1

Ureaji za transport fluida

1. Uvod
Fluid je termin pod kojim se podrazumevaju tenosti i gasovi, a njihov zajedniki naziv ukazuje na zajednika svojstva, ne iskljuujudi njihove razlike. Po definiciji fluid predstavlja materiju koja se neprestano deformie pod uticajem tangencijalnih napona. Razlikuju se, pre svega, po stiljivosti, jer gasovi imaju vedu stiljivost od tenosti. Slini su po velikoj pokretljivosti delida tenosti i gasova i velikoj slobodi kretanja njihovih molekula. Tenost je supstanca tenog agregatnog stanja. Takve supstance nemaju stalan oblik ali imaju stalnu zapreminu jer su privlane sile meu njihovim molekulima slabije pa se mogu slobodnije kretati. Tenosti, prema tome, lako menjaju oblik odnosno zauzimaju oblik posude u kojoj se nalaze. Transport fluida Fluidi se kroz pogon mogu transportovati bilo prirodnim putem (na primer, slobodnim padom), bilo prinudnim (uz pomod neke crpke). Transport slobodnim padom, iako u eksploataciji najjeftiniji, zahteva poseban razmetaj ureaja u pogonu, to esto nije mogude i istovremeno ne dozvoljava potpunu kontrolu procesa. S druge strane, kod prinudnog transporta se relativno lako mogu postidi visoki protoci uz fleksibilnu regulaciju, ali je takav transport i veliki potroaenergije. Stoga se problemu transporta posveduje posebna panja, a naroito ureajima iji pravilan izbor esto moe da donese znatne utede. Prema prirodi fluida koji se transportuje, ureaji se dele na: crpke (za transport tenosti) i ventilatore, duvaljke i kompresore (za transport gasova). Prema nainu dejstva razlikujemo tri grupe maina: a) Ureaji sa obrtnim elementom rotorom ija se kinetika energija rotacije prenosi na fluid transformiudi se u njegovu energiju pritiska (centrifugalna crpka, centrifugalni ventilator, centrifugalni kompresor). b) Ureaji koji rade na principu potiskivanja odreene zapremine fluida (klipna crpka, klipni kompresor, membranska crpka, zupaste crpke). c) Ureaji koji rade uz pomodni fluid (ejektor, injektor, pulzometar, mamutska crpka).

Ureaji za transport fluida

Od svih pobrojanih ureaja, u industriji uopte, a u prehrambenoj industriji posebno, najedu primenu imaju ureaji centrifugalnog tipa (crpke, ventilatori i kompresori), a zatim ureaji s klipovima (klipne crpke i kompresori). Zbog toga de njima biti posvedeno i najvie panje, mada neka razmatranja koja se odnose na njih vae i za sve druge pomenute ureaje.

2. Centrifugalna pumpa
Glavni element ove pumpe (slika 1) je rotor (A) s lopaticama koji je smeten unutar nepokretnog kudita statora (B). Kada se kudite ispuni tenodu i rotor stavi u pogon posredstvom spoljnog elektromotora, lopatice zahvataju fluid i dovode ga u rotaciono kretanje, zbog ega on pod dejstvom centrifugalne sile klizi du njih u smeru od osovine ka obodu kudita. Pri spadanju s lopatica i udaru o obod statora fluid naglo gubi brzinu kinetika energija koju je zadobio rotacijom prelazi u energiju pritiska i fluid pod dejstvom tog pritiska biva potiskivan iz crpke. Poto fluid na taj nain naputa crpku, istovremeno se u centru kudita stvara vakuum koji usisava nove koliine fluida kroz vod postavljen bono na kudite.

