima to pravo odluivanja, a ne drava. Argumentacija ilustruje snanu vezu izmeu ekonomske i uopte drutvenih nauka sa liberalnom milju. Ovde nema smisla ulaziti u detalje jer se oni mogu nai na pomenutom blogu. Beker, takoe, iznosi argumente protiv intervencionizma u meunarodnim odnosima, sa ime se, kao i sa veinom drugih stavova, Pozner slae. Ukoliko mislite da imate dobre razloge, teorijske i empirijske, da ne verujete u efikasnost drave u naelu, onda nema razloga da oekujete da bi dravni intervencionizam, vojni pre svega, ali i svaki drugi, mogao da ima poeljne posledice; pogotovo ako verujete da je kriterijum poeljnosti uveavanje slobode pojedinaca. U nekim komentarima je istaknuto da je pozitivna strana konzervativizma to to on daje prednost nasleenim ustanovama i vrednostima koje su izdrale probu vremena. Ovde ima smisla ukazati na dva naina na koja se to moe dokazati. Jedan jeste da su institucije, dugorono posmatrano, irelevantne; drugim reima, da sve stabilne institucije, one koje dugo traju, daju iste rezultate, kako god da ih vrednujemo same po sebi. Osnovni interesi i vrednosti ljudi, koji su uvek isti, ostvarie se u bilo kom institucionalnom okruenju, pod pretpostavkom da se ono ne menja, da je stabilno. Stare ustanove nisu bolje od novih intrinsino, ve po tome to su ljudi pronali nain da ih koriste tako da pomou njih postiu najvie to mogu; koje su i kakve to ustanove, irelevantno je. Uz to, moe da se tvrdi da je dobro da postojee ili nasleeno stanje ima prednost nad bilo kojom inovacijom. Recimo, moglo bi da se tvrdi da je odluke o promenama potrebno donositi jednoglasno, jer je potrebno da svako ima koristi od njih. Ovo naelo odluivanja
223
se ponekad suprotstavlja onome u kojem je dovoljna veina, jer se misli da je ovo naelo distributivno, dok prvo to nije. Dim Bjukenen, takoe poznati konzervativac i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, recimo, zagovara jednoglasnost kod politikog odluivanja, zato to smatra da je ovaj postupak identian trinom odluivanju, jer se, pod odreenim uslovima, moe rei da se trine odluke donose jednoglasno. U najoptijem smislu, meutim, nema kategorijalne razlike izmeu razliitih naina odluivanja, tako da to ne moe da bude osnova za naelan izbor izmeu institucionalnog konzervtivizma i liberalnog reformizma. Beker i Pozner daju primere po kojima je jasno da su promene poeljne, kao to je poeljna i odreena intervencija, mada se o nainima intervenisanja moe raspravljati. U naelu, liberali se zalau za intervencije koje tite individualna prava, a protive se konzerviranju ustanova koje ta prava diskriminiu. Ono to se nazire iz usputne primedbe Bekera da Regan nije bio posebno religiozan jeste neto to je takoe od velikog znaaja za liberalnu misao. Liberali su bili zagovornici prosveenosti, nauke, irenja znanja i protivnici verskog opskurantinizma. Danas u mnogim zemljama nema potrebe za onom kritikom religije kojoj su bili skloni stariji liberali, pa je dijalog mogu i koristan. No, tamo gde, kao u konzervativnom pokretu u Americi, religija zauzme komesarsku ulogu, liberali moraju da ukau na pogubne posledice koje idu sa ambicijom da se ostvari ideoloka kontrola zasnovana na bilo kojoj veri. To je ta kriza konzervativizma. Pozner je to izrazio ovako: U jesen 2008, Sara Pejlin i Do vodoinstalater su postali lice Republikanske partije. Konzervativni intelektualci su ostali bez partije. Privredna nestabilnost Pozner smatra da je kapitalizam u krizi zbog toga to je neuspean. To su jake rei, no ono to on navodi kao dokaze za svoje
224
tvrdnje uglavnom se odnosi na jedno svojstvo modernog sistema privreivanja, koje se naziva kapitalistikim, a to je nestabilnost. Od kada se o tome nauno raspravlja, jasno je da kapitalistika privreda prolazi kroz poslovne cikluse, dakle kroz periode recesije i visokih stopa rasta. Ono to je novo jeste uverenje koje se uvrstilo u poslednjih nekoliko decenija da su stvoreni uslovi, institucionalni i politiki, da ovi ciklusi budu blagi i da dublje recesije vie ne budu mogue, o depresijama i da ne govorimo. Upravo je to shvatanje trenutno u krizi, posebno u ekonomskoj nauci. Mislim da je to i trenutno shvatanje Olivije Blanara, glavnog ekonomiste Meunarodnog monetarnog fonda, koji se smatra jednim od vodeih makroekonomista. Nekoliko poznatih ekonomista je iznelo vienje razloga zbog kojih je ekonomska nauka nekako zaboravila znaaj privredne nestabilnosti. U tom smislu je veoma zanimljiv napis Darena Aemoglua, jednog od najkreativnijih savremenih ekonomista, koji ukazuje na jedan od razloga zato su ekonomisti zakljuili da su bankarske krize postale malo verovatne. U teoriji igara se mogu nai objanjenja kako je mogue da decentralizovani sistemi odluivanja reguliu sami sebe. Ideja je da poslovni odnosi s vremenom ponu da se obavljaju na osnovu poverenja i steene reputacije, tako da, na primer, velike i ugledne banke nee sebi dozvoliti da ulaze u poslove koji bi mogli da ih izloe gubitku akumuliranog ugleda. Na drugi nain, isti je argumenat izneo i Alen Grinspen. Aemoglu je svoja uverenja zasnivao na ekonomskoj teoriji, a Grinspen je u teoriji video potvrdu svojih uverenja, no njihova argumentacija je u osnovi ista: banke nee ulaziti u poslove kojima se rizikuje ne samo finansijski gubitak, ve i gubitak steenog ugleda. Ovo drugo je vano, jer bi trebalo da ograniava ponaanje bankara, ako ih ve ne disciplinuje odgovornost prema vlasnicima. Oigledno, briga o ugledu ne obezbeuje stabilnost. Veoma je zapaen i esej Barija Ajhengrina, veoma uglednog ekonomiste, koji objanjava kako je dolo do toga da ekonomisti ne vide
225
da se finansijski sistem ravo razvija. U osnovi njegovo objanjenje glasi da su visoke zarade u poslovnim kolama i u prenoenju znanja o tome kako da se posluje na finansijskim tritima uticale na to da se zanemari sve ono to se znalo o nestabilnosti finansijskih trita. Tako da niko nije hteo da uje one koji su ukazivali na to da e doi do krize. Razlog za to je i injenica to su oni koji su ukazivali na neodrivost trinih kretanja polazili od pretpostavki koje nisu bile u skladu sa preovlaujuim nainom miljenja u struci. Tako, recimo, niko nije obraao panju na sledbenike Hajmana Minskog, na zastupnike bihejvioristike teorije finansija, kao ni na one koji su dokazivali da su preovlaajua shvatanja o distribuciji rizika pogrena, da ima vie dogaaja sa niskom verovatnoom pojavljivanja, crnih labuda kako se to kae, nego to konvencionalni modeli distribucije rizika sugeriu. Konano, veoma je uticajan ogled Sajmona Donsona, dugogodinjeg saradnika Meunarodnog monetarnog fonda, u kome se on oslanja na politiku ekonomiju da bi objasnio kako je dolo do krize. Po njemu, finansijski sektor je zarobio politike vlasti, pa su SAD doivele sudbinu Rusije, pri emu se pre svega misli na rusku krizu iz 1998. Dolo je do enormnog rasta finansijskog sektora, koji je bio u potpunom neskladu sa realnim sektorom privrede. To je naprosto bilo neodrivo, pa je Amerika ula u krizu koja je tipina za zemlje u razvoju, gde institucije nisu dovoljno jake i ne slue javnom interesu. Kako je, dakle, ekonomija kao nauka doivela, po ovim autorima, fijasko, svi iznova itaju Marksa, Kejnza, Minskog i druge teoretiare kriza, a i novije autore koji ponaanje pojedinaca i trita objanjavaju tako to polaze od pretpostavke da su oni nedovoljno racionalni ili da uopte nisu racionalni. Verovatno je vodea knjiga ove vrste u ovom asu ona Dorda Akerlofa, koji je i dobitnik Nobelove nagrade, i Roberta ilera, ivotinjski nagoni. Budui da vidimo da su ulaganja postala nestabilna, pitamo se zato je to tako? Ukoliko bi se investitori ponaali racionalno, oni bi oekivali i
226
nestabilnosti, smatraju autori, pa bi je time i spreili. No, ako nema uslova da oekivanja budu racionalna, investitori se, bar jednim delom, rukovode nagonima, to je razlog da finansijskim tritima dominiraju, kako se to kae, pouda i strah. Kada preovladava optimizam, investira se vie nego to je racionalno, a kada se ustali pesimizam, investira se nedovoljno. Usled ega su finansijska trita nestabilna. Naravno, primera nedovoljne racionalnosti ima mnogo vie i nedostaci raznih vidova racionalnog odluivanja poznati su praktino od kada se o racionalnosti raspravlja. Problem sa ovim objanjenjem nestabilnosti kapitalistike privrede jeste to to nije izvesno da ono zaista neto objanjava, a nije sigurno ni da je neophodno napustiti ideju o racionalnom odluivanju kako bi se objasnila nestabilnost. Uzmimo primer igre kao to je ah. Lako je dokazati da je re o igri koja je u naelu reiva. Za svaki potez moe se u naelu ustanoviti kom ishodu, od tri mogua, on vodi. Do sada, meutim, nije bilo mogue da se to izrauna. Kada se bude izraunalo, ah se vie nee igrati. U meuvremenu, ahisti se rukovode, pored raunanja, intuicijom, nagonima i raznim drugim pobudama kako bi ostvarili najbolji mogui rezultat. Nije, dakle, re o neracionalnosti, ve o nedostatku informacija ili kalkulativnih sposobnosti. Slino je i sa ulaganjima i drugim privrednim odlukama. U naelu, svaka odluka ima predvidiv ishod, ali nedostaju informacije i odgovarajua tehnologija raunanja. U tim se okolnostima investitori oslanjaju na nagone ili druge podsticaje, meu koje spadaju i oni drutveni, kao to su imitacija ili neki drugi vidovi konformizma. Da li, meutim, postoje racionalna objanjenja finansijske i privredne nestabilnosti uopte? Odgovor je pozitivan. Dva vodea primera su racionalna teorija finansijskih panika i teorija o realnim poslovnim ciklusima. Kada je re o nestabilnosti banaka, najee se koristi model Dajmonda i Dibviga, po kome je racionalno da depoziteri panino povlae svoj novac ukoliko procenjuju da ulaganja banke nisu dovoljna da pokriju njene obaveze prema tediama. Razlog nestabilnosti banaka je naprosto razlika u
227
kratkoronosti njenih obaveza i dugoronosti njenih ulaganja. Ukoliko se promeni rizinost ulaganja, tedie imaju racionalne razloge da strahuju za svoje uloge i stoga e teiti da ih to pre povuku, to e banku dovesti do bankrotstva. to je razlog da se kratkorona tednja obino osigurava, recimo garancijom drave. Teorija o realnim ili ravnotenim poslovnim ciklusima, opet, objanjava makroekonomsku nestabilnost uticajima tehnolokih i drugih inovacija. Opet, racionalno je da preduzetnici tee da poveaju profit raznim inovacijama, to, meutim, dovodi do strukturnih promena, koje ne mogu trenutno da se sprovedu kroz itav privredni sistem. Usled toga, dolazi do neravnotea na tritima rada, proizvoda i na finansijskim tritima. Recimo, znaajan uticaj na trenutnu krizu pripisuje se finansijskim inovacijama. Struktura bankarskog sistema i razlike u regulativi u razliitim zemljama uticali su na to da su neke inae korisne finansijske inovacije imale destruktivni uticaj na postojei globalni finansijski sistem. Isto se moe rei i za strukturne promene do kojih dolazi usled privrednog rasta u zemljama u razvoju, to dovodi do globalnih neravnotea u postojeem sistemu globalne trgovine i sistema kurseva (to e rei sistema nacionalnih privrednih politika). Prednost objanjenja koja ne odstupaju od racionalistike paradigme jeste u tome to su politike preporuke relativno jasne i jednostavne. Objanjenja koja polaze od toga da je privredna nestabilnost posledica nedovoljne racionalnosti pojedinaca ne vode jasnim politikim preporukama. Ovo je vidljivo i u oblasti u kojoj se o tome trenutno najvie raspravlja, dakle u oblasti monetarne politike. U netom objavljenoj knjizi, Na stranputici, Don Tejlor, koji je vie nego bilo ko drugi doprineo da se moderna monetarna politika zasniva na pravilima, a ne na diskreciji, dokazuje da je finansijska kriza posledica rave monetarne politike (Pozner je slinog miljenja). Ukoliko je ona bila suvie labava, svakako je podsticala preteranu privrednu aktivnost, a to znai i naduvavanje vrednosti imovine, recimo kada je re o nekretninama. Alen
228
Grinspen i mnogi drugi tvrde da to nije tano i da ak ne moe da bude tano, o emu je rasprava svakako tek poela. No, jasno je da ako je Tejlor u pravu, ne postoji potreba da revidiramo shvatanja o racionalnosti privrednih aktera, a ni da nestabilnost objanjavamo teko razumljivim uzrocima. Dovoljno je zapaziti da globalni realni poslovni ciklus objanjava nestabilnost globalizovane privrede, i tome dodati racionalnu neprilagoenost najpre amerike centralne banke, a potom i drugih kreatora monetarne politike, koji razumljivo imaju pre svega nacionalne, a ne globalne ciljeve. Kada se, dakle, poe od toga da je nestabilnost sasvim u skladu sa modernom trinom privredom, da je to ak uravnoteujua pojava, onda teorije o krizi kapitalizma pre svega govore o tome da su oekivanja da su pronaeni politiki instrumenti da se ona konano stabilizuje bila pogrena. Politika nestabilnost Deni Rodrik, poznati liberalni (u amerikom smislu) ekonomista, smatra da je sa sadanjom privrednom krizom izgubila vrednost i teorija o tome da je privredni napredak posledica valjanih institucija, i pre svega politikog sistema. Ako verujete, kae on, kao ve pomenuti Sajmon Donson, da je ameriki sistem oligarhijski, teko da moete da zastupate stanovite da oligarhijski sistemi ne mogu da budu uspeni. Mogu da budu nestabilni, ali zar se upravo za demokratske sisteme ne tvrdi da pate od nestabilnosti? Znamo, bar od kada je to veoma precizno pokazao Kenet Erou, da su demokratski sistemi inherentno nestabilni. Ovo se moe generalizovati na sve sisteme decentralizovanog odluivanja, dakle i na trita. Kada je re o demokratiji, nestabilnost se ogleda u tome to glasai, veina njih u svakom sluaju, mogu da promene miljenje, pojednostavljeno reeno. Ukoliko je za stabilnost potrebno da postupak odluivanja obezbedi doslednost u odlukama, jasno je da to nije mogue postii glasanjem. Diktatorski sistemi su dosledniji, pod pretpostavkom da
229
je diktator dosledan, to je praktino nemogue, ako je bar verovati onome emu nas ui politika misao od Ksenofonta i Platona do danas. Mogunost promene miljenja u demokratiji, meutim, doprinosi prilagodljivosti, to je naravno njena najvea prednost. Ovo, meutim, nije samo posledica naina odluivanja, ve i njegove legitimnosti. Da bi se ovo videlo, ima smisla razmotriti razliku izmeu demokratskog i jedne ili druge vrste autoritarnih sistema. Ponekad se kae da su demokratski izbori ono to razlikuje demokratije od, recimo, autokratija. No, autokrata moe da bude izabran na demokratskim izborima to je jedan aspekt nestabilnosti demokratije. Takoe, autokrati mogu da organizuju slobodne izbore. Tako da nije lako razlikovati sisteme po tome da li se oni slue slobodnim izborima ili ne. Demokratije nema ako nema slobodnih izbora, ali slobodnim izborima mogu da se poslue i nedemokratski reimi. Najee upravo zato da bi se opravdala potreba za stabilnou. Kljuni test je da li pri tome dolazi do promene partija na vlasti, jer se time obezbeuje odgovornost i prilagodljivost demokratskih vlasti. Ovo je vano ukoliko se veruje da se moe uticati na privredne nestabilnosti. U velikoj ekonomskoj krizi iz tridesetih godina prologa veka videlo se da nedovoljno demokratizovane drave ne moraju da budu dovoljna brana autoritarnim i totalitarnim pokretima. Slina su i kasnija iskustva u mnogim zemljama u razvoju. Tako da je za ouvanje demokratskog reima od velike vanosti da moe da obnovi legitimnost i mandat vlasti na slobodnim izborima. To je, recimo, ono to se dogodilo u SAD. ak i ugledni predstavnici Republikanske partije istiu da je trebalo oekivati da e glasai promeniti partiju na vlasti, jer bi inae demokratski sistem zaista mogao da bude destabilizovan. Tako da je bar jedan aspekt nestabilnosti demokratije koristan u vreme kada je privreda u krizi. Neto dalekosenija kritika nestabilnosti demokratije potie od onih koji smatraju da ona neminovno podriva kapitalistiki sistem.
230
Postoje razliite verzije ovoga argumenta, od umpetera preko Hajeka do Bjukenana. Kako zaustaviti rast redistribucije, rast drave blagostanja, putem stalnog poveavanja javne potronje? U jednom je trenutku izgledalo da bi to bilo mogue zaotravanjem ideoloke konkurencije. Ako se, recimo, konzervativne vrednosti veine suprotstave sklonosti iste te veine da podrava sve veu redistribuciju sredstava u svoju korist, mogla bi da se obezebedi pobeda konzervativnih partija koje bi razvlastile dravu blagostanja. Tu je stvarni sukob izmeu konzervativaca i izvornih liberala. Prvi raunaju sa strahom ljudi od modernizacije, dok drugi raunaju sa sve veom privlanou individualnih sloboda koje modernizacija omoguava. Kriza prvima ne ide na ruku u demokratijama, dok e drugi dobiti ideoloku i politiku ansu kada se iz krize izae i kada se postavi pitanje oslobaanja od veoma narasle drave. Za razliku od Amerike, obnavljanje ideoloke konkurencije u Evropi je malo verovatno. Verovatno je da e predstojei izbori za evropski parlament pokazati znaajan rast uticaja nacionalistike desnice, ali na taj nain se teko moe oiveti ideoloka konkurencija u zemljama lanicama Evropske unije. Pored toga Unija je okvir stabilnosti upravo zato to predstavlja prepreku nacionalistikim pokretima i partijama. Problem Unije je u tome to ona nema valjan mehanizam oslanjanja na demokratsku nestabilnost, usled ega e i prilagoavanje na krizu biti drugaije i sloenije nego u Americi. Zakljuak ta se objanjava time to se kae da je kapitalizam u krizi? U osnovi to da privredna nestabilnost moe da proizvede ideoloke i politike reakcije koje e imati dalekosene negativne posledice. Ako je iskustvo od neke koristi, demokratizovanije zemlje imaju vee sposobnosti prilagoavanja. to se tie drugih, ostaje da se vidi. Peanik.net, 22.05.2009.
231
najGore
Jelai kae da je izbegnuto najgore, a Dinki da je prolo najgore. To nije, naravno, isto, ali im je zajedniko to da nije jasno na emu se zasniva taj optimizam? Pre svega, nije ni jasno ta je to najgore to je izbegnuto ili je prolo? A potom, ne kae se kako bi to budunost trebalo da izgleda da bismo znali da gore od toga kako je bilo ne moe da bude. Jer nije jasno ta se to tano radi da bi se moglo oekivati da se privreda nee u nekom trenutku suoiti sa istim ili slinim izazovima. Osnovno je da li se smatra da su uzroci krize u celini uvezeni ili imaju, bar delimino, domae poreklo? Ako se kae da je najgore pretilo zato to je postojao veliki i rastui deficit na tekuem raunu, onda je osnovno pitanje da li se struktura privrede promenila u toj meri da do tih velikih deficita vie ne moe da doe? Koliko se moe uti i videti, ukoliko bi se spoljanje okolnosti promenile, srpska bi privreda ponovo krenula da stvara velike deficite u razmeni sa inostranstvom. Samo to bi tada stvari bile gore. Naime, u meuvremenu se proizvodnja smanjila, to znai da e nagomilani spoljni dug biti vei problem nego to je bio ranije. Tako da e veliki, recimo, spoljnotrgovinski deficit predstavljati vei rizik po makroekonomsku stabilnost nego to je bio sluaj ranije. Usled toga, sasvim je mogue da se nee moi toliko uvoziti, jer nee biti para i kredita da se on finansira, a to bi moglo da otea oporavak privrede. Pri tom, visoka zaduenost e zahtevati razduivanje, vraanje dakle svih dugova i banaka i preduzea i domainstava, a i drave. To e dodatno oteati privredni oporavak. A onda je potrebno uzeti u obzir da visoka zaduenost kada je privredni rast sedam odsto godinje i kada je, recimo, dva odsto godinje, uopte nije ista stvar. Rizinost ulaganja u zemlji sa niskom stopom rasta i visokom zaduenou zna da bude veoma
232
visoka. Tako da uopte nije izvesno da stvari nee izgledati gore na srednji rok od onog najgoreg to je sada izbegnuto ili je prolo. Ukoliko je to najgore nesposobnost zemlje da finansira svoje spoljanje obaveze, to je stanje sa kojim Srbija ima veliko iskustvo, do toga bez sumnje tek moe da doe, jer se nita iz osnova nije promenilo da bi se taj rizik potpuno iskljuio. Zemlja koja ima visok spoljanji dug nema mnogo izbora. Ili e ui u produenu stagnaciju, jer je razduivanje komplikovano i skupo, ili e morati znaajno da ojaa izvozni sektor. U ovom asu se stvari razvijaju negativno po taj sektor. Ne samo da pada izvoz, nego se i dalje vodi privredna politika koja podstie proizvodnju nerazmenjive robe i usluga. Tome doprinose i trgovaka i fiskalna i monetarna politika. O strukturnim faktorima i da se ne govori, jer ne samo da su institucije nereformisane, nego je i korupcija velika a to sve ne podstie ni preduzetnitvo niti konkurentnost privrede. Tako da je moda tanije rei da je suoavanje sa onim najgorim odloeno, a ne da je izbegnuto ili da je prolo. Blic, 23.05.2009.
opozicija i izBori
Vanredni izbori u oktobru, najavljuje opozicija. Zato to...? Vlada ne valja, to je rezime odgovora. Da li je to dovoljno da bi se izalo na vanredne izbore? Odgovor je negativan. Zato? Zato to je na izborima potrebno da glasai imaju izbor. Da bi se videlo ta to znai pomae da se razmotri da li je uobiajeno da opozicija poziva na nove izbore praktino im se neki zavre?
233
Postoje bar dva sluaja, ili tipa, koji su relevantni. U veini demokratskih drava, vanredni izbori su relativno retki, posebno u prvih par godina mandata. U nekim demokratijama, po pravilu tamo gde su na vlasti koalicije, vanredni izbori mogu ak da budu i veoma esti. ta objanjava razliku? Vanredni izbori su retki, kada su retki, iz najmanje dva razloga. Zato to je potrebno vreme da se zakljui da li su partije na vlasti u stanju da sprovedu program za koji su dobile mandat na izborima i zato to je opoziciji potrebno vreme da uoblii novi program i, ako je potrebno, izabere novo rukovodstvo pre nego to ponovo zatrai poverenje graana. Ukoliko je vlada imala vremena da se dokae i ako je opozicija sposobna da ponudi neto novo, glasai e imati izbor. Moi e da kazne vladu ako ih je razoarala i znae ta dobijaju sa opozicijom, ako se opredele za nju. U nekim demokratijama vanredni izbori su relativno esti, uglavnom zato to se tako ili kooptiraju u vladu neke opozicione partije, dakle dolazi do rekonfiguracije koalicije na vlasti, ili se obezbeuje promena odnosa snaga unutar vladajue koalicije ili unutar opozicije. Svrha estih vanrednih izbora je, dakle, da marginalni glasai ili neke manje interesne grupe obezbede uticaj na vlast ili u opoziciji, naravno na tetu nekih drugih marginalnih glasaa ili interesnih grupa. Najvei broj glasaa obino ne menja svoj izbor. Kako stoji stvar u Srbiji? Ako se pogleda ponaanje vlade i opozicije, racionalno je oekivati da vlada gubi poverenje, jer ne sprovodi program za koji je dobila glasove. Ukoliko ovako nastavi, glasai bi mogli da odlue da je kazne na sledeim izborima. Ovde ima smisla jedna poludigresija u dve reenice. Naime, u zemljama koje se demokratizuju, dakle izlaze iz autoritarnog sistema jedne ili druge vrste, esti izbori sa promenama partija na vlasti su korisni, jer je potrebno da glasai naue koja je mo negativnog glasa, da razumeju da mogu da smene one na vlasti i da shvate da time mogu
234
da odrede politiku vlade. Uslov za to je, naravno, da imaju izbor. to daje posebnu teinu ulozi koju bi trebalo da odigra opozicija. A to sugerie pitanje o tome ta je uinila srpska opozicija od prologodinjih izbora do danas? Kada je re o pripremi alternativnog politikog programa, opozicija nije uinila nita. Budui da je u meuvremenu privreda suoena sa krizom i imajui u vidu nesnalaenje vlade, prilika je bila da se ponudi ozbiljan program mera, pogotovo ako se zaista raunalo sa prevremenim izborima. Umesto toga, opozicija se opredelila da kritikuje jednu ili drugu vladinu meru, najee se rukovodei ravom procenom o populistikom dometu tih kritika. Dva primera e biti dovoljna da se izvede zakljuak o stratekoj pretpostavci na kojoj se zasniva politika opozicije. Opozicija trai osnivanje anketnog odbora da bi se osudila politika jednostrane primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, jer su time javne finansije, navodno, izgubile 17 miliona evra u prvom tromeseju ove godine. Ovde je re o dvostrukom nesporazumu, to ovaj primer, koji je inae od marginalnog znaaja, ini posebno zanimljivim. Naime, vlada je izala sa tim podatkom da bi dokazala da su gubici bili mali, svakako mnogo manji nego to tvrdi opozicija. Ova druga, opet, koristi priliku da napadne vladu da je dravi nanela ogromnu tetu, jer je, eto, budet oteen sa 17 miliona evra. Tu sada slede i komentari ekonomista i drugih eksperata kako je teta u stvari mnogo vea iz raznoraznih razloga, od kojih je posebno zanimljivo miljenje, koje se esto uje, da bi trebalo uzeti u obzir i poveanje uvoza do kojeg je dovelo smanjenje carina. Pa se onda nadovezuju teoretiari zavere da objasne da je sve to zato to je vladu zarobila takozvana druga Srbija, kojoj su interesi Evropske unije vaniji od dravnih i nacionalnih. Koji je domet ove kritike? Nikakav. Bilo bi prirodno da opozicija od ove kritike ima samo tetu, jer je besmislena. Kao to je besmislena i vladina raunica. Najpre zato to je taj raun o gubicima na carini
235
sasvim nepouzdan. to ak ilustruje komentar o tome da je smanjenje carina doprinelo poveanju uvoza. Potrebno bi znai bilo da se uporede prikupljene carine pod alternativnim carinskim stopama, s tim da se ili ne menja vrednost uvoza ili da znamo koliku je promenu uzrokovalo smanjenje carina. Jer ako je uvoz povean zato to su smanjene carine, bilo bi potrebno da znamo za koliko je vei nego to bi bio da su carine vie, pa tek onda da sraunamo koliko bi se novca prikupilo viim carinama i koja je razlika od onoga to je faktiki ubrano. Uz to, bilo bi potrebno da moemo da fiksiramo sve druge uticaje, jer hoemo da znamo samo uticaj promene carinske stope, a ne i koji je uticaj na uvoz imala, na primer, devalvacija dinara. Pri tome, svi ti drugi uticaji ne bi trebalo da dovedu do promene u sklonostima ka uvozu. Recimo, potroai u Srbiji imaju manje novaca i troe manje, ali se ne menja proporcija potronje na uvoznu i domau robu. Neto od ovoga se moe izraunati, a neto ne moe, bar ne sa dovoljnom pouzdanou. A ako se rauna samo razlika izmeu veeg i manjeg procenta jedne cifre, to je potpuno neinformativno. No, uzmimo da je gubitak na carini zaista 17 miliona evra, od kolikog je to znaaja za trgovaku politiku? Ovo bi, naravno, trebalo da je kritiarima najvanije, jer nisu trgovci ve politiari. Ali, ako bi tako postavili pitanje, morali bi da formuliu ciljeve politike spoljne trgovine. Ukoliko bi to bilo uveanje prihoda od carina, tada bi, pod pretpostavkama pod kojima sada raunaju gubitke na carini zbog smanjenja carinskih stopa, mogli da predloe da se carine poveaju za onoliko koliko im je potrebno budetskih prihoda. Zapravo i vie, jer bi mogli i da poveaju potrebne javne rashode, kada ve mogu odgovarajuom carinskom stopom da dou do bilo kojih prihoda koji bi im bili potrebni. Jasno je da je to besmisleno i da ne samo da je taj raun pogrean, to ve znamo, nego nema smisla da uveanje prihoda od carina bude cilj politike spoljne trgovine. Tako da ovaj primer lepo pokazuje da opozicija i ekonomisti i drugi komentatori koji je podravaju nemaju nikakvu ideju o tome ta bi trebalo da budu ciljevi i koja
236
bi trebalo da budu sredstva politike spoljne trgovine. to znai da oni nemaju ta da ponude glasaima na vanrednim ili bilo kojim izborima, bar kada je re o tom, ne ba beznaajnom, elementu privredne politike. Zato se opozicija bavi hipotetikim gubitkom od 17 miliona evra, a ne bavi se, na primer, stvarnim gubitkom od oko 90 miliona evra koji je, ako je verovati novinama, prole godine ostvarila Naftna industrija Srbije? (Ovde valja voditi rauna da se stvarna cifra jo ne zna, ne samo zato to nije zvanino objavljena ve i zato to se ne zna kako se dolo do cifre od osam i po milijardi dinara, pa nije jasno kako bi to trebalo preraunati u evre. Jer, ako su gubici izvorno nastali u dinarima i tako su sabirani tokom godine, bilo bi potrebno da se tih osam i po milijardi evra podeli sa prosenim kursom evra u proloj godini, a to nije ovaj dananji kurs. Proseni prologodinji kurs je bio negde oko 82 dinara za 1 evro, to znai da je osam i po milijardi dinara neto vie od 100 miliona evra. Ali, valja ponoviti, nije poznato kako je raun pravljen.) Za razliku od hipotetikog gubitka na carinskim prihodima, ovde je re o stvarnom gubitku. Pored toga, dok je jasno da politika spoljne trgovine ne bi trebalo da se rukovodi ciljem uveavanja prihoda od carina, sasvim je jasno da bi poslovanje Naftne industrije Srbije, uostalom kao i svakog drugog preduzea, trebalo da se rukovodi ciljem uveavanja dobiti. Ovde je potrebno odmah rei da to ne bi trebalo da je dobit koja se moe ostvariti monopolskim poloajem, a NIS je naalost monopolista. Usled toga, bilo bi potrebno da drava monopolski deo dobiti oporezuje, pa potom da uestvuje u raspodeli ostvarene dobiti. Sve bi to trebalo da bude predmet razmatranja ne samo vlade, ve i opozicije, jer je to u demokratiji nain da se zatite interesi graana. Opozicija se, meutim, ne bavi gubicima Naftne industrije, jer ne bi mogla da objasni zato je podravala politiku koja je dovela do tih gubitaka? Tada bi bilo jasno da cilj nije bio, naravno, da se uvea dobit od Naftne industrije, ve neki politiki cilj. Kao to i kritika politike spoljne trgovine nema ekonomski, ali opozicija misli da bi mogla da ima neki politiki smisao.
237
Druga tema kojom se opozicija bavi jeste, naravno, statut Vojvodine. Primedbe koje mu se stavljaju su esto toliko besmislene da je neprijatno itati ih. Recimo, Socijalistika partija je smatrala za potrebno da obavesti javnost da Vojvodina nije nikakva srednjoevropska regija, ve je deo Srbije. Zato se to iskljuuje? To ak niko i ne pita. Onda se kae kako Vojvodina ne moe da donosi zakone, ve samo neke druge pravne akte. U emu je razlika? Pa onda ne mogu da se sklapaju meunarodni ugovori, a ne moe ni da se ima predstavnitvo u Briselu. Kako e se preuzimati obaveze prema partnerima u inostranstvu i kako e se najbolje ostvariti interes da se to je mogue vei novac dobije iz fondova Evropske unije za regionalni razvoj, to ne zahteva objanjenje. Na kraju dolaze primedbe na to da pokrajina ima grb, zastavu, himnu i slina obeleja regionalnog identiteta. To je krunski dokaz da je re o neemu to se ne sme dozvoliti: regionalni identitet, to je neto veoma sumnjivo. O dubini te sumnje nije teko obavestiti se kod opozicionih partija i komentatora koji ih podravaju. Na iroko i na dugako se raspravlja o motivima predlagaa statuta, a re je, naravno, o skuptini Vojvodine. Koja je, u stvari, instrument ambicije jedne ili druge osobe, jedne ili druge male stranke, jedne ili druge inkarnacije takozvane druge Srbije, koja je opet produena ruka, valjda, srednje Evrope. Budui da sejanje sumnje jo uvek ima znaajnu mo u politikoj javnosti, stranke vladajue koalicije, koje su autori statuta i koji su ga usvojili u skuptini Vojvodine, sada dolaze na lukavu ideju da se sve to odloi dok se ne steknu uslovi za promenu ustava mada je ovaj statut obaveza koja proistie iz netom usvojenog ustava. Naravno, njihov je interes da ne izgube trenutni uticaj i mo, a sumnjiavost opozicije je samo opravdanje. Koja bi mogla da bude dobit opozicije od kritike vojvoanskog statuta? Nikakva. Razlog je to to je pretpostavka na kojoj se ta kritika zasniva nekakva separatistika motivacija autora statuta. to nema, jasno je, nikakve veze sa stvarnou. Bar kada je re o
238
separatizmu, iskustvo je bogato. Tako da su mali izgledi da e neko poverovati da u Vojvodini postoji jak separatistiki pokret, koji je ak toliko jak da ga niko ne vidi. Naravno, nije potrebno biti Hikok pa zapaziti da sumnju potvruje sve, a naroito ona sama. Zato se opozicija ne bavi temom koja je zaista od velikog znaaja, a to je nezadovoljstvo centralistikom politikom koje raste ne samo u Vojvodini, ve i u centralnoj Srbiji, a rae i u svim drugim regijama, ako to ve nije sluaj? Da bi jedna drava bila stabilna i imala koheziju uprkos velikoj centralizovanosti vlasti, potrebno je da centar ima nespornu demokratsku odgovornost i da je veoma administrativno efikasan. Ukoliko to nije sluaj, centralizam je izvor nestabilnosti i nezadovoljstva. Decentralizovane i federalizovane drave u svim sluajevima tee da budu stabilnije, ali je decentralizacija posebno korisna u uslovima kada uz centralizaciju idu administrativna neefikasnost i elementi autoritarnosti. Budui da se opozicija zalae za jo veu centralizaciju od postojee, to joj na izborima nee doneti glasove. Ovo su samo dva primera koji govore da se u opoziciji nita nije uradilo da bi se glasaima ponudio izbor na vanrednim izborima. Ponekad se dogaa da stranke koje izgube na izborima krenu da jo doslednije i upornije zastupaju program sa kojim su izgubile izbore. Malo je primera kada je ta strategija bila uspena. Glasai su obino dosledniji nego to opozicioni lideri misle. Jednom odbaena politika ponuda nema vee anse ako se ponovo nudi. Srpska opozicija jo uvek rauna da se vrati na vlast sa patriotskim programom, to je razlog da kritikuje jaanje ekonomskih veza sa Evropskom unijom i poveana ovlaenja Vojvodine. Stanje bi zaista trebalo da bude vanredno, pa da se sa tim programom pobedi na vanrednim izborima. To, verovatno, i nije cilj. Budui da nema novih lica u opoziciji, vanredni se izbori najverovatnije ne trae zato da bi se glasai suoili sa izborom, ve zato da se postignu neki marginalni dobici
239
u vlasti i u opoziciji. U ovom asu nije jasno da li bi se posle izbora moda otvorilo neko mesto u vladajuoj koaliciji ili ko bi od postojeih kandidata mogao da obezbedi ulogu voe opozicije. Imajui u vidu nedostatak programa i nepromenljivost na vodeim mestima u opozicionim strankama, vanredni izbori bi verovatno mogli da dovedu do veeg reda u opoziciji, i to je otprilike sve. Glasai bi moda bili spremni da odlue da li su naprednjaci bolji od narodnjaka, a i jedni i drugi od radikala. Ali kako god da se konfigurie opozicija, sve dok ima ovo vostvo i ovaj program, postoje neke male anse da neka od opozicionih stranaka bude kooptirana u vladu; ali da opozicija dobije poverenje glasaa, praktino je neverovatno. Glas za njih je glas za nita. Peanik.net, 01.06.2009.
korupcija
Moda ima smisla ukazati na razliku izmeu pojedinanog sluaja i opte pojave. Ako neko naplauje mito, kri zakon i snosi odgovarajue posledice, iz toga ne bi trebalo izvui zakljuak da e se korupcija iskoreniti merama kanjavanja ili policijskim merama. Recimo, pre neki dan je predsednik drave i najvee partije u vladajuoj koaliciji ocenio da su sve partije duboko korumpirane, pa ak i svi segmenti drutva, znai drutvo u celini. Ovo poslednje sigurno nije tano. Pojava je opta, ali korupcija ima smisla samo ako u tome ne mogu svi da uestvuju. Kog bi smisla imalo podmititi nekoga da bi se dobila neka usluga, ako svi podmiuju? Mora da postoji diskreciona mo na jednoj strani i neki vei novac na drugoj. Najvei broj ljudi nema ni jedno ni drugo.
240
Ovo zapaanje je vano jer ukazuje ta je potrebno uiniti da bi se smanjila korupcija. Dok je u pojedinanom sluaju potrebno primeniti sankcije, u optem sluaju je potrebno izmeniti okolnosti. Recimo, potrebno je smanjiti obim administriranja i posebno diskrecionog odluivanja. U mnogim stvarima je danas nepotrebno da postoji neposredan kontakt, ne samo zato to postoje tehnike mogunosti, ve i zato to se procedura moe sasvim formalizovati. Takoe, novac bi trebalo da odluuje tamo gde je neophodan: na tritu. Ukoliko neko eli da u neto uloi ili da neto kupi, trebalo bi da spremnost da ponudi veu cenu iskae u konkurenciji sa drugima. Ne da sklapa drutveno, dravno, nacionalno, patriotski, gradski ili ve kakav koristan posao u neposrednom kontaktu sa birokratama ili politiarima. Konano, ako su korumpirane partije, trebalo bi menjati voe, a i partije na vlasti na izborima. Peanik.net, 03.06.2009.
identitet
This is for my mother, who is disappearing like a Cheshire cat. Robert Merton je bio veoma zadovoljan svojim ogledom iz 1957, The Role-Set: Problems in Sociological Theory. U njemu je, na posredan nain, razmatrao smislenost ideje o individualnom identitetu, sa socioloke take gledita. On nije naprosto hteo da podseti na to da svaka osoba ima vie drutvenih uloga, kao to, uostalom, ima i vie drutvenih statusa (poloaja), ve i da se sa svakim od tih statusa stie i vie drutvenih uloga. Isto vai i za svaku pojedinu ulogu uz nju ide vie poloaja u drutvu. Moe da se raspravlja o tome
241
koliko ta teorija drutvene strukture ima smisla, a ja sam jednom davno smatrao da nema, ali to ovde nije toliko vano. Merton je hteo da ospori uproene ideje o individualnom identitetu, to je na neki nain kljuna motivacija sociologije. U tom smislu, re je o klasinom tekstu socioloke teorije, jednom od najboljih. Zato je pojam individualnog identiteta problematian? Priimo tome zaobilazno. Zato je pojam kolektivnog identiteta problematian? Pre par godina Amartja Sen je pokuao da odgovori na to pitanje napisavi knjigu pod naslovom Identity and Violence: The Illusion of Destiny. Osnovna teza o nasilnom ispoljavanju kolektivnog identiteta zasnovana je na jednostavnom zapaanju da svaki ovek ima vie drutvenih uloga, te se samo nasilno svi ti posebni identiteti mogu svesti na jedan kolektivan. Ovo je njegov odgovor onima koji zagovaraju politiku motivisanu kolektivnim identitetom; koji kulturne, etnike ili druge kolektivne vrednosti uzimaju kao opravdanje za posedovanje politike moi. Ovde moda ima smisla krenuti jo jednom zaobilaznicom. Sen ne govori o tome da se svi pripadnici jedne zajednice samo nasilno mogu svesti na jedan kolektivan identitet, bilo da je on, na primer, verski ili etniki. Isti problem postoji i ako se taj kolektivni identitet namee bilo kom pojedincu, jer on ili ona imaju mnotvo uloga, ili posebnih identiteta, pored toga to su vernici ili imaju neko etniko poreklo. Ovo je Senu jasno zato to je on jedan od najveih poznavalaca teorije javnog izbora, dakle teorije koja se bavi problemima agregacije pojedinanih svojstava u zajednika. Problem je formalno isti bilo da pokuamo da sve uloge, ili sve vrste individualnog identiteta, saberemo u jednu zajedniku ulogu, u jedan kolektivni identitet, ili da pokuamo da pojedince, koji u nekom drutvu imaju razliite uloge, nekako podvedemo pod jedan zajedniki identitet. (Problem agregacije je takoe razlog zato Derek Parfit smatra da je lini identitet nevaan u, na primer, Is Personal Identity What Matters?, ili detaljnije u On What Matters.) Nije mogue sprovesti postojanje jednog kolektivnog indetiteta, a da se ne povredi integritet svih tih
242
posebnih uloga ili svih tih pojedinanih identiteta: nije mogue formalno, dakle tako da bude logiki konzistentno; nije dakle re samo o neemu to je nepoeljno, recimo sa stanovita nekog pacifistikog, mondijalistikog ili, da upotrebim taj varvarizam, graanistikog moralnog stanovita nije to neto to zastupaju pripadnici takozvanog drugog Sveta (takozvani kosmopoliti), takozvane druge Srbije, takozvanog drugog Irana ili takozvane druge ili njihove Rusije. Koji tip i kolika koliina nasilja e biti potrebni ili e morati da se upotrebe je naravno empirijsko pitanje. Stvari stoje isto, kao to je Merton zapazio na jedan drugaiji nain, ako se eli identifikovati individualni identitet, a prihvata se pluralizam drutvenih uloga svakoga pojedinca, ak i ako se posmatra samo jedan konkretni drutveni status. Problem identiteta pojedinaca u svim tim drutvenim poloajima i ulogama je isti kao i problem kolektivnog identiteta pojedinaca ili zajednica. Moemo, na primer, da kaemo da neko ko je student obavlja niz razliitih studentskih uloga, kao i da neko ko, na primer, slua predavanja moe to da ini kao student, ali i kao neko ko zauzima mnotvo drugih drutvenih poloaja kojima se ta uloga moe pridruiti. ta je identitet toga ko zauzima tako razuene drutvene poloaje i obavlja tolike razliite drutvene uloge? Budui da svu tu razliitost nije mogue dosledno sabrati u jednu zajedniku karakteristiku, a da se ne narui integritet svih tih posebnih identiteta, individualni identitet je isto toliko problematian koliko i kolektivni. Merton je smatrao da to nekako opravdava strukturalistiku i funkcionalistiku socioloku teoriju za koju se on zalagao. On je imao u vidu empirijsku teoriju, ako smem tako da kaem. Zapaanje o strukturi drutvenih poloaja i uloga ima znaajne empirijske posledice. On ju je primenio na izuavanje pojedinih profesija, a posebno je detaljno izuavao naunike i naune ustanove; on je zasigurno najvei sociolog nauke, do sada (Science, Technology and Society in Seventeenth Century England, 1938; The Sociology of Science: Theoretical and Empirical Investigations, 1973). Veoma
243
dobru primenu njegove socioloke teorije nalazimo u radovima njegovog sina, koji se takoe zove Robert Merton i dobitnik je Nobelove nagrade za ekonomiju. On je strukturalizam svoga oca primenio na finansijska trita, o emu pie u The Design of Financial Systems: Towards a Synthesis of Function and Structure (koautor Zvi Bodi). Re je o evolutivnoj teoriji drutvenih institucija, bilo da je re o finansijskim ili naunim. A kada je re o evoluciji nauke i ulozi naunika, Merton je o tome veoma zanimljivo pisao u On the Shoulders of Giants: A Shandean Postcript (prvo izdanje 1965, a poslednje 1993). Prednost ovakve empirijski inspirisane teorije jeste, metodoloki posmatrano, to to oslobaa istraivae od potrebe da se oslanjaju na neku supstancijalnu ideju o individualizmu. Teorijski, opet, posmatrano, nije neophodno definisati aktera, onoga dakle ko proizvodi sve one injenice koje posmatramo i elimo da objasnimo. U naelu, objanjenje moe da bude eklektino (to je i bilo stanovite Pola Lazarsfelda, iji je uticaj bio ogroman, a koliko je to prihvatljivo moe se raspravljati); ono to objanjava je ono to opravdava teoriju, a ne obratno. tavie, argument ne mora biti kauzalan, to je posebno korisno (moe da se raspravlja koliko je valjano) ako se tei objanjenjima koja individualna ponaanja objanjavaju institucionalnim karakteristikama. To je najvanija posledica po normativnost naunih saznanja. Ukoliko neko u sociologiji (a posebno u antropologiji) trai uporite za neku politiku kolektivnog identiteta ili za ideju o fiksnim karakteristikama individualnog identiteta nee ih nai. Sociologija oslobaa od iluzija o postojanju i moralnoj tiraniji kolektivnog identiteta. To, naravno, ne znai da ne moemo da objasnimo zato se konstruiu sasvim odreeni kolektivni i individualni identiteti. Zapravo, to je jedno od veoma vanih i zanimljivih pitanja kojim se bave drutvene nauke. Preostaje li neto od individualizma u drutvenim naukama? Merton je kritikovao ne samo velike teorije, ija je empirijska relevan-
244
tnost bila potpuno neuhvatljiva, nego i socioloke teorije koje su se oslanjale na bihejviorizam ili na mikroekonomiju. Ne znam da li danas neko ita Tolkota Parsonsa, Dorda Homansa ili Pitera Blaua. Ovaj poslednji je jo uvek relevantan, jer je veoma doprineo razvoju empirijskih modela u sociologiji i neeksperimentalnim naukama uopte (The American Occupational Structure, 1967, koautor Otis Dadly Dankan; glavno teorijsko delo: Exchange and Power in Social Life, 1964). Svejedno, u drutvenim naukama je teko izbei objanjenja u kojima nije sadrana neka ideja o razlozima delanja pojedinaca i o njihovim posledicama. to ne znai da se do tih razloga dolazi lako i neposredno, a ni da se njima kontroliu posledice delanja tih pojedinaca. Kada je re o razlozima, to je jo jedna duboka tema sociologije, jer je re o stabilnosti individualistikih, racionalnih, modernih zajednica koje zovemo drutvima. Emil Dirkem je toj sredinjoj sociolokoj temi sigurno dao najvei doprinos, izmeu ostalog i time to je skovao pojam anomije, kako bi podvukao tvrdnju da su sva pojedinana delanja zasnovana na nekim normama i da je u nedostatku pravila, normi ili zakona, normativne motivacije uopte, teko nai razloge za bilo koje delanje ili bilo koji in. Merton je to modifikovao razdvojivi instrumentalnu od vrednosne racionalnosti (sledei verovatno Maksa Vebera), pri emu su anomina delanja instrumentalna. Specifinost njegove teorije je u tome to su za anomina ponaanja odgovorne preovlaujue drutvene vrednosti. U anominim situacijama, ljudi su primorani da delaju inovativno, recimo tako to se rukovode samo ciljevima, a ne i drutvenim vrednostima. Ako se inovativna delanja ovako formuliu, metodoloki individualizam bi bio u osnovi empirijskih modela koji pretpostavljaju da ljudi delaju u skladu sa ciljnom racionalnou, to bi rekao Maks Veber. Tako se otprilike i grade teorijski modeli u drutvenim naukama. Moda ima smisla uzeti primer koji je Merton imao u vidu. Ustanovimo korelaciju izmeu siromatva i korupcije. Na osnovu
245
nje bi se mogle predloiti mere za smanjenje siromatva, kako bi bilo manje korupcije. Da bi ovaj predlog imao smisla, potrebno je da te mere utiu na ponaanje ljudi, na njihov izbor da se bave ili ne bave jednom ili drugom vrstom kriminalnih aktivnosti. Potrebno je, dakle, imati neku teoriju o tome ta utie na izbor o kome je re. Ukoliko su to izgledi da se ostvari odreeni cilj, to bi bila pretpostavka o razlozima koji odreuju pojedinana delanja, to bi opravdalo oslanjanje na metodoloki individualizam; korelaciju izmeu kriminala i siromatva bismo onda zasnovali na teoriji o razlozima individualnog delanja, na teoriji o racionalnom delanju uopte. Ovako shvaena racionalnost, naravno, ne implicira nita o individualnom identitetu. Instrumentalna racionalnost ne zahteva ostvarenje potpune kontrole nad posledicama delanja. Za to je vaan kratki Mertonov ogled On the Unanticipated Consequences of Purposive Social Action iz 1936. U njemu on objanjava zato nije mogue predvideti posledice pojedinanih delanja i zbog ega postoje ograniene mogunosti drutvenog planiranja. Argumentacija je razliita od one koja se moe nai kod Popera, koji je takoe pisao o neeljenim posledicama delanja, ili kod Hajeka, koji se u toj stvari oslanjao na Popera. Dok je Hajek, na primer, verovao da su ustanove zasnovane na slobodnoj razmeni racionalnih informacija, jer ih efikasno koriste, Merton ne tvrdi nita slino. Pre e biti da je on smatrao da individualna racionalnost ne podrazumeva nita mnogo vie od onoga to se moe nai i kod Popera (na primer u tekstu The Rationality Principle, 1967): sklonost da se usklauju ciljevi i sredstva u datim okolnostima, ali ne i drutvene ustanove koje tu usklaenost obezbeuju bilo na individualnom ili na kolektivnom nivou. Da li je individualizam mogue metodoloki dovesti u vezu sa strukturalizmom i funkcionalizmom? Ovde je zanimljiv Mertonov ogled Manifest and Latent Functions (u knjizi Social Theory and Social Structure, 1957). Poetna ideja je, kao i u svim drugim njegovim radovima, jednostavna: delanje ima vie funkcija. Neke
246
su manifestne, a neke latentne. Razlika je u tome to su ove druge sline onome to se u ekonomiji naziva eksternim efektima: recimo, manifestna funkcija glasanja jeste da se izabere predstavnik, dok je njena latentna funkcija obezbeenje ili uvrenje legitimnosti vlasti. Na isti se nain moe govoriti o svim drutvenim funkcijama. Kako se drutvene injenice objanjavaju ustanovljavanjem drutvenih funkcija, jedne ili druge vrste? Ideja latentne funkcije je ovde od pomoi; naime, jasno je da ona nekako ide uz neku manifestnu funkciju, ali je jasno da bi mogla i da bude zamenjena nekom drugom manifestnom funkcijom. Do legitimnosti se moe doi glasanjem, da uzmem taj primer, ali i na neki neposredniji nain ili uz neku drugu manifestnu funkciju. to znai da su te funkcije sline dovoljnim uslovima ili uzrocima. Isto se moe rei i za manifestne funkcije, to znai da ni jedno konkretno delanje nije nuno da bi neka funkcija bila izvrena. Iz ega valja zakljuiti da je ovako shvaena funkcionalna analiza slina kauzalnoj analizi kojom se utvruju dovoljni, ali ne i nuni uslovi ili uzroci. U osnovi je re o uzronosti u okviru evolutivne teorije individualnih i kolektivnih svojstava, gde se sve posledice mogu objasniti, ali pri emu nijedan uzrok nije nuan. Uopteno govorei, na isti nain na koji moemo da oslobodimo racionalnost i kauzalnost od oslanjanja na jednu ili drugu definiciju identiteta, moemo to da uinimo i sa odgovornou, moralnom ili bilo kojom drugom. ta se svime time postie? Postie se naunost u objanjavanju drutvenih pojava, jer se tei samo saznajnim, a ne vrednosnim ciljevima. Za razumevanje razvoja naune misli mnogo je vanije razumeti zato se isti nalaz esto otkriva istovremeno na vie mesta od vie ljudi koji su nezavisni jedni od drugih, od bilo ega to bismo mogli da saznamo o identitetu naunika, bilo njegovom linom, bilo kolektivnom koji se nekome pripisuje. It is the thought, the smile, and the sound of the piano that matter. Peanik.net, 10.06.2009.
247
odGovornost
Neposredan povod za ovaj napis je sledea izjava Mihajla Markovia u Peatu: Srbi nigde, pa ni na Kosovu, obavestio je on navodno Noama omskog, nisu vrili etniko ienje. Dokaz je sadanja etnika karta Srbije i Jugoslavije. Hrvatska, Slovenija, bonjaki deo Bosne i Hercegovine i najvei deo Kosova gotovo su u potpunosti etniki homogeni. Srbija je isto onoliko etniki meovita koliko je bila i pre ratova (1991-1995). Teko je nai bolji primer intelektualne neodgovornosti, da to tako nazovem. Zato? Prvo zbog logike greke post hoc ergo propter hoc, jer je u vie sluajeva prvobitno etniko ienje bilo anulirano etnikim ienjem koje je sprovela druga strana, dakle konani ishod nita ne govori o tome kako se do njega dolo. Drugo, zato to postoji presuda Meunarodnog suda pravde o tome da je izvren genocid (najgori oblik etnikog ienja) u Srebrenici, a postoji i Republika Srpska. Tree, nije taan ak ni deo izjave o etnikoj meovitosti Srbije. A sada o slobodi miljenja, govora i izraavanja ili ukratko o slobodi govora. Ona bi, po mom miljenju, trebalo da bude potpuna, takorei apsolutna. To ne znai da mislim da se ona ne moe zloupotrebiti. No, mogunost zloupotrebe e zavisti od toga koliko je odgovorna javnost, pod ime podrazumevam sve nosioce nekog oblika intelektualne, moralne, profesionalne i politike odgovornosti. Kada je re o beogradskoj javnosti sa kraja osamdesetih i poetka devedesetih godina prolog veka, tada je neodgovornost bila gotovo nagraivana. Oni koji ele da se podsete, ili su suvie mladi da bi imali to iskustvo, mogu da proitaju ta sada piu oni koji su tada pozivali na rat, etnika ienja i nasilje nad sugraanima, o manjim oblicima verbalnog ili tampanog siledijstva da i ne govorimo, i da se zamisle zato niko od tih ljudi ne osea potrebu da preuzme intelektualnu odgovornost? A ni javnost ne smatra da ima obavezu da ih pozove na strunu i profesionalnu odgovornost. Naprotiv, oni svakodnevno sude ljudima
248
koji su smatrali da imaju intelektualnu, moralnu i profesionalnu obavezu da ukau do ega e to intelektualno i politiko divljanje dovesti. Tada je to bilo opasno, fiziki opasno, a danas se radi samo o neprijatnosti kada se od intelektulano neodgovornih ljudi uju optube o izdajstvu i insinuacije o tome da se to radi za novac. to se mene tie, daleko najvea kazna jeste da im se obezbedi sloboda govora. Nita nije gore nego neprestano svojim napisima potvrivati stepen svoje intelektualne neodgovornosti. U nekom e se asu u javnosti probuditi potreba za intelektualnim i profesionalnim standardima, za intelektualnom i profesionalnom odgovornou. Da bi se videlo o kolikoj je odgovornosti re, odmah u rei da smatram da su takva sredstva informisanja kao to su RTV Srbije i list Politika krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina prologa veka pozivali ne samo na na rat, ve i na lin izdajnika, jedne ili druge vrste. U svim ratovima koji su usledili, progonima i politikim ubistvima televizija i novine su odigrali sramnu ulogu. Sada se bei od te odgovornosti. Jo sramniju ulogu su odigrali i jo uvek igraju intelektualci. Prvo se agitovalo, potom se lagalo, a sve vreme se peru ruke. Iz ega ne sledi da se ne bi trebalo zalagati za slobodu govora tampe i televizije. Naprotiv, veoma je vano da svi koji imaju potrebu da i dalje lau i nikako ne mogu da prestanu da peru ruke, da svi oni to mogu da ine javno i slobodno. to slobodnije, to bolje. Vano je i da ih brane oni koji se iz jednog ili drugog razloga oseaju pogoenima. Jako je vano, takoe, da to ine profesionalna udruenja koja su se obrukala kada je zaista trebalo preuzeti odgovornost. Vano je i samo po sebi, ali i da bismo videli hoe li se neko od ovih na vlasti i u opoziciji prisetiti da postoje neke politike odgovornosti, jer bi ipak trebalo da se povremeno zapitaju ta su oni tano inili i jo uvek ine? I kako, to je dobro da mi znamo, oni to sebi pravdaju? Vano je da se sve to objanjava i pravda javno.
249
Pri svakoj obnovi rasprave o slobodi govora, kao sada kada se tuilatvo zainteresovalo za to kako su novinari podstrekavali na rat i na linovanja, valja videti hoe li se neka televizija ili neka novina, recimo RTV Srbije i Politika, osetiti pozvanim da neto kae o sopstvenoj odgovornosti? I koliko e dugo moi da ute i kako e sve da se brane. Ja se bavim drutvenim naukama i mislim da mogu da kaem da postoji neto kao empirijska zakonitost: odgovornost raste sa protokom vremena. Tako da je suoavanje sa njom neizbeno, pitanje je samo ko i kada? U Srbiji, mislim da slobodno mogu da predvidim, odgovornost e se definitivno prebaciti na sledee generacije, koje naravno nisu odgovorne ni za ta. Tada nee biti krive samo rtve (jer su po Mihajlu Markoviu one u Srebrenici same sebe etniki oistile, a ne bi trebalo nikada zaboraviti ni one od kojih su ieni vozovi po Srbiji), ve i nevine budue generacije, jer e morati za sve to da se izvinjavaju. Tom saznanju pomae sloboda govora, jer moemo da itamo da nije bilo ono to je bilo i da se nije govorilo ono to se govorilo i da se nije radilo ono to se radilo. Zato bi sloboda govora trebalo da bude praktino apsolutna. Peanik.net, 13.06.2009.
vreme stoji
Opozicija je usvojila pet naela, meu kojima nema nijednog o privrednoj krizi, politikoj korupciji i socijalnom nezadovoljstvu. Za razliku od raznoraznih politikih programa od pre dvadesetak godina, nema niega o zapadnim granicama i o Bosni i Hercegovini. Inae, za partije opozicije, vreme kao da stoji. Slino je stanje i u vladajuoj koaliciji. Istiu se veliki uspesi, praktino na isti nain i gotovo istim renikom kao pre dvadesetak
250
godina. Svi uspesi su u meunarodnoj politici, gde se pod uspehom podrazumeva to da nijedan problem nije reen, to je takoe kljuni cilj ve dve decenije. Iz vlade se, opet, uje da se ministri spremaju za pregovore sa Meunarodnim monetarnim fondom, sa glavnim ciljem da ih se ubedi da ono to je tek pre koji mesec dogovoreno nee moi da se ostvari i kako je potrebna dodatna podrka i novana pomo. Takoe, uju se vajkanja kako su bankarske mare suvie velike, to bi lako moglo da dovede do toga da banke procene da rizik poslovanja raste i da dodatno poveaju cenu kredita. Sve to nije novo. Recimo, vlada ili moe da uradi neto da smanji bankarske kamate i mare, ili to ne moe. Ako moe, tada kritikovanje banaka nema smisla, potrebno je doneti odgovarajue mere. Ako ne moe, tada kritika ima jo manje smisla, jer e se dobiti odgovor, koji je i usledio da cena kredita zavisi od rizinosti ulaganja. Uostalom, re je o ugovornom odnosu izmeu banke i njenih klijenata, u ta vlada ne bi trebalo da se mea. to su, na jedan ili drugi nain, i rekle banke i centralna banka. Ministarstvo finansija, opet, sprema novi rebalans budeta. Pored toga, spremaju se i novi porezi. Kao i pre godinu dana, te promene su u potpunosti reaktivne. Nita se ne kae o tome koji ciljevi privredne politike se time ele postii? Jasno je da postoje finansijske obaveze i da je potrebno da se one ispunjavaju, ali ministarstvo finansija nije blagajna, ve nosilac privredne politike. No, oigledno, ono se ne smatra nadlenim za to, a sva je prilika da ga tako ne doivljavaju ni oni kod kojih je politika mo. I to nije novo. U javnosti se to pripisuje partijskoj dravi, zapravo multipartijskoj dravi. Nije, meutim, Srbija jedina zemlja sa viepartijskim sistemom, ali jeste jedna od retkih gde vlast nije u vladi, ve u neformalnim vidovima odluivanja. Tako da je najvanije politiko telo pretvoreno u administrativno. To se vidi ne samo u injenici da neke politike odluke donose oni ministri koji su i efovi partija, dok se od predsednika i drugih lanova
251
vlade oekuje ili da ire optimizam, ili da prebacuju odgovornost na druge, u zemlji i u inostranstvu, ili da sprovode odluke donete na nekom drugom mestu. Tako je bilo i pre dvadesetak godina, tako da vreme kao da stoji i u tom pogledu. ta e biti ishod? Ovi koji su sada na vlasti e ispustiti loptu, kako se to kae u Americi. Njihova je nada da ih glasai nee kazniti na sledeim, vanrednim ili redovnim, izborima, zato to je opozicija gora. to ona dokazuje svaki put kada se dogovori oko naela, kao to je sada sluaj. Tako da i oni na vlasti i oni u opoziciji rade na tome da se nita ne menja, kao da vreme stoji. Blic Novac, 27.06.2009
politika naela i istine