(Slika 1)

Ureaji za transport fluida

Pri spadanju s rotora i koenju fluid naglo menja pravac, to izaziva lokalne energetske gubitke ija veliina zavisi od nagiba lopatica. Ako su one savijene unatrag (slika 37a), ta promena je manja, manji su i gubici, ali je i ostvareni pritisak manji takva crpka se koristi za ostvarivanje visokih protoka uz savlaivanje umerene razlike pritisaka. Nasuprot tome, ako su lopatice savijene unapred (slika 37b), ostvaruje se visok pritisak, ali je zbog visokih gubitaka velika i potronja energije. U praksi se obino nalazi kompromisno reenje, pa su lopatice u naelu blago savijene unatrag. (Slika 2) Savremene centrifugalne crpke obezbeuju vrlo irok dijapazon kapaciteta: 10 do 100.000 l/min, pri emu postiu pritiske i do 10 bara, odnosno visine dizanja do 100 m. Rotor crpke nije vezan za pogonski elektromotor direktno, ved preko reduktora mehanikog ureaja pomodu koga se broj obrtaja crpke moe stupnjevito regulisati. Od broja obrtaja (n) zavise njen kapacitet (V), visina dizanja (E) i potronja snage (N), pri emu su veoma korisne sledede relacije:

koje se s dovoljnom tanodu mogu koristiti unutar promene broja obrtaja od 2030%. Za svaku crpku proizvoa isporuuje (u vidu dijagrama ili tablice) tzv. karakteristiku centrifugalne crpke koja se odnosi na optimalni broj obrtaja crpke, ali esto i na iri opseg broja obrtaja. Tipina karakteristika centrifugalne crpke (slika 3)nije nita drugo do zavisnost visine dizanja crpke (E), njene potronje snage (NR), i ostvarenog stepena korisnog dejstva () od kapaciteta, tj zapreminskog protoka (V) koji crpka ostvaruje.

(Slika 2)

Ureaji za transport fluida

(Slika 3) Pitanje performansi crpke koja se ugrauje u neki konkretan cevovod svodi se na istovremeno analiziranje karakteristike crpke i hidraulike karakteristike cevovoda, to rezultuje u odreivanju tzv. radne take crpke (slika 39). Ukoliko je energija koju crpka isporuuje fluidu (iskazana kroz visinu dizanja E) razliita od energije koja se tokom proticanja kroz cevovod troi, protok de se smanjivati ili rasti sve dok se ne uspostavi ravnotea izmeu isporuke i potronje energije. Ova, tzv. radna taka sistema crpka-cevovod, nalazi se u preseku karakteristika crpke i cevovoda i njom je istovremeno odreen i protok u sistemu. Poloaj radne take se moe menjati promenom otpora u cevovodu, npr. deliminim zatvaranjem nekog ventila (slika 4). Ovakvim se postupcima istovremeno menjaju i aktuelni protok i aktuelna visina dizanja crpke. Jasno je da se na ovaj nain regulacija rada crpke moe izvoditi u irokom opsegu protoka, ali treba voditi rauna o tome da se radna taka ne udaljava previe iz oblasti maksimuma koeficijenta iskoridenja (slika 3) jer u tom sluaju njen rad nede biti ekonomian.

(Slika 4)

Ureaji za transport fluida

Pitanje performansi crpke koja se ugrauje u neki konkretan cevovod svodi se na istovremeno analiziranje karakteristike crpke i hidraulike karakteristike cevovoda, to rezultuje u odreivanju tzv. radne take crpke (slika 4). Ukoliko je energija koju crpka isporuuje fluidu (iskazana kroz visinu dizanja E) razliita od energije koja se tokom proticanja kroz cevovod troi, protok de se smanjivati ili rasti sve dok se ne uspostavi ravnotea izmeu isporuke i potronje energije. Ova, tzv. radna taka sistema crpka-cevovod, nalazi se u preseku karakteristika crpke i cevovoda i njom je istovremeno odreen i protok u sistemu. Poloaj radne take se moe menjati promenom otpora u cevovodu, npr. deliminim zatvaranjem nekog ventila ili, pak, promenom broja obrtaja crpke . Ovakvim se postupcima istovremeno menjaju i aktuelni protok i aktuelna visina dizanja crpke. Jasno je da se na ovaj nain regulacija rada crpke moe izvoditi u irokom opsegu protoka, ali treba voditi rauna o tome da se radna taka ne udaljava previe iz oblasti maksimuma koeficijenta iskoridenja (slika 3) jer u tom sluaju njen rad nede biti ekonomian.

3. Centrifugalni ventilator
Slino transportu tenosti, u prehrambenoj industriji znaajnu ulogu igra i transport gasovitih fluida i to u svome najosnovnijem vidu kao ventilacija svih prostorija u kojima se vri obrada proizvoda. Isto tako, transport vazduha je osim pomenutog higijenskog, takoe i od tehnolokog znaaja, posebno u prostorijama u kojima se vri konzervisanje i skladitenje proizvoda primenom niskih temperatura. U takvim sluajevima brzina kretanja vazduha u velikoj meri utie na brzinu hlaenja, pa konsekventno i na osobine, odnosno odrivost proizvoda. Centrifugalni ventilator se po nainu dejstva ne razlikuje bitno od centrifugalne crpke. Ventilator je, meutim, znatno vedih dimenzija od crpke iste snage jer je gustina gasova oko 1000 puta manja od gustine tenosti. Njegova najira primena je u ventilacionim mreama pogona jer upravo ventilatori ovakve konstrukcije omoguduju postizanje relativno visoke razlike pritisaka, potrebne za savlaivanje otpora u ventilacionoj mrei i ostvarivanje potrebnog tempa izmene vazduha u prostorijama. Centrifugalni ventilatori su jeftinije konstrukcije od centrifugalnih crpki, ali im je zato i koeficijent korisnog dejstva nii (oko 0,5 u odnosu na oko 0,9 kod centrifugalnih crpki). Ukoliko ventilator ne mora da ostvaruje visoku razliku pritisaka, ali treba da transportuje velike koliine vazduha (to je ba sluaj u rashladnim komorama hladnjaa, gde se cirkulacija vri unutar prostorije), pogodnije je koristiti posebnu konstrukciju, tzv. aksijalne (ili propelerne) ventilatore. Kod njih je rotor oblika elise (propelera) direktno vezan za osovinu

Ureaji za transport fluida

elektromotora koji se nalazi u kratkom, otvorenom cevastom kuditu. Struja vazduha je usmerena du ose, odakle i naziv ovom tipu ventilatora (aksijalni osni). Otpor koji lopatice i motor suprotstavljaju strujanju vazduha je nizak, tako da je i koeficijent iskoridenja vii; ostvarene razlike pritisaka su male, ali to, s obzirom na podruje primene, nije od znaaja. Kod transporta gasovitih fluida ventilatorima postignute razlike pritisaka su u naelu znatno manje od razlika pritisaka koje ostvaruju centrifugalne crpke. One se kredu do 0,1 bara, pa se stoga moe aproksimativno smatrati da se vazduh ponaa kao nestiljiv fluid. To umnogome olakava proraune ventilacionih sistema. Postupak izraunavanja potrebne snage ventilatora je u potpunosti analogan izraunavanju snage crpke, s tim to se "visina dizanja" koja je kao pojam neprihvatljiva kod gasovitih fluida, ovde izraava kao maksimalna razlika pritisaka, koju ventilator treba da ostvari. Postavljanjem energijske jednaine za sluaj transporta gasa sa mesta A na mesto B, imamo:

Ako je zadatak ventilatora upravo ventilacija prostorija, tj. izvlaenje zagaenog vazduha u okolinu, osnovna pretpostavka je da u prostoriji (A) i van nje (B) vlada atmosferski pritisak. Ventilacioni sistem se ponaa kao da je ceo potopljen u fluid (vazduh), pa se na njega moe primeniti osnovna jednaina hidrostatike:

Potrebna snaga ventilatora, kao i kod crpke, dobija se iz izraza:

Ureaji za transport fluida

Na ovom mestu treba pomenuti da i centrifugalni ventilator poseduje svoju karakteristiku koju isporuuje proizvoa i da se postupak odreivanja njegove radne take pri ugradnji u mreu ne razlikuje od postupka opisanog kod centrifugalne crpke. Kako je ved reeno, zadatak ventilatora naroito u industriji mesa nije samo ventilacija, vedvrlo esto cirkulacija vazduha u zatvorenoj prostoriji, tipino rashladnoj komori, odnosno tunelu za smrzavanje mesa. Ovakve situacije su mnogo sloenije za proraun zbog esto nedovoljno definisanih tokova vazduha u prostoriji i lokalnih promenljivih otpora, pa se potrebna snaga ventilatora najede izraunava uz pomod empirijskih podataka.