U vie izjava Boris Tadi i Vuk Jeremi objanjavali su politiku prema susedima. Ona se, tvrde, zasniva na naelima i istini. O kojim je, najpre, naelima re? Uzmimo primer odnosa sa Bosnom i Hercegovinom. Tadi je u Banjaluci istakao tri naela: nemeanje u unutranje poslove Bosne i Hercegovine, podrku demokratiji i svemu o emu se tri naroda dogovore. Da li su ova naela meusobno saglasna? Odgovor je negativan. Lako je videti prvu nesaglasnost. Naime, na pitanje zato se Srbija mea u probleme sa kojima se trenutno suoava Bosna i Hecegovina, odgovor nije da se ne mea, ve da se mea zato to je garant Dejtonskog sporazuma. No, to je, da se tako izrazim, sistemska kontradikcija, koja je posledica, blago reeno, meanja Srbije u rat u Bosni i Hercegovini. Zapazimo to ovde i ostavimo po strani.
252
Uzmimo da se naelo nemeanja odnosi, sada i samo, na trenutne i budue politike probleme sa kojima se suoava i suoavae se Bosna i Hercegovina. Tu je vana saglasnost naela o nemeanju i onoga o podrci demokratiji, kao i kritika visokog predstavnika Valentina Incka zato to ne uvaava demokratske odluke legitimno izabranih predstavnika. To se odnosi na odluku visokog predstavnika da stavi van snage odluku skuptine Republike Srpske da preuzme neke nadlenosti Bosne i Hercegovine. Jeremi ve due vreme istie zalaganje Srbije za demokratizaciju Bosne i Hercegovine. Evo najnovije izjave (Vreme 964, 25. jun 2009): Nadam se da e svi inioci Dejtonskog sporazuma u bliskoj budunosti doi do zajednikog zakljuka da je nakon 15 godina vladavine visokih predstavnika u BiH dolo vreme da se uspostavi puna demokratija. Kako se to odnosi prema naelu nemeanja? To zavisi od toga kako se shvati naelo konsenzusa triju naroda. Zato? Zato to se tim naelom definie demos u Bosni i Hercegovini. ta to implicira? Odgovor je nedvosmislen: ako je o svemu to je od zajednikog interesa potrebno da se dogovore sva tri naroda, ako je to demokratski postupak, onda je odluka skuptine Republike Srpske nedemokratska. Iz ovoga, opet, sledi sledee: ako se predvia mogunost da do saglasnosti ne doe i da moe da doe do jednostranih odluka jednog, drugog ili treeg naroda, potrebno je da neko arbitrira. U skladu sa principom nemeanja, to ne moe da bude neka druga zemlja, recimo Srbija, ve meunarodna zajednica, dakle njen visoki predstavnik. to je smisao Dejtonskog sporazuma, iji je garant Srbija, to se neprestano i istie. A iz toga bi trebalo da sledi podrka visokom predstavniku, a ne kritika njegovog postupka, a to bi i inae trebalo da sledi iz naela nemeanja u unutranje poslove suverenih drava (Bosna i Hercegovina je lanica UN od 1992). Pogledajmo sada nesaglasnost zalaganja za demokratizaciju i odluivanje konsenzusom triju naroda. Lako je videti da Republike Srpske ne bi uopte bilo da su ta dva naela potovana. Takoe je jasno da bi ureenje Bosne i Hercegovine bilo sasvim drugaije od dejtonskog da je demos ove zemlje definisan na prirodan nain, dakle kao skup
253
graana ove drave, kako je i bio definisan, po preporuci meunarodnih inilaca, na referendumu o samostalnosti, to je bila osnova za prijem Bosne i Hercegovine u UN i za angaovanje meunarodne zajednice od tada do sada. Budui da Dejtonski sporazum nije tako definisao demos Bosne i Hercegovine, potrebna je podela nadlenosti i njena povremena preraspodela. Do nje se ne moe doi jednostranim odlukama, a saglasnosti za sada nema. Zbog ega i postoji visoki predstavnik koji povremeno podsea sve, ukljuujui i garante koji se meaju ili se ne meaju, da ne postoji volja da se ova dva naela usaglase. U toj se, dakle, stvari, politika Tadia i Jeremia ne razlikuje od Miloevieve politike. Najpre se sub rosa podstie jednostranost donoenja odluka u Republici Srpskoj pozivanjem na demokratska naela, to se tamo shvata kao obeanje da e se ii do kraja, a potom se izbegava sukob sa meunarodnim iniocima, pa se verbalno podrava naelo konsenzusa. A sve vreme se, naravno, istie privrenost naelu nemeanja. U tom je kontekstu zanimljiva politika istine koju od nedavno zagovara Jeremi. Mi smo kae on (Utisak nedelje, sajt B92), naprosto, kao ova Vlada, koja ne osea nikakvo optereenje onoga to se deavalo u prolosti, zbog toga to mi naprosto u tome nismo uestvovali, mi ni jednim svojim gestom nismo doprineli destabilizaciji regiona ni sada, ni prole godine kada je bilo izuzetno teko, prilikom jednostranog proglaenja nezavisnosti Kosova, pogotovo tokom 90-ih godina. Znai, mi nemamo razloga da se stidimo toga, da kaemo istinu. I ako je svakome drugome dozvoljeno da kae otvoreno istinu, to ja mislim, da treba da bude dozvoljeno i nama. I pojaanim tonom: Ne moe se graditi spoljna politika i budunost ove zemlje na laima i na prenebregavanju prolosti, a desile su se stvari u prolosti, koje moda nisu prijatne nekima od naih suseda. Moda su neki od naih suseda uinili stvari kojih ne bi ba voleli da se javno podseaju, da su to uinili, ali mi nemamo nikakvog razloga da to krijemo. Ovde je vano precizno razumeti kako se koriste prvo i tree lice mnoine. Mi, koji smo sada na vlasti u Srbiji, nemamo ni jedan razlog
254
da beimo od istine. Oni, susedi, dakle drave, imaju, ali oni, koji su sada tamo na vlasti, to ne vole da uju. Jer su oni, bie vano u nastavku videti ko su ti oni, inili u prolosti stvari na koje ne vole da ih se podsea. Nama, koji smo na vlasti, valja razumeti, istina o tome ta smo inili, vano je biti naisto na koga se misli, u prolosti ne stvara nikakve probleme, a ni neprijatnost (nije jasno da li ni odgovornost). Da bi se razumelo o kojoj politici istine je re, valja podsetiti da se ovde govori, izmeu ostalog i preutno, o odluci vlade Srbije, na insistiranje Jeremia, da tui Hrvatsku za genocid i da joj pridrui dokumentaciju o genocidu nad srpskim narodom pod reimom Nezavisne drave Hrvatske (NDH) u toku Drugog svetskog rata. Ovo poslednje je istina koja nekim susedima smeta, jer su to uinili. Tu se pod susedima moe jedino misliti na narode, dakle na hrvatski narod. Zato? Zato to se ne moe misliti na one koji su sada na vlasti u Hrvatskoj i zato to se ne moe misliti na hrvatsku dravu, jer niti ona niti bilo ko drugi, dakle ni meunarodna zajednica, ne prihvataju kontinuitet sa NDH (o ostalim optubama e odluiti jedan ili drugi meunarodni sud). Franjo Tuman se trudio da taj kontinuitet nekako ustanovi, ali u tome nije uspeo. Dakle, istina o tome ne moe da smeta ni hrvatskoj dravi niti hrvatskim vlastima, jer nisu to uinili. Tako da se ovo jedino moe shvatiti kao Jeremievo insistiranje na kolektivnoj odgovornosti hrvatskog naroda, to naravno nije istina i shvata se kao uvredljivo, to i jeste. Drugaije, na alost, stoji stvar sa srpskim vlastima i srpskom dravom, ne i sa srpskim narodom. Naime, u prostorijama vlade iji je Jeremi lan, a to obavezuje i Tadia, visi (ako nije skinuta u meuvremenu) slika predsednika vlade Srbije Milana Nedia, on se tako titulira da bi njegova slika tu mogla da se nae, ime se istie kontinuitet srpske drave sa Nedievom dravom. to ini Srbiju i sve njene vlade, pa i lanove vlade, ne lino nego kao predstavnike drave, odgovornima za sve ono to je Nediev reim inio (lino su odgovorni za to to je portret tu, ili je bio tu, gde jeste). To nisu obaveze koje drugi priznaju, to je dobro. To, takoe, na sreu, ne obavezuje srpski narod, bez obzira na trud koji u to ulau srpski intelektualci i politiari, kojima
255
su dragi kolektivni identiteti i duhovna jedinstva (videti razne izjave u tom smislu Tadia i Jeremia), jer to naprosto nije istina, jer ne moe da bude istina. Ali kada bi bilo istina, kao to ne mali broj nacionalista tvrdi, bilo bi prirodno da ona bude neprijatna sadanjim lanovima svih oblika srpskih vlasti, a i svim generacijama srpskog naroda. Nad ime bi trebalo da se zamisle i Tadi i Jeremi. Jer ako veruju u postojanje te odgovornosti, ali ne bi da je prihvate, onda moraju da lau. Valja pozdraviti politiku naela i istine za koju se zalau Tadi i Jeremi, jer je zaista potrebno zastupati naela i drati se istine to je ak i u javnom interesu, ako ve nije dovoljno opravdano i obavezujue samo po sebi. Neki kau da bi ove izjave, sve zajedno sa protivrenostima, tako i trebalo shvatiti kao, to bi rekao Nui, nikaragvansku protivodbranu. Samo jo da je smeno. Peanik.net, 27.06.2009.
ruski zajam
Valja razlikovati zajam od Meunarodnog monetarnog fonda (MMF) i onoga koji se trai od Rusije. Jer oni nemaju istu namenu i ne uzimaju se iz istog razloga. Zajam koji odobrava MMF ima za cilj da se stabilizuje kurs tako to e se poveati poverenje banaka i drugih kreditora da e im novac biti vraen, pa ga nee povlaiti i nastavie sa dotadanjom kreditnom aktivnou. To ukazuje i na razlog za tu pozajmicu: u suprotnom bi pretio steaj, jer se ne bi izvravale dunike obaveze, i pretila bi znaajna devalvacija dinara, jer bi bilo potrebno izvoziti vie kako bi se nekako izmirile obaveze prema kreditorima.
256
Od Rusije se pak zajam trai pre svega da bi se finansirale tekue obaveze, a kae se i da bi pozajmica bila koriena za sasvim specifina ulaganja. Kako se ve uobiajilo kada se posluje sa Rusijom, zajam trai predsednik drave i to u paketu, dakle za razne namene. To e dovesti do slinih problema kao i posao sa gasovodom i prodajom Naftne industrije, no o tome vie kada oni koji trae zajam odlue da neto vie o tome kau javnosti, to jest graanima koji e finansijski, i na svaki drugi nain, odgovarati za preuzete obaveze. Zato se trai zajam od Rusije? Prvo, zato od drave? Drugo, zato od te drave? Dravni zajam se trai zato to nema komercijalnih. To je vano znati jer razjanjava stanje u kojem se nalaze javne, i druge, finansije u Srbiji. Nema kreditora, jer je rizik da se taj novac nee povratiti suvie veliki. Ostaju samo suvereni kreditori, to e rei drave. Da je Srbija lanica Evropske unije, to bi bile druge zemlje lanice, kao u sluaju Maarske, Rumunije ili Latvije. Kako nije, ostaju druge drave. One, opet, moraju da imaju politike, a ne samo komercijalne motive da pozajmljuju novac. A politiki interes za Srbiju ima samo Rusija. Videemo kakav i koliki. Blic komentar, 01.07.2009.
atlantska BezBednost
Moda ima smisla racionalno razmotriti odnos prema Atlantskom savezu (NATO) sada kada je odlueno da ulanjenje nije aktuelno. Pitanje je da li bi se pristupanjem tom savezu poveala bezbednost? Valja razmotriti tri posledice lanstva na bezbednost drave i graana.
257
Najpre bi trebalo utvrditi trenutni politiki odnos Srbije i Atlantskog saveza. esto se uje od onih koji se protive tome da NATO postane saveznik Srbije (i obratno) da je to neprihvatljivo jer su nas oni bombardovali. Koji je politiki znaaj injenice da su NATO i Srbija bili u ratu? To zavisi od odgovora na pitanje da li je to neprijateljstvo okonano ili nije. Ako jeste, tada je injenica da je NATO bombardovao Srbiju irelevantna za odluivanje o tome da li je saveznitvo poeljno ili nije. Ako se smatra da stanje neprijateljstva i dalje traje, bilo zbog bombardovanja ili iz nekog drugog razloga (kao to je, to se takoe esto istie, uspostavljanje NATOdrave na Kosovu), tada je, naravno, saveznitvo nemogue. Ukoliko, meutim, Srbija nije u neprijateljskim odnosima sa Atlantskim savezom, to zapravo znai sa njegovim dravama lanicama (pre svega sa SAD), tada je neprijateljstvo u prolosti irelevantno za odluivanje o uspostavljanju saveznikih odnosa. Kljuno pitanje je da li se oekuje i eli prijateljstvo u budunosti, a ne nemilo iskustvo iz prolosti. To je, dakle, prvo ili prethodno pitanje: da li je Srbija u neprijateljskim odnosima ili planira da bude u neprijateljskim odnosima sa Atlantskim savezom? Ako je odgovor negativan, onda se moe ii dalje u razmatranje prednosti i nedostataka eventualnog saveznitva. Kljuno pitanje, ako se eli napraviti sledei korak, jeste da li se ovim saveznitvom bezbednost poveava? U jednom smislu je jasno da se poveava: neprijateljstvo sa Atlantskim savezom je iskljueno. Pored toga, NATO ne bi mogao da donosi odluke koje imaju, posredno ili neposredno, negativne posledice po bezbednost Srbije, jer se odluke donose jednoglasno. Ostaje samo pitanje da li se tim saveznitvom preuzimaju nove obaveze, recimo prema neprijateljima novih saveznika ili za uee u zajednikim misijama. Ovo zavisi od ocene o tome koliko su usklaeni rizici kojima su izloeni Srbija i NATO. To je empirijsko pitanje i zahteva veoma detaljnu analizu. Ovde ima smisla samo izneti hipotezu koja je u skladu sa grubim injenicama, onoliko koliko se one sada mogu sagledati: najveem broju globalnih rizika, u proseku,
258
zemlje lanice Atlantskog saveza i Srbija su podjednako izloeni, a sa nekima se Srbija suoava vie nego mnoge druge zemlje koje su lanice Atlantskog saveza. Ovo je tano kada je re o terorizmu, meunarodnom kriminalu i praktino svim oblicima rizika po individualnu, drutvenu, privrednu i svaku drugu bezbednost. Takoe, moe se oekivati da e tako biti i u budunosti. Ukoliko je tako, tada se odlukom o neulanjenju u Atlantski savez istovremeno donosi i odluka da e se iveti manje bezbedno budui da su pretnje bezbednosti vee nego u zemljama Atlantskog saveza, a da su sredstva Srbije za ouvanje bezbednosti daleko ogranienija od sredstava Atlantskog saveza. Zapravo, kao to je poznato jo od uvenog lanka Olsena i Zekhausera (iz 1966, koji se na internetu moe nai na http://www.scribd.com/doc/7259971/Olson-andZeckhauser-An-Economic-Theory-of-Alliances), lanstvo u ovom savezu omoguuje manjim zemljama lanicama da znaajno smanje trokove koje izdvajaju za bezbednost, pri datim rizicima i uz dati nivo bezbednosti. Naravno, jo se vie smanjuju trokovi ukoliko se Srbija suoava sa veim, kako se kae asimetrinim, izazovima svojoj bezbednosti nego to je sluaj sa drugim zemljama saveznicama. Stvar moe drugaije da izgleda ukoliko se smatra da bi se ovim saveznitvom stekli novi neprijatelji i to asimetrini. Recimo, ako bi Rusija postala neprijatelj Srbije iako, inae, nije u neprijateljskim odnosima sa Atlantskim savezom i sa svakom pojedinom zemljom lanicom. Ili, drugaije reeno, ako bi gubitak na prijateljstvu sa Rusijom bio vei nego to je to sluaj sa drugim zemljama lanicama Atlantskog saveza. Ovo je, pretpostavljam, bilo na pameti onih koji su odluivali o ueu srpskih vojnika u vojnoj vebi Atlantskog saveza u Gruziji. Naravno, korist od lanstva u Atlantskom savezu je utoliko manja ukoliko je, da nastavim sa ovim primerom, vee neprijateljstvo sa Rusijom. Usled toga, vano je utvrditi od ega zavisi stepen nezadovoljstva Rusije eventualnim pristupanjem Srbije Atlantskom savezu?
259
Ovo bi se moglo videti na primeru sporazuma o gasu i Naftnoj industriji Srbije. Pre nego to je sporazum potpisan, eventualnu nespremnost Srbije da ue u taj sporazum Rusija bi verovatno doekala sa nezadovoljstvom, koje bi moglo da se ispolji, kao to je i sugerisano od strane nekih sprskih zvaninika, priznavanjem nezavisnosti Kosova. Uzmimo da je tako. U tom sluaju, potpisivanjem sporazuma se mora raunati sa rastom ruskog nezadovoljstva ukoliko bi se u budunosti donela odluka o pristupanju Atlantskom savezu. Ne samo da bi bila ugroena itava strategija spoljne politike, nego i ispunjenje svih obaveza koje su preuzete energetskim sporazumom, a i mnogih drugih koje e tek uslediti. Tako da nespremnost da se na samom poetku racionalno srauna cena eventualnog ruskog nezadovoljstva vodi tome da je rizik od asimetrinog nezadovoljstva Rusije znatno vei za Srbiju nego za druge zemlje lanice Atlantskog saveza. Tako posmatrano, ocenom da nije dobro rizikovati rusko nezadovoljstvo i da je, iz istog razloga, potrebno prihvatiti sporazum o gasu i o prodaji Naftne industrije Srbije, donosi se dalekosena strateka odluka o odnosima sa Atlantskim savezom, pa tako i odluka o bezbednosti zemlje i graana: ostae se izvan Atlantskog saveza i rizikovae se manja bezbednost drave i graana Srbije. Konano, potrebno je razmotriti pitanje alternativa. Ovde bi trebalo najpre ukazati na estu greku, retoriku ili stvarnu, koju ine neki kritiari politike ulanjenja u Evropsku uniju i NATO. Naime, kae se da je apsurdno dokazivati poeljnost ovih integracija tvrdnjama da one nemaju alternativu. Oni koji daju takve izjave verovatno ele da kau da je troak izbora ovih integracija manji od alternativnih, a ne da nikakvih alternativa nema. U ovom asu, Srbija se odluila za neutralnost. Je li to ostvarivo i postoji li neka druga alternativna politika? Da bi zemlja bila neutralna, ona mora da vodi spoljnu politiku koja je neutralna i koja je meunarodno prihvaena kao neutralna. Srbija svakako ne moe da se pozove na istoriju neutralne spoljne
260
politike. Takoe, trenutne, izriite ili preutne, spoljnopolitike obaveze nisu u skladu sa politikom neutralnosti. Usled toga, neutralnost Srbije nije meunarodno priznata, ni preutno niti izriito. Ne moe se rei da je Srbija izbegavala uee u vojnim konfliktima, a nije, polazei od njenog realnog spoljnopolitikog ponaanja, racionalno oekivati da bi bila neutralna u buduim vojnim sukobima u kojima bi njeni interesi bili ugroeni. Usled toga, ne moe se oekivati meunarodno priznanje njene neutralnosti. Tako da neutralnost nije izvodiva alternativa. Druga mogunost jeste saveznitvo sa nekom drugom zemljom ili grupom zemalja koje nisu lanice Atlantskog saveza. To bi pretpostavljalo spremnost te zemlje ili te grupe zemalja da preuzmu obavezu da doprinose bezbednosti Srbije. Teko je videti koje bi to alternativno saveznitvo bilo? Vojno saveznitvo sa Rusijom, to je bila politika vostva Srpske radikalne stranke, pre nego to su se odluili da budu srpski naprednjaci, nije realistina alternativa. Ta bi politika bezbednosti vodila znaajnom poveanju rizika upravo bezbednosti Srbije i njenih graana. Jer bi umanjila saradnju sa Atlantskim savezom, dok Rusija kao saveznik ne moe nita konkretno da doprinese bezbednosti Srbije. Tako da je ta alternativa takoe neostvariva, ak i ako bi, recimo srpskim narodnjacima, bila politiki poeljna. Ostaje ona spoljna politika koja se sada vodi. Re je o politici promenjivog saveznitva. To je, oigledno, izvodivo i, moglo bi se zakljuiti na osnovu ponaanja, poeljno za trenutnu srpsku vladu, a ini se i za srpsku javnost. Obino se smatra da je to najgora mogua spoljna politika koju moe da vodi mala zemlja koja se, kada je re o bezbednosti, suoava sa mnogostrukim i, ak u nekim sluajevima, visokim rizicima. Razlog je u tome to niko nema poverenja u nju i u njenu politiku. Politika privremenih i promenjivih saveznitava je ostvariva, mada se moe raspravljati o poeljnosti, kada je re o velikim silama. Usled toga, male zemlje imaju koristi od multilateralnih saveznitava kao to je Atlantski savez, jer poveavaju svoju bezbednost obavezujui veliku silu ili velike sile na trajno
261
saveznitvo. Srpske vlasti raunaju da mogu da igraju na sve karte, da se tako izrazim, mada iskustvo, ne samo tue ve i sopstveno, iz recimo vremena Miloevia, ui da se to zavrava veoma ravim ishodom po bezbednost, pa i po integritet takve zemlje. Konano, ako bi se predvialo da li e Srbija biti lanica Atlantstkog saveza za desetak godina, koji je ishod verovatan? Ako se uzmu u obzir realni interesi i racionalna ocena o tome kako bi se mogla poveati bezbednost zemlje i njenih graana, odgovor bi morao biti pozitivan. Da li e pristupnicu potpisati demokrata ili naprednjak, to e zavisiti samo od njihovih politikih sposobnosti i uspeha. I od sree, to bi rekao Makijaveli. Peanik.net, 03.07.2009.
ta Bee nesvrstavanje
Kada neko pomene samoupravljanje, to je seanje, onih koji se seaju, na dobra vremena. Ni razlozi za uvoenje toga sistema, a ni njegove neprirodnosti se vie ne pominju. Isto se sada dogaa sa politikom nesvrstavanja. Zemlja je bila uticajna to je ono to se stalno istie. Ne govori se ozbiljno o razlozima za izbor upravo takve spoljne politike, ne istie se njen stvarni znaaj, ne cene se posledice i ne razmatra se da li je ugled zemlje zaista bio toliki koliki je bio zbog politike nesvrstavanja? Zbog toga, moda, ima smisla posvetiti nekoliko reenica tim pitanjima. Na kraju jo samo kratki komentar o politici svrstavanja u Evropsku uniju. Moda ima smisla poeti sa kraja: ta je bio razlog tome da je Jugoslavija imala visok ugled u svetu? Odgovor je, po mom mi-
262
ljenju, nedvosmislen: raskid sa Staljinom i sa Sovjetskim Savezom. Time je Jugoslavija stekla ugled u zapadnim zemljama, u socijalistikom svetu i u drugim zemljama. Zbog znaaja i dalekosenih posledica toga ina, Jugoslavija je bila zemlja iji je uticaj daleko prevazilazio njenu veliinu. Taj je ugled zemlja uloila u pokret nesvrstavanja, to je u poetku imalo pozitivne posledice i po ugled zemlje i po sam pokret. Do 1967. godine. Od trenutka kada se Jugoslavija svrstala na stranu koja je bila protiv Izraela, politika nesvrstavanja je uticala negativno na ugled zemlje, a uticaj Jugoslavije u samom pokretu se znaajno smanjio. Poslednje istupanje Josipa Broza na konferenciji u Havani je bilo gotovo patetino. Zato politika nesvrstavanja? Osnovni razlog je bio bojazan Tita i Saveza komunista da bi ulanjenje u NATO ili znaajno povealo opasnost od akcija Sovjetskog Saveza ili bi dovelo da demokratizacije i do brzog gubitka vlasti. Nije dovoljno poznato da se cenilo da je opasnost od Sovjetskog Saveza vea i, zapravo, smrtonosna (i da je NATO, zapravo Amerika, posredni ali i konani garant bezbednosti zemlje). Ova je ocena ak sadrana, delimino eksplicitno a delimino implicitno, u programu Saveza komunista iz 1958. godine. Ukoliko bi trebalo birati izmeu totalitarizma i demokratije, demokratija je superiorniji sistem. Nesvrstavanje, koje je u punoj meri dolo kasnije, je bilo politika kojom se izbegavao taj izbor. Ali samo privremeno. Jer, sovjetski e totalitarizam biti poraen i nestae, pa e se uspostaviti novi svetski poredak. To je bila racionalizacija te politike. Koji je bio znaaj te politike? Jugoslovenske komunistike vlasti su smatrale da to poveava bezbednost zemlje. U tom smislu, one su valjano procenile ta ine i emu bi to to ine trebalo da slui. Budui da se smatralo da osnovna pretnja bezbednosti dolazi od Varavskog pakta, koji je u prvih par decenija posle okonanja Drugog svetskog rata, bio daleko najjaa snaga u Evropi, posredno
263
oslanjanje na NATO uz politiku nesvrstavanja je bila najmanje rizina politika bezbednosti. Posle 1967, to vie nije bila sasvim ispravna raunica, pa je insistiranje na nesvrstavanju poelo da ima unutranjepolitiki znaaj, to naravno znai da se izgubila prirodna i racionalna veza izmeu politikog cilja i sredstva. Konano, koje su posledice ove politike? U trenutku kada je nestala bipolarna struktura moi u svetu, nesvrstavanje vie nije doprinosilo ni ugledu niti bezbednosti Jugoslavije. Ugled steen na otporu Staljinu i totalitarizmu je mogao da se ouva odlunom demokratizacijom zemlje, recimo negde sredinom osamdesetih godina prologa veka. Bezbednost je mogla da se podigne na vii nivo pristupanjem Atlantskom savezu (NATO). U promenjenim odnosima snaga u svetu, istrajavanje na politici nesvrstavanja, ak suprotno duhu programa Saveza komunista iz 1958, znailo je da se ne trae prava sredstva kako bi se uvrstile i unutranja i spoljna bezbednost. Najgoru procenu je donela srpska politika javnost, jer je prevagnulo shvatanje da je najbolje osloniti se na srpsku verziju boljevizma, Socijalistiku partiju, i na Rusiju. Srpska spoljna politika danas zasnovana je na trostrukom nerazumevanju nesvrstavanja: kljuni znaaj politike prema Izraelu, beskorisnost kada je re o unutranjoj stabilnosti i bezbednosti, i irelevantnost u unipolarnom ili multipolarnom svetu. Jedan primer je od najveeg znaaja i dovoljan je da se razume domet oslanjanja na pokret nesvrstanih. Srbija bi da se pridrui Evropskoj uniji. Bez obzira na izjave da priznanje Kosova nije uslov za to, jasno je da je uzajamno priznanje neophodno ako i Srbija i Kosovo treba da postanu lanice Evropske unije. Nesvrstavanje, pak, nije alternativa lanstvu u Evropskoj uniji i ne moe ni na koji nain da utie na odnose Srbije i Kosova pre i posle ulanjenja. Nije ni garant bezbednosti, unutranje ili spoljanje, ako do toga lanstva ne doe. A ne moe da dovede ni do dugoronije unutranje stabilnosti, ak ni uz posrednu podrku Rusije ili uz politiku promenljivih saveznitava. Moe da odloi as odluke. Peanik.net, 14.07.2009.
264
cena izBora
U nekom najoptijem smislu, nema bitne ekonomske razlike izmeu slobodne trgovine i slobodnog kretanja ljudi. Uz to, budui da male zemlje vie trguju, trebalo bi da one imaju i pokretljivije stanovnitvo. Drugaije reeno, male zemlje bi trebalo da budu integrisanije u spoljna trita, bez obzira da li je re o proizvodima, finansijama ili tritu rada. Kada se kae da bi trebalo, misli se da su ukupne posledice povoljne i poeljne to jest, da ubrzavaju rast i poboljavaju standard. Iz toga ne bi trebalo zakljuiti da nije potrebno razumeti zato ljudi ele da emigriraju, ta odreuje broj i strukturu emigranata, kao i kakva je politika migracije potrebna. Slede odgovori na ta tri pitanja (detaljnije u mom tekstu Mobility and Transition in Integrating Europe). Od ega zavisi broj ljudi koji namerava da emigrira ili razmilja o tome? Da bi se to je mogue jednostavnije odgovorilo na ovo pitanje, potrebno je zapaziti da su trokovi emigriranja, obino, prilino veliki: cena izbora je previsoka. Nije re samo o novanim trokovima, ve i o izgubljenim prednostima porodice, kulture, drutva i politike. Usled toga, u normalnim okolnostima, emigracioni potencijal nije preterano veliki. Ukoliko, pak, veliki broj ljudi izraava elju ili nameru da napusti zemlju i potrai posao i ivotne anse u inostranstvu, to se, u najveem broju sluajeva, ne moe objasniti samo time to tamo ima vie posla ili to je zarada vea. Uzroke velikom emigracionom potencijalu bi pre svega trebalo potraiti u visokim trokovima ostanka. Jer su kod kue izgledi na tritu rada ravi, a i teko je ostvariti porodine, drutvene i politike interese ili je njihova ostvarivost uslovljena visokom konfliktnou. No, ak i u najbolje ureenim zemljama, ukoliko su male, a pogotovo ako su nedovoljno razvijene, oni koji se sklonostima ili sposobnostima ne uklapaju u postojeu privrednu specijalizaciju ili ne mogu da ostvare svoje ciljeve, imaju interes i korist od emigriranja. Ovo je neka vrsta objektivnog emigracionog poten-
265
cijala, jer, recimo, neka zanimanja ne postoje ili njihova razvijenost ne zadovoljava. Ovo se posebno odnosi na sistem obrazovanja i na niz profesija, posebno visoko strunih, ali ne samo na njih. Naravno, mogunost produktivnijeg zaposlenja u inostranstvu podrazumeva i veu zaradu, ali ovo drugo ne mora da bude ni uzrok emigracije, a ni razlog za emigriranje. U zemljama Evropske unije se dosta vodi rauna o emigrantskom potencijalu zemalja kao to je Srbija, ali on nije od odluujueg znaaja kada je re o broju ljudi koji stvarno i emigrira. Jer to zavisi pre svega od tranje za stranom radnom snagom u samoj Evropskoj uniji, dakle zavisi pre svega od uslova na tritima rada u zemljama gde emigranti trae posao ili tee da se nastane. Pri tom, potrebno je voditi rauna o injenici da institucionalizacija trita rada u imigrantskim zemljama tei da trokove prebaci na emigrante. Meu zemljama u tome postoje razlike, a postoje i neke pogodnosti kod nekih profesija, uglavnom sa visokom kvalifikacijom. Ali, u naelu, kada je re o emigrantima, nacionalizam (ili patriotizam) je dominantno, takorei primarno, naelo politike regulacije trita rada. Uzgred, to je i najbolji nain da se razume priroda nacionalizma (i patriotizma) uopte, kao sredstva redistribucije ili diskriminacije, i kada je re o pritiscima na odreene ljude da emigriraju, i kada je re o uslovima pod kojima se u neku zemlju imigrira. Ovu injenicu o odnosu prema trokovima mobilnosti valja razumeti da bi se realno ocenili izgledi za emigriranje. Poreenje sa izvozom robe nije ovde lieno smisla: kao to je teko konkurisati izvoznicima iz zemalja sa veoma niskim trokovima, tako je teko konkurisati emigrantima iz manje razvijenih zemalja. Ako je re o zemljama Evropske unije, nema sumnje da e dugorono postojati tranja za dodatnom radnom snagom, pre svega iz demografskih razloga, ali to ne znai da e tu tranju zadovoljiti emigranti iz zemalja kao to je Srbija. Naprotiv, emigranti iz drugih zemalja imaju institucionalizovane prednosti ili su spremniji da prihvate trokove emigracije i stoga su konkurentniji. Tako da je objektivan
266
potencijal emigriranja relativno ogranien velikom konkurencijom ak i u dobra vremena, a nekmoli kada je recesija. Koja politika emigracije je najbolja? Najvei broj istraivanja, bar koliko je meni poznato, nalaze da je mobilnost korisna za migrante ali i za male, a pogotovo za manje razvijene zemlje. Mogunost emigriranja utie pozitivno na zaposlenost, na obrazovanje, na plate, na dohotke (preko doznaka i drugih transfera), na institucionalni razvoj i na niz drugih pokazatelja od interesa za individualni standard, privredni rast i drutveni razvoj. Ukoliko je to tano, politika emigracije bi trebalo da je ista kao i trgovaka politika; trebalo bi ukloniti prepreke prekograninoj mobilnosti kako bi se ljudi suoili sa pravom cenom izbora. Ovo se najbolje postie integracijom; ljudi koji bi da se zaposle u nekoj zemlji lanici Evropske unije imaju najbolje izglede ukoliko dolaze iz druge zemlje lanice (ili zemlje koja je kandidat za lanstvo). Ovo zato to ne trpe posledice lokalnog nacionalizma, a imaju koristi od evropskog nacionalizma (isto vai i za trgovinu robom i uslugama, to se esto previa kada se govori o prednostima i trokovima trgovakog sporazuma sa Evropskom unijom). Integracija je valjana politika ne samo da bi se iskoristile prednosti veeg trita rada, ve i da bi se smanjile eventualne negativne posledice migracija. Uzmimo primer nauke. Najbolji nain da se utie na povoljna kretanja na tritu naunim radom jeste integrisanost univerziteta i naunih ustanova sa onima u svetu, kako kada je re o programima i nastavi, tako i kada je re o naunim i istraivakim projektima. Zemlja stie mogunost da se oslanja na svetska nauna saznanja, pa je mobilnost od velikog znaaja ne samo za naunike, ve je i u javnom interesu. Isto vai, manje-vie, za mobilnost uopte. tavie, Srbija ima sve izglede da bude zemlja koja e uvoziti radnu snagu, ukoliko ima za cilj da se ubrzano razvija. Ovo je posledica demografskih karakteristika. U ovom asu, emigrantski potencijal je znaajan,
267
jer su privredne, drutvene i politike okolnosti nepovoljne, ali modernizovana Srbija e uvoziti radnu snagu, bilo da je re o povratnicima ili o ljudima iz demografski aktivnijih i mlaih zemalja. To e predstavljati izazov za mnoge vrednosne, drutvene i politike karakteristike preovlaujue nacionalistike politike kulture, ali to je cena izbora, kako individualnog tako i javnog. Integralna verzija teksta objavljenog u Politici Peanik.net, 04.08.2009.
ni mmf nije to je Bio

Kako se ini da javnost ne zna tano ime se rukovodi MMF i ta se od njega moe oekivati u ova krizna vremena, moda ima smisla objasniti, koliko je mogue jednostavnije, model kojim se MMF slui, u kojoj se on meri dopunjuje sa modelom Svetske banke, i da li su u njih unete neke bitnije promene u ovo vreme svetske krize? Na kraju moda ima smisla dodati kratko objanjenje o tome zato je potrebna, i da li je mogua, koordinacija monetarne i fiskalne politike? Polakov model Kada se itaju programi finansijske podrke koje MMF sklapa sa zemljama lanicama, moe se zapaziti da su analize na kojima se oni zasnivaju prilino eklektine, ali da su uslovi koji se postavljaju da bi se odobrila finansijska podrka prilino jednoobrazni. Ovo zato to se operativni vidovi, recimo, stendbaj aranmana, u velikoj meri rukovode poznatim Polakovim modelom zasnovanim na monetarnoj teoriji bilansa plaanja (vidi na primer J. J. Polak,
268
The IMF Monetary Model at Forty). Ta formulacija moe da zvui tehniki i dosta odbojno, ali je re o prilino jednostavnom shvatanju o tome sa kakvim se problemima u finansijskim transakcijama sa svetom mogu suoiti pojedine zemlje i kako bi im u tome MMF mogao pomoi, onda kada ne mogu redovno da izmiruju obaveze. Sam model je veoma jednostavan i moda ima smisla da se prikae. On se sastoji od etiri jednaine iz kojih se izvodi jedan cilj i jedno sredstvo kojim se taj cilj postie. L = kY ili L = kY M = mY L = R + D R = X M + K (tranja novca) (sklonost uvozu) (ponuda novca) (bilans plaanja) (1) (2) (3) (4)
Politika implikacija je: D = - (5)
Definicije simbola: Y stoji za nacionalni dohodak ili za bruto domai proizvod (BDP), L stoji za novac, M za uvoz, R za rezerve centralne banke, D za domai kredit, X za izvoz, K za priliv stranih sredstava, k za stepen monetizacije, a m za sklonost uvozu, dok stoji za promenu. Pretpostavlja se da su izvoz i priliv stranog kapitala odreeni spolja (X, K), odlukama stranih potroaa i investitora, a da su nacionalni dohodak, uvoz i koliina novca (Y, M, L) odreeni unutranjim iniocima, dakle privredom u celini, tako da privredne vlasti mogu neposredno da utiu jedino na rast kredita, zapravo domaeg kredita. Ukoliko se ovakva interpretacija modela prihvati, tada se moe razmiljati ovako: Ako se povea ponuda kredita, poveae se koliina novca (jednaina 3), pa i nacionalni dohodak (jednaina 1), a to znai i uvoz (jednaina 2), to e poveati deficit u spoljnoj trgovini i uzrokovati pad rezervi, ako je priliv novca iz inostranstva, K, odreen, kao to je pretpostavljeno, odlukama koje se donose u
269
inostranstvu. Dakle, sledi zakljuak da rast kredita vodi padu rezervi (jednaina 5). Ovo moe da dovede do makroekonomske nestabilnosti, recimo zato to e kurs postati nestabilan, zbog ega je potrebno odrati odreen nivo rezervi, a to se moe postii, u ovom modelu, jedino kontrolom kreditne ekspanzije. Dakle, cilj je odreeni nivo rezervi, a sredstvo je kontrola kreditne ekspanzije. Na osnovu ovoga modela moe se lako razumeti i koju ulogu ima MMF i zato postavlja uslove koji se mogu nai praktino u svim stendbaj programima. MMF kreditima moe da podupre rezerve, kako bi se stabilizovalo domae finansijsko trite, ali zato najee trai da se ispune tri uslova: (i) da se ustanovi donji nivo rezervi, (ii) da postoji gornja granica rasta kredita i (iii) da se javna potronja usklauje sa javnim prihodima, dakle da se ogranii mogunost deficitarnog finansiranja budeta (obino tako to se utvrdi gornja granica fiskalnog deficita u odnosu na BDP). Ovaj poslednji uslov je svakako najsporniji, pa nije nevano uoiti da nije eksplicitno sadran u osnovnom modelu. Naravno, nacionalni dohodak se moe razloiti na privatni i javni sektor, pa ako se privatni sektor ostavi po strani, deficit u javnom sektoru podrazumeva poveanje kredita, to onda, istom logikom kao i ranije, utie na deficit u platnom bilansu i vodi smanjenju rezervi. Usled toga, MMF brine o veliini fiskalnog deficita. No, taj uslov nije strogo reeno neophodan, ukoliko se monetarnom politikom kreditna ekspanzija zaista moe drati pod kontrolom. Ukoliko to nije mogue, bilo iz naelnih ili iz politikih razloga, tada je fiskalni uslov svakako neophodan, mada ostaje da se precizno formulie. No, ako se smatra da bi fiskalna politika trebalo da bude odgovorna za privrednu stabilnost, tada postaje jasno da to znai da e biti potrebno znaajno ograniiti diskrecionu javnu potronju, ali i sve druge kanale kojima se javna potronja poveava. Polazei od toga,
270
vremenom su poveavani uslovi koji bi trebalo, to neposredno a to posredno, da obezbede stabilnost fiskalnoj politici: to su takozvani strukturni uslovi ili ono to se naziva strukturnim reformama. Ideja je da je potrebno preraspodeliti odgovornost izmeu javnog i privatnog sektora tako da se smanji pritisak na fiskalnu politiku i ogranii njena sposobnost da izlazi u susret politikim, privrednim i socijalnim zahtevima. Iz tog pristupa je proizaao takozvani Vaingtonski konsenzus. Njegove elemente su MMF i Svetska banka postepeno ugraivali u svoje programe, bilo da su to bili stendbaj aranmani ili oni za strukturno prilagoavanje. Osnovna ideja ovoga konsenzusa nije bila ideoloka, kao to se esto misli. Da bi se to videlo, ima smisla vratiti se za as Polakovom modelu. Pretpostavimo da zemlja nema svoj novac ili da ima potpuno fleksibilan, slobodno plivajui kurs rezerve su u oba sluaja nepotrebne (ili gotovo nepotrebne). Da to ponovim: uzmimo da zemlja uvede evro ili dolar kao svoje zvanino sredstvo plaanja ili da ima svoj novac, ali je kurs potpuno fleksibilan i trenutno izjednaava bilans plaanja (recimo uvoz i izvoz: koliko izvoza, toliko uvoza), tada, u oba sluaja, rezerve nisu potrebne, pa nije potreban MMF, jer nije potrebna finansijska podrka rezervama centralne banke. Ako ovo nije realistino, nije nevano pitanje zato? Polakov model je uglavnom namenjen manje razvijenim zemljama, mada su se sa platnobilansnim problemima suoavale i razvijene zemlje. No, kada je re o manje razvijenim zemljama, monetarna i fiskalna politika mogu da budu nemone da se odupru zahtevima za jednom ili drugom vrstom intervencija, to moe da dovede do problema u bilansu plaanja. Oni e biti manji, moe se smatrati, ako su obaveze i odgovornosti valjano rasporeene. Vaingtonski konsenzus i gotovo sve druge strukturne reforme su nastali u potrazi za boljom raspodelom odgovornosti u privredi, drutvu i javnoj sferi. Budui da je re o preraspodeli prava i obaveza, ideoloki sporovi su neminovni, a obino se svode na sukob socijalista i liberala oko uloge drave i trita, to je dovelo do identifikacije strukturnih reformi
271
sa neoliberalizmom, jer one podrazumevaju jaanje privatnog, trinog sektora (mada ne uvek i svuda i ne jednoobrazno), a potom i do uverenja sledbenika i neobavetenih da je ideologija svemona, u negativnom i pozitivnom smislu. To, meutim, nije u skladu ni sa stvarnim problemom, ni sa ocenom valjanosti predloenih reenja. Recimo, neoliberali uglavnom nisu zagovornici Vaingtonskog konsenzusa. Ne zato to ne odobravaju jednu ili drugu od predloenih reformi, mada se o njima moe raspravljati, ve zbog znaajnog poveanja uloge meunarodnih finansijskih ustanova (MMF i Svetska banka). Ukoliko ste neoliberal, teko da ete prihvatiti da je poeljno i izvodivo da reforme u nekoj zemlji formulie i sprovodi, putem uslovljavanja, neka meunarodna ustanova. Uz to, kao to se moe videti iz prikazanog modela, fiskalna uslovljavanja i strukturne reforme nisu nephodni da bi MMF obavio svoju ulogu finansijske pomoi kako bi se odrala platnobilansna ravnotea. Ovo saznanje je vanije od ideolokih sporova, ma koliko da oni naizgled pomau razumevanju i objanjenju. Novi MMF U normalna vremena, MMF odobrava kredite u okolnostima kada neka privreda ne moe da sauva potreban nivo rezervi i da izvrava svoje spoljne finansijske obaveze, kada ti problemi nisu izazvani spolja, a promena privredne politike koja se zahteva ne moe da utie na meunarodnu privredu. Model po kome MMF odreuje sadraj konkretnih stendbaj programa, koji sam skicirao, ne moe se primeniti na globalne krize. Budui da je trenutna kriza globalna, MMF mora da se prilagodi, a i da se reformie, ukoliko se predvia da je globalizacija nezaustavljiv proces, pa e i krize u budunosti biti globalne. Imajui to u vidu, MMF se suoava sa tri osnovna izazova: Prvo, budui da je kriza globalna, potrebno je podstai globalnu tranju, a to znai da je potrebno podstai tranju pojedinanih drava (a ne smanjiti je kako sugerie postojei model). Sa tim ciljem,
272
MMF bi trebalo da znaajno povea svoj kreditni potencijal, za oko 1000 milijardi dolara. Nije, meutim, izvesno kako e ti krediti da poslue kreditnoj ekspanziji i ekspanziji tranje uopte u pojedinim zemljama? Kada je re o kreditima za brzu namenu (re je o 250 milijardi dolara), koje mogu da dobiju zemlje sa veoma dobrim istorijatom makroekonomske stabilnosti, i mogu da ga koriste kako nau za shodno, to je svakako jedan novi instrument koji bi mogao da poslui, recimo, i za poveanje budetske potronje, jer je re o kreditu uz koji ne idu nikakvi uslovi. No, pristup toj kreditnoj liniji ima relativno mali broj zemalja koje zadovoljavaju navedeni kriterijum. Drugi je problem ta initi sa zemljama koje se suoavaju sa platnobilansnim problemima, meu koje spadaju gotovo sve zemlje u tranziciji? Primena postojeeg modela na stendbaj aranmane sa ovim zemljama ini se da zahteva reenja koja su upravo suprotna od onih koja bi bila potrebna u okolnostima globalne krize. Recimo, u nekim sluajevima, podrka rezervama slui odranju fiksnog kursa u uslovima kada bi njegova korekcija i eventualni prelazak na plivajui kurs bili poeljni. U drugim sluajevima, insistiranje na fiskalnoj konsolidaciji oteava voenje monetarne politike koja odgovara karakteru globalne krize. Na primer, ako se inflacija usporava ili ako cene padaju, centralna banka bi mogla da podstakne poveano kreditiranje smanjenjem kamatne stope, ak uz depresijaciju kursa. No, to bi olakalo finansiranje fiskalnog deficita, pa se zato fiskalno prilagoavanje kombinuje sa restriktivnom monetarnom politikom, to smanjuje, a ne poveava ukupnu tranju. Ovo je posebno nepoeljno zato to se spoljnotrgovinska ravnotea u uslovima smanjenja globalne tranje uspostavlja ak i bre nego to se oekivalo, jer recesija vodi velikom padu uvoza. MMF se, dakle, suoava sa neadekvatnou modela na koji se oslanja, a alternative za sada nema. Trei problem je da je potreban globalni konsenzus o upravljanju globalnom privredom, a ne samo da nedostaje konsenzus, nego nema ni jasne ideje o potrebnim reformama. MMF je uinio jedan
273
vaan korak: odustao je od strukturnog uslovljavanja. Prevagnulo je shvatanje da MMF ne bi trebalo da uslovljava finasijsku pomo svim onim reformama koje su nale mesto u Vaingtonskom konsenzusu. Nezavisno od toga da li neko misli da su te reforme dobre ili ne, jasno je da nema mnogo smisla nastaviti sa pokuajima da se one uvode preko sporazuma sa meunarodnim finansijskim ustanovama, jer ne postoje efikasni mehanizmi da se one zaista sprovedu, a teta po kredibilitet onih koji ih zahtevaju i onih koji ih prihvataju, a ne mogu da ih sprovedu, je suvie velika. Uostalom, Vaingtonski konsenzus je trebalo da obezbedi stabilnost i rast u zemljama koje zapadnu u krizu, iz jednog ili drugog, ali domaeg razloga, a sada je problem kriza globalne privrede. U ovom asu, meutim, konsenzus o tome kako obezbediti stabilnost i rast globalne privrede nije na vidiku. Sa stanovita zemalja koje sada sklapaju stendbaj aranmane, ne izgleda kao da je MMF nov ili reformisan. Ovo je, pre svega, posledica injenice da stari model nije primenjiv, a novoga nema. MMF je, ipak, spremniji nego ranije da, recimo, odobri vii fiskalni deficit, pa je ak promenio i osnovni kriterijum kojim se rukovodi kada o tome donosi odluku. To moda signalizira u kom e se pravcu traiti novi model. U prolosti, MMF se uglavnom rukovodio veoma kratkoronim i kvantitativnim kriterijumima. Od njih se nee odustati, ali e se oni posmatrati u kontekstu odrivosti neke mere, kao to je recimo ona o dozvoljenom fiskalnom deficitu. Ovo je moda najlake predstaviti na sledei nain. Uzmimo da se zemlja suoava sa recesijom usled pada izvoza i priliva stranih sredstava. Smanjenje javne potronje, da bi se izbeglo zaduivanje, dodatno e smanjiti ukupnu tranju, a tako i javne prihode. Ukoliko je recesija duboka i produena, budetski e se deficit poveati, pa tako i javni dug, mada e se javna potronja, usled mera tednje, realno smanjiti. Visoki deficit i uveani javni dug e, opet, zahtevati dodatne mere tednje, usled ega moe da doe do produenja recesije ili do privredne stagnacije. Kod takvog razvoja
274
stvari, fiskalno prilagoavanje e se pokazati neodrivim, jer nee moi da se ispunjavaju obaveze prema budetskim korisnicima, a ni prema poveriocima. Kvantitativno izraeno, ako se privreda ne oporavi, pa je fiskalni deficit takav da je dodatno zaduivanje vee od privrednog rasta, to postaje oigledno neodrivo, jer dug raste bre od ukupne proizvodnje ili nacionalnog dohotka, to implicira da obaveze prema kreditorima u nekom asu nee moi da se izvravaju. Dakle, politika fiskalnog prilagoavanja mora da bude odriva, a ne tek restriktivna. A to zavisi i od privrednog rasta, a ne samo od stabilnosti. MMF je i ranije vodio rauna o fiskalnoj i o odrivosti deficita u razmeni sa inostranstvom (koji se belei na tekuem raunu bilansa plaanja). No, kako je MMF pozivan u pomo ili kada je kriza ve izbila ili kada je jasno da se ne moe izbei, kod formulisanja jednog ili drugog finansijskog programa, kriterijum odrivosti nije imao operativni smisao. Kljuni cilj je bila stabilizacija, a to je podrazumevalo da se krediti za poveanje rezervi ne koriste da bi se monetizovao budetski deficit. Primarni kratkoroni cilj je da se obezbedi stabilnost kursa kako ne bi dolo do izvlaenja novca iz bankarskog sistema i iz zemlje. Smanjenje javne potronje je potrebno ak i ako budet uopte nije zaduen. Ukoliko se vie panje posveti fiskalnoj odrivosti, to bi trebalo da dovede do promene modela finansijskog programiranja, ali ta e to tano znaiti za MMF ostaje da se vidi. Jasno je ve sada, meutim, da je MMF zabrinut zbog negativnih stopa rasta i shvata potrebu mnogo znaajnijeg poveanja kredita javnom sektoru kako bi se izbegla produena recesija ili stagnacija. No, u ovom asu, re je o eklektinom prilagoavanju, a ne o ozbiljnijoj reformi naina na koji se pristupa problemim sa kojima se suoavaju male, otvorene privrede u uslovima globalne krize.
275
Politika koordinacija MMF se stara o stabilnosti, uglavnom kratkoronoj. Ona, meutim, nije odriva ukoliko je privredni rast nezadovoljavajui. Staranje o rastu i razvoju manje razvijenih zemalja je povereno Svetskoj banci i nizu drugih meunarodnih finansijskih ustanova koje bi trebalo da podre rast investicija, javnih i privatnih. Svetska bi banka, dakle, trebalo da ima za cilj da podri odreeni nivo, preteeno javnih ulaganja, dakle da podstakne odriv privredni rast, ali u kontekstu obezbeene makroekonomske stabilnosti. Detalje modela na koji se uglavnom oslanja Svetska banka nema smisla ovde iznositi; dovoljno je rei da je cilj poveanje investicija kako bi se ubrzao rast, pod uslovom da se obezbedi odrivost platnog bilansa, jer e znaajan deo privatnih investicija doi iz inostranstva. Pored toga, krediti i pomo meunarodnih finansijskih ustanova, a i iz drugih izvora, imaju fiskalne posledice (na vie naina, u koje ovde nema smisla ulaziti), zbog ega bi fiskalna politika mogla da ugrozi makroekonomsku stabilnost. Usled toga, privredni rast je uslovljen ouvanjem, pre svega, spoljne, platnobilansne, stabilnosti. Sa stanovita koordinacije privrednih politika, to podrazumeva da je struktura intervencije meunarodnih finansijskih ustanova sledea: Fiskalna politika bi trebalo da se prilagoava monetarnoj. Ovo se sada donekle menja pomenutim suoavanjem sa problemima globalne krize i preko usvajanja kriterijuma odrivosti u sastavljanju finansijskih programa, ali je otvoreno pitanje u kojoj se meri kljuni odnos monetarne i fiskalne politike mogu promeniti, ne samo u kontekstu postojee strukture meunarodnih odnosa i ustanova, ve i u naelu. Ovo je kljuni problem pred kojim se nalaze oni koji razmiljaju o reformi globalne regulative i sistema globalnog upravljanja. Ako se uoi da je globalni sistem upravljanja zasnovan na prednosti monetarne nad fiskalnom politikom, tada se relativno lako mogu
276
razumeti problemi sa kojima se suoavaju meunarodne finansijske ustanove kada tu kombinaciju privredne politike sugeriu zemljama lanicama. Jer je odnos izmeu ove dve politike u dravama najee upravo obrnut: fiskalna politika obino ima znaajnu prednost u odnosu na monetarnu. to otvara pitanje mogunosti koordinacije ovih dveju politika, kako na nacionalnom tako i na meunarodnom nivou. Da bi se videlo o emu je tano re, moda ima smisla neto formalnije, mada i dalje pojednostavljeno, prikazati problem. Dakle, napiimo jednainu 1 u obliku kvantitativne teorije novca: Y = vL (6) gde je v brzina opticaja novca (1/k iz jednaine 1). Uzmimo sada uslov za odrivost fiskalne politike:
javni dug/nivo cena = oekivana sadanja vrednost buduih suficita (7) gde je javni dug izraen nominalno (na primer u evrima), a pod suficitom se misli na viak javnih prihoda nad rashodima, posle odbitka trokova kamata; nivo cena se moe, u otvorenoj privredi, zameniti i stabilnim kursom (jer devalvacija implicira inflaciju i obratno, inflacija implicira devalvaciju). Ovom se jednainom samo kae da je javni dug potrebno isplatiti iz buduih uteda u javnim prihodima (iz veih poreskih prihoda u budunosti). Ovde ima smisla uoiti da su potrebni suficiti manji ukoliko je nivo cena vii, a javni dug se ne menja. Iz ega se moe zakljuiti da je jedan nain da se obezbedi odrivost javnih finansija oslanjanje na inflaciju. Trea relacija koja je korisna u ovom kontekstu jeste sledea:
S I = CA ili (S I) CA = 0 (8) gde je S tednja, a I predstavljaju ulaganja, dok je CA tekui raun bilansa plaanja. Ako se tednja i ulaganja razloe na privatnu i javnu komponentu, imamo:
277
(Sp Ip) + (Sj Ij) CA = 0 (9) gde p stoji za privatno a j za javno. Pretpostavimo da je tekui raun izbalansiran, dakle jednak je nuli, pa onda ako privatni sektor tedi manje nego to ulae, javni sektor mora da tedi vie nego to ulae, dakle ako je privatni sektor u deficitu, javni je u suficitu i obratno, ako privatni tedi vie nego to ulae, javni mora da ulae vie nego to tedi, dakle da bude u deficitu. Ako oba tede vie nego to ulau, tekui raun mora da bude u suficitu (to je, recimo, sluaj Kine). Ako su i privatni i javni u deficitu, tekui raun takoe mora da bude u deficitu (to je, recimo, sluaj Srbije). E sada, ako su potrebni znaajni fiskalni suficiti u budunosti kako bi se mogao servisirati javni dug i ako je potrebno da se povea privatna tednja kako bi se privatni sektor razduio, tekui raun mora da bude u suficitu. Na tekuem raunu su najvaniji uvoz i izvoz, to znai da je potreban suficit u bilansu spoljne trgovine. Alternativa tome moe da izgleda da je inflacija. Ako se povea ponuda novca ili njegova brzina opticaja (jednaina 6), inflacija bi mogla da se ubrza, to bi smanjilo potrebu za suficitima, recimo u jednaini 7, to naravno podrazumeva deficit na tekuem raunu. U sistemima gde je monetarna politika nezavisna, to nije mogue zato to je njen cilj odravanje inflacije na niskom nivou, obino negde oko 2% godinje. Druga mogunost jeste da fiskalne vlasti ubede javnost da nee poveavati poreze kako bi finansirale javni dug, to e voditi poveanoj potronji i vioj inflaciji. To je uglavnom politika kojoj su sklone mnoge zemlje: iz politikih razloga, fiskalna politika ima prednost nad monetarnom, posebno u zemljama koje nisu politiki stabilne, to podrazumeva bri rast cena i deficit u razmeni sa inostranstvom, ako privatna tednja ne raste dovoljno brzo da kompenzuje inflatorno finansiranje javne potronje. Sistem meunarodnih finansijskih ustanova je koncipiran tako da ovu nadmonost fiskalne politike nad monetarnom preokrene. Ovo je neophodno upravo zato to sklonost vlasti da se oslanjaju na inflaciju vodi deficitu u spoljnoj trgovini i na tekuem raunu.
278
Budui da se obaveze prema inostranstvu ne mogu obezvrediti inflacijom, suoavanje sa krizom u platnom bilansu bi trebalo da disciplinuje javne finansije. To, meutim, nailazi na politike otpore, to je jedan od razloga da se fiskalna prilagoavanja najee sprovode ili kada se ve zapadne u krizu ili kada je seanje na prethodnu krizu jo svee. Odgovor koji se namee jeste potreba koordinacije fiskalne i monetarne politike. To je lake rei nego konceptualizovati i sprovesti. Iskustvo iz poslednjih dvadesetak godina je izgleda ubedilo MMF da nema smisla insistirati na strukturnim uslovima, jer se oni uglavnom ne ispunjavaju. Ali, ako se od njih odustane, nije lako videti kako e se ukloniti, ili bar oslabiti, nadmonost fiskalne nad monetarnom politikom? Pored toga, teko je ubedljivo argumentovati da je promena potrebna, pa ak i da je koordinacija potrebna, kada je osnovni cilj u ovoj svetskoj krizi podsticanje javne potronje, jer je monetarna politika nemona, a privatna tednja raste. U ovom asu, kriza je globalna i MMF bi svakako hteo da nekako podstakne fiskalnu ekspanziju kako bi se poveala globalna tranja, ali to bi podrazumevalo da se promeni osnovna strategija odnosa izmeu monetarne i fiskalne politike na kojoj se zasniva sistem meunarodnih finansijskih ustanova. Trenutno se reenja trae i predlau eklektiki, jer nije jasno kako bi novi sistem trebalo da izgleda, ako se uopte smatra da je potreban. Problem politike koordinacije monetarnih i fiskalnih vlasti je pogotovo sloen kada je re o globalnoj privredi. Da bi se videlo zato, valja poi od zapaanja da je svetska privreda, naravno, po definiciji, zatvorena privreda nema platni bilans jer nema spoljnu trgovinu i spoljnu razmenu uopte. Kako razumeti izbijanje globalne krize i koji skup mera bi mogao da sprei izbijanje neke nove globalne krize? Ukoliko se svetska privreda posmatra kao jedna zatvorena privreda, finansijsku je krizu relativno lako razumeti. Iskustvo sa krizama bankarskih sistema u periodima kada nisu postojale centralne banke, ili su vodile ravu monetarnu politiku, i kada nisu postojali sistemi
279
osiguranja depozita je bogato. Takoe, poznate su krize koje su nastajale usled deficitarnog finansiranja javnih rashoda, na primer da bi se finansirali ratovi. Globalna kriza bi se mogla shvatiti kao tipian primer sloma bankarskog sistema i javnih finansija poput finansijskih i privrednih kriza u Evropi i Americi koje su bile karakteristini za neregulisane privrede u devetnaestom veku. Ako bi se tako shvatila trenutna svetska kriza, moglo bi da se predloi da se uvedu svetski novac i svetska centralna banka i da se usvoje neka fiskalna pravila, ako ne ve i svetski fiskalni sistem. Uz to je mogue slobodnija trita robe, usluga, rada i kapitala. To ve lii na Evropsku uniju, a ne bi se moglo rei da je u njoj postignuta idealna kordinacija trita, fiskalnog i monetarnog sistema. A teko bi bilo rei da se bilo gde moe uoiti interes za daljom politikom integracijom: nje nema ni u Evropskoj uniji. Tako da u ovom asu nedostaju ideje kako da se reformie svetski finansijski sistem i kako da se usklade modeli meunarodnih finansijskih ustanova sa politikama koje po prirodi stvari slede nacionalne privrede. Zakljuak MMF se prilagoava svetskoj krizi, to se posebno ogleda u pragmatinijem razumevanju fiskalne politike i u potpunom odustajanju od strukturnih uslova. On bi i da se reformie, nove okolnosti to zahtevaju, ali nije lako ni formulisati novi model na koji bi se te reforme oslonile niti obezbediti potrebnu politiku koordinaciju kako na nacionalnom tako pogotovo na meunarodnom nivou. Imanuel Kant je mislio da je potrebno vie kriza, jedna gora od druge, da bi se videle prednosti oiglednih reenja. Jo, dakle, nemamo dovoljno iskustva. Peanik.net, 04.08.2009.
280
zanimljivo
Da li se neko sea kako su oni koji su govorili da iza napada na medije takozvanih drugosrbijanaca stoji drava, bili okarakterisani kao paranoidni ili paranoini? Sea li se neko gde je to objavljivano? I koji su urednici odobravali objavljivanje tih tekstova? To je samo poetak. ta misle urednici novina u kojima se neprekidno objavljuju napisi i komentari o izdajnicima, evrofanaticima i stranim plaenicima, ta se time trai od vlasti? Ili oni misle da e meanje drave koje time zazivaju pogoditi ba samo one kojima oni nadevaju imena i insinuiraju motive? Valja, meutim, da razmisle i o sledeem: ta misle oni koji veliaju ruske vlasti, oni koji ne smatraju da bi trebalo biti osetljiv na iransko krenje ljudskih prava ili nemaju nita protiv oslanjanja na sve mogue autoritarne stubove da to nee podstai autoritarne sklonosti srpskih vlasti? Ukoliko misle da e se to nekako uperiti samo protiv onih koji nisu nai, imaju sada ta da naue. Konano, ta tano misle oni koji zagovaraju upotrebu svih sredstava da se zatite nai krivci za zloine i za podsticanje na zloine? Da to nee podstai upotrebu svih tih sredstava kada je re o patriotskim novinama kada smetaju onima na vlasti? Ili, ta tano misle oni koji neprestano podrivaju legitimnost Hakog tribunala da e to poveati ugled sudstva kod kue i da e mu obezbediti nezavisnost? Meni su lino najzanimljiviji kritiari liberalizma i oni koji re neoliberalizam koriste kao psovku. ija oni misle da je vrednost zvana sloboda tampe? I ta tano oni misle da ti liberali ili neoliberali smatraju, odakle dolazi najvea pretnja slobodi tampe? Od kritiara i protivnika liberala ili neoliberala ili moda od vlasti? Ili moda misle da je udno to vlasti nee ustuknuti pred patriotama, nacionalistima, onima iste krvi ili miljenja ako su im
281
ugroeni interesi? Ili misle da su zatieni oni koji rade u dravnim novinama i televiziji ili ih ureuju? Ili oni koji hvale jednog ili drugog predsednika, ministra ili nekog drugog politiara? Bio sam u jednom asu u predsednitvu Srpskog filozofskog drutva. Tada je bila popularna parola uhapsite Vlasija. Pa je jedan lan predsednitva predloio da se i mi pridruimo. ta, pitao sam, ako sutra ponu da hapse i biju nae? Posle je doao 9. mart i sve ostalo. Ima neega u tom liberalizmu, samo se teko ui na tuoj koi. Peanik.net, 02.09.2009.
treBalo Bi
Na emu se zasnivaju politiki saveti i preporuke i kako se moe oceniti njihova ispravnost? Postoje bar tri razraena pristupa: veberovski, kejnzijanski i pristup teorije javnog izbora. Moda ima smisla izloiti ih i ilustrovati na nekim relativno aktuelnim primerima, jer je sada neizvesnije nego to je doskora bilo u kojoj meri odluku o tome ta bi trebalo initi moemo da zasnujemo na onome to znamo. Instrumentalna racionalnost Opti oblik preporuke, saveta i slinih normativnih sudova jeste u skladu sa instrumentalnom racionalnou: ako se eli X (cilj), trebalo bi uiniti Y (sredstvo). Izbor ciljeva se rukovodi poeljnou, a sredstava ostvarivou. Kako se vri jedan ili drugi izbor, nezavisno je pitanje, a isto vai i za naela na kojima se zasniva izbor bilo ciljeva ili sredstava. Koliko moemo ovo trebalo bi da podupremo onim to znamo?
282
Ostvarivost i efikasnost Ako se poe od pretpostavke da preporuke i saveti o izboru politikih ciljeva ne mogu da se racionalizuju pozivanjem na neku vrstu strunosti, dakle ne mogu da se profesionalizuju, preostaje da se preporui nain na koji izabrani ciljevi mogu da se ostvare. To se moe nazvati veberovskim pristupom politici: struni savet, bilo da potie od nekoga ko se bavi naukom ili od, recimo, tehnokrate ili birokrate, sadri ocenu o ostvarivosti izabranih ciljeva i o efikasnosti dostupnih sredstava. Da li je neki cilj poeljan ili ne, to ne moe, u ovom pristupu, da bude predmet saveta ili preporuke koji bi da se pozovu na neki vid strunosti i objektivnosti. Na primer, Veberov idealni birokrata moe da internalizuje ciljeve politiara, ali politiki izbor ne moe da se birokratizuje. Ovo moe da izgleda kao suvie usko shvatanje normativnih mogunosti naunog ili strunog znanja u politikim stvarima. No, ako se pogledaju problemi sa kojima se, posebno danas, suoavaju politike, ekonomske i druge drutvene nauke kada je potrebno da samo preporue jednu ili drugu politiku, postae jasno da je esto veoma teko valjano zasnovati struni savet samo o tome koja su sredstva efikasna, to jest na koji nain bi se neki cilj mogao postii, o oceni poeljnosti cilja i da ne govorimo. Zato? Zato to je potrebno utvrditi dve stvari, a nijedna nije jednostavna (ne samo u ovom pristupu nego uopte). Prvo, da bi se preporuilo da bi trebalo uraditi Y, ako se eli cilj X, potrebno je da izmeu sredstva i cilja postoji uzrono-posledina veza; da se korienjem sredstva moe obezbediti postizanje cilja. Ukoliko nije mogue neposredno, eksperimentalno ustanoviti kauzalnu vezu, potrebno je najpre kauzalnu vezu izmeu nekog Y i nekog X indukovati na bazi postojeih podataka, a potom, na neki nain, utvrditi da e se ta veza odrati i ako se od tog empirijski utvrenog uzroka napravi politiko sredstvo, dakle ako se njime neposredno ili posredno manipulie.
283
Na primer, moda se moe empirijski utvrditi da poveanje koliine novca u opticaju ubrzava inflaciju, ali to jo ne znai da e centralna banka poveanjem koliine novca ubrzati inflaciju. Ova razlika izmeu kauzalne i politike veze je jedna interpretacija Lukasove (Robert Lukas, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju) kritike ekonomske politike. Nije isto, da to preformuliem, rei (i) da je Y uzrok, a X posledica i rei (ii) da emo manipulacijom sredstva Y, postii cilj X. Jer je manipulacija, politika intervencija dakle, dodatni inilac koji moe da utie na efikasnost i ak na postojanje kauzalne veze. Ovo je problem sa kojim se suoavaju privredne vlasti u naporu da utiu na razvoj trenutne finansijske i privredne krize. Recimo, da bismo savetovali da je potrebno poveati javne rashode kako bi se ublaio pad proizvodnje i zaposlenosti, potrebno je da znamo koliki je efekat dodatne javne potronje na proizvodnju i zaposlenost. Potrebno je, jednostavno reeno, utvrditi vrednost multiplikatora: sa koliko je potrebno pomnoiti dodatnu jedinicu javnih rashoda da bi se izraunalo za koliko e biti poveana ukupna potronja. Za to nam je potrebno da utvrdimo vrednost multiplikatora na osnovu postojeih podataka, dakle da utvrdimo, ako je to mogue, koja je u prolosti bila vrednost multiplikatora. Pa da na osnovu toga izraunamo koliki bi efekat trebalo da ima danas, kako bismo mogli da preporuimo koliko bi trebalo da bude poveanje javne potronje, kako bismo ostvarili poeljni nivo rasta proizvodnje i zaposlenosti. No, da bismo formulisali preporuku, morali bismo da pretpostavimo ili da izmeu prolosti i sadanjosti nema bitne razlike, bar u onome to je vano za ovaj konkretan problem, ili bismo morali da znamo ili otkrijemo zakonitost na osnovu koje moemo da zakljuimo da je taj multiplikator koji nam je potreban i iju smo vrednost utvrdili na osnovu postojeih podataka stabilan. Recimo, na osnovu istorijskog iskustva ekonomisti u Obaminoj administraciji su, ako se ne varam, doli do multiplikatora javne potronje od 1,6 (MMF je doao do neto drugaijih procena). Drugi su opet preduzeli
284
da utvrde koju vrednost impliciraju postojei makroekonomski modeli, koji bi trebalo da se oslanjaju na odreene zakonomernosti, na strukturne karakteristike; trenutni zakljuak je da je po praktino svim postojeim modelima multiplikator znatno manji. Isti problem je i sa multiplikatorom smanjenja poreza; po jednoj veoma uticajnoj proceni, zasnovanoj na amerikim podacima, multiplikator je veoma veliki, dok je po drugoj, skoranjoj proceni, koja se oslanja na drugaije teorijske pretpostavke, relativno mali. Stvar je jo komplikovanija ukoliko je namera da se utvrdi efekat poveane potronje na zaposlenost. U jednom smislu to moe da izgleda jednostavnije, jer drava moe neposredno da zaposli ljude, da ih naprosto stavi na platni spisak. No, ako je namera da to zapoljavanje bude dobrovoljno i produktivno, postaje dosta komplikovano utvrditi koliki je efekat dodatnog dravnog zapoljavanja na ukupno zapoljavanje. To je pogotovo teko proceniti ukoliko je namera poveane javne potronje da se podstakne zapoljavanje u privatnom sektoru. ak i ako se direktno podstakne potronja, potrebno je znati koliko e ta dodatna potronja doneti novih zaposlenja, budui da postoji viak kapaciteta, a veoma je verovatno i da e preduzetnici hteti da poveaju produktivnost, iz vie razloga. Naravno, kada bismo znali privredne zakonitosti, recimo one koje odreuju poslovne cikluse, ne bi trebalo da bude problema da se izraunaju efekti poveanih javnih izdataka, bilo da je re o neposrednoj javnoj potronji ili o poreskim olakicama, i na proizvodnju i na zaposlenost. Na alost, postojei modeli, kao uostalom i mnogi raniji koji su se bavili poslovnim ciklusima, daleko su od utvrivanja bilo kakve zakonomernosti i nisu od velike koristi kada je potrebno struno i zasnovano formulisati neki politiki savet ili preporuku. Tako da je i ovaj, po mnogima skromni normativizam veberovskog tipa, suoen sa veoma zahtevnim zadatkom pri formulisanju politikih saveta i preporuka. to ne znai da je bolje oslanjati sa na zdrav razum ili na autoritet jedne ili druge doktrine.
285
Poeljnost i moralni imperativ Da li drutvene i humanistike nauke imaju neto da kau i kada je re o izboru ciljeva? I ako imaju, kako bi na taj izbor mogle da utiu? Stanovite koje se moe nazvati kejnzijanskim zasniva se na uverenju da postoje kriterijumi za izbor ciljeva i da se na taj izbor moe uticati. Na primer, moe se tvrditi da je cilj privredne politike puna zaposlenost, a posao ekonomiste da ubedi politiare u poeljnost toga cilja i da ih savetuje kojim se sredstvima on moe postii. Kako se dolazi do izbora ispravnog cilja? Kada je re o ovom konkretnom cilju, dakle o cilju obezbeenja pune zaposlenosti, izbor je neto pojednostavljen zato to postoji teorija po kojoj odreeni privredni sistem, sistem slobodne trgovine, sam po sebi obezbeuje punu zaposlenost (to, naravno, ne mora da znai da nema nezaposlenih). Dakle, ukoliko se taj sistem opravdava time to efikasno alocira privredne resurse, pa tako i rad, putem pune zaposlenosti, tada je ve prihvaen taj cilj, jedino to on nije politiki ve je dat kao implikacija trinih ustanova. Ukoliko ste ubeeni u ispravnost cilja, ali se on ne ostvaruje autonomnim delovanjem ustanova trita rada, bar ne u svim okolnostima, tada je potrebno utvrditi da li je on ostvariv politikim sredstvima? Ukoliko ste, dakle, ubeeni u ispravnost cilja i ako ste doli do saznanja da postoji politiki nain da se on ostvari, u okolnostima kada drutveni ili privredni sistem nisu efikasni u odnosu na taj cilj, tada je potrebno ubediti politiare u opravdanost cilja i u efikasnost politikih sredstava da se on ostvari. Osnovni sadraj saveta ili preporuke, u kejnzijanskom pristupu, nije samo efikasnost preporuenih sredstava, kao u veberovskom pristupu, ve ubedljivost; politiki savet sadri ubeenost u ispravnost cilja i ubedljivost u njegovu ostvarivost politikim sredstvima. Trebalo bi, savet je, teiti upravo tom politikom cilju i trebalo bi upotrebiti upravo ova politika sredstva. Naravno, problemi sa kojima se suoava veberovski pristup su i dalje tu. Kako znamo da je neko sredstvo efikasno i koliko? Ono to karakterie kejnzijanski pristup nije otkrie nekog novog politikog
286
sredstva, ve shvatanje da se politiari mogu savetovati u vezi sa izborom politikih ciljeva. Argumenti za jedan ili drugi cilj su prevashodno moralni. Posao savetovanja o tome koji je cilj bolji od nekog drugog je donekle olakan samom prirodom drutvenih nauka, recimo ekonomske nauke. Budui da, recimo, ova poslednja smatra da moe da dokae, uzimam pojednostavljen primer, da privatni poroci vode javnim vrlinama, potrebno je samo pokazati da se te javne vrline mogu podrati politikim sredstvima ukoliko privatni poroci nisu dovoljni. ak i ako je u to potrebno ubediti politiare koji su samo olienje privatne poronosti da je ostvarenje tog cilja poeljno, da je zapravo moralni imperativ. Uostalom, demokratski sistem je takoe zasnovan na pretpostavci da se privatni poroci politiara mogu iskoristiti da bi se ostvarili javni interesi. Kejnzijanski pristup nije politiki naivan (mogao bi da se nazove makijavelistikim, kada bi mogla da se izbegne negativna konotacija; o tome sam vie pisao u knjizi Politika vrednovanja), to se vidi ve po tome to se smatra da nije dovoljno politiare savetovati, ve i da ti saveti moraju da budu ubedljivi. Ovo je potrebno razlikovati od pristupa koji se moe nai u ekonomiji blagostanja, gde se razmatra emu bi trebalo da tei benevolentni diktator i kojim bi sredstvima trebalo te ciljeve da ostvari. Pretpostavkom o benevolentnom diktatoru se, naravno, politiki problemi ostavljaju po strani (mada ne i moralni, jer benevolentni diktator mora da dela pod odreenim moralnim imperativom), zato to je namera da se ustanovi samo da li postoji saglasnost pojedinanih ciljeva i da li, u naelu, postoje sredstva koja ih ine ostvarivim. Politiki kontekst, meutim, mora da rauna sa sukobima oko ciljeva i sa problemima kod primene pojedinih politikih sredstava. Kejnzijanski pristup polazi upravo od ovih politikih ogranienja. Usled ega se smatra da je potrebno da i savetnik i politiar imaju odgovarajua ubeenja kako bi prihvatili poeljne ciljeve i oslonili se na dostupna sredstva. Ova su ubeenja moralna i politika. Da bi se videlo na ta se misli, uzeu za primer samog Kejnza, pri emu kejnzijanizam
287
kao metodologija savetovanja nema obaveze prema specifinim Kejnzovim shvatanjima. Kejnz je, dakle, smatrao da je potrebno pretpostaviti da su ljudi, i kao moralna bia, racionalni. esto se grei jer se misli da kada se pretpostavi da su ljudi racionalni ili da su drutvene ustanove, kao to je recimo trite, efikasne da se time kae da su i sama ponaanja dobra i da su posledice tih ponaanja, zbog efikasnosti ustanova, dobre ili ispravne, u nekom smislu te rei. Na primer, da hipoteza o efikasnosti finansijskih trita, koja je sada predmet estoke kritike, znai da ne bi trebalo oekivati da e doi do kraha berzi ili do poslovnih ciklusa. Ovo, meutim, nije sadraj te hipoteze. Hipoteza kae da e trita uzeti u obzir sve informacije koje su dostupne, zbog ega se kae da su efikasna; ona ne iskljuuju sistematski bilo koju informaciju. Re je, naravno, o hipotezi, pa to ne mora da bude tano. Recimo, jedna implikacija ove hipoteze da se cene na finansijskom tritu kreu sluajnim koracima (random walk) osporava se u nekim empirijskim istraivanjima. No, ak i ako bi se hipoteza o efikasnosti finansijskog trita osporila, to ne znai da bismo morali da pretpostavimo da ljudi nisu racionalni da bismo objasnili trina kretanja. to je jo vanije, nije uopte jasno da bismo mogli da politiki savetujemo iracionalne pojedince, bilo da se bave privrednim ili politikim stvarima. Konano, ako bismo i ustanovili da finansijska trita tee da se kreu izmeu buma i kraha, to nije od velike koristi jer i to bi podrazumevalo da ne moemo da predvidimo kada e biti bum, a kada tano krah. Druga stvar je moralna kritika, kojoj je i sam Kejnz bio sklon. Po njemu, utilitarizam uopte nije moralno, ve amoralno uenje. No, ukoliko je to moralno stanovite sa kojim je potrebno raunati, potrebno je politike savete i ubeivanja zasnovati na toj pretpostavci. U tom kontekstu, dakle polazei od moralno racionalnih pojedinaca u bilo kojoj ulozi, potrebno je formulisati politiki savet koji e ubediti politiare da su duni da tee punoj zaposlenosti i da se do nje moe doi sredstvima fiskalne politike u uslovima kada druga sredstva, na primer ona monetarne politike, nisu efikasna.
288
Ovaj pristup, da uzmem jedan akutuelan primer, prihvataju i meunarodne finansijske ustanove MMF i Svetska banka. Ovo je iz istog razloga kao u primeru sa punom zaposlenou. Neki politiki ciljevi su praktino implicirani shvatanjem o tome kako privreda funkcionie. Moe, recimo, da se raspravlja da li je potrebna centralna banka, ali ako se ustanovi da jeste, jedan od ciljeva e biti odravanje stabilnosti cena. Takoe, mogue je pretpostaviti ta bi bilo kada ne bi postojala drava ili kada bi njene funkcije bile obavljane i finansirane neprinudno. Ali, ako se uspostavi poreski sistem, drava mora da vodi rauna o odrivosti javnih finansija. O ovim ciljevima, na primer stabilnosti o kojoj se stara MMF, i privrednom rastu to je u nadlenosti Svetske banke (vie o tome u mom napisu Ni MMF nije to je bio), i o tome ta se tano pod njima podrazumeva moe se raspravljati, to se i ini u komunikaciji sa multilateralnim meunarodnim ustanovama, koje koriste jedan ili drugi argument kako bi uticali na privrednu politiku zemlje, i uslovljavaju podrku njenim sprovoenjem. U osnovi kejnzijanskog pristupa jeste shvatanje da je mogue politikim putem ostvariti ciljeve koji motiviu privredne i druge aktivnosti, ali ih autonomne ustanove ne postiu uvek ili ne na najbolji nain. Ukoliko ljudi trae posao i ne mogu da ga nau, neto nije u redu sa tritem rada, jer bi ono trebalo da omogui da prevlada cena koja e obezbediti da svako ko trai posao nae poslodavca i da svaki poslodavac moe da zaposli tano onoliko ljudi koliko mu je potrebno. U tom sluaju, potrebno je ubediti politiare da bi trebalo da prihvate cilj pune zaposlenosti i da usvoje preporuku kako da ga ostvare. Ostaje, naravno, veberovski problem o postojanju ostvarive politike i efikasnih sredstava. Prvobitno i druga stanja Zato bi to politiarima bilo u interesu? Uzmimo da partija, vlada, predsednik ili voa mogu da ostanu na vlasti i ako je nezaposlenost
289
visoka i cene povremeno rastu hiperinflatorno i siromatvo je raireno i nejednakost je ogromna ili u uslovima neke kombinacije ovih privrednih karakteristika. Uz to, neka cveta korupcija, nema bezbednosti i o slobodama uopte nema smisla govoriti. Zato bi oni na vlasti, ako mogu da ostanu na vlasti, hteli da bilo ta promene, bilo da je re o politikim ciljevima ili o sredstvima vladanja? Najpre valja ustanoviti da li je takvo stanje ravnoteno, dakle da li moe da se odri i ako se pretpostavi da su svi ljudi racionalni i delaju u skladu sa sopstvenim, racionalno shvaenim interesima. Teorija javnog izbora slui tome. Postoji veliki broj ravnotenih stanja u koja zemlje, privrede, drutva, politike zajednice mogu da zapadnu pod jednakim optim uslovima o racionalnosti ljudi, raspoloivosti sredstava i tehnolokoj razvijenosti. Pojednostavljeno reeno, totalitarni sistem je mogu i u razvijenoj zemlji, a demokratija ili politiki i privredno slobodna zemlja je mogua i ako je ona nerazvijena i siromana. Nije neophodno pozivati se na posebne okolnosti ili tvrditi da je jedno ili drugo ravnoteno stanje nestabilno, privremeno ili istorijski neodrivo. Sasvim je mogue da neka zemlja opstaje u stanju koje se moe oceniti kao ravo ili ak katastrofalno u duem periodu vremena, pa ak i kroz niz generacija. Sasvim je mogue u tom smislu da je to u skladu sa pretpostavkom da su svi ljudi racionalni, pa ak i moralni. U tim okolnostima, veberovski savetnik bi svejedno imao posla, dok bi korist od kejnzijanskog savetnika bila veoma ograniena. Jasno je da i najgori sistem moe da se uini efikasnijim, to bi bio zadatak veberovskog savetnika. Takoe, neki se javno poeljni ciljevi mogu postii i u totalitarnim reimima recimo puna zaposlenost ili socijalna i zdravstvena zatita, to bi obezbedilo da i kejnzijanski savetnik ima ta da kae i u ta da ubeuje takve politiare. Da bi se postiglo vie od toga, potrebno je razmotriti postupak odluivanja o ciljevima i o sredstvima, kao i o nainu njihovog usklaivanja. To je normativna strana teorije javnog izbora.
290
Ukratko reeno, potrebno je dvostepeno odluivanje. U prvom je koraku potrebno izabrati ravnoteno stanje koje je najbolje u poreenju sa svim moguim takvim stanjima. U drugom se donose odluke o nainima na koje se ostvaruju specifini ciljevi i interesi. Na primer, u prvom se koraku odluuje o tome hoe li se, na primer, uspostaviti liberalni sistem vladavine prava, slobodne trgovine, privatne svojine i demokratskog odluivanja, a u drugom se raspravlja o jednoj ili drugoj politici, privrednoj ili bilo kojoj drugoj. Konkretni saveti o tome u kojim uslovima bi bili doneti poeljni odgovori na pitanja kada se biraju trajne ustanove i kada se odluuje o politici, sadrani su u ogromnoj literaturi o ustavnim konvencijama, izbornim sistemima, organizaciji vlasti, vladavini prava i svemu onome ime se bave drutvene nauke. Ovde nema smisla ulaziti u detalje, ve je dovoljno ukazati na to da politiki savet u smislu teorije javnog izbora mora uvek da sadri oba ova koraka: kako su konkretne politike usklaene sa fundamentalnim drutvenim ugovorom, da ga tako nazovem, dakle sa ciljevima i sredstvima koji su sadrani u nekom idealnom ustavu, koliko god da je on udaljen od trenutnog stanja stvari. Naravno, ne mora da se smatra da je prvobitno stanje neka vrste liberalne demokratije, ve naprotiv jedan ili drugi vid diktature ili ak totalitarizma. Recimo, neki teoretiari javnog izbora smatraju da je liberalni (ne benevolentni) diktator najbolje reenje, jer kombinuje slobodu i odgovornost, to se ne moe rei za demokratije, jer one tee da preraspodeljuju bogatstvo i dohotke, pa i ivotne anse. Dakle, kao i u sluaju prethodna dva pristupa, savetnici koji se oslanjaju na teoriju izbora imali bi posla i u autoritarnim reimima. Trenutno, zbog globalne krize, preispituju se same osnove nacionalnih ustanova, a i onih globalnih. U tom smislu, sada je vreme za savete i preporuke zasnovane na teoriji javnog izbora. Malo je verovatno, ali nije iskljueno u pojedinanim sluajevima,
291
da e uspeh postii oni koji savetuju povratak na jedan ili drugi vid autoritarizma ili na jednu ili drugu vrstu blokovske podeljenosti sveta, osim u nekim dravama koje tee da postanu klijenti veih drava. Malo je, takoe, verovatno da e se napraviti neki veliki reformski koraci kako na nacionalnom, tako i na regionalnom i globalnom nivou. Jasno je, meutim, da se o konkretnim politikama mora razmiljati u kontekstu prvih naela, da se tako izrazim. Uporeenje i zakljuak Izmeu ovih triju pristupa politikim preporukama ili savetima, postoji odreena podela rada u razvijenijim ili, to bi Rols rekao, razumnijim dravama, pa i u takvim politikim zajednicama kakva je Evropska unija. Veberovski pristup je najbolji za samostalnu, profesionalnu i depolitizovanu administraciju i za nezavisne meritokratske ustanove, kakva je recimo centralna banka, ali onih drugih ustanova ima mnogo vie. Kejnzijanski pristup je najpogodniji za istraivake ustanove koje ele da utiu na one koji donose politike i druge odluke; oni bi trebalo da utvrde empirijske kauzalitete i da savetuju kako se oni mogu upotrebiti da bi se postigli poeljni ciljevi, ukoliko su u stanju da iznesu argumente za njihovu poeljnost. Konano, ustanove drutvenih i humanistikih nauka bi trebalo da razmatraju politika ponaanja u kontekstu razvoja ustanova, lokalnih, nacionalnih, regionalnih i globalnih. Mimo ovih triju pristupa politikim savetima i preporukama, postoje i drugi. Maks Veber je posebno bio netrpeljiv prema onima koji su smatrali da je njihov zadatak da ideologiju, nacionalizam ili patriotizam nude kao politiki savet zasnovan na autoritetu drutvenih nauka. Jer je tako obino u zemljama gde politiari ive od politike, a ne za politiki poziv, a naunici ive od nauke, a ne za nauku. Peanik.net, 13.09.2009.
292
razumevanje i opravdanje
This? This is nothing... Wag the Dog Dobro je sve to vodi dobru. Makijaveli Nasilja ima svuda, a tek razbijenih glava. To se zapaanje nudi kao objanjenje svaki put. Verovatno najkarakteristinija verzija jeste: u svakom ratu ima (jo gorih) zloina. emu ta zapaanja slue? Objanjenja nisu. Uzmimo, recimo, zapaanje da su navijai u mnogim zemljama skloniji nasilju nego proseni graani. To zapaanje, ako je tano, nije objanjenje. Potrebno je utvrditi zato je tako. Mogue je da su uzroci isti u svim sluajevima i okolnostima, navijai su navijai, ali mi u stvari znamo da nisu. Da uzmem drugi primer. Zvidi se stranoj himni ne samo u Srbiji nego i u drugim zemljama. Da li su razlozi isti? Ili, ako to nije dovoljno sugestivno, uzmimo primer razbijanja glava strancima. Da li su razlozi zbog kojih se napadaju stranci, recimo, Amerikanci ili Francuzi ili strani novinari ili strane humanitarne radnice svuda isti? Recimo i u Srbiji i u Pakistanu? Ukoliko nisu, tada je zapaanje o sveprisutnosti nasilja pristrasno i, pre svega, beskorisno. Bar ako je namera da se objasni zato se zvidalo francuskoj himni u Beogradu i zato su polupane glave francuskim navijaima u Beogradu. Kod objanjenja se ne bi trebalo povesti za onim za ta se ima razumevanje. Nekome moe da bude razumljivo da se razbijaju glave navijaima iz istih, recimo, sportskih, navijakih razloga. Kako se do tog razumevanja tano dolazi nije nezanimljivo, ali ovde nije vano. Neki kau, sport je to; drugi kau, navijai su to; trei kau, politike frustracije su to. Kao i uvek kod razumevanja, to vie govori o onome ko razume, nego to razjanjava zato se pribeglo nasilju. Kada bih ja zvidao
293
francuskoj himni na fudbalskoj utakmici, ja bih to inio zato to su nas oni bombardovali. Pa je razumljivo da navijai zvide. Ili: kada bih ja nekom francuskom navijau razbio glavu to je zato to se iz te Evrope iri nemoral koji e od mog grada da napravi Sodomu ili Gomoru (ili i jedno i drugo, mada bi za to bilo potrebno udo), pa je razumljivo da su glave francuskih navijaa razbijene. Takva razumevanja neki iskazuju i za najgore teroriste, to naravno ne govori nita o razlozima kojima se oni rukovode, ni o uzrocima koji dovode do terorizma. Jo je gore kada se neki in razume, jer se smatra da je opravdan. Zvidanje je izraz slobode i otpora. Budui da su slobodarstvo i otpor opravdani, razumljivo je da se koristi upravo to sredstvo, zvidanje, da bi se stekla sloboda i iskazao otpor. Obino se ne primeuje da je to protivreno. Jer, oni koji izraavaju razumevanje za jedan ili drugi vid nasilja rukovode se onim to smatraju da su opravdani ciljevi, ali su ree spremni, bar javno, da opravdaju i upotrebljena sredstva. (Nije mi ga ao, kako je antologijski izjavio jedan srpski politiki lider, mada on sam, trebalo bi da razumemo, to ne bi uinio.) Dobro, jeste nepristojno zvidati kada se svira strana himna i to na sportskom takmienju (u neskladu je sa sportskim moralom, zapaa se), ali je opravdano iskazati neslaganje sa time da smo bili bombardovani. Dobro, himna nema nita sa tim; dobro, fudbaleri nemaju nita sa tim; dobro, to nije sredstvo kojim se postie navodni cilj to su sve razlozi zato se to ne opravdava, ali se razume, jer je cilj opravdan. Isto vai za razbijanje glava francuskim navijaima. Jeste, to je potpuno neprikladno sredstvo, ali oni nas jesu bombardovali (dobro, ne ba ti navijai, ali oni, to jest njihovi, ili ve zna se ko), pa je razumljivo... ve ta je razumljivo. To je, otprilike, smisao stavljanja nasilja u kontekst (to se svuda dogaa), kako bi se izrazilo razumevanje za sasvim konkretno nasilniko ponaanje, jer se opravdava njegov navodni cilj, mada se od samog posezanja za nasiljem ograuje.
294
Ne bi, meutim, trebalo zaboraviti da to ne objanjava zato je neto uinjeno i ta su uzroci takvih ponaanja. Ovde moda ima smisla stvar zaista kontekstualizovati. ta znamo o tome zato se koristi nasilje? U najveem broju sluajeva, razlozi nemaju veze sa onima koje smatraju opravdanima oni koji za nasilne inove imaju razumevanje. Oni koji ele da objasne zato su, recimo, engleski navijai skloni nasilju ne trae uzroke ni u karakteru konkretne sportske aktivnosti, koja se za to koristi, niti u nekim univerzalnim drutvenim uzrocima. Zato to je, recimo, fudbal nean u poreenju sa nekim sportovima, pa nasilja u njima svejedno nema. Takoe, koliko god da ima nasilja, jo vie ima fudbalskih utakmica i sportskih priredbi uopte na kojima nema ni nepristojnosti niti nasilja. Potrebno je, dakle, objasniti upravo to nasilje upravo tih ljudi upravo u tom asu i na tom mestu. Uz to, u beogradskom sluaju, nema smisla pripisivati razloge i opravdavati spontane izlive slobodarstva i otpora prema strancima, kada postoje organizacije za koje se zna da planiraju ta nasilja. Budui da postoje, nije potrebno pripisivati im ciljeve koje one same ne istiu. Kada je, na primer, re o pretnji nasiljem uesnicima Povorke ponosa, organizatori nasilja su istakli da im je cilj ruenje evropske vlade. Moe crkvi da bude razumljivo, jer to smatra opravdanim, da su nasilnici motivisani eljom da zatite porodine vrednosti, ali to nije cilj organizatora. to je jasno i zbog toga to je par dana ranije organizovana Porodina etnja, to i jeste adekvatno sredstvo isticanja i propagiranja porodinih vrednosti. To je taj problem, recimo ako elite da objasnite neki in nasilja. Zato biste vi zvidali himni i tukli navijae da biste izrazili nezadovoljstvo spoljnom politikom neke zemlje? Zato biste vi hteli da tuete, a ako vam se prui prilika i da eliminiete, homoseksualce ako elite da propagirate, zatitite ili veliate porodine vrednosti? Pa to nisu adekvatna sredstva. Ako, pak, elite da poaljete politiku, prevratniku poruku sopstvenoj vlasti ili da izazovete politiki sukob, to je ve druga stvar. to je inae i u skladu sa proklamovanim ciljevima organizatora.
295
Zato je vano objasniti posezanje za nasiljem? Zato da bi se znalo koja su sredstva pogodna da bi se takvo ponaanje umanjilo ili otklonilo. Uzmimo da neko preti politikim ubistvima, kako to objasniti? Moe neko da kae da je to jedno nesretno bratoubistvo ili da razume da je re o elji da se kazne izdajnici, kada ve drava to ne ini. To je empatija kojoj su neki skloni kada je re o nalogodavcima i izvriocima inievog ubistva. Ukoliko se to tako razume, jer se smatra da je opravdano izdajnike identifikovati i uklanjati, ne bi trebalo da udi ako se sutra oglasi neka organizacija zvana Crna ruka koja ima spisak izdajnika koje je potrebno ukloniti. Isto tako, uzmimo da vi izrazite razumevanje za one koji se organizuju da bi sauvali nacionalni Obraz, jer smatrate da je to opravdano. Onda ne bi trebalo da se zaudite kada se oni organizuju kao paramilitarna organizacija koja hoe da ukloni strane plaenike na vlasti, a uz put i drugosrbijance, ljudskopravae, neoliberale i ostale stanovnike Sodome i Gomore. Kako znamo da je to mogue? Zato to se to dogodilo u Engleskoj ili u Latinskoj Americi? Ne, zato to se to dogodilo ovde, poslednji put kada je dolazio na vlast Slobodan Miloevi. To je kontekstualizacija koja ima smisla. Svi koji danas razumeju i opravdavaju ciljeve, sve se ograujui od sredstava, gotovo doslovno ponavljaju ono to se tada moglo uti i proitati. Meni se u ono vreme najvie dopao izraz ustanika demokratija i jedino me udi da je se jo niko nije prisetio (mada ima autora koji su veoma blizu). Zato dakle navijai? Zbog masovnosti i vidljivosti. I to znamo, jer je tu svetski uzorak koristan. Ili, da bi bilo jasnije, zato su masovna okupljanja rizina? Jer masa moe da se pretvori u rulju, a poruku dobijaju svi. Zato razbijanje glava? Jer je simbolika vrednost daleko vea od, recimo, napisa na nekom blogu. Jedni e biti dodatno ohrabreni da razumeju ono to smatraju da je opravdano, dakle da se identifikuju sa nasilnicima, a veina e osetiti poveanu
296
neizvesnost, jer e se identifikovati sa rtvom. Ovi e drugi, ipak, raunati da imaju izglede da se nau na strani nasilnika, jer se biju stranci, koji su pri tom i bespomoni, kao homoseksualci, cigani... Zato iz politikih motiva? Zato to se autoritarni politiki ciljevi ne mogu drugaije ostvariti u demokratskim zemljama. Ako zaista ponu da se potuju ljudska prava, kako e se obezbediti veina na sledeim izborima? To je jedan razlog. Drugi je njegova druga strana: ako se oformi ljudskopravaka veina, oni koji su uloili sve u obratan ishod e biti na gubitku. Ako valja birati izmeu Sodome i Gomore i pravednog gneva, koji, to je za aljenje, mora da se iskae ognjem i maem, pribegavanje nasilju je razumljivo, jer su ciljevi opravdani. Makijaveli je u Umetnosti ratovanja, moda bolje nego u drugim knjigama, ukazao na injenicu da je sva politika distributivna i redistributivna. Ovo zato to se ta knjiga bavi nasiljem kao sredstvom. U stvari, svaka upotreba nasilja ima redistributivne ciljeve. U Srbiji, evolutivno, procesom evropeizacije, gube oni koji su mislili da je definitivno dato ono to su stekli nasilnim sredstvima u poslednje dve decenije. Raunali su, recimo, da e im nacionalnost obezbediti trajne prednosti, a ne da e morati da budu ravnopravni sa nekakvim graanistima. Evolutivno se, meutim, tope te rente, pa je razumljivo, jer je opravdano, pribegavati nasilju. A ako je neto nemogue, to bi rekao Makijaveli, to je nestaica opravdanja sopstvenih, razumljivih, interesa. Peanik.net, 24.09.2009.
297
drvee i ljudi
itajui poslednja saoptenja Amfilohija Radovia i Irineja Bulovia, povodom Povorke ponosa, bojim se da Crkva ima problem komunikacije sa javnou. Uzmimo primer. Ako adresirate sledeu reenicu: A drvo koje ploda ne raa sijee se i u oganj baca, na ljude, ak na sasvim odreene ljude, trebalo bi da oekujete da e neki itaoci traiti razjanjenje. Zapravo je neshvatljivo da bilo koji itaoci, ak i oni koji su vernici i prepoznaju citat iz Biblije, ne zatrae razjanjenje jer ne govorite o drveu, ve o ljudima. Ako, umesto da razjasnite ta ste mislili, krenete da analizirate one koji vas ne razumeju i krenete da objanjavate to nerazumevanje time po emu su sve oni ravi vi imate problem komunikacije sa javnou. Najmanji problem je u tome to ete prepustiti interpretaciju vaih misli drugima. Nema smisla ljutiti se na one koji u toj izjavi vide poziv na nasilno uklanjanje jalovih, brecati se na njih i pripisivati im rave namere (to su drugosrbijanci, potomci komunista, neoboljevici koji se sada izdaju za liberale i mondijaliste, a i strani su plaenici, kako, na primer, neki dodaju), jer ste zapravo duni da razjasnite ta ste hteli da kaete. Recimo, za poetak, kakvo je to ljudsko drvee koje ploda ne raa? Ako se misli na raanje potomaka, ima mnogo ljudi koji su jalovi u tom smislu. Primera radi, oni koji ive u celibatu, bilo zato to slue crkvi ili zato to misle da im to njihova vera nalae. A to su tek neki od onih koji biraju jalovost, a naravno ima i onih kojima to biraju Bog ili priroda. Opet, to su samo oni na koje se ocena da ploda ne raaju, u kontekstu ovih saoptenja, moe bukvalno primeniti, mada autori, moe se pretpostaviti, ne misle na sve njih, mada nije jasno zato ne? No, ako se plod i raanje shvate metaforino, jer je re o izreci ili pouci sa prenesenim znaenjem, tada bi bilo vano biti jasan na koju se tano plodotvornost misli i ta je to to bi trebalo da je njen plod? Recimo, u nekim drugim izjavama, sugerisano je
298
da oni koji su ateisti nemaju plodotvoran ivot, a i inae delanja koja ploda ne raaju, po jednom ili drugom kriterijumu, moglo bi da bude jako mnogo. Na primer, ima ne mali broj onih koji smatraju da slubenici crkava nisu ni u kom smislu plodotvorni, a ima i onih koji smatraju da oni nanose tetu, po nekima ak veoma veliku. Valjalo bi, dakle, razjasniti na koje od svih njih misle vladike? Daje se, zaista, jedan primer i postavlja retoriko pitanje: Da li je jalova ljubav ljubav? Neto kao odgovor se moe nai u sledeoj misli: Ljubav je data ovjeku da raa; svako roenje je roenje za vjenost, a ne za smrt i nitavilo. Prvi deo reenice, naalost, zahteva razjanjenje, a drugi je protivrean. Dobronameran italac bi mogao sa nevericom da se zapita da li bi zaista prvi deo reenice trebalo shvatiti doslovno, dakle grubo funkcionalistiki, na ta, na alost, sve u ovim saoptenjima upuuje, dok se u nastavku prvo tvrdi da se svako raa za venost, pa se dodaje da se ipak neki raaju za smrt i nitavilo. Ta grubost i protivrenost mogu da budu samo stvar stila, jer je jasno da se sve rei koriste metaforino. Mogue je, dakle, da bi sve to moglo i smisleno da se izrazi, ako bi autori bili spremni da razjasne koji su tano smisao hteli da daju tim izjavama? Sve je, dakle, nejasno i pre nego to se pree na drugi deo ove moralne i duhovne pouke, kojim se preporuuje da se jalovi seku i u oganj bacaju. Ko to tano radi ili bi trebalo da radi? I ta se radi? Recimo, kako bi trebalo zamisliti to seenje? Moda je mogue da bi ono moglo da bude nenasilno, ali to se, bar kako je napisano, ne moe tako shvatiti. Naprotiv, smisao je da se prekrauje postojanje nekome ko je bezvredan. Bukvalno, to je nedvosmisleno, jer je re o drveu. No, ovde se znaenje prenosi na ljude, od kojih se neki raaju za smrt i nitavilo, usled ega bi zaista bilo korisno kada bi vladike ili Crkva razjasnili javnosti o kakvoj je sei re, koga bi to trebalo i na kakav nain posei, i ko e, ime i po ijoj milosti da see?
299
Jedna mogunost jeste da e to da uini sam Bog, ako ne uine ljudi. To je najvei problem sa ovim obraanjem javnosti. Budui da se jalovi bacaju u oganj, ako nikako drugaije onda kao u Sodomi i Gomori, gde stradaju i oni koji ploda raaju, ali koji se nisu suprotstavili sveoptoj moralnoj korupciji, ova bi pouka mogla da se shvati kao poziv da se oni koji nisu jalovi, u nekom smislu te rei, prihvate nekog orua pogodnog za seenje i da pale vatru da u oganj bacaju one koji to, po nedovoljno razjanjenim kriterijumima, zasluuju, kako ih ne bi sve sasekao i u oganj bacio konani sudija i gospodar. Ako bi to tako trebalo shvatiti, ne bi se trebalo uditi ako se javnost zapita ko e i na koji nain organizovati te koji e da iste grad i zemlju? Jer nije re o maloj operaciji koja bi mogla da se izvede spontano, neorganizovano. Jasno je da se nagovetava da legitimnost takvih delanja potie od vere i od Crkve, jer na to upuuje pozivanje na svetu knjigu i na autoritet Crkve, ali to jo ne reava neminovne politike i drutvene izazove. Moda se misli samo na organizovanje porodinih etnji i pisanje vatrenih napisa i govora koji sasecaju argumente onih koji zagovaraju jalovost? Moda je, opet, re o politikoj i drutvenoj akciji masovnog egzorcizma koja ognjem i maem oslobaa od nedostojnog ivota one koji su se odluili za jalovost ili za koje je to odluila priroda, moda ak po volji boijoj? tagod da se ima u vidu, ostaje, ipak, da se razjasni ko bi tano imao kakvu ulogu u toj sei i spaljivanju? ta bi trebalo da rade vlasti (recimo nepostojei ministar policije), ta crkva, ta vernici, ta ideolozi patriotizma, ta nevladine i vladine organizacije kako bi se obezbedila efikasnost, da ne bude suvie kolateralne tete, i pravinost, da budu poseeni i baeni u oganj svi koji to zasluuju, a ne da se neko iskupi na neki nain ili da se izvue preko veze. Ono to zahteva posebno i dublje objanjenje jeste etika Crkve na kojoj se ove moralne pouke i pokude zasnivaju. Citira se esto, pa i ovim povodom, biblijska misao: Sve mi je slobodno, ali nije
300
mi sve na korist. Kako se definie korisnost i koji je njen moralni znaaj? Utilitaristika etika, etika korisnosti, obino polazi od toga da individualna korisnost bar sledi lina vrednovanja, koja mogu ali ne moraju da budu hedonistika, dok je moralna obaveza da se uveava ukupna, zbirna korisnost (ili prosena, ali ovde alternativne interpretacije ovoga naela nisu od znaaja). Crkveni oci izgleda smatraju da bi individualna korisnost trebalo da zadovoljava vrednosti vere ili, drugaije reeno, boanske vrednosti (koje naravno variraju od vere do vere i od boga do boga, ali to ostavljam po strani); dakle ne individualne, interne, vrednosti, ve boanske, eksterne vrednosti, eksterno odreenu korisnost, kako se zaista i kae. Kako bi to tano trebalo da izgleda, predmet je za raspravu; na primer, moglo bi da se misli na paternalistiki utilitarizam, a ima i drugih mogunosti. U ovom konkretnom sluaju plodotvornosti, moralne su obaveze, na alost, odreene veoma pojednostavljeno, kao izvravanje dodeljenih uloga u moralnom smislu, ljudi se posmatraju samo ili prvenstveno kao sredstvo, a ne kao cilj, to opravdava njihovo moralno izjednaavanje sa drveem. U tom smislu, re je o veoma grubom utilitarizmu. Uz to, psihologija i sociologija ovog moralnog uenja je praktino hiperkomunistika, jer se tei potiskivanju svih linih sloboda koje Bog, protumaen posredstvom vere i Crkve, ne smatra korisnim sloboda sama po sebi nije ni od kakve koristi. Ovde moda ima smisla jedna digresija. Ne moe, a da se ne uoi naturalizam ove etike, usled ponovljenog pozivanja na ono to je prirodno, a nije neprirodno, jalovo. No, ako bi vladike i Crkva zaista hteli da se oslanjaju na neki naturalistiki, u ovom sluaju, bioloki utilitarizam, tada je potrebno da povedu rauna o tome ta znamo o prirodi i koje su eventualne etike implikacije prirodnih nauka i nauka uopte ako se pozivate na prirodu, trebalo bi odreivanje etinosti prepustiti prirodnim naukama, a ne pozivati se na svete knjige. Recimo, priroda nema nita slino utilitaristikom naelu, naelu ukupne korisnosti, koju bi trebalo uveavati ne rukovodi se, dakle, utilitarizmom bilo kakve vrste,
301
svakako ne onim kojim bi mogli jednoznano da se razvrstaju ljudi ili njihova delanja na plodotvorne i jalove. Takoe, ako vladike i Crkva ele da brane etiki funkcionalizam, tada bi bilo potrebno najpre da utvrde da li drvee koje ploda ne raa svejedno ima neku funkciju, evolutivnu ili neku drugu, pa ga moda ne bi trebalo odmah sei i u oganj bacati, a isto vai i za jalove ljude, tagod da to znai, bez obzira da li su to po sopstvenom ili po izboru prirode. (Moglo bi se, u vidu fusnote, napomenuti da se premijer britanske vlade pre koju nedelju izvinio Alenu Turingu, sa ijim bi ivotom i sudbinom, kao i sa njegovim doprinosom slobodi i plodotvornosti vladike mogle da se upoznaju.) Uopte, ako se zaista tei etikom naturalizmu, trebalo bi etika prava i moralne obaveze zasnovati na valjanom poznavanju prirode, to e rei prirodnih nauka. Ova tema nije od malog znaaja danas kada je nauno saznanje veoma napredovalo, a i tehnologija zajedno sa njim. Moralni znaaj ovog grubog, funkcionalistikog utilitarizma jeste da se misli da se moe opravdati ograniavanje sloboda i sasecanje i paljenje jalovih, beskorisnih, ljudi ko god da to, na nain koji bi tek trebalo odrediti, ima dunost da ini ili bi trebalo da ima moralnu obavezu da ini. Kada je re o ograniavanju sloboda, budui da je re o sluenju boanskim vrednostima, nije znaajno da li je re o privatnom ili javnom upranjavanju slobode, jer je odluujui kriterijum da li je neki in koristan, zapravo bogougodan u smislu da je funkcionalan u odnosu na ono emu bi trebalo da poslui, a ne da li je javan ili privatan. Ako neko upranjava neku slobodu, ali mu ona nije na korist, jer je ne upranjava strogo funkcionalno, nezavisno od njene eventualne hedonistike ili neke druge moralne vrednosti, a moda i funkcionalnosti (drvee nije tu samo da daje plod, a isto vai i za ljude), to je tetno u moralnom smislu te rei, bez obzira da li se to ini strogo privatno, dakle nema posledice po druge ljude, ili javno. U osnovi zato to stroge privatnosti zapravo i nema, budui da se od Boga nita ne moe sakriti, a moralni znaaj svakoga ina jeste u tome da bude u skladu sa boanskim, a ne linim ili javnim vrednostima.
302
Dakle, koliko se iz ovih intervencija dvojice vladika moe razumeti, etika koju oni zastupaju je grubo utilitaristika, veoma pojednostavljeno funkcionalistika, a njen moralni znaaj se sastoji u obavezi ljudi da zadovoljavaju eksterno, boanski ili naturalistiki, odreene vrednosti. Jalovost, bez obzira da li je izabrana ili je prirodna ili boanska, se opravdano, u ovoj etici, odstranjuje seenjem i paljenjem (ili nekim drugim radnjama kojima se postie isti cilj): to je dunost ili moralna obaveza, mada nije jasno tano ija. Budui da su to rekli, ali moda to u stvari ne zastupaju, na njima je da ponude razjanjenje. Inae nee imati mnogo smisla prati ruke od onih koji e njihove poruke shvatiti bukvalno, a ni grmeti protiv onih koji ne mogu da ne budu zaprepaeni, a mnogi i uplaeni. Peanik.net, 03.10.2009.
dravni i nacionalni interesi