4. Klipna pumpa
Iako su centrifugalne crpke zbog svojih dobrih osobina praktino najvie zastupljene u industriji, ipak su se u odreenim oblastima zadrale i klipne crpke, a naroito tamo gde je potrebno postidi veoma visoke pritiske. Ovo se posebno odnosi na operaciju homogenizovanja mleka, gde je potrebno potiskivati mleko kroz usku kapilaru u cilju razbijanja kapljica mlene masti. Na slici 5 je prikazana klipna crpka tzv. prostog dejstva. Rotaciono kretanje toka zamajca (g) se preko sistema poluga i ukrsne glave (e,f) pretvara u linearno, naizmenino kretanje klipa.Klip (d) klizi unutar cilindra (c), pri emu se odvija slededi proces: pri hodu klipa sleva udesno se u cilindru stvara razreenje (vakuum), to izaziva automatsko zatvaranje potisnog ventila (b) i otvaranje usisnog ventila (a); tenost se usisava u cilindar; proavi kroz krajnji desni poloaj, klip poinje kretanje zdesna ulevo; usisniventil (a) se zatvara, a potisni (b) automatski otvara, tako da se tenost potiskuje u smeru strelice.

(Slika 5)

Ureaji za transport fluida

Ovakvo kretanje klipa i tenosti se naizmenino ponavlja pri svakom obrtu zamajca (g). Dijagram protoka merenog u potisnom vodu (slika 6) ukazuj na veoma neravnomeran i neefikasan rad crpke fluid se potiskuje samo tokom jedne polovine obrta zamajca. Da bi se ovaj nedostatak makar delimino prevaziao, konstruisane su klipne crpke dvojnog dejstva(slika7) kod kojih se tenost potiskuje prilikom kretanja klipa u oba smera. Dijagram protoka takve crpke je prikazan na slici 43A. Ostvareni protok je ravnomerniji, ali jo uvek s jakim oscilacijama, pa se esto dve crpke dvojnog dejstva spreu pod uglom od 90 u paralelan rad i vezuju za isto vratilo. Dijagram protoka ovako kombinovane crpke, meren u zajednikom potisnom vodu, mnogo je ravnomerniji (slika 8). Oito je da se ovakvo sprezanje moe izvesti u razliitim kombinacijama, na primer, tri paralelno vezane crpke dvojnog dejstva, razmetene pod uglom od 120.

(Slika 6)

. (Slika 7)

(Slika 8)

Ureaji za transport fluida

Kao i druge maine, nijedan od pomenuta dva tipa crpki ne radi u potpunosti efikasno. Kod centrifugalne crpke su gubici uglavnom izazvani trenjem fluida o lopatice rotora i obod statora, a u manjoj meri nastaju i zbog promene smera kretanja fluida pri spadanju s lopatica. S druge strane, postojanje otrih oscilacija brzine predstavlja glavni izvor gubitaka kod klipne crpke. esto tenost u cilindru zbog sopstvene inercije nije u stanju da prati brzo kretanje klipa, otkida se od njegovog ela i ponovo udara o njega velikom snagom, prouzrokujudi tako, osim gubitaka energije, i eroziju mehanikih delova. Oscilatorni rad klipne crpke, naroito kod onih brzohodnih, izaziva mehanike vibracije koje nepovoljno deluju na spojeve armature i cevovoda, prouzrokujudi zamor materijala i prevremeni remont postrojenja. Osim toga, ako su u domenu zvunih frekvencija, vibracije veoma pogoravaju uslove rada u okolini. Uzrok najvedeg dela jakih vibracija (hidraulikih udara u sistemu) je nestiljivost tenosti. Ovaj problem se delimino prevazilazi tako to se tenost vetaki ini stiljivom kroz ugradnju kompenzacione komore (slika 9) s vazdunim mehurom koji se pri naizmeninom kretanju klipa skuplja i iri, i kao elastina opruga amortizuje vibracije. Razlika u principu rada centrifugalne i klipne crpke odreuje i njihova dobra, odnosno loa svojstva, kao i podruje primene. Centrifugalne crpke su pri istom kapacitetu kompaktnije i manjih dimenzija od klipnih. Centrifugalne crpke se preteno koriste za postizanje visokih protoka, a klipne za postizanje visokih pritisaka. U cilju postizanja viih protoka obe vrste crpki se mogu povezivati u paralelan rad. U cilju postizanja viih pritisaka centrifugalne crpke se mogu povezati u seriju, a klipne ne mogu. Centrifugalna crpka radi gotovo beumno, dok klipna crpka izaziva bune vibracije. Nehermetina konstrukcija (bez ventila) centrifugalne crpke je i razlog to ona pri poetku rada