Na politici prema Bosni i Hercegovini se ponovo testira znaenje dravnih i nacionalnih interesa, koji su nerazdvojni u politikoj retorici ve dvadesetak godina, dok sama politika, naravno, ima mnogo duu istoriju. Ovi su interesi razliiti ne samo politiki, ve i po legitimnosti i legalnosti. Da poemo od stanja stvari. Vlasti u Republici Srpskoj su, na vie naina, stavile do znanja da one srpski nacionalni interes vide na sledei nain: podela Kosova i ujedinjenje Srbije i Republike Srpske. ta je srpski dravni, a ta nacionalni interes? Da bi se videlo kako se oni razlikuju, potrebno je nekoliko reenica o teoriji meunarodnih odnosa.
303
Uzmimo da prihvatamo teoriju realizma u meunarodnim odnosima, realpolitiku skraeno reeno, mada je to danas, posebno u Evropi, sasvim neadekvatno. Po tom shvatanju, mo je kljuno sredstvo ostvarenja politikih ciljeva. Na emu se to shvatanje zasniva? U osnovi realpolitike je jedna pretpostavka i jedna tvrdnja. Pretpostavka je da legalnosti u meunarodnim odnosima nema, jer su pojedinane drave nosioci suverene politike moi, a tvrdnja je da postoji legitiman i stabilan sistem ravnotee moi ili odnosa snaga globalni, regionalni i bilateralni koji podstie drave da se, iz dravnih razloga a pod pretnjom negativnog ishoda u sluaju sukoba, ponaaju odgovorno. Drugaije reeno, dravni su interesi suvereni, ali u sistemu spoljanje legitimnosti koji uspostavlja ravnoteu moi; upotreba moi kako bi se ostvarili dravni interesi je legitimna sve dok ne destabilizuje uspostavljenu ravnoteu. Inae se stabilnost odrava ili nova ravnotea uspostavlja sukobima na kraju krajeva ratom. Ova tvrdnja o postojanju i stabilnosti ravnotee moi ili odnosa snaga je neophodna kako bi se zakljuilo da meunarodna anarhija, dakle sistem suverenih drava koje ne ograniava ni moral niti pravo, nee voditi stalnom ratnom stanju. Ravnotea moi ini da dravni suverenitet obavezuje, nosi odgovornost, u spoljnim odnosima i politici ili, drugaije reeno, obezbeuje spoljanju legitimnost suverenih drava. U suprotnom, neodgovornom, nelegitimnom spoljnom politikom delegitimizuje se dravni interes, pa tako i drava, sasvim nezavisno od unutranje suverenosti, legitimnosti, legalnosti, privlanosti ili korisnosti dravnih interesa i ciljeva. Zato? Zato to se stabilnost ravnotee moi odrava primenom sile protiv onih koji se koriste nelegitimnim sredstvima da bi ostvarili svoje dravne interese. Razlika izmeu realpolitikog i, recimo, liberalnog ili legalistikog (idealistikog) shvatanja meunarodnih odnosa jeste samo u tome to se unutranjepolitike i spoljnopolitike odgovornosti drava ne zasnivaju samo na legitimnosti ve i na legalnosti, dakle na meunarodnom pravu, jer se tvrdnja o postojanju ravnotee moi
304
smatra pogrenom, empirijski netanom. Usled toga, u naelu, trebalo bi da postoji kolektivni nain kanjavanja drava koje koriste nelegitimna sredstva da bi postigle odreene ciljeve, dakle kre meunarodno pravo. Razlika izmeu sistema legitimnosti u meunarodnoj anarhiji i u sistemu meunarodnog prava nije mala, zapravo je fundamentalna, ali nije od znaaja za razlikovanje dravnih od nacionalnih interesa; ova razlika postoji im je drava osnovni subjekt meunarodnih odnosa, bez obzira da li se oni zasnivaju na legitimnosti, koja proistie iz potrebe odravanja stabilne ravnotee moi, ili na legalnosti, gde se stabilnost obezbeuje vladavinom meunarodnog prava. Budui da se u ovoj stvari mnogi pozivaju na realpolitiku, vano je razumeti da postoji realpolitika razlika u legitimnosti dravnih i nacionalnih interesa: drave su legitimni nosioci politike moi, nacije nisu. tavie, drave koje tee da ostvare nacionalne interese mogu da predstavljaju pretnju stabilnosti, to njihovu spoljnu politiku ini nelegitimnom, jer nacije nisu suverene i nisu nosioci odgovornosti u meunarodnim odnosima. Sa realpolitikog stanovita, dakle, srpska spoljna politika je neodgovorna, to jest nelegitimna (a fortiori je i nelegalna). Zato? Zato to sledi ova dva interesa nacionalni i dravni istovremeno. To se veoma jasno vidi u odnosu prema Bosni i Hercegovini. Politika Republike Srpske se poziva na nacionalni interes; po njoj, dravni interes Srbije trebalo bi da slui srpskom nacionalnom interesu. U meunarodnom sistemu u kome su drave osnovni nosioci legitimne moi i odgovornosti, ak neograniene pravom, dakle u istom sistemu meunarodne realpolitike, prednost nacionalnog nad dravnim interesom podrazumeva da je Srbija nepouzdana, jer preuzima odgovornost koja prevazilazi njene dravne granice. Time postaje pretnja stabilnosti, dakle ravnotei moi. I sa realpolitikog stanovita, dakle, dravni i nacionalni interesi se ne poklapaju. Iz ega sledi da: Srpski nacionalni interesi delegitimiu dravu Srbiju.
305
U ovome nema niega to je posebno srpsko. Da nacionalizam delegitimizuje drave, to nije samo implikacija teorije meunarodnih odnosa, ve i iskustvo, pre svega, evropske istorije. Na jugoslovenskom prostoru, to jo nije sasvim jasno nekim dravama, a pogotovo drugim politikim akterima. Hrvatska je, na primer, dala prednost dravnom interesu izborom Mesia za predsednika, jer je to znailo odustajanje od pretenzija na teritorije Bosne i Hercegovine. To e se, verovatno, pokazati kao trajno opredeljenje, jer bi drugaija politika drave lanice Evropske unije bila neodgovorna ne samo nelegitimna ve i nelegalna. Slinu je odluku donela i Makedonija, mada je potrebna upornost i politika odgovornost da se na toj osnovi reavaju preostali sporovi. Moe se rei i da je Albanija, uglavnom, prevashodno vodila rauna o svom dravnom interesu. Tako da su te drave, uz sve probleme i nedostatke, postigle potrebnu meunarodnu legitimnost, jer tee da se ponaaju odgovorno, to znai da svoje dravne interese pretpostavljaju nacionalnim. To se isto moe rei za veliki broj evropskih drava. To se, meutim, ne moe rei za Srbiju. Zapravo, ni javnost ni veina partija, bez obzira da li su na vlasti ili u opoziciji, ne prestaju da istiu da rade u nacionalnom i dravnom interesu. Da bi se ta razlika videla jasno, trebalo bi samo razmisliti koje bi obaveze preuzela Srbija ako bi reila da anektira Republiku Srpsku ili da se na neki drugi nain sa njom ujedini. Realpolitika kae da se granice mogu menjati samo ako se promeni odnos snaga. Jer je tada promena granica istovremeno i preraspodela odgovornosti u kontekstu nove ravnotee moi. Krajem osamdesetih godina prologa veka u Srbiji se polo od pretpostavke da bipolarni sistem meunarodne ravnotee moi, za koji se oekivalo da e se odrati, dozvoljava preraspodelu moi unutar Jugoslavije. Procena je bila pogrena zato to se upravo menjao odnos snaga; raspad socijalistikog sistema i potom i samog Sovjetskog Saveza, zahtevali su sasvim drugaiju, demokratsku preraspodelu moi unutar Jugoslavije. Ono to je nastalo je u velikoj meri posledica te pogrene procene. Danas bi, takoe, bilo potrebno valjano proceniti
306
kako odnos snaga u najbliem susedstvu, tako i stabilnost ravnotee moi na Balkanu i u Evropi. Ako bi se dravni interesi stavili u slubu nacionalnih, trebalo bi biti naisto sa tim koji se tano ishod oekuje? Poslednji put se krenulo u ispunjenje nacionalnog interesa, na primer u Bosni i Hercegovini, bombardovanjem Sarajeva, sa ime se besciljno nastavilo nekoliko godina. Sada se Sarajevo optuuje za nelegitimne i nelegalne dravne i nacionalne interese, ali se ne nudi nikakvo politiko reenje, osim onoga koje bi Srbiju obavezalo na dela koja bi nesumnjivo znaila destabilizaciju Bosne i Hercegovine sa predvidivim posledicama po regionalnu i iru ravnoteu moi. To bi, ako bi se Srbija na to odluila, ili bi bila stavljena pred takav izbor, dovelo do delegitimizacije Srbije kao drave. Moda bi se ovo moglo rei i na ovakav nain: Republika Srpska nije ni severni Kipar niti je Abhazija ili Juna Osetija, a Srbija nije ni Turska niti Rusija. To bi trebalo da je jasno, ako ne na primeru same Bosne i Hercegovine, onda na primeru Kosova. Taj primer, kao i svi drugi u poslednjih dvadesetak godina, ne govore samo o pogrenoj upotrebi realpolitike, politike moi, nego i o nemoi da se stvori prostor za ostvarivanje dravnih interesa. Na primeru dugog procesa pregovaranja o statusu Kosova, koji u stvari traje decenijama, sve za ta je srpska politika bila sposobna, kada sila nije davala rezultate, jeste da posegne za moi da stavi veto na seriju reenja koja su se nudila. Tu mo u odnosu na Kosovo nije obezbedila. Slino se ponaala i u Bosni i Hercegovini, a i sadanja taktika je ista. Ne predlau se reenja, ve se samo odbijaju predlozi, kao da e u nekom asu biti mogue da drava Srbija nametne reenje koje se u Republici Srpskoj vidi kao srpski nacionalni interes. Da bi se to videlo, dovoljno je ukazati na razliku izmeu politike odbijanja i alternativne politike saradnje. Za primer se moe uzeti zalaganje vostva Republike Srpske da Hrvati dobiju trei entitet ili da i oni upornije zagovaraju strategiju prema Hrvatskoj koju Republika Srpska ima prema Srbiji, dakle da se i drava Hrvatska
307
posveti ostvarenju nacionalnih interesa u Bosni i Hercegovini. Kada bi, meutim, srpske i hrvatske partije oformile koaliciju, u demokratskoj dravi bi imali veinu u predstavnikim telima i svim drugim granama vlasti. Postoji, dakle, politiki prostor za pozitivan demokratski uticaj i legitimno korienje vlasti, a ne samo za odbijanje ili stavljanje veta. Naravno, to bi podrazumevalo da se prihvati legitimnost i legalnost Bosne i Hercegovine, a to opet podrazumeva odustajanje od secesionistike strategije, gde se takozvane matine drave vide kao sredstvo ostvarenja nacionalnih interesa. Ovo se, dakle, moe rei u okviru bilo koje teorije meunarodnih odnosa, recimo uz oslanjanje, kao to je ovde uinjeno, na ono to se moe nazvati minimalnom teorijom meunarodnih odnosa, na realpolitiku. Upotreba moi je ili ograniena legitimnou ili legalnou, kako bi se obezbedilo odgovorno ostvarivanje dravnih interesa pod ime se, izmeu ostalog, misli na nelegitimnost upotrebe dravne moi kako bi se ostvarili nacionalni interesi. U sistemu meunarodnog prava, ovakva upotreba moi je ne samo nelegitimna, nego i nelegalna. No, kako god da se posmatraju meunarodni odnosi, ravnotea moi i njena stabilnost su od kljunog znaaja za obezbeenje kako legitimnosti tako i legalnosti. Stvari stoje drugaije u Evropskoj uniji. Ovo, koliko se moe zakljuiti po srpskoj spoljnoj politici, jo uvek nije shvaeno iako se, sada, istie da je lanstvo u Uniji najvaniji strateki cilj Srbije. Uzmimo za primer skoranju izjavu Vuka Jeremia, koju je on ve ponovio na vie naina, kako privilegovan odnos sa Rusijom ini Srbiju jaom u odnosu na susede, to e Srbija znati da iskoristi. To je prilino nedvosmisleno pozivanje na realpolitiku, na politiku moi, da bi se uticalo na promenu odnosa snaga na Balkanu, kako bi se ostvarili dravni interesi, koji su, bar jednim delom, definisani kao nacionalni. (Digresija. Za sada je prola nezapaeno sledea izjava Borisa Tadia na sveanoj akademiji povodom 65-godinjice osloboenja Beograda: Upravo radi budunosti moramo se osvrtati unazad,
308
pamtiti zajedniku borbu protiv faizma i uvati to iskustvo od zaborava istorije, ali i od svih onih u naem okruenju, koji veliaju ideje faizma, a istovremeno osporavaju nae demokratske kapacitete, nau privrenost univerzalnim vrednostima civilizacije i nau posveenost miru i razumevanju meu narodima. Potpuno je nejasno na koga se u naem okruenju to odnosi.) Meutim, u Evropskoj uniji, politika moi i odnosa snaga nisu od znaaja. Izmeu drava lanica ne postoje meunarodni odnosi, jer su svi odnosi regulisani unutranjim, a ne ak ni samo meunarodnim pravom. To se obezbeuje i nainom odluivanja u Uniji, ali i na sve druge naine. U tom smislu, Evropska unija je kao federacija odluuju glasovi a ne mo, ne odnos snaga. Ideja da bi Rusija mogla da utie na odnos snaga na evropskom Balkanu, dakle na Balkanu koji je deo Evropske unije, je ista ona u koju su polagane nade u vreme raspada Jugoslavije, jedino se tada verovalo da e bipolarna ravnotea moi biti kontekst u kome se mogu ostvariti srpski dravni i nacionalni interesi. I tada i sada se verovalo da bi Rusija mogla da iskoristi svoju mo u globalnoj ravnotei moi, u globalnom odnosu snaga, da podri srpsku politiku moi u odnosu na njene susede sa ciljem ostvarenja srpskih nacionalnih interesa. Test ove spoljne politike e biti odnos prema Bosni i Hercegovini: ta e tano biti pozitivna politika Srbije? Ako se zaista tei lanstvu u Evropskoj uniji, to je u dravnom interesu, Srbija e biti duna da podri ustavnu reformu u Bosni i Hercegovini koja e i njoj omoguiti lanstvo u Uniji. Politika moi tu nije od koristi, zapravo je upravo suprotna od odgovorne, legitimne spoljne politike koja se rukovodi dravnim interesima. Ako se, meutim, dravni interesi podrede nacionalnim, to e zahtevati da se u nekom asu da odgovor na pitanje da li je Srbija spremna da podri secesionizam Republike Srpske i da anektira deo Bosne i Hercegovine? Ta politika moi ima izglede na uspeh ukoliko se ceni da dolazi do znaajne preraspodele moi u Evropi usled uspona Rusije, gubitka uticaja Amerike i neefikasnosti takozvane meke moi Evropske unije. Ako se zato ceni da privilegovan odnos sa Rusijom ini Srbiju jaom i
309
ako se to zaista eli iskoristiti, jedno je sigurno to podrazumeva odustajanje od lanstva u Evropskoj uniji i spremnost da se preuzme odgovornost za destabilizaciju bar jednog dela Balkana. To e bez sumnje dovesti u pitanje legitimnost drave Srbije u meunarodnim odnosima, kao to se to jednom ve dogodilo, bez obzira na pozivanje na nacionalne interese i privilegovane strateke partnere. Dakle, ako se dravni interesi podrede nacionalnim, delegitimie se drava. Vie od toga, ako se tei lanstvu u Evropskoj uniji, mora se odustati od politike moi. Pretpostavljam da to razumeju oni koji se protive integraciji u Evropsku uniju, pre svih rukovodstvo Republike Srpske, a potom i evroskeptici i oni u Srbiji koji se protive integraciji u Evropsku uniju. Ne znam ta je od svega toga jasno ili nejasno zvaninoj srpskoj spoljnoj politici, to jest Demokratskoj stranci koja je preuzela odgovornost za tu politiku. Peanik.net, 22.10.2009.
ikaGo ili avGanistan

Dragoljub Miunovi kae da je zapazio da Holandija ne eli da bude krivac za zaostajanje Srbije. Ceo intervju Blicu (02.10.2009) pod naslovom Holandija trai izlaz iz prie sa Hagom veoma je informativan. Kako to moe Holandija da bude odgovorna, krivac ak, za zaostajanje Srbije? A opet, kako bi to mogla Holandija da se izvue iz prie sa Hagom? Holandija, izvetava Miunovi, ne eli da bude shvaena kao na neprijatelj i da mi o njima mislimo kao o osvetnikom, ksenofobinom svetu. I oni trae izlaz iz postojee situacije. ta tu trai re neprijatelj? Kako bi je tano trebalo shvatiti?
310
Jedno mogue tumaenje jeste da Holanani znaju da ih mi shvatamo kao nae neprijatelje, jer tako mi gledamo na svet, ali svejedno ele to da izbegnu i trae izlaz iz postojee situacije, gde u opis situacije spada i to da mi neslaganje shvatamo kao in neprijateljstva prema nama, koji god da smo to mi tano. Takoe, oni znaju da mi o itavom svetu mislimo kao o osvetnikom i ksenofobinom, pa oni ne bi da i na njih tako gledamo, mada budui da mi na sve tako gledamo, to je pomalo beznadeno. Moda bi trebalo njihova nastojanja razumeti tako da oni ele da budu shvaeni, kada se to ve ne moe izbei, kao osvetniki i ksenofobini, ali prijateljski svet. To je samo jedan deo intervjua koji govori vie nego to se kae. U njemu se moe nai i sledea misao: Stvari treba realno posmatrati i u kontekstu. Mladi je imao vojsku od 50.000 ljudi, u Srbiji je bilo na stotine hiljada izbeglica, mnogo njegovih pristalica, ima stranaka koje su ga branile, postojale su vojne i policijske strukture koje su bile spremne da ga tite. ta se hoe rei? Da Mladi ima privatnu armiju? Da ga kriju strukture: partije, policija i vojska? Moda bi to trebalo da shvate Holanani? Novinarka to i pita. Odgovor je, meutim, da strukture vie ne postoje jer je dolo do velikih reformi u vojsci i policiji. Promenjen je, dakle, kontekst, pa je logino pitanje emu onda upuivanje na kontekst? Zato to nije isto da li se neko moe uhvatiti u ikagu, ili u Avganistanu. A Srbija je ta? ikago ili Avganistan? Na osnovu toga: Rekli smo sagovornicima u Holandiji da uzmu u obzir kontekst i razmisle da li je Mladia lako, samo zahvaljujui volji dravnih organa, uhapsiti. Koji tano kontekst da uzmu u obzir? ikaki, avganistanski, onaj u kome Mladi ima privatnu armiju? Pita i novinarka, jer razume da zbog konteksta moda mi nismo sposobni da uhvatimo Mladia? Odgovor: Mislim da smo mi sposobni da uhvatimo Mladia i da smo blii da ga uhvatimo danas
311
nego to smo to bili pre pola godine. to je ono to i neprijatelji, osvetnici i ksenofobi tvrde: Srbija ipak nije Avganistan (ve valjda, jer to preostaje, ikago). Konano, moda Mladi nije u Srbiji, pita novinarka? Nema takvih dokaza, ni kod inostranih slubi s kojima saraujemo. Lino ne verujem da bi bilo koja zemlja rizikovala da ga uva, niti ima razloga za to. Realnije je da je na Balkanu, na teritoriji BiH, Srbije ili Crne Gore. Dakle, nije u Avganistanu. Ve na srpskom Balkanu. Kako razumeti to identifikovanje zemalja u kojima se navodno nalazi? Jedno tumaenje bi moglo da bude: evo gde se na Balkanu moe nalaziti, pa birajte objanjenje zato ba tamo; ili to nisu zemlje ili su spremne da rizikuju ili imaju razloge da ga uvaju. Na teritoriji BiH, to znai u Republici Srpskoj; na teritoriji Srbije, to znai ipak pod zatitom reformisanih struktura; na teritoriji Crne Gore, to znai da ga titi crkva. ikago, znai. Peanik.net, 03.11.2009.
korist od sloBode
Vie od pedest odsto graana Rusije veruje da bi njihovoj deci bilo bolje kada bi mogli da odrastaju u Sovjetskom Savezu, a ne u dananjoj Rusiji. Zidovi, dakle, a ne sloboda, mogu nekima da izgledaju korisni. Kako stoji stvar u srednjoj Evropi, a kako na Balkanu? Nezadovoljstvo stanjem u privredi i standardom je veliko, ali u srednjoj Evropi se politike slobode cene. Objektivno, meutim, privredni je napredak nesporan. Proizvodnja je znatno poveana, posebno industrija i izvoz. Uz to, nejednakost, po mnogim pokazateljima,
312
nije znaajno poveana, u velikoj meri zbog snanog privrednog rasta, koji je omoguio i da se vodi briga o socijalnoj stabilnosti. Zaista, zahteva se vea individualna odgovornost, a to znai i vea izloenost rizicima kod donoenja odluka, to je verovatno razlog da nekog prevelikog oduevljenja privrednim dostignuima nema. Ali nema sumnje da je sloboda srednjoj Evropi bila korisna. Drugaije stoje stvari na Balkanu. Tu se vrednost slobode jo uvek moe oceniti po teti koju nanosi nesloboda. Posle dvadeset godina sukoba kako bi se podigli svakojaki zidovi, razlika izmeu onih koji ih rue i onih koji ih se dre je oigledna. Balkanske zemlje lanice Evropske unije i Albanija prolaze bolje od jo uvek zavaenih zemalja bive Jugoslavije. Ove poslednje ili proizvode jedva neto vie ili znatno manje nego pre dvadeset godina. O industriji i izvozu nema mnogo smisla ni govoriti. Uz to, cvetaju ideologije, kako se nekada govorilo, bekstva od slobode i preziranja realnosti. Za razliku od Rusije gde se ezne za Sovjetskim Savezom, ovde se ezne za nekim drugim negativnim utopijama. To ne znai da se ne ceni sloboda, to se recimo vidi i po popularnosti ukidanja viza, ve samo da iza zida, ve dvadeset godina, korist imaju graditelji i uvari zidova i glorifikatori neslobode. Blic, 11.11.2009.
neravnotee i cene
Valja voditi rauna o sledeem: nema mnogo smisla objanjavati ekonomske injenice ili preporuivati privrednu politku ako se zaboravi na znaaj relativnih cena. Kao to su, na primer, kurs i kamata. Uzmimo za primer najvanije neravnotee: fiskalni i spoljnotrgovinski deficit i veliki broj nezaposlenih.
313
U javnosti su veoma popularna objanjenja poput onoga da se troi vie nego to se ima. To je, meutim, konstatacija, i to posledina, a ne objanjenje. Kako je mogua tolika potronja? I dalje, zato to dovodi do poveanog uvoza? Odgovor na drugo pitanje bi morao da sadri neku ocenu o relativnoj ceni uvoza, dakle o kursu dinara. Na prvo se, meutim, pitanje odgovara tako to se kae da plate rastu previe brzo, usled ega raste potronja, pa tako i uvoz. Ali samo ako ta poveana tranja ne dovodi do poskupljenja uvoza. Budui da se na cene uvozne robe najee ne moe uticati, uvoz bi mogao da poskupi samo ako bi dinar depresirao. I zaista, poveana tranja uvozne robe znai i poveanu tranju stranog novca, to bi svakako trebalo da mu povea cenu u domaem novcu dinar bi, dakle, morao da depresira. E sada, ako je kurs fiksiran ili ak apresira, tada e rast dohodaka zaista voditi poveanju uvoza. Uzrok nije u tome to su ljudi skloni da troe vie nego to zarauju, pa ak ni u tome to zarauju vie nego to doprinose, ve u tome to im je ta potronja dostupna po postojeim cenama, dakle po postojeem kursu. Jer, inae, ako bi im plate bile vee nego to im je produktivnost ili bi se ubrzala inflacija pa bi dinar depresirao, ili bi dinar depresirao i uzrokovao bru inflaciju. Ako je, opet, kurs stabilan, a spoljnotrgovinski deficit raste, valja oekivati da e u nekom asu zaista doi do devalvacije (pogotovo ukoliko cene rastu bre nego u zemljama sa kojima se trguje). Ukoliko ljudi to oekuju, oni e troiti danas, jer e sutra sve biti skuplje. to je razlog da fiksni ili stabilan kurs podstie potronju, a ne tednju. Pored toga, tedee se u stranom novcu, da bi se izbegao rizik devalvacije, to e terati banke da zaraunavaju vie kamate na kredite u dinarima ili da indeksiraju kredite u stranom novcu ili, najee, i jedno i drugo. Tako da e i kurs i kamata biti neodrivi: podsticae i vei uvoz i vee zaduivanje. Ovo drugo e uticati na javne rashode. Jer, ako je kurs fiksiran ili stabilan, zaduivanje u inostranstvu, uvoz strane tednje
314
kako se to zove, e biti jeftino, to e omoguiti vladi da se osloni na fiskalni deficit kako bi obezbedila politiku popularnost. Ta e se javna potronja velikim delom preliti u uvoz, iz istog razloga iz kojeg je to sluaj sa privatnom potronjom. Finansiranje fiskalnog deficita, uostalom kao i privatnih dugova, bie profitabilno bankama, budui da naplauju vie kamate nego drugde, a ne snose rizik promene kursa. I imamo sliku srpske privrede. Nedostaju samo niska zaposlenost i visoka nezaposlenost. Na njih utie mnogo toga, ali opet ne bi trebalo izgubiti iz vida ulogu relativnih cena. Relativno visoke kamate i realna apresijacija kursa (bri rast cena nego depresijacija kursa) ine ne samo izvoz ve svaku proizvodnju nekonkurentnom jer je skup kapital, a poskupljuje i rad, realno ili izraeno u stranom novcu. Usled ega se ne isplati ulagati ili bar ne dovoljno da bi se poveavala zaposlenost. Kao posledica toga, stopa nezaposlenosti je visoka i broj penzionera i drugih ljudi koji zavise od onih koji su zaposleni se poveava. To, naravno, vri pritisak na javnu potronju, koju je lake namiriti ako je kurs fiksiran ili ak apresira i ako je stopa inflacije relativno visoka. Nema, znai, potrebe uzroke stanju u srpskoj privredi traiti u nekim posebnim, srpskim ili bilo kakvim drugim kulturnim sklonostima ljudi, politiara ili banaka. To nije potrebno ni sada kada su okolnosti promenjene. Moe da se kae da dinar nije na reimu fiksnog kursa. Ostavimo tu raspravu, da li jeste ili nije, za as po strani. Jasno je da je krajem prole i poetkom ove godine dolo do devalvacije dinara. Trenutno se kurs ponaa kao da je praktino fiksiran. Ne samo zato to je veoma stabilan, ve i zato to je podran visokim deviznim rezervama i relativno visokom referentnom kamatnom stopom. Iskustvo sa devalvacijom, pored nedostatka poverenja u dinar, stvara dodatan problem centralnoj banci da obezbedi kredibilnost monetarne politike. Usled toga je veoma verovatno da bi jedan dui period stabilnosti kursa kao da je fiksiran bio koristan kako se ne bi dodatno izgubilo poverenje i u dinar i u bankarski sistem. Usled ega dinar, realno,
315
jaa, zbog tekue inflacije, a i zato to postoje znaajna inflatorna oekivanja. Na taj se nain mogu objasniti najvanije makroekonomske neravnotee srpske privrede. ta se iz ovoga moe zakljuiti o privrednoj politici? Jedan odgovor je da se kae kako je potrebno promeniti ponaanje privrednih subjekata, ukljuujui i dravu, kako se ne bi rizikovala stabilnost relativnih cena. Dakle, trebalo bi smanjiti plate, smanjiti javnu potronju, subvencionisati proizvodnju i kredite i poveati javna ulaganja to se vie moe, pa ako je potrebno i poveati poreze. Neto od toga, ne sve, bez sumnje je potrebno. No, nije jasno zato se oekuje da e se ponaanje privrednih subjekata promeniti, ako tome ne pogoduju promene relativnih cena? Drugi bi, dakle, put bio da se na promenu ponaanja utie odgovarajuim reformama institucija i privredne politike. Ostavimo ovde reforme po strani. Kako bi mogla da izgleda alternativna privredna politika? Najpre je potrebno poi od toga da je u ovom asu proizvodnja daleko ispod potencijalne. to bi trebalo da utie na smirivanje inflacije, pa i da deluje deflatorno. To, opet, otvara mogunost znaajnog smanjenja referentne kamatne stope, bar u meri u kojoj se ona koristi kao sredstvo obuzdavanja inflacije. tavie, nema bojazni ni da bi se bitno uticalo na devalvaciju, budui da je tranja za stranim novcem smanjena usled pada potronje i ulaganja. No, ako bi dinar poeo da depresira, to bi delovalo podsticajno na izvoz, to bi trebalo da bude izvor budueg privrednog rasta. Obino se kae da bi depresijacija dinara znaajno poskupela i zaduivanje i razduivanje, to bi, meutim, trebalo da utie na vladu da se ne oslanja na fiskalni deficit, a i na sve druge da realnije sagledaju sposobnost da vraaju dugove. To bi nateralo vlasti i na reforme koje su potrebne: na ukidanje subvencija, na reformu socijalnog sistema i na smanjenje poreskog tereta, kao i na ulaganja koja podstiu izvoz, a ne potronju. Kae se, uz to, da privreda nema
316
robu za izvoz, to je tano, ali to je zato to se ne isplati izvoziti, a ni ulagati u izvoz. Promena relativnih cena bi dovela do niih trokova i rada i kapitala, to bi posebno trebalo da pogoduje razvoju izvoznog sektora. No, ta god da smatrate poeljnim, vano je razumeti: sa ekonomske take gledita, ponaanja se teko menjaju ako se ne menjaju relativne cene. NIN, 12.11.2009.
eu do 2014.
Vie stranih diplomata su predloili da se itav zapadni Balkan, dakle i Srbija, pridrui Evropskoj uniji do 2014. To bi, kae se, bilo poeljno za obe strane, a imalo bi i veliku simboliku teinu, jer je to stogodinjica od Sarajevskog atentata i poetka Prvog svetskog rata. To je prvobitno predloio Karl Bilt jo pre nekoliko godina, kada je to verovatno bilo i izvodivo. U meuvremenu je ostala simbolika, ali to vie nije ostvarivo. Zato? Pre svega iz tehnikih razloga. ak i ako bi pregovori poeli koliko sutra, recimo sa Srbijom ili Crnom Gorom, ne bi bilo dovoljno vremena da se zavre do, recimo, poetka 2013, kako bi ostalo dovoljno vremena za ratifikaciju ugovora o pridruivanju, da bi sam in pristupanja mogao da se obavi 2014. Ovo ne zato to su pregovori komplikovani ili sadre neke neprihvatljive ili teke uslove, ve zato to je u tom periodu potrebno promeniti itav sistem, praktino sve institucije, i to ne samo na papiru, ve i praktino; potrebno je ne samo doneti zakone koji su u skladu sa pravnim sistemom Evropske unije, ve ih je potrebno i primenjivati; dakle, potrebno je da postoji
317
iskustvo sa njihovom primenom. Pored toga, potrebne su znaajne reforme u praktino svim oblastima vota, koje nije ni lako a ni poeljno sprovoditi navrat-nanos. Usled toga, nije tehniki izvodivo u relativno kratkom roku od tri-etiri godine obaviti sve potrebne pripreme i promene. Naravno, pregovori nee poeti sutra, jer je najpre potrebno podneti zahtev, a potom sledi postupak ocenjivanja osnovanosti tog zahteva za pristupanje Evropskoj uniji. ak i ako bi se te pripremne radnje obavile neverovatnom brzinom, nije tehniki moguno da pregovori ponu pre 2011, i to pod pretpostavkom da se do tada zavri proces ratifikacije postojeeg Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju. To je veoma kratak rok, ali ak i ako ne bi bio produen, to je gotovo izvesno, pregovori koji bi poeli, recimo kroz godinu dana, ne bi nikako mogli da se zavre na vreme da bi se pridruivanje ostvarilo u simbolikoj godini. Druga je stvar to je simbolinost te godine znaajno vea nego to je jasno ta je tano smisao tog simbolizma? To su sve tehnike prepreke. Naravno, ukoliko se zaista eli da se Evropska unija proiri na itav zapadni Balkan u tako kratkom roku, bie potrebno veoma ubrzano reavati sve probleme u ovom regionu. Recimo, bilo bi potrebno da se izvre ustavne promene u Bosni i Hercegovini i da ta zemlja dobije ustanove koje bi bile prilagoene brzini kojom bi Sarajevo 2014. moglo da proslavi stogodinjicu Sarajevskog atentata pristupanjem Evropskoj uniji. Nije to, naravno, logiki nemogue, ali u ovom asu se ne bi moglo oceniti kao politiki realistino. Naravno, simbolike nema ako nema pridruivanja Bosne i Hercegovine ili bi se ak dobila negativna simbolika. Takoe, bar u ovom asu, ne izgleda realno da e se spor oko imena zemlje iji je glavni grad Skoplje, to bi rekao ministar spoljnih poslova Srbije, Vuk Jeremi, razreiti u kratkom roku, tako da je, u asu kada se na tu temu oglasio ministar, verovatno malo verovatno da e se na Evropskom savetu doneti odluka da se pokrene proces
318
pregovaranja sa Makedonijom. A to onda ini malo verovatnim da e do njenog pridruivanja doi simbolikom brzinom. I to sve pre nego to se i pomenulo Kosovo. Blic, 21.11.2009.
vrednosti
Razlozi za evroskepticizam su gotovo svuda isti. Zemlje lanice Evropske unije gube odreene elemente suverenosti. ta dobijaju? Kljuno dobro jeste upravo ono kojim se inae opravdava suverenost drava, u smislu prava da donose odluke potpuno samostalno (obino se ne zaboravlja da to podrazumeva i obavezu, odgovornost za donetu odluku). Re je o bezbednosti. Naime, evropska istorija ui da je bezbednost zajedniko, evropsko pa ak i globalno dobro. Suverene drave se, u sistemu pune nezavisnosti i odnosa snaga, staraju za bezbednost svojih graana tako to predstavljaju rizik za bezbednost drugih drava i njihovih graana. Naravno, kao to je ve sugerisano, suverenost se moe shvatiti i kao odgovornost, legalna i legitimna, u kom se sluaju to ne kosi sa zajednikim pravnim okvirom, to je stanje stvari u Evropskoj uniji. U tom pravnom i politikom sistemu, posebnu pogodnost imaju manje zemlje, budui da je njihova bezbednost izloena veim rizicima. Tako da ono to izgleda da je najvei gubitak, bar po evroskepticima, zapravo predstavlja najveu korist, posebno malima i slabima. Sama Unija, meutim, ima najvanije uporite u slobodnoj trgovini u svim oblastima u trgovini robom, uslugama, kapitalom i radom.
319
Ono to evroskepticima u tome smeta jeste nemogunost da se koriste protekcionistike mere. Bilo bi dobro, tvrdi se, kada bi, recimo, moglo da se manipulie kursom ili da se selektivno koriste carine ili kada bi moglo da se selektivno oporezuje ili da se ograniava imigracija ili da se koristi bilo koje drugo sredstvo ekonomske politike da se istovremeno imaju koristi od slobodne trgovine i da se, povrh toga, ostvare i koristi od protekcionizma. To se obino izraava na drugaiji nain, pa se ne vidi odmah pravi smisao ove kritike neoliberalizma zajednikog i slobodnog trita u Evropskoj uniji. Kae se da bi protekcionistike mere trebalo da koriguju tete koje donosi slobodno trite. No, naravno, ako je potrebno regulisati jedno ili drugo trite, to je najbolje initi na nivou Unije, a ne na nivou svake pojedine drave, svakog pojedinog budetskog centra. Jer e se inae samo iriti mrea protekcionistikih mera. Tako da nema smisla uporeivati stanje u kojem drugi ne tite svoja trita sa onim gde upravo samo sopstvena drava koristi protekcionistike mere, ve sa onim gde je protekcionizam trgovaka politika svih zemalja. Verovatno najea i najglasnija kritika evroskeptika jeste upravo to da je Unija sklona da sve regulie i to zato da bi poveala svoju birokratsku mo. Zanimljivo je da su evroskeptici esto zagovornici centralizma na nivou drava i to sa istim argumentima. Recimo, jedan broj evroskeptika u Srbiji protivi se autonomiji Vojvodine jer e ona dovesti do poveanja birokratije. Gubi se, naravno, iz vida da prenoenje nadlenosti pokrajini podrazumeva smanjenje nadlenosti na nivou republike, to bi trebalo da dovede i do smanjenja broja zaposlenih u republikoj administraciji. Isto vai i obrnuto: poveanje regulatornih nadlenosti na nivou Unije podrazumeva smanjenje istih tih nadlenosti na nivou drava lanica. Koja je najbolja kombinacija raznih nivoa nadlenosti, to je u stvari kljuno pitanje. Evropska unija se rukovodi naelom o supsidijarnosti to e rei da se na nivo Unije prenose samo one nadlenosti koje se ne mogu valjano obaviti na niem nivou. Kako to u stvarnosti izgleda, najbolje se moe videti sada kada se raspravlja o nadzoru nad bankarskim i finansijskim sistemom u celini. Smatralo se da je najbolje da ta nadlenost ostane na nivou drava, ali je sada postalo jasno da se tako ne moe valjano smanjiti
320
rizik sistemskih kriza. Konani argument evroskeptika se odnosi na evropske vrednosti. Neki ih, po skepticima, ne dele, a neki evroskeptici smatraju da nije ni poeljno prihvatiti evropske vrednosti. Evropska kultura je kultura nasilja, kau jedni, a drugi opet tvrde da neke kulture nisu evropske jer, recimo, ne priznaju ljudska prava. U sutini, evropske vrednosti, bar one koje bi trebalo da su u osnovi ujedinjene Evrope, jesu univerzalistike, to jeste u izvesnom smislu doprinos ere prosvetiteljstva. Svi ljudi dele iste osnovne vrednosti, samo ih na razliite naine ostvaruju. U tom instrumentalnom smislu, evropske vrednosti su sadrane u onim ustanovama koje omoguuju ostvarivanje univerzalnih vrednosti, tako da od toga niko, ni jedna grupa ljudi, koliko god da se meusobno razlikuju, nema tete. Ovo, da dam jedan primer, ne mora da izgleda poeljno crkvi koja bi da bude povlaena ili, da dam drugi primer, onima koji ele da drava ouva patrijarhalnu strukturu moi. Kao to se vidi, evroskeptici ili nemaju valjane argumente ili se zalau za ouvanje jedne ili druge privilegije. I nita vie. NIN, 09.12.2009.
politiki i pravni arGumenti

itajui do sada iznete argumente pred Meunarodnim sudom pravde u Hagu, mislim da mogu da zakljuim da za srpski tim ima nade samo ako Sud bude donosio politiku, a ne odluku zasnovanu na pravu. To je vie nego jasno, posebno ako se proitaju istupanja zastupnika Ujedinjenog kraljevstva. Kratko i neverovatno jasno izlaganje profesora Kroforda, po svim uesnicima najveeg autoriteta u ovoj oblasti, ita se kao definitivno.
321
Najpre, pitanje na kojem je insistirala Srbija, i koje je postavljeno Sudu, ne moe, po svemu sudei, da dobije odgovor kojim bi se postigao cilj kome tei srpska strana. Jer se od Suda trai da ceni legalnost deklaracije o nezavisnosti. Ali ak i ako bi sud odluio da je taj in zaista bio nelegalan, to ne bi istovremeno znailo i da je nezavisnost Kosova nelegalna to je oigledno kljuni pravni argument. Sud bi, naravno, mogao da zasnuje svoje miljenje o deklaraciji na argumentima protiv secesije, rukovodei se politikim razlozima, kojima obiluju izlaganja koja se protive kosovskoj nezavisnosti. Ali ne i pravnim. To je, po svemu sudei, kljuni problem. Iz argumenata koje su do sada iznele suprotstavljene strane, teko je videti da meunarodno pravo zabranjuje secesiju, jer uopte ne regulie postupak nastanka drava. Ono, jasno je, ne sadri pravo na secesiju, ali je ni ne zabranjuje. Iz niza primera koji su razmatrani, vidi se da je Savet bezbednosti u nekim sluajevima, sa kojima se esto poredi sluaj Kosova, izriito zabranjivao secesiju ili priznavanje novih drava (tu, po svemu sudei, spada i Bosna i Hercegovina). U sluaju Kosova, kao i u mnogim drugim sluajevima, takve odluke Saveta bezbednosti nema. Uz to, argument da Rezolucija 1244 u stvari zabranjuje secesiju i donoenje deklaracije o nezavisnosti nije, kako izgleda, posebno jak, budui da postoje jasni dokazi da je ona bila posmatrana kao statusno neutralna. Drugim reima, da se nije izjanjavala o tome kako bi trebalo da izgleda konani status Kosova. A proces kojim se dolo do stanja takvog kakvo jeste nesumnjivo je to stanje, nezavisnost Kosova, imao kao jedan od moguih ishoda. Dakle, kada se itaju argumenti, ako bi se Sud ograniio na to da odgovori na usko formulisano pitanje koje mu je postavljeno, pravno posmatrano, bar cenei teinu iznetih argumenata, ili bi morao da se ne sloi sa srpskim timom ili bi njegovo miljenje bilo lieno znaajnijih pravnih posledica kakvo god da je. Jedino ukoliko bi sudije reile da stvari posmatraju politiki i da cene ta
322
im se ini da je celishodnije, Sud bi mogao da prihvati argumente ili neke od argumenata srpskog tima. Naravno, Sud moe da posegne za argumentima koji u raspravi nisu izneti ili su uesnicima rasprave nepoznati, to je svakako razlog da se njegovo miljenje oekuje sa velikim zanimanjem. Peanik.net, 12.12.2009.
populizam
Don Stjuart, uticajni ameriki satiriar (ovo je najpriblinija karakterizacija u jednoj rei koje mogu da se dosetim), neprestano je kritikovao Buovu administraciju zato to sa Amerikancima ne razgovara kao sa odraslim ljudima. To je verovatno i najkrai mogui nain da se odredi srpski populizam: ljudi na vlasti ne obraaju se graanima kao da su odrasli ljudi. Ovde ima smisla ukazati samo na dva vida tog populizma. Prvi je, da se vratim Americi, u tome to u toj zemlji veina ljudi veruje da postie (zarauje, stie, uiva) ono to zasluuje. Bez obzira na sveopte nepoverenje u vlast na svim nivoima, veina veruje u bazinu pravinost drutva i sistema. To je osnovni motiviui inilac: ako se uloi trud, nagrada (proporcionalna) sledi. Srpski populizam karakterie upravo suprotan moral: svima se ini velika nepravda. Svako, dakle, doprinosi vie nego to je nagraen. Retorika ljudi na vlasti to, na sve mogue naine, pothranjuje. I oni nekako ne bivaju valjano nagraeni za neverovatan trud koji ulau. I tako decenijama. Drugi vid populizma jeste selektivno korienje podataka, zbog ega stvarnost izgleda himerino. Recimo, proizvodnja automobila
323
e obezbediti oporavak srpske privrede. ak i ako bi ona bila nekoliko puta vea nego to se planira ili to je realno, doprinos automobilske industrije ne moe biti veliki. Naprosto je potrebno biti realan i, to bi se reklo, raunati kao odrastao ovek. ta to znai? Valja najpre poi od toga da je stopa zaposlenosti veoma niska. Suvie malo ljudi radi, drugaije reeno. Na poveanju zaposlenosti dosta toga moe da uini i vlast, ali ova populistika to nee. Ovde je potreban moral individualne preduzimljivosti. Peanik.net, 31.12.2009.
plate
Najave premijera i ministra ekonomije da e plate i penzije moi da se odmrznu u drugoj polovini godine ako rast bude bar onoliki koliko se oekuje, dakle 1,5%, a pogotovo ako je bri potpuno su nerazumljivi. Pogotovo to se dodaje da je za to ipak potrebno i odobrenje Meunarodnog monetarnog fonda. ta MMF ima sa platama? Nita. MMF je zainteresovan za to koliki e biti fiskalni deficit, a i za to samo ukoliko on deluje destabilizujue. Plate i penzije su zamrznute da taj deficit ne bude ba takav. Dakle destabilizujui. Ukoliko vlada oceni da je najbolje eventualne poveane javne prihode, ukoliko rast bude iznad planiranog, utroiti na uveane plate i penzije, a ne, recimo, za razduivanje ili za ulaganja, ostaje jo samo da se utvrde dve stvari: da li su te poveane plate zasluene i kakav e uticaj imati na makroekonomsku stabilnost.
324
Da bi bilo opravdano poveati plate, potrebno je utvrditi da je poveana produktivnost. Izraunati produktivnost u javnom sektoru nije nimalo lak posao, ali mnogi pokazatelji od broja zaposlenih do haosa koji proizvode, o gubicima u dravnim preduzeima da i ne govorimo sugeriu da je produktivnost niska i da se ne poveava. Tako da, bar po tom osnovu, nije jasno zato bi se plate poveavale. Kada je pak re o makroekonomskoj stabilnosti, poveanje plata koje nije pokriveno poveanjem produktivnosti vodi poveanju uvoza i cena. Uticaj e se raspodeliti tako to e se uvoziti razmenljiva dobra (pre svega industrijski proizvodi) i ubrzati rast cena nerazmenjivih proizvoda (pre svega usluga). Oba uticaja, kako god da su konkretno rasporeeni, deluju negativno na makroekonomsku stabilnost. To, naravno, bar do sada, vlada nije videla kao prepreku, ali MMF jeste. Blic, 06.01.2010.
ideoloki namet
Koliko se moe zakljuiti iz onoga to govori ekonomska struka, postoji konsenzus o tome ta je potrebno initi da bi se postigao brzi privredni rast koji bi bio odriv. Kriterijum odrivosti podrazumeva neku ideju dinamike makroekonomske stabilnosti. Recimo, da uzmem jedan primer, da strani dug ne raste bre od ukupne proizvodnje, to podrazumeva znaajan rast izvoza ili proizvodnje razmenjivih dobara. Koja je, meutim, privredna politika potrebna da bi se to postiglo? Ovih dana itam priloge sa godinje konferencije Amerikog udruenja ekonomista, koja se upravo zavrava. Pol Krugman pominje, ne ba sasvim usput, zemlje lanice Evropske unije koje ili koriste evro ili
325
imaju fiksne kurseve i ukazuje na neprijatan izbor pred kojim se nalaze. Potrebno je ili znaajno smanjiti realne plate ili devalvirati, to jest odustati od fiksnog kursa. Pred istim se problemom nalazi i Srbija. Mada se on ba i ne vidi dovoljno precizno. Da se pozovem na jo jednu stvar na koju podsea Krugman. Naime, veliki broj komentatora, to sa strepnjom, to zlurado, ukazuju na mogunost da Kina prestane da ulae u dolarske obveznice. To bi, naravno, imalo za posledicu dalji pad dolara i rast amerikog izvoza. Zbog ovoga drugoga, Krugman kae da bi trebalo da Amerika poalje zahvalnicu Kini ako se rei da digne ruke od dolara. Slino bi se moglo rei i za Srbiju. Ovde vlada gotovo unisono prizivanje stranih ulaganja, ali da bi ona doprinela rastu izvozne privrede potrebno je ili da plate ne rastu, pre svega u javnom sektoru, ili da rastu u skladu sa produktivnou, u privatnom sektoru. Ukoliko valjane kontrole plata nema, potrebna je kontinuirana depresijacija kako bi ulaganja ila u izvozni sektor privrede i kako bi se odrala stabilnost cena. U suprotnom, strana e ulaganja jaati dinar i ii u sektor usluga i podsticati uvoz. to se dogaalo u poslednjih desetak godina. Veoma je zanimljiv i rad Darena Aemoglua o vrlinama snane drave. U osnovi, on razlikuje slabe i snane drave ne toliko po tome koliko javnih prihoda mogu da prikupe, po emu je Srbija snana drava, ve po tome kojim se instrumentima oni prikupljaju i koji je kvalitet politike konkurencije koja obezbeuje da se koriste instrumenti sa veom efikasnou, po emu je Srbija slaba drava. U tome je daleko najvaniji odnos prema monopolima. Ukoliko se stavljaju prepreke preduzetnitvu tako to e se tititi monopoli, takozvani nacionalni i regionalni lideri, to moe da stabilizuje vlast, posebno ukoliko je sklona autoritarizmu jedne ili druge vrste, ali e stradati privredna efikasnost. U Srbiji su, jasno je, monopoli, strani i domai, na politikoj ceni. Zanimljiv je i drugi Aemogluov rad o granicama globalizacije. On meri uticaj militarizacije na rast spoljne trgovine. Militarizacija,
326
merena izdacima za vojsku, utie negativno na spoljnu trgovinu, posebno sa susedima. U ovom se radu posmatra militarizacija zbog dostupnosti podataka. No, intencija je da se ukae na negativan uticaj troenja sredstava na konflikte, bilo koji da su, a ne na razvoj trgovine. Za one koje interesuje istorija liberalne i uopte politike misli, Aemoglu ukazuje na pogreno shvatanje Hobza i kasnijih nacionalista i protekcionista koji su smatrali da je ulaganje u sektor bezbednosti podsticaj privrednom razvoju. Ovo se odnosi kako na razvoj domae vojne industrije i konfliktne spoljne politike tako i na sporiji rast globalne trgovine usled odravanja ili rasta konflikata svih vrsta, a preko njih i trgovine svih drava pojedinano. Ovo poslednje zapaanje bi moglo da se povee sa zalaganjem Denija Rodrika, inae poznatog kritiara globalizacije. On sada zagovara ouvanje slobodne trgovine, pa i slobodnog kretanja kapitala, ako se sauva prostor za industrijsku politiku zemalja u razvoju. Ali ne u ulaganje u proizvodnju oruja i jaanje vojske, ve u industrijske proizvode namenjene izvozu, posebno ukoliko zahtevaju ulaganje u obrazovanje i znanje. Privredna politika Srbije nije u skladu sa ovim saznanjima. ta stoji na putu Srbiji da konsenzus o ciljevima privredne politike povee sa valjanim sredstvima? Najvei uticaj ima svakako nedovoljno konkurentan politiki sistem (popularno reeno korupcija), to je i generalan nalaz Aemoglua. No, znaajan uticaj ima preovlaujua nacionalistika i socijalno-populistika ideologija (to bi moglo da se nazove socijal-nacionalizmom). Nacionalizam opravdava monopole, a socijalni populizam oslanjanje na neefikasne instrumente monetarne i fiskalne politike i kada se prikupljaju sredstva i kada im se odreuje namena. To je nasleeni ideoloki namet koji, naravno, pada na teret svih. NIN, 07.01.2010.
327
da li e i nova Godina Biti izGuBljena

Budui da se ove godine nije praktino nita uradilo da bi sledee godine dolo do preokreta, sasvim je razumljivo da se oekuje samo blagi oporavak privrede. to ne znai da e nova godina biti mnogo laka od prethodne. No, pred svaku novu godinu ima smisla razmotriti ta bi trebalo uraditi kako bi se obezbedila osnova za trajniji oporavak i razvoj. Kljuno pri tome je da se to je mogue vie odustane od diskrecionog odluivanja, to je isto kao i rei da je potrebna nova politika. ta to znai? Uzmimo najvaniji primer: fiskalna politika. Bez sumnje nita nije vanije, politiki posmatrano, od toga ko plaa javnu potronju i ta se njome obezbeuje. Zapravo, od karaktera fiskalne politike u velikoj meri zavisi politika ili, drugaije reeno, od toga ta je politizovano zavisi i kvalitet politike. Ako je diskreciona mo karakteristina za fiskalnu politiku, neizbeno je da se konkurie za kratkorone prednosti, da partijski sistem bude rascepkan koliko i diskrecione pozicije u budetu i da pravila, pa i zakoni, nita ne znae (jednostavnije reeno, da je korupcija neizbena). Ima ljudi koji smatraju da je to u demokratijama neizbeno. Usled toga, u mnogim korumpiranim zemljama demokratija nije na nekoj naroitoj ceni, pa se esto smatra i preprekom za ostvarivanje vanih ciljeva. Ili, kao to je reeno u nekim komentarima na izvetaj revizorske komisije: da smo sledili zakon, ne bismo mogli da uradimo ono to je trebalo uraditi. Slino govore i oni koji u demokratiji vide prepreku: narod i vlast naroda su razlog to se, kako se kae, ne vodi rauna o dravnim i nacionalnim interesima. U stvari, u demokratijama sa vie tradicije diskreciona su ovlaenja veoma ograniena, usled ega su politizovana krupna pitanja, da ih tako nazovem. Ovo se postie tako to se i sistem obaveza, poreski sistem, i struktura prava, najvei deo javnih rashoda,
328
odrede na due vreme. Tako da preostaje malo toga o emu moe da odluuje jedan ili drugi ministar, jedna ili druga vlada, jedna ili druga skuptina kratkorono i nezavisno od procesa izbora i demokratske legitimnosti. To menja prirodu politike. Da uzmem jedan primer: meugeneracijska pravda. U svim demokratijama se veoma mnogo raspravlja o tome koliko da se troi na penzije, a koliko na obrazovanje. Jedno ne iskljuuje drugo, ali ako su sredstva ograniena, kao to uvek jesu, tada isti dinar ne moe da ide na obe strane. Ovde je re o politikoj i demokratskoj odluci u pravom smislu te rei: svima je u interesu i nema smisla uspostaviti sistem koji e vaiti samo nekoliko meseci, pa ni nekoliko godina. No, sline se odluke moraju donositi i kada je re o zdravstvenom sistemu, gde je takoe pravinost od kljunog znaaja, ali i o sistemu bezbednosti i manje-vie o svim znaajnijim pozicijama u budetu. Koje su posledice depolitizacije diskrecionog odluivanja i politizacije dugoronijih fiskalnih odluka? Jedna jeste da je prirodno da e se broj partija koje e konkurisati za vlast biti manji, jer e se odluivati o raspodeli javnih prihoda na velike i trajne stavke. Mnogi politikolozi i politiari misle da je broj partija gotovo iskljuivo odreen izbornim sistemom. Mnogo je, meutim, vanije o emu se odluuje i koja su sredstva partijama i vladama na raspolaganju. Ukoliko se smanje mogunosti diskrecionog odluivanja i korupcija stoga bude manje korisna i efikasna, prirodno je oekivati da e se broj partija smanjiti jer e biti potrebno obezbediti podrku velikih grupa interesa u drutvu i meu glasaima. Pored toga, moglo bi se oekivati da e doi do poboljanja ideoloke konkurencije. Jedna od karakteristika demokratije jeste znaaj ideolokih razlika, dakle dugoronih partijskih opredeljenja po krupnim pitanjima. U Srbiji je ideoloki prostor beskrajno suen, praktino na dokazivanje o tome da se slui dravnom i nacionalnom interesu, a prema pravim ideolokim pitanjima se
329
veina partija odnosi kao da u politici vlada poligamija. Svi su i nacionalisti i liberali i socijalno svesni i napredni i, naravno, radikalni. U demokratijama je taj promiskuitet iskljuen ideolokom konkurencijom. Nije ba tako lako da narodnjaci postanu naprednjaci, a ni da socijaldemokrate mau sa tri prsta i nacionalni identitet identifikuju sa verskim. To je, bar kada je re o fiskalnoj politici, najvei doprinos koji bi ministarstvo finansija moglo da naini sledee godine: da izae sa predlogom o dugoronoj fiskalnoj strategiji i da predloi osnovna pravila na kojima e se zasnivati poreski sistem i struktura javnih rashoda. To bi racionalizovalo politiku konkurenciju, a delovalo bi stabilizujue za sve uesnike u privrednim i drugim poslovima. Slino bi trebalo da bude i sa monetarnom politikom. Fleksibilni kurs nije opravdanje za diskrecionu monetarnu politiku. U javnosti se ne raspravlja o inflaciji za sledeu i naredne godine. Smatra se da je prirodno da taj cilj postavlja centralna banka. To je suvie diskreciono shvatanje nezavisnosti centralne banke. Ona bi trebalo da kae u kom tano periodu namerava da obezbedi cenovnu stabilnost i ta se pod tim tano podrazumeva. Ako je to, recimo, inflacija od dva ili tri odsto, valjalo bi da znamo kada e se do toga cilja stii i zato ba tada, a ne recimo dogodine? Takoe, ta se dogaa ako se cilj ne ostvari? Smanjenju diskrecione moi e doprineti proces integracije u Evropsku uniju, ali i taj proces zavisi od toga kojom e se brzinom promeniti preovlaujue politike sklonosti ka diskrecionom odluivanju uz oslanjanje na korupciju. Budui da su tolike godine izgubljene, moda bi trebalo poeti sa novom godinom. Blic, 09.01.2010.
330
Bojazan
Razlog zbog kojeg 200 (ili vie) intelektualaca zahteva raspisivanje referenduma o lanstvu Srbije u Atlantskom savezu (NATO) jeste, kau njihovi glasnogovornici, bojazan da bi do tog ulanjenja moglo doi na prevaru, kriom ili na neki drugi zavereniki nain kojim bi se izigrala volja naroda. Tako da se zahtev obrazlae pozivanjem na iskustvo tipa koga je zmija ujela, taj se i gutera plai ili bolje preuranjeno, nego prekasno ili racionalno je osigurati se to je vie mogue i od najmanjeg rizika. Prethodno pitanje jeste da li Srbija moe da se ulani u NATO na nelegalan i nelegitiman nain? Sami podnosioci zahteva su dali, moda implicitno, bar jedan negativnan odgovor na to pitanje. Zato je to nemogue? Zato to, kao to su predstavnici peticionara obrazloili citirajui Baraka Obamu i glasnogovornike ove organizacije, NATO ne bi primio u lanstvo zemlju u kojoj ne postoji razuman konsenzus da se eli lanstvo. Dakle, ak i ako bi bojazan bila opravdana kada je re o srpskim vlastima, nije opravdana kada je re o vlastima Atlantskog saveza. Moe biti da potpisnici zahteva to nisu hteli da kau, ali jesu. Time bi mogla da se zavri rasprava o opravdanosti straha potpisnika zahteva. Ali ne i o tome kako ovih 200 intelektualaca vidi karakter srpskih vlasti. Kako nema straha da bi NATO hteo da primi u lanstvo zemlju iji se narod tome protivi, bojazan ovih 200 intelektualaca se, dakle, odnosi na namere srpskih vlasti, koje bi trebalo da mogu ne samo da prevare sprski narod, ve i NATO. Koje bi vrste trebalo da bude ta bojazan da bi bila racionalna? Navedena poslovina opravdanja bi trebalo da racionalizuju bojazan ovih intelektualaca. Ona su u skladu sa jednim tipom preporuka o izboru u uslovima krajnje neizvesnosti. Ako, dakle, nije mogue oceniti rizinost nekog ponaanja ili ishoda (sve je krajnje neizvesno), racionalno je birati ili delati tako da se izbegne najgori ishod. To je, meutim, krajnje neracionalno ako niste u situaciji krajnje neizvesnosti ili, da to drugaije kaem, ako
331
ste informisani, ma koliko ogranieno, o tome koliki je rizik da e se dogoditi ono ega se najvie bojite. Tada, dakle ako ste informisani, nije racionalno uzeti bilo koje osiguranje, pa nek kota ta kota; racionalno je osigurati se u skladu sa rizinou. Podnosioci zahteva, dakle, opravdavaju taj in time da su apsolutno neinformisani o tome koje su namere vlasti i kako ona namerava da ih ostvari. Bojazan je, dakle, da bi srpske vlasti mogle sasvim neoekivano, zavereniki, da uvedu Srbiju u NATO. uka se, na primer, da je to namera, a potpisnici zahteva ne poseduju apsolutno nikakve informacije o tome koliko je to verovatno. Pa je, dakle, dobro da se od tog ishoda, za koji se ne zna koliko je verovatan i upravo zato to se ne zna koliko je verovatan, obezbede odravanjem referenduma. Ovo je, naravno, protivrena racionalizacija ovoga zahteva. Jer ako se veruje da bi odluka na referendumu spreila vlasti da zaverom protiv naroda na prevaru ili drugi nelegitiman nain uvedu Srbiju u NATO, to znai da predlagai zahteva nisu neinformisani o racionalnosti srpskih vlasti, to bi bilo dovoljno da ocene rizike alternativnih ponaanja vlasti, a to znai i da racionalno ocene sopstvenu bojazan. Zahtev za referendumom je, stoga, u suprotnosti sa opravdanjima koja su izneli. Imamo dakle dve tvrdnje samih potpisnika zahteva. Prvo, nemogue je ui u NATO ako to nije izraz narodne volje, jer to NATO ne bi dozvolio, i, drugo, poznato je da srpske vlasti vode rauna o narodnoj volji, bar ako je ona iskazana na referendumu. Na osnovu toga se moe zakljuiti da nije jasno ega se tano boje 200, kako je reeno, vrhunskih srpskih intelektualaca? Ta nejasnoa otvara pitanje kredibiliteta potpisnika zahteva. Naime, koliko su ti intelektualci zaista neinformisani o tome kako funkcioniu srpske vlasti, one prethodne i ove sadanje? Za one koji su zahtev predstavili ne bi se nikako moglo rei da ne znaju kako su funkcionisale srpske vlasti, ne samo u poslednjih dvadeset godina, kada su im bile vie ili manje bliske, nego i pre toga.
332
Meu potpisnicima ima bivih predsednika drava i vlada. Veliki broj potpisnika su bili na vlasti ili su uestvovali u vlasti. Zahtev su potpisali istoriari, vladike, akademici, profesori, analitiari, komentatori, novinari ljudi, dakle, koji ne samo da bi morali biti informisani, nego na jedan ili drugi nain opravdavaju svoju profesionalnu delatnost sopstvenom informisanou. Kolika je, dakle, verovatnoa da oni ne mogu da razlikuju zmiju od gutera, da ne mogu da ocene ta je prerano a ta prekasno, ili da ne mogu da ocene koji vid osiguranja je u skladu sa njihovim strahom? Zanimljivo je da su se na predstavljanju zahteva svo troje govornika trudili da pokau da su veoma dobro informisani. Recimo, o emu se raspravlja u svakoj srpskoj kui; o tome ta se misli u svetu i kod kue; o tome ta je ko izjavio u novinama i kako to itati. Iz toga se moglo zakljuiti da se vlasti spremaju da u javnosti pokrenu raspravu o lanstvu Srbije u Atlantskom savezu. I da bi u toj raspravi neke od stranaka i partija mogle da se zalau za to da Srbija postane lan ove organizacije. tavie, podnosioci zahteva se na tu nameru vlasti i pozivaju i tvrde da je njihov predlog u skladu sa tim namerama srpskih vlasti ili bar nekih u toj vlasti. Dakle, racionalne osnove za bojazan da bi odluka o lanstvu nekako mogla biti doneta mimo volje naroda zapravo i nema. Nije verovatno da bi se ta odluka mogla doneti na nekom zaverenikom sastanku, na ta se aludiralo podseanjem da je ova peticija u tradiciji onih koje su se potpisivale u vreme autoritarne vlasti. Nije uverljivo tvrditi da su potpisnici zahteva toliko neobaveteni da ne znaju da dravom ne vladaju zaverenici. ega se, onda, boje podnosioci zahteva? Budui da javna rasprava predstoji, jedina racionalna bojazan jeste da bi ishod te rasprave mogao da bude u neskladu sa onim za ta se zalae ovih 200 intelektualaca. Racionalno je oceniti da bi izraavanje narodne volje sutra moglo da ima drugaiji ishod od njenog izraavanja danas. Pa bolje danas nego sutra: rano, a ne kasno; dok se vidi zmija, a ne guter; dok se rizik preuveliava. To je, verovatno, dobra procena.
333
Jer je razumno odluku o ulanjenju u NATO doneti kada se jasno mogu videti kako prednosti tako i nedostaci toga ina dakle kada su odluke motivisane racionalno, a ne bojaznou. to je razlog da se referendumi o ovakvim odlukama obavljaju onda kada se te odluke donose. Ako to dobro razumem, zahtev da se referendum odri sada, a ne kasnije, zasnovan je na bojazni da bi na referendumu sutra mogla biti doneta odluka da bi Srbija trebalo da postane lan Atlantskog saveza. Bojazan je da e se narodna volja promeniti, a ne da e vlasti tu volju izigrati. Ako je, dakle, bojazan ovih 200 (ili vie) intelektualaca opravdana, racionalno je oekivati da e se Srbija u nekom asu u budunosti na referendumu izjasniti za ulanjenje u NATO. Peanik.net, 12.01.2010.
rezolucije
Potpuno je nejasno kako bi imalo smisla doneti rezoluciju o Srebrenici, a okarakterisati zloin koji se njome osuuje drugaije nego u presudi Meunarodnog suda pravde? Posebno je nejasan stav Socijalistike partije Srbije. Prirodna oekivanja su da bi ta partija trebalo da bude najzainteresovanija da se donese rezolucija u kojoj se osuuje genocid u Srebrenici, jer bi to bilo istovremeno i izvinjenje te partije za njeno uee u krenju meunarodne konvencije o genocidu, koje je dovelo do presude u kojoj je Srbija proglaena krivom za nespreavanje genocida i za to to izvrioci nisu privedeni pravdi. (Bilo bi dobro kada bi to izvinjenje bilo i eksplicitno, recimo u vidu posebne izjave te partije u povodu donoenja rezolucije). Izbegavanje rei genocid bi samo govorilo o neiskrenosti te partije, a to bi opet znailo da ta partija jo nije
334
shvatila da prolazi vreme politike, blago reeno, neiskrenosti. to bi trebalo da deluje negativno i na njen koalicioni potencijal. Javnost, intelektualci, graani mogu, naravno, da misle o zloinu u Srebrenici ta hoe. Drava, meutim, ima obaveze prema presudama meunarodnih sudova. Kao to ljudi mogu da misle da je neko ko je osuen za, recimo, etnika ienja u stvari patriota; ali to ne oslobaa obaveza ljude koji rade za dravu ili koji obavetavaju javnost da se prema tom zloinu i prema poiniteljima takvih zloina ponaaju u skladu sa konanom sudskom presudom. ak i ako je re o nekome ko je odsluio kaznu, to ne menja ni presudu niti karakter zloina. Tako da ni ponaanjem ni obavetavanjem ne bi trebalo sugerisati kao da se presuda moe anulirati odsluenjem kazne. Graani mogu ak da izaberu za premijera osobu koja je odleala kaznu za teak ratni zloin, ali premijer ne bi trebalo da se drui sa tom osobom. Razumevanje javnih obaveza ovde uopte nije naroito razvijeno. Zvaninici jedne drave ne bi trebalo, zapravo ne smeju, da podstiu secesionizam u nekoj drugoj dravi. Ukoliko, recimo, zvaninici Republike Srpske najavljuju referendum o otcepljenju, predstavnici Srbije, a pre svih predsednik, premijer i ministar spoljnih poslova, morali bi da se tome javno i nedvosmisleno usprotive. Jer inae preuzimaju ozbiljne obaveze prema meunarodnoj zajednici. Kao to neki premijer, koji se javno drui sa osobom koja je osuena za teak ratni zloin i tim ponaanjem kao da hoe da je rehabilituje, ne izvrava svoje obaveze ili, drugaije reeno, preuzima ozbiljne obaveze prema sopstvenoj i meunarodnoj javnosti. Konano, predlozi da se uz rezoluciju o genocidu u Srebrenici donese i rezolucija kojom se osuuju svi zloini, kako god da se oni specifikuju i kvalifikuju, znaajno obavezuje one koji je predlau i one koji e za nju glasati. Najpre, zato to je re o neiskrenosti, a potom zato to je to suvino. Neiskreno je zato to cilj nije da se kae ono to e u toj konkretnoj rezoluciji pisati, ve neto o onome to e pisati
335
u rezoluciji o genocidu u Srebrenici. Ta bi neiskrenost, u normalnim okolnostima, trebalo da izaziva neprijatnost, a ne podrku. A potom je suvino upravo zato to drava ili javne vlasti imaju obavezu da ne vre, ne podstiu i ne prelaze preko zloina, dakle da pravdi privode poinioce. Rezolucija o genocidu u Srebrenici je potrebna ne da bismo saznali da srpske javne vlasti osuuju zloine kad god, gde god i nad kim god da su izvreni, jer je to obaveza a ne izbor, ve da bi se prihvatila odgovornost za sasvim konkretan zloin u ijem izvrenju Srbija nije nevina, kao to nije nevina zbog toga to neki poinioci zloina nisu izvedeni pred sud, to bi takoe trebalo osuditi rezolucijom o genocidu u Srebrenici. Ta rezolucija nije samo pravna i moralna obaveza. Nije vana ni samo kao suoavanje sa prolou. Graani Srbije bi trebalo da su posebno zainteresovani za tu rezoluciju zato to bi se njome obezbedili od toga da ih njihova drava ne izloi posledicama nekih sutranjih slinih povreda meunarodnog prava. Graani bi posebno trebalo da trae od Socijalistike partije, Radikalne stranke, Napredne stranke, Demokratske stranke Srbije i od svih drugih koji nose jednu ili drugu vrstu odgovornosti kako za sam zloin tako i za nesprovoenje pravde, da podre rezoluciju o genocidu u Srebrenici kako im sutra te partije i stranke, ili neke druge koje se na njih ugledaju, ne bi ponovo natovarile politiku i moralnu odgovornost za neke sline zloine. Zato je potrebna rezolucija o genocidu u Srebrenici. Peanik.net, 19.01.2010.
336
traenje smisla
Tadi je u Savetu bezbednosti rekao kako bi 2010. mogla da bude godina reenja za Kosovo. Vuk Jeremi je, pak, u Crnoj Gori rekao: U borbi za Kosovo neemo popustiti ni pedalj. Kosovo se branilo vekovima, branimo ga mi danas, i branie ga oni posle nas. Kako te dve izjave usaglasiti? Tadi je, inilo se, rekao da je Srbija spremna da popusti i mnogo vie nego za pedalj. I Jeremi je davao takve izjave, ranije. U skladu sa tim ranijim izjavama, Tadiev nagovetaj da bi 2010. moglo da se nae reenje za Kosovo nije mogue sasvim precizno protumaiti, ali kao da izraava razumevanje da bi za Srbiju bilo dobro da do tog reenja doe to pre. Jeremi, meutim, kae da je to nepoeljno. Cilj nije reenje, ve borba neprestana. Ona traje vekovima. Nju su nam u amanet ostavili nai preci, a mi emo je ostaviti u nasledstvo svojim potomcima. Zato se toj borbi ne vidi kraj? Zato to je cilj neostvariv. Tadi misli da se reenje moe nai ove godine, a za pretpostaviti je da pod reenjem ne misli na spremanje potomaka za neprestanu borbu za Kosovo. Jeremi kae da je re upravo o tome: vena, besciljna borba. Nema mnogo smisla ukazivati na neetinost takve borbe. Izvan odreenih verskih krugova, ne smatra se da postoji moralna obaveza da se ini ono to je nemogue. Takoe, nije ba najmoralnije obavezivati budue generacije da se bore zato to njihovi roditelji i preci nisu znali kako da ree problem pred kojim su se nali. Ima, meutim, smisla neto rei o politici ovih izjava. Tadieva bi izjava, ako je ozbiljno data, mogla da se shvati kao spremnost da se sa Kosovom doe do sporazumnog reenja. Ukoliko je to ozbiljna namera, nije teko videti koje bi to reenje moglo da bude. Budui da nije teko identifikovati srpske interese, a isto vai i za albanske, politiki okvir u kojem bi oni bili ostvarivi je relativno lako videti. Jeremi, pak, kae da nije o tome re. Borba za Kosovo je potrebna ne zbog reenja, ve zbog sasvim drugih politikih ili uopte
337
kolektivnih ciljeva. Zbog toga on kae da je re o borbi koja traje i trajae vekovima. Jer reenja zapravo nema. Ako je re o svim onim vrednostima koje je naveo, to je depresivno. Reenja za Kosovo nema jer je borba za njega potrebna da bi se reio neki kolektivni duevni i duhovni problem, koji je, oigledno, nereiv. No, politiki posmatrano, to nije tano. Pre dvadeset godina Demokratska stranka je, u trenutku nastajanja i samo veoma kratko, znala koje je reenje za Kosovo: razgovori i dogovor sa demokratskim predstavnicima Kosova, kao i predstavnicima republika tadanje zajednike drave. Zagovornici demokratskog reenja su, naalost, gotovo istog asa kada su se oglasili, bili potisnuti onima koji su smatrali da se borbom, upotrebom sile (to borba znai), moe postii mnogo vie. Razlika izmeu tadanjih i sadanjih boraca je samo u ovome: tada se smatralo da e se borba zavriti brzo i pobedom, a sada se pobedom smatra protezanje borbe u venost. Nema mnogo razlike, meutim, u retorici, koja nije napredovala ni sadrajno niti estetski. Stvarna politika razlika je samo u tome da sada postoji demokratska veina, mada moda jo uvek nedovoljno atrikulisana. Peanik.net, 31.01.2010.
posle Beke inicijative

Dinar gubi vrednost zato to je tranja za stranim novcem poveana. Drugaije reeno, zato to strani novac naputa srpsku privredu. Detalji toga procesa nisu, naravno, nevani, ali oni su, na kraju krajeva, uvek isti. Oni koji imaju dinare drava, domainstva, preduzea,
338
banka prodaju dinare i kupuju, uglavnom, evro jer za to imaju dobre razloge, a u zbiru se, relativno, poveava koliina evra koje oni ele da imaju to je isto kao da se kae da su uloili novac u inostranstvo, ili, kao to sam ve rekao, da je novac napustio srpsku privredu. Ovo moe da se vidi i na sledei nain. Svi pomenuti privredni subjekti, na jedan ili drugi nain, vre pritisak na centralnu banku da ne dozvoli pad dinara, to znai da prodaje devizne rezerve. Rezerve koje se dre u stranom novcu, bilo da se dre u obveznicama stranih drava ili u gotovini, jesu ulaganje u inostranstvo. Ono to se ponekad ne razume jeste da nivo kursa nije nezavistan od nivoa deviznih rezervi. Pre nego to je dinar devalvirao krajem 2008. i poetkom 2009, esto se govorilo kako nema potrebe brinuti se za stabilnost dinara jer centralna banka ima vie nego dovoljne devizne rezerve. No, im su one morale da se troe, kurs je krenuo nadole. Isto se dogaa i sada. Centralna banka troi rezerve, to samo dozira depresijaciju dinara. Jer se ljudi oslobaaju dinara i postoji neprestan pritisak na kurs da depresira. Ovde ima smisla ukazati na pogrenost jo jedne este tvrdnje. Ponekad se kae da dinar gubi vrednost jer centralna banka smanjuje kamatnu stopu, to poveava dinarsku likvidnost, a ona onda ide u evre. No, ako se pogleda kretanje cena, videe se da se inflacija smiruje, to znai da nema nekog poveanja tranje ni u vidu potronje niti u vidu ulaganja. Privreda stagnira, u najboljem sluaju. Domainstva poveavaju tednju, a preduzea ne ulau jer imaju vikove kapaciteta. Usled ega je tranja za dinarima slaba, a pad kamatne stope centralne banke je posledica toga. Uz to, komercijalne kamate se ne smanjuju, jer banke cene da su rizici suvie veliki. to sve podstie na oslobaanje od dinara, a to vri pritisak na dinar da depresira. Bilo bi potrebno da doe do dodatnog priliva stranih sredstava pa da se taj trend preokrene. Ovde sada ima smisla neto rei o Bekoj inicijativi. Re je o dogovoru stranih banaka sa centralnom bankom da ne smanjuju
339
nivo kreditnog prisustva u Srbiji. To omoguuje refinansiranje postojeih dugova. No, taj je sporazum vremenski ogranien i neka je relaksacija ve prisutna. Pojedine strane banke najavljuju da bi suvinu likvidnost htele da uloe u privrede sa boljim izgledima, dakle da iznesu novac iz zemlje. To e, ako do toga doe, ubrzati proces oslobaanja od dinara i poveati pritisak na kurs. I tu je sada kljuno pitanje ta kada se okona Beka inicijativa? Rezerve centralne banke bi mogle relativno brzo da se istope, a svi koji sada jo uvek mogu da se refinansiraju e morati da se razdue. Kako e se finansirati ulaganja i privredni rast? Depresijacija kursa bi mogla da pomogne u tom smislu to e uiniti trokove rada, a i druge domae trokove, niim i stoga privredu Srbije konkurentnijom. Tada e se postaviti pitanje da li je privredno okruenje takvo da se ta poboljana konkurentnost moe iskoristiti? Za sada, reformi nema i privreda deluje nespremno za takav razvoj stvari. Blic, 06.02.2010.
munina
Sve to oko Srebrenice je veoma neprijatno. Sada se moe proitati kako bi trebalo doneti rezoluciju o Jasenovcu, a ne o Srebrenici. Zato je to muno itati? Zato to postoji, i ne od jue, spomenik u Jasenovcu. Svaki hrvatski predsednik suoen je sa onim to se moe nazvati testom Vilija Branta. I ne samo predsednik, ve hrvatska javnost u celini i stalno. Neki test poloe, a neki ne. Recimo, Franjo Tuman je gledao da taj test nekako izvrda, jer je tvrdio da nije dobro da se razdvajaju rtve. I predlagao je, ne rezoluciju, nego zajedniki grob za jasenovake i blajburke rtve: da se pomire tako to e im se pomeati kosti.
340
Nita od toga nije bilo. To meanje kostiju nije moglo da se izvede ni na papiru, recimo nekom rezolucijom kojom bi se istaklo da su sve rtve iste, dakle ozvaniila bi se jedna neverovatno perciptivna misao: rtva je rtva. To da postoji spomenik i da mu se klanjaju hrvatski predsednici koji su doli posle Tumana i da e taj test zadugo polagati svi hrvatski zvaninici bie jedna od injenica na koju e, zasigurno, ukazati hrvatska odbrana ako i kada doe do suenja u Hagu po srpskoj tubi za genocid. to bi trebalo da je dovoljno muno samo po sebi, pa se toj neprijatnosti srpska spoljna politika nije morala izlagati. Taj spomenik je tamo i hrvatska drava polae test Vilija Branta, iako dananja Hrvatska nije naslednica Nezavisne drave Hrvatske. Uz to, ima smisla podsetiti o kakvom je tano testu re. Muno je itati kako genocid u Srebrenici nije isto to i Holokaust, pa bi najpre trebalo doneti rezoluciju o Jasenovcu, jer on jeste deo Holokausta. to je razlog da taj spomenik tamo stoji ve decenijama i zvaninici te zemlje (osim crkvenih velikodostojnika koji bi tek trebalo da poloe test u potpunosti na ta ih je, inae, podsetio predsednik Hrvatske), dakle, tamo odaju potovanje rtvama Holokausta. Muno je u tom kontekstu itati neverovatna opravdanja politike Nedia i Ljotia, ali tome, oigledno, nema pomoi. Ali valja rei da je Srbija naslednica one drave koja nije spreila genocid u Srebrenici i jo uvek nije isporuila onoga koji je optuen da je najodgovorniji za taj zloin. Dokle ide to muno izvrdavanje moralne i politike obaveze, vidi se i iz toga ko je sve spreman da napadne Jelka Kacina zato to je predloio rezoluciju o Srebrenici koju je prihvatio Evropski parlament. To je, dakle, antisrpska rabota. Nema nikoga da ukae na injenicu da ta evropska rezolucija olakava Srbiji polaganje testa Vilija Branta. Srpski parlament moe da se pozove na rezoluciju koju je neko drugi imao snage da donese i da joj se pridrui. Evropska unija je time pomogla zavaenim junoslovenskim
341
narodima da se uasnu nad tim za kakve su zloine sposobni. Ta se pomo doivljava kao podvala, to je ne samo moralno, ve i intelektualno muno. Peanik.net, 09.02.2010.
a sada, svi na izvozne zadatke

Dosadanja privredna politika se moe okarakterisati ovako: najpre uzmi kredit, pa kupi neko trajno potrono dobro, pa onda kreni da razmilja kako da zaradi novac da vrati kredit. E, sada je doao as kada je potrebno zaraditi. Kako se uglavnom zajmilo iz inostranstva, potrebno mu je, tom inostranstvu, neto prodati. Dakle, potrebno je izvoziti, i to to pre. Problem je u tome to sada svi ele da izvoze, ak i oni koji nisu sledili istu politiku kreditiranja potronje. Sve zemlje u okruenju bi da izvoze svojim susedima, ako ve ne mogu negde dalje. Tamo dalje, recimo u Evropskoj uniji, svi takoe nameravaju da zarauju na izvozu. Nemaka hoe da dodatno povea izvoz, jer je i inae izvozno orijentisana privreda. Grka, koja se suoava sa velikim finansijskim problemima, takoe vidi izlaz u poveanju izvoza. ak su i SAD namerne da u sledeih nekoliko godina dupliraju svoj izvoz. Svi bi, dakle, da izvoze. Ko e da uvozi? Prole godine je Srbija traila kredite od stratekih stubova kao to su Rusija i Kina kako bi gradila infrastrukturu, ali to je, naravno, uvoz ne samo robe, ve i rada. ta e od tih kredita biti, ostaje da se vidi, ali je jasno da su potrebna ulaganja u izvozni sektor.
342
Neto se moe postii devalvacijom dinara, ali to samo poveava izvoz na raun smanjenja domae potronje. Tu su mogunosti ograniene. Potrebna su, dakle, ulaganja u proizvode za izvoz, uglavnom one koji se trenutno uopte ne proizvode. To se ne moe postii subvencijama postojeim preduzeima, jer nisu bila izvozno orijentisana. Potrebno je udruiti se sa onim privredama i preduzeima koji e uspeti u tome da poveaju izvoz. To nee biti lako. Blic, 10.02.2010.
platani
Prvo, veoma je verovatno da u centru grada ulice nikada nee moi dovoljno da se proire da bi se saobraaj odvijao nesmetano. Alternativa tome jeste da se naplauje vonja centrom grada. Mogao bi da se uspostavi tarifni sistem, koji bi regulisao saobraaj u skladu sa optereenou saobraajnica u razliitim periodima dana i noi. Ne samo da ne bi trebalo sei platane, ve bi bilo mogue regulisati parkiranje i vratiti trotoare peacima, a ponegde bi mogli da se zasade i novi platani. Drugo, posebno nema smisla proirivati ulice koje vode ka centru grada. Jer se time samo poveava zaguenje u samom centru, a s vremenom i u proirenim ulicama. Sa ekonomske take gledita, vano bi bilo poraditi na saobraajnicama koje povezuje razne delove grada, a ne prolaze kroz centar. U Beogradu, recimo, kljuni problem jeste nedostatak mostova, kao i sistem obilaznica oko grada i oko centra grada.
343
Ovo je posebno anahrono, jer su poslovni i administrativni centri ve izmeteni iz samog centra. Nema smisla proirivati ulice koje vode u centar grada da bi se kroz njega stiglo do jedne ili druge periferije, gde se nalaze poslovna i administrativna sedita. Ako bi se poradilo na drugom problemu, ne bi moda bilo potrebno pribegavati prvom reenju. tavie, moglo bi da se razmilja o poveanju zelenih povrina i peakih zona u centru grada. U Beogradu i jedno i drugo nedostaje, za razliku od automobila. Blic, 17.02.2010.
duan kao Grka

Moda bi se na primeru grke krize moglo razjasniti koje su prednosti i koji nedostaci novane unije vezane za evro. Opet, moda je najbolje poeti od pitanja kako i zato je Grka htela da se pridrui novanoj uniji i zato su je druge zemlje lanice prihvatile za lana? Otmar Ising je, u jednom skoranjem napisu, rekao da se oekivalo da Grka ispuni mastrike kriterijume posle prelaska na evro, mada nije ispunjavala onaj njihov deo koji se odnosi na javne finansije; ovde je najvaniji uslov da javni dug ne bude vei od 60% bruto domaeg proizvoda, BDP, a grki je u trenutku pristupanja novanoj uniji bio oko 100%. Na emu su se zasnivala ova oekivanja? Odgovor na ovo pitanje omoguava da se vidi jedna od vanih koristi pristupanja privrednoj i novanoj uniji evro zone. Naime, da bi Grka bila primljena za lana ove novane unije, njene su dugorone kamatne stope morale da konvergiraju onima u
344
razvijenijim zemljama ove unije. Da pojednostavim: kamatne stope na, recimo, grke dravne obveznice ne bi trebalo da su znatno vee od onih koje nose nemake dravne obveznice. To podrazumeva znaajno smanjenje grkih kamatnih obaveza, budui da su zajmovi u grkom novcu, dakle u drahmama, nosili mnogo veu kamatnu stopu od one u evrima. Uz to, pad kamatnih stopa bi trebalo da podstakne grki privredni rast, pa bi BDP trebalo da raste po broj stopi od kamatne stope po kojoj rastu grki javni dugovi. Ergo, grki javni dug bi trebalo da se smanjuje u odnosu na grki BDP i da, posle nekoliko godina, doe do nivoa od 60%. Na tom bi nivou mogao i da se stabilizuje. to znai, i to je vano, da bi grki budet i dalje mogao da bude u deficitu, ali samo onoliko koliko je u skladu sa mastrikim fiskalnim kriterijumima dakle, godinji fiskalni deficit 3% a javni dug 60% od bruto domaeg proizvoda. To je, dakle, prednost prelaska na evro: nie kamatne stope usled smanjene rizinosti kreditiranja. Usled toga, relativno je bezbolno stabilizovati javni dug na onom nivou koji se eli ili, u ovom sluaju, zahteva. Grka je odluila da javni dug stabilizuje na nivou od 100% bruto domaeg proizvoda. Drugaije reeno, prednost koju je stekla usled toga to su smanjene kamatne obaveze po javnom dugu, ona je reila da iskoristi ne za stabilizovanje javnog duga na nivou od 60% bruto domaeg proizvoda, ve za poveanje javnih rashoda i tako fiskalnog deficita. Ta je odluka prikrivana od evropske statistike, ali to je manje vano. Bitno je da nisu ispunjena oekivanja koja su bila racionalna usled smanjenja kamatne stope koja ide sa prelaskom na evro. La je samo sredstvo, politiki ciljevi koji su zahtevali da se ne ispuni obeanje su problem sada ne manje nego do sada. Prednost niih kamatnih stopa nije dostupna samo javnim dunicima, ve i privatnim. Finansijska integracija dovodi do toga da grka domainstva i preduzea zajme pod uslovima koji vae i, opet pojednostavljujem, i za domainstva u Nemakoj. Naravno, rast privatnih dugova nije pokriven nikakvim posebnim kriterijumima.
345
Problem bi mogao da postane politiki, to jest problem privredne politike, ako bi se u Grkoj ubrzala inflacija. No, ako se uzeti krediti uglavnom potroe na uvoz, inflacija ne bi morala da se znaajno ubrza. Plate i penzije, recimo, mogu da porastu, a cene da miruju, jer e se uveati uvoz. Naravno, rast plata smanjuje konkurentnost grke privrede, to opet vodi brem rastu uvoza od izvoza. U nekim drugim zemlja, recimo u paniji i Portugalu, rasle su i cene nekretnina, to je takoe uticalo na poveanje potronje, koja je u znaajnoj meri namirivana iz uvoza. Prednost lanstva u evro uniji jeste, dakle, poveana mogunost zaduivanja, kako javnog tako i privatnog. Ona bi prvo trebalo da olaka stabilizovanje javnog duga na nivou koji se smatra bezbednim, a drugo bi trebalo da podstakne ulaganja u proizvodnju i privredni rast. Ove je prednosti u velikoj meri iskoristila Irska. Javni je dug smanjen dramatino, a poveani su proizvodnja i izvoz. To, naravno, ne znai da je Irsku mimoila finansijska i privredna kriza, ali su problemi najveim delom drugaiji od grkih ili panskih. Grka nije samo poveala javni dug, ve i privatni i to uglavnom prema inostranstvu. Tako da je sada potrebno smanjiti i jedan i drugi, istovremeno. To je, dakle, paradoksalnost, da se tako izrazim, lanstva u evro uniji: prednost je istovremeno i nedostatak. Manje razvijena zemlja lanica, kao to je Grka, moe lake da uravnotei i stabilizuje javne finansije, ako odlui da to ini. Takoe, moe da ubrza privredni rast, ako povea ulaganja, a ne potronju. Nedostatak evro unije jeste taj to ona sama ne obezbeuje da zemlja ima odgovornu fiskalnu politiku i ne usmerava sredstva u ulaganja, a ne u potronju. tavie, budui da su trokovi zaduivanja nii nego to bi bili kada bi zemlja bila izvan novane unije, podstie se preterano zaduivanje, a to gotovo neminovno dovodi ne samo do prezaduenosti, ve i do privrednih neefikasnosti. Neefikasnost je vei problem od prezaduenosti. Ovde se, sada, moe videti drugi nedostatak evro unije. Zemlje lanice evro
346
unije su se obezbedile od mogunosti da neka zemlja, kao sada Grka, ne ispuni obeanje koje pominje Ising. Pa je tako iskljuena mogunost da grke javne obaveze postanu nemake. Koliko je to izvodivo, to je druga stvar. Kako se sada vidi, Grka je, ini se, raunala sa moralnim hazardom, dakle sa time da e zemlje lanice evro unije morati da joj priteknu u pomo, bez obzira na to to je ona prekrila obeanje, jer se inae rizikuje funkcionalnost novane unije. Kako e ta pomo izgledati, ostaje da se vidi, ali je jasno da e biti potrebno da se razduivanje Grke podri, kreditima ili garancijama. Mnogo je tei problem restrukturiranje grke privrede. Najvei deo privatnog duga jesu obaveze prema inostranstvu nastale usled spoljnotrgovinskog i deficita na tekuem raunu bilansa plaanja. Da bi se privatna zaduenost smanjila, potrebno je da se promeni odnos potronje i tednje, to podrazumeva pad dohodaka i zaposlenosti. To moe da potraje, usled ega bi se moglo oekivati da grka privreda u duem periodu stagnira ili ima nisku stopu rasta. S vremenom e lanstvo u evro uniji biti od pomoi, jer e, ponovo, nii trokovi kreditiranja i ulaganja pomoi oporavak, ali dotle bi tek trebalo doi. Iz ovoga bi se moglo zakljuiti sledee: za manje razvijenu zemlju je korisno da se ulani u evro uniju, jer se time olakavaju problemi u javnim finansijama i u finansiranju privrednog rasta. No, da bi se to valjano iskoristilo potrebno je (i) voditi protivciklinu fiskalnu politiku (tedeti kada je rast brz, troiti kada je recesija, a sve u cilju odravanja stabilnog, relativno niskog nivoa javnog duga) i (ii) voditi politiku dohodaka kako se ne bi izgubila konkurentnost privrede. Inae, zemlja e postati duna kao Grka. Peanik.net, 17.02.2010.
347
dva pristupa
Kriza je dovela do izvesnog razmimoilaenja izmeu meunarodnih finansijskih ustanova (pre svega MMF-a i Svetske banke) i Evropske unije. Budui da ova razlika u pristupima privrednoj politici moe da se produbi posle krize, moda je zanimljivo videti u emu je tano spor. Sredinom devedesetih godina prologa veka, MMF je zagovarao potpunu finansijsku liberalizaciju i to u to je mogue kraem roku. Posle azijske krize, posle koje je dola ruska i ona u Latinskoj Americi, MMF je poeo da preporuuje oprez i postepenost u otvaranju domaeg trita stranim kreditorima i investitorima. Po novoj ortodoksiji, strana neposredna ulaganja su dobrodola, a strani krediti i banke samo ako je domae finansijsko trite dovoljno razvijeno i ukoliko su centralne banke samostalne i osposobljene da vre valjan nadzor nad bankama i drugim finansijskim ustanovama. Sada, posle najnovije krize, MMF preporuuje ne samo mere kojima se ograniava priliv stranih kredita, ve i poveanu ulogu privredne politike u podsticanju razvoja industrije, to ve poinje da nalikuje na ono to se nekada, ezdesetih i sedamdesetih godina prologa veka, zvalo politikom zamene uvoza. Re je o poveanoj zatiti domaeg trita od strane konkurencije, kako bi se poveala domaa proizvodnja razmenjivih dobara, pre svega za domau potronju, a potom i za izvoz. To je, bar delimino, ono na ta misli MMF kada kae da je doao kraj dosadanjem modelu privrednog rasta, i da ga je potrebno zameniti novim. Evropska unija, meutim, ne pokazuje interes za to da menja model privrednog rasta, budui da se ona oslanja upravo na rast kroz integraciju, dakle na model koji je postepeno izlazio iz mode od azijske krize na ovamo. U sreditu toga modela jeste ne samo liberalizacija trgovine, preko sporazuma o slobodnoj trgovini, ve i liberalizacija finansijskih tokova kao sledei korak. Za zemlje
348
koje tee lanstvu, obavezna je i zamena domaeg novca evrom. Budui da EU ne namerava da menja model privrednog rasta putem liberalizacije trita i integracije, trenutno se trae instrumenti kako bi se taj model rasta podrao i u novonastaloj situaciji, dakle u novim, poslekriznim okolnostima. ta to znai? EU e traiti mere kojima e odrati, pa i podstai, kreditiranje privatne privrede i domainstava, kako bi i zemlje koje ne koriste evro ili nisu lanice EU mogle da nastave da se oslanjaju na strano finansiranje. Uz to, budui da obnavljanje normalnih tokova kreditiranja moe da se odui, trae se naini da se obezbedi finansijska podrka iz multilateralnih i javnih izvora. Tako da bi trebalo oekivati nove ideje i inicijative kada je, na primer, u pitanju finansijska podrka zemljama kandidatima za lanstvo. U tom smislu je ve poveana aktivnost Londonske banke za razvoj i Evropske investicione banke, ali bi u tom smeru trebalo da se kree i novi okvir regulacije finansijskog sistema. MMF e, naravno, podrati planove Evropske unije, posebno tamo gde nastupaju zajedno, ali e, kako sada stoje stvari, teiti tome da svoja nova shvatanja ugradi u programe sa zemljama kao to je Srbija, koje su jo dosta udaljene od integracije sa EU. Koju e kombinaciju ovih dvaju modela neka zemlja prihvatiti, zavisi od privrednih vlasti. U Srbiji, koja i inae izvozi veoma malo, privlanost protekcionistikih i intervencionistikih mera moe da bude prilino velika, i to je najvei rizik koji se ovim sporom oko modela privrednog rasta otvara. Blic, 06.03.2010.
349
odliv mozGova
Intervju sa eliem od pre nekoliko dana nosi naslov Spreiemo odliv mozgova iz Srbije. Iz teksta se moe zakljuiti da su po potpredsedniku vlade i ministru za nauku visina zarade i stan glavni razlozi odlivanja mozgova, pa e biti i odluujui razlozi da se odliveni mozgovi vrate u Srbiju. To je netano, a da bi se videlo zato, korisno je zapitati se zato bi drava uopte trebalo da spreava odliv mozgova (i miia, uzgred budi reeno)? Zato ljudi, kvalifikovani i nekvalifikovani, naputaju Srbiju? Zato to nema posla. Zato mladi ljudi, ako mogu, gledaju da se obrazuju u inostranstvu? Zato to e stei bolje obrazovanje i imae vee izglede da nau posao. Zato se neki ljudi vraaju iz inostranstva i bave preduzetnitvom i politikom ili i jednim i drugim? Zato to tih poslova ima, zarade su velike, a nekretnine jeftine. Kada je re o nauci, meutim, ili o kvalifikovanom radu uopte, kljuni razlozi za odlazak ili ostanak nisu plata i stan, mada je i to vano, ve pre svega posao u struci i izgledi za napredovanje. A to opet zavisi od obrazovanja. Zbog toga se ljudi upisuju na strane univerzitete i zapoljavaju u inostranstvu. U nauci, inae, ako postoje projekti, sasvim je svejedno da li neko ivi u Zajearu ili Londonu. U nauci je vana integracija, a ne ograniavanje mobilnosti. Takoe, da bi ljudi sa visokim obrazovanjem radili u svojoj zemlji, trebalo bi da postoje odgovarajui poslovi. Jednostavno reeno, u zemlji u kojoj nema industrije, svi koji su kvalifikovani da rade u industriji prelazie granicu. Spreavati taj odliv mozgova je jednako gubitku znanja. Ili, ako e se povratnici baviti obrazovanjem, to znai poveanje odliva mozgova. A isto vai i za miie i sve druge sposobnosti. Vlada bi
350
trebalo da radi na stvaranju uslova za rast poslova koji zahtevaju nauku i obrazovanje, a ne da deli plate i trguje nekretninama. Blic, 10.03.2010.
la i izdaja
You want truth? You cannot handle the truth. Few Good Men Moj deda po majci je ubijen u politikom atentatu 1924. godine. Atentator je uhvaen i srpske vlasti su ga kaznile. Nalogodavci su se tim politikim ubistvom hvalili, a ubica je proglaen za heroja i muenika. Moj otac je za dlaku izbegao smrt u atentatu 1995. godine. Vlasti, makedonske, nisu pokazale neki veliki interes da pronau atentatore, a naredbodavci se nisu sami javili, bar ne da se time hvale. Ja sam se 1991. zatekao u Americi, tako da su sve pretnje, svo nasilje i svu mrnju uperene protiv mene istrpeli moji najblii. Srpske vlasti nisu protiv toga uinile nita ni tada, a ni kasnije. U sluaju Zorana inia, izvrioci su najpre priznali, a potom negirali ubistvo. Nalogodavci su se predomislili, pa se nisu nedvosmisleno hvalili ubistvom. Neki koji verovatno znaju krivili su jedne ili druge neprijatelje srpskog naroda. Vlasti nisu pokazale interes da nalogodavce pronau. Sud nije pokazao interes da doe do politikih motiva atentata i do onih koji su ga naloili. U ovom asu, samo zanemarljiv broj drugosrbijanaca i graanista pokazuje interes, sasvim uzaludno valja dodati, da se u potpunosti rasvetli ovo politiko ubistvo.
351
Srpska javnost, takoe, pokazuje spremnost da lije suze i gradi kult inieve linosti, ali ne i snanu elju da sazna istinu. Umesto toga, od te 2003. do danas neverovatan broj ljudi je angaovan na iznalaenju, opisivanju i identifikaciji izdajnika, posebno drugosrbijanske i graanistike vrste. Izdajnika nacionalne stvari, naravno. ini je, uoite, ubijen zato to je bio izdajnik. Tako da itava ta hajka na izdajnike, ima za cilj da opravda nespremnost vlasti i javnosti da se suoe sa istinom o politikim motivima ovoga ubistva, jer bi se tako dolo i do onih koji su u tome uestvovali. I kao u mnogim drugim stvarima (dovoljno je pomenuti samo ubistva Ivana Stambolia i Slavka uruvije), javnost spremnou da ivi u lai postaje sauesnik. La je, mislim da bi se moglo rei da je to smatrao Kant, moralno najgora. Jer je la u osnovi svakoga nasilja i svih ravih ishoda. Dovoljno je otvoriti novine i proitati ta se izjavljuje o beguncima od hake pravde (koji, valja zapaziti, nisu begunci od srpske pravde), ta o deklaraciji o Srebrenici, a ta o borbi, kako se to zove, za Kosovo pa shvatiti da je sadanji srpski reim zasnovan na lai. Nije jedini, kao to je bilo posebno jasno mojoj majci. Moj deda nije teio nagodbi sa onima koji e ga kasnije ubiti. Moj otac jeste, ali je imao sree. ini je pred smrt pokuao da obnovi veze sa onima koji su ga ve bili proglasili za izdajnika. Tako sam razumeo njegove nacionalistike izjave poetkom 2003. godine. Zato bi on inae sa njima razgovarao o Kosovu? To ih je, naravno, samo uvrstilo u uverenju da e ubistvom ostvariti svoje politike ciljeve, jer eto, gotovo da imaju priznanje o izdaji. A javnost e, jasno je, biti spremna da svim laima sa kojima ivi doda jo jednu. Jer nije pokazala, a ne pokazuje ni sada, volju da ivi sa istinom, koju ne moe da ne zna. Peanik.net, 12.03.2010.
352
ta uopte znamo
The solution exists; the problem is how to find it. Paul Samuelson, The Pure Theory of Public Expenditure (1954). U poslednje vreme je znaajno smanjeno zanimanje za umetnike u gladovanju. Franc Kafka, Umetnik u gladovanju22 Neverovatan je broj lanaka o krizi u ekonomskoj nauci. Makroekonomija se vratila u mrano doba, po Polu Krugmanu23. Mikroekonomija se opet, ini se, zaglavila u eri prosveenosti i racionalizma, to moe ali ne mora da bude napredak u odnosu na doba tame, jer to ipak zavisi od toga da li verujete u napredak uopte, a saznanja posebno. Finansijska ekonomija je opet, tvrdi se, gotovo zasnovana na elementarnoj logikoj pogreci24. Ovo otrenjenje je posledica navodne nesposobnosti ekonomske nauke da predvidi trenutnu finansijsku i privrednu krizu i da ponudi valjane preporuke za to ta bi valjalo initi kako bi se iz nje izalo. Koliko itava ta kritika ima smisla? U ovom u napisu gledati da na najjednostavniji mogui nain odgovorim na to pitanje uzimajui primere koji se veoma esto pominju u javnim raspravama. Racionalnost Krenimo od mikroekonomije, budui da je ona osnova ekonomske nauke, a neki misle da se jedino ona donekle pribliava pravim, dakle prirodnim naukama. Kljuni prigovor mikroekonomiji jeste da se zasniva na pretpostavci da su ljudi racionalni. ta to znai?
22 Na Kafkin humor me je podsetio Dejvid Foster Valas napisom Laughing with Kafka, koji je objavljen davno, ali koji sam bio sasvim zaboravio, da bih ga se setio i ponovo proitao septembra 2008, kada sam u Njujorku otvorio novine i video da je Valas upravo izvrio samoubistvo. 23 How Did Economists Get It So Wrong?, New York Times, 02.09.2009. 24 O tome u L. Summers, On Economics and Finance, Journal of Finance 40(1985): 28-30.
353
Najpre je potrebno uzeti u obzir da je re o teorijskoj pretpostavci, dakle o zahtevu koji se postavlja teoriji ili modelu, a nije re o opisu stvarnosti. Ne tvrdi se da su ljudi u svakodnevnom ivotu racionalni, ve da je teorijski korisno pretpostaviti da jesu. Teorija, to se esto zanemaruje, nije deskripcija, ve bi trebalo da poslui za objanjavanje injenica25. Nesporno je da je psihologija ljudi sloenija i da se ne moe svesti ni na jedan specifian identitet, onaj racionalnog pojedinca ili bilo koji drugi. Primer koji navodi Poper u The Rationality Principle bi moda mogao da bude koristan. Pretpostavimo da elimo da pronaemo ubicu. Ima li smisla da pretpostavimo da je re o racionalnoj osobi? Ako pretpostavimo da ona to jeste, sva je prilika da to nee biti u skladu sa injenicama. U odreenom smislu, ubica mora biti poremeena, nerazumna osoba. No, izgledi da emo ubicu pronai se poveavaju ako pretpostavimo ono to nije tano, u deskriptivnom smislu te rei, dakle da je re o racionalnoj osobi. Jer emo imati vee anse da utvrdimo motive zloina, a i nain na koji je izvren. Jer je racionalnih motiva manje nego iracionalnih, a in ubistva mora da bude ostvariv, dakle instrumentalno racionalan. Naravno, ubica moe biti sasvim neuraunljiva osoba, ali svejedno mora da povezuje ciljeve i sredstva na instrumentalno dosledan nain, to je pretpostavka racionalnosti26. Ovde je kljuno to da mi elimo da pronaemo ubicu, a ne da ga razumemo. Ovo drugo ne mora biti neophodno da bismo objasnili zloin. Mi hoemo da motiviemo ubistvo u instrumentalnom smislu, jer je to najefikasniji nain da objasnimo injenice i prikupimo dokaze. To je, na primer, razlika izmeu teorije o ubistvu i kriminalne prie. esto se grei jer se misli da je racionalnost dobra, kao moralna motivacija ili zato to vodi dobrim posledicama. No, zlonamernost moe da bude racionalna, a isto vai i za zloinaka sredstva. Gre25 Realistinost teorije nije od znaaja; videti M. Friedman, Methodology of Positive Economics u Essays in Positive Economics. University of Chicago Press, 1953. 26 Naravno, moe biti sasvim realistino pretpostaviti da su kriminalci racionalni upravo kao i svi drugi ljudi, o emu videti u Raymond Chandler, The Simple Art of Murder; takoe D. Hammett, The Maltese Falcon, gde Sem Spejd objanjava profesionalnu etiku kriminalaca i detektiva.
354
ka je esta zato to se zlo opravdava nekim dobrom. Recimo, patriotski je negirati da je u Srebrenici poinjen genocid ili insistirati na tom negiranju kako bi se izbegle neeljene posledice. Racionalno, pa ak i razumno, i dobro ili moralno, dve su potpuno razliite stvari. Nasilje svake vrste je racionalna aktivnost, ali je veoma retko moralna. Ovo je jasno u teoriji igara, jer se praktino i najgori ishodi mogu objasniti polazei od pretpostavke da su ljudi racionalni. Iz ovoga se moe zakljuiti da je pretpostavka o tome da su ljudi racionalni nedovoljno stroga i specifina. To, donekle, zavisi od toga kako se racionalnost definie. U mininalnom smislu, re je naprosto o doslednosti. Ludak koji je namerio da nekoga ubije, ili ludaka drava koja je namerila da izvri genocid nad jednim delom svoga ili tuega stanovnitva, moraju da budu dosledni bar u tom smislu da biraju sredstva koja vode ostvarivanju cilja, kako god da su opravdali poeljnost ostvarenja toga cilja. Mi moemo da itamo ili sluamo, na primer, da su ubice Ivana Stambolia, Slavka uruvije ili Zorana inia patriote, a ne ludaci (ili nerazumni ljudi), ali njihova e identifikacija kao izvrioca zloina zavisiti od toga da li smo u stanju da sledimo njihovu instrumentalnu doslednost u ostvarivanju postavljenog cilja, recimo tako to emo pretpostaviti da im je motivacija bila politika. Pretpostavka racionalnosti, u smislu doslednosti, neophodna je da bi cilj bio ostvaren ili ostvariv i da bi osobe koje su ga izvrile ili su nameravale da ga izvre mogle da budu identifikovane. Da li e se utvrditi da je stvarna motivacija bila koristoljublje jedne ili druge vrste, nije relevantno sa stanovita ove minimalistike teorije racionalnosti. Drugaije reeno, koja god da je konana (zlonamerna ili ludaka) motivacija nekoga ko dela, ili optije reeno, koje god preferencije da neka osoba ima, racionalnost zahteva samo doslednost da bismo objasnili ak i postupke iracionalnih osoba, i ne postavlja nikakve supstancijalne zahteve.
355
Pod racionalnou se, naravno, moe podrazumevati vie od doslednosti. Recimo, uveavanje dobrobiti ili neke druge veliine moe se smatrati racionalnim. Uz to, moe se smatrati da je racionalno uveavati sopstvenu dobrobit, a ne teiti altruistikim ciljevima. Zbog toga se racionalistima esto zamera da zagovaraju sebinost ili neke druge asocijalne osobine kao racionalne27. No, to su samo specijalni sluajevi doslednosti i ti se oblici racionalnosti pretpostavljaju, jer se smatra da poveavaju realistinost i adekvatnost teorije, ali to nije neophodno. Ekonomska nauka ne mora da pretpostavlja, i u optem smislu i ne pretpostavlja, da su ljudi sebini, asocijalni i uopte nekooperativni. Mada, nema sumnje, ne nedostaje ljudi sa tim osobinama i u tom smislu realistinost bi zahtevala da teorija to uvai. No, budui da teorije nisu deskriptivne, realistinost nije znaajan kriterijum. Meu ove specifinije teorije racionalnosti, koje trpe najveu kritiku, spada ona o uveavanju oekivane koristi i teorija o racionalnim oekivanjima. Kritika teorije o racionalnom delanju kao onom koje uveava oekivanu dobit igra veliku ulogu u bihejvioralnoj teoriji ekonomije i finansija (i ponaanja uopte). Sada se ta kritika proiruje i na teoriju racionalnih oekivanja. U osnovi kritike su dve tvrdnje: prvo, ljudi se ne ponaaju u skladu sa teorijom o uveavanju oekivane koristi i drugo, teorija racionalnih oekivanja zahteva suvie od ljudi. Pa ako se racionalnost definie pomou te dve teorije, bolje je, tvrdi se, pretpostaviti da su ljudi neracionalni. Ne zato to nisu dosledni u minimalnom smislu te rei, ve zato to se ne moe pretpostaviti da su dosledni u specifinom smislu da uveavaju oekivanu korisnost i u smislu racionalnih oekivanja. Kada je re o uveavanju oekivane koristi, kritika se najvie zasniva na eksperimentima koji opovrgavaju neka od predvianja racionalista. Na primer, uzmimo da je potrebno podeliti 100 nekih
27 Veoma uticajan na tu temu je rad A. Sena, Rational Fools a Critique of the Behavioral Foundations of Economic Theory, Philosophy and Public Affairs 6 (1977): 317-344.
356
novanih jedinica i da su pravila takva da prva osoba uzme koliko eli, a druga osoba moe da uzme ono to preostane ili da odbije ponudu. No, ako druga osoba odbije, niko ne dobija nita. Ako su ljudi racionalni u tom smislu da uveavaju oekivanu dobit, prva bi osoba sebi odredila 99 jedinica (nema manjih jedinica), a druga bi osoba prihvatila da uzme preostali novac, jer je i jedna novana jedinica vie od nule. U eksperimentima, meutim, prva osoba najee uzme polovinu i ostavi drugoj osobi drugu polovinu. Takoe, ljudi obino odbijaju da prihvate manje od jedne treine ukupne sume. Ovo se obino tumai kao empirijsko opovrgavanje teorije da su ljudi racionalni u smislu da uveavaju oekivanu dobit. Broj takvih eksperimenata je izuzetno veliki. ini se da nita nije lake nego opovrgnuti pretpostavku da su ljudi racionalni28. Ovde ima smisla ukazati na jedan zanimljiv spor izmeu bihejviorista i racionalista (da ih tako nazovem). Oni se uzajamno optuuju da su im teorije suvie prilagodljive. Recimo, sklonost da se vodi rauna o tome da raspodela pomenutih 100 novanih jedinica bude u nekom smislu jednaka, objanjava se time to ljudi ne cene samo korisnost ve i pravinost u raspodeli. No, to deluje kao drugaiji nain da se opie dobijeni rezultat, a ne kao objanjenje. Primedba, opet, racionalistima jeste da su oni tom tipu racionalizacije takoe veoma skloni. Na primer, nije teko sastaviti priu u kojoj je racionalno da druga osoba u ovom eksperimentu odbije da uzme ta god da preostane i to ba u smislu uveavanja oekivane dobiti. Ako ta druga osoba vidi svoju spremnost da prihvati bilo ta kao pravilo ponaanja, to oigledno nee biti racionalno pravilo ponaanja. Na taj se nain moe objasniti zato je racionalno zahtevati pravinu raspodelu kako bi se uveala oekivana dobit. Na osnovu ovoga se moe videti sa kojim se problemima suoavaju ove dve teorijske struje: bihejvioristi su suvie deskriptivni, a
28 Dobar pregled u C. Jolls, C. R. Sunstein, R. Thaler, A Behavioral Approach to Law and Economics, Stanford Law Review 50 (1998): 1471-1450.
357
racionalistike teorije su suvie opte, pa se esto ine nedovoljnima za razumevanje, ak i kada su neophodne kao objanjenje. No, ako se ova razlika izmeu ovih dveju teorija razume tako kako je formulisana u prethodnoj reenici, mogue je videti kako se one dopunjuju na isti nain na koji razumevanje i objanjenje. Da se vratim primeru sa raspodelom dobiti. Kako razumeti ljude koji odbijaju podelu u kojoj oni dobijaju samo malo vie od nule, dok drugi dobijaju mnogo vie? Ovo se moe razumeti kao sklonost ka pravinosti. Ali, to i nije ba neko objanjenje. Odakle sklonost ka pravinosti? To je kao pitanje zato ima smisla pridravati se pravila? Jedno objanjenje jeste da se time to se odbija nejednaka raspodela sugerie da se svaka pojedinana raspodela vidi samo kao uzorak iz beskonanog broja raspodela. No, u sluaju da se sukob oko raspodele ponavlja nebrojeno puta, nije vie racionalno prihvatiti bilo koju, pa i najmanju, dobit. Racionalno je pridravati se nekog pravila pravinosti raspodele, to podrazumeva da se ne prihvataju, sa stanovita toga pravila, nepravine ponude. Tako posmatrano, racionalno je, ak sa stanovita uveavanja dobiti, prihvatiti samo pravine ponude kod raspodele dobiti. Ovo se moe videti i na drugi nain. Ako se dobit raspodeljuje nebrojeno puta, u raznim socijalnim okolnostima, svako e biti u prilici da odluuje prvi mnogo puta, to smanjuje vrednost prednosti koju, u ovom primeru, ima onaj koji ima prvenstvo kod odluivanja koju ponudu dobiti da ponudi drugima. To je isto kao kada bi se odbijanjem ponude sugerisalo da e ponuda biti drugaija, pravinija, sledei put kada se uloge promene. Mada moda uesnici nee biti isti. Usled toga, racionalno je dobit deliti u skladu sa nekim pravilom pravinosti. Drugim reima, pravinost je racionalna. Ovo, naravno, ne mora da bude motivacija nekoga ko uestvuje u nekoj konkretnoj raspodeli dobiti ili bilo ega. Motivacija moe
358
da bude moralna ili, kako se esto tvrdi, kulturna, dakle da zavisi od znaaja pravinosti u nekoj kulturi. Opet, ovo se esto uzima kao dokaz protiv racionalistikih teorija i objanjenja. Ali, to to se neto ini rutinski ili na osnovu internalizovanih vrednosti, ili, da to drugaije kaem, to to je neka reakcija institucionalizovana kao moralna ili pravilo kulture ponaanja, ne znai da je u neskladu sa onim to je racionalno, ak u smislu voenja rauna o sebinim interesima, jer je sasvim mogue da je sva ta ponaanja i sva moralna i pravila specifina za neku kulturu mogue objasniti racionalistikim modelom. Racionalno je biti moralan i kulture za to imaju racionalno opravdanje29. Efikasnost Jo vee zabune izaziva teorija racionalnih oekivanja. Ona se obino razume kao da pretpostavlja da su ljudi neverovatno informisani, da su gotovo sveznajui. Jasno je da ljudi ne znaju mnogo, a nije ni konzistentno istovremeno pretpostaviti da je re o oekivanjima i definisati ih kao izvesnost, kao neto to se zna. U stvari, teorija racionalnih oekivanja ne pretpostavlja nita o ljudima, kao ni bilo koja druga teorija oekivanja30. Ovo nije teko videti. Uzmimo da hoete da znate da li je bolje danas promeniti evre u dinare ili sutra? Re je o pitanju koje nije od malog znaaja i na koje ljudi na mnogim tritima daju odgovor svakodnevno. Da bi se donela odluka o tome ta bi trebalo initi kako bi se ouvala ili uveala vrednost nekoga dobra ili ulaganja, valja dati odgovor na pitanje o tome ta se oekuje da e se dogoditi sa tom vrednou u blioj ili daljoj budunosti. Na osnovu ega dati odgovor, recimo na pitanje o kretanju kursa? Jedna mogunost je da prouite kretanje kursa u prolosti i da
29 O ovome je korisno videti G. S. Becker, The Economic Approach to Human Behavior, The University of Chicago Press, 1976. 30 O tome videti veoma jasno izlaganje u S. J. Grossman, Dynamic Asset Allocation and the Informational Efficiency of Markets, Journal Of Finance 50 (1996): 773-787. Inicijalna formulacija u John F. Muth, Rational Expectations and the Theory of Price Movements, Econometrica 29 (1961): 315-335.
359
gledate da li moete da utvrdite neku pravilnost i da onda na osnovu te pravilnosti formirate oekivanja o tome koliko e dinar da vredi sutra (ili nekog drugog dana u budunosti). Potrebno je, dakle, da imate podatke o kretanju kursa u prolosti i da imate neki model ili metod da te podatke protumaite da biste mogli da formirate oekivanje o sutranjem kursu. Pretpostavimo da svi tako postupaju; pitanje je kada e njihova oekivanja biti usaglaena? Jedan odgovor je da e se to dogoditi onda kada je model koji koriste u saglasnosti sa onim koji moe da ponudi ekonomska teorija. U suprotnom bi ekonomisti zaradili na neracionalnosti poslovnih ljudi i uopte svih pojedinaca. Ukoliko su oekivanja ljudi racionalna, u smislu da su u skladu sa onima koja proistiu iz odgovarajue ekonomske teorije, tada e kurs biti u skladu sa tim oekivanjima budui da e biti rezultat ponaanja ljudi kada odluuju da menjaju ili ne dinare u evre. Drugaije reeno, oekivanja ljudi e biti u skladu sa trinim cenama i u tom smislu e biti racionalna. Kao to se vidi, od racionalnih se ljudi ne zahteva da raspolau sa nekim dodatnim informacijama ili da mogu da vide budunost. Vei je problem pretpostavka da su cene informativne ili, drugaije reeno, da informacije koje su sadrane u cenama, a koje su svima jednako dostupne, ine da su svi privredni subjekti jednako informisani. Ukoliko bi to bilo tano, ne bi imalo smisla ulagati vreme i sredstva u prikupljanje informacija, to je u neskladu sa pretpostavkom da trita efikasno koriste sve informacije31. Usled toga je potrebno pretpostaviti da neki znaju vie, a neki manje, to jest da su informacije asimetrino raspodeljene. Ovo je, strogo reeno, u skladu sa teorijom o racionalnim oekivanjima, jer se ona odnose na ravnotena stanja, to jest na oekivanja o ravnotenim cenama. tavie, teorija o asimetrinim informacijama od velikog je znaaja pri objanjenju kretanja na tritu na kojem cene odstupaju od ravnotenih. Da bi se to videlo, valja zapaziti da u trenutku kada prevladavaju ravnotene cene, svaka trgovina prestaje, jer niko ne
31 O tome u S. J. Grossman, J. Stiglitz, On the Impossibility of Informationally Efficient Markets, American Economic Review 73 (1980): 393-408.
360
moe da ostvari bilo kakvu dobit. Da bi se objasnilo konstantno trgovanje i promene u cenama, potrebno je pretpostaviti da neki trgovci znaju vie od drugih, jer su uloili sredstva da se informiu. Ostali ih slede i stvaraju umove na tritu32. Jasno je da postojanje raznih vrsta trgovaca prua osnovu za mnogo bogatije analize trinih kretanja, koje se mogu oslanjati ne samo na saznanja iz ekonomske, ve i iz politike nauke i sociologije, o psihologiji i da ne govorimo. Sve to ne protivrei osnovnoj teoriji o racionalnim osnovama efikasnog trita. Time, naravno, nije zavrena rasprava o teoriji trine efikasnosti, posebno u teoriji finansija33. Tu su pre svega na meti dve teoreme (ili skupine teorema). Jedan skup ine Miler-Modiljanijeve teoreme, a drugi varijante teoreme o efikasnosti finansijskih trita. Miller-Modiljanijeve teoreme, u osnovi, dokazuju da su svi instrumenti finansiranja supstituti (jednostavno reeno, uzeti dug ili prodati deonicu da bi se dolo do finansijskih sredstava ne utie na vrednost ulaganja; takoe, podeliti dividende ili ih reinvestirati ne menja vrednost imovine; i tako redom)34. Teorema o efikasnosti finansijskih trita, opet, kae da su trine cene odreene sveukupnim informacijama sa kojima se raspolae u svakom datom asu. U tom smislu, one izraavaju ono to se naziva fundamentalnim vrednostima ili, drugaije reeno, one ne mogu da budu netane. Jedna posledica jeste da se one menjaju sluajnim koracima, kao to se, na primer, tetura pijanac35. to
32 Videti Fischer Black, Noise, u Business Cycles and Equlibrium. Basil Blackwell, 1987. 33 Skoranje, vie ili manje popularne, knjige koje prikazuju istorijat razvoja finansijske ekonomije su J. Fox, The Myth of the Rational Market, Harper-Colins, 2009; J. Cassidy, How Markets Fail: The Logic of Economic Calamities, Farrer, Straus & Giroux, 2009; N. N. Taleb, The Black Swan, Random House, 2007. Dileme o osnovama finansijske ekonomije je veoma dobro izrazio E. Fama u The Behavior of Stock-Market Prices, The Journal of Business 38 (1965): 34-105, koji je kasnije postao glavni zagovornik teorije o efikasnim finansijskim tritima. 34 Videti F. Modigliani, Franco, M. Miller, The Cost of Capital, Corporation Finance and the Theory of Investment, American Economic Review 48 (1958): 261297. 35 Zaetak, u izvesnom smislu, je u P. Samuelson, Proof That Properly Anticipated Prices Fluctuate Randomly, Industrial Management Review 6 (1965): 4149; naslov praktino kae sve.
361
znai da se kretanja, na primer, na berzi ili na tritu stranim novcem ne mogu predvideti. Druga posledica jeste da su cene finansijskih instrumenata u skladu sa njihovom fundamentalnom vrednou, pojednostavljeno odreenom kao sadanja vrednost buduih dohodaka. Prva tvrdnja o nepredvidivosti promena cena se ree osporava, dok se za drugu smatra da nije tana. Jer, kada bi bila tana, tvrdi se, ne bi trebalo da cene mogu da se naduvaju, da budu, da se tako izrazim, precenjene u odnosu na njihovu fundamentalnu vrednost, to se potvruje time to dolazi do naglog pada cena, recimo na berzi ili na tritu nekretninama ili na mnogim drugim tritima. Da li su naduvane vrednosti imovine ili dugova u neskladu sa teorijom o efikasnosti finansijskih trita? Ovde postoje, u osnovi, dve konkurentske teorije. Jedna je saglasna sa teorijom o efikasnosti finansijskih trita. Uzmimo da se cene obveznica bilo koje vrste usklauju sa svojom fundamentalnom vrednou kada je trite u ravnotei, ali ne u svakom datom asu. Mnogi su razlozi za postojanje neravnotenih cena. Definicija fundamentalne vrednosti ne sadri proces kojim se ona ustanovljava u svakom asu. Ravnotea na tritu se uspostavlja tako to se raspodeljuju i dobici i gubici, koji mogu da budu veliki. Teorija o efikasnosti finansijskog trita nije i teorija trinih promena. Ovo drugo je predmet teorije o inherentnoj nestabilnosti trita koju u razliitim varijantama zastupaju kritiari shvatanja da su trita efikasna. Gotovo sve ove kritike imaju isti sadraj, jedino se objanjenja razlikuju. Recimo, Soro smatra da je objanjenje u onome to on naziva refleksivnou36. Jednostavno reeno, fundamentalna vrednost nije nezavisna od trenutnih tritnih vrednosti, tako da je mogue da se cene hartija od vrednosti naduju, jer rastu znatno bre od prinosa koji se uobiajeno mogu oekivati u budunosti. Druga objanjenja su psiholoka ili socioloka ili ak moralna, tako da nije sasvim jasno kako bi
36 Jednostavna verzija u G. Soros, The Crisis and What to Do About It, The New York Review of Books 55 (2008), broj 19.
362
trebalo ocenjivati njihovu valjanost. No, nema sumnje da ne postoji neki definitivan razlog zato bi se trine cene na uredan nain pribliavale fundamentalnim vrednostima, a ne kroz faze brzog rasta vrednosti i njihovog sloma. Teorija o efikasnosti finansijskih trita ta kretanja ne iskljuuje, mada ih ne objanjava. Poslovni i drugi ciklusi I ako su trita efikasna i ako su ljudi racionalni, to ne znai da se posledice ponaanja i trinih usaglaavanja ne mogu karakterisati promenama koje nisu linearne, ve, na primer, cikline. Recimo da je neka privreda dinamiki efikasna; to jo uvek ne znai da e putanja privrednog rasta biti linearna. U stvari, injenice upuuju upravo na to da se razliite makroekonomske veliine karakteriu znaajnom dozom sinhronizovanog kretanja i da ona prolaze kroz cikluse razliite jaine i duine. Pojednostavljeno reeno, ukupna proizvodnja, pa tako i zaposlenost, prolaze kroz periode ubrzanog rasta, koje smenjuju periodi recesija. Ovo je, sa jedne strane, potrebno objasniti, a, sa druge strane, potrebno je utvrditi koje bi mere privredne politike mogle da utiu na to da ti ciklusi budu to blai, to jest da varijabilnost proizvodnje i zaposlenosti, a tako i potronje, bude to je mogue manja. Ovde moda ima smisla neto rei o karakteristikama trenutne globalne krize i na tom primeru razmotriti stanje u makroekonomiji, kao teoriji poslovnih ciklusa ili objanjenja o prociklinim privrednim kretanjima i posebno privrednim politikama. Mozda je posebno zanimljivo razmotriti probleme sa kojima se trenutno suoava Grka, budui da je to trenutno aktuelnije od nekih drugih manifestacija globalne krize. Pored toga, grki problemi nisu jedinstveni, mada se ne bi moglo rei da su ba potpuno tipini. U izvesnom smislu, problemi sa kojima se suoavaju mnoge zemlje na jugu i istoku Evrope su slini grkim, pa je to moda dodatni razlog zato ima smisla uzeti grku krizu za primer.
363
U javnosti se uglavnom ukazuje na fiskalne probleme sa kojima se grka privreda suoava. No, ako se pogledaju kretanja grkog javnog duga pre krize, videe se da je on uglavnom bio stabilan, to jest da je u duem periodu bio na nivou od oko 100% bruto domaeg proizvoda. U 2009. je fiskalni deficit bio veoma veliki, zato to je dolo do usporavanja privrednog rasta i poveanja javne potronje delimino i iz predizbornih razloga. Vlada je krila podatke o fiskalnom deficitu, to je, naravno, delovalo veoma negativno na poverenje kreditora kada se to otkrilo. Tako da je postalo neizvesno da li e grke vlasti moi da refinansiraju javni dug37. Iz toga to je trenutni problem finansiranje javnih rashoda, ne bi trebalo zakljuiti da je grka kriza uzrokovana krizom u javnim finansijama. I zaista, kada se pogleda kretanje privatnog duga, vidi se da se on poveavao u duem periodu. Tako da je pred samo izbijanje krize, zaduenost privatnog sektora bila takoe oko 100% bruto domaeg proizvoda. Dakle, dok je javni dug stagnirao, privatni je rastao relativno brzo, posebno u periodu posle uvoenja evra. Ako se, opet, pogleda ta je podsticalo rast privatnog duga postaje jasno da je do toga dolo usled znaajnog rasta zaduenosti prema inostranstvu. Kako je rast stranog duga samo druga strana deficita u spoljnoj trgovini, jasno je da je konani uzrok grke krize relativno veliki i uporan deficit na tekuem raunu bilansa plaanja (ili uproeno reeno, u veem uvozu od izvoza), koji se finasirao, kao to i mora, pozajmljivanjem u inostranstvu. Da bi se to videlo, zamislimo da Grka trguje samo sa Nemakom i da trajno uvozi vie nego to izvozi; jasno je da e Nemaka morati da kreditira taj viak uvoza Grke iz Nemake. Ukoliko nije re o dodatnom zaduivanju drave, bar ne do te mere da javni dug raste u odnosu na bruto domai proizvod, poveavae se zaduivanje privatnog sektora. Naravno, ukoliko spoljnotrgovinski deficit ne raste bre od bruto domaeg proizvoda, grki privatni dug e biti stabilan u
37 Gotovo sva razmatranja o razlozima za postojanje javnog duga i njegovoj odrivosti zasnivaju se na P. Samuelson, An Exact Consumption-Loan Model of Interest with or without the Social Contrivance of Money, The Journal of Political Economy 66 (1958): 467-482.
364
odnosu na bruto domai proizvod. No, stalni rast privatnog duga u odnosu na privredni rast govori o tome da je taj odnos uvoza i izvoza u Grkoj bio neodriv. Kada se kae da je neto neodrivo, to znai da je neto potrebno menjati kako se ne bi rizikovala kriza. Kako je re o neodrivosti spoljnotrgovinskog bilansa ili tekueg rauna bilansa plaanja, to znai da je grka kriza u stvari tipina kriza kursa, to jest da moraju da se usaglase cene uvoza i izvoza. U normalnim okolnostima, dakle u okolnostima kada neka zemlja ima svoj novac, to znai da je grka ula u krizu kursa, u kojoj je devalvacija gotovo neophodna. Grka, meutim, koristi evro i ne moe da devalvira, pa mora da smanji uvoz tako to e smanjiti potronju kako bi uvozila manje. Kako ne moe da devalvira i tako neposredno smanji privatnu potronju, koja je, kao to sam rekao, bila uzrok visokog uvoza, grke vlasti moraju da smanjuju javnu potronju i da privredu uvedu u recesiju, koja e smanjiti privatnu potronju pre svega preko smanjenja zaposlenosti. To je u skladu sa ortodoksnim programom prilagoavanja koji je pre ove krize bio standardan za sve zemlje koje su ulazile u stendbaj aranmane sa Meunarodnim monetarnim fondom. Pitanje je samo kako e se taj program sprovoditi, odnosno kako e se obezbediti da se grke javne vlasti pridravaju programa tednje. Taj deo je ono to se u javnosti naziva krizom u Evropskoj uniji. E sad, ta je u ovoj prii nepoznato makroekonomskoj teoriji? Da bi se video znaaj ovog pitanja, moe se pogledati odnos izmeu Amerike i Kine. U njihovom odnosu Kina je Nemaka, a Amerika je Grka. Osim te asimetrinosti u razvijenosti, problem je isti. Kako su juan i dolar veoma vrsto vezani, veoma je teko da dolar devalvira u odnosu na juan, to znai da bi Amerika trebalo da smanjuje potronju i tako smanjuje uvoz iz Kine. Ovo se u izvesnoj meri i dogaa, bar kada je re o privatnoj potronji. Uz to, Amerika je znatno zatvorenija privreda od Grke, to je posledica njene razvijenosti i veliine unutranjeg trita, tako da je uticaj deficita
365
u spoljnoj trgovini manji. Ali, problem je kvalitativno, ako ne kvantitativno, isti. Velika razlika je u tome to je privatni dug u Americi bio znatno vei i najveim delom je u dolarima. Nemogunost refinansiranja tog privatnog duga je bila uzrok ove finansijske krize. Tako da je veliko poveanje fiskalnog deficita u velikoj meri posledica potrebe da javni sektor preuzme obaveze privatnog sektora, koji nije mogao da ih ispunjava. U tome je, takoe, razlika izmeu Grke i Amerike. Grki su dugovi u evrima, ali u evro zoni ne postoji jedinstvena fiskalna politika ne postoji evro poreski obveznik, ve samo grki, nemaki i tako dalje. U Americi postoji ameriki poreski obveznik i na njega padaju dolarski dugovi privatnog sektora, bar oni koji ne mogu da se zanemare ako se ne eli pad u depresiju uz masovnu nezaposlenost. Tako da Americi nije potreban program prilagoavanja Meunarodnog monetarnog fonda, a Grkoj jeste. ta, da ponovim pitanje, od ovoga nije bilo poznato makroekonomiji? Na teorijskom nivou, iznose se dve osnovne primedbe. Jedna je da standardni neoklasini ili neokejnzijanski modeli, za razliku od austrijskih i starijih kejnzijanskih modela, ne vode dovoljno, ili ne vode uopte, rauna o finansijskoj nestabilnosti, dakle ne sadre finansijski sektor sa inherentnim rizikom finansijske krize. S obzirom na dugu istoriju finansijskih kriza, koje izbijaju sa nekom zakonitom neumoljivou, to je svakako ozbiljan nedostatak38. Drugi znaajan prigovor jeste da se standardni makromodeli zasnivaju na pretpostavci da je monetarna politika dovoljna da bi se stabilizovali poslovni ciklusi. Fiskalna politika ne moe da ima znaajniju ulogu u tome. Ovaj se stav ponekad formulie tako da poveana javna potronja nema multiplikativni efekat, jer e se za toliko smanjiti privatna potronja, a moe da ima i negativne posledice ako se privatna potronja dodatno smanji usled predvianja da e u budunosti biti poveani porezi da bi se pokrio poveani javni dug. Oko ovih tvrdnji nema zapravo nekog velikog
38 O istoriji finansijskih kriza vidi C. M. Reihnart, K. S. Rogoff, This Time is Different, Princeton University Press, 2009.
366
neslaganja39. Stav da poveana javna potronja nema pozitivan efekat ne vai u strogom smislu ako je nezaposlenost velika i ako su mogunosti monetarne intervencije iscrpljene. No, ako to nije sluaj, ne bi trebalo oekivati neke velike efekte poveane javne potronje. ta dakle ne znamo? Kao to se vidi, izazovi globalne krize su veliki, ali je teko rei da se ekonomska nauka suoava sa problemima za koje nije osposobljena. Da li se ova globalna kriza mogla predvideti, to je drugo pitanje. Sasvim je izvesno da postojei makroekonomski modeli nisu osposobljeni da predviaju ovakve krize, to je nesumnjivo nedostatak. Takoe, finansijska teorija nije osposobljena da objanjava procese koji udaljavaju cene obveznica od njihovih fundamentalnih vrednosti. No, ovi su nedostaci poznati od ranije i oni ukazuju na ono to jo uvek ne znamo. Ovo je vano razumeti, zato to e svakako biti uinjen politiki napor da se pojaa regulacija finansijskih trita i da se privredna politika osloni na makroekonomske modele koji e vie voditi rauna o poslovnim ciklusima i nestabilnostima razne vrste, a posebno onima koji vode krizi kursa, privatnog sektora ili fiskalnim krizama. O krizama kursa se zna dovoljno, a isto vai i za fiskalne krize. Ali o problemima sa odrivou privatnog duga i uopte o masovnim bankrotstvima, ne znamo dovoljno da bismo sa izvesnou mogli da preporuimo kako bi trebalo da izgleda novi sistem regulacije svetske privrede, pa ni nacionalnih ili takvih privreda kao to je ona Evropske unije. to otvara mogunost da se naprave ozbiljne sistemske greke. Takvih je greaka bilo u prolosti, kada je re o sistemskim reformama posebno, kao to znaju svi koji su iskusili jednu ili drugu vrstu dravne privrede.
39 O tome vidi M. Woodford, Simple Analytics of the Government Expenditure Multiplier, NBER Working Paper 15714 (2010).
367
Ono to uliva nadu da se nee napraviti neke velike greke jeste saznanje da je tano Samjuelsonovo zapaanje da je jedno znati cilj, a drugo kako doi do njega40, a jo vie kafkijansko zapaanje da je interes za gladovanjem znaajno smanjen. Zemlje koje se esto navode kao budui motori svetskog rasta i budue velike ekonomske sile, komercijalnije su i u veoj meri kapitalistike od zapadnih demokratija. Tako da bi politika stabilnost na zapadu i interes da se ouva privredni rast u zemljama u razvoju trebalo da budu dovoljno osiguranje da se nee teiti nekom revolucionarnom izlasku iz ove globalne krize. ini se da bar znamo da se na taj nain stvaraju, a ne reavaju problemi. Peanik.net, 28.03.2010.
ostavka Guvernera
Ako pogledamo unazad, ovo nije iznenaujue. Razumevanje toga to se dogodilo pomoi e nam da shvatimo kako se u Srbiji donose odluke i koje su njihove trajne karakteristike. Najoiglednija je bila ta to je guverner od poslednje depresijacije valute bio izloen konstantnim i prilino estokim napadima. Vlada i predstavnici poslovnog sektora bili su besni, jer centralna banka nije snanijim intervencijama odravala stabilan kurs dinara na svetskoj berzi valuta. ak je i relativno mala depresijacija od oko 6 do 7% poremetila likvidnost velikih kompanija u poslovnom sektoru. To otkriva veliki problem ove privrede: slab bilans korporacija. One imaju problem sa likvidnou, a moda i solventnou. Paljivija analiza pokazuje da je monetarna politika oigledno prouzrokovala probleme u odnosu privrednika i vlasti. Oslanjanje
40 Imam lini razlog da navodim misli i teorije Samjuelsona, koji je umro u decembru prole godine.
368
na dirigovani kurs i na snane intervencije centralne banke pokazuje uverenje vlade i vodeih preduzetnika da se kursni rizik mora nacionalizovati i da taj rizik treba da preuzmu poreski obveznici. To se odvija na dva naina kroz ubrzavanje inflacije i poveanje javnog duga. Inflacija je potrebna, jer su sadanji poreski prihodi nedovoljni. Zapravo, oni su na poetku godine razoaravajue niski. Uz to, od vlade se oekuje da se zadui i subvencionie poslovni sektor. U sadanjim deflatornim uslovima, depresijacija ne utie mnogo na rast cena, ali zato poskupljuju zaduenja. Stoga se suava prostor za pomo poreskih obveznika posustalom korporativnom sektoru. Zbog toga je prisni odnos preduzetnitva i politike u krizi. Meutim, na sutinskom nivou, zategnuti odnos vlade i centralne banke jeste posledica razliitih mera koje se u Srbiji smatraju normalnim: fiskalna politika, koju treba shvatiti kao istu politiku, dominira nad monetarnom politikom. Guverner treba da razmilja o politici samo pred reizbor, a stranke u vladajuoj koaliciji moraju da misle o rejtingu sve vreme. Novac im je potreban za kupovinu glasova i podrke. Ali nezavisna monetarna institucija spreava politiku raspodelu novca i subvencija i kontrolu cena, zato to bi se to odrazilo na kurs, ukoliko centralna banka ne eli da troi devizne rezerve. Dakle, iz ove perspektive, guverner je morao da ode jer je poeo da ispoljava znake nezavisnosti. To ne treba pojednostavljivati. Guverner nije imao mnogo izbora; morao je da zauzme vrst stav, jer bi u suprotnom rizikovao da potpuno izgubi kredibilitet. Uzrok toga je relevantan jer otkriva stanje srpske privrede. Depresijacija valute je posledica smanjenog dotoka deviza novac odlazi iz Srbije. Guverner je mogao da potroi devizne rezerve i da uvede dravu u jo dublju krizu. To ne bi bila naroito blistava stavka u njegovoj biografiji. Zato je odluio da se povue. Naravno, svi ovi problemi i nain rada saekae i novog guvernera. On e po svoj prilici u poetku podravati vladine mere. Zatim e,
369
kako nas ui istorija, pred njim biti dve mogunosti: da radi na potpunom unitenju kredibiliteta centralne banke ili da manje-vie dobrovoljno podnese ostavku. Sadanji guverner je izabrao ovo drugo, kao i mnogi pre njega. CorD Magazine, april 2010. Preveli sa engleskog Ivica Pavlovi i Sonja Muicki
lov na uzroke
No causes in, no causes out. Nancy Cartwright Videvi sa kakvom se lakoom izvlae zakljuci iz kretanja na berzama i posebno iz promene kursa, ranije dolara, sada evra, setio sam se knjige Nensi Kartrajt o lovu na uzroke i o njihovoj upotrebi41. Mnogo toga u njenoj kritici kauzalne analize u drutvenim naukama nije tano, ali je na mestu poziv na oprez kada je re o lakoi sa kojom se utvruju uzroci i potom upotrebljavaju kao politika sredstva. Ima moda smisla na nekoliko primera videti o emu je re. itam kako neko objanjava ta se dogaalo sa evrom u petak (21. maja) popodne. Poveao je vrednost u odnosu na dolar za neto manje od dva odsto, jer su, sledi objanjenje, oni koji su ga prodavali prethodnih dana ocenili da bi lako moglo da se dogodi da su se preraunali i da bi stoga bilo bolje da imaju vie evra. Pa
41 Naslov je delimino preuzet od N. Cartwright, Hunting Causes and Using Them. Cambridge University Press, 2007. Moto je opet naslov glave iz njene knjige Natures Capacities and Their Measurment, Oxford University Press, 1989.
370
slede razlozi: jer je ameriki senat usvojio zakon o finansijskim tritima; jer je nemaki parlament usvojio paket pomoi Grkoj; jer je Evropska centralna banka kupila evro obveznice (kasnije su dodata oekivanja o politici kineske vlade). Kako smo ulovili te uzroke? Ovo pitanje nije lieno smisla iz sledeeg razloga: ekonomska teorija i ekonomska istraivanja su saglasni da je ili nemogue da predvidimo ili da bar za sada ne znamo kako da predviamo uzroke kratkoronih kretanja kurseva42. Moe da se kae da ne znamo da predviamo, ali znamo da objanjavamo. Znai, ne moemo da znamo, recimo, da e odluka nemakog parlamenta dovesti do rasta evra, ali moemo da znamo, post factum, da je upravo ta odluka uzrokovala rast evra. Ovo je neubedljivo, jer se pretpostavlja da znamo da bi evro izgubio na vrednosti da odluka nije doneta. A to, jasno je, ne moemo da znamo na osnovu onoga to se u stvari dogodilo. Stvari stoje jo gore, na alost. Zato to ne moemo da znamo da bi odluka koja nije doneta dovela do suprotnih posledica od onih do kojih je zapravo dolo ne moemo ni da znamo da je uzrok jedna ili druga ak veoma bliska, vremenska ili bilo kakva druga, povezanost nekih dogaaja, recimo pojedinih politikih odluka i kretanja na tritu stranim novcem ili na berzama uopte, sa posledicama koje objanjavamo, ma koliko nam ta uzronoposledina veza bola oi. Ovo se ne odnosi samo na predvianja ili objanjavanja kratkoronih promena na finansijskim tritima. Uopteno reeno, lov na uzroke stavlja na probu kako ono to se tvrdi, tako i pretpostavke na kojima se oekivanja ili objanjenja zasnivaju. To je, mislim, smisao izreke koju sam stavio za moto: da biste ulovili uzrok, morate ga ve imati u ruci, dodue u teoriji. Kada je re o kratkoronim kretanjima kurseva i cena na finansijskom tritu uopte, teorija o efikasnosti finansijskih trita upravo tvrdi da su kratkorona
42 Videti primera radi skoranji rad K. Rogoff, V. Stavrakeva The Continuing Puzzle of Short Horizon Exchange Rate Forecasting, NBER Working Paper 14071, 2008.
371
kretanja nepredvidiva. Sve to to se moe proitati u novinama kao objanjenje kretanja kurseva, na primer, samo je racionalizacija razliitih strategija trgovanja. U tom smislu, re je o kladionici ima isto toliko smisla predviati i objanjavati kratkorona kretanja kurseva kao i objanjavati ishod na jednoj ili drugoj vrsti kladionica. Ovo se moe izraziti drugaije: ako bismo znali uzroke kratkoronih kretanja cena, zaradili bismo sav novac kojim se trguje. U tom smislu, kada kaemo da je trite ocenilo jednu ili drugu politiku meru, pozitivno ili negativno, to pretpostavlja da znamo ono to, ako je verovati teoriji o efikasnosti finansijskih trita, znamo da ne znamo. Ono to znamo jeste da su oni koji su se kladili na jedan ishod proli bolje ili gore od onih koji su se kladili na suprotni ishod, to se iskazuje, zajedno sa mnogim drugim klaenjima, kao promena u prosenoj vrednosti itavog trita. Uzmimo drugi primer. Tajler Kauen, inae izuzetan ekonomist i politiki filozof, pie u Njujork tajmsu da grku krizu valja objasniti, bar delimino, ravom poslovnom klimom koja vlada u toj zemlji. On navodi podatak da se Grka nalazi na 109. mestu na indeksu Svetske banke o poslovnoj klimi, odmah iza Egipta, Etiopije i Libana. Pa on dovodi u pitanje podatke o razvijenosti ili bogatstvu Grke. Zato? Pa zato to ako Grka ima tako ravu poslovnu klimu, a znatno je razvijenija od zemalja koje imaju bolju poslovnu klimu, po ovom izvoru bar, to bi trebalo da znai da poslovna klima nije vana za razvoj jedne zemlje. Uz to, budui da se poslovna klima u Grkoj nije dramatino pogorala, teko je u njoj videti uzrok trenutne fiskalne i finansijske krize. Tako da ako verujete da je poslovna klima znaajna za privredni napredak, moete da ponete da sumnjate u podatke o razvijenosti Grke, jer bi ona svakako trebalo da bude znatno nerazvijenija kada ima tako rave uslove za poslovanje. Druga mogunost, naravno, jeste da razmislite da li je indeks Svetske banke valjan. Isto vai za baltike zemlje koje su se veoma visoko rangirale na indeksima konkurentnosti i poslovne klime, da bi se sada suoile sa veoma dubokom recesijom.
372
Ovo je takoe dobar primer za objanjenja koja fiskalne probleme evropskih zemalja objanjavaju ravom fiskalnom politikom. U stvari, nema neke oigledne korelacije izmeu fiskalne politike i trenutne fiskalne krize. Dobar primer je Irska. Pre izbijanja krize, Irska je imale veoma mali javni dug (25% bruto domaeg proizvoda), to je delimino bilo posledica niskih fiskalnih deficita u duem vremenskom periodu. Moe se raspravljati o tome da li su bili potrebni fiskalni suficiti, dakle da je trebalo javni dug svesti na nulu, ali to je nezavisna tema. Posle izbijanja krize, fiskalni je deficit znaajno povean, jer je privreda ula u recesiju. Trenutna su predvianja Evrostata (Evropske statistike agencije) da e krajem sledee godine irski javni dug doi na nivo od oko 87 odsto bruto domaeg proizvoda. ta je ovde uzrok, a ta posledica? Jasno je da rava fiskalna politika nije uzrok krize (o poslovnoj klimi i da ne govorimo), pa tako ni pogoranja fiskalnih izgleda. Visina fiskalnog deficita posle krize bi mogla da bude, jer se javni dug gomila preko fiskalnih deficita, ali to nije tako oigledno kao to izgleda. Zato? Ovde ima smisla povezati objanjenja o kretanjima na tritima i politiku preporuku da se smanjuje fiskalni deficit kako ne bi rastao javni dug. Naime, kada je usvojen plan o stabilizaciji evro zone (fond od 750 milijardi evra EU i MMF para), berze su porasle i objanjenje je bilo da je to zato to je plan ubedljiv. Posle su berze pale, a i evro je gubio na vrednosti, a jedno objanjenje je bilo da je plan neubedljiv jer e grki javni dug biti vei posle smanjenja javne potronje nego to bi inae bio, jer e recesija biti dublja. Iz ovoga se moe zakljuiti da nije jasno da se fiskalnom politikom moe mnogo uticati na nivo javnog duga u vreme posle krize. I zaista, jedna bojazan grkih kreditora, mislim opravdana, jeste da ako se zahteva veoma snano smanjenje javnih rashoda da e doi do bankrotstava javnih finansija, a ne do njihovog ozdravljenja. Da zavrim sa jo jednim primerom koji ukazuje na znaaj lova na uzroke za njihovu upotrebu (druga tema knjige Nensi Kartrajt)43.
43 Vie o tome V. Gligorov, Causes and Counterfactuals: Simple Ideas, wiiw discussion paper, 2009.
373
Naime, politike se preporuke veoma esto zasnivaju na poreenjima (setimo se sugestija da bi Srbija trebalo da bude kao Irska ili kao Estonija ili kao vedska ili kao Amerika) ili, u boljoj verziji, na nekoj, slabijoj ili jaoj, meri asocijacije eljenog cilja i dostupnog sredstva. Recimo, preporuuje se, na osnovu iskustva velikog broja zemalja, da je za srednje razvijene zemlje dobro da imaju javni dug nii od 40 odsto bruto domaeg proizvoda, a za razvijene zemlje da on ne prelazi 60 odsto44. Veoma uticajna empirijska analiza Karmen Rajnhart i Keneta Rogofa, opet, ukazuje na pravilnost da se stopa privrednog rasta smanjuje poto javni dug pree 90 odsto bruto domaeg proizvoda, pa bi to, dakle, trebalo izbegavati45. Meutim, politike preporuke nemaju mnogo smisla ukoliko ne postoji uzronoposledina veza izmeu politikih sredstava i ciljeva. tavie, uvena Lukasova kritika46 u osnovi je shvatanja da je takvu kauzalnu vezu teko ustanoviti, iz ega je kasnije sledila preporuka da je vanije pridravati se pravila od oslanjanja na promene u privrednoj politici. No, ako se ve zagovara neka politika mera, ona mora da bude takva da moe da uzrokuje odreene posledice. Uz to, nije dovoljno da ta uzronoposledina veza postoji u teoriji ili u modelu, ve bi morala da vai empirijski. Teorijski model je kao misaoni eksperiment: mi kontroliemo promene i kanale kojima one utiu na ishode. Politika se, meutim, ne odvija u eksperimentalnim uslovima47. Usled toga, moramo ustanoviti empirijsku uzronost tamo gde nam teorija kae da bi trebalo da je bude, pa da onda moemo uzroke da koristimo, da njima manipuliemo, kako bismo dobili eljene posledice. U raspravama o tome ta bi trebalo initi kako bi se reio jedan ili drugi problem koji je nametnula kriza, veoma je teko ustanoviti na koji se tano uzronoposledini mehanizam rauna kada se predlau alternativne mere delovanja.
44 Videti o tome IMF, World Economic Report, April 2010. 45 Growth in a Time of Debt, NBER Working Paper 15639, 2010. 46 R. E. Lucas, Jr, Econometric Policy Evaluation: A Critique, Carnegie-Rochester Conference Series on Public Policy, http://www.sciencedirect.com/science/ journal/01672231, (1976): 19-46. 47 O tome, bar kada je re o makroekonomiji, vidi C. Sims, But Economics Is Not an Experimental Science, Journal of Economic Perspectives 24 (2010): 5968.
374
Uzmimo ponovo primer fiskalne politike. ta je uopte fiskalni deficit i, posledino, javni dug? To je zaduenje graana, domainstava, posredstvom drave. Zato se oni zaduuju preko drave, a ne privatno? Ostavimo po strani uobiajene razloge (jeftinije je, a pomae i demokratija), jer nas zanima fiskalna politika u vreme krize. Osnovni razlog jeste da se smanjuju mogunosti privatnog zaduivanja ili ona znaajno poskupljuju. Usled toga centralne banke smanjuju kamate, to se moe posmatrati kao posredna fiskalna mera, jer javno zaduivanje ini jeftinijim. No, pored toga, fiskalni deficit je zamena za poresko optereenje. Ako domainstva i inae ne mogu da refinansiraju svoje obaveze, moraju da vraaju kredite, pa bi poveanje poreza da bi se platile javne obaveze dodatno opteretilo budete domainstava. Pa je fiskalni deficit jedan nain da ne doe do masovnog bankrotstva domainstava. Ponekad se analiza uzroka brka sa pripisivanjem odgovornosti. Kae se da su drava ili domainstva troili koliko su troili, pa sada nema druge nego da tede i finansiraju dugove. Pitanje koje je od interesa za ekonomsku nauku i drutvene nauke uopte jeste zato je potronja bila toliko velika? Ili, drugaije reeno, zato su se domainstva toliko zaduivala, privatno i javno, ako su znala da je to neodrivo, da te dugove nee moi da vrate? Odgovor nije da su bili neodgovorni. Mnogi bi ljudi bili radi da budu neodgovorni, ali ne mogu. Veoma je mali broj siromanih ljudi koji imaju priliku da bude neodgovorni. Objanjenje sa pozivanjem na neodgovornost je isto kao i suprotno da je finansijska kriza posledica pohlepnosti pekulanata i ostalih finansijskih trgovaca. Meutim, da bismo ulovili uzrok, trebalo bi da utvrdimo ne samo motivaciju, ve i izvodljivost, recimo, zaduivanja, privatnog ili javnog. Moe biti politiki poeljno, recimo iz izbornih razloga, da se neka vlada zadui, kao to moe da izgleda da se banke ne suoavaju sa ozbiljnim rizicima ako tu vladu kreditiraju, jer drava uvek moe da se osloni na prislu i da povea poreze, ako nikako
375
drugaije preko inflacije, pa da te dugove vrati ali jasno je da to nije izvodljivo, jer e domainstva da bankrotiraju ili e i preduzetnici i zaposleni izgubiti interes da rade i zarauju. To, dakle, ne mogu da budu objanjenja politikih ponaanja, privredne nestabilnosti i, konano, kriza. Da bi se uhvatili uzroci, potrebna je teorija o poremeenosti relativnih cena (kursa, kamata, cene rada) i empirijski nalaz o posledicama po bilanse domainstava, banaka, preduzea i javnog sektora. Ukoliko je poremeenost strukturna, potrebne su reforme odgovarajuih trita proizvoda, rada, kapitala, novca, spoljne trgovine. Ukoliko je re o pogrenoj privrednoj politici, potrebne su politike promene politike kursa ili monetarne politike pre svega, jer one neposredno utiu na relativne cene, ali i fiskalne politike (sistema oporezivanja i strukture javnih rashoda) i svih njenih supstituta (pre svega sistem regulacije privrednih aktivnosti). O tome je sada re u Evropskoj uniji i u zoni evra, ali, kao to se moe videti, i u Americi i u globalnoj privredi. Nita se ni o uzrocima, a ni o izgledima ne moe saznati tumaenjem kratkoronih trinih kretanja, kao to se nita ne moe popraviti manupulacijom onog sredstva koje je neposredno dostupno, recimo fiskalnim deficitom. Jer niti se moe nai neki dublji smisao u kratkoronim berzanskim fluktucijama niti je fiskalna politika sredstvo za stabilizaciju trita. Dakle, da bi se neka politika preporuila, najpre mora da bude efikasna u teoriji, jer je u stanju da ulovi uzroke, pa onda moda i u praksi, ako se uzroci mogu politiki upotrebiti. Peanik.net, 25.05.2010.
376
rusija i modernizacija
Nova ruska spoljna politika, kako se u komentarima naslovljava dokument ruskog ministarstva spoljnih poslova, koji je nedavno procureo u javnost, zapravo predstavlja odgovor na pitanje o tome kako bi spoljna politika mogla da pomogne modernizaciju ruske privrede. Ostali ciljevi ruske spoljne politike se tretiraju samo posredno. Ovo je znaajno, jer je doskora pristup bio obrnut: razvoj, pre svega privredni, posmatran je kao sredstvo ostvarivanja spoljnopolitikih ciljeva. Koliko je ova promena pristupa postojana, ostaje da se vidi. Da bi mogla da bude dalekosena, to je nesporno. ta je odgovor na tako postavljeno pitanje? Ovde je vaan kontekst. Mada se dosta govori o finansijskoj krizi u Americi i Evropi, kljuno saznanje kojim se ovaj dokument inspirie jeste ranjivost ruske privrede na nepovoljna privredna kretanja u svetu. Ona se pre svega ogleda u zavisnosti od prirodnih resursa usled nerazvijenosti u svemu drugome u znanju, tehnologiji, infrastrukturi, institucijama u zaostajanju u svemu to je moderno, jednostavno reeno. To se ve pretpostavlja postavljenim pitanjem, tako da je odgovor predvidiv: osavremenjivanje Rusije moe da doe samo uvozom modernosti iz Amerike i Evropske unije. Potrebna je, dakle, spoljna politika, zapravo politika odnosa sa Amerikom i Evropskom unijom, koja omoguava i strana ulaganja i uvoz svega modernog, od tehnologije do institucija. Ovaj zadatak spoljne politike ne moe se postii ni hladnim ratom niti bilo kojim drugim vidom konfrontacije ili sukobljavanja. Usled toga, ton ovoga dokumenta je diplomatski, dakle pragmatian i usklaen sa pretpostavkom da se zadati cilj, modernizacija, ne moe postii politikom sile i moi ve uobiajenim sredstvima privredne i svake druge saradnje. Upravo je to i palo u oi komentatorima, jer u samom sadraju nema mnogo toga novog.
377
Zato su promenjeni metodologija i diplomatski ton znaajni? Zato to je doskora retorika bila drugaija. Istorijski kontekst, opet, moe biti koristan da bi se to videlo. Tonovi koji su se doskora uli podseali su na otpore modernizaciji koji imaju duboke istorijske korene. Jedan jeste da je Rusija drugaija, da nije tek jedna drava meu drugim dravama, jedna zemlja meu zemljama ve da ima posebnu misiju, da je pozvana da spasi svet, ako niim drugim onda upravo svojom izuzetnou. Nema mnogo smisla navoditi sve teorije koje su u tu svrhu razvijane, jer toga nikada nije nedostajalo. Dovoljno je samo pomenuti ideje o suverenoj demokratiji, postdemokratskom reimu, postliberalnoj ideologiji i o, naravno, moralnoj superiornosti, posebno u odnosu na trulu Evropu. Drugi ton je podseao na politiku konfrontacije iz vremena Sovjetskog saveza. Privredni resursi, pre svega izvori energije, e se razvijati kako bi se postigle odgovarajue politike prednosti. Dosta pristalica je imala i zamisao da se monopol na, recimo, snabdevanje naftom i gasom moe iskoristiti kako bi se postigle odgovarajue politike prednosti. Dovoljno je, moglo se proitati, uceniti neku zemlju prekidom dotoka gasa, recimo, i mogu se dobiti svi mogui politiki ustupci. Ovaj se dokument dosta bavi energetskom politikom, jer nekih drugih znaajnih komparativnih prednosti Rusija i nema, ali se istiu privredni interesi, a ne politiki ciljevi. To je jedino realistino. Nema mnogo smisla raditi na tome da bi se stekao monopol, pa ga onda ne koristiti da bi se obezbedili odgovarajui komercijalni ciljevi, ve ga rizikovati zarad politikih ciljeva. Ova dva tipa otpora modernizaciji odsutna su iz ovog dokumenta. Ne tei se ni politici izolacije i oslanjanja na sopstvene snage, da se tako izrazim. Istorijski posmatrano, to je bio nain da se obezbedi unutranja politika stabilnost, a i da se uvrsti autoritarni, militarizovani i policijski reim. Otvaranje prema zapadu, opet, tradicionalno je znailo da se trai oslonac u liberalizaciji i demokratizaciji. Nije mogue modernizovati se uz saradnju
378
Evrope i Amerike, a individualne slobode i demokratske ustanove zaustaviti na granici. Tako da e se politika meunarodne saradnje suoiti sa unutranjim promenama, kao i uvek do sada. Uspesi kako u modernizaciji tako i u demokratizaciji su do sada bili uvek ogranieni i nisu bili ireverzibilni, tako da ostaje da se vidi ta je od toga realistino danas. Ton ovoga dokumenta e svakako iznenaditi zagovornike ruske spoljne politike, koji su oekivali obnavljanje bilo bipolarnog odnosa snaga, bilo bar stvaranje svetske antiamerike koalicije. Rusija koja eli da se modernizuje mora da sarauje sa Amerikom i Evropom. Inae e reforme proi kao i uvek do sada, a posebno onako katastrofalno kao u dvadesetom veku. Ovaj dokument, dodue i zato to odgovara na pitanje koje je upravo tako i postavljeno, stavlja dravne interese iznad imperijalnih, to je svakako novina. Ne polae se mnogo na ideologiju ili na kulturne bliskosti, ve uglavnom na komercijalne interese. U ovom kontekstu e biti zanimljivo videti kako e se prilagoavati zagovornici spoljne politike Srbije zasnovane na duhovnom jedinstvu sa Rusijom. U ovom se dokumentu ne razmatraju strateka pitanja ruske bezbednosti. No, posredno se kae da je modernizacija vanija za bezbednost Rusije od podsticanja lokalnih sukoba ili nestabilnosti. Kako e taj pristup, ako se zaista usvoji, izai na kraj sa izazovima ruskoj bezbednosti, ostaje da se vidi. U srpskoj javnosti obino se vidi da je Rusija velika zemlja, ali se ne zapaa da uz tu veliinu idu i problemi sa spoljanjom, ali i unutranjom bezbednou. Veliina i geografski poloaj zemlje znae da se ne mogu izbei prisustvo, pa i obaveze, u svim znaajnim svetskim problemima bezbednosti. Posebnost ruske spoljne politike je uvek bio upravo taj nesklad izmeu unutranje zaostalosti i svetske odgovornosti. Modernizacija bi reila prvo, ali potreba, koja se tek ponekad vidi, da se spoljna politika konano zasnuje na saradnji i realnim intresima je posledica ovoga drugoga. Veoma esto su ruske vlasti previale taj nesklad
379
izmeu zaostalosti i odgovornosti, te su, kako se vidi kod Tolstoja, iz toga crpele nerealne ambicije. to je znalo da zanese sledbenike politike duhovnog jedinstva. Nova ruska spoljna politika je realistinija, mada nudi vie pitanja nego odgovora. Jasno je, meutim, da se ogranieni ruski resursi nee troiti da bi se ostvarivali tui interesi. Pitanje je moe li Rusija da se modernizuje da bi ostvarila svoje interese i nije retoriko. Peanik.net, 31.05.2010.
druGa tranzicija
Pre nekoliko godina sam napisao rad pod naslovom Druga tranzicija, ija je osnovna tvrdnja bila da e balkanskim privredama biti potrebna tranzicija posle tranzicije. U meuvremenu je konjuktura u svetu i Evropi bila takva da je poelo da izgleda da to moda nee biti potrebno ako ta konjuktura potraje. Postojala je mogunost da privreda evolutivno izmeni strukturu i institucije. Ukoliko zagovarate reforme, a ne postoji politika volja da se one izvre, mogunost koja preostaje je prilagoavanje na spoljanje podsticaje. Tako je, recimo, na optim izborima 2007. godine dominirala tema boljeg ivota, a 2008. tema socijalne pravde. Politike partije su se nadmetale u obeanjima konkretnih mera preraspodele privrednog napretka, dok su teme strukturnih i institucionalnih reformi gotovo potpuno nestale. Kada je u drugoj polovini 2008. postalo jasno da su se spoljanje okolnosti promenile, postepeno, naalost veoma postepeno, postajalo je jasno da su reforme neophodne, ali to nije dovelo do narastanja
380
politike volje da se one zaista i osmisle i sprovedu. Za partije na vlasti je to oigledno rizino, a opozicione partije ili nemaju nikakvu reformsku viziju ili raunaju da e ih rast nezadovoljstva dovesti na vlast, pa ne moraju nita da ponude glasaima. Tako da se nada polae u unutranju evoluciju privrede uz diskrecionu asistenciju jednog, drugog ili treeg ministarstva, a moda i centralne banke, uz pomo prijatelja u inostranstvu (dravnih, meunarodnih, poslovnih). Koje izglede nudi ta strategija? Mada je proteklo vreme kratko, pa je oslanjanje na tekue podatke nepouzdano, na osnovu poslednjih godinu dana, od trenutka kada je dolo do kakve-takve stabilizacije privrednih prilika, moe da se oceni sa im se u ovom asu rauna. Ova se ocena zasniva na predlozima reformi koji se iznose i na podacima o kratkoronim privrednim kretanjima. Kada je re o predlozima reformi, njih je dve vrste iz vlade i izvan nje. Ako se izostave sitne popravke i velika obeanja, iz vlade je do sada iziao samo predlog poreske reforme, koji nema gotovo nikakve izglede da se usvoji, a nekmoli sprovede, prvenstveno iz politikih razloga. Ovo i zato to je predlog suvie politian, da se tako izrazim. Rauna se da poreska reforma moda moe da proe ako ne zadire suvie u strukturu javnih rashoda, usled ega se uz predlog smanjenja poreza i doprinosa na rad, to ima ogranienu popularnost, predlae poveanje poreza na dodatnu vrednost, to je veoma nepopularno. Drugih vladinih predloga reformi nema. Opozicija i privrednici predlau jednu ili drugu vrstu dravne intervencije, tako da su ti predlozi pretrpani ciljevima, ali je uglavnom nemogue nai odgovor na pitanje kako doi do sredstava da se oni finansiraju? Neki bacaju pogled prema Rusiji, drugi prema centralnoj banci, usled ega deluju sasvim nerealistino. ta, opet, sugeriu privredna kretanja? Ako se po jutru dan poznaje, privreda se nalazi na putu veoma spore i dugorone druge tranzicije. Njih je bilo i u naprednijim zemljama u tranziciji,
381
a prisutne su i u drugim zaostalijim zemljama u tranziciji, ali uglavnom uz strategije reformi (koliko e se one moi sprovesti, ostaje da se vidi). Strategija je da se privredni oporavak obezbedi razvojem izvozne privrede, dakle da se sporije oporavljaju usluge, a bre industrija, uz usporeni rast, ili ak pad, potronje, poveanje nezaposlenosti i, to je nada, uz poveanje investicija iz domae tednje. Tome bi trebalo da pomogne depresijacija kursa. Do sada se moe jedino zapaziti oporavak izvoza, ali uglavnom na osnovu postojeih kapaciteta. Ulaganja nema, i zapravo njihov pad se nastavlja. Ovaj, dakle, pristup skromnih i neostvarivih reformi uz sporu evolutivnu promenu privredne strukture vodi zakljuku o duem periodu privredne stagnacije. Socijalne i politike posledice takve druge tranzicije je teko predvideti. Ono to je izvesno jeste da e trokovi ovakve oportunistike politike biti veliki. Integralna verzija teksta objavljenog u Blicu Peanik.net, 03.07.2010.
ta kau cifre
I used to care, but things have changed. Bob Dylan Iz vlade se uje da podaci o tekuim privrednim kretanjima ukazuju na to da se privreda prilagoava na ono to se zove novi model rasta. Istie se pre svega rast izvoza, uz rast industrijske proizvodnje, i smanjenje ili stagnacija potronje privatne i javne. Vidi li se to u kratkoronim podacima?
382
Moglo bi da se odgovori da to nisu podaci pogodni za takve interpretacije, i to bi bilo tano. ta se, dakle, moe videti u mesenim i kvartalnim indikatorima privrednih kretanja? Uzmimo industrijsku proizvodnju. Ona je znaajno ispod nivoa iz 2008. i podaci za prvih pet meseci ove godine, rast od oko 5,5% u odnosu na isti period prole godine, ukazuju na blagi oporavak, ali e biti potrebno jo vremena (moda par godina) da bi se dolo do nivoa od pre dve godine. Uz to valja imati u vidu i da je pre dve godine industrijska proizvodnja bila veoma mala, kako god da se iskazuje. Slino je sa izvozom. U prvih pet meseci ove godine rast izvoza iznosi oko 18% u odnosu na isti period prole godine, ali je to neto manje od 90% izvoza u istom periodu 2008. godine. To je postignuto uz veliku devalvaciju dinara, od vie od 25% (zavisi od toga koji se nivoi porede) u odnosu na evro, a to znai u odnosu na sve znaajnije kupce srpskog izvoza, budui da i oni u susedstvu uglavnom imaju fiksne kurseve sa evrom, kada ve ne koriste evro kao zvanini novac. Pri tom, valja imati u vidu da je pre krize rast izvoza bio bri nego ove godine. Uz neprestanu depresijaciju dinara, izvoz e se u dogledno vreme oporaviti tako da dostigne nivo iz 2008, kada je bio izuzetno mali kako god da se meri. Ovde moda ima smisla komentarisati izjave kako je znaajno poveana pokrivenost uvoza izvozom na oko 56%, dok je u prvih pet meseci 2008. pokrivenost bila oko 46%. To je, naravno, pre svega, posledica znaajnog smanjenja uvoza, koji je ove godine negde oko 75% uvoza u istom periodu 2008. to je uvod u sledeu temu potronja. Jasno je da je njen pad veliki, ali se ne ogleda samo u padu uvoza ve i u padu domae tranje. Neposredni podaci nisu dostupni, jer statistika jo uvek ne iskazuje bruto domai proizvod sa strane tranje, ali podaci o trgovini na malo, koja se i dalje smanjuje, ukazuju na negativna kretanja. Takoe, ako se uzme u obzir znaajan pozitivan doprinos spoljnotrgovinskih kretanja na rast bruto domaeg proizvoda, koji je u prvom kvartalu 2010. iznosio
383
0,6% u odnosu na isti kvartal 2009, to znai da su ostali inioci imali negativan doprinos, dakle i potronja i, to je posebno vano, ulaganja. Ova poslednja konstatacija se posredno moe izvesti na osnovu zapaanja da se svi elementi proizvodnje, koji nemaju negativna kretanja, uglavnom oporavljaju poveanjem uposlenosti ve postojeih kapaciteta, a ne njihovim proirivanjem. ta se iz ovoga moe zakljuiti? Jednostavno reeno, oporavak industrijske proizvodnje i izvoza do nivoa od pre dve godine e potrajati, verovatno jo par godina, i to uz snanu podrku devalvacije dinara i deflacije potronje. Potom e privredni rast preteno zavisiti od kretanja tranje na stranim tritima i od poveanja ulaganja. Ovo prvo e biti relativno sporo, kako sada stoje stvari, u neposrednom susedstvu, a i u Evropskoj uniji. Nova trita e biti teko osvojiti, tako da je to neizvesno. to se tie investicija, one bi trebalo ili da poteknu iz poveane domae tednje ili iz stranih ulaganja. Koji su izgledi da do toga doe? Ovo zavisi od stanja u bilansima domainstava, a onda preduzea, banaka i drave. U krajnjoj instanci, svi drugi bilansi su izvedeni iz bilansa domainstava (ili pojedinaca). Kako tu stoje stvari? Uzmimo samo dva skupa podataka: kretanje plata i penzija i stanje na tritu rada. Kada je re o primanjima (pre svega plate i penzije), ona su zamrznuta i smanjuju se u realnom iznosu. Posredan efekat toga jeste usporavanje inflacije. (Ovde ima smisla, uz put, ukazati na to da je deflacija primanja ono to je usporilo inflaciju, a ne monetarna politika, koja u stvari nikada nije bila u stanju da stabilizuje cene. No to je nezavisna tema.) Uz to, znaajno se smanjuje zaposlenost, koja je i inae bila veoma niska. Ako se, opet, uporedi stopa zaposlenosti u aprilu 2010. sa onom u aprilu 2008 (anketa o radnoj snazi se sprovodi u aprilu), ona je smanjena sa gotovo 45% na jedva neto vie od 38%. To su izuzetno niske stope zaposlenosti i ogroman pad u samo dve godine (oko 7 procentnih poena). Istovremeno, stopa nezaposlenosti je porasla sa 13,3% u 2008. na 19,2% u 2010 (dakle oko 6 procentnih poena).
384
Ovde valja imati na umu da je re o anketi radne snage, dakle da, ako je valjano uraena, ona zahvata i sve one koji rade na crno re je, znai, o stvarnoj zaposlenosti i nezaposlenosti, kao i o stvarnoj neaktivnosti, koja je ogromna jer je neaktivno (nije ni zaposleno niti nezaposleno) oko 51% stanovnitva. To su katastrofalni podaci. Od domainstava koji su u takvom stanju, nije mogue mnogo oekivati ni kada je re o potronji, a ni kada je re o tednji. Ovde ima smisla napraviti neku vrstu digresije. Potronja znaajno zavisi od doznaka iz inostranstva. Veliina tih doznaka nije poznata sa potrebnom preciznou, ali ona svakako prelazi 10% bruto domaeg proizvoda, to je verovatno negde oko tri milijarde evra godinje. To verovatno znai, raun nije jednostavan, da se vei ukupni dohodak proizvede izvan zemlje nego u zemlji. Budui da je broj ljudi koji su radili ili rade u inostranstvu znatno manji od onoga u zemlji, to znai da je produktivnost u zemlji izuzetno niska. Uz to, iz podataka o doznakama, koje se u najveoj meri koriste za potronju, moe se zakljuiti da domainstva nemaju mnogo prostora da tede, budui da im je za potronju potrebno vie nego to zarade ili primaju po osnovu penzija. Domainstva, neka naravno, zarauju i dobit, jer poseduju udele u preduzeima. Kakvo je stanje u bilansima preduzea? Opet nema podataka, bar meni nisu poznati. No, ako se uzme u obzir pad proizvodnje i potronje i rast trokova kapitala i kontinuirano smanjenje zaposlenosti, veoma je verovatno da je taj sektor, uzet u celini, u gubicima. Oni su, naravno, najvidljiviji u onim granama koje iskazuju znaajan pad proizvodnje u graevinarstvu i uslugama (osim finansijskih). Budui da je re o znaajnim stopama pada proizvodnje, ovi sektori, koji ine najvei deo ukupne proizvodnje, u velikim su gubicima. Da bi takozvani novi model rasta postao stvarnost, potrebno je da znaajno poraste industrijska proizvodnja na raun sektora usluga. Iz ega bi trebalo zakljuiti da e depresivno stanje u najveem delu proizvodnje potrajati, a to opet znai da se ne moe oekivati da on generie ni tednju niti investicije.
385
Konano, kako stoje stvari u bankama? One, kako se vidi iz podataka u nacionalnom raunu za prvi kvartal ove godine, iskazuju rast dodate vrednosti (znai dohodaka). Meutim, podaci o kvalitetu njihovih bilansa su veoma ravi jer je procenat nenaplativih kredita preao 20%. Ukoliko se ta nenaplativa potraivanja moraju otpisati, to e biti znaajan teret za bankarski kapital. Rast nenaplativih pozraivanja samo je drugi nain da se kae da su preduzea u gubicima, a to zajedno znai da su domainstva prezaduena i da e znaajan deo smanjene potronje morati da ode na razduivanje domainstava, a ne na poveanje tednje koja bi mogla da se upotrebi za poveana ulaganja. Uz to, potrebno je uzeti u obzir injenicu da je najvea zaduenost prema inostranstvu, jer je strani dug negde oko 75% bruto domaeg proizvoda. Pri tom, ak i ako se deficit na tekuem raunu smanji na samo oko 2 milijarde evra, to je za toliko dodatno uveanje stranog duga. Kako je to svakako vie nego rast bruto domaeg proizvoda, koji e ove godine iskazati rast od oko 1%, to znai da e se i dalje pogoravati odnos stranog duga i bruto domaeg proizvoda. Na osnovu ega valja zakljuiti da e se domainstva razduivati prema inostranstvu ili, drugaije reeno, da e njihova smanjena potronja i poveana tednja ii na raun otplate stranog duga, a ne na raun poveanih ulaganja. Ostaje, naravno, mogunost poveanja stranih ulaganja. Oslanjanje na njih, naravno, nije i promena modela rasta. Ova promena strategije rasta, za koju se kae da je neophodna, podrazumeva poveana ulaganja iz domae tednje pre svega zato to je finansiranje stranih obaveza oteano, jer je, kao to je reeno, strani dug narastao, a priliv stranih sredstava posredstvom izvoza je mali, pa je dalje zaduivanje u inostranstvu oteano. Strana ulaganja koja bi ila u izvozni sektor bi bila dobrodola, ali vremena nisu najpogodnija za to, jer postoje znaajni vikovi kapaciteta, a i tranja na najvanijim izvoznim tritima se sporo opravlja. Prodaja, na primer, Telekoma je poeljna iz razloga poveane konkurencije i efikasnosti, ali to predstavlja poveanje obaveza prema inostranstvu, a ne njihovo smanjenje. A to vai za sva strana ulaganja.
386
Usled toga, strani investitori e i dalje voditi rauna o sposobnosti privrede da servisira obaveze koje ima prema njima. A ta sposobnost najvie zavisi od oekivane stope rasta. Ulaganja u monopolisane ili sektore gde se ostvaruju visoki profiti, kao to su telekomunikacije, imaju smisla u gotovo svim uslovima, jer je re o konkurenciji za te profite, a tano tako bi konkurencija i trebalo da funkcionie. Veliki broj ljudi prigovara daljim privatizacijama naroito dravnih preduzea jer smatra da nema smisla deliti dobit sa strancima. U stvari, ako neko preduzee ostvaruje visoke profite, razumljivo je da e se javiti konkurencija koja e hteti da dobije pristup tim profitima. To je uloga profita u trinoj privredi. Da li je re o stranom ili domaem preduzetniku nije znaajno, sve dok je re o profitabilnom ulaganju. Meutim, ulaganja u nove proizvode i posebno u one koji su namenjeni za izvoz zavise od stanja na stranim tritima, a ono e se popravljati samo postepeno, jer su profiti neizvesni. Pored toga, kod uea u rastu svetske trgovine, prednost e imati one zemlje koje ve imaju industrijsku proizvodnju, to se ve moe videti u veoma brzom oporavku njihove proizvodnje i izvoza. Tako da e proi vreme pre nego to strani investitori krenu da ulau u nove industrijske kapacitete, a ne da nude da grade mostove, elektrane ili puteve, gasovode i trguju naftom. To su sve nove obaveze i novi uvoz, to ne znai da sva ta ulaganja nisu neophodna, ve da je pitanje kako e se servisirati. Kakvo je stanje u javnim finansijama, u javnim bilansima? Potronja kao udeo bruto domaeg proizvoda je, kao to se skoro moglo uti iz ministarstva finansija, smanjena za gotovo dva procentna poena, ali su naravno smanjeni i prihodi, to se ogleda u planiranom fiskalnom deficitu od 4,8% bruto domaeg proizvoda u ovoj godini. Ovde je potrebno zapaziti da je potronja uglavnom smanjena zato to su smanjena javna ulaganja i zato to su zamrznute plate i penzije. Javni su prihodi, opet, smanjeni jer nema privrednog rasta, a i zato to su smanjeni potronja i dohoci. Oni bi bili i manji da nema inflatornog finansiranja, iako se ono smanjuje sa smirivanjem inflacije. Fiskalni, opet, deficit predstavlja dodatno
387
zaduivanje domainstava pre svega da bi se popravili bilansi preduzea i banaka. Ako ljudi ne mogu da se zaduuju, ve upravo suprotno moraju da se razduuju, zaduivanje drave je nain da se ovo razduivanje olaka i da se na taj nain spasu i banke i preduzea. Tako da se ne poveavaju porezi i druga davanja, ve se drava zaduuje kako privreda ne bi morala da bankrotira. Naravno, zaduivanje drave jeste preuzimanje obaveze da se tednja povea u budunosti ili da se, drugaije reeno, dodatno smanji potronja u budunosti. Ukoliko bi privredni rast bio izuzetno brz, fiskalne bi se obaveze same otplatile, da se tako izrazim, ali to nije verovatno u sledeih nekoliko godina. Usled toga, izuzetno je vano kojom e se brzinom oporavljati privreda i kojom e stopom rasti kasnije, jer od toga zavisi nivo javnog duga i teret njegove otplate. Ovo zavisi, bar delimino, od privredne politike. Ono to se inilo od poetka krize i ono to se sada predlae uglavnom su kratkorone mere koje u velikoj meri polaze od postojeeg stanja. To je tako zbog kvaliteta partija i preduzetnika. Partije nisu reformske ve, kako se to kae, predatorske, a preduzetnici raunaju sa domaim i delimino kvazi-domaim tritem u susedstvu, a ne sa tritima gde je vea konkurencija. Javnost, opet, identifikuje reforme sa prevarom, a preduzetnitvo sa lopovlukom, a intelektualna javnost se uglavnom bavi diskreditovanjem liberalnih alternativa. Iz toga ne mogu da proisteknu ozbiljni programi reformi, koje ne mogu a da ne budu liberalne: potrebno je znaajno reformisati javni sektor i znaajno poveati konkurenciju kako bi se javili preduzetnici, strani i domai, koji bi proizvodili za izvoz koristei znatno smanjene trokove, kako zbog devalvacije, tako i zbog trokova koje bi donele reforme. U ovom asu je moda mogue formulisati takvu strategiju novog modela rasta, ali nema politikih i preduzetnikih snaga koje bi to podrale. Ne postoje modernizacijske elite, kako se to nekada govorilo u sociolokoj literaturi. Konano, sasvim je mogue ponovno okretanje nacionalizmu. Srbija nema snage da svojim takozvanim nacionalnim interesima
388
prie dravniki. Sada se kae da za to nema ni potrebe, jer se gubi evropska perspektiva. Ista je kombinacija ideologije i prizemnih interesa dovela do odluke o prihvatanju politike zatite nacionalnih interesa pre dvadeset godina, koja je unesreila veliku veinu i obogatila malu manjinu, a iji neuspeh i dalje omoguava istoj kombinaciji ideologije i prizemnih interesa da sprovode politiku patriotizma, nacionalizma i identiteta koja siromai veliku veinu i odrava vlast i imovinu male manjine. Kako inae objasniti mirenje sa katastrofalnim ekonomskim rezultatima i veoma ravim izgledima? Jer, ak i da se privreda nekako, politici uprkos, prilagodi na novi model rasta, za to e biti potrebna decenija i to ako politiki porazi ne budu tako skupi kao u prethodnih dvadeset godina. Peanik.net, 05.07.2010.
nema veze
Oni koji su pratili raspravu pred Sudom pravde mogli su da znaju i ta se tano pita i kako e glasiti odgovor (videti moj napis Politiki i pravni argumenti na Peaniku). Posebno je bilo jasno istupanje profesora Kroforda, ije je miljenje Sud u velikoj meri uvaio. Da li je to trebalo da znaju srpski politiari i pravnici? Odgovor je pozitivan. Da li su znali? To bi u demokratskim zemljama bilo utvreno na nekom odgovornom politikom mestu, jer i vlasti koje dre do sebe, a i javnost koja dri do sebe hteli bi da postave pitanje intelektualne i politike odgovornosti. Nita od toga. Odgovor vlasti i javnosti u Srbiji je, otprilike, nema veze, idemo dalje. To nikako ne moe da izae na dobro. Predsednik drave obavetava javnost ovako: Sud je izbegao da se izjasni o sutinskom pitanju i prepustio je da se o tome i
389
svim politikim implikacijama raspravlja u najviem organu UN Generalnoj skuptini. Tibor Varadi je, kao strunjak, rekao da je razoaran to se Sud nije bavio sutinskim pitanjem. E sada, ako itate raspravu pred Sudom iz decembra prole godine videete da je srpska strana bila upozoravana da je dosta usko i pomalo besmisleno formulisala pitanje. U to vreme je javnost uveravana da je upravo to mudrost i, po uobiajenoj implikaciji, lukavstvo srpskih politiara i pravnih strunjaka. Sud, tvrdilo se, ne moe da kae da je proglaenje nezavisnosti u skladu sa meunarodnim pravom, a onda e se to tumaiti i kao miljenje da je i sama nezavisnost u neskladu sa meunarodnim pravom. To je bilo mudro, tvrdilo se, zato to bi inae, dakle da se neposredno postavilo pitanje o pravu na secesiju ili na samoopredeljenje, Sud mogao da se rukovodi politikim, a ne pravnim razlozima. Ovako, Sud mora da sudi po pravu, a ne po politici, pa je jasno da e presuditi da je proglaenje nezavisnosti u suprotnosti sa meunarodnim pravom. To je ono to Englezi zovu to be too clever by half. Zato? Zato to sud, bilo koji sud, ne bi trebalo da odgovara na sutinska pitanja ve na ona koja mu se postavljaju. Na osnovu toga ne bi trebalo zakljuiti, pre nego to se bar potroi vreme da se proitaju odluka i obrazloenje, da Sud nije odgovorio i na sutinsko pitanje. Tadi, Jeremi i njihovi saradnici i savetnici iznose stavove kao da niko nee itati obrazloenje, ve e samo sluati njihova tumaenja. Sasvim je mogue da e se srpska javnost ponaati tako, ali nee i meunarodni politiki inioci. Jer je ova odluka Suda suvie vana i sadrajna da bi mogla da se naprosto odbaci kao tehnika i politiki nevana. Sud se, naime, pozabavio sutinskim pitanjem, a to je da li je proglaenje nezavisnosti u suprotnosti sa postojeim pravom unutranjim ili meunarodnim. Pri tome je, a to nikako nee biti nevano u buduim raspravama, protumaio i rezoluciju 1244 i ulogu Martija Ahtisarija i sve relevantne odluke Saveta bezbednosti i njihovu motivaciju. Dakle, protumaio je stvarni, postojei pravni okvir u
390
kome je dolo do proglaenja nezavisnosti Kosova. Ovo je odgovor na veoma sutinsko pitanje i od znaaja je za sve one koji bi da donose izjave o nezavisnosti bilo gde u svetu. Odgovor na sutinsko pitanje glasi, kao to je u decembarskoj raspravi i istaknuto da e glasiti, da meunarodne instance, recimo Savet bezbednosti ili njegovi predstavnici, mogu da se izjasne, to su esto i inili, o nekom inu secesije ili samoopredeljenja ili proglaenja nezavisnosti pozitivno ili negativno. Sud je, meutim, naao da nita u pravnom okviru i u odlukama Saveta bezbednosti ne ukazuje na to da se zabranjuje ili proglaava nelegalnim proglaenje nezavisnosti Kosova i sama nezavisnost Kosova. To je odgovor na sutinsko pravno pitanje. Ono ime Sud nije hteo da se bavi jeste da li se ovakav stav meunarodnih ustanova kosi sa pravom na samoopredeljenje ili sa pravom na secesiju, jer to i nije bilo pitanje. Iz obrazloenja se, meutim, moe zakljuiti, kao to je bilo istaknuto i u decembarskoj raspravi, da bi i na to pitanje odgovor bio negativan. No, Sud je odbio da se izjanjavanjem o pitanju koje mu je postavljeno, po implikaciji a ne neposredno, izjanjava i o sutinskom pitanju, koje mu nije postavljeno, to jest da sam otkriva i formulie koje je to sutinsko pitanje. Pored toga, Sud je takoe odbio da se bavi pitanjem o tome hoe li Kosovo postati drava ili nee. Jer je to pitanje za samo Kosovo i za meunarodnu zajednicu i ne moe se reiti sudskim miljenjem. Sud je, dakle, odgovorio na pitanje koje mu je postavljeno, sutinsko i tehniko, a ne na pitanja koja mu nisu postavljena. Odgovor je zasnovan na pravu, a ne na politici. On je sveobuhvatan, a ne usko tehniki. I imae znaajnu pravnu i politiku teinu. Srpske vlasti i javnost mogu da kau da sve to nema veze, ali to je samo nain da se izbegne odgovornost. Dalji ishodi takve politike zavise od odgovornog ponaanja drugih, pre svega Evropske unije i SAD. Oni e morati da se staraju za srpske interese vie od samih srpskih vlasti i srpske politike javnosti. Ako ne postoji sistem
391
intelektualne i politike odgovornosti, to ne moe na dobro da izae. Peanik.net, 23.07.2010.
tehniki i statusni sporazum

Svestan sam da je uzaludno, ali svejedno da odgovorim na pitanje ta bi vlada i skuptina trebalo da urade? Prvo bi trebalo da precizno definiu interese drave Srbije na Kosovu politike, ekonomske, kulturne i svake druge. Drugo, da utvrde naine ustanove i politike kojima se ti interesi mogu ostvarivati. To znai da se tano utvrdi ko preuzima odgovornost za ta? Dakle, ta je odgovornost Srbije, ta Kosova, ta autonomnih tela na Kosovu, a ta meunarodne zajednice u svim njenim oblicima. Tree, da predloe sporazum izmeu Srbije i Kosova o utvrenim ciljevima, interesima i odgovornostima. To bi bio vid ustavnih meusobnih obaveza Srbije i Kosova i njihovih obaveza prema meunarodnoj zajednici. To bi istovremeno bio i osnov za uzajamno priznavanje. etvrto, da zajedno sa Evropskom unijom formuliu strategiju pridruivanja, regionalne saradnje i privrednog i drutvenog razvoja. Peto, da institucionalizuju partnerstvo kako bi se obezbedila realizacija preuzetih obaveza i obezbedilo uzajamno razumevanje i saradnja.
392
Razgovori ili pregovori bi bili koliko tehniki toliko i statusni, kako se to sada kae. Alternativa tome jeste teritorijalno i etniko razgranienje, koje je posle presude Meunarodnog suda praktino neizvodivo pored toga to, ak i kada bi moglo da se zamisli, ide na utrb interesa pre svega graana i drave Srbije. To ne bi bilo teko utvrditi ako bi se ti interesi precizno sagledali i ako bi se razmotrili izvodivi naini za njihovo ostvarivanje. Da bi se ovo poslednje videlo, dovoljno je poi od pretpostavke da se interesi Srbije na Kosovu ne mogu ostvariti osim uz saradnju kosovskih vlasti. Iz toga sledi sve ostalo. Pri tome bi posebno trebalo imati u vidu asimetrinost interesa zainteresovanih strana. Srbija ima vee interese na Kosovu nego to Kosovo ima u Srbiji, a sa protokom vremena ta e se razlika uveavati i to e ostaviti traga na onome to e se konano moi postii. Peanik.net, 26.07.2010
automoBili i kutije
Srpska spoljna politika sada ima za cilj da zatvori Pandorinu kutiju, uz pomo Generalne skuptine Ujedinjenih nacija. Ima neeg to bi se moglo nazvati balkanskim u tome. Moda bih to mogao da osvetlim jednom zgodom. Pre neku godinu sam u Sofiji, usred zime, uao u glavnu potu da bih proverio neto na internetu. Trebalo je da saekam na red. Jedan ovek je sedeo na klupi i neto urno zapisivao. Po izgledu je bilo jasno da je tu jer je toplo. U jednom asu se okrenuo prema
393
meni i zapitao me: Da li Australija proizvodi automobile? Trebalo je da kaem da nemam pojma, ali sam nekako naslutio da bi on eleo pozitivan odgovor. Da, rekoh, neke japanske marke. On je bio presretan i odmah urno to saznanje stavio na hartiju. I to je to. Gladan i smrznut ovek brine svetske brige. Grejanje siromanih u Bugarskoj je zanimljiva tema. Ljudima na Balkanu nedostaje sve osim problema. Nain na koji se oni reavaju ili, mnogo ee, ne reavaju je takoe zanimljiva tema. Njenim razmatranjem se moda moe uoiti kljuna balkanska osobina: nesposobnost reavanja sopstvenih problema i trajni nesporazumi sa svetom. Uzmimo dva skoranja primera. Objavljeno je miljenje londonskog suda o zahtevu za izruenje Ejupa Gania Srbiji. To je neprijatno itati. Ako se ostave delovi koji kao da su izvueni iz nekog romana Erika Emblera, ostaju tri kljuna zakljuka: prvo, Srbija nije poduprla svoj zahtev nikakvim novim dokazima, a dve prethodne istrage, koje su nesporno meritorno razmotrile sve postojee dokaze, zakljuile su da nema osnova za podizanje optunice; drugo, londonski sud je naao da su dokazi koje je izneo predstavnik srpskog specijalnog tuilatva nepouzdani; tree, sud je zakljuio da mu jedino preostaje da odlui da je srpsko tuilatvo izuzetno nestruno ili da se upustilo u politiku manipulaciju i opredelio se za ovo drugo. Ima u tih dvanaestak stranica jo dosta toga to zasluuje panju. iju, meutim? Ministarstvo pravde bi da se svaa, a specijalno tuilatvo da se ali. Neki drugi koji se pominju kao akteri u obrazloenju londonskog suda, o motivima toga suda imaju da kau samo sve najgore. Koji je, da se podsetimo, nekoliko meseci sakupljao dokaze i troio vreme, da bi zakljuio da mu nije predoeno nita na osnovu ega bi mogao da zakljui da bi trebalo da odobri zahtev za izruenje kako bi se Ganiu sudilo u Beogradu (sudija zapaa da ak nije jasno da li je re o suenju ili tek o isleivanju u ovom drugom sluaju, kae sudija, nema osnova za izruenje Gania).
394
Dakle, u Srbiji se niko ne smatra odgovornim za ne ba mali gubitak ugleda istranih i pravosudnih organa. Ni javnost nije zainteresovana. Ovo poslednje ne udi kada se ima u vidu skoranja reakcija jednog njenog dela na prebijanje jednog oveka u autobusu za Zemun. Zato je ovo poreenje na mestu? Zato to specijalni sud i ministarstvo pravde terete londonski sud da ne doprinosi pravdi u sluaju u kojem je stradalo nekoliko desetina ljudi. Nisu, dakle, oni svojom nestrunou i politikanstvom onemoguili sprovoenje pravde, i to ne samo u ovom sluaju. Od sada e mnogi sudovi u svetu dobro otvoriti oi kada dobiju zahtev od srpskog tuilatva ili ministarstva pravde. Svi graani Srbije, javni interes tavie, ugroeni su ovim ponaanjem srpskih vlasti. I nikom nita. Ovim je, moglo bi se rei, odkrinuta Pandorina kutija, bar kada je re o ljudima koji trae pravdu u Srbiji ili od Srbije. Kada je ve o toj kutiji re, ta pie u predlogu rezolucije koji je Srbija podnela Generalnoj skuptini Ujedinjenih nacija? Pre toga, kako je dolo do nje? Srpske vlasti su od skuptine zatraile da odobri politiku koja je dovela do negativnog ishoda na Meunarodnom sudu pravde i da odobri da se sa tom, neizmenjenom, politikom nastavi. Skuptina je to i uinila. Dakle, nema potrebe da se menja politika, niti da se njeni nosioci pozovu na odgovornost. tavie, skuptina ih je oslobodila i budue odgovornosti, jer ju je preuzela na sebe ovlaujui izvrnu vlast da nastavi sa dosadanjom politikom. Predlog rezolucije su, dakle, pisali oni koji su sastavili pitanje postavljeno Meunarodnom sudu pravde. Zanimljivo je da je malo onih, ako se uopte mogu nai, koji tvrde da je Meunarodni sud dao pogrean odgovor, a nije mnogo vei ni broj onih koji misle da je pitanje valjano postavljeno, jer se moglo lako predvideti kako e glasiti odgovor, ako Sud odlui da na njega odgovori. Autori pitanja nemaju dobro objanjenje zato su ga upravo tako formulisali, osim to kau da bi na svako drugo pitanje odgovor bio jo nepovoljniji. Isti pristup se prepoznaje i predlogu rezolucije.
395
U njemu se ne navodi miljenje Suda, koje je motiv podnoenja predloga rezolucije. Umesto toga, od Generalne skuptine se trai da zauzme stav o neprihvatljivosti jednostranih secesija kao naina reavanja teritorijalnih sporova, na osnovu ega bi, ako bi rezolucija bila prihvaena, srpska strana izvela tumaenje da je neprihvatljiva i secesija Kosova, iako od Suda nije traeno miljenje ni o secesijama uopte, niti o ovoj konkretnoj secesiji, a ni o teritorijalnim sporovima (iz straha, da podsetim, da bi Sud izneo miljenje koje bi ilo u korist Kosovu). Poto nije traeno miljenje o tome, uopte nije jasno ko je i gde utvrdio da je re o secesiji ili da postoji teritorijalni spor? No, ako bi se dovoljan broj, ili ak veina, zemalja lanica Ujedinjenih nacija uplailo od sadraja te Pandorine kutije i poverovalo da ju je Meunarodni sud otvorio, mogli bi da pohrle da je usvajanjem ove rezolucije zatvore. U neskladu sa tim, predlog rezolucije trai da se otvore sva pitanja izmeu Kosova i Srbije, ukljuujui valjda i teritorijalni spor, i da se ne zatvaraju sve dok se ne nae uzajamno prihvatljivo reenje. Trebalo bi, dakle, da se veina na Generalnoj skuptini vie uplai od miljenja Meunarodnog, sopstvenog, suda, i da ga ovom rezolucijom dezavuie, nego otvorenog teritorijalnog spora na Balkanu. Uz to, veina nikako ne bi mogla, pred prizorom otvorene Pandorine kutije, da racionalno razmotri miljenje Meunarodnog suda i donese zakljuke u skladu sa njim recimo da pozdravlja miljenje tog suda, nalazi da je ono u skladu sa naporima meunarodne zajednice u ovom konkretnom sluaju od 1999. godine i pozove na normalizaciju odnosa izmeu Srbije i Kosova. Onaj siromaak u Sofiji je hteo da dobije potvrdu da Australija proizvodi automobile, jer je od toga nekako zavisila njegova predstava o svetu, pa je bio spreman da trai saglasnost gde god je mogao da je nae. Slino ine i srpske vlasti, samo drugim metodama i sa drugaijim posledicama. Peanik.net, 30.07.2010.
396
sutina i indentitet
Niko, bar koliko sam u stanju da vidim, ne osporava da je Meunarodni sud pravde dao ispravan odgovor na pitanje koje mu je postavljeno. Svejedno, u javnosti dominiraju miljenja da je to antisrpski sud, jer bi inae ve nekako naao argumente da na postavljeno pitanje odgovori drugaije. Zato nije? Zato sud nije rekao da je usko tehniki odgovor jedno, ali je sutinski odgovor neto drugo, pa nije izneo miljenje da je jedan odgovor taan, ali da je ispravan upravo suprotan? Koju sutinu je trebalo da vidi Sud kako bi doao ne do tek tanog, ve do odgovora koji zadire upravo u sutinu stvari? Mogao je, recimo, da poe od objanjenja sutinskog problema koje je u Savetu bezbednosti, po Radio televiziji Srbije, dao Vuk Jeremi na tek odranom sastanku Saveta bezbednosti: Radi se o injenici da mi nemamo izbora nego da istrajemo na miroljubiv i dostojanstven nain, jer je Kosovo direktno utkano u samu sutinu naeg identiteta. Na osnovu toga, Sud je mogao, da je hteo, da izvede zakljuak da je izjava o nezavisnosti Kosova, o samoj nezavisnosti da se i ne govori, protivna meunarodnom pravu jer ne polazi od sutine, od pitanja kako da meunarodno pravo, a na osnovu njega i meunarodna politika, obezbedi, ili bar pomogne da mi ne izgubimo identitet? Zato, dakle, Meunarodni sud pravde nije imao razumevanja za srpsku krizu identiteta? Zato, sledi univerzalno primenjiv odgovor, to to ne daju Amerikanci. Pa sila, a ne pravo, deli pravdu, odnosno nepravdu. Ta retorika, oigledno, ima demagoku snagu, ali ne vodi, ne samo na Meunarodnom sudu pravde, nigde, pre svega intelektualno, pa potom i pravno, a i politiki. Sve to se postiglo, u ovom konkretnom sluaju, jeste da je dugoj listi neprijatelja dodat i Meunarodni sud pravde. Jer je izneo neprijateljsko miljenje, ma koliko da je tano. Jer ako istina ugroava identitet, onda sutina nije u istini. Peanik.net, 04.08.2010.
397
neoklasicizam na Balkanu
Zemlje sa znaajnim eksternim deficitima, malim izvozom i malim udelom industrijske proizvodnje suoavaju se sa rizikom produene privredne stagnacije. Dodatna oteavajua okolnost su rigidne privredne politike fiksni kurs, nefleksibilna cena rada i visoke javne obaveze. Ovom opisu u velikoj meri odgovaraju zemlje jugoistone Evrope nezavisno od toga da li su lanice Evropske unije ili nisu. Ovde e biti rei o tome ta moe da se uini da se ubrza privredni rast, a tome e prethoditi teorijski komentar i prikaz stanja. Neoklasini model rasta Specifinost privrednog razvoja i rasta u zemljama u tranziciji u bliskoj je vezi sa procesom evropskih integracija, a pre svega sa irenjem slobodnog trita i ustanova koje idu uz to, koje podstiu proces irenja i produbljivanja Evropske unije. Uopteno govorei, lanice Evropske unije i zemlje u tranziciji, koje su na jedan ili drugi nain integrisane sa Evropskom unijom, oslanjaju se na neoklasini model rasta. On se moe okarakterisati, donekle pojednostavljeno, na sledei nain. Ukoliko manje razvijena zemlja liberalizuje trgovinu i finansije, trebalo bi oekivati da e preduzetnici iz razvijenijih zemalja ulagati u nju, budui da je marginalni prinos kapitala u manje razvijenoj zemlji vei. Do toga ne mora da doe ukoliko je rizinost ulaganja vea, to je razlog da ovaj mehanizam razvoja esto ne funkcionie (to je takoe poznato kao Lukasov paradoks48). Ukoliko, meutim, doe do institucionalnog pribliavanja i ako privredna politika obezbeuje makroekonomsku stabilnost, trebalo bi oekivati poveanje investicija iz razvijenije u manje razvijenu zemlju. Kao posledica toga, trebalo bi da manje razvijena zemlja ima bri privredni rast od razvijenije, to jest trebalo bi da se odvija
48 R. E. Lucas, Jr.(1990), Why Doesnt Capital Flow from Rich to Poor Countries, American Economic Review Paper and Proceedings 80: 92-96.
398
konvergencija u nivou privredne razvijenosti, na primer u bruto domaem proizvodu po glavi stanovnika. Ovaj privredni rast se odvija uz eksterne neravnotee, jer manje razvijena zemlja uvozi vie nego to izvozi usled priliva kapitala. Uz to, fiskalna ogranienja su manje izraena, jer rast tei da pokrije trokove finansiranja fiskalnog deficita i eventualnog poveanja javnog duga. Kao delimina posledica toga, zemlje koje su na putu konvergencije ne moraju da iskuse znaajno poveanje nejednakosti, dakle ne moraju da prou put Kuznecove krive49, gde u procesu ubrzanog rasta nejednakost najpre raste, a potom se smanjuje. Dakle, uz eksternu neravnoteu moe da ide i fiskalna neravnotea, koja moe da potraje due vreme. Konano, kako je re o razvoju koji je zasnovan na visokom rastu produktivnosti, stanje na tritu rada moe da bude karakterisano niskim nivoom zaposlenosti i visokim nivoom nezaposlenosti u duem periodu. Dakle, zemlja se suoava i sa znaajnom unutranjom ili drutvenom neravnoteom, koja je posledica injenice da postoje strukturni problemi na tritu rada. Usled postojanja ovih triju neravnotea, od posebnog znaaja je privredna politika, koja bi trebalo da obezbedi da ove neravnotee ne preu prag odrivosti. Ovo podrazumeva dinamiku relativnih cena koja obezbeuje privredni rast koji istovremeno smanjuje spoljanje i unutranje neravnotee. Ova, opet, dinamika ne mora da samu sebe regulie, ve moe znaajno da zavisi od politikih reakcija na ovaj, da ga tako nazovem, neravnoteni privredni rast. Ta dinamika, dakle, zavisi od kratkoronih i srednjoronih mera privredne politike. Ili, drugaije reeno, neoklasini model rasta obezbeuje dugoronu odrivost, jer obezbeuje brz i zapravo konvergentan privredni rast, ali ga je potrebno podupreti srednjoronim i kratkoronim merama privredne politike. Generalno govorei, srednjorone mere su one
49 S. Kuznets (1955), Economic Growth and Income Inequality, American Economic Review 45: 128.
399
koje imaju za cilj uklanjanje strukturnih prepreka privrednom rastu, dok su kratkorone mere usredsreene na uspostavljanje i odravanje makroekonomske stabilnosti u uslovima privrednog rasta. Sve to zajedno daje ono to bi se moglo nazvati neoklasinim procesom konvergentnog i odrivog rasta50. Uspesi i neuspesi Kako to izgleda u stvarnosti? Zemlje u tranziciji su svakako najznaajniji primer ovakvog modela rasta. No, on se moe protegnuti i na druge zemlje meu kojima postoji razlika u razvijenosti a koje su privredno i politiki integrisane. U izvesnom smislu ovaj model rasta moe se primeniti i na neravnomerni regionalni razvoj unutar jedne zemlje. U svim tim sluajevima trebalo bi da vae iste zakonitosti. Uzmimo ovde, primera radi, samo razlike u iskustvima pojedinih zemalja ili grupa zemalja u tranziciji. Uporedimo one koje su iskusile relativno ubrzan, ali neuravnoteen i odriv rast sa onima iji je privredni rast bio praen neodrivim neravnoteama. Odrivost se moe definisati, donekle pojednostavljeno, kao proces koji s vremenom smanjuje poetne neravnotee, a da to ne zahteva iznuene korekcije u relativnim cenama, dakle ne zahteva krize kursa ili inflatornu korekciju kamatnih stopa ili znaajne korekcije u nivou plata kako bi se smanjila prinudna nezaposlenost. Odrivost se, znai, karakterie kontinuiranim prilagoavanjima relativnih cena na ubrzani rast i obezbeuje postepeno smanjenje postojeih makroekonomskih neravnotea. Tako posmatrano, zemlje u tranziciji se mogu svrstati u one koje su imale odrivi rast i one iji je rast imao karakteristike neodrivosti. U ove prve spadaju zemlje srednje Evrope, mada i meu njima postoje razlike. U ove druge spadaju zemlje jugoistone Evrope, ali i baltike zemlje. U emu su kljune empirijske razlike?
50 Detaljnije o tome u V. Gligorov (2007), Transition, Integration, and Development in Southeast Europe, Ekonomski pregled 58: 259-304.
400
Budui da posmatramo kretanje neravnotea u uslovima ubrzanog rasta, vano je najpre ustanoviti da su sve ove zemlje imale relativno brzi rast posle prvobitnog tranzicionog oka (koji je u nekima od njih bio praen i nekim drugim okovima). Ako se dakle posmatraju samo kretanja koja su oiena od jedne ili druge vrste okova, sve zemlje u tranziciji u ovim dvema grupama imale su relativno brz rast, uz oslanjanje na znaajan priliv ulaganja iz inostranstva. Uz to, sve su one prolazile kroz tranzicione i institucionalne promene koje su bile u skladu sa onima koje bi trebalo da podstaknu priliv stranih ulaganja. Sve su, dakle, sprovodile reforme koje su smanjivale rizinost ulaganja i tako omoguavale da se iskoristi potencijal veih prinosa po uloenom kapitalu usled razlika u rastu produktivnosti. U svim tim zemljama vidljive su i makroekonomske neravnotee koje bi trebalo oekivati u takvim uslovima. Razlike nastaju pri kretanju kroz neravnotee, dakle u smislu njihove odrivosti. Najpre, zemlje srednje Evrope imaju eksterne neravnotee koje se smanjuju kako se privreda razvija. Ovo je posebno jasno kada se posmatraju spoljnotrgovinski bilansi. Praktino sve srednjoevropske zemlje u tranziciji imaju deficite koji se smanjuju, a u nekim sluajevima prelaze u suficite. Ovo je manje izraeno u kretanjima na tekuem raunu bilansa plaanja, zato to visoki udeo stranih ulaganja stvara dugorone deficite na raunu dohodaka. No, ak i kada je re o tekuem raunu, deficiti su ili stabilni ili se smanjuju, to uz visoku stopu rasta obezbeuje odrivost. Ovde ima smisla rei neto vie o odrivosti. Jedna mera, na primer odrivosti eksternih neravnotea, jeste rast spoljnog duga. Rast koji se finansira stranim sredstvima prirodno dovodi do rasta spoljne zaduenosti. Usled toga, od znaaja je da li spoljanja zaduenost neprestano raste, a to opet zavisi od veliine deficita na tekuem raunu pri datoj stopi rasta. U zemljama srednje Evrope deficiti na tekuem raunu su toliki da se moe govoriti o njihovoj odrivosti budui da ne tee da neprestano poveavaju strani dug. Ovo pre svega zato to smanjenje ili eliminacija spoljnotrgovinskog deficita dovodi
401
do odrivog deficita na raunu dohodaka, budui da su obaveze po stranim ulaganjima odrive u uslovima ubrzanog privrednog rasta. U tim okolnostima, zanimljivo je videti razvoj dveju drugih neravnotea fiskalnog i na tritu rada. Neoklasini model rasta obezbeuje relativno jeftino finansiranje fiskalnih deficita usled konvergencije kamatnih stopa u uslovima smanjenja rizinosti ulaganja. To, naravno, vai i za javne i za privatne dugove. Od preferencija javnosti i domainstava zavisi hoe li se zaduivati javno ili privatno. U veini srednjoevropskih zemalja, privatni dugovi su rasli znaajno bre nego javni. Zapravo, ako se stave u odnos sa bruto domaim proizvodom, u velikoj veini zemalja u tranziciji privatni dugovi su rasli, a javni su stagnirali ili se smanjivali. Moe se, naravno, raspravljati o visini fiskalnog rizika, to je neka mera kvaliteta privatnih i javnih dugova, ali to je dodatna tema. U svakom sluaju, ne bi se moglo rei da je javni dug teio da istisne privatni pre bi se moglo govoriti o suprotnom procesu. Razlika izmeu srednje i jugoistone Evrope nastaje ne toliko iz odnosu prema javnom zaduivanju, ve iz brzine rasta privatnih dugova. U zemljama srednje Evrope i privatni dug je rastao sporije nego u zemljama jugoistone Evrope, mada meu ovim drugima postoje znaajne razlike. Tako je, recimo, privatni dug znaajno porastao u Hrvatskoj, ali ne i u Makedoniji. Slino se mogu uporediti Bugarska i Srbija ili Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Dakle kada je re o fiskalnim neravnoteama i o odrivosti javnog duga, mogu se nai tek izuzeci gde je fiskalni deficit bio neodriv. Najbolji primer je naravno Maarska. U veini sluajeva, privatno zaduivanje je bilo znaajnije od javnog. U nekim sluajevima, meutim, nivo javnog duga je bio relativno visok, a u nekim je njegov rast bio neodriv (ve pomenuta Maarska, ali i neke zemlje jugoistone Evrope, na primer Albanija). Razlike su vidljive i kada je re o kretanjima na tritu rada. Zemlje srednje Evrope su znaajno poveale zaposlenost, posle odreenog
402
ne ba kratkog perioda stagnacije, a i smanjile su nezaposlenost. U veini zemalja jugoistone Evrope je zaposlenost ostala niska ili veoma niska, a nezaposlenost visoka ili katastrofalna. Ukoliko se ova kretanja oiste od drugih uticaja, ovo stanje na tritu rada je u najveoj meri posledica slabog razvoja izvoznog sektora, osim u zemljama koje imaju znaajan izvoz usluga (Hrvatska i Crna Gora). Dakle, ukupno govorei, zemlje srednje Evrope su imale odriv razvoj makroekonomskih neravnotea, sa izuzetkom fiskalnih problema Maarske. Nasuprot tome, zemlje jugoistone Evrope su imale uglavnom neodriv razvoj neravnotea na eksternim raunima i na tritu rada. Fiskalni problemi su bili manji problem, osim na primer u Albaniji ili, ako bi se i ta zemlja pridruila zemljama u tranziciji, u Grkoj. Uopteno govorei, moe se rei da se relativne cene koje reguliu spoljne ekonomske odnose i trite rada, dakle teaj i plate, nisu razvijale stabilizujue. Privredna politika Kako objasniti ove razlike u posledicama neoklasinog modela razvoja? Kratkorono posmatrano, to je svakako posledica privredne politike. Srednjorono posmatrano, to je posledica strukturnih rigidnosti ili razlika u strategijama reformi. Kada je re o kratkoronim politikama, razlika izmeu srednje i jugoistone Evrope se u velikoj meri moe objasniti monetarnom i politikom teaja. Lako je zapaziti da su zemlje srednje Evrope pokazale sklonost da imaju fleksibilne teajeve, dok su fiksni teajevi jedne ili druge vrste bili karakteristika jugoistone Evrope. Ne bi, naravno, trebalo zakljuiti da se politikom teaja mogu objasniti sve razlike u razvoju ovih dveju grupa zemalja. Ali nema sumnje da je ona imala znaajan uticaj na razvoj eksternih neravnotea i na odrivost spoljnog zaduivanja. Razloge za takav razvoj nije teko nai ni u teoriji, a ni u onome to je poznato iz empirijskih istraivanja. Fiksni teaj moe da bude odriv ukoliko je praen odgovarajuom politikom dohodaka.
403
Ukoliko nije, konkurentnost e se smanjivati i ulaganja e teiti da se usmeravaju u sektor usluga, a manje u industrijsku proizvodnju. Tamo gde je sektor usluga komparativna prednost zemlje, to ne mora da bude neeljeni razvoj. No, ostaje problem kontrole rasta zaduenosti i rasta cena nekretnina i dohodaka u tom sektoru. Ukoliko je produktivnost niska i ukoliko se rast cena ne moe kontrolisati, neodrivost privatnog i zaduivanja u inostranstvu moe da bude ozbiljan problem. Uz to, uvozna zavisnost moe da bude velika, tako da eksterna ravnotea i odrivost stranog duga ne mogu da se obezbede. To je problem cele june, a ne samo jugoistone Evrope. U zemljama koje nemaju razvijen sektor razmenjivih usluga, fiksni teaj tei da dovede do jo izraenijih problema u alokaciji investicionih sredstava i proizvodnih resursa uopte. Ukoliko zemlja moe da kontrolie dohotke, plate i penzije pre svega, ove se posledice mogu donekle izbei. Primer za to je Bugarska do pre nekoliko godina. No, kontrola dohodaka na dui rok zahteva postojanje drutvenog konsenzusa koji nije tako est, pa je obino teko ostvariva. Tome u prilog govori i injenica da je uspenih primera relativno malo. Nije, naravno, sve u politici teaja. Na srednji rok, kljunu ulogu imaju strukturne reforme. One su jednim delom povezane sa tritem rada, a drugim sa reformom javnog sektora. U obema oblastima, zemlje jugoistone Evrope nisu bile dovoljno reformski orijentisane. Sa jedne strane, znaajno je oslanjanje na sivo trite rada, to sa sobom nosi niz problema kada je re o efikasnosti i strukturnim rigidnostima na ovom tritu. Sa druge starne, javni sektori su uglavnom glomazni i nereformisani. Ovo donosi i niz problema kada je re o politici dohodaka, o emu je ve bilo rei. To su, dakle, osnovne razlike u politici relativnih cena u ovim dvema grupama zemlja koje se oslanjaju na neoklasini model rasta. U srednoj Evropi on je odriv, u jugoistonoj nije, pre svega zbog izbora privredne politike, dakle politike teaja i dohodaka.
404
Zakljuak Iz ovoga se moe zakljuiti da e zemlje srednje Evrope proi kroz period niskog rasta usled krize, ali bez nune promene njegovog modela. Nasuprot tome, zemlje jugoistone Evrope e morati da se oslanjaju na model rasta koji je tipino neoklasini. Naime, bie potrebna znaajna oslonjenost na razvoj izvoznog sektora i na kratkorone korekcije privredne politike i srednjorone strukturne reforme. Za neoklasicizam je u jugoistonoj Evropi je jo uvek rano. Integralna verzija teksta objavljenog u magazinu Banka Peanik.net, 07.08.2010.
o ekstremizmu, politiki
Najjednostavniji opis politikog prostora je u dve dimenzije. Jedna je ideoloka i na njoj se vrednuju razliite politike alternative. Druga je usko politika i na njoj su poreani ljudi, glasai na primer, po tome kako su grupisani oko pojedinih alternativa ili, recimo, interesa. Uzmimo normalnu distribuciju gde je prema sredini vie glasaa, a na krajevima, ili ekstremima, ih ima veoma malo. Tu oznake levo i desno nemaju neki specifician vrednosni ili ideoloki sadraj, ve su samo uobiajen nain da se odredi ideoloka dimenzija. Do ovakve distribucije u politikom prostoru bi trebalo da doe ukoliko bi politika i ideoloka konkurencija bile potpuno slobodne i ukoliko bi ljudi dosledno vrednovali alternative. Ovde neu ulaziti u sloena pitanja ta je slobodna konkurencija i o kojoj
405
ideolokoj doslednosti je re, a ostavljam po strani i uticaj naina ili sistema politikog odluivanja51. Ova slika je korisna samo u tom smislu da se vidi koji bi se ishod politike konkurencije mogao oekivati ukoliko nema nekih posebnih uslova ili ogranienja. Ovo nije, meutim, karakteristino za srpski politiki prostor od samog poetka, dakle od liberalizacije politike konkurencije pre dvadestak godina. Slika 2 prikazuje karakteristino stanje srpskog politikog prostora u ovom periodu.
Na jednoj strani su liberali, a na drugoj su nacionalisti. Ove nazive ne bi trebalo uzeti nepotrebno iroko, jer je ovde re o politikim vrednostima, a ne o kulturnim, estetskim ili nekim drugim. Kao to se vidi, veina ljudi, glasaa ili, ako je o njima re, partija, tiska se
51 O tome sam pisao vie u knjizi Politika vrednovanja, Beograd, 1985. i u nekoliko ranijih napisa na Peaniku i na drugim mestima.
406
na desnoj, nacionalistikoj strani. ak i kada je re o ekstremistima, dakle onima koji su na samom kraju nacionalistikog dela politikog prostora, njih je vie (taj je kraj deblji, kako se kae) nego liberala. Usled ega je konkurencija za njihovu podrku ili glasove znaajno intenzivnija nego za podrku liberalnijih glasaa, o onima na samom kraju toga prostora i da ne govorimo. Politika konkurencija u Srbiji je, dakle, nagnuta na jednu stranu. To je obino karakteristino za jednopartijske sisteme ili za sisteme u kojima je neki politiki interes ili cilj privilegovan u odnosu na druge; dakle za sisteme u kojima politika konkurencija nije slobodna ili ideoloka stanovita nisu dosledna, jer moraju da se usklade sa jednim ideolokim stavom u ovom sluaju sa nacionalizmom. Na osnovu ove jednostavne sheme, analiza bi mogla da ide u vie pravaca. Ja u ovde ukazati samo na dve stvari. Prvo, lako je videti da oni koji izjednaavaju leve i desne ekstreme, izjanjavajui se protiv svih ekstrema, gree kada je re o njihovoj ideolokoj i politikoj teini. Kontrastirati nacionaliste sa graanistima, kao to se ponekad ini, o nekim gotovo frivolnim izjednaavanjima i da ne govorimo, nije u skladu sa politikim i ideolokim injenicama. To ne znai da je izvesna nelagoda koja se moe uoiti meu ideolozima teorije o dva ekstremizma sasvim iracionalna, a i da je sasvim netana implicitna ocena da je potisnuti deo politikog prostora potencijalno uticajniji nego to je to bio sluaj u poslednjih dvadesetak godina. Ukoliko se pretpostavi da je ravnotena distribucija u politikom prostoru ona iz Slike 1, onda je stanje na Slici 2 nestabilno ili neodrivo. Drugaije reeno, trebalo bi oekivati preraspodelu odnosa snaga, da se tako izrazim, na tetu nacionalista i u korist liberala. To liberalnom ekstremu daje potencijalno veu politiku teinu i ideoloki uticaj nego to ih trenutno ima. To je jo jedan razlog to ih nema smisla izjednaavati jedni pripadaju prolosti, a drugi budunosti. Peanik.net, 11.08.2010.
407
razjanjenja
Razlog skoranjih poseta stranih dravnika, nemakog i britanskog ministra spoljnih poslova, nije bio u tome da se srpske vlasti primoraju na bilo ta ili ucene, kako se to obino javnosti predstavlja, ve da se razume emu tee ta je, to bi se reklo, strategija posle najnovijih spoljnopolitikih poteza? Ako je cilj da se stanje na Kosovu zamrzne, valja razumeti da li to znai da se Srbija odrie lanstva u Evropskoj uniji? Ako ne, onda valja znati kako se zamilja proces normalizacije odnosa sa Kosovom? Jer, Srbija ne moe da postane lan Evropske unije sa zamrznutim sukobom sa Kosovom. To je, dakle, razjanjenje koje trae strani dravnici koji poseuju Beograd ovih dana. Otkuda uopte nejasnoa? ini se da je postojalo razumevanje da e miljenje Meunarodnog suda uticati na srpske vlasti da razjasne sebi i drugima ta je tano cilj srpske spoljne politike. Uostalom, zato se inae ilo na sud? Ako je tako shvaena srpska spoljna politika, onda verovatno zbunjujue deluje okretanje Generalnoj skuptini Ujedinjenih nacija sa predlogom rezolucuje koji na uvijen nain tei politikom odbacivanju pravnog miljenja. Usled toga, potpuno nezavisno od sudbine tog predloga rezolucije u Ujedinjenim nacijama, Evropska unija bi htela da zna, posebno bi htele da znaju uticajnije zemlje u Uniji, ta je tano cilj srpske spoljne politike? Ako ostaje cilj da se sukob sa Kosovom zamrzne, onda e Evropska unija morati da preispita svoju politiku prema Srbiji. Kakva je bila ta politika? Da se pokrene i ubrza proces pribliavanja Srbije Evropskoj uniji, do ega je i dolo posle obraanja Meunarodnom sudu, kako bi posle odluke Meunarodnog suda postojao povoljan kontekst za dijalog Srbije i Kosova, koji bi imao za cilj (i) normalizaciju odnosa dveju zemalja koja bi (ii) prerasla u novi kvalitet lanstvom u Evropskoj uniji. Sada strani dravnici dolaze da pitaju da li su neto pogreno razumeli kada su se odluili za tu politiku? Uskoro e se videti koji su odgovor dobili.
408
Nije ovo prvi put da se u Beogradu trae razjanjenja, dakle da neto to je izgledalo jasno postaje sporno. Neko je svaki as morao da putuje u Beograd da od Miloevia trai objanjenje. Kasnije je bilo potrebno proniknuti u izjave i postupke Kotunice. Sada je potrebno vie puta i uvek iznova pitati Tadia za razjanjenje. Ranije je obino posle tih, kako se kae, iskrenih i sveobuhvatnih razgovora sledilo zahlaenje u odnosima. Jer bi se ispostavilo da u stvari ne postoji razumevanje sa kojim je izgledalo da su bili zavreni prethodni razgovori. Ovaj sluaj sa Meunarodnim sudom posebno zbunjuje. Oni koji su glasali protiv toga da se to miljenje trai, sada moraju da trae razjanjenje od onih koji su na njemu insistirali zato ono nema bar moralnu i politiku teinu za koju su tvrdili da je velika i da je ne mogu zanemariti ni oni najvei i najsilniji? Ako miljenje Meunarodnog suda ne obavezuje one koji su ga traili, ta ih uopte obavezuje? To je potrebno razjasniti pre nego to se krene dalje u bilo kakve nove politike odnose, o ugovornim i da se ne govori. ta bi mogla da bude alternativna politika Evropske unije? Tu nema misterije. Ukoliko je cilj srpske spoljne politike da se odnosi sa Kosovom zamrznu u stanju u kakvom su sada, to nije saglasno sa nastavkom procesa pridruivanja Evropskoj uniji. to znai da e se razmatranje srpske kandidature odloiti na neodreeno vreme. Do toga je ve dolazilo nekoliko puta u poslednjih pet-est godina. Proces pridruivanja Evropskoj uniji je i tako na samom poetku, i to deset godina posle smene Miloevia sa vlasti. U normalnim okolnostima, bila bi potrebna jo jedna decenija do ulanjenja. U uslovima zamrznutog konflikta sa Kosovom, ni od procesa ni od ulanjenja nema nita. To je razjanjeno srpskim vlastima. To je poznato i javnosti, jer su to jasno i javno rekli Hejg i Vestervele. Koje razjanjenje su oni dobili od Tadia i drugih srpskih politiara, to javnosti nije poznato. A nije izvesno da je to jasno ni njihovim sagovornicima. Peanik.net, 02.09.2010
409
o odGovornosti u demokratiji
Nije, objanjenje je Demokratske stranke, ministar spoljnih poslova sprovodio svoju, ve spoljnu politiku vlade. Koja se, kae dravni sekretar u ministarstvu spoljnih poslova, nee menjati. Dakle, nema osnova za smenu ministra spoljnih poslova. Oba stava je teko razumeti. Zato to naprosto nije mogue, nema smisla rei da ministar spoljnih poslova ne odgovara za spoljnu politiku. To bi znailo da ministri u trenutnoj vladi Srbije ne odgovaraju za, recimo, obrazovanje, privredu, finansije, pravdu i tako redom. tavie, predsednik vlade ne bi odgovarao za politiku vlade. To ne samo da nema smisla, nego ne bi ni bilo dobro kada bi kojim sluajem tako funkcionisala vlada. Ministar je politika linost, za razliku od na primer dravnog sekretara, pa on nikako ne moe da samo nepolitiki sprovodi politiku, kao neki inovnik u ministarstvu. Pri tome, potpuno je nevano da li se politika menja ili ne. Ako se ne menja, a rezultati nisu zadovoljavajui, to bukvalno znai da je ministrova politika, dakle njegov izbor sredstava da se postignu vladini ciljevi, bila pogrena ili bar neefikasna. Naravno, ako se politika menja, kao to nema sumnje da e se promeniti, sasvim je na mestu pitanje ko moe najbolje da formulie i sprovede tu novu politiku? Ukoliko se ministar nije slagao sa politikom vlade i zalagao se za njenu promenu, on bi zaista mogao biti najbolja linost da preuzme odgovornost za tu novu politiku. Ukoliko, meutim, to nije bio sluaj, veoma je verovatno da e indentifikacija sa politkom koja se naputa biti prepreka da ministarstvo nastavi da vodi ista linost. U demokratiji je ne samo lina politika odgovornost normalna, ve je sasvim na mestu da vlada promeni politiku ukoliko vidi da je neuspena i ukoliko ceni da je vie ne podravaju graani ili da je nee podrati na izborima. Demokratija je sistem u kojem graani
410
i njihovi predstavnici mogu da promene politiku, pa i da promene ministre, predsednike vlada, i konano partije na vlasti. To im omoguava upravo sistem individualizacije odgovornosti. Mogu, naravno, vlada i vladajue partije da veu svoju politiku sudbinu za ministra spoljnih poslova i za neuspenu spoljnu politiku. To, ukoliko se sauva demokratski sistem odluivanja, obino vodi daljim neuspesima i konano politikim promenama. U javnosti se uju pozivi na odgovornost zbog toga to je spoljna politika nepatriotska ili kapitulantska, a njeni nosioci i zagovornici su izdajnici dravne ili nacionalne stvari. Kako to biva, izdajnicima i kolaborantima se nazivaju oni koji su se posebno isticali u zagovaranju patriotske politike i pronalaenju izdajnika. To je predvidiv ishod jedne vrste ideoloke konkurencije. Ideoloka konkurencija za konane vrednosti ne moe a da ne razvrstava ljude na vernike i nevernike, u ovom sluaju na patriote i izdajnike. Tako da je neminovno da e oni koji su kod drugih ljudi pronalazili izdajnike misli, ideje i politike biti proglaeni za zagovornike izdajnike politike i ak za kolaborante i kapitulante. U demokratijama, meutim, nema izdajnika. Re je o sistemu koji institucionalizuje pravo na politike ciljeve, koji god da su. Usled toga, nema ni nepatriotskih politika. Pretpostavlja se da glasai znaju ta im je u interesu, a i da mogu da promene nosioce vlasti, kao uostalom i interese i politiku. Stabilnost, pak, demokratije ceni se po tome kolika je verovatnoa da e zagovornici jedne ili druge patriotske i antiizdajnike politike moi da pridobiju veinu graana za ograniavanje ili potpuno naputanje demokratskog sistema. Obino je indikator te verovatnoe intenzitet sukoba unutar patriotskih krugova i uestalost optubi za izdajnitvo. Ukoliko se taj indikator moe primeniti na Srbiju, izgledi za destabilizaciju su mali. Zapravo, sva je prilika da je nova spoljna politika popularna i da je veoma rava procena onih koji negiraju tu promenu i koji tee
411
da ministra spoljnih poslova oslobode odgovornosti za spoljnu politiku koja se pokazala potpuno neuspenom. Demokratski odgovorno ponaanje bi bilo kada bi se vlada zahvalila ministru spoljnih poslova i preko novog ministra izala pred javnost sa novim ciljevima i sredstvima spoljne politike. Pa posle pred sud javnosti i glasaa. Peanik.net, 11.09.2010.
412
nine articles in enGlish
413
414
the
economic consequences of policy52
serBias kosovo
The proclamation of Kosovos independence has led to a certain worsening of short-term economic indicators in Serbia. The stock exchange is practically frozen, the dinar rate is under pressure, risk has grown. This is reflected in the central governments raised interest rates, and the increased caution of foreign investors. In addition, there is a suggestion that a budgetary re-balance is needed, which means it is reckoned that public spending might have to be increased. There are signs that money is going abroad, though this has not been confirmed. So what can be said, on the basis of all this, about the Serbian governments Kosovo policy and its possible short-term, medium-term and long-term consequences? A policy of delay The current behaviour of the economic indicators suggests that economic actors have no clear idea of the Serbian governments Kosovo policy. This is because, on the one hand, there are messages that it has given up further integration into the European Union. On the other hand, there is still an expectation that the Serbian public could force the government to return to the path of European integration, although pessimism may also be rising about the prospects of the European policy winning out over the Kosovo policy. The basic cause of pessimism lies in the fact that the pro-European forces lack resolution, whereas the anti-European forces are determined. This can be seen simply by comparing the two basic slogans emanating from the Serbian government. One says Both the EU and Kosovo, the other Into the EU only with Kosovo. The
52 All translations by The Bosnian Institute, except for Everything is possible and In a package by Ivica Pavlovi.
415
latter is politically superior to the former, because the slogan Into the EU only with Kosovo has clear political implications , while the slogan Both the EU and Kosovo has no political implications. The former is realistic, the latter not. Those who advocate the policy according to which integration into the EU is conditional upon the return of Kosovo to Serbia have in practical terms given up joining the EU. Those who advocate both joining the EU and regaining Kosovo in practical terms have no policy. This is because they do not say which comes first; or, in other words, how realising one of these aims would help to realise the other. This policy can only be called one of delaying a decision, i.e. a policy of delay. In this way, the economic and political public is given two messages: for the time being Kosovo policy has the priority over European policy; but this relationship will be re-examined in future. The second outcome, which does contain a certain promise of change, arouses little hope, since it has to be understood as acceptance of the policy Both the EU and Kosovo which in concrete terms means nothing. Some interpret it as placing closer association with the EU above the Kosovo policy, but this interpretation remains unconvincing so long as it fails to imply opposition to, or direct disagreement with, the policy that makes integration into Europe conditional upon the Kosovo policy. As time passes by, it is becoming ever clearer that the policy of Both the EU and Kosovo will always come down to the European policy being subordinated to the Kosovo policy. This is the conclusion that politicians and business people inside and outside Serbia will sooner or later reach. The current waiting for Serbia to make up its mind will turn into an understanding that Serbia has already opted for the policy of those who say that Serbia can join the EU only with Kosovo. From that moment on, one can expect serious political and economic repercussions.
416
Short, medium and long term In order to talk about the possible repercussions of the Kosovo policy, it is necessary first to classify somehow the ways in which policy influences economic movements over certain periods of time. The effects are usually divided into short-term (up to a year), medium-term (between 3 and 5 years) and long-term (ten years and more). In the short term, one-off changes or shocks are decisive. In the medium term, what matters are the expected risks, and the assessment of whether these will increase or decline. In the long term, the key role is played by uncertainty: i.e. the degree of certainty with which the direction in which a countrys economy is moving can be predicted. In order to illustrate what is meant by this, let us take the example of the long-term expectations of a country that is a potential EU member. If that country is firmly committed to a European policy, it is to be expected that its long-term economic growth and development will be determined by movements within the EU economy. This practically removes all elements of uncertainty; to put it differently, the country imports the stability of the EU. The risks which the economy of the country faces in the medium term, on the other hand, depend on the speed with which it adapts to the conditions prevailing within the single EU market and they can be greater or smaller depending on political developments. In the short term, of course, the economy may undergo shocks which, let us say, derive from the chosen economic policy or from political and social changes. The cost of the Kosovo policy Starting with this classification of factors that are significant over different time periods, what might be the economic consequences of Serbias policy of delay?
Nine Articles In English
417
Viewed in the short term, the basic consequence will be a protracted waiting period. Since the relationship between the European and Kosovo policies is not quite clear, we have to wait for a political decision as to whether the Kosovo policy will prevail, or whether an interpretation will be adopted according to which the Serbian strategy is Both Europe and Kosovo which implies fostering integration into the EU while not recognising Kosovos independence. If no decision is reached before the end of the year, the pessimistic conclusion will be drawn that the sum of these two policies does indeed add up to the Kosovo policy. In which case a significant increase of risk can be expected. In the medium term, this means that credit will become more expensive, meaning that it will be more difficult to find the money to finance investment, and spending too. Let us say that the Serbian economy in 2007 had a deficit in current transactions with abroad of around 5 billion euros. If risk were to rise to the point where no more than, let us say, 3 billion euros could be secured, then it would be necessary to reduce investment and spending by 2 billion euros. This is just under 10 percent of total spending. This would result in a significant downturn of economic growth, spending and employment. This would also imply significant changes in the rate of the dinar, and also consequences for fiscal policy. A weakening of the dinar can be expected, and a considerably greater budget deficit as is already indicated by current movements. First, because the flow of money from abroad would decrease; and secondly, because the tax base would fall at the same time as public spending would increase. It is difficult to say in advance what would happen in such circumstances to institutional and political reforms; but there is no doubt that conditions for serious reforms would not be all that favourable. The medium-term effects could be much worse if the increased risk were to encourage not only a diminution of the money inflow,
418
but also a greater outflow. In the worst case, due to the dominance of one or other form of economic nationalism, it might lead to the withdrawal of investors from Serbia. This would involve not only foreign but all entrepreneurs, because all would suffer from the effects of increased risk. This would certainly come to pass if the Serbian government were to start introducing protectionist measures to which they are anyway inclined whenever they meet a problem in regard to both trade and capital movement. In that case, a serious economic crisis in the medium term could not be excluded. In the long term, the uncertainty would have to be resolved, most likely in favour of the European policy. But alternative outcomes are also possible. Given that there is uncertainty in this regard, it is not rational to count upon an optimistic outcome, at least not in the sense that one could say it is worth putting up with short-term and medium-term negative effects in order to reap a long-term benefit. Businessmen will decide at some point that it is better to switch their activities elsewhere, and return when the uncertainty has been resolved. If this were to happen, the damage would be measured in terms of another lost generation. Conclusion: political responsibility Who should worry about this? Both those who spout slogans about how Kosovo is a condition for our joining Europe, and those who say we should aspire to achieve both aims, show by their very rhetoric that they are not aware of the extent of their responsibility. If this is correct, and if it does not change, then the negative - and potentially highly negative effects of their policy will become unavoidable. Pescanik.net, 03.03.2008.
419
does serBia have a foreiGn policy

Does Serbia have a foreign policy? The reply to this question depends on whether: (1) there are aims to which it aspires (condition of desirability); (2) there are means to realise these aims (condition of feasibility); (3) the aims are mutually compatible (condition of consistency); and (4) there is no insoluble conflict with international factors upon which realisation of the aims depends (condition of balance). Serbian foreign policy meets none of these criteria. First, the aims. Serbian foreign policy aspires, at least officially, to achieving two most important aims: retaining Kosovo within Serbia, and joining the European Union. The desirability of these aims is not formally questioned by anyone. So the question is whether they are feasible and mutually compatible. On this there is no agreement between those whom we may call the pro-Europeans and the nationalists, even though they verbally agree that both aims can be achieved. The dispute between them lies in the fact that the pro-Europeans argue that Serbia can keep Kosovo only by joining the European Union, while the nationalists argue that Serbia should join the European Union only if Kosovo remains within Serbia. If one examines their dispute, one can see that it is not obvious that both aims are either desirable or feasible. For the pro-Europeans, EU membership is the means to retain sovereignty over Kosovo, which at least begs the question of whether it is worth joining the European Union if it means giving up Kosovo. For the nationalists, membership in the European Union is not desirable if it means losing Kosovo. This conflict over the desirability of individual aims suggests, in fact, that no clear aims exist, and that Serbian policy is in fact aimless. The same conclusion can be reached if one considers whether both these aims can be realised, i.e. whether the policy is consistent. One must take into account here the fact that 18 members of the
420
European Union have already recognised Kosovo, and that at least a further three have said they will do so in the near future. Since treaties with the European Union are signed by all member states individually, it is clearly not possible that those member states which have recognised Kosovo will sign a treaty on Serbian membership of the European Union if the treaty in question refers also to Kosovo. Insofar as this is the aim of the pro-Europeans, it is not realisable. Those states are also unable to say that they accept Serbia in borders that include Kosovo, which is the aim of the foreign policy of the nationalists, because they have already recognised Kosovos independence. Since the aims formulated in this way are not feasible, Serbian foreign policy is aimless. This does not mean that it does not create effects. But since the foreign policy formulated in this manner is inconsistent, it prevents all progress in the countrys foreign relations. The inconsistencies of its aims automatically generate conflicts with other international actors, be it other states or international institutions. The conflicts in northern Kosovo are only one manifestation of the aimlessness of Serbian foreign policy. What about the alternatives? The sorry state of Serbian foreign policy derives from a refusal to choose between pre-European and nationalist policies. What, then, would be the consequence of an acceptance of either the nationalist or the pro-European policy after the current parliamentary elections? Although there is no serious discussion on this subject, it is not difficult to see what the two opposing parties are seeking to achieve. One can tell what the nationalist want by considering the political initiatives that have followed the recent conflicts in Kosovo. It is a policy of separating Serbs from Albanians. This is only the aim, of course, and there remains the question of how this can be realised and how compatible this is with the other aims, as well as how acceptable it is to other international actors. But it is interesting to
421
see how the nationalists see the implementation of a foreign policy formulated in this way, and what it implies for the other two basic aims of Serbian foreign policy. The proposal for separation starts from the premise that the European Union has accepted its share of responsibility in Kosovo, and that Serbia should follow suit. The European Union would thus supervise the Albanians independence from Serbia, and Serbia the Serbs independence from the Albanians. This would be endorsed by the United Nations. Since it is unlikely that the Security Council would approve this proposal, its authors accept tacitly the authority of the General Secretary in this matter. This assumes one of two things: either that this is in accordance with Resolution 1244 or that it is not necessary to respect this resolution. The Serbian leaders declarations are not particularly consistent, but it seems likely that the former interpretation is more correct. This would mean that the General Secretary could in principle approve the presence in Kosovo of both Serbia and the European Union. Up until now the latters presence has been treated by Serbian leaders as unacceptable, on the grounds that it is not in line with Resolution 1244. Now, however, it apparently is so after all. This would open a possibility that the dispute over Serbias adhesion to the EU might be solved by saying that Serbia and the European Union share supervision over Kosovo, which would remove the obstacles to cooperation and association with the European Union. It would also mean, of course, that Kosovos independence would be be recognised de facto, since it is clear that the functional separation of Serbs and Albanians would in no way affect the sovereignty of either Serbia or Kosovo. So this would mean giving up the aim of having Kosovo within Serbia; but it would open the possibility of cooperation with the European Union. The only problem is that this proposal, like all others, fails to take into account the need to gain the consent of the Albanians, now
422
represented by the Kosovo government. This government has nothing against the European Union supervising some Kosovo institutions, but it is not likely that it would permit Serbia to assume any similar authority within Kosovo. It is useful in this context to consider the alternative foreign policy of the pro-Europeans. Judging by their declarations, their idea is to prevent Kosovos international recognition in order to proceed to new negotiations, which would stand a far better chance if Serbia were as much as possible integrated into the European Union. It is being suggested that Kosovo would be ready to accept Serbias sovereignty in order to join the European Union, because otherwise it would be something like a house suspended in mid-air. It is not clear, however, why the Kosovo government would agree to give up sovereignty, when it was unwilling to do this when no one recognised Kosovo. Negotiations of a sort are bound to take place, because it would not be possible for Serbia and Kosovo to join the European Union without normalising their relations. But it is not realistic to expect that these would end with an agreement that Kosovo should remain in Serbia. It is worth recalling here the tendency to manipulate public opinion by reference to cases that are in fact counter-examples. There is talk, for example, of the example of the Republic of Ireland and Northern Ireland which, however, does not take into account the fact that both Ireland and Northern Ireland joined the European Union simultaneously in 1973, even though Northern Ireland remained part of the United Kingdom. If this example could be seen as applying to Kosovo, then it would mean that Serbia would place no obstacles to Kosovo becoming a member of the European Union. There is also frequent reference to Cyprus, which joined the European Union despite the fact that it de facto does not have sovereignty over Northern Cyprus. However, this does not take into account the fact that no member state of the European Union has recognised Northern Cyprus. These two cases are thus counter-
423
examples, so far as the pro-Europeans policy towards Kosovo and the European Union is concerned. Finally, the outcome. The aimlessness of Serbian foreign policy becomes even more evident, if one asks what is understood by the slogan Kosovo is Serbia in the sense of sovereignty. During the negotiations conducted before Kosovos declaration of independence, the Serbian side expressed its readiness to accept Kosovos independence in every regard bar membership of the United Nations. It is not realistic to expect that more than this will be sought in the future. This means that all these international and internal conflicts involving Serbia have the aim of preventing Kosovo from becoming a member of the United Nations. The aim, in other words, is not to prevent Kosovos independence, but to prevent it from being recognised in the United Nations. The nationalists seek in addition to prevent the normalisation of social and political relations within Kosovo, above all between Serbs and Albanians. And that is all. In the negotiations that preceded the declaration of Kosovos independence, this policy proved impossible to realise, in the sense of being accepted by Kosovo and important international actors. Now, however, it is the feasibility of the nationalist idea of separation and the pro-European idea of Kosovo suspended in mid-air that are being tested. Since it is not to be expected that either of the two will be accepted by the Kosovo government and international actors, a further development of Serbian policy is to be expected. It is possible that this evolution will not result in a more realistic policy, however, since the Serbian public tends to accept aimlessness in foreign policy. The truth is that this can hardly be described as a policy, but rather a need to spite others, to do them injury, to return in kind - as the official justification goes. If the Serbian leaders wish nevertheless to call this a foreign policy, then let it be so. But it is a foreign policy without any aims. Pescanik.net, 24.03.2008.
424
everythinG is possiBle
Serbia can become an EU candidate member this December. That depends on France, which is presiding the EU up to then. That is what we hear from the coming administration. How will this be accomplished? First we need to submit a request, and before that we should ratify the Stabilization and Association Agreement. We should also meet the demands of the Hague Tribunal. Lets say that this is all done tomorrow or before the summer holidays. What will ensue? The European Council will launch the procedure and assign the commission with the mandate to consider the Serbian request. The commission then scans the situation by sending a thorough questionnaire about practically all aspects of institutional structure of Serbia. After the questions are answered, the commission must study the answers and possibly ask for further explanations. Only after that does it form its opinion of the Serbian request and refers it to the Council. Can all this be done till December? Everything can be done. It could not be accomplished in the period from 2001 till today, but now we are ready that is what the future government is saying to do it practically overnight. If only France would agree, of course. The same goes for abolishing visas for entering the EU countries. We expect it to be solved till December, it is being announced. As far as we are concerned, the Serbian government, that is, we are completely ready. Sure, there are minor problems such as the new passports. It should have been solved a few months ago, then it should be solved now, then it will be done in a few months. It is also true that they have been talking about this for almost eight years now, but now it can be done as soon as tomorrow. Everything is possible. The suggestions to simply introduce the euro also fit this equation. Here the logic by which everything is possible is supported by a very common method of deduction in Serbia by analogy. If
425
Montenegro could do it (and Kosovo, too, it should be added), why couldnt Serbia do it? Really, why not? I am not saying that comparisons are out of place. On the contrary. Take Croatia, for example. Their central bank would be ready to give up the kuna and introduce the euro tomorrow, if possible. They have been suggesting it to the European Central Bank. They proposed to do it unilaterally. For, unlike abolishing visas or joining the EU, the country that wants to can really unilaterally shift to the euro (or the dollar, or the pound, or the Swiss franc, or the rouble, or whatever else it wishes). The problem is that the European Central Bank does not advise it, not because it does not want to widen the euro zone, but on the contrary, because that is exactly what it wants. Because if a country wants to join the European Union, it must be ready to shift to the euro (the exception was made only in the case of Great Britain). The only thing is, just like the association, the European Central Bank has an established procedure of shifting to the euro. Because of that it did not encourage Croatia, for instance, to use the euro as its currency. Moreover, it repeatedly raises objections to Montenegro because it is clear that it cannot follow the usual procedure, because it jumped the queue, to put it in those terms. A country can introduce the euro as its official currency unilaterally, but this is not expected from a country which intends to become an EU member state. (I will not go into details of the procedure and I will leave aside the question of whether it is advisable from a standpoint of economic policy to shift to the euro unilaterally at this time.) Can Serbia, as the EU Integration Office claims, be ready to become a member by the end of the new governments term, as soon as 2012? Everything can be done. The unratified and nonimplementable Stabilization and Association Agreement should be carried out in six years. This is a minimal condition for Serbia to be able to become a member at all. And the legal system is still left to be harmonized with the one in the EU. The negotiations cannot be
426
started before next year, and it is hard to perceive how they could be finalized in less than four years. Even if the Serbian government and the National Assembly would speed up the process, lets say to three times as fast as they have been working from 2001 to this day. Therefore, can Serbia join the EU by 2012? Everything is possible. Everything is still viewed the same as before. The roads and railroads are not being built, but the new minister will build everything on the wish list if they would just authorize him for everything. This is being promised now when the contract for building the famous highway from Horgo to Poega is being terminated. We should also mention the fast track railroads, which were one of Slobodan Miloevis promises that he made almost twenty years ago. Now his associates are going to make this happen with great speed. If they have complete freedom, everything becomes possible. Can a technocrat be a prime minister? To the uninformed, this might seem like a badly posed question. Namely, the problem in Serbia is the politicization of jobs that should be left to the technocratic, meritocratic institutions (the central bank, public companies, public agencies, the administration as a whole), and not the politicized position of the prime minister. Serbia has a system of parliamentary democracy, whereby the positions of power are reached by climbing the party ladder. This is not an aberration; this is the way parliamentary democracies work. For the prime minister to be efficient, he must have appropriate political power. This is achieved through gaining support in elections not just parliamentary, but party elections as well. Knowledge is not a substitute for political authority in that position. For it is important to know what is wanted, which political goals are desired, and not just how to accomplish them. In addition, even when you know how to accomplish the desired goals, you need to have enough political power to do what is necessary for the implementation of a certain policy. Otherwise, what is the use of parties and elections? Can all this be accomplished by a technocrat? The state president believes
427
that this is what it should be like and that it is possible. Of course, everything is possible. Usually, when a technocrat or a non-party person is appointed to an important ministerial position, for instance, in the ministry of finance, this means that someone with real political power wants the job, that is, the prime minister, or, if he is a technocrat as well, the state president. In a presidential system, which the Serbian system is not, for example, in America, the secretaries or the members of the administration, which is something like a government, are non-political persons. Because they work for the president. In parliamentary democracies, this is not in keeping with the nature of the system, it is not democratic, to put it simply. Can an efficient and democratic government be organized all the same in the Serbian parliamentary democracy? Yes, it can. Why not? Other fields also offer examples, especially regarding institutions which deal with the rule of law. The interpretative powers are so well developed; it is as if the rule that everything is possible is applied literally. The best example is the famous Legal analysis of the Stabilization and Association Agreement, which was supposed to be the basis of the governing coalition, which, fortunately, was not formed. Can an interstate agreement, signed by the contracting parties, be declared invalid, it was asked. Of course it can. By declaring it non-existent, for instance. The agreement actually does not exist. Can this decision be made by one of the contracting parties? Of course, why not? I did not choose the worst examples here, just the ones that are a bit comical. I reckon that there is no need for me to mention the famous examples like the one that a humane relocation of entire ethnic groups is possible. The principle that everything is possible is still followed in Serbian politics. Therefore, it makes no sense, and it is unambitious in a way, to do what is necessary. Pescanik.net, 02.07.2008.
428
in a packaGe
Prime Minister Cvetkovi gave an interesting comment on the assessed value of The Petroleum Industry of Serbia (NIS): If you were to buy a wheel, you would pay more for it then if you bought it with a whole car. By assessing the value of NIS, you determine the value of the wheel, and by assessing the whole arrangement you get the value of the car. Vice-president eli was more precise: We will not allow for the price of the oil arrangement to jeopardize the whole package There are other elements of our relations with the Russian Federation which could be improved within the economy and which would generally improve Serbias position. Cvetkovi probably wants to say that when a car is sold, the profit is not calculated for each single part individually, including the wheel. However, whether the wheel was cheap or expensive is not an easy thing to establish, because you were not buying a wheel you bought a car. It is much more important to determine whether NIS and the pipeline construction relate to each other like the car and wheel. Because, to slightly misapply Chernyshevsky if you buy Shakespeare and a sausage, you are likely to pay for those separately. Because they are not complementary, at least not as goods. Cvetkovi, at least according to these statements, is selling a much smaller package than eli. The contents of this package are not yet determined. They are so diverse that the package probably cannot be defined. It includes the elements of our relations with the Russian Federation which, it is apparently suggested, are not limited to those within the economy. In any case, this package has a value which is not determined by a price, because it cannot
429
be allowed for a particular price of a possession, which by the way is being sold, to jeopardize the whole package. The inclination for selling packages is probably the best reason why politicians should not be in sales or be selling politics53. It is important to put these statements on paper and remember them, because we are dealing with the most scandalous job so far54. Because we are talking about the economists, consultants, bankers and businessmen, currently in the Government of Serbia, it is important to analyse the excuses they provide and which tend to, at least in Cvetkovis case, incorporate elements of expertise. Firstly, the wheel and the car. We are talking about products which are partly complementary. If you are buying a car, you must also buy a wheel. A demand for cars is also a demand for wheels. This has serious consequences on the price of cars and wheels, but this is not what Cvetkovi had in mind. The price of a wheel depends on the demand for cars, but the wheel manufacturer has no reason to sell his wheels at a lower price to the car manufacturer just because he will fit them to a car and sell them as a part of the automobile, and not as wheels. The car manufacturer will not include additional profit for wheels which are now being sold with the automobile, like a wheel salesmen would do. This, however, does not mean that the wheels on the automobile will be cheaper from the wheels bought separately. Because a car needs to be put together and there are many other things to consider. So this claim by itself is not correct, at least not unconditionally, and it is most probably meaningless (because it is difficult to determine the price of the so called connected goods). But this
53 This is an unedited version of an abridged article published in Blic. What follows was added for this article. 54 I wrote a blog entry on the subject under the same title on Blics website as soon as the agreement was announced.
430
is not the subject, because it is not wheels and cars that are being sold, but The Petroleum Industry of Serbia, gas storage and everything else connected with the construction of the gas pipeline. And, this is the most important point all those things are not interrelated as cars and wheels. Why? Because gas and oil are in part substitutes and not complements. What makes this difference so important? Because the prices of substitutes tend to move in the same direction. So if the price of gas is rising the price of oil is also rising. And why is this important? Because the value of the property or investment depends on the price of the final product. So, if you are selling the right to build and use a pipeline together with The Petroleum Industry of Serbia, their total price should be at least equal to the sum of their individual prices, and it could easily be higher if there is interest to buy all those things. Therefore just the opposite from what Prime Minister Cvetkovi claims to be the case. As for elis statement, things are even worse, because there we have pure politics. He is not selling cars and wheels, but buying relations. After this statement I cited above, he added something in the vein of I think I said enough. Cvetkovi tried to find an excuse for a bad price of a scandalous arrangement, while eli says how the price does not even matter. It is general relations that matter. This should be taken as - Serbia is not selling its energy resources, it is buying relations with the Russian Federation. If you look at it that way it is really a bargain, right? And it is predictable what can be bought this way, both politically and commercially. Pescanik.net, 06.09.2008.
431
reconciliation
As was to be expected, the content of this declaration corresponds neither to the title initially suggested (Declaration on reconciliation), nor even to its lengthy eventual title, which also mentions reconciliation (Declaration on political reconciliation and common responsibility for creating a vision of Serbia as a democratic, free, integral, economically and culturally developed and socially just country). For it is a document that speaks about common responsibility: hence, a de facto unification of the Democratic Party and the Socialist Party, rather than their reconciliation. Those who actually read the declaration, and I doubt that many will try, will immediately see that this is a common political programme. Not merely a coalition agreement, which in any case already exists, but a common ideological document. In other words, these two parties are uniting. What is interesting is that their unification is doubly asymmetrical. The programme of the smaller Socialist Party becomes the common programme, while the larger party will apparently share leadership with the leaders of the smaller party. The interest that brings the leaders of the Socialist Party to unite with the Democratic Party is evident; but it is not clear what the interest of the Democratic Party, i.e. its leadership, might be. This will presumably be revealed in due course. What do they say in their ideological material? In many ways, this is written in the manner practised by the ideological commissions of some League of Communists or other. Something that younger readers, if there are any such, will fail to see. I shall quote here only one example, which actually happens to be very important. In ideological documents, you see, when one wants to say something very important but does not wish it to be noticed immediately, this is put in the place where people will least expect to find it. In this case, the most important paragraph is to be found in the section dealing with preservation of healthy living environment. The two parties are here
432
amnestied for all that has happened over the past twenty years. The passage says: Many misfortunes have befallen Serbia during the past twenty years, above all a great fall in the volume of production and in living standards, war, and the bombing of the country in 1999. This has led also to a serious degradation in the habitat, to a pollution of air, water and land, and to an uncontrolled and irreversible disappearance of energy and other natural resources. Many misfortunes have thus befallen Serbia, including loss of energy and other natural resources (which refers, perhaps, to people?). Since this befell Serbia, the two parties have nothing to do with it. The text is full of such formulations. It is evident in many places that no great care was taken with the drafting. It says, for example: We have worked jointly on the ratification and implementation of the Agreement on Stabilisation and Association (with the EU), although it is clear that implementation cannot really be put in the past, since it remains to be started. It is said in the preamble that the joint platform, as the declaration is called in the first sentence, creates the conditions for national and political reconciliation as the basis for economic and social progress, and prosperity and a better life for the citizens of Serbia. Which is in effect a double pleonasm (progress, prosperity, better life). And so on. I am not sure that the signatories had the time to read the text before signing it. The text contains all sorts of things. Here, for example, is the title of one important section: European Integration Serbia and the European Union. Serbia and the World. The first sentence reads: Our advocacy of the maximum possible sovereignty and cultural integration of the Serb people is in harmony with our membership of the European community of nations. What can this mean? It seems that the sentence was written and placed in this section only in order to mention cultural integration of the Serb people, which is not mentioned anywhere before or after it, and remains unexplained. Presumably the authors know what they wished to say and why they said it here in particular, leaving everyone else to wonder.
433
The last passage of this section speaks about the mother state, and a spiritual unity that does not harm the nations and national minorities living in Serbia, and it ends with praise of knowledge and science as developmental resources that should have a dominant place and influence in society and in a system of values based on knowledge, honest work and true patriotism. How knowledge and science can be developmental resources for true patriotism is not explained. It may be useful to mention here also how the two parties see the regeneration of the economy. With all available means, of course, and the list begins with foreign-currency reserves. This is followed by a host of sentences that largely and repeatedly refer to social justice. What this actually means, and how the foreign-currency reserves will contribute to this is not clear, and maybe it does not matter either. The important thing is that those who have had nothing to do with what befell Serbia over the past twenty years are promising a better spiritual, social and also material future. Pescanik.net, 20.10.2008.
a policy of principle and truth?

The Serbian president, Boris Tadi, and his foreign minister Vuk Jeremi have made several declarations on Serbias policy towards its neighbours. They insist that this policy is based on principle and truth. Lets begin with the alleged principles, and lets take the example of relations with Bosnia-Herzegovina. On his recent visit to Banja Luka, Tadi evoked three principles: non-interference in Bosnias internal affairs; support for democracy; and support for whatever the three peoples agree between themselves. Are these principles mutually consistent? The answer is no.
434
It is not difficult to spot the first inconsistency. In response to the question why Serbia is involving itself in Bosnias current problems, he did not reply that it was not, but that it was doing so on account of being a guarantor of the Dayton agreement. But this is a systemic contradiction that follows from Serbias involvement to put it mildly in the war in Bosnia-Herzegovina. Having taken note of this, lets set it aside. . Lets assume that the principle of non-interference relates only to the political problems that Bosnia-Herzegovina confronts today and will confront in the future. The compatibility between the principle of non-interference and that of supporting democracy is of the essence here, as too is the criticism of the high representative, Valentin Inzko, for disregarding the democratic decisions of legally elected representatives. This refers to the decision made by the high representative to annul the decision of the Bosnian Serb entitys assembly to transfer to itself some of the competencies of the state of Bosnia-Herzegovina. For some time now Jeremi has stressed Serbias devotion to Bosnias democratisation. Thus he said in a recent statement (Vreme, Belgrade, 25.6. 2009): I hope that all the factors of the Dayton agreement will reach a joint conclusion in the not too distant future that, following fifteen years of rule by high representatives, the time has come to establish full democracy. How does this relate to the principle of non-interference? It depends on how one understand consensus between the three peoples. Why? Because the principle defines the demos in Bosnia-Herzegovina. What are its implications? The reply is unambiguous: if it is necessary for the three peoples to agree on what their common interest is, and if this is the democratic procedure, then the decision by the RS assembly is undemocratic. If so, then the following is also true: if one anticipates the possibility that agreement cannot be reached, and that unilateral decisions could be made by a first, second or third people, then one needs an arbiter. The principle of non-interferences precludes another
435
country, Serbia, for example, from playing this role, which then falls to the international community or its high representative. This is the logic of the Dayton agreement, guaranteed by Serbia as is constantly being stressed in Belgrade. There follows from this the need to support the high representative rather than criticise his acts - as is indeed demanded by the principle of non-interference in the internal affairs of sovereign states (Bosnia has been a member of the United Nations since 1992). Lets look now at the compatibility between a commitment to democracy and decision-making based on consensus between the three peoples. It is obvious that RS would never had come into existence had these two principles been adhered to. It is equally obvious that the organisation of Bosnia-Herzegovina would have been quite different from the Dayton one, had the demos of this country been defined in a natural way, i.e. as an assembly of citizens - as it was indeed defined, following the recommendation of the international factors, for the referendum on independence, which supplied the basis for Bosnias membership of the United Nations and for the involvement of the international community ever since then. Since the Dayton agreement did not define the Bosnian demos in this way, it became necessary to divide authority and re-distribute it from time to time. One cannot achieve this through unilateral decisions. There is no agreement on how to do it at present. This is why we have the high representative, who from time to time reminds all, including the guarantors, of the lack of will to bring the two principles into harmony. The policy of Tadi and Jeremi in this regard does not differ, in fact, from that of Slobodan Miloevi. RS is first encouraged sub rosa to make unilateral decisions by reference to democratic principles, understood here as a promise of unconditional support; after which, in order to avoid conflict with international factors, the principle of consensus is verbally upheld. The principle of noninterference is constantly evoked, of course.
436
In this context, it is interesting to examine this policy of truth that Jeremi has recently started to advocate. We in government, he says (Utisak nedelje, Radio B92 website), dont feel burdened by what happened in the past, for the simple reason that we took no part in it; we have done nothing whatsoever to destabilise this region, either now or last year, when matters became exceptionally grave due to Kosovos unilateral declaration of independence, and certainly not in the 1990s. There is no reason, therefore, for us to be ashamed of anything and not to tell the truth. Since everyone else is allowed openly to tell the truth, then I think we too should be allowed to do that. And, in a raised voice: We cannot base our foreign policy and this countrys future on lies and avoidance of truth, because things happened in the past which some of our neighbours maybe did not like. Some of our neighbours have perhaps done things which they would not be keen to be reminded of - that they have done them - but we have no reason to hide it. It is very important to grasp properly the use of the first and the third person plural here. We who form the current government in Serbia have no reason to avoid the truth. They, the neighbours, i.e. the neighbouring states, do have a reason, but those who are now in power there dont like to hear it. It is because they - and it will be important to learn who in the continuation did things in the past which they prefer not to be reminded of. What we have done in the past it is vital to be clear to whom this refers poses no problems for us in the government, no difficulties (it is not clear whether this involves also responsibility). In order to understand what kind of policy of truth we have here, it is necessary to mention that what is surreptitiously being referred to here is the Serbian governments decision, reached at Jeremis insistence, to charge Croatia with genocide, and to include also documents on the genocide against the Serb people in the Second World War, during the existence of the Independent State of Croatia (NDH). This last is the truth which disturbs some neighbours,
437
because they have done it. The term neighbour can refer here only to a people, i.e. the Croat people. Why? Because it could not possibly refer to the current Croatian government, nor to the Croatian state, because neither it nor anyone else accept its continuity with the NDH. Franjo Tuman tried to establish some continuity with it, but without success. Hence the truth about it can bother neither the Croatian state nor the Croatian government, because they did not do it. It makes sense only as Jeremis insistence on the Croat peoples collective responsibility, which doesnt exist, of course, and which can be taken only as an insult. It is another matter, unfortunately, with the Serbian government and the Serbian state, though not with the Serb people. For in the rooms occupied by the government of which Jeremi is a leading member and this reflects also on Tadi there hangs a portrait of (wartime) prime minister Milan Nedi (he is named as such in order to make it possible for his picture to hang there) which highlights the continuity of the Serbian state with Nedis own, and which makes all its governments, including their members not personally but as representatives of the state, responsible for all that Nedis regime did (and they are personally responsible for having the portrait there). These are not responsibilities that others acknowledge, which is good. And it is fortunately not a responsibility that binds the Serb people, regardless of the efforts spent by Serbian intellectuals and politicians who hold dear collective identities and spiritual unity (see various declarations to this effect by Tadi and Jeremi), because it simply cannot be true. But if it were true, as a considerable number of nationalists insist, one would expect that it would be unwelcome to the current officials and indeed to all ages of the Serbian population. Something that Tadi and Jeremi should ponder. Because if they believe in the existence of such a responsibility but do not wish to acknowledge it, then they must be lying. Pescanik.net, 27.06.2009.
438
the case of serBia

The meaning of state and national interests, inseparable in Serbian political rhetoric for the past twenty years, is once again being tested on Serbias policy towards Bosnia-Herzegovina. The Republika Srpska government has in many different forms made it clear that it sees the Serb national interest as follows: division of Kosovo and union of Serbia with Republika Srpska. What are the Serb state and national interests? They differ not only politically, but also in legitimacy and legality. In order to see how they differ, a few words about the theory of international relations are necessary. Let us begin with the theory of realism realpolitik in international relations, however inadequate this theory may be today, especially when it comes to Europe. According to this theory, power is the key instrument for realising political goals. What is it based on? Built into the foundations of realpolitik is an assumption and an assertion. The assumption is that there is no legality in international relations, because individual states are the bearers of sovereign political power. The assertion is that there is a legitimate and stable system based on balance of power global, regional and bilateral that makes states behave responsibly, for reasons of state and under the threat of a negative outcome in the event of conflict. In other words, state interests are sovereign but within a system of external legitimacy that creates a balance of power: it is legitimate to use power in order to realise state interests, provided it does not disturb the established balance. Otherwise the stability is maintained or a new balance established through conflict in the last instance through war. The assertion about the existence and stability of a balance of power is indispensable in order to conclude that international anarchy, i.e. a system of states bounded by neither morality nor
439
law, will not result in permanent warfare. The balance of power limits state sovereignty, makes it responsible in external relations and in politics. In other words, it secures the external legitimacy of sovereign states. As a corollary, irresponsible and illegitimate foreign policy de-legitimizes state interests hence also the state irrespective of its internal sovereignty, legitimacy, legality, the attractiveness or usefulness of state interests and aims. Why? Because the stability of the balance of power is maintained through use of force against those who utilise illegitimate means in order to realise their state interests. The only difference between the realpolitical and, let us say, the liberal or legalist (idealist) understanding of international relations is that in the latter case the internal political and foreign political responsibility of states rest not only on legitimacy, but also on legality: i.e. on international law. In this approach, the assertion about the existence of a balance of power is treated as erroneous and empirically invalid. As a consequence, therefore, there should in principle be a collective system of punishment of those states that use illegitimate means to realise certain aims, i.e. to break international law. The difference between the system of legitimacy in international anarchy and in a system based on international law is not negligible, indeed is fundamental, but is of no significance for distinguishing between state and national interests: this difference exists as a corollary of states being the basic subjects of international relations, regardless of whether they are based on legitimacy rooted in the need to maintain a stable balance of power, or on legality where stability is secured through rule of international law. Given that many refer to realpolitik in this matter, it is necessary to understand that there exists a realpolitical difference in legitimacy between state and national interests: states are the legitimate bearers of political power, nations are not. Indeed, states that seek to realise national interests may pose a threat to stability, which makes their foreign policy illegitimate, because nations, not being sovereign, do not bear responsibility in international relations.
440
In realpolitik, therefore, the Serb foreign policy is irresponsible, i.e. illegitimate (a fortiori also illegal). Why? Because it is simultaneously pursuing two interests national and state. This is very evident in relation to Bosnia-Herzegovina. Republika Srpska policy appeals to national interest: Serbias state interest, according to it, should serve the Serb national interest. In the international system in which states are the fundamental bearers of legitimate power and responsibility, even when not bound by law, i.e. in a pure international system of realpolitik, the priority of national over state interests presumes Serbias unreliability, because it assumes a responsibility that transcends its state boundaries. By doing so it becomes a threat to stability, i.e. to the balance of power. From the point of view also of realpolitik, therefore, state and national interests do not coincide. It follows from this that Serb national interests delegitimise the Serbian state. There is nothing specifically Serb in this. The fact that nationalism delegitimises the state does not derive solely from the theory of international relations, but also from the experience especially of European history. This has not been properly grasped by some states in the Yugoslav area, and especially by other political actors. But some have grasped it. For example, Croatia, by electing Mesi as president, gave priority to state interests, because this meant that it had given up territorial claims against Bosnia-Herzegovina. It seems likely that this will become Croatias permanent position, for otherwise the policy of a member state of the European Union would be irresponsible not only illegitimate, but also illegal. A similar decision was made by Macedonia, though determination and political responsibility is needed here for resolution of other problems on that basis. One can say that Albania too has behaved on the whole primarily in accordance with its state interest. These states, as a result, despite their remaining problems and inadequacies, have acquired international legitimacy, for they seek to behave responsibly, which means that they place their state interests before national ones. The same can be said of most
441
European states. But this cannot be said of Serbia, however. Here both the public, and the majority of parties regardless of whether they are in government or in opposition, keep stressing that they are working in the national and in the state interest. In order to illuminate the difference further, one need only consider the obligations which Serbia would assume if it were to annex Republika Srpska, or to unite with it in some other way. Realpolitik says that borders can be changed only if the balance of power changes. This is because when this happens border changes signal also a redistribution of responsibility in the context of a new balance of power. At the end of the 1980s, it was assumed in Serbia that the bipolar system of the international balance of power, which was expected to last, allowed a redistribution of power within Yugoslavia. This assessment was wrong, because the balance of forces was changing at precisely that time: the collapse of the socialist system, followed by that of the Soviet Union, demanded another, democratic redistribution of power within Yugoslavia. What came next was largely a consequence of the wrong estimate. It is, therefore, necessary also today to judge the balance of forces in the immediate neighbourhood, as well as the stability of the balance of power in the Balkans and Europe. If state interests are to be placed at the service of national ones, then there must be a clear understanding what kind of outcome is most likely. Most recently, the realisation of national interests was pursued, for example, in Bosnia-Herzegovina, by bombarding Sarajevo, which was continued aimlessly for several years. Today Sarajevo is once again being accused of having illegitimate and illegal state and national interests; but no political solution is being offered other than one that would involve Serbia acting in a way that would inevitably destabilise Bosnia-Herzegovina, with predictable consequences for the regional and wider balance of power. If Serbia were to undertake such a step, or be placed before such a choice, this would lead to delegitimisation of Serbia as a state.
442
Maybe one could put it also in this way: Republika Srpska is neither Northern Cyprus nor is it Abkhasia or South Ossetia, and Serbia is not Turkey or Russia. If not that of Bosnia-Herzegovina, the example of Kosovo should make this clear. This example, like all others over the past twenty years, speaks not only of a wrong use of realpolitik, of political power, but also of an inability to create space for the realisation of state interests. During the long process of negotiations on the status of Kosovo, which in fact had been going on for decades, all that Serbian policy could in the end do, once force had failed, was to resort to use of the power of veto on the series of solutions that were successively offered. It did not secure that power in relation to Kosovo. It behaved in Bosnia-Herzegovina in a similar fashion, and the same is true also of its current tactics. Solutions are not being offered; instead, proposals are being rejected as if the state of Serbia would at some point be able to impose a solution which in Republika Srpska is seen as the Serb national interest. In order to understand this, all one has to do is to point to the difference between the policy of rejection and the alternative policy of cooperation. One can take as an example here the advocacy, on the part of the leaders of Republika Srpska, that the Bosnian Croats should get their own, third entity; or that they should pursue more vigorously the same strategy towards Croatia as Republika Srpska does towards Serbia: in other words, that the Croatian state too should dedicate itself to realising Croat national interests in BosniaHerzegovina. If, however, the Serb and Croat parties were instead to form a coalition, they would have a majority in the representative bodies and all other branches of government in a democratic state. There is, therefore, political space for a positive democratic engagement and a legitimate exercise of power, as opposed to simple rejection and the use of veto. This presumes, of course, acceptance of the legitimacy and legality of Bosnia-Herzegovina, and hence also abandonment of the secessionist strategy, in which the so-called mother states are treated as instruments for the realisation of national interests.
443
This then is what can be said within the framework of any theory of international relations, e.g. by relying, as has been done here, on what can be described as the minimal theory of international relations realpolitik. The use of power to secure a responsible realisation of state interests is limited by either legitimacy or legality, and this implies, among other things, that using state power to realise national interests is illegitimate. As for the system of international law, such a use of power is both illegitimate and illegal. But however one comes to view international relations, the balance of power and its stability are of crucial importance for securing both legitimacy and legality. Things are different in the European Union. Judging by Serbian foreign policy, this is not yet properly understood, though we are now being told that membership of the Union is Serbias key strategic goal. Let us take, for example, the recent statement by Vuk Jeremi, which he has repeated in several forms, that a privileged relationship with Russia makes Serbia stronger in relation to its neighbours, a fact that Serbia will know how to use. This is a pretty unambiguous appeal to realpolitik, the policy of power, to influence a change in the relation of forces in the Balkans, in order to realise state interests that are, at least in part, defined also as national. But in the European Union the policy of power and relationship of forces does not hold. International relations do not exist between its member states, because all relations are regulated through domestic and not even just by international law. This is buttressed also by the way in which decisions are made within the Union, and in many other ways. The European Union is in this sense a federation - decisions are made by votes, not by power, not by balance of forces. The idea that Russia could influence the balance of power in the Balkan part of Europe, in the Balkans as part of the European Union, is akin to the one in which hopes were vested at the time of Yugoslavias break-up, with the difference that it was believed at that time that the bipolar balance of power supplied
444
the context for the realisation of Serb state and national interests. Then as now it was believed that Russia would use its power in the global balance of power, in the global balances of forces, to support Serb power politics towards its neighbours in the realisation of Serb national interests. The test of this foreign policy will be the attitude to Bosnia-Herzegovina: what will be the nature of Serbias positive policy? If Serbia really wishes to join the European Union, which is in its state interest, then it will be obliged to support the kind of constitutional reform in Bosnia-Herzegovina that would allow the latter to become a member of the Union. The policy of power is of no use here; in fact it runs contrary to a responsible, legitimate foreign policy guided by state interests. If, however, state interests become subordinated to national ones, this will at some point demand an answer to the question of whether Serbia is ready to support Republika Srspkas secessionism and annex a part of Bosnia-Herzegovina. The policy of power might seem viable if one were to assume that Russias rise to power, Americas loss of influence, and the ineffectiveness of European so-called soft power, were about to produce a major redistribution of political power in Europe. If for this reason the privileged relationship with Russia is appreciated because it makes Serbia stronger, and if it is intended really to use it, then one thing is certain: this means abandoning membership of the European Union, and assuming responsibility for destabilising at least part of the Balkans. It would without doubt bring once again into question the legitimacy of the Serbian state in international relations, regardless of any reference to national interests or privileged strategic partners. Thus, if state interests are subordinated to national ones, the state is delegitimised. More than that, seeking membership of the European Union entails giving up the policy of power. I assume that those who oppose Serbias integration into the European Union, and in particular the leaders of Republika Srpska, are very well aware of this, as are eurosceptics and those in Serbia who are against it. What I am not sure of is whether Serbias official foreign policy, or
445
rather the Democratic Party that has assumed responsibility for it, understands what is at stake. Pescanik.net, 02.12.2009.
serBia loses at icj

Those who followed the debate before the International Court of Justice would have known exactly what was being asked and what the answer would be. Especially clear was the testimony given by Professor James Crawford, whose opinion the Court largely accepted. Should the Serbian politicians and lawyers have known this? The answer is positive. Did they know it? In a democratic state this would be made evident at the appropriate place, because a selfrespecting government and public opinion would undoubtedly wish to establish the question of responsibility. But not in Serbia. The response of both the Serbian government and Serbian public opinion has largely been that this is all irrelevant, that it is business as usual. This is bound to turn out badly. The state president informed the country in the following manner: The Court has avoided giving its opinion on the essential question, and left it to the UNs highest body, the General Assembly, to discuss this and its political implications. One of the legal experts, Tibor Varady, said he was disappointed that the Court had failed to deal with the essential question. But if you were to read the debate which took place before the Court last December, you would know that the Serbian side was being warned at the time that Serbia had formulated the question in a manner that was both too narrow and rather meaningless. At that time, Serbian public opinion was being assured that this was indeed a wise and as is usually suggested
446
cunning move by Serbias politicians and legal experts. It was said that the Court could not find the declaration of independence to be in conformity with international law, and that this would then be taken to mean also that Kosovos independence itself was contrary to international law. This was clever, they insisted, because otherwise i.e. if the question of the right to secession or self-determination had been posed directly the Court might have been guided by political rather than legal considerations. This way, however, the Court had to make a legal decision, not involve itself in the politics. It would, therefore, be bound to decide that the declaration of independence was contrary to international law. As the English would say, this strategy was too clever by half. Why? Because the ICJ, like any other court, is not meant to pass judgments on any essential questions, but on those questions that are placed before it. So one should not rush to declare, at least not before taking the time to read the decision and its accompanying motivation, that the Court did respond also to the essential question. Tadi, Jeremi and their partners and advisers make their pronouncements assuming that no one will read the Courts motivation, but simply accept their own explanations. It is perfectly possible that Serbian public opinion will indeed behave in this way, but the same is not true for the international factors. For the Courts decision is too important and significant for it to be simply rejected as technical and politically meaningless. This is because the Court dealt with the essential question of whether the proclamation of independence was contrary to existing law domestic and international. In doing so, it also interpreted which will certainly be of some importance in future debates Resolution 1244, the role played by Martti Ahtisaari, and all the relevant decisions of the Security Council and their motivations. It interpreted, in other words, the real, existing legal framework within which Kosovos proclamation of independence occurred. This is a reply to the truly essential question that is of
447
significance to all those wishing to declare independence anywhere in the world. As it was stressed and pointed out in the December debate, the reply to the important essential question was to be that international bodies, such as for example the Security Council or its representatives, may approve or disapprove, as they have often done, some act of secession or self-determination or proclamation of independence. But the Court found that nothing in the legal framework or in Security Council decisions prohibits or proclaims illegitimate Kosovos declaration of independence or the fact of Kosovos independence. This is the reply to the essential question. What the Court refused to consider was whether this position of international bodies runs contrary to the right to self-determination and the right to secession, because it was not asked to do so. But one can conclude from the motivation, as was stressed in the December debate, that the answer to this question too would be negative. By refusing to deal with the implied albeit indirect question posed to it, however, the Court refrained from pronouncing also on the essential question that was not put to it: i.e. from trying to work out and formulate what the essential question might be. The Court, in addition, refused to deal with the question of whether Kosovo will become a state. Because it is not possible to solve this question for Kosovo itself and for the international community by legal means. The Court thus answered the question posed to it, both essential and technical, and not questions that it was not asked. Its response is based on law, not politics. It is all-embracing rather than narrowly technical. It will have significant legal and political weight. The Serbian government and Serbian public opinion may say that none of this matters, but that is only an attempt to avoid responsibility. The future outcomes of such a policy will depend on responsible behaviour on the part of others, above all of the European Union and the United States. They will have to look after
448
Serbian interests more than the Serbian government or Serbian public opinion do. In the absence of a system of intellectual and political responsibility, this is unlikely to turn out well. Pescanik.net, 25.07.2010.
questions and answers

Is Serbia incapable of conducting a responsible political and expert debate? In order to answer this question, let us take three examples. First: the Serbian government has concluded that the International Court of Justice did not pronounce on the essential question of the legality of Kosovos independence. Why was it not asked the essential question? According to Politika: When reporters asked whether Serbia would not have done better at the ICJ had it asked a more precise question, the Serbian foreign minister Vuk Jeremi replied that the Serbian legal team had discussed what question to pose, but had decided that any other question carried the danger of eliciting a reply that would have been highly adverse for Serbia. If, for example, the question had been: Have the Albanians the right of secession?, there would have been a great danger that the courts reply might have been sui generis: i.e. that it might have dealt with the uniqueness of the [Kosovo] case, said Jeremi. Secondly, and once again: why was the essential question not asked? Serbias main representative at The Hague, Saa Obradovi, told B92: I think that we should not be naive. Had the question been
449
a different one, the procedure would have taken a different course. The courts formulation would have certainly been different, but given this verdict by the ICJ and considering all circumstances I think we should not be naive and believe that the outcome would have been different. And he went on: The political moment will be in fact more important at the [UN] General Assembly, so we must find a formulation that could win majority support, in a situation that is of great importance. As for the ICJ, I really dont think that a different question would have led to a different outcome. Thirdly, Tomislav Nikolis statement: I think that the northern part of Kosovo is today also in crisis, and I think that separatist movements will bourgeon everywhere. I think that Milorad Dodiks statement (that RS too should declare independence) is a form of advertising, and I would very much like RS to draw a lesson from this and follow suit. I would like to see what they would tell us, if a group of RS citizens were to say that they wanted independence. Not (RS) formally, but a group of citizens, with Milorad Dodik being the first to sign up. He has been telling us for the past five years that this is his goal and desire. The foreign minister counts on our not seeing the contradiction: the court is charged with not answering the essential question, which was not put to it, because there was a great danger i.e. it was highly likely that it would have declared Kosovos secession to be legal. His chief legal adviser too does not fail to fall into another logical error (we know what would have happened if it had happened, because it did happen), which he supports with the incomprehensible rhetorical phrase: we shouldnt be naive. You who represented us, we who agreed you should represent us, or all of us together who asked for the courts opinion what here shows naivet? The leader of the strongest opposition party, on the other hand, did not read the explanation with which the court accompanied its verdict, because he is unable to foresee the legal consequences of the act that he advocates.
450
Someone should be able to explain properly, politically and analytically, that the court not only replied to the essential question, but also that the question posed and the whole approach of the Serbian legal team were inadequate, and that any eventual declaration of independence on the part of northern Kosovo or RS would be illegal. That this is so was well known in Serbia already some twenty years ago, at the time when Kosovo held its referendum on independence and proceeded to elect its president and other governmental bodies. No one then recognised the new Republic of Kosovo? Why? Because it ran counter to the Serbian legal framework. The same would be true of northern Kosovo and RS in relation to the internal rights pertaining to them. The declarations themselves would not be in contradiction with international law, because this is the sphere of common right. The essential question is whether Kosovos proclamation of independence was in contradiction with UN Security Council Resolution 1244. The court decided that it was not. In the view of the court, in this specific case, where the international community had assumed sovereign authority in Kosovo, the legal system it established there is not contrary to Kosovos proclamation of independence of to its actual independence, whether in terms of the letter of law (Resolution 1244 and the current Kosovo constitution) or in terms of the reactions of the international authorities (the statements of the UN General Secretary, the Security Council or their representatives). This is the essence of the question, and of the courts response. Experts can and will debate this decision, but the courts response cannot be seen as a green light to secessionism and separatism anywhere in the world. It is now being said that it is of no importance which question Serbia had put to the court, because the answer would have been the same - because there was and there remains a great danger
451
that Kosovos independence is in accordance with international law, which is what Jeremi seems to be saying in the statement quoted above. What then was gained by approaching the ICJ? The current answer is: political advantage. The argument runs as follows: the legal dispute is lost for political reasons, but the political dispute will be won for legal reasons. This is not convincing, to put it mildly, and does not sound promising. Is the Serbian parliament capable of holding a political debate? It is not. Will the experts conduct a serious debate? They will not. This does not augur well. Pescanik.net, 24.07.2010.
452
Beleka o autoru
Beleka o autoru
Roen 1945. u Beogradu. Studirao na univerzitetima u Zagrebu i Beogradu (MA) i na Kolumbija univerzitetu u Njujorku (MPh). Asistent u Birou za primenjena socijalna istraivanja na Kolumbija univerzitetu, 1972-1973. Asistent na Fakultetu politikih nauka u Beogradu, 1975-1978. Privatni naunik, 1979-1986. Saradnik Instituta ekonomskih nauka u Beogradu, 1987-1991. Gost istraiva u Centru za javna dobra, Dord-Mejsn univerziteta u SAD, 19911992. Istraiva na Univerzitetu u Upsali, vedska, 1992-1994. Istraiva na Bekom institutu za meunarodna ekonomska istraivanja, 1995 do danas. Profesor po pozivu na Vebster univerzitetu u Beu, 1995-2000. Predava na Bekom univerzitetu, 2007 do danas. Konsultant Svetske banke i OECD-a. Knjige i monografije Interesi i naela u uslovima decentralizovanog odluivanja. Beograd, 1981. Gledita i sporovi o industrijalizaciji u socijalizmu. Institut drutvenih nauka, 1984. Socijalistiki anr. Beograd, 1985. Politika vrednovanja. Beograd, 1985. Kritika kolektivizma (prireiva). Beograd, 1987. Trite i demokratija; Naputanje socijalizma; Kriza, slom i reforma (prireiva sve tri knjige sa Jovanom Teokareviem). Beograd, 1990. Why Do Countries Break Up? The Case of Yugoslavia. Acta Universitatis Upsaliensis, 1994. U pripremi reprint, dvojezino elektronsko izdanje. The Kosovo Crisis and the Balkans: Background, Consequences, Costs and Prospects. wiiw 1999. Final Report of the Task Force on Economic Strategy for South
453
Eastern Europe. New York: EastWest Institute, May 2000. Reconstruction and Integration in South -East Europe: Economic Aspects. wiiw 2000. Kolumne, karikature (sa Predragom Koraksiem). Ekonomist, 2006. Balkan economics: development and integration. Compendium of papers, 1995-2010 for the University of Vienna course on Balkan economics. Rights and Choices. Unpublished, 1992-2010.
454
Index imena
Index imena
A Aemoglu, Daren 225, 326, 327 Ahtisari, Marti 13, 57, 116, 117, 390, 447 Ajhengrin, Bari 225 Akerlof, Dord 226 Antoni, Slobodan 192, 193, 195, 196 Atif, Mina 160 Auman, Robert 77 B Babi, Jovan 101 Bafet, Voren 140 Bagvati 22 Barkan Markus, Rut 207 Beker, Gari 222-224, 359 Berlin, Isaija 181 Bilt, Karl 317 Bjukenen, Dejms 224, 231 Blanar, Olivije 225 Blau, Piter 245 Blek, Fier 361 Borhes, Horhe Luis 55 Brant, Vili 341 Bulovi, Irinej 198, 298 Bu, Dord 132, 159 C Cvetkovi, Mirko 113, 126-128, 429-431
auesku, Nikolaje 39 endler, Rejmond 354 ernievski, Nikolaj 126, 429 omski, Noam 248 osi, Dobrica 11, 214 uruvija, Slavko 30, 352, 355 D Dilan, Bob 382 Dinki, Mlaan 232 Dirkem, Emil 245 Dodik, Milorad 450 Dornbu, Rudiger 155 Dostojevski, Fjodor 181 D Donson, Sajmon 226, 229 eli, Boidar 114, 126-128, 429, 431 ilas, Dragan 25 ini, Zoran 30, 66, 135, 136, 296, 351, 352, 355 ukanovi, Milo 143 E Embler, Erik 394
455
Erou, Kenet 74, 75, 163, 229 F Fama, Judin 361 Farkuhason, Robin 75 Felps, Edmond 21, 22 Fodor, Deri 71 Foks, Dastin 361 Fridman, Milton 21, 104, 107, 354 G Gani, Ejup 394 Garton E, Timoti 121, 124 Gelmen, Endrju 158 Gligorov, Vladimir 11, 75, 121, 195, 373, 400 Gotovac, Vlado 86 Grinspen, Alen 225, 228, 229 Grosman, Senford 359, 360 Gulsbi, Osten 166 H Habermas, Jirgen 83, 179, 182 Hajek, Fridrih 90, 179, 182, 222, 231, 246 Hamet, D. Semjuel 354 Hantington, Semjuel 181 Hauser, Zek 259 Hejg, Vilijam 409 Hirman, Albert 182 Hjum, Dejvid 170, 171 Hoda, Enver 39, 87 Homans, Dord 245
I Ilarionov, Andrej 54 Incko, Valentin 253, 435 J Jelai, Radovan 232 Jeljcin, Boris 53 Jeremi, Vuk 110-113, 132, 176178, 252-256, 318, 337, 390, 397, 434-438, 447, 449, 452 K Kacin, Jelko 341 Kafka, Franc 353 Kagan, Robert 124 Kant, Imanuel 74, 88, 90, 124, 280, 352 Kartrajt, Nensi 370, 373 Kauen, Tajler 372 Kejnz, Don 169, 172, 226, 288, 292 Kesidi, Don 361 Kisinder, Henri 82 Klaus, Vaclav 117 Kotunica, Vojislav 27-29, 36, 37, 39, 42, 53, 55-57, 78, 79, 115, 130, 132, 177, 409 Krkobabi, Jovan 211 Kroford, Dejms 321, 389, 446 Krugman, Pol 160, 166, 325, 326, 353 Ksenofont 229 Kuznec, Sajmon 399
456
L Lazarsfeld, Pol 244 Lenjin, Vladimir 61 Lipset, Simor Martin 179 Lukas, Robert 21, 284, 374, 398 Luki, Svetlana 194 Lutovac, Zoran 58 LJ Ljoti, Dimitrije 341 M Makijaveli, Nikolo 69, 262, 293, 297 Mandel, Robert 22 Markovi, Ante 51 Markovi, Mihajlo 248, 250 Marks, Karl 19, 215, 226 Markuze, Herbert 81 Medvedev, Dmitrij 37, 131 Mekkejn, Don 159 Menar, Pjer 55 Merton, Robert 241-246 Mesi, Stjepan 306, 441 Miunovi, Dragoljub 310 Milanovi, Branko 52 Miler, Merton 361 Miloevi, Slobodan 13, 14, 18, 20, 29, 30, 40-42, 53, 59, 69, 70, 94, 111, 112, 117, 124, 130, 132, 136, 189, 254, 262, 296, 409, 427, 436 Milov, Vladimir 54 Minski, Hajman 226 Mladi, Ratko 311, 312
Modiljani, Franko 361 Mut, Don 359 N Necov, Boris 54 Nedi, Milan 255, 341, 438 Nikoli, Tomislav 36, 37, 39, 40, 42, 132, 174, 450 Nikson, Riard 82 Nui, Branislav 256 O Obama, Barak 158-160, 166, 284, 331 Obradovi, Saa 449 Olsen, Mankur 259 P Palah, Jan 84 Parfit, Derek 242 Parsons, Talkot 245 Pejlin, Sara 224 Pei, Vesna 176 Platon 229 Polak, ak 268 Poper, Karl 246, 354 Pozner, Riard 222-224, 228 Prol, Astrid 80 Putin, Vladimir 54, 116, 117, 120, 131, 167 R Radovi, Amfilohije 298 Rajhart, Karmen 366, 374 Ranatovi, eljko Arkan 59
Index imena
457
Ren, Oli 55 Rodrik, Deni 229, 327 Rogof, Kenet 366, 371, 374 Rols, Don 21, 124, 179, 182, 292 Rubin, Bob 160, 166 Rugova, Ibrahim 87 Ruso, an ak 72-78 Ruzvelt, Frenklin 161 S Samers, Lorens 160, 166, 353 Samjuelson, Pol 353, 361, 364, 368 Sanstajn, Kas 357 Sartr, an-Pol 83 Sen, Amarti 181, 242, 356 Sims, Kristofer 374 Smit, Adam 24, 164 Solana, Havijer 55, 56 Solenjicin, Aleksandar 121 Soro, Dord 166, 362 Spejd, Sem 354 Staljin, Josif Visarionovi 263 Stamboli, Ivan 352, 355 Stiglic, Dozef 23, 24, 155, 166, 167, 360 Stjuart, Don 323 Sufi, Amir 160 ekspir, Vilijem 126, 419 eelj, Vojislav 66, 67
iler, Robert 226 umpeter, Jozef 231 T Tabakovi, Jorgovanka 53 Tadi, Boris 36, 37, 57, 113-116, 129-132, 167, 194, 252, 254, 256, 308, 337, 390, 409, 434, 436, 438, 447 Taleb, Nasim 361 Taler, Riard 357 Tejlor, Don 228, 229 Tito, Josip Broz 85, 110, 111, 172, 263 Tokvil, Aleksis De 180 Tolstoj, Lav 380 Trebi, Franesko 160 Triling, Lajonel 179 Tuman, Franjo 255, 340, 438 Turing, Alen 302 Tven, Mark 182 V Varadi, Tibor 390, 446 Veber, Maks 245, 283, 292 Vestervele, Gvido 409 Vikri, Vilijam 22 Vudford, Majkl 367 Vukadinovi, ore 193 arkovi, Dragoljub 192-194 iek, Slavoj 61, 160
458

Vladimir Gligorov - Talog

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vladimir Gligorov - Talog

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

www.pescanik.

Urednice: Svetlana Luki i Svetlana Vukovi

Ogledi o prednostima slobode