10

Ureaji za transport fluida

mora biti ispunjena ("poplavljena") tenodu. Ako se u kuditu nalazi vazduh, onda ona poinje da radi kao veoma neefikasan ventilator i nije u stanju da stvori u usisnom vodu vakuum, dovoljan za povlaenje tenosti. Tog problema kod klipne crpke nema, upravo zbog postojanja ventila, pa se velike centrifugalne crpke koje zbog svog poloaja u pogonu nisu stalno poplavljene, esto snabdevaju malom, paralelnom klipnom crpkom iji je jedini zadatak da pre poetka rada ispuni ovu tenodu. Alternativa je da se u usisni vod ugradi jednosmeran ventil koji de spreiti da tenost po prestanku rada istekne iz crpke i tako omoguditi njeno nesmetano ponovno ukljuivanje.

(Slika 9)

5. Membranska pumpa
Za potiskivanje korodivnih fluida, kao to su mineralne kiseline i alkalije, konstruisane su specijalne varijante klipnih crpki, tzv. membranske crpke (slika 10), kod kojih je materijal od koga je crpka napravljena zatiden od kontakta s fluidom. Slian zahtev postoji i kod potiskivanja biolokih i prehrambenih materijala mleka, piva, rastvora koji ne smeju biti kontaminirani uljem (od podmazivanja klipa), niti esticama metala. Klip svojim kretanjem pokrede radnu tenost (ulje, voda), koja preko membrane (c) stavlja u pokret fluid (b). Pri tome su elastina membrana i svi delovi koji dolaze u dodir s fluidom prevueni ili nainjeni od otpornog materijala (na primer, plastine mase) koji ni na koji nain ne reaguje s fluidom.

11

Ureaji za transport fluida

(Slika 10)

6. Zupasta pumpa
U ureaje koji rade na principu potiskivanja fluida spadaju i brojne konstrukcije zupastih crpki (slika 11) kojima je zajedniko postojanje para meusobno uzubljenih zupanika, s dva, etiri, osam i vie zubaca. Zupci se okredu u kuditu u suprotnim smerovima, potiskujudi fluid du oboda. Ovakve crpke se grade za viskozne fluide mleko, pivo, ulje; jednostavne su i mogu postidi pritiske do 100 bara. Kapacitet im se krede u vrlo irokom opsegu, a mogu se izraivati od veoma razliitih materijala, pa i od materijala otpornih prema korodivnom dejstvu fluida.

(Slika 11)

12

Ureaji za transport fluida

7. Ejektor/Injektor
Od ureaja za transport fluida koji koriste pomodni fluid ovo je najjednostavniji jer nema pokretnih delova, pa se stoga esto koristi u industriji, iako mu je efikasnost relativno niska, a ostvareni pritisak nizak (slika 12). Sam naziv ureaja zavisi od toga da li ovaj slui za crpenje tenosti iz nekog rezervoara (ejektor) ili za ubacivanje tenosti u njega (injektor). Kroz cev (a) se potiskuje pomodni fluid (komprimovani vazduh, vodena para) velikom brzinom. U suenom preseku (b) se pomodni fluid ubrzava, pa njegov pritisak zato opada na vrednost niu od atmosferskog. Zbog nastalog vakuuma u kuditu u njega se pod dejstvom atmosferskog pritiska potiskuje fluid iz donjeg rezervoara kroz cev (c) i dalje izbacuje kroz difuzor (d) u gornji rezervoar. (Na ovome principu rade i laboratorijska vodena vakuum-crpka, razni atomizeri za rasprivanje boje i parfema, "flit" itd.) Poto se esto kao pomodni fluid koristi vodena para, mana ureaja je to to se fluid koji se transportuje mea s kondenzovanom vodom i zagreva. I pored toga, na ovakav ureaj demo esto naidi u proizvodnji mleka ili mesnog ekstrakta i svuda gde je tenost povremeno potrebno ubaciti u neki aparat iz iscrpsti iz njega. U cilju postizanja viih pritisaka ovakvi ureaji se mogu povezati u seriju.

(Slika 12)

13

Ureaji za transport fluida

8. Optimizacija transporta fluida

U nekoj konkretnoj situaciji tehnoloki uslovi procesa diktiraju prostornu geometriju cevovoda, pritiske na njegovim krajevima i protok kroz sistem to su faktori van domaaja optimizacije. Meutim, energetski gubici izazvani trenjem i lokalnim otporima u cevovodu zavise od kvadrata brzine u njemu, pa se promenom prenika cevovoda, a samim tim i promenom brzine, na njih neposredno moe uticati. Kako se vidi sa slike 13, povedanje prenika cevovoda (D) pri nekom konstantnom protoku izaziva smanjenje brzine u njemu, to vodi manjim energetskim gubicima i konsekventnom opadanju pogonskih trokova (Tp). Meutim, s povedanjem prenika cevovoda raste i koliina materijala za njegovu izradu, to izaziva porast investicionih trokova (Ti). Ukupni trokovi eksploatacije cevovoda (Tu) predstavljaju aditivnu funkciju investicionih i pogonskih trokova i s povedanjem prenika cevovoda oni prolaze kroz minimum kome odgovara neki optimalni prenik cevovoda Dopt. Veliina optimalnog prenika zavisi pre svega od veliine protoka, a zatim i o ekonomskih pokazatelja: cene elektrine energije i materijala cevovoda, trokova montae, odravanja i amortizacije pogona itd. Ovi faktori su promenljivi, ali je odnos meu njima takav da se mogu izvudi opti zakljuci o optimalnoj brzini transporta fluida. Za transport tenosti se preporuuju brzine od 1-3 m/s, a za transport gasova oko 10 m/s. Dakle, za zadati protok se bira takav prenik transportnog cevovoda da se u njemu ostvare navedene optimalne brzine transporta. Treba naglasiti da su ove preporuene optimalne vrednosti samo pribline jer su rezultat razmatranja samo gubitaka mehanike energije. U drugim situacijama, npr. kod transporta pregrejane vodene pare visokog pritiska koja slui kao nosilac toplote, optimalna brzina transporta se krede i do 50 m/s. Nju diktiraju toplotni gubici koji rastu obrnuto proporcionalno brzini transporta.

(Slika 13)

14

Ureaji za transport fluida

9. Zakljuak
Maine za pokretanje fluida dele se na crpke za tenosti (crpke) i crpke za gasove (ventilatori). Najede se koriste centrifugalne crpke jer su jednostavne i rade kontinualno. Klipne i rotacione crpke mogu da ostvare velike pritiske u potisnom vodu. Centrifugalni ventilatori ostvaruju vede razlike pritisaka nego aksijalni ventilatori.

(Slika 14) ema transporta fluida

15

Ureaji za transport fluida

10.

Literatura

1) Dr Miro Sudar, dipl.ing., Tehnoloke operacije I, Zvornik 2006 2) www.wikipedija.